ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Чак је и неважно шта треба, јер за било коју промјену су потребне паре, којих нема

Као да је он открио топлу воду да на једној катедри умјесто 2-3 особе ради 7-8

И да постоји посебно контролно тијело универзитета

Хоће ли Радул то да плати?

Кад плати ни тад ми неће требати Вирџинија Тек да ме учи не знам чему... па Винча је радила на нук бомби осамдесетих...

Хоћеш бољи образовни систем - плати

Po običaju ništa konstruktivno, osim teze da se s ovim s čim trenutno raspolažemo ne može doći do rešenja. Okej teza, ali za šta to trebaju pare, i koliko para treba?

Mnogo smaraš s tom negativnošću bez pokrića. Dosadno je.

Evo jedno malo rešenje od mene, da vidiš kako je to biti konstruktivan: Država može (ako hoće) da promeni kriterijume vrednovanja ljudi, i ukine potrebu za titulama. Svuda gde je sada potrebna titula ili kakvo drugo zvanje ubuduće se gledaju samo naučni radovi u priznatim svetskim kućama. Oni koji ne zadovoljavaju nove kriterijume imaju recimo godinu dana da se snađu, a ako ni tad ne zadovolje kriterijume bivaju zamenjeni. Za promenu ovog pravila ne trebaju ogromne pare, treba samo politička volja.

potpuno je nebitno što ćeš u sumnjivoj proceduri da zamijeniš jednu osobu drugom, kad jopet ta osoba ne može da radi posao koji na Zapadu radi 5 osoba, to jest, može da ga radi loše

dakle, misliš da si detaljan a u stvari ne vidiš šumu zbog drveta, ozbiljna istraživanja ne radi jedna osoba, koja ujedno drži i predavanja i ispite, možda i vježbe, i prisustvuje ko zna kakvim sjednicama... Imaš profane na Zapadu koji jedan semestar istražuju sa pomoćnicima, drugi semestar drže predavanja i razgovore o rezultatima i popravljaju nedostatke, treći semestar pišu rad... što si bliže emeritusu to se manje bakćeš sa studentima

jel u SFRJ postojalo kvalitetno osoblje, bez ikakvih potreba da se ispune bezvezni uslovi publish or die? Bez svjetskih časopisa i bilo čega što si nadrobio s pokrićem?

Ako jeste postojalo, onda je sasvim nebitno gdje je kontrolni mehanizam, u Beogradu ili Parizu. Pritom bi izgleda domaće časopise samo ugasio, jer su paraziti, pretpostavljam?

Ako nije UB nikad valjao, onda kako odavno nismo propali, nestali itd...

ali u jednom maestralno griješiš, to da sam ja negativan. Pogledaj kakvo ponižavanje univerziteta predlažeš (da ga krste strani recenzenti) pa reci jesam li ja negativan.

Razlika između nas je u stvari mnogo manja nego što misliš. Ja smatram da domaći recenzenti mogu odraditi isti poso, a pritom sam svjestan finansijskog aspekta ozbiljnog vođenja univerziteta, koji ti uopšte ne razmatraš.

Kako može da se obavi bilo koje ozbiljno istraživanje bez para? Koliko znam, posljednje veliko istraživanje stavova i vrijednosti Srba obavljeno je 1981. Možda griješim za godinu ali ne griješim za vijek.

Quote from: mac on 24-04-2016, 02:45:38
Po običaju ništa konstruktivno, osim teze da se s ovim s čim trenutno raspolažemo ne može doći do rešenja. Okej teza, ali za šta to trebaju pare, i koliko para treba?

Mnogo smaraš s tom negativnošću bez pokrića. Dosadno je.

Evo jedno malo rešenje od mene, da vidiš kako je to biti konstruktivan: Država može (ako hoće) da promeni kriterijume vrednovanja ljudi, i ukine potrebu za titulama. Svuda gde je sada potrebna titula ili kakvo drugo zvanje ubuduće se gledaju samo naučni radovi u priznatim svetskim kućama. Oni koji ne zadovoljavaju nove kriterijume imaju recimo godinu dana da se snađu, a ako ni tad ne zadovolje kriterijume bivaju zamenjeni. Za promenu ovog pravila ne trebaju ogromne pare, treba samo politička volja.

Za kojim titulama bi država konkretno mogla da ukine?

Kad se kandiduješ na posao onda se gleda stručna sprema. Pričam napamet ali pretpostavljam da se nekad samo boduje, a nekad je preduslov za zaposlenje bukvalno da si master, ili doktor nekih nauka. Takođe plata i nekakve beneficije zavise od stručne spreme. E pa eto, u novom sistemu svuda gde se traži stručna sprema viša od toga da si prosto završio neki fakultet više se ne bi tražilo to nego priznati rezultati.

Univerziteti su sami sebe doveli u ovu situaciju da titula univerziteta nema vrednost. Univerziteti izgleda nisu u stanju da sami sebe izvedu iz te situacije. Prevazišli smo fazu gde bi oni bili nečim poniženi, jer to poniženje je već nastupilo.

Za moj predlog potrebno je da postoji dovoljno svetski priznatih stručnjaka koji govore srpski. Mislim da ih mi još uvek imamo, što u zemlji, što u svetu. Ako ih nemamo mi dovoljno onda ih možda ima u Crnoj Gori, ili Hrvatskoj. Govorimo isti jezik, zar ne.. Dakle, uprazni se neko mesto, i otvori se konkurs i tu se kaže šta se zahteva, i koliko se to plaća, i javiće se neko kvalifikovan. Ako se ne javi niko povećaš platu, i potrudiš se da više kvalifikovanih ljudi uopšte zna da tu ima neki konkurs. Eto, to je ono što mora više da se plati, ali tako i treba valjda.

Ево примјера Радулове десне руке Душана Павловића, који је докторирао из политичке филозофије а предаје пол економију. На примједбу критичара, већином проф економије, можда снс ботова, да он није квалификован за то мјесто, званично прихваћен одговор јесте да дисертација не мора да буде из области за коју конкурише, то јест, довољно је да се само маргинално тиче исте

Другс примједба је око објављених радова, и ту су нешто смутљали, све је доступно на сајту УБ,  веће правно-друштвених наука

Поента није само да Павловић не испуњава Теодоровићеве критеријуме, а притом ћеш гласати за њега данас

Поента је што и не мора да их испуњава да би био добар професор. Уосталом, види на тјубу како свира гитару

Quote from: mac on 24-04-2016, 12:08:44
Kad se kandiduješ na posao onda se gleda stručna sprema. Pričam napamet ali pretpostavljam da se nekad samo boduje, a nekad je preduslov za zaposlenje bukvalno da si master, ili doktor nekih nauka. Takođe plata i nekakve beneficije zavise od stručne spreme. E pa eto, u novom sistemu svuda gde se traži stručna sprema viša od toga da si prosto završio neki fakultet više se ne bi tražilo to nego priznati rezultati.

u postojećem sistemu se traži da si završio fakultet i osvojio 300 esp bodova ako si fakultet upisao posle, čini mi se, 2006, ili 240 bodova ako si upisao pre toga. zahtevati da neko bude doktor nauka za poziciju koje nema veze sa naukom je glupost, ali se dešava, najčešće zato što je neko ko je na toj pozciji trenutno, ili je bio ranije, doktor nauka, pa na taj način hoće sebi da podigne platu.

ali ti si pomenuo da nema titula, nego da se vrednuju samo naučni radovi. zašto bi nekog ko traži čoveka za poziciju van nauke zanimalo kakve si radove pisao i gde ih objavljivao (ako sam te dobro razumeo)? a ako si pričao o pozicijama na, recimo, univerzitetu, pa i u sadašnjem sistemu se vrednuju radovi. da bi postao nastavnik u bilo kom zvanju minimalan uslov je da budeš doktor nauka. nakon toga ti se zbrajau bodovi koje sakupljaš kroz publikovanje radova, pa se na osnovu toga biraš.

ne znam kakva je situacija na drugim fakultetima, ali kod mene se naukom baviš u slobodno vreme. recimo, ja imam 3 dana po 6 sati nastavu, na osnovnim studijama. tu onda dođe povremeno nastava na master studijama. pa kojekakvi administrativni poslovi, dežurstva na ispitima i još što-šta, i kada se sve to završi ja treba da sednem i bavim se naukom. dakle, ovo što Bata kaže.

bio sam u Geteborgu u okviru nekog projekta na Čalmers tehničkom univerzitetu. kod njih se istraživanja ozbiljno shvataju i sprovode, i pripremaju ih zajednički univerziteti i država, gde sednu i kažu šta je važno da se istražuje, kako to može da pomogne Švedskoj, koliko je para potrebno, koliko je ljudi potrebno, šta sa rezultatima istraživanja... na osnovu toga se prime doktoranti koji pet godina rade na istraživanju, i tu nema greške, rezultat će sigurno doći. doktoranti se zapošljavaju full-time na projektu, a u obavezi su da 20% radnog vremena pomognu u nastavi, dakle jedan dan nedeljno. kod nas kažu "ove godine može da se upiše toliko doktoranata, pa vi vidite šta sa njima".

kod nas počinju da forsiraju publish or perish pristup, ali pre toga nije urađena analiza sistema da se vidi da li je to moguće.

Higs je rekao da bi njega publish or perish sistem sahranio.

Bitnije je što kad ti doktorandi doktoriraju nakon 5-6 godina relativno lagodnog usmerivanja i istraživanja, onda tek ide period gde treba kroz publikovanje da se dokažu, odnosno gde kreće kompetitivni deo, te svakih nekoliko godina menjaju radna mesta, a na konkursima se zaista gleda ko je najpodobniji.

I kod nas se formalno ugovori obnavljaju svake tri godine za asistente odnosno pet za docente, ali de facto, ti imaš tenure posle prvog dobijenog mesta. A fakulteti se dovijaju kako da što više boduju nekvalitetne stvari objavljene lokalno po burazerskim glasilima, tako da ti se i ne isplati previše da se trudiš da obaviš nešto zaista kvalitetno i pokušaš objaviti u međunarodno uglednom časopisu.

problem je što je nekadašnji magistarski vredniji/smisleniji/efikasniji od današnjeg doktorata.

s tim se ne bih složio, jer ima svakakvih magistarskih, posebno u društvenim naukama

sam Bog zna koliko plagijata ima u SFRJ, pa prvo su Šešelja plagirali i kad se on pobunio the rest is nationalistic history

no, to što tomat kaže jeste  najbitnije, a ova država ne vidi razlog da ulaže na taj način u nauku

uzmite banalni primjer, dođe mašinski faks i kaže da bi bilo dobro uraditi projekat kako na fijatu napraviti kvalitetnije vješanje ili manju potrošnju goriva, dakle, popraviti domaći fijat

Čak i da dobiju pare za projekat, koja korist od tog projekat kad nemaju pare da restrukturiraju fabriku u Kragujevcu? Proizvodiće i dalje loš auto

To jest, sve je povezano, od nauke preko tehnologije do fabrike, u Švedskoj ili bilo kojoj normalnoj zemlji

zato što se ovdje krediti troše na plate

zato je i Radul promašen, jer on ne shvata da mora više da se troši a ne manje

EDIT

znači, koji moj da neko s mašinskog faksa objavljuje rad u svjetskom časopisu, kad je poenta postojanja tog faksa da popravi one aspekte srpske privrede koji se tiču mašina. Tiče se srpske privrede i društva, ne svjetskih časopisa.

Šta nekoga briga u Srbiji recimo za lijek za sidu, kad ovdje to i nije problem, koje su bolesti ovdje problem u liječenje istih se ulaže

no ta veza između države, tehnologije i nauke, ne može da bude ostvarena bez veće potrošnje, više istraživanja, više eksperimenata

Quote from: Father Jape on 24-04-2016, 13:19:38
Bitnije je što kad ti doktorandi doktoriraju nakon 5-6 godina relativno lagodnog usmerivanja i istraživanja, onda tek ide period gde treba kroz publikovanje da se dokažu, odnosno gde kreće kompetitivni deo, te svakih nekoliko godina menjaju radna mesta, a na konkursima se zaista gleda ko je najpodobniji.

naravno (iako nisam siguran da je istraživanje lagodno), doktorat te samo kvalifikuje kao istraživača, zezanje tek predstoji. to je Bata već negde spominjao, kod nas se doktorat često smatra kao vrhunac karijere a ne početak.

aj da pitam sve, da li  mislite da dobar predavač mora da bude i dobar naučnik? i obrnuto?

ma ja društvene __________ uopšte ne posmatram ko nauku

za prirodne nauke stoji to što sam rekla. danas imaš ljude koji odrade doktorat za koji sve moraš da im kažeš šta i kako a ne do bog da moraju i rad da napišu. mislim, moraju, al to se obično ne dešava.
i sve mora da se završi za tri godine.
kjut.

Quote from: tomat on 24-04-2016, 13:37:18
aj da pitam sve, da li  mislite da dobar predavač mora da bude i dobar naučnik? i obrnuto?

naravno da ne. da se ja pitam, te dve funkcije bi bile striktno razdvojene. s tim što bi predavači morali da prate i razumeju dostignuća svetske nauke.

Quote from: lilit on 24-04-2016, 13:37:33
ma ja društvene __________ uopšte ne posmatram ko nauku

ispričaćeš mi jednom kako ih posmatraš i čime bi po tebi trebalo umesto njih da se bavimo i naravno kako da nas nazivaju dok se time bavimo. Onako, da spoznam kako me vide ljudi koji se bave naukom (tm).

Slažem se sa lilit. Ne bih insistirao na razdvajanju, ali bi razdvojenost morala biti mnogo uobičajenija nego danas.

Kod nas je češći slučaj profesora koji je okej predavač ali ništa bitno nije objavio. Kad god pričam s nekim iz Amerike, obrnuto je. Često se profesor bavi korisnim istraživanjem i gleda kako da što manje vremena posveti bilo čemu što liči na studenta.

EDIT: Upade J.

Quote from: Mme Chauchat on 24-04-2016, 13:46:15
ispričaćeš mi jednom kako ih posmatraš i čime bi po tebi trebalo umesto njih da se bavimo i naravno kako da nas nazivaju dok se time bavimo. Onako, da spoznam kako me vide ljudi koji se bave naukom (tm).

ma šalim se bre. malo da nerviram batu.
u stvari me mrzelo da elaboriram o tezi kojom provlači da bi svaka nauka morala da ima i translaciju, što je nešto što i korporacija pokušava da proturi al neće moći

lilit, ali mi imamo mnogo više miševa u svojim eksperimentima!



doktoratu je i na Zapadu spušten kvalitet, to nije magnum opus već početak karijere, tačno tako

i ne samo to, evo čuo sam za jedan primjer njemačkog doktora nauka, to jet, te njihove habilitacione disertacije, za koju mora da dobije potpisano odobrenje 3 profesora, lik je dao to kolegama, niko nije htio da potpiše, to jest tek poslije 7. profesora sakupio je 3 potpisa

danas je to najpoznatija (ili u samom vrhu) disertacija odbranjena osamdesetih u Njemačkoj

nebitno je ni ime, bitno je da to onemogućavanje naučnog rada nije srpski specijalitet


ne znam šta bi sve trebalo da računamo pod ''dobar naučnik'', ali kad neko ne zna ni šta je važno ni kako to istražiti od njegovog predavanja nema ništa...

npr Mišel Fuko je po mnogima bio očajan metodolog, postoji sprdnja da liku ne bi prihvatili prijavu disertacije na UB kada bi prijavio svoje najbolje radove, koji su danas ultramegagiga stvar u društvenim naukama

kad se koncentrišeš suviše na metodologiju dobijaš manje hrabra istraživanja, i manje zanimljiva predavanja

Quote from: lilit on 24-04-2016, 13:37:33
i sve mora da se završi za tri godine.

ovo je poseban problem. kažu imaš tri godine, a onda kada se pojavi kandidat za docenta koji ima 26-27 godina kažu da je previše mlad i da brzo napreduje.

u stvari, imaš godinu ipo da položiš ispite, čije polaganje može značajno da te odvuče od željenog pravca istraživanja, pola godine za pristupni rad, i godinu dana za tezu.

edit: zaboravio sam da kažem da je cena doktorskih studija potpuno nesrazmerna onome što se na njima dobija. ili obrnuto?

Quote from: Бата Животиња on 24-04-2016, 13:51:12

doktoratu je i na Zapadu spušten kvalitet, to nije magnum opus već početak karijere, tačno tako

i ne samo to, evo čuo sam za jedan primjer njemačkog doktora nauka, to jet, te njihove habilitacione disertacije...

habilitaciona disertacija je nešto što ti omogućava da dobiješ docentsku poziciju. za razliku od nas gde ti to omogućava doktorat a kad završiš sa izborom u zvanje.
znači, u germanskom delu sveta posle doktorata moraš da radiš i stekneš:
9 poena iz "researcha" (9xprvo autorstvo u M22 ili 4x prvo autorstvo u M21 plus 1xM22, s tim što je ovde top journal (M21) - 20% prvih na listi) + 8 poena "teaching" (4x journal club + predavanja + seminari + mentorstvo). onda napišeš habilitacionu tezu i braniš je pred komisijom.

naravno da i na zapadu imaš fejkovanja, neponavljanja eksperimenata, lagodnog pristupa, etc, al to se većinom svodi na kliničare a manje na basic reasearch. no, nije da se i basic gadi toga.

Quote from: tomat on 24-04-2016, 13:56:40

Quote from: lilit on 24-04-2016, 13:37:33
i sve mora da se završi za tri godine.

ovo je poseban problem. kažu imaš tri godine, a onda kada se pojavi kandidat za docenta koji ima 26-27 godina kažu da je previše mlad i da brzo napreduje.

u stvari, imaš godinu ipo da položiš ispite, čije polaganje može značajno da te odvuče od željenog pravca istraživanja, pola godine za pristupni rad, i godinu dana za tezu.

edit: zaboravio sam da kažem da je cena doktorskih studija potpuno nesrazmerna onome što se na njima dobija. ili obrnuto?

ma crno je i što ljudi posle fakulteta obično ne vladaju onim što im je potrebno da uspešno privedu kraju doktorat. plus sad imaju predavanja, ispite, obaveze...kod mene na ex-faxu treba i da objave 2 rada iz teze (bar jedan da bude M21) i da odrade experimentalni deo.
not feasible.
na stranu što posle dobiješ more onih: ja doktorirao i hoću odmah svoju grupu.

zanimljivo bi bilo neko poređenje uslova u Srbiji i Njemačkoj, jer u Srbiji takođe se mora imati objavljena monografija za status vanrednog ili redovnog profesora, ali koja ne prolazi nikakvu kontrolu, sem prijatelja recenzenata... za SANU ti treba toliko i toliko objavljenih knjiga, ali dovoljno je da znaš nekog od beogradskih izdavača

6 dana pre dedlajna

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/vlada_ponistila_konkurs_za_nauku.55.html?news_id=320085

Odes prkeko bare i sve sredis...

Ma znaš već šta mislim o raspisanom konkursu al 6 dana do kraja a većina ljudi pod full stresom završila pisanje...
Plus, ti grantovi su jedini izvor finansiranja za ljude na 95% instituta.
Neozbiljno. Najblaže rečeno.

Pa produzava se finansiranje po starom do kraja godine...

pa da. novi aneks da bismo legalizovali taj potez.

http://www.politika.rs/articles/details/355228

Quote from: Бата Животиња on 18-05-2016, 11:39:15
http://www.politika.rs/articles/details/355228

i sad će sve da se prebije preko studentskih leđa?
činjenica da većina profesora piše radove gde se bavi kopi/pejst metodom ili se ne bavi ni njom će se razmatrati nekom drugom prilikom.

http://www.politika.rs/sr/clanak/356244/Pogledi/Odlucuje-drzava-ali-su-strani-recenzenti-neophodni

Quote from: Father Jape on 09-06-2016, 22:42:04
http://www.politika.rs/sr/clanak/356244/Pogledi/Odlucuje-drzava-ali-su-strani-recenzenti-neophodni

sreća pa ne mogu u esej o tome, previše me obe strane nerviraju

a evo i novog hita
http://www.politika.rs/scc/clanak/356709/BIA-i-policija-cuvaju-maturske-testove

БИА и полиција чувају матурске тестове
МУП задужен за обезбеђивање зграде Завода за израду новчаница, док ће припадници БИА дежурати унутра. – Мере обезбеђења на вишем нивоу него кад се штампају гласачки листићи

Ebre, Lilita, ti ko da ne znaš gde si (privremeno) živela....

Pričam pre par dana sa svastikom, pominjanom već mnogo puta, koja se iz Mirijeva odselila u Istočni, jelte, London, pre manje od pola decenije. Dakle, 35 godina živela u Srbijici a sad evo, još malo pa pet u Ujedinjenom Kraljevstvu i pitam je jel' idu da glasaju protiv Bregzita, kaže ona idu ona i njen muž, pa ja onda pitam "I, kako potvrdite svoj identitet kad idete da glasate?" (pošto je ona ful tajm Britiš sitizen sada).

"Pa", kaže ona, "dođeš, kažeš da si ti taj i taj, oni te nađu na spisku i glasaš. Ne treba da imaš ikakva dokumenta i nikako te ne obeležavaju".

Ja je onda pitam "Dakle, možeš da glasaš koliko puta hoćeš na više glasačkih mesta, ako dođeš dovoljno rano i predstaviš se kao neko drugi sa tog glasačkog mesta?"

A ona kaže "Ne! U stvari, možda da, ali ko bi to radio???"

Missim, ako je ona zaboravila zašto u Srbiji i dalje prskaju sprejem glasače, ne daju im da unesu mobilni na glasačko mesto i generalno muku muče da spreče ljude da glasaju više od jednom, onda mi je jasno da si i ti zaboravila kakva se ovde ozbiljna kriminalna muvanja dešavaju sa maturskim testovima...

wrong.
naravno da nisam zaboravila pošto imam ongoing projekte sa tri srpska fakulteta i svakodnevno se susrećem sa administrativnim bullshitom (nevezanim za savršeni naučni deo) koji se svodi ili na korupciju ili na kukanje "ti ne znaš kako je nama loše". a nisam ni tako davno otišla iz srbije.

ajd i da prihvatim da obična policija čuva maturske testove, al bia da se bavi time? pa brate, ako je i od srbijice, previše je.

Dobro, deluje kao overkill, slažem se, ali možda su oni naprosto opremljeniji za ovakve izazove. 

па и полиција је корумпирана, то је разлог, подржавам и да гестапо чува тестове

Која оно бјеше земља отпустила комплетну полицију, војска чувала улице 6 мјесеци док се школују нови полицајци... Словачка ваљда, не знам

БИА ће да послужи овај пут...

Gruzija.

Ali kako smo već pričali to je i zemlja u kojoj taksiji nemaju taksimetre. Kod njih mnogo toga ide na poverenje 

Oduvek sam znao da su Englezi pošten narod...

Боже сачувај

da li je ovo neka zajebancija koju ne razumem "jer sam dugo van srbije"?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=23&nav_category=11&nav_id=1147202

komentar:

jos mu dva popa priključite pa da Zemlju proglase ravnom pločom.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (raketa, 24. jun 2016 07:23)

Quote from: tomat on 24-06-2016, 14:07:25
komentar:

jos mu dva popa priključite pa da Zemlju proglase ravnom pločom.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (raketa, 24. jun 2016 07:23)

da, da, najjaci!!

Quote from: lilit on 24-06-2016, 14:02:15
da li je ovo neka zajebancija koju ne razumem "jer sam dugo van srbije"?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=06&dd=23&nav_category=11&nav_id=1147202

Zajebancija nije, ali, da, tvoje dugogodišnje odsustvo svakako doprinosi iznenađenju što se ovakve stvari događaju.

mislim da jednostavno ne razumijete svu velicinu vucica. covjek je vizionar, zavidim...

Srbija uspešno gaca u mračni srednji vek dok Rumunija stamenim koracima ide napred u budućnost.

Meni je ipak drago da se Zukorlić okanuo vođenja politike na ulici i u medijima i politikantstvo zamenio kakvim-takvim političkim radom u okviru kakvih-takvih institucija sistema. Sada makar može legitimno da kaže da priča u ime (dela) građana koji su deo političkog suvereniteta voljno preneli na njega. Što ne deluje kao ne znam kakav napredak za Srbijicu, ali jebiga, uzimamo šta nam se nudi. 

savršeno.

i još ne kukam zbog nauke pošto je nauka odavno puštena niz vodu (rani radovi bože đelića dok je obitavao u tetkinom stanu), a ne mislim ni da je obrazovanje na vajnim granama jer mi danilo ž. marković danas deluje kao supermozak, al zukorlić na čelu odbora u 2016. godini posle krista mi je ipak previše.
naravno, samo zato što je musliman.

Ma ajde što je musliman, ko od nas nije bar malo musliman neka se prvi baci kamenom, ali Zukorlić je čovek sa ozbiljnim trek rekordom u izmišljotinama i kriminogenim poduhvatima, sve u ime nekakve nacionalne bošnjačke prezervacije, što ja cenim i poštujem ali ni te neke povremeno dobre i korisne stvari koje kaže nisu imale šanse da se lepo čuju pored njegovog izmišljanja, lupetanja i otvoreno protivzakonitog delanja. But here we are - ako premijer misli da je delanje mimo institucija okej dok ti je srce na pravom mestu, onda je nacionalni aktivista sa bogatom istorijom delanja mimo institucija solidan partner u vlasti.

mehmete, ideš mi na živce.

мени је муфти највећи цар и бог...

 
Мехмете,
naravno, ko misli da taj odbor ima neku mogućnost odlučivanja, grdno se prevario al svejedno. sve do danas sam mislila da su neophodne neke kvalifikacije za tu poziciju. ja zakeralica i za prethodnog predsednika odbora imam zamerkice al posle ovog danas revidiram stav: miodrag stojković je bio zlatan.


дејане, и ти ми идеш на живце 

знам! то је због човека празних шака