ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo priča, šest komada ukupno_  http://www.znaksagite.com/D/2013/2013-04.DOC

Sviđaju mi se naslovi.

Ali mi se priče ne sviđaju. Morao sam da pogledam šta je to Boban zadao kao temu. Ej, bre, napomenuo je da budete inventivni!   Još nisam video toliko ispraznog filozofiranja.

Smem li ja sad da kažem da mi se jedna baš dopada? 

Pa već si rekla, stavila si raju pred svršen čin

Jeste, vidim i ja da mi nema povlačenja 

Ima interesantnog rukopisa, ali ne i mnogo dobre priče.

Ovlašnim preletom preko priča mogu da zaključim nix gut.
Sutra ću to podrobnije da studiram. Možda se i nađe nešto fino...

Quote from: scallop on 20-05-2013, 21:32:01
Ima interesantnog rukopisa, ali ne i mnogo dobre priče.

Sad mogu da kažem i da ste (verovatno) u pravu i da se slažem, ali meni i interesantan rukopis znači.
Niko nije napisao nešto posebno originalno. Ipak, pored priče koja se meni dopada, jedna ima simpatičnu ideju, ali traljavu realizaciju (pisac nas davi, da je duže ne bih pročitala), druga se bavi motivom koji su valjda svi već nekad koristili (osim mene), mada može proći, treća bi mogla da se dotera, pa da bude zabavna (kad bi se izbacile/zamenile/ublažile kliše formulacije) dok je četvrta malko zbrkana, ama i ona može da se sredi - samo da se nabacani malter poravna.     

Kad bi Boban postavio glasački list možda Kimura i ja ne bismo zabororavili šta smo pročitali, pa da malo raspravimo o utiscima.

Dok se to ne dogodi, iskoristiću priliku:


Stipane, bikčino, srećan ti rođendan!

Hvala Scallope!!!

 

Quote from: Stipan on 22-05-2013, 10:36:15
Hvala Scallope!!!

Fali ti zapeta.

Srećan rođendan, prevrtljivi Blizanče, ti što pristaješ da te svrstaju među goveda kada se čestitke dele!

 

Hvala svima. 

  , takođe.

 

Da si mi ziv i zdrav Stipane. (no alcohol)

Ako smo popili sva piva, a Synthetic kaže da jesmo, ja ću za jedan sat, između kišnih kapi što mi brljaju juče oprani prozor, da počnem sa komentarima.  Zato ko nije pročitao neka pročita. Mislim da ću da počnem sa Bogom Lenonom i riknulim srpskim tajkunom. Pripremite se.

Pažljivo slušamo.

Meho bi rekao, a možda i ne bi rekao, da su stereotipi i opšta mesta nešto najgore za čim bi pisac posegnuo. Neko bi to nazvao i klišeima. Zašto je Bobanova tema inicirala toliko stereotipa i opštih mesta, ako je zadao problem veoma niskog intenziteta? Da li zbog privlačenja pažnje čitalaca? Biće da je to razlog. Zašto sam najavio naslov "Džeronimov skok"? Zato što mi se veoma dopao i zato što sam imao okekivanja od priče.


Meni više odgovara naslov "Bog Lenon i srpski tajkun". O tome se i radi, zar ne? Srpski tajkun, hulja od čoveka (to je opšte mesto) riknuo i ne može da se odvoji od kovčega oko koga mu drže daću. Najmanje dve trećine priče nas pisac davi sa svim mogućim manama koje bismo mogli da pripišemo takvom čoveku. Pazio sam da nešto nije propustio - a nije. Jedan od prvih uslova dobrog pisanja je da pisac može da uđe u svoje likove, a ne da poput malog Đokice prepriča sve što im mediji pripisuju. Moje iskustvo je da nijedan karakter ne misli o sebi kao o lošem karakteru. Zbog toga, naš tajkun može da bude prznica, alav, zlopamtilo, sve loše što o nekome možemo da pomislimo, ali, on ne misli tako. On veruje da je osoba čvrstog stava, da je sve što je stekao zaslužio teškim radom, da je svakom odgovorio kako je zaslužio, i tako dalje. U najboljem slučaju, narator je loše izabrao iz kojeg lika će da progovori. 


