ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hehe, a vide li ovaj moj avalski toranj, koji ni ne može da se izmeri, ima cirka 12K?

Aj da ko fol izuzmemo ovaj avalski, da ne preterujemo jbga, te da pogledamo šta ima u podnožju. Dakle njegov najveći, kad mu se digne je 2.9k a moj je 3.4K zar ne?

sve je to KOJEŠTA!

Naravno da je koješta, al' tvoj omiljeni pisac je jbga time opterećen pa reko daj da mu objasnim ko je tu tata a ko...a ko...jbmliga kako se TO bre zove uopšte?

Agota, mala sestro, evo ja ti aminujem (ko da se ja pitam haha) da odeš na prvo predavanje našeg drugara, pa da se upoznaš s njim, jer možda tebi bude OK doktor, jer i sama si rekla onomad da smo ti i ja dva različita sveta, pa kontam da bi ti njegov svet bio mnogo bliži, mislim kultura, maniri, finoća i to, a?

Сине, лепо је видети да си цитиран.
Капирам да таква ствар може сваком писцу или ствараоцу да дода нову енергију.
Још одавно сам на тјубу видео и овог лика да афирмативно говори о твом блогу.

https://www.youtube.com/watch?v=Cz6BCNw8Gos

Иначе, тебе и гула сам видео као србску варијанту Џон Дија и Едвард Келија (ал не оне две шепртље из Мартија, већ праве ликове, херметичаре) која је могла да залуди свет и да држи предавања буквално свуда; док би предавања била теоријско-практичног типа, где у првом делу гул дрља док не смори све присутне, а у другом делу ти спроводиш теорије у дело на један шокирајући и за присутне снобове ужасавајући начин. 

Гледајући са стране, лик је полудео кад је почео да сарађује са странцима, тј. да пише за Rue Morgue.
И раније је знао да кинта за писање лежи на западу, а од тада је кинтица почела да капље на рачунче, па је коначно увидео да му људи одавде могу служити само за иживљавање.
Да ли је некад у страним часописима за које пише написао неки афирмативни текст о некој књизи домаћег жанровског писца???
Јел представио странцима неког нашег жанровског писца???
Јел представио странцима Глишића???
Питам, нисам упућен...
Али знам да је нама овде непрекидно препоручивао странце и штеловао неке свој домаће топ листе које се не смеју доводити у питање.
Писао је ваљда и о Српском филму, али тај филм би и без њега имао прођу преко, а мени се чини као да је гул тај који је на крилима Српског филма хтео да ћапи делић колача, иако за сличну ствар оптужује Бобана, за кога каже да је наводно са својим романом Слободанида желео да преко леђа нејаког Димчета доспе до мејнстрима ....
Но, мени се чини да је Гул свој неуспешан покушај пројектовао на другу особу.
На крају, колико смара, испашће да је он лично измислио и створио Кадијевића...
Његова прича о томе како је он заштитник закона и како се бори против пиратерије ми је смешна, јер свако ко год може треба да пиратерише стране књиге и да их на тај начин, по приступачној цени, шири даље.
Подржимо домаће и купујмо домаће писце (свако по свом нахођењу), а странце пиратеришимо до изнемоглости, поготово оне ауторе који су поодавно мртви.
И на крају смучио ми се још одавно...он је доктор књижевности, тј. у то време је био неко ко има тенденцију да постане доктор наука.
Доктор наука мора да буде истраживач, а не само пуки преписивач.
На Бобанову опаску у вези првог модерног хорор романа који гул није прочитао, тај будући доктор наука је одговорио у фазону - чим га нисам до сада  прочитао значи да не ваља...
Електрошокови моментално за такво понашање, јер један будући доктор наука би на информацију да постоји роман који није прочитао (а припада жанру на коме ће докторирати) прекопао и небо и земљу и Србију да пронађе тај роман...али јок, рампаџија не одступа ни за јоту, јер ако он то до сада већ није прочитао - то значи да не ваља, ал зато проверено ваља Наживо, купите људи, још мало па нестало....

Набијај комплексе, крши ломи тј. килингуј и брејкингуј што рече некоћ Јелена Идеја.

