ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: scallop on 20-11-2012, 22:27:40
Ima li još neko radoznao što se njegovog dela tiče?

Ima. Evo ja, ako može.

Imam i ja

Pisali ste o prvoj, pa bi lepo bilo da napišete i o poslednjoj. Makar radi kontrasta.

O Prazniku vec bese reci, ali za svaku dodatnu kritiku sam zahvalan 

Stipane, šta reći o Malenoj? Da sve promašaje uporno ponavljaš već dve godine? Doduše, nesporno je da pišeš bolje. U to si me uverio sa starom pisanijom, ali ti ne vidiš primedbe. I u toj staroj pisaniji nisi registrovao najbitniju primedbu - da je suviše prepričavanja. Već sam jednom tebi napisao da ne treba da se baviš oblovinom u meri u kojoj se baviš. Šipak! Svi su zamerili da čovek koji pokušava da izvadi svoju zaglavljenu žensku neće toliko razmišljati o seksu. Ja sam čak dopustio da je i to moguće. Ali, da li si uopšte primetio da ti je to zamereno? Jesi, ali ko šiša takve zamerke. Kod tebe su emocije postale šablon, nešto čime se posipaju priče iz kesice za pojasom. Gledaj šta se događa Džeku: tumara naokolo, kad ubode dobro, na vrhu je, kad omaši - potone. Ali, on bar traga. U nekoliko poslednjih meseci mi imitira Lonija. Mora da mu se neka od njegovih priča dopala. Ali, to nije dobro. I Loniju su uočili nekoliko velikih propusta, koji kod vic priča idu u paketu. Dakle, od svašta ponešto fazon nema prolaz u fantastici. Od nečega ćeš morati da odustaneš.

Kimurina "Carica"... ova priča pada na tome da se ne događa pod vodom ni tren, zbog toga nema bodove.
Svi pasaži pod vodom su vizije i košmari. Stvarnost priče odigrava se u ovozemaljskom površinskom svetu.

Komentarišem ovu priču jer autor svojim pisanjem to zaslužuje. Prost spisateljski zanat ovde je na nivou kakav npr. Stipan ne može postići ni za milion godina. Autor ima žicu da bude pisac, ali treba da nauči mnoge stvari koje su neophodan sastojak dobrog pisanja: logika priče i razlog čitaoca da učestvuje. Nije dovoljno lepo baratati rečima, mora se dobro promisliti i još bolje osmisliti.
Slike koje daje ovaj autor su sjajne ali sve to treba malo više da ima smisla vidljivog usputnim čitaocima. Ne sme dobro pisanje da bude samo sebi cilj.
Priča je celina, skup i načina pripovedanja i onoga o čemu se pripoveda i dramaturgije i ideje; priču čine i likovi i ono što likovi doživljavaju, rade, čemu streme...
Kimura je sjajan autor i sa njom treba raditi, a ne sa beznadežnim likovima kakvih ovde ima nekoliko i koji iz kruga u krug dobijaju ogromnu pažnju za svoja pisanija, a da za to ne postoji nikakav objektivan razlog.

Bobanov komentar bi trebalo uslovno u razmatranje uzeti, on komentariše samo kad bi da zajebavao, ili da još više zajebava. Od ta dva, dalje nema. Drugo je meni na pameti:

Quote from: scallop on 21-11-2012, 15:37:12
Kod tebe su emocije postale šablon, nešto čime se posipaju priče iz kesice za pojasom.

Greška, drugo on pod pojasom krije. Kod Stipana nisu emocije u šablonu, već seks. I slatko prisećanje istog, ma koliko to neprimereno u posebnim situacijama, da prostite, bilo. Emocije hoće da vode seksanju, ali ne i samo tome. Jedan mali deo njih, možda i najbitniji, vode kopulaciji, ali Stipan oštricu gubi kad zaboravi da "Ljubav je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da". Da se vrne unatrag taj korak il' dva, vrata od čuda mu daleka bila ne bi.