Na jednom mestu, sasvim neočekivano, autor poseže za poltergajstom! Duh mrda čašu na stolu! Očekivanja čitaoca rastu, ali pisac ne zna ni šta je to - poltergajst. Taj amerikanizam je poput rupe u ledu, samo možemo da se udavimo u njoj. Na kraju imamo finale u kojem nam autor kao Boga nudi Džona Lenona. Kao da već u toj ulozi nismo videli Alanis Morisette. Samo mi je falio Mat Damon. Da bi poentirao, autor čini još jednu omašku: duše umrlih do Sv. Petra dospevaju samo kao kandidati za Čistilište, tako da je relativno dobro poentiranje samo još jedan propust.

Možda sam grozna, ali sve mi se čini da je ova priča pisana pola sata, a smišljana pet minuta. A možda sam i u pravu. 
Ja, inače, volim ovakve šale, samo da je malo inventivnije. I pažljivije napisano.

Baš si iscrpna.

Nemam šta da dodam, osim da ponavljam rečeno.
Možda jedino da su dijalozi nategnuti (ovaj autor to inače bolje radi) i da je pripovedanje neujednačeno.
Priču nam priča tajkun i uglavnom čujemo njegov glas, ali neke od rečenica kao da izgovara druga, drugačija ličnost. Na primer ono : ''Prolazak kroz legendarni tunel je nepojmljivo iskustvo. Dobijam obličje i telo, sasvim jasno to osećam, kao što osećam vodu koja mi klizi između prstiju, preko glave, udova i tela. Svetlost je skoro zgasnula, vidim je kao okruglu mrlju, na površini ka kojoj plivam. Možda nisam preminuo, možda je ovo samo san, ili sam udario glavu kada mi se jahta prevrnula pa sad se spasavam?''
Meni ove rečenice odudaraju od ostatka teksta.
Vi ste očekivali nešto više od duha koji pomera stvari, a ja od one čuvene kajgane. A ne bi ništa.
Likova nema. Pored pobrojanih osobina koje se inače pripisuju tajkunima (gramzivo- proždrljivi razvratni prevarant, koji ima poneku naviku pristojnog čoveka), nije data nijedna osobenost koja bi ovog junaka izdvajala od stereotipa.Ta osobenost bi mogla da bude u funkciji priče. Na primer, tajkun neočekivano gaji nežna osećanja prema nekom iz svog okruženja i želi da se vrati zbog njega/nje ili možda ima neki nedovršen posao ili ...

Sviđa mi se što si uočila odudaranje u narativu. Koji bi priču kao sledeću? Ali, ovoga puta ti prva.

Može ''Ostrvo''?
Nije to loša priča, mada je pisana tako da sam je tek iz drugog pokušaja pročitala. Predugačak je uvod (brada, pa brada), ne treba odmah računati na predusretljivost čitaoca. A do kraja ne videsmo od brade neku vajdu ili ja ne razumem baš ovu poeziju.   
Ne videsmo ni sirene ni morske nemani, da ne davim sad sa pitanjima tipa : kako mladić ostare u barci bez pitke vode?
Autora su možda inspirisale Bobanove smernice (jedan dolazi sa vode, a drugi je na kopnu) i to nije loše ispalo, čoveku se uvek čini da  je lepše na nekom drugom mestu. Ovde se, možda, idejno ne slažem sa autorom priče : i žena je, iako nema bradu, jednako prevarena. I tu joj bedra ne mogu pomoći.

Zašto si odabrala baš "Ostrvo"? Pogodila je temu, prilično dobro je napisana, to čak liči na pripovedanje i samo se u početku malo zamajao Odisejem. Dobro razrešenje, svako je dobio ono šta je želeo i niko nije mnogo fajdio. Ukratko, radionička priča kojoj bih mogao da dam neki poen.

Kako slatko divanite, da ste mi blizu platio bih vam klopu i pivo 

Ovako, udvoje, samo ćućorimo. Da je još neko pročitao i ima mišljenje lako bismo za okrugli sto.

Jeste, Hidden. Zašto se ne pridružiš?

Pokušaću doveče, malo su me pritisnule obaveze. Ako pritisne i sreća, popusti migrena i brige se sklone, eto me da zaoblimo astal.

