ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sad ćemo malo da se lažemo, jel' tako? Pa, ćeš da lepiš na mene ono šta je zalepljeno na tebe? Ne vredi ti.

Ok.

Ali ja sam samo podržala predlog. Ni jednim migom vam se nisam obratila tom prilikom. Ali vi biste da budete vođa. Ko Vučić. Takav čovek još se ne rodi. 

Čisto sumnjam da je to sve. Napećeš se ti još. Ne daj se. Mada bi trebalo da te opomenem da samo radiš u korist svoje štete.

Ne sumnjajte i svima će biti bolje. U ovom slučaju, sami ste uradili u korist svoje štete. Ja sam samo podržala predlog. Ne upisujte mi svoju zlobu.

Još nekolko puta ponovi pa ćeš da poveruješ. Daviš nas satima, a ja se trudim da ne podelim s tobom odgovornost za maltretiranje topika. Nema zlobe, samo beskrajna ravnodušnost.

Quote from: D. on 07-02-2014, 17:15:56
Vaše osećanje ugroženosti ima veze samo sa vašim nesamopuzdanjem.

A zbog ovakvog stava smo kao društvo i dogurali dovde. Koga na ovom svetu ti svojim postojanjem i "vrednošću" možeš da ugroziš? Kome ti možeš da predstavljaš konkurenciju? Ko si ti uopšte na mapi ovog sveta? Koji su tvoji uspesi i šta si postigla s tim tvojim izmišljenim radionicama? Izvini, ali više nisi mlada, šta imaš iza sebe? Imaš, beli papir i ništa stvarno što bi napisala na njega.
Kad prestaneš da lažeš samog sebe bude lakše.

 PRED VRATIMA
,,Војиславу је испао језик и почео да ландара на ветру..."
Slično sam se i ja osećao čitajući, tačnije preskačući kroz ovu priču. Može biti da je dobra, al' ja ipak ostajem pri svom mišljenju.
Ne bih da ikog uvredim, ali:
,,У наредном кадру видимо Војислава како гура језик прстима у уста, дете како прави нови пљувачни балончић..."
Ovo zaista veze nema sa bilo kojim, poželjnim, oblikom književnosti. Izvinjence.

SMRDLJIVI JARAC
,,Gazda Bole, na Vejtsu i Džarmušu kaljen..."
Gnušam se elitizma. Sad, autor može da se pravda kako su gorepomenuti nešto kao opšta mesta popularne kulture. Nisu to čak ni u Americi. Tačka.
,,Dvoje-troje doje..."
Jao ,,džiber-tok", moj omiljeni!
,,...ako neko zabode sve tri strelice u tripl dvaes'"
Nisam bacao pikado, ima tome, od neke 1996. Ne sećam se šta je tripl dvaes', nit' me intrigira.
,,,,Dve od tri?", ,,kriket?", ,,može", ,,'ajde", i to bi bilo to"
Šta ko gde kako? Do ,,zašto" sam izgubio interesovanje (i što bi Sal kazao: ,,Hitnuo to u dalji ćošak sobe"). Nerviram se jerbo je očito da autor može, vidi se da može, ali mu se bodlje na kresti vazda zabadaju u krila.

MUKA S TRIZANCIMA
,,Retko naiđem na dobar rukopis na koji nemam zamerke", i to baš podosta, ali priča mi se, nekako, svidela. Mislim, ,,presecanje konusnim snopom" je baš ćoškasto, zar ne, a ja sam se kikotao. Nimalo podsmešljivo. Moj najveći problem je što u pričama ne tražim gde se možda krije logička zavrzlama, dal' je tema poštovana, niti brojim šta se sve moglo a nije bilo sadenuto u 6Kk – gledam u potencijal priče i autora. Ovde imamo silna raspričavanja i ostala rasplinjavanja, tipa: kroj odela, leptir mašna, duks, tršavo i začešljano. Ili: ,,preskočih postavljanje pitanja sebi, kako je ovo moguće?" Nezgrapno je, nema svrhu. Ovde bih poslao onaj pominjani reflektor da osvetli samo bitne detalje, da se priča premetne, a ovo što je poslano na radionicu ostane nacrt jedne simpatične i šaškaste priče. Ima mesa.

