ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: scallop on 12-03-2012, 20:38:26
Šta!   Još nisam stigao do tebe? Ostale su mi samo prve četiri i šesta!

I sedma 

За причу АНЂЕОСКИ ОЖИЉАК сам прибележио: понека грешка и - лепо. Могло је и боље. Зато је оцена 5-.


Код те приче ми се највише допала скромна жеља. Негде, раније на овом топику сам написао да такве жеље јако добро разумем, јер некада не можемо да до'акамо некој бубуљици на незгодном месту, па би дали све жеље на свету да је уловимо.


СТАЗОМ КУКАВИЦА И ЈУНАКА ми је смањила ужитак јер је прилично претабавање ране Бобанове приче и још једне, касније, сличне. У тој причи немажеље, па задатак није испуњен. И нисам јој дао неку оцену због свега тога. Свега 3+.

Бре, Стево, баш си неувиђаван.


На првом месту ми је ПАУЧИНА МЛАДОГ МЕСЕЦА са 5. Јел'та? Морао бих поново да читам ако јесте. Да нађем неку грешку, евентуално.

Quote from: scallop on 12-03-2012, 21:04:07


Бре, Стево, баш си неувиђаван.

Ne kontam zašto ne kontaš Stipanovu želju da prokomentarišeš i njegovu priču 

Ja ne kontam ni šta ti kontaš, a kamoli šta konta Stipan. Neću valjda izvlačiti ponovo priču uz koju je išao i deo moje beleške (ekvivalent one o njakalu kog si turio da me pozdravi sa topika) ...ali, vraški dobro deluje. Ko će s njim posle živeti. Ako je to... a ja se još nadam da nije.

OK, generalni zbun. Nek vreme kaže svoje 

Ustvari, odugovlačim. Možda se Boban smiluje i objavi autore. O'ma' bi naš'o neku bitnu manu. Vas dvojicu imam na zub odonda kad ste mi uskratili poene, jer mi, kao ne trebaju.

Ja bih sve njih usranom motkom!

Fali mi motka.

E sad, izvinjavam se što ću prekinuti ovo vaše milozvučno ćakulanje, ali bih se osvrnula na još neke priče.

Borba za kraj - iako se čini da je ova priča korektno napisana, nije baš tako. Pomalo je to nevešto. Jezik je mogao biti lepši, a opisi uz manje reči, a više slika. To "koji je bio", "koji se nalazio", "koji je uradio" mi baš ruži rečenice i opise.
Npr. "Udahnuo je vazduh koji je bio prilično ustajao, i širom otvorio oči" - zar nije lepše reći da je udahnuo ustajali vazduh?
Pa onda slaganje vremena. Možda je to negde i pravilno, ali meni ovo prilično bode oči i uši: "Pridigao se na lakat a glava mu udari o nešto tvrdo.", pa onda "Pokušao je da se pomakne unapred, ali noge mu odmah naiđoše na prepreku.". Mislim, ima tih primera još.
Opisi su previše objašnjavajući, autor me nije pustio da ih sama osetim, već da vidim samo ono kako je on zamislio da treba da vidim i potrudio se da mi nacrta, al' džaba, ni to mi nije pomoglo.

Ima tu i nekoliko simpa slika kao što je nebo koje visi, iako to nije ništa novo, ali je lepo zamisliti. Da je bilo više toga, meni bi priča bila draža.

A sad o samoj priči. Meni ovde sve kipi nelogičnostima i mojim neshvatanjem zašto neko radi to što radi. Elem, ovaj se predstavlja kao anđeo. Ok, a što? Pa mu onda nudi da ispuni želju. Ok i to, ali što? Pa ga onda vadi iz grobnice kako bi ga na kraju, zaista, ubili. Pobogu, što? U pitanju je živ sahranjen čovek, ako idemo logikom on bi, svakako, prilično brzo skončao pod zemljom. Što je potrebna čitava ta avantura pronalaženja živih ljudi, kad bi on svakako umro? Ok, može se reći da su to preventivne mere, možda bi uspeo da se iskopa, istetura, pronađe još preživelih i podigne bunu, ali... hm... dobro.
Dalje, čemu Normandija? Mora biti da ima važnu ulogu u priči jer je pomenuta, ali ja nisam uspela da je pronađem.
I ko je, uopšte, ta visoka vojska?