On je bre rezurektovo Kadijevića, da ne bi njega, Kadijević bi bio skoro pa zaboravljen, mada Kadijević je zaista legenda, samo u nedostatku druge podrške prihvatio nažalost prvog patuljka koji naišo. Simbioza jbga, nisu mogli jedan bez drugog tada, a sada se Kadijević malo više oladio, al' prekasno, ovaj mu mazno sav kredit. Tako je i sa drugim redateljima, doduše ove što ih juri za intervjue njima mora da se šlihta, pa se onda fotka po 100 puta s njima ne bi li okačio kod sebe da raja pomisle kako je jako blizak sa bitnim facama, na prst u bulju. Aci Radivojeviću dokurčio, ne može čovek da ga se otrese kad gnom dođe u Beograd, jer ga ovaj kao zadužio onim prevodom filma na engleski i čuvenim OBJAŠNJENJEM ( ) filma, tako da sad hteo ne hteo mora ga trpi, al' srećom sad ima drugih fanova-budala koji ga primaju na konak pa Aca može da iskulira. Beki je ultimativni car, on ga još u startu odjebo, oma ga provalio. Zapravo Beki je jedini od te ekipe real deal, čovek s ulice, ovo sve ostalo deca reditelja i producenata, odrasla sa zlatnom kašikom u bulji uključujući i kulturiška Gukija iz sela Rampa. Meni to sve smešno, kad čujem ko sve piše scenarije za "urbane filmove" počevši od ovog što zna sve o skinhead kulturi ali piše i "Mi nismo andjeli 3" pa do raznih, sve moj do moga, ne bi im dao drva da mi nose, a država im vamo daje bahat keš za ta sranja od filmova što snimaju na čelu s Paradom, malim Judom i ne znam šta je još tako debilno snimljeno uglavnom nema ništa da iole valja. I što je najgore, oni su ponosni na to, kao opozicija su, buntovni, a država im daje keš za te retardirane filmove, pa kad im neko kaže da su retardirani, onda se vade kao aaa pa to je treš fazon, tinejdž movie.

P.S. Nego kad si pomenuo Џон Дија и Едвард Келија, sad se setih da si ti taj koji mi je isto ovo napisao pre par godina u jednom komentaru gde si napiso da jurim govno na štapiću umesto sladoleda ahahaha, joj bre mora da nađem taj komentar na blogu, još mi se Gul pravdao posle da nije on to pisao.

Nisi ti ovo piso, a?
Ne radi se o tvom izuzetno prepoznatljivom stilu?

Одма на старту да упутим демант -  нисам то писао, нисам Миљан Даниловић, нити се кријем иза тог имена.

Пре него се дотакнемо препознатљивог стила, желим да појасним пар инкриминишућих израза који се налазе на скриновима које си поставио, а који се тобоже тичу мене и мог стила.

Миљан Даниловић каже оливер и харди окултног, човече ти појма немаш, ниси га ни имао, нити ћеш га имати..., а ја кажем србска варијанта Џон Дија и Едвард Келија која је могла да залуди свет и да држи предавања буквално свуда.
Јасно се види да Миљан Даниловић говори пежоративно, а тебе и гула упоређује са Стнанлиом и Олиом, комичарима а не окултистима, и посебно истиче да немаш појма (то је врло битан детаљ, видећеш у наставку текста због чега).
Науспрот Миљану Даниловићу, ја о вама, у времену док сте чинили тандем, говорим похвално, чак наглашавам да мислим на праве Џон Дија и Едвард Келија, херметичаре, а не на стриповне јунаке Дија и Келија који су се појављивали у стрипу Марти Мистерија и који представљају далеке потомке правих Дија и Келија.
Могао сам да користим и термине Гурђијев и Успенски, Соломон и Хирам Абиф, Мојсије и Арон, Мирдин и Артур, али сам се одлучио за Дија и Келија јер су, по мени, тандем који се  лако препознаје од стране сваког ко је у материји.

Миљан Даниловић даље каже мораћеш поново на електрошокове, док ја термин електрошокови моментално користим да форумашким језиком опишем своју реакцију на гулов безобразлук и анти-истраживачки "ако то до сада нисам читао-то значи да не ваља" став који је изрекао у вези првог србског модерног хорор романа.
Помињање електрошокова је честа појава, сигуран сам да је то свако од нас поменуо.
Међутим, у скриновима постоји нешто наочиглед неприметније од електрошокова, али много више инкриминишуће (још један врло битан детаљ, видећеш зашто у наставку текста).

Миљан Даниловић помиње Српски филм у неком неодређеном контексту где меша тебе, Радивојевића и ко зна још кога:
што ти онај иранац који је финансирао српски филм, који је натовио туморастог радивојевића, мислим, што ти он не да кинту за неки сценарио или снаф да глумиш?
Просто речено Миљан Давидовић гноји, баљезга, бенави, пени.
За разлику од њега, ја целу причу о гулу и Српском филму помињем као пример гуловое неуспешне потере за делом колача и пројекцијом самог себе на другу особу.

