ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

pa tu za sada vidim dva problema: kako kvantifikovati uloženo, i kršenje autorskih prava ne podrazumeva samo derivaciju.

dakle Meho, kad (ako) doćeraš do iljadarke (je l se ovde računaju koncerti, majice etsetera?) dosta ti je

Quote from: ridiculus on 27-06-2017, 19:03:21
Da, ali u Americi, recimo, studio koji drži prava na film dobija veći deo tih 20$ (ili neke manje cifre) samo na početku prikazivanja, i kasnije se njihov udeo sve više smanjuje na račun bioskopskih operatera. Ne brini, i da ukineš njihov deo u potpunosti, cena verovatno ne bi mnogo pala, samo bi išla na drugi račun.

Pa dobro, al to nije moj argument već samo njegov dio.

Šta ja sad da radim s tim što mi govoriš kad je nekompletno?

Quote from: tomat on 27-06-2017, 19:23:54
pa tu za sada vidim dva problema: kako kvantifikovati uloženo, i kršenje autorskih prava ne podrazumeva samo derivaciju.

dakle Meho, kad (ako) doćeraš do iljadarke (je l se ovde računaju koncerti, majice etsetera?) dosta ti je [emoji38]

Ne!

Upravo je problem šo neko oće da mu kane svaki put kad na radiju puste njegovu pjesmu a neko se znoji na koncertu.

Kaki je to kopirajt što dereš radio stanice... Esi muzičar, aj na turneju.

To je ok, ne bi ništa ni smeo bez odobrenja da radiš sa postovima čiji sam ja autor!! Osim ako mi autorstvo ne istekne (po macu)...ček... 3 minute x 10 = 30 minuta! Isteklo!

Od pisanija o naučnom, ili bi barem tako trebalo da bude pirate bay-u, stigosmo do copyrighta u muzici i filmu. Fino. Samo postoji jedna kvaka oko tog shvatanja copyrighta. Jer stalno se priča da se šerovanjem ili deljenjem materijala soiromašuju autori. Ok, hajde da uzmemo da je to tačno. I šta sad? Da li bi ja trebao da osećam krivicu jer sam prijatelju iskopirao Windows? Ili neku igru iz gomile smeća koje se danas nudi? Ili da osećam krivicu jer sam skinuo pesmu neke grupe? Zbog deljenja su MIcrosoftovi programeri ostali bez plata? Developeri nisu uspeli da masno zarade od svojeg "umetničkog" dela koje za rad traži radnu stanicu, a jadna Metalika je  zbog šerovanja morala da odloži svoj najnoviji album za dve do najviše tri godine jer je ostala bez sredstava? Ili, primer potrage za naučnom literaturom, koja je ili nedostupna, ili što je najčešći slučaj preskupa? Šta trebamo da očekujemo da nastavnici i profesori stave kopirajt na svoja predavanja? Ne bi me ni to čudilo. Jer kapitalizam odavno ništa novo ne proizvodi, dok im je najmoćnija grana privrede pravosudje.  Manju kaznu i javni linč dobijaju teroristi, dok je za one koji dele svetim kopirajtom zaštićen materijal spremljena lomača i javna stigmatizacija! Debilni sistem i još debilnija odbrana.

Quote from: Pizzobatto on 27-06-2017, 19:47:39

Upravo je problem šo neko oće da mu kane svaki put kad na radiju puste njegovu pjesmu a neko se znoji na koncertu.

Ali, to su dve potpuno različite stvari, dva odvojena tržišta. Ovo je ko da si rekao "Neko oće da sedi u rashlađenoj kancelariji i piše pozišn pejpre o stanju LGBTQ zajednice u Srbiji posle postavljenja Ane Brnabić na čelo vlade i da ga za to plate, a neko treba da ređa cigle i meša malter na 40 stepeni".

Znojenje na koncertu nema nikakve nužne veze sa autorskim radom, svaki splavarski bend, svaki klupski bend koji svira svako veče bazira svoje ekonomsko postojanje na tome da postoje neki drugi ljudi koji su autori popularnih pesama koje ljudi oće da čuju na splavu i u klubu. I ti ljudi - u uređenim sistemima - dobijaju i parčence zarade od toga što se njihova autorska dela izvode na javnim nastupima pred publikom. Autorski i izvođački rad su sasvim različite stvari - i vrste rada - imaju drugačije tržišne zbiljnosti (na primer, Džo Satriani, jedan od najpoznatijih gitarista u istoriji popularne muzike je mnogo više novca zaradio kao izvođač tuđe muzike nego kao autor svoje) i ne moraju se ni preklapati.