Dobar mi je i ''Pogovor Savesti''. Dobar naslov, pre svega. Neka umovanja pomalo nerviraju, kao ono : ''Jedino je Bog bio lišen puberteta onoga koga je stvorio.'' Pa se još objasni da je reč o gotovom proizvodu - Adamu. Moglo se sve to jednostavnije, a po meni i lepše, ispričati. Neke misli se nepotrebno ponavljaju, dijalog bi se mogao malo doterati. Ipak, lego - savest mi se dopada. Dobra ideja, ne treba je protraćiti.

Neverovatno koliko su priče slične, dakle gube na originalnosti, ali meni su bile zanimljive za čitanje, a bogami i pamtljive tu i tamo, e sad pošto su se bavile filozofiranjem, sve do jedne, 'ajd da ih protumačim malo opširnije onako kako sam ih ja skontao, obzirom da ih je malo, pa je greh ne posvetiti im bilo kakav osvrt, makar idejni za početak.

Ostrvo

Ovako sam shvatio priču: Dakle ostrvo je mladež na ćosavoj pučini zvanoj obraz. Jedna poduža dlaka z(ago)rela za potresanje, i druga nežnija,   naprosto mila dlačica, tik uz nju izrasla, sva sladunjava,  željna života i izdepiliranih i potamnelih bedara   na sred ostrva bez struje, ma milinica od dlačice.

Ova stara kovrdžava je iskusnija ali se i ona plaši za svoj opstanak. Međutim život ili žilet ili još bolje pinceta čupa mlađu dlaku koja bira slobodu i baca je u ponor zvani život , eh tuge. Znači pinceta je SLOBODA i iskustvo! Stara dlaka se delimično spasava jer vidi da nema šta da traži više od žileta jer ako se život naljuti može i hirurški da odstrani ceo mladež da predupredi  metastaziranje podljućenog mladeža ukoliko  pinceta besomučno cima ukorenjenu drtinu od dlake, zbog estetike naravno.

Što se tiče konteksta razmišljao sam dok sam tumačio priču i okruženje da li je u pitanju obraz ili   testis  mesto  tj. ostrvo na kojima se dešava susret dlačica ali obraz mi je kao atmosferičniji presudio, ili pak, moje kritičarsko  nemanje testisa da kažem testis umesto obraz?

Šalim se malo neukusno, nek' mi ne zameri pisac.  Fin, blag tok slojevite priče kao i talasanje mora, manjak originalnosti kao i kod svih priča, ali meni se dopala upravo ta nenapinjuća bezličnost likova u odnosu na besomučno insistiranje na nekim osobinama kod likova ostalih priča. Inače vrlo solidno pisanije po mom mišljenju i golgeterska završnica.

Izopštenik i njegov čuvar

Vaskrsnuo je Bjelinski, čuveni ateista i hegelista i pozniji antihegelista, otelotvorio se u liku priče sagitaša u ''anđelu'' čuvaru i umesto da piše   Gogolju pismo on šapuće Spinozi na samrtničko uvce!  A lik je ni manje ni više nego ''đavolovska sloboda '' (prinudna  volja i đavolji sluga - čuvar  kako kaže pisac) koja na samrtnoj postelji ćaska sa Spinozom.

I onda doleteše anđeli na samrtni odar pokajnika i pokojnika i čuvši molitvu spasiše ga.  Bacio čovek ceo životni monizam u kantu za smeće, a iz iste izvadio dualizam bokte mazo. Skontao da ovaj vidljivi svet traži prinudno priznanje, a da duhovni ne traži već ga je  našao u starozavetnim formama svesti, koje su baj d vej prvi stepenik u otkrovenjima i malo uzdignuće iznad panteističkog naturalizma, a zapravo je i sam naturalizam. Šta za ostala otkrovenja je bio filozofski slep na samrti dok mu se odmotavao film ili se ipak molio za bližnjeg opet zbog svog filozofskog dupeta? Ili je tom molitvom ipak udovoljavao svojoj savesti.

Ništa mi nije jasno u ovom filozofsko-religioznom bućkurišu.  Ko je čuvar, šta je čuvar, ako je nužnost, a sloboda nije nužnost. Ako je zlo, zlo opet proističe iz slobode jer iz Boga proističe Biće, ne proističe zlo, a odakle onda zlo, nebiće, pa iz slobode, ja to tako kontam, a ovde ne kontam ništa. 