Значи, у свим овим инкриминишућим детаљима ја говорим аргументовано и супротно од Миљана Даниловића који вређа на личној основи.
Самим тим је јасно да је мој стил, односно мој рад, што би тебрекс Џуз реко, краљевски рад, и да ја нисам Миљан Даниловић, нити се кријем иза њега, нити сам писао ове глупости.

Ко је Миљан Даниловић?
Миљан Даниловић је стари добри пљувач који има свој препознатљив стил и такав стил си виђао годинама.
Ко воли да ниподаштава саговорника?
Ко воли да ти у старту каже да немаш појма, да никад ништа ниси знао и да никад ништа нећеш ни знати?
Ко воли неаргументовано да баљезга?
Ко воли да се прави јако паметан и да своју наводну памет поткрепљује једним ситним детаљчићем који мом искусном оку није могао да промакне...
Ко то воли да у први план, као потпору својој памети, истиче Фрома и ко истовремено воли да препоручује читање једног одређеног Фромовог дела?

Миљан Даниловић, у свом трећем упису, каже:

Quoteпрочитај анатомију људске деструкције, други део, од фрома, невиђено се укапаш у малигни некро карактер...

Неко са форума рече:

QuoteЉуди обично избјегавају тему коју не желе неко да им поремети, то класична сујета код свих нас, болесно одврнута код гуљавог, читајте Фромову Анатомију и све ће вам се само касти...

Миљан "ко се Фрома лаћа, од Фрома и страда" Даниловић.
Оваквих нема много, то је тај заиста јединствен и препознатљив стил који је свакоме од вас врло добро познат.

Dakle Bata? Pa nije valjda Bata jedini koji čita tog Froma? Ja sam čuo za Froma al' nikad ništa pročito nisam, mislim koji će mi?

Ma obatrojica ste mi sad sumnjivi dojaja. Istraga se nastavlja.

Иначе, на сагити малигни некрофилни карактер може бити само неко ко са скромним талентим жели постати велики умјетник, којег мајка у томе потпуно подржава, који је чистунац који воли мирис метала и свега стерилног, ко није имао јаку очинску фигуру у адолесценцији, ко има потребу за признањем толико да постане лидер партије итд... стари добри Адолф

Код кога да препознамо такве карактеристике...

Inače dok smo bili u kratkom primirju tamo 2013. ili 14-te ja sam pokazao ovu poruku guljavom, pa mi je rekao samo: "ma pusti sad to", bukvalno ko da mi je priznao da on stoji iza toga al kao pošto smo sad dobri nije bitno.

Moja bašta sljezove boje: Banja Vrujci

A short video of my guerrilla-survivalist estate, that I recorded yesterday at undisclosed location near Banja Vrujci, Serbia, Fuck EU!

http://www.youtube.com/watch?v=CPD__xajvDs

PRODAJEM BLOG za 1000 evra (jel' puno?)
Jbga, razrađen poso:
- 8 godina staža
- 2300 postova
- 700 članova
- ko zna kolko pratioca diljem planete
- dnevna poseta trenutno oko soma ljudi
- okačiš fino reklame i da te bog vidi...

P.S. Ljudi, ja više nemam potrebu da pišem, dakle izlečen sam...konačno, jer 10 godina sam stalno nešto opsesivno piso a od čega sam isključivo i samo najebo kako psihički tako i fizički. Sad od kad me već mesec i kusur dana ništa ne goni na pisanje dubokosmislenih tekstova ja sam srećan čovek, te sad mogu u miru da se bacim na gledanje TV-a i filmova na kompu. Free at last!

Izgleda da si u tom ruralnom izletu (izvan telekomunikacija i civilizacije - deset dana opijanja i plandovanja) spoznao neke druge životne vrednosti.

Ne raduj se mnogo, Sine, proći će te to!

Jedan moj radni rad:

- probudim se u 6 i shvatim: neee, jbm ti život, i dalje sam živ
- upalim komp, pristavim kafu
- odem na gmail, iako vrlo dobro znam da mi niko nije piso proverim ipak, i zaista, niko mi nije piso
- odem na fejs, tamo pustara, 5 notifikacija i to sve pozivi za nekakve evente, dnevna doza, hvala alisteru
- budi se keva, zajedno gledamo maldive
- Odem da vidim koji su novi filmovi izišli na Sagitu, i onda ih skinem iako vrlo dobro znam da ih nikada neću pogledati
- Otidem na cinemageddon da vidim imal' kakav dobar dokumentarac. Nema jbga.
- Svratim na Blic da vidim koga su teroristi sinoć ganjali, dal' Francuske jajare il' Švabove. Tu se bar jednom nedeljno i ko fol obradujem, puno mi srce.
- Odem na Roknostalgiju da vim da se nije pojavio neki ultra rare snimak Crvene Jabuke il' Zane. Nema.
- Malo skajpujem sa jednim jaranom iz Stare Pazove a malo i s jednim iz Bitole
- Otidem na HRHB da razmenim koju riječ sa Arsenom iz Joint Uniona, prava je raja
- Kad sam već tu svratim i do tribina navijačkog foruma, pratim temu Bande: Tarnerovi Dnevnici, The Order, Timothy Mc Veigh, ultra desno pa malo levo...
- vratim se na fejs, vidim neke budale se svađaju oko ustaša i četnika, a Tuzlaci dodaju ulje na vatru
- Bježim otalen, pijem leponex pa me nećete videti bar 2 nedelje

Vidimo se u Paklu, iako tamo već jesmo, jer Pakao je stanje uma, smrt ženama!

Šta imaju zajedničko Branko Ćopić, Ivo Andrić, Meša Selimović i crnci?

http://youtu.be/MF61bCwNCzE

Jako tužan dan danas. Neki će slaviti, drugi tugovati, a treći po internetu ratovati. Sinoć sam jako loše sanjao. Desiće se neko veliko zlo danas. I samo bih podsetio da Oluja nije počela 1995. već mnogo ranije, još onomad kada je Tito posle 2. svetskog rata raselio Srbe iz Krajine po Vojvodini. Tada su i moji po ocu dovedeni u Srem, kod Bataje. Naravno, njima je to tada delovalo super, jer su iz one sirotinje, iz onih brvnara došli u prave kuće od cigala, te dobili posao na njivama, kako je to lepo opisao Ćopić u "Osmoj ofanzivi". Ali nije to to jbga, nema raja do rodnoga kraja, te se i dan danas vraćamo u istu tu Banjaluku tražeći nešto što smo davno zagubili. I nema tu nikakve mržnje ni prema kome, samo jad i beda, osećaj beznadežnosti, žal za nekim drugim, lepšim vremenima kad smo deca bili, i kada sam najiskrenije mislio da je Jugoslavija najbolja i najlepša zemlja na svetu, pa sam čak i pitao majku kako to da smo baš mi bili te sreće da se rodimo u takvoj jednoj predivnoj zemlji, dok se tamo neki Česi, Mađari, Poljaci, Bugari i ostali Rumuni muče. Tek 1991. sam nažalost skontao odgovor na to pitanje. Nedobog nikom, ne ponovilo se.

Im Keller (In the Basement) (2014)



http://abraxas365dokumentarci.blogspot.rs/2016/08/im-keller-in-basement-2014.html

Šta je to što krijemo (i od koga) u našim ormarima, podrumima, tavanima i zaključanim sobama? Zajebano pitanje, zar ne? A posebno kad bi bili skroz iskreni pa eto barem prema sebi. Opet zajebano, a? Svako od nas čuva barem jednu "slatku tajnu" koju nikada nikome nije otkrio. Serem? Aj' razmislite malo bolje jbga. Ponoviću: svako od nas čuva barem jednu zajebanu tajnu koju nikada nikome nije otkrio pa ni najbližima. Zašto smo toliko tajanstveni i oprezni, zašto se plašimo da budemo ono što jesmo, uprkos svima, uprkos svemu, da stanemo hrabro pred svet i kažemo: jeste, to je tako i tako, to sam ja, voleli me vi ili ne - svejedno je?

Odgovor je, pogađate, skroz jednostavan i ljudski: zato jer kad bi sve to kojim slučajem bilo razotkriveno i obznanjeno javno, mnoge stvari više ne bi bile iste, mnoga prijateljstva, brakovi i rodbinski odnosi bi bili i te kako poljuljani i to u temelju, a samim tim i čitavo ovo društvo zasnovano na lažima i licemerju. Ma počupana bi bila sva ta armatura ko ništa, i all hell broke lose bi nastupio.

Ljudi su doista čudnovata bića, sve bre guramo pod tepih, ponašamo se tačno ko čuveni serijski ubica John Wayne Gacy Jr. koji je žrtve zakopavao ispod svoje kuće u onom skučenom praznom prostoru (crawl space). Naravno, kako su se leševi gomilali i dostigli brojku od čak 27, kuća samo što nije krenula da vrišti od užasa, a nepodnošljivi smrad se širio i po dvorištu, te su ga upravo na taj način spektori i izvalili. Jer oni su Gejsija već držali pod nadzorom 24/7, bio im je poodavno sumnjiv, ali do tada nisu uspeli da navataju niti jedan materijalni dokaz, pa su vidno ispizdeli krenuli da ga prate u stopu. I tako, jednog lepog dana Gejsi je samouvereno (psihopatski) pozvao spektore kod sebe na kafu da ih malo podjebava. Ušli su u kuću, osetili taj neponovljivi zadah smrti i to je bilo to.

