ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 Uredio je Tužitelj mesto susreta sa puno stila: uzeo je travu sa engleskih fudbalskih terena, dodao drvo koje je davalo zlatne jabuke (voleo je jabuke), a nebo su ispunjavale magline dalekih sazvežđa. Tiha, vesela muzika, čula se predelom; nju je uzeo iz XVII veka.
Poneo je na susret svoju najdublju nadu, ali uzalud: praćen sferičnim cerekavim bićima, sedi čovečuljak mu je, odmah po dolasku, predao pravougaoni predmet i počeo da nezaustavljivo brblja o tome. Shvativši da je to glavna tema susreta, Tužitelj je samo sedeo na svom tronu sa stotinama očiju, odsutno milovao svoje levo leptirsko krilo, i pravio se da sluša. Progovorio je tek kada je primetio da njegov sagovornik ćuti i gleda u njega.
- Baš te zanima moje mišljenje o ovome?-
Mršavi čovečuljak potvrdno klimnu glavom. Tužitelja nije bilo briga, ali je kupovao vreme, pokušavajući da smisli kako da profitira iz ove situacije. Nagao se prema sedokosom i, kao da saopštava nešto poverljivo, rekao:
- Odavno se nije čulo za gluplju stvar. Još od vremena kad neki pametnjaković reče: ,,Neka bude svetlost" -
- E...bilo mi je dosadno, ti ne znaš kako je bilo u onom mraku... -
- Znam, bilo ti je dosadno u mraku, pa ti je posle bilo dosadno samom...trebalo bi da obavestiš svet uvek kad te spopadne dosada, da pokušamo da te nekako razonodimo. -
- Znaš da nije bilo baš tako... -
- Ne znam, to je bilo pre mog vremena, o tome sam samo slušao. I to od tebe. -
Obojica ućutaše za tren. Tužitelj izvadi tompus iz džepa, a zatim levom rukom dohvati najbližu zvezdu da pripali njome.
- I stvarno ti se ne sviđa?- progovori tiho sedokosi.
- Nemoj davati ovo ljudima. Šuplje je. Puno je mana.- otpuhnu jedan dim Tužitelj.
- Kako to misliš?-
- Pa, na primer – uspravi se; tron zaškripa, a negde daleko, gladni stomaci su gledali grad koji uništava žetvu  – materijal od kog će se to praviti. -
- Što, šta fali tim materijalima, široko su dostupni: glina i drvo, to jest papir... -
- Brzaš: tvoja je predpostavka da će ljudi doći do pravljenja te stvari od papira. A i dalje smatraš da je blato zgodan materijal za gradnju bilo čega- namignu mu Tužitelj.
- Nisi fer, to nije bilo blato... -
- Kako god; A zamisli moguće ekološke začkoljice: šta ako svaki od njih bude poželeo po jednu ovakvu stvar u vlasništvu? Šta ako budu poželeli nekoliko ovakvih stvari? Dok trepneš, njih će biti milijarde; ako im se svidi ovo, ima da ga naprave od svakog drveta na svetu. Zar neće u tom slučaju dole nastati pakao, da se tako izrazim? -
- Preteruješ...ne vidiš celinu...glina i papir su samo faze...sve je to deo većeg plana. Ljudi će preći na druge materijale...električna energija...to je put kojim moraju proći.-
-Vidim ja da je taj put kojim ih vodiš popločan dobrim namerama. Možda uopšte ne treba da se nerviram. – smešio se Tužitelj.
- Tvoj sarkazam i jad, to je strašno, samo sebi štetiš...-
- Ja tamo dole trošim večnost sa ljudima, a to boli. Sarkazam pomaže da me prođe. A ovaj tvoj najnoviji izum je prosto stvoren za izrugivanje. -
- Nadam se da ćeš biti malo konstruktivniji sa primedbama...vidiš da te nisam zaboravio, vidiš da se trudim da te uključim i pitam za mišljenje o važnim stvarima...a ti... -
- U redu, sad ozbiljno: ako sam dobro shvatio tvoje nervozno brbljanje, ovo bi trebalo da skladišti različita znanja i ideje, da pomogne da se šire i sačuvaju za budućnost. -
-Dobro si shvatio.-
- Takođe, a ovaj deo mi je najzanimljiviji, trebalo bi da nekako stvara osećanja u ljudima; I sve to bi radilo, kako ti ono reče: metodom prelaženja pogledom preko simbola – ,,slova", spojenih u posebne grupe simbola - ,,reči" i ,,rečenica." Pravo da ti kažem, to meni liči na magiju. Dozvolićeš magiju dole? -
