ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Kimura on 09-01-2019, 18:18:30
NEIZVESTAN ISHOD KREACIJE


Istina je da već sama Bobanova tema vuče na visokoparno, ali zar nije moglo ništa manje od stvaranja sveta, majku mu?!
Neko već reče da ne voli da čita priče sa biblijskim motivima, ne volim ni ja (mada većina nas, piskarala, bar jednom poželi da se sa njima poigra), a pisanje takvih priča gotovo neumitno vodi u neukus. Ako postoji išta gore od pisanja priča o poznatim ličnostima (a da nisi biograf), onda je to - to.
Sad, dok pišem ovo, setila sam se priče D. Kiša ''Simon Čudtvorac'' i mogu ti reći da to ne ispada srećno ni kad majstor radi. Ne volim tu priču. A ti, bar da se uhvati za nekog anđela, proroka ili apostola, nego pravo na Stvoritelja. Nemaš meru.
Pismen si čovek, ipak, pa se nadam da ćeš i dalje učestvovati u ovom cirkusu (ako potraje), ali moraš, brate, da smisliš priču.
Amin.

Autor nema meru?
Možda nisam dovoljno informisan, ali zar u pisanju postoje mere? Naravno, postoje. Vulgarnosti. U ovom pokušaju je nisam našao.
Sem, naravno, ako autor nije čačnuo u verska osećanja čitaoca. I mogu ruku da dam, pošto odlično poznajem autora, da se neće izvinjavati niti osetiti tračak kajanja. Zašto? Zato što nije ničim skrnavio veru, pisao je o stvaranju i očuvanju stvorenom a ne o propasti, podlosti, prevari i ostalim negativnim stvarima. I zato što bi ta verska osećanja bila dvolična. Naime, ok je pisati o đavoljim poduhvatima, to verniku nije prst u oko?
O Stvoritelju su pisali mnogi. Pisali su pre 2000 godina, pišu ljudi i danas. Ja lično tu ne vidim nikakvog neukusa. U Anđelima imam priču u kojoj Stvoritelj postrojava svoje anđele zato što na zadatku cugaju a imam i roman na isti fol, gde On zarad ljubavi ka svojim anđelima proba pivo i cigaretu. Oni koji su to čitali, oduševili su se. Ipak, On nas je stvorio po svome liku, zar ne? Sad me prijavite lokalnom Betmenu da nađe termin između dilanja droge i anatemiše me. Može da povede i omiljenog dečaka. Dočekaću ga sa trubačima 

Samo postojanje Stvoritelja je diskutabilno i nije dokazano, zato tu ne može biti reč o pisanju o poznatoj ličnosti. Mitskoj, da.
Preporučujem roman, bestseler Vilijama Pola Janga. Sveto trojstvo poziva očajnog oca čije je dete ubijeno da malo proćaskaju, nude mu izbor da oprosti ubici ili ne, stavljajući mu na tacni benefite oprosta isključivo zbog njegovog duševnog stanja i mira. Šta god da odluči, ima njihov blagoslov. E to je to! Van svih dogmi i nametanja. Sjajno delo, must pročitati, uprkos što se neki ,,kritičari" trude da to prikažu kao religijski pamflet.

Moj omiljeni citat iz dela:
,,Religija, politika i ekonomija su samo štake kojima podupirete vašu nesigurnost." Veli Isus očajnom ocu.

No, odoh ja naširoko, zaneo se malo.
Elem, autor pokušaja je po meni ispunio sva očekivanja teme, pokušaj ima glavu, trup i rep. Sadržaj koji te iritira je subjektivna stvar, nikako to me možeš da nametneš kao nešto što se prihvata. I veliča stvaranje i očuvanje lepote (nas od nas samih) a ne jad i bedu kao skoro svi ostali ponuđeni pokušaji. 

Amin.

Pa i to što kažeš, u srednjem veku je najobičnija stvar bila da o praznicima glumci predstavljaju razne biblijske prizore. A bilo je i kasnije. Recimo, Isus Hrist superstar, film iz 1973. godine. Što da samo đavoli zaokupljaju maštu umetnika? Ima mesta i za svetlu stranu.


Moja verska osećanja nisu povređena, ali ukus jeste. A šta je ukus? Nešto o čemu, kažu, ne vredi raspravljati.


Bilo kako bilo, ova Radionica mi je donela jednu važnu i veliku spoznaju, vredniju od dugačkih komentara i svih praktičnih ili nepraktičnih saveta raznih učitelja i ''učitelja''. Zbog nje mislim da je važno učestvovati čak i formiranim piscima jer neki trilogije objave, a ne dobiju priliku da im se jedna životna tajna servira ovako kako dobijamo mi na ZNAKU SAGITE.


Razlikujemo se. Nismo istog porekla niti iz iste generacije. Različiti su nam humor, životno i čitalačko iskustvo. Ne delimo iste asocijacije. Ono što je tebi možda smešno za drugoga je banalno, nekome je novina ono što je za Stevu izvikana i otrcana stvar.
Pa šta?
Pa to - neće da nam se svide iste priče.
Nema mesta ljutnji. Autor ''Kreacije'' može da bude zadovoljan što se kritike uglavnom svode na izbor i obradu teme, a kajanje (ako bi ga ipak osetio) neka ostavi za Stvoritelja.

