ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nov topik. Nove priče. A evo i linkova. Kao i prošlog puta u dva fajl formata.

.pdf


00
Da sam na vašem mestu
Eksperiment
Logor
Minut naše sreće
Muka s trizancima
Pred vratima
Smrdljivi jarac
Tačno vreme
Vreme smrti



.doc i .docx


00
Da sam na vašem mestu
Eksperiment
Logor
Minut naše sreće
Muka s trizancima
Pred vratima
Smrdljivi jarac
Tačno vreme
Vreme smrti


Zamolio bih autore da provere svoje priče i da mi jave, ukoliko, imaju zamerke.

I šta sad? Imamo li neka pravila i rokove?

Pa, imali smo u nacrtu jedan zakon, dva pravilnika i nekoliko propisa, ali je zbog košave sve povučeno na doradu. Moja bezdušnost je izračunala da treba pročitati cca. 35 strana teksta, pa ako se "lako čita" dovoljan je i jedan dan, a ako je "smorno" onda neće pomoći nijedan rok. Tako ćemo ostaviti pet dana za čitanje i diskretne komentare tipa: "dobri su/loši naslovi", nekoliko priča je preteralo cenzus, nosilac autorskog prava na komentar "svidelo mi se par priča, a naročito jedna" će ga i dalje koristiti, molim bez "slučajnog" prepoznavanja, ostavite drugima da se iznenade.


Zavejane nećemo odtrpavati i za njih je rok tri dana. Šta drugo da rade?

Ja ću skinuti paket .doc jer imam nameru da zabeležim primedbe i komentare, ko hoće drugačije neka čita drugačije.[/size][size=78%] [/size]

Ja bih te što se lako "smaraju" udaljila!
Skidam i ja word pa možda nešto i obeležim.

Ja sam zadovoljan. Na papirčetu stoji zabeleženih: četiri nule (što će reći da i ne planiram da ih dočitam), dve u rangu interesantnih, jedna da konačno potvrdi razočaranje i jedna dobra, al' ta će nam opet navući D. na glavu. Najviše sam se lomatao (i opet ću, sve iznova) s onom što ju je loš prezent povukao u prepričavanje, a priča bi tako mekano mogla da teče...
Bez daljnjeg, ima šta da se pročita. Ni bolje ni gore, jedan prosek bivših radionica.
Jesam li nekog uvredio, očepio, odao? Ne? Vidimo se onda za par dana.

lele pokojni...gaće su nam već pune...

Dobre su priče... Barem ovo što sam stigao da pogledam...

Quote from: saturnica on 02-02-2014, 17:40:17
lele pokojni...gaće su nam već pune...

De, ne šegači se. Rekoh da sam zadovoljan. U vreme kad je radionica nabijala Sagiti posećenost, i kad su izvesne "zverke" slale svoje priče, pa je i tad bilo kako nategnuti tri četiri glasa. U ovom krugu ja već imam cele tri koje bi dobile moj glas, i onu jednu koja mi je draga. Okolnih dosadnjakovića je uvek bilo i biće, pa mahneš rukom i oteraš muve.

Tu smo da zadovoljimo.


Zadovoljan sam pismenošću, stilski je takođe pristojno. Slabost vidim u strukturi pojedinih priča i o tome ćemo razgovarati. Bar ću ja pokušati da skrenem u tom pravcu. Malo su mi tanka neka poentiranja, ali me više brine kad se natrpa sredina priče ili, još gore, kad se ostavi prazna. Svi delovi priče su veoma važni. Koristim priliku da pozdravim učesnike kojima je prvenac na radionici. Niko neće primetiti da vam je prvi put.

GLAVNE OMAŠKE U RADIONIČKOM PISANJU

Primedbe o neprimerenoj upotrebi zamenica, predloga, priloga i veznika, kao i ko zna još kojih kratkih reči u literarnom pokušaju oni koji žele da prate radionicu moraju naći u postovima prethodnih nekoliko godina teme KNJIŽEVNA RADIONICA. Isto važi i za upotebu prideva. Više se neću baviti njima.

Prva rečenica/pasus se često naglašava kao bitna za čitanje dela uopšte. Uveren sam da je taj stav preterivanje, ali, ako je baš ta rečenica nepismena, rogobatna, bez ritma i značenja, onda to ima posledice na čitanje, uopšte. Pouka je da prve rečenice ne moraju u sebi da nose dramu kasnije priče, ali moraju da budu dobro napisane.

Poslednja rečenica/poenta/endline i dr. je važnija u fantastici nego u glavnom toku, prisutnija u kratkoj nego u dugoj literarnoj formi. Ona je klimaks priče, dovršenje preokreta u toku priče, ili preokret preokreta. Tom rečenicom nas pisac nabija u stolicu, ali reakcija ne sme da bude ,,Otkud sad to?" nego: ,,Jest, pa da!" da ne ponavljam mitski zaključak Nightfliera ,,Aujebote!". Dakle, poentiranje mora da bude snažno, ali ne sme da bude apsurdno. Nedopustive su vic poente, jer su one – neočekivane. Ni poenta nije očekivana, ali je prihvatljiva. Negde u priči su složene naznake koje je čine uverljivom.

Ovde ću da prekinem, jer sam previše zagrizao za odjednom. Imamo još par dana za okvirno prepoznavanje naših priča i njihovih kvaliteta i nedostataka.

Evo, još malo, ali nisam dovršio.

Tok priče uzrokuije vrlo čestu omašku. Pisac smisli ,,ključnu" rečenicu za početak, još češće poentiranje koje je namenio čitaocu, a onda ne zna šta da strpa između. Sad ću ponoviti nešto na šta često ukazujem. Priča ne sme da izgleda kao ravna linija na EKG, to znači da je crkla, ne sme da izgleda ni kao normalni EKG, to je dobro samo za vaše srce, a ne bih ni da povezujem sa aritimijama. Jest' da je njih bezbroj, ali sve to je parcijalna analogija. Druga analogija koja mi se nameće je seizmogram. Zabeleži se prvi potres visokog intenziteta, to bi bio klimaks, pa serija blažih podrhtavanja, pa neki srednje jačine, to bi bio subklimaks, na kraju opet klimaks (poentiranje). No, već ste zapazili da su analogije dirigovane i približne. Možda bi najpogodnija bila analogija sa panoramom Anda, posmatrate priču kao niz visova i dolja po kojima vodite čitaoca. Šta sam hteo da vam poručim? Priča ne sme da bude ravna, bez obzira da li je vodite nisko ili visoko, u oba slučaja je crkla. Dramaturški tok priče mora da raspolaže sa dovoljno uspona i padova da bi, u konačnom obliku imala željeni efekat.

Digresija je jedno od sredstava za srednji tok priče. To su iskoraci koji se baš i ne tiču osnovne priče, ali su važni za razumevanje iste. Ja volim digresije jer njima se lakše vodi priča, bolje obrazlažu događaji u njoj, često dopunjuju karakterizaciju likova. Sve digresije koje nisu u toj funkciji su suvišne i obmanjuju pisca, a kasnije i čitaoca. Ako ih bezrazložno natrpavamo, dovešće nas u situaciju da priču ne možemo da ispričamo na željeni način i u predviđenom obimu.

