ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 Paralelno glasanje, ovoga puta treba iščeprkati tri priče.


1. Kobno nasleđe
2. Poslednji Knežević
3. Katanco i žuta štampa
4. Buđenje zmaja
5. Snova smo prah
6. Hećim i petao
7. Trofički obračun
8. Jutro u Beogradu
9. Obora: poslednja generacija

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: www.znaksagite.com/D/2012/decembar2012.doc
Glasa se za tri priče, s tim da prva dobija 2 poena, a preostale dve po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2012 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete tri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 2 poena, pa onda ostale. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
Rok je četiri dana, dakle, u ponoć u četvrtak na petak stižu rezultati.
Do tada molim bez ikakvih komentara, aluzija, natuknica i svega ostalog što bi moglo da utiče na druge učesnike i regularnost glasanja. Rezultati elektronskog glasanja biće vidljivi tek kada se završi glasanje.

Izgleda da je glasanje isteklo... Poruke su ovde: http://www.znaksagite.com/D/2012/decembar2012-glasanje.htm

Udrite s komentarima...

Pobednička priča kupila me je, između ostalog, rečenicom: "Starci su nemo sedeli, srkali i gledali kako se obzorje boji crvenilom, kao što su činili svako božije jutro poslednjih decenija."
Ovo je na tragu neke moje filozofije, sedeti, sa čovekom kojeg decenijama znaš i ćutati. To nije ona od mučnih ćutnji, kada nema šta da se kaže smisleno, već ona koja prezentuje stav prema životu i svetu - sve je poznato, sve se zna, sve je iskušeno, potrošeno, ostalo je samo da se, uz blagi prezir i podsmeh, posmatra, osluškuje i promišlja. Može se slobodno reći, jedna "andrićevska" slika.

To je pobednička? Da, i meni se dopala ova rečenica, vrlo slikovita. Imam ovde i nekih zamerki, ali o tome kasnije.

Interesantno. DSB reče da se nekim pričama oduševio, a nema njegovih glasova.
Isto važi za Jevtropijevićku.
Je l to jednostavno previđanje kraja termina ili šta? 

UKUPNI REZULTATI

Hećim i petao - 19
Poslednji Knežević - 15
Jutro u Beogradu - 11
Katanaćo i žuta štampa - 10
Obora - Poslednja generacija - 9
Trofički obraćun - 8
Buđenje zmaja - 7
Snova smo prah - 6
Kobno nasleđe - 5

Pobedila je dakle priča kojoj sam i ja dao maksimum. 
Idemo s analizom:

1.   KOBNO NASLEĐE
Tradicionalno srpsko pripovedanje devetnaestog veka. Lep stil.
Za moj ukus suviše prepričavanja. Bolje je dijaloge predstaviti direktno. Dinamičnije je.
U ovoj priči (koja vrvi od negramatike), mnogo toga treba da se pojasni.
Tek uz sistem slobodnog zaključivanja shvatio sam da su Reljini izumrli zbog principa kosmičke pravde.
Konkretno zato što Ilija nije pomogao odbegloj ženi poturice onoliko koliko treba. Umesto da je primi na konak, poslao je do obližnje crkve. Da li čitalac treba da ima unapred predstavu o kosmičkoj pravdi, da slobodno zaključuje šta se desilo između ili ipak treba malo jasnije da mu se precizira? Bar neki mostiću morali bi da se pojasne jer uzročno-posledična klauzula nema baš temelj ovde.
Ono šta meni fali u priči je originalnost. Zato nisam glasao za ovu priču.
U ,,Trećem oku''  i počivšjoj ,,Zoni sumraka'' je more priča o tome kako neko nekad nije bio dobar i kako mu je kosmička pravda vratila milo za drago.
Da bi bilo bodova ipak ištem nešto originalnije. 


2.   POSLEDNJI KNEŽEVIĆ
Ovde je tema duplo obrađenja. Imamo nasleđe i u vidu samog prezimena. I u smislu zlatne poluge koju će dobiti poslednji Knežević. Jača i originalnija poenta je u nasleđu prezimena koje prestaje usled siromaštva. Tada ljudi uzimaju brendove za prezimena.
Priča ima satiričan pogled na crnu budućnost. Mana priče je što je sva u dijalogu tako da ovo maltene i nije proza već dramulet - drama jednočinka sa svega dve prozne rečenice.


3.   KATANAČO I ŽUTA ŠTAMPA
Atmosfera Amarkorda. Za moj ukus ovde je previše imena i previše nepotrebnih detalja za kratku priču.
Ovo bi bio dobar početak romana.
U ,,Pop Ćiri i pop Spiri'' pominje se more nepotrebnih likova sa šaljivim pričama, ali to je daleko duži format.
Kod priča od 3 kucane strane nema mesta hiperprodukciji tipova i slobodnim asocijacijama koji ne doprinose radnji.
Priča u poentalnom smislu istovetna je Andersenovoj bajci ,,Carevo novo ruho''. Šala sa Rai Uno je duhovita, ali mene priča asocira na neko drevnije, predtelevizijsko vreme.
Eventualni klik-bod u tajnom glasanju.


4.   BUĐENJE ZMAJA
Haj da probam da prepričam;
Iz jedne pećine budi se zmaj – gušterolika životinja – dinosaurus sa krilcima. Njegova hibernacija je preduga i budi se samo pred smak sveta. (Vremenski interna forma).
Zmaj nešto osluškuje i imamo rečenicu – prebira po NOTNIM ZAPISIMA. 

E pa jebiga!
Da mitološke životinje imaju neku inteligenciju nije neobično u fantastici, ali da gušterolik zna i notni sistem - pismo homo sapiensa našeg vremena, baš je kevojebanje.

