ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ali žanrovska književnost jeste po definiciji trivijalna i niže vredna.
Primarnost žanrovskih obrazaca u oblikovanju likova, situacija i dijaloga automatski diskvalifikuje delo za najviše umetničke domete.
E, sad što je ljudska civilizacija doživela komunikacioni preporod pa se u celu igru uvode još neki kriterijumi, samo dodatno srozavaju nivo svega.
Ne bi me čudilo da se za koju godinu prvi krug glasanja za ninovu nagradu obavi SMS porukama i lajkovima na društvenim mrežama...

Dragan Velikić, ISLEDNIK (Laguna)
Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)
Svetislav Basara, ANĐEO ATENTATA (Laguna)
Đorđe Pisarev, I NOĆ SE UVUKLA U NjEGOVO SRCE (Agora)
Vladimir Kecmanović, OSAMA (Laguna)
Dana Todorović, PARK LOGOVSKOJ (Geopoetika)
Vule Žurić, REPUBLIKA ĆOPIĆ (Službeni glasnik)
Radovan Beli Marković, PUTNIKOVA CIGLANA (SKZ)
Ljubica Arsić, RAJSKA VRATA (Laguna)
Vladimir Tabašević, TIHO TEČE MISISIPI (Studio Znak)
Ljubomir Koraćević, LAGER (Književna opština Vršac)
Milisav Savić, LA SANS PAREILLE (Agora)

Romani šestoro autora – Milisava Savića, Dragana Velikića, Svetislava Basare, Dane Todorović, Vuleta Žurića i Ljubice Arsić, ušli su u finale trke za dodelu NIN-pve nagrade za 2015. godinu, saopštio je žiri, koji će proglasiti 62. dobitnika tog književnog priznanja 18. januara u prostorijama NIN-a.

http://www.seecult.org/vest/sest-romana-u-finalu-nin-ove-nagrade-za-2015

Imam neki osećaj da će Park Logovskoj dobiti nagradu. Ne pitajte me zašto...

Zbog Dokolice?

Osecaj...

Kažu da se u Dokolici dobro jede i pije.

Preopširno ali tačno: http://tzvkulturnidodatak.blogspot.rs/2016/01/dobiti-nin-ovu-nagradu-bosko-tomasevic.html

Dobitnik NIN-ove nagrade Dragan Velikić za roman "Islednik"

Dobitnik 62. NIN-ove književne nagrade je Dragan Velikić za roman "Islednik", saopštio je danas petočlani žiri.

http://www.blic.rs/kultura/vesti/dobitnik-nin-ove-nagrade-dragan-velikic-za-roman-islednik/x32vbsy

Loš mi je osećaj

Je li neko čitao "Islednika"? Ja ga onomad kupio tastu, koji je izgarao da ga pročita, a sada mu stoji na polici jer je uzeo neki roman o padu Konstantinopolja

Što ti ne pročitaš, pa nam ne prepričaš časkice? I onako je to iz kuće za koju radiš.

Teško ćeš da nađeš značajnijeg izdavača u Srbiji za kojeg ja ne radim, tako da  teško da mogu da čitam knjige po tom merilu. A tvoj sarkazam na stranu, pored uzglavlja mi stoje Dexini "Kišni psi", Bobanova "Bobanida" i dva romana Nebojše Petkovića, a od srede mi je kuća puna gostiju.

Ima li neko da je pročitao roman "Kiša i hartija" Vladimira Tasića - dobitnika NIN-ove nagrade za 2004. godinu?

Nit pisma nit razglednice... Ono malo ljudi s kim sam se dopisivao oko ovakvih stvari očito je batalilo forum...
Tužno...

Bila sam Barbarela, kraljica galaksije, u bestežinskom prostoru večnih ferija s razglednice na kojoj je more, kao i obično, prikazano prezasićenim agfakolor tonovima. More. Jadran. Mediteran. Nije važno...

Jesi li pročitala? Neki utisak? Puno SF referenci... A još više Pinčona... Niko ni da pomene...

on je matematicar, sigurno su mu i dela takva, matematicna i precizna

Quote from: Mica Milovanovic on 25-05-2016, 23:01:06
Jesi li pročitala? Neki utisak? Puno SF referenci... A još više Pinčona... Niko ni da pomene...

Pinčon apsolutno! On je meni izutetno drag pisac, on i Albahari. I srodan, na neki uvrnuti način. Pritom, nekad su nagrade išle u prave ruke, a sada...