Zagonetsnost oko lika daje povod da se priča išćita do kraja, ali zagonetnost gubi na značaju kad je zameni očiglednost.  Drugo, bojim se da onima koji ne poznaju Spinozin rad pa makar i laički, ovo neće biti dobra priča jer se oseća potreba pisca da objašnjava neupućenima nešto o liku (Spinozi) što je malo bzvz, ali da priča ima duh ima.

Bilo jednom na brdovitom balkanu

Opet brada, brada zvanje, brada sranje što kažu stari ljudi.    Dešava se glasovna promena nepostojano A gde Marko postaje Mrko i jednačenje četnika po mestu borbe  iz četnik u partizan gde se dodaje slovo I. I je najadekvatnije slovo za kritičko tumačenje ove priče, jer po završetku čitanja priče svaki čitalac ne može, a da   ne promrlja sebi u (pogađate: ' bradu'): ''i? Šta s tim?'' Dobra stvar  (za partizane) je te što što će na Slavkov uzvik ''Mirko pazi metak, Mirko nenaviknut na novo ime zaboraviti da se iscima i izbegne metak. Inače, šalu na stranu, duhovito je ovo ispalo.

Džeronimov (Po)skok

U onostranom je hipotetički druga vrsta egzistencije tako da upotreba mozga pa čak i iskustva iz vođenja PR agencije primenjena na komunikaciju sa onostranim bićima je u najmanju ruku.. čudna.

Ali ideja je, iako izražava opšte mesto solidna. Spoj eshatologije i PR-a, marketinga, tehnokratske civilizacije i upliv njenog totaliteta  u svakodnevni život pa čak i smrt i njena sveprisutnost i svemoćnost i raslojavanje bića, celovitog čoveka u njoj motivi za pisanje, tu se slažem., i to bi priča trebalo da ima u sebi.

Mada je centralni motiv ovde bio drugi, a to je opet naturalizam, dakle vezanost čoveka za prirodni svet i njegova sumnjiva bogastva koja je stekao u prirodnom svetu čak i kad je u duhovnom i odbijanje kazne u tom istom duhovnom svetu, kao da duhovni svet treba shvaiti zakoničarski i zakonski,  a ne u blagodeti.

Jedina stvar koja ovde može spasiti pisca jeste parodija na to i takvo shvatanje eshatologije, ali nisam siguran da je to namera.  Dakle opet naturalizam. Dakle ne razumem to što je ovde kao Sv. Petar podrugljiv  i što i momak sa lenonkama (Džon?!) predstavnik duhovnog sveta taj koji određuje slanje u podrum, u čistilište šta je taj svet, svakako nije duhovni. Previše brzopleta, ali zanimljiva, šaljiva priča.

Perforacije i brci

Nije brada, al' su brci. Vučja čeljust, zečja usna, reinkarnacije, degenerisanost, impotencija, rađanje, konfuzija. Najmanje razumljiva priča sa milion nespojivih elemenata.

Ovaj Palmer ko da je od Draguna komentarisanje učio...

Misliš na priču koja se, zapravo, zove "Prigovor savesti"? Kratak prevod: "Svako ima svog degena." Šta ti je u toj priči dobro? I odrednica "monarh" je loše odabrana. Ma, uostalom, čemu i "komandir"? Ne branim da je priča pismena, ne branim i da se pisac dobro zabavljao, ali ja ne zamišljam tako radioničku priču. Sećaš se šta je radionička prča? Nešto što ima glavu i rep, uvod zaplet i rasplet, sa nula do dva dobro osmišljena karaktera. Halo, Kimura, ovde ni zadatak nije ispunjen.

Quote from: kimura on 23-05-2013, 14:39:21
Može ''Ostrvo''?
Nije to loša priča, mada je pisana tako da sam je tek iz drugog pokušaja pročitala. Predugačak je uvod (brada, pa brada), ne treba odmah računati na predusretljivost čitaoca. A do kraja ne videsmo od brade neku vajdu ili ja ne razumem baš ovu poeziju.   
Ne videsmo ni sirene ni morske nemani, da ne davim sad sa pitanjima tipa : kako mladić ostare u barci bez pitke vode?
Autora su možda inspirisale Bobanove smernice (jedan dolazi sa vode, a drugi je na kopnu) i to nije loše ispalo, čoveku se uvek čini da  je lepše na nekom drugom mestu. Ovde se, možda, idejno ne slažem sa autorom priče : i žena je, iako nema bradu, jednako prevarena. I tu joj bedra ne mogu pomoći.

