ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Izložba "Anđeo čudnog - Crni romantizam" u pariskom muzeju Orsej:

http://www.balkanmagazin.net/slikarstvo/cid151-64696/crni-romantizam-od-goje-do-ernsta

Lepo. Orsej je pravo mesto za ovakvu postavku i postavka je naravno interesantna.

Au. Već godinu dana niko nije bio ni na jednoj izložbi...


Ja sam razbio led posetivši iz porodičnih razloga izložbu radova diplomaca FPU u Muzeju primenjene umetnosti.
Već sama najava na sajtu govori koliko su pažnje posvetili izložbi...


http://www.mpu.rs/


Mogao je neko bar da pogleda stranicu kada je kopipejstovao najavu...


U tekstu kataloga prof.arh. Zoran Bulajić, dekan FPU istakao je da : "U edukativnom procesu nastavnici i stručni i tehnički saradnici naše ugledne visokoškolske ustanove, uz ve¬li¬ki trud, napor i posvećenost, pružili su mladim ko¬¬¬legama dobru i sadržajnu osnovu za dalje stručno i umetničko traganje, usavršavanje i razvoj. To su potvrdili mnogi na¬¬ši studenti, nastavljajući uspešno svoje studije na prestižnim svetskim univerzitetima."


A deca se trudila. Ima par dobrih radova, na različitim smerovima.
Na primer, zanimljivo je koliko je uloženo u kostime u ovoj besparici.
Jedan momak ima dve upečatljive slike.
Ima par solidinih fotografija, po mom ukusu možda previše profesionalno urađenih. Slično je i sa scenografima. Skroz profi.
Voleo bih malo više mladosti da se vidi u njihovim radovima...
Kao kod kostima, na primer, koji su mladalački razigrani...


A pomalo je tužno kad vidiš da smo dobili dosta sposobnih i talentovanih mladih ljudi koji verovatno neće imati šta da rade.
Na primer, opet smo stvorili 5-6 konzervatora. Šta li će, mučenici, i gde raditi...
[/size]
[/size]

savršeno za fanove a i šire, rani radovi, rani crteži, interaktivno, etc.

STAR WARS Identities

http://www.mak.at/jart/prj3/mak/main.jart?content-id=1343388632770&rel=de&article_id=1440676179366&event_id=1440676179367&reserve-mode=active

Fri, 18.12.2015–Sat, 16.04.2016

For over thirty-five years, audiences around the world have followed the adventures of Luke and Anakin Skywalker, Jedi heroes from a galaxy far, far away. And now, a highly interactive and exciting exhibition comes to the Vienna galaxy with STAR WARS™ Identities to present 200 impressive original objects from the Lucas Museum of Narrative Art. The exhibition is about a character-driven adventure into identity in which the visitors explore the nature of their identity through the Star Wars universe. They can experience the Star Wars characters in a completely new way and go on a multi-media identity quest to find out: What Forces shape you?

Closely interwoven with the collection and the educational content, this creative journey will use technology to help visitors of all ages create their own personal and original Star Wars identity by incorporating elements of their own identity with fictional elements. Visitors will then leave with their own unique character, inspired by the Star Wars universe.

As well as being an entertaining cinematic art exhibition, which demonstrates finds such as photography, designer pieces and sketches, the pop culture exhibition is also very educational. There is barely another film phenomenon that has shaped pop culture more profoundly than Star Wars. The space saga deals with the global parallels of myths, fairy tales, rites, stories and rituals, ultimately embracing the idea of forging a sense of identity. The exhibition offers lots of approaches to this. The reason for this is a team of experts from the fields of psychology, neuropsychology, biochemistry and genetics, who carry out cutting-edge, state-of-the-art investigations into identity in STAR WARS™ Identities.







naravno, test je mogao da pokaže samo jedno

Potseti me da stavim:


Ruska avangarda u Beogradu





http://www.mij.rs/izlozbe/338/ruska-avangarda-u-beogradu.html


Prostor nije baš reprezentativan, doći bez kola nezgodno, ali zaista vredi pogledati...
Za nas fantastičare ima par fotki iz Aelite, i još ponešto...

kad si već tu, i gotfrida ne bi trebalo propustiti



http://eng.msub.org.rs/gottfried-helnwein-between-innocence-and-evil-colakovic-legacy-and-salon-of-the-mocab