Pa da, ali ti meni uporno predstavljaš savremeni sistem, dok ja uporno ponavljam da je prema njemu Johan Sebastijan Bah plagijator.

Dakle, lik kršio autorska prava preuzimajući tuđe melodije u svom aranžmanu. Tebe npr plaši da neko preuzme Harija Potera, a to je Bah radio u muzici na radost ljubitelja.

Ovo je dilema Tesla-Markoni, gdje prvi izmisli radio a drugi ga patentira. Pa i ovaj prvi bi ga patentirao da je htio.

A zašto nije htio je pravo pitanje. U određenom trenutku mora da se shvati da pretjerana ljubav prema bogaćenju (tzv amor sceleratus habendi) ne pripada liberalizmu.

Samim tim ne pripada ni tržištu.

Tržište ne bi trebalo nikome da dozvoli da živi od slave. Pa to su rušili 1789. da bi se sada vraćalo kroz buljuk malih vrata.

Zašto npr to ne posmatraš sa Vučićeve strane? Npr, smeta ti cenzura medija a ne smeta ti cenzura radio aparata i fonografa prije sto godina?

Plastičan primjer: ljudi su mogli da komuniciraju među sobom prije sto godina. Jer mogu da se čuju preko radija. Možda je čak i više njih moglo da simultano komunicira i neko je to spriječio. Izbacio mogućnost da obična osoba šalje signal nego samo da hvata kanal, sluša šta mu nametnu, čak i Hitlera glavom i bradom.

A da su imali radio "tviter" da li bi uopšte slušali neki kanal? To je čak manje bitno pitanje od toga da bi imali izbor.

Tako je i zaštita Harija Potera vučićevska cenzura. Ispade, možeš na Mona Lizu da staviš brkove samo jer slikar nije vijekovima živ. Nema šta, i Vučić će jednog dana biti svetac.

Sad, možeš reći da cenzura medija u Srbiji i sprečavanje manipulisanja, preštampavanja, presnimavanja itd nisu iste stvari, al Valter Benjamin kaže da jesu.

Taj njegov tekst o reprodukciji sve reko još u prvoj polovini XX vijeka. Sve od sakaćenja radio tehnologije preko cenzure medija do autorskih prava su oblici kontrole populacije.

Naravno da će neki marketopsesivci da se dovate privatne svojine, ali pravi cilj je kontrola.

Šta može da se uradi: da Supermen postane Red Son, a Hari Poter Trocki. To je opasno, tako prčkati po autorskim pravima. Bolje da nam je franšiza pod kontrolom da možemo lako vučićevski da ispiremo....

Eto, možda je najbolje pitanje kako je nastao Red Son i može li komi supermen da se dalje razvija? Ili čak imaju autorsko pravo na protivnika autorskog prava?

Če Gevara da naplati sve majice!

Čujem šta pričaš, naravno (mada pola ne razumem) i čitao sam i ja Benjamina, Žerara Ženeta, itd. ali čini mi se da ovo posmatraš iz jedne više perspektive nego što je posmatraju kreatori propisa o intelektualnoj svojini. Ovi propisi su se u svom modernom obliku pojavili tek početkom 18. veka, dakle, sa već dobro etabliranim tehnologijama mehaničke reprodukcije i u velikoj meri filozofija iza njih je ta da se prepoznaje vrednost intelektualnog rada za društvo i nastojanje da se taj intelektualni rad zaštiti kako bi bio konkurentan na tržištu i omogućio njegovim eksponentima da se bave njime a ne nečim drugim i da ne zavise od mecena i sponzora. Dakle, namere su bile plemenite. Ono u šta se vremenom to transformisalo, naravno, sadrži i mnoge neplemenite osobine.

A da li je pravo na kopiranje obavezno dati za odredjenu sumu ili nije? Kakav je tu zakon? Jer ako nije, onda je svaka priča o "kontroli populacije" besmislena.