Kad gradova nestane. AhA!

Prvi i jedini komentar u tefteru: Severac, Snežana, gola, bolne prepone i sl.

A sad da ga malko razradim.
Pod 1, ovo upšte ne mora biti ni F, ni SF, ni H, ni UJHDFJHG. Naroljo se lik, pati za bivšom ljubavi i, u delirijumu, mašta o tamo nekoj filigranskoj kuravi koja ga vodi njegovoj Sneži. Mislim, autorE, u prvom čitanju ne primetih ovu rečenicu, ali sad me tresnula po mozgu: "Sve je unaokolo belo
kao onaj čaršav na kome se vite noge obavijaju oko telesine što pumpa i pumpa i pumpa...". I posle ja treba da se zabrinem za svoje mentalno zdravlje jer mi istrčavaju raznorazne slike. I još da se stidim, pred sobom i ljudima.

Mislim, stvarno me nerviraš, jer umeš bolje, ali kako se potegne ljubav ode maS u propaS. Polako s tim opisima, lepo kreneš i onda ga razvučeš na tri reda. Gori si od Andrića.
Poetika u prozi mi nije mrska, ali polako i s tim. Sve ima svoje mesto, a i vreme. Mnogo prostora si izgubio gradeći atmosferu, a samu priču si zapostavio, i to namerno. I ti se ovde vrtiš, a kad treba da stigneš izgubiš se u paperju šećernog preliva šlagastih putanja.

Ono što sam htela reći, al' ukratko: saberi se.

Bogami, tučeš ti sve njih usranom motkom, gospođo...

Pre izvesnog vremena, Zoran Živković je za "Večernje novosti", rekao da se "treba koristiti fantastičnim da bi se govorilo o stvarnom". Uostalom, samo takva fantastika i može da bude kvalitetna. Fantastika radi fantastike nema smisla, jer "Што човек више размишља о загонетности и интересантности овога света, све га више прогони мисао: стварност овога света је фантастичнија од свега најфантастичнијег и загонетнија од свега најзагонетнијег. Ни најдаровитија људска фантазија, па још подигнута на квадрилионити степен, не би могла замислити фантастичнији и загонетнији свет од овога у коме ми људи живимо."

Mi smo na radionici ograničeni prostorom, pa bez obzira na to, pojedini se pisci i njihove priče gube u kreiranju i opisivanju svetova, bića, pojava. Koliko to sputava i "otupljuje" oštrinu i jasnoću pisanja? Mnogo, jer dok se čitalac iskobelja iz objašnjavanja piščevog, dođe kraj priče. Malo se pažnje posvećuje pobudama likova, njihovim porivima i nagonima, razmišljanjima. Ne postoji uzročno - posledična veza u postupcima većine junaka. Onda je zaludna svaka fantastika, pa bila i najfantastičnija moguća. Zato mnoge priče deluju neuverljivo, jer se čitaocu ne daje ništa njemu poznato, sa čime bi se indentifikovao, izgradio osećaj simpatije, prezira, ljubavi, mržnje, bilo čega, sa junacima i događajima u priči.

Rekao sam već da je moje poznavanje fantastike skromno, jer sam pročitao tek klasike žanra. Kod većine radioničarskih pisaca se, nažalost, da primetiti da ne pišu u duhu maternjeg jezika, odnosno da slabo primenjuju ono što su Veliki već napisali. A imamo bogat jezik.
"Za susedne stolove se sjatila tušta istočnjačkih trgovaca i carskih kurira, praćena tmom pritajenih lopova, uhoda i najamnika." Ovo je rečenica iz priče "Stazom kukavica i junaka". Praktično, prepisana iz Petrovićeve "Opsade crkve Svetog spasa". Zašto tolika nemaštovitost? Da ne kažem, čemu krađa? Ili je u pitanju nedostatak hrabrosti da se gradi sopstveni put?

Evo i jedne simpatične pričice. Valjda, cim je nesto duhovito ili nas nasmeje, moramo koristiti deminutiv.