TAČNO VREME
Smatram se osobom prosečnog, možda tek jedan nogostup iznad a kad je do opšteg obrazovanja. Posle svakog čitanja ,,Tačnog vremena", osećao sam se kao da sam proveo više nego ugodnih XY sati, tokom kojih mi je ispričana najlepša i najduža priča, i to na najfinijem  staromandarinskom.
Nikako ne razumem potrebu da se čitaocu uskrati pravo na uživanju u lepom pripovedanju tim ,,Paskal" i sličnim pitalicama. Ima nas koji bi da se jednostavno prepustimo kvalitetnoj priči, bez da na kraju ispadnemo magarci.

Po svršetku komentarisanja, izvinio bih se ako krancle nisu valjale, il' je bilo premalo prosutog šećera u prahu. Ja nisam profesor da delim ocene, jer ih imam samo tri: može, ne može i može da bude. Pride, nikom nije namerno podvaljeno parče od trtice, a drugima krtina jer sam znao da masno ne vole. Sve je bilo na tacni, pa ko se u'vatio za šta.
Dodao bih da mi je vanvremenski drago što je radionica opet zaživela. I, nikako ne shvatati negativne komentare kao konačnu presudu, više gledajte da šta od njih maznete.

Šarmantno.

Delimo mišljenje 

Postignuća su za muškarce sa malim kitama. Nama ostalima je dovoljno da budemo ono što jesmo. I ne dirajte me, te svega ovoga neće ni biti.

Gde sam ja pomenuo postignuća malim kitama?

Ma ne ti. Zna Miljan. Tebe sam otpisala.

Nit' me interesuje. Ajde jednom budi razložna, povuci se u svoju Gvadalaharu, pusti nas kratkođoke da mrsomudimo tu nešto, ono kao pisanje, književnost. Mislim, stvarno se već ubuđalo pa dezintegrisalo to tvoje proganjanje. Niko ti neće odbiti na nedoslednost ako evaporiraš odavde.

Ono što me je razočaralo kod tebe je ta zamena teza u koju sada veruješ. Kao da si se u Miljana pretvorio. Muškarci su tako labilne ličnosti, podložne autoritetima i zastrašene. Ajde, isprati scenosled još jednom, pa vidi ko koga proganja. Ja se i jesam povukla.

Uf, jes, to mi radi & sad ga lomi! A povukla sise gde, na palmu? Ma daj...
Vidi D, nema zamena teza, ja ću se ubuduće zaista truditi da te ne primećujem. Ne bih ni sad, da se ne ponašaš kao poslednji skot na mestu gde bih ja želeo da prevlada neka i donekle školska atmosfera. Znaš, sa časa đaka izbaciš, al' pošto Bobana boli, ja pokušavam da utičem na tvoje ostatke savesti. Smanji doživljaj, osim ako ne uživaš u tome da te čitava Sagita naziva glupačom. Ne želimo više da se igramo s tobom, idi prošetaj negde, bolelo te baš kao i Bobana. Sad je barem ceo svet tvoj. Zar ne?

Da si imao svest, stara radionica bi opstala.

O poslednjim skotovima nećemo, to je tvoje polje.

Već sam vam rekla, malo pozitivne energije ne bi vam škodilo. Čitava Sagita? )) Dragi moj, Sagite više nema. Kao ni radionice. Samo scallopove sujete. Shvatićete to jednom. Kada shvatite i da se vrtite u krug. Isti saveti, iste rečenice, isti ljudi.

I ničega od ovoga ne bi ni bilo, nego sam osetljiva kada me šutiraju. Pa se inatim. Znaš ti kako je to, nego si, naprasno, zaboravio. Stigla te karma što nikad ništa nisi uradio kada su tebe šutirali. Stokholmski sindrom, malo izokrenut.

Quote from: D. on 08-02-2014, 01:24:25
Da si imao svest, stara radionica bi opstala.

O poslednjim skotovima nećemo, to je tvoje polje.

Već sam vam rekla, malo pozitivne energije ne bi vam škodilo. Čitava Sagita? )) Dragi moj, Sagite više nema. Kao ni radionice. Samo scallopove sujete. Shvatićete to jednom. Kada shvatite i da se vrtite u krug. Isti saveti, iste rečenice, isti ljudi.