Pri ispadanju iz pećine (kroz liticu) zmaj sreće surovog dečaka koji ga kidnapuje (malo čudno da dete savlada zmaja), vezuje jedan par krila (nisam znao da zmaj ima dva para krila), a drugi par ostavlja jer mu zmaj treba radi jahanja na takmičenju zmajeva. U momentu pomislim da je reč o papirnom zmaju. Odjednom zmaj se nešto naduvava. Nešto se dešava i dolazi do smaka sveta.
Iskren da budem meni nije jasna poenta ove priče ni poruka.


5.   SNOVA SMO PRAH
Da probam da prepričam:
Izvesna devojka nalazi se između svetova. Nije mi jasno kojih. Verovatno između sveta živih i mrtvih.
Tu su trolovi, vile itd.
Devojka baš u tom svetu ima moć. Nema fizičko ljudsko telo da je sputava. Međutim onda počinjemo da se bavimo filozofijom ,,Stenovitih''. To su nekakvi ljudi (dakle u fizičkom su svetu) koji dobijaju moć nad svima. Tako su ovladali skoro celom planetom bez nekoliko zemalja. Devojka pripada narodu koji je imun na stenovite zbog snažne i jake krvi

(?). PARADOKS 1 – Odkud krv u nematerijalnom svetu?
Ako je bitna krv, čemu nematerijalni svet?
Protagoniskinja zatim nailazi na dvorac u kome je mračna, ali lepa i veličanstvena vilinska kraljica.
Kraljica je ugleda, ali umesto reči odmah prelazi na delo. To jest, na ljubljenje protagonistkinje u usta.
Obe cure žele da taj trenutak nikada ne prestane. Žene su se očigledno zaljubile jedna u drugu na prvi pogled.
Kraljica se rastaje s protagonistkinjom. Izvan vrata junakinja se preispituje o svemu. Šta ako je spasiteljka od koga sam tražila pomoć, gori od trenutnih neprijatelja? A možda je sve san?

Za mene, koji preferaša jasnijih poenti, ova storijaza je konfuznoća na kvadrat.
Lepa, bajkovita, ali ipak kontradiktorna konfuznarija.
Potrebno je odgovoriti na pitanja – šta je svet između svetova? Ako je to svet duša, čemu krv u njemu? Ako to nije fizički svet, kako možemo odatle da se borimo sa vladarima iz fizičkog sveta?
U ovoj priči mnogo tema je otvoreno, mnogo tog je započeto, ali nismo došli do poente.
Još nešto – Ne vidim nasledstvo.


6.   HEĆIM I PETAO
Ova priča mi je baš prijala. Dinamična, lepo napisana. Poenta je jesna. Ništa nije suvišno. Vidovnjak pomaže svima, ali sebi ne može pomoći. Njegov problem definisaće avet u liku komšijskog petla za koga se može reći i da je podsvest glavnoga junaka. Celog života pomagao je drugima, ali sebi nije uspeo da pomogne ni da stvori porodicu.
Jedini problem je što ja ni ovde ne vidim konkretno nasledstvo, a ako je nasledstvo ono što mislim da jeste, onda poenta nije na tome.
No u ovakvoj konkurenciji ovde stoji maksumum bodova od mene.




7.   TROFIČKI OBRAČUN
Da probamo da prepričamo:
Gavrilo je kafanski čovek koji je od oca nasledio jednu vrećicu u kojoj je čudna bombona. (Advokat mi dođe bespotreban). Gavrilo je proguta. Bombona je načas slatka, a kad se proguta gorka. Očev duh kaže: - Uspeo sam. Izokrenuo sam je.
Ovo mi je dosad jasno ko Avalski toranj preko magle.

U susednom stanu neko umire.  kad Gavrilo odlazi da izjavi saučešće, udovici skrene pažnju jedna odvratna buba. (Dosta netipično skretanje pažnje s obzirom na pokojnika u samoj kući).
Zelenog zrikavca Gavrilo pušta na ulicu, tamo ga proguta vrabac, ali krepava. Mrtvoj ptici antena insekta viri iz stomaka. Na pticu nailazi mačak i guta je.

Ok -  ponavljanje motiva stvara kod čitaoca neku uzročno posledičnu vezu i radoznalost.

Gavrilo odlazi do restorana. Jede kunića koji je specijalitet kuće, a iz usta zeca su takođe antene insekta. Gavrilo odustaje od jela što saopštava i dečaku. U tom momentu na staklo restorana upada tigar (?). Svi beže osim samog Gavrila i dečaka koji u tom momentu vadi i lizalicu (?). Gavrilo se pravi da da nije ni okusio macu. Tigar takođe govori i saopštava mu da su u srodstvu. Ispostavlja se da je i Gavrilov otac njemu u nasledstvo ostavio identičnu lizalicu-pištaljku.
Odjednom kroz plafon upaše čeljusti i progutaše tigra. Bio je to tiranosaurus od koga Gavrilo beži u atomsko sklonište.
Uf uf uf uf uf

Uf uf uf uf uf

Jeste ovo maštovito, ali jebeš priču u kojoj umesto jasne logike i uzročno-posledičnog sleda događaja sve može da se desi.
U ovoj priči zaista sve može da se dogodi. Ništa ne doprinosi ni rešenju ni poenti.
Da je duža za jednu stranu, mogla bi da se ubaci i pečurka ludaja i mesožder breza i inteligentna princez kforna i Madre Tereza.
Ovo je maštovitost bez jasne paradigme. Sistem slobodnih asocijacija.
Autor očigledno ima mašte i talenta, ali brate/sestro nemoj da nas zajebavaš!
Poradi na izgradnji stabilnije konstrukcije.