Eh da mi je sesti u raketu - ovde već automatski čitam "raketLu", ali dobro. Naslov mi se odmah dopao i bilo je prirodno očekivati zajebanciju. To sam i dobila, ali mi se čini da je autor ovo tako otaljao, da bi ga trebalo dobro namlatiti. Džaba mu svi izgovori. Ima baš svetlih momenata, nekog opuštenog zabole me baš stava, kratkih i simpa dijaloga, pa autobusa koji skonta kad vozi tipa bez karte i sl., i onda uleti u drugi deo priče koji je, po meni, totalni pad. Ladno bi se priča mogla završiti kad mu pred nosom pobegne raketa. E tako je to kad se trči pred rudu i piše za umišljenu temu, a onda na silu ugurava u zadatak.
Dakle prvi deo priče ima i ritma i šarma, dok drugi... ne znam šta bih rekla. Iako ideja sa intergalaktičkim kidnaperima nije bogzna šta, ok, mogla bi da prođe, ali mi je sve, nekako, nategnuto i nabacano. A tek pojašnjenje ko je plavuša sa big bubis, pa radijski spiker, okačena perika na vratima... ne znam, nije mi dobro, pa nije.


Želja za želju - ja ovu priču nisam razumela! Dakle, posle prvog čitanja totalno me poremetilo pominjanje androida i uvrtela sam u glavu da to i jeste android, jer je toliko naglašeno da nisam imala sumnji. I sve dalje sam gledala kroz ideju da je u pitanju android bez emocija pa me izbacilo iz takta njegovo "bolno saznanje", pa je pod stresom, pa ga je sve nerviralo, pa želi samo da bude voljen i sl.
Sad kad sam ponovo preletela priču shvatam da je pominjanje androida samo Ziin bes prema emotivnoj hladnoći Ruaka i besna sam na autora jer me prevario. Mogu da priznam svoju nedovoljnu pažnju i posvećenost tokom čitanja, ali jesam prevarena. Mislim, što se uopšte pominje tamo neki android kad o tome više nigde ni reči, nisam skontala da žive u takvom svetu gde su androidi nešto uobičajeno, po meni je ovo ona sirota prašnjava puška na zidu.
A sada o motivima. Ko je malo biće i zašto Ruaku nudi ostvarenje želje? To mi je potpuno belo, a treba mi da razumem. Šta on to želi? Da bude voljen? Pa voljen je, iako misli da nije. I opet nelogičnost, želi da bude voljen, a ništa ne pruža, potpuno je nezainteresovan i hladan. Da bude bogat? Možda, ali ipak se jasno odlučio za ljubav.
I kome se, na kraju, ispunjava želja? Rekla bih njoj, dobila je mačka koji ume da se umiljava i pokaže ljubav i sa kojim će stalno moći da bude. A kad joj je, uopšte, i ponuđeno da poželi nešto?
Ne znam, nije loše napisano, ali sve ostalo mi je napravilo duboku boru na čelu.

O Hrundi, pa ja se ne bih slozio da je stvarnost toliko fantasticna.

Ona na neki nacin jeste fascinantna,
ali u poredjenju s mastom ljudskog uma, realnost je vrlo oskudna.

Vanzemaljaca ni od korova, nema jasnog i dokazivog prisustva duhova,
nema jasno dokazive telepatije, o crvotocina, mogucnosti da se predju velika svemirska rastojanja
za kratko vreme, demonima i ostalim stvarima da i ne govorim.

Jedino se slazem da sve od pomenutog mora imati simbolicnu paralelu u tzv. realnom svetu i da to doprinosi kvalitetu.

Poslednja pesma Dimitrija M.

Među ponudom, najbolja priča. Mogo je iskritikovaše zbog filozofiranja, ja nemam ništa protiv, pisac može da piše šta hoće u priči i o čemu hoće, priča je njegova. Neko reče, da su manje inteligentni glasali za ovu priču jer nisu mogli da je shvate, divna li i inteligentna zaključka.

Borba za kraj

Mnogo kritika, ovaj put sa razlogom. Čovek se ne budi živ u grobu zbog nedostatka kiseonika, bar ne u okolnostima ovdje dočaranim. Ima još toga ovdje. O.K je što je priča smeštena u S.A.D jer mi deluje logično kada se uzme u obzir radnja.

Tamna konstrukcija

Lepo zamišljeno, loše napisano.

Stazom kukavica i junaka

Priča ne ostavlja preveliki utisak, imao sam neki deža vi osećaj dok sam je čitao.

Oči lovca

Da nije promašila temu, bila bi najbolja priča po mom mišjenju.