Nije. Naš zakon eksplicitno kaže da ugovor o ustupanju autorskih prava specifikuje naknadu "ako je ugovorena".

Kontam da pisac/pjesnik itd mora od nečega da živi i da ga ne očerupaju sava centri i torenti, i mac je predlagao nešto u vezi toga.

Ali povrh toga, zašto bih, prvenstveno zarad same umjetnosti, dozvolio da jedna glava proizvede čitavu franšizu, serijal, čitav svijet, ukratko?

Pa dvije glave su pametnije od jedne, i neka konkurencija Roulingovoj ne bi škodila.

Umjesto jednog univerzuma koji se stalno dopunjava, neko treba kompletno nov worldbuilding da odradi da bi iznio neku poentu.

A što ne razgranavati isti univerzum? Što sve mora da bude po željama autora? I kako je to tržišni sistem kad tu vladaju ponuda i potražnja a ne autor?

A naravno, ja sam otišao i radikalnije jer samo je u pretjerivanju istina!

Ali jasno je da to koči razvoj kulture i nauke, nemoguće da pospješuje.

Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 11:32:07
Pa da, ali ti meni uporno predstavljaš savremeni sistem, dok ja uporno ponavljam da je prema njemu Johan Sebastijan Bah plagijator.

Dakle, lik kršio autorska prava preuzimajući tuđe melodije u svom aranžmanu. Tebe npr plaši da neko preuzme Harija Potera, a to je Bah radio u muzici na radost ljubitelja.

Ovo je dilema Tesla-Markoni, gdje prvi izmisli radio a drugi ga patentira. Pa i ovaj prvi bi ga patentirao da je htio.

A zašto nije htio je pravo pitanje. U određenom trenutku mora da se shvati da pretjerana ljubav prema bogaćenju (tzv amor sceleratus habendi) ne pripada liberalizmu.

Samim tim ne pripada ni tržištu.

Tržište ne bi trebalo nikome da dozvoli da živi od slave. Pa to su rušili 1789. da bi se sada vraćalo kroz buljuk malih vrata.

Zašto npr to ne posmatraš sa Vučićeve strane? Npr, smeta ti cenzura medija a ne smeta ti cenzura radio aparata i fonografa prije sto godina?

Plastičan primjer: ljudi su mogli da komuniciraju među sobom prije sto godina. Jer mogu da se čuju preko radija. Možda je čak i više njih moglo da simultano komunicira i neko je to spriječio. Izbacio mogućnost da obična osoba šalje signal nego samo da hvata kanal, sluša šta mu nametnu, čak i Hitlera glavom i bradom.

A da su imali radio "tviter" da li bi uopšte slušali neki kanal? To je čak manje bitno pitanje od toga da bi imali izbor.

Tako je i zaštita Harija Potera vučićevska cenzura. Ispade, možeš na Mona Lizu da staviš brkove samo jer slikar nije vijekovima živ. Nema šta, i Vučić će jednog dana biti svetac.

Sad, možeš reći da cenzura medija u Srbiji i sprečavanje manipulisanja, preštampavanja, presnimavanja itd nisu iste stvari, al Valter Benjamin kaže da jesu.

Taj njegov tekst o reprodukciji sve reko još u prvoj polovini XX vijeka. Sve od sakaćenja radio tehnologije preko cenzure medija do autorskih prava su oblici kontrole populacije.

Naravno da će neki marketopsesivci da se dovate privatne svojine, ali pravi cilj je kontrola.

Šta može da se uradi: da Supermen postane Red Son, a Hari Poter Trocki. To je opasno, tako prčkati po autorskim pravima. Bolje da nam je franšiza pod kontrolom da možemo lako vučićevski da ispiremo....

Eto, možda je najbolje pitanje kako je nastao Red Son i može li komi supermen da se dalje razvija? Ili čak imaju autorsko pravo na protivnika autorskog prava?

Če Gevara da naplati sve majice!