Quote from: hidden on 21-11-2012, 13:19:02
O Prazniku vec bese reci, ali za svaku dodatnu kritiku sam zahvalan 

Kad stignu komentari, a stignu, onda autor ima da sedne i ozbiljno razmisli o primedbama. Šta je odbilo ili zbunilo neke od čitalaca? Neko nije primetio da je loš otac ubio mlađeg sina i ženu i da ih je bacio u obližnje jezerce. Jesam li mogao da budem jasniji? Koje bi to rečenice ili reči bolje nagovestile? Vi najčešće imate problem sa rečima, zapravo, sa svojim rečnikom. Ne upotrebite prave reči. Ja zbog jedne reči, a u mojim godinama se lako zature, znam da stanem i ne mrdnem dalje u pisanju dok je ne pronađem. Drugo FAQ pitanje je bila rezerva prema majci i detetu koji se ponašaju kao rečni zlodusi. Da li je to tačno? Jesam li to hteo da napišem? Aklo nisam, gde sam omašio, pa to ne izgleda kao naivna želja za druženjem? Jesu li rezovi od klizaljki uneli dilemu? Kad odlučiš šta je dovelo do stranputice u čitanju, treba videti kako se to izbegava. Uvek postoji način. I, još jedno pitanje: da li je bila potrebna rečenica u kojoj majka razmišlja "o poboljšanju svog života"? Meni nije smetala, ali nekom jeste. Doduše, mi znamo da zakeramo na sve i svašta. Ako jeste, onda smo morali iz još nekih rečenica da dobijemo poruku da ona u svojoj otuđenosti gubi i pojam o realnosti. Ja jesam dobio tu poruku, ali neko nije. Dakle, nije važan broj komentara, nego da li se iz njih mogu izvući prave pouke.


I, još, za Kimuru. Kad mi neko unapred napomene da ima različito mišljenje, moja voljnost da pomognem se pretvara u pitanje: Šta savetovati, ako su već dignute ograde?

Vidi, Pokojni, Bobana ne zanimaju beznadežni slučajevi; Bobana zanima da neki mlad autor koji ima divlji spisateljski talenat ne posustane zbog tretmana ovde... A komentarišem kada mislim da imam šta da kažem različito od gomile.

Hvala Bobane, mislim da sam shvatio poruku...

Quote from: Boban on 21-11-2012, 16:11:10
Vidi, Pokojni, Bobana ne zanimaju beznadežni slučajevi; Bobana zanima da neki mlad autor koji ima divlji spisateljski talenat ne posustane zbog tretmana ovde... A komentarišem kada mislim da imam šta da kažem različito od gomile.

Sad, ponukao si me pa sam i "Caricu" pročitao. Razumem te, osećaj je kao da je nadarena srednjoškolka pisala. Samo plišane mede fale. Nije potpuno negativno, što će reći da jača od moje ruke fali. A ti, iziđi pa pomozi divljem spisateljskom talentu. Ne javljaj se samo kad Stipan nešto bolje nabode pa da mu klepe odvališ. Haj'mo, Carica čeka, mani se Stipana.

Steva oživeo!!! Boban nekog pohvalio!!! Ljudi, ne budite me!!!

Hvala, Bobane. Neću posustati. Podršku i savete prihvatam veoma ozbiljno, čak i one koji su u šali dati.
Za Scallopa : različit ukus ili različito mišljenje za mene ne znači ogradu. Nema ničeg interesantnijeg od onoga što je različito.

To što kimurinom pisanju nedostaje može se naučiti; ono što nedostaje Stipanovom pisanju jednostavno ne može se nadomestiti.
Stvari tako stoje...Nisam sakupio mnogo prijatelja iznoseći svoje stavove na ovakav način, ali to je moj način.
Da me je Radmilo poslušao sredinom osamdesetih sada ne bi imao ovoliko problema u komunikativnosti svojih priča.
Hoću da kažem, moje reči je lako pripisati drskosti, bezobrazluku ili bezobzirnosti i zanemariti ih, ali to je uglavnom fatalna pogreška.