Slučajni slučaj iskušitelja


Stvarno bih volela da mi se ova priča dopala. Ima simpatičnu postavku sa paklenim razredom i Luciferom kao gostujućim predavačem. I pored klišea da je pakt demonskog porekla, nije opisan iz ugla umetnika, već demona tj. iskušitelja. Iako mi je zanimljiva ideja o času, sam postupak mi je bio malo suvoparan. Kao da sam čitala nečije prepričavanje nekog predavanja, a ne priču. Rečenice poput [Sve je izgledalo kao još jedan običan dan u paklu. Ali, nije.] i [Šta mislite, ko mu je jedino pružao ljubav i potporu? Više-manje... Majka, naravo"] i slične su mi štrčale u tekstu, kao da im nedostaje nešto između ili kao da tu uopšte ne pripadaju. Zbog toga mi je rasplet (iako genijalan splet slučajnosti) bio blag. Na kraju nisam razumela šta će nesrećnom iskušitelju Polokov talenat/netalenat, ali je tu zbunjenost progutalo nezadovoljstvo pripovedanjem.

Vasilisa Antropomorfna

Glavni junak je programer koji svojim umećem skroji sistem dovoljno napredan da stvara književna dela. Neobičan izbor, ali pošto se posmatra rezultat (a to je u ovom sličaju, pisanje priča), onda na neki način i mogu da ga shvatim kao umetnika. I Vasilisa je zanimljiva kombinacija umetničkog dela i nekog ko stvara umetničko delo. Stil odgovara kratkoj formi, sažet a jasan, bez preopširnih opisa. Iako je jedna od kraćih (ako ne i najkraća priča) mislim da ima koji red više, pogotovo pri kraju. Da se priča završila rečenicom [– Dragi moj, tebe nešto baš povuklo na melanholiju.] ostavila bi daleko jači utisak na mene nego dijalog nakon nje. Ne moram da znam da li glavni lik čuje njen glas kao rezulta ludila, magije, vanzemaljaca ili nečeg drugog, pa mi je zbog toga njihov razgovor na kraju suvišan. Priznajem da nisam razumela priču, te se možda u tim poslednjim redovima krije još nešto što mi nije bilo jasno. Zapravo, najviše me zbunjuje kako je priča povezana sa pogodbenim delom teme.

U brižu

Glasala sam za ovu priču zato što mi se svideo kraj. Takođe mi se dopao postepeni očaj glavnog junaka i način na koji je opisana nelagodnost pri susretima sa takozvanim fanovima (mada mislim da je na kraju bilo previše tih susreta, da je možda mogla u potpunosti da se izbaci epizodica sa majkom i detetom). Kišno vreme priče je savršeno doprinelo mutnom rasploženju umetnika. Međutim, nedostaje mi motivacija za želju – zašto je potpisao ugovor da tako provede večnost? Priča je lepo tekla do tog momenta, kada sam morala da zastenem i pročitam ispočetka kako bih proverila da mi nije nešto promaklo. Da li se to on odrekao talenta da bi mogao u paklu da živi kao umetnička zvezda? Volela bih da je tom trenutku malo više posvećena pažnja. Jer mi se ovako čini da je glavni lik bipolaran – ćas uživa u slavi, čas ne uživa. Da ne ispadne da sam protivrečna, kada kažem da mi se dopao kraj mislim na smicalicu sa ugovorom tj. da su ga prevarili jer nije bio dovoljno precizan.

Pakt crnog kruga

Uf, ova priča mi baš nije legla. Sve vreme sam imala osećaj da autor pokušava da imitira Lavkrafta, ali ne uspeva. Rečenice mu se gube u dužini, a opisi mu se dave u pridevima. Pošto mi je stil bio toliko neprijatan, uopšte nisam uspela da shvatim šta se događa u priči. Šteta, jer mi se dopala ideja da je glavni junak muzičar.

Ktulujsko oko
Kad smo već kod Lavkrafta, evo jedne priče gde je on glavni akter. Iako smo ga do sada čitali i gledali u mnogim ostvarenjima, nije mi bila mrska ova verzija njega. Prikazan je kao izmrcvareni insomničar, ne prestrašen, već preumoran od utvara koje ga proganjaju. Priča lepo teče, nema naglih preseka i prelaza čak i u onom delu kada se Lavkraft priseća svog detinjstva. Teskobna atmosfera odgovara pripovedanju, a dijalozi su živopisni, prosto se oseća koliko je Lavkraftu sve dojadilo. Kraj mi je genijalan. Sve u svemu, jedna prilično dobro osmišljena celina. Jedino što mi smeta je scena sa mačkom - sam Lavkraft je bio ljubitlej mačaka, što se vidi u njegovim pričama, tako da sam bila malo zbunjena što misli da bi bio plen neke mačke.

Neizvestan ishod kreacije

Bog kao umetnik je zanimljiva ideja koja mislim da nije dovoljno razrađena u ovoj priči. Takođe mislim da ima jedan pasus više na kraju; da bi bilo bolje da se završila bez objašnjenja da je kovitlac Sveti duh (i onog, Amin). To je moglo da se nasluti kada su junaku obelodanili da se zove Jehova (a tu je i nagoveštaj u vidu boje očiju koju dele novorođenče i mladić sa početka). Ne razumem zašto je kreacija neizvesna. Zato što je čovek haotičan? Zato što ima slobodnu volju?