Indusi i Kinezi da naplate od Nemaca svastike. Egipćani da oderu Jevreje, Hrišćane i Muslimane za tantijeme oko ideje o monoteizmu! Iračani, Egipćani, Kinezi da oderu sve ostale zbog korišćenja pisma.  Pravoslavne patrijaršije da oderu Microsoft, Apple, Xerox, i ostale zbog korišćenja ikona.  Pa onda Iračani i Egipćani da oderu celu planetu zbog zloupotrebe autorskog prava na točak.... Bato, spisak je poodugačaaak.

Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 11:56:04
Kontam da pisac/pjesnik itd mora od nečega da živi i da ga ne očerupaju sava centri i torenti, i mac je predlagao nešto u vezi toga.

Ali povrh toga, zašto bih, prvenstveno zarad same umjetnosti, dozvolio da jedna glava proizvede čitavu franšizu, serijal, čitav svijet, ukratko?

Pa dvije glave su pametnije od jedne, i neka konkurencija Roulingovoj ne bi škodila.

Umjesto jednog univerzuma koji se stalno dopunjava, neko treba kompletno nov worldbuilding da odradi da bi iznio neku poentu.

A što ne razgranavati isti univerzum? Što sve mora da bude po željama autora? I kako je to tržišni sistem kad tu vladaju ponuda i potražnja a ne autor?

A naravno, ja sam otišao i radikalnije jer samo je u pretjerivanju istina!

Ali jasno je da to koči razvoj kulture i nauke, nemoguće da pospješuje.

Torenti ga ne čerupaju, čerupa ga kompanija koja se koristi njegovim radom, umom, kreativnošću...Torenti jedino  nagrizaju kompaniju, to jest njen planirani profit.


Čekaj malo, pa zar klanjaoci tržišta misle da je Lukas platio nešto Asimovu za krađu njegovog univerzuma (zadužbine)? Malo sutra je platio. Ili, znaju li oni zašto je Dizni jednim potezom ubio ceo EU u Star Warsu? Zbog sira? Očuvanja priče? Ne! Nego zbog para i monopola. 
Za ovo zadnje, ne da ne pospešuje, nego ubija. Tamo gde je jedini motiv profit, ili pare, nema nauke, nema umetnosti, nema kreativnosti. Primera kolko oćeš: Prežvakavaju stare stvari do besmisla, što u muzici, što u filmu, literaturi... Sve je na isti kalup. Cede dok mogu, a mogu mnogo.

E pa sad, Bato, jebiga... Tamo gde ti vidiš samo Harija Potera, ja vidim stotine sličnih radova, od kojih su neki čak bolji od Potera, bolje napisani, bolje zamišljeni, maštovitiji, s živopisnijim svetovima... Ali, eto, niko nije doživeo popularnost dotičnog, iako Roulingova nije neki pisac u smislu vladanja jezikom. Ponavljaju se isti epiteti i poredjenja, i isti epiteti i poredjenja, i ponavljaju se...epiteti i poredjenja. I epi...ok, shvatili smo!

Recept za uspeh se može opisati samo retroaktivno, kada već znamo da je stvar uspela. Ali čik uradi to unapred...

Ponovo, stvar je u tome da na ovaj način štitiš kreativnost, to jest da su autori propisa prepoznali kreativnost kao društveno korisnu pojavu i nastojali da je zaštite od kapitala koji nema kreativnost ali ima tehnologiju brze reprodukcije i marketiranja. Da Roulingova nije imala monopol na Harija Potera, njegov svet bi verovatno bio nerazaznatljiv od drugih u tom trenutku tržišno isplativih svetova koje su kreirali scenaristički i spisateljski think tankovi. Pogledati kako izgleda relativno neregulisano tržište mobilnih video-igara u kome svaka nova kreativna ideja biva bukvalno u roku od nekoliko dana potisnuta gomilom kineskih klonova te iste ideje koji iza sebe imaju mašineriju za sigurno obezbeđivanje dobrih rejtinga, isplivavanje na vrh liste "preporučenih aplikacija", putem klikfarmi u Bangladešu itd., dakle imaju kapital ali nemaju ideju. Autori propisa nisu bili protv kapitala, ali su prepoznali da kapital bez kreativnih ideja nije dovoljno društveno koristan.