8.   JUTRO U BEOGRADU
Da prepričamo:
Tamara je polovnjača koja preferira mušku piletinu.
Naizgled je osvetoljubiva i ne želi da se pomiri sa majkom koja ju je ostavila čak ni kad je stara na samrti.
Sve to dešava se u Beogradu budućnosti. Ovaj grad-država je zagađena i vrlo kriminalna sredina. Mesto u koje beže prestupnici iz drugih krajeva.
U istom gradu nalazi se i neznanac kome je zadatak da predaje darove. Tako će dar Tamarine majke predati Tamari.
U priči je prisutan i Uroš – Tamarin pomoćnik.
Ispostavlja se da je Tamara samo obazriva. Da je njena majka priminula pre više godina i da je informacija o tome da je u bolnici laž neznanca. Tamara je u stvari ,,darovan''. Naslednica nekakvih moći među kojima je i očigledno i vidovitost. Neznanac zato želi da je uhvati u zamku. Darovani po njemu su štetočine. Ipak ne uspeva.
-   Sve u svemu ovo je interesantna priča. Može se nagraditi bodom.
Mladi Boris je suvišan lik. To da Tamara voli mlađe je suvišna informacija kao što je i Uroš suvišan lik (osim u tome da vidimo koliko je zdravstvo u Beogradu budućnosti loše pa je on još uvek invalid).
Autor da poradi na tzv. čišćenju margina. Sve likove i opise bez kojih priča može da funkcioniše a da se ne poremeti poenta, nauči da izbacuješ.


9.   OBORA – POSLEDNJA GENERACIJA
U pogledu lepog jezika, ovo je ubedljivo najjača priča u krugu.
U kontekstu radnje je premračna.
Tip i njegov brat blizanac koji je promenom pola postao lepa plavuša pobijaju celu familiju zato što su ružni, odvratni, asimetrični i debeli degenerici.
Joj joj joj. 

Vidi se da autor ima talenat, ali sama ideja i radnja mogla je biti malo smislenija i kompleksnija.
Obrt na kraju je dobar. U njemu saznajemo da neće biti daljih potomaka ni naslednika degenerisanih gena jer je partnerka protagonistkinje nematerinska žena.
Ona jeste žensko, ali ne od majke prirode, već od oca hirurga. I to niko drugi do bivši brat blizanac.
(I incest i lgbT obrađeni u temi).

Jedino to je bilo originalno i smisleno. Sam pokolj govori samo da su protagonisti ludi jer ne vidim motivaciju da se familija pobije ovde.
Krivica familije koja je potekla od dede i baba Ciganke je u tome što su se namnožili, a deci pružili samo siromaštvo.
Kad bi to bila dovoljna motivacija, svaka deseta osoba na planeti raskrvavila bi rođake. Samo tako.
Ludilo u književnosti nikad nije bilo naročito cenjeno. Uvek je bolja dobra motivacija. Ovde je prisutan horor radi horora.

Kao što su mnogi rekli, izbor nije bio baš veliki, ali nisam imao muke da odaberem priče za koje ću glasati. Krenuću od njih.

Hećim i petao - U startu me je kupio stil, i tempo pripovedanja. Hećimov lik je upečatljiv, a autor je uspeo da verno prikaže njegov lik. S obzirom da se radi o kratkoj formi, čitaocu je preneto dovoljno informacija i čini se da svaka ima svoju svrhu. Meni lično. je upravo to bilo ono što ju je izdvojilo od drugih. Ipak, imam ogromnu zamerku na sam kraj, tj poslednju rečenicu. Kada usud kaže : Hoću, Jusufe, hoću... pustiću te da spavaš, neću kukurikom bu-diti mahalu, ostaviću te da dosanjaš svoj san, pisac trapavo privodi priču kraju, gotovo odmah nakon toga, rečenicom : Jusuf je konačno dosanjao svoj san. Ma nemoj, Andriću? Ovo me je podsetilo na osnovnu školu, kada pišemo pismeni zadatak na temu - Jesen u našem kraju, a učenici napišu tipski zaključak- "Jesen je stigla u moj kraj." Slutim da je u pitanju žurba, ili lenjost i u budućnosti bi svakako trebao da nastoji da ovakve gafove izbegne.

Poslednji Knežević - Druga priča po redu. Nakon čitanja, nisam stekao utisak da mi se usadila pod kožu, ali zatekao sam sebe kako sutradan razmišljam o njoj. Korporacije koje vladaju životima građana, pa čak i njihovim identitetom, nije toliko originalna ideja, ali je ovde ok obrađena. Ok, priznajem, malo me je zabavilo (slučajno?) koketiranje sa našim  piscem fantastike i njegovim  delom, ali to je verovatno samo moj izvitopereni um u pitanju.

Obora: poslednja generacija - Scallop mi je umalo prišio na dušu. Pročitam, pa se čudim odakle mu ideja da bih bio u stanju da tako bezočno potamanim čitavu familiju? Vise tu ljudi, kao polutke, a ja ubeđen da kao i u većini priča iz ovog kruga, tu neće biti ničega. Kad na kraju, brat i sestra, tj brat i brat. I setim se Aristofana kako besedi u Platonovoj Gozbi. Androgini rod, beše po njemu, sastavljen od oba roda, toliko snažan da ga je Zevs razdvojio na dve polovine, pa sada lišeni celine, lutamo po svetu i tražimo onu drugu. Ovde se radi o dva muška, od kojih jedan postade žena, a polovine od muško-muške celine su se naročito isticale po srčanosti, hrabrosti i muževnosti. U priči, nakon što se jedan od njih kamuflirao u ženskinju, rešili su korak dalje i spale se. Zašto to, umesto da uživaju, sada kada niko neće da ih mrko gleda dok šetaju ruku pod ruku? Kaže Aristofan, da kada bi takvoj dvojici raspolućenih ljubavnika prišao Hefest, i privučen njihovom ljubavlju ponudio da ih opet stopi i skuje u jedno - oni to nikada ne bi odbili. Na kraju, ipak, ostadoše neka pitanja zbog kojih nisam mogao da dam dva boda. Zar se tako lako guta priča o nestanku brata blizanca, i to među bliskom rodbinom? Zar toliko složen proces transformacije može da prođe neprimećeno? I, na posletku, čemu toliki pokolj? Bod.