Priče: Kad gradova nestane, Jektika i Nirnberška roba, nisam uspeo pročitati do kraja ni nakon trećeg pokušaja, što ne znači da su loše nego jednostavno za moj ukus ne drže pažnju. Za ostale nemam neki poseban komentar.

Dokle god naši čitaoci u pričama vide ono šta nije napisano, uzaludna su sva objašnjenja gde se greši. I džaba je paliti božićnu rasvetu, ako ni onaj antički fenjer nije ništa osvetlio. Potržeš Zoranovu opsežnu parafrazu jedne ranije Klarkove opservacije fantastičnosti, a ja sam odavno ovde napisao da fantastični motiv nije cilj nego sredstvo, da je samo alatka kojom pisac delje svoju priču. Ovde većina još uobličuje jednostavnost svog izraza, a pokušava da čitaoce nečim iznenadi. Jalovo je to najčešće. Usvojili smo da našu priču nose likovi, ali još nismo sasvim shvatili da oni nisu naši nego svoji od trenutka kad se pojave. Ispadne da ti likovi budu naši, a dijalozi ono što najmanje treba da budu - prepričavanje onoga šta smo izbegli da prepričamo u narativu. Sad znamo da priča mora da ima uvod, zaplet i rasplet, da je u kratkoj priči taj rasplet najčešće preokret, ali često ljosnemo dok ne stignemo do tog preokreta. Čini se da je i tih 6Kk previše da se elegantno stigne do kraja. U tekstovima nam je previše zamenica kao da se mnoge od njih u našem jeziku ne podrazumevaju, koji nam neizbežan i najčešći predlog kao da ih nemamo kamaru, kao nam je jedina odrednica metafore. Prideve smo suzbili na prihvatljivu meru, ali nam Stipan i dalje na tri i po strane uvali ravno 64 prideva (u ovom mesecu). No, ne možemo da budemo zadovoljni sa svima, dovoljno je da su neki od učesnika pokazali značajno pomeranje u prošloj godini.

Quote from: D.S.B. on 13-03-2012, 10:52:43

Priče: Kad gradova nestane, Jektika i Nirnberška roba, nisam uspeo pročitati do kraja ni nakon trećeg pokušaja, što ne znači da su loše nego jednostavno za moj ukus ne drže pažnju.

Upravo ono o čemu smo govorili. Većini glasača če pažnju privući brzo, ludo, kuso i šokantno pisanje.
Ne vređaj se DSB - ovo je moje lično i pre svega subjektivno razmišljanje koje se ne odnosi samo na tebe.

Upakovao sam 64 prideva?! Uh majku mu, kako mi promakoše?

[/quote]

Upravo ono o čemu smo govorili. Većini glasača če pažnju privući brzo, ludo, kuso i šokantno pisanje.
Ne vređaj se DSB - ovo je moje lično i pre svega subjektivno razmišljanje koje se ne odnosi samo na tebe.
[/quote]


Nisam uvređen, mislim da si u pravu. Priča je kratka i treba da sadrži neke od tih elemenate da privuče čitaoca.

Паучина младог месеца
Ово је заправо најбоља прича у кругу, са једном маном: везе нема са задатком. Је ли му понуђена жеља? Нешто се није чуло. Али све остало је феноменално одрађено. Овако се пишу дечји ликови и хорор са децом, овако се гради атмосфера! Тескобна и загушљива атмосфера малог места у коме се све зна и пре него што се деси, и само се оваплоћује у добошару. Плашила сам се да ће се завршити тако што мештани раскидају дечака, али је крај био паметнији од мене. Недовољно хваљена прича.


Јектика
На прво читање ми је ово била најбоља прича, баш ми је далеко одскочила, посебно у поређењу са Димитријем М. који је то исто, само мало другачије, да не кажем знатно припростије испричано. А онда кад сам јој се вратила, спласнула ми страшно. Па сам је прочитала и трећи пут да схватим зашто. И онда ми је кврцнуло.
Горан Петровић. Видим данас да је Хрунди поменуо негативан Петровићев утицај у вези са Димитријем, али мени је он овде много уочљивији; јер се не ради о мотивском утицају већ о језичком, о китњастости која постаје сама себи сврха, о намерном биркању речи – и пазите, то је нешто што ја иначе волим и ценим, и ценим овде једнако и труд у налажењу имена и видљив труд у склапању текста – али на крају се то изврнуло у извештаченост, и у моје одбијање приче. Е сад. Поштено је рећи да ја Горана Петровића не трпим и сматрам да се иза те језичке кићености често крије нешто сасвим шупље. Можда је тај став крив што ми је и ова прича на крају шупље одјекнула; али није крив мањак добре воље.


