ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nije mi neprijatno. Neprijatno bi bilo vama.

Grešiš, ali neka ti bude.

Jaoj, Stipane, ala si ti obziram!

01 — Pogovor Savesti

Dakle, komandir je odbio da zaustavi napad (artriljerije?), ali naređenje je odbijeno pa ga proždire savest.

Zašto?

Pobio je civile? Ili se potkrala ,,frendli fajer", pa je pokosio sopstvene snage? Poveo ljude u samoubilački napad i stvorio od sebe heroja?

Da li je ,,Komandir" oficir, dakle profesionalni vojnik, ili se radi o vojniku u rangu desetara?

Ako je tako, rečenica ,,Već je odlučeno", koju vojnik upućuje oficiru u armiji jednostavno ne postoji. Može da oćuti i nastavi po svom, ali ovo bi bilo direktno odbijanje zapovesti, što niko normalan neće učiniti u toku ratnih dejstava. Svakoj budali je jasno da će ga to izvesti pred preki sud.

Prema ovome, osnovna premisa priče pada u vodu. Ako je pobio neprijatelje ne vidim odakle dolazi griža savesti. Paljbu po civilima ili sopstvenim snagama prekinuo bi u trenutku kad mu stigne naređenje, jer bi ono, više no izvesno, bilo i obrazloženo.

Dakle priča nema nikakvu pokretačku tačku, svodi se na nekakvu grižu savesti i nesuvisle pokušaje orginalnog dočaravanja tog osećaja. Evo nekoliko primera:

,,Nikad do njegovog uha prstiglim ''iš'' terao je košmare koji su poput halapljive živine kidisali na proklijalo zrnevlje njegovih snova." - Je li ovo bio polušaj duhovitosti ili neke metafore? Niti me je nasmejalo, niti vidim ikakvo značenje te slike. Proklijalo zrnevlje snova? Kakvih snova? Kakvi snovi mogu proklijati komandiru sred ratnih sukoba? Jedino što ovde postoji je zgodna povezanost reči ,,Iš" i ,,Živina".

("tolio glad svom monarhu") "Tolio" - ko još koristi ovu reč? Ako je to trebalo da bude arhaizam onda se nikako ne uklapa uz sliku savesti složene od Lego kockica.

,,ljuti plamen vatre" - ma daj, ovo je izanđalije čak i od mojih šablona!

,,spasilačka vojna patrola." - Kako spasilačka, kad ga vode u zatvor, pobogu?

  ,,tamnica neposlušnih heroja čija hrabrost, veličanstvena neposlušnost i odlučna sloga, nezavršena smrću, biva osuđena na dugogodišnji jed." - Šta je ovo trebalo da znači?

,,Mikroskopski sitne lego kocke savršene kompaktnosti i sa mogućnošću menjanja položaja sačinjavale su monarhovu čovekoliku pojavu" - zašto je važno da su Lego kocke mikroskopski sitne i savršeno kompaktne?


Ima tu još mnogo toga, ali nema potrebe da i nadalje povređujem autora.
Idući put malo više premišljanja pre no što počne da tipka, to bi bio moj savet...


...'Oćete još?...

Svakako. Mada verujem da je autor želeo da napiše jednu drugu priču, savršena nepripremljenost i neobaveštenost nije najbolje sredstvo na tom putu. Otprilike vidim isto šta i Stipan, ali u većini priča na radionicama. Odavno zameram na odsustvu pripreme za pisanje. Nedopustivo je nuditi rog za sveću. O onome o čemu pišete morate znati više od većine onih koji će da čitaju i kvit. Kad naletimo ne na neuverljivo nego na netačno, pisac nas spopliće i definitivno gubi. Duže vreme se zanosim idejom da osnova radioničke priče bude dobra priprema. Ona je uslov da se bilokakav zanosni talenat ili veština pisanja materijalizuje u dobru priču.

Dragi Stipane, samo nastavi.
Ko je povređen neka ne čita. Ili još bolje : neka i ne piše. Oni koji ćute su uvek u pravu.