Bojim se da je to već prošlo... Nakanjivao sam se, ali mi je van svih puteva. Nisam tamo bio čak ni kada je bila ona izložba avangardnih časopisa, što me još više interesovalo...

nekad pos'o zna da ne izda te su tako organizatori kongresa zakupili muzej po mojoj meri. sreća, rados'.

http://www.empmuseum.org/?alttemplate=mobile-home

ko hoće da se izvuče iz vijenice grada, ispred albertine može da uhvati bus koji ga vozi do gradića koji se zove Klosterneuburg, i tamo poseti Essl muzej savremene umetnosti.
topla preporuka.

http://www.essl.museum/jart/prj3/essl/main.jart?rel=en&content-id=1363346896717&reserve-mode=active

u ediciji lečenje workaholica danas predstavljamo rusku avangardu u albertini što je jedna od must see stvari ako se do 26. juna zadesite u vijenici.
rusi iz tog perioda su full ludilo: laronov, gončarova, grigorjev, malevič, kandinski, šagal...toliko fundamentalno različitih stilova od umetnika koji su se razvijali in parallel.
i tako je sve lepo krenulo 1917. a onda je prihajao jozef visarionovič
fotkanje bilo zabranjeno tako da neće biti previše materijala za skrolovanje.







pored rusa, tu su i bohač i kifer





na kraju za rubriku - Mićo, reaguj!

najlepšiji evropski muzej: kröller-müller sa albertinom sprema poslasticu za 16. septembar

ponekad je put do posla duži nego inače.

QuoteA taste of Michelangelo in the heart of Vienna

Why go to Rome when the art of the Sistine Chapel can come to you in Vienna? Check out the new exhibition of Michelangelo's timeless frescos at the Votivkirche.

Starting 1st September, and going until 2nd December, the full-scale art exhibition gets you up close and personal with detailed reproductions of frescoes created by one of the 16th century's most amazing artists, Michelangelo di Lodovico Buonarroti Simoni.

The Votivkirche, a fabulous Gothic confection built in 1856 to celebrate the failure of a Hungarian assassin to murder Emperor Franz Joseph, is the more than appropriate setting for the art, with its soaring ceiling and beautiful stained glass windows.

Despite the exterior scaffolding, the church is worth a visit at any time, but if you visit in the next three months, you'll need to pay an entrance fee, as part of the Sixtinische Kapelle in Wien exhibition.

There's little to be said about the art itself, as many of us are familiar with the world-famous Sistine Chapel.  However, this might be one of the few chances to get a close look at the details, which even the tourists in the chapel itself rarely get to see properly.

Check out our Gallery of Art for a sneak preview.  You'll find the Votivkirche tucked behind the Sigmund Freud Park, with Schottentor being the closest U-Bahn station.

fascinantno je videti slike (fotografije originala na platnu) u prirodnoj veličini a da ne morate da iskrivite vrat pokušavajući da obujmite tavanicu u vatikanu.

i što bi rekao j.w. goethe:
"Without having seen the Sistine Chapel one can form no appreciable idea of what one man is capable of achieving."

O, zaista lepo. Razmaziće vas u tom Beču 

došao narod vijenski da gleda mikelanđela

Može i ovako:


http://www.vatican.va/various/cappelle/sistina_vr/index.html

Quote from: Meho Krljic on 01-09-2016, 17:47:56
O, zaista lepo. Razmaziće vas u tom Beču 

da, mogućnost ovolikog izbora negde i zastrašuje.
evo šta je trenutno moguće videti:
https://www.wien.info/en/sightseeing/museums-exhibitions

Quote from: Sam Loomis on 01-09-2016, 23:50:59
Može i ovako:


http://www.vatican.va/various/cappelle/sistina_vr/index.html

da, da, može i super je.
ova izložba prosto omogućava uvid u veličinu dela (i bukvalno i figurativno) i potcrtava koliko je tu rada uloženo.

previše posla in general pa se juče punile baterije.
muzej leopold je otvoren 2001. tako što su elisabeth i rudolf leopold ustupili svoju privatnu kolekciju državi austriji za trećinu novca na koji je procenjena a procenjena je na 500 miliona evra.
evo malo o rudolfu:
http://www.nytimes.com/2010/06/30/arts/30leopold.html
u leopoldu se nalazi najveća kolekcija šileovih dela (skica, crteža, slika), a tu su i klimt, koloman moser, otto wagner i ostali secesijanci
juče prvi put razmišljah o tome da su sva četvorica umrla 1918. godine, sa njima je umrla i cela jedna era, svet je ipak nastavio da se kotrlja a dobili smo i jugoslaviju  .
što se tiče šilea, mislim da mu je 1912. the best godina, a fascinira da je tad imao samo 22 godine.


evo mog favorita iz leopolda:



btw, omiljena mi šileova nije u beču već u praškoj nacionalnoj galeriji, al što se mora, nije teško.

Au, zavidim ti

Quote from: Scordisk on 15-12-2016, 14:03:44
Au, zavidim ti

uh, također...

pa nije vijenica na kraj sveta te ako nekad odlučite da dođete, prijavljujem se za vodiča. sa zadovoljstvom.

Nisam jos nikada bio u Vjenici, ali ako se i to dogodi, voleo bih vodica Vidim na ghulovskim kultovima da je tura i vise nego interesantna

sreća pa sam antitalenat za pisanje. o tim turama bi roman mogao da se napiše.

lozana, olimpijski muzej. previše uspomena, a provejao i orwell tu i tamo.

Izložba koju neću posetiti jer je Narodno pozorište nešto pre otvaranja iste rešilo da je otkaže pošto je neko tamo shvatio da na slikama koje se bave ertoskim motivima ima "eksplicitnog erotskog sadržaja". Mislim, pošteno, možda javnost zbilja treba zaštititi od eksplicitnog erotskog sadržaja u kulturnim institucijama al šta su, jebote, gledali pa da im se desi da noć pred otvaranje navrat-nanos otkazuju???

 

zato šile i lucijan frojd neće primirisati u narodno pozorište. munk možda, al preko veze.

hm, zanemarih ovu temu, al evo nešto što mi je srce obradovalo, pa da podelim.


MOMA, NYC
Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980




















odličan tekst u njujorkeru:
https://www.newyorker.com/culture/culture-desk/the-unrepeatable-architectural-moment-of-yugoslavias-concrete-utopia

Eeee... za nas je i ona Jugoslavija - zapad.

imam ja tonu zamerki na yu (ko i svi drugi generali posle bitke ), al radi se o tome da bih o tome na sagiti mogla diskutovati o tome s tobom, mićom, dejanom i još par ljudi (a daleko bilo da ste mi svi istomišljenici  ).

ta država je imala svojih mana, al bojim se da se prosperitet koji je postojao šezdesetih i sedamdesetih u te krajeve skoro vratiti neće.
jbg, u nekom drugom životu.
samo vidi 27 godina posle završetka WWII: https://www.youtube.com/watch?v=1MGkkQu4sPY&t=76s

druga fina stvar je đakometi u gugenhajmu. moja ljubav ka albertu je well-known i ovo se nije smelo propustiti.
toliko je lepo da boli.


https://www.guggenheim.org/exhibition/giacometti

ajd kad sam već zaređala , naravno, met se nikad ne propušta, stalne postavke uvek vredi ponovo videti. no, ovog puta je bila i jedna posebna:

Heavenly Bodies: Fashion and the Catholic Immagination
https://www.youtube.com/watch?v=0C9fH8EsgM0


Od kreatora mog omiljenog Aliena:



Impresivno.

Taj Njujork... Stvarno čovek ima čemu da se poraduje.

ima, ima, al jurop je jurop, pa i kad su muzeji u pitanju.

in the meantime, bila sam opet u rijksu i van gogh muzeju u mokumu. renoviran rijks je lepo videti, ne usuđujem se da guglujem koliko je koštalo, al verujte mi na reč da je noćna straža konačno dobila odgovarajući prostor.

al danas sam ovde da sagiti (čitajte: TEBI MIĆO!) najavim spektakl!    


ko je ko u beču od danas do 13. januara, ovo je A MUST da se vidi:

https://www.bruegel2018.at/

vrlo moguće da ću sa vavilonskom kulom sresti već u petak, izveštaj sledi.

Dakle, retrospektivna izložba Marine Abramović, Čistač, je danas otvorena u Muzeju savremen umetnosti u Beogradu koga je, eto, renovirala i na kraju otvorila naprednjačka vlast koja je i dovela ovu veliku, našu verovanto najveću u ovom veku (a jednu od dve najveće u prošlom) umetnicu za nešto što je prva velika retrospektiva njenih radova u Evropi (doduše, pre Beograda odrađena u vie muzeja u Skandinaviji i Njemačkoj).

I, s obzirom da sam, možda posve neopravdano, malo strepeo da će ovo biti klasično srpsko ošljarenje, prilično sam zadovoljan kako je postavka napravljena. Naravno, ovo je koprodukcija sa još nekoliko ozbiljnih muzeja iz Europe i Sjedinjenih država ali naši nemaju čega da se stide sem presitnog teksta na tablama koji objašnjava eksponate i koji, a što je standardna boljka u našim muzejima, zahteva da mu priđete na vrlo malu razdaljinu i time zaklonite i tekst a često i sam eksponat od ostalih posetilaca.


Other than that, ovo je solidno producirano i razumno postavljeno, sa velikim brojem Marininih važnih radova predstavljenih što je bolje moguće. Naravno, kako gro njenog umetničkog opusa čini performance art, ovo je teško pretvoriti u eksponat i ovde su se tvorci izložbe potrudili da prikažu reprezentativne slike/ snimke (zvučne, video i uboje), često i rekonstrukcije ambijenta (na primer tri sobe iz "Kuće sa pogledom na okean"), da dodaju tekstualne pa i audio deskripcije koje su autorizovane od strane same umetnice. Sa video radovima stvari su nešto lakše i neki od njih su vrlo impresivni i odlično postavljeni, koristeći ambijent našeg Muzeja na vrlo dobar način (na primer "Računajte na nas" ili "Balkan Erotic Epic"). Priznajem da me je video instalacija na kojoj umetnica nepomično sedi na konju sa belom zastavom dok se čuje "Hej Sloveni" (posvećena njenom ocu, uz gomilu efemere vezane za njega izložene u vitroni - od fotografija iz vojske i civilstva pa do ratnog ordenja) malko i tronula i naterala koju suzu u oko ali to je već staračka sentimentalnost.

Ima i elemenata performancea, sa nagom ženom koja pleše uz tribalni ritam (sviran uživo na Đembetu) skoro na samom ulazu u muzej, i nagim ženskim i muškim osobama pored kojih se morate provući, dodirujući ih da uđete u jedan deo postavke, što je opet pošteno i u skladu sa važnim elementima umetnicinog opusa. S druge strane, ima i Marininih likovnih radova, od skica i studija koje su kasnije pretočene u performanse i instalacije, pa do klasičnih ulja na platnu tako da manje upućeni mogu da trasiraju njen put kroz umetničko stvaralaštvo na zadovoljavajući način. Tu je i interaktivna, hm, instalacija sa odvajanjem i prebrajanjem zrna pirinča i kako je danas bio prvi dan, dosta ljudi se time bavilo što mi je baš nekako zagrejalo srce. Ipak je 2019. godina i lepo je videti da moderna umetnost ima svoje mesto u našim životima i, štaviše, iako sam bio blago skeptičan dolazeći, računajući da vrsta umetnosti koju Abramovićeva radi nije pogodna za zamrzavanje u vremenu i prikazivanje kroz eksponate, zapravo sam doživeo prijatno podsećanje da je odlazak u muzej prevashodno socijalno isustvo. Da, sve ovo možemo da vidimo na internetu, da gledamo video snimke i čitamo po knjigama ako smo baš u tom fazonu, ali iskusiti umetnost u prostoru namenjenom za "čist" estetski doživljaj, u društvu drugih ljudi, svedočiti njihovim reakcijama na konfrotativna dela, glumiti neku svoju ulogu pred njima - to je iskustvo koje se ne može dobiti onlajn ili u sigurnosti svoje sobe.

Dakle, lepo. Muzej prodaje i vrlo korektnu monografiju koja nema više teksta od onog što se da videti po zidovima ali ima solidne slike i daje pristojan pregled opusa umetnice a sve po ceni od ipak razumnih 2.500 dinara. Sve u svemu sam zadovoljan i žena mi upravo javlja da su prva dva meseca već rasprodata što je zbilja prijatna vest. Ispostavlja se da umetnik, koji je, eto prisutan na ime svoje ipak superstar reputacije, može da bude predstavljen bez kompromisa i dostojanstveno a da građani (i verovatno neki turisti) to HOĆE da popuše. Pa, jebote, možda nije sve tako crno.


Fotke: Courtesy of moja žena

A ja sam videla rad jednog pravog umetnika: PEĐA TODOROVIĆ



















Ne nađoh na netu sliku koja me je najviše dojmila, a sve su mi manje lepe na fotografijama no uživo, razlog više da se ovih dana svrati u galeriju u Knez Mihajlovoj.





[/size]

Marina se odrekla identiteta vezanog za ove prostore, što je meni sasvim ok, odrekla bih ga se i ja, nego, eto, ispravila bih te - nije "naša", mada bi ta naprednjačka vlast da te u to ubedi, a Marina se ne buni jer je, lešinarski, uzela lovu. Sve u svemu, lešinari i licemeri mi nikada nisu bili interesantni, pa mi je tako i ova izložba za naprednjačke skorojeviće - bedna.

Ali ona uzurpira gotovo svu pažnju ljudi koji mare za nekakve izložbe. To je tuga.

Zato što je to trendi, fensi itd. Zato i upotrebih termin "skorojevići". Marina samo takvima i može da prodaje svoje licemerje.

Kakva divna racionalizacija. 

Evo ja sam npr. pod utiskom da je HR koja je mesec dana u mojoj firmi večeras pri prvom zajedničkom izlasku "pokupio" prvi tip koji je na nju naleteo, u jednom klubu, pred čitavom firmom. 

Kako onda to racionalizovati, da se žena trudi da ima "humane" odnose sa svim "resursima" na koje naleti? Majko mila...   

Uz, naravno, uvažavanje iznesenih mišljenja, mislim da je kritika kako se Marina Abramović "ne buni" što je predstavljaju kao "našu" u najmanju ruku bizarna. Takođe to da je "lešinarski" uzela pare je meni nejasno. Izložba košta, rađena je u sedam muzeja pre ovoga za tolko i tolko para, i sada kada su pare izvađene iz budžeta i obezbeđene, dovedena je ovamo - te stvari tako funkcionišu. Činjenica je da je njoj i ranije nuđeno da sarađuje sa našim Muzejom ali da ona nije htela da radi za ponuđen novac (Dunja Blažević ovde to dosta jasno obrazlaže) i da je pristala sada kada je neko u vrhu vlasti odlučio da izađe u susret njenim uslovima. Ali šta je tu kontroverzno??? Ako ste vrhunski umetnik, a Marina Abramović je umetnik bukvalno na nivou jednog Pikasa ili Vorhola (po značaju unutar svoje odabrane discipline i po kulturnom dosegu) to tako funkcioniše. Žena nije više od 40 godina stanovnok ove države, zar se očekuje da pravi popust za ekipu kod kuće koja joj pritom ovde nije davala neku pomena vrednu podršku u vreme kada jeste i živela i radila ovde? Takva očekivanja mi deluju naivno kao i ideja da ona treba da se ogradi od naprednjačke vlasti koja ju je dovela radi samo promocije. Ona je umetnik koji prioritizuje svoju umetnost i ako pogledamo ovu njenu izjavu ("I am no politician, I am an artist, (...) I believe this exhibition has shown to the politicians that if you invest money in culture you get high standards.") onda shvatamo logiku koju sledi i ideja da bi trebalo da se ograđuje ili nekako signalizira da je protiv ovog režima (jedinog koji je izvadio keš da je predstavi kako dolikuje) naprosto ne drži vodu.


Pritom, NARAVNO da će vlast ovo koristiti kao priliku da se promoviše ali šta je tu kontroverzno? Dovedete jednog od najznačajnijih živih umetnika sa veoma dobrom retrospektivom radova - naravno da ćete da se promovišete, zar postoji neka vlast koja to ne bi radila? Da li je izložba za naprednjačke skorojeviće? Eh, verovatno je i za njih, ali opet, ovo je postavka koja je pre Beograda identično rađena u sedam drugih muzeja u Evropi. Je li svuda podrazumevano da će deo publike činiti skorojevići koji ne znaju mnogo o performance artu i tu su jer je to u određenom smislu validacija njihovih ličnosti pošto je u pitanju poznat umetnik i "in" je pojaviti se? Pa, naravno da jeste. Kada je uopšte bilo drugačije? Pa nećemo sad da stojimo na vratima muzeja i da ljude prvo ispitamo o tome koliko znaju o performance artu, umetnosti XX veka, Marini Abramović i Uweu Laysiepenu pre nego što im dopustimo da uđu. Umetnost stoji u muzeju koji je javno dobro i javnost je slobodna da je vidi, čuje, da reaguje i raspravlja o njoj, opet je to kako naprosto stvari funkcionišu i ne vidim kako bi sad trebalo da društvo organizuje stvari tako da pristup umetnosti dobiju samo "zaslužni". Mislim, to se ne radi tako niti igde postoji. Je li validno primetiti da ova izložba košta koliko i celokupan godišnji budžet Muzeja i da vlast koja inače slabo ulaže u kulturu ovo radi da bi se reklamirala? Apsolutno. Ne da treba primetiti nego to stalno treba ponavljati i nabijati na nos svakom ko sedne ispred vas. Ali kako to devaluira jednu kvalitetnu retrospektivu jednog od najvažnijih živih umetnika sa ovih prostora? Nikako, po mom mišljenju.

Takođe, da se razumemo, viđam diljem domaćeg interneta komentare kako je umetnica trebalo da se ogradi od vlasti koja je diktatorska i svojata je i ne mogu da ne pomislim da ne postoji vlast u ovom svetu od koje umetnik ne bi trebalo da se ogradi. Abramovićeva mnogo radi u SAD, čije su vlasti DALEKO krivlje u globalnim dimenzijama nego naše. Da li svaku izložbu treba da naslovi "Fuck the USA" dok se Amerika ne odrekne svog imperijalizma? Da li u Švedskoj ne treba da izlaže zbog najvišeg procenta prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad ženama u Evropi? Da li u Francuskoj ne treba da izlaže jer radnici mesecima protestuju protiv vlasti koja im uništava mogućnost da rade i zarade a vlast se pravi blesava? Itd. Da li je Vladmir Veličković, kada je imao svoju veliku retrospektivu tamo negde 2002. godine u nekoliko beogradskih muzeja trebalo da se ogradi od vlasti koja je u to vreme uredno štitila Mladića i plaćala mu penziju? Da li je 2013. godine kada je imao izložbu u Galeriji SANU trebalo da ustane protiv Tome i Vučića? Možda je odgovor na sva pitanja za nekoga "da" i to je, podvućiću, legitimno, ali najveći broj osoba koje dele to mišljenje uglavnom svakog dana idu na svoj posao i rade ga umesto da sede ispred skupštine Srbije i protestuju bez prestanka dok se diktatura ne ukloni. Deluje apsurdno, naravno, ali opet, deluje apsurdno i da od umetnika tražimo da ne radi svoj posao zato što ima određenu kulturnu težinu dok sebi pripisujemo mnogo manju odgovornost iako živimo ovde i naša je odgovornost po definiciji veća.

Pa lako možemo postaviti crtu niže i napljuvati čitavu umetnost da je skorojevićka. Umetnici umiru gladni i bedni, a dela koja za života nisu mogli da unovče prodaju se posle njihove smrti za milionske iznose.

Problem je što su takve racionalizacije besmislene. Pogotovo u dnevno političke svrhe. Pri tome ne mislim da je Marina cveće, žena je očigledno na neki način možda najveći izdanak i reprezent režima, ne mislim na SNS, oni su minorni i beznačajni, već komunističkog koji u nekoj metastazi egzistira bez prekida i danas. Bez obzira što ona viktimizuje sebe, i kako gleda na stvari, bila je i ostala dete komunističke buržoazije, pa stoga ne čudi da su isti našli interes da je pozovu. Da li se to dete komunističke buržoazije zove SNS ili neko drugo/neka druga sasvim je nebitno, jer sva su ta deca komunističke buržoazije po sebi nebitna, možemo ih menjati kao gaće svakog dana, metastazirani sistem će preživeti jer je potrebna nova revolucija, a ona će samo doneti tiraniju nečeg novog na ovim prostorima, jer bez toga jednostavno ne možemo, to da se promeni treba evolucija u glavama ljudi, a ne revolucija na ulici.

Svakako, da je uopšte bila u poziciji da se bavi onim čime se bavila u vreme u kome se time bavila, dakle, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, svedoči o tome da je bila srazmerno povlašćena u odnosu na veliki broj umetnika u socijalističkim zemljama pa i u SFRJ. S druge strane, ona je već tada nadrasla SFRJ i postala priznat umetnik u evropskim a zatim i svetskim okvirima, dakle, privilegiju je upotrebila na najbolji moguć način, ne da spava na lovorikama nego da raste & razvija se i omogući svojoj umetnosti da postane globalno relevantna. Naravno, i u svetu moderne umetnosti mnogo toga radi na principu "znaš me - znam te", da nemamo tu neke iluzije, ali ne treba sad devalvirati nesumnjivi značaj Marininog rada u svetskim okvirima i njenu posvećenost osobenom izrazu.

Koliko zamena teza na jednom mestu.

Gde sam govorila o Marininoj umetnosti? Gde sam je "devalvirala"?

Govorila sam o njenom postupku i tome kako cela izložba u ovom trenutku deluje. Dakle, preporučujem ti da čitaš Marinine intervjue. Ona je karijeru izgradila na odricanju od srpskog ili jugoslovenskog identiteta, kritikujući socijalizam, roditelje koji su u njemu obitavali, nacionalizam itd. praveći od sebe žrtvu ovdašnjeg sistema. Dakle, samo je etički i pošteno, posle toliko godina odricanja veze sa svime što potiče sa ovih prostora, a što ju je, po njenim rečima, oštetilo i namučilo, ili izlagati besplatno, zbog slanja nekakve poruke, ili ne izlagati uopšte. To što je, nakon toliko godina, došla u banana državu - naslednicu države iz koje je potekla, da uzme lovu i ne kaže ni reč o instrumentalizaciji svoje umetnosti od strane nacionalističkih aktera, koje je celog života optuživala za patnju ili faktor njenog odricanja od jugoslovenskog ili srpskog identiteta (Marina nikada nije bila verbalna u pljuvanju američke vlade, pa tu i ne može da ispadne licemerna; taj argument ti je opaka zamena teza; govorim o Marininim rečima i javno izrečenim stavovima) dosta govori o njenoj pohlepi i licemerju. Jer, pa, bila je vokalna ranije, na delu tog diskursa izgradila karijeru, zašto sada ćuti? Ćuti Marina i o tome da u svom institutu ne plaća pripravnike, koji mogu samo da volontiraju kod nje. Dakle, žena uzima, a ne daje. Definicija lešinarstva.

U to koliko daje u umetnosti, ne ulazim. I umetnošću se bavi zbog sebe, na kraju krajeva, i to joj donosi popularnost i novac.

Dakle, kao što rekoh, ne pada mi na pamet da glorifikujem bedne postupke i događaje. Etika se ne relativizuje. Ako imaš jasan i javno proklamovan stav, a ne deluješ u skladu sa njim, licemer si i lešinar, i sve što stvaraš, svaka poruka koju svojom umetnošću želiš da pošalješ, postaje upitna jer dolazi iz upitne lične etike.

Toliko.

Quote from: Meho Krljic on 22-09-2019, 08:54:56
Svakako, da je uopšte bila u poziciji da se bavi onim čime se bavila u vreme u kome se time bavila, dakle, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, svedoči o tome da je bila srazmerno povlašćena u odnosu na veliki broj umetnika u socijalističkim zemljama pa i u SFRJ. S druge strane, ona je već tada nadrasla SFRJ i postala priznat umetnik u evropskim a zatim i svetskim okvirima, dakle, privilegiju je upotrebila na najbolji moguć način, ne da spava na lovorikama nego da raste & razvija se i omogući svojoj umetnosti da postane globalno relevantna. Naravno, i u svetu moderne umetnosti mnogo toga radi na principu "znaš me - znam te", da nemamo tu neke iluzije, ali ne treba sad devalvirati nesumnjivi značaj Marininog rada u svetskim okvirima i njenu posvećenost osobenom izrazu.

Potpuno se slažem sa celom gornjom analizom, vidi se da si dobro ispratio sve oko Marine. 

Naravno, niko ne može devalvirati Marininu umetnost, pa ni ti Meho, čak ni teoriski kroz "znaš me - znam te" princip, ne brini se toliko za to.   

Quote from: Ksenija Atanasijević on 22-09-2019, 10:24:05
Etika se ne relativizuje.
Toliko.

Toliko. Važi za sve.

Ne mogu da verujem da ću linkovati na Telegraf, ali evo:

https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/art/3103743-sta-je-sve-marina-abramovic-govorila-o-balkanu-jugoslaviji-i-beogradu


Čisto da bude jasno šta je žena zapravo pričala i koliko nategnuto deluju ove teze o tome da se "odrekla" nečega i da bi morala da drži besplatnu izložbu ili da se ogradi od nacionalista koji je instrumentalizuju.

Da li to sada ideš toliko daleko u odbrani stava i ovih fotki gore da mi linkuješ Telegraf sa delovima Marininih intervjua izvučenih iz konteksta i to specijalno za svrhe propagandne odbrane od kritika (objavljen pre dva dana)? Ili Marininu (moram reći - zabavnu) izjavu kojom pravda svoj (ne)dolazak?

Čuj, Meho, ljudi mogu da prolaze na kao "srećne" okolnosti (mada, u njenom slučaju nema sreće, žena je živela u otetom stanu, na gomili tuđih leševa, mada ne svojom krivicom), na foru "znaš me znam te", preko veze, porodičnih poznanstava, ali tu će se uvek neći ljudi koji će ti, onda kada se vratiš da im glumiš veličinu i otimaš još i više, reći - hej, čekaj, stani malo, lešinaru, nisi li već dovoljno uzeo? I nemoj da mi glumiš nekoga ko sada činjenjem "dobra" pokušava da se opere za način na koji je došao do pozicije (opaska na tvoju izjavu da je Marina iskoristila poziciju da promoviše svoju umetnost globalno) - ne postoji dobro koje raste na leševima pogaženih ili oštećenih. Kao što se da i videti iz priloga. Kruži neka cifra od pola miliona koju je uzela. Ne znam da li je tako, ali veliku lovu je sigurno uzela. Da je htela da okaje greh otimanja jevrejskog stana, sama bi, na primer, platila postavljanje izložbe. A ona je uzela još. Treba joj još sa ovih prostora. I to novca koji ne znamo gde bismo pre potrošili mi, kao građani i država, da raspolažemo sopstvenim novcem.

I nisam ja sad tu da glumim neku karmu ili podsećam na etiku, pravičnost itd. Jednostavno mi je sve to bedno i to sam došla da kažem. Na to imam pravo. Jer, pa, pazi: ima među nama ljudi koji ne gaze i ne oštećuju druge u jurnjavi za poslom, pozicijom itd. Šta si mislio, da će takvi da ćute i gledaju kako ovi drugi svoju otimačinu predstavljaju kao dobro i korisno? Hau jes nou.

A Marinu sam uvek branila od napada na njenu umetnost. Do ovog trenutka. Sad se i meni sve čini kao da ona nikada nije ni izašla iz okvira ponašanja i (ne)vrednosnog sistema sopstvene porodice. Mislim, može ona samo da uzima, a da ne daje, ali, eto, primetiće neko i to.

Dosta mi je licemerja i otimačine predstavljene kao plemenite kulture i umetnosti. Fuck off lešinari, uništili ste planetu. I 10.000 evra je dovoljno, zašto pola miliona? Realno, šta će joj, dođavola, tolika lova? Pohlepa i bedastoća duha i duše. Iz toga ne dolazi umetnost.

Šta se čudiš? Uvek su bolje kukali oni što su imali nego oni što su nemali.

Ovde se zaista koristi jak rečnik - "leševi", "oteto", "okajavanje greha", "gaženje". Dobro, to je nečija interpretacija priče i ja je očigledno neću ispraviti. Mislim da se radi o hipertrofiranom diskursu kao što i mislim da je u najmanju ruku naivno i pomisliti da će umetnik ovog formata praviti izložbu beplatno i da je "pohlepa" ako neko ima svoju cenu, ali naravno, ovde pričamo o interpretacijam a ne o nekakvim činjenicama i ja mogu samo da poštujem tuđu interpretaciju čak i ako se ne slažem s njom.

Super je što je ona sebi nalepila cenu. A super je i što ti zanemaruješ činjenicu da je Marina politički vokalna i da je deo reputacije i na tome gradila, da je to bila njena inspiracija. Kako to - imaš vrednosno određen stav, jaku poruku, priče o igri svetlosti i podočnjacima otimača, mračnom detinjstvu u polovnom Beogradu, a onda dođeš i nalepiš na sve te priče cenu od pola miliona, jer, eto, renome. Totalni bullshit i siromaštvo duše. Renome se ne meri novcem, umetnost je duhovna, ne materijalna kategorija. Zašto je naivno očekivati da neko, ko je sve postigao, ostvario, ima novca i više nego što mu/joj je potrebno - uradi nešto besplatno? Mislim, okej, ako ti je novac merilo stvari, kao, što, izgleda da jeste.

Prodajem detinjstvo za pola miliona evra. Sounds nice. Planeta se definitivno kreće u pravom smeru.

Fali još samo "Marina satanista", u moru drugih kvalifikacija. Videla sam da je to trenutno aktuelno među Srbima

Žena je svetsko ime, i ako može da uzme pare od malograđana što, istini za volju, počesto čini - neka je.