Captain Jack Sparrow "You *have* heard of me"

Stipane, pusti i za mene jednu.

I ja mislim da Kimura ima potencijal.

Neka je plasman na ovoj radionici ne brine. (Samo nastavi da pišeš  )
jer reč je samo o promašenoj temi (prvi put učestvuješ pa nisi dovoljno uvažila temu).

Ono šta je meni upalo u oči kao druga maljkavost priče je što junaci nemaju lična imena.
Oni su samo carica, carević, kralj... Ne i Flora, Karlomir il' Đorđe.
To je za mene katastrfalna greška.
Tamo gde ličnih imena nema, kod čitaoca se ne javlja asocijacija na realan karakter već na
tehnički nacrt. Umesto realne slike uglavi mi je šema.
To je uspelo samo kod ,,Malog Princa'' i nigde više.
Međutim Egziperi je činovnike namerno predstavio bezkarakternima. Jedan je princ, (uz naratora, lisicu i ružu), a ostali
su svesno napravljeni da budu hladnokrvi i besmisleni činovnici - kralj, prodavac, učitelj itd.
Van tog, vrlo eksperimentalnog dela, retko šta je uspelo bez karakterizacije.

Izvinjavam se što još nije stigla tabela.
Zbog slavskih slobodnih dana i rada na terenu, nisam svraćao do kancelarije i kompa. u kome je prva verzija tabele.
U ponedeljak ću tek.

Јел` ово значи да је Бобан прочитао све приче? 

Мени, искрено, Кимурина прича ниједног тренутка није била за глас, чак ни у тајном гласању, без обзира на ону ставрно кул завршну реченицу (коју је већ неко поменуо)...при том, чисто технички гледано, непотребно је изгубила простор одвајајући знаке интерпункције од речи после које иду

Pitao bih pismenije od mene: krljušt ili krljušti? Nemoj samo da mi neko kaže da su oba oblika pravilna.

Quote from: Loni on 22-11-2012, 01:12:39
Ono šta je meni upalo u oči kao druga maljkavost priče je što junaci nemaju lična imena.
Oni su samo carica, carević, kralj... Ne i Flora, Karlomir il' Đorđe.
To je za mene katastrfalna greška.

Meni ovo uopšte ne smeta. Naprotiv.
Ta bezličnost daje posebnu dimenziju...
Uostalom, ja sam napisao ceo roman u kome se ime glavnog junaka niti jedan jedini put ne pominje.

Quote from: scallop on 22-11-2012, 01:40:05
Pitao bih pismenije od mene: krljušt ili krljušti? Nemoj samo da mi neko kaže da su oba oblika pravilna.

Сумњам да сам писменији од тебе, ал` ја бих са сасвим солидним убеђењем рекао да је правилно - крљушт

Lako je pravnicima. Mi nazovi pisci, još od onih što nisu poslušali Bobana još osamdesetih (kao da je neko ikada poslušao Bobana), moramo da zaziremo od Jevtropijevićke, da ne pominjem dackofobiju! Reko' bi ja ka' i ti, ali da sačekamo.

Krljušt je nominativ a krljušti - deminutiv 

A Hrkljuš je prerogativ.

Dugo sam razmišljao da li da odgovorim Bobanu, ali ipak ću to učiniti, s obzirom da me je imenovao u kontekstu taloga Radionice.

Quote from: Boban on 21-11-2012, 15:58:15
Prost spisateljski zanat ovde je na nivou kakav npr. Stipan ne može postići ni za milion godina...
...sa beznadežnim likovima kakvih ovde ima nekoliko i koji iz kruga u krug dobijaju ogromnu pažnju za svoja pisanija, a da za to ne postoji nikakav objektivan razlog.