Kobno nasleđe - Suvoparna, prepričana priča, gotovo lišena svega, pa i priče same.

Katanco i žuta štampa - Jedini utisak, nakon drugog čitanja, bio je taj da mi je naporno da je čitam. Ogradiću se, i reći da je nisam razumeo.

Buđenje zmaja - Čini mi se da se radi o ok ideji, čije izvođenje nije uspelo. Možda je ograničenje u karakterima uzelo svoj danak.

Snova smo prah - Ne valja brate. Imamo kratak, donekle usiljen info o Slamanju, a zatim opisujemo Mračnu kraljicu. Milsim da se ovde javlja najveći problem - zašto je ona Mračna? Imamo gotovo erotski opis njene pojave, riba i po. Ok, nije to prva zla kraljica koju smo upoznali, a da je lepa. Ali ovde ne dobijamo nikakvu potvrdu njene tame, čak je i čulni doživljaj junakinje lep dok čitamo. Stičemo sliku o zlu jedino na osnovu toga što nam ona kaže, nismo to doživeli, iskusili.

Trofički obračun - Opet, interesantna ideja, ali je ostalo samo na tome.

Jutro u Beogradu - Dopao mi se stil, ali ne i realizacija. Da je bilo prostora za još jedan glas, dao bih bod.

Kobno nasleđe - Sasvim mi je nejasno u ovoj priči gdje su nestali Reljići iz prvog odlomka. Ili je to objašnjeno na način da se spominje; otac umro, pa mati za njim, a on otišao u hajduke? Da li je to trebao bit misteriozan nestanak ili nešto drugo a što meni izmiče? Ako je, onda brate ne valja i nije dobro opisano. Osim toga, kraj pomalo baca na moraliziranje po principu, kako ti meni tako i ja tebi, i neka se zna kako je ruka pravde dostižna, itd... Ne mogu reći niti da mi je tematika s turicma i hajducima bila po volji. Bodova O!

''Hećim i petao'' nije loša priča (i ja sam joj dala bod ), ali mislim da mora da se dotera. Tema je stara, motiv mnogo rabljen, što znači da se mora ispričati savršeno. Smatram da je ijekavica neophodna u upravnom govoru - drugačije jednostavno ne zvuči dobro. Sama reč ''petao'' mora da se zameni onom koja je više u duhu ovakve priče.
Ipak, jedno treba priznati : priča je dobro osmišljena. Nema suvišnog osim možda poneka rečenica ili reč : na primer, hećim daje dukat dečaku zato što sam nema velikih potreba, a ni blisku osobu za koju bi čuvao blago. Ne mora se još dvaput ponavljati da je bez porodice.     

Čudi me da priča ''Katanačo i žuta štampa'' nije dobila više glasova. Odlično je napisana, simpatična i zabavna.
Hidden, pročitaj još jednom, molim te!

Quote from: Loni on 21-12-2012, 10:56:55
Interesantno. DSB reče da se nekim pričama oduševio, a nema njegovih glasova.
Isto važi za Jevtropijevićku.

Ne važi. Mora da si me sa nekim pobrkao.   

Quote from: kimura on 21-12-2012, 12:33:39
Čudi me da priča ''Katanačo i žuta štampa'' nije dobila više glasova. Odlično je napisana, simpatična i zabavna.
Hidden, pročitaj još jednom, molim te!

Taj ni naslov nije dobro pročitao, što bi očekivala više?

Quote from: pokojni Steva on 21-12-2012, 12:42:31

Quote from: kimura on 21-12-2012, 12:33:39
Čudi me da priča ''Katanačo i žuta štampa'' nije dobila više glasova. Odlično je napisana, simpatična i zabavna.
Hidden, pročitaj još jednom, molim te!

Taj ni naslov nije dobro pročitao, što bi očekivala više?

Haha, istina. 

Pročitaću. Moguće je sasvim da je problem u meni.

EDIT: Naslov je identičan onome što je Boban napisao u postu sa linkovima ka pdf-u. I, kome sad da verujem? Njemu ili autoru?

Snova smo prah -
"Bolesni mesec"..
"Koraci su mi bili teški, olovni"...stereotipno
"počastvovanom"...nespretno
"Dođe mi da zavrištim od užasa"...stereotipno
"Znate ko su Senoviti ? Čuli ste za Slamanje ? Senoviti, grupa ljudi obdarena najjačim parapsihološkim moćima, slomila je svet, zavladavši umovima ljudi na planeti. Skoro svih ljudi. Nekoliko zemalja ostalo je van kontrole Senovitih. To su zemlje sa snažnom starom krvlju. Zemlje sa nasleđem magije. Takvo nasleđe kola i u mojim venama. Najmlađa sam članica Saveta, tela na čijim plećima leži borba protiv Senovitih. Velike nade polažu u mene. Kažu da tako jake krvi nije bilo hiljadu godina. Ali ja osećam da sam slaba. Moja jedina nada je ovde...nestalna poput peska snova."...prepičavanje i milijardu puta spomenuto Senoviti.
"tiha kao smrt "...zar?
"detinjeg ; detinjost su kvarile samo pune, čulne usne"...i stereotip, a i ne valja dva puta za redom detinje pa detinje..
Tako. Ipak i usprkos svim grešakama, ova pričica mi je slatka, romatična, iako mi čak i upotreba izraza kao što su Kraljica, princeza, princ, također idu debelo na jetra. Ja bi ovu priču rado vidjela u nekom prepravljenom izdanju. Bod 1.