I ničega od ovoga ne bi ni bilo, nego sam osetljiva kada me šutiraju. Pa se inatim. Znaš ti kako je to, nego si, naprasno, zaboravio. Stigla te karma što nikad ništa nisi uradio kada su tebe šutirali. Stokholmski sindrom, malo izokrenut.

Da se negde zapiše: Steva pročitao citirano i mrtav 'ladan otišao da opere sudove. Ende.

Mnogo ozbiljno ti sebe shvataš. Malo mrtav, malo živ. Pa opet mrtav. Ali kasno je sad. Izabrao si pogrešnu stranu. Sve pogrešno. U životu se treba boriti za sebe i svoje ideje. Inače završavamo pogaženi, gazeći druge.

Vidiš kako bi sad scallop da menja istoriju. Od onog uvoda u zbirku, gde mi je priznao samo "iniciranje" radionice. Smišljeno. A ovamo ne ume ljude ni da nauči da komentarišu priče, nego ih siluje da komentarišu. Bez objašnjenja, pojašnjenja kako se to radi, ima tu i novih ili, makar, razmatranja njihovih predloga. Treba nešto inovirati, a ne, haotično, kopirati staro. Ponavljati.

Rekao Miljanu da otvori temu. Istu kao i onu što sam ja otvorila. I kaže: "D. obmanjuje." Haha.

Scallop bi samo da ima svoje kraljevstvo. Plaši se novina. Tako je i od radionice zazirao, dok nije uvideo njen potencijal, pa je sad njen šef. 

I zabole mene i za umanjivanje mog doprinosa, ja otišla iz Srbije, nego više ne mogu ni sa ljudima sa razmenim reč-dve, a da mi scallop ne pripiše (upiše svoje, zapravo) obmanjivanje? Ovo je sad, kao, njegova teritorija? E, da vidiš kako nije. Nije. Pogotovo kada nisam najbolje raspoložena sa proseravanja tipičnih pripadnika ljudske rase, zbog sujete i osuđene na propast. Ceni sebe, al ceni i druge. To je jedini put za slogu.

Zabole mene što me mrze. Ja ne mrzim nikoga. Mržnja je uvek samo lični potpis.

E, sad možeš i ovo da citiraš i mrtav ladan da pereš sudove.

Eh, zaboravih ovaj osećaj. Dobar je. Baš sam obradovana što sam od prvih nekoliko pročitanih priča uživala u tri.
Elem...


00
Vrlo, vrlo dobar ritam. Sve nekako fino teče. I nije baš da teče, ali piči. Ne baš da ti obrazi utrnu, ali taman toliko da se kosa zavijori, pa ti sve nešto prija i blago se ježiš. Ono što je i meni najviše zasmetalo tiče se tehnike. Ubi s tim italikom. Dok sam povatila ko kome šta kad i kako...ode voz.
I naravno, nismo tu samo da hvalimo već više da skrenemo pažnju na ono što nam škripi. Meni fali ubedljivost. Sve te nepotrebne "bezobrazne" reči ne doprinose. Te mi se čini da su momci od 20 i nešto, pa da se ipak kreću oko 40, pa im smanjim na 30... nikako da se odlučim.
I šta još? Sitnice. "Sjetio se onog filma umri muški", da zanemarimo malo slovo, ali "onog"... hm... ne ide mi. Pa pokušaj ignorisanja neprijane situacije zviždukanjem i stilu "a ju toking to mi"? Kako? Zašto time?
Nemam nekih zamerki na radnju, ništa spektakularno, ali ok. Ritam je i dalje ono što mi je najbolje u ovoj priči, ali dovoljno da mi se cela dopadne. Nije me smorila!
Umalo zaboravih to pomenuti.


Eksperiment
Žao mi je, ali o ovoj priči ne mogu puno toga da kažem. Možda malo i jer mi se spavalo, a ona je samo pomogla u toj nakani. Možda nije red autora ubijati u pojam, ali bih rekla da nam je to neko mlađahan, tako da...ima vremena. Nisam htela, ali biću toliko okrutna i samo prekopirati prvi utisak koji je ostao iznad naslova, nakon čitanja.
Prepričavanje. Skoro sam zaspala. Neuko, bledo, ravno, jednolično.
"Prodorne plave oči" eh. Mnogo se vrti u krug i ne zna šta da uradi sa likom i pričom.
I ko je lik koji ih kao stavlja u eksperiment tj pravi sebi zabavu? A zabava je...da zaspiš.