Dante za Kukuriku

Ovo je zapravo jedna vrlo šarmanta priča koja bi bila bolja da joj opisi ne obiluju pridevima i prilozima i da se ne završava onako kao što je počela. Da, razumem, celina, jedan krug koji se zatvara kod početka, ali mi je taj poslednji pasus suvišan (inače, dobra fora sa 6666 karaktera, i sa knezom Bobom). Mislim da bi kraj bio bolji da se priča okončala jednostavnim Kukuriku!, jer ta istaknuta reč već sa sobom povlači dilemu – da li je to onomatopeja ili odgovor glavnog junaka. Takođe mi se dopada što je jedna od retkih priča gde ponuda mora da se ispuni istog časa.

Ikonopisac

Lepo napisana priča koja teče, odmah me je privukla zbog svoje atmosfere i glavnog lika. Nisam je baš najbolje razumela, pogoto pri kraju, ali mi je toliko živopisna, da sam morala da glasam za nju. Mislim da je pisac savršeno dočarao manastirsku atmosferu mističnosti i unutrašnja kolebanja svog junaka. Nema rasplinjavanja, sve rečenice su na mestu, ni preopširne ni predugačke. Dijalozi (ako mogu tako da ih nazovem, pošto samo Mati Serafina priča) ne bodu oči, već su lepo uklopljeni u pripovedanje.

Povratak

Dopala mi se ova priča zbog kvalitetnog pisanja i vernog prikaza duha. Ta atmosferičnost se najviše osećala u opisima dodira živog i neživog sveta. Kao da sam i ja mogla da osećam neku hladnoću kad sam čitala. Ali mi se nije dopao kraj. Ne zbog toga šta je rečeno u njemu, već zbog načina na koji je prikazan. Osećala sam se kao oni stari filmovi kada se na kraju pojavi jedan lik da objasni drugim likovima i publici šta se zapravo dogodilo u filmu. Zbog toga mi je baš štrčao taj poslednji razgovor. Međutim, posle toga se ponovo vratila veština pripovedanja i onih poslednjih nekoliko rečenica su mi bile prelepe.

@Kimura


Autor "Kreacije", epohalnog dela skoro pa na nivou "Vatrene orhideje bleštavila" se uopšte ne ljuti, siguran sam u to, jer je bio svestan da bi takve reakcije mogle da uslede ali se čudi čudom, no život je pun čuda i zato jeste dobar!

Isus Hrist Superstar, lepo si me podsetila, vreme je da ga ponovo podgledam. Prvi put sam ga gledao u jednom Sarajevskom bioskopu, bio baš mlad, širom otvorenih očiju. Dao mi totalno novi pogled na veru. Shvatio da se može biti vernik i van dogmatske i apsolutističke kutije. Jeste da se kosi sa tradicijom, ali vera i tradicija su dve različite stvari.

Uzgred, mislim da bi se Stvoritelju dopao pokušaj

Ubacio sam imena učesnika u prvi post na ovom topiku.

pa crkni bre.
premda je sad jasnije zbrka u priči oko viskija i rakije, trebalo je da pretpostavim. 

 


Tako bi, znači, Boban pisao kad bi hteo da bude Ghoul!





Lilit je bila brža!

nekoliko iznenađenja. Čestitke Stevi na pobedničkoj priči, ali i onima za čije sam priče glasao.

Quote from: Boban on 10-01-2019, 20:08:18
Ubacio sam imena učesnika u prvi post na ovom topiku.

A zašto si nestrpljiv i gde žuriš?

Ni Skordiska, ni ratigera ni Vedrog neba... samo je indrik tu.

Pošto je Boban odlučio da je dosta komentara na krug br. 60, bila bih bar fer i pomenula bih ostale priče koje dosad nisam iskomentarisala, blaženo nesvesna njihovih autora. Čini mi se da su sada novi autori možda oštećeni; sada kada znam autore, biću blaža nego što bih inače bila.

10. ARHITEKTE NISU LUDACI

Nije mi čudno što je kimura podržala ovu priču jer ima nešto od njenog senzibiliteta. Toliko, čak, da mi se pričinilo da ju je ona i pisala. U priči bih pohvalila njen jasan jezik i transparentan tok. Ja bih se, na autorkinom mestu, trudila da održim i razvijem baš takav stil - bez megalomanskih ambicija, kićenja pridevima, stranih reči i imena i ostalih šumova. Vrlo je dobro i lepo (biće još lepše vežbanjem i upornošću) ovako i, po mom iskustvu iz radionice, ređi su autori koji imaju talenat da nešto ispripovedaju lucidno i neautistično.

Ne znam ima li autorka iskustva sa pisanjem SF-a. Rekla bih da nema, ali bih pohvalila pokušaj da se ispune oba elementa zadatka: tema i žanr. Bila sam blizu da priči dam glas, ali me je zaustavila činjenica da je u priči dosta prepričavanja. Posledica toga je ispumpan kraj. Nisam doživela (ni uočila) ni obrt ni pančlajn.