Sad još samo ovo što sledi, a ostalo sutra. Preksutra ćemo već početi da vas ganjamo ka komentarima.

Intenzitet i adrenalin su krajnje povezani sa našim ispričavanjima priča. Naši radioničari po pravilu veruju da moraju da privuku pašnju izlučevinama, oblovinom, prostaklucima i nasiljem. Polovina priča i u ovom mesecu se bavi smrću. Hvala Bogu, nismo nikoga pojeli, ovoga puta. Intenzitet priče se može postići na bezbroj načina, a adrenalin skače i kad nam se uverljivo postavljen lik oklizne i pljusne u baru. Ne moramo da zbog uzbuđenja ubijemo dete, kako je neko ovde napisao. Verujte da bih ja najuverljivije pisao o smrti, ali nije zgodno ni meni da pišem, a ne bi bilo ni vama da čitate. Priča može da ima svoj uvod, zaplet i rasplet, a da i dalje ima svoju dramu.

Samo da priupitam da li rok za čitanje ističe danas ili sutra?

Danas. Prema odzivu na topiku vidljivo je da su svi koji imaju nameru da čitaju (i komentarišu) još juče dovršili sa pristupom pričama. Moguće je da kasnije večeras postavim svoje prve komentare. Razgovarali smo o tome da predložimo i ocenjivanje priča od 1 do 5, ali ćemo odluku prepustiti čitaocima.


Mogu reći da je Steva prilično dobro procenio dobre priče, ali je ostao pri svom ubeđenju KAKO priča treba da bude napisana. Ova tema nam je donela više priča koje bi uz doradu mogle lako da budu objavljene. A sad još nešto o karakterizaciji:

Karakterizacija i likovi su nešto šta sam mislio da smo prevazišli, a ono opet se javljaju viškovi i ometaju pripovedanje i čitanje. Kad napišem da kratka priča trpi 0 do 2 lika, onda to nije propis nego potreba. Dobru priču nosi dobro oslikan lik (i kad je narator jedini lik, mora da ima svoj karakter), a i na karakterizaciju mora da se potroši nešto kuckanja po tastaturi. Na više likova se potroši toliko slovnih mesta, da ostane jadno nešto za samu priču. Jel' jasno? Možda je konfuzno, ali je sigurno ispravno. Čak i kad su ovlaš ocrtani, višak likova skreće pažnju i dovodi u nedoumicu čitaoca.

Evo mene. Pokušao sam da budem od koristi autorima, nadam se da ću makar delom u tome i uspeti.

Jedno od interesantnih pitanja moglo bi se ticati uvođenja likova u kratke priče. Kako mnoštvo likova može da obavi ulogu jednog.

No, da ne tupim, evo ga:

00

Nisam siguran koliko je tema zadovoljena, glasila je: tri časovnika pokazuju različito vreme, i ovde zaista imamo tri komada – izuzev što je jedan ušao u priču samo da bi zadovoljio kriterijume i ne nosi aman baš nikakvu funkciju.
Kompletan deo gde nam se dočarava zbunjenost protagoniste, koja ga primorava da insistira na potvrdi o tačnom vremenu, te on gleda svoj mobilni telefon a potom gnjavi ortaka da usled pljačke učini isto, isforsiran je. Drugi sat, a prvi sa kojim dolazimo u kontakt tokom priče (ako se izuzmu statisti u sajdžijinoj radnji), u potpunosti zadovoljava ono što probuđeno stanje u junaka zahteva – zbunio se od različitih položaja skazaljki, pogledao je u svoj sat na telefonu, i sad zna koliko je zaista sati pa možemo da nastavimo. Kada kolega učini isto, zadovoljili smo temu, ali i stekli slepo crevo u priči.
Ovo je donekle razumljivo jer je temu zaista bilo nezgodno smestiti u 6000 karaktera, tako da sam rad da ovo tumačim kao saplitanje u skučenom prostoru.

Karakterizacija: Karlo je tipičan problematičan momak, dok je naš junak mamino dete koje je zagazilo u mračne vode. To je ok.

Smetaju mi ti kurtoni, kako god da okreneš. Dosta toga se u priči meri kurtonima. Pre svega su plen, zatim su tu da nam ukažu na osrednji seksualni život kod protagoniste, zatim se izostankom njihove upotrebe stvara slika o boljem provodu koji ih čeka (odlaze negde?), i na kraju su tu da odigraju ulogu poslednje šanse za izbavljenje pre nego što na scenu stupi gospodar vremena.
Njihova frekventnost zbunjuje, jer se može učiniti da će imati značajniju u logu u ovom delu.  A nemaju gotovo nikakvu. Ne znam za vreme dešavanja, ali ovo su tinejdžeri, barem jedan od dvojice jeste. Koliko god da je kućno dete, vaspitanje je popustilo i on se druži sa Karlom. Zašto ovo govorim? Teško da će uopšte da se bakću sa kurtonima, a pogotovo neće biti toliko opsesivni u njihovoj upotrebi i to u tolikoj meri da ih zadržavaju prilikom svake pljačke trafika.

Tamo gdje ćemo  krenuti nakon toga, pičke nam garant neće tražiti kurtone. Samo pare. A para ćemo imati. Kužiš?

Ne znam baš koliko bi pičke koje im daju, toliko insistirale na kurtonima da to izazove ovakvu traumu u njima. A one pičke što te gedaju kroz lovu, te su sklonije da te nateraju da meteš zaštitu. Mada, danas jebe lud zbunjenog, ali verovatnije je da će sponzoruša koja drži do sebe pripaziti na stanje u kome ti je stojko. U najmanju ruku, to što idu da zveknu ono što iska novaca (a prostitutka nije), mene ne ubeđuje da će biti oslobođeni dužnosti zaštite.

Čitajući, stičem utisak da solidan deo motivacije za pljačke leži u pribavljanju kontracepcije. Autoru bih predložio da razmotri neku gudru kao opciju – ako se bude bavio preradom ove priče.  Trava, na primer.

Koncept umiranja muški. Ovo mi je kul, i smatram da ga je trebalo pojačati na uštrb kurtona. Tu se krije motivacija. Autor je mamina maza koju je pukao pubertet i postaje problematičan. Za razliku od Karla koji je zajeban momak, ovaj to nije ali želi da bude, i zato mašta o Die Hard kraju. Nešto kao Holden Kolfild. Svakako bih preporučio autoru da taj unutrašnji proces razradi, on bi mogao da iznese priču. Ta želja da bude nešto što nije, može da pojasni druženje sa osobom koja ga ponižava, odavanje kriminallu isl.

Moram da pitam zašto nisu konstatovali da sat odbrojava vreme unazad iako su imali vremena za to, pre nego što će Karlo nastradati. Ako stavim na ruku sat koji pokazuje pogrešno vreme, pokušaću da ga navijem. Ako to ne provalim – jebi ga – ali, svakako ću konstatovati da prokletinja odbrojava vreme unazad. Možda i ne odbrojava već ga samo prikazuje od momenta kada je stavljen na ruku? Inače, ne volem ovakva pitanja, ali ovde mi se čini da bi bilo zgodno posvetiti makar koje slovo više.