"Odelo kao u seriji Poaro" uh i oh. (Smem da kažem da sam se smorila?)


Logor
Vrlo prijatno iznenađenje. Ovo mi se mnogo dopalo. U startu su me zabunila prezimena, ali sam se sabrala na vreme. Ideja priče me je baš kupila i što duže čitam to više ne uspevam da pretpostavim kako će na kraju razrešiti. E tu nastaje problem. Kraj mi je nekako kao sekirom odsečen, ono kao evo baš bih sad hteo da kaž../tras, gotovo, nema dalje, otkotrljalo se u bunar, potonulo, nema. Bledunjavo i u fazonu "nemam pojma šta ću, ma može i ovako, zabole me." Šteta je tako dobru priču osakatiti neinventivnim krajem. Poentiranje nikakvo. I eto, gle sad, tako dobra priča a koliko sam redova potrošila na slab kraj. Ovde se krava baš ritnula na kraju.
Dobro, nije baš tako strašno, ali je greota. Ono što mi se još sviđa jeste tako iskren opis onoga što Bigović oseća. Nema foliranja, on zna, oseća, sve zna. E to je meni ubedljivost. I da, stilski je moglo biti malo doteranije, ali izgleda da mi je to ideja nadomestila. (Nije me smorila, ali pssst).

Minut naše sreće


Pisanje u ovoj priči je solidno. Negde posle drugog pasusa počeo sam da shvatam da u stvari nešto ne shvatam, a kad sam se ponadao da ću je, ipak, razumeti, što bi rekao Scallop, naišao sam na ,,Tamo negde žive dve porodice..." I onda je sve krenulo nizbrdo. Utiska sam kao da je autor sekao priču da bi se uklopio u 6Kk te je iz tog razloga nerazumljiva.


Muka s trizancima


Ovakva priča na radionici ZS je pravi bezobrazluk. Ne znam odakle autoru ideja da pošalje priču bez krvi, bez ijednog ubistva i nimalo napetosti. Mislim da bi trebalo da se dogovorimo da priče ovakvog tipa ne prihvatamo. Ako zanemarimo da smo na forumu ZS-a, da bi ovako nešto bilo dobro ispričano trebalo bi bar stotinak strana teksta.

Tačno vreme

"Stabilna priča, dobrog tempa i uz očito dobru pripremu (podatke nisam proveravao, oni koji me znaju da nisam pristalica rovarenja po guglu, ali pretpostavljam da su verodostojni). Jedina priča ovog kruga koja zaista ima SciFi atmosferu i zbog toga mi je još draža.
Moj problem ovde je da nisam baš najbolje razumeo poentu, ali to može biti i do moje rasejanosti. Priča sjajno izvedena, ali za mene pomalo nejasnog završetka."...kraj citata.

Ako Stipan dobije po kičmi zbog ovakvog komentara, reko, bit će mu lakše ako i ja podastrem svoja krhka leđa. Rasejanost ili što drugo, shvatila nisam. Alal vera svima koji jesu. Isprika autoru.

Vreme smrti

Slatka mala pričica. Sasvim solidno napisana.
Evo i jedne rečenice koju sam izdvojila kao naročito nezgrapnu, baš me zviznula poput šake u oko..
,,Jeza koju oseti dok se puzala uz kičmu mu je kroz moždinu do mozga donela informaciju odakle su mu satovi poznati."
Oseti jezu kako mu puže niz kičmu sve do... ne znam kako dalje, a nije ni važno. Svakako bez riječi informacija i moždina.
Zadnja rečenica u priči, suvišna je.
I ja bih da mi smrt pokuca na vrata tako. Dok shvatiš čemu služe satovi i vrijeme na njima, nema te više.

Quote from: saturnica on 08-02-2014, 11:37:20

Ako Stipan dobije po kičmi zbog ovakvog komentara, reko, bit će mu lakše ako i ja podastrem svoja krhka leđa.