Quote from: hidden on 21-12-2012, 13:07:14
EDIT: Naslov je identičan onome što je Boban napisao u postu sa linkovima ka pdf-u. I, kome sad da verujem? Njemu ili autoru?

Bobanu nikad ne veruj!

Quote from: Plut on 21-12-2012, 13:32:09

Quote from: hidden on 21-12-2012, 13:07:14
EDIT: Naslov je identičan onome što je Boban napisao u postu sa linkovima ka pdf-u. I, kome sad da verujem? Njemu ili autoru?

Bobanu nikad ne veruj!

Naivan, zabludeh 

Nisam glasao jer nisam mogao da izdvojim treću priču koja bi dobila bod. Od devet priča dve su mi se zaista dopale, ostalih sedam je ravna crta, toliko ravna da im ne bi dao ni bod.
Priče koje su mi se dopale prve su dve na tabeli, tako da moje glasanje i tako ne bi ništa promenilo.

1. Kobno nasleđe
Ovakav zaplet je čest i korišćen, ali je priča kao priča prihvatljiva i pored toga što je potpuno neoriginalna. Pripovedanje je u skladu sa vremenom o kojem priča govori. Ipak, ima dosta grešaka. Na samom početku je prisutno neslaganje vremena, da bi koji pasus niže naišli na neslaganje tvrdnji, što je znatno bolnije. U jednoj rečenici, glavni lik ima tri ruke, to je još bolnije. Ova rečenica je izuzetno problematična: "Dok se vraćao u kuću Ilija je razmišljao o tim rečima, i ni sam nije znao zašto ali od njih ga prođe neka jeza kakvu do tada nije osetio." Ne oseti se jeza baš tako lako i bez razloga. Čak i da ju je osetio, neophodno je čitaocu razjazniti zašto, da bi je i on sam doživeo. Turci se pišu velikim slovom. Završetak je slab i neupečatljiv. Nedostaje kulminacija.

2. Poslednji knežević
Izuzetno dobra priča. Nije mi zasmetala forma dijaloga, čak sam je našao i dosta funkcionalnom. Prilično je originalna, duhovita, a bavi se i socijalnim pitanjima (još jedan + od mene). Poenta izlazi do kraja. Zaključak je na mestu. Pismena priča. Jedini problem je ova rečenica: "To nije zabava već obavezna društvena mreža koja je zamenila lične karte, zdravstvene knjižice i bankovne račune još pre dve decenije!" Razumem ja da se to moralo ispričati čitaocu, ali mislim da su svi ukućani toga već bili svesni. Sigurna 2 boda izostala su zbog viška slovnih znakova.

3. Katanačo i žuta štampa
Potpuno šizofrena priča, haotično ispripovedana, sa previše svega (imena, podataka, lokacija)... koja mi se toliko dopala i toliko me osvojila da mi je neverovatno teško palo to što sam morao da je uskratim za bod zbog viška slovnih znakova. Poenta je jaka, dodiruje se socijalnih relacija, smisao je prisutan, izlazi na kraju. Iako preduge rečenice otežavaju čitanje, ne mogu reći ništa loše o ovoj priči.

4. Buđenje zmaja
Dosta maštovita priča. Pripovedanje održava pažnju iako je prilično konfuzno. Zaključak je na mestu. Rečenice su preduge i nekako rogobatne, ali se mogu progutati. Ima dosta pogrešnih aorista. "Videće klinac da ga vidi ako ih podigne" (treš). U poslednjem pasusu je nepotrebno "to" u "to šta se događa". Ima neslaganja vremena.

5. Snova smo prah
Maštovita priča, sa dosta privlačnih opisa nečega što inače ne bih našao privlačnim. Pripovedanje je sasvim OK za tematiku kojom se bavi. Ima, doduše, nekih neprimerenih izraza koji narušavaju suptilnost priče, ali ništa strašno. Iako je priča deo znatno veće celine, može da se tumači i kao zasebno smisaono parče. Dobila je bod od mene.

6. Hećim i petao
Zaplet na mestu. Ideja nije zakukuljena toliko da se ne može provaliti. Ok alegorija. Pripovedanje je u skladu sa tematikom, priča teče bez spoticanja, autor je vešto izbegao zamke arhaizama umerenom upotrebom. Jedino bih malo još poradio na raspletu. Pretpostavljam da će bez prostornih ograničenja autor uspeti da izađe na kraj sa problemom. Greške: "Pomilovao JU je"; "Koštice-koščice-koštunice", nemam pojma da li je ovo trebalo tako, ali meni je koščica svakako zapela zbog koštice tela. Bod!

7. Trofički obračun
Izuzetno zanimljiv, malo čak i bartonovski zaplet. Ipak, realizacija tako dobre ideje je dosta upropastila pos'o. Ima dosta falinki, počevši od prve rečenice na pola strane, u kojoj ima dosta nebitnih detalja koji mogu da se izbace, preko nepravilne upotrebe glagola "carevati", kao i "neprimerenih ostataka ljudskog preživljavanja" i nepotrebnog sinhroniciteta slučajnosti (vidiš sad koliko su naporne duge rečenice opterećene detaljima). Humor je dosta plitak, dok vrhunac nije izvršio funkciju. Dosta poraditi na priči.