Quote from: akhnaton on 28-06-2017, 12:06:37
Tamo gde je jedini motiv profit, ili pare, nema nauke, nema umetnosti, nema kreativnosti. Primera kolko oćeš: Prežvakavaju stare stvari do besmisla, što u muzici, što u filmu, literaturi...

To je odlika ljudske umetnosti od početka istorije ljudskog roda. Neka prvo neko presluša sve 104 Hajdnove simfonije - ili koliko ih već ima, zaboravio sam tačan broj - pa nek onda priča o inovacijama u prošlosti , koje su uglavnom došle u prvi plan sa modernizmom, dakle pojavom "autora". Doduše, ja upravo mislim da mi danas preterujemo sa značajem "inovativnosti" u umetnosti, ali ovde nije poenta u tome.

Meho, opet sužavaš perspektivu. Zbog kineskih klonova ja da podržavam da mi Miler ispira mozak s Fury Roadom, recimo?

Ne, ako oće Mel da pravi nešto samo napred. To je kreativnost koja trenutno nije zaštićena.

Pa, svakako postoji mogućnost da Mel nešto pravi - ako mu vlasnik autorskih prava to odobri. Ako ne, onda ne - zbog kineskih klonova, tako je. Mislim da sam dosta jasno prikazao zašto su propisi o intelektualnoj svojini načelno takvi kakvi su i da nema potrebe da ponavljam.

Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 12:57:24
Meho, opet sužavaš perspektivu. Zbog kineskih klonova ja da podržavam da mi Miler ispira mozak s Fury Roadom, recimo?

Ne, ako oće Mel da pravi nešto samo napred. To je kreativnost koja trenutno nije zaštićena.

Kineski klonovi, pa i kloniranje je umetnost. Treba biti pošten i reći to. Falsifikovanje je umetnost. A jedinstvenost ne postoji. Ujedno, bre kinezi imaju pravo da kopiraju šta oće i kolko oće, dugujemo im bre za barut, za artiju (dobro tu i Egipćanima dugujemo), za papirni novac, za svilu, za pirinač.. i sad oni da ne kopiraju igrice.... Nije pošteno. Ovakav sistem ne štiti autora, štiti korporacije, kojke su našle pa zašle.
Bato, gledaćeš ti još proseravanja tipa Fury Road. I slušati obrade obrađenih obrada, sa sve copyrightom.

Quote from: Meho Krljic on 28-06-2017, 14:13:13
Pa, svakako postoji mogućnost da Mel nešto pravi - ako mu vlasnik autorskih prava to odobri. Ako ne, onda ne - zbog kineskih klonova, tako je. Mislim da sam dosta jasno prikazao zašto su propisi o intelektualnoj svojini načelno takvi kakvi su i da nema potrebe da ponavljam.

Al to nije tema!

Al se do nje spontano došlo.

QuoteIn closing, it is worth keeping in mind, that a longevity-friendly legislation landscape should promote open access by default and we should all be pushing to change the current status quo for the betterment of scientific knowledge.

http://www.leafscience.org/alexandra-elbakyan/


a ove bih već spržila 
http://www.stm-publishing.com/american-chemical-society-files-suit-against-sci-hub/

re: zašto sam za kopirajt u umetnosti a ne u nauci?

copyright za naučne radove je blasfemija. em ga pišem, em ne očekujem/ne dobijam kintu, em moram da platim (open access) da bude dostupan svima.

u umetnosti, sistem delimično (nedovoljno al bolje nego nikako) štiti i autora (naravno da korporacija usisava). al moj pravi razlog je full sebičan: plaćajući korporaciju dolazimo u situaciju da mašine dobiju novčanu motivaciju napreduju, a bez te vrste external motivacije danas ne bismo imali zeldu: breath of the wild. 

      the bible u 3 članka (podugačka al vredi)

The end of academic journal editors?
http://www.universityworldnews.com/article.php?story=20140507084205950

Brave New World of Scientific Publishing
http://blog.ut.ee/brave-new-world-of-scientific-publishing/

Istraživačke muke in general
http://blog.ut.ee/the-crazy-world-of-peer-review/

Imal đe pdf

Aksel Honet
Borba za priznanje

Sci-Hub 'Pirate Bay for scientists' sued by American Chemical Society over cloned site

Sci-Hub Faces $4.8 Million Piracy Damages and ISP Blocking

užasno je kakvu kampanju vode protiv sci-huba i to na raznim stranama i nivoima. jbg, ljudi su stoka, sujetna i sa sitnosopstveničkim interesima i motivima. ništa novo, ništa drugačije. čekati sledeću inkarnaciju.

zar i Rusi na izdajničkoj strani, ccc...