Dakle, ovako:
Glupo je zanemariti prezir čoveka koji je svojim uredničkim poslom praktično stvorio fantasy scenu u Srbiji.
Vrlo dobro ja kontam Bobana. Ne treba njemu neko koga ne može da formira.
Potrebni su mu divlji spisateljski talenti koji će prihvatiti usmeravanja koja Radionica nameće.
Sasvim je to u redu sa aspekta urednika ili neke projekcije budućnosti žanrovske scene.
Što se mene tiče, takve stvari me preterano ne zanimaju.
Došao sam ovamo kad se Radionica tek formirala i delovalo mi je kao lepa zabava.
Naknadno sam shvatio da u mojoj spisateljskoj tehnici mnogo toga škripi i potrudio sam se da te stvari otklonim.
Ima tu nekoliko ljudi kojima dugujem ogromnu zahvalnost što sam u tome uspeo.
Neću ih imenovati, ali oni o kome je reč znaju na koga mislim.
U stvari Hrundi je blizu istine kada tvrdi:

Quote from: Hrundi V. Bakshi on 17-11-2012, 23:56:11
Zatim slede deponije patetisanja iz trećeplasirane priče... u čiju sposobnost da zbaci sa sebe okove koji ga sputavaju, nakon ove priče, sumnjam

Jedino u čemu greši je da to nije stvar nesposobnosti, nego svesne odluke.
Ja ne planiram svoje priče, pišem ih u dahu.
Ispravljam samo tehničke pojedinosti, nikada tok ili smisao priče.
Što je najgore i ne želim to da promenim.
Najbolje je to opisao Scallop:

Quote from: scallop on 21-11-2012, 15:37:12
Ali, da li si uopšte primetio da ti je to zamereno? Jesi, ali ko šiša takve zamerke.

Ne bi meni bio problem da uvažim Bobanove kritike kada bi one govorile išta drugo nego da sam nesposoban za pisanje.
Ovako je to malo teže.
Nadam se da mi neće zameriti što ću ipak da nastavim, pa makar više i ne zagađivao Radionicu.

Quote from: scallop on 22-11-2012, 02:27:32
Lako je pravnicima. Mi nazovi pisci, još od onih što nisu poslušali Bobana još osamdesetih (kao da je neko ikada poslušao Bobana), moramo da zaziremo od Jevtropijevićke, da ne pominjem dackofobiju! Reko' bi ja ka' i ti, ali da sačekamo.

Pa dobro... ako će dackofobija uticati na ljude da prvo nešto provere a onda ispravljaju ostale, neka strepe, buhahahaha. Što se krljušti tiče, rekoste da nećete odgovor ako su oba oblika dozvoljena, a jesu.  Ali ajde, pošto sam fina (a ne strašna! ), evo i citata iz Rečnika srpskoga jezika:
krljušt ž a.  (obično u mn.) jedna od tvrdih, koštanih ili rožnatih pločica koje pokrivaju i štite telo mnogih riba i nekih gmizavaca i vodozemaca. b.  u zb. značenju: pokrivač od takvih pločica. v. jedna od rožnatih ljuspi kojima su pokriveni perjem neobrasli, donji delovi ptičjih nogu. g. fig. ono što svojim oblikom, izgledom podseća, liči na krljušt (a).

 Radije koristim krljušt kao zbirnu imenicu, ali svakako da se može upotrebiti i množina krljušti, čak je u kosim padežima jedino i zgodna – zmaj je bio prekriven krljuštima.

Quote from: scallop on 21-11-2012, 16:09:05
Kad stignu komentari, a stignu, onda autor ima da sedne i ozbiljno razmisli o primedbama. Šta je odbilo ili zbunilo neke od čitalaca?