- Sad već govoriš koješta. Metoda je logična i jednostavna. Dete može da je savlada. Na kraju krajeva, sve su to samo crtice raznih oblika. Crtice i tačkice.-
- ,,Crtice i tačkice". Aha. – Tužitelj gleda zamišljeno ispred sebe – A ko će beležiti te ,,crtice i tačkice" u ovu stvar?-
- Kako ko...pa, ljudi. Samo je njima dato da imaju razum... -
- Da, ,,dato im je". I to sve zajedno će stvarati osećanja u ljudima?-
- Tako je: ljubav, zadovoljstvo... -
- Strah? Bes? - nakrivio je glavu značajno.
- Pa...ovaj...-
- Vidi šta me brine: šta ako neko zloban, daleko bilo, reši to da iskoristi? Ta sila simbola koja treba da čuva znanje i budi osećanja, meni su oni svi slični. Znaš, dole cveta hiljadu cvetova: pusti umovi, prazni umovi, zli umovi. Zamisli sve te umove kako razbijaju rečenice, kako falsifikuju, kako dopisuju. Zamisli mahere reči, nehajne žonglere slovima, kako kriju pravi sadržaj između tih redova? Da, bude osećanja u ljudima, ali to nisu ljubav i zadovoljstvo; i pisanjem vrbuju ljude za svoje, da prostiš, dijabolične ciljeve. Zamisli to. -
Sferična cerekava bića su nestala Sedokosi je seo, naizgled ni na šta, i bradu podbočio rukom. U tom momentu, nekoliko hiljada godina daleko odatle, vajar Roden je požurio da zabeleži skicu za novu skulpturu.
- I odakle ti uopšte ideja da će ljudi da prihvate ovo? Meni ovo deluje kao previše truda za prosečnog čoveka: prepoznavanje tih ,,slova" i ne toliko, ali razumevanje sadržaja? Recimo to ovako: na listi organa koje ljudi vole da koriste do maksimuma, mozak baš nije visoko plasiran. Slova ne sviraju, reči ne šljašte, najblaže piće i najobičnija ideja seksa opijaju više suštinski od rečenica. Potreban je poseban soj, impuls u samoj bazi lobanje, da se pokupi najbolje iz ovoga. Koliko ljudi ima taj impuls?! Što nas dovodi do još jednog problema... -
- Jedna zvezda se rodila, trajala je i nestala za vreme koje mi je bilo potrebno da smislim ovo... - misao sedokosog je bila previše tiha da postane glas.
-  Ne, ne prekidaj me, dovukao si me 'vamo da ti dam svoje mišljenje o ovom sranju, i ja ću ti iskreno reći šta mislim; a ako lažem, ne vratio se nikada u Eden! – crvenkasta koprena se spustila preko beonjača i zenica onog koji je znan i kao Tužitelj - kad predaš ljudima tu stvar, ti posebni će se okupiti oko toga. I neće proći puno vremena dok se stvar ne izvitoperi. Jezik je ništav, napisane reči su kosturi onoga što u stvarnosti predstavljaju, ideje zapisane u toj...beležnici reči su otisak u blatu u odnosu na žive ideje. Život će otići u jednom pravcu, znanje iz tih beležnica u drugom! I...pomisliš li ikada na vernike? Na vernike slova, reči i rečenica, mlade neformirane umove koji krenu putem, jer: ,,Oh, ovo je tako lepo napisano!" ,,Ovo je tako mudro!" A onda kad  daleko od sebe primete stvaran život, zakoračiće ka njemu, jer hoće život, a ne zapisane stvari koje su same sebi svrha! I propašće! Propašće u taj jaz između imitacije i stvarnog života! Vidim stotine hiljada kako propadaju! Ja sam sarkazam i jad stotina hiljada! -
- Ovo...ti mnogo glumataš...ja ti kažem...ovo će biti veća stvar od točka i od vatre...i ima ime...ne zove se ,,beležnica reči"...zove se... -
- Pfff, prestalo je da me zanima - Tužitelj je odmahnuo rukom - kad nije za mene, nego za one...-
- Shvatio sam... Cela ova govorancija... Nije tebe briga za sudbinu ljudi -
- Ja sam mislio da se tiče direktno mene – Tužitelj je, više za sebe, gunđao – kad ono ... -
- Ti treba da uradiš nešto sa svoji besom...treba da prihvatiš...treba da oprostiš... -
- ...on izmišlja beležnice, crtice i tačkice. -
- Ja bih te stvarno zamolio...zamolio bih te da povedeš računa... -
- Crtice i tačkice... -
- ... -
- ...za svoje drage igračkice od blata! -

