ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Verovatnoća - 0
Prejebao te je mesar

Verovatnoća zavisi od ješnosti. U mom slučaju takođe 0, jer su mi kobasice prejake za želudac... 

Ja imam fotografiju sa oba paketa i obe cene. Ako treba dokaz postovaću ga, ali sam se nadao da mi se može verovati na reč. Imam utisak da je verovatnoća izuzetno mala, ali me mrzi da se sad podsećam kako se to izračunava.


Mićo, ponesi u četvrtak kameru da se slikamo. I to je neponovljivo.

za izracunavanje su potrebni visoki fakulteti. 

Clever Bird Goes Fishing

Nema dovoljno podataka za računanje verovatnoće. Potrebni podaci su cene po kilogramu C1 i C2 i statistička raspodela željene mase M1(m) i M2(m), koji su funkcije, recimo u Gausovoj krivi. Kad se pomnože cena i funkcija dobijamo raspodelu cena po parama C(p). Tu analognu funkciju onda treba diskretizovati na nivo jedne pare, tako da za svaku cenu u parama imamo konačnu i realnu verovatnoću da je mesar baš toliko para  isekao. Verovatnoća da se pogode cene u parama je onda

Mac, dao sam cene po kilogramu za obe kobasice i cenu za kupljenu količinu - ista 249,19 dinara. To je sigurno dovoljno podataka, a tražio sam samo verovatnoću.

Problem je u mesaru. Ti tražiš X grama a on ti odreže Y, gde je Y blizu ali ne baš jednako X.

Odustajem. Tebi ni fotografija ne bi pomogla. Ej, prepisao sam sa etikete na pakovanju. Tu nema mesara, on je svoje već otsekao. Pitao sam koja je verovatnoća da mi dva paketa različite cene po kilogramu proizvoda i različite količine sadržaja završe sa cenom istom u stotom delu dinara. Možda je to Yggu bliže kao zadatak.

Velika verovatnoća ako tražiš određenu i tačnu cenu. 

vjerovatnoca uopce nije posebno mala. radi se o inkrementima od jednog grama. ako uzmemo raspon 200 do 800 g, sto bi bilo prikladno kupovini obicnog potrosaca, vjerovatnoca da se ovo desi je 1 : 600
slikovito: skalop kupi komad kobasice tezine 200 do 800 g i ja idem pogoditi tezinu iz jednog pokusaja odsijecanjem vrijednostnog ekvivalenta druge kobasice.
sta zbunjuje je tocan iznos na stotinku, sto ne znaci da je inkrement stotinka dinara, vec je u slucaju skuplje kobasice skoro dinar (ekvivalent jednom gramu).

ovo vrijedi i u slucaju da osnovna cijena kobasica nije djeljiva jedna kroz drugu bez ostatka. zasto? zato sto i u tom slucaju postoji jedan iznos gdje se funkcije krizaju, iako najcesce u praksi nije prikaziv. znaci ili je vjerovatnoca 1 : 600 u slucaju kad skalop izabere iznos krizanja (ukoliko ga je moguce izabrati) ili je 0 na bilo koji drugi iznos.

znaci problem moramo podijeliti na pravilo (= 0) i izuzetak (= 1 : 600)

Ja i dalje mislim da te je prejebao mesar
Dakle, pretpostavimo da se to dogodilo ovako:
Verovatno se radi o digitalnoj vagi koja izbacuje one lepljive papiriće na kojima je odštancana cena
Odmerio je prvo skuplje kobasice, dva puta štancnuo papirić, zatim je izfingirao merenje jeftinijih, gde je gurnuo istu količinu, odokativno, a zatim na to pakovanje nalepio onaj, već pripremljeni, i ranije odštampani papirić. I, tako ti je maznuo izvesnu količinu jeftinijih kobaja. Mislim, ne bi bio jedini koga su tako zajebali, to se radi...

Dakle, verovatnoća da pogodi u paru je otprilike tolika kao kada bi ono vozilo što se švrćka po Marsu zavijatilo kamen prema Zemlji i razbilo ti ogledalo u kupatilu...

Hobite, ja i računam sa nekom takvom marsovskom verovatnoćom.