Primer:

QuotePočeo je da kuka, nabrajajući svakakve razloge zbog kog bi trebala da mu se ponovo obrati. Razlozi
su bili mešavine patetike i ironije i ubrzo je shvatila da je osećaj
utrnulosti polako popušta. Strah je nije napustio, pogotovu ne nakon
što je otkrila da su sve sobe prazne, da na terasi nema nikoga i da
ništa ne visi sa prozora. Odakle li je samo dolazio taj glas? Zastala je
blizu jednog prozora i bacila pogled na zgrade. Bile su i dalje nemirne. Da nisu progovorile?

Kada uhvatite sebe da se ovako upinjete da objasnite šta je neko radio (boldovanim glagolima pogotovo), a naročito glagolom biti - znajte da prepričavate. Imam uslovni refleks na prepričavanje - prestajem da čitam (ovog puta sam čitala, naravno). Situaciju vade dinamični dijalozi i to je ok.

Pohvalila bih i specifični, pomenuti senzibilitet. Tu se već vidi naznaka ličnog pečata autorke, nešto što je izdvaja iz mase ostalih. Možda upravo taj kristalno jasan način prezentovanja fabule čitaocu i neka tanana, ženska emocija (nežnost?) u pismu. Pri tom, ne priznajem razliku izeđu "muškog i ženskog pera", nema je, ne govorim o tome, već o karakteru emocije u priči - nju je, isto tako, mogao da ispolji i muškarac.

Moj je savet da autorka pojača strukturu priče u sledećem krugu, tj. da jasno podeli priču na uvod, razradu, obrt i pančlajn. Sasvim je moguće da autorka ima prethodnog iskustva u pisanju, ali čak i ja se još uvek trudim da sopstvenim pričama priuštim jasnu strukturu, pre nego što počnem redovno da kršim pravila strukturiranja priče. Najposle, obrt bi trebalo da bude vrhunac priče i da se završi pančlajnom, a mi to sada toliko retko viđamo u pričama, da počinjem da glasam za priče samo ako u njima uočim obrt i uspešan pančlajn.

Lep naslov, radoznala sam da pročitam još od autorke i njenog senzibiliteta.

11. IKONOPISAC

Moguće je da sam ovu priču diskriminisala. Naime, kosa na glavi mi se diže od religija, a pogotovo od pravoslavne. Čim ni neko pomene ikonu, uslovni refleks mi je da zapušim uši i glasno pevam.

Iz aviona se vidi da je priča pismena i korektno napisana.

Iz aviona se ne vidi kako priča ispunjava zadatak i gde je SF element. 

Elem, kao što rekoh u prethodnom komentaru, kako muškarci na Balkanu retko ispoljavaju nežnost kao bitnu osobinu karaktera, za 11., 12. i 13. priču sam mogla da pretpostavim da su ih pisale žene. Ponoviću, ne delim pisma na muška i ženska, ali volim kada uočim nežni senzibilitet u priči, neku mekoću i empatiju pisca prema sopstvenim junacima.

Dakle, nije da me priča nije privukla stilom i emocijama, ali, eto, njen motiv nije moj cup of kvas, a kao što rekoh ranije - počela sam da tražim i nagrađujem priče sa jasnom strukturom i vidljivim, iznenadnim i neočekivanim obrtom i inteligentnim pančlajnom čisto radi vraćanja korenima - ustrojenoj kratkoj priči.

Ono što bih priči zamerila je odvajanje njenih delova zvezdicama. Meni je još Boban to kritikovao u jednoj priči, preporučivši mi da probam da izlijem priču u jednom cugu, ako je moguće. Odvajanje delova priče spada u laka rešenja, izazovnije je modelovati priču iz jednog dela. Pri tom - treba biti baš vešt pa ne prekinuti prirodan tok priče mini poglavljima. Priča je, nije roman.

Takođe, puna mi je fioka Vasilisa, Andreja Rubljova, Aleksi itd. Skoro pa koliko je puna i ikona. 

12. POVRATAK


Eeee, Povratak.  Bila sam uverena da ću ovoj priči da dam glas. Za nju važi gotovo sve kao i za priču pod brojem 10. u smislu jasnoće ispisa i truda da se fabula približi čitaocu i ne komplikuje egomanijom i pretencioznošću.

U ovoj priči ima i nekog sveprisutnog, latentnog cinizma, koji se pojačava na kraju, i to ume da bude vrlo privlačno zahtevnim čitaocima ako pisac ume da kontroliše i dozira taj cinizam, a ovaj je, konačno, to naučio, izgleda. 

Još jedna od priča za koju sam odmah pomislila da će dobiti moj glas, ali nije. Ova nije zato što me je razočarala na svom kraju. Naime, vrlo je pohvalno što je ovo jedina priča u krugu, pored Ktulujskog oka, koja uspešno gradi saspens. To je odrađeno veoma uspešno. I onda, taman kada zbog uzbuđenja, koje postepeno i dozirano raste, odlučiš da zaboraviš činjenicu da ova priča ama uopšte ne odgovara na temu, pročitaš jedno krajnje banalno i pomalo bezvezno rešenje, tužno shvatiš da priči, i pored sve njene pismenosti i uzbuđenja, nećeš dati glas.