Hladan vetar je došao i sa neba i iz zemlje, ali trava i drveće su bili nepomični, i postali su tek nevešti crteži na sivoj hartiji. Prigušeni tutanj se, sve glasniji, valjao iz svih pravaca prema mestu na kom su stajali.
- Najpodliji! – sedi čovek se rasprsnuo u zaslepljujućoj svetlosti; stotine očiju crnog trona je žmirkalo u stravi, dok ih vibracije nisu izbacile iz udubljenja. Tužitelj, sada potpuno siv, krvario je iz telesnih otvora, i ipak prkosno širio svoja krila noćnog leptira prema sjaju, koji je bivao sve jači.
- Lažni su tvoji argumenti, nepostojeće su opasnosti koje, tobože, vidiš! – grmeo je glas iz sjaja.
- Gordost tvoja i tvoje predrasude, stvarni su, oče. – ispljunuo je Tužilac.
- Sazreo je momenat za ovo! Događaji će biti otrgnuti od zaborava, svaka ljudska ideja će biti dostupna svim ljudima! -
- Koje njihove ideje, kad si im ti sve smislio!? - vrištao je Tužilac dok su mu krila gorela hladnim plamenom.
Mesto susreta sada je bilo samo gomila reči: jedna reč ,,Drvo", i nebrojeni roj malih reči: ,,trava" koje su se komešale. Gore je postojalo jedino crnilo svemira.
- Zapisane reči će se diskutovati, unapređivati! Zapisane reči će pružati ohrabrenje, stvarati svetove!
- Eskapizam...trošiće vreme, dok ti se ne vrate. - cedio je reči Tužilac.
- Ničiji sine!- odgovorila mu je svetlost i vinula se visoko, skroz do mesta gde je do malopre postojalo nebo. Zastala je, i za momenat se sve primirilo. Zatim, opet grmljavina.
- NEKA ...BUDE...KNJIGA! -
U malom selu, pored reke, neki seljak se zabrinuo da će zaboraviti kome je sve pozajmio stvari; uzeo je štap sa nagorelim vrhom i koru drveta; napregao se i štapom na koru izbacio poseban znak za svakog dužnika i svaku stvar koju je posudio.
I bi knjiga.
Kada je Tužilac došao sebi, livada je bila ista kao kad je dolazio. Pokušao je da mahne krilima, i sa zadovoljstvom osetio da ih i dalje ima. Par koraka dalje, njegov tron sa stotinama očiju ga je upitno gledao.
- Idemo, momci, čeka nas puno posla!- smestio se u sedište, a tron je razvio svoja krila muve, i poneo ga daleko odatle, nazad na Zemlju. I dok se vraćao, pušeći novi tompus, Tužitelj nije odoleo, a da ne primeti naglas:


-Obrnuta psihologija, uvek upali!-

,,Oh, ovo je tako lepo napisano!" ,,Ovo je tako mudro!"

Iako je sve jasno, ovo nije dobro. Ispisana je ideja za priču. A priče nema.

Odlična stvar, mnogo bolja od većine priča koje sam ovdje pročitao.

Tečno, mnogo bolje od većine stvari nakačene po forumu. Mada je poentiranje moglo biti malko bolje. Zgodno što je u obliku dijaloga, duhovito na momente mada mi je prvi deo bolji od drugog, trebalo bi to ujednačiti (prvi deo do "Hladan vetar...").
Na momente malkice usiljeno, ali ne pretrpano previše, ko što znaju da ga zaglagoljaju...
Mogla bi još jedna ruka pa da bude potpuno o.k.

Onda, da ja više ne komentarišem? Biće i meni lakše.

Ako si ti uzeo monopol da budeš vrhovni sudija, svje i svja, onaj čije "vjeruj" je dogma a svi drugi se moraju tome klanjati i paliti sveće ispred tvog lika, tvoje delo štovati i čitati deci pred spavanje (dok ne bude postalo školska lektira), ukoli sebe vidiš na poziciji Pape ovog foruma, nas kao maloumnike, nepismenu žgadiju koja ne zna dva padeža nego ponekad slučajno nabode dve reči u saglasju, kaži nam, da se ne usudimo dirnuti u Tvoj sud...
Možda si ti novi Habard a u tvom radu se krije nova religija? Mi smo neupućeni, neznalice, slepi kod očiju, gluvi kod ušiju... Prosvetli nas moći scallop-e.

Nemam vremena za iscrpan odgovor. Kuvam ručak.

Osim duhovitosti, ovaj priča ima malo dobrih strana.

Rečenica najčešće nije lepa; ima dosta lošeg korišćenja zareza.
Poseban problem je struktura priče - dugačak uvod (koji, uzgred, otkriva rasplet) i zbrzan kraj.

Quote from: scallop on 04-05-2012, 15:03:37
Nemam vremena za iscrpan odgovor. Kuvam ručak.

...jel gljive?...

Od polovine priča postaje konfuzna i u potpunosti poništava prvi deo priče koji sasvim dobro predstavlja klasični problem "slobodne volje" i etiku "korišćenja znanja".
Obrnuta psihologija u ovom slučaju nije "upalila". Razrešenje postavljenog problema ne može se postići jeftinim trikom.

Čitanje komentara je zanimljivije od čitanja same priče a kada se to desi onda nešto ne štima.

Quote from: Džek svih zanata on 04-05-2012, 18:13:39
Čitanje komentara je zanimljivije od čitanja same priče a kada se to desi onda nešto ne štima.

Meni je zanimljivije bilo sa čorbicom od zelja, zeleni i kelerabe, sa malo kiselog mleka i sveže prošlogodišnje tucane baaabine paprike. Zaprženo na slaninici. Posle toga, spanać i guščije jaje na oko. Nilski konj da namigne.

Hvala svima koji odvajaju vreme da čitaju i komentarišu i nadam se da će i dalje nastaviti. Svaki komentar mi je vredan, iz nekih, ako ništa drugo, saznam kulinarske recepte.  Ne želim ni da pokušam kriti koliko mi znače pozitivni komentari  , jer se (kao i većina pisaca, valjda) stalno borim sa nesigurnošću u vezi kvaliteta svog pisanja.
Većini komentara je zajedničko to što smatra drugi deo slabijim; plašim se da je taj deo priče žrtva editovanja, da bi priča ostala ispod 10 000 karaktera. Ta vrsta ograničenja mi je i dalje problem, ali gledaću da ispravim to. Tu sam, ne idem nigde nastavljam sa radom, pa dokle stignem.

Pošto si se javio, evo kako stoje stvari sa pričom. U godini 2011. imali smo ukupno četiri priče zasnovane na diskursu (razgovoru) dva lika. To uvek miriše na razgovor pisca sa sobom. Statične su, osim ako se kroz priču ne dogodi nešto posebno. Kod tebe se nije dogodilo. Sad, možeš da razmisliš o priči u kojoj će lik učiniti nešto gde ga nećeš voditi za rukicu, a možeš i da sačekaš da inaugurišemo Aleksija D. Njemu će se priče dopadati.

Iz trećeg potrudio sam se jače, i stigao ne dalje od do polovine. Znači, ja "autore" delim na Mrsomude i Pričaše. Lagana preklapanja su dozvoljena ali prilično retka, jer Mrsomud mrsi a Pričaš priča. Mrsomud mora da bude izuzetno umršenih vijuga da bi izbegao pretencioznost, kao što Pričaš ima da se upne jako i ne spusti "izlaganje" podno patosa. Krajnosti - ispraznost pretencioznosti naspram ispraznosti patosa; pop muzak za propale (buduće propale) studente filozofije naspram wannabe (budućih propalih) novinarčina žute štampe. I onda uglavnom ostaje zanemareno ono u šta se oba klana kunu - Mrsomudi isporučuju loše filozofiranje a Pričaši od iste vrednosti priče, nikako ne primećujući da se do dobrog pisanja stiže i kad se priguši larma u glavi, VU metar skače i u tišini, stvar je do ulaznog signala. Slobodan ima snage u ulaznom signalu (pre podele na leve i desne), a isporučuje tek delić Mrsomud distorzije. Priča je đubre kao takvo, ali mislim da Slobodan možda može da "isporuči", jednom.
Ah da, i nikako da ne obraća pažnju na komentare onih B.D.S.M. i Aleksija, benigni su ali i dalje tumori.