Prepun je referenci, prepun... ne samo sf, nije mi to bilo presudno. Dopao mi se stil.

Tja. Ova knjiga sadrži sve što bi trebalo da me usreći kao čitaoca. Inteligentan pisac, veoma bogate erudicije, tematika koja me interesuje, adekvatan stepen otkačenosti, kao što kažeš, pa ipak, nešto tu mi ne štima, pa to ti je. Ponekad se zabrinem koliko sam nesposoban da uživam u tekstu i obraćem previše pažnje na stvari koje bih ranije, možda, lakše istrpeo.
Jer, ovo je, ipak, nedovoljno kontrolisan tekst. Menjanje pozicije pripovedača, gubljenje niti pripovedanja, pisanje koje prati slobodne asocijacije pisca i nedovoljno posvećivanje pažnje balansu između delova, banalne igre reči (pozdravio ga Ilija Bakić), neprestano mi odvlače pažnju prilikom čitanja i kvare ukupni utisak. Koji, je, kao što kažeš, ipak, pozitivan.
Zanimljivo je da je jedan ovakav pinčonovski tekst dobio NIN-ovu nagradu, a prošao gotovo nezapaženo među žanrovskom publikom - Znak sagite je već postojao kao sajt i niko da ga pomene... (ili se bar ja ne sećam).

Quoteon je matematicar, sigurno su mu i dela takva, matematicna i precizna

Hm. Pa, da, ali sasvim sigurno ne na način na koji ti misliš.
Knjiga ima nekakvu labavu strukturu koja se pre može definisati teorijom haosa i Prigoginom nego konvencionalnom matematikom. I, što je najgore, mislim da je prilikom konstruisanja knjige to i imao na umu, da ta haotičnost nije rezultat slučaja, kako se slučajnom čitaocu može učiniti.

Čitala sam i ja knjigu, Mićo, ne žesti se ako ne odgovorim istog časa još tamo kad je izašla. U to doba sam zbog Oproštajnog dara (stvarno odličnog romana) mnogo očekivala od Tasića, a Kiša i hartija su me dosta razočarali - to je solidna knjiga, ali ni blizu ove prethodne. Niti su junaci dovoljno diferencirani, iako se trudio (sa ove distance sećam se samo... Tanje? pa ni nje najjasnije), niti je uspeo da "iznese" strukturu i naročito ne zaplet&rasplet, ali najneprijatnije je zapravo što dobar deo čini prepričavanje stvari koje Tasić zna i koje su njemu interesantne, pa ih je strpao u roman a da ih nije ni nešto uobličavao niti im pružio pravu funkciju - tu se dosta dobro sećam poglavlja o tereminu koje je meni, totalno neupućenoj, bilo izuzetno zanimljiivo, ali se nije dovoljno (gotovo uopšte...) uklapalo u celinu knjige.
Ipak, mislim da je Tasiću kao piscu mnogo naškodila besmislena, glupa i prostačka polemika koja je onda počela da se vodi oko dobijanja nagrade po novinama, kritičari su se kačili za glupe i sporedne stvari da bi istakli svog favorita, a branitelji ga bezvezno veličali, i tako. Mislim da je to uticalo i na promenu smera njegovog pisanja i na manje-više odustajanje od pisanja umetničke proze (jer Stakleni zid nije roman iako ima fikcionalizovanih delova). I to je zapravo šteta.

Ilija Bakić!? Mićo, nemoj molim te...Ta , pa Ilija je težak smor, Tasić, to nije, ni na tren.
Tasić je za melanholike. 

A što se tiče referenci....šta znam, sve su to popkulturne reference.

Ja sam je takođe čitala kao i Jevtra, kad je izašla , to  je bio moj prvi susret s njim.

Samo da dodam sto se tiče Bakića, mogu da čitam njegov  blog, cenim njegov sud,  ali on, kao prozaista, ič mi ne leži.

Evo vam analiza i osvrt na Tasićevo delo, str. 9i dalje:
https://drive.google.com/file/d/0B5LinwcsDEWeQ2s2aXIxSHBOYkE/view?pref=2&pli=1

Fala gospodine s nepriličnim nickom... 
Jevtro, nisam se žestio, samo sam plakao...
Šalim se. Moje čitanje ovog romana sa 10 godina distance je sasvim identično tvom. Likovi nedefinisani, gomilanje fikcionalizovanih fakata bez preterane opravdanosti itd. itd. Roman pun neiskorišćenih potencijala...