Hvala Saturnice... Ti si mi jedino svetlo u ovom mračnom tunelu...

00:00:00

Dobra priča, čita se lagano, ima dobar tempo. Čini mi se da je njegova izgubljenost, u trenutku kada su ušli u sobu sa stovima, preterana. A možda je ta nesigurnost i izgubljenost njegova reakcija na opasnost sa kojom se prvi put susreće.
Kao i većini, zasmetalo mi je spominjanje narukvice umesto sata. Jasno mi je da se htelo reći kako oni isprva nisu shvatili da je u pitanju sat (zbog njegovog nesvakidašnjeg izgleda), ali je to trebalo rešiti drugačije.
Kraj je baš dobar.

DA SAM JA NA VAŠEM MESTU[/b

Najbolja priča. Deo kad Slavujko govori sa seljacima mi je odličan. Neko reče, čini mi se. da mu nije jasno zašto su ga onesvestili. Očigledno zato što je bio prepreka seči stabla.
Nemam više šta da dodam.

EKSPERIMENT

Nejasan uvod o novogodišnjoj proslavi, odnosno veza sa ostatkom priče. Na par mesta ima nepotrebnih informacija kao: "Popodne tog dana mi je bilo vanserijski lepo, noć još bolja..."
Kraj mi se nije dopao i nekako je povukao veći deo priče u lošu stranu.

LOGOR

"U baraku je ušao drug Bažarevič. Svi su se plašili razvodnika straže Bažareviča." - Ne štimaju mi ove dve rečenice. Verovatno bih počeo bez "U baraku je ušao drug Bažarevič" jer to može da se ubaci u narednom pasusu. Sviđa mi se dijalog između robijaša.
Kraj, odnosno poslednja rečenica, jeste obrt, ali nekako tanak. Verovatno jer nije pripremljen pre. To mi je najslabiji deo priče.

Hajde, Alain, napni se. Svi smo na tvojoj strani.

Pred vratima


Sviđa mi se pisanje. Ali... izgleda da autor gdegde ne zna kad treba da završi rečenicu "Војислав је поранио и пожурио колико је могао улицама засутим песком који је режећи крцкао. у претњи оклизнућем. ", a ume i da upotrebi neodgovarajuću reč (из прстију потекле канџе, ). Nekako, kroz celu priču se provlače mehurići i balončići. Ali ovo su sitnice. Dakle, pripovedanje mi se svidelo, može i bolje, a priča - tu i tamo. Al, sve u vemu, zadovoljan sam.


Smrdljivi jarac

Eh, još jedna priča o onima što su mrtvi, al ne znaju. Ipak, nisam ostao ravnodušan. Naprotiv. Jako mi se svideo stil. Više od stila autora priče "Da sam na vašem mestu. Možda iz razloga što sam i ja na Džarmušu i Vejtsu kao i gazda Bole. Dakle, čekam novu priču ovog autora.


Tačno vreme

E, pa, u ovoj priči je sve tačno. Kao i vreme. Odličan primer kako u priču treba da se utka priprema. Takođe, ova priča je odličan primer šta treba da se uradio da čitaocu i pored sjajnog pisanja, kad pročita poslednju rečenicu, mnogo toga ne bude jasno. Po meni, ovoj priči nedostaje reč ili rečenica koja bi (mi) do kraja razjasnila o čemu se radi. A sve mi se čini da je autor želeo da (me) zaboli glava. Namerno. A meni bol u glavi nije pomogao da je prokljuvim. Opet, ja sam plavuša, biće da je do mene.


Vreme smrti

Tanka priča, ali solidno napisana i ukrašena lepim detaljima.

MINUT NAŠE SREĆE

Ovu priču sam pročitao najviše puta, pokušavajući da je sasvim shvatim. Priče ima ali, kako Steva reče za jednu moju ovde, ja je nisam video sasvim. Ima dobrih rečenica, ima i par lošijih na koje su drugi ukazali već pa ne bih da ponavljam.

MUKA SA TRIZANCIMA

Lepa priča. Nemam zamerki. Stil je možda lošiji od priče Logor i Da sam ja na vašem mestu. Eto.

PRED VRATIMA

Nije mi se svidela. Mnogo satova, malo suvisle priče. Bledo i prozirni kao mrtvi starac.