Svojevremeno sam ovde okačio priču Salaš, i dobio finu porciju kritike koja se uglavnom može svesti na to da su postupci likova neubedljivi, a shodno tome i sam uradak.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,11432.0.html

Pišući praznik trudio sam se da to izbegnem. Kratio sam sve živo, u pokušaju da svedem stvar samo na perspektivu majke, koja se u tami pod vodom vodi sa taman onoliko najsnažnijeg roditeljskog instinkta koliko joj je preostalo u zagrobnom životu. Sve ostalo samo su sećanja, koja služe da bi pojačala njenu nesreću jer:
- ona je odvojena od drugog, starijeg deteta.
- mlađe, nemrtvo dete pati usled usamljenosti.
- fulala je kao majka pustivši drugog čoveka da im uđe u život. Dobila je saputnika, zadovoljila svoju potrebu za partnerom, ali to je ugrozilo njeno potomsto. Poslednja rečenica je trebala da ukaže na to, da se ipak ne miri ni sa vlastitom samoćom. Ona samo želi kompletnu porodicu, njihov zagrobni život traganje je za istom, ali ne izostaje ni osećaj krivice usled počinjenih pogrešnih izbora. To je bilo to vrzino kolo koje ih čini prokletima. Ovde sam definitivno kiksnuo, jer je ostalo nejasno.

Zašto želi da dograbi tuđe dete i uvuče ga u svoj svet? Zašto, ako je već toliko brižna majka, otima tuđe i čini drugom nesreću? Da je živa ona to fakat ne bi učinila, ali to nije slučaj. Nemrtva je, vodeni duh, utvara, a oni umeju da se vraćaju po ono za čim su za života čeznuli, i što im je nasilno uskraćeno. Razum je iščašen.

Prethodnog muža, sa kojim ima decu, nisam pomenuo jer sam ga smatrao potpuno nebitnim za priču. Sam čin puštanja drugog u život, govori da sa prvim brakom nešto nije bilo u redu. Da li je preminuo, napustio ih, ili nešto treće nije mi igralo bitnu ulogu.

Završetak u kome bi mati počinila osvetu nad ubicom koji bi se vratio na jezero, ili zgrabila baš svoje starije dete, činio mi se lošim jer bi otvorio niz potencijalnih pitanja koja bi mogla da obore postavku. Previše stvari za 6000k bi trebalo da se odigra da bi se ovo dogodilo, a ostalo ubedljivo. Oni su odvedeni negde daleko, i bez svesti bačeni u jezero. Ako nisu otkriveni dok su plutali to znači da je jezero daleko. Dok pišem ovo, uviđam slabost i u toj ideji. Ako je jezero udaljeno i usamljeno, i niko nije primetio leševe - otkud tragovi klizaljki na ledu? Nešto mi govori da ako već ne dolaze na kupanje dok je leto, ako ne pecaju kada nema leda, ljudi neće tako rado ni dovoditi decu na klizanje. Opet, može umesto jezera biti reka, pa ako su bačeni na pustom delu, struja ih je mogla dovesti do nekog naseljenog, npr.

Uglavnom, drago mi je ako je barem malo kompletnija od prethodne. Ima tu dosta propusta, al teška je ovo rabota. Hvlala svima koji su komentarisali, potrudiću se da u narednoj poboljšam stvar.

Quote from: Dacko on 22-11-2012, 08:38:34

Quote from: scallop on 22-11-2012, 02:27:32
Lako je pravnicima. Mi nazovi pisci, još od onih što nisu poslušali Bobana još osamdesetih (kao da je neko ikada poslušao Bobana), moramo da zaziremo od Jevtropijevićke, da ne pominjem dackofobiju! Reko' bi ja ka' i ti, ali da sačekamo.

Pa dobro... ako će dackofobija uticati na ljude da prvo nešto provere a onda ispravljaju ostale, neka strepe, buhahahaha. Što se krljušti tiče, rekoste da nećete odgovor ako su oba oblika dozvoljena, a jesu.  Ali ajde, pošto sam fina (a ne strašna! ), evo i citata iz Rečnika srpskoga jezika:
krljušt ž a. (obično u mn.) jedna od tvrdih, koštanih ili rožnatih pločica koje pokrivaju i štite telo mnogih riba i nekih gmizavaca i vodozemaca. b. u zb. značenju: pokrivač od takvih pločica. v. jedna od rožnatih ljuspi kojima su pokriveni perjem neobrasli, donji delovi ptičjih nogu. g. fig. ono što svojim oblikom, izgledom podseća, liči na krljušt (a).