Dragi moj Slobodane, iz Stevinog posta je jasno kako je lepo sebe opisao. E to se zove samospoznaja...
Mrsi ga Stevo, mrsi...

Oho HO! Aleksije se u besu napeo do letalne kompresije... I ispredeo samo tri rečenice. Jednu dužu i dve kraće 

Garantujem da je Aleksije nečiji alterego ovde. Možda da Sarajlija napiše još jedan roman? Aleksije je mnogo zanimljiviji od Gula.

Šta ćeš, istegao sam se kolko sam mogao. Nemam nešto napade skribomanije kao neki.

Quote from: D. on 04-05-2012, 22:17:05
Garantujem da je Aleksije nečiji alterego ovde. Možda da Sarajlija napiše još jedan roman? Aleksije je mnogo zanimljiviji od Gula.

Nemoj tako. I taj alterego ima dušu, mislim mozak.

Opušteno Slobo, i samo nastavi, ima ovdje svakakvih ali nedaj da te to zbuni.

Još da dodam da ovdje ima ljudi koji se razumeju u pisanje ali Steva Lazin nije u toj grupi, pa njegove komentare slobodno ignoriši, to je moj savet.

 

Evo još jednog zalutalog.

Quote from: D.S.B. on 04-05-2012, 22:57:40
Opušteno Slobo, i samo nastavi, ima ovdje svakakvih ali nedaj da te to zbuni.

Quote from: D.S.B. on 04-05-2012, 23:15:34
Još da dodam da ovdje ima ljudi koji se razumeju u pisanje ali Steva Lazin nije u toj grupi, pa njegove komentare slobodno ignoriši, to je moj savet.

 


Zaboravila si da bolduješ "koji se razumeju u pisanje".  Nedaj da se to zaboravi.

...ovdje kao da vlada moto..."svak protiv svakoga"...

Quote from: D.S.B. on 04-05-2012, 23:15:34
Još da dodam da ovdje ima ljudi koji se razumeju u pisanje ali Steva Lazin nije u toj grupi, pa njegove komentare slobodno ignoriši, to je moj savet.

?

Nije, saturnice. Posmatraj kao šepurenje sa ćurlikanjem.

Quote from: scallop on 04-05-2012, 23:33:28
Nije, saturnice. Posmatraj kao šepurenje sa ćurlikanjem.

....da!...mislim da si u pravu...

Quote from: D. on 04-05-2012, 23:27:17



Zaboravila si da bolduješ "koji se razumeju u pisanje".  Nedaj da se to zaboravi.

U ta dva posta mu fale i tri zapete. 

 

Ćuti, on se razume u pisanje i savete. Šta su tri zapete za takvog maga pisane reči?

da, ovo je otprilike stevino društvo

da, da, mi smo to društvo, ali molio bih te da objasniš na kom narječju nam se obraćaš, ijekavskom ili ekavskom?

Idi ubij HAL-a ili čitaj one knjige. Znaš da će ti trebati par godina.

daj mi bre neki lakši zadatak 

Sam si tražio...

mogu na kojem hoćeš, ali kada se vama obraćam nekako mi svejedno...

D.S.B. imaš gori ulazak na ovaj forum od D. i mene zajedno

Jesam, Mićo, i sad sam u škripcu. Da mi da par meseci smislio bih ja nešto, ali ovako, lakši zadatak...     Baš kad je ovako trezven da ne verujem da je on.... Mićo, uštini me...

Quote from: D.S.B. on 04-05-2012, 23:15:34
Još da dodam da ovdje ima ljudi koji se razumeju u pisanje ali Steva Lazin nije u toj grupi, pa njegove komentare slobodno ignoriši, to je moj savet.

Tri puta sam protrljao oči misleći da me besramno varaju, moje najrođenije... pa se onda setih na sudu šta mi rekoše, nešto kao "neznanje nije opravdanje"

Bogme, nije.

