METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

Meho Krljic · 08-05-2021, 15:23:25

Compilado a beneficio de las victimas del terrorismo de estado Colombiano je ime koje govori samo za sebe. Ali da pojasnimo: kompilaciju izdaje argentinski izdavač i na njoj je više od pedeset pesama kolumbijskih pank i hardkor bendova iz osamdesetih, devedesetih i dvehiljaditih, i sve se prodaje za koliko date. Neljudski je ovaj divni dokument propustiti:

https://cansinopunk.bandcamp.com/album/v-a-compilado-a-beneficio-de-las-victimas-del-terrorismo-de-estado-colombiano

Dendra iz Kalifornije zvuči vrlo prijatno na svom debi EP-ju, Deeper into Abyss. Ovo je thrash metal starije škole, sa malo heavy metal elemenata ali bez zapravo nekih vidljivijih napora da muzika zvuči retro i bude nekakav rivajvl '80s zvuka. Dendra, naprotiv, vrlo prirodno sviraju u ovom stilu, pronalazeći originalan izraz u nećemu što je krajem osamdesetih doživeli svoj vrhunac, pa su mi stoga vrlo simpatični. Dobre pesme, osoben zvuk, prepoznatljiv vokal, odlična atmosfera, izdanje za svaku pohvalu:

https://dendraband1.bandcamp.com/album/deeper-into-abyss

Chaotic Hardcore iz Indijane? Može! Deathtax je lepo ime za bend a Are We Left No Other Choice, je vrlo dobar EP energične, vrištave muzike koja zapravo ne pati od haotičnosti onoliko koliko bi se očekivalo. Ovo je disonantno, grčevito i glasno, ali pesme su poduže, dobro aranžirane i sa ipak jednim spektrom atmosfera. Odlična ploča:

https://deathtax.bandcamp.com/album/are-we-left-no-other-choice

Momački veganski strejtedž hardkor na novom EP-ju portlandskih xcauterizex. EP se zove Blessed Flame i pun je dobrih metal rifova spakovanih u srednjetempaški ali dinamičan moshcore. Meni ovo vrlo fino, pogotovo uz dobru produkciju.

https://cauterizexvx.bandcamp.com/album/blessed-flame

Vice Squad obrađuju Motorhead u blues/ honkytonk/ jazz stilu na EP-ju Vice of Spades. Da li zaista IŠTA drugo treba da se kaže? Beki Bondage koja peva Bomber preko akustičnih gitara, drugari – dok to ne čujete, niste živeli.

https://vicesquad.bandcamp.com/album/vice-of-spades-ep

Bled To Submission su iz Nešvila a njihova muzika je (blackened?) sludge metal/ powerviolence. Gadno zvuči a i GADNO ZVUČI. Album Bury Them In The Graves They Dug For You je onoliko agresivan koliko mu ime sugeriše ali i dobro sekvenciran sa jednim jasno ispisanim narativom tokom čitavog trajanja, zanimljivim zvukom koji podrazumeva mnogo semplova i elektronike preko teških, jakih gitara i disciplinom potrebnom da se sve to iznese. Daunloud se plaća koliko želite (kod izdavača. Kod benda je 6 dolara) a treba da želite:

https://nervealtar.bandcamp.com/album/bury-them-in-the-graves-they-dug-for-you
https://bledtosubmission.bandcamp.com/album/bury-them-in-the-graves-they-dug-for-you

Švedski d-beat pankeri偏執症者 (Paranoid), naši stari prijatelji, imaju novi album, Cursed i ovo je još deset pesama sasvim predvidivog ali prijatnog hardkor nabadanja sa dobrom produkcijom i tipično švedskim kombinovanjem melodičnijih metal gitara sa d-beat minimalizmom:

https://pndftw.bandcamp.com/album/cursed

Švedski Sterbhaus imaju svoj zvuk. Ovaj projekat članova Shining, Ondskapt itd. kombinuje thrash i death metal sa malo groove metala već duže od deceniju a novi album je snimljen uživo u Stokholmu 2015. godine i prikazuje bend u vrlo ubedljivoj, mišićavoj formi. Necrostabbing at Göta Källare - Live in Stockholm ima devet energičnih a opet melodičnih pesama koje slobodno, i vešto spajaju te elemente (skandinavskog) death zvuka sa thrash i groove elementima za jednu komunikativu ali ipak višeslojnu muziku. Dobra produkcija i odlična svirka:

https://sterbhaus.bandcamp.com/album/necrostabbing-at-g-ta-k-llare-live-in-stockholm

Danski trešeri Artillery posle nepunih 40 godina karijere zvuče zdravo i poletno na svom desetom albumu, X. Ovo je sigurno napisana, odsvirana i producirana ploča metala koji ni ne pokušava da se trka sa mlađarijom ili – sem produkcijski – krade njihove trikove. Artillery umesto toga pišu pamtljive, melodične pesme heavy metala koji ide malo brže i žešće ali nije namenjen samo uskožanrovskoj publici i ima jednu sigurnu radio-friendly komponentu koja, naravno, neće biti draga hardkor trešerima ali hoće matorim metalcima nabaciti osmeh na lice. Artillery sviraju veoma dobro u ovoj osveženoj, podmlađenoj postavi gde je gitarista Michael Stützer jedini originalni član i mogu da računaju na publiku širokog spektra. Fino:

https://artillerymetal.bandcamp.com/album/x

Seizure su mladi bend iz Los Anđelesa koji na svom debi albumu, Born in the Dark, nudi izvrstan thrash. Ovo je thrash metal nešto starije škole, sa tragovima crossovera iz kasnijih osamdesetih i energičnom, poletnom svirkom. Mladost članova benda se u ovom slučaju ne manifestuje u nekakvoj nesigurnosti u svirci ili stilskoj nedorečenosti i Seizure zvuče vrlo profi i disciplinovano sa instrumentalnim kvalitetima koji ih stavljaju rame uz rame sa bendovima poput, recimo, Annihilator. Mislim, pa, slušajte solaže! Produkcija je dobra mada za nijansu previše čista ali to i nije nekakva ozbiljna zamerka. Sjajno.

https://youtu.be/2hTgBRxypAM

Nema black thrasha dok ga ne dohvate Južnoamerikanci. Bömber iz Santjaga u Čileu sviraju više od deset godina i imau gomilu snimaka ali Black Ultra Anarchy im je prvi album i ovo je vrlo pankerski, ne zaista lo-fi ali jednostavan, sveden, neprskan ,,ulični" metal kakav je nemoguće ne voleti. Mislim, jedna pesma se doslovno zove Street Meets Metal. I ima rif od koga čoveku spontano dođe da polomi sve po kući. Druge pesme se zovu ,,Kill the Sober" ili ,,Satan's Bike Power". Dakle, Black Ultra Anarchy nije muzika za kontemplaciju i filozofiju nego za šutku i dobro raspoloženje? Tako je. Ne propustiti.

https://thetruebomber.bandcamp.com/album/black-ultra-anarchy

U daljim vestima iz južnoameričkog black thrash zvuka, MunicioN je mnogo dobro ime za bend a ova ekipa iz Santa Fea ima prvi album i ako vas naslov, Fukk Off In Hell!, ne privuče ja ne znam koji je vaš problem. Ovo je šarmantan blackened thrash metal sa možda za nijansu isuviše čistim zvukom (!!!!) ali odličnim etitjudom i pesmama koje nisu možda sam VRH žanra ali su dobre, vrlo dobro odsvirane i raznovrsne a što nije čest kvalitet u ovom podžanru. Vredi!

https://municion1.bandcamp.com/album/fukk-off-in-hell

Teksaški Empty Shell ne svira neki mnogo pametan niti nadahnut deathgrind, naprotiv, njihova muzika je dosta generička i jedino što ih izdvaja je blago akcentiranje narkotika kao teme pa se i prvi albu zove Narconomics. No, ovo je i savršeno uredna, tehnički korektna a stilski divljačka muzika pa ako niste stalno u potrazi za nečim neuporedivim sa bilo čim drugim i volite dobro produciran, pomalo gruverski deathgrind, navalite:

https://emptyshelltxng.bandcamp.com/album/narconomics

Kolumbijski Dissonam, naprotiv, ima dosta zanimljivih ideja na svom albumu, Mazmorras de Fuego i Oscar Guerrero koji sve to piše može da bude ponosan i na svoju imaginaciju i na ostala dva člana benda, i na solidnu produkciju kojom je ovaj album obdaren. Blago se kolebam u vezi dužine pesama koje su, za moj ukus, mogle da budu duplo kraće pa bi time Oscarove ideje bile ubojitije ali ovo je bez obzira na sve zabavna i energična ploča deathgrinda koja se k tome prodaje za onoliko koliko date. A dajte, budite ljudi:

https://dissonam.bandcamp.com/album/mazmorras-de-fuego-2

Blacken iz Baltimora sebe taguju kao grindcore i powerviolence bend ali njihov album Deep Despair zapravo ima pesme od po preko tri minuta i mrveći, očajnički zvuk koji u sebi ima i ,,blackened" komponentu i sludge težinu. Sve u svemu pristojna kombinacija ako ste raspoloženi za muziku koja će vas potopiti negativnim emocijama i energijom. Meni dobro:

https://blackenmd.bandcamp.com/album/deep-despair

Bestial Tongues su iz Nju Džersija i njihov debi EP, Deconsecrated prikazuje ih u dobrom svetlu. Ovo je u suštini grindcore sa dosta disonanci i progresivnih ideja koje im zarađuju poređenja sa Discordance Axis ali i sa nešto dužim pesmama/ gitarskim solažama/ kompleksnijim aranžmanima koji će biti važni ljudima što naprosto ne mogu ozbiljno da shvate grindcore. Bestial Tongues imaju dobar zvuk i sviraju izvrsno:

https://bestialtongues.bandcamp.com/album/deconsecrated
https://frozenscreamsimprint.com/album/deconsecrated

Empire of Pigs iz Finiksa u Arizoni imaju zanimljiv zvuk na debi albumu, Harrower. Hoću reći, ovo je delom death metal, delom thrash metal, sa malo hardcorea u svemu ali nije sklopljeno onako kako se to inače radi. Umesto nekakvog generičkog deaththrasha, Epmpire of Pigs više zvuče kao da je klasičniji thrashcore dobio infuziju death metala pa je muzika eksplozivna i spakovana u energične, ekonomično aranžirane pesme. Uz vrištav vokal, opake rifove i brz tempo, ovo se veoma lepo posluša:

https://empireofpigs.bandcamp.com/album/harrower

Mace iz Calgaryja se vode kao deathcore bend ali njihov zvuk je zapravo velikim delom baziran na nu metalu, a deathcore breajkdaunovi i beatdown proklamacije su više dodatak na tu nu metal osnovu. Ovo je, dakle, koloplet žanrova koji nisu baš neki moj prvi izbor kad slušam muziku, ali EP Suffocating ima nekoliko lepih momenata koje ne treba ignorisati, plus, produciran je vro solidno i u principu mi je bio bliži od većine modernog deathcora i nu-nu metala...

https://mace403.bandcamp.com/album/suffocating

Poljaci Trauma imaju novi EP i Acrimony je solidna ekstrapolacija njihovog death metal stila koji još malo pa će napuniti tri decenije službe. Ovo su pesme koje brutalnu death metal matricu umešno nadograđuju kontemplativnijim sadržajem tako da se ne izgubi energija i agresivnost stila, ali da se dobije ona proverbijalna treća dimenzija. Tri vrlo dobre autorske pesme, sa raznovrsnim i uglavnom dobro promišljenim idejama plus obrada jedne od boljih Gorefestovih pesama za kraj (Reality When You Die) – nemam zamerki:

https://traumadeath.bandcamp.com/album/acrimony

Rimljani Screaming Banshee imaju drugi album i ovo je vrlo egzibicionistički nastrojen progresivni death metal sa aranžmanima koji su puni ukrasa i truda da se dinamizuje muzika koja je, da budemo pošteni, jako energična i agresivna. Ume to da bude malo po, jelte, formuli, ali Pierceive (kakva igra reči!!) ima dobre rifove i jednu ipak organsku dimenziju u izvođačkoj ravni koja ploču spasava od toga da je percipiramo (da ne kažem ispirsujemo) kao nešto sklopljeno ,,u kompjuteru". Cenim to:

https://screamingbanshee.bandcamp.com/album/pierceive

Anharat su kavernozni death doom iz Nju Džersija a EP Blood Sorcery ima tri pesme crne, gušeće, snažne metalčine samo za najnapaljenije. Kaseta košta kolko košta al se daunloud daje za koliko date, pa poslušajte:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/anharat-blood-sorcery

Mađari Mephitic Grave na svom debi albumu Into the Atrium of Inhuman Morbidity zvuče kao da su se okretali i mrvili u đubretarskom kamionu tokom snimanja. Vaše uživanje u ovom albumu biće upravo funkcija toga da li ovo shvatate kao kompliment ili kritiku. Mephitic Grave su svakako dosledni old school death metal senzibilitetu i meni je to blisko i prijatno, ali ovaj album zvuči kao demo sa svim pozitivnim i negativnim konotacijama koje to nosi:

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/into-the-atrium-of-inhuman-morbidity

Kardashev se vode kao progresivni death metal bend ali novi EP, The Baring of Shadows jedva da ima ikakve spone sa ekstremnim metalom i ovo je prevashodno melanholični, emotivni shoegaze-post-metal (postgaze?) sa četiri raspevane, ranjive pesme koje meni ne znače bogznašta, ali imaće svoju publiku:

https://kardashev.bandcamp.com/album/the-baring-of-shadows-2

Kataan iz Nju Hempšira su u sličnom čamcu ali njihova muzika je ipak nešto energičnija i mišićavija na eponimnom debi EP-ju. Ovde su sačuvani elementi blek metala i mada bend vrlo ambiciozni nastoji da proširi harmonsku paletu, utemeljenje u blastbitu i ekstremnom vokalu dobro dođe. Četiri solidno napisane pesme, miks meni ružnjikav ali primeren podžanru, fino:

https://kataan.bandcamp.com/album/kataan

Kolumbijski Sol de Sangre je simpatičan na EP-ju Despair Distiller sa death metalom stare škole, jednostavnih, pravolinijskih aranžmana i dobre produkcije. Ovo je muzika koja se trudi da kompozicije imaju distinktne karaktere, prevashodno kroz atmosfere kojima su podređeni i rifovi i ritmovi i harmonije. Ni previše agresivno, ni premekano, ni prekomplikovano, ni jednostavno, ovo udobno sedi u sredini gde nećete upamtiti pojedinačne teme i rifove ali hoćete imati prijatan, topao osećaj masaže moždane kore masivnom, ali pažljivom muzikom:

https://soldesangre.bandcamp.com/album/despair-distiller

Coffin Rites iz Minneapolisa imaju simpatičan živi album abrazivnog deathgrind zvuka prosto nazvan Live @ Lee's 2019. Bend je pod uticajem Carcass, Goatwhore itd. i ovo je vrlo disciplinovano odsviran a opet divljački i nepoćudan death zvuk sa solidnom produkcijom i uverljivom živom energijom. Sviđa mi se i što bend ovo priodaje za onoliko para koliko ste spremni da platite pa ovo izdanje ne treba propustiti ako volite ovakav metal:

https://coffinrites.bandcamp.com/album/live-lees-2019

Uvek se poradujem novom izdanju Fucking Kill Records jer ovaj mali nemački izdavač uglavnom izvlači bisere iz dubokog podzemlja. Syzygial Slime Worlds je split album kanadskih Perihelion Gnosis i američkih Wharflurch i ovi prvi nude elegantan a sirov old school doom death metal, dok su ovi drugi (nama već poznati) old school (blackened) doom death metal (!!!!) koji KIDA. Fizičke kopije izlaze tek u Avgustu ali daunloud možete kupiti odmah!

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/perihelion-gnosis-wharflurch-split
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/syzygial-slime-worlds-split

Bostonski Led To The Grave imaju singl finog deaththrasha za HPGD i mada ovo stilski samo malčice odstupa od proseka katalloga inače grindcoreu, goregrindu i prljavom death metalu posvećenog izdavača, Pray For Death je eminentno slušljiva ploča sa dve pesme energičnog i komunikativnog zvuka prepunog lepih rifova i dobrih ideja. Kvalitetna produkcija i sve što treba, još jedan bod u gostima za Horror Pain Gore Death Productions.

https://hpgd.bandcamp.com/album/pray-for-death
https://ledtothegrave.bandcamp.com/album/pray-for-death

Nazvati bend Violence je skoro pa neukusno, ali ovaj francuski industrial metal projekat svakako ne može da se pohvali dobrim ukusom kad među gostima ima Billyja iz Biohazard. Šalim se, šalim se, mada je ovo svakako vrlo '90s zvučeći industrial metal sav u revolucionarnim parolama i rifovima koji imaju po dva tona i mada mu jako nedostaje originalnost ili nekakav jači identitet, svakako može da ispuni prazninu i zadovolji konkretnu potrebu za ovakvom muzikom. Hoću da kažem, Opus I, konceptualni album o buntu i revoluciji je solidno napravljen i nema sumnje da će publici koja ovakvu muziku voli biti zanimljiv:

https://violence-project.bandcamp.com/album/opus-i

Déhà ima novi album a koji zapravo sadrži tri kompozicije improvizovane uživo tokom tri Twitch strima u Aprilu i ovo je prijatan, bučan ,,dream pop" sa metal oštricom, za sve te neke sanjare koji vole distorzirane gitare i povremeni blastbit. A Luminous Constant, kako je naslov ovog albuma, je možda i ,,nepotrebno" solidifikovanje događaja u produkt ali zvuči lepo i prodaje se za koliko date:

https://deha.bandcamp.com/album/a-luminous-constant

Whoa, nisam očekivao da se od svih bendova Bile vrate u rotaciju! Legendarni njujorški industrial metal projekat je danas sveden samo na Krztoffa, koji je na Sharks And Covid, Vol.1 uradio sve instrumente i programiranja (sem par gostujućih momenata) i ovo je, u skladu sa činjenicom da je on ionako pisao većinu muzike i u devedesetima, sasvim na liniji Bile zvuka. Dakle, haotično, bučno, prljavo, šarmantno. Problem sa Bile je što su brzo posle legendarnog prvog albuma pesme postale hrpe semplova i bučnih efekata bez jasnih individualnih karaktera pa je tako i na ovom EP-ju, ali ako se posluša pažljivije, ima u njima mnogo simpatičnih detalja koje vredi overiti:

https://bile.bandcamp.com/album/sharks-and-covid-vol-1

Odličan par kompilacija od strane Cave Dweller Music pod naslovom Mind Over Metal - Volume 1 i 2 sakuplja malo više od pedeset bendova različitih stilskih usmerenja, ali sa prepoznatljivom vernošću underground estetici i ekstremnijim estetikama. No, ovde su kvalitet svirke i produkcije uglavnom na visokom nivou pa ovo nije puka kolekcija muzike gomile ortaka nego pažljivo prosejana prezentacija interesantnog dooma, thrasha, death, black metala itd. Košta al vredi:

https://cavedwellermusic.bandcamp.com/album/mind-over-metal-volume-1
https://cavedwellermusic.bandcamp.com/album/mind-over-metal-volume-2

Acid Blade zvuči kao neko oružje iz RPG kampanje a što sugeriše da je bend koji je sebe ovako nazvao sastavljen od samih nerdova. Ništa novo za metalce, rekao bih, naprotiv, to je nešto čime se ponosimo. Elem, istoimeni bend iz Drezdena prvim snimkom, koji se zove jednostavno Demo 2021 donosi tri lepe pesme u NWOBHM stilu sa sve falseto vokalima, razularenim soliranjem i solidnim rifovima. Za demo, ovo je vrlo pristojno producirano – bend najavljuje album za kasnije u toku godine – a ako baš mora da se nađe zamerka to je da su sve tri pesme u sličnom tempu – bržem srednjem – a to nije neka ozbiljna zamerka. Acid Blade nude ovaj demo za onoliko koliko ste voljni da platite, pa izvolite:

https://acidblade.bandcamp.com/album/demo-2021

Legendarni(ish) italijanski heavy metal kvartet Metal Force je reizdao svoj demo iz 1982. godine na Bandcampu i to, bogami, vredi čuti. Iako je naslov Heavy Concert, ovo je studijski snimak, ali solidan za ono vreme, sa energičnim, rokerskim metalom koji vozi brzo i dinamično, spajajući na idealan način klasičniji '70s zvuk sa novim talasom metala što je u to vreme uveliko harao. Osam pesama, mnogo svežine, ne propustiti:

https://metalforce1.bandcamp.com/album/metal-force-heavy-concert

Kad smo već kod legendarnih bendova iz osamdesetih, losanđeleski (kasnije njujorški...) Savage Grace su se reaktivirali pre malo više od godinu dana i njihov sajt pominje da su planirali da sviraju po Južnoj Americi. Eh, loša sreća i sve to, ali nije sve tako crno pa smo upravo dobili New York Daze, kolekciju snimaka iz njihove njujorške faze... ... a koja neće biti po volji ljubiteljima ,,klasičnog" Savage Grace zvuka. Bend je u svoje vreme svirao vrlo solidan melodičniji speed metal koji se nije odrekao svojih rock/ blues korena, ali ova kompilacija sastavljena je od snimaka iz kasnije faze, sa početka devedesetih, od pesama što su bile po B-stranama i kompilacijama i koje su bliže klasičnom hard rock/ glam metal zvuku što spremnije vezujemo za Los Anđeles odakle bend potiče. Deo ovog smo već čuli na CD verziji drugog albuma benda, After the Fall From Grace, u vidu bonus materijala i utoliko je New York Daze manje esencijalno izdanje, ali kako je bend već izvesno vreme u bifu sa svojim starim izdavačem, slutim da je ovo samo manevar u dugačkom iznurujućem ratu. Sve to ne treba da skrene pažnju sa činjenice da su ovo odlične pesme, odsvirane izvrsno i da ljubitelji klasičnog kalifornijskog heavy zvuka ovde dobijaju deset odličnih komada koji zvuče vitalno i zdravo – bez preproduciranosti koja je mučila tu scenu krajem osamdesetih – uz koje je lako pretvarati se da opet imate 16 godina i da je sve OK:

https://savagegrace1.bandcamp.com/album/new-york-daze-2

Pulverazor na svom prvom singlu, Swamp Demon Stomp zvuče toliko '80s da ste par minuta u dilemi da li je u pitanju parodija. Nije, ali nije bitno, kome je muzika gde su svi vokali u falsetu i između svaka dva stiha ide solaža smešna po definiciji ionako neće verovati kad mu kažete da je ovo ozbiljno. Je li i dobro? Pa... mislim, ovde ima cheesa više nego što naprave u celom Imleku za nedelju dana, ali ima i žestinu, sirovost i jednu autentičnost koju, pored svog mačopoziranja i primitivnosti ne mogu da ne volim i ne cenim:

https://pulverazor.bandcamp.com/album/swamp-demon-stomp

Emerald iz Arizone imaju novi mini LP i Emerald AD 2021, kako se ova ploča zove, donosi pet pesama vrlo solidnog heavy metala klasičnog zvuka i epskih tema. Kill the Unicorn koja ploču otvara je skoro sedam minuta srednjetempaškog, moćnog metal nabadanja kakvo bi svako mogao samo da poželi. Pesme su jako dugačke za ono što bend radi, ali ova dva iskusna momka nemaju problem da klasične heavy metal komade razvuku na šest i sedam minuta i da to bude smisleno i održi pažnju sve vreme. Bend je originalno radio osamdesetih godina ali su snimci počeli da se nižu tek nakon reujedinjenja 2014. godine i nakon četiri albuma ovaj mini LP je neka vrsta krune ove faze karijere benda, sa jako solidnom interpretacijom klasičnih heavy metal postulate za novo doba, bez fokusa na cheese i sa puno karaktera. Jake preporuke:

https://emeraldmetalusa.bandcamp.com/album/emerald-ad-2021

U daljim vestima iz klasičnog heavy metala, grčko-italijanski Sinner Guard imaju novi album i novog pevača. Vincenzo Turitto UŽASNO podseća na Brucea Dickinsona kada malo pusti glas pa je to vrlo jak adut na strani benda koji, srećom, piše odlične pesme i ne ide na puko kopiranje Iron Maiden. No, da ne bude zabune, album War is the father of all je pod velikim uticajem Maidena i drugog metala te generacije sa blagim proggy elementima u svojim pažljivo pisanim aranžmanima. Sa dobrom svirkom i odličnom produkcijom Sinner Guard se od ostatka čopora zaista izdvajaju na ime Turittovog sjajnog, karakternog pevanja i ovo je heavy metal kakav mogu da slušam u svako doba dana. Sjajno:

https://sinnerguard.bandcamp.com/album/war-is-the-father-of-all

Denverski Immortal Sÿnn imaju možda najgori omot koji sam video ove godine (a video sam svašta) za svoj drugi album, Force of Habit. No, njihov melodični, ekspresivni heavy metal koji kombinuje trešersku čvrstinu/ disciplinu sa klasičnijim, više radio-friendly temama zvuči mnogo bolje nego što omot sugeriše. Da su Anthrax 1984. godine skrenuli levo kod Albukerkija zvuali bi kao Immortal Sÿnn, a ovaj bend zavređuje pažnju svakog ko voli pravi heavy metal.

https://immortalsynn.bandcamp.com/album/force-of-habit

Francuzi The Losts spajaju isto taj neki klasičniji heavy metal zvuk sa dosta Maidena u svojoj srži sa modernijom produkcijom i nešto savremenijim sviračkim pristupom. Drugi album, Mystery Of Depths zapravo je pun vrlo dobro napisanih pesama koje spajaju moćnu melodičnu mejdnovštinu i tvrđe trešersko trešenje i meni se to, sem produkcije, prilično dopada. Malo manje napucan, topliji zvuk bi bendu, mislim, doneo dosta kvalitea ali i ovako ovo je izuzetno šarmantna ploča prepuna iznenađenja i eksperimenata tamo gde ih ne očekujete:

https://thelosts.bandcamp.com/album/mystery-of-depths-2021

Šveđani Tyrann su trio sastavljen od bivših i sadašnjih članova Tribulation, Enforcer, Corrupted itd. i debi album, Djävulens Musik (prevod vam ovde svakako neće biti potreban) je sviran u klasičnijem heavy metal stilu sa nešto okultnog začina i ovo je vrlo dopadljiva ploča koja uspeva da zaobiđe modernu produkciju i izlizane fore i zazvuči i sirovo i autentično. Neće svakom biti po volji sve na ovoj ploči – pevanje je svakako nešto što zahteva malo navikavanja, ali Tyrann imaju dosta štofa i očigledne ljubavi ka heavy metalu:

https://intirecords.bandcamp.com/album/dj-vulens-musik

Za kraj: pre par nedelja smo imali novi Cannibal Corpse a sada se i još jedan (polu)legendarni bend iz iste generacije pojavio sa novim albumom. Solstice su pripadali udarnoj grupi bendova sa Floride sa početka devedesetih kada je ta scena definisala veliki deo modernog death metal zvuka, ali su imali taj hendikep da su im veći bendovi brzo pokupili članove pa je Solstice posle dva albuma sveden na povremeni projekat koji se radi kad se ima vremena. Pošto je jedan od osnivača, Rob Barrett, danas ponovo, i vrlo investirano, u Cannibal Corpse, nova postava Solstice se već nekoliko godina za pevanje i ritam gitaru oslanja na doprinos vrlo talentovanog mlađeg muzičara Ryana Taylora iz Atomik i Combat, sa kojim je bend, ako se ne varam, onomad nastupao i kod nas. Novi album, Casting the Die ipak zadržava dvojicu od trojice osnivača, odličnog Dennisa Munoza na solo gitari i čudesnog Alexa Marqueza na bubnjevima, pa je ovde, što se zvuka i osećaja tiče, Solstice veoma veran inicijalnoj viziji. Ta je vizija još na prvom albumu bila da se izmeša aktuelni death zvuk sa Floride sa dosta thrash elemenata i sve umota u popaljiv groove koji je Marquezova specijalnost pa i ovaj album pametno rezurektuje ovu formulu. Marquez ovde više ne mora da svira brze blastbitove koji mu nikada nisu bili jača strana, već njegov vrlo gruverski, vrlo fanki bubanj šalta između trešerske brzine i odmerenog blastovanja koje se odlično uklapa sa rifovima i generalnom atmosferom pesama. Bend ima vrlo zdrav, tradicionalno čist a energičan zvuk koji se oslanja na fino odmeren odnos razgovetnosti i žestine, a pesme su sasvim u skladu sa Solstice formulom sastavljene od dobrih rifova i Marquezovog organskog ritma. Taylor svakako pokazuje koliko je važno imati harizmatičnog frontmena, pa je njegovo pevanje u velikoj meri onaj presudni element koji Solstice danas izdiže iz prostog revival benda u nešto što zvuči autentično i mada ne inovativno, dostojanstveno utemeljeno u stilu koji u svoje vreme nije stigao da bude izlizan. Ja sam prilično zadovoljan:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/casting-the-die

Meho Krljic · 15-05-2021, 15:35:05

Nije lako, udara kiša sa neba, toplota sa zemlje, snajperi sa zgrada, ,,Vulin se tresao, bukvalno se tresao od straha, ja sam mrtav hladan bez pancira izašao". Da slušamo mi metal, sigurnije je:

Za početak, kao i uvek black metal ili, partikularno ,,epski black/ death metal" koji svira BOUQ iz Jordana a koji nije sad nešto specijalno originalan, ali Muhannad Bursheh svakako ulaže mnogo rada u svoj projekat pa je i album Monument of Reclamation ploča vrlo prijatnog zvuka i solidnih pesama. Opsednut starim civilizacijama i mitologijom, Bursheh piše duže, složenije pesme koje se bave legendama i mitovima, ali ovo je uglavnom vrlo dobra, tvrda metal svirka koja ima i jak ritam i dobar rif, i upečatljivo, ekspresivno pevanje. Bursheh je onoliko dobar producent koliko i muzičar pa BOUQ na ovom, drugom albumu zvuči miljama iznad nekakvog proseka za jednočlane blek metal bendove. Impresivno:

https://bouq.bandcamp.com/album/monument-of-reclamation

Zameraju nam da isuviše retko pišemo o hrišćanskim metal bendovima. Budale! Evo, recimo kompilacije Compilation For Eternity brazilskog projekta/ jednočlanog/ višečlanog black/ death/ hrišćanskog/ sociopolitičkog benda pod imenom Azbuk. Inače, to ime nema veze sa azbukom i potiče od Hebrejske reči za oprost. Bend je sa prekidima i u različitim postavama/ sa različitim liričkim dispozicijama radio od 1997. do 2020. godine a ova kompilacija pokazuje različite pristupe i tematike u evoluciji benda. Ništa od ovoga nije sad nešto FANTASTIČNO dobro za moje uši, ali Azbuk ima jednu ličnu, karakternu crtu koja se provlači kroz sve i utoliko su mi ove pesme draže:

https://blackenedlabelrecords.bandcamp.com/album/azbuk-compilation-for-eternity

Francuski sekstet Seth je aktivan već duže od četvrt veka, ali La morsure du Christ je tek šesti njihov album, no ovde se istovremeno čuju i iskustvo i osmogodišnja pauza koja je protekla od prošlog albuma a koja je rezultirala u materijalu prepunom ideja i različitih pogleda na blek metal. U celini, naravno, ovo je vrlo teatralno i kompleksno, ali na jedan prijatan, prijateljski način, sa blago vodviljskim dimenzijama u tom melodičnom, na momente simfoničarskom pristupu. Lepa ploča:

https://innomineseth.bandcamp.com/album/la-morsure-du-christ

Ildfar je solo projekat norveškog muzičara Thomasa Aamodta (aka Favn), osnovan još 1994. godine, ali sa prvim albumom koji je izašao tek ove. Som vinden farer vil, neiznenađujuće, i zvuči kao da je izašao 1994. godine, sa izrazito ,,second wave" estetikom i sirovim zvukom koji opet ima tipično norvešku hladnoću i emotivnost. Favn je sklon korišćenju klavijatura da oplemeni sirovi gitarski juriš i to lepo funkcioniše. Svedena forma u kojoj Ildfar radi pomaže da se istakne lična komponenta ove muzike koja je – ta muzika – svakako epska po zahvatu i voli naglašeno emotivne melodije. Fin album povremeno skoro eksperimentalnih produkcijskih zahvata:

https://ildfar-northernsilence.bandcamp.com/

Isti izdavač za Jul sprema split album bendova Sinira i Arctos, A Spire Silent/Dawnless Twilight i ova ploča, već dostupna da se sluša na Bandcampu, nudi sjajan, vrlo upečatljiv blek metal. Sinira iz Teksasa nudi tri pesme pune sjajnih tema i svira brzo, poletno, precizno, sa lepom produkcijom tako da skoro ne primetite da se radi o jednočlanom sastavu. Arctos su kvintet iz Kanade i njihove tri pesme ovde su izvrsno producirane, žestoke, podugačke ali lepo napisane da se energija koju bend ima rasporedi kako treba. Izvrsno izdanje:

https://sinira-northernsilence.bandcamp.com/
https://arctos-northernsilence.bandcamp.com/

Mystic Ethan iz Sao Paola nemaju ni jednog člana koji se zove Ethan u svojoj postavi što je malo razočaranje, ali dobro. Njihov sirovi, old school blek metal, snimljen zapravo vrlo čisto i odsviran disciplinovano je sasvim dovoljan da mi album Misanthropic Symphony of Chaos bude prijatan. Nije ovo uopšte toliko haotično, naprotiv, Mystic Ethan sviraju uredno i ovo je ploča jednostavnih a efektnih pesama dobre produkcije i jakog stava:

https://mysticethan.bandcamp.com/album/misanthropic-symphony-of-chaos

Slithered Heavily like Snakes je prekomplikovano ime za jednočlani blek metal bend iz Lidsa, ali, mora se priznati, i upečatljivo. A što je okej jer je prvi EP ovog projekta solidan. The Grotesque Heaven kombinuje razne modernije pristupe metalu za muziku koja je fundamentalno black metal ali ima i dosta post-metal elemenata, sludge metala, hardcorea. Pesme su napisane tako da imaju nagle preokrete i grčevite gestove a da opet imaju i atmosferu i gruv i mada ovo ne bih nazvao sasvim sazrelim projektom, uz dobru produkciju i solidne izvođačke veštine, Slithered Heavily like Snakes se lepo sluša i svakako ima potencijala:

https://slitheredheavilylikesnakes.bandcamp.com/album/the-grotesque-heaven

Misteriozni black-death-doom sastav Fōr – ne znamo ni ko su ni odakle su – se posle četiri godine tišine vraća debi albumom The Life Feeding Flame i ovo je malo ambiciozno zvati albumom, s obzirom da pričamo o tri pesme koje zajedno traju manje od 24 minuta, ali dobro, to je samo stvar percepcije. Fōr ovde demonstriraju svoju posvećenost izrazito hermetičnom izrazu, sa muzikom koja je više ,,tvrdi ambijent" nego niska prepoznatljivih rifova ili tema. Nije da ovde nema harmonija i ritmova, ali sve je potopljeno u kavernozni prostor i naglašeno zatamnjeno tako da slušalac ne može da se uhvati za pojedinalni detalj već da samo pluta u zvuku. Pokazuje se da je 23 minuta i 44 sekunde idealna dužina za ovako zahtevnu muziku a Fōr se udobno pozicioniraju na granici između metala i ,,čiste" avangarde ovim izdanjem:

https://nihilisticnoisepropaganda.com/album/the-life-feeding-flame

Italijani Orve za svoj EP Venom and Iron (The Unrestrained Umbrian Effluvium Offensive) kažu da im je prvi iako na Metal Archivesu piše da imaju i jedan pre njega. Misterija koju verovatno nikada nećemo razrešiti... U svakom slučaju, Venom and Iron su četiri pesme (plus još jedna bonus pesma) označene rimskim brojevima i sa dosta teatra u svom glasnom metalu. Orve sebe nazivaju ,,umbrian black metal bendom" pa im je i muzika takva, sva iz senke i iz uglova koje ne vidimo. Originalno i prilično kvalitetno:

https://orveband.bandcamp.com/album/venom-and-iron-the-unrestrained-umbrian-effluvium-offensive