Opšti utisak: Nedovoljno prostora da se tema obradi onako kako zaslužuje, osetno je da je autor skraćivao priču. Motivacija karaktera ponuđena na pogrešnom mestu, što povlači sve ostale zamerke koje se na priču odnose.  Stil dobar, auor ume da pripoveda, samo se nije snašao u ulozi mangupa, u malom prostoru.

Ocena: 4 -


Da sam ja na vašem mestu

Ovaj autor ume da kaže, i to je primetno u svim mu pisanijama.

Počešao je još i bradu nervozno, kao da je iz nje iščešljavao nešto neprijatno, pa se vratio naslonu stolice. Ispijao je iz rakijske čašice lagano, više vlažio usne posle govorancije.

Da ne uvredim nikoga, govoriću u svoje ime. Ovde je u dve rečenice rečeno onoliko koliko ja sa trudom umetnem u daleko više karaktera. Napisao sam nekoliko zamerki, koje sam nakon drugog čitanja pobrisao. Svodile su se na to da me način pripovedanja u pojedinim momentima odvede u zabunu, tj postane konfuzan, ali sam u drugom pokušaju bio potpuno uvučen i sve je klizilo kao po staklu. Stil je karakterističan, pa je bilo potrebno prešaltati se.

Dopada mi se i to što je autor posvetio posebnu pažnju detaljima, koji takođe imaju preneseno značenje. Moguće je i da učitavam, usled toga što mi se priča dopala, ipak sumnjam. Mada, i to ,,učitavanje" je diskutabilna kategorija. Ako ja nešto vidim u priči, to onda postoji u ravni stvarnosti koju krojimo ona i ja. No, manimo se te vrste palamuda sada...

Satire su dobre, u ovom trenutku (uvek) potrebne, i treba ih pisati.  Da ne bih drndao u prazno, pošto nemam šta da sugerišem, teram dalje...

Ocena: 5


Eksperiment

Previše od početka je posvećeno predstojećoj proslavi nove godine, da bi se preko toga nehajno prešlo, a priča nastavila da se bavi problemom sa vremenom u kancelariji.

Tri časovnika pokazuju različito vreme, i ne mogu da se otmem utisku o podređenosti priče motivima. Tri časovnika treba da budu u funkciji priče, dok se ovde priča lomi, plete i ubija da im bude na usluzi. To potvrđuje kraj.

Ne postoji nikakav sistem u odnosu tri časovnika, koji bi nam pomogaso da osetimo gde bi mogao dea nas odvede kraj.  Ono čemu svedocčimo je čisti dues ex machine, i svakako da nije dobro.

Skrenuo bih pažnju autoru:

Ne bi trebalo porediti bilo šta u priči sa likovima iz serija ili filmova. Dopusti mi da seriju Poaro nisam gledao. Kako onda da znam kako je lik koga mi predstavljaš obučen.  Zamisli da gledaš film, a glavni junak ti je zamućen, in a njegovom mestu piše – pljunuti Arturo Bandini.

Dovraga i prokleta vrata.  Ove reči su izuzev na titlovima filmova i prevodima knjiga, potpuno nekarakteristične našem jeziku. Ako već mora da psuje, eto prilike da se iskaže bogatstvo srpskago jezikoga....

ocena: 2 +






Logor

Ovo je odlično.

Samo mi se konačna Bigovićeva odluka ne čini ubedljivom, ali to je moj problem.

Ubedljivi likovi, savršeno doziranje informacije o okruženju u kome deluju, sjajne rečenice...

Alal vera autoru!

Ocena: 5


Minut naše sreće:

Nezgrapne rečenice, ne klize već zapinju. Kraj priče je trebao da bude jasniji. Poslednja rečenica bi trebalo da predstavlja veliko finale, a zapravo ne predstavlja ništa. Čak ni smisao koji treba da nosi, ne pije vode u priči, ako se razmisli.

Ocena: 3 -

Muka s Trizancima

Interesantno.  Ova priča me deli na pole, pa ću da ih pustim obe da govore:
Prva polutka (veličine solidnog praseta)
Mat Til de Fiore je  pseudonim, i vidimo da je toga svestan i naš urednik.
Prilikom susreta sa Trizancima, već smo bogatiji za saznanje da plaća alimentaciju, a bogami i za činjenicu da je zapamtio pomenuti pseudonim.
Mat Til de Fiore – sad kada znamo da je ime čudno, fakat ćemo se poigrati da vidimo šta nam je to autor u njega spakovao. Osim Matilda, teško ćemo dobiti druge asocijacije.

I urednik to ukapira tek kad se probudio, na kraju priče kad treba da nam spakuje zaključak koji nas ostavlja zapanjene. Iznenađene. Onako kako u kratkoj priči valja. Zašto se nije setio Matilde kada je uzeo rukopis u ruku?

Druga polutka: Urednik jeste pomislio na Matildu prilikom čitanja rukopisa, samo što je to ostalo u domenu podsvesnog i manifestovalo se u njegovom snu. On ide na bankomat, Trizanci mu skreću pažnju na onu koju je zapostavio, i budi se sa saznanjem.

Glup sam. Druga polutka je u pravu.
Dobra priča.  Sve na mestu.

Ocena: 5


Pred vratima

Komentar: Ubila me poređenja

Говорио је полако као да су мисли резанци које извлачи из тањира.

I ovakve stvari:

У наредном кадру видимо Војислава како гура језик прстима у уста

Леву руку је држао у џепу од сакоа у коме се, судећи по изгледу, налазио будилник.


Još samo ovo – na početku svaki od trojice ima po sat, a na kraju nam autor turi još tri iznad ulaza, jer se kanda setio da nije dovoljno naglasio da njihovi prethodnici pokazuju različito vreme.

Ocena: 1




Smrdljivi jarac

Ovde se može primeniti ono Skalopovo o broju uvedenih likova. Toliko imena je utrpano, samo da bi se na kraju iznenadili činjenicom da je troje poginulo. Sve to je moglo i da ih je petoro umesto devetoro.

Posledica je ta da mi sve do pred kraj nije bilo jasno ni ko tu koga, nit čiji je u čijoj. Utisak na mene nisu ostavili likovi, kao što je slučaj sa logorašima, već samo tvist – činjenica da su duhovi.  A tačno nisam siguran da li me je tvist zaista pukao, ili sam jednostavno bio sluđen žestokim tempom i tim nabrajanjem likova.

Ocena: 3 -


Tačno vreme:

Reference na događaje i likove iz stvarnosti nisu uspele da poprave utisak da se radi o lošoj priči. Autor toliko insistira na tome, natura nam ih pod nos, pa se dobijaju loši, neubedljivi dijalozi.

Ni ispis nije dobar. Evo npr:

imam sekretaricu i ovog klinca pametnog onoliko koliko sam ga plaćao. A, plaćao sam ga malo.

Podvučeno je nepotrebno.

Ocena: 2

Vreme smrti

Ok, nije moglo jednostavnije - tri sata, jedan za rođenje, jedan za sadašnjost i jedan za vreme smrti. Ovaj autor je valjda jedini koji je odabrao ovakav pristup, i na taj način zaobišao konkurenciju.

Priči je trebalo još prostora. Nema tvista, srlja se prema kraju.

Ipak, moram da primetim lepo pripovedanje. Ovaj autor nesporno ima dara za to. I to je utisak koji je dominantniji od gore izrečenih zamerki.