Ne vidim zašto se autorka buni na primedbe čitaoca da se bavi dnevno-političkim temama. To nije zabranjeno? Plus, vakcinacije su sada aktuelna tema, samo je normalno da se čitaoci trigeruju na pomen vakcinacija. Treće, pa, draga autorko, u priči si nedvomisleno dala vrednosno određenje u odnosu na vakcinaciju. Taj aspekt nisi ostavila na odlučivanje ni svojim protagonistima ni svojim čitaocima. Jasno si opisala sramotu i osudu u svojoj priči. Nema ljutiš, mada meni uopšte nije palo na pamet da ti, kao autorka, deliš vrednosni stav sa junacima iz svoje priče. Ja tu vidim tvoj jasan otklon i jednostavan i objektivan opis savremenog društva i njegovog vrednosnog sistema.

13. SAMOĆA STVARANJA

Eeeeh, kako poetičan i romantičan naslov, a kako surovo, odmah na početku, prekinut nekim drkanjima, odjebima i pornićima.  Pomislih da bi ovo mogao da piše Džek, samo je on vičan ovakvim kontrastima i antitezama koje provociraju čitaočevo strpljenje.

Elem, od Bobana sam tražila da se strpi (ne mož' čovek ni da se odmori nakon povratka sa šljake na miru, a da Boban ne izgubi strpljenje) zato što u priče nisam želela da upisujem autorove motive, ličnost, izjave, stavove itd. Sada znam da je ovo pisao D.S.B. i sećam se da je rekao da je jedva nešto napisao i sada mi je jasno i prepričavanje i brzanje i nejasna struktura priče.

Pohvaljujem napor da se odgovori na temu, otherwise sasvim neupečatljiva priča. Da je ova priča čovek, bila bi totalno smorena i ubijena u pojam, nevidljiva na ulici.  Verujem da će biti bolje u sledećem krugu i da je ovo bio samo zalet za povratak u sedlo.

Čitamo se. 

A, inače, mi se ovde nešto krljamo ko je glasao, ko komentarisao, a Boban nije ni glasao ni komentarisao. 

Inače, o svojoj priči ne bih naširoko. U Brižu kao omaž voljenom filmu i zato što sam tamo bila nekoliko puta i znala sam o čemu pišem. Čitala sam negde izjavu scenariste da je scenario napisao nakon posete Brižu i da mu je grad izazvao istovremeno divljenje i teskobu. Identično sam ga i ja doživela. 

Priča je o liku koji je poželeo da nakon smrti večnost poživi u slavi pisca, potpisujući ugovor sa kompanijom koja omogućava trajanje sećanja umrle osobe na neku, u ovom slučaju, za priču nebitnu foru, ali zaboravlja da precizira želju. Zato je osuđen na večnost u slavi, ali bez umetničkih dela. Ne znam šta bi drugi, ali meni bi takav život bio degradirajući, prazan i usamljen, jer šta je umetnik bez svojih dela? Šta je slava bez svojih razloga? Šta je osoba bez svog materijalnog izražaja? Da li je vrednija slava ili umetničko delo? Da li umetnik stvara zbog slave ili ličnog izražaja? Da li je umetnik voljen zbog slave ili svojih dela? I tako... Vrlo je moguće da ništa od ovih pitanja nisam uspela na pravi način da pokrenem u 6000k i prihvatam to kao grešku i sopstvenu nevičnost pisanju.

Toliko, vidimo se kod (izumirućeg) zanatlije. 

Quote from: Ksenija Atanasijević on 10-01-2019, 23:04:40Ne znam šta bi drugi, ali meni bi takav život bio degradirajući

Uf, zamisli. Pa ja odmah rekoh da sam upisala nešto sebe u tu priču. Imam (relativnu) slavu, a nemam dela. 

Ti si ona što je naslikala ono bješe?

lol

Ja sam ona budala što luta gradovima i pabovima, a nema napisan ni roman ni pesmu. 

Quote from: Ksenija Atanasijević on 10-01-2019, 23:04:40
A, inače, mi se ovde nešto krljamo ko je glasao, ko komentarisao, a Boban nije ni glasao ni komentarisao. 

Boban ne glasa jer zna imena autora pa bi svakako bio optužen da je glasao za autore a ne priče.
A komentariše ponekad, možda bude i u okviru ovog kruga.
Otkrivanje imena nije znak da se prestane sa komentarima, već da se prestane sa nagađanjima ko je ko.

Pa ja sam u principu sve komentarisala (ako neko nije zadovoljan neka se javi da se bijemo  ).


IKONOPISAC je moj i mogu vam reći da sam i očekivala da će okruženje u koje sam smestila junaka biti odbojno ovdašnjoj publici.
(Ako vam je za utehu, znajte da bi me prava ''pravoslavna'' publika tek pojela!)
Ipak, volim kada se stvari nazivaju njihovim imenima i kada se poradi na autentičnosti (sama rado čitam takve stvari), pa je priča puna - da kažem ''pravoslavne terminologije''. Andrej Rubljov se pominje bez ikakvih skrivenih pretenzija. Prosto zato što je zaista kanonizovan i što je zaštitnik ikonopisaca. Nisam htela ništa tajnovito i dubokoumno da poručim upotrebom njegovog imena, a ako i imam kakvu skrivenu poruku, ona je više vezana za nesluđene visine slavoljubja koje se može roditi u skromnoj dušici, kakva je kod mog slikara, samo ako mu se da hrane. Čuven majstor, pa još i svetitelj, gde bi dalje! A on, nesuđeni kereći frizer, vide sebe na njegovom mestu.