8. Jutro u Beogradu
Ideja iz Skenera kao i mnoštva drugih ostvarenja, ali toliko dobro realizovana da mi se ova priča učinila kao najbolja u krugu. Jednostavno, sve je kako treba. Zaplet, rečenice, fenomenalan opis Beograda i brutalnog odnosa ka osobi sa hendikepom, bez bojazni da se kaže istina koju se svi boje da priznaju. Jako dobar odnos dve marginalne grupe. Zanimljive aluzije. Primamljiv stil. "telefon JU je probudio". Ima još nekoliko sitnih grešaka i to je sve. Dva boda!

Kako je surov ovaj DSB! I neraspoložen. 
Napiši neku makar o pričama koje su ti se dopale. Ovo zvuči ''prokleto egocentrično''!

Žao mi je ako sam ostavio takav utisak Kimura, nije bilo namere. Među tim ravnim pričama je i moja, tako da grešiš u pogledu egoizma.

Quote from: Coffin Anal on 21-12-2012, 13:57:19

Greške: "Pomilovao JU je"
8."telefon JU je probudio". Ima još nekoliko sitnih grešaka i to je sve. Dva boda!

Kao što kažemo 'telefon GA je probudio' kad govorimo o muškarcu ('probudio je njega' - 'probudio ga je'), tako moramo i 'telefon JU je probudio' kad se radi o ženi ('probudio je nju' - 'probudio ju je') umesto da potpuno izostavimo objekat. Pogrešno je govoriti o ženi a napisati samo 'telefon je probudio', gde nedostaje odgovor na pitanje koga je probudio. Zašto izmišljati greške koje to nisu i još nametati nepravilan izraz, kad u pričama ima onoliko pravih omaški?

Naglasio sam da bi trebalo da ubaci JU, jer je izostavljeno. Zašto neosnovano optuživati, kad ovde ionako sve vrvi od pogrešno shvaćenog i nepromišljeno popljuvanog?

Jutro u Beogradu - ova priča mi je legla na prvu. Lijepe rečenice koje samo kližu pred vašim očima. Osim toga je i zanimljiva, dobro ispričana, napeta do samog kraja. Slike opisa grada kao i njegove usporedbe, aluzije koje se stvaraju u usporedbi s imenom grada, su i više nego dobre. Još nešto mi je snažno zapelo za oko, onaj "truli"osjećaj glavnog lika nasparam hendikepirane osobe, koji je jednostavno tako prokleto točno opisan. Kao da se pisac konzultirao sa mnom!! Taj osjećaj da ti se ta osoba bez obzira na hendikep koji ima, jednostavno iz nekog razloga gaditi umjesto da u tebi izazove samo mekoću i osjećaj samilosti. Mislim da me priča ulovilo upravi na to.
Da ne ponavljam gramatičke greške koje su naveli drugi, ja nemam što za reći. Od mene 2 boda i veliki Bravo!

Pazi, šta nam je danas stiglo umesto smaka sveta!


Vidi komentara! Vidi pismenosti i nepismenosti! Ma, neki ne da ne umeju ni naslov da pročitaju, nego ih ima koji ne umeju ni da ga napišu.


Do sada, bez obzira da li je primedba upućena grešnom ili negrešnom, tri poena za Dackovo jednostavno objašnjenje zašto je upotreba JU ne dopuštena nego neophodna. Imao sam sa tim JU dilema, a sad više neću. Ako je neophodno GA onda je i JU. Molim da to zapamte svi učesnici Radionice.

Ako je objašnjenje zaista delovalo, da dopunim: zamenicu ona, koja u akuzativu u punom obliku glasi 'nju', u nenaglašenoj verziji pišemo 'je' (oni su JE pozvali), a 'ju' samo ukoliko se u glagolu već sadrži 'je' (on JU je pozvao). Sad je kompletno.

Ništa bez Dackofobije!

Naglasio sam da bi delovalo.


Sad da skupim snage za komentare. Trebaće mi da razgrnem i razvrnem napisano i komentarisano. I meni je trebalo volje da odaberem treću priču. Iz kola u kolo sve veća nepotpunost priča me zadivljuje. Uskoro će biti dovoljno prilepiti komadić dnevnih novina, kao poruku sa pričom, i svi će razumeti.

Quote from: Coffin Anal on 21-12-2012, 14:45:19
Naglasio sam da bi trebalo da ubaci JU, jer je izostavljeno. Zašto neosnovano optuživati, kad ovde ionako sve vrvi od pogrešno shvaćenog i nepromišljeno popljuvanog?

Izvini, zaista, ali ako napišeš ,,greška: pomilovao JU je" i dalje mi deluje kao prirodan zaključak da to ,,ju" zapravo smatraš greškom i ne vidim da si time u stvari sugerisao kako ga treba ubaciti.

Dacko, i ja zahvaljujem na objašnjenju. Sad sam barem sigurna, a toliko me je ljudi do sada vrlo samouvereno ubeđivalo kako grešim.

Ako mora GA, mora i JU!

Quote from: Dacko on 21-12-2012, 15:51:53

Quote from: Coffin Anal on 21-12-2012, 14:45:19
Naglasio sam da bi trebalo da ubaci JU, jer je izostavljeno. Zašto neosnovano optuživati, kad ovde ionako sve vrvi od pogrešno shvaćenog i nepromišljeno popljuvanog?

Izvini, zaista, ali ako napišeš ,,greška: pomilovao JU je" i dalje mi deluje kao prirodan zaključak da to ,,ju" zapravo smatraš greškom i ne vidim da si time u stvari sugerisao kako ga treba ubaciti.

U redu je, ionako je moja greška što se nisam dovoljno precizno izrazio. Brzao sam. Bitno je da je autor doznao gde je zgrešio.