Evo me za stolom, vesela družino. Kimurin post će mi odlično poslužiti kao uvod za prvu od dve priče koje su ostavile utisak na mene. U pitanju je Ostrvo, dok je druga Džeronimo Stilton. Idemo.

Tema je, što se vidi iz priloženog, bila zahvalna za sve fele filozofiranja. Većina autora, u koje se ostrvljanin ne može ubrojati, uhvatila se u kolo sa kosmičkim pitanjima i istorijskim digresijama, dok se džeronimo zajebavao. Autor priče Ostrvo, pisao je o nečemu svima bliskom i vešto ga pretočio u reči - o životu i lutanju običnog čoveka.

Nemam problem sa odisejskim patnjama u uvodu, mada meni više mirišu na Starčevo more. Upoznajemo golobradog dečaka, koji tek isplovljava u okean života, dok čin ribarenja možemo posmatrati kao borbu sa svakodnevnicom. Plastično gledano, čim brci napupe (a omaljavi u tom periodu štošta), bliži se vreme kada ćeš morati da uloviš to što ti je u tanjiru. Ako se složimo oko činjenice da je čoveku u životu cilj da stvori sigurnost za sebe i ono što dolazi posle njega, ova priča funkcioniše besprekorno.

Kimura, nedostatak slatke vode za mene je ovde potpuno nebitan, jer ova priča uopšte ne vozi u toj ravni. Jebiga, eto slojevitosti koju svi zazivamo po radionici. Hajde da malo pogledamo kako to naš junak čeka da se otisne. Kao i svaki mladunac, nestrpljiv je, obukao novo ruho, turio kapu i jedva čeka da zaplovi. Čuo je on razna upozorenja, kao što smo ih svi čuli u nekom trenutku, ali ona iako neposredno izrečena za njega su stvarna koliko i tritoni i sirene. Pogledaj, nekoliko redova kasnije kako ih priziva, dok gleda preko pramca hoće li se pojaviti. Nema ih, poučen iskustvom, stariji nego što je bio, teško da može da podlegne pod njihov uticaj. Nit sirene više mogu da namame, niti tritoni da zafrknu...a ostrvu još uvek nema traga.


I, eto nam čoveka u zelim godinama, slika i prilika današnjeg doba, kako luta okeanom sit svega po prvi put svestan sopstvene prolaznosti. Vreme mu je, kako kaže, da pripali. Ovde je autor naglasio još jednu stvar zbog koje vredi skinuti kapu - junak bi da se vrati na početak, u detinjstvo, ali izgubljenih godina više nema. Ostaje mu samo da luta. Imamo i odličnu gradaciju o upotrebi brade (iskustva) : prvo je nema, onda se njome služimo, a naposletku kada je pregazi vreme - proklinjemo.

Što se mene tiče, priča je mogla i ovde da se završi. Kada sam shvatio da se nastavlja, pomislio sam da će utisak zasigurno da se pokvari. Ali nije.

U opisu žene dominiraju bedra, i ovo je još jedan dobar potez autora. Bedra u sebi nose toplinu, sigurnost, ali i produžetak života. Junak im prilazi sa posebnom pažnjom, sada kada ih je konačno dosegnuo nije spreman da ih nesmotreno izgubi. Njegova brada je prezrela, njeno bedro taman zrelo, pa imamo jaz zbog koga umalo da bude odbijen. I ovde treba obratiti pažnju na postupak, na to kako je opisana žena. Bez trunke vulgarizacije koju smo imali prilike da sretnemo u brojnim ovdašnjim radovima. Svestan da neće imati još mnogo šansi, moreplovac se posluži iskustvom i njih dvoje zanoće.

Ujutru, imamo uverljivu situaciju. Bedra su otplovila, nakon inicijalne kapisle koja se ogleda u prvom pramcu koji je doplovio do ostrva. Ona se nadaju da tamo negde u okeanu ima još barki (da ne kažem pramaca) koje treba upoznati. Ne treba kriviti moreplovca što nije rekao istinu, jer ona ne bi imala veću vrednost od sirena i tritona kada je bio još golobrad. Svako se uči sopstvenim iskustvom, a interakcije koje nisu istim sinhronizovane obično osvanu poput njihove.