Radije koristim krljušt kao zbirnu imenicu, ali svakako da se može upotrebiti i množina krljušti, čak je u kosim padežima jedino i zgodna – zmaj je bio prekriven krljuštima.

Quote from: scallop on 22-11-2012, 01:40:05
Pitao bih pismenije od mene: krljušt ili krljušti? Nemoj samo da mi neko kaže da su oba oblika pravilna.  

Savvy?

E, pošto je to razjašnjeno, od sada koristim samo - hrkljušt 

Srpski pravopis je ušao u fazu da maltene sve može, što meni samo govori da su ga sastavljali diletanti.

Krljušt je kao perje...

Hidden, sad će ti Scallop kazati da pisac koji objašnjava naširoko svoju priču nije uspeo. Objašnjenje treba da je u priči.
U pravu je.

Pošto je ovo radionica, postovi tipa "ovo sam hteo sa pričom" je sasvim ok ako dobiješ odgovarajući fidbek tipa "e nisi uspeo zato što..." al' to bi išlo malo teže jer bi se nizala objašnjenja i kontraobjašnjenja. To bi ferceralo na nivou jedan učitelj i jedan učenik, al' na 10 do 15 priča teško. Uvek bi se neko dodatno javio sa svojim mišljenjem.

Moj koncept radionice bi izgledao ovako: Svaka priča da se piše nakon komentara ponovo, pa se ponovo pretrese, da pisac implementira kritike i sugestije i kroz taj proces ubrza i utvrdi svoj napredak.
Ono što se napominje u jednom pokušaju, teško može da se primeni u narednom krugu, sem na osnovnoj razini. 

Odustao sam od objašnjavanja svojih pokušaja. Jedan metak, jedna meta. Samo rastojanje ostaje.

Napomenuto u ovom slucaju bi bilo, ako sam te razumeo - ukoliko citaoci nisu shvatili sta si hteo da kazes, onda sa pricom nesto ne valja.

Moja objasnjenja su imala svrhu da ilustruju sta sam zamislio da cu da postignem (i nisam uspeo), nikako da negiraju kritike pojedinaca.

Ne bih se upustao u ponovno pisanje iste price, kada vec postoji tema za naredni krug. Ali cu svakako pokusati da izbegnem greske koje su evidentne u prethodna dva okacena rada. To bi bila ta osnovna razina, zar ne?

Tako nekako

Quote from: Boban on 22-11-2012, 13:17:35
Srpski pravopis je ušao u fazu da maltene sve može, što meni samo govori da su ga sastavljali diletanti.

Krljušt je kao perje...

Za neku ozbiljniju raspravu o jeziku bilo bi dobro da ipak razlikujemo diletante iz Matice srpske koji su sastavili Rečnik srpskoga jezika, diletantske pisce iz čijih su dela uzeti primeri na osnovu kojih je taj rečnik rađen, obavezno da opletemo po diletantskim autorima gramatika, pa  tek onda da sve pripišemo diletantima pravopiscima, pošto se ovde uopšte i ne radi o pravopisu, nego o morfologiji. Inače će i naša rasprava o krljušti(ma) biti u najmanju ruku diletantska.
Iz toga što ti ili ja koristimo reč krljušt samo u zbirnom značenju ne proizilazi da neki drugi ljudi nemaju pravo da je upotrebe i u jednini ili množini, recimo kao u narodnoj pripoveci gde riba junaku daje jednu krljušt da je protrlja ako mu zatreba pomoć, ali bi sedmorici braće mogla dati sedam krljušti, kao sedam pera.


Edit: slovne greške i izmena broja u primeru.

Daleko bilo, da su priče način da se kaže samo jedna jedina jednostavna stvar 

Quote from: hidden on 22-11-2012, 13:51:07


Moja objasnjenja su imala svrhu da ilustruju sta sam zamislio da cu da postignem (i nisam uspeo), nikako da negiraju kritike pojedinaca.