Moraću da nađem Oproštajni dar. Svi ga više hvale od ovog romana...

Izgleda da ove godine nismo pratili na forumu, ili mi je promaklo na nekoj zasebnoj temi. Sinoć sam krajem oka (i uha) ukačio prilog u kome žiri ocenjuje da većina dostavljenih romana nikada nije trebala biti napisana. Poletele su neke žaoke i na SF/Horor, ali to sam već kačio na vratima pa ne bih ni da parafraziram.

U svakom slučaju, u užem izboru se našao i naš žanrovski kolega Darko Tuševljaković

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=106800

"Arzamas" Ivane Dimic pobednik za 2016.


A slovio je za autsajdera medju finalistima..

Uži izbor romana za NIN-ovu nagradu: Devet u polufinalu

Stručni žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, koji radi u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik) izdvojio je devet romana u uži izbor za NIN-ovu nagradu za 2017.

U užem izboru su Vladimir Pištalo za roman Sunce ovog dana, Bojan Krivokapić sa naslovom Proleće se na put sprema, Radovan Beli Marković sa knjigom Plava kapija,      Jovica Aćin i njegovo delo Srodnici.

Na listi izabranih su i Mira Otašević sa delom Gorgone, Dejan Atanacković sa knjigom Luzitanija, David Albahari i njegov novi naslov Danas je sreda, Srđan Srdić sa naslovom Srebrna magla pada i Miloš Latinović sa naslovom Četiri ludila.

Najuži izbor biće objavljen u NIN-u od 11.januara 2018., a ime šezdeset četvrtog dobitnika biće poznato 15.januara nakon poslednje sednice NIN-ovog žirija.

NIN-ovu nagradu delimično podržava Ministarstvo kulture i informisanja, kao i jedna domaća i jedna strana kompanija koje su želele da ostanu anonimne kako bi u prvom planu ostali isključivo laureat i ugledno priznanje.

http://www.danas.rs/kultura.11.html?news_id=366971

gde si bre delarge! e pa baš si me obradovao. 

Quote from: lilit on 05-01-2018, 21:07:40
gde si bre delarge! e pa baš si me obradovao. 

bio na službenom putu pa dobio uslovni otpust!

živeli!

Vaskrs dva dana prije Božića, đe to ima no na Sagiti

Bez obzira kako protumačeno, NIN-ovu nagradu karakterišu dva momenta:


1. Stiglo 180 knjiga. Ako je prosek 200 strana i ako se jedna strana čita tri minuta to je 180x200x3=108000:60=1800 sati. Ako čitamo puno radno vreme to je 225 dana čitanja. Zaključak: knjige nisu čitane. Ako sam pogrešio za neku nulu - nema veze.


2. Srpska postmoderna je i dalje u sedlu. Prepoznajemo imena ili se za neka lobira.


Primetio sam da su neki najeđeni. Nema zašto.

U finalu za NIN-ovu nagradu ove godine našlo se pet naslova:
– Jovica Aćin, SRODNICI (Laguna)
– Mira Otašević, GORGONE (Geopoetika)
– Dejan Atanacković, LUZITANIJA (Besna kobila)
– David Albahari, DANAS JE SREDA (Čarobna knjiga)
– Srđan Srdić, SREBRNA MAGLA PADA (Partizanska knjiga).

Žiri NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik), prethodno je od 179 knjiga u uži izbor uvrstio 9 izdanja.

Ime 64. dobitnika NIN-ove nagrade biće saopšteno 15. januara na konferenciji za medije u "Dorćol platzu", najavio je taj nedeljnik.

http://www.glif.rs/blog/pet-romana-u-najuzem-krugu-za-nin-ovu-nagradu/

Dobitnik ovogodišnje NIN - ove nagrade je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija". Stručni žiri koji je u podne trebalo da saopšti dobitnika nagrade, odluku je doneo sa sat vremena zakašnjenja, posle duge rasprave.

https://www.blic.rs/kultura/vesti/ziri-doneo-odluku-sa-sat-vremena-zakasnjenja-dejan-atanackovic-je-dobitnik-nin-ove/qtbeqt0

Heh, nisam čitao roman, ali mi je veoma drago zbog Besne kobile. Mali izdavač koji objavljuje nekoliko stripova godišnje i koji je pre oko dve godine odlučio da malo pokuša i sa knjigama. Mislim da su osim Luzitanije objavili samo zbirku priča japanskog sf pisca Šinići Hošija. Neverovatno.