SMRDLJIVI JARAC

Ova me priča podseća iz nekog razloga na Balaševića, i to ne samo zbog mesta radnje. Mnogo likova mi nije smetalo. "Noć na zemlji" nisam gledao, ali to je već moj prtoblem . Lepo je opisana atmosfera u birtiji. kraj je dobar. Sve u svemu. jedna dobra priča.

TAČNO VREME

Liči na Indijanu Džons. Lepše bi mi bilo bez toliko podataka. Tema je ok.

VREME SMRTI

Autor je morao da ima originalniju ideju, kao što mnogi rekoše.Starčeva smrt je kliše.

Moram još nešto da velim. Mnogo se stvari ovde može naučiti, mnogo pametnog i korisnog čuti. Nisam upoznat sa istorijom nekoh sukoba ovde, niti me to interesuje, što ste već i rekao nekad pre. Nemam pojma ko je ovde dobar, ko loš, ko smrdi, ko miriše. Znam da sam za kratko vreme neke stvari u vezi sa pisanjem počeo da shvatam. Ne znam koliko je to od pomoći iskusnijim ljudima, ali verujem da i njima može biti. I hvala svima za to do sad i za ubuduće. Svim zaraćenim stranama . Zakopajte ratne sekire malo, ako može . Pa da svi gledamo D.-inine noge
Više se neću osvrtati na ovdašnje svađe, već sebi zvučim kao neka baba.
Ajd živeli svi.

Kad pre stiže da markira D.- ine noge?!

Tek kad vidi moje noge.

Quote from: Stipan on 08-02-2014, 17:19:26
Kad pre stiže da markira D.- ine noge?!

A kad ce ako nece sad? To je ta dob Stipe moj, ostario si.

Quote from: scallop on 08-02-2014, 17:25:16
Tek kad vidi moje noge.

Da ih je malo baciti pod solarij, skoro da im ne bih nasla zamjerke.

Quote from: saturnica on 08-02-2014, 18:00:19
Da ih je malo baciti pod solarij, skoro da im ne bih nasla zamjerke.

Namigušo nijedna!

Zaboravio sam da pitam kad se glasa za priče i kako?

Nisam siguran da ćemo glasati. U svakom slučaju, najpre ćemo objaviti nikove autora, da znamo čije smo priče čitali. Sigurno će biti dodatnih komentara, a imaćeš priliku da postaviš i svoja pitanja. Sve je privid. Uvek smo čuli i mišljenja pisaca o svojim pričama i dobijenim komentarima. Valjda ćemo otvoriti autore u ponedeljak ujutro, a ako nam se jedini preostali pisac, koji možda i nije u kontaktu sa forumom, smilostivi, moći ćemo i ranije.

Batalite glasanje. S tim smo sjebali prethodnu Radionicu.

Ne bih se sasvim složio. Pre će biti da se Gazda smorio. Ionako nas dvojica nikada nismo bili prvi.

Što nisam bio prvi... A što sam tri puta bio zadnji?

Kad ne znaš da napišeš - poslednji. 

Ah, da, nadao sam i da Plut neće splasnuti entuzijazam. I, Hrundi bi mogao da sredi avion i sleti.

Scallop ljubomoran čak i na moje noge!!!

I nisu ti neke. Aj' budi dobra i prebaci fotografiju na odgovarajući topik.

Quote from: scallop on 08-02-2014, 21:31:28
Ah, da, nadao sam i da Plut neće splasnuti entuzijazam.

Pa i nije.

Minut naše sreće. Baš sam imala problema sa koncentracijom. Nikako da uspem. I moram priznati da je malo toga meni ovde jasno. Ajd' naveliko nam je objašnjeno otkud prvi sat, više nego što nam je potrebno u 6.000 karaktera. Dalje, nisam baš upratila otkud ona dva. A tek mi nije jasno zašto ti satovi ubijaju. Ok, oni su zlo, ali da li je slučajnost što je završio baš kod njega ili je tako moralo biti. Zašto? I da, ko su sad te dve porodice na kraju? I molim da se obrati malo pažnje, ako neko izgubi svest nema šanse da bi mogao da ostane dovoljno pribran za bilo šta, a ne još i da primećuje delove sata kako se razleću. Hm...