Мерцбау
Хм, треба признати на почетку како је мој снобизам већи од вашег летос сам се одушевила нашавши оригинал диск Швитерсове Прасонате за другарицу. Дакле, оно парче биографије ми је било излишно, ако ишта. (Извињавам се ако је у њега убачена нека лукава дезинформација, нисам ништа слично регистровала.) Но међутим. Ко ме обрадује присно-снобиш насловом, не сме у првом реду да ме цакне међу очи малим словом за Циганку. Јок! А онда још Амолом. Мислим, чак и музички дудук попут мене зна да мол иде малим словом, за разлику од дура, и са повлаком. Труд посвећен куцкању о Швитерсу могао се утрошити на отварање староставне књиге Правописа.
То је мени, људи, сметало, а не кула од меса и костију. Било је овде разних злобних коментара аконто тога. Тја. У животу нисам користила опојна средства, а имала сам и грђе ноћне море. Овде је јасно да се не ради о реалистички представљеном насиљу већ о разради уводног кошмара другим средствима.
Проблем је што, ако аутор дигне пречку већ насловом, мора и да је прескочи. Овде је у то уложено доста труда, али ипак недовољно; реченице су често аљкаво склопљене. Нема елеганције коју бих очекивала од истинског сноба (добро, ово је већ мало шала, али ипак...) И, коначно, прича би мање-више једнако функционисала и без Швитерса. Ево, избаците папирић и наслов, и шта остаје? Идентичан ток радње.
Могуће, или се то само мени чини, да је аутор и свестан шта му фали: реченица ,,Čini ti se da je nešto posebno, ali je to uobičajeno kada se nastoji da se na lak način postigne mističnost, a aranžman ti je baš siromašan" потпуно се да применити на ову причу. Жал.

....за младос`? 

Juupiii! Stigla Jevtra!

Da se prisetimo glasova nadobudnog mrsomuda, prva tri mesta   


Dimitrije
Konjic od vile
Oči lovca





Pod hitno se mora uvesti najniži prag inteligencije a da bi neko bio dostojan učestvovanja na Radionici!
Ljuti se kolko oćeš, zabole me ćošak od astala 




p.s.
Jevtro izvini što prekidam...

Ko je Mrsomud?

Ma pusti, nego da čujemo Jevrtin nastavak. Mislim, ako ga ima.

Ponovo sam pročitao i dve od tri preostale priče.


...DIMITRIJA MLADENOVIĆA je posle prvog čitanja dobila opasku: Nesretna (dakle, i ovde brljotina). Prilično dobro izgleda. Ali, još jednom diskurs o životu i smrti, raju i paklu.
I, nije dobila glas od mene. Zato, neke od priča koje neki nisu ni pročitali - jesu. O čemu se tu radi? Ako zanemarimo nesretu, sasvim je čisto napisana. Ah, da, taj diskurs. Zašto sve priče sa velikim namerama moraju da se bave krucijalnim problemima? Zašto se ne bave pomeranjem ožiljka na čelu? Zašto Dimitrije nije do kraja ostalo zapitan zašto u pištolju ima šest metaka? Koj će mu jebeni čovek u crnom da ga drnda velikim pitanjima, ako je već imao svoje male odgovore? Eto, tu je meni priča pukla. Sad mi se čini da  je možda Hrundi bio u pravu i da je napisana kao stavljanje prsta u pesničko oko, da ne govorim o stolarskim radovima.