Možda je upravo to što pominješ, Neomeđeni, dovelo da duge raspave pre proglašenja pobednika.


Drago mi je i prvi put nakon mnogo godina želim da pročitam knjigu koja je dobila ovu nagradu.
(Gatalicin ''Veliki rat'' sam dobila na poklon i čitala iz poštovanja prema oduševljenom darodavcu, ali mi se, iako je reč o umešnom piscu, jednostavno nije dopao.)


Postoji i preporuka jedne forumašice u korist ''Luzitanije'', što nije za zanemariti.

Da li je moguće da je dobio nagradu roman koji najviše pljuje po Srbima i predstavlja ih kao zločince?
Da li je taj diktat da se mora lomiti i slomiti ono što je ostalo od srpskog ponosa toliko ultimativan da se više ne može izbeći?

Luzitanija je zanimljiv roman, iz više uglova. U svakom slučaju vredan je pomena na ovom forumu, jer je u pitanju roman fantastike. Moji utisci su podeljeni, iz više razloga.
Pre svega, u pitanju je roman pisca koji zadovoljava Bobanov uslov da pisac mora biti inteligentan. Tematski je prilično zanimljiv jer ispituje odnos između ludila i razuma, odnosno pokušava da tu granicu povuče na ovom našem skliskom terenu, gde često mešamo jedno i drugo, vrlo često slaveći ludilo, a potiskujući razum.
Roman koristi u poslednje vreme vrlo čestu tehniku mešanja činjenica i fikcije, mešajući realne i izmišljene ličnosti, na način koji je bliže postmodernističkom nego žanrovskom pristupu.
Roman obiluje zanimljivim razmišljanjima pisca, inteligentnim zapažanjima, ali je poprilično hladan i ne pruža mnogo prilike čitaocu da se veže za ličnosti i oseti bilo kakvu vezu sa njima, da oseti bilo kakvo osećanje vezano za njihove sudbine. Pored toga, spisateljska veština pisca nije na nekom prevelikom nivou. Rečenice su teške, obiluju digresijama, nekako su nezgrapne.
Nažalost, najlepša rečenica u celoj knjizi je moto na početku knjige iz jedne pripovetke Petra Kočića.
Pored toga, tekst boluje od viška informacija, što mi je dobar lakmus za iskustvo, odnosno neiskustvo pisca. Hoću da kažem da pisac nije uspeo da ga očisti od nepotrebnih podataka do kojih je došao prilično temeljnim istraživanjem; kao da nije imao srca da ih se reši, stavljajući ih i tamo gde ničemu ne doprinose.
Ali ta zanimljiva razmišljanja o ludilu neminovno su povezana sa istorijskim događanjima na našim prostorima. I tu dolazimo do te problematičnog dnevno-političkog učitavanja u ovaj tekst trenutka u kome se nalazimo. Nalaženje svih mogućih negativnosti koje možemo naći na početku veka kod Srba (od ubistva kralja 1903, masakra koji srpska vojska čini u Balkanskim ratovima nad nevinim Albancima, preko ismevanja odbrane Beograda i Dragutina Gavrilovića, isticanja gluposti Srba koji su direktni krivci za Prvi svetski rat i sl.)   je čak i kod mene do sumnje da je nagrađivanje ovakvog romana u ovom trenutku možda prevelika slučajnost. Što je ružno i ostavlja bljutav utisak. Ja sam poslednji ko će reći da pisac nema pravo da kritikuje, čak smatram da je piscu dužnost da se odredi prema svetu. Ali ovo je toliko jednostran pogled, da postiže upravo obrnut efekat - dođe mi da zakucam na Dveri...
Fantastična komponenta ovog romana je posebna priča. Ima nekoliko aspekata fantastičnog (odnos animalnog i ljudskog; nekakvi svetovi do kojih se odlazi tajnim prolazima, čak neka vrsta "podzemne mreže", poput Kolina Vajtheda, i sl.), koji su mi uporno izmicali, verovatno zbog toga što ostaju na nivou metaforičnosti i svaki  pokušaj racionalizacije je verovatno besmislen. Ipak, pojedine fantastične slike koje gradi su vrlo upečatljive i ostaju u pamćenju.
Dakle, da rezimiram. Ovo je jedan od domaćih romana koji me je držao gotovo sve vreme u nekoj vrsti znatiželje da vidim kuda pisac želi da me odvede. Taj put je bio pomalo rapavog izraza, dosta su me iritirale političke implikacije teksta, ali inteligencija pisca je uspela da to uglavnom prevaziđe.
Opet, ja ko Švaba tra-la-la, mislim da je i ovde bio značajan problem urednički rad, jer bi nekakav pravi urednik od pre 30-tak godina verovatno u krvavom radu sa piscem od ovoga napravio znatno bolji roman. Jer su trud uložen u istraživanje materijala, veština povezivanja i inteligencija pisca, obećavali mnogo više nego što smo dobili.