Muka s trizancima. Prvih nekoliko pasusa su baš lepo odrađeni i prilično su mi se dopali. Sve do bankomata je dobro, a onda počinje da štuca. Nije da mi nešto preterano fali, ali je pad evidentan. Sve je pomalo bledunjavo, a stil nekako jednoličan i slab. Meni je čitava ideja simpa, dopadaju mi se i imena, ali ne verujem da je priča namerno skliznula ka ispisu za decu. Kako god, uz prepravke i još malo truda od nje bi se mogla napraviti baš baš dobra priča. I... konusnim snopom osvetljava mrak?


Pred vratima. Od peska koji je režeći krckao u pretnji okliznućem nikako nisam mogla da se oporavim i krenem dalje. Posle puno muka i vraćanja na pesak, dočekale su me lokomotive napujdane za trku, dečje glavurde, balončići, golubovi...uf. Izvinjavam se, ali zaista da komentarišem ne mogu, iako sam pročitala celu priču.

Zahvaljujem. Još samo mic.

Quote from: scallop on 07-02-2014, 17:13:13
... Ustvari, jedinu podršku imaš od Zoska, a njegova podrška je da bude više štete na forumu. ...

a?

Quote from: Miljan Markovic on 08-02-2014, 14:23:09




... Možda iz razloga što sam i ja na Džarmušu i Vejtsu kao i gazda Bole. Dakle, čekam novu priču ovog autora.

Možda me nisi shvatio, a godilo bi ti sigurno - "kaljenje" na Džarmušu i Vejtsu se najbolje iskazuje kroz metodičnost u građenju priče, jakim slikama koje priču armiraju, karakterima koji ne potrebuju pozivanje na nešto što će neko da prepozna po imenu i prezimenu, pa da poveže, pa da se seti, pa da kaže aha!, "Alternative Ulster"! Autor u samoj priči nije pokazao ništa sem da bi da je nadrkan, da razmišlja kao pripiti pubertetlija i da na leđima vozari dva tovara talenta s kojima ne zna šta će. Takav od mene može dobiti lepu reč tek i ako ispovrti nešto s mudima. Ova njegova sada, pa to nije ni dlakavo.

Domickala i ja!


Smrdljivi jarac. Ovaj čovek ume da piše i kad bi hteo priče bi mu bile mnogo bolje. Barem što se tiče mojih standarda. Ima ritma i dinamike, ima šlifa. I pored toga što je ovo već viđeno, može da prođe. Međutim, ono što ja, kao još neki, ne volim jesu ukrasi tipa Vejtsa, Džarmuša i sl. Tu se slažem sa Mandragorom, ovo nam više govori o autoru nego o liku. Ako hoćeš da mi dočaraš lik, daj mi neku drugu naznaku, neki detalj sa garderobe, frizuru, ponašanje...ne znam, nešto čime ćeš i nekome ko nije gledao "Noć na zemlji" ili nikada čuo za Džarmuša, približiti lik o kojem pišeš. Znaš, briga mene kao čitaoca da li si ti slušao Vejtsa ili nekog drugog i koje si filmove gledao, ali ako želiš da to vidim u tvom liku onda mi nije dovoljno samo pominjanje njihovih imena. Daj mi više od toga.
O broju likova i raznim imenima, neću da trošim reči, drugi su to već uradili. Mene su malo iziritirali i to mi je remetilo koncentraciju i, verujem, skrenulo pažnju sa bitnih momenata.


Tačno vreme. Ovo je toliko lepo napisano da je naprosto bilo čisto uživanje čitati je. Neverovatno lepo teče, odnos pomoćnika i glavnog lika je tako iskreno opisano, kao da stojim pored njih i gledam ih. Ma sve je toliko divno bilo dok nisam stigla do kraja priče i shvatila da me je autor izvozao po lepom putu i krajoliku, stao, izgurao iz auta u sred naše priče i pustopoljine i otišao. Ostadoh da stojim i češkam se po glavi.
Slažem se ja da je priprema bitna, ali ne mogu, ne želim, neću da prekidam čitanje, guglam i tražim. Dovoljno mi je lepo da to neću ni posle čitanja da radim. Ne znam da li je ono sa kineskim carem istina, a i briga me. Njegova priča je bila samo izlet koji je jako lepo napisan i nema uticaja na dalji tok priče. On je tu da mi putovanje bude još ugodnije. Paskal me je zbunio i priznajem da moje opšte obrazovanje nije toliko široko i na kraju nisam sve pohvatala. Možda i jesam, ali to ne znam.
Eto, prelepa priča... samo da sam još i kraj shvatila. To je i jedina zamerka.


Vreme smrti. Meni se ovo dopada. Malo preterano dat gas priči, ali je ok. Tematski ništa spektakularno, stilski takođe, ali ima nečega što drži pažnju i vuče kroz priču. Ne mogu se oteti utisku da je priča malo ofrlje i na brzinu napisana, a to već nije lepo prema nama. Nije fino. Volela bih da ovaj autor učestvuje i u sledećem krugu, ali da se baš potrudi. Mislim da može.

Priča - nik autora

1. 00 - saturnica
2. Da sam na vašem mestu - Steva Lazin Ljuštikin
3. Eksperiment - Obi Van Kenobi
4. Logor - Hrundi V. Bakši
5. Minut naše sreće - hidden
6. Muka s trizancima - Miljan Marković
7. Pred Vratima - Mandragora Dragon
8. Smrdljivi jarac - Coffin Annal
9. Tačno vreme - Scallop
10. Vreme smrti - Alain

Ode i smokvin list. I sada su naši pisci pokriveni samo svojim pričama. Malkice. Recite im šta biste još hteli o pričama, a oni će vam reći šta su želeli da pročitamo.

Quote from: Steva Lazin Ljuštikin on 09-02-2014, 16:20:46

Quote from: Miljan Markovic on 08-02-2014, 14:23:09
... Možda iz razloga što sam i ja na Džarmušu i Vejtsu kao i gazda Bole. Dakle, čekam novu priču ovog autora.

Možda me nisi shvatio, a godilo bi ti sigurno - "kaljenje" na Džarmušu i Vejtsu se najbolje iskazuje kroz metodičnost u građenju priče, jakim slikama koje priču armiraju, karakterima koji ne potrebuju pozivanje na nešto što će neko da prepozna po imenu i prezimenu, pa da poveže, pa da se seti, pa da kaže aha!, "Alternative Ulster"! Autor u samoj priči nije pokazao ništa sem da bi da je nadrkan, da razmišlja kao pripiti pubertetlija i da na leđima vozari dva tovara talenta s kojima ne zna šta će. Takav od mene može dobiti lepu reč tek i ako ispovrti nešto s mudima. Ova njegova sada, pa to nije ni dlakavo.

Stevo, današnja mladež je čudna. Možda brija. Kako onda da mu bude dlakavo kad čim malo poraste on se lati brijača. Treba ih razumeti.

E ovako, ja sam baš baš zadovoljna. Priče koje su me najviše kupile su priče ljudi čije pisanje volim. Malo ću da pretrčim.
Saturnicu standardno ne možeš prepoznati, nekad je dobra, nekad manje dobra. Kao da se još nije odlučila za stil. Ili možda tako više voli.
Miljan napreduje, to je moj utisak. Mora više da se potrudi, ali ova priča pokazuje da može i bolje.
Mandragori i hiddenu nešto nisu bili dani za pisanje. Momci, neprijatno sam iznenađena.
Coffin je standardan. Može bolje, ali mora još mnogo da vežba i da malo spusti loptu po pitanju "svašta sam video, čuo i svašta znam". A možda će to prirodno doći s godinama.
Videćemo da li će Obi u sledećem krugu usvojiti neke komentare.
Za Alaina sam već rekla šta sam mislila. Leba ti, ajd' se malo potrudi u sledećem krugu.
Scallope, u ovoj priči sam najviše uživala od svih tvojih na Radionici. Hm... mislim.
Hrundija, jednostavno, volim.

Vidi Hiddena! Bravo, dečko!!!
Brige mene što se nikom nije dopalo, ovo je sjajna priča!

Mda... Sad kontam zašto se Miljan brecao na mene...

Ako je ikakvo opravdanje, izuzev Stevine, nisam imao pojma koja je čija priča.