Ocena: 3+

Evo linkova za anonimuse

.pdf


https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_ULTMzRkk2UjAzZFU
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbUY2ejRKazVZTmM
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNy1TTURLNFFVdGc
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UdGxSNXhBdjNKN00
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UQzh4Z0J3NE5VbGs
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbDFXVnJ6Q1VPZFE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeEdoM0MzRFJhb0k
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UanNhaUhOaWh2MlE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeDVnMXR3U1laRVE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTFpoUEd4OGhYcDg



.doc i .docx


https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USzA3eDQ0VkVrLUU
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USFFfRFlYN19wSWc
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWTgyRnJjOGttdjA
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USHNIUmc5UlB0OTA
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UOVN3NXlpMW9uM2M
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZU5kUW9HdFpoQm8
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZDZOZzBTektUT28
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNkp3RXc5N3RULVE
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UYXRFSi1CTzFTUms
https://drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UUlRpaVNHTWgyZkk


Šta je sad? Jesam li ja nešto zbrljao ili je došlo vreme za komentare?

Mac, nemoj anonimuse, za goste na topiku. Jesi li siguran da je sada u redu?


Stipane, Hiddena su svrbeli prsti. U svakom slučaju, večeras ću i ja postaviti komentare.

Dobro... Ja ću posle tebe, najverovatnije ujutru.

Hvala mac!

Miljane, izloguj se pa onda vidi da li ćeš se zahvaljivati macu.

Plut, umesto što nadnosiš senku sumnje nad macovim rešenjem možda ne bi bilo loše da postaviš komentare na priče. 

I da ne bude zabune, izlogovao-se-ulogovao. Radi!

Nisam problem ja, već njegovo rešenje. Ni ulogovana ni neulogovana ja to da otvorim ne mogu.
A komentara će biti, nisam sve pročitala.

Dakle, biće da je Plut u pravu. A evo adresa za goste na topiku. Ovo nije klasičan "link". Iskopirajte liniju adres bar i, ako slučajno ne radi, dodajte ispred https:


.pdf


//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_ULTMzRkk2UjAzZFU/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbUY2ejRKazVZTmM/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UdGxSNXhBdjNKN00/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNy1TTURLNFFVdGc/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UQzh4Z0J3NE5VbGs/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UbDFXVnJ6Q1VPZFE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeEdoM0MzRFJhb0k/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UanNhaUhOaWh2MlE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeDVnMXR3U1laRVE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UTFpoUEd4OGhYcDg/edit?usp=sharing

.doc i .docx


//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USzA3eDQ0VkVrLUU/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USFFfRFlYN19wSWc/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWTgyRnJjOGttdjA/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USHNIUmc5UlB0OTA/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UOVN3NXlpMW9uM2M/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZU5kUW9HdFpoQm8/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UZDZOZzBTektUT28/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UNkp3RXc5N3RULVE/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UYXRFSi1CTzFTUms/edit?usp=sharing
//drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UUlRpaVNHTWgyZkk/edit?usp=sharing

Trebalo je da Miljan napiše da se kopira u adress bar. Nadam se da smo s tim obezbedili gostujuće čitaoce.


A, evo i mojih komentara:

00.00.00

Priča jako dobrog tempa i sa nekoliko tipiziranih nedostataka na koje sam ukazivao prethodnih dana. Najpre, priča je napisana za Radionicu, a ne za čitaoce, što znači da se oseća pritajena paranoja kako će priču prihvatiti čitaoci ZS, a ne kako bi bila prihvaćena štampana za bezličnog, nama tako potrebnog čitaoca. Previše psovanja, bez obzira što je priča smeštena među likove kod kojih se psovanje očekuje. Za mene ozbiljan propust što je najpre pronađena ,,narukvica", koja se u daljem toku ,,pretvorila" u časovnik. To se dalo lako izbeći sa dve narativne rečenice (opisivanje nije prepričavanje nego vizualizacija). Meni najdopadljiviji pasus sa prikazom smrti pod vodom. Priča pripada polovini koja se bavi smrću. Ocena: 4-.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU

Volim ovakav rukopis i kad imam zamerke one se tiču strukture, a ne bilo čega drugog. Ovde ih ima manje nego inače kod ovog pisca i zato sam vrlo zadovoljan. Hteo bih da naglasim da je postigao vrlo kvalitetnu karakterizaciju, a ako neki čitaoci imaju zamerku na lik osobe koja traži obaranje drveta, to nije lik nego simbol pretnje. Imamo samo lik Slavujka koji beži od zle sudbine, a kao antagonista se pojavljuje entitet sela i on mi je sjajan. Dakle, osnovna primedba je na tok priče, jer se raspilavila u digresiji pijanke i krkanja. Autor je potrošio najmanje 1500 karaktera na nepotrebno i ometajuće. Poznato je da sam sklon krkalačkom narativu, ali ovde mi je bilo mnogo za pristojan užitak. Nadam se da će autor znati koji akov vina da izostavi i koji butić da ne iznese na sto. Na kraju, pisac sjajno poentira i takvo mi je poželjno. Pročitajte par puta poslednji pasus. Ocena: 5-.

EKSPERIMENT

Što jes' – jes'. Ovo je eksperimentalna priča. Ne u smislu neke literarne dekonstrukcije, već eksperimentalni pokušaj pisanja priče. Autoru je poznato da je za početak priče važno da bude efektan i napravio je efektan početak. Zatim, da je potreban zaplet (naravno, sad priča nema nikakvu vezu sa uvodom) i dobili smo čak dva elementa. Čitajući, shvatam da na našeg junaka deluju dve sile, jedna koja bi da ga preko raznih časovnika izvede sa radnog mesta i druga, da ga, preko sve težeg otvaranja vrata, zadrži u kancelariji. Meni je bilo krajnje zabavno. Poznavao sam i takve likove. Tok priče sadrži neophodnu dramu. Onda se priča neočekivano (ili očekivano?) uruši u samu sebe. Poentiranje je krajnje banalno, loše i neuverljivo konstruisano, zapravo, bolje da ga nema. To je ono šta sam napominjao: endline treba da bude neočekivan, ali i prihvatljiv, diskretno najavljen u sadržini priče. Budući da je tok priče prihvatljiv, trebalo bi promeniti početak i kraj! Totalno nekarakteristično za ovu Radionicu. Ocena: 3-.

LOGOR

Logor je još jedna vrlo dobra priča. Odličan rukopis, ali stilski za zrno tanja; već sam uočio da je ovaj autor manje raskošan kada zaista prati zadatu temu. Likovi su dobro diferencirani, tako da čitalac može da opredeli svoja očekivanja. Dobro je da je Bazarevič ostao u senci, jer ni on nije lik već pretnja. Nekoliko vrlo lepih stilskih figura (jednom će, valjda, i one stići na red u ovoj Radionici). Ovoj priči ću još zameriti prilično tanak i neubedljiv endline, a mogao je da bude ekstaza. Kada pišete dobru priču, poentiranje mora biti još bolje. Ocena: 5-.