01 — KOBNO NASLEĐE Majku mu, očekivao sam neko veće zlo od kurjaka. Baš šteta da se ovakav  rad ne začini nekom pravom stravom kad je već naglašen nagoveštaj iste. Takođe, otkud ovaj kmet Ratko? Mogao je on npr. da bude narator. Stil pisanja mi se sviđa, o malim slovima će neko drugi. U ,,od onih što svoje pogaziše i tuđe prigrabiše."  zamenio bih sa ,,prigrliše". Grabljenje je za nešto materijalno. Onda, što ih nije primio na konak?, treba malko pojasniti. Nezvana gošća je poturica, ali sa bebom u naručju, tako da nije u ptanju mala dilema. Tu je nešto trebalo da čvrljne u Ilijinoj glavi, da se on ogreši,  i da to ujedno opravda bacanje kletve.

02 — POSLEDNJI KNEŽEVIĆ "Men or mice?", ili "Ua brendovi!"  satira. Slažem se sa tim stavom autora. Likovi su dobro odrađeni, ali valjalo bi da na kraju budu kažnjeni, a ne nagrađeni. Naravno, izuzetak je mukica koja oseća grižu savesti. Miš koji se pojavi u prvom činu, postaće bogat u četvrtom. To je mozda malo predvidljivo. Naslov i prezime su dobro odabrani. 

03 — Katanačo i žuta štampa. (ovo neka ne čitaju oni koji se nadaju smislenim komentarima, hvala, ja dajem od sebe koliko mogu, a autoru izvinjenje, možda sam bio malo odvratan).
Loša vest: Dakle, odigralo se svašta, a ustvari ništa i zadnja rečenica bi to trebala da opravda. Nadam se da nije cilj priče da sve nas koji je pročitasmo napravi budalama. U tom slučaju autor zaboravlja činjenicu da je pisanjem ove priče protraćio znatno više vremena nego mi što smo ovo i ono, a i mogli smo jednostavno da je ignorišemo, nego, evo, bar ja, duše kao pamuk, sam se možda-upecao.
Dobra vest: Atmosfera je divna! U glavi mi se nameću slike iz "Amarkorda", Markes i Basara se mačuju i postoji stalna pretnje da će J. Kovalski da izleti od nekud na svom točku i da razbije pakleni vergl. No, negde mi se javlja pomisao da je ovo ustv. razotkrivanje tajne italijanskog fudbala. Ma zanimljiva je.

Neko napisa da je autor priče "Hećim i petao" znao da je lekar hećim, ali da se nije dosetio da je petao - kokot. Neko se nama opasno voza na nasleđenom od Ive i Meše, a bogami i od Paola Koelja, koji je roman "Alhemičar" napisao proširujući jednu priču Borhesa, koju je ovaj pozajmio iz "Hiljadu i jedne noći", kao i od nekih drugih mahera drp-off pripovedanja. Nisam sklon da ovakav pristup rentira od nenačitanih članova Radionice. Sa moje strane, posle čitanja ove priče, zabeležio sam: "I, crče Jusuf na kraju. Dosadno."

KOBNO NASLEĐE-Priča mi je nekako mrtva, uspavana. Bajkovita bi, slutim, trebala biti, ali ni to nije najsrećnije uspelo. Treba joj, takođe prilično tehničkog sređivanja. Frlja se bez potrebe nekim izrazima, poput bujne zelene trave. Trebalo bi izbegavati takve konstrukcije, jer deluju vrlo nemaštovito.

POSLEDNJI KNEŽEVIĆ-Ovde mi se dopala ideja, ta zbrka sa identitetima daje dinamiku priči, i slutio sam da će uzeti dosta bodova, razumem zašto, i nemam ništa protiv. Meni generalno ovakav humor, parodija, šta li već, ne leži, priznaću da sam tu pomalo subjektivan.

KATANCO I ŽUTA ŠTAMPA-Em haotična, em prosto nekako zagušena imenima, detaljima, i nekim potpuno nepotrebnim stvarima. Na momente mi deluje kao da se pisalo samo da se odradi 6000k, bez nekog cilja i smisla.

BUĐENJE ZMAJA-Izgleda sam samo ja dao zmaju dva boda. Uza sve mana, izraze i rečenice kojima itekako treba popravka, meni ova priča i idejno i izvođenjem, odaje najosmišljeniju priču u krugu, koja ima jasnu logičku strukturu i glava-rep , početak-sredina-smislen kraj redosled. Čini mi se da to mnogim pričama u ovom krugu fali.

SNOVA SMO PRAH-Bajkovita i tajanstvena, sanjalačka priča. Osnovni je problem što se jasno vidi da je deo neke veće celine, i onda je teško pohvatati šta se zaista dešava, ko je ko, zašto, kako, gde...

HEĆIM I PETAO-Jasna, solidno napisana priča, koja objedinjuje i humor i neku ozbiljniju poruku. Dinamična, ne sklizava u filozofiranje i smaranje čitalaca. Zadatak, može se reći, ispunjen.

TROFIČKI OBRAČUN-Nisam baš shvatio ovu priču, ni samu radnju, ni poentu i smisao iste. Veoma mi je haotična i nerazumljiva.

JUTRO U BEOGRADU-Da se glasalo za četiri priče, ova bi dobila još jedan glas od mene. Vrlo interesantna ideja, lepo kombinovanje urbanog ambijenta sa fantastikom. Na kraju joj ipak nisam dao bod, jer mi je pala u drugom delu, počev od pojavljivanja Uroša...

OBORA : POSLEDNJA GENERACIJA- Dobra horor priča, nepretenciozna koljačina  sa dosta izraubovanom temom porodične degeneracije, ali sasvim solidno ispripovedane, i dovoljno za bod.