Vrli čikaški pesnik i muzičar Sufjan Stevens je to sasvim lepo sročio:

The neighbors they adored him
For his humor and his conversation
Look underneath the house there
Find the few living things
Rotting fast in their sleep of the dead
Twenty-seven people, even more
They were boys with their cars, summer jobs
Oh my God...

And in my best behavior I am really just like him
Look beneath the floorboards
For the secrets I have hid...

Ali ovaj film ne govori o tek tamo nekim random podrumima i štekovima, ovde se radi o Austriji burazeru, o Austriji koja gaji specifičnu ljubav prema podrumskim prostorijama još od vajkada. Setimo se samo Josefa Fritzla i tako te ekipe tamničara. Stara je to tradicija jbga, još iz vremena K. und K. monarhije, te stoga definitivno ne bi valjalo zaboraviti ko ti je đed bio i taj rad, zar ne? Kinky & very creepy. MUST SEE!

Sumiranje života

Jbga, došlo i to zadnje vreme da se baci pogleda unazad i malo sumira život, dakle šta smo planirali a šta smo uradili za ovih 39 godina i naravno dal' smo u principu zadovoljni ili je sve bio veeeliki fail.

Krenimo redom:
1984-1992: Završio osnovnu školu jer bila obavezna jbga.

1989-1993: Bio član vidikovačkog odreda izviđača "RVČ" dok nisam među prvima skontao da nam kolovođa i lik na koga smo se ugledali ladno pedofil.

1993-1999: Sviro gitaru i bass u par bendova ali preko kurca jer me muzika u tom smislu nikad nije puno zanimala, no radije sve ono što se dešavalo okolo tih koncerata i sranja.

1992-1996: Završio IV beogradsku gimnaziju takođe preko kurca, kontao vajda da tako treba.

1996-1999: Upisao bilo koji (poljoprivredni i hemijski) fax jer to kao bilo logično posle gimnazije, ali u principu najviše zbog eskivaže oduživanja nekakvog duga državi u vidu mrtvog vojnog roka.

1996-1998: Bio aktivan u borbi za ukidanje vojne obaveze i prigovor savesti jer nisam hteo da budem ničiji rob godinu dana a posebno ne Miloševićev i Mirin, a i brate mrzim vojsku i policiju.

1999-2006: Hteo budem navijač-huligan ali jako neuspešno jer sam u startu omašio klub na koji treba da se ide, mada je tome dosta kumovala i zloupotreba lekova tako da se ja tu nisam puno pitao.

1996-2006.: Zlorabio trodon i sedative. Posledice 5 epi-napada i totalan životni haos, iz koga se izgleda još nisam povratio.

2002-2003: Vodio emisiju "Bahato u startu" na SKC radiju.

2003-2004: Plaćao sve svoje grehe, i one koje jesam i one koje nisam počinio.

2007: Počinje moja spisateljska faza koja je trajala do tamo 2013. i to je najplodniji period mog života ako to tako može da se nazove uopšte.

2008-2016: Pokrećem blog koji me vraća u žižu i donosi mi hajlajt moje patetične karijere. Pogađate, radi se o knjizi koju su mi drugari izdali 2011. jer su se sažalili tj. nije im bilo pravo da jedan klinac-dete poput Rastka Poceste ima izdatu knjigu a ja mator konj jok.

2011-2012: Najveselije godine mog života, mnogo sam ljudi upozno, dosta sela i gradova obišao, sa krdo ljudi se dopisivao i ostao u kontaktu, pa čak i karao te grupi ribe koje se ko fol lože na pisce. Znači full fulova.

2013: Več počinje da me hvata smor i beznađe, ljudi me cimaju jer kao očekuju da nastavim da pišem, da izdam još koju knjigu a ne kapiraju da je to skoro pa nemoguća misija, jer ja fikciju-prozu zaista ne znam da pišem a danas se isključivo to traži i izdaje. Dakle takav uslov postavljaju ove jače izdavačke kuće, jer za ove manje je zaista besmisleno izdavati bilo šta, jer samo najebeš u tom procesu, pa na kraju budeš čak i u debelom minusu iako je ta knjiga trebala da ti navodno donese bar minimalni priliv novca, da imaš bar za pivo i taj rad.