MINUT NAŠE SREĆE

Neke priče me izlude. Posebno ako su, kao ova, prelepo pisane, a ostave me sa delimičnim ili potpunim nerazumevanjem. Čak sam uveren da sam je razumeo, ali postoji par delova rečenica, kao ,,Tamo negde žive dve porodice..." Koje dve porodice? Posumnjam tada u sve šta sam pročitao. I bespotrebno se vraćam na početak, jer ne nalazim ono za čime tragam. Ocena: 4.

MUKA S TRIZANCIMA

Nekada dobar, čvrst rukopis nije dovoljan za dobru priču. Jesam li već negde pisao da se uz čitanje priče u našem mozgu ne sme oblikovati pitanje ,,zašto?". Posebno ako se u nastavku čitanja ne pojavi odgovor ,,zato". Ako ima ,,zašto?" ,,zašto?" ,,zašto?", mora da sledi ,,zato" ,,zato" ,,zato". Takođe, jesam li negde izneo stav da nisam poštovalac priča koje iz obećavajućeg pripovedanja skliznu u objašnjavanje da je sve što se dogodilo samo san? Nekako se osetim prevarenim. Da Tiktakus nije ,,rukopisom podupro komodu" (mogao je da nagovesti da će to učiniti), da je pre dremke zveknuo komentar tipa: ,,Gde je drama u delu gde klinci traže tačnost?", da je sve o bankomatu i trizancima izdvojeno ogromnim trotačkama, mogli bismo nekako da prepoznamo zaplet kao zov deteta na malo pažnje od strane oca. Ovako je ocena: (samo) 3+

PRED VRATIMA

Ovo je još jedna solidna priča. Volim kako piše ovaj autor i moguće je da sam zbog toga manje kritičan. Primedbi na suvišno komplikovanje priče ovoga puta nemam, već mi je drugo čitanje potpuno razjasnilo nedoumice. Ne bih je dodatno komentarisao, jer bih time uticao na mišljenje drugih čitalaca. Ocena 4.

SMRDLJIVI JARAC

Priča koja me je veoma prijatno iznenadila. Negde u nesvesnom, intenzivno sam osetio to devetočlano društvo, koje je zajedno odrastalo, živelo i rasulo se. Životna priča ispričana u smrti. Dinamično popunjena od početka do kraja, koji nas ostavlja da razmišljamo. Ako ima jezičkih primedbi, one me nisu zaustavile. Usput sam protutnjao kroz niz stilskih figura što je dodatna vrednost priče. Zašto će, onda, priča dobiti nižu ocenu nego što zaslužuje? To što mi oko ušiju lebdi senka već viđenog nije smetnja; svaka se priča da ponovo ispričati, ako se može bolje. Problem je što priča zanemaruje jedno od osnovnih pravila za pisanje kratke forme – broj likova. Autor nam je natovario čak devet likova. Neko će smatrati da to i nisu likovi, ali, o tome će se raspravljati kad stignemo do detalja. Možda nesvesno, autor je skoro sve prijatelje izvukao iz prostora ovlaš informacije i sa par detalja ih ocrtao. Dvoje su se izdvojili u poseban život, jednom su vrata kola priklještila prste i tako dalje. Problem je što je svako od njih nosio ime, dao signal da bi mogao da bude značajan u priču, pa je moje čitanje osujećeno kontrolom pomenutih imena. Ko je gde bio, ko je kada ispao iz priče... Znači, likovi u priči su postavljeni malo bliže čitaocu nego što je poželjno. Ocena: 4+.

VREME SMRTI

Ovo je priča zbog koje je Steva opalio zvoc o upotrebi ,,lošeg prezenta". Da se razumemo, prezent ne može da bude loš, ali se lako može postaviti pitanje: zašto prezent u priči o starcu koji će za koji minuta da uhvati balon? Prezent se koristi tamo gde bismo da dodamo gas u pripovedanje, a našem liku je potrebno sve samo ne brzina. Inače, priča je pristojno ispisana, ima početak, sredinu i kraj. To napominjem jer je vidljivo da je autoru to jedna od prvih napisanih priča. Ima tu finih rečenica i, naravno, biće to i bolje. Još ću napomenuti da je autor bio prilično stisnut, tako da odabranom rešenju nedostaje inventivnosti. Ocena: 3+.

Аух...а ја тек прву прочитао, `нако овлаш...

VREME SMRTI
Jeste, zbog nje mi se ćuba kofrčila. Baška što ja uvek zapatim žgaravicu od prezenta, za kojeg smatram da je potpuno bezrazložno utuvljen ljudima kao jedini ispravan/poželjan (napraviću ja dinamiku i pradavno prošlim vremenom), ali ovde me iz nekog razloga momački žulja. Scallop kaže da prezent ne priliči onom što se drži za grančicu, meni se učinilo da se autor pomalo izgubio i da ga je, sve zaobilazeće prepreke sadašnjeg vremena, skretao u prepričavanje. Naravno da nemam znanja kojim bih potkrepio svoju tvrdnju, samo kažem.
Što je važnije, a manjak usleđujućeg sam zamerio većini priča, ,,Vreme smrti" je sasvim jasno postavljena. Imamo jednu sobu s lupanjem na ulaznim vratima (editujem da primetim kako je bila zvonjava. Meni se ipak više sviđa lupanje), čiču kojem još jedan rođendan zaista nije potreban i kutiju od Šafhauzena. Nema rasplinjavanja, sva pažnja je reflektorski usmerena u starca i prisećanja. Scena odiše starim nameštajem i teškim zavesama, sve je kao mahovina na dodir.

E a sad,
,,...bila boje kao stari papir", jok, nego je bila boje starog papira. Lepo poređenje. Stari papir ima miris, ima boju koja se menja, i još jednom štimuje ugođaj u pričanju. Takvo šta bi moralo da vodi autora koliko i kalup šustera.
,,Taj tren, taj nalet spoznaje, odigra se u flešbekovima", ovakve rečenice bacaju u đubre sve meni prijatno u priči. Prvo, flešbekovi su neprimereni duhu priče, a taj nalet taj tren su iziskivali raniju bolju razradu. Da ne bi zaista ostali samo tren u naletu (pride, zašto se autor odlučio za tek polovinu propisanih Kk?).

Da ne bih dramoserio dalje, Scallop reče da je autoru ovo jedna od prvih priča. I meni se pričinjava slično. Pride, upratio sam jednog ,,novog" da se uredno vrzma ovom radionicom, kanda iščekuje. Što je lepo, biće da mu znači. Takvima što imaju šta da kažu se i nadamo. Čini mi se da čovek traži kako da najbolje izbaci ,,to" iz sebe, i trebalo bi mu pomoći.

Kad bi postojala ocena za ,,najdražu" priču ovog kruga, to bi bilo to.

Mogli biste i bez ocena. Nije osnovna škola, a i dostojanstvenije je.

Quote from: D. on 06-02-2014, 04:16:17
Mogli biste i bez ocena.

Složio bih se. Slabo ko, tek samo jedan, ovde ima prava da ikog ocenjuje. Ostalo je u principu razgovaranje, bih ovako il' onako. Ne ponavljati greške prošle radionice.

Hmm... Ja nit' sam stručan, niti opširan kao prethodni govornici, ali eto... I ja malo da progovorim...