Priču KAD GRADOVA NESTANE neki nisu dočitali. Ja sam je pročitao dva puta. Prvi put sam zapisao: Poetika žanra. Nije fantastika, ali, vraški deluje.
Na drugom čitanju sam obeležio sve prideve. Mnogo, bre! Dve trećine napolje. Zanimljivo da se broj prideva umnožava sa prisutnošću ženske osobe. Sama poenta je katastrofa. Što ubi Snežu? Jel' da bidne i porcija horora? Alo, kad želiš da zadovoljiš sve, najčešće ne zadovoljiš nikoga. Čim to shvatiš odosmo milju dalje. I, zapamti, podmet, prirok, dodaci - subjekat, predikat, objekti - to je red reči u rečenici. Guranje glagola na kraj rečenice ne znači poetiku nego frljanje poetikom.
A, sad, jedan primer o kome bi većina mogla da razmisli, a do sada to nisam ovde pomenuo. Lakoća čitanja je izuzetno važna, zato, ponekad, remetimo red reči u rečenici. Opravdavamo interpunkcijom, jer ona prevashodno tome i služi. Zapeta mora da digne čitanje, a tačka ga za trenutak okončava. Tako se u ovoj priči pojavljuje deo rečenice "...nepodnošljive postanu,". Pisac je gurnuo glagol na kraj. Ja bih napisao: "postanu nepodnošljive,", ali ne zbog pravila nego zato što se u prvom slučaju pred zapetom nalazi slovo u, a u drugom e. Po načinu kako se formiraju vokali u govoru, e se oblikuje tek nešto ispred a u ustima, a u maltene moramo da ispljunemo. U čemu je štos? U će da kompenzuje podizanje čitanja zbog zapete, pa kao da je i nema, a e i samo malo podiže čitanje. Pokušajte da pročitate naglas, pa će biti jasno. Jebiga, koliko objašnjenja za tako malo profita, bolje da nisam napisao.

Dobro je da si napisao i hvala.

Ма нећу више да црним, ово су приче које су ми највише обећавале...

Заправо, хоћу, за две. Нирнбершка роба: ок, ово је Стева, не вреди ми ни да се правим да није. Типичан по свим ставкама. Пише добро. Пише препознатљиво. Сјајан опис јајета. Приповедање развучено до границе пуцања, таман да пређе из иритираности у одушевљење. Тема? Цврц. Ко је шкиљећи четврт задатка препознао, добро и јест. Нејасноћа? Стандардна Стевина. Добро, он је у јајету видео своје жеље? Ваљда? А нестале одговарајуће ствари људима са вашара? Или само могућност да им се жеље испуне? И како су све са њим повезали? И шта идуће године? НАЦРТАЈ МИ!

Награда или казна...
Овај. Да не пљујем по аутору ван овога: Ово је прича у којој се главни лик зове Детлев. Не може. То је као српско име Џелена. Име је Детлеф, на немачком се може писати Detlev или Detlef. Лако се да проверити. Друго: човек помиње како је гледао оперу Прстен Нибелунга. Није могао. То су четири опере, свака од по три, четири сата, везане у циклус; јебига, бато, то се бар да проверити, такође. Да сад не помињем како је и тада Вагнер био забава за више класе и ,,сиромашни чувар у логору" тешко да би имао да се отвара за оперу. Да. Још само нешто. Има једна драма ,,Небески одред", тандема Лебовић-Обреновић, дакле, аутори са искуством логораша, пишу о људима који су пуштали циклон Б у та купатила. То је, по њима, био посао за саме логораше, да Швабе не прљају руке.  Помислите шта би такви људи могли пожелети па ћете схватити шта је све овај аутор пропустио писањем на прву лопту.

Priču PAUČINA MLADOG MESECA sam ostavio za kraj. U prvi mah sam napisao: Dobra priča. Dopala mi se. 5.


I nemam šta da dodam. Već je Jevtropijevićka dodala. Možda par "Sigišoara" viška, ali to bi bilo već preterivanje i lepo odzvanja u priči, kao da je sa njegovog doboša. Ipak, dodaću jednu opasku koja nije upućena ovoj priči, nego jednoj mojoj, ali savršeno pristaje. Na promociji moje knjige Mirjana Djetelić, etnograf i pisac pitala me je ima li tema moje knjige veze sa postojećim folklorom. Potvrdio sam i upitao: "Zašto'", a odgovor je bio: "Znala sam. Zato je tako dobro."

Quote from: Jevtropijevićka on 13-03-2012, 11:56:52
Ма нећу више да црним

Ма, црни слободно, ко ти шта сме?

Oleg Plamenac-Cica Glisa 

Шта `оће овај човек више?! 

Zar je moguće da ste me se uželeli?!
  pa onda, da ne kvarim, vidimo se kad se još uželite...

Имам уредно пуномоћје да говорим у име свих (ако ми верујете ), дакле, сеци слободно! 