Ali, ženska mi je izmerila četiri Stiške kobasice 0,688 kg. X  362,20 d/kg = 249,19 d.,
a onda dve Požarevačke kobasice 0,268 kg X 929,80 d/kg = 249,19 d.


Ja kod kuće premerio i - tačno. Hej, interesuje me koliko je to moguće.


Ygg, gde si?

Quote from: scallop on 28-08-2012, 15:40:25
Hobite, ja i računam sa nekom takvom marsovskom verovatnoćom.


Ali, ženska mi je izmerila četiri Stiške kobasice 0,688 kg. X  362,20 d/kg = 249,19 d.,
a onda dve Požarevačke kobasice 0,268 kg X 929,80 d/kg = 249,19 d.


Ja kod kuće premerio i - tačno. Hej, interesuje me koliko je to moguće.


Ygg, gde si?

Ygg otišao da kupi 0,688 kg Stiških (koje, uzgred, ne volim) i 0,268 kg Požarevačkih - pa će da vidi šta će da ga pogodi...

Скалопе, вјероватноћа је 100%.
И што је најгоре, уопште се не зезам.

Onda da preformulišemo pitanje koje sada glasi "kolika je verovatnoća da četiri slučajno odabrane stiške kobasice koštaju isto koliko i dve slučajno odabrane požarevačke". Da bismo mogli da utvrdimo tu verovatnoću moramo da znamo raspodelu cena za oba tipa kobasica. Ta raspodela je opet neka diskretna Gausova kriva, sa vrhom negde oko 62.5 dinara za stišku i 125 dinara za požarevačku. Dakle, verovatnoća da slučajno odabrana stiška kobasica košta X dinara je Y, data na primer sledećoom tabelom:

┌─┬────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬──────┬───┐
│X│... │62.48 │62.49 │62.50 │62.51 │62.52 │62.53 │...│
├─┼────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼──────┼───┤
│Y│... │0.0018│0.0019│0.0020│0.0020│0.0019│0.0019│...│
└─┴────┴──────┴──────┴──────┴──────┴──────┴──────┴───┘

Sledeći korak je izračunati tabelu verovatnoća za četiri takve kobasice, što je opet diskretna Gausova kriva, ali komplikovano se računa. Cena od C dinara može da se dobije velikim brojem kombinacija sa četiri kobasice, pa je bolje taj proces prepustiti računaru, koji bi odvrteo četiri povezane petlje i sagradio tu novu tabelu. Kad imaš obe tabele verovatnoća onda treba iskoristi onu jednačinu iz mog prethodnog posta.

mace, u prakticnom svijetu (jedne) stiske kobasice postoji samo 62,30 +- 0,36n, pozarevacke 124,60 +- 0,92n
uz to da je i n uzasno ogranicen
u svijetu vise kobasica postaju znacajni i manji dijelovi koji u svijetu jedne ne dolaze do izrazaja.

Eto, to su podaci koji nedostaju. A i to +/- treba bolje da se definiše da bi se problem rešio. To je ta diskretna raspodela o kojoj pričam.

E, ljudi...
Zajebala ga mesarka

Izvin'te što sam pitao.

 Evo mog pokušaja da (možda) pomognem scallopu, a da se (sigurno) obrukam 
Mislim da scallop očekuje neko 'jednostavnije' rešenje, nešto nalik ovakvom razmišljanju:
PRIMER
- kobasice se prave mašinskim putem, pa je zanemarljiva verovatnoća da se u prodaji jave one od 25g (ili 525g), dakle ne pravimo veliku grešku ako ne posmatramo normalnu raspodelu težina već samo vrednosti od, recimo 120-160g (ovo samo kao primer!) koje se, heh, javljaju sa sličnim verovatnoćama (znam, znam, ali želimo jednostavno=približno rešenje)
-4 kobasice prve vrste mogu, dakle, težiti 480-640g, pa uz činjenicu da vaga meri  grame dobijamo samo 160 (tačnije 161, ali nema veze) različitih mogućih novčanih iznosa
- 2 kobasice druge vrste teže 240-320g, što daje 80 različitih novčanih iznosa
- ukupno imamo 160x80 mogućih parova, tj. svih mogućih ishoda pri ovakvoj kupovini
-na kraju, treba još utvrditi koliko od ovih ishoda čine povoljni parovi, tj. oni  sa istim novčanim iznosom,  a očigledno da postoji bar jedan takav par  (249,19; 249,19)
- verovatnoća će biti približno jednaka količniku broja povoljnih i broja svih mogućih ishoda
Klasično. Ali razumljivo, nadam se. A možda i dovoljno dobro približno rešenje (zavisno od toga kakva odstupanja pravi mašina pri izradi kobasica), koje bi potvrdilo ono što smo i bez računa mogli da znamo: verovatnoća je zaista mala