Finski Svartheim dao je svom debi albumu vrlo bukvalno ime: Finnish Black Metal, a to su i prve reči koje ćete čuti na njemu. I, muzički, ovo je, neiznenađujuće – finski blek metal, hladan, oštar, jako melodičan ali mračan i sirov, kako se i očekuje. Sve je to možda za nijansu i preočigledno pravljeno po formuli za moj strogi ukus, ali Svartheim neće razočarati slušaoca koji želi da sluša iz srca izašlu, tr00 muziku što je hermetična a istovremeno jako komunikativna:

https://youtu.be/seGmt_9wY44

Njemački Leif sviraju vrlo umiljat i melodičan blek metal na svom lepo i uglancano produciranom prvencu Gateways. Ovo je ploča vrlo prijatnog zvuka i pesama koje se oslanjaju na harmoničnost sa korenima u evropskom baroku, ali producirana čvrsto pa Leif zapravo kombinuju melodični blek metal sa melodičnim death metalom na, usudiću se da kažem, najbolji način. Meni je njihova muzika taman: ni previše kičasta ni previše ozbiljna već baš gde treba da bude sa ljubavlju prema harmoniji ali i sa dosta čvrste svirke:

https://leif93.bandcamp.com/album/gateways

Ne znam ni gde da stavim Kanađane Sigil jer je njihova muzika kombinacija blek metala, post-metala, sludge metala... Nije ni važno, važno je da je novi album, Nether, prilično ubedljiva diskusija o tome kako se svi ovi stilovi mogu smisleno spojiti u izraz koji ima naglašenu tu ,,post" dimenziju, pa odmah deluje pametno, ali i koji propisno kida kad do kidanja dođe. Sigil su vrlo maštoviti ali njihove ekscentrične ideje su spojene u odlične pesme koje, naravno, treba izdržati, ali isplati se. Ovo je avangardno a opet iznenađujuće komunikativno pa i gruvi na momente. Vrlo lepo:

https://sigilcalgary.bandcamp.com/album/nether

Black Yen iz Graca na svom Bandcampu kaže ,,no ideals, no identity". Pošteno. Muzika na debi albumu, Satori, mu je u skladu sa ovim budističkim referencama, er, pa, melodični, atmosferični post doom black metal. What? What? Ma nije važno, simpatično je ovo, sa dosta te melanholične ,,post" atmosfere ali sa dobrim zvukom, dobrom svirkom i solidno napisanim pesmama. Ima ovde i brzine i sporine, i postrokerštine, solidno sasvim:

https://black-yen.bandcamp.com/album/satori

Blackened hardcore? Ako će da bude brz, i napaljen, dajte! Moskovski Morokh je, srećom, baš to, sa muzikom koja idealno spaja ,,uličniju" dimenziju hardkora sa epskijim black metal zvukom. Album All the Darkness Looks Alive je njihov drugi, šest godina posle prvog i donosi vrlo sazrelu muziku punu atmosfere i ambicioznih aranžmana, ali i energije, poštene, znojave svirke, a sve to producirano odlično. Morokh su izvanredni i snažno preporučujem ovaj album svakome sa mrvom ukusa:

https://morokh.bandcamp.com/album/all-the-darkness-looks-alive

Brazilski Worship Him je vrlo pompezan na svom prvom albumu, Carmina Diabolicum Profana. Sve ovde puca od klavijatura i teatra, ali ovaj duo iz Belo Horizontea je zapravo i pored sve pompe i teatralnosti dovoljo sveden i fokusiran da se ne izgubi u simfonijskoj ambiciji i donese nam kolekciju zlih, satanističkih, prijatnih pesama. Produkcija nije IDEALNA, fali tu malo dinamike, bez obzira na svu grandioznost zvuka, ali je funkcionalna, a jedino se možda morate brinuti da li možete da izgurate čak 14 pesama ovakve muzike u jednom sedenju. No, Worship Him su izuzetno solidni:

https://worshiphimbr.bandcamp.com/album/carmina-diabolicum-profana

Kanadski Crépuscule je svakako isuviše ,,atmosferičan" za moj partikularni ukus ali njegov drugi album, Le gardien des clefs, izašao čitavu deceniju nakon prvog bez sumnje ima dobrih elemenata koje mogu iz sve snage da pohvalim. Hoću reći, kada ne meditira u melodičnim mijazmatičnim maglama, David Verret pravi vrlo pristojan blek metal koji je disciplinovano odrađen i pun energičnih, napetih pasaža. Dobri rifovi, ukusno korišćenje disonance, odličan vokal, i generalno solidna produkcija (mada sa vrlo malo dinamike u masteru), Crépuscule se sa ovim albumom upisuje u vrh liste ovonedeljnih blek metal izdanja bez mnogo dileme:

https://avecrepusculi.bandcamp.com/album/le-gardien-des-clefs
https://pestproductions.bandcamp.com/album/le-gardien-des-clefs

Ako ste se pomalo umorili od crnine, možda će vam više odgovarati... da proverim... piše brown metal? Belgijski trio Lugubrum osnovan je pre skoro trideset godina i Bruyne Kroon im je četrnaesti album sa kojim se ekipa potvrđuje kao jedan od najčudnijih, najoriginalnijih glasova u modernom ekstremnom metalu sa kreativnom vatrom što je daleko od gašenja. Doduše, to je vatra koja nastaje od paljenja prdeža al kad ste ozebli svaka vatrica dobro dođe... Bruyne Kroon je album koji humor i ekscentrične teme Lugubruma nosi, što se kaže, na reveru, ali ne kompromituje muziku ni na koji način, pružajući nam između šaljivih trombona, skatoloških semplova i više od jednog glasnog prdeža gomilu dobrog, kvalitetnog, maštovitog blek metala. Odlična ploča uz sve svoje bizarnosti:

https://lugubrum.bandcamp.com/album/bruyne-kroon-2021

I španjolski Bamog su tu sa četvrtim albumom, Eve i ovo je još jedan opus odličnog, zrelog i ozbiljno satansko-okultno blek metala. Bamog već izvesno vreme kombinuju blek metal osnovu sa raznim pristupima, pa je i Eve koktel post-metalskih harmonija, psihodeličnih strategija, avangarde ali i poštene blek metal rokačine. Bamog nisu svaštari i njihove pesme su napisane sa puno pažnje da naoko egzotični elementi budu uzajamno podržavajući i daju funkcionalnu celinu a kada povremeno uleti klasična heavy metal linija, čoveka obuzme milina. Sjajno:

https://balmog.bandcamp.com/album/eve

Rumunski Dordeduh ima novi album, devet godina posle prvenca, i Har, kako se ploča zove, je smela, maštovita kombinacija uticaja i ideja koja će ovoj ekipi odcijepljenoj svojevremeno od Negură Bunget garantovati sopstveni identitet i dosta lepe reputacije. Har je utemeljen u blek metalu i ovde i dalje ima blastbitova i urlanja, ali to je samo jedan element kompleksnog pristupa benda u kome brojni folk – ali i gotik rok – elementi znače da pričamo o nečem sa ambicijom da bude prijemčivo značajno širem krugu slušalaca a da se ne izgubi artistička ambicija. Nisu Dordeduh bend po mom ukusu, da bude jasno, ali su kreativni i interesantni dovoljno da prevaziđem taj ukus i poslušam ih iz sve snage:

https://dordeduh.bandcamp.com/album/har

Brady Shady iz Foreshadowing Death ima i solo projekat, Brvdy Shvdy čiji je drugi album, Verbrennt in Hölle upravo dropovao i ovo je dopadljiva (pomalo kućna – bubnjevi su veoma lišeni dinamike, recimo) ploča black metala što se radosno ukršta sa grindcoreom, pankom itd. Autor piše prijatne, energične pank pesme koje profitiraju od agresivnog izođenja i blek metal harmonija i ovo, da se uradi u malčice skupljoj produkciji, bilo bi idealno. A i ovako je sasvim korektno i prijatno queer:

https://brvdyshvdy.bandcamp.com/album/verbrennt-in-h-lle

E, pa, makar nam je stigao i novi Djevel. Već sam opširnije pisao o ovoj norveškoj supergrupi povodom prošlog albuma, pa ovde samo valja ponoviti glavne poente: iskusni muzičari, vrlo proživljen materijal koji nikud ne žuri i donosi led i samoću severnjačkih pustoši, ali i jednu autentičnu radost koja se, jelte, ne može racionalno objasniti ali ćete je i sami osetiti slušajući album, ako ste pravilno baždareni. Djevel naoko bez napora još jednom pokazuju da nije fora ni u tome koliko si brz ili glasan, ni u tome koliko gaziš po pedali za narodnjake, već u tome koliko sve to zaista izlazi iz tebe. Tanker Som Rir Natten je, dakle, album dugačkih, melodičnih pesama odmerenog tempa i dostojanstvene svirke koji MORATE čuti. Šteta što je samo na JuTjubu pa morate da se borite sa reklamama, ali izdržite. Vredi:

https://youtu.be/5RtLHWq6SY0

Pređimo na sporiji deo ovonedeljne ponude, stoner, doom, psihodeliju, sludge... Švedski trio Taigan trese dopadljiv i prijatan sludge metal na novom EP-ju, Pure Manure koji na omotu prominentno nudi pola lica jednog opasnog divljeg vepra. Atraktivno! Bend je diskografski mirovao pet godina, ali Pure Manure je vrlo efikasna, vitka ponuda sa četiri pesme snažne bluz osnove i žestoke, glasne svirke, od kojih je samo poslednja duža od tri minuta. Bend ima solidan gruv, razigrane gitare i horske refrene što svemu daje atmosferu proslave i ovo je vrlo prijatno za slušanje:

https://taigan.bandcamp.com/album/pure-manure

Kanađani Bodach mešaju vrlo rifaški, težak doom metal (,,Heavy riffs are our bread and butter.") i blek metal na svom prvom EP-ju Contempt for the Moon. Kombinacija ne funkcioniše sve vreme, i ovde mnogo puta imate utisak da su pesme sklopljene od gomile ideja koje nisu nužno u vezi jedna sa drugom, ali bend ima neporeciv entuzijazam i dovoljno dobrh rifova da meni sve to bude makar zanimljivo.

https://bodach2.bandcamp.com/album/contempt-for-the-moon

Finci Jerico su ,,dva kosmata hipika koja prave fazirane pesmice" uglavnom džemujući u studiju i dolazeći spontano do neke finalne forme. Album Trip To Death And Back zaista ima tu jednu garažnu, relaksirano-spontanu atmosferu i zvuk, ali Jerico nisu na njega stavili bilo šta što se zateklo na harddisku, pa je ovo ipak zaokružen, ,,pravi" materijal koji nudi psihodelični, fazirani rok za svakog ko uživa u prirodnijem, ili makar garažnijem zvuku i opuštenom tempu:

https://jericofinland.bandcamp.com/album/trip-to-death-and-back

King Gizzard & The Lizard Wizard su nas pošteno razmazili masom svojih recentnih praktično besplatnih živih izdanja pa sada kad se pojavio novi živi album, Live in Milwaukee '19, a koji košta sedam dolara, čovek se malo trgne i zapita ,,čekaj, treba li mi ovo?" I to i nije sasvim razmažena reakcija – poslednijh nekoliko živih albuma ovog fantastičnog benda sadrže snimke iz perioda 2016-2021. i deo materijala se svakako preklapa. No! Poređenjem Live in Milwaukee '19 sa, recimo, Live In London '19 koji je iz iste godine, vidimo da je broj pesama koje se ponavljaju na oba izdanja zanemarljiv (naime – dve) i da pričamo o dva sasvim različita koncerta, sa različitim setovima i, možda ključno, različitim zvukom. Naravno, čudni, psihodelični i matematički neobičan spoj metrika, harmonija, tehnika i akcentovanja u muzici ovog benda je i dalje prisutan, ali Live in Milwaukee '19 je u punoj meri distinktan album, sjajnog zvuka i kao i praktično sve što King Gizzard & The Lizard Wizard prave – nezaobilazan. Kaseta bi trebalo da se pojavi uskoro, ali daunloud možete kupiti UPRAVO SAD i ne budite škrtica, ovo je besmisleno dobro:

https://bluehandedtapes.bandcamp.com/album/live-in-milwaukee-19

Šveđani Den Der Hale (njihovo ime znači dve različite stvari, kažu, u zavisnosti da li ga čitate na Švedskom ili na Danskom) sebe zovu post-psych bendom, što ne znam ni šta znači ali album Harsyra je ploča prelepog, dremljivog psihodeličnog roka i psihodeličnog popa, spojenih u jednu halucinantnu celinu, sa mnogo (neo)folk elemenata. U prevodu, ovo je muzika sa izraženom spontanošću u svirci – gotovo da mogu da se zakunem da je sve snimljeno odjednom – ali i dosta jakom ritualnom komponentom koja prirodno ide uz takav pristup, sirova, ali nežna, prijatna za uho ali vrlo duboka za duh itd. itd. itd. Vinil izlazi u Junu, ali se sve već može slušati. Izvrsno:

https://denderhale.bandcamp.com/album/harsyra

https://youtu.be/y1B-dFjMv4I

Novi singl omiljenih kanadskih psihodeličara, Lammping, a koji sadrži jednu pesmu, takođe nazvanu Lammping, je najava za drugi album, Flashjacks, koji izlazi na leto i idealan je da izmerite svoje uzbuđenje spram ovog albuma. Da li je ono ogromno ili neopisivo ogromno? Lammping su se svakako dokazali prethodnim izdanjima a ovo je relaksirana, prijatna pesma nežnog, hitoidnog psihodeličnog roka za sve generacije sa izvrsnim zvukom i prijatnim soliranjem:

https://lammping.bandcamp.com/track/lammping

Santa Planta za sebe kažu da su nastali ,,u dubinma Madrida" i, evo ja čak i ne mogu, no na prvom, istoimenom EP-ju isporučuju solidan stoner-doom metal tako da nemam tu šta da kritikujem. Santa Planta vole dugačke pesme bez mnogo naglih zaokreta, vrlo hipnotički ustrojene, sa minimalističkom postavom i osloncem na rifove i psihodelične atmosfere. Solidan prvi rad:

https://santaplanta.bandcamp.com/album/santa-planta

Argentinski a danas losanđeleski The Crooked Whispers su prošle godine imali solidan album-prvenac, Satanic Melodies, pa je i novi singl, Dead Moon Night u našem domaćinstvu dočekan sa mnogo optimizma. I ne bez razloga, The Crooked Whispers ovde donose dve pesme sjajnog, gruverskog, psihodeličnog, satanističkog doom metala koji sa jedanaest minuta samo čoveku razgori glad za još. Izvrsno:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/dead-moon-night

Novi Onironaut – nova kolekcija progresivnih, psihodeličnih metal instrumentala za mlado i staro. Nisam potpuno zaljubljen u muziku koju pravi ovaj talentovani Španac, ali ne mogu da kažem da Spacefreak nema dobar gruv, mnogo poštene, znojave svirke, psihdelični pedigre i dobru produkciju. Vredi to čuti:

https://onironautband.bandcamp.com/album/spacefreak

Matt C White je mladi muzičar iz Njujorka ali njegov EP Creepshow Peepshow: Act I pokazuje njegovo južnije poreklo i familijarnost sa southern groove zvukom. EP je tako lepa, atmosferična i solidno snimljena mešavina stonera, bluza, malo folka, faziranog grandža... White piše vrlo solidne pesme i mada produkcijski ovo nije na nekom izrazito skupom nivou, zvuk je sasvim dobar i Whiteovo maštovito aranžiranje sa korišćenjem različitih efekata i jakog stereo-miksa dolazi do izražaja. Snažna bas-gitara, dobro korišćene klavijatura, pristojno pevanje, mora se priznati da je White sebi isposlovao mnogo kredita ovim izdanjem i kreirao značajno interesovanje za Act 2.

https://mattcwhite.bandcamp.com/album/creepshow-peepshow-act-i

Nizozemski Karmic Seeds na istoimenom albumu nude garažni psihodelični stoner koji zvuči primereno sirovo ali simpatično. Ovo je stoner metal sa vrlo pankerskim pristupom i idealan je za žurke, a to što se bend ovim izdanjem oprašta od preminulog gitariste/ pevača ne znači da je muzika svečana i nežna već prevashodno lična i autentična:

https://karmicseeds.bandcamp.com/album/karmic-seeds

Britanski Oak su možda za nijansu premelodični za moj istančani ukus ali ovo su stvarno nijanse i njihov novi EP, Fin ima sladak intro i dve glasne, televizične pesme teškog a lepljivog stoner roka za ljude koji zapravo žele da čuju dobru produkciju i emocije koje se ne svode samo na depresiju, strah i bes. Dakle, stoner rok za ne-stonersku publiku? Da, tako nekako.

https://oakstoner.bandcamp.com/album/fin

Australijski Apollo80 tri godine posle debi albuma stižu sa novom pločom superteških rifčina i hipnotičkog gruva. Beautiful, Beautiful Desolation je iznenađujuće dobro ime za album koji je sav u mrvećim gitarama i teškim bubnjevima, sa bas gitarom koja pleše klizave piruete oko njih. Apollo80 su jako glasni (u masteringu i preglasni) ali ne sviraju sve vreme svom snagom i njihove pesme imaju određeni dinamički narativ što ih, jasno, čini još efikasnijim alatkama hipnoze. Naravno, u nekim momentima muzika pređe u gotovo čistu apstrakciju (Like Men gone at Sea / Corpse 65 gotovo da nema ritam), ali je posle toga povratak u psihodelični gruv još lepši (konkretno Black of the White. Odličan album i šteta da ga nema na Bandcampu:

https://www.youtube.com/watch?v=iB9OBmoN23U

Argentinski Limbo ima novi, četvrti album, EL ARTE DEL ENGAÑO, odnosno ,,umetnost prevare" i ovo je vrlo lepo snimljen i odsviran stoner rok sa izletima u pank, treš i takote srodne žanrove. Dobar zvuk i dobra svirka u dobroj meri uspevaju da kompenzuju činjenicu da su aranžmani povremeno izrazito nabacani –slušajte prvu pesmu koja jao da je sastavljena od restlova svih ostalih pesama – ali treba i reći da Limbo znaju, kad hoće, i da napišu tečnu, gruvi stonersku himnu. Valja:

https://youtu.be/FqvbZGn1gtQ

Heavy Psych Sounds Records su u plamenu. Hoću reći, izbacuju kultna izdanja jedno za drugim. Doom Sessions Vol. 5 je split odličnih High Reeper i Hippie Death Cult i ovo je pola sata psihodeličnog doom metala premijum kvaliteta. Ova dva benda već imaju reputaciju ali sjajno je kako izdavač ovom serijom splitova daje svojim muzičarima dodatnu promociju a nama još izvrsne muzike. Za ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-5-high-reeper-hippie-death-cult

Ubrzajmo! Pošten, radnički thrash metal dobijamo na EP-ju Wake Up! čileanske postave Slicer. Ovo su tri pesme žestine i ljutine, bez previše novih perspektiva – sve zvuči kao da je i dalje 1989. godina – ali sa puno dobre svirke i sasvim ambicioznim aranžmanima. Slicer su dobri muzičari i vidi se koliko vole surovu trešagiju, plus imaju jedan autentični ulični etitjud – što je zgodno jer izdaju za Street Metal Blasphemy – i ovaj lepi komad thrasha valja čuti:

https://streetmetalblasphemy.bandcamp.com/album/wake-up

Misfire su iz Čikaga i ovaj trio na debi albumu, Sympathy for the Ignorant svira kvalitetan, vrlo dobro produciran thrash. Ja ovu muziku volim kad je brza, a Misfire sviraju i brzo, ali i vole ulični gruv, te kvalitetne rifove i solaže pa je ovo, onako crowdpleaserski thrash vrlo zrelo napisan, besprekorno odsviran i vrlo profi produciran. Izuzetno solidna ploča za svakog ko voli thrash negde na razmeđi Slayera iz '90-ih, Testamenta i recimo Pantere. Sve to a još i ovo plaćate koliko hoćete. Pa, razmaziće vas!

https://misfireofficial.bandcamp.com/album/sympathy-for-the-ignorant

Brazilci Arame na albumu Christophobia tresu ljut, distorziran i moćan crustpunk. Ovo je, dakle, sve u d-beat metrici, praktično istog tempa sa prostim, napaljivim pankerskim rifovima i vrištećim vokalima, ali spravljeno tako da zvuči moćno i autentično radije nego generički i amaterski. Jednostavne formule su, jelte, ponekad najteže za realizaciju jer treba umeti, ali Arame umeju. Meni fenomenalno:

https://arame.bandcamp.com/album/christophobia

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 15-05-2021, 15:35:44

Da ostanemo u latinoameričkom fazonu pomoći će meksički Deadly Ritual čiji debi album, Horrores De La Mente Humana nudi sirov, agresivan, jednostavan i prijatan deaththrash metal po receptima starih majstora i sa mnogo propisno kanalisane zlovolje. Ovo je sve u rifovima i inerciji, svirano brzo i bez kompromisa ali sa zrelim aranžmanima koji ostavljaju mesta za disanje i moshing. Dobri rifovi, malo sirovija produkcija, ali generalno jedan autentičan kvalitet:

https://deadlyritualmx.bandcamp.com/album/horrores-de-la-mente-humana

Problem sa italijanskim Burning Leather i njihovim istoimenim debi albumom je što je sve na MILIMETAR od toga da bude besprekorno, ali mu fali samo tih par promila energičnosti da me potpuno zadovolji. Hoću reći, bend kaže da je ovo ,,explosion of old school heavy and thrash metal!" i pominje i Megadeth i Metaliku i Saxon i Judas Priest i sve je to na mestu, samo ovom fali samo malčice energičnija svirka ili makar pevanje. Meni sve ovo prija, mislim, ko ne voli old school speed metal? Only fucking assholes itakodalje, ali Burning Leatheru fali fatalnih par džula da budu TAMAN.

https://burningleather1.bandcamp.com/album/burning-leather

Nisam siguran da li je grčki Bloody Chains jednočlani bend ili ima više muzičara, ali debi album, Last Will je vrlo dopadljiva, rifaški bogata i zabavna kolekcija thrash/ death pesama. Ovo je thrash metal u smislu gruverskih, lepih rifova i jedne komunikativnije crte u muzici, ali ima i death metal elemenata, prevashodno na nivou pevanja koje je sirovo i vriskavo. No, bend karakterišu dobro napisane pesme sa poletnim gruvom i mada Bloody Chains ne sviraju zaista brzo – pa se ovo može voditi i kao heavy metal – ovde nema smaranja i album ima puno energije. Zanimljiv debi:

https://bloodychains.bandcamp.com/album/last-will

TerrorDactyl je, naravno, super ime za thrash bend jer, eto, ljudi prstima sviraju gitare pa terorišu... ma, dobro, zaboravite. Ovi momci dolaze iz Denvera i prva pesma na demou Terror Rising zove se Thrash Attack tako da znate da su TR00. Ali jesu, ovo nije najtehničkiji niti najisproduciraniji thrash metal ikad, ali je pošten, znojav, autentičan, ekspresivan i pun lepih rifova, ali i dobrih solaža. Plus, meni se dopada i pevač. Vrlo lepo:

https://terrordactyl-official.bandcamp.com/album/terror-rising-demo

Italijani Krigere Wolf na novom EP-ju, Blazing in a purging fire udaraju jako i brzo. Ovo je žestok, stamen blackened thrash metal sa malo death metal elemenata a što je vrlo zdrava kombinacija, sva utemeljena na odličnim rifovima, jakom tempu, žestini. Krigere Wolf su razgovetni i komunikativni a da im je muzika sve vreme vrlo žestoka pa su mi vrlo prijali. Jednom rečju KIDANJE:

https://krigerewolf.bandcamp.com/album/blazing-in-a-purging-fire

Kompilacija puna zanimljivih metal bendova koju plaćate koliko želite? What's not to like? Metal Mondays Compilation VOL 1 je delo kanadskog KronikNoise Promotions i donosi masu thrash, heavy, sludge, alternative metal bendova, i poneki bizarni sobni snimak. Kao i uvek ovde ima par apsolutnih bisera, pa poslušajte:

https://kroniknoise.bandcamp.com/album/metal-mondays-compilation-vol-1

Još jedna kompilacija, ovog puta sa cenom od pet dolara, ali i sa vrlo visokim kvalitetom muzike u ponudi stiže nam od američkog izdavača Slaughterhouse Records. SHRIII ima 18 pesama uglavnom ekstremnijeg metala, thrash, black ili doom provinijencije, ni za jedan bend niste čuli a naći ćete barem 5-6 koji će vam se dopasti. Poslušajte obavezno:

https://slaughterhouserex.bandcamp.com/album/shr-iii

I treća kompilacija u nizu stiže od Planet K Records i naslov već pojašnjava šta nudi. AA.VV. - Italian Thrash Annihilation ima osamnaest razbijačkih italjanskih treš bendova od kojih se ne zna koji je ljući i brži. Kad slušam ovo ponovo je kao da imam 13 godina ali sa muzikom koja je – neobjašnjivo – znatno bolje producirana od onoga što sam tada mogao da čujem. Izvrsno:

https://planetkrecords.bandcamp.com/album/aa-vv-italian-thrash-annihilation

Odličan thrash metal sa lepim dodatkom crossover začina cepaju Kanađani Solanum na svom drugom albumu, Ruled by the Cruel. Izašlaza HPGD, ovo je ploča sa devet pesama koje ne traju predugo niti prekratko, imaju prostora i za malo gruva, za opaku trešersku rifažu, brzinu i sve je jedna kompaktna celina koja je čak i producirana kao da je nekakav kraj osamdesetih, početak devedesetih sa jakim ali ne nedinamičnim zvukom. Ja naravno padam kao zrela kruška na nešto što je ovako tvrdo a poletno ali kogod da voli Nuclear Assault, DRI, Sacred Reich i slične bendove iz onog vremena, sa Solanum će se dobro udati:

https://hpgd.bandcamp.com/album/ruled-by-the-cruel

A Mutilated Mind je ime jednočlanog grindcore projekta iz Penslivanije koji, za razliku od sličnih preduzeća nije sobna stvar. EP A Mutilated Mind snimljen je u propisnom studiju i mada zvuči sirovo, to je dobra vrsta sirovosti, ona koja kanališe bes, frustraciju i energiju u inspirativan umetnički rad. Pet pesama na ovom snimku imaju jasnu i izgrađenu estetiku i dobar (loš) zvuk. Meni odlično:

https://amutilatedmind.bandcamp.com/album/a-mutilated-mind-ep

Brazilski trio Deuszebul je sjajan na Triunfo da Ignorância. Ove tri pesme, koje čine njihovu stranu split seveninčera sa Cachorro da Duença, donose energičan deathgrind u maniru Unholy Grave i slično, odsvirane odlično, sa veoma dobrim zvukom i puno energije. Treća pesma je, štaviše, obrada Nasuma i zvuči sjajno tako da, navalite:

https://deuszebul.bandcamp.com/album/triunfo-da-ignor-ncia-split-com-cachorro-da-duen-a

Dva teksaška grindcore benda imaju lep split singl sa osam odlično produciranih, sjajno odsviranih komada. Cryptic Void su nešto mračniji u zvuku i mrvicu bliži death metalu, ali sve što oni sviraju – a sviraju mnogo i žestoko – spakovano je u pesme od po minut, odlično aranžirane i pune opakih, pretećih rifova i brzine. Cognizant su, da bude jasno, još brži i nešto tehničkiji, sa brdom disonantnih i egzotičnih akorda, komplikovanih ritmičkih obrazaca i još boljom produkcijom. Izvanredna ploča i podsećanje na to kako grindcore može dobro da zvuči kad ga sviraju dobri, jako uvežbani muzičari:

https://rflrecords.bandcamp.com/album/cryptic-void-cognizant

Nijemci Morbid Mosh Attack su aktuelni album Miscast/Unfit snimili tokom pandemije i ovo je osam pesama odličnog grindcore/crusta. Kratke ali supstancijalne pesme, dobar zvuk, profi svirka, i snažno izvođenje puno energije i gneva – sve to čini Miscast/Unfit obaveznim štivom, pogotovo po ceni koju sami određujete. Da je više ovako drusnog, otresitog grajnda, pa nama bi svima cvetalo:

https://mmaorbooze.bandcamp.com/album/miscast-unfit

Još grindcorea? Može. HATE FOR HUMANITY/ NAKAY split je split album dva američka benda – Hate for Humanity iz Los Anđelesa i, jelte, Nak'ay iz Indijane ali na Bandcampu trenutno ima samo strana ovih prvih. No, Hate for Humanity su odlični i njihovih 14 pesama (ubačen je i ceo njihov prvi demo) su brze, energične, efikasne, ekonomične. Dobra svirka, odlična produkcija, pazarite. Što kažu ovi ljudi ,,play fast and die":

https://hateforhumanity.bandcamp.com/album/hate-for-humanity-nakay-split

Gnargoyle je, očigledno, sjajno ime za old school death metal sastav, a ova dva momka iz Kalifornije imaju i dopadljiv prvi demo, nazvan prosto Demo 2021. Dve, dakle, pesme, primitivne u estetici ali korektno odsvirane i dobro snimljene, sve u prijatnim rifovima, odličnom gruvu i bez mnogo smaranja ili nekakvog pokušaja da se stil u kome bend svira bogznakako unapredi. Ovo je prost, jednostavan OSDM i iako su pesme, pogotovo prva, na nivou skica, on radi tačno šta treba da radi i po ceni od koliko date ispunjava svoju svrhu. Plesno, zabavno, seksi!

https://gnargoyle666.bandcamp.com/album/demo-2021

Hierarchical Punishment sviraju još od 1994. godine ali Psychotic Disorders im je tek drugi album. Bend nije bio diskografski neaktivan sve ove decenije, ali nije se ni, jelte, ubijao od snimanja, pa i ovaj album dolazeći sedam godina posle prvog, zvuči prilično sveže i napaljeno u izvedbi. Sama muzika je prilično old school, spajajući death metal i grindcore formule u deathgrind koji pre osvaja karakterom i stavom, nego sad nekim velikim stilskim inovacijama. Bend svakako voli lepe, mrveće rifove i dobar gruv i Hierarchical Punishment će nas dovoljno često počastiti simpatičnim, upečatljivim momentima da pesme ne zvuče previše slično. Uz solidan zvuk, ovih dvanaest pesama na Psychotic Disorders lepo procure i čovek se posle svega oseća osveženo:

https://hierarchicalpunishment.bandcamp.com/album/psychotic-disorders

Kubanski From the Abyss je prilično aktivan poslednjih godina, izbacujući, evo, već treći album za četiri godine. Chaos Supremacy je vrlo prijatna, elegantna ploča death metala starije škole, koji ume da bude melodičan ali ne na način blizak metalkoru kako je to danas uobičajeno. Ovo je muzika velikih rifova i lepog gruva koju trojica muzičara izvode autoritativno, vodeći slušaoca kroz svoje mračne ali slatke vizije bez žurbe. Pesme poput Death Always Prevails su praktično stvorene da budu hitovi (taj rif, taj melodični refren!), ali ceo album je pun lepih momenata i solidno produciran i apsolutno zavređuje svaku pažnju:

https://fromtheabysscuba.bandcamp.com/album/chaos-supremacy

Norveški jednočlani bend Lysjakt svoj debi album Ethereal Palace započinje pesmom Stranger Aeons koja NIJE obrada Entombeda i to je prvo razočaranje u vezi sa ovim izdanjem. Ali, da budemo fer, i jedino. Marius Ofstad je bezumno talentovan čovek i ovo je sjajno produciran i dobro napisan album koji kombinuje malo alternativnog pristupa metalu, malo progresivističkih aranžmana a malo i dobrog death gruva. Ja nisam najpravija publika za nešto što ima čak i malu količinu te neke modernije, blago ,,djentaške" estetike u sebi, ali Ofstad je JAKO dobar i pesme mu uglavnom imaju masu dobrih ideja koje kompenzuju sve što mi se možda na prvu loptu ne dopadne. Projekat vredan svake pažnje:

https://lysjakt.bandcamp.com/album/ethereal-palace

Takođe norveški Nithe na svom prvom demo snimku, Cemetery Fever demo sviraju simpatičan, atmosferičan old school death metal koji se oslanja na lepe, povremeno i prilično trešerske rifova i ležeran gruv i tempo. Ništa revolucionarno, ali za prvi demo ovo je vrlo pristojan materijal koji na svojoj strani ima i soludnu produkciju i, možda najvažnije, autentičnost izraza:

https://nithe1.bandcamp.com/album/cemetery-fever-demo

Hormagaunt su iz Australije i, slično prethodnom bendu, imaju simpatičan demo Demo 2021 old school death metala koji zvuči prijateljski i sazrelo mojim ušima. Četiri pesme, energično ali ne preagresivno, dobro producirano, onako, momački samleveno, sasvim po meri:

https://hormagauntdeath.bandcamp.com/album/demo-2021

Dead and Dripping je jednočlani death metal projekat iz Nju Džersija, a drugi album, Miasmic Eulogies Predicating an Eternal Nocturne donosi zanimljivu varijaciju na sobni metal. Ovo je, iznenađujuće, vrlo dobro producirano i napisano sa očiglednom ljubavlju ka brutal death bendovima stare škole poput Cannibal Corpse. Evan Daniele koji sve ovo piše i svira je maštovit i ovde ima puno zanimljivih momenata. Naravno, s druge strane ima i pomalo sobnog ekscesa, ali sve se drži vrlo solidnog nivoa i, uostalom, bez eksperimentisanja nema ni napretka. Slatko:

https://deadanddripping.bandcamp.com/album/miasmic-eulogies-predicating-an-eternal-nocturne
https://frozenscreamsimprint.com/album/miasmic-eulogies-predicating-an-eternal-nocturne

Kako sam, za ime sveta, propustio novi Altarage??? Što mi niko nije rekao? Izvinjavam se i evo sada brze ispravke sa tri nedelje zakašnjenja. Španci na svom četvrtom albumu, Succumb, nastavljaju sa agresivnim death/ black zvukom koji zvuči kao zid buke ali sa zapravo taman toliko ,,događanja" u muzici da ne bude monotona, low effort smaračina. Altarage generalno iz albuma u album uspevaju da pronađu tu dobru meru između otuđujuće, hermetične agresije i ,,normalnog" sadržaja da me drže na udici i Succumb nije izuzetak, štaviše mislim da ovde bend uspešno pomera balans malčice više ka ,,ložačkim" rifovima da pesme zvuče nešto različitije jedna od druge, a da se ne odriče blur-core osnove. Fino:

https://altarage.bandcamp.com/album/succumb

Ne znam šta izdavač Blood Harvest izvodi sa Bandcampom ali dobro, njihovo novo izdanje možemo čuti i na JuTjubu... Česi Sněť na svom prvom albumu, Mokvání V Okovech sviraju death metal kakav očekujete od ovog izdavača i ovo je dopadljiv album koji ne stiže ni do pola sata muzike sa svojih osam pesama. Sněť, da bude jasno, ne izmišljaju neku preteranu toplu vodu ovde i njihova muzika je svojevrsni spoj elemenata old school death metala na transverzali Autopsy, Cannibal Corpse, Morbid Angel i Immolation i mada, naravno Mokvání V Okovech nikada ne dobacuje do visina svojih uzora, lepo se to sluša. Solidan zvuk, lepi rifovi:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/mokv-n-v-okovech
https://youtu.be/JlJFzY1D6as

Londonski Grave Miasma imaju drugi album osam godina posle prvog i Abyss of Wrathful Deities je poča u koju je uloženo dosta truda. Ovo je atmosferičan – možda i blago progresivan – death metal koji uspeva da ima i izrazito brutalnu komponentu ali i da slušaoca hipnotiše različitim, dinamički i harmonski kreativnim pristupima. Dopada mi se maštovitost koju bend ovde demonstrira i mada album ima aranžamanskih promašaja koliko i pogodaka, svakako cenim ambiciju i trud te prijatno dinamičan mastering na ovoj ploči.

