ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Dzorig FSB on 03-02-2015, 13:38:37
Procitao sam veci deo dela, i evo nekih utisaka...

Ovo je zvučalo kao da ti se knjiga smučila, pa daješ utiske iz dela koji si uspeo da dočitaš...

Kako rekoh na promociji, Boban i ja se znamo, ali nismo u toliko intenzivnom kontaktu da bih ovo smatrao internom forom. Pojavljivanje u romanu me je zateklo kao i svakog drugog čitaoca, sa tom razlikom što sam imao priliku da roman pročitam pre zvaničnog izdanja, ali kada sam
prvi put shvatio šta se sprema, sve je već bilo gotovo.


Sent from my iPhone using Tapatalk

S jedne strane ako kalkulišemo ko je sve mogao da bude odabran za tu "ulogu", varijacije su beskrajne, ali s druge strane, meni se čini da je Vojnov apsolutno najbolji mogući izbor i to po mnogo osnova. S Vojnovim sam pre ove knjige razmenio tek tu i tamo pokoju reč uživo, ali on je dečak koji je želeo da vidi Tita i ma šta mi mislili o tome, ta uloga ga je obeležila na određeni način i verovatno njemu promenila detinjstvo. Moj sin u dvanaestoj godini nema pojma šta je Tito, a Vojnov je, ja sam tako pretpostavio, bio i previše upućen u sve to. Tom dečaku, odraslom u vreme kada se odigrava roman, ja ispunjavam san na određeni način, dečak je bio uloga, ali i avatarstvo je uloga a Tito nije pravi, no, meni je tu zaiskrila neka simbolika i tako je izbor pao na njega.
Neću sad ovde da objašnjavam zašto sam odabrao Lunu Lu koju uopšte ne znam i nikad reč nisam progovorio s njom, ali prigodna logika, poput ove za Vojnova postoji.

Dobro Vojnov kao Titov satrap (mada neki o kojima nemam lose misljenje mnogo vise cene Krcuna)... Meni je na granici nategnutosti kad se smislja ko bi odgovarao nekome ko zeli da bude Tito, mada kroz Karusel i ne moze drugacije. Mozda je trebalo da bude objasnjeno sta u stvari sve Sluzba zna, ako ne bukvalno bar da se taj deo zna naslutiti. Do 15 stranica pre kraja knjige mi uloga Sluzbe nije bas razjasnjena, osim ako to nije cisto jedna od aktivnosti pitoresknog Boze.
No, jednostavno mi ne deluje da Sluzba (DB, BIA,VOA... kako god se zove) tako funkcionise. Deluje mi kao preveliki rizik. Mozda da Boza malo igra na svoju ruku...?
Druga stvar sto Sloba u ulozi Tita (uzgred, secam se Indeksovaca gde je bilo obrnuto "ajde vanka iz tjela, jedna ruka, druga ruka, jedna noga, drugu i ne moras..." vristao sam od smeha, culo se u dvoristu ).... hocu reci to nas opet vuce u proslost, a zamislimo Slobu drugi put medju Srbima, pa onda da ne bude da se neko ne sme pomenuti, a Ghoul je smeo xaxaxa  Mislim imao bi Sloba sto sta reci onima koji su bili cak satrapi njegova vazala, a sad-e  ni njihov direktni sef nema priliku i to kod onoga ko je trebao da bude Slobin sparing partner ili Slobin domacin (avatar)... Ali zato Zika... mislim to jeste bilo genijalno. 
Eto, malo naglas razmisljam.
Je li na ovih 16 stranica bilo izjasnjavanje ko bi sta hteo biti? Sto se mene tice ako ne dolaze u obzir strendzeri i davna istorija, znam koga bih odabrao. Politcar je, ziv je, bio je na istom mesto dje i Sloba i kralj je nad kraljevima u poredjenju sa OVIMA...

Quote from: Dzorig FSB on 04-02-2015, 09:42:37
Do 15 stranica pre kraja knjige mi uloga Sluzbe nije bas razjasnjena, osim ako to nije cisto jedna od aktivnosti pitoresknog Boze.

postoje dve struje u Karuselu, Rus vlasnik ima svoju viziju, a naši pokušavaju da se ubace u sve to koliko mogu. Suština je da niko od naših zapravo ne razume šta se tu zaista događa i zašto, neki glume da razumeju, neki se ponašaju kao da razumeju, ali vlada potpuno razgrađenje znanja na tom nivou. Ja sam to pokušao kroz brojne natuknice da približim čitaocu ali izgleda da je problem da čitalac očekuje da roman ima jedno razrešenje i da će ga u nekom trenutku dobiti, a kada to izostane, čitalac i dalje pokušava da išačka to jedno rešenje koje pokriva sve. Ovde toga nema, namerno, ali to većini nije prihvatljivo. Prosto rečeno, događa se nešto ogromno i sveobuhvatno a protagonisti to ne mogu da dokuče, kao u "Pikniku kraj puta" gde je i to razrešenje da su vanzemaljci na zemlji samo piknikovali i ne shvatajući da mi postojimo, pa ih i ne zanimaju bića koja će doći na ostatke zabave, tako i ovde, neko je došao u posed nestvarno superiorne tehnologije i sada istražuje njenu upotrebljivost. Nit se kaže odakle ta tehnologija (vanzemaljci, budućnost, ingenioznost...) nit protagonisti imaju mogućnost da dokuče sve poddetalje, niti se ja u knjizi bavim tim segmentom... uzimam tehničke izume zdravo za gotovo i razmatram kuda to vodi u sociološkom smislu.

Sad ćeš da nam serviraš transliteraciju braće Strugacki? 

Ne, samo sam pomenuo delo koje takođe ima širi plan koji čitalac ne može ni da nasluti... pretpostavka da su to vanzemaljci bili na pikniku je samo pretpostavka, ni u čemu utemeljena, ali je JEDNA pa se čitalac lako poistovećuje s njom. U Slobodanidi nema te jedne ponuđene istine, pa čitalac i nema sa čime da se poistoveti.

Laž i prevara su ljudska svakodnevica, pa zašto ne bi postojala knjiga u kojoj većina ljudi lažu većinu vremena?

Ovo je poslednje šta dobijaš od mene. Ubuduće se obrati osobi bez fitilja.

 

E jebem ti firmu, raspisa se ja o determinizmu i tome kako rade sluzbe, zasto ne rizikuju, zasto nema tamo zanimljivih licnosti, realizam, romantizam... i trazi mi autentifikaciju. Ja se ulogujem al proguta post, naravno nisam kopirao/sacuvao. E sad bas necu namerno da ponavljam 'bem ti fajervol

služba sve nadzire... kad si to shvatio, usro si se da postiraš...

Quote from: PTY on 14-02-2015, 18:39:54
i ne zanima me ovde sad svađa sa tobom, jednom kad izađeš iz te kome shvatićeš da ja ne mogu i neću da čitam knjigu koja me na trećoj strani teksta dočeka sa naratorskom rečenicom "Ovaj ga odmeri pogledom od sredine grudi gde udara čelom prema gore i frknu: "Ti bre nisi čovek nego orangutan."
to nije za mene, jednostavno nije. e sad, za koga je, to je do tebe da pretpostaviš. a ako sam bila isuviše gruba prilikom davanja onih opaski, ja ti se iskreno izvinjavam, zaista, ja po prirodi ne umem da učtivije formulišem razočarenje tih dimenzija, jer nakon svih tih najava i blurbova ja sam zaista stekla sasvim pogrešnu ideju o knjizi.
sad vidim da je pametnije bilo da to sve otćutim, kao što otćutim i sve ostala izdavačka razočaranja, ali džaba mi sad sva ta naknadna pamet.     

Nije bilo pametnije da oćutiš. A sada mi je konačno jasno šta je ispao problem, tj. gde je koren razmimoilaženja.
Ja mogu da pišem i ovako i onako, kao što npr. dobar operski pevač ladno može da peva narodnjake i da to zvuči čak bolje nego kada to rade oni kojima je to jedino zanimanje.
Moje knjige su različite međusobno i tek će da budu. Okušavam se u raznim stvarima, Slobodanida je bila eksperiment koji je čak uspeo na određeni način. Mnogo ljudi koji nisu iz žanra i nemaju upoznatost sa mojim drugim delima, izjavljuju da im se knjiga dopada.

Kad sam ja poveo našu uskoklubsku fantastiku u vode slipstrima 1994. godine svi su skočili protiv toga. Danas, 20 godina kasnije, to je normalno stanje proze koju većina stvara. Svedeni, brzi stil Slobodanide je možda način na koji će se pisati u budućnosti. Ne znam. Možda neće, možda ja samo tripujem, ali bre dopusti da pokušam nešto drugačije. Neću da pišem Crni cvet nikada više.

Quote from: Boban on 14-02-2015, 23:01:30

Quote from: PTY on 14-02-2015, 18:39:54
i ne zanima me ovde sad svađa sa tobom, jednom kad izađeš iz te kome shvatićeš da ja ne mogu i neću da čitam knjigu koja me na trećoj strani teksta dočeka sa naratorskom rečenicom "Ovaj ga odmeri pogledom od sredine grudi gde udara čelom prema gore i frknu: "Ti bre nisi čovek nego orangutan."
to nije za mene, jednostavno nije. e sad, za koga je, to je do tebe da pretpostaviš. a ako sam bila isuviše gruba prilikom davanja onih opaski, ja ti se iskreno izvinjavam, zaista, ja po prirodi ne umem da učtivije formulišem razočarenje tih dimenzija, jer nakon svih tih najava i blurbova ja sam zaista stekla sasvim pogrešnu ideju o knjizi.
sad vidim da je pametnije bilo da to sve otćutim, kao što otćutim i sve ostala izdavačka razočaranja, ali džaba mi sad sva ta naknadna pamet.     

Nije bilo pametnije da oćutiš. A sada mi je konačno jasno šta je ispao problem, tj. gde je koren razmimoilaženja.
Ja mogu da pišem i ovako i onako, kao što npr. dobar operski pevač ladno može da peva narodnjake i da to zvuči čak bolje nego kada to rade oni kojima je to jedino zanimanje.
Moje knjige su različite međusobno i tek će da budu. Okušavam se u raznim stvarima, Slobodanida je bila eksperiment koji je čak uspeo na određeni način. Mnogo ljudi koji nisu iz žanra i nemaju upoznatost sa mojim drugim delima, izjavljuju da im se knjiga dopada.

Kad sam ja poveo našu uskoklubsku fantastiku u vode slipstrima 1994. godine svi su skočili protiv toga. Danas, 20 godina kasnije, to je normalno stanje proze koju većina stvara. Svedeni, brzi stil Slobodanide je možda način na koji će se pisati u budućnosti. Ne znam. Možda neće, možda ja samo tripujem, ali bre dopusti da pokušam nešto drugačije. Neću da pišem Crni cvet nikada više.

     
Dobro onda, ajde da rastegnemo granice strpljenja i ponovimo po stoti put: ne, ne smeta mi ikakvo stilsko ili žanrovsko eksperimentisanje, naprotiv, nek bude ovde zabeleženo da ga pozdravljam i želim mu sve najbolje.

I ne, ne očekujem da opet napišeš Crni cvet, i nije tačno da sam razočarana Slobodanidom zato što nije Crni cvet, nego sam razočarana zato što nije pisana kao Crni cvet, nejmli sa pažnjom i trudom i obzirom za čitaoca. Rečenica koju sam gore citirala ilustruje mi da je u njeno pisanje ušlo truda i pažnje koliko i za forumski post, ako ne i manje.

E sad, ako ti to vidiš kao novi trend po pitanju stila, ako u tome vidiš budućnost pisanja ili čega li već, onda opet dobro, ja mogu i to da prihvatim.

Ali ako je već tako, onda barem prihvati činjenicu da je tiraž od 300 komada puna šaka brade za tako eksperimentalnu avangardu, jer ja lično ne poznajem nikoga, ali zaista nikoga ko može preko takvih stvari da pređe kad kupuje knjigu nepoznatog autora.

Eto, čak ni ti nisi od te fele, sve tako avangardan kakav jesi, jer bezbroj puta si javno izjavio da ti je dovoljno svega prva dva-tri pasusa da prepoznaš manjkavosti, nakon čega knjigu naprosto ostavljaš, nekupljenu i nepročitanu. Prihvati onda da će i još neko osim tebe prozu tako vrednovati.

Dakle, kad se sve to uzme u obzir, ostaje ti krug ljudi koji će te kupiti i pročitati i pored tako očiglednog nemara kojim ih častiš povrh i preko cene, pa ako ih zaista imaš trista, onda stvarno ne vidim razlog za kuknjavu oko tiraža.

Eto, sad sam se valjda dovoljno pojasnila, pa ako i dalje misliš da sam staromodna ili štaliveć, onda dobro, jesam.

Prebacio sam ova dva posta ovde jer im je realno ovo okruženje primerenije.
A tamo sam pomenuo Slobodanidu jer stalno nailazim na zid u okruženju u kome sam, 1982. godine kada sam napisao priču koja se dešavala u Beogradu, sa likovima koji postoje u stvarnosti, poluautobiografsku smeštenu u uvrnutu fantastičnu situaciju, takođe sam se susreo sa talasom nerazumevanja. Horor sa kojim sam koketirao sredinom osamdesetih bio je jeres. "Ti si opsednut pisanjem o strahu" rekao je Gordan Momčilović u klubu. Deset godina kasnije, ponovo problem kada sam počeo da pišem na ivici žanra i pomalo izvan: izdaja i šta sve nisam čuo. 19 godina kasnije Skrobonja priča o slipstrimu i pravi antologije takve proze a ja kažem gde bi nam bio kraj da sam sredinom devedesetih dobio podršku i da smo tada nastupili kao front nove proze. Stalno imam osećaj nekakvog pritiska na izbore koje pravim.
Slobodanida je pokušaj laganog, jednostavnog, brzog pisanja za koje verujem da će preovladavati u budućnosti. Pisanje u Pekić stilu danas više ne može da privuče publiku, a valjda svi pišemo da bismo privukli publiku.
Ja danas pišem mnogo bolje, gradim atmosferu i likove nego što sam to radio kada je stvaran Crni cvet. Moj sledeći projekat, zbirka povezanih priča će ponuditi u svakoj priči RAZLIČIT stil, ali doslovno, to je opet nešto novo što ću ponuditi javnosti i ne nadam se prevelikoj podršci, ali jednostavno tako želim da radim.
Ali kada se osvrnem unazad, na mojih sada već 40 punih godina pisanja i nešto manje objavljivanja, vidim mnogo dela koja su bila ispred svog vremena po nekom bitnom segmentu.

eto.
a njemu niko da kaže: "ali bobane, svaka ti čast!"

Quote from: Boban on 15-02-2015, 17:51:13
Slobodanida je pokušaj laganog, jednostavnog, brzog pisanja za koje verujem da će preovladavati u budućnosti. Pisanje u Pekić stilu danas više ne može da privuče publiku, a valjda svi pišemo da bismo privukli publiku.

Eeee, dragi moj, džaba se ti turčiš, slabo se do te čalme dolazi... 

Istina je da mnogi ljubitelji žanrovske proze tu i tamo oproste mnoge užase brzog pisanja, ali to samo odabranim autorima, pa još I samo onda kad to dobrano zasluže... lako fanovi mogu da tako nešto oproste jednom Martinu, jer su već silne godine i pare investirali u njegov serijal, ali što bi oprostili tvojoj tankoj knjižici koju si tri godine pisao? Taman da si joj lektorisao samo pasus dnevno, do objavljivanja bi ti bila perfektna.

I otkud sad da se baš takvim fanovima podilazi, kad se sve ove godine silno ukazivalo da upravo takvim ljudima treba kvalitetniji materijal, da ih se lakše odvikne od drugorazrednog stranog štiva. Sad im se nudi isto tako drugorazredno domaće, i to kao treba biti povod za radost?

Ali samo nemoj molim te meni o kojekakvim zidovima i preprekama i silnom nerazumevanju i pritisku na izbore i čemulivećne... nismo valjda deca. 

Narucio knjigu prije mjesec, dosla u SA u prodavaonicu gdje kupujem medjutim zaglavila je u skladištu 
mjesec dana je nisu vadili odatle mislio sam da je gotovo...kojeg god radnika da pitam dodjite sutra dođite sutra tako 3-4 puta
medjutim sad otišo na kafu u tržni centar reko samo da provjerim kad fakat "ispod pulta"
nije ni skupa 12.7 marki to je sasvim pristojna cijena
kad vidim da je knjiga 20 marki dodje mi da povratim 
elem staviću je odmah na listu ali nece doci na red barem godinu do dvije...   

za godinu do dvije to više neće biti ista knjiga

Bata je, za promenu, potpuno u pravu! 

neš mi velik tiraž 800 komada... hoće li se to rasprodat  da će biti zarade i da neće biti repova u tiskari

pa dobro i ja ću biti drugačiji za dvije godine tako da se minusi poništavaju o ovoj književnoj operaciji

http://rastko.rs/rastko/delo/15203

Evo, i Tamara napisala par reči.

http://www.hellycherry.com/2015/04/zagrizite-slobodno-slobodanida-bobana.html

ja bih rekao, ovako odokativno, da je to isti tekst i da je u oba slučaja potpisana ista osoba...

Vidi stvarno.... 'Bem ti oči!

ma dobro je da je na oba mesta potpisana ista osoba... zamisli tek kakva bi zabava bila da je drugačije.

ja sam onaj ćirilićni font morao latinizirati da bih pročitao
kako neugodno iskustvo
nikad mi se to nije događalo

da, to je ona odvratna ruska ćirilica koja se u kurzivu od srpske razlikuje u pisanju pet slova i zaista je nečitljiva.

Od danas dostupno drugo izdanje Slobodanide... dopisano je dvadesetak strana uglavnom u poslednja tri poglavlja, prepravljeni tipfeleri i još neke omaške, tu i tamo promenjena pokoja reč... čekao sam da FJ uradi obećanu lekturu/korekturu, ali kako je on pozamašno okasnio, njegove primedbe će se naći u verziji 2,01.

Jedna polica u mom malom stanu rezervisana je za verzije Slobodanide... 

Quote from: Mica Milovanovic on 14-05-2015, 18:41:13
Jedna polica u mom malom stanu rezervisana je za verzije Slobodanide... 

kad imaš prostora za bacanje.

ja ću probati onaj moj primerak da nekome uvalim za 100 dinara, ako ima interesenata...

Nipošto, za sto godina ta verzija će dostići veliku cenu. Javlja mi se...
BTW, stigao novi primerak.
Knjiga je sve deblja i deblja...

Ja mislim da je sad već možemo i empirijski utvrditi da Boban više vremena troši na prepravljanje objavljenih romana negoli na pisanje novih. 

Dela su fikisiranje ideja u jednom trenutku, oslikavaju autora u tom periodu. Delo ostane isto, čovek se menja. Logično, ako teži perfekciji ili ako menja svoje stavove vremenom, da menja delo. Legitiman postupak, zgodan za one koji će kasnije proučavati rad pisca.

U svetlu rehabilitacije Draže Mihailovića, prigodan roman koji se pored ostalog bavi odnosom Tita i Draže na jedan uvrnuti način... ko god je ovo pročitao na vreme, dočekao je spreman ovaj istorijski trenutak.

Quote from: Boban on 15-05-2015, 10:50:39
U svetlu rehabilitacije Draže Mihailovića, prigodan roman koji se pored ostalog bavi odnosom Tita i Draže na jedan uvrnuti način... ko god je ovo pročitao na vreme, dočekao je spreman ovaj istorijski trenutak.

bogami, to stoji.

Roman je sve deblji i deblji, prati svog glavnog junaka...

boban ko microsoft samo nesto krpi i mijenja
a u suštini isto
ja cu se zadovoljiti samo sa win xp

http://www.dnevnik.rs/kultura/roman-neresenih-zagonetki

Кад аутор књига поезије под насловима: Ресурекциона сеча почетног положаја и Ортодоксна опозиција алтернативе слободног избора не успева да се снађе у тексту, може се слободно закључити да није читао последњу верзију...

Ne, nego njemu smeta što roman zapravo nije SF.

Da, to sam razumeo iz teksta.


U prinicipu, mnogi od nas su imali tu muku, jer ovakav roman se, po pravilu, počne čitati u SF modu, pa čovek neminovno doživi razočaranje kad shvati da mnogo toga ne može da shvati.


Gibson je, na primer, imao drugačiju strategiju u svojoj Blue Ant, ili kako je već nazivaju trilogiji: praktično ti ne dozvoljava da čitaš romane u modu koji ti je najbliži, jer te drži u konstantnoj nedoumici glede karaktera sveta koji je prikazan...

za ilijine standarde, ovo je jedan od strožih prikaza.
očito da ni on nije impresioniran.

Ispunjavanjem očekivanja čitalaca pisac može postići veliku prihvaćenost ili čitanost, ali ništa više od toga... uvek bilo i biće da neko treba da čuva ovce na livadi a neko da probija staze do novih pašnjaka.

Al' kad bi nam dao bar nekog šarova da nas vodi... 

Ova najnovija verzija, koju takođe imaš, a nisi čitao ni prošlu, dakle, čitao si neko predizdanje... elem, sve je potpuno zaokruženo i objašnjeno... jednog dana kada je iščitaš uopšte ti neće biti jasno zašto me svi ovi ljudi mrcvare...

Uzimam je u ruke čim obećaš da dva meseca nećeš ništa da menjaš... 

Ovo je sada verzija koja treba da prespoji do jeseni; čitanje na plaži i tako to...

Quote from: Boban on 18-05-2015, 15:06:44
Ovo je sada verzija koja treba da prespoji do jeseni; čitanje na plaži i tako to...

znači, debilna verzija: za plažu, laganica, sve objašnjeno, nacrtano, ne treba razmišljanje.

najesen, kad krenu kiše i vetrovi, stiže okultno-ezoterično-slojevito-višesmislena WTF verzija!

Naravno, ja nastojim da svaka moja knjiga ima prvi lagan sloj koji može da se čita s pola mozga... drugi sloj traži već ceo mozak, a treći sloj mozak i po.
Za četvrti sloj neophodna su dva mozga od kojih je jedan moj.

Očekivao sam više od Ilije. Prvo utroši pola prikaza na objašnjavanje ko je Boban (a na kraju nisam siguran koliko je tim pojašnjenjem zaista pomogao čitaocu jer ko zna za dela na koja se referiše zna i za Bobana) odnosno na prepričavanje. I onda sama analiza i neka lična procena zauzmu manji deo teksta gde se na kraju sve svodi na "zabavno"/ "nije zabavno", dakle, na "sviđizam" kao metod...