Ajde Jevtro, šta se femkaš kad znaš da te volemo...

Ова жена вреди своју двоструку тежину у злату.

Сами сте тражили. Пажња, ово су углавном приче које су ми у старту слабије прошле...

1. Borba za kraj
Овде немам шта да кажем што нису и други рекли. Панчлајн је такав да поништава разлог за цео претходни разговор. Нису имали шта да га убеђују да пожели да изађе, па да га лакше убију.

2. Tamna konstrukcija
Јао! Надри-сф са надри-морбидношћу.

3. Stazom kukavica i junaka
Није лоше одрађено; могуће да аутор једноставно није читао Бобанову причу. Али крајње неинвентивно и без тога. Колико прича у овом кругу има кафану за место радње, бар делимично? Ова, Жеља за жељу, (добро, журка, али исто му дође), Мерцбау, Последња песма, Кад градова нестане, Време... е, да се упита човек зашто.

4. Želja za želju
Знате шта је овде проблем? Толико се инсистира на његовој хладноћи и равнодушности да ја све време очекујем да се прича формира око тога, а на крају, оп, грешка. Заплет је такав да је сасвим свеједно какав је ово карактер. А то је мана.

5. Eh da mi je sesti u raketu
Јао, Лони, у прва два реда те препознајемо.

6. Peti svet
Овде ми смета не само предвојеност приче која на овако малом простору не може да изнесе ,,дуплост", већ и чињеница да аутор не зна како другачије да нам нацрта да је лик негативан него тако што ће обзнанити како је силовао ћерку. Аман. Било је сасвим довољно и то што израбљује ванземаљске колоније и што држи јавну кућу/куће. Ако хоћеш причу о инцесту, пиши причу о инцесту. Додавати га као зачин у стилу ,,видите, овај чика је сасвим, сасвим лош" апсолутно је излишно.

7. Odluka
Није што је јунак ретко глуп и што чаробни патуљак нема шта да тражи у спејс опери. Него што су реченице исецкане, као да писац не уме да користи зарез већ само тачку; или су простопроширене (углавном) или недостају по два, три зареза у сразмерно кратким целинама. Тај темпо је ужасно заморан за читање и оставља јак утисак неписмености чак и кад нема већих омашки. ,,Ipak pratio ih je u stopu" или ,,Prinevši računar verifikacionom panelu vrata laboratorije su se otvorila" ваљда су довољни као илустрација.

9. Oči lovca
Морбидарије до сутра, а приче нигде.

10. Poslednjа pesma Dimitrija Marjanovića
Ово ме баш, али баш није импресионирало. Јак ми је тај разговор са смрћу/ђаволом! О слици песника-боема и зашто је она, оваква, данас превазиђена, да не разглабам.

11. Kad gradova nestane
Патетика стравична; све је то од општих места... Скалоп је све реко, а аутор га не слуша.

13. Anđeoski ožiljak
Ово је симпатична прича која је у потпуности одговорила на задатак, човеку се жеља испунила, све је ишло лако и једноставно. Ето видите, није се морало посезати за неком надреалном непромишљеношћу јунака, довољно је узети аутентичног клошара. Не знам зашто су сви осећали потребу да се јунак превари, погрешно формулише жељу, или да га зезну приликом испуњења; сви смо гледали десет, двадесет епизода Зоне сумрака са свим могућим варијантама тога, да не причам о причицама у Забавнику; можемо понекад неког и усрећити, мајку му, није ово права златна рибица па да завидимо ликовима.

15. Konjic od vile
Онај претходни коментар може мало да се примени на ову причу. Виц о Францу Фердинанду и толико. Али се аутор пристојно потрудио да га углави у форму вица и да нам јунака не буде жао (мени је увек жао Мује у вицу).

17. Vreme
Ово је опет неко омладинско дело из кога избија животно неискуство скопчано с патетиком и презиром према раздвајању на пасусе. И у реду, то се превазилази са годинама, али волела бих да се превазиђе одмах.

19. Teatar želja
Ово је конфузно и нејасно, малне као Лони. Усиљено духовито, дакле недуховито.  Још једно опште место савремене прозе – патња путника у аутобусу. Добро, проживљавам ја то свакодневно, али ако ћу већ и да читам о томе, мора бити много боље написано.

Jes! Stara, dobra i žestoka Jevtra!!!