Eto, utoliko je Rubljov bio bitan, ne dalje. (Film sam gledala davno, predavno, a ''Stalker'' mi se više svideo) Međutim, kao što smo već pričali, i mi radioničari smo ljudi  . Svi imamo svoje ukuse i asocijacije, pa je  nedopadanje opravdano. Ja sam se uzdržala kod Ktulua i dala glas iako sam sita Lavkrafta (koji u vidu ilustracija, šala i poašalica ''iskače iz frižidera''), ali vidim da BRIŽ najeba iz sličnih razloga. Sličnih reakcija je bilo i na SAĆURICU i na KREACIJU.


Imena Aleksa i Serafima prosto idu uz priču. Ne živim u Indiji. Lakše mi je bilo da koristim momente koje dobro poznajem nego da pišem o poklonicima boginje Kali.


Slažem se da treba paziti i na asocijacije koje priča izaziva - ali ne previše.


SF elementa nema, u pitanju je obična fantazija. Čoveku je dato da baci ''pogled u sebe'' i on je shvatio šta zapravo želi. Jednostavno, baš kao i sve poruke koje nam nesvesno šalje.


Iskušenje u koje pao umetnik je ono najčešće, bez kog dotovo da i nema stvaranja. Oduvek se stvaraoci prilagođavaju ukusima plemića i kraljeva, zatim crkvenih velikodostojnika, a u novije vreme, na našu nesreću, ideologijama i ukusu najšire, ne baš zahtevne publike.
Svaki od njih, pri tome, pokušava da, udovoljavajući kupcu, proturi nešto svoje.
Taki je usud.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 01:25:08

Otkrivanje imena nije znak da se prestane sa komentarima, već da se prestane sa nagađanjima ko je ko.

Što se otkrivanja tiče, reći ću sada i zauvek da je stare učesnike uglavnom prepoznam. Može se desiti da omanem, ali ne često. Čitamo se tolike godine, pa bi čudno bilo da je drugačije. Značilo bi, možda, da ne marim za vas i da nikoga ne volim   


Optši zaključak: ponavljaju se greške.
Bez da ulazim u subjektivne ocene stila (tu nekog mogu voleti ili ne voleti), ne vidim mnogo razlike u odnosu na trenutak kada smo se prvi put sreli.




Bobana jedinog nisam prepoznala, pa bih zaista volela da, pored njegovih komentara na sve priče (što je uvek dobrodošlo), čujem i kako se našao u Ktuluovom zagrljaju! 

Ta, lakše je i objektivnije komentarisati kada autori nisu poznati, B...

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 07:19:33
Pa ja sam u principu sve komentarisala (ako neko nije zadovoljan neka se javi da se bijemo  ).


IKONOPISAC je moj i mogu vam reći da sam i očekivala da će okruženje u koje sam smestila junaka biti odbojno ovdašnjoj publici.
(Ako vam je za utehu, znajte da bi me prava ''pravoslavna'' publika tek pojela!)
Ipak, volim kada se stvari nazivaju njihovim imenima i kada se poradi na autentičnosti (sama rado čitam takve stvari), pa je priča puna - da kažem ''pravoslavne terminologije''. Andrej Rubljov se pominje bez ikakvih skrivenih pretenzija. Prosto zato što je zaista kanonizovan i što je zaštitnik ikonopisaca. Nisam htela ništa tajnovito i dubokoumno da poručim upotrebom njegovog imena, a ako i imam kakvu skrivenu poruku, ona je više vezana za nesluđene visine slavoljubja koje se može roditi u skromnoj dušici, kakva je kod mog slikara, samo ako mu se da hrane. Čuven majstor, pa još i svetitelj, gde bi dalje! A on, nesuđeni kereći frizer, vide sebe na njegovom mestu.

Eto, utoliko je Rubljov bio bitan, ne dalje. (Film sam gledala davno, predavno, a ''Stalker'' mi se više svideo) Međutim, kao što smo već pričali, i mi radioničari smo ljudi  . Svi imamo svoje ukuse i asocijacije, pa je  nedopadanje opravdano. Ja sam se uzdržala kod Ktulua i dala glas iako sam sita Lavkrafta (koji u vidu ilustracija, šala i poašalica ''iskače iz frižidera''), ali vidim da BRIŽ najeba iz sličnih razloga. Reakcija u tom smislu je bilo i na SAĆURICU i na KREACIJU. A tek na POVRATAK!


Imena Aleksa i Serafima prosto idu uz priču. Ne živim u Indiji. Lakše mi je bilo da koristim momente koje dobro poznajem nego da pišem o poklonicima boginje Kali.


Slažem se da treba paziti i na asocijacije koje priča izaziva - ali ne previše.