A da ne pričam o prodaji i promocijama knjiga, znači ako ne izdate sa mejdžor kuću jedino vam preostaje da sve to sami radite, skroz solo, a ja kad sam hteo budem pisac ja sam valjda hteo da pišem pobogu a ne da se bavim i prodajom i marketingom i organizacijom, znači da se cimam maksimalno a na kraju ne dobijem al' bukvalno ništa osim tog fidbeka čitalaca koji najviše vole da vas potapšu po ramenu i kažu - bravo care, ma ti si genije. Mada ko nije u toj priči taj realno i ne može da ima realnu ideju kakvo je to zlo sa nezavisnim izdavaštvom, jer svi zamišljamo pisca čiji je poso samo da preda tekst i onda mu izdavač sređuje sve ostalo, od gostovanja na radiju i promocija, do distribucije po celoj ex-yu i svega što ide uz taj rad, a para samo kaplje li kaplje lagano na račun. Nažalost to je samo takva iluzija, i takav tretman dobijaju samo mainstream pisci poput npr. Vidojkovića i...i...uh bre, pa ja samo za Vidojkovića znam od tih pisaca, WTF?!

2014-2016: Već počinjem lagano da sumiram utiske, da razmišljam dal se vredi cimati i dalje il' je ipak bolje samo isključiti se iz te smor igre na dugme shutdown ili reset. Jbga, stiže leto 40, godina mi pun kurac, došlo vreme da se možda zatvara tezga jbga, da se da prostora mlađima, boljima, jer jbga ali ja doista nisam neki fan ovog mog života, a ni života uopšte, a vala nisam ni u fazonu da ga kao sad menjam iz korena, tako da je možda bolje da to nekako dal' pauziram il' ukinem, još nisam skroz na čisto. Bilo bi lepo kad bi se pojavio neki smisao vredan življenja, ali za sada ga još nema, a ja baš i nisam u tripu da ga sam tražim, jbga ja sam naviko sve na tacnu i libo me ckura, kuiš?

 

Pucketa te malo depra, reklo bi se. Ne treba je olako svatati.

Bre,brate, jedno je sigurno;ti si dovoljno kasvetan da se trzneš iz bilo kakvih depresija, to smo svi skontali ovde, i nikad nije kasno za bilo šta.
Šta god da želiš da probaš, probaj,mani se brojanja godina, te koje sad imaš su ti najbolje.

Konkretno i u mojoj branši, ljudi su mnogi tek posle 40, 50 postizali najbolje u životu.A i masa ljudi je počinjala prve korake u tim našim sadašnjim godinama.
Jedino što ne smeš je nazad.Ili u mestu.Samo napred!

U bre...da me neko pita da ovako sumiram zivot na muci bih bila. problemi sa pamcenjem. jos najbolje pamtim odlomke iz najdavnijih dana. ostara se (dobra se ne vidje)

što brodi ne mogu da prevale, to čovijek umije. šifeli, sine.

smisla nema nit ce se pojavi. ko ga ceka ne doceka ga. on se stvara i zamislja - il spasis sebe il ne, nema spasitelja

Quote from: Meho Krljic on 19-08-2016, 23:21:42
Pucketa te malo depra, reklo bi se. Ne treba je olako svatati.

Isto mislim.

Probaj da neko vreme popunjavaš ovako nešto:

http://www.nlpinstitut.com/dnevnik-srece-download

Izgleda šašavo, ali mnogima je pomoglo da drugačije gledaju na svoj život. Ovde su rezultati jednog istraživanja:

http://www.manager.hr/naslovnica/item/zahvalnost-i-vodenje-dnevnlka-zahvalnosti

Hvala vam što čitate ovakve tekstove, a ne ko neki na fejsu koji ti lupe lajk gistro radi podrške a poverno znam da nisu pročital ni 2 rečenice, a ja sam kao naivni debil. Lično bi uveo odsecanje ruku do ramena za sve te lajkače koji ne čitaju, majkupičkupolomim.

Ne treba lajku u zube gledati 
Meni je najstrašnije, imam kao prijatelja na fejsu drugaricu koja je umrla pre 3 godine. Njena porodica verovatno nema snage da  deaktivira profil, ja nemam snage da ga anfrendujem. Te sam tako svedok da joj ljudi i dalje čestitaju rođendan, pošto ih fejs uredno obavesti o datumu 

Ajoj, a ja imam drugara koji je umro pre 3 godine, i pre jedno pola godine mi lupi lajk na jedan tekst. Pošto i dan danas sumnjam da je lažirao svoju smrt ja mu napišem poruku u inbox gde ga isprozivam da se dosta više folirao i da je red da konačno izađe iz groba i da nastavi da pravi srpsku verziju GG Allin haosa. Nije mi odgovorio...još...