00:00:00
   Ovo je savršen primer kako se od bajate i stoput viđene priče može napisati nova i sasvim solidna storija. Autor se lako probija kroz zamke holivudskih klišea, čineći ih lako čitljivim, pa čak i relativno orginalnima. Lepo izvedeno.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU
   Jako specifičan i lako razaznatljiv način pisanja, sa svim svojim manama i prednostima. Dakle, nemam nikakvu sumnju oko autora ove priče. Način građenja rečenice mi se izuzetno dopada, autor je sklon da u malo reči mnogo kaže. Korištene reči često zalaze u arhaizme i konzervativni svetonazor autora time još više dolazi do izražaja. Kreščendo priče je sjajan.
   Međutim ova priča, baš kao i autorov celokupni opus, ima ozbiljnih nedostataka, koji se kriju upravo u njegovoj orginalnosti. Ovakvo pisanje će odbiti prosečnog čitaoca naviklog na zapadnjačku instant umetnost koja u današnje vreme prevladava, dakle uvek će imati vrlo mali broj poštovalaca.
   Ako bih tražio mane u konkretnoj priči, to bi bio središnji deo. Ostalo je nejasno zašto su seljani onesposobili krčmara i oborili hrast. Ja imam svoje pretpostavke, ali se to ne bi smelo ostaviti tako labavo drešeno. Takođe, ime Slavujko za glavnog protagonistu je jezivo!

EKSPERIMENT
   Nategnuta priča bez pravog osnova i teme. Završnica je obesmislila neke lepo postavljene putokaze i moglo je biti mnogo bolje uz malo više mašte ili truda. Povremeno korištenje žargona i psovki deluje nakalemljeno i bilo bi mnogo bolje bez tih ispada. Jednom rečju, slabo, mada autor ima ozbiljan potencijal.

LOGOR
   Za početak, nešto sasvim lično: ne volim ovakve teme. Igre sa bliskom istorijom su najčešće kontraproduktivne. Ali to je lični stav koji sa pričom nema mnogo veze. Sama storija je fino sročena, sa meni vrlo bliskim zapletom. Ljudska psiha je mračni bezdan, rekao bih. Završnica mi se veoma dopala, podsetila me je na ,,Noćnog portira" Lilijen Kavani.
   Ako bih tražio greške, pre svega bih je našao u razvoju Bazarevičevog lika. Shvatam ja da je autor bio ograničen brojem karaktera, ali bez obzira na to, lik glavnog krvnika je previše naglo izvučen na površinu. Mnogo bi bolje bilo da ga je prikazao kroz postupke ili razmišljanja... No, to bi verovatno zahtevalo mnogo dužu formu.

MINUT NAŠE SREĆE
Prvi utisak kod čitanja ove priče je bio da nešto nije u redu sa redom reči u rečenici. Potom sam to prihvatio i čitajući dalje, shvatio sam da je sasvim dobro odmeren, jer ovo je priča pisana u duhu starih majstora horora, pa je i sama izvedba tome podređena.
Mnogo detalja u priči (što bi me verovatno negde drugde iritiralo) ne ometaju čitanje, naprotiv daju mnogo na atmosferi i tihoj jezi koja napetost održava do samog kraja.
Moj apsolutni favorit u ovom krugu. Baš me zanima ko je ovo napisao.

MUKA S TRIZANCIMA
Obično ne marim za loše rukopise onih što bi voleli da budu pisci, ali ovo je ipak radionica, pa da se pozabavimo i ovom pričom.
Viškova, boli glava!
Ja bih na primer, ovo drugačije napisao:
,,Ni u jednom smislu. A ovakav zaključak nije slučajan."
Recimo ovako:
,,Ni u kom smislu, a to nije slučajno."
Ovakvih viškova duž teksta je bezbroj.
dalje...
Rečenice su nezgrapne i izveštačene, valjda u pokušaju da stilski podseća na trećerazredne detektivske priče. Ritam pripovedanja je neujednačen i truckav. Cela priča je izuzetno naivna i nikako ne bi mogla da se podvede pod etiketu fantastke. Možda pod ,,Poučna priča za  dečicu".

PRED VRATIMA
Groteska, solidno izvedena idejno i stilski od početka do kraja. Nekako me podseća na češku školu satiričara. Nemam primedbi, ali ne mogu se pohvaliti ni nekim naročitim oduševljenjem. Onako, prosečna priča iskusnog autora...

SMRDLJIVI JARAC
Autor je izuzetno pismen i tu kapa dole, ali priča je smandrljana, nejasna i sa previše likova. Samo zahvaljujući očitom iskustvu, uspeo je da istera storiju do kraja.
Nejasno, bezrazložno intimno i zbrzano.

TAČNO VREME

Stabilna priča, dobrog tempa i uz očito dobru pripremu (podatke nisam proveravao, oni koji me znaju da nisam pristalica rovarenja po guglu, ali pretpostavljam da su verodostojni). Jedina priča ovog kruga koja zaista ima SciFi atmosferu i zbog toga mi je još draža.
Moj problem ovde je da nisam baš najbolje razumeo poentu, ali to može biti i do moje rasejanosti. Priča sjajno izvedena, ali za mene pomalo nejasnog završetka.

VREME SMRTI
Nemam tu mnogo toga da dodam posle Steve, priča je fokusirana i potpuno jasna. Međutim, kako je u vezi ove priče već pominjan prezent, moram napomenuti da meni ne smeta njegova upotreba, i sam ga često koristim, ali mi smeta mešanje vremena. Naime priča je pisana čas u sadašnjem, čas u prošlom vremenu, što mene ometa; vreme korišteno u priči mora imati svoju funkciju, a ovde to ne vidim. Takođe, opet da se nadovežem na Stevu, ima nekoliko jezičkih omaški, već je pomenuta boja papira, a ja ću pomenuti još jednu: Neispravno je :"Zapazi da su sva tri časovnika identični", trebalo je: ,,Zapazi da su sva tri časovnika identična".

A ti to šacuješ talente i bi da nam ćapiš najboljega? Biće da si se navukao na kintu i na prelepi pogled sa ranča kojeg si zaradio urednikovanjem, upravo onog ograđenog kadificama, i s kog sa travkom u ustima setno gledaš u somotno nebo.

Nego, da se ja lepo vratim na svrhu mog posta. Nisam stigao da pročitam sve priče, a prokomentarisaću ono što jesam. I ocenjivaću.

00

Sasvim dobra priča. Volim pisanje u prvom licu autora koji to dobro radi. Dakle, sviđa mi se pripovedanje, kao i ritam i ideja. Nemam zamerki na pisanje, al ipak postoje stvari koje mi se nisu svidele. Termin "gospodar vremena". Takođe mi je upao u oči deo koji se Scallopu veoma svideo, i koji je solidno napisan, ali je nelogičan, a samim tim i neuverljiv. Glavni lik je skočio u more u sred noći i pod vodom video Karlove otvorene oči i usta!? I pored ovih zamerki koje imam jako sam zadovoljan.
Ocena 4.

Da sam na vašem mestu

A ja bih ovoj priči zalepio čistu peticu! Sjajan prvi pasus. Sajan poslednji pasus, a između odlično pripovedanje, toliko dobro da sam želeo još. Imam nekoliko beznačajnih zamerki.
Ocena 5.