Nije žestoka, žena je samo realna. I sledeći put slušaj učitelja.

Šta je Jevtropijevićka napisala različito od onoga šta ja stalno pišem, a ne date mi ni jednu težinu u zlatu.   Ma, još jednom ću.   Da ne govorim kako ćemo za Sigišoaru skupo platiti.   Da je neko o Čupakabri pisao ne bi obožavaoci stranih čuda stavili primedbu.

Stipanu: Kad su, nekada davno, na skupštini književnika Jugosalvije rekli Gustavu Krklecu da je "stara svinja", ovaj je imao repliku: "Svinja da, ali stara - ne!" Ti baš imaš način da pazariš po ušima.

Šta će ti sad pa težina u zlatu? Znaš ti koliko vrediš, samo što bi voleo da te tetošimo...

Muškarci scallope, nek im žena pljune u oko opet će to biti slatko, osvežavajuće i nadahnjujuće (dobra ova poslednja reč ).

Znaš onu poslovicu: Siromahu i slamka u dupe prija.

 O da.

Ti si, u stvari, sada dao kompliment Jevtri i njenoj figuri. Je li da je tako, a, a?

E samo kad je ova druga žestica objasnila šta rajca muškarce.

Izvini ti, Stipane, namam ja pojma šta rajca muškarce i ja se, puj, puj, ne pačam u to.

Nego, Plut, opet te nisam ukačio. Jesi li, uopšte, učestvovala u ovom krugu?

Pa... kako da ti kažem...

1.Borba za kraj
Ne znam, na mene priča nije ostavila poseban utisak. Nekako bi mi možda bila primamljivija da se čitava odvijala pod zemljom i da nije bilo te vojske čiju funkciju ne razumem u potpunosti. Dosta grešaka je bio plus razloga zbog čega od mene nije dobila bod. Ali, pored toga verujem da se možda proširi može da bude sasvim ok priča.

2.Tamna konstrukcija
Ovo mi je delovalo kao neuspela kopija "Event Horizon"-a. Takođe grešaka na sve strane.

3.Stazom kukavica i junaka
Simpatična priča, iako mi je tek nakon drugog čitanja postala jasna želja.


4.Želja za želju
Nije loše, može biti dosta bolje.

5.Eh da mi je sesti u raketu
Prenategnuto za mene. Doduše ideja je dobra, iako se kraj naslućuje.


6.Peti svet
Dobra atmosfera, slaba karakterizacija.

7.Odluka
Kao što je dosta njih napomenulo, podseća na holivudski film. Meni je bila sasvim ok.

8.Merzbau 4
Ova je na mene imala poseban utisak, što zbog muzičara (i ja sviram gitaru), što zbog Barkerovske priče. Uspešno dočarane slike. Od mene bodovi.

9.Oči lovca
Sviđa mi se kako je ovde formulisana želja bez reči, samo da li osoba stvarno nudi da je ispuni? Solidna priča.

10.Poslednja pesma Dimitrija Marjanovića
Moj favorit, jer nisam mogla da se odlučim za neku drugu. Možda mi je i ova bliska zbog mene same. Ima previše patetike, to stoji, ali je dobro upotrebljena. Meni se dopala.

11.Kad gradova nestane
Isto jedna od dobrih priča u ovom krugu. Sanjiva zimska idila pomešana sa surovim ubistvom.

12.Nirnberška roba
Ovo sam čini mi se provalila čija je, ali nekako ne mogu i dalje da se naviknem na taj način pisanja. Dobra priča, ali nije po mom ukusu.

13. Anđeoski ožiljak
Simpatična pričica sa dobrom poentom.

14.Jektika
Važi isto što i za 12. Skidam kapu za umeće, ali not my cup of tea.

15.Konjic od vile
Ovo je solidna priča, karakteri su dobri, razmišljala sam da joj dam bod.

16.Paučina mladog meseca
Lepo dočarane slike, interesantna priča, jedna od mojih favorita ovaj put.

17.Vreme
Objašnjavanje me ubilo u pojam, inače je solidna.

18.Nagrada ili kazna
I ovo je ok priča, samo je takođe kvari objašnjavanje.

19.Teatar želja
No comment

Е, тако...ко је још остао? Плут није завршила? Да ли се само мени чини да из радионице у радионицу има све мање коментара? Мени су и било какви гушт...