SF elementa nema, u pitanju je obična fantazija. Čoveku je dato da baci ''pogled u sebe'' i on je shvatio šta zapravo želi. Jednostavno, baš kao i sve poruke koje nam nesvesno šalje.


Iskušenje u koje pao umetnik je ono najčešće, bez kog dotovo da i nema stvaranja. Oduvek se stvaraoci prilagođavaju ukusima plemića i kraljeva, zatim crkvenih velikodostojnika, a u novije vreme, na našu nesreću, ideologijama i ukusu najšire, ne baš zahtevne publike.
Svaki od njih, pri tome, pokušava da, udovoljavajući kupcu, proturi nešto svoje.
Taki je usud.

QQ, šta će ovi novi učesnici poomisliti, ima da beže glavom bez obrira!

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 07:35:51
Ta, lakše je i objektivnije komentarisati kada autori nisu poznati, B...

Tebi ništa nije smetalo da opleteš po svima za koje si posumnjala da su glasali za autore umesto za priče.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 07:34:00
Bobana jedinog nisam prepoznala, pa bih zaista volela da, pored njegovih komentara na sve priče (što je uvek dobrodošlo), čujem i kako se našao u Ktuluovom zagrljaju! 

pa stvarno ne znam kako uspevate mene da ne prepoznate... ili zaista procenjujete samo po tematici, motivima, ikonografiji.
Ja sam pisac, mogu da pišem o čemu god kako god, ali izgleda živim u umišljaju da je malo onih koji šalju priče za radionice da mogu isto tako.

U pravu si, nije mi palo na um da bi se ti mogao zanimati Lavkraftom. Mislila sam da nisi ni pisao priču za ovaj krug.


Pravi pisac, zaista, može da radi na različite načine. Upravo moja priča je o tome kako se umetnici stalno prilagođavaju za potrebe opstanka, pa će i nevernik raditi ikone ako mu je to jedina prilika da se izrazi. Mada, što bi rekao drug Staljin, ''ti ljudi su inženjeri duša, ali oni umišljaju da mogu da rade onako kako oni hoće''! Sada, ako gledaš dela starih majstora, primetićeš kako mnoge umetnine u crkvama šalju sasvim svetovne poruke i izražavaju razna nereligiozna osećanja.

ja sam tudum kada je u pitanju prepoznavnaje radioničara. evo, sada ćete se slatko nasmijati kad vam obrazložim vlastite pretpostavke o pričama i njihovim autorima.


za prvu sam priču mislila da je Bobanova.
za Vasilisu sam mislila da je D.-ina.   
za Ktulujsko oko sam mislila da pripada Scordisku.
Dante za kukuriku bio je plod razigranog Bate.
Arhitekte su trebali biti Kimurini.
a zadnja priča nije mogla biti ničija nego Džekova.
DSB-a nisam nigdje mogla pronaći.
toliko o mojim sposobnostima prepoznavanja drugih.

 Džek nikad ne bi napisao ''imati seks''!
On je romantična duša. 

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:34:20
Džek nikad ne bi napisao ''imati seks''!
On je romantična duša. 

ali... nije ta rečnica iz te priče.

,,Čoveče, pokušavamo da smanjimo račun za struju. Ti ostaneš celu noć, gledaš porniće, drkaš do jutra i onda si ceo dan kao govno, a ovde smrdi kao na deponiji i računi ostaju astronomski...!" ,,Kada bi ostala i ti ne bih morao..." ,,Odjebi... ,, Vesna ga je prekinula a Ivan se osmehnuo, prvi put tog dana. Ne bi mogao imati seks sa njom ni kada bi pristala, jednostavno ne bi. Bilo bi previše čudno, posle svih tih godina.


U pogađanju koja je čija priča možda i pogrešim, a po pitanju seksa nikad!

Mada, to imanje seksa se pojavljuje i u prvoj priči.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:41:50
Mada, to imanje seksa se pojavljuje i u prvoj priči.

okej, naglasak je bio na drkanju. to, da će dsb, jedan fin i uljudan pisac, krenuti u drkadžije, a džek u svece, mi je bilo nezamislivo.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:41:50
Mada, to imanje seksa se pojavljuje i u prvoj priči.

tako je. pobrkala sam "seksove".

DSB je i mene iznenadio, mada ima ono nekakvo ljudožderstvo od pre...

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 09:47:08
DSB je i mene iznenadio, mada ima ono nekakvo ljudožderstvo od pre...

je, pojeli su mamu za ručak, a najslađi su joj bili hrskavi prstići. to nikada neću zaboraviti...

E, sarurnice, moje ljubavne priče imaju odnos među ljudima dublji od postojanja žene isključivo zarad muškarca. Ta priča je dobra minijatura i to je sve. Prava, vešta priča i zahtevni čitaoci ne bi oprostili tako površan odnos i činjenicu da je on, u suštini, sebičan i patrijarhalan. Rip off Ederlezija, ali manje u sadržajnom, a više u psihološkom smislu. Tu nema dubine ni stvarne ljubavi. Žena je objekat muške žudnje, u nju se upisuju muška očekivanja i projektuju patrijarhalni stereotipi. Zato i nisam čitala ovu priču kao ljubavnu niti sam čitala tu zaljubljenost protagoniste u AI. To je neka autoprojekcija, odnos protagoniste sa samim sobom.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 09:54:56
E, sarurnice, moje ljubavne priče imaju odnos među ljudima dublji od postojanja žene isključivo zarad muškarca. Ta priča je dobra minijatura i to je sve. Prava, vešta priča i zahtevni čitaoci ne bi oprostili tako površan odnos i činjenicu da je on, u suštini, sebičan i patrijarhalan. Rip off Ederlezija, ali manje u sadržajnom, a više u psihološkom smislu. Tu nema dubine ni stvarne ljubavi. Žena je objekat muške žudnje, u nju se upisuju muška očekivanja i projektuju patrijarhalni stereotipi. Zato i nisam čitala ovu priču kao ljubavnu niti sam čitala tu zaljubljenost protagoniste u AI. To je neka autoprojekcija, odnos protagoniste sa samim sobom.

tko je tu zaljubljen? meni ta priča ne govori o zaljubljenosti. cijela priča govori o ambicijama. zadnja rečenica i pominjanje savršene ljubavi je loše izvedena, i to sam Linkinu već rekla.

šta reći... sve bre ovo nema smisla kada neko nije u stanju da razlikuje ispis realno totalnog početnika i realno vrlo pismene osobe.
Pisanje je KAKO a ne ŠTA.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 09:58:52
šta reći... sve bre ovo nema smisla kada neko nije u stanju da razlikuje ispis realno totalnog početnika i realno vrlo pismene osobe.
Pisanje je KAKO a ne ŠTA.

nisam sigurna kojeg sam ja to profesionalca povrijedila neprepoznavanjem i uspoređivanjem s početnikom. scordisk lijepo piše. rečenice su mu duge i poetske. ali jednako kao i vi teže zgura ono što misli u kraći format. on je čovjek duže forme.

osim toga, svjedoci su i na radinoci kako i sami profesionalci znaju zakazati i napisati neprepoznatljive priče. što se tiče pismenosti, nitko ovdje nije baš takva truba.

Pa većina nas je pogodila da je KTULUJSKO OKO veoma pismena priča.


Sad, kad rekoh to ''ktulujsko'', setim se da si sklon pravljenju svoga rečnika (ŽIVOSAHRANJENI), ali slab je to bio nagoveštaj. Lavkraft je vukao na drugu stranu. Pomislila sam da je Volšebnik ili neko nov.

Ja sam odmah prepoznala Bobanovu priču. Sa stanovišta specifične i lepe SF poetike koja je utrla put srpskom SF-u, stila, ispisa, motiva, opisa unutrašnjih demona i rip off-a mog pančlajna. 

To je Boban, vidi se sa Plutona. Sa 2% truda, ali Boban.

nije rečeno "profesionalac" nego pismena i mnogo manje pismena osoba. Ali ti, saturnice, izgleda imaš dar da pročitaš ono što misliš da piše., što smo se osvedočili i u tvom tumačenju teme. Elem, nije nikakav problem, samo je zaista bezvezarija ne biti u stanju da se prepozna pravi literarni ispis od prostog ređanja reči i rečenica.

Quote from: Ksenija Atanasijević on 11-01-2019, 10:11:20
Ja sam odmah prepoznala Bobanovu priču. Sa stanovišta specifične i lepe SF poetike koja je utrla put srpskom SF-u, stila, ispisa, motiva, opisa unutrašnjih demona i rip off-a mog pančlajna. 

To je Boban, vidi se sa Plutona. Sa 2% truda, ali Boban.

dopustit ćeš D., da ja nisam u to toliko upoznata, da se vi znate sto godina, da ja nisam u prilici čitati srpske pisce onako kao vi.

Dopustiću.  Ja pročitah skoro sve Bobanovo (možda propustih neku pričicu). To je SF lektira.

Quote from: Boban on 11-01-2019, 10:12:34
nije rečeno "profesionalac" nego pismena i mnogo manje pismena osoba. Ali ti izgleda imaš dar da pročitaš ono što misliš da piše., što smo se osvedočili i u tvom tumačenju teme. Elem, nije nikakav problem, samo je zaista bezvezarija ne biti u stanju da se prepozna pravi literarni ispis od prostog ređanja reči i rečenica.

pa kao što sam rekla, vaša priča posjeduje određeni literarni ispis, ali je meni to bilo pretjerano i nagurano u malo prostora. na cijele dvije stranice opisujete  svoje duševno stanje. meni je to bilo previše. u romanu mi ne bi smetalo, ali u 6000 karaktera, sva riječ viška smeta.

Ja sam u prilici da čitam srpske pisce, nema to nikakve veze.
No dobro, prepoznao je bar neko.

Pa ne možemo svi ko Ksenija biti zaljubljeni u Bobana i prepoznati ga u prvoj rečenici čak i kad krene da piše Laftkraftovski fan fiction.

Quote from: Kimura on 11-01-2019, 10:18:10

Ja sam u prilici da čitam srpske pisce, nema to nikakve veze.
No dobro, prepoznao je bar neko.

ovdje je meni jedino pokojni upečatljiv. on jedini ima stil kojeg ne možeš zamijeniti ni sa kim.