Umesto bhuaaahahaha snobovskog prizvuka ću onako ljudski da dodam - ne radi ono dok voz stoji, kupi kartu pa onda uniDži

Quote from: D.S.B. on 05-05-2012, 00:17:44
da, ovo je otprilike stevino društvo

I čast nam je što je tako. I ti bi morao da se potrudiš da uđeš. A onaj Aleksije bi više morao da se druži sa scallopom. Možda i napiše nešto, pokaže nam, pa ga shvatimo ozbiljno.

Quote from: D.S.B. on 04-05-2012, 23:15:34
Još da dodam da ovdje ima ljudi koji se razumeju u pisanje ali Steva Lazin nije u toj grupi, pa njegove komentare slobodno ignoriši, to je moj savet.

ti si idiot. i to ne onaj ruski.

Hmmm.... Steva se ne razume u pisanje?

Ajd' da oćutim ovo.

zasto? stavi idiota dsba gdje mu je mjesto, sjevernjak.

Naučiće i sam.

Steva je jedan od onih koje najpažljivije osluškujem, samo retko hoće da kaže nešto smisleno.
Ali kad kaže - onda je to pun pogodak. Greška je ignorisati ga.

Kaže on uvek smisleno, ali jedino ga Jevtropijevićka sasvim razume.

Quote from: Slobodan on 04-05-2012, 19:15:01
Ne želim ni da pokušam kriti koliko mi znače pozitivni komentari  , jer se (kao i većina pisaca, valjda) stalno borim sa nesigurnošću u vezi kvaliteta svog pisanja.

Ako si pametan, pažnju ćeš obratiti na negativne komentare - iz njih se uči. A preko pozitivnih samo ovlaš pređi pogledom, čisto da ne padneš u depresiju 

Shvatam ja to, Sinlen, pozitivne komentare sam istakao baš zbog toga što me vade iz depresije , ali9 naravno da obraćam pažnju na sve.

vrlo je lepo : )

evo i zašto mi se takvim dojmi:

-ideja je dobra, imaginacija zavidna

-obojica likova (naročito, i naravno, tužilac) poseduju opštečovečanske crte ličnosti, a to je poželjno. jedna bas gitaritkinja mi je kazala '' najbolje je napraviti pesmu sa kojom svi mogu da se poistovete''. isto tako, najbolje je valjda stvoriti protagoniste u kojima svako od nas, barem naznačno, može da se prepozna. na taj način ti čitalac živi kažu , a ne čita je samo.

-esenciju daješ na znanje dozirano. to priču ne čini dosadnom.

-višeznačnost doživljaja je isto uspešno obavljena, kako bih rekla... razne zemlje imaju različite himne, ali sve imaju himne, razumeš poentu. ja sam priču shvatila na sledeći način: strpljivost, prepredenost, makijavelističko ophođenje bekapovano malom srećom rađa ove zlatne jabuke.  a čovek voli zlato, SVI vole zlato, neki su beskrupulozni i samoživi do srži, nekima ništa nije sveto, a neki su ekstraverti poput sedokosog čija životna energija teče ka spolja, poverilac i blagonaklonih osobina, a idealizam ga čini glupavim. sebe poistovećujem sa starcem. tužiocu zavidim.
a drugi će neko shvatiti na svoj način poimanja; možda će shvatiti: knjige su nastale, starac je dobio šta je hteo, tužilac je takođe dobio šta je hteo, započela je milenijumska zabluda i sukob titana što u stvari planeta i traži, vuci siti a ovde na broju.

-zaključak je takođe dobar: ko očekuje takav preokert.

ne dopada mi se stereotipna deskripcija božja( jer starac je po jehovinom liku isklesan ovde, je l tako,možda grešim).
ne volim ni stounhendzovski dijalog, mogao si više da se oslobodiš, ne plaši se da podariš likovima malo od sopstva, podaj im strast i ubedljivije rečenice, igraj se rečima, zanimljivija forma od ove u kombinaciji sa ovakvom suštinom je najverovatnije sjajna. ne plaši se ni kiča; mišljenja sam da je mozaični kič najlepša umetnost.

ali
to je samo moje mišljenje
imaj u vidu da nisam mnogo učena, niti najbolje razdvajam žito od kukolja, možda pa ni dobro, te će ti opisna ocena merodavnih biti od većeg značaja.
međutim ovoliko vremena i ovu analizu mogadoh da ti posvetim

edit: ako se prezivaš milošević, svaka ti je zlatna i svaka ti dala : )))))