ove nema jedno pola godine i odmah o kobasicama 

Heh, nisam razmišljao o tome da se prvo meri težina, pa tek onda određuje cena. Ako je cena veća od jedne pare po gramu, to jest 10 dinara po kilogramu onda neke cene zaista neće ni postojati.

  Jednom Bata, uvek Životinja 

Da, Mac, uz neko poznato odstupanje u težini kobasica +- 20g (na primer) ispada da njihova cena ne može imati mnogo vrednosti, ali je interesantno da se uopšte javio par  (249,19; 249,19) sa istim vrednostima, što daje interesantan zaključak o cenama kobasica 362,20 i 929,80, tj. njihovom sadržaocu 24919.
Inače, ispada da je to jedini slučaj, jer je ukupan iznos linearna funkcija količine (cena x količina), pa ako uopšte te dve funkcije imaju presek na posmatranom (očekivanom) intervalu, onda je takav presek jedinstven.

Ovo je već bliže mojoj pameti.

kad zensko nespretno ponovi vec receno?

Uzo pop da krsti jariće.
Jedno jare košta 300 dinara žive vage.
Drugo 289 dinara žive vage.
Koje će biti skuplje kršteno?

Quote from: scallop on 28-08-2012, 15:40:25
Ygg, gde si?

Okasnih, ali objasnili su drugi. To je to, uglavnom!

Quote from: Lord Kufer on 28-08-2012, 23:23:57
Uzo pop da krsti jariće.
Jedno jare košta 300 dinara žive vage.
Drugo 289 dinara žive vage.
Koje će biti skuplje kršteno?

To je ono: Dokon pop i jariće krsti. 

A skalope, kako pripremaš te kobasice? 

Bez oftopika, moliću lijepo! Nemojte da moram brisati komentare.

Boban je obećao da će me postaviti za moderatora ovog topika.

za moderatore prihvacamo jedino strojarce, matematicari i elektrotehnika ne dolaze u obzir.

 

Quote from: Lord Kufer on 28-08-2012, 23:23:57
Uzo pop da krsti jariće.
Jedno jare košta 300 dinara žive vage.
Drugo 289 dinara žive vage.
Koje će biti skuplje kršteno?

Dragi Lorde, nije nam jasan tvoj zadatak    Po težini razumevanja podseća na ovaj:
Konj vranac se potkiva 5min, dorat 4min, šarac 2min. Žaba diže nogu 0,12m brzinom 0,0003m/min.
Pitanje:
Koliko (u godinama) žaba pati što nad popom nema pop?

To treba pitati Muja dok KUJE konja NA MJESECU 

http://www.oblakznanja.com/2012/10/13/jedanaest-zanimljivih-nacina-koristenja-wolfram-alpha-trazilice/

Ima li šanse da se ova knjiga nađe negdje na netu?

http://www.amazon.com/Japanese-Temple-Geometry-Problems-Sangaku/dp/0919611214



Nema je na bookfi-ju, a nemam pojma gdje drugo da tražim. Ako neko pronađe, nek okači link ovdje ili mi pošalje na PP. Hvala unaprijed!

otidi na libgen.info (libgen.org trenutno zajebava) i kucaj "japanese temple geometry" u srču, i izaćiće izdanje iz 2002.

Quote from: tomat on 22-10-2012, 00:57:42
otidi na libgen.info (libgen.org trenutno zajebava) i kucaj "japanese temple geometry" u srču, i izaćiće izdanje iz 2002.

Ajd da ne otvaram novi topik zbog ovoga...

Da li bi mi neka dobra duša skenirala i poslala na PM strane 180 i 181 Znaka Sagite 2?