Švecka, posljednja nada!!!

Judge Recommends ISP and Search Engine Blocking of Sci-Hub in the US

tri things:
1. 95% već koristi Tor
2. horor sudska odluka koja će imati dalekosežne posledice i ovde ne mislim na scientific community
3. kakva ironija, sudija se zove kao neov tata

malo prepatetičan naslov al dobro je da frontiers gura sve ovo:

https://blog.frontiersin.org/2017/04/19/open-science-can-save-the-planet/

radi li sci-hub?
(cc, io i org - ništa od toga ne radi)

Hmmm...ja sam solidno drpao pre nekoliko dana..proverim cim budem za kompom

hidden,
please javljaj kad se dočepaš kompa, jer šta god ukucam, izađe mi npr:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.io.

Quote from: lilit on 17-12-2017, 12:58:26
hidden,
please javljaj kad se dočepaš kompa, jer šta god ukucam, izađe mi npr:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.io.

Ehej evo me! Ovaj bi morao da radi

http://www.sci-hub.tw/

Quote from: lilit on 17-12-2017, 12:58:26
hidden,
please javljaj kad se dočepaš kompa, jer šta god ukucam, izađe mi npr:
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.io.

Iz srbije, barem za sada otvara https://sci-hub.name

.la
.hk
.lv
.lw
.name
.mk

Proverio, svaki radi

hvala svima!

i  .cc

U posljednje vrijeme skidam više i ograničava me na 5 dnevno, bilo knjige ili članke

Ima li kakve fore da se to zaobiđe?

cc ne radi, like I already reported above.
Hmm. We're having trouble finding that site. We can't connect to the server at www.sci-hub.cc.

ne znam da li je moguce zaobici, retko mi je potreban in general al ima stvari kojima ni preko uni biblioteke ne mogu da pristupim, pa se raskukah na sagiti. 

Nije se dešavalo da me ograniči, nekad traži kepča rekognišn.

Na njihovom tviter nalogu je bila vest o podešavanju DNS servera, pa su radili i .io i .cc

Kepča traži kad direktno preko doi broja skidaš, ali ako ideš preko libgena za članke i knjige na njihovom serveru, tu nema kepča ali ima limita izgleda...

Si probao vpn, ili tako nešto?

Ne, mada probaću direktno s doi, vpn mi djeluje kao preveliko cimanje

https://link.springer.com/article/10.1007/BF02380033

Sad sam sve vidio

Edit
Prve 2 strane

https://page-one.live.cf.public.springer.com/pdf/preview/10.1007/BF02380033

švedska 12 points!

QuoteSweden ends contract with science publisher Elsevier, moving for open access for scientific articles
Michelle Howsworth  15h 
Elsevier, the publisher of top magazines Cell, The Lancet and many others, enjoys billions of dollars in yearly revenue at a high profit margin (37%).

Sweden, like many other European countries, is aiming for full scientific "open access" (free article reading) by 2026. In 2017, Swedish universities paid Elsevier €1.3M ($1.5M) for article publications and €12M ($14.1M) for access to articles.

Now Sweden is demanding that Elsevier make Swedish research content fully available to the public and make its 1,900 journals fully available to Swedish researchers, all at a reasonable price to Swedish universities.

But the Swedes and Elsevier were unable to reach a deal. Starting June 30, Swedish researchers will no longer be publishing in Elsevier and will not have access to Elsevier magazines.

Feuds between nations and science publishers are becoming quite common. Recently France declined to renew its deal with Springer and Germany battled Elsevier on fees.

https://www.snip.today/post/sweden-ends-contract-with-science-publisher-elsevier-moving-for-open-access-for-scientific-articles/

neoliberali!


tw je sci-hub sada, btw

search within search na libgenu, može?

European science funders ban grantees from publishing in paywalled journals

biće ovo težak rat i dugo će trajati al pobedićemo na kraju.