Slažem se da prva priča ima propusta, ali lego-savest ostaje dobra ideja (može da se iskoristi u nekom drugom obliku, možda).
Neke tvoje primedbe nisu na mestu : spasilačka ekipa valjda traži preživele, a glavni lik u ovoj priči nije želeo da preživi.   
Krajnja savesnost vodi u smrt - to je, mislim, poruka. Samo nije baš vešto poslata.

Kimura, srećo, ne postoji nešto što se zove "spasilačka ekipa" u kopnenoj vojsci.
To se praktikuje eventualno za pilote ili obaveštajce čija se obuka i znanje mere milionima šuštavih novčanica.
Ovo je možda neka jedinica sasvim druge namene koja se slučajno ili namerno zatekla na mestu okršaja.

OK. Ne bih da sad u nedogled raspravljamo o pojedinostima, pošto smo se već složili da bojno polje nije dobro odabrano.

Scallop reče da nije ispoštovan zadatak - to je veći problem. O kakvom susretu je reč?

02 — Ostrvo

Ajde, ovo je lepo napisano, fino klizi i pomalo dotiče temu, ali smislenost se gubi u preteranoj raspričanosti i pokušajima da se običnim stvarima daju mitski elementi. Priču je lako čitati (što je naravno plus), ali se na kraju čovek počeše iza uveta i pomisli ,,Šta ovo bi, jebote"?

Neko reče da priča vuče na Melvila, ali to jednostavno nije to. Pre bih to uporedio sa mitom o Odiseju i Amazonkama, samo da je malo više naglašen antagonizam između žene i muškarca, a manje opisivan protok vremena i dosezanje zrelosti.

Što se samog načina pisanja tiče, najviše me podseća na Pokojnog, što u mojim očima može biti samo pozitivno brojanje.

Quote from: kimura on 24-05-2013, 12:02:28
Scallop reče da nije ispoštovan zadatak - to je veći problem. O kakvom susretu je reč?

Scallop je u pravu. Ovo je susret sa samim sobom, a to nikako ne može biti odgovor na zadatu temu.

Koje smo priče zaboravili?

Neću nijednu propustiti, ali radim sporije nego obično jer imam dosta drugih obaveza.
Danas - sutra ćete imati moje komentare na sve priče...

03 — IZOPŠTENIK I NJEGOV ČUVAR

Priča je po odlikama u velikoj meri slična prethodnoj: raspričana, pretenciozna i pismena, ali bez jasne niti. Doduše, pančlajn je ovde mnogo bolji: zajebati Lucifera molitvom za njega, e toga se treba setiti. U svakom slučaju, da se pretencioznost obuzdala i da je završni udarac bio pažljivije pripremljen, bila bi ovo sjajna storija.

Nažalost, čak ni tada ovo nije odgovor na zadatak...

Đavo iz ove priče nije Lucifer, a zajebao ga je neko mnogo pametniji od njenog autora.
Ali, dobro sad, nema smisla da dalje objašnjavam...
Uvek sam želela da napišem nešto u drugom licu jednine 

Izopštenik je tvoja priča? Uh, dobra si - i ovo je bilo iskreno.

Bre, Stipane, ja odavno pokušavam da se sa tobom upoznam, a ti me ignorišeš!

Netačno! Nikog ne ignorišem, samo sam neko vreme bio nepoželjan lik na Radionici.

Quote from: Stipan on 24-05-2013, 13:28:18
Netačno! Nikog ne ignorišem, samo sam neko vreme bio nepoželjan lik na Radionici.

Boze moj, koji si ti sujetan lik! Zar zaista mislis da nekoga boli klinac, palac, zbog tebe i tvoga prisutstva ili odsustva s Radionice?

Neke vrijeme si naprosto previse laprdao, bolje da se i ne prisjetimo tih dana. Sada se cini kao da su ti sve opet na broju. I to je dobro.

Quote from: kimura on 24-05-2013, 13:07:30
Đavo iz ove priče nije Lucifer, a zajebao ga je neko mnogo pametniji od njenog autora.
Ali, dobro sad, nema smisla da dalje objašnjavam...
Uvek sam želela da napišem nešto u drugom licu jednine 

Cestitam! Moja prica broj 1. U ovom krugu.

Da nisam sujetan, ne bih ovde opstao ni pola sata.
Vidim da tebe ni najmanje ne boli klinac palac, ali kako sam razumeo, Kimura se malo drugačije izjasnila

Quote from: Stipan on 24-05-2013, 13:40:38
Da nisam sujetan, ne bih ovde opstao.
Vidim da tebe ni najmanje ne boli klinac palac, ali kako sam razumeo, Kimura se malo drugačije izjasnila

Opstao si....ajde neka...
Imas veliku potrebu za opstankom?

A zašto bih na tako provokativno pitanje odgovarao nekom koga boli klinac palac za mene?

Quote from: Stipan on 24-05-2013, 13:44:43
A zašto bih na tako provokativno pitanje odgovarao nekom koga boli klinac palac za mene?

Quote from: saturnica on 24-05-2013, 13:39:05

Quote from: kimura on 24-05-2013, 13:07:30
Đavo iz ove priče nije Lucifer, a zajebao ga je neko mnogo pametniji od njenog autora.
Ali, dobro sad, nema smisla da dalje objašnjavam...
Uvek sam želela da napišem nešto u drugom licu jednine 

Cestitam! Moja prica broj 1. U ovom krugu.

Hvala.

Stipane, već ti je rečeno da te ovdašnje cure vole, zar se mora ponavljati svaki dan?
(uverena sam da ovo važi i za Saturnicu, ne obraćaj pažnju na te klinac-palac ispade  )

Ma, volim i ja vas, a Saturnica k'o Saturnica - crkla bi od muke da se ne brecne na mene.

Quote from: scallop on 24-05-2013, 09:40:29
Kad si već navalio, sad ću da vam otkrijem tajnu tople vode do kraja.

Led - voda u čvrstom agregatnom stanju;
Mrzla ili ledena voda - ima temperaturu oko 0^oC i sklona je da se zaledi;
Hladna voda - sva voda u kojoj se ne biste kupali, gornja granica varira od 20^oC do 25^oC , zavisno od toga da li ste zimogrožljivi ili ne;
Mlaka voda - sva voda čija temperatura ne prelazi temperaturu vašeg tela;
Topla voda - je voda u temperaturnom intervalu od 36 do 60^oC;
Vruća ili vrela voda - je ona voda u kojoj ćete opeći prste, odnosno, temperature od 60 do 99^oC;
Kipuća ili ključala voda - obavezno brboće, ključa i isparava;
Vodena para - nema temperaturu 100^oC, prisutna je u vazduhu zavisno od zasićenja.

Ovo jeste tačno ali na planeti Zemlji i pri gustini atmosfere na nivou mora.
Tečnost (pa i voda) isparava kada se pritisak njene isparavajuće pare izjednači sa okolnim, pa na nivou mora je to 100° ali na visini od 1 km, isparavanje počinje na 88°, a na 15 km već na sobnoj temperaturi. U vakuumu tečnost ne može da postoji pošto spoljašnjeg pritiska nema i sve odmah ispari - čuveno "vrenje krvi" ako se zateknete u vakuumu i česta greška mnogih SF filmova, pa i čuvene Odiseje, kada tip u potpunom vakuumu bez skafandra, samo stegnuvši oči, uspeva da pređe iz modula u brod i to traje desetinama sekundi. Za vrenje krvi dovoljna je stotinka sekunde.
Isto važi i za zamrzavanje, postoje nekakvi odnosi sa okolinom.
Kada se voda ledi ima jednu interesantnu osobenost, dakle, bara počinje da ledi na 0° stepeni i dok se sva voda ne zaledi, u bari je 0° stepeni bez obzira što je napolju npr. -30°.
Ovo je vrlo zgodno da se u zamrzivaču pivo oladi na 0° stepeni a da ne smrzne i ne popucaju flaše. Stavite u veliku posudu, recimo jednu fijoku zamrzivača nekoliko flaša piva i napunite vodom. Vrlo brzo ta voda počinje da ledi i sada je tu 0° stepeni, ali da bi se zaledila cela količina treba možda i pet sati, dakle, sve vreme je tu 0° i pivo neće smrznuti. Fantastičan je ukus piva ohlađenog na 0°, neuporedivo bolji nego onog toplijeg ili hladnijeg, jer kada je hladnije, već počinje da se zgušćava i menja ukus.

Ovo (osim piva) su bitne stvari za pisce naučne fantastike ako radnju smeštaju u drugačije okruženje od Zemljinog.

Ja o pridevima koji idu uz vodu zavisno od njene temperature, a Boban o fizičkoj hemiji. Zamislite da sam ja, budući da sam diplomirao na katedri za fizičku hemiju, navalio na struku. U mojoj Strumici su čuvena "banjska jaja" koja se na vrelu vrele vode od 89^oC kuvaju pola sata i ostaju rovita.

Quote from: Boban on 24-05-2013, 14:05:44U vakuumu tečnost ne može da postoji pošto spoljašnjeg pritiska nema i sve odmah ispari - čuveno "vrenje krvi" ako se zateknete u vakuumu i česta greška mnogih SF filmova, pa i čuvene Odiseje, kada tip u potpunom vakuumu bez skafandra, samo stegnuvši oči, uspeva da pređe iz modula u brod i to traje desetinama sekundi. Za vrenje krvi dovoljna je stotinka sekunde.

Tečnost u vakuumu i ljudsko telo u vakuumu su dve različite stvari. Ljudsko telo je sposobno da održi određen unutrašnji pritisak (izuzev pritiska u plućima, i potencijalno vrlo bolnog pritiska u unutrašnjem uhu), tako da ipak ne dolazi do ključanja krvi. Samo će kapilari malo popucati.

http://imagine.gsfc.nasa.gov/docs/ask_astro/answers/970603.html

Ima u jednom dokumentarnom filmu, kada pacovima izvlače vazduh iz komore i oni doslovno ekslodiraju.
OK, nisu delići sekunde, ali već posle nekoliko sekundi oštećenja su fatalna.

E, moj Bobane,
sada su te poklopili
jedan sa jajima - drugi sa NASA-om
Šta ćeš sada
?

Quote from: Stipan on 24-05-2013, 14:01:35
Ma, volim i ja vas, a Saturnica k'o Saturnica - crkla bi od muke da se ne brecne na mene.

Dopustam da moje brecanje prema tebi tumacis kako te je volja, al, spomenes li jos jednom, na svoj patetican nacin, kako si ne tako davno i ne svojom krivnjom bio nepozeljno lice na Sagiti....ja cu...znas sto cu? Predlozit cu ti da nam onda opises kako je do toga doslo, tko te je to udaljio s nje, zasto i s kojim ciljem? Cisto, da nam osvjezis pamcenje...

Stipanova verzija je bolja. Patetičnija.

Quote from: scallop on 24-05-2013, 15:38:11
Stipanova verzija je bolja. Patetičnija.

Ne sumnjam.

Moje saučešće i vežbaj češće, Saturnice.

04 — Bilo jednom na brdovitom Balkanu

Priča dobro počinje i sve do izlaska iz stanične zgrade sasvim fino teče. Lepo je to napisano,  iako pomalo ofucane teme. Kad malo bolje razmislim, čisto sumnjam da se pregovori vode na taj način, ali hajde, možda je to neki izolovani deo ratišta gde je svašta moguće, pa to nekako i može da prođe.

Problemi ove priče nastaju u drugom delu, i to mogu da tumačim na taj način da je autor po svaku cenu hteo da napiše fantastiku. Igranje sa groteskom jednostavno nije u duhu prvog dela priče i ruši sve što je tamo postignuto. Priča se na kraju pretvara u farsu i pada.

Priču je trebalo završiti scenom razilaska pregovarača i insistirati na njihovoj sličnosti i oružju koje će uskoro posejati smrt. Tako bi sve bilo pomalo stereotipno i ,,već viđeno", ali i mnogo efektnije.


Ovako je priča slaba i deluje nesuvislo.

Varaš se, Stipane. U prve dve trećine priča uopšte ne teče, ništa se ne događa, duplo golo. Onda bam-bam i beng-beng, pa malo horor kasapljenja i - odoše Mirko i Slavko.

Stvar ukusa, Scallope. Moje viđenje je da događaji u priči nisu samo ono što se dešava, već i ono što se podrazumeva.
Deo o kome govorimo je klasična storija o ratnom ludilu u koje su uvučeni međusobno vrlo slični ljudi.

Za završnicu ne znam šta bih rekao. Meni više jiči na burlesku nego na horor.

05 — Džeronimov skok

Eh, sad, ova priča je baš ocrnjena u dosadašnjim komentarima, ali ja se nikako ne slažem da je loša.   Čitljiva je, sarkastična i dobro je vođena od početka do kraja. Slike kojima barata su upečatljive, a humor nenametljiv i prirodno uklopljen u tkanje pripovedanja. Logika priče ovde pada u drugi plan, jer je autor dovoljno vešt da nam nametne svoju viziju. Čak bih rekao da ima prilično elemenata koji ovo delce mogu svrstati u niz sa ,,Ucveljenom familijom" i ,,Kir Janjom", što je stavlja u liniju prave domaće fantastike, one koja se oslanja na našu tradiciju a ne na inostrane uzore.

Do đavola sa mojim obračunima... Baš mi se dopalo...

I naravno, nikakve veze sa zadatkom nema.

Poslednju priču ostavljam za sutra, mislim da sam vam već pomalo dosadio.

Uzgred, ovo su moja lična viđenja i nemaju nikakve veze sa objektivnošću ili ozbiljnošću, tako da ih autori ne uzimaju previše k srcu.

Quote from: Stipan on 24-05-2013, 19:55:12
Stvar ukusa, Scallope. Moje viđenje je da događaji u priči nisu samo ono što se dešava, već i ono što se podrazumeva.
Deo o kome govorimo je klasična storija o ratnom ludilu u koje su uvučeni međusobno vrlo slični ljudi.

Za završnicu ne znam šta bih rekao. Meni više jiči na burlesku nego na horor.

Znamo tvoje viđenje, Stipane. Ti si i u "Spuštanju noći" proveo sve vreme u kupeu. Trupkanje u mestu nije dobar način da se ispriča priča. Ništa bez twista.

Quote from: Stipan on 24-05-2013, 17:22:58
Moje saučešće i vežbaj češće, Saturnice.

Hvala. Ne daj boze da vjezbam ono u cemu si neuhvatljiv; kako ostati svaciji neprijatelj...

Tako što želiš da budeš svačiji prijatelj.

Da, moram se sloziti s tom tvrdnjom.

U stvari, recept je jednostavan: Nema povlačenja, nema predaje.

Kad jednom to shvatiš, onda je nebitno ko je prijatelj, a ko neprijatelj...

Bez obzira na to što Stipan ima nameru da komentariše i šestu priču, ja ću da se izjasnim, kao da je Boban odredio po poen za dve priče.



01 — Pogovor Savesti         
02 — Ostrvo                                                       1 
03 — Izopštenik i njegov čuvar                             1
04 — Било једном на брдовитом Балкану
05 — Džeronimov skok
06 — Perforacije i brci

06 — PERFORACIJE I BRCI

Ovo je otišlo u neke, meni nedostupne, nebeske meridijane simbola i metafora. Ako nije to u pitanju, onda se neko ko dobro piše jako lepo zabavljao. Na žalost, iako autor prilično lako vodi priču, ja ovde ništa nisam razumeo, izuzev da klinca bije ko kako i čime stigne. Rado bih komentarisao ili dao neki savet, ali ovde to, jednostavno, ne umem. Pisanje je sasvim u redu, ali ja priču ne razumem. Valjda ima nekog kome je ovo bar donekle jasno. 

Quote from: Stipan on 25-05-2013, 10:47:49
06 — PERFORACIJE I BRCI
klinca bije ko kako i čime stigne.

Stvarno.
Rekoh već da me ova priča (koju ni ja ne razumem) nimalo ne podseća na Kafku.
Malko me podsetila na poslednje scene filma ''The Wall'', s tim što u filmu karikirano suđenje nekakao dođe kao logičan završetak priče koju ovde nemamo.

   

Kasnim.
01 — Pogovor Savesti
1. teško mogu da zamislim kako se odigrao taj događaj zbog koga je lik zaglavio u ćuzi, a valjalo bi da je opisano: malo akcije, leševa, komada tela. Naravno i šta je i kako zabrljao? Zatim, kako je ta spasilačka patrola odradila svoj posao? Ispada da je bio ranjen, pa su ga pokupili, ali ne pominje se nikakva rana.
2. jeste ovo neka distopija u nekom zavrnutom ratu, ali zar ima toliko mnogo ,,neposlušnih heroja čija hrabrost, veličanstvena neposlušnost i odlučna sloga, nezavršena smrću, biva osuđena na dugogodišnji jed" da je neophodno postojanje posebne ustanove za utamnjičenje navedenih? E sad, "tamnica" se zove "Narav", što ukazuje na peglanje vijuga (logično u crnoutopijskom sistemu jednako koliko je i baka starica), ali reč "tamnica", čini mi se, bi pre mogla da se upotrebi za jednu ćeliju, nego za čitavu ustanovu. Tako ispada da su svi neposlušni heroji strpani u jednu prostoriju, što bi možda bilo zanimljivije, a nisu.
3. Posle smrtne ozbiljnosti, mada ima ono "iš",  pojavljuje se nešto sa imenom "Super-Lego Savestić", a još u ulozi sredstva peglanja vijuga. Truba je to.
4. Tema je: "feed my super-ego, kill my ego", super-ego je ovde tvorevina, ali kakva tvorevina, prividno lična, lažna i spolja nametnuta, sa namenom manipulisanja. Fino je zamišljena, ali loše predstavljena. Ispada da je sačinjen od lego-kockica, a verovatno je to nešto u fazonu pikselirane, tj. digitalne simulacije, sačinjene od promenljivog sistema koji je nalik na živahne lego (l'ego)-kockice, ištjz.
5. "Monarh" i nekako, ali "autarh", "apsolut", nikako. To bi značilo da je glavni baja, a nije, što se dodatno potvrđuje kada se pojavi "večiti monarh Smrt" (a tome sledi: "e, trt").
6. Nije loše ono  "Jedino je Bog bio lišen puberteta onoga koga je stvorio", uklapa se u razmatranje "id, ego/lego-super ego" odnosa, ali to povlači pitanje: "Nije li nas Bog sve stvorio?", koje je zahtevalo odgovor. Kada je autor koprcajući se kao crv u tikvi ukazao na Adama, ma na njega je mislio, izdajnika moralnih normi, nameće se novo pitanje: "Bog nije bio uz Hrista tokom njegovog odrastanja, ili tu možda puberteta nije ni bilo?" (šta bi Adams od ovoga napravio?, prosto brine). 
Znači: nije loša ideja, ali...   

Problem je što iza čitanja ne treba da imamo pitanja nego gomilu odgovora. Niko se ne otima za priče zbog kojih se ostaje u ćorsokaku. Možemo mi do beskraja da tabanamo kroz zagonetke, ako smo radi zagonetanju, ali ako bismo samo da pročitamo još jednu dobru priču, onda se najčešće odlučujemo za odustajanje. Mislim da dobri pisci ne teže odustajanju njihovih čitalaca.

Problem je ako su odgovori nama jasni, a nisu većini čitalaca. Bitan je balans između previše jasnog, nema enigme, dosadno je, i previše nejasnog, što je i meni često problem. Kada pogledam ove priče i komentare na njih ispada da smo previše ambiciozni za svoje mogućnosti (Frojd, Spinoza...), ali ne smatram da je to loše: nastojanje da pronađemo pravu formulu vuče napred.