Dobro, u ponečemu i jesi. Priča Praznik svakako ima mane, i mnoge su već uočene, naročito mi smeta patetično pominjanje jelke i praznika, ali se s nekim zapažanjima i ne bih složila. Recimo opis raspadanja koji je za Plut oduran – meni je dirljiv, ali i bitan jer time nam je pokazano u kakvom su stanju utopljenici, inače bismo mogli da ih zamislimo kao duhove, kao sirene, kao eterična bića itd. a izostao bi taj horor momenat. I kad čitam Praznik rečenicu po rečenicu, u svakoj bih mogla nešto da izmenim (ne i ime negativca – ružno je i nepotrebno ono što je Mandragora rekao o tome), i mnogo tu ima nedorečenog ili neubedljivog, ali kakve veze to ima kad me je posle čitanja neko vreme proganjala ta slika majke i sina pod vodom (i ništa mi ne smeta što će još neku decu podaviti, lele, što sam zla), ta idilična slika majke koja uživa samo u detinjoj sreći i deteta kojem uvek treba malo više, istina prilično nerealna slika, životno ne baš utemeljena i čak opovrgnuta i u samoj priči (da je detetov smeh dovoljan, niti bi joj trebao muž nasilnik niti bi posle maštala o novom čoveku), ali opet... lepa je, iako nekom može izgledati morbidna, ogavna, jeziva... zato što radi ono što horor treba da radi – da se uvuče čoveku u misli i tera ga da se tog dana strese i kucne u drvo nekoliko puta sve dok strašnu sliku ne istera iz glave. Iako ovo nije dobra priča u sadašnjoj fazi, ne znači da se ne može doterati u odličnu priču kad već postoje dobra ideja i pogođena atmosfera.

Mehanizam koji pokreće majku je osnovna stvar u priči Praznik. Pisac je trebalo da nađe način da se kritički postavi prema tome. Ne može to zdravo za gotovo da bude opravdanje za priču. Ovakva tema je uobičajena u tzv horor žanru. Ali kvalitetna priča treba da objasni mehanizam plus da pokaže kakvo je zlo u poštovanju takvih "pravila igre".

Ako majka ima opravdanje za uvlačenje druge dece u novi vid egzistencije, onda je i otac, iz sličnih razloga, bio u pravu kad je naneo zlo njoj i detetu. Tu priča pada jer je neuverljiva. A njeno opravdanje je zasnovano na osećanju sažaljenja...

Neka Hidden pokloni više pažnje onome šta je Dacko videla u priči. Kufer je u redovnom zajebantskom fazonu.

Quote from: Dacko on 22-11-2012, 13:57:16

Quote from: Boban on 22-11-2012, 13:17:35
Srpski pravopis je ušao u fazu da maltene sve može, što meni samo govori da su ga sastavljali diletanti.

Krljušt je kao perje...

Iz toga što ti ili ja koristimo reč krljušt samo u zbirnom značenju ne proizilazi da neki drugi ljudi nemaju pravo da je upotrebe i u jednini ili množini, recimo kao u narodnoj pripoveci gde riba junaku daje jednu krljušt da je protrlja ako mu zatreba pomoć, ali bi sedmorici braće mogla dati sedam krljušti, kao sedam pera.

Dacko, pravopis ne sme da bude demokratija, pa da može i ovako i onako. Kad se govori o krljušti, onda ne može biti reči o krljuštima, a ako baratamo s krljušću, onda ne možemo sa krljuštima. Nema množine. I zbog toga je Boban u pravu. Krljušt je kao perje. Pa, ako je odgovornost i na piscima koji se citiraju, citirajte nas.

E, pa, nisam u zajebantskom fazonu, tako mi svih krljušti na mojoj psorijazičnoj ćeli 
Priča se zasniva na nesreći a razrešenje traži i ne nalazi u emotivnoj slabosti. "Važna je detinja sreća", e baš je tako 

Quote from: scallop on 22-11-2012, 15:44:05

Quote from: Dacko on 22-11-2012, 13:57:16

Quote from: Boban on 22-11-2012, 13:17:35
Srpski pravopis je ušao u fazu da maltene sve može, što meni samo govori da su ga sastavljali diletanti.