https://gravemiasma.bandcamp.com/album/abyss-of-wrathful-deities
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/abyss-of-wrathful-deities

Finski deathgrinderi Cadaveric Incubator su konačno izbacili svoj drugi album, Nightmare Necropolis i ovo je vrlo dopadljiva ploča puna lepih rifova, dobre atmosfere i, naravno, brze svirke. Cadaveric Incubator razumeju format u kome sviraju veoma dobro i pesme su ekonomično napisane i aranžirane, da budu taman toliko dugačke koliko je neophodno, bez smaranja i prekomplikovanih aranžmana. Plus, produkcijski, ovo zvuči živo i STVARNO, čuje se da ovo sviraju pravi ljudi, na pravim instrumentima i to ušima veoma prija, a uticaji ranih Carcass (po čijoj je pesmi bend dobio ime) svedeni su na pravu meru. Odličan album:

https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/nightmare-necropolis

Sluša vam se moćan, zakucavački brutalni death metal ovog vikenda? Imate sreće jer je hipertalentovani Indonežanin Januaryo Hardy izbacio treći album svog brutal/ slam projekta Perverted Dexterity, pod nazivom Alacrity for Contemptuous Dissonance i ovo je čist pokolj. Hardyja ste možda upamtili na ime njegovih odličnih atmosferičnih blek metal radova poput Lament, ali Perverted Dexterity je, kako mu i ime sugeriše, perverzna i brza muzika koja forsira blastbitove, denflovane, granitno tvrde rifove na hromatskoj kali i sa puno flažoleta i iskrivljenih disonanci, duboke vokale, i generalno program punokrvnog brutal death metala. Internet je, naravno PUN jednočlanih brutal death/ slam bendova koji kurtzu ne valjaju pa je ovde važno napomenuti da Ryo drži predavanje iz kompozicije, praveći distinktne pesme sa interesantnim temama i promišljenim rifovima, a da sve drži u najbržoj traci i nudi neumoljivu, udaračku muziku. Posebno valja istaći da ovo, za razliku od velikog broja sličnih projekata ima žive bubnjeve (well, ,,žive" u smislu da je jedan čovek zaista sedeo za bubnjevima i svirao) i da ih svira ruski majstor Роман Тютин iz Nephilim Grinder i još mase brutal death bendova. I razlika se čuje. Odlično producirano i beskompromisno, a maštovito i pametno, ovo je obavezno slušanje za svakog brutal death/ slam frika:

https://pdexterity.bandcamp.com/album/alacrity-for-contemptuous-dissonance

Italijani Olamot sebe nazivaju slam/ brutal/ deathcore supergrupom, mada ja pojma nemam gde ijedna od ovih osoba svira. Al nije da ja pratim italijansku deathcore scenu nešto pomno, jelte. Enivej, prvi EP ove postave zove se Realms i ovo je, recimo, progresivniji slamcore gde se brza svirka i slemovi mešaju sa orkestarskim i horskim aranžmanima. Simpatično je to iako moram da priznam da mi produkcija ovog izdanja – sva napucana ali beživotna i bez dinamike – umanjuje užitak u slušanju. Pesme su ambiciozne i mada ovo nije napisano tako da bude posebno prijemčivo za moj ukus – previše elemenata, premalo povezivanja među njima – mora se priznati da je u pisanje i aranžiranje otišlo dosta truda. Svakako vredi da se čuje:

https://olamot.bandcamp.com/album/realms

Pa onda malo hevi metala! Summoning The Storm & The Lightning Singles nije album novog materijala ali nije da ste vi čileanski bend Raijin do sada slušali. Ova kolekcija sakuplja, dakle, pesme sa EP-ja Summoning The Storm iz 2019. godine i singlova u rasponu od 2017. do 2019. godine i u pitanju je heavy metal premijum kvaliteta. Raijin sviraju melodično i brzo smeštajući se negde između Iron Maiden, Helloween i raznih (neo) speed metal i (neo) NWOBHM bendova poput Skull Fist ili Tokyo Blade ili Riot City ili Metallian... Pesme su im izvrsne, melodične ali žestoke, epske ali ekonomične i Raijin na najbolji način – za moj ukus – spajaju brzinu i melodičnost, ostajući dosledno cheesy ali se ne daveći u '80s poziranju. Vrhunska svirka, pristojan – mada ne skup – zvuk, album koji se mora imati:

https://electriceyesrecords.bandcamp.com/album/summoning-the-storm-the-lightning-singles

Moskovski pauer metalci Д. И. В. А. imaju novi EP. ДИВА & Hexen Hammer «Looking back» (EP) ima dve pesme od kojih je jedna onako, klasičan radijski cheesy heavy metal, ali druga je žešća i mošerskija pa mi je lepo legla. Naravno, dobra stvar je da je ta druga zapravo prva i naslovna. Юта Зубковская i dalje peva sa jakim ruskim naglaskom ali to je nekako i dalje supersimpatično:

https://divaband.bandcamp.com/album/hexen-hammer-looking-back-ep

Nijemci Inner Axis na singlu Steelbladed Avenger imaju jednu pesmu melodičnog heavy/ power metala koja je JAKO cheesy a ne preterano originalna, no može to da prođe. Ja više volim kada ovakvi bendovi imaju u sebi nešto mangupski, Inner Axis su suviše upeglani za moj ukus, ali može to da se čuje. E, sad, to što mi je omot bolji od muzike je jer sam ja ipak nezreo:

https://fastball-music.bandcamp.com/album/steelbladed-avenger

Antioch V je, da bude jasno, četvrti a ne peti album Kanađana Antioch, ali dobro. Ovo je himničan, energičan novovalni heavy metal koji ima u sebi trešersku čvrstinu ali je posvećen staroškolskijim harmonijama i temama, pevanju u vrištavom falsetu, šmekerskim rifovima... Dopadljivo je to ali album ima samo pet pesama – što nije problem – ali i užasno nedinamičan master što već jeste. Hevi metal, bar za mene, starog, umornog čoveka, MORA da zvuči živo, energično, džombasto a ne samo upeglano glasno kako Antioch ovde zvuče pa mi to malo kvari sreću. No, pesme su dobre i vredi se malo potruditi:

https://antiochmetal.bandcamp.com/album/antioch-v

Sluša vam se malo melodičnog, kalifornijskog feelgood glam metala? Pa, imate sreće, Sunbomb su konačno izbacili prvi album. Ovaj projekat u kome su glavna imena gitarista Tracii Guns (iz LA Guns) i pevač Michael Sweet iz legendarnih hrišćanskih glam metalaca Stryper je prvi album sasvim logično naslovio Evil and Divine, ukrštajući reputacije svojih lidera, ali i proizvodeći (ne toliko) iznenađujuće dobar heavy metal. Ovo je zapravo značajno žešće od očekivanog, manje klasični glam metal, više propisan heavy fazon, sa živom, znojavom svirkom i dobrim zvukom. Guns piše vrlo solidne pesme, pune lepih harmonija i sa prostorom da ritam sekcija odradi znojav, pošten posao, a Sweet zvuči veoma dobro, puštajući glas da zvoni i zavija kako se i valja. Donji link je plejlista prepuna reklama ali stavljam ga ako svetski moćnici ukinu onaj drugi link na Jutjubu:

https://youtu.be/NZev42D6qrI
https://www.youtube.com/watch?v=mYLDuH2-EOg&list=PLddSkUxmPEC-S1ML-cgrF0jTu0leez0uV

Duo Oblivion Throne iz Sjeverne Karoline je svoj demo Infernal Savage Demo 2021 snimio u prostoriji za vežbanje jednim mikrofonom i dokaz koliko ovi ljudi dobro sviraju je to da sam i pored činjenice da za takve snimke uglavnom nemam živaca, ovo poslušao sa apetitom. Mislim, ovo je solidan snimak sa probe, ali ipak snimak s aprobe, ali Oblivion Throne opako riljaju, svirajući heavy/ speed metal izvrsnog pedigrea. Nisu ove pesme, u ovim formama, možda sasvim konačne, ali su pune dobrih rifova, popaljivih refrena, energije. Vrlo dobro i plaćate koliko hoćete:

https://oblivionthrone.bandcamp.com/album/infernal-savage-demo-2021

Charlie Benante, bubnjar Anthraxa (i SOD) snimio je album džemova sa ortacima, rađenih tokom karantina i lokdauna. Naslov je Silver Linings i ovde ćete pored kolega iz Anthraxa naći i razne poznate likove poput Alexa Skolnicka iz Testamenta, Coreyja Taylora iz Slipknot, Carle Harvey iz Butcher Babes, Raa Diaza iz Suicidal Tendencies... Muzički ovo je jako šareno uz Benantea koji pokazuje svoj dar i za fank i za progresivu i za obrađivanje Iron Maiden, Run DMC, pa bogami i Massive Attack. Naravno da ovo nije ESENCIJALNA ploča ali je vrlo prijatno slušati vrhunske muzičare iz te neke ekstremnije struje kako se dobro provode i kreiraju malo lepe muzike:

https://www.youtube.com/watch?v=jQsnZZxsbKQ&list=PLJNbijG2M7OyECE7BDpdQveeol5_zkr-a

Honest Comedy je ime EP-ja benda iz Konektikata koji se – nesrećno – nazvao Infinity Land, a što guglanje čini gotovo nemogućim s obzirom da brat gugl zna samo za album jebenih Biffy Clyro. Elem, Honest Comedy je odlična ploča ekspresivnog, vrlo teškog – emotivnog pre svega – i bučnog noise-metal-rocka sa elementima ekstremnih žanrova poput grindcorea. Zvuči napeto i jeste, Honest Comedy daje četiri paklene pesme za para koliko sami ponudite, pričajući, jelte, životne priče i urlajući iz sveg glasa između nervoznih recitacija i disonantnih rifova. Moćna ploča:

https://theghostisclearrecords.bandcamp.com/album/honest-comedy

Ruski Heavenscape je u odličnoj formi na singlu I Can Not. Prošle godine je ova ekipa iz Sankt Petersburga snimila prvi album a nova ploča sa dve pesme je sjajna demonstracija njihovog ,,regresivnog metala" koji je zapravo dinamičan i maštovit post-metal/ blackened sludge sa ambicioznim aranžmanima i lepim zvukom. Iako glasni i žestoki, Heavenscape imaju uho za dinamiku i ove dve pesme sjajno tokom nešto od više minuta masiraju metal gangliju u svakom poštenom građaninu i ostavljaju ga gladnog za još, Platite koliko hoćete, ali poslušajte:

https://heavenscape.bandcamp.com/album/i-can-not

A za kraj: album koji sam kupio iako su za sada dostupne samo tri pesme od osam predviđenih, a koje ću, inšalah, da dobijem prvog juna. Le Cirque De Dieu je debi album francuskog avangardnog sastava Kandi Rüh i pričamo o postmodernističkom ,,everything and the kitchen sink" pristupu popularnoj muzici gde se pet taktova svira džez, šest metal, pa onda psihodelični rok dva takta, pank tri takta, i tako ukrug. Ima ljudi koji mrze ovakav pristup muzici jer u njemu vide u najboljem slučaju laboratorijsku vežbu a u najgorem puku sprdnju, a ima i nas sa ukusom koji prepoznajemo da ovakvi bendovi, kao i svi drugi, treba da se cene po kvalitetu kompozicija ma koliko kompozicije naizgled bile ,,slučajne". Kandi Rüh ne prave ,,slučajnu" muziku – to je, uostalom, sasvim drugi žanr – i njihov jumpcut metod komponovanja je UVEK vođen metaidejom za svaku kompoziciju a što podrazumeva i gruv i energiju i mnogo radosti sa svakim komadom. Ljubitelji Johna Zorna i Naked City, Mikea Pattona i Fantomasa, ljubitelji Zu i Ground Zero će ovde biti na svom terenu, sa sasvim solidnom količinom metala između ostalih žanrova, a Kandi Rüh su SULUDO dobri muzičari i jako duhoviti. Remek faking delo, braćo i sestre:

https://kandiruh.bandcamp.com/album/le-cirque-de-dieu

Meho Krljic · 22-05-2021, 15:10:58

Neko navija za naše na Pesmi Evrovizije, a neko je metalac. Sigurno postoji i određeni presek između ova dva skupa, ali ako i postoji, ja taj presek ne nameravam da upoznam. Da vidimo šta smo imali od metala poslednjih nedelju dana:

Tradicionalno, počinjemo blek metalom, ovog puta kornvolskim... ali iz Ilinoisa? Šta još neće izmisliti? No, KASEK-NOS, kako je ime ovom projektu napravio je dopadljiv EP sa dve pesme muzike koja je kvalitetno producirana i lepo odsvirana, oslonjena na folklorne motive ali oštra i glasna, bez preterivanja u agresivnosti, pa je ovo blek metal kog mogu da slušaju i normalnije osobe a da se u pozadini ne čuje (mnogo) gunđanja o izdaji hardkora. The Ancient Parish je ispunjen maštovitom muzikom i svežim temama, sve posredovano kroz vrlo ubedljivu svirku i na sve to sami birate cenu ako se odlučite na kupovinu. Jaka preporuka:

https://kasek-nos.bandcamp.com/album/the-ancient-parish

Ruski Cage Of Creation ima interesantan, pomalo eksperimentalan pristup blek metalu, sa novim EP-jem, I Am the Void II koji kombinuje mekši zvuk – u kome ima malo post-pank i pop elemenata – sa bizarnim vokalima. Po atmosferi ovo svakako ostaje dovoljno unutar nekakvih ionako jako širokih žanrovskih granica da bude zanimljivo metal publici ali publika koja metal ne sluša mogla bi ovde da nađe dosta privlačnih elemenata za sebe – ako može da proguta ekstremni vokal:

https://cage-of-creation.bandcamp.com/album/i-am-the-void-ii

Nizozemci Cirith Gorgor rade još od 1993. godine i najnoviji album im je iz 2019. godine ali su sada spremili kompilaciju Visions from the Past sa gomilom alternativnih verzija, živih snimaka, drugačijih mikseva itd. Predstavljene u obrnutom hronološkom redosledu, ovih dvadeset pesama idu unazad kroz vreme sve do 1996. godine i snimaka sa tadašnjih proba te predstavljaju ovaj Tolkin-metal bend u vrlo dobrom svetlu sa odličnom kombinacijom melodije, brzine i agresivnosti što ih odlično služi, evo, više od četvrt veka. Sami određujete cenu:

https://cirithgorgor.bandcamp.com/album/visions-from-the-past-compilation

Rusi Gmork zvuče odlično na albumu Quintum corpus koji nudi šest podugačkih pesama blek metala koji ima i atmosferu i određeni avangardni instinkt, ali je sve spakovano u tvrdu, sigurnu svirku i pažljivo razrađene aranžmane. Veoma zrelo i dobro producirano sa taman toliko ,,post" mirisa da budu zanimljivi i publici koja možda ne bi slušala klasičan blek metal:

https://adventofgmork.bandcamp.com/album/quintum-corpus

Zanimljiv EP sa dve pesme za poljski Hekatomb. Shade of Life. Light of Death nudi energičnu muziku ali i melanholičnu atmosferu između žestokih gitara i moćnog ritma. Produkcijski je ovo, pa, prilično jeftino ali bend nadomešćuje sve ambicijom jer ove dve pesme trtaju po više od sedamnaest minuta svaka...

https://hekatomb.bandcamp.com/album/shade-of-life-light-of-death

Poljski kvintetn Jarun ima četvrti album za manje od deset godina i to je vrlo solidan tempo za ekipu koja je krenula kao solo projekat gitariste Zagreusa tamo negde 2008. Godine. Rok spokojnego słońca nudi progresivni post-blek metal – recimo – sa za poljsku produkciju uobičajenu zrelost. Album ima kvalitetan zvuk, pomalo i mašinski preciznu svirku ali aranžmani koji umešno uspevaju da udenu folk motive u inače hladne pesme uspešno stvari spasavaju od tog rizika sterilnosti. Poljska je to:

https://jarun.bandcamp.com/album/rok-spokojnego-s-o-ca

Švedski jednočlani Ancient Wisdom izbacio je peti album za, evo, četvrt veka rada, ali i posle sedamnaest godina pauze i A Celebration in Honor of Death ne samo da je drugi album za redom kome se u imenu pojavljuje smrt nego je u pitanju zaista slavljenička ploča. Marcus E. Norman (gitarista Naglfar, Bewitched etc.) sada svoja interesovanja za doom metal i black metal kombinuje na izrazito zreo način, kreirajući muziku čija ogromnma teatralnost ne zvuči ni pretenciozno ni kičasto već naprosto ispravno. Ovo su snažne pesme sa jednostavnim a jako upečatljiviom temama, pune horskih aranžmana, ali i proste, vrlo prirodno zvučeće, maltene marševske muzike koja gazi napred jednim svečanim tempom i slušaoca sa sobom nosi poput moćnog talasa. Veoma dobra ploča i lekcija za mlađe umetnike kako album ne mora da ima ni prebudžen zvuk ni prekomplikovane pesme da bi bio izvanredan:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/a-celebration-in-honor-of-death
https://youtu.be/ITz1k_wGLas

TERRATUR COMPENDIUM MMXXI je sempler norveškog izdavača Terratur Possessions kojim se najavljuju izdanja za ovu godinu i pošto se ovo daje za koliko para ponudite a prepuno je zanimljivog skandinavskog blek metala, skoro da je bespredmetno da tu nešto raspravljamo. Kliknite, slušajte:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/terratur-compendium-mmxxi

Francuski Disparaître na svom dugosvirajućem prvencu, Urchig ima samo tri pesme i one su izrazito monotone i producirane praktično bez dinamike – iako sam master ima solidan dinamički raspon – ali to je upravo i poenta sa ovom vrstom artmosferičnog blek metala. Meni to nije za više od jednog slušanja, ali ko voli taj neki ,,tvrdi ambijent" u kome bubnjevi, distorzirane gitare i vrištanja postoje samo kao plutajući detalji u prostoru, verujem da će uživati:

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/urchig

Turci Sabhankra su bliži mojim potrebama, pa tako sa svojim albumom Death to Traitors – njihovim četvrtim – isporučuju mišićav, energičan black/ death metal sa dosta melodije ali i sa puno brze, krljačke svirke. Ima ovde dosta atmosfere i tih nekih, recimo, emocija, ali bend generalno svira 300 na sat pa se sve to lakše proguta što se mene tiče. Sabhankra vole pamtljive, zarazne teme – slušajte strofu naslovne pesme, pa to je praktično himna – a njihova odlična svirka je ovde i dobro snimljena i miksovana da se dobije maksimum energije i melodije. Moćno:

https://sabhankra.bandcamp.com/album/death-to-traitors

Basista poljskih Stillborn, Hunger pravi i solo-blek metal pod imenom Labyrinth Entrance i drugi album ovog projekta, Deplore the Vanity donosi nam besan, atmosferičan ali agresivan zvuk kakav je već i karakterističan za Poljsku. Ovo je dugačka ploča, sa dugačkim pesmama i morate voleti monumentalnost zvuka koju Hunger ovde traži, ali ako volite njegovu teatralnu ekspresivnost, uživaćete jer Labyrinth Entrance nije projekat baroknih aranžmana i orkestracija, već brutalan, gitarski, rifaški metal usredsređen na maksimalnu štetu. Izvrsno producirana muzika, jake, pamtljive pesme, lepa ploča:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/deplore-the-vanity

,,Sirovi blek metal" je termin koji se olako baca unaokolo za sve što ima krš produkciju, ali proporcionalno malo ima bendova koji tu sirovost – kao svestan estetski izbor pored, jelte, ekonomske nužde – upotrebe ovako efektno kao meksički Flagrum Taxillatum. Njihov drugi album, Evil Prevails, stiže nam više od decenije nakon prvog i u pitanju je kolekcija snimaka očigledno rađenih u različito vreme na različitim mestima, ali ovo ploči daje poseban element autentičnosti. Flagrum Taxillatum zvuče kao pravi bend, koji iza sebe ima priču i njihov sirovi blek metal je proživljen i mojem uhu simpatičan. Bend označava jednu pesmu kao obradu Autopsy Torment (švedski death metal bend sa kraja osamdesetih), ali album zatvara neoznačenom, ali odličnom, obradom Mayhema. Sirovo, šanerski, mangupski, lepa ploča:

https://flagrumtaxillatum.bandcamp.com/album/evil-prevails

Losanđeleski Horned na istoimenom EP-ju nudi neku vrstu blackened rock'n'rolla, sa napuklim vokalima preko pankerske metal svirke. Nije da mi je otvorilo neke nove čakre ili išta slično, ali ovo je simpatično, bezobrazno i lepo curi. Za žurke:

https://hornedofficial.bandcamp.com/album/horned-ep

Simpatični galicijski/ španski duo Xerión ima novi EP sirovijeg blek metala i nežnih folk melodija. Lamento luminescente se kreće od vrlo pankerskog čukanja do ljupkih klavirskih tema i uspeva da zvuči melanholično a nepretenciozno, čak naivno i iskreno. Prelepo:

https://xeriongaliza.bandcamp.com/album/lamento-luminescente

Bourn Ultra ne zvuči kao ime blek metal benda ali ovo je zaista blek metal sastav – začet kao jednočlani projekat, porastao na tri člana – iz Los Anđelesa čiji novi EP, Skull Throne Inheritor nudi vrlo prijatan, melodičan blek metal koji ima i emociju i distorziju u dobro odmerenim količinama da meni to bude slatko. Bourn Ultra ne smaraju sa mnogo upadanja u nekakve prenaglašene kontemplacije i njihova muzika je kontemplativna uz stalni gruv i znojav rad bubnjeva i gitara, vrteći uglavnom prijatni srednji tempo i tužne melodije. Fino:

https://bournultra.bandcamp.com/album/skull-throne-inheritor

Novi EP iračkog Seeds Of Iblis je, pa, ,,inspired by the latest news from Jerusalem, where all religious people are killing each others just because they believe in 1400 year-old texts". Kratko, jasno i puno sirove, no-fi muzike koja prenosi poruku jasnije nego bilo kakav tekst:

https://seedsofiblis.bandcamp.com/album/taghut

Rebis je produkt alhemijskog procesa (i lik iz stripa Doom Patrol u vreme kada ga je pisao Grant Morrison) a istoimeni ruski blek metal sastav ima novi EP, Hidden Realms i ovo je sjajan, odlično odsviran i produciran mistični blek metal. Rebis su nov bend i ovo im je prvo duže izdanje, sa pet pesama, ali su me veoma impresionirali kreativnošću i energijom. Ovo je blek metal sa dosta melodije ali bez naglašenije melanholične crte, svakako bliži projektima poput 1349 nego za mene tipičnom slovenskom senzibilitetu, uz dosta brze svirke i dinamičnih aranžmana. Jaka preporuka:

https://the-rebis.bandcamp.com/album/hidden-realms

A ko BAŠ voli slovenski blek metal, biće srećan kad čuje da je izašao novi Zgard. Ovaj ukrajinski jednočlani pagan/ folk projekat radi skoro deceniju i Place of Power mu je već sedmi album, pun epskog zvuka, lepih melodija, sintetičkih horova ali i pristojne krljačine. Osam podugačkih pesama, solidna produkcija, sasvim pristojno:

https://zgardofficial.bandcamp.com/album/place-of-power-2021

Dvočlani belgijski Kalmhain ima novi EP, Thanatos, potvrđujući jaki tempo u kome ovaj nedavno osnovani sastav nastoji da objavljuje novu muziku i ovo je melanholičan, ali dovoljno energičan post black/ blackgaze zvuk sa dosta meditativnih momenata razlaganja i melanholičnih harmonija i krljačkih pasaža. Ima ovde malčice i izleta u ,,pravi" heavy metal sa, recimo, mejdnovskom solažom u Triest Afscheid i sve u svemu Thanatos mi je bio interesantan za slušanje:

https://kalmhain.bandcamp.com/album/thanatos-ep

Moram priznati da me ime holandskog benda An Autumn for Crippled Children toliko intenzivno odbija da sam se jedva naterao da poslušam novi album, As The Morning Dawns We Close Our Eyes. Mislim, nije to ni moja muzika, nego se žrtvujem radi vernih čitalaca. Koji će, ako vole nežni blackgaze zvuk, verujem, ovde biti prilično zadovoljni. AAFCC su na ovom albumu još intenzivnije pop/ shoegaze orijentisani do mere da nisam siguran da se vrištavi blek metal vokal uopšte više uklapa uz svirku, ali opet, to joj barem daje određenu oštricu. Nije da bend ne svira energično, sa još uvek čvrstom ritam sekcijom i distorzijama. MENI ova muzika ne znači previše, ali verujem da poklonicima ovako dosledno rađene sinteze black metala i shoegaze popa ovaj album može da donese puno radosti... Ili tuge... Štagod od ta dva traže...

https://anautumnforcrippledchildren.bandcamp.com/album/as-the-morning-dawns-we-close-our-eyes

Finski Lord of Pagathorn svoj treći album, Age of Curse započinje raskošnim akustičnim uvodom, ali kad tih minut i po predigre prođe, udara se žestoko i iz sve snage. Ovo jeste blek metal sa uhom za melodiju, ali muzika je generalno surova, agresivna, agresivno satanistička i kao takva predstavlja i svojevrsnu protivtežu danas čestom parenju između blek metala i shoegaze harmonija. Lord of Pagathorn su siledžije, ali siledžije sa stilom i pesme su im, iako brze i napadačke, napisane pametno i producirane zdravo. Vrlo lepo:

https://woodcutrecords.bandcamp.com/album/age-of-curse

Njemački duo Abkehr svoja izdanja naziva konzistentno, pričajući kroz njih jednu produženu priču, pa smo tako posle In Asche i In Feuer dobili i In Blut – sva tri izdanja sa istom kolornom šemom omota i muzikom koja je hermetičan, pomalo kontemplativan black metal. In Blut ima samo četiri pesme ali one su podugačke, nakrcane atmosferom i dramom i mada je produkcija dosta mutna, to se u ovom slučaju više nego uklapa u zvučnu viziju benda, doprinoseći hipnotičkim kvalitetima muzike. Fino, a ako izdanje kupite direktno od benda, plaćate koliko sami odredite:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/in-blut
https://abkehr.bandcamp.com/album/in-blut

Prošle godine mi se album poljskog benda Odraza jako dopao, i, ako sam tada pričao da se radi o konvencionalnijem blek metalu, čini se da su ova dvojica članova Massemord rešila da me novim izdanjem demantuju. Acedia je EP koji ima samo jednu kompoziciju (dve u vinilnoj verziji koju ne možemo čuti preko interneta), ali ta kompozicija traje duže od dvadeset minuta i ima izrazito avangardnu, možda i kinematsku prirodu, sa sporim razvojem svojih tema i insistiranjem i na naglašeno narativnim elementima. Sve i jeste rađeno kao saundtrak za izložbu ,,Koegzistencija" Krakovskog muzeja Podgórze a koja se bavi efektima pandemije COVID-19 na, jelte, društvo, ali ne treba sumnjati da ćete, iako posle punih petnaest minuta, ovde dobiti i propisno blek metal prženje. Sem malo prenapucanog masteringa ovde ne da nemam šta da zamerim, nego sam prijatno iznenađen i pozitivno impresioniran materijalom koju su Poljaci napisali i snimili kao – još jednu – potvrdu da metal, kad hoće, ima sasvim legitimno mesto tik uz skut ,,visokoj umetnosti." Sjajno:

https://odraza-official.bandcamp.com/album/acedia

Francuzi Au-Delà su me vrlo prijatno iznenadili svojim prvim dugosvirajućim izdanjem, Sentence. Ovo je ploča koja od nula od sto stiže za sekund nudeći prljavi, neodoljivi old school blek metal, prangijaške rifove i razobadanu svirku, ali koja kroz svojih jedanaest pesama ima mnogo dobrih ideja i osećaj za to kako da održi svežinu tokom trajanja albuma. S obzirom da pesme traju koliko traju (prva više od osam, druga više od devet minuta), dobro je koliko Au-Delà ulažu razmišljanja i rada u aranžmane, praveći od naoko jednostavnih blek-trešerskih rifova složene građevine koje često imaju vrlo kinematsku strukturu. Mislim, kad krene Veni Vidi Vici to zvuči kao da slušate nekoliko pesama, ne, nekoliko ALBUMA odjednom, a sve opet ima smisla. Francuski blek metal ima tu reputaciju da je avangardan na vrlo osobene načine i Au-Delà su sjajan primer sa svojim obiljem ideja, ali i vrlo jasnom vizijom kako da i najrazličitije od njih uklope u narativ, sa savršenom svirkom pa i dobrom, taman koliko je potrebno sirovom produkcijom. Sentence je, biću slobodan da kažem, skoro pa remek-delo:

https://epicturalproduction.bandcamp.com/album/sentence

Usporimo sada i pređimo na stoner, psihodeliju, doom itd. Australijski Jack Harlon & The Dead Crows svoj drugi album The Magnetic Ridge publikuju – između ostalog – putem izdavača Forbidden Place a što je praktično automatski najava kvaliteta. I, baš se to i desi. The Magnetic Ridge je briljantni konceptualni album o avanturama ovisnika o drogama na divljem zapadu, pa je mešavina sludge-dooma i blago country-folk intoniranih harmonija ne samo dobro stilsko osveženje već i podloga za zaprepašćujuće uspešne drame. Ovo je vrlo duboko proživljena muzika, koja svoj doom-county-metal uparuje sa tolikom količinom teskobe da joj samo ogromna količina gruva vadi prosek. Ovo je kao da stari Nick Cave džemuje sa Terminal Cheescake. Ovo je... da ne smaram više, ovo je odlično, maštovito i MOĆNO a bend daunnloud prodaje za svega jedan australijski dolar – Forbidden Place, kao i obično daju vama da odredite cenu – pa pohrlite u naručje Džeka Harlona i Mrtvih Vrana bez oklevanja:

https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/the-magnetic-ridge

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/jack-harlon-the-dead-crows-the-magnetic-ridge

Iako kvartet Terraganja svoj sludge/ stoner metal nadevaju sa dosta južnjačkog gruva i šmeka, bend zapravo dolazi iz Kanade. Posle pola decenije rada, Terraganja su snimili album, ali ovo što danas slušamo je EP We Have Fun Here, sklopljen od starijih pesama za koje bend smatra da dobro predstavljaju njihov, jelte, identitet. I ovo jesu dobre i raznovrsne krljačke pesme koje će rado slušati i hardrokeri i pušači kanabisa i napaljeni klinci koji bi da se šutiraju. Vrlo dobro, a plaća se koliko sami poželite:

https://terraganja.bandcamp.com/album/we-have-fun-here-ep

Melissa je novi brazilski psihodelični horror-doom sastav osnovan ove godine a prvi album, Devil's Mask zvuči baš kako očekujete: sporo, fazirano, hipnotički. Ovo je muzika koju čujete u svojoj glavi u četiri ujutro dok se posle tri neprospavane noći teturate prema skrovištu a nebo počinje da se kovitla u bojama koje nemaju imena. Melissa Rainbow, predvodnica ovog sastava je iskusna i veoma prolifična autorka, a Devil's Mask za samo dolar nudi prelepu nisku psihodeličnih košmara koju ne treba propustiti:

https://melissadoom.bandcamp.com/album/devils-mask

Ukrajinski Mist Tower zvuči odlično na svom prvom EP-ju, Obsession sa pet pesama teških rifova i psihodeličnog zapevanja. Ovo je fina, dobro odmerena kombinacija doom metala i psihodelije u kojoj su pesme spore ali zvuče elegantno a psihodelični sadržaj se pomalja iz brojnih ponavljanja rifčina – sa blagim varijacijama – i dobro plasiranih vokala. Vrlo lepo:

https://misttower.bandcamp.com/album/obsession

Desde Marte su špansko-argentinski sastav čiji istoimeni debi album donosi ,,marsovski" psihodelični rok. U praksi, ovo je dopadljiv, odmereno odsviran instrumentalni heavy psych koji nije pretežak i ne gazi previše po ušima ali elegantno kombinuje jaki fuzz i snažan ritam sa nežnijim, pa i emotivnijim melodijskim programom. Bend ima lep zvuk i dosta finih ideja, te izvedbu koja zvuči organski i spontano iako nisam siguran da su muzičari bili na istom kontinentu kada su ovo snimali. Lepo:

https://desdemarte.bandcamp.com/album/desde-marte

Rimski trio Io ima prvi album, Fire, i ako volite agresivni sludge-doom metal sa vrištećim vokalom ali i dobrim, teškim rifovima preko nervoznih bubnjeva koje krvnički mlati jedna Valeria, Io su dobar izbor. Njihova muzika uspeva da spoji abrazivnost sludge metala sa jednostavnom hipnotičkom dimenzijom doom metala, i ove četiri dugačke pesme čoveka okruže sa svih strana i drže u stisku dok ne vidi svetlost:

https://iosludge.bandcamp.com/album/fire

Stone Rebel jednu pesmu na svom novom albumu, Scenes Of A Dreamland posvećuje ,,najčistijoj duši u mom životu". Neko nam se zaljubio? Svejedno, ovaj, već četvrti album projekta u ovoj godini se ne razlikuje supstancijalno od prethodnih, sa novom kolekcijom prijatnih psihodeličnih gitarskih sanjarija preko nežnog gruva. Sve je to standardni Stone Rebel i ko se nije zamorio od njegove uvek iste ali uvek ekstremno prijatne muzike će ovde naći još puno razloga za užitak:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/scenes-of-a-dreamland

Heavy Psych Sounds records ove nedelje ima drugi album portlandskih Hippie Death Cult i Circle of Days je očekivano izvrsna ploča sa hardrokerskim senzibilitetom i doom metal oštricom. Ovih pet podužih pesama uspevaju da zvuče i tvrdo i opušteno i psihodelično i kinetički u isto vreme (slušajte Hornet Party koja ima gotovo trešersku energoju majstorski izmešanu sa psihodeličnom izmaglicom), sa puno melodije i atmosfere ali uvek i energične svirke. Vrlo dobro, kako ste i očekivali:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hippie-death-cult-circle-of-days

Da nam ne ostanu dužni tu su i fenomenalni kalifornijski Ripple Music čije je novo izdanje debi album hardrokerskih doom metalaca iz švedske, Wytch. Ovo je album koji još jednom podseća na Rippleovu reputaciju pronalaženja bendova koji kao da su iskočili niotkud, potpuno formirani, sa izuzetnim kvalitetom svirke ali i izgrađenim karakterom i Wytch na Exordium nude zvuk koji će pomiriti matore hardrokere koji vole bluz rifove i opasno dobro pevanje, ali i doom publiku koja želi da čuje da je to sve heavy i malo mračno. Bend ima sjajan, raznovrstan katalog pesama koje idu i do propisnog heavy metal krljanja (slušajte Evil Heart), odličnu produkciju koja se ne davi u prejakoj kompresiji ali najsvetlije oružje mu je pevačica Johanna Lundberg iz Vintersorga koja dominira zvukom i sigurno vodi bend kroz set moćnih rokenrol pesama. Ne propustiti:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/exordium

Nisam očekivao da novi Monster Magnet bude ovako solidan, ali A Better Dystopia je jedan dosta pošten napor, sa dvanaest pesama naglašene psihodelične dimenzije. Album, čak, i počinje govorom kakav je umeo da drži američii radijski didžej Dave Diamond koji je promovisao psihodelični rok onog vremena, da bi bend odmah posle toga uleteo u obradu Hawkwinda, ,,Born to go". Mene su tu već kupili, pogotovo uz prilično dobar miks koji jeste malo natrpan u masteringu ali ipak postoji slojevitost i prostornost u ovom snimku. Ostatak ploče pošteno meša tvrdi rok i psihodeliju u vrlo uverljivom old school maniru i ovo je apsolutno obavezno slušanje za svakoga ko se imalo interesuje za stoner rok, hard rok, psihodelični rok, pa i rok muziku generalno:

https://monstermagnetofficial.bandcamp.com/album/a-better-dystopia
https://youtu.be/VFCcWppMT5Q