Pre nekoliko godina, ulogujem se na Fejs, a ono neko pokrenuo event sa profila mrtvog čoveka.

Baš gadan osećaj.

Neko? ne bih reko...

To mi je baš poremečeno, korišćenje profila pokojnika
Ovaj moj slučaj je samo ilustracija površnosti, bez loše namere.

Ja baš mislim da pokojnici koriste čari interneta da nam se obrate, da nam dadnu do znanja da su tu, uvek, sveprisutni...

Ja, nažalost, ne verujem u život posle smrti. Nadam se da ću se, za nekoliko decenija, prijatno iznenaditi 

Сине, пиши више роман, бог те мазо

Да пишеш 2 стране дневно написо би га за 3 мјесеца

У овом тексту фали да се мало повеже, пошто ти је коловођа испо педофил, изгубио си поштовање према ауторитетима, вјероватно си мислио да је и Слоба педо

Борба против вођа се протеже кроз читав роман, анархија и l'action exemplare, контејнер у ртс, и на крају романа срећеш поново коловођу извиђача, и шта му радиш, попијете пивце и попричате или га нагазиш...

Пиши, треба неко и да опише те деведесете како треба

А та проза, то ти је ионако код нас најчешће аутобиографија под лажним именом, још боље у трећем лицу

Šta sam ja reko za dobronamerne savete? 

Epilog: Pravi srpski psiho

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.rs/2016/09/epilog-pravi-srpski-psiho.html

Ko je imao tu (ne)priliku da pročita moju knjižicu "Abraksasov vodič za trte-mrte" verujem da zna o čemu se ovde radi. Ostali će valjda skontati, mada postavljao sam ja tu priču i na blog nekada davno. Dakle, konačno sam posle 12 godina saznao šta se tačno dogodilo sa mojim poznanikom Vobom koga sam sretao radeći na kantini zatvorske bolnice u CZ-u.

"Petočlano krivično veće Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici ponovo je krajem prošle sedmice prekinulo suđenje Predragu Vinčiću (22) i njegovom maloletnom bratu N.V, obojica iz Inđije. Nastavak suđenja zakazan je za polovinu januara. Optuženi odgovaraju za trostruko ubistvo - Radeta Marjanovića (21) i bračnog para Tomislava (58) i Sofije (49) Pašalić, svi iz Inđije.

Tokom pretresa Predrag Vinčić je priznao da je sam počinio sva tri zločina i da njegov maloletni brat sa tim nema ništa i da zato ne može odgovarati za saučesništvo.

Po priznanju Predraga, najpre je krajem decembra prošle godine ubio komšiju Radeta Marjanovića, navodno zbog duga, zatim njegovo telo isekao sekirom i spalio u peći, zadržavši samo šake, koje je čuvao u zamrzivaču. Potanko je opisao i ubistvo bračnog para Tomislava i Sofije Pašalić, krajem marta 1996, navodno zbog duga njihovog sina. Ovaj zločin je počinio pucajući u nesrećne ljude pištoljem, a samo zahvaljujući bežanju sigurnu smrt je izbegla i njihova kćerka Mirjana (24).

U svojoj odbrani Predrag navodi da ga je na zločine navelo njegovo drugo JA, izvesni Vob, koji mu se povremeno javlja u telu i komanduje njegovim postupcima. "Vob mi se prvi put javio u vojsci. Razgovarao sam sa lekarima, ali im nisam rekao za Voba, jer smo Vob i ja bili tada u dobrim odnosima. Kasnije smo se posvađali. Sada Voba ponovo duže nema. Otišao je nekuda. Možda je to zbog prevelike doze lekova u zatvoru", objasnio je sudijama navodnu dvostruku ličnost Predrag Vinčić."

Komentar čitaoca nevezan za ovaj tekst:

"Uzas koji se dogodio je stravican i podseca na slucaj u Indjiji kada je nas sugradjanin Vincic, ubio dvoje odraslih ljudi, svojih dojucerasnjih komsija kod kojih je odlazio na rucak i sa njihovom decom se druzio, a svog druga i komsiju Marjanovica masakrirao i zapalio njegove ostatke tako da su roditelji unesrecenog decaka sahranili samo njegove sake. Telo je drzao izvesno vreme u zamrzivacu a za to su znali njegov mladji brat koji je oslobodjen optuzbi za saucesnistvo i njegova baka koja je zivela sa njima, a vesto je skrivala tajnu. Posle zamrzivaca, telo je Vincic zapalio. Otac Vincica je bivsi policajac i kada je saznao za ovaj stravican zlocin on je izvrsio samoubistvo.