Eksperiment

S obzirom na to da znam da je priča Ekspriment, u pravom smislu te reči - eksperiment, jer autoru je ovo prva priča koju je napisao, konstatovaću da sam zadovoljan i prijatno iznenađen. Jako mi se svideo prvi pasus kao i neke slikovite rečenice koje su došle posle njega. Dakle, uz malo rada i više slobodnog vremena dobićemo još jednog autora na Sagiti čije pisanije vredi čitati. Nadam se da će učestvovati i sledećeg meseca.
Ocena 3+ (plus za podstrek )

Logor

Mrzim kad mi se to desi, ali desi se. Pre ili kasnije. Mrzim kad čitam nečiji tekst, kao, recimo, priče autora "Da sam na vašem mestu" i priče "Logor" i pomislim, jebote, kako je ovo dobro. Oću i ja ovako. A ova priča je jako dobra. I neke rečenice su me raspametile. Blago sam razočaran pasusom sa lošijim ritmom i jednim drvenim dijalogom. I upravo iz tog razloga moja ocena 5-.

00. Sat koji pokazuje preostalo vreme


Dobra zamisao. Koliko im  je trebalo od pljačke do nesreće? Sat i petnaest minuta? Mnogo je. Za ovakvu ideju treba jača završnica. Priča o medalji je lep motiv i uvođenje majke je fino leglo. Međutim, tu se oglasio strah od skliznuća u patetiku što priču vodi dalje od ,,ivice", pa nekako ispade ,,mlako".  Karlova smrt, koja kao odlična horor scena ispada vrhuncem priče na pogrešnom mestu, otkriva ideju prerano, pa je autor zbrdžio kraj kako bi ispalo da tu ima još nečega, a nema. ,,Tri sata" su u priči upoređena u toku pljačke, zato ispada da je zadatak površno odrađen, tek reda radi, što i ne bi bila neka zamerka da se nije moglo bolje. Dovoljno bi bilo da se ,,gospodar" na kratko našao i na ruci protagoniste. Smeta mi upotreba izlizanih citata: ,,a ju toking tu mi" i ,,umri muški". Možda je to upotrebljeno za karakterizaciju junaka, ali zar nije moglo da se iznađe nešto originalnije (kad se već specijalizovao za meksičke sapunice)?

Da sam ja na vašem mestu

Bolji ritam bi se načeo da je prva rečenica sasvim ista kao naslov. Inače, stil je sjajan i poentiranje zadovoljavajuće i odlično izvedeno. Što se ritma tiče, ako se izuzmu zanimljive rečenice, ravnjikavo je, tj.  navođenje radnje do samog kraja je, ruku na srce, elegantno izvedeno, ali  je nešto moglo i da ,,grune" negde u sredini. Npr. ,,od kad je stigao u selo podno hrasta", ukazuje da hrast zauzima centralno mesto u selu, iznad svega je, natkriljuje, što je jako bitno za priču, a samo je ćušnuto. Možda na to čitalac, onaj neki, nefokusiran, opušten, ne obrati pažnju, a valjalo bi. 

Eksperiment

Ima tipfelera (dj=đ, ns=na...). Raspredanje o  ,,peder-balu", što je inače izraz koji se otrcao još sredinom osamdesetih, ispada suvišno. Posle dobre rečenice - Dan je bio posebno okrutan prema raspoloženju. – ide suvišna. Isto je i sa kerom. Autor, verovatno, želi na ovaj način da okarakteriše svog junaka, ali je to nepotrebno pošto ga je dobro oslikao pričom o njegovom strahu od šefa koji ga vodi u vremenski paradoks. Međutim, umesto oličenja straha, na scenu stupa neka gospoja, pa taman kad pomisliš da ovde ima materijala da se namulja japanska horor pričica, omače se da je to neki eksperiment H. Dž. Velsove drugarice iz ranog detinjstva. Moglo je bar da se proba sa opisom kako je snajka bile obučena, da čitalac sam provali da nije iz ovog vremena, a ne da se zlorabi ,,Poaro".  Kraj je tanušan i za pitanje: ,,Čemu sve ovo?" No, nije sve tako crno, gradivo je prepoznato, ima dobrih rečenica i detalja.

Logor

Dobro smišljena metoda golootočkog maltretiranja. Ja volim ovakve priče i možda nisam najobjektivniji. Sve je izvedeno dobro izuzev samog kraja. Sviđa mi se:  ,,...sloboda je bila tu, duga sedamnaest vagona natovarenih govedima." Još par takvih detalja bi obogatilo priču. Ovako, ispada da je autor namerno operisao ,,ukrase" iz straha da ne pretera.

Minut naše sreće

Ova priča me je namučila. Nikako nisam mogao da se skoncentrišem. Prvo sam mislio da je stil krivac, ili struktura priče i na kraju sam morao da promenim font. To je pomoglo, ali samo malo. To nešto, što smeta, se zadržalo. Poreklo prvog sata je objašnjeno, podrobno, naširoko. A otkud druga dva? Prvi sat je doneo deka iz rata, maznuo ga, ili skinuo nekom glavu i eto zla u kući. Tanka zamisao, neoriginalna, ali lepe rečenice umeju da prevare. Nego i tu ima žuljeva. Npr. deda doneo sa ,,ratišta"? Moj deda je bio u ratu, otac na vojnim vežbama, a ja na ratištu (sin će valda da ostane na ,,kanterima"). Nisam u cvetu mladosti, ali teško da mogu da budem deda ovom autoru (mislim). A sat izgleda kao da je napravljen u nekoj jami u paklu, to mi je bljutavo. A vraća se kao ,,bad penny" (soundtrack - može Rory Gallagher, a može i Big Black, zavisno od raspoloženja, a i krštenice, izvoda iz m.k.r. za nekrštene). Onda, žena neće supu, odmah sam provalio da je neki zombi. E, ali – tri nesinhronizovana zla – mi se svidelo. To je bio dobar koren da se od njega krene. Posle toga je počela žešća matematika, te koliko kasni ovaj, onaj, taj, umire majka/žena, ustaju, neće supu... Autor zna da piše, tu se negde krije ideja koja je možda baš dobra, ali ta struktura je muka.

Muka s trizancima

Kada izvučem utikač obično se ugasi fen, a ne nestane svetlo, ni u stanu, a kamoli u celom naselju, bloku, možda gradu. Do ove priče nisam znao šta je ,,baklja", pa hvala na tome. Kako je znao da je kartica izazvala ceo kuršlus? Ako bankomat ima svoje napajanje kako se to odrazilo na komplet elektriku? Naježio sam se na ime ,,Tiktakus", ali Ranko, Kasko i Tamanko" nije loš izbor. I nisu loše zamišljeni, dečije, alisauzemljičudoidni. Slabo finale. Moglo je bez bankomata, pa trizanci, pa neka frka,  jurnjava, mačevanje sa armijom karata, pije čaj sa ćerkom koja je mačka i nosi čudan šešir, anime, Gibli, šjz... Ah, da. Ne znam ni za jednu Matildu u porodici.

Ne provociraj Miljane. Ovo nije ni mesto ni vreme za to.

Verujem da neki učesnici još nisu pročitali priče. Ipak, za dobro pisanje podjednako važni su i komentari (dobro čitanje), pa molim da se potrudite. Već razmišljamo o temi za sledeći mesec. Postavićemo je istog dana kao i prošlog meseca.

Vila Moro bi onda dobila ocenu 2-?