Nova Nadja je blagi odmak od tipičnih dron-ambijenata ovog dua i Luminous Rot ima i kraće pesme, aranžmane koji su po strukturi bliži ,,normalnoj" pop pesmi, pevanje i tekstove. Da bi Nadja ipak ostala Nadja, sve je potopljeno u beskompromisne efekte, sa gitarama koje su fazirane do neprepoznatljivosti, vokalima snimljenim iz velike blizine i pretvorenim u hrskave teksture, jedva čujnim bubnjevima. Ovo može da vam zazvuči grozno na prvi udar – autor kritike na Angry Metal Guy je bio, recimo, veoma negativan – ali Nadja ovim albumom zapravo prolazi kroz svoju postpank/ šugejz/ koldvejv fazu i to ima dosta smisla ako ste u pravom raspoloženju, sa klasičnijim strukturama pesama koje služe samo da vas se zavara da slušate dugačke eksperimente sa teksturom i fidbekom. Meni zanimljivo:

https://nadja.bandcamp.com/album/luminous-rot

Jess and the Ancient Ones su finski occult rock bend koji albumom Vertigo uspešno rezurektuje zvuk sedamdesetih, ali ne onu njegovu mračnu, hororičnu stranu kakvu možda očekujete. Vertigo je nežna, pevljiva, jako melodična ploča na kojoj se laki ženski vokali divno uklapaju uz zvonke gitare i razigrane klavijature, dajući tom okultnom roku snažan pop naboj. Nije, dakle, mnogo metalski, ali je uglavnom jako dobro, sa odličnom ritam sekcijom, pametno aranžiranim gitarama i klavijaturama, moćnom pevačicom i zvukom koji je prozračan, pun dinamike, zdreaviji od 90% albuma koje ćete čuti ove nedelje. Fantastično:

https://jessandtheancientones.bandcamp.com/album/vertigo

King Witch su za ovu priliku izbacili Ep Worship the Riffs gde je na A strani Sabat, na B strani Metalika. Lep izbor iako su pesme za nijansu manje očigledni izbori. No, Children of the Sea je dobar komad za pevačicu Lauru Donelly, a The Thing That Should Not Be podseća koliko je Metalika volela da petlja sa rifovima u svojoj najboljoj fazi, praveći od svojih pesama male hromatske simfonije. King Witch obe stvari sviraju odlično, kao da to niste znali i sami:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_meWviAGXEJU70HmitEPrdjkQc-fzvEMtM

Idemo na brže programe. Iako se zovu Lastboss, i imaju masu sintisajzera, momci iz Nagoje ne sviraju chiptune metal na svom pvom EP-ju naslovljenom R-35. Ovo je više nekakav gruverski thrash ili thrasherski groove metal sa dobrom atmosferom i energičnom srednjetempaškom svirkom, te semplovima i sintisajzerima da se sve simpatično osveži. Mosh is thrash etc.

https://lastboss052.bandcamp.com/album/r-35

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 22-05-2021, 15:11:40

Zna se da nisam neki obožavatelj nu metala ili groove metala ali moram da preporučim bankoški bend Uppercut i njihov – pretpostavljam prvi – album บังกรรม อำพราง. Svakako, ovo je utemeljeno u nu metal/ groove pristupu sa srednjim tempom, nabadačkim rifovima i tako to, ali je pevanje koje šalta između besnog laveža i melodičnih refrena onaj distinktni element koji meni ovu ploču čini zanimljivom, dajući Uppercutu osobeni karakter i prepoznatljivost.

https://uppercutbandthailand.bandcamp.com/album/-

Brazilski Rëstos je jedan momak koji je upravo snimio prvi demo sa dve pesme. Naslovna, Inhuman Holocaust je pristojan komad lo-fi thrasha, a druga je kaver Ratos De Porao. Prostački, sirovo i prelepo. Platite koliko želite.

https://restos.bandcamp.com/album/inhuman-holocaust-demo

Spid metalci Goat Rider dolaze pravo iz pakla (za koji tvrde da se nalazi u Kosta Riki) i njihov drugi album, Tsundere, iako ima Japanom inspirisano ime i omot, zapravo daje vrlo rokerski speed metal sa malo ,,black 'n' roll" začina svakome ko voli dobre rifove, šutku i vrištanje. Tematski, pesme se svakako dotiču Japana, ali i cyberpunka generalno, no muzički ovo je kao da slušate nekakav bend iz 1980. godine koji je upravo čuo Motorhead i odgledao filmski horor maraton u lokalnom bioskopu pa je muzika, prosta, rokerska, pankerska, ali neodoljivo gruverska, takođe, sa pristojnom produkcijom. Ume ovo da bude pomalo i monotono na momente ali Goat Rider uglavnom isporučuju prijatan, prljav a dovoljno uglancan metal za ljubitelje:

https://thrashingcultrecords.bandcamp.com/album/tsundere

Takođe iz Kosta Rike stižu Heavy Chains čiji drugi album, Red Reaper donosi disciplinovan, dobro produciran thrash metal spremljen po receptima starih majstora. No, nije ovo puki old school revival projekat niti nekakav Slayer/ Testament/ Sacred Reich tribute band, iako ima elemenata svega toga u zvuku. Heavy Chains su svoji i maštoviti, sa vrlo različitim pesmama i idejama koje ponekad odu i na neočekivane strane pa album ima i širi žanrovski zahvat nego što na prvi pogled deluje. Zanimljivo, raznovrsno i kvalitetno:

https://heavychainscr.bandcamp.com/album/red-reaper

Nizozemski Dark Omen su svoj demo The End of Rage apgrejdovali u pravo izdanje uz pomoć izdavačkog trijumvirata For The Passion Not The Fashion. Lepo. Ovo je prijatan, melodičniji thrash metal sa malo heavy metal elemenata, bez MNOGO svežih ideja ali sa solidnim zvukom i pristojnim gruvom. Previše para traže za četiri pesme ali nije loše da se čuje:

https://forthepassionnotthefashion.bandcamp.com/album/the-end-of-rage

Kostarikanski Paganist na slici poziraju u Slayer i Kreator majicama pa neće biti prevelio iznenađenje da je njihov prvi EP, Ritual of Hate muzički ukorenjen u thrash metalu sa prilično tipičnim vrištećim vokalima. Nema ovde puno mašte, rifovi su prostački, svirka korektna, produkcija takođe, i Paganist su prevashodno simpatični jer rade to što rade sa puno strasti i živosti, nudeći organske aranžmane i mladalačku energiju:

https://paganist.bandcamp.com/album/ritual-of-hate

Dortmundski spid metalci Vulture imaju novi album, Dealin' Death i ovo je dosta verno '80s predlošcima samo sa nešto modernijom produkcijom. Naravno, i na produkciju se pazilo pa, iako se ovde sve dobro čuje, snimak ne pati od prejake kompresije, instrumenti imaju lepu separaciju i album se može jako odvrtati a da vam se zvučnici ne raspadnu. Muzički, Vulture pokazuju jednu sazrelu dimenziju svoje muzike – ovo im je već treći album, na kraju krajeva – gde se klasični speed metal rifovi, falseto krici i pankersko nabadanje kombinuju u iznenađujuće složenim aranžmanima za muziku koja je ambicioznija i kompleksnija od prosečnog '80s speed programa, a da ne napušta njegove estetske pozicije. Odlično:

https://youtu.be/BE7Az3fdipk

Eulogy in Blood iz Kentakija na svom albumu Natural Selection donose dopadljivu kombinaciju metaliziranog hardkora, groove metala, beatdowna itd. Ne tipično nešto što bih ja slušao sa puno entuzijazma, ali Eulogy in Blood imaju solidne rifove, gruv im je poletan i ne smara mnogo i sve je prilično ekonomično i kreće se napred britkim korakom. Lepo:

https://eulogyinblood.bandcamp.com/album/natural-selection

I Big Deal iz Mičigena sviraju nekakav metalizirani, mošerski hardkor, koji bi bio skroz ,,kod kuće" u 1992. godini. Ni tada nisam voleo ovakvu muziku, ne volim je ni sada, ali Great Deal of Pain, EP ove ekipe, ima taman dovoljno dobrih, metalskih rifova i kvalitetnu produkciju da mi bude simpatičan. Još i sami birate cenu:

https://big-deal.bandcamp.com/album/great-deal-of-pain

Odlične tri pesme haotičnog hardkora na EP-ju Burning Money for Warmth Floriđana Control System. Ovo je odlično producirano, matematički precizno odsvirano a opet ima dušu, sa jakom tenzijom, disonantnim rifovima i napetim ritmičkim celinama koje se razvijaju u eksplozije energije. Izuzetno, a samo dolar:

https://controlsystem.bandcamp.com/album/burning-money-for-warmth

Francuzi MIND YOUR HEAD!! Nazivaju svoju muziku i bullshitcore, ali iako je njihov album Hail to Stupidity produciran prilično jeftino, on ne samo da ima pristojan zvuk već i pričamo o maštovitom, energičnom grindcoreu koji ima zanimljiv harmonski opseg, odličnu gitarsku tehniku i programiranje bubnjeva te aranžmane koji opravdavaju pesme duže od dva minuta. Ovo se daje za onoliko koliko sami ponudite, a meni je veoma prijalo, pa urgiram da ga se posluša:

https://mindyourhead1.bandcamp.com/album/hail-to-stupidity

The Beautiful Child iz Atlante imaju lepo odmerena trajanja pesma na svom istoimenom albumu, pa tih devet komada energičnog grindcorea/ hardcore thrasha prolete za nešto više od četvrt sata. Ovaj, reklo bi se jednočlani, projekat nastupa u tradiciji emotivnijeg, disonantnijeg grindcorea na tragu, recimo, Discordance Axis ali sa malo sporijom, manje grčevitom muzikom i više srednjetempaških, mošerskih delova. Sve to zvuči vrlo solidno i preporučujem ga za slušanje:

https://beautifulchild.bandcamp.com/album/the-beautiful-child

Australijski Grindhead Records najavljuje debi album sastava 12Gauge Rampage singlom #killedmorecuntsthancovid. Slatko. Ovo je grindcore sa nešto dužim pesmama i kompleksnijim aranžmanima te dobrom produkcijom, čime me prilično podseća na legendarni Fuck... I'm Dead. Tematski ovo je svakako više za mlade nego za mene, ali kvalitetno je i rado ću poslušati i album kad izađe.

https://grindheadrecords.bandcamp.com/album/killedmorecuntsthancovid

Klasičan italijanski grindcore dobijamo na prvom albumu sastava Mass Coomer iz Monce. Naslovljen Me So Cagado Sburado e Sconregiado ne i Bandalogne II: Electric Boogaloo i sa adekvatnim omotom, album jeste u blagom riziku od memecore dekadencije, ali je muzički vrlo zdrav kanališući ljubav svojih autora ka horor filmovima, ali i američkom grindcoreu (kao uticaji navode se Insect Warfare i Nails) u devet ne prekratkih ali žestokih pesama, nadevenih semplovima i dobrom svirkom. Sami birate cenu pa budite domaćin:

https://masscoomer.bandcamp.com/album/me-so-cagado-sburado-e-sconregiado-ne-i-bandalogne-ii-electric-boogaloo

Američki Serration nudi dopadljiv, srednjetempaški, gruverski, mošerski death metal na EP-ju The Fortress of Fear. Ovo je sve u polomljenom gruvu, sa slemerskim rifovima koji pljuju flažolete svaki čas i zlim a prijatnim melodijama što ih smenjuju. Vrlo kompetentno odsvirano i ponuđeno za cenu koju sami borate, pa birajte pametno, ovo vredi adekvatno nagraditi:

https://caustichymnproductions.bandcamp.com/album/serration-the-fortress-of-fear
(U međuvremenu je album nestao sa Bandcampa ali osvrt ostavljam jer se možda jednom pojavi...)

Nijemci Eyemaster na svom Bandcamp profilu kažu ,,No Hippies No Craft Beer No Fascists No Religion". Ne znam šta imaju protiv hipika, ali demo Charcoaled Remains & Festering Slime je simpatičan komad švedskog HM2 metala, sa očekivano glasnim, abrazivnim zvukom, bez sad nekih preterano novih ideja ali sa sasvim dovoljno energije i brutalnosti, te ubedljive svirke da čovek uživa. Plaćate kolikogod:

https://eyemasterdeathmetal.bandcamp.com/album/charcoaled-remains-festering-slime
(I ovaj album je nestao sa Bandcampa ali... nek stoji...)

Reborn su vijetnamski melodeath sastav koji nije po mom ukusu – previše pop melodija i jakih klavijatura – ali oso vakako zvuči originalno i ko nije gadljiv na ovo što sam nabrojao vredi da posluša EP Inner War koji su upravo izbacili. Pevačica zvuči zastrašujuće:

https://rebornvn.bandcamp.com/album/inner-war

Ni italijanski duo Coiled Around Thy Spine nije baš skroz moj fazon – nominalno oni sviraju melodični death metal po uzoru na Children of Bodom – ali moram da priznam da mi je njihov drugi album, From the Ashes, prilično lepo legao. Ovo je žestok, vrlo znojav death metal koji ima taj element melodičnosti, ali ima i element nevaljalog neothrasha po uzoru na, recimo The Haunted i to je dobra kombinacija. Žestina i energija koji dolaze sa trešerske strane dobro se uobliče u kompleksnije aranžmane koje bend pametno pravi da svojim pesmama da prostora za disanje. Istina je da pesme uglavnom liče jedne na druge ali Coiled Around Thy Spine većinu vremena daju program ozbiljne, moćne svirke i dobre produkcije – mada jako nedinamičnog mastera, naravno – pa sam ovo sa, dosta iznenađenja, prilično voleo:

https://coiledaroundthyspine.bandcamp.com/album/from-the-ashes

Francuzi Swamp Terror ne sviraju, kako bi to čovek očekivao, nekakav močvarni doom/ sludge metal već death metal sa jakim horor korenima i na EP-ju Gathered for Carnage donose šest pesama atmosferičnog, mračnog, old school death zvuka sa prilično ,,filmskim" štimungom. Hoću da kažem, Swamp Terror ne sviraju samo rifove – što je dobro jer u pojedinim trenucima njihova muzika je u riziku da se pretvori u nerazaznatljivu supu rifova – već imaju napadačku melodičnu gitaru koja glavne teme kompozicija gotovo non-stop podcrtava i razrađuje. Uz dinamičan zvuk i mišićave, maštovite pesme, Swamp Terror uspešno ovaploćuju taj VHS horror senzibilitet koji navode kao svoju glavnu inspiraciju i ovo vredi da se pažljivo posluša:

https://swampterror.bandcamp.com/album/gathered-for-carnage

Kopenhagenški Taphos sa dve pesme na singlu Blood Plethora izazivaju dosta pozitivnih emocija svojim energičnim death metalom, krljačkom svirkom, ljubavlju ka old school mošingu i jednim generalnim odbijanjem da se uključe u nekakavu moderniju estetsku struju, a da su im pesme odlično napisane i žestoke. Odlično:

https://taphos.bandcamp.com/album/blood-plethora

Brazilski Nightmare Slaughter na svom prvom albumu, Worm Kabbalah svira divljački, energični death metal koji u sebi ima dosta old school zlovolje. Ovo nije naročito ,,profesionalno" sklopljena muzika, aranžmani su haotični i svirka zvuči kao da više ide po osećaju nego po dogovoru, ali to je samo stil kojim Nightmare Slaughter sviraju i ovo je dobro uvežbana, dobro odsvirana ploča koja naprosto preferira da zvuči neprirodno i da svaka pesma ima neki svoj put kojim ide, radije nego da se uklopi u ikakav prepoznatljivi format. Time je ovo pomalo i zamorno posle izvesnog vremena, ali Nightmare Slaughter su srčani i dobro sviraju i ovo vredi da se posluša, a ako slušanje inspiriše i kupovinu, plaćate koliko poželite. Vrlo fer:

https://nightmareslaughter.bandcamp.com/album/worm-kabbalah

Čim vidite da se album zove Dropping of the Human Wrath znate da je bend iz jugoistočne Azije. I jeste, Tragedy Kereta Jenazah su Indonežani sa skoro dvadeset godina iskustva i ovo im je treći album koji demonstrira koliko su daleko otišli u svojoj tranziciji od gotik metal benda do brutalnog death metala. Ovo ima klasičan indonežanski zvuk i pristup sa lakom rukom i malo folk inspiracije između brutalnog prebijanja. Pesme su sastavljene od mnogo petljanja sa komplikovanim rifovima koji se razvijaju preko blastbitova, ali bez pretenzije da ovo bude najsuroviji album ikada koji će vam spljeskati mozak. Tragedy Kereta Jenazah više vole da im čujete rifove i u njima uživate i utoliko su meni prijemčiviji za slušanje:

https://rottrevorerecords.bandcamp.com/album/dropping-of-the-human-wrath

Argentinci Sin Piedad nisu ništa snimili devet godina, ali novi EP, Resistencia je povratak u velikom stilu. Bend je ovde u tri pesme vidno više nagnut u death/ doom stranu deaththrash formule i produkt je tvrd a primamljiv zvuk sa jakim rifčinama i meljućim ritmovima nad kojima dominira životinjsko pevanje Javiera Minnitija. Naslovna pesma je odlična demonstracija kako spora muzika može da bude brutalna i uzbudljiva a EP ima i glasnu, nabijenu produkciju bez mnogo dinamike ali sa lepim zvukom. Povrh svega, ovo se plaća koliko ko hoće da da. Lepo:

https://sinpiedad.bandcamp.com/album/resistencia-ep

Simpatičan, nenametljivo proggy death metal na novom EP-ju teksaških Malconstruct. Simulacrum ima četiri srednjetempaške, maštovite pesme koje drže lep gruv i svoje progresivne harmonske ideje dobro upliću uz stalno mutirajući ali postojani ritam. Bude to malo i jednolično, ali ako je čovek raspoložen, odlično ga vozi tih dvadesetak minuta uz solidnu produkciju i zvuk:

https://malconstruct.bandcamp.com/album/simulacrum-2

Italijanski izdavač I, Voidhanger ima reputaciju obljavljivanja avangardnog, neretko i eksperimentalnog ekstremnog metala, pa se Acausal Intrusion, novi projekat Jareda Morana (koji svira u više bendova nego što je moguće nabrojati) sa Nythrothom, kolegom, iz Feral Lord, očekivao sa zanimanjem. Debi album Nulitas ispunjava većinu potreba slušaoca koji traži DRUGAČIJI ekstremni metal, pakujući technical death metal i taj neki (anti)kosmički blek metal u formu koja je uglasta, nepredvidiva, na momente sasvim polomljena. Ovo je producirano prilično bizarno, sa dosta dinamike u masteru ali i instrumentima koji su individualno komprimovani do besmislice, pogotovo Moranov bubanj, i pesme znaju da odu u onom ,,ubacuj sve, pa će valjda da zvuči zanimljivo" smeru, što za moj novac znači da Acausal Intrusion nisu do kraja realizovali potencijal koji postoji u ovoj muzici. Drugim rečima, ovo nije baš sazrelo i nada se da će čista neobičnost pristupa biti dovoljna da kompenzuje povremeno sasvim nasumično aranžiranje. Za mene neće ali svakako poslušajte:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/nulitas

Šta možete dobro da očekujete od death metal benda koji se zove Anatomia? Japanski duo svira već skoro dve decenije i Corporeal Torment im je četvrti album, sav umotan u crninu, mutan, hermetičan skoro do neizdrživosti. Ovo nije muzika za šutke i mošing, barem ne za one koji to smatraju zabavom. Oni koji u nihilizmu, crnini i beznađu nalaze smisao života, pa, to su ciljni slušaoci za Anatomiu, koja će im na ovom albumu dati četiri pesme mučno ponavljajućih rifova, iznurujućeg ritma, doom metal sporosti dodatno usporene metadonom... Poslednja kompozicija, Mortem, traje skoro dvadesetjedan minut i predstavlja svojevrsni izazov slušaocu ili, u najmanju ruku, estetski test:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/corporeal-torment

Šveđani Armus sviraju prljav, težak death-sludge metal na kratkom i efikasnom EP-ju V-II. Tri pesme, lepljivi rifovi, spor, mučan tempo, užasan napukli vokal... Pravo uživanje za ljubitelje muzike koja vas udara bez milosti zato što vas voli:

https://armus08.bandcamp.com/album/v-ii

Takođe švedski Nihilistic Vision imenom obećavaju mučnu muziku ali njihov sludge metal je zapravo zdravo pankerski i sa puno gruva pa i brzih, trešerskih momenata idealnih za šutku. EP Abandoned je energičan i prijemčiv sa lepim zvukom i dobrim rifovima, pa se snažno preporučuje:

https://nihilisticvision.bandcamp.com/album/abandoned

yoo doo right su, očigledno, ime uzeli po pesmi Can pa i njihov album, Don't Think You Can Escape Your Purpose ima u sebi dosta tog krautrokerskog, hipnotičkog kvaliteta koji to ime sugeriše. Ovo nije baš SASVIM eksperiment u stilu ,,šta bi bilo da su Can svirali metal" ali jeste muzika koja ima dosta te motoričke, ritualističke, kul energije nemačkog benda, a sa dodatom dimenzijom jake distorzije i ljubavi prema buci. yoo doo right, inače Kanađani, time na ovom albumu postižu dosta idealnu ravnotežu za moj ukus, uspevajući da ponude i veoma svečane krautrokerske sanjarije, i napržen metal. Izvrsno!

https://yoodooright.bandcamp.com/album/dont-think-you-can-escape-your-purpose

Dan Baune's Lost Sanctuary je bend nazvan po, jelte, gitaristi Danu Bauneu koga ne mogu da kažem da znam ali enciklopedije kažu da je svirao u bendovima poput Omicida, Fractera Eden ili Monument za koje takođe nisam čuo. Moje poznavanje nemačke scene tog nekog klasičnijeg i power metala je uistinu slabo. U svakom slučaju, zajedno sa bubnjarem Fractura Eden, Dan je snimio album Lost Sanctuary i ovo je pompezan, melodičan metal na razmeđu thrasha, power metala i ,,normalnog" heavy metala. Kako to u nemačkoj izvedbi ume da bude, ovo je dosta cheesy, ali Baune se izrazito trudi oko aranžmana, ali i toga da pesme imaju osobene identitete i da ne zvuče kao jedanaest verzija iste ideje. Moram priznati da sam se posle izvesnog vremena dosta zagrejao za ovaj projekat. Ovo je radio-friendly muzika koja ipak ima dovoljno žestine za moje potrebe a onda i dovoljno epskog cheesea da mi ne smeta što žestine nema više. Dobro, druga pesma je skinut Antisocial od Trusta, ali lekcija je tu prosta: kad kradete, kradite dobro. Vrlo solidna ploča:

https://rockworld24.bandcamp.com/album/lost-sanctuary

S obzirom da Tabernacle dolaze iz Dubaija njihov prvi demo, Terror in Thrace sam poslušao sa dosta pažnje. Ovo je simpatičan heavy metal sa razigranim gitarama i interesantnim pevanjem koji zvuči i pomalo starinski na ime svoje jeftine – mada čiste – demo produkcije. Bend ne deluje sasvim sazrelo ali ovo i jeste donekle do produkcije, dok pesme pokazuju solidnu količinu ideja i Tabernacle imaju dosta potencijala:

https://tabernacle-hm.bandcamp.com/album/terror-in-thrace

Sluša vam se gusarski power metal a već ste izlizali Alestorm i Storm Seeker albume? Nemajte brige, italijanski Great Master su tu sa svojim petim albumom, Thy Harbour Inn i ovo je prepuno klasičnih, melodičnih, poletnih pomorskih poskočica i vesele svirke. Nisam neki VELIKI ljubitelj ovog podžanra, ali Great Master su odlični na ovom albumu, potencirajući melodičnost i dobro raspoloženje i dajući starim pesmama vrlo prijatan metalski premaz. Odlično:

https://greatmasterband.bandcamp.com/album/thy-harbour-inn

A Better Tomorrow iz Liona sebe nazivaju ,,heavy soul" bendom što u praksi znači da spajaju teže, distorzirane gitare sa muzikom utemeljenom u afroamerikom stvaralaštvu. Ako vam se učini da je to opis, pa, SVAKOG hard roka i hevi metala, u pravu ste. A Better Tomorrow svakako imaju malo više ,,soul" vokale u izvođenju odlične pevačice Vanesse Ghisolfi ali generalno to ne odlazi toliko daleko od klasičnog hard end hevi izraza da bi zavređivalo potezanje čitavog novog podžanra. Je li, pak, minialbum Spiritual Crossing dobar? Solidan je. Pevanje sjajno, gitare kidačke, aranžmani prisojni, produkcija dobra i još sami birate cenu. Vredi čuti:

https://abettertomorrow1.bandcamp.com/album/spiritual-crossing

Novi Ice War? Već? Jo Capitalicide očigledno ne sedi skrštenih ruku, a što je dobro jer kapitalizam neće sam od sebe da se uruši! Elem, Sacred Land je još jedno podsećanje da Jo treba da nađe pevača. Mislim, sjajno je što on sve radi sam i njegove ploče su uvek izvor radosti ali vokali čine da zvuče blago amaterski a to je šarm ograničenog dometa. Sacred Gods je nešto sporija, meditativnija (!!) ploča od par prethodnih, puna i dalje epskog, gotivnog heavy/ speed metala koji stiže iz ledene pustoši Otave. Ko voli, nek ne propusti:

https://icewar.bandcamp.com/album/sacred-land

Za kraj: najbolji sludge album ove nedelje dolazi iz Tenesija i sa Relapse Records. Yautja već imaju jedan studijski, jedan živi album i masu EP-jeva, splitova i singlova a The Lurch je njihov debi za velikog izdavača i apsolutno ubitačna ploča brzog sludge metala koji se ukršta sa grindcoreom i jebe keve iz sve snage. Ovo je zvuk koji možda idealno sažima moderni Relapse pristup lišen metalskog cheesea i stilizacija, ali ne i metalske oštrine, težine i brutalnosti, sa pesmama koje imaju matematički savršen odnos tupog udaranja i oštre ofanzive, koje su okrutne ali ne na ,,žanrovski" način već prosto, zato što život može da bude takav. Sjajan spoj benda napaljenog da pokaže šta sve zna i izdavača koji ovakav pristup metalu može naširoko da promoviše, te odličan album za svakog ko voli da mu, jelte, ne bude prijatno:

https://yautja.bandcamp.com/album/the-lurch

Meho Krljic · 29-05-2021, 15:11:26

Ove nedelje smo dobili nekoliko masivnih izdanja (ne najmanje važno, novi EP Cirith Ungol, novi EP, Unfathomable Ruination, bar pet antologijskih blek metal ploča i čak DVA albuma australijskih Portal) a ja sam i odlučio da ne pišem o novom albumu jednog hrvatskog benda koji je okej ali su oni na prošlom albumu imali frazu ,,za dom" u jednom od tekstova. Uzbudljivo. Ajmo redom:

Blek metal!Ruski Voice of Drenai me je praktično oduvao moćnim nastupom na prvencu Legend. Ovo je melodičan ali oštar, žustar, brz blek metal koji fino spaja energičnu, nervoznu, zujećim rifčinama ispunjenu svirku sa ono malo slovenske duše što je neophodno da prepoznamo kako ova muzika stiže iz bratskog Petrograda a ne iz neke neprijateljske zemlje. Voice of Drenai ne samo da piše odlične, pamtljive pesme nego je i album sekvenciran pametno, sa mudro ubačenim akustičnim interludijima, dužim i kompleksnijim pesmama postavljenim tamo gde treba i odličnim finišom. Veoma sam impresioniran prvencem projekta o kome ne znam ništa – ni ko su članovi ni koliko ih ima, ako ih uopšte ima više od jednog – a koji je osvetlao obraz za sve pare. Izvrsno:

https://voiceofdrenai.bandcamp.com/album/legend

Nijemci Rosth su svoj debi album, Winter, snimili još 2009. godine, ali su ga tek sada izmiksovali i izdali u digitalnoj formi, u potrazi za etiketom koja bi publikovala i fizičke kopije. Ne znam šta su čekali dvanaest godina, možda da atmosferični blek metal postane ovako veliki, jak fenomen kao što je danas, jer Winter se uklapa u ovaj podžanr i mada muzika ima i određenu sirovost – pre svega produkcijski – mislim da Rosth imaju šarma i šanse da osvoje savremenu publiku:

https://rosth.bandcamp.com/album/winter

Švedski Botgörelsen sebi kači i ,,eksperimentalni blek metal" deskriptor i to je sasvim okej, mada bih ja muziku na njihovom prvom albumu, Att Kuva det Upproriska Köttet pre nazvao izrazito ličnom, bez vidnih imitiranja i omažiranja poznatijih bendova. Ovo je blek metal pun melodije i emocije a da ne spada u atmosferične ili depresivne fijoke, energičan delom i zahvaljujući prštavoj, dinamičnoj popdukciji, i pun autentičnih ideja i neizlizanih tema. Album ima svega pet pesama ali su one podugačke i predstavljaju Botgörelsen u izrazito originalnom svetlu. Poslušati iz sve snage:

https://botgorelsen.bandcamp.com/album/att-kuva-det-upproriska-k-ttet-2

Ukrajinski Forestgrave danas rade pod imenom Do Skonu i kao takvi imaju dosta ugleda. ...From the Grave, Part 2 (Demo 2008-2009) je druga po redu kompilacija demo snimaka iz Forestgrave faze i puna je sirovijeg, ali i dalje suptilno pisanog blek metala sa istoka, punog interesantnih ideja. Produkcija je ovde sasvim solidna s obzirom da pričamo o demo radovima i ovo je veoma lep dokument ali i kolekcija zanimljivih pesama za svakog ljubitelja Do Skonu.

https://forestgrave.bandcamp.com/album/from-the-grave-part-2-demo-2008-2009

Vanvidd su norveški folk-metal sastav sa dopadljivom kombinacijom narodnjačkih melodija i jakog blek metal nabadanja. Drugi album, Under ei morken rot ima u sebi nemalu količinu interesantnih ideja i mada je muzika za moj ukus možda i prenatrpana idejama i konceptima, ne mogu da kažem da se Vanvidd briljantno ne snalaze sa tim obiljem materijala i interesovanja, dajući nam album koji jeste malo rastrzan na sve strane ali je uvek impresivan i dobro produciran:

https://vanvidd.bandcamp.com/album/under-ei-morken-rot

Poljski, i verovatno jednočlani Veles Court ima interesantan debi album agresivnog black death metal zvuka. Fields Of Nephilim je pun mošerskih rifova i rafalnih blastbitova, a koji su dobro kombinovani sa blek metalskim temama i pevanjem koje zvuči kao da autor silazi sa uma u studiju. Napetost i energija koje Veles Court pakuje u svoje pesme, te vrlo pristojna produkcija su jake strane ovog izdanja a tu je i solidna obrada Venoma. Poslušati:

https://velescourt.bandcamp.com/album/fields-of-nephilim

Novi album francuskog jednočlanog – i prilično avangardnog – projekta Esoctrilihum izašao je za I, Voidhanger (naravno) i dok je ovo za mene APSOLUTNO predugačko sa svojih skoro osamdeset minuta, i sastoji se, za moje uši, od niske muzičkih eksperimenata kojima je monotonija jedan od glavnih sastojaka, ne mogu a da ne budem i impresioniran onim što Asthâghul radi, evo, već šest albuma za redom. Dy'th Requiem for the Serpent Telepath je ploča melodičnih i melanholičnih zvučnih pejsaža presvučenih preko podloge od blek metal trešenja i ovo je epika jedne decidno lične, introvertne vrste, otprilike kao da u isto vreme slušate dungeon synth i raw black metal album. Nisu sve pesme iste, ima ovde i izrazitije blek metal aranžmana, pa i izrazitije melodičnih momenata, ali ogromno trajanje albuma i zvuk koji je na samoj granici slušljivosti na ime prejake kompresije u masteru znače da ovde čovek stvarno mora da se odlučno upusti u slušanje ili podavije rep i zapali daleko pre kraja. Testirajte se:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dyth-requiem-for-the-serpent-telepath

Švedski Dodskold nudi sve što publika želi od modernog blek metala: i melodiju i emociju i hladnoću i vatru itd. itd. Anonimni članovi benda kažu za sebe da su već godinama deo scene a debi album, Ödesriket je izrazito ,,švedski" uz tvrdu svirku i glasan zvuk, ali uz melodije koje vuku poreklo iz folk tradicije i fokus na ponavljanju i hipnozi radije nego na agresivnosti po svaku cenu. Dobro je to meni, mada moram priznati da me jako glasan mastering prilično umara, ali Dodskold bez ikakve sumnje nude ličan, proživljen blek metal koji vredi poslušati:

https://dodskold.bandcamp.com/releases

https://www.youtube.com/watch?v=3Fa-S49LTjk

Oak, Ash & Thorn nisu nužno moja šolja čaja, ali njihov paganski, folkerski blek metal je napisan i izveden vrlo kvalitetno na EP-ju To Gaze on Stars of Frost. Ove četiri pesme imaju puno melodičnih tema i klin vokala, ali i žustru, energičnu rifašku svirku pa ne mogu da kažem da mi sve to nije prijalo. Uz vrlo čistu, čvrstu produkciju, ovo je materijal sa tri rane pesme plus jednom novom i mislim da će prijati svakome ko voli melodičniji, folkerskiji a i dalje žestok blek metal:

https://oakashandthorn.bandcamp.com/album/to-gaze-on-stars-of-frost

Astral Corpse su iz finske i imaju novi demo, Fractal Forest koji je vrlo prijatan, sa energičnom, režećom svirkom ali i melodičnim rifovima, po receptima majstora stare škole i sa vrlo ubedljivim izvedbama te dobrom produkcijim (za demo). Nema, dok Finci ne zavare, žurka ne počinje:

https://astralcorpsebm.bandcamp.com/album/fractal-forest

Zanimljiv demo ima i vašingtonski blek metal projekat forgiveness. Ne dajte da vas bizaran omot zavara, ove tri pesme su urađene u atmosferičnom, melodičnom stilu, ali sa dosta žustrine, tako da forgiveness ne spada u onu danas dosta raširenu struju u blek metalu koja se oslanja na shoegaze pop i slične mekše forme u svojoj muzici. Ovo je dosta originalno i zanimljivo, solidno snimljeno i prodaje se za koliko date:

https://forgivenessblackmetal.bandcamp.com/album/demo

Gitarista nemačkih Cloudbreaker ima i solo projekat, Seltsame Erden i njegov prvi EP, tj. kaseta, Turmfall je skoro dvadeset minuta iznurujućeg, mučnog blackened doom metala. Ovo je muzika kojoj se BAŠ sviđa da vam ne bude prijatno, sa hermetičnim zvukom i insistiranjem na ponavljanju gotovo nemuzičkih skupova nota preko sporog, nemilosrdnog ritma. Meni je ovo vrlo dobro:

https://seltsameerden.bandcamp.com/album/turmfall-mc-2021
https://youtu.be/RYWDNlvXZ3w

Treći album švedsko-nizozemskih Dödsrit donosi melodične, dugačke, vrlo distorzirane, epske blek metal himne u kojima ima mesta i nešto mirnijim pasažima, ali se većina kontemplacije odvija preko brzog ritma gde gitare savršeno pletu paučinu od hipnoze i abrazivne nežnosti. Album sadrži svega četiri pesme ali je ovo više nego pun program sa svom potrebnom dramom i emocijom. Vrlo solidno i producirano, te Mortal Coil ne treba propustiti, pogotovo jer daunloud plaćate koliko želite a što je, s obzirom na kvalitet, skoro pa nepošteno:

https://wolvesofhades.bandcamp.com/album/mortal-coil
https://dodsrit.bandcamp.com/album/mortal-coil