Vincicu je data dijagnoza dvostruka licnost ili slicno, ne znam strucan naziv. Vincic je tvrdio da ga je Bob(lik iz njegove glave) naterao da to ucini. Njegovo asocijalno ponasanje je pocelo jos u osnovnoj kada je nastavnika povredio nozem. Sad je na lecenju u psihijatriskoj bolnici. Mestani mog grada se boje da ce uskoro biti pusten."

Инђија пикс!

Suvi doktor genije 

Pa ovaj čovek je bre patuljasti genije zaista, jer ovakav fail čak ni ja ovako blesav sebi ne bi dopustio. Zipa sad ovaj rad.

Dakle uzo je svoj post o mojoj knjizi iz 2011, obrisao tekst gde je nahvalio knjigu na sva zvona, i dodao ovo dole da me ko fol nagrdi i izjebe. Sve bi to bilo i te kako lepo i u njegovom stilu da laaadno nije zaboravio da sa naslovnice knjige skine svoj čuveni pečat na kom piše "GHOUL's SEAL OF APPROVAL", a koji već godinama tradicionalno stavlja isključivo na omote knjiga i filmova koji mu se baš-baš dopadnu, i koji su 101% provereni da valjaju jer to on svojim čitaocima kao lično garantuje tim pečatom. Divota, nemam reči zaista...

Doza nadprosečnog Šri Srbinande

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.rs/2016/09/doza-nadprosecnog-srbinande.html

Ćale ga ko malog početkom 80-ih vodio na istok, cigane nazivao kalašturama, hteo i da se potuče nako pjan. Pričo mu kako su se '68-'72 ganjali s kalašturama i 3 sata pre tekme oko JNA. Danas skroz obrno ploču, kaže navijači, ma to sve go huligan, narkoman i kriminalac. Poriče da se ikad tuko s ciganima, kaže u moje vreme to bilo drugačije, na fer, šmekerski, a ovo danas sve ološ. Naravno, laže da nije bilo noževa a izlazio u zemunsku Sinagogu po zlu poznatu početkom 70-ih. Uzrečica mu "Jebem ti Partizan". Danas kad mu se omakne da ode na neku tekmu tri dana kune malog što ga nagovorio da se gura po istoku dok Partizan po običaju gubi. Jebem ti Partizan, nikad više neću otići na utakmicu. Mance, Živković, Klinčarski, Varga, to su bili igrači, a ne ove pičke danas. Još ona stoka od navijača, samo bezveze pale baklje i prekidaju utakmicu, šta im to znači, što to koj' kurac rade, samo štete Partizanu, jebo im ja mater. Pu, jebem ti Partizan. Mrzi i sebe i Partizan...

Jao meni Klinčarski ostao u usranom sećanju. Stadion partizana, Partizan vodi protiv Zvezde 1:0 i aut je za Partizan, klinac donosi loptu Klinčarskom koji treba da izvede aut, a Klinčarski opsuje klinca najstrašnije "Pička ti materina, gde žuriš s tom loptom. Odmah da si otišao sa stadiona! Svi da ste otišli, neću niko više da dodaje lopte!"

Pa tebi kao ciganu i nema potrebe da ostaje u nekom preterano lepom, zar ne?

mda... ali ne pamtim ga kao fudbalera i džentlmena nego kao govno...

Zvaću tatu...
TAAATAAA, Boban me diro i reko za Klinčarskog da je govno!

Sine, ja kao nepristrasni zvezdaš moram da ustvrdim da zaista ne možeš da stavljaš u istu kacu Mancea, Živkovića i Vargu sa Nikicom Klinčarskim. Elementarna pristojnost ne dozvoljava.

A tek đubre Moca Vukotić.
Zvezda vodi 1:0, možda je nešto pred kraj prvog poluvremena, Vukotić pokosi igrača Zvezde, to se događa pored auta, pet metara od mene koji sam u publici. Priđe mu Karasi, zagrli ga i pita "Što tako?", svi ga jasno čujemo. Moca vrisne, padne na travu i počne da se praćaka držeći se za facu. Sudija se okrene i trenutno crveni karton Karasiju. Posle Partizan dobio 2:1. E, Partizan je govno do govneta, odozgo nadole uz poneki izuzetak...

Сине, никад не вјеруј Ганцијима који лажу!

Ma cigani uvek bili gospoda, aristokratija, u odnosu na grobarsku bagru. I dan danas je tako, tradicija je to