Da li je žena prevarena? Da li je iko od njih dvoje prevaren? Jeste ukoliko prevarom nazovemo život. Pre će biti da se radi o susretu dva sveta, koji ne mogu jedno bez drugoga (bingo direkt u zadatu temu), a jasno su razgraničeni različitim pozicijama u životnom ciklusu. Iz tog susreta proizilazi ono što mora. Nema jadac. Samo sirene, tritoni, i duboka subjektivnost ogledana u dve perspektive.

E sad, ne bih komentarisao spoznaju jalovosti ostrvceta, delom zato što ne smem. Brada mi je još uvek nedovoljno izrasla, pa se nadam da se autor, da prostite, zajebao. Ima ovde za okruglim stolom iskusnijih mornara, a bogami i bedara, pa će me ispraviti i prosvetliti.

U ovako malo karaktera dobismo jednu životnu istinu, a pao je i sex. Meni dosta. Od mene bodovi.

p.s.

Možda mi se učinilo, ali neko je pominjao poziciju naratora. Ovde je postavljena dobro. Narator je najmanje za palac iskusniji od protagoniste po završetku pripovedanja. Primera radi, u priči koju je pomenula Kimura - Pogovor savesti, imamo rečenicu:

Nakon početnog sažaljenja, monarha obuze neka pakosna zajedljivost te usmeri crne rupe komadiru ravno u oči i izgovori već poznato: ''Gladan sam.''

Iako priča iz trećeg lica, autor je odabrao da prikazuje samo unutrašnje procese u komandiru, dok promene na monarhu uočavamo njegovim očima. U boldovanom delu, pisac je naprasno uskočio u monarha i pokazao nam nešto potpuno bespotrebno. Time je uzrokovano da dva entiteta postanu otuđenija nego što je smelo.

A sada Džeronimo.

Džeronimo, Hidden. Odličan komentar za "Ostrvo". Ni meni nije jasno čemu pustinja iza stotinak stabala na ostrvu. To je neka nova priča.

Baš se raspisah o Ostrvu. Džeronimo će da bude kraći. Autor mi je prepoznatljiv, zbog njegovog "mitosa" koji te ubode kada se pojave lenonke. Mitos turam pod navodnike namerno, jer treba još mnogo da nam pruži kako bi ga ovako okarakterisali.

Ovaj autor, čija barka izvesno vreme plovi okeanom, uredno se brije i prikriva tu činjenicu. Ali, njegove ideje i način na koji ume da zavrti radnju, prilično su golobrade i pune života - što je dragoceno. Kada odluči da se uozbilji, i prestane da ono što ima da saopšti pakuje u viceve, imaćemo izuzetne priče. Džeronimo pati od klišea, a ako se to zanemari, dobro je napisana. Zabavna je, a kako autor nije imao velike ambicije prilikom pisanja, ni čitalac nije u mogućnosti da reaguje složenije.

EDIT: zapravo, mislim da ovom autoru manjka hrabrosti da se uhvati u klinč sa samim sobom, i pobedi. U dužim formama, ono što nosi u sebi mu se otme kontroli i tada dobijemo slojevitost. Ove kratke mu leže, jer može da nas propisno zajebava i bude mangup.

Quote from: scallop on 23-05-2013, 19:36:06
Džeronimo, Hidden. Odličan komentar za "Ostrvo". Ni meni nije jasno čemu pustinja iza stotinak stabala na ostrvu. To je neka nova priča.

Onda će nam autor pojasniti. Što se džeronima tiče, editovah komentar. Više bi valjalo polemisati o stvoritelju, nego samoj priči.

Pročitao sam i ja priče, sve me stra' da komentarišem, ali ajde ipak ću, dugujem dosta radionici, red je.
Tri priče mi se nikako nisu dopale, dvema bi dao bodove, jedna mi je solidna, ima potencijala.

Nisu mi se dopale :
POGOVOR SAVESTI-Trudio sam se da iz ove priče izvučem neki pozitivan utisak, ali nije išlo. Zaista je problem kada se kratka priča od šest hiljada karaktera potroši na filozofiranje i objašnjavanje. Uz puno nesklatnog i pretencioznog izražavanja poput ,,halapljive živine koja kidiše na proklijalo zrnevlje njegovih snova.'' Kljuc 
IZOPŠTENIK I NJEGOV ČUVAR-Je li ovo priča, ili neko predavanje religijsko-filozofskog tipa ? Meni se čini da je ovo drugo.
PERFORACIJE I BRCI-Bledunjav i neuspeo pokušaj pisanja zabavno humoristične priče.