U mom primjerku fale te dvije stranice, usred Martinove priče Nightflyers. Žao mi je da ih preskočim, jer se baš zakuvala radnja u tom dijelu priče.

Evo, dok ne dobijes pristojan sken

Hvala Melkore, ovo je dovoljno dobro! 

Ako ovo Gula ne privoli matematici, ništa neće:
    At last, science explains the physics in "Call of Cthulhu"   

Quote

By Annalee Newitz
Benjamin K. Tippett has a theory. The University of New Brunswick mathematician believes that he's figured out what, exactly, those insane sailors saw that night in 1928 when they encountered Cthulhu on a lost island in the Pacific. And so Tippett has written a hilariously deadpan paper explaining "non-Euclidean geometry" once and for all. I cannot tell you how much joy and dread I am experiencing right now. Here's what he has to say.

In 1928, the late Francis Wayland Thurston published a scandalous manuscript in purport of warning the world of a global conspiracy of occultists. Among the documents he gathered to support his thesis was the personal account of a sailor by the name of Gustaf Johansen, describing an encounter with an extraordinary island. Johansen's descriptions of his adventures upon the island are fantastic, and are often considered the most enigmatic (and therefore the highlight) of Thurston's collection of documents.
We contend that all of the credible phenomena which Johansen described may be explained as being the observable consequences of a localized bubble of spacetime curvature. Many of his most incomprehensible statements (involving the geometry of the architecture, and variability of the location of the horizon) can therefore be said to have a unified underlying cause.
We propose a simplified example of such a geometry, and show using numerical computation that Johansen's descriptions were, for the most part, not simply the ravings of a lunatic. Rather, they are the nontechnical observations of an intelligent man who did not understand how to describe what he was seeing. Conversely, it seems to us improbable that Johansen should have unwittingly given such a precise description of the consequences of spacetime curvature, if the details of this story were merely the dregs of some half remembered fever dream.
We calculate the type of matter which would be required to generate such exotic spacetime curvature. Unfortunately, we determine that the required matter is quite unphysical, and possess a nature which is entirely alien to all of the experiences of human science. Indeed, any civilization with mastery over such matter would be able to construct warp drives, cloaking devices, and other exotic geometries required to conveniently travel through the cosmos.

Read the entire amazing scientific paper:

http://titaniumphysicists.brachiolopemedia.com/wp-content/uploads/2012/10/Rlyeh.pdf

Jedan zanimljiv zadačić.

QuoteNeku osnovnu školu pohađa 40 učenika. Ako je poznato da svaka dva učenika imaju zajedničkog djeda, dokazati da postoji djed koji u toj školi ima barem 21 unuče.

Dirihle?
Jedan učenik - napr. Laza, može imati dedu A ili dedu B. Ostali učenici po uslovu zadatka moraju imati ili A ili B dedu, da bi imali zajedničkog dedu s Lazom. Neka njih 19 ima A-dedu i drugih 19 B-dedu. Onaj preostali, četrdeseti, mora imati ili A ili B dedu, a to je, s Lazom, dvadeset jedno unuče.

Quote from: Midoto on 07-01-2013, 02:20:51
Dirihle?
Jedan učenik - napr. Laza, može imati dedu A ili dedu B. Ostali učenici po uslovu zadatka moraju imati ili A ili B dedu, da bi imali zajedničkog dedu s Lazom. Neka njih 19 ima A-dedu i drugih 19 B-dedu. Onaj preostali, četrdeseti, mora imati ili A ili B dedu, a to je, s Lazom, dvadeset jedno unuče.

Naravski! 

Bravo, Midoto!

Bravo! Kasno sam videla zadatak  Jeste, to je baš lepa primena one priče o tri zeca i dva kaveza.
A evo jedne lake pitalice od mene: šta mislite, da li je pre hiljadu godina na Zemlji živeo čovek koji je do danas stalno imao muške potomke?

U međuvremenu - vic 
Na svetu postoji 10 vrsta ljudi: oni koji znaju binarni sistem i oni koji ne znaju.

I još jedan 
Na svetu postoji 10 vrsta ljudi: oni koji znaju binarni sistem, oni koji ne znaju i oni koji ne očekuju vic sa osnovom 3.