Ima još jedan termin za pevca...kao klinca me odveli medj rodbinu, i vratili me bogatijeg za jednu divnu pesmicu. Kaže vako: Horoz ganjo koku po čičku, stani koko da ti vidim...

Da, i oroz. Zato se i na kuburi nazivaju i oroz i kokot.

Prvo mesto sam dao priči "Trofički obračun". Jebiga, uvek sam sebi naudim, pa je zauzela šesto mesto. Nisam siguran da svi čitaoci znaju šta je trofizam, pa, neka pogledaju u Gugl. Ova priča je meni kompletna, potpuna, cela. Halo! To je cilj Radionice. Cele priče, a ne nagoveštaji. Za pola priča ste izmislili šta znače. Da ne govorimo da pisac ima i zrno talenta, ali ga je vrabac pozobao. Dakle, priča je o stratovanju smaka sveta. Sasvim prigodno ovim danima. Veći jedu manje i tako stalno. Gavrilo, zvani Gaja je pištaljku-bombonu apokalipse ispljunuo dva puta, tako da se i dva puta izmakao da bi sebi mogao da postavi pitanje: "A, ko će pojesti T-rexa?" Možda ja to i nisam dobro objasnio, ali Jevtropijevićka to uvek bolje od mene razume. Onih par tipfelera opraštamo zbog zarđalosti.

Drugo mesto sam dao Lonijadi "Poslednji Knežević". I ovo je cela priča, mada mi je malo dosta "celih priča" iz tog izvora. Umesto gomile testiranja kako sve ljudi mogu glupo da se nazovu u ovo marketinško vreme, moglo i malo neke konkretne radnje. Obećavam, da ovakve priče-vicevi ubuduće neće dobijati poene od mene.


Treće mesto sam dao priči "Jutro u Beogradu", jer sam uspeo da ubedim sebe da je cela. A, nije. Kilava je to priča, ali sam jedino tu uspeo i da zamislim šta se dogodilo.

Quote from: scallop on 21-12-2012, 17:47:34
Prvo mesto sam dao priči "Trofički obračun". Jebiga, uvek sam sebi naudim, pa je zauzela šesto mesto. Nisam siguran da svi čitaoci znaju šta je trofizam, pa, neka pogledaju u Gugl. Ova priča je meni kompletna, potpuna, cela. Halo! To je cilj Radionice. Cele priče, a ne nagoveštaji. Za pola priča ste izmislili šta znače. Da ne govorimo da pisac ima i zrno talenta, ali ga je vrabac pozobao. Dakle, priča je o stratovanju smaka sveta. Sasvim prigodno ovim danima. Veći jedu manje i tako stalno. Gavrilo, zvani Gaja je pištaljku-bombonu apokalipse ispljunuo dva puta, tako da se i dva puta izmakao da bi sebi mogao da postavi pitanje: "A, ko će pojesti T-rexa?" Možda ja to i nisam dobro objasnio, ali Jevtropijevićka to uvek bolje od mene razume. Onih par tipfelera opraštamo zbog zarđalosti.

A Skalop ko da gleda u bob i vidi da sam i kako sam tajno glasala    Mh. Mh.  Falim te bože da je još neko registrovao pištaljku.
(šta je još od mene dobilo bodove, je li, Skalope?)

Baš sad gledam ko je sve glasao za Trofički...

Kimura, Hrundi i ja. I naravno, Scallop.

Nisam u toj priči prepoznao smak sveta na proročanski način, nego dobrom zezancijom tipa "kada sudija odsvira svoje"


EDIT:
I zašto je odsvirao kraj tekme...

Jevtropijevićka, slab sam ja vrač-pogađač. Da jesam, pisao bih bolje priče. Mislio sam na onu priču o morževima i osveživačima mirisa, kad si je bolje obrazložila od pisca.


Recimo, neko se opet zajebavao sa nama ređajući sve igrače Juventusa u vrti-vrti stilu bez priče. I, opet je dobro prošao. 

Ma znam, nego me iznenadilo što ste me pomenuli baš u vezi sa ovom pričom - koja u ovom krugu jedina iskače po tome što nemam šta ozbiljno da joj zamerim, sem krajnje brljavog kucanja.

Quote from: scallop on 21-12-2012, 18:13:52


Recimo, neko se opet zajebavao sa nama ređajući sve igrače Juventusa u vrti-vrti stilu bez priče. I, opet je dobro prošao.

Prošao je znatno gore od onog drugog zezatora za kog neko reče da pokušava da eksperimentiše . . .

Eksperiment? Na ovoj Radionici nema eksperimenata, ni eksperimentatora. Posebno ne u ovom krugu. To se neko pretrgao u komentaru.

O cemu vi to?

Neko je govorio načelno, ne o pričama iz ovog kruga.

''Trofički obračun'' se i meni dopao-zbog dobre, originalne ideje.

Quote from: kimura on 21-12-2012, 20:14:14
Neko je govorio načelno, ne o pričama iz ovog kruga.

''Trofički obračun'' se i meni dopao-zbog dobre, originalne ideje.

Zrikavac koji viri iz usta mrtve ptice... ...mnogo sam bre osetljiva....A da ne spominjem sto macki viri iz usta...

Pojma nemam. A Trofički obračun nije nikakav eksperiment. To već posmatramo kao način pisanja.

Saturnice, to je obračun,šta da ti kažem...

Quote from: kimura on 21-12-2012, 20:23:22
Saturnice, to je obračun,šta da ti kažem...

Shvacam...ali ima tu jos nesto sto se prilicno gadljivo dogadalo i s juhom...

Pomogni i meni da shvatim.