Donekle mi se dopala :
OSTRVO-Ova priča svakako ima više potencijala od prethodne tri, makar nekih lepih i interesantnih rečenica. Kao onih o ženskom bedru, koje mi se čine kao najbolji deo priče. Bojim se međutim, da u pričama često učitavamo ono čega nema, želeći možda nekad i nesvesno, da im pridamo veći značaj i učinimo boljim nego što realno jesu. Moram priznati da sem tog dela o bedru, u priči nisam video ono što i Hidden. Meni je skliznula u filozofiranje, a jednostavno volim da se u kratkoj priči nešto dinamično dešava.

Priče kojima bih dao bodove :
BILO JEDNOM NA BRDOVITOM BALKANU-U prilično tankoj konkurenciji, ova mi je ostavila najbolji utisak. Uhvatila me je odmah na početku, zaplet interesantan, bez filozofiranja o svrsi života i sudbi hudoj, i valjda je to dovoljno. Možda bih kraj malo promenio, ali sve u svemu ok.
DŽERONIMOV SKOK-I ovoj bih dao bodove, mada nije da manjka mana. Čitljiva je i deluje kao da je autor napisao sa lakoćom, što je donekle izvlači. Mane su što je tema davno prežvakana, već opisani tajkun klišeiziran do bola, sve nabacano i izmešano, i onda bup-poltergejst i ostalo...

Sve skupa, da ne bude nikakve zabune, isključivo moj lični utisak, a pošto nisam baš neko stručan za analize i komentare, ne treba ni moj komentar eventualno neko da primi k srcu, ako sam nekog, tj.nečiju priču nehotice načepio.

Quote from: scallop on 23-05-2013, 19:14:49
Halo, Kimura, ovde ni zadatak nije ispunjen.

Nije, ali ja mogu da mu oprostim.

Quote from: kimura on 23-05-2013, 21:06:37

Quote from: scallop on 23-05-2013, 19:14:49
Halo, Kimura, ovde ni zadatak nije ispunjen.

Nije, ali ja mogu da mu oprostim.

Koliko mora da je prica dobra pa da zaboravis na ispunjenje zadatka?

Eh, Kimura, tebi se nije zamerio pa možeš da praštaš. Ali, Radionica je Radionica, pa ne može. Eto, i Anomander bi praštao, makar to bila još jedna priča sa tezom i svim mogućim stereotipima, uključujući i Mirka i Slavka. Čak se našlo i mesta za monokl za Švabu. Priča "Bilo jednom na brdovitom Balkanu" je puna stereotipa od naslova na dalje. Iako je korektno pisana, u priči se ništa ne događa, dijalozi su opšta mesta WWII kod nas i sve da bi se Marko obrijao i ižljubio sa Slavkom.


Za Saturnicu: Ako pogledaš prvu polovinu Radionice 2011. odstupanja su tolerisana, pa su neke od takvih priča i u konačnom izboru. Ali, nije cilj da se napiše bilo koja kratka priča, nego odgovor na zadatu temu.

Da, pa znam scallope...

Ja sam samo grešna žena, lako zaboravim na ispunjenje zadataka. I kada pišem, a vala i kada čitam. Pa i u nekim drugim situacijama:lol:
Da me ne shvatite pogrešno, vidim ja da priča ima mana, sama bih je drugačije postavila. Istina je i da ne poštuje pravila kratke priče, to će primetiti i oni kojima ova pravila nisu dugo i uporno utuvljivana, ali... pa rekoh već da mi se dopada.

Zato mi se Mirko i Slavko ne dopadaju.

Zna sto! Da te zaustavim, jer nekako te krenulo kao da si na ispovijedi u crkvi. Zato stani! Nema tu gresna sam zena, slaba sam dok citam, grijesim i u zivotu. Aloooo? Bolje ti je da se odlogiras....dok je vrijeme....

Ha, možeš misliti šta bih tek nadrobila da se stvarno ispovedam! 

Za ovu radionicu je dosta da priznam kako sam, kao i svaki čitalac, žrtva svog ukusa, predubeđenja i raspoloženja.
Tek da autor ''Pogovora'' ne  pomisli da je stvorio besmrtno delo, a da se ovaj sa ''Brdovitog Balkana'' ne deprimira.