I, gde te je odveo?
Primedba da ne treba sva priprema da se strpa u knjigu je uvek bila na mestu. Ono što pisac pročita treba da bude podupirač, a ne sadržina.

Šta ja znam? Nigde posebno.
Ne mogu da se otrgnem utisku da je knjiga pisana s tezom, što retko kad valja.
Opet, bilo mi je zanimljivo dok sam čitao. Ima solidnih delova, zanimljivih misli.
Generalno, jadna je srpska književnost ako je ovo najbolje što ima...

Kao u slučaju naših drugara antropologa koji su sastavili predavanje o zlim Srbima za London, tako i ovo prosto vapi za zaključkom da je pisac, pošto živi i radi u Italiji, zapravo Papin plaćenik da dodatno urušava srpske interese. Nikakva inteligencija ne može da nadomesti bljutavost... na stranu to da je fenomenalno što nagradu dobija Besna Kobila, ali lako može da mu se desi (Lakiju lako!) da npr. Vulkan ukoliko ne uspe da mu preotme autora, napravi restrikciju prodaje njegovih izdanja i na dugoročnom planu sve ovo se izmetne u svašta nešto loše.

Quote from: Boban on 25-01-2018, 21:41:48
Da li je moguće da je dobio nagradu roman koji najviše pljuje po Srbima i predstavlja ih kao zločince?
Da li je taj diktat da se mora lomiti i slomiti ono što je ostalo od srpskog ponosa toliko ultimativan da se više ne može izbeći?

Još nisam pročitala knjigu.
Žao mi je ako je to bio razlog da se oko nje lome koplja, mada me tako nešto ne bi preterano iznenadilo. Iznenadila me je knjiga ''U potpalublju'' iz devedesetih godina prošlog veka, ali sam ja tad bila mala...    I samo ja sam se od tog vremena menjala, izgleda.

Kimura, možeš li da pojasniš šta si htela da kažeš?
Kakve ovo ima veze sa "U potpalublju"?
Šta je to što te iznenađuje?
Baš mi ništa nije jasno...

Zašto svi žele da neko drugi kaže umesto njih iako im je jako dobro poznato? "Luzitanija" je drugi slučaj natezanja, nadglasavanja i kompromisa. Prvi je bio "U potpalublju" i to sigurno znaš.

Meni nije teško da kažem da je roman ''U potpalublju'' u svoje vreme dobio pažnju i nagradu uglavnom zahvaljujući neknjiževnim kvalitetima.

Čitanje savremene srpske književnosti za mene je kao odlazak kod zubara: nešto što izbegavam koliko god mogu, pribegavam mu samo kad me muka natera, a na kraju, kad sve prođe, srećan sam ako mogu da kažem: ,,Pa, dobro, to nije previše bolelo."

http://ljudska_splacina.rs/2018/01/luzitanija-dejan-atanackovic.html

Ma ovo je znatno bolja knjiga od U potpalublju. Dotičnu sam jedno dva puta probao da čitam i nisam prebacio desetak-dvadeset stranica. Ali to važi i za još nekoliko romana koji su dobili NIN-ovu nagradu.
Nisam imao nikakve zle namere, jednostavno mi nije bilo jasno šta si podrazumevala pod "iznenađenjem".
Mene ovde ništa više ne može iznenaditi... 
Hvala na pojašnjenju.

Ni mene ne može da iznenadi više, mada je tužno ustvari to što knjiga, bila dobra ili ne, pažnju zadobija samo na jedan način.
I ja sam pročitala nekoliko dobrih nino-knjiga. ''Ukop oca'', na primer. Pa ni za ''Veliki rat'' ne mogu reći da je slaba knjiga, iako mi se nije dopao. Verujem da je i ''Luzitanija'' solidna, hvale je još neki ljudi čiji sud uzimam u obzir, ali kome je još do kvaliteta? 

Списак романа за НИН-ову награду за 2018.
(по датуму пристизања)

http://www.nin.co.rs/pages/warticle.php?id=91078