Ili 1+?

00
Sasvim solidna priča. Zamerke bi se odnosile na konfuzno kucanje, paragrafe, italike, ko gde šta, imao sam problema. Pride, čini mi se da je lik povukao autora da jezik priče spusti blizu uličnog žargona. Manje više psovke, nego u smislu oblikovanja rečenica i njihove šturosti. Ne kažem, dobrim delom to funkcioniše, daje fini ritam, al' ponekad mi je smetalo. Ne volim ,,Rane" i ništa od te divljačke ikonografije. BBB - bajbok, buve, bukagije, ne opevavanje. Možda mi zato nije sasvim legla, ali mi se svidela. Voleo bih da je vidim ispričanu malko drugačije.


EKSPERIMENT
Ne bih se zadržavao ovde. Mislim da tu negde stoji šaškasta rečenica o vratima što bolje zadržavaju ljude unutra nego hladnoću van. To na primer valja, ostalo ne.


LOGOR
Da li sam negde pomenuo klaustrofobiju usmerenih reflektora? Bubnjara, prozor, dva robijaša i metak između njih. E, tako se to radi.
Malo me je poplašilo kad su strovaljena sva imena u prva dva kraća pasusa, to ni u filmu ne volim (BBC obožava), onda moram da pamtim. A nije bilo potrebe da se štrecam, strava je dočarana jasno i lako kao da je tek nalet ledene promaje povukao odnekud.
Mislim, čini mi se, da je zaključna rečenica priče morala da ima još nešto prikačeno. Kao da mi landara, a ključna je.
Lepo pripovedanje, svaka čast.

MINUT NAŠE SREĆE
,,Osmehujem se mojoj divnoj ženi dok sipam vrelu supu u tanjir pred njom". Ne hvala, ručali smo.
Loše rečenice, bezidejne, u krug se vrti neki motiv, unutrašnji monolog, nešto... 

Quote from: Stipan on 06-02-2014, 18:35:20
Ne provociraj Miljane. Ovo nije ni mesto ni vreme za to.

Ovde nije mesto i sada nije vreme. U svakom slučaju, može bez ovde i sada, a pogotovo bez ovo.

Quote from: D. on 07-02-2014, 00:26:12
Vila Moro bi onda dobila ocenu 2-?

Si pročitala? Onda da te dodam na spisak.

A prelaznu bi dobila u svakom slučaju. U stvari, zavisi s čime je upoređuješ. Ako ćemo upoređivati s knjigama tvog drugara, onog što si ga napušavala gde god si stigla dok si se osećala snažno, čitaj, dok si imala podršku, odnosno, zaleđinu ovde na forumu, a sada, ironično, samo ti je ostao on i Truman, onda bih TvM mogao da ocenim sa čvrstom peticom, a ako ćemo upoređivati sa nekim ozbiljnim piscima, onda, da, dao bih joj prelaznu.
I, da ti objasnim. Nije toliko bitno gde si bio, ne u onom geografskom smislu, već gde si sada i šta si usput naučio. Neki nauče. Neki ne. Nadam se da ti hoćeš.

Okani me se Miljane, ili me više ovde nećeš videti...

Vidim da se Steva malo napeo, a mogao bi još. Voleo bih i komentare i drugih. A najviše bih voleo da Miljan i Stipan kukuriču negde drugde, a ovde da se bave Radionicom. Još jednom ću da zahvalim D. Njeno prisustvo je nenadoknadivo.

Vreme smrti
Zašto mu je klecnulo staračko koleno kada nije mogao da se seti gde je već video takve satove? Jedino objašnjenje je predosećaj, a ako dodamo i naslov priče, da je čovek u ,,lepim"  godinama i da mu je rođendan, jači bi kraj bio da je preživeo. Fin je stil pisanja, ali ima detalja koji smetaju (flešbekovi, informacije kroz moždinu...). Takođe, kroz moždinu dolaze informacije iz kožnih receptora, pa ,,jeza", koja je navedena, može samo da ga podstakne da uspostavi vezu sa tragovima sećanja u slepočnom režnju prednjeg mozga.     

I ja bih dodao pola ocene da je preživeo.

Miljane, tvoj glavni problem i jeste što si pogubljena pičkica od muškarca koja se večito upoređuje sa drugima, jer je nesigurna i nestabilna, u večitoj potrazi za potvrdom ega i identiteta.

Pogledaj samo kako arogantno komentarišeš, kao da ćeš time da zamažeš oči drugima, ostaviš utisak da si znalac. Tipičan mehanizam nesamopouzdanih. A za godinu dana i kusur dana na radionici nisi uspeo da naučiš ni da komentarišeš priče, a kamoli nešto drugo. Koga briga šta se TEBI "sviđa" ili za šta ti misliš da je "dobro"?

Najveći si hejter ovde i kada več govorimo o podršci, da ti nije scallopa, bio bi samo obična kukavica. Ovako si kukavica sa "zaleđinom".

Zato ti je bolje da naučiš da komentarišeš i da prestaneš da se rugaš drugima, jer ni ti nisi bolji.

Mator, a krenuo u potpuno pogrešnom pravcu što se osvešćivanja i rada na sebi tiče. Umesto da ide u pravcu saosećanja i tolerancije, on se kreće u pravcu sebičluka i hladnoće. Nije da to nije tipično za većinu muškaraca, koji, izgleda, i imaju kurac samo da bi ih boleo za druge.

Eto, čak biste i priču o tome čemu muškarcima služi kurac mogli da pišete.

Scallope, nema na čemu.

Quote from: D. on 07-02-2014, 11:27:03

Scallope, nema na čemu.

Slažem se, ali što rekao Nasradin Hodža, pomažem sprdati se.

Ako mogu da primetim... VREME SMRTI  sasvim lepo se uklapa u standarde ZONE SUMRAKA - ako je ovo drugo neko, osim Skalopa i mene, davno gledao na TV... 
Sa pomenutim zamerkama (i flešbekovima!  ),  dopada mi se više od ostalih.

Ih, pa kako da te volim!? To je prosto nemoguće.


Mator - jesam! (tri bambija za mene!) Ostvaren - jesam, kao što ti voć rekoh, na mnogo nivoa! (jes! još pet!) I đubre - nisam, (deset!) za razliku od tebe, jer verovala ili ne, postoji nekolicina, dakle, ne mnogo njih, koji me vole i cene, opet za razliku od tebe, jer tebe niko ne voli, a, bogme ni ne ceni. Da te nema na ZS čamila bi u sobičku i umišljala da si posebna i koliko te je majka Srbija uskratila za uspeh u boga-pitaj-čemu.

A sad idi i živi svoje romane, a nas pusti da pišemo.

Miljane, ti si slabić i uopšte nisi džentlmen. Ostvareni muškarci ne ponašaju se kao ti. Ponašaju se kao Boban. Ti si, jednostavno, mali. U svakom smislu.

E, nek' si mi rekla. A Boban jeste car. I treba mu uručiti orden, pogotovo, kad si ti u pitanju.
A ako ne tražim previše, zamolio bih te da nas, bar na kratko, ostaviš na miru, ili, ako tražim previše, a tebi nije ispod časti, mogla bi da budeš od koristi i prokomentarišeš priče.
Hajde, meni za ljubav.