Krljušt je kao perje...

Iz toga što ti ili ja koristimo reč krljušt samo u zbirnom značenju ne proizilazi da neki drugi ljudi nemaju pravo da je upotrebe i u jednini ili množini, recimo kao u narodnoj pripoveci gde riba junaku daje jednu krljušt da je protrlja ako mu zatreba pomoć, ali bi sedmorici braće mogla dati sedam krljušti, kao sedam pera.

Dacko, pravopis ne sme da bude demokratija, pa da može i ovako i onako. Kad se govori o krljušti, onda ne može biti reči o krljuštima, a ako baratamo s krljušću, onda ne možemo sa krljuštima. Nema množine. I zbog toga je Boban u pravu. Krljušt je kao perje. Pa, ako je odgovornost i na piscima koji se citiraju, citirajte nas.

Sad treba da se ponavljam? Dobro, još jednom. Prvo, ne radi se o pravopisnom pravilu. Drugo, mnogo toga u jeziku može i ovako i onako, ne znam čemu potreba za isključivošću. Treće, ne znam kako se ne može prihvatiti da reč krljušt ima dva značenja od kojih je samo jedno zbirno kad to pokazuje i Rečnik srpskoga jezika, ako već ne i obična logika koja ukazuje da se tom istom rečju može opisati nešto brojivo: jedna krljušt (imenica ženskog roda u jednini) – jedna ljuspica na ribi; deset krljušti (imenica ženskog roda u množini) - deset takvih ljuspica; riblja krljušt (zbirna imenica u jednini) - sve ljuspice na toj ribi, prekrivač od ljuspica. I ako neko hoće da kaže da je šaran bio pokriven krljuštima, dakle da upotrebi množinu imenice a ne zbirnu imenicu, i rečnici, gramatike i pisci prethodnici mu daju za pravo i ne zabranjuju tu mogućnost (u pomenutom rečniku, naprotiv, postoji čak pet primera za ,,prekriven krljuštima"), zbog čega bi prestao da koristi taj oblik zato što ga neko drugi ne voli? Ne govorim vam ja ovde da je taj oblik mnogo lep i da treba da ga svi koristimo, nego samo da nije nepravilan.


Dodatak: Uporedite s rečju dlaka koja takođe ima i zbirno značenje, i kako jednako možete reći da je neko biće bilo prekriveno dlakom ali i prekriveno dlakama a da se ni u jednom slučaju ne ogrešite o gramatička pravila srpskog jezika.


Edit, još jedan: Videh po narednom postu da sam džabe kucala, a tako mi i treba.

Recimo da pisac savremenik ne daje to pravo. Otkad je precedent validna stavka u bilo čemu u Srbiji? Zato jer se u životu mnogo bavio krljušću, na nos mu izašla i kod ribara bi naišao na podsmeh sa krljuštima. Vidiš kako je zgodno dosetiti se ljuspi, kao i Boban pera. Postoji reč za jedninu, a oni koji su zalutali sa krljuštima se nisu dosetili.

Mnogo je gore kad se kaže: prekriven SA krljušti 
A kako bi zvučalo: prekriven krljušti?
Za razliku od: prekriven dlakom...

Onda mora ili: prekriven krljuštima    ili    prekriven krljušću 

Krljušt(i) više u priči pomenuti neću, makar mi zmajevi leteli goli golcati, a ribe plivale samo u čorbi.

Zar je ikada igde bilo zmajeva koji nisu goli?

 

Zmaj Jova Jovanović, recimo.

Ili Zmaj od Noćaja i ostali polutani. Pravi zmaj bi bez krljušti bio kao puž golać.

Sticem utisak da positovecujete zmajeve sa azdajama... 

zmaj vs kombajn