Indonežani MistyCircle imaju dopadljiv debi EP, Grace of Satan Command gde se sve pesme isto zovu Grace of Satan Command i gde se svira sirovi, vrlo old school blek metal sa satanističkom dispozicijom, testerišućim rifovima i ne mnogo mašte, ali mnogo energije i zle volje. Bend sebe opisuje rečima ,,Pure Fvckin' Black Metal!" i upravo to i isporučuje. Valja:

https://mistycircle.bandcamp.com/album/grace-of-satan-command-ep

Fantastičan singl dvojca Lamashtu iz Arizone, nazvan, takođe – Lamashtu. Ovo je blek metal visokog tempa, rafalnog blastbita, zlog i napaljujućeg rif-rada i opakih, veštičijih vokala. Lamashtu su odlično producirani i rade u tradiciji najbržeg – skandinavskog pre svega – blek metala, koji se mnogo manje zanima za meditaciju i lamentaciju a mnogo više za prebijanje iz sve snage. Volite Dark Funeral i Marduk? Obožavaćete Lamashtu. Obavezno:

https://lamashtublackmetal.bandcamp.com/album/lamashtu

Stormruler iz Sent Luisa su ove nedelje dospeli do svog prvog albuma i Napalm Records koji ovo izdaje je od svega napravio priličan događaj i to s pravom jer se ne dešava baš svake nedelje da imate ovako solidan debi u ponudi. Under the Burning Eclipse zvuči vrlo skandinavski iako je bend iz Misurija, sa hladnom atmosferom gneva i propasti ali i moćnim, ložačkim rifovima, odličnom produkcijom i energičnom svirkom. Album ima puno atmosfere ali se drži mnogo više old school formula nego što je pravilo kod savremenih atmosferičara, odlučujući se pre za jednu tolkinovštinu i epiku koju kreiraju upečatljive teme svirane preko rešetajućih bubnjeva. Vrlo dobro:

https://stormruler.bandcamp.com/album/under-the-burning-eclipse-2
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nmx0DUE1DN0tcj2bApjPEg1TRbgUs6aGM

Švedski King Of Asgard nudi visok kvalitet i treba ukazati da je njihov peti album, Svartrviðr pred nama i da je ovo kolekcija dugačkih, epskih, melodičnih a grubih, prirodnih vikinških metal pesama na idealnom mestu između blek metala, folk metala i death metala. King of Asgard nisu komplikatori i njihove pesme bez obzira na trajanja i do skoro deset minuta kao u slučaju Frôðr koja otvara album, aranžmanski zvuče prirodno i spontano, kao da su nastajale kroz zajedničke obredne sesije. Pomaže i zdrav zvuk, razgovetno mada grubo pevanje, naklonost epici koja ne znači prekomplikovane aranžmane već srčano izvođenje folk/ vikinških tema uz vrlo energičnu svirku i meni ovo izuzetno prija:

https://kingofasgard.bandcamp.com/album/svartrvi-r

Norveški Messier 16 je fantastičan na prvom albumu, Iota, sa svojom kombinacijom black i death metala koji programski kontrastira ekstremne dinamičke suprotnosti. Mislim, album počinje klavirskim izvođenjem Skrjabinove etide (12 Etudes, Op. 8, No. 11 in B-Flat Minor) a kasnije imamo i učešće Trondhajmskog simfonijskog orkestra, dok ovo između nudi pakleni nordijski blek metal, disonantne rifove, ali i upečatljive melodije, brutalan black metal vokal, ali i mošerske srednjetempaške pasaže, blastbitove ali i atmosferične harmonije... Messier 16 su bend visokog koncepta, ali i bend koji taj koncept vrlo uspešno pretače u uzbudljivu, ambicioznu ali sigurno napisanu i izvedenu muziku. Ova muzika nekakav jaz između blek metala stare škole i novih trendova, ali i ekstremne pop muzike i ,,klasične" muzike kao da ignoriše sa neverovatnom lakoćom. Izvanredno:

https://messier16.bandcamp.com/album/iota

Kanađani Svneatr su odlični na svom drugom albumu, Chinook. Tako je osvežavajuće čuti blek metal koji se ne zamara ponavljanjem uobičajenih žanrovskih trikova i gestova, nego uzima zvuk i tehniku da kreira nešto svoje. Chinook je u dobroj meri progresivna blek metal ploča, dakle, sa razrađenijim, kompleksnijim aranžmanima, ali ovde, hvala svemu nečastivom, nema smaranja sa ,,tehnikom" i kompleksnost je u službu kompozicija koje svežim idejama i pogledima na žanr treba da nas izvuku iz zone komfora i protresu. I ovo svakako uspeva. Svneatr sviraju i žestoko, a divno dinamičan master pomaže da njihova muzika zvuči prirodno i uhu ugodno i ovo je jedan od najboljih albuma ove nedelje sa koje god strane da ga gledate:

https://svneatr.bandcamp.com/album/chinook

Posebna blek metal poslastica ove nedelje je svakako novi, trinaesti po redu album kultnih finskih Impaled Nazarene. Mika Luttinen i njegova ekipa ovo rade od 1990. godine i mada su se u prvo vreme izdvajali svojom proklamovanom mržnjom prema norveškom blek metalu, ovo ne samo da više nije deo diskursa nego je i njihova muzika u međuvremenu od grajnderskog blek metala evoluirala u više pravaca, usvajajući dosta pank i rokenrol elemenata. Impaled Nazarene su i našoj publici dobro poznati, na kraju krajeva onomad su svirali u SKC-u i ja sam im sa Bethorom bio jedna od predrgupa, a lično govoreći, uvek sam voleo njihovu muziku, bez obzira na žanrovsko naginjanje u datom trenutku. Eight Headed Serpent je brz, vrlo žestok album koji klasičniju blek metal matricu spaja sa tim rokerskijim i pankerskijim tendencijama, ali prevashodno tako da se kompozicije zasnivaju na jasnim, energičnim i jednostavnim rifovima i da ovde nema blek metal baroka, atmosfere i nekakve naglašene epike. Ovo jesu kvalitetne, dobro aranžirtane pesme, ali ovo je pre svega tvrdi, znojavi rokenrol sviran ogromnom brzinom i sa velikom količinom negativne energije u izvedbi. Ovakav pristup je vrlo primeren bendu i kvartet zvuči prirodno, neprskano, a opet disciplinovano i ubilački efikasno. Pesme su kratke, sa svojim Venom-sreće-Motorhead-sreće-Chaos UK-sreće-Siege-sreće-Bathory melanžom rifčina, D-beata, blastbita, lajavog pevanja i generalnog prženja, produkcija je odlična i ovo je staromodan ali ni mrvicu prevaziđen ili zastareo blek metal koji se pre sveg bazira na ličnim stavovima i emocijama (negativnim, uglavnom) a ne na regurgitaciji antihrišćanskih i drugih ,,edgy" parola. Ulepšali su mi nedelju:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/eight-headed-serpent

Isti izdavač, pouzdani Osmose Productions ima ove nedelje i desetoinčni EP misterioznog balkanskog projekta CMPT, pod nazivom Mrtvaja. Ne znam iz koje države sa bivšeg jugoslovenskog prostora ovo dolazi – pretpostaviću ne iz Crne Gore a tipujem ili na Srbiju ili na srpski deo u BiH – ali Mrtvaja je vrlo solidna ponuda, sa dve dugačke, apokaliptične pesme koje se bave, da proverim, ,,autentičnim balkanskim obožavanjem smrti, građenjem spomenika u slavu nečistih duhova, noćnim obredima i zabranjenim kultovima koji su kleli poslednjih nekoliko stoleća pre nego što su stigle vizantijske misije". Neprijatno! Ali muzika i aranžmani su vrlo solidni, svedeni a opet raskošni, sve odsvirano i producirano vrlo profi pa CMPT svakako treba čuti:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/mrtvaja
https://semeponoci.bandcamp.com/album/mrtvaja

Krenimo sad na stoner, doom, psihodeliju, te neke sporije užitke. Meni je prošli album portlandskih Robots of the Ancient World bio vrlo prijatan, pa sam dosta očekivao i od nastavka. Mystic Goddess, njihova druga dugosvirajuća ploča me nije razočarala, naprotiv, nudeći veoma raznovrsne poglede na stoner rok, psihodeliju i rok muziku generalno. Mislim, naravno, sve se ovde uglavnom kreće u domenu rifa i gruva ali Roboti se naglašeno trude da svaka pesma ima svoj tempo, harmoniju, distinktnu temu i izvođačku energiju. Uz dobar zvuk i veoma lep, dinamičan master, Mystic Goddess je rok ploča kakvih danas i pomalo nedostaje, na kojima je svaka pesma delovala kao autentična priča za sebe, i nije bila puko prepisivanje iz prebogatog kataloga ritam i bluz nasleđa. Pevač Caleb Weidenbach odgovoran je za dobar deo karaktera koji bend ima i bend u punoj meri koristi činjenicu da ima full time pevača i ličnost na mikrofonu. Album je podugačak, i možda vam se neće baš svaka pesma na njemu jednako dopasti, ali Mystic Goddess je i ploča koji se ne plaši da malo rizikuje i isproba razne stvari i time mi je draža. Obavezno:

https://smallstone.bandcamp.com/album/mystic-goddess

Norveški Vandrer za sebe kaže da svira ,,real doom, not that hippie doom" pa je onda i jasno što mu novi EP, Pilgrim of the Pineal Light, ima samo dve pesme koje traju zajedno više od 27 minuta. Vandrer svira instrumentalno pa smo pošteđeni urlajućih vokala koji bi pokazali koliko je autor, Ole Hell, tr00 i ovo je, ako volite taj teški, crni, jako distorzirani gruv koji vas povlači na dole snagom gravitacionog polja apurdno niskog štima i apsurdno sporog tempa, prava stvar. Naglašavam da ovde postoji gruv i da Vandrer nije samo hrpa zvuka nabacanog da se svira što sporije, a trebaće vam to podsećanje u drugoj pesmi koja nema bubanj/ ritam i predstavlja melodičniju – ali samo malo melodičniju – varijaciju na Sunn0))) formulu. Platite koliko hoćete ako ste plaćanju skloni:

https://vandrer.bandcamp.com/album/pilgrim-of-the-pineal-light

Poljaci CrossRoad na svom prvom demu nude umiljat gruverski doom metal po uzoru na Black Sabbath, Candlemass ili Pentagram, koje i obrađuju. Preparing The Stake je lepo produciran (za demo) i dobro odsviran materijal napravljen, onako, iz duše i jedino što se može ozbiljnije zameriti je malo neobavezno pevanje. Ali bend obećava:

https://youtu.be/tb-mwQ82SnI

Ekstremno spor, hermetičan, ali zapravo melodičan i prirodom inspirisan, paganski funeral doom metal stiže nam na drugom albumu finskog jednočlanog projekta Horre. Songs of a Wanderer ima samo četiri pesme, snimljene u prilično lo-fi uslovima, ali ovo doprinosi utisku intimnosti i neposrednosti koje su centralni elementi muzike Jessea Laatikainena, sa nežnim, sanjivim temama odrađenim skoro kao da su skice. Simpatično:

https://horre.bandcamp.com/album/songs-of-a-wanderer

Novi Kosmonaut zove se Euphoria Rising i nudi melodičan, psihodeličan teški rok sa, dosta southern groove elemenata. Kombinacija slajd gitara, akustara, južnjačkog napeva i psihodeličnih efekata je prilično originalna i kako bend i ovo izdanje nudi po ceni koju sami odredite, apsolutno ga preporučujem za overu:

https://kosmonautofficial.bandcamp.com/album/euphoria-rising

Švedski Ozium Records obično ima vrlo visok kvalitet izdanja pa je i Lunar Hippies & The Great Binge, iako ne tehnički album novog materijala – jako dobar. Deadeye Navigator su Norvežani koji sviraju vrlo bluziran, vrlo '70s ali žestok stoner metal i ovo izdanje koje sakuplja njihova prethodna dva EP-ja na gomilu je prepuno sjajne muzike i izvrsnog gruva. Ozium Records ne prodaju digitalni daunloud ali imate sreće jer su kod samog benda oba izdanja u daunloud formi ponuđena po ceni koju sami odredite. Udrite:

https://oziumrecords.bandcamp.com/album/lunar-hippies-the-great-binge
https://deadeyenavigator.bandcamp.com/

Novi Hermit's Weedsom? Može, prošli mi se prilično dopao uprkos mojim predrasudama spram instrumentalnog stonera, a novi, As Above So Below ima osam pesama nešto manje napucane produkcije – što pozdravljam – i raznovrsnih atmosfera. Hermit's Weedsom su i dalje onaj moderniji stoner rad, sa postrokerskim elementima, ali uprkos svim tim nežnijim momentima, klavirima i razlaganjima, pričamo o rifaškom bendu koji naprosto ima puno mašte i osećaja kako da napiše poduže ali smislene pesme lepih dinamičkih raspona i šireg harmonskog spektra. Prijatno:

https://hermitsweedsom.bandcamp.com/album/as-above-so-below

Italijanski Argonauta Records ima sempler prepun zanimljivog post metala, melanholičnog dooma, sludgea itd. nazvan Devouring the Mountains Vol.5. Za svakog ko bi da se brzo upozna sa bendovima što izdaju za ovu kuću ali i da proveri koliko mu se dopadaju ovakve alotropske modifikacije metala, kompilacija se daje po ceni koju sam izmisli. Svakako:

https://argonautarecords.bandcamp.com/album/devouring-the-mountains-vol-5

Brazilci Mad Chicken su simpatični na albumu Chicken of the Grave koji i pored aluzije na Black Sabbath zapravo nije puka kopija '70s doom metala. Mad Chicken sviraju savremeniji stoner metal, izgrađen na tvrdim četvrtastim rifovima i energičnom gruvu. Uz odličnog pevača i osećaj za moćne rifove koji ponekad treba da ostave mesta i za disanje, Mad Chicken nude čak jedanaest pesama na albumu, što jeste mnogo, možda i previše, ali kvalitet je mahom visok i ovo se vrlo lepo sluša, pogotovo uz kvalitetnu produkciju kojom se bend može pohvaliti. Odlično:

https://madchicken.bandcamp.com/album/chicken-of-the-grave-2021

Savanah iz Graca imaju novi album, Olympus Mons i njihov bluzirani a opet moderni stoner rok je ovde u solidnoj formi. Savanah vole dugačke pesme sa dosta prostora da se teme i ideje razviju i veliki dinamički raspon njihove svirke muzici daje jednu prirodniju, meni odmah bliskiju dimenziju. Omažiranje '70s muzike je svakako prisutno i prijatno u ovom zvuku, ali Savanah su dovoljno ,,napredni" da ne mogu da se svrstaju u rivajvl bendove. Lepa, zanimljiva ploča:

https://savanah1.bandcamp.com/album/olympus-mons

Orangotango iz Portugalije tri godine posle solidnog prvog albuma imaju nastavak koji je na maltene istim pozicijama. Čak se i zove Sumatra Vol. II i nudi četiri dugačke pesme instrumentalnog stoner roka koji je distorziran ali gruvi, prijatan iako ne sad nešto LUDAČKI upečatljiv. Orangotango tačno znaju šta žele od svoje muzike, cenim, kreirajući energične ali nenametljive, prijatne stoner pejsaže da ih slušate neprekidno, uživajući u muzici koja je kvalitetna ali ne zahteva neku duboku pažnju. Meni lepo a za samo pola evra koliko se naplaćuje daunloud verzija, ovo je grehota propustiti:

https://orangotango.bandcamp.com/album/kerintji-sumatra-vol-ii

Švedske doom brkajlije Alastor imaju drugi album, Onwards and Downwards i u njega pakuju sedam pesama jako faziranog, gruverskog, psihodeličnog doom metala. Alastor imaju vrlo funkcionalnu formulu u spajanju '70s gruva, sa sve klavijaturama i bluzerskim gitarama, te neodoljivo melodičnim pevanjem, sa modernim, veoma heavy zvukom i dugačkim, hipnotičkim pesmama. Čista gustina i težina zvuka ovde znače da morate malo i izdržati dužinu albuma, ali Alastor generalno pišu vrlo dobre pesme i umeju da hipnotišu gruvom pa to ne bi trebalo da bude problem. Vrlo dobro:

https://alastordoom.bandcamp.com/album/onwards-and-downwards

Sardinijski Electric Valley Records su dugo najavljivali peti album masačusetskih High n' Heavy i sada kada je album, naslovljen samo ,,V" izašao, vredi reći da se čekanje isplatilo. Ovo je jako faziran doom metal sa prijatnom okultnom crtom koja znači da preko jakih, hipnotičkih rifova dobijamo strastveno, melodično pevanje, sve podržano kvalitetnim gruvom stamene ali ne preagresivne ritam-sekcije. High n' Heavy pritom uspevaju da svoj '70s zvuk provuku bez upadanja u zamke imitiranja klasičnih sastava pa ovo, iako verno estetici i senzibilitetu ere, nije tek generički hard-rok/ doom album već kolekcija raznovrsnih i uzbudljivih pesama koje ćete pamtiti. Vrlo dobro:

https://evrecords.bandcamp.com/album/high-n-heavy-v

Tu je i novi King Weed, nazvan Smoking Land Part III i ako ste do sada slušali ovaj instrumentalni, psihodelični stoner rok bend iz Francuske, onda tačno znate šta da očekujete. A ako niste, poslušajte, King Weed sve rade na isti kalup ali su uglavnom vrlo prijatni i nude gruv u kome se može dugo uživati:

https://kingweed.bandcamp.com/album/smoking-land-part-iii-2

Kad smo već kod francuskih instrumentalnih psihodeličara koji izbacuju albume kao na pokretnoj traci, stigao nam je i novi Octopus Diver. Stardiver je još jedna odlična kolekcija sanjivih psihodeličnih fantazija ovog puta sa gitarama koje su snimljene sa vrlo malo distorzije i ritam sekcijom svedenom na činele. Ovaj minimalizam vrlo pristaje Octopus Diveru jer je muzika ovog projekta uvek i bila negde na granici na kojoj puke skice postaju stvarne pesme pa je i Stardiver još jedan solidno realizovan album ovakve muzike. Ne znam kome je namenjen ovakav omot, ali eto, uh, crtež je solidan:

https://octopusdiver.bandcamp.com/album/stardiver

Malo sam se zabrinuo kad dve nedelje nije bilo novog izdanja Psychedelic Source Records, ali su me Mađari ponovo obradovali taman na vreme, pre nego što sam okrenuo 92. Pilot Voyager je stara i voljena permutacija poznatih imena i njihov novi album Overheated Man ima tri dugačka, gruverska psihodelična džema. Ritam sekcija u sastavu Krisztián Megyeri i Bence Ambrus je ovde veoma sigurna i kreira odličnu podlogu za gitarsku pirotehniku Ákosa Karancza koji nas nosi u svemir svojim stream-of-consciousness sviranjem i ukusno podešenim efektima. Kao i uvek, plaćate koliko hoćete a ovo zlata vredi:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/overheated-man

Idemo u višu brzinu. Edge of Despair su, nagađate straight edge hardcore bend sa metaliziranom oštricom. Njihov prvi snimak, demo Live Free je simpatičan, dobro produciran i kvalitetno odsviran koktel uticaja koji se protežu od originalnog sXe talasa (bend pominje Minor Threat pa i Black Flag kao uticaje), pa do modernijih ukrštanja sa metalom. Lepo to ova deca rade i ako na stranu stvim prebudžen master, ovaj snimak je vrlo lep i, pošto sami birate cenu, vredan svake pažnje.

https://edgeofdespair.bandcamp.com/album/live-free

I Know A Ghost su iz Masačusetsa i njihov hardcore je disonantan, bučan, nervozan, sasvim u skladu sa naslovom EP-ja: Personal Hell. Ovo su četiri pesme urlanja i neprirodnog aranžiranja disharmoničnih rifova i organskog gruva sa dosta energije i, jelte, krvi, a sve producirano vrlo solidno pa ga preporučujem iz sve snage:

https://iknowaghost.com/album/personal-hell

Axecatcher dolaze iz Ujedinjenog kraljevstva i njihov metalcore mi je vrlo po meri s obzirom da je bliži ,,staroj" definiciji ovog podžanra. Drugim rečima, album Tooth Over Claw je praktično krosover između hardkor panka i treš metala, samo sa za nijansu ,,emotivnijom" izvedbom. Axecatcher odlično sviraju, pišu dobre, popaljive pesme i snimljeni su pristojno sa lepim, hrskavim gitarama i vrištavim, a opet prijatnim vokalom. Za svaku pohvalu:

https://axecatcher.bandcamp.com/album/tooth-over-claw

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 29-05-2021, 15:12:01

Beatdown na Francuskom uspeva da zvuči nekako otmeno. Uppercult na svom EP-ju New Real Violence svakako tresu iz sve snage, sa metalskim rifašenjem i mošerskim ritmovima, uz obavezne breakdown momente, malo slemova i pevača koji cepa grlo ali na Francuskom to sve deluje nekako pozitivno:

https://uppercult.bandcamp.com/album/new-real-violence

Magic Medallion donose dah klasičnog '80s hardcore punka sa svojim živim snimkom iz prošle godine. Raw Live Shit gde imate deset pesama od kojih je najduža minut i 48 sekundi a većina je ispod minut. Brzo, kratko, efikasno, odlično odsvirano, kontrolisan haos, meni sjajno, plus plaćate koliko god da date. Ne propustiti:

https://westriffrecords.bandcamp.com/album/raw-live-shit-live-ep

Nešto se nisam naslušao novog grindcorea ove nedelje, ali nije da ga UOPŠTE nije bilo. Cleptophagia su iz Brazila i njihov EP Boca de Se Fuder ima pet pesama politički osvešćenog, izvrsno odsviranog grindcorea sa metalnom oštricom i pesmama napisanim da traju oko minut, ne duže od dva. Sve što treba je tu, brz, neumoljiv tempo, dobri rifovi, kvalitetna, disciplinovana svirka, ali i razgovetnost, a snimak je sasvim solidno produciran. Za ljubitelje Rotten Sound, Nasum i sličnih bendova ovo je obavezno:

https://cleptophagia.bandcamp.com/album/boca-de-se-fuder

Bile iz Ujedinjenog kraljevstva izgleda nisu svesni da postoji nekoliko bendova sa ovim imenom, ali makar ovaj žensko-muški dvojac na svom snimku Demo '21 donosi tri pesme surovog, sirovog ali odličnog grindcorea sa blagom goregrind oštricom. Nema ovde ni mnogo originalnih ideja ni sad neke ne znam kakve produkcije ali Bile su opaki i autentični. Plaćate po želji:

https://affairrecords.bandcamp.com/album/demo-21

Kandarivas su japanski ,,eksperimentalni grindcore" bend a što u praksi znači da njihove kratke, eksplozivne pesme karakterišu naglašeno razrađeni aranžmani i, na albumu Blood Surgical Death, bizaran zvuk bubnjeva. Da bude jasno, meni je ovo vrlo dobro, sa tipično japanskom ekspresivnošću u izvedbi i posvetom albuma zdravstvenom sistemu koji je skoro poginuo tokom COVID-19 krize. Solidno izdanje koje plaćate koliko hoćete (uz napomenu da je u međuvremenu sa Bandcampa sklonjeno sve osim jedne pesme koja služi kao ilustracija, ali koja svakako mami na kupovinu:

https://kandarivas.bandcamp.com/album/blood-surgical-death

Pouzdana grindcore radnica Miira ima novu pesmu svog projekta Codex Obscura, ali kako se radi o metal remiksu vokaloid pesme čiji je autor yanagamiyuki, biće zanimljiva samo najsurovijim weeboima među nama. Ja za Miiru idem i u vatru i u vodu pa sam i ovim zadovoljan, tako da, proverite. Plaćate koliko hoćete:

https://codexobscura.bandcamp.com/track/my-name-is-remix

Nihilominus, četvrti album poljskih Faeces, izašao je deset godina nakon trećeg. Šta su radili ovih deset godina nemam pojma, ali Faeces su ovde u odličnoj formi. Naravno, od benda koji se zove ,,fekalije" ne očekujete mnogo dobrog, ali Faeces zapravo nude promišljen, lepo napisan brutalni deathgrind, sa puno dobrih ideja i jednom ultra-profi svirkom gde se matematička preciznost podrazumeva ali ne po cenu potpunog gubitka duše. Nihilominus ima osam pesama surovog nabadanja uz mnogo zanimljivih diverzija i skretanja u razne strane i snažno se preporučuje:

https://faeces.bandcamp.com/album/nihilominus

Whoreroar je užasno ime za bend ali ovaj portugalsko-njemački projekat ima sasvim pristojan demo snimak, Transilvanian Terror. Ove četiri pesme donose sirov, energičan deathgrind sa dosta groove elemenata, dobrim rifovima, upečatljivim pevanjem i pristojnom produkcijom. Whoreroar zvuče napaljeno ali i iskusno, sa jasnom vizijom muzike koju žele da prave i ovo je izvrstan debi koji pritom košta koliko poželite:

https://whoreroar.bandcamp.com/album/transilvanian-terror-demo

Bruklinski goregrinderi Bore Taint imaju split EP sa Organ Theft, nazvan Terminal Vacation, i moram da priznam da je strana ovog drugog benda ispod mojih standarda – slabo producirana, puna generičkih rifova itd. Srećom, EP se prodaje za koliko para sami odlučite da date pa je ovo vredno kupiti zbog strane na kojoj je Bore Taint, jer ona nudi četiri pesme odličnog grindovanja sa solidnim zvukom i besnim, napadačkim ali gruvi pesmama:

https://boartaint.bandcamp.com/album/terminal-vacation-split-with-organ-theft

Španski Virgen su zanimljivi na EP-ju Que Parezca Un Accidente, svirajući nekakav metalcore koji bih mogao da uporedim sa Converge i time ukažem da se meni ovo dopada. Dakle, brzo je, žestoko je, ali ima i mnogo interesantnih ideja i rešenja, i daleko je od generičkog nizanja brejkdauna i melodičnih refrena koje mnogo metalcorea danas podrazumeva. Zanimljivo je:

https://thebravesrecords.bandcamp.com/album/que-parezca-un-accidente

No Concept su thrash metal iz Buffala u Njujorku i, sudeći po njihovom Bandcampu, bili su neaktivni od 1997. godine. Šta ih je podstaklo da uđu u studio i snime novi album, Let the Truth Be Known, ne znam, ali ovo je simpatičan, siroviji thrash metal koji ima dobre rifove i zanatski kvalitet ali beži od upeglanog zvuka i radije se odlučuje za nešto abrazivnije i grđe. Meni se to sviđa i mada se album sastoji od pet starih i jedne nove pesme, No Concept zvuče vrlo aktuelno, živo i ubedljivo. Poslušati:

https://noconceptbuffalo.bandcamp.com/album/let-the-truth-be-known

Australijski Rawtism srčano treskaju na svom debi albumu, Raw and off it's Head koji je thrash metal/ crossover sa dosta death metal rifova a onda ulete tu i melodičnije, mejdnovske solaže i spid metal rifovi i... Ovo je, dakle jedna salata kojoj izrazito nedinamičan bubanj ne čini mnogo usluga, ali Rawtism zvuče pošteno iskreno i uz pesme poput Stay Metal ili krš-obradu Dire Straits na kraju, nekako ih je sevap poslušati:

https://rawtism.bandcamp.com/album/raw-and-off-its-head

Traquenard su Francuzi smešteni negde na široj teritoriji thrashcorea sa svojim EP-jem Fuck the Landlord - Part 1. Ovo je onako, pankerski napaljeno ali metalski odsvirano, energično, ljuto i daje se po ceni koju sami odredite. Sasvim korektno:

https://traquenardpunk.bandcamp.com/album/fuck-the-landlord-part-1

Rebirth Of The Ancient Paths je kompilacija dvadeset brazilskih – uglavnom thrash, death i black metal – bendova duboko iz andergraunda a u izdanju nizozemskog Murder Records. Ovo bih preporučio sve i da mu cena nije ,,koliko date" a ovako je u pitanju obavezna lektira jer južnoamerički metal ume da bude najbolji na svetu. Na ovom albumu tako dobijamo masu sjajnih pesama bez pozeraja i sa sirovošću koja zvuči autentično i inspiriše čoveka da se pokrene. Sjajno. Što kaže i izdavač: ,,Support the Fucking Cadaveric Underground":

https://murderrecords.bandcamp.com/album/rebirth-of-the-ancient-paths

Petrol iz Australije na istoimenom EP-ju testerišu ljupko i sa entuzijazmom, nudeći pet pesama blackened speed metala koji ima jasne rokerske temelje i jeftin ali zdrav zvuk. Petrol vole solaže i himničnnu atmosferu i mada su im pesme mogle biti i duplo kraće, ovo je vrlo prijatno izdanje:

https://drinkpetrol.bandcamp.com/album/petrol

Blackened speed je sintagma koja dobro opisuje i debi EP kanadskog projekta SexWitch, naslovljen Ritualistic Sex Magick. Ne znam baš ništa o ovom bendu/ pojedincu/ AI-ju ili šta je već ali ovo je brz, energičan, vrišteći black-speed sa zabavnim vrištećim vokalom, mnogo odličnih rifova i fantastičnim solažama. Produciran vrlo solidno s obzirom da treba da zvuči sirovo i sa pesmama koje se u punoj meri oslanjaju na gorenavedene jake strane, debi SexWitch me je osvojio na prvi snošaj i preporučujem da ga širite dalje:

https://sexwitch.bandcamp.com/album/ritualistic-sex-magick

Šveđani Morbid Breath su mi jako simpatični sa svojim malo staromodnim deaththrash izrazom na EP-ju In the Hand of the Reaper. Ovih pet pesama niti obaraju brzinske rekorde niti su najbrutalniji ili najbolesniji metal koji ćete ikad čuti, nego vole lep rif i atmosferu, pa bogami ponekad i lake pozajmice od Sepulture i drugih klasičnih uzora. Pristojan zvuk, dobra svirka, lepo:

https://morbidbreath.bandcamp.com/album/in-the-hand-of-the-reaper

Italijanski trešeri Engraver imaju prvi EP, Behind i ovo kreće sa fulčijevskim dvomnutnim uvodom pre nego što pređe u relativno klasičan thrash metal sa blek metal vokalima. Nema ovde neke velike inovacije, ali Engraver su obro producirani i trude se oko aranžmana što ja uvek cenim. Cenim i to što dobro zvuče kad sviraju brzo pa Behind generalno mogu da preporučim bez mnogo rezervi:

https://engraver.bandcamp.com/album/behind

Spid-metal slavlje stiže sa trećim albumom italijanskih Iron Jaws. Declaration of War izlazi skoro osam godina nakon prethodne ploče, ali ovo je toliko sveže i sirovo kao da pričamo o bendu koji je po prvi put ušao u pravi studio. Iron Jaws su staromodni ali vrlo šarmantni sa svojim interpretacijama klasičnog Exciter/ Agent Steel koncepta, sa lepim pesmama i strastvenim izvedbama. Tematski, dovoljno će biti da navedemo naslove nekih od pesama: Satan's Bride, Speed Metal Commando, Evil Bringer... i vi već znate da li vam se ovo dopada. Imam li zamerki? Miks je mnogo usrednjen i bend se jako drži jednog istog tempa ali ovo, jasno je, nisu ozbiljne zamerke. Proslavite uz još jedno sjajno izdanje Pure Steel Records:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/declaration-of-war

Lasvegasovski Foul Deformity na svom prvom snimku, demou pod nazivom Colonized nude prijatan brutal death metal koji nema naglašeno ,,tehničku" dimenziju, ali zapravo više vrednuje zanimljive aranžmane i promišljene teme i harmonije od puke brutalnosti. Ima ovde, naravno, pun vagon blastbitova i dubokih vokala, svega što treba ali Foul Deformity se pre svega nalaze u kvalitetnom songrajtingu koji umešno spaja gruv, atmosferu i energiju. Za demo je ovo, pritom, producirano skoro šokantno dobro i bend ima masivan, mesnat zvuk, a koji pritom ne pati od brickwall neslušljivosti. Ovo se, pritom plaća koliko sami poželite pa zaista nemam da nađem ni jednu negativnu stranu Colonized – sem da bih voleo da pored ove tri dobre pesme ima još materijala. Još se i bubnjar preziva ,,Udar". Pa sjajno!

https://fouldeformity.bandcamp.com/album/colonized

Scarbos iz Tulse u Oklahomi nisu toliko napredni na svom prvom singlu, Incident At Bunker 12 ali je ovo ipak sasvim dopadljiv death metal sa ne preskupim produkcijskim kvalitetima i ne PREVIŠE svežih ideja ali ipak pričamo o zdravoj, trešerski energičnoj muzici u dve pesme pune jakih rifova, dobrih solaža, dobrog lošeg raspoloženja. Može to da se lepo čuje:

https://scarbos.bandcamp.com/album/incident-at-bunker-12

Nisam siguran čime su se kalifornijski Reaver kvalifikovali da im prvi demo distribuira baš Dying Victims Productions, ali neka, ovaj materijal je simpatičan, dopadljiv, sirov ali ubedljivo odsviran nudeći old school muziku po uzoru na švedski death metal sa kraja osamdesetih. A ko to ne voli? Još se i kaseta zove Butchery from Beyond! Prelepo. Uzeti ovde:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/reaver-butchery-from-beyond

Šveđani Decrepit Depravity su na omot svojeg novog albuma, Beyond Death - Tribute to Celtic Frost stavili onu istu aliku Alfreda Rethela iz 19. veka koju su Zemunci Bloodbath imali na svom prvom EP-ju a posle njih i još stotinak metal bendova. Slatko, a nekako i prikladno za album obrada Celtic Frost. Decrepit Depravitysu inače slamming death metal dvojac, njihovo prethodno izdanje mi se dosta dopalo, ali ovaj tribjut Tomu Vorioru i ekipi je sviran vrlo dosledno originalu sa tom kombinacijom ranog death metala i D-beat hardkora, sve u kvalitetnoj produkciji i ugodnom niskom štimu. Bend pritom ovo daje za onoliko novca koliko se vama sviđa pa stvarno ne postoji ni najmanji razlog da ovu odličnu kompilaciju obrada ne poslušate:

https://decrepitdepravity.bandcamp.com/album/beyond-death-tribute-to-celtic-frost

Extra Large Kids je smešno ime za bend i možda sugeriše nekakav pank rok ali istoimeni projekat zapravo svira – istina, pomalo pankerski – brutal/ technical/ slamming death metal. Svakako je osvežavajuće da se mini LP Galactic Celebration tematski ne bavi organima, sekretima ili mizoginijom već da ima, recimo, duhovitiji lirički fokus. I sama muzika je duhovita, na momente zaista iznenađujuća, sa ne prenaglašenim ali prisutnim humorom, ali i sa vrlo solidnim nivoom ,,tech" kvaliteta i progresivnih ideja da se ovaj album blastbitova, tvrdih gitara i očajničkih vokala lepo proguta. Iznenadio sam se, ali sam zatim i uživao. Sva ta lepota za svega jedan dolar. Pa ne budite životinje:

https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/galactical-celebration

Iz više pokušaja sam se trudio da slušam novo Unique Leader izdanje, treći album njemačkih Mental Cruelty, nazvan A Hill to Die Upon i, pa, nije mi uspelo. Ne zato što ovo nije kvalitetno, jeste, ali muzika svakako nije po mojoj meri. No, umesto da naprosto ne pišem o ovom albumu, ja bih ga ipak spomenuo, da ispoštujem izdavača kog cenim, ali i bend koji se bez obzira što se meni njihov stil ne dopada, izrazito trudi da kreira zaokružen estetski iskaz kombinujući brutalni deathcore i simfonijski blek metal u jednu celinu. Rezultati su vrlo epski i vrlo cheesy, kombinujući neke od najgorih metal ekscesa koje poznajem, ali opet, metal u neku ruku jeste muzika koja počinje kad je eksces već dostignut i gleda se kuda dalje:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/a-hill-to-die-upon

No, Unfathomable Ruination imaju novi EP, Decennium Ruinae i moram da priznam da mi je ovo vrlo lepo leglo. Prošli album mi je bio dobar ali ne koliko i prethodni pa mi je milo da se sa Decennium Ruinae Britanci vraćaju u dobru formu, pržeći nemilosrdni death metal koji poliva zajebanim rifovima i apsurdno brzim bubnjevima. Naravno, danas svaka šuša zna da svira gravity blast i arpeđo-solaže, ali Unfathomable Ruination se izdvajaju dobrim, promišljenim kompozicijama i načinom na koji se standardni brutal i tech-death elementi spajaju u interesantne celine. Kako i naslov EP-ja pokazuje, ovim bend obeležava deset godina rada i ako ih do sada niste slušali, vreme je da se ta greška ispravi:

https://unfathomableruination.bandcamp.com/album/decennium-ruinae

Brazilski progresivni, hrišćanski death metalci Sabbatariam proslavljaju dvadeset godina rada novim EP-jem, 20 Years i ovo je dopadljivo. Ne nužno za mene, ovo je moderniji zvuk sa određenim naklonima melodic death metal strategijama, ali Sabbatariam svakako dobro sviraju i pišu pesme koje nisu samo niska arpeđa jedan za drugim. Produkcijski je sve u redu osim beživotnog bubnja, ali to je valjda cena siromaštva, pandemije itd... Ako ste hrišćanski nastrojeni, svakako ovo proverite:

https://sabbatariam.bandcamp.com/album/sabbatariam-20-years

Zato su mi Norvežani Kaos Manifest skrojeni kao po meri: EP The Illusion Of Freedom ima četiri pesme vrhunski odsviranog i produciranog death metala sa malo black metal začina, spakovano u vrlo pamtljive, prijateljske pesme pune lepih rifova, odličnih tema, sjajne atmosfere. Naravno, pomaže i što je muzika uglavnom brza ali Kaos Manifest nisu od onih bendova koji ne znaju drugi ritam osim blastbita i pesme su odlično napisane i aranžirane da u prvi plan dođu promišljeni rifovi i teme. Izvanredan prvi EP:

https://kaosmanifest.bandcamp.com/album/the-illusion-of-freedom

Stiglo je i novo, dugo očekivano izdanje sjajne pitsburške etikete 20 Buck Spin. Radi se o trećem albumu finskih death metalaca Ghastly a pod naslovom Mercurial Passages i ako ste do sada slušali 20 Buck Spin izdanja ili makar čitali moje panegirike o njima, onda uglavnom znate šta ovde očekujete: metal koji nije upeglan i ulickan, već koji odiše sirovošću i životom, ali bez nekakve amaterske dimenzije. Ghastly imaju fantastične – pomalo ,,blackened" – rifove i arnažmane koji umešno menjaju tempo i atmosferu za jednu hipnotičnu, hororičnu atmosferu koja ima elemente i psihodelije, pa i doom metala. Dosta solidan miks i vrlo ubedljiv novi muzički identitet za Ghastly. Odlično:

https://listen.20buckspin.com/album/mercurial-passages

Novi album švajcarskih Borgne iz mene izvlači identičnu reakciju kao i prethodni: ovo nije za mene, pompezno je, kičasto je itd. ali njihova kombinacija industrial metala i blek metala i na albumu Temps Morts zvuči srčano i ubeđeno u dovoljnoj meri da ovo mogu mirne duše da preporučim fanovima:

https://borgne.bandcamp.com/album/temps-morts

I Francuzi Waking The Sleeping Bear nisu baš moj đir, ali njihov album Porno Future će svakako biti zanimljiv publici koja voli industrial metal u stilu devedesetih. Da su Waking The Sleeping Bear ovako svirali pre 25 godina, bili bi na televiziji i svirali velike festivale zajedno sa raznim Senserima, Clawfingerima, Skrewovima, pa možda i samim Nine Inch Nailsima... Ovo jeste staromodno ali je odlično urađeno, sa dbrim gitarama, repovanjem na Francuskom, jednom prijatnom žestinom. Poslušajte:

https://wakingthesleepingbear.bandcamp.com/album/porno-future-album

Poljaci Trup OTKIDAJU na novom EP-ju, Matka. Ovo je sedam kratkih i ubitačnih pesama blackened sludge metala sa pankerskom neposrednošću i potpuno apokaliptičnim zvukom. Od ove muzike boli ali onako, lepo, da ne želite da prestane iako ste svesni da će ostati ožiljci. U tom smislu, dobro je da je ovo kratko i vrlo slatko:

https://trupniezyje.bandcamp.com/album/matka-2

Post-metalci Bleeth sa Floride imaju vrlo dobar drugi album, Harbinger, pun svežih ideja, odlične svirke i različitih pristupa metalu i post-metalu, sa različitim pesmama koje će naglašavati gruv, dron, rif, pevanje, atmosferu ili već neki drugi element. Ovo je pritom kratko i slatko sa trajanjem koje jedva prelazi sedamnaest minuta (!!!) i mada jeste malo čudno da bend snimi tako sveden album, kvalitet pesama i produkcije su takvi da nemam šta da zamerim. Sjajno:

https://bleeth.bandcamp.com/album/harbinger

Skyggespil je debi-album danskog pretpostaviću dvojca Angstskríg i mada ovo nije muzika sasvim po mojoj meri (al ja sam razmažen čovek), moram priznati da je zanimljivo kako Angstskríg kombinuju blek metal i neki moderniji, ,,televizijski" zvuk, sa heavy rock osnovama u jednu dosta upečatljivu celinu. Svirka je svakako ubedljiva i srčana a pesme su – svega ih je šest – raznolike i mislim da ovo može da bude vrlo interesantna ploča za širi profil publike:

https://angstskrig.bandcamp.com/album/skyggespil
https://www.youtube.com/watch?v=MJ5X_x3dDjA&list=OLAK5uy_lIhM5ZSQRCh6otq9MdLVlHJCq9XX2u0gw

Japanski Risingfall imaju novi singl, Rock Fantasy i ovde pored starog hita, Far Britannia imamo i novu pesmu, naslovnu Rock Fantasy. Risingfall ne odstupaju od svog melodičnog heavy metal stila, nudeći nostalgičnu, ali ne naglašeno retro šetnju kroz epske refrene, kul rifove i britak tempo. Pevanje Georgea Itoha je i dalje nešto na šta se morate navići, ali generalno Rock Fantasy je meni vrlo prijatan singl i par pesmica koje uvek mogu da slušam:

https://risingfall.bandcamp.com/album/rock-fantasy

Insbruški Liquid Steel imaju drugi album, Mountains of Madness i ovo je, hm, polovično uspešno. Liquid Steel vole melodični, epski heavy metal, pa im kompozicije imaju gomilu lepih gitarskih tema i melodija, ali i pomalo pop pevanje a što se sve ne uklapa suviše uz jako nedinamičan mastering. No, pričam o detaljima, jer je kao celina ipak vrlo solidno. Ako se čovek navikne na blago kilavo pevanje i produkciju koja je skoro gde treba, ali ne sasvim, ostaju mu prijatne, melodične metal pesme uz koje se može voleti:

https://youtu.be/QpHgJkYlefM

Portlandski heavy/ power metalci Silver Talon su za svoj debi-album, Decadence and Decay u postavu dodali i treću gitaru pa je zvuk sada vrlo epski, vrlo bogat. Možda i prebogat za moj ukus, ali stvar je samo u stilu koji meša melodičnost i epičnost power metala sa malo modernijim trešerskim dž-dž rifovima i superčistom, jako komprimovanom produkcijom. No, bend svakako ima zaokružen stil i vidi se da je u pesme uloženo mnogo rada da se iskombinuju epski, melodični vokali sa tvrdom, energičnom svirkom (u kojoj ima i blastbitova) pa ne mogu da to ne cenim. Ovde ima puno kvaliteta na gomili i u pitanju je debi album koji treba čuti:

https://silvertalon.bandcamp.com/album/decadence-and-decay-2

Prošle nedelje sam pominjao Alestorm a ove im je konačno izašao živi album Live in Tilburg, najavljen još prošle godine, ali valjda pandemija, tako da, ako i dalje ne možete da se nasitite piratskog metala, harmonika koje se se radosno hvataju u kolo sa gitarama, folk poskočica sa gusarskom tematikom i distorziranim gitarama, ovaj živi album zvuči sjajno i ima čak dvadeset pesama namenjenih vašem uživanju:

https://alestorm.bandcamp.com/album/live-in-tilburg

https://www.youtube.com/watch?v=MSm_rikiDp0

Cirith Ungol su kao na metamfetaminima poslednjih godinu i kusur dana, posle tridesetak godina diskografskog mirovanja i ovaj bend sa sada poluvekovnom karijerom ima novi, i odličan EP, Half Past Human. Kao i u slučaju prethodna dva izdanja (o kojima je pisano ovde i ovde) i Halp Past Human je sveden, vrlo prirodan, vrlo neposredan teški metal koji ne zvuči ni zastarelo ni staromodno jer se ne bavi stilizacijama koje su nastale mahom u međuvremenu, već samo trese tvrdu, snažnu svirku koja svoje bluz-korene voli ali ih ne fetišizuje. Produciran vrlo naturalistički i odsviran beskompromisno, ovo je EP koji većinu klinaca može da nauči mnogim važnim forama, a i tolkinovsko nasleđe je očuvano kroz pesmu Shelob's Lair. Dakle, lektira:

https://cirithungol.bandcamp.com/album/half-past-human

Volite li GWAR? Ako da, onda ste bolji čovek od mene, al nije da je TO ikad bilo pod znakom pitanja, i možda će vam prijati njihov novi, akustični EP The Disc with No Name. Ako ne, pa... onda ne:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k6XtA94iYNV87l5_25S4NE0Q-PUvViT1o

Dying Victims Productions imaju ove godine vrlo opasnu nisku izvrsnih metal albuma pa sam dosta očekivao i od prvenca austrijskih Eisenhand. I, ako volite siroviji NWOBHM sa prilično pankerskom izvedbom, Fires Within će zadovoljiti mnoge vaše potrebe. Ovo je poletan, melodičan pankerski heavy metal koji zvuči kao da je snimljen na vrlo analognoij (i prilično staroj) opremi, sa jednim nepatvorenim entuzijazmom u svirci i mladalačkom energijom koja ne podrazumeva i neurednost. Podugačke pesme, doduše, pa i na to treba biti pripremljen, plus, neće svakome ta sirova, jednostavna postavka odgovarati, ali imaju Eisenhand svog šarma:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/eisenhand-fires-within

Treće izdanje Dying Victims Productions za danas je odlični prvi album mančesterskih Heavy Sentence. Ovo je, kako i dolikuje, klasičan metal u NWOBHM stilu sa puno sirove energije ali i odlično napisanih pesama, sviranih u visokom tempu i sa puno energije. Bang to Rights, kako se album zove, maltene zvuči kao živa ploča benda, sa jednom spontanom, energičnom izvedbom, prijatno urlatorskim pevačem i gitarama koje sa puno apetita ubacuju melodične ukrase na krajevima rif-fraza. Sve to i još lep, prostoran miks za maksimalno uživanje. Izvanredan debi.

https://heavysentence.bandcamp.com/album/bang-to-rights-2
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/heavy-sentence-bang-to-rights

Za kraj, ove smo nedelje dobili ne jedan već dva nova albuma kultnog – i i dalje misterioznog – australijskog eksperimentalnog death metal sastava Portal. Zašto dva albuma a ne jedan dupli? Pojma nemam, možda jer se tako može uzeti više novca, a možda i da se naglase konceptualne razlike između dva izdanja. Iako su oba sirova do koske, Hagbulbia je album koji ide na kavernozni, skoro potpuno amorfni i apstraktni zvuk u kome zapravo nema rifova i ritmova već više gitarskih gestova i pulsacija. Sa svoje strane, Avow je ,,klasičniji" metal album, gde se čuju gitarske teme i ritmovi i mada to naravno samo znači da slušate disonantno režanje i rafalni blastbit sve vreme, ovo je – uz svu svoju agresivnu avangardnost – bliže strukturama rokenrol pesme. Na ranijim izdanjima Portal bi obe ove strane svojeg muzičkog identiteta spojili u jednu jedinstvenu muziku pa je par Hagbulbia/ Avow zapravo možda priznanje da ih prepoznaju kao distinktne i svaku od njih žele da dublje istraže. Kako god bilo, ovo je par onoliko konfrontativnih ali i jednovremeno neodoljivo moćnih albuma kakav uopšte nismo očekivali od Portala – jer nije bilo najava – ali sad ne znamo kako smo bez njih živeli.

https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/hagbulbia

https://profoundlorerecords.bandcamp.com/album/avow

Meho Krljic · 05-06-2021, 12:16:18

E, pa da vidimo šta smo od metala imali i ove prolećne nedelje...

Prvo blek metal i odmah Rusi! Elderwind ima vrlo ubedljiv novi album, Fires, pokazujući koliko je za poslednjih desetak godina atmosferični blek metal postao veliki trend, ali i potvrđujući svoju poziciju u ovom podžanru. Ovo su za moj ukus premelodične, pre"atmosferične" pesme, ali Elderwind makar sviraju i aranžiraju muziku razmetljivo dobro i imaju produkciju koja se ne stidi malo topline. Plus, ima ovde dosta brzih delova koji mi se dopadaju. Veoma dobro:

https://elderwindband.bandcamp.com/album/fires

Italijani Kleptocrazia uzimaju post blek metal kao polaznu tačku pa je njihov prvi EP, Kleptocrazia dosta ambiciozan odlazak dalje u noć sa propisnim, vrlo metalskim, energičnim sviranjem i puno solidnih rifova, ali i dosta harmonske i ritmičke eksperimentacije i raznovrsnih pristupa aranžiranju. Muzika svakako zvuči prirodno, i spontano uprkos svim tim ambicijama da bude drugačija i meni se ovo veoma dopalo:

https://kleptocraziahc.bandcamp.com/album/kleptocrazia-2

Zanimljiv EP prilično progresivnog blek metala od strane jednočlanog britanskog projekta Iskalde Morket. Nazvan Punctuated by the Screams of Dying Animals, ovo je materijal koji je snimljen, reklo bi se, kod kuće, ali ima solidan, muzici vrlo dobro prilagođen zvuk sa aranžmanima koji su kompleksni i vođeni su skoro matematičarski složenim gitarskim temama. Plaćate koliko poželite:

https://northwalshammisanthropia.bandcamp.com/album/punctuated-by-the-screams-of-dying-animals-2

Jednočlani kolumbijski projekat Austral Kult dobija svoj prvi album u vidu Speak of the Devil i ovo je, u domenu tog lo-fi blek metala sa južne hemisfere, vrlo dobar program. Prvo, sam zvuk nije MNOGO lo-fi , i drugo, muzika je lična, izražajna i neposredna. Lepo:

https://blackmetalcatalogproductions.bandcamp.com/album/austral-kult-speak-of-the-devil

Britanski Heathen Deity posle milion EP-jeva, demoa i živih snimaka tokom više od dvadeset godina stiže i do prvog albuma. True English Black Metal neće promeniti moj generalni stav prema britanskom blek metalu ili makar njegovoj engleskoj frakciji i mada je ovo vrlo korektno napisano i odsvirano nije me zapalilo. No, ako volite muziku koja pomalo podseća na Dissection mada nema, za moje uho, pesme njima bliske po kvalitetu, ali je generalno korektna, Heathen Deity su vredni pažnje:

https://youtu.be/O4PD_rbSy78

Franczuzi Ascète su puni ideja na svom prvom albumu Calamites & les Calamités. Ovo se ne može nazvati post blek metalom, iako je očigledno muzika koja uzima blek metal kao polaznu osnovu i odlazi u ,,post" smeru jer je mnogo eklektičnije od onog što ta etiketa podrazumeva. Ali to su problemi sa nomenklaturom nebitni za samo slušalačko uživanje. Ascète su interesantni jer zaista spajaju mnogo uticaja i ideja i to što pola vremena spojevi nisu baš sasvim funkcionalni nije toliki problem ako slušate otvorena uma. Hoću reći, daleko od toga da je ovo IZVRSNA ploča ali je puna potencijala i strasti a neretko tu ispadnu odlični momenti. Vredi čuti:

https://ascete.bandcamp.com/album/calamites-les-calamit-s

Ne znam ko je i odakle je The Grail, ali istoimeni album donosi izvrstan meni sirove muzike koja je delom blek metal, delom pank, delom doom metal, a sva zvuči kao snimana u garaži. No, lo-fi pristup ovde ne znači da ovde može da se čuje potencijal ali da se u samom snimku ne može uživati, naprotiv, The Grail uspešno oblikuje svoj zvuk tako da se kreira zadovoljavajući estetski artefakt koji ima mnogo šarma. Pa, pogledajte samo taj omot! Plaćate koliko hoćete:

https://thegrail.bandcamp.com/album/the-grail

Kanađani Dismal Aura zvuče veoma solidno na svom debi albumu, Praesagia Tristia. Sve je to dosta melanholičan, melodičan post-blek metal, ali bend ima produkciju koja zvuči prijatno sirovo i dinamično a i muzičari se izrazito trude da tipične aranžmane ulepšaju malim detaljima i karakternim momentima. Bend zaista ima puno ideja i melodičnost i melanholičnost često čak nisu u prvom planu, dok muzika dobija avangardnije forme po uzoru na neke bendove sa američke istočne obale. Veoma, veoma dobro:

https://dismalaura.bandcamp.com/album/praesagia-tristia

I Elseetoss iz Tenesija imaju na svom istoimenom debi albumu ponudu solidnog post-blek zvuka, sa harmonskim programom koji je često disonantan i tenzičan između momenata melanholije. Sve to dosta lepo curi za moj ukus i zamerka ide jedino na produkciju, notabilno bubnjeva, koji su jako nedinamični i izrazito mi kvare uživanje u muzici (kreš činela konkretno). Ali muzika je solidna i ovo je album koji vredi čuti:

https://elseetoss.bandcamp.com/album/elseetoss

Nemački solo projekat Werfolf ima novi EP, Blutgericht i ovo je vrlo tipičan nemački blek metal, sa mračnom atmosferom, testerišućom gitarom i jednom generalnom atmosferom pretnje i negativnosti. Ništa novo, originalno ili ekscentrično, ali vrlo korektno:

https://youtu.be/ohwC8iMqyw8

Ko uopšte može da izgovori ime jednočlanog nemačkog projekta Vergeltungsschlag? Osim, naravno nekih sto miliona ljudi kojima je Nemački maternji jezik, naravno... Enivej, ova reč na Nemačkom znači ,,osveta" a rečeni projekat je melodični, blago melanholični i folkerski intoniran blek metal na prvom albumu, Donnerhall. I prijatan je, ovo zvuči intimno i lično, bez nekakve hinjene agresivnosti ali i bez prenaglašene hermetičnosti u koju ovakvi projekti neretko upadnu. Dobra muzika, dobro pevanje sešn pevača, prijalo mi je:

https://vergeltungsschlag.bandcamp.com/album/donnerhall

,,Primitivni blek metal" bend, kako sami sebe opisuju Nijemci Tåkeheim, je posle petnaest godina rada i milion EP-ja stigao do prvog dugosvirajućeg projekta i Lysets frafall je odlična ploča. Ovde se dobija baš ono što piše na pakovanju, kolekcija brzih, režećih mid-fi radova koji su utegnuti i disciplinovani da se pokažu pedigre i kilometraža ali nikako ispeglani i ulickani. Tåkeheim pišu lepe pesme koje na pravi način istražuju i monotoniju i melanholiju, bez upadanja u zamke opsedanja ovim konceptima, što je boljka mnogih današnjih blek metal umetnika iz hermetičnijih podžanrova. Vrlo dobro:

https://takeheim.bandcamp.com/album/lysets-frafall

Još jedno podsećanje da su metalci najveći nerdovi dolazi i u formi albuma Wretched Abyss jednočlanog britanskog projekta Noctule. Naime, Serena Cherry iz Svalbard je ovaj album osmislila i snimila za vreme lokdauna, bazirajući ceo opus na popularnoj videoigri Skyrim. I album je prijatan, melodičan i energičan uz dobro napisane pesme i produkciju koja prilično dobro radi posao (mada mi se ne dopadaju bubnjevi, ali ne kvare isuviše priču). Cherryjeva ima uho za lepe teme a album se svakako zvučno uklapa u tu neku širu Elder Scrolls/ Skyrim estetiku. Mada to da se ni jedna pesma ne zove Fus Ro Dah jeste veliki propust.

https://noctule.bandcamp.com/album/wretched-abyss

I još jedan jednočlani projekat, ovog puta nam dolazi iz Nizozemske. Ossaert je prošle godine snimio prvi album pa mu je Pelgrimsoord već druga ploča i ovo je opet taj neki lični, malo hermetični ali malo i melodični blek metal koji se bavi introspekcijom. No, kvalitetan je, sa dobrom produkcijom, lepo napisanim (i dugačkim) pesmama kojih ima samo četiri na ovom albumu. Više i ne treba jer Ossaert kroz ovaj materijal prolazi svu silu atmosfera i tempa. Impresivno:

https://argentorecords.bandcamp.com/album/pelgrimsoord

Finski Goats of Doom, pak, imaju već šesti album i Shiva je impresivna kolekcija melodičnih, sirovih, vrlo pankerskih blek metal komada koji ulaze u uho i teraju čoveka da obrati pažnju, pa možda i uleti u šutku. Goats of Doom na momente zvuče praktično himnično, a sve u produkciji koja je sirova, onako, bliska običnom čoveku i ovaj album je meni veoma prijao:

https://goatsofdoom.bandcamp.com/album/shiva

Simpatični Grci Actus Septem imaju skoro idealnu kombinaciju black metala i doom metala na svom prvom albumu, The Catechism of Death. Ovo ima sporost i dostojanstvenost koju tražimo od dooma, te epske teme i melodije, ali ima i sirovost und neposrednost blek metala koje prave odličan balans i ne dopuštaju muzici da zazvuči isuviše pompezno. Dobre pesme, dobra svirka, sirova i dobra produkcija, vrlo lepo:

https://actusseptem.bandcamp.com/album/the-catechism-of-death-2

Švedski Myronath na drugom albumu, Djevelkraft daje vrlo lep, možda tipično švedski blek metal što spaja epsku melodiju i režeću izvedbu u jedanaest pesama energične svirke i odlične produkcije. Myronath pišu uzbudljive pesme sa dosta karaktera i organskim, zdravim zvukom a to da sviraju i dosta brzo kod mene im je, naravno, poseban bonus. Kinematski, dopadljivo, lepo:

https://youtu.be/B31Guxufahc

Seputus su projekat članova Pyrrhon i Weeping Sores, a njihov drugi album, Phantom Indigo je dezorijentišuća, disonantna kombinacija blek metala i death metala. Sve ovo ima dosta ,,post" element uz korišćenje klasičnih tehnika i zvuka, ali uz pesme koje imaju hladnoću i hermetičnost što ih instinktivno vezujemo za ,,ozbiljnije" izvođače. No, muzika je energična, moćna i ljudski smračena pa ja nemam nikakvu stvarnu zamerku već na već očekivano preglasan mastering. Vrlo dobro:

https://seputus.bandcamp.com/album/phantom-indigo

Idemo na spora izdanja, stoner, doom, psihodeliju... Voleo sam drugi album norveških doom rockera Dunbarrow, pa sam se obradovao i trećem albumu koji je, dosledno, nazvan samo Dunbarrow III. I doslednost je svakako ime igre za ovu ekipu jer i treći album za redom donosi pred nas veliku ljubav prema '70s roku ali i veliku sposobnost za kreiranje svoje i osobene muzike u ovom žanrovskom krugu. Dunbarrow zaista nisu imitatori već najpre naslednici iste filozofije i ovo se čuje ne samo u pesmama i izvedbi već i u zvuku koji je, iako glasan, i dalje oslonjen na jaku separaciju instrumenata u miksu i nihove posebne uloge. Ovaj album je prepun hitova i nadam se da će biti treća-sreća i bendu isposlovati pažnju među stoner/ doom publikom širom planete jer kvalitetom to odavno zaslužuju:

https://dunbarrow.bandcamp.com/album/dunbarrow-iii

Dopadljiv živi snimak berlinskih Ursular izašao je pod nazivom Babylon. Radije nego u Vavilonu, kvartet je nastupao u berlinskom klubu Katarkombe i pružio hipnotički, prijatan set psihodeličnog stoner roka. Adut ove ekipe je dobar, organski gruv vođen jakom bas-gitarom i podcrtan psihodeličnim maštarijama na solo gitari, ali i dobar vokal pevačice (i saksofonistkinje) Babett Richter. Sa četiri dugačke pesme i odmerenim tempom, te toplim, neagresivnim zvukom, Ursular nude vrlo prijatan program za dremku i užitak:

https://ursular.bandcamp.com/album/babylon

Domaći doom metal projekat Svarga je ove godine izbacio dva singla a brzo je došlo vreme i za debi album pa je Under the Black Spell upravo pred nama. I ovo je razigran, zabavan, vrlo fazirani, nestašno psihodelični instrumentalni doom koji kroz sedam pesama isprobava svu silu pristupa zvuku ali i tema i to je sve uglavnom veoma interesantno. Neću reći i da je zaokruženo, ili da je ovaj projekat dosegao nekakvu finalnu formu ali uzbudljivost ovog albuma i jeste u raznovrsnosti njegovih ideja, a u okviru forme koja je ipak jasna, gruverska, psihodelična i jako distorzirana, i mada ne pričamo o nekakvoj savršenosti, svakako pričamo o ploči koja je veoma prijala mojim ušima. A kako je autor daje po ceni koju svako sam određuje, nisam se nimalo kolebao ni oko kupovine:

https://svarga12.bandcamp.com/album/under-the-black-spell

Čileanski Satanic WaveS ima vrlo opušten, prijatan prvi album naslovljen They Burn. Ne dajte da vas zavara ,,ekstreman" jezik, ovo je psihodelični rok sa puno gruva i meditativnih pasaža, mada jednako voli i dobar, faziran rif i napadački, radostan tempo. Što je odlična kombinacija i album vrlo ugodno menja raspoloženja i energetske nivoe, nikada ne padajući u nekakve self-induglentne zamke, nudeći sve vreme dobar, snažan rokenrol. Još se i plaća koliko sami date:

https://satanicwaves.bandcamp.com/album/they-burn

Da Meksikanci Wild Bunch imaju samo za nijansu energičnije pevanje na EP-ju Wild Bunch, a koji im je i prvi, ovo bi bilo 50% bolje. Inače je u pitanju gruverski heavy rock sa solidno zdravim zvukom, ali pevanje zvuči stisnuto, nedovoljno ubedljivo i to malo kvari celu priču. No, ima ovde potencijala onoliko:

https://wildbunch.bandcamp.com/album/wild-bunch

Black Moon Mother iz Nešvila spajaju psihodelični stoner rok i shoegaze pop na svom debi albumu Illusions Under the Sun i ma koliko da se meni ovo intenzivno ne dopada, vidim da narod reaguje pozitivno. Pevačica Brianne O'Neill je svakako upečatljiva pojava i bend vrlo dobro razume šta hoće, plus produkcija je dobra, pa, eto, poslušajte:

https://blackmoonmotherpetrichor.bandcamp.com/album/illusions-under-the-sun

Stone Rebel ima novu kompilaciju, Space Arc Collection koja donosi više od tri sata sanjivog, simpatičnog psihodeličnog gruva kakav ovaj bend provlači već milion godina. Album ima i jednu novu pesmu, da se navuče i stara publika a ako niste do sada slušali Stone Rebel, eto odlične prilike da se upoznate sa opusom ovog produktivnog projekta:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-arc-collection

I zemljak Stoned Karma ima novi EP, A Flash In The Sky sa dve nežne instrumentalne meditacije i ovo je za nijansicu ,,glasnije" od uobičajene Stoned Karma produkcije. Ali je lepo i daje se po ceni koju sami odredite:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/a-flash-in-the-sky

Kako već i očekujete od izdanja koje izbacuje Ripple Music, novi album britanskih Boss Keloid je veoma dobar. Family the Smiling Thrush je zvuk sludge metala koji je evoluirao daleko od svojih brutalnih, jednostavnih korena i ovo je ploča koja čuva gruv i energiju ali nudi daleko širi emotivni i harmonski spektar od standarda. Plus, naravno, mnogo vrlo autoritativne svirke koja na momente ide maltene u mathcore smeru sa kompleksnim idejama koje su, srećom, uvek uvezane u distinktne, upečatljive pesme. Na sve ide odlična produkcija i lep, dinamičan mastering i prosto mi dođe da doktora Todda izljubim za to koliko nam izvrsne muzike donosi iz meseca u mesec. Obavezno poslušati:

https://bosskeloid.bandcamp.com/album/family-the-smiling-thrush

Argentinski Señor de las Moscas ima posthumnu kompilaciju Antología Post Mortem i to je dvanaest pesama zdravog, lepog instrumentalnog stoner roka koji se nudi po ceni što je sami odredite. Ima ovde skrivenih dragulja onoliko, pa svakako poslušajte:

https://senordelasmoscas2015.bandcamp.com/releases

Mnogo puta sam nesmotreno napisao da sam sumnjičav prema instrumentalnom stoner metalu, često prateći tu izjavu sa ,,ali". E, pa ove nedelje nam je Doomed & Stoned dao svoju novu kompilaciju: Doomed & Stoned: The Instrumentalists (Vol. 1) i naravno da je to dobra prilika da se reevaluira ovaj moj često pogrešni stav. Rob Hammer kaže da su ga ljudi godinama pitali za preporuke za instrumentalne stoner bendove vredne pažnje i da je pravio spisak u telefonu koji je prebacio stotinu bendova, pa je ova kompilacija, sa samo 25 umetnika upravo onaj pažljivo napravljeni izbor samog krema kakav očekujemo od ovog briljantnog kolektiva. Nema nikakve potrebe da se objašnjava da je ovo perfektan izbor, kao i u slučaju svake prethodne D&S kompilacije, da se ona, po ceni koju sami određujete, mora kupiti i da ćete u njoj JAKO uživati. Ne propustiti:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-the-instrumentalists-vol-1

Oh, londonski Lowen imaju baš dobar EP sa tri pesme u 23 minuta kombinacije bliskoistočnih melodija i doom atmosfere. Da bude jasno, ovo je snimljeno uživo, samo sa akustičnom gitarom i uglavnom improvizovano ali Unceasing Lamentations zvuči fantastično najpre zahvaljujući pevačici Nini Saeidi koja donosi pesme na Sumerskom, Akadijanskom i Farsiju i potpuno dominira izvedbom. Prelepo:

https://lowen.bandcamp.com/album/unceasing-lamentations

Šveđani Nephilia na istoimenom albumu donose simpatičan '70s prog rock sa lepim melodijama, puno klavijatura i moćnim ženskim vokalom. Da bude jasno, meni je ovo previše pop, premalo psihodelično da bih ga redovno trošio, ali lepo je, odlično producirano i bend ima upečatljiv imidž te je vredan svake pažnje:

https://nephilamusic.bandcamp.com/album/nephila
https://youtu.be/xJleyBSAtzw

Islandski projekat Putrid Shark donosi vrlo zanimljivu, pomalo eksperimentalnu kombinaciju sludge metala, sa malo dooma i noise rocka na svom prvom albumu Putrid Shark#1. Čak trinaest pesama ovde idu u raznim smerovima, kreirajući povremeno čiste zvučne pejsaže, pa onda zdrav i poletan rokerski gruv, pa onda elektronski plesni zvuk, pa onda... Ima ovde svega, dakle, smelo, ikonoklastički i žustro napisano i odsvirano. Nije kompletno metal ali je odlično:

https://putridshark.bandcamp.com/album/putrid-shark-1

Portlandski veterani Red Fang imaju novi album i Arrows je vrlo prijatna, vrlo ukusno snimljena pesma odličnih sludge metal pesama. Red Fang umeju da pogode pravilnu sredinu između energije i prijemčivosti, sipajući teške, fazirane rifove sa neba ali i držeći pesme čvrsto na zemlji dobro osmišljenim melodijama i temama. Ploča ima puno gruva (slušajte naslovnu pesmu, recimo), ali i bržih, energičnih komada pa je ovo jedan odličan rokenrol album za sve generacije:

https://redfang.bandcamp.com/album/arrows

Odlični su i bruklinski Somnuri koji na svom drugom albumu, Nefarious Wave cepaju vrlo agresivan, energičan sludge metal što se bez mnogo stida spaja sa progresivnijim metalom pa čak i thrashom, za jednu zbilja visokooktansku, eksplozivnu mešavinu. Nabadački, snažno, ali i maštovito, raznovrsno, na momente maltene i ,,komercijalno" (npr. u Desire Lines koja se dotiče sa grandžom), ovo je impresivan paket i muzika koja može da bude zanimljiva i nemetalcima:

https://somnuri.bandcamp.com/album/nefarious-wave-4

Ubrzajmo sada! Poljaci Earn The Crown sa istoimenim EP-jem, koji im je, čini se, prvenac, kreiraju teleport u devedesete i nude četiri pesme (plus intro) zdravog, energičnog, metaliziranog moshcorea. Ako ste mladost provodili u Bunkeru u KST-u – ili na sličnim mestima u drugim ljudskim naseobinama – gde se vrteo Madball, Agnostic Front i Pro-Pain, Earn The Crown su odlična rekonstrukcija ovog zvuka uz izvrsnu produkciju ali i jako dobre pesme. Plus naplaćuju izdanje onoliko koliko ste spremni da date:

https://earnthecrown.bandcamp.com/album/earn-the-crown

U istom điru su losanđeleski Law of Power koji na svojoj promo fotki imaju i člana benda koji pokazuje kameri srednji prst i drugog člana benda koji je u kameru uperio pištolj. Neki bendovi se jednostavno trude više od drugih. No, iako ovako nešto ja ne bih pipnuo štapom za bilijar, ne mogu da kažem da je njihov madballovski/ sickofitallovski moshcore na EP-ju Law of Power loš, naprotiv, vrlo je dobro odsviran i produciran sa lepo napisanim pesmama i masom odličnih rifova. Ovaj rivajvl '90s moshcorea posle skoro trideset godina je bizaran ali donosi muziku koja meni prija više nego što mi je prijao original...

https://lawofpower.bandcamp.com/album/law-of-power

Ukrajinci The Nietzsche kombinuju (post)hardcore i malo matematičarskog senzibiliteta za dobru, energičnu živu muziku (doduše, snimljenu u studiju) na EP-ju Vladimir Vladimirovich. S obzirom odakle je bend, ne verujem da je ovo ploča u slavu ruskog doživotnog predsednika, ali se prve tri pesme zovu Mayakovsky, i koriste njegove stihove, što cenimo. Muzika je dobra, pržačka i uzbudljiva, odlično odsvirana i solidno producirana i momci iz Odese zavređuju svaku buduću pažnju:

https://thenietzsche.bandcamp.com/album/vladimir-vladimirovich

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 05-06-2021, 12:16:56

4 Ways To Die je Ep sa po jednom pesmom četiri benda: Kurama, p.s.you'redead, Thotcrime i The Queen Guillotined i ovo je haotična kompilacija haotinog hardkora, videoigračkog metalkora, grajndkora, slema i generalno haosa. Simpatično je i svaki bend ima osoben zvuk i kvalitet:

https://paperwingsrecords.bandcamp.com/album/4-ways-to-die

Italijani Subhuman Hordes imaju vrlo interesantan zvuk na svom istoimenom debi albumu. Iako nominalno grindcore/ brutal death metal bend, Subhuman Hordes zapravo zvuče kao ekstremna verzija Slipknot sa mnogo nu metal elemenata (uključujući hip-hop uticaje) umešanih sa blastovanjem. No, pesme su kratke, zvuk napucan do besvesti i ovo je žanrovski melanž koji uspeva da održi svežinu tokom čak dvadeset pesama na albumu koji napred ide brzim, a plesnim, korakom. Zanimljivo:

https://subhumanhordes.bandcamp.com/album/subhuman-hordes

Neizmerno su mi simpatični Karabiner iz Kijeva čiji prvi EP, Speedact ima genijalan omot ali i tri pesme jednostavnog ali srčanog, energičnog thrashcore zvuka. Ovo je muzika kojoj je brzina zaista najveća vrlina i to što je produkcija čista ali sobna ne smeta mi mnogo. Ili čak nimalo. Ovo je puno lepih rifova, dobrog pevanja i vozi se u najbržoj traci pa mi je bend namah osvojio srce.

https://karabiner.bandcamp.com/album/speedact

Irski jednočlani technical thrash projekat Biöcide zvuči vrlo robusno na prvom EP-ju, Inhibiting the Sludge Tomb. Ovo su četiri pesme kompleksnih, dugačkih rifova, aranžmana koji se uvijaju oko tog jezgra kao ljute guje, vrištećih vokala i solidne produkcije. ,,Tehnički" bendovi često umeju da se fokusiraju na detalje i potpuno zabrave na širu sliku ali Conor Primett ume da piše pesme i ovo sve zajedno vrlo lepo zvuči. A još i plaćate koliko hoćete. Pa svaka čast:

https://bio-cide.bandcamp.com/album/inhibiting-the-sludge-tomb

Za porciju klasičnog school thrash metala, tu nam je novi Flotsam & Jetsam. Blood in the Water je petnaesti album ekipe iz Arizone u kojoj još uvek sviraju dva originalna člana iz osamdesetih i mada ne mogu da kažem da sam ovde naišao na neka posebna otkrovenja, pričamo o zdravoj, vrlo korektno napisanoj i odlično propduciranoj ploči na kojoj bend pokazuje svoje thrasherske veštine ali i pesme koje su melodične i mogu biti prijemčive mnogo široj publici od mladih bubuljičavih muškaraca u dubokim patikama. Meni ovo lepo:

https://www.youtube.com/playlist?list=PLBzBwYhHpqLIWcSjnbztRWtnXShY_hKVA

Neki bendovi se PREVIŠE trude, pa tako belgijski trio Hëll Dëath, eto, ima ime - Hëll Dëath. I prvi EP mu se zove Rip Your Face Off. NARAVNO da je ovo speed metal i naravno da se naslovna pesma završava rečima ,,Die, fucking poser", sa simpatičnim Francuskim naglaskom, ali ovo je zapravo izrazito zabavna ploča sa četiri vrlo čisto producirane pesme lepih rifova, poletnog tempa, bez smaranja i filozofije, sa kvalitetnom svirkom i ložačkim refrenima. Hëll Dëath čak imaju i malo thrashcore elemenata u tome koliko su pesme jednostavne, ali kvalitetno soliranje obezbeđuje materijalu dovoljno metal cheese faktora da i najbrkatiji među nama budu zadovoljni. Odlična ploča:

https://helldeath.bandcamp.com/album/rip-your-face-off

Finci Rain Of Terror sa svojim prvim albumom, Witch Hunt donose kvalitetan, prljav i narogušen thrash metal. Ovo je vrlo old school rad, sa muzikom koja ima i ,,blackened" ali i pank komponentu, vozeći se na snažnim, evokaitvnim rifovima, grubom pevanju i srednjem, nabadačkom tempu. Sve me to malo vraća u osamdesete i vreme dok su se žanrovi tek formatirali, pa Rain Of Terror zdušno preporučujem na ime te spontane, usijane energije i zlovolje:

https://rainofterror.bandcamp.com/album/witch-hunt-2

Portugalski Alastor svira od kasnih osamdesetih i na svom sedmom albumu, The Unholy Hordes promoviše rad novog pevača, koji se vrlo dobro uklapa u staromodni blackened thrash što ga ovaj projekat već dugo prolači. Pevanje na Portugalskom i jake afektacije u izvedbi dobro idu uz jednostavne, efektne rifove i vokal je svakako jedan od najboljih elemenata ove ploče. Bubanj je, nažalost jedan od najgorih, ali dobro, u proseku je ovo prilično simpatično sa dobrim gitarama na sve strane:

https://alastor666.bandcamp.com/album/the-unholy-hordes

Njemački blek-trešeri Desaster će nam uvek biti u srcu na ime živog albuma Live in Serbian Hell od pre skoro dve decenije, ali i novi album, Churches Without Saints nije za bacanje. Ovo je energičan, lep, old school blackened thrash metal sa svom potrebnom sirovošću i rifovima koje čovek očekuje. Album je i sekvenciran pažljivo, da ima nekakav narativni luk i mada pričamo o dosta pesama i priličnom trajanju za muziku koja nema mnogo dimenzija izraza, Desaster uspevaju da ovo pretvore u sasvim prijatan program. Takođe solidno dinamičan master:

https://desaster.bandcamp.com/album/churches-without-saints

Italijani Divulgator zvuče vrlo poletno i raspoloženo na albumu Habemus Quarkcore. Stilski, ovo je thrashcore sa solidnim '80s vajbom, pevanjem na Italijanskom i promenljivom ali uglavnom vrlo solidnom produkcijom. Divulgator imaju onaj presudni element nemira i besa a da im muzika sadrži i neizbrisivu komponentu zabave i optimizma. Vrlo lepo:

https://divulgator.bandcamp.com/album/habemus-quarkcore

Kad smo već kod thrashcorea, beogradski Chemical Tomb ima novi EP, FKCT i ovo je fenomenalno. Štaviše i sam bend kaže da je ovo toliko dobro da se članovi brinu da ga nikad neće prevazići. Dobro, nadam se da tu neće biti problema, ali ove tri pesme stvarno odvaljuju svojom energijom, brzinom ali i tom hemijom koju bend pominje. Sve zvuči vrlo prirodno, spontano, gruverski, a opet utegnuto, brzo, moćno, sa odličnim miksom. Igor, bubnjar Terrorhammera ovde drži čas iz '80s krosover svirke, pevač Simon je izvrstan, karakteran i energičan a rifovi, ou maj gad, RIFOVI! Sve u svemu jedno od najboljih izdanja koje sam čuo ovde nedelje, vrlo ozbiljan materijal za sve koji vole novovalni krosover (kog u Srbiji epitomizira Nadimač) i na sve to on se dade za pare koje sami odredite. Bacajte sve iz ruku i kupujte ovo:

https://chemicaltomb1.bandcamp.com/album/fkct

Meksikanci La Sangre No Se Negocia zvuče razbijački ez fak na albumu La Rutina Del Sufrimiento a koji je, koliko umem da se razaberem, proširena verzija istoimenog EP-ja od pre dve godine. Ovo je besan, energičan thrash/ grind sa sirovom ali vrlo funkcionalnom produkcijom i dobro napisanim pesmama punim lepih momenata i eksplozivnosti. Ne propustiti:

https://tormentasrecords.bandcamp.com/album/la-rutina-del-sufrimiento-cdtr006

Teksaški Burning zvuči ko da svira u samom paklu na EP-ju Sanguine Tongue of Lucifer sa dve pesme snimljene uživo u Fort Worthu i kombinacijom thrash i death zvuka koja je hermetična a opet veoma ekspresivna. S obzirom da EP trenutno košta 666 doara, nagađam da će ovo uskoro izaći na vinilu ili kaseti ali za sada je lepo da se čuje:

https://burning666.bandcamp.com/album/sanguine-tongue-of-lucifer

Ukrajinci Terrorflesh imaju debi album, Among the Toxic Shadows i ovo je gruverski death metal sa malo tih modernijih, metalkoraških elemenata. No, činjenica da je meni ovo bilo prijatno i slušljivo svedoči da je album ipak dovoljno ukorenjen u klasičnom death metalu, ali i da je kvalitetno napisan, odsviran i produciran. Terrorflesh je pritom internacionalni, interkontinentalni projekat sa članovima koji sede u Kanadi i Americi pa je i to poen više za album koji zvuči zdravo i umešno sklopljeno iako je rađen sa distance:

https://terrorflesh.bandcamp.com/album/among-the-toxic-shadows

Inhuman Condition je nedavno osnovani projekat trojice iskusnih muzičara sa Floride koji su između sebe svirali u gomili važnih bendova poput Obituary, Death, Massacre itd. Prvi album, Rat°God je kolekcija dopadljivih deaththrash himni koje se sviraju u Obituary brzini i pune su zlih rifova i generalno te neke B-horror atmosfere. Album je, originalno, pisan kao nova ploča Massacre pa ovde svakako ima dosta elemenata tog benda, i kogod voli taj old school death thrash u modernoj, lepoj produkciji, ima čemu da se poraduje:

https://inhumancondition.bandcamp.com/album/rat-god

Poljaci Schismopathic su osnovani još krajem osamdesetih ali su, eto, tek sad dočekali debi album, The Human Legacy. Ali pošto na svetu ipak nekad ima pravde, ovo je barem odlična ploča energičnog, tipično poljski gruverskog grindcorea. Dobro producirana, vožena napaljivim rifovima i sa svega dvanaest pesama (ali koje su pravi komadi, sa pravim aranžmanima), The Human Legacy je naplata silnih iščekivanja koja je bend, nesumnjivo imao decenijama unazad. Meni su sjajni.

https://schismopathic.bandcamp.com/album/the-human-legacy-2021

Portorikanski Necronemesis svoj prvi album, Some Things Should Stay Underground, u skladu sa naslovom, izbacuju za Horror Pain Gore Death Productions. Ovo je prost, hororični death metal sa kratkim, energičnim pesmama namenjenim mošingu i šutiranju, ne nekakvim prevelikim meditacijama i bio bi, jelte, kod kuće u ranim devedesetima. No, pesme su dobro napisane, produkcija je vrlo dobra i ako volite stari Cannibal Corpse, Broken Hope i slične bendove, Necronemesis će vam vrlo prijati:

https://hpgd.bandcamp.com/album/some-things-should-stay-underground

Italijani Yalbadaoth sa prvim EP-jem, Expunging The Earth provajduje prijatan, majstorski odsviran melodičniji brutal death metal. Nile su prvi bend koji mi je pao na pamet kada sam čuo kako ovaj trio kombinuje blago ,,etničke" teme i razbijački death i mada Yalbadaoth ne liče na ove Amerikance po strukturi pesama, rekao bih da je ovo dobra referenca u pogledu te mešavine tehnike i harmonske/ melodijske estetike. Izdavač pominje i Krisiun, Abhorrence i Angelcorpse... Pet pesama, dosta energije, solidna produkcija, vrlo ubedljiv debi.

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/expunging-the-earth

Taman kad mi se slušao nekakav dobar slem, uleteli su Deprecation sa svojim debi albumom, Cannibalistic Decimation. Naslov, omot i generalna tematika ukazuju na najstrašnije, jelte, slemerske opsesije, ali ovaj ruski projekat u sve donosi i presudnu dozu ozbiljnosti i profesionalizma pa je album izuzetno kvalitetan i sasvim ispunjava sve moje potrebe za energičnim, brzim, gruverskim i dobro produciranim brutal/ slamming death metal programom. S obzirom da ovo izdaje ugledni ruski Inherited Suffering Records, za očekivati je bilo da će se dopasti svakome ko voli Abominable Putridity i slične projekte i upravo se to i desilo!

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/deprecation-cannibalistic-decimation

Isti izdavač ima i singl projekta Embodiment Elimination, i ovo je još jedan kvalitetan ruski slem projekat. Absorption Of Symbiotic Vitality – Promo ima samo dve pesme ali je i ovde u pitanju vrlo dobro producirana muzika sa solidnom količinom gruva i plesnog ugođaja za sve dementne, nastrane i pravoverne slamming death fanove:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/embodiment-elimination-absorption-of-symbiotic-vitality-promo

Generalno ne padam na ,,technical deathcore" i slične smicalice, ali mi se iz nekog razloga album dvojca Heaven blood bridgens nazvan Rotten Gardens dosta dopao. Ovo čak nije ni netipičan rad za ovakvu muziku, dakle, ima mnogo monotonalnih brejkdaun momenata, mnogo ,,progresivnog" harmonskog rada, klasičnih deathcore vokala, ali nekako su pesme sklopljene dobro i meni je ovo uzbudljivo i zabavno za slušanje:

https://heavenbloodbridgens.bandcamp.com/album/rotten-gardens

Neon Zeon ne zvuči kao ime death metal benda ali njemački kvartet svira baš tu muziku na svom drugom albumu, Astral Bliss. Doduše, Neon Zeon su progresivni death metalci pa je muzika na ovoj ploči puna atipičnih harmonija i aranžmanskih ideja. Ali prija. Astral Bliss je žestoka i energična ploča, sa dosta modernim zvukom i nabudženim miksom, ali Neon Zeon imaju u ponudi gomilu dobrih tema i rešenja da budu interesantni sve vreme. Doduše, to je DUGAČKO vreme, pesme umeju da potraju i kad se u obzir uzme glasan master, treba to izdržati, ali Neon Zeon su kod mene bez sumnje opravdali uloženo vreme i trud:

https://neonzeon.bandcamp.com/album/astral-bliss

Kad smo već kod nemačkog progresivnog death metala, Hannes Grossmann, bivši bubnjar Necrophagist, a sada u Triptykon, Howling Sycamore itd. je snimio četvrti album pod sopstvenim imenom. I, To Where the Light Retreats je simpatična ploča vrlo ,,tech" progresive sa razmetljivo virtuoznim gitarskim soliranjem i ambicioznim aranžmanima koji uparuju visok tempo svirke sa puno harmonskih promena. Ima tu te poslovične nemačke discipline i sviranja pod konac ali album sadrži dovoljno kvalitetnih, pamtljivih tema da ne bude bezdušna stilska vežba:

https://hannesgrossmann.bandcamp.com/album/to-where-the-light-retreats

Communal Misery iz Konektikata u poslednje tri godine ređaju demo snimke i EP-jeve pa najnoviji EP, Dismantle, ima četiri pesme vrlo sigurno svirane kombinacije lo-fi death metala i nabadačkog hardcorea. Ne znam da li bih izgurao ceo album ove muzike ali ovaj format je idealan u svom spoju sirovog zvuka, jednostavne svirke i jakog besa. Plaćate, naravno, koliko hoćete:

https://communalmisery.bandcamp.com/album/dismantle

Brazilac Diogo Marins ima već nekoliko albuma kao The Ogre i novi, Aeon Zero je uobičajena salata death metala, hardcorea, progresivnog metala i malo blek metala. Ludilo? Ne sasvim, Marins ovo solidno spaja jedno sa drugim u pesme koje su haotične samo do mere da vam privuku pažnju ali vas onda zadrže solidnim rifovima i dobrim gruvom. Da je ovo producirano samo mrvicu čistije bilo bi spremno da igra u, jelte višoj ligi ali je svakako daleko iznad nivoa prostog kurija:

https://theogre.bandcamp.com/album/aeon-zero

Poljaci Decapitated izbacili su kolekciju demo snimaka iz devedesetih i The First Damned je lep, nostalgičan skok nepunih četvrt veka unazad kada je i tehnički death metal mogao da zvuči ovako sirovo i živo. Pesme su, naravno, sjajne, ali i produkcija je iznenađujuće robusna, sa nekim lepim momentima kao što je obrada Slayerove Mandatory Suicide. Sjajno:

https://decapitated.bandcamp.com/album/the-first-damned

Ukrajinci Gasoline Guns trpaju rokerski metal/ metalizirani rokenrol na svom albumu Motor Cult koji se ZAISTA trudi da prenese taj klasični fazon zaljubljenosti u kola, benzin, ekološki neodgovorni hedonizam itd. Nije, naravno, ovo na nivou Motorheada i drugih legendarnih postava iz ovog rokenrol podžanra, ali Motor Cult je prijatna, solidno producirana ploča energične muzike, rifova, solaža, sve sa bluz osnovom i metalskom dispozicijom. Meni simpatično:

https://gasolineguns.bandcamp.com/album/motor-cult

Blade's Edge iz Ekvadora nemaju neku sjajnu produkciju i omot EP-ja Witch Spells je dosta, hm, retro, ali, dođavola, ovaj bend baš ume da pravi '80s metal iz one sleazy kategorije u koju bi spadali, recimo, Dokken. Ljudi na Jutjubu gunđaju zbog vokala, ali ovo jer sve uradio jedan čovek i njegovo eksperimentisanje sa pevanjem daje ovom projektu dosta šarma. Prljavo, mangupski i vrlo simpatično:

https://stormspell.bandcamp.com/album/witch-spells
https://www.youtube.com/watch?v=LT4uzcrB3uY

Kanadski Starlight Ritual nam donosi punokrvni heavy metal na svom debi albumu, Sealed in Starlight. Bend je počeo sa radom pre nešto više od pola decenija i u to vreme mešao doom sa heavy metalom ali danas oni zvuče kao da slušate Diove demo snimke ili štogod slično. I to mislim u najboljem mogućem smislu, ovo je vrlo epski, vrlo žestok i rifaški metal ali sa puno melodije, divljih solaža i pevačem koji ima taj Diov strastveni, vatreni stil. Jeste ovaj album ,,retro", ali je iskren, produciran živahno i prirodno, bez preteranih kompresija i drugih svinjarija, a to da posle par čašica žestine mora doći i power balada se prosto podrazumeva. Jako dobro i obavezno za ljubitelje klasične heavy svirke:

https://starlightritual.bandcamp.com/album/sealed-in-starlight
https://templeofmystery.bandcamp.com/album/sealed-in-starlight

Gahdzilla Motor Company je bio teksaški hevi metal bend relativno kratkog života sa prelaza milenijuma, ali u njemu su svirali neki ugledni metalci poput Jasona McMastera iz Watchtower i Bobbyja Landgrafa iz Down. Bend nije izdao album tokom života, ali jeste snimao i izlazio na kompilacijama tako da je upravo izašli ,,izgubljeni" album Gahdzilla Motor Company prvo dugosvirajuće izdanje (od dva labavo planirana) ovog benda. I, ovo je zapravo prilično dobro. Bend je u svoje vreme opisivan kao ,,naučnofantastična Metalika" i to je i dalje pristojan opis za ovu muziku koja ima gruv, ima elemente thrasha, ali i tu ambiciju da bude blago tripozna i ,,out there". Album ima čak 16 pesama sa vrlo pristojnom produkcijom i dosta ideja, McMasters pruža sjajan program a i ostatak benda odlično svira pa to može da malo pravda dosta visoku cenu za ovaj daunloud:

https://gahdzillamotorcompany.bandcamp.com/album/gahdzilla-motor-company

Italijani Strebla sjajno kidaju na svom debi albumu Cemento, kombinujući bučan, energičan, nervozan noise rock sa malo sludge metala za zapaljivu, pržačku smesu koja od pesme do pesme ide kroz napete harmonije, himnična urlanja i skakutave ritmove. Ovo je vrlo ekonomično pravljeno, sa kratkim i efikasnim pesmama i prilično bučnom ali dobrom produkcijom i Strebla zavređuju svaku pažnju:

https://strebla.bandcamp.com/album/cemento

Za kraj: ovih sam dana – a da nisam htela – dosta slušao razne žive snimke King Gizzard & The Lizard Wizard i razmišljao kako je to jedan od najboljih rok bendova našeg doba i kako su im koncertni albumi snimljeni u razmaku od par meseci svi potpuno različiti i kako mi ne bi škodilo JOŠ. I šta se događa – PAF: izašao je novi živi album genijalnih Australijanaca. Live In Sydney '21 je svež, ispod čekića izašli koncertni snimak rađen ove godine (uzgred, s obzirom na to koliko je Australija dugo u striktnom lokdaunu, gde oni ovo sviraju i otkud toliko publike na koncertu?) i ovo je, po istoj formuli sasvim osobena kolekcija pesama koja se i po zvuku i po izboru muzike razlikuje od Live in Melbourne '21 koji je izašao pre par nedelja, ali i od svih ostalih recentnih njihovih izdanja. Ne znam kako ovaj bend ima toliko kreativnosti, energije, ali i dobre volje da nam većinu ovih izdanja daje po ceni koju sami odredimo (ovaj konkretni album plaćate koliko hoćete kao daunloud, a kasetu devet dolara, sem ako kupujete od benda gde je daunloud deset australijskih dolara), ali zahvalan sam svevišnjem što nam ih je poslao da nas podsećaju kako na svetu još ima lepote. Live in Sydney '21 ima oštar blago prebudžen zvuk u kome glasniji udarci u bubanj malčice klipuju što, složićemo se, nije idealno, ali nije u pitanju dilbrejker i Lizzardi ovde nude uobičajen program ekstatičnog, hipnotičnog, mikrotonalnog roka bez koga je nemoguće ili makar neprijatno živeti. Obavezno:

https://softgrit.bandcamp.com/album/live-in-sydney-21

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-sydney-21

Meho Krljic · 12-06-2021, 15:20:32

Ova nedelja mi je nekako bila puna izdanja koja me nisu impresionirala. Ipak, jak finiš sa nekoliko lepih iznenađenja u domenu psiohodeličnog dooma i death metala popravio je raspoloženje.

Idemo od blek metala, i odmah na početku fantastičan šesti album za dugovečni francuski jednočlani projekat Gorgon, Traditio Satanae a koji donosi jedanaest razjarenih pesama opakih rifčina i energične svirke. Christophe Chatelet je u odličnoj formi ovde, sa izvrsnom produkcijom i veoma sigurnom svirkom a pesme su jednostavne, efektne, sa pamtljivim rifovima i upečatljivim temama. Jako dobro:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/traditio-satanae

Norveški Hjól će nas podsetiti kako sirovi blek metal može da bude i melodičan i epski dostojanstven na svom debi albumu, Funeral Pyre. Ova ekipa testeriše žestoko i energično, sa zvukom koji je prštav i VEOMA neispeglan, ali pesme su naglašeno melodične, čak bliske post blek zvuku i ovo je sjajna kombinacija koja zvuči kao da ima potencijala da spoji old school i new school publiku. Fino a još se i jedan od članova zove - Dragan:

https://hjol.bandcamp.com/album/funeral-pyre

Pošteno napisan i odsviran EP Sealed with Blood od strane finskog dvojca Angra Ahriman. Ovo je melodičan, ali sirov blek metal sa kombinacijom brzih, testerišućih i sporijih, meditativnijih pesama, lepim melodijama i naglašenim old school zvukom. Prijatno, i još se daje za koliko VI para ponudite:

https://angraahriman.bandcamp.com/album/sealed-with-blood

Njemačko-finski Order of Nosferat ima već drugi album, što, kad se zna da je prvi izašao ove godine, nije mala stvar. Arrival of the Plague Bearer je melodična, pa i melanholična ploča ali sa propisno sirovim zvukom, što je simpatična kombinacija za modernu publiku koja dobija malo old school šmeka u jednom savremenijem pakovanju. Posebno je simpatično što su pesme razdvojene meditacjama na klavijaturama pa sve ima jednu zaista slatku, pomalo detinju naivnost.

https://youtu.be/n8P9YRfm8IY

Francuski jednočlani Draakanaon je primer sumanute posvećenosti svom radu. Stéphane Marquet – aka Dhead Shaker – koji pored ovog projekta ima još desetak takođe jednočlanih bendova je sa Draakanaon od 2019. godine kada je počeo da radi, stigao do, evo, već šestog albuma. Ta vrsta hiperprodukcije je veoma retko signal kvaliteta ali Caamuloss, šesti album pod ovim imenom je iznenađujuće solidan. Ovo je brz, oštar, energičan blek metal kod koga se čuje da je rađen u kućnim uslovima ali su i produkcija i većina pesama daleko iznad proseka kućne radinosti. Marquet zaista piše sasvim solidne kompozicije sa, svakako, puno istih fora ali to u proseku zaista nije lošije od onog što savremeni blek metal u globalu voli, plus je sve odsvirano pristojno i miksovano sasvim prihvatljivo. Iznenađujuće puno krvi i energije ima ovde:

https://dheadshaker.bandcamp.com/album/caamuloss

Filadelfijski Kurse je najnoviji i samo jedan od mnogo bendova sa ovim dovitljivim imenom, ali album Cursed – a koji zvuči više kao demo, da bude jasno – mu je vrlo solidan. To jest ako volite sirovi, neprskani black-death-crust zvuk. Kurse zvuče prljavo i ulično, sve je puno buke i mikrofonije, ali rifovi su zajebani, a bend energičan u svojoj svirci i sve deluje u jednakoj meri opasno i zabavno. Ovo se nudi po ceni koju sami odredite a ovaj kvintet, mislim, zaslužuje pažnju i podršku:

https://kurse666.bandcamp.com/album/cursed

Još sirovosti i prebijanja dobijamo od, pretpostaviću španskih, Pvrgatorii. Album Con las uñas clavadas en la cara de Dios je kolekcija sirovih black-thrash pesama koje imaju zle, agresivne rifove i idu brzim tempom, samo da bi povremeno stale i sručile se u ponor najmračnije atmosfere i mučnine. Iako je naslov albuma na Španskom, pesme imaju Engleske naslove i sve su vrlo satanističke i preteće, kako i dolikuje. Sirova produkcija nimalo ne umanjuje snagu ovog albuma, naprotiv. Crni biser:

https://mamavynilarecords.bandcamp.com/album/con-las-u-as-clavadas-en-la-cara-de-dios

Nisam bio oduševljen ni prethodnim albumom grčkog Winter Eternal, ali je na kraju upao u kategoriju ,,može da prođe" a slično važi i za novi, Land of Darkness koji je kolekcija lepih ideja, ne uvek smeštenih u najidealnije aranžmane, sa produkcijom koja ima i dobre i slabe strane, pevanjem koje je takvo da se na nj morate navići i sve tim redom. No, jednu stvar ne mogu poreći Steliosu Makrisu: ono ovo što radi zaista voli i ta ljubav i strast proziru iz muzike iz sve snage, a ponekad je i to dovoljno:

https://wintereternal.bandcamp.com/album/land-of-darkness-2

Pojavio se JOŠ JEDAN bend sa imenom Catharsis, ovog puta iz Kaira, i na albumu A Journey Of Rememberance ovaj projekat nudi vrlo melodični i robusno producirani atmospheric blackened doom metal. Ili tako nešto. Ovo je svakako jako teatralan album i bliži senzibilitetu mlade publike nego mojemu, ali je i spravljen umešno, i ne mogu mu poreći kvalitet. Vredi:

https://catharsis4.bandcamp.com/album/a-journey-of-rememberance

Kad smo već na tom nekom bliskom istoku, Akvan je ime projekta momka rođenog u SAD ali kao dijete iranskih imigranata a koji se kasnije odselio u Teheran i tamo sada pravi blek metal sa folk elementima i tematikom koja je, pa, recimo, persijski-nacionalistička. Novi album, City of Blood /خونین شهر bavi se iransko-iračkim ratom iz osamdesetih i iako je sirov, svakako ima dosta zanimljivih elemenata u tom kombinovanju programiranog i odsviranog, kao i zoroastrijanskog i modernog, te, naravno, narodnjačkog i metalskog. Poslušati, a ako vam se dopadne, sami birate cenu:

https://akvan.bandcamp.com/album/city-of-blood-3
https://subsoundrecords.bandcamp.com/album/city-of-blood

Dimonsium Chaotic su slovački blek metal duo sa jednim albumom iza sebe a sada, devet godina kasnije i sa kompilacijom Nebulous and Vileness Stars koja sakuplja sve njihove snimke ikada u remasterovanim verzijama. Nema tih snimaka mnogo, ovde je svega 15 pesama ali su uglavnom dosta dobre i nude lep, kvalitetan slovenski blek metal koji je meni prijao:

https://necroeucharistproductions.bandcamp.com/album/nebulous-and-vileness-stars

Kad smo već kod Slovaka, evo i Čeha: Odraedir iz Praga su objavili novi singl, sa dve pesme, i Treason najavljuje njihov drugi album šarmantnom kombinacijom dobro produciranog, kvalitetnog metala i epskih narodnjaka. Kombinacija je, naravno, veoma cheesy ali i prijatna i vredi poslušati:

https://odraedir.bandcamp.com/album/treason

Kubansko-kolumbijski duo Narbeleth – danas nastanjen u Španjolskoj – ima prilično trijumfalan novi album, Svmma Cvm Nox Arcana melodičnog, prijemčivog blek metala koji je, svakako, namenjen ,,novijoj" publici radije nego matorcima poput mene koji se malo mršte na te ,,emotivne" melodije i ,,atmosferu" ali, da bude jasno, kvalitet je ovde neosporan. Narbeleth prave pesme koje imaju jasne narative i znaju sve fore kako da od melodične teme naprave zaista epski aranžman, praveći zaokrete u tempu i atmosferi. Produkcija je za mrvu prebudžena i fali joj dinamike, ali to je danas praktično standard i Narbeleth svakako treba poslušati jer nude vrhunski program:

https://narbeleth.bandcamp.com/album/svmma-cvm-nox-arcana

Usporimo sad malo i pređimo na stoner, doom, psihodeliju... Grčki instrumentalni stoner pregaoci, Stonila imaju novi album, Time Legacy i ovo je i dalje prijatan, nenapadan psihodelični rok sa umivenim, optimističnim melodijama i korektnim, dosta suvim zvukom. Stonila i dalje u klasičan bluz program dodaju samo malo egejskih harmonija da zamirišu i ovo je sve sasvim lepo i nežno i uhu milo:

https://stonila.bandcamp.com/album/time-legacy

Jablká & Doom Vol.1 je kolekcija sedam slovačkih doom metal bendova i vrlo simpatična u svojoj naglašeno andergraund pa i povremeno lo-fi estetici. Ovde ima i malo nežnijeg, setnijeg dooma za osetljive dušice, ali ima i gadno vrištećih i ružnih kombinacija. Generalno, ovo je distorzirano, teško, sporo i neprijatno na poželjan način a plaćate koliko hoćete pa poslušajte:

https://jablkadalekoodstromu.bandcamp.com/album/jablk-doom-vol-1

Doomed and Stoned Records su vrlo brzo ispratili svoju kolekciju instrumentalnih bendova novom kolekcijom sa istom tematskom orijentacijom. Doomed & Stoned: The Instrumentalists (Vol. II) je izašao ove nedelje, prodaje se, ponovo, za onoliko koliko date, i ima još 25 odličnih bendova sa raznih strana koji bez pevanja (ali ponekad sa vokalnim semplovima, kao recimo meksički Vinnum Sabbathi) rade sve da vas hipnotišu i pošalju u svemir. Esencijalno, razume se:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-the-instrumentalists-vol-ii

Ornamentos del Miedo je španski (jednočlani, naravno), atmosferični funeral doom projekat i drugi album, Ecos, je, sasvim očekivano, jedna meditativna, pomalo self-induglentna ploča sa lepim melodijama svranim EKSTREMNO sporo. Nemam neke velike komentare na ovo jer je u pitanju rad napravljen maltene po formuli, ali korektan:

https://ornamentosdelmiedo.bandcamp.com/album/ecos

Ovonedeljna doom metal poslastica je prvi album projekta Grief Collector a koji je samo jedan od nekoliko aktivnih bendova za agilnog Roberta Lowea, pevača pokojnih Solitude Aeturnus i jedno vreme i Candlemass. Loweov glas je svakako jedna od primarnih udica za muziku Grief Collector, sa kapacitetom da izvlači epske, melodične linije a da to ne zvuči teatralno i cheesy i da se dobro uklapa sa sirovijim, energičnijim vokalima. No, Lowe je zaista tek trešnja na vrhu torte a koju su druga dva muzičara umesila sa moćnim, šmekerskim rifovima, pametno napisanim aranžmanima, energičnim ritmom. Ovo je vrlo ,,metal" album, dakle, sa lepom količinom mošerskog materijala uprkos svom uglavnom sporom tempu i može se upisati u onu prelaznu formu između dooma i epskog heavy metala u kojoj kad ste i onda ste BAŠ dobri. En Delirium je odlična ploča, mada i podugačka, sa čak jedanaest pesama, ali su te pesme prijatno raznolike a i mastering je vrlo ugodno dinamičan pa Grief Collector ne opterećuju uši. Završnica sa medlijem dve pesme Black Sabbath iz Diove ere je naprosto vraćanje duga i prelep potpis za nas matore a i dalje zaljubljene.

https://griefcollectorpetrichor.bandcamp.com/album/en-delirium

Ima još poslastica. King Buffalo su iz Ročestera u Njujorku i njihov novi album, The Burden of Restlessness je ekstremno šarmantan album energičnog, a opet psihodeličnog i progresivnog metala. Ovo je možda za nijansu više priogresiva nego psihodelija, da budemo jasni, pa će time i biti bliže širim slušalačkim slojevima, no sa koje god strane da dolazite, King Buffalo pišu sjajne pesme, majstori su atmosfere i dinamike i, kad smo već kod dinamike, imaju prelep, jako dinamičan mastering. Takvo je zadovoljstvo kad možete da glasno odvrnete album koji ima i tihe i glasne delove a da vam se zvučnici ne raspadnu od muke!!! No, da se vratimo na pesme: ovo je uistinu veoma minuciozno sklapano od gotovo pointilističkih tema na basu i gitari sa hipnotičkim gruvom, preko čega svega idu vrlo prijemčivi vokali. Ovo je jedan od onih albuma koje mogu da slušaju i nemetalci i metalci i da se divno provedu:

https://kingbuffalo.bandcamp.com/album/the-burden-of-restlessness

I kad smo već kod kraljeva, čekajte, NOVI King Gizzard & the Lizard Wizard? Pa zar nismo bukvalno prošle nedelje pisali o njihovom živom albumu, trećem ove godine (jesmo) a prethodni studijski je izašao u Februaru (jeste)? Bilo kako bilo, Stu Mackenzie i njegova australijska kohorta objavila je novi album, Butterfly 3000 i ovo je po zvuku, filozofiji, harmonskom pristupu i velikom broju drugih parametara vrlo različita ploča i od L.W. i od prošlogodišnjeg K.G. ali i dalje imamo posla sa klasičnim Gizzard senzibilitetom, koji kombinuje moćni a elegantni optimizam, suptilni instrumentarij i dosledno istraživanje odabrane estetike. U ovom slučaju, ploču nosi sintisajzer više nego u prethodnih nekoliko slučajeva i mada i ovde ima mikrotonalnih eksploracija, pristup harmoniji je nešto bliži dalekom istoku – Kini, Polineziji itd. – nego bliskoistočno-anadolijskom zvuku koji je bend dosta istraživao poslednjih godina. Drugim rečima, ovo je stari, dobri King Gizzard, sa maštovitim, odličnim aranžmanima, ali sa vrlo osveženim uglom iz koga se nastupa. Album je i MNOGO manje metal od prethodnih par, ali ne bi trebalo da je to problem. Poslušajte, možda se oduševite:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/butterfly-3000

Grados. Minutos. Segundos. je fantastična kompilacija noviuh španskih andergraund bendova koju izdaje Spinda Records iz mesta La Línea De La Concepción u Andaluziji. I to baš IZDAJE, jer je ovo zapravo serija dvanaest vinilnih sedmoinčera koji izlaze tokom godinu dana. Do sada smo dobili tri i ovo što ima da se čuje je mnogo dobro. Poslušajte, oduševite se, možda i kupite odmah:

https://spindarecords.bandcamp.com/album/grados-minutos-segundos

Potrefilo se da sam ovih dana dosta slušao argentinski Black Sky Giant a oni su me, neočekivano, poradovali novim albumom. Falling Mothership, koji se prodaje za bedan jedan dolar u daunloud verziji donosi još za ovaj sastav tipičnog energičnog i psihodeličnog roka koji voli gruv i ne stidi se da slušaoca hipnotiše iz sve snage. BSG su meni odlični jer sviraju tempom koji je praktično idealan za hodanje – kako ih ja najčešće i slušam – uklapajući se sa ritmom brzih koraka, a opet ostajući elegantno, moćno, snoliki. Lep miks, gomila odličnih pesama, nezaobilazno izdanje:

https://blackskygiant.bandcamp.com/album/falling-mothership

Južna Amerika je zaista zablistala ove nedelje pa smo dobili i novi album brazilskih Void Tripper. Ko želi, može da osveži sećanje, čitajući šta sam o njihovim prethodnim izdanjima napisao ovde i ovde, a novi album, sugestivno nazvan Dopefiend, nudi pet pesama sa naslovima poput Comatose, Devil's Reject ili Satan and Drugs. Void Tripper svakako paze na to da uvek budu, što se kaže ,,on brand", pa je muzika i dalje intenzivno psihodeličan ali rifaški nepraštajući stoner rok sa dosta sabatovštine u svom DNK ali i sa jednim oštrijim, ekstremnijim izvođačkim radom. Ovo je, da bude jasno NEODOLJIVO gruvi i teško mi je da zamislim da ste dobacili do prve strofe druge pesme i da niste potpuno odlepili. Bend je pritom toliko dobar da album prodaje za samo dva dolara a celu diskografiju za tri. Ne propustiti!!!!!!

https://voidtripperdoom.bandcamp.com/album/dopefiend

Nastavlja se dotok vrlo pristojnog, metaliziranog moshcorea, ove nedelje u formi EP-ja No Time To Sleep // No Time To Heal čikaških Furthest From The Light. Ove dve pesme (koje se ne zovu No Time To Sleep i No Time To Heal, čisto da bude jasno, mada je naslovna fraza deo teksta druge pesme) imaju energičan srednji tempo, vrlo metalizirane rifove i pevača koji odlično vrišti pa su sve moje potrebe vezane za ovakvu muziku ispunjene, uključujući vrlo dobar zvuk i produkciju. Uz sve to, ovo plaćate koliko hoćete. Odlično:

https://furthestfromthelight.bandcamp.com/album/no-time-to-sleep-no-time-to-heal

Thieves, takođe iz Čikaga, takođe sviraju metalizirani hardcore ali njihova inačica je bliža D-beat i grindcore formulama. Opet, EP III je vrlo čisto odsviran, vrlo uglancano produciran i ima u sebi dosta onog klasičnog metalcore zvuka koji me podseća na Converge, pa je sve na gomili prilično dobar paket. Četiri pesme ali mnogo nabadanja.

https://thievesil.bandcamp.com/album/ep-iii

No One Knows the Nameless je projekat (jednočlani?) iz Hrvatske čiji EP metalkora Overshadowing the Shadow ima zapravo dobru produkciju i pristojnu količinu interesantnih ideja. A ovo pričam kao neko ko generalno ne voli ovakav stil svirke. No One Knows the Nameless ima ozbiljno originalne ideje u ovome što radi pa i tag ,,experimental" u opisu muzike nije uopšte bez vraga, ali ko i ne voli eksperimente čuće ovde dosta odličnih rifova. Plaćate koliko hoćete:

https://nooneknowsthenameless.bandcamp.com/album/overshadowing-the-shadow

Nisam siguran šta Dead Heat iz Kalifornije hoće da kažu kad objašnjavaju da im je World at War ,,drugi debi album", ali dobro, ovo je drugi album kalifornijskog kvarteta i omot i naslov jasno ukazuju da je u pitanju thrash metal/ thrashcore sa jakim '80s/ rane '90s šmekom. Ko voli takvu muziku, uživaće, Dead Heat su vrlo disciplinovani u svirci ali pišu i dosta kompleksne pesme sa puno rifova i promena ritma. Možda i prekompleksne, ali ovo je energično i kompaktno, sa kratkim kompozicijama i dobrom produkcijom i dobro se kotira kod mene:

https://deadheatca.bandcamp.com/album/world-at-war

GraveRipper iz Indijane sviraju simpatičan speed/ thrash metal na svom drugom EP-ju, Radiated Remains. Ovo je čukački, sa napaljujućim rifovima i odličnim refrenima, a odsvirano i snimljeno vrlo kvalitetno, bez nekakve pretenzije da imitira old school prljavštinu. Opet, GraveRipper drže pesme dovoljno jednostavnim i sve ima jedan jasan gruv i usmeren tok. Meni se ovo jako sviđa.

https://graveripper.bandcamp.com/album/radiated-remains

Švedski duo Son of Sam ima prilično zanimljiv prvi album, And the Monster Awoke... U pitanju je melodična kombinacija klasičnog heavy zvuka sa trešerskijom – i ,,deatherskijom" – svirkom i energiom, a da opet nije u pitanju power metal. Son of Sam imaju dosta death metal elemenata (uključujući blastbitove, slušajte Depravity, recimo) ali forsiraju melodiju mnogo više od čak i melodeath bendova, uspevajući, za moje pare da dođu do jedne zapaljiv kombinacije pamtljivih tema i mošerskih ritmova. Nije rđavo:

https://sonofsamband1.bandcamp.com/album/and-the-monster-awoke

Haxprocesssa Floride na svom debi EP-ju Merciless imaju dve podugačke pesme progresivnog thrash metala i ovo je svakako impresivno iako treba izdržati 18 minuta smenjujućih ideja i pristupa. No, bend odlično svira i ima lep, dinamičan zvuk, što čini ovaj predlog mnogo prihvatljivijim za mene. Vredi pažnje:

https://haxprocess.bandcamp.com/album/merciless-ep

Mike Binsted iz Toronta pod imenom Fracture pravi prilično simpatičan thrash metal sa malo death metal elemenata. Debi album, Cataclysmic Existence je odlčno produciran i vrlo profi odsviran i Binsted ovde demonstrira visoku autorsku zrelost. Ovo je impresivna ploča kojoj čisto sa strane mog izvitoperenog ukusa mogu da zamerim da su aranžmani PREVIŠE kompleksni za nešto što bi bolje poentiralo usredsređujući se na najbolje elemente svojih pesama (rifove, energiju), ali to ja sad cepidlačim, ignorišite me:

https://frctr.bandcamp.com/album/cataclysmic-existence

Go Ahead And Die je projekat u kome glavnu reč vodi Igor Amadeus Cavalera, sin Maxa Cavalere, ali u kome i sam Max ravnopravno provajduje gitare i vokale. Istoimeni album gde pored njih dvojice svira i zach Coleman, bubnjar Khemmisa je, pa, tipičan proizvod porodice Cavalera. Ovo je album besnog, trešerskog, pankerskog metala koji ravnopravno uzima od hardkora i od death metala ali se najpre drži surovog, tribalnog thrasha, sa očekivanim nivoima ljutine i energije. Ne esencijalno, dakle, ali onako neobavezno vrlo lepo, prijatno, baš za leto:

https://www.youtube.com/watch?v=63ONrx67c2E&list=PLQGrRTjQT3n-wG042tvERXpHCJcFrthHb

Kad smo već kod stare garde, Machine Head imaju novi EP, Arrows in Words from the Sky i, uh, nisam očekivao da ova ploča počne ne baš death metal pesmom, ali svakako nu-metal/ groove pesmom koja se oslanja na mnogo death metal elemenata, uključujući blastbitove i brz tempo. Rob Flynn je, zanavljajući postavu i sekući sve veze sa Vio-lence, izgleda rešio i da bend povede u novom smeru pa je Arrows in Words from the Sky demonstracija da je taj smer Salipknot iz, recimo, 2000. godine. Zvuči cinično, ali meni je ovo prvi put u životu da bih Machine Head slušao od svoje volje. Ne mnogo slušao, ali ipak slušao. Posle te prve pesme, Become the Firestorm, druga je ponovo Slipknot ali sa dodatim slam elementima, a tek je treća za mene smaračka melodična deathcore balada. U svakom slučaju, ovo jeste neka vrsta evolucije Machine Head i mada ne kažem da je to evolucija u pravu stranu, zanimljivo je čuti je:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kr32OEY5kTdsIeChjRWFF3DtQR-xSu3p8

Rány Osudu su iz Teksasa ali su, očigledno Česi ili Slovaci. Ova dva lika sviraju sirov ali emotivan grindcore na albumu Nechci koji uprkos veoma ružnom zvuku zapravo ima puno ličnosti i karaktera i sa svojih 17 pesama pruža solidan program solidno raznovrsnih pesama. Nije za neinicirane, nikako, ali je lepo:

https://ranyosudu.bandcamp.com/album/nechci

Švedski deathgrind veterani General Surgery (sa aktuelnim članovima koji su svirali u Afflicted, Birdflesh, Crematory, Nasum, Regurgitate i još milion bendova) imaju novi EP i Lay Down and Be Counted je simpatična ponuda muzike tačno na razmeđi švedskog death metala i goregrinderskog grindcorea. Dakle, dobra produkcija, puno kreveljenja, jaki rifovi, blastbitovi, patološka tematika pesama. Ništa novo ili originalno ali kvalitetna ponuda na svim frontovima:

https://generalsurgery.bandcamp.com/album/lay-down-and-be-counted-ep

Kako ne voleti bend imena kao što je hanoverski Zombie Riot? Ova ekipa već ima iza sebe album ali su za ovu godinu spremili samo demo sa dve pesme, Autophagia i ovo je vrlo prijatan, moćno rifaški death metal starije škole sa prilično jeftinom ali čistom produkcijom i autoritativnom svirkom. Plaćate koliko hoćete za ova dva death metal hita!!!!!!

https://zombieriotnuclearzombiemassacre.bandcamp.com/album/autophagia

Volite li indonežanski brutal death metal? Naravno, ko ga ne voli, kažete vi, onli faking eshols, det's hu, rado ćemo poslušati promo singl od dve mpesme projekta Scattered Disease nazvan Destructing Sanity Promo 2021. Sve je to ekstremno predvidivo i namenjeno ISKLJUČIVO najupućenijima jer je muzika ovde iako tehnički kvalitetna spakovana u vrlo hermetičan zvuk, ali ko voli brutalan, slemerski death metal iz ove metalske države ovde će bez sumnje naći razlog za uživanje:

https://kanibalismusic.bandcamp.com/album/destructing-sanity-promo-2021

Ista meta, isto odstojanje. Disembodied Iddm su takođe indonežanski brutal death metal bend sa dve pesme pod naslovom Promo 2021. Kvalitetna svirka, dobra produkcija, blago zanošenje u ,,tech" stranu ali čvrsto stojanje na brutal death pozicijama, ovo je odlično i najavljuje vrlo pristojnu karijeru unutar svoje žanrovske niše:

https://disembodiediddm.bandcamp.com/album/promo-2021

Portlandski Coffin Rot su mi bili veoma dobri na debi albumu pre dve godine, provlačeći mračni old school death metal sa vrlo dobrim osećajem za to kako da se album uobliči i generalno odličnim nastupom. Sada je isti bend izdao kolekciju demo snimaka, Dawn of Decay i ovo je ODLIČNO. Pesme od kojih neke već znamo su ovde urađene u samo malo sirovijim verzijama i to sve zvuči autentično, živo, hrskavo i ukusno. Samo pet dolara a TOLIKO užitka:

https://coffinrot-maggotstomp.bandcamp.com/album/dawn-of-decay-the-demos

Wharflurch sa Floride su snimili dve obrade švedskog death metal benda Nirvana 2002 za kasetu LEMLÄSTAD OCH BEGRAVEN koja uskoro izlazi i sastoji se od obrada švedskog death metala sa prelaza osamdesetih u devedesete. Lepo zvuči a i ove dve pesme odlično zvuče. Ne propustiti posebno jer Wharflurch ove dve pesme daju za onoliko koliko vi ponudite:

https://wharflurch.bandcamp.com/album/leml-stad-och-begraven

Da bugarski Squad of Death nemaju ovako grozan zvuk bubnja na drugom albumu, Addicted to Human Flesh, sve bi bilo bolje. No, i ovako, pričamo o grdnom, ružnom ali šarmantnom death metalu koji voli '90s pristup, gadosti i teške rifove. Prijatno je to ako apstrahujemo te neke prestupe u zvuku:

https://squadofdeath.bandcamp.com/album/addicted-to-human-flesh

Exsanguination iz – vrlo im je važno da naglase JUŽNOG – Masačusetsa imaju debi album simpatičnog death metala sa naglašenim švedskim zvukom. Znate već kako to ide – snažne melodije koje sviraju ekstremno teške gitare, jednostavni, prirodni aranžmani, tempo koji nije prebrz ali ume da ponese... Spectral Hymns je pristojna ploča mada se, da bude jasno, ne izdvaja ničim posebnim, ali za svakog kome fali malo klasičnog At the Gates zvuka, ovo je prijatan predah. Solidan ulov za HPGD:

https://exsanguination.bandcamp.com/album/spectral-hymns
https://hpgd.bandcamp.com/album/spectral-hymns

Land Of Confusion je dobar opis za Kosovo, mada, naravno, nisam siguran da bi se sa time složili svi oni koji u svojim instagram i tviter profilima imaju brojku 1244 i koji bi insistirali da je u pitanju u najboljem slučaju Province of Confusion. U svakom slučaju, istoimeni bend iz Prištine, Land Of Confusion, kaže da je Kosovo zemlja konfuzije i na svom debi albumu, The Morning Star, svira prilično simpatičan melodični death metal inspirisan ,,ilirskom mitologijom". Ako stavimo na stranu svu nacionalističku svađu koja bi nastupila da ove moje tekstove čita više ljudi, gde bi amaterski istoričari debatovali sa amaterskim etnolozima, Land Of Confusion sviraju dopadljivu muziku spakovanu u lepu produkciju i umešno napravljene aranžmane. Melodični death metal često zna da ima previše svega – tema, harmonija, promena ritma i tempa – pa je prijatno čuti nešto što je svedeno i fokusirano.

https://landofconfusion.bandcamp.com/album/the-morning-star

Kad smo već kod melodičnog death metala koji mi se dopada, Crypta ima prvi album, Echoes Of The Soul. Ovaj novi projekat Fernande Lire, bivše basistkinje Nervose, je kao i u slučaju aktuelne postave bivšeg benda, internacionalna ženska ekipa koja svira izvrsnu ekstremnu muziku. Ne MNOGO ekstremnu, mada je Crypta svakako korak ili dva iza Nervose i originalni thrasherski zvuk ovog benda nadograđuje death elementima. No, Echoes Of The Soul za moj groš i dalje ima vrlo zadovoljavajuću količinu trešerskih rifova među svojim blastbitovima i ovo je ,,melodični" death metal tek utoliko što se teme čuju i nisu sve iskomprimovane u nerazaznatljivu smešu. Svakako, nije toliko bitno žanrovski precizno spakovati Cryptu koliko istaći odličan songrajting, perfektnu svirku i produkciju. Jako dobar album benda koji upada u ,,esktremno" krilo metala a zvuči tako dobro da svi treba da ga slušaju:

https://cryptabrazil.bandcamp.com/album/echoes-of-the-soul
https://youtu.be/SM9bOZonEu0
https://youtu.be/7thJZsTbFko

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 12-06-2021, 15:21:35

Vrlo lepa ponuda iz Estonije sa novim albumom death metal sastava Nihilistikrypt. Diemension je ploča odličnog brutalnog death metala koji ima dosta melodije i ne smara kojekakvim obaveznim žanrovskim sastavom već se sastoji iz odličnih pesama i mnogo dobrih tema. Pevačica Meriliis Ojamäe je odlična a gitare su fenomenalne. Jedan od najboljih albuma ove nedelje:

https://nihilistikrypt.bandcamp.com/album/diemension

Za još odličnog brutal death metal programa, tu nam je prvi album njujorških Scumbag. Ovaj duo mi je zaista prelepo legao jer na istoimenom debi albumu nema filozofiranja nego samo brutalne, energične svirke koja se oslanja na sirov, jeftin zvuk i vrlo posvećenu, proživljenu izvedbu. Njujorški death metal je istorijski uvek imao posebnu oštricu pa i Scumbag nekako upadaju u ovu priču, nudeći ploču koja ima i demonstracije tehnički naprednijih koncepata ali je sve uvek podređeno surovom, brutalnom death nabijanju. Izvrsno:

https://scumbagny.bandcamp.com/album/scumbag

Brajtonski Crowgod su vrlo simpatični na svom debi albumu, Graveyard Planet koji treska nekakav energičan sludge metal ali sa dosta melodičnijih, heavy/ doom dodataka. To je relativno neuobičajena kombinacija, ali ŠTO DA NE? Električna violina koju svira Morgan Laufey svemu daje interesantnu dimenziju, na momente i ekscentričnu, ali ovo je svakako album jakih rifčina i solidnog gruva. Vredi poslušati:

https://crowgod.bandcamp.com/album/graveyard-planet

Intentional Trainwreck su iz Baltimora a njihov progresivni rok/ metal je u vrlo solidnoj formi na albumu Smokestack of Souls. Ovo je spoj melodične, komunikativne muzike i ekstremnijeg metala sa gomilama ideja u svakoj pesmi ali i solidno zaokruženim, efektnim kompozicijama koje ne traju opsceno predugo, te dobrom produkcijom. Bend jako naglašava čudne metrike i neobične harmonije ali ipak uspeva da zvuči prijateljski i slušljivo te ih vredi probati i ponuditi i rodbini:

https://intentionaltrainwreck.bandcamp.com/album/smokestack-of-souls

Gore sam pominjao staru gardu i mada Wolfgang Van Halen nije zaista ,,stara garda", Eddiejev sin je 14 godina svirao bas u ćaletovom bendu i ima kilometražu i iskustvo kao malo koji muzičar njegovih godina. Njegov solo album (gde je doslovno sve instrumente odsvirao sam), a pod imenom Mammoth WVH će biti zanimljiv i ljubiteljima Van Halen ali i generalno publici koja voli komunikativan, moderan teži rok, ne smeta joj kad on malo eksperimentiše i ide u progresivu, ali da se ne iživljava. Drugim rečima, ovo je sasvim ,,komercijalna" muzika, ali je poštena, puna iskrenog rada i povremeno zanimljivih ideja. Ne nešto zbog čega bih sad Wolfganga počeo opsesivno da pratim, ali svakako album koji se sluša bez mrštenja i na njemu se prepoznaju lepi momenti:

https://www.youtube.com/playlist?list=PLfiMjLyNWxeYE9ZY8mdkjExt93VG045pt

Brazilci Steel Rath na istoimenom albumu donose deset pesama klasičnog metala koji ne umire u cheeseu niti u nekakvoj napucanoj produkciji nego samo roka, ide napred sa epskim melodijama i poštenom, znojavom svirkom. Ako kažem da me Steel Rath malo podsećaju na rani Mejdn to će zvučati kao neumerena pohvala, ali ovaj bend zaista ima taj spoj sirovije, ulične energije i progresivnih melodijskih ideja. Lepo, poslušajte:

https://youtu.be/_Q_RIQ5NkH8

Nijemci Hammer King su svoj prvi album pre više od pola decenije nazvali Kingdom of the Hammer King, a sada, svoj četvrti samo Hammer King. Kad imate dobar brend, treba da ga koristite. A ni muzika nije loša i ovo je iskren, srčan, vrlo cheesy ali energičan heavy metal sa epskim temama i raspevanim melodijama preko čvrstih matrica. Mora se priznati da je bend zapravo veoma dobar i da njihova kombinacija epskog metala i čvršće NWOBHM filozofije izvrsno radi na ovoj kolekciji upečatljivih, zabavnih pesama. Mislim, slušajte kako je Into the Storm dobra, a to je sedma pesma od jedanaest, dakle, nešto što bi kod nekog drugog benda bilo samo popunjavanje prostora. Za staru gardu:

https://hammerking.bandcamp.com/album/hammer-king
https://youtu.be/H5j_jJQfvak

The Gebruder Grim iz Berlina na svom drugom albumu, The Everlasting Fear nude simpatičan old school heavy metal koji se ne bavi cheesy poziranjem nego dobrim rifovima i znojavom svirkom. Ima ovde dosta klasične NWOBHM filozofije i uz trud oko pisanja pesama te produkciju koja ima dosta dinamike u svom završnom masteru The Gebruder Grim ostavljaju odličan utisak. Poslušati:

https://gebrudergrim.bandcamp.com/album/the-everlasting-fear

Imamo i novi Mr. Bungle. Ili bar živi album. Ili bar snimak njihovog prošlogodišnjeg intenet-strima. Kakogod bilo, The Night They Came Home je, ako volite aktuelnu verziju Mr. Bungle gde Mike, Trevor i Trey sviraju zajedno sa Scottom Ianom (Anthrax, SOD) i Daveom Lombardom (Slayer, Suicidal Tendencies, Fantomas, Dead Cross...), ovo je apsolutno impresivna svirka i odlično produciran materijal. Ako ne volite, eh, onda... možda zavolite? Tu je sve što očekujete (uglavnom materijal sa poslednje verzije The Raging Wrath Of The Easter Bunny) plus obrade Slayera, Circle Jerks, SOD...

https://mrbungle.bandcamp.com/album/the-night-they-came-home

Moram da priznam da su mi kopenhagenški Offernat ukrali srce na prvi ton. Iako njihov istoimeni EP počinje pesmom koja je suštinski, više pank nego metal, sa svojim zapaljivim rifovima i napadačkim tempom, ovo je zaista disciplinovan ali kvalitetan i dinamičan bend koji svira nekakvu modernu, ,,post" formu metala što je komunikativna ali i dalje beskompromisna i veoma otvorena za različite uticaje. Ne propustiti:

https://offernat.bandcamp.com/album/offernat-ep

Za kraj: ruski izdavač Inherited Suffering nas je i ove nedelje obradovao jednim kvalitetnim slamming death metal izdanjem. Pathogenic Virulence su iz Londona ali su Rumuni i njihov debi album, Submerged Into Non-Existence meša taj neki progresivniji, možda nešto intelektualniji pristup slamu kakav imaju Organectomy sa klasičnim istočnoevropskim zakucavanjem. Ovo prilično dobro funkcioniše, uz masu odličnih, promišljenih rifova i aranžmana gde se surovi slemovi kombinuju sa sjajnim blastbirovima (preko kojih idu izlomljeni, bizarni rifovi), pa je album jedna neprestana orgija brutalnog, džombastog ali hipnotičkog gruva. Bend pritom ima i iznenađujuće zdrav, lep zvuk, sa prangijaškim gitarama i odličnim bubnjem. Prosto je šteta da je vokal ovoliko monoton ali i to je neki naklon slam pravovernosti. Daniel Neagoe, predvodnik ove ekipe je, uostalom izuzetno iskusan multiinstrumentalista i kompozitor i njegov stil pevanja na ovom albumu je nesumnjivo estetski izbor. Kako god bilo, ovo je jedan od najbolje napisanih i najzabavnijih slem albuma koje sam čuo dugo vremena, sa BRDOM sjajnih rifova, obaveznim semplovima iz Event Horizon i non-stop lomljavom koja je istovremeno uzbudljiva i umirujuća. Ne propustiti:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/pathogenic-virulence-submerged-into-non-existence

Meho Krljic · 19-06-2021, 14:18:44

Bogami je ova nedelja u metalu vratila u prve redove neka klasična imena. Neka klasičnija od nekih drugih, svakako, ali dobiti u istoj nedelji albume Fear Factory i Helloween jeste nekakav fenomen. Naravno, ni jedan od njih nije album nedelje za mene (mada, možda i očekivano, Helloween trijumfuju u ovom dvoboju), ali lepo je da su tu. A ko voli goregrind i death metal (ali i mađarsku psihodeliju) bogami će se poradovati ovonedeljnom izboru.

Blek metal za početak! Portugalski Decayed sviraju već, čekajte da izračunam... VIŠE od trideset godina pa novi album, Old Ghosts and Primeval Demons ne donosi neka velika iznenađenja ali ovo je vrlo solidan, karakteran blek metal sa old school dispozicijom (sa sve obradom Venoma) i pristojnom, sirovijom ali funkcionalnom produkcijom. Decayed naprosto i dalje zvuče kao ljudi koji u ovo veruju i čije pesme nastaju iz duše, ne samo sklapanjem žanrovskih dosetki u celinu. Interesantan zvuk, dobra atmosfera, odličan album.

https://decayed666.bandcamp.com/album/old-ghosts-and-primeval-demons

Rusi Passéisme svoj blek metal baziraju na dekadenciji, francuskoj poeziji i fin de siècle estetici što je srazmerno originalno i dobra početna pozicija za snimanje debi albuma. Taj debi album, Eminence, pak, nudi sedam pesama majstorski napisanog, melodičnog i energčnog blek metala koji se meni veoma dopao. Passéisme se ne uklapaju u aktuelne trendove u blek metalu i njihova muzika nema u sebi tipično shoegazerske melanholične atmosfere i harmonije, odlučujući se umesto toga za harmonski program bliži srednjevekovnom i renesansnom pristupu. Sve je to odsvirano izvrsno, sa lepim zvukom i ako vas ne odbije relativno monoton vokal i jako iskomprimovan master, uživaćete u izvrsno napisanim pesmama i lavini energije:

https://passeisme.bandcamp.com/album/eminence

Sgurr Mor je još jedan škotski jednočlani atmosferični blek metal bend sa folk elementima. Sad ih već imamo onoliko pa debi album ovog projekta, Through Ancient Woods and Hidden Glens od mene dobija naklon sa simpatijama ali ne i neku oduševljenu reakciju. Ovo je korektno ali ne i naročito inspirisano. No, prijatne melodije i siroviji zvuk uvek mogu da se zavrte:

https://rottenheartproductions.bandcamp.com/album/through-ancient-woods-and-hidden-glens

Litvanski kvartet Magyla na svom debi albumu, Tebūnie Tamsa provlači prilično jeftino ali pristojno produciran, sirov i jednostavan blek metal koji je mene šarmirao svojim prostim, pankerskim rifovima i tim generalno vrlo primalnim, skoro i primitivnim performansom. Hardkor:

https://magyla.bandcamp.com/album/teb-nie-tamsa

Sirovo, surovo i energično, ali sa emocijom – to je opis prvog EP-ja, Lune de Sang kanadskog blek metal duaWulver. Nema ovde preterano inovativnih koncepata, ali praskav a melodičan, neprskan blek metal koji ova dva lika sviraju isijava autentičnost i šarm:

https://wulver.bandcamp.com/album/lune-de-sang

Šveđani This Ending na svom četvrtom albumu, za petnaest godina, Needles of Rust sviraju dobro produciran, robustan blek metal sa dosta death metal elemenata. Ovo je, pak, prevashodno melodična muzika sa dosta atmosfere i da nema blek metal vokala, bila bi skoro pa i bliska nekakvoj melodeath i metalcore publici. Da ne bude zabune, This Ending sviraju žestoko ali i vole popi melodije. Ako volite i vi, poslušajte:

https://thisendingswe.bandcamp.com/album/needles-of-rust

Norvežani Beyond Man na istoimenom debiju imaju pesmu koja se zove isto kao jedna od pesama Bethora iz vremena kada sam ja tamo smetao. Nije to jedini zanimljiv detalj u vezi sa ovim albumom, podsećam. Ovo je generalno sirov, besan i narogušen black/ death metal koji pokušava da vas uplaši istovremeno dok bi da vam se ipak svidi. Aranžmanska svedenost i jednostavnost svirke mi se dopadaju pa ovo može da se preporuči ljudima koji cene neposrednost:

https://youtu.be/2rFe232lytg

Deathritual je britanski jednočlani blek metal bend i njegov jedini član, Krigsherre, tipično, ima još dva jednočlana projekta sa strane. Ovakvih projekata je PUN internet, ali Through Siege and Attrition, prvi EP za Deathritual me je prijatno iznenadio jednom fokusiranošću i solidnom produkcijom. Ovo je, pre svega, obdareno solidnim rifovima a autor ima i osećaj za atmosferu i aranžmane bez padanja u jamu generičkog atmobleka. Naprotiv, ovo je po atmosferi često bliže death metalu a uz žestoku, energičnu svirku i dobar tempo uspeva da mi zadrži pažnju kroz sve četiri pesme:

https://deathritual.bandcamp.com/album/through-siege-and-attrition

Finski Korgonthurus zvuči strašno pankerski i distorzirano na novom EP-ju, XX. I to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji – ovo je sirov, distorziran, razobadan i vrištav blek metal koji zna dva, dajbože tri rifa i satanistički je za sve pare. Do jaja:

https://woodcutrecords.bandcamp.com/album/xx

https://korgonthurus.bandcamp.com/album/xx

A dvočlani američki sastav Gallows me je vrlo pozitivno iznenadio količinom sirove, distorzirane, satanističke energije koja je u ponudi na albumu 66 Black Wings. Ovo je, onako, dementno, preteće i blago uznemirujuće ali je i produkcijski solidno i nije samo sobni projekat nekakvih pijanih ortaka. Nije što su iz Salema u Masačusetsu, ali Gallows stvarno dobro zvuče u svojoj interpretaciji ,,tradicionalnog blek metala" i treba ih čuti:

https://gallowsbm.bandcamp.com/album/66-black-wings

Master Hunter zvuči kao aluzija na poznati Capcomov serijal igara o lovu na čudovišta, ali je u pitanju solo projekat slovačkog muzičara Petera koji i inače radi samo solo projekte (od kojih je najpoznatiji, ako se to tako može reći, Toreva). Master Hunter je, na debi albumu, The Finality Of Evil oštar, nemilosrdan i prilično monoton blek metal koji trpa iz sve snage i ne žali. Kad pominjem monotonost to je ovde pozitivan element, sa muzikom koja je hipnotički ponavljajuća i ujednačena u tempu i harmonijama, pa meni Master Hunter sa svojih šest pesama vrtložne distorzije i užasa, te solidnom produkcijom, veoma prija:

https://toreva.bandcamp.com/album/master-hunter-the-finality-of-evil-album-2021

Stoner, doom i ostale spore stvari! Bečki TarLung kažu da su se za svoj treći album, Architect potrudili oko aranžiranja i, zaista, njihov energični, gruverski doom/ sludge metal ovde ima upečatljivu formu i lepa, pamtljiva harmonska rešenja. Muzika na albumu zvuči bogato i maštovito a da ipak ne gubi jednu spontanu dimenziju koja sugeriše da su pesme nastajale kroz džemovanje i da su blage promene tempa kad se nagazi na distorziju posledicas sviranja ovih pesama uživo i prepoznavanja da tako zvuče bolje. Odličan zvuk, takođe, i TarLung su me žestoko impresionirali ovim albumom moćnih gitara i vrhunskih rifčina.

https://tarlung.bandcamp.com/album/architect

LowMad su belgijski sludge stoner bend sa vrlo opuštenim, pankerskim pristupom zvuku i pesmama koje zvuče jednostavno i intuitivno. Ima ovo pomalo i lo-fi komponentu ali je album LowLand pun dobrih rifova i interesantnih, ama primitivnih rešenja. Lepo:

https://lowmad.bandcamp.com/album/lowland-2

Dopada mi se prvi EP norveškog doom benda Plog, nazvan Mag Mell, jer uspeva da spoji gruverski, psihodelični stoner rok sa dramatičnim, pomalo i epskim doom metal rifovima i temama. Isprva stvari deluju kao pomalo shizofrena kombinacija sa gitarama koje se DAVE u fuzzu, miksom koji kao da je pred raspadom i pevačicom koja kao da peva u power metal bendu, ali Plog uspevaju da proguraju kroz prepreke, nudeći harmoniju suprotnosti i jedan na kraju impresivan rad, bez obzira na sve svoje manjkavosti u zvuku ili trajanju pesama ili već nečem trećem. Hoću reći, nesavršeno je ovo, ali ima puno duše a i daje se za koliko para date, pa je bez ostatka vredno pažnje a, bogami, ako ste propisno naštimovani, i posvećenog uživanja:

https://plogdoom.bandcamp.com/album/mag-mell

,,Slow metal" je zanimljiva i tačna deskripcija muzike koju pravi ruski jednočlani Moanhand. Ovo nije ni čist sludge metal ni čist stoner ili doom, ali jeste neka njihova lepa kombinacija sa jakim, teškim rifovima, sporim tempom ali i vokalima koji osciluju od melodičnog, anđeoskog pevanja pa do blek metalskog i metalkoraškog vrištanja. Album Present Serpent svakako ima previše ,,pop" elemenata za moj ukus, ali kada se svira pošteno i tvrdo, nudi mnogo odličnih momenata. Svakako poslušati ako niste zilotska budala poput mene:

https://moanhand.bandcamp.com/album/present-serpent

Headshrinker iz Denvera su, recimo, interesantni na albumu Callous Indifference kominujući death-doom, sludge i malo avangardnog blackened pristupa za ploču koja je hermetična i ne previše prijateljska ali koja pleni raznovrsnošću i idejama. Treba imati apetit za brojne disonance, naravno, ali Headshrinker nude dosta dobrog materijala na ovoj odlično produciranoj ploči:

https://headshrinker.bandcamp.com/album/callous-indifference

Doomed and Stoned Records su izbacili i treću kolekciju instrumentalnih bendova i Doomed & Stoned: The Instrumentalists (Vol. III) ima nešto manji broj pesmaa nego prve dve (sedamnaest) ali ne i slabiji kvalitet. Ovde su neki provereni majstori poput Orangotango ili Heavy Relic pa po ceni od koliko date i ova kompilacija upada u kategoriju obaveznih:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-the-instrumentalists-vol-iii

Brazilski Weedevil su bili prijatni i prošle godine, pa je i novi EP, The Death is Coming osvojio sve moje simpatije. Ovo je i dalje relativno nežan i pažljiv stoner rock sa odličnom pevačicom i muzikom koja ne ide toliko na mrvljenje koliko na suptilnu emociju UZ mrvljenje. Razlika je u tome da su ove dve pesme definitivno u sporijem, klasičnom doom tempu i to ovde, uz solidan miks, vrlo dobro funkcioniše:

https://weedevil.bandcamp.com/album/the-death-is-coming

Kanađani Seum svoju muziku nazivaju ,,doom 'n' bass" što je duhovito a i sugeriše da u njihovom vrlo gruvi stoner roku nema obične gitare već samo one bas-provinijencije. Ne da se to primećuje ovo je prljava, distorzirana stoner svirka sa puno rokenrol etitjuda i satanističko-drogeraških referenci. Album je odličan, mada naravno treba izdržati ujednačeno glasan i sirov zvuk, a završava se i obradom Ramonesa. Pun pogodak:

https://seumtheband.bandcamp.com/album/winterized

Britanski Thūn na istoimenom debi albumu provlači tu neku modernu kombinaciju death-doom i black metal zvuka ali se od kolega izdvaja intreseantnim pristupom pisanju pesama ali i produkcijom koja je vrlo prijatna za uho, sa ogromnom dinamikom u zvuku ali i disciplinom koja znači da se ta dinamika ne zloupotrebljava. Solidno maštovito i raznovrsno, vrlo vredno slušanja:

https://thundoom.bandcamp.com/album/th-n

Mađari Space Huns su mi još pre par meseci bili vrlo solidni, a novi EP, Interstellar Adventures of the Space Huns donosi još svemirskog džemovanja i nežne psihodelije. Nisam siguran kada se to desilo ali primećujem barem poslednjih godinu dana da najveći deo psihodelije koju slušam dolazi iz Mađarske. Valjda ima nečeg u toj panonskoj depresiji. U svakom slučaju, ovo je vrlo prijatno, mada ne ide nikuda naročito užurbano. Ali zvuk je lep i sve je to okej a i plaćate koliko hoćete:

https://thespacehuns.bandcamp.com/album/interstellar-adventures-of-the-space-huns

Zagrebački A Gram Trip zvuči dosta haotično i pomalo bolesno na EP-ju Not Live Not Dead mešajući vrlo teški, napušeni stoner rok sa nekakvim noise rock elementima. Nije to meni nimalo strano i mada cela sesija zvuči kao da se tu više motala vutra nego što se pazilo kako se svira, ima tu puno, jelte, vatre.

https://youtu.be/ixnDHiULhiM

Konačno je izašao i debi album filadelfijskih Heavy Temple i Lupi Amoris je ploča kojom nam je izdavač Magnetic Eye dosta dugo mahao ispred nosa, razgarajući apetit. Je li vredelo čekati i salivirati? Pa, jeste, Heavy Temple su odličan bluzerski stoner-doom sa impresivnom basistkinjom/ pevačicom High Priestess NightHawk (aka Elyse Mitchell) na čelu, a ovih pet pesama su moćno putovanje kroz sabatovske rifove ali i pažljivo osmišljene, psihodelične a opet čvrste, hardrokerske aranžmane. Heavy Temple nam daju neke od najboljih gitarskih tema ove nedelje i jedan odlično produciran a opet živo-zvučeći materijal koji valja slušati i studirati. Sjajno:

https://heavytemple.bandcamp.com/album/lupi-amoris

Švedski Maha Sohona su odlični na albumu Endless Searcher, nudeći nežniji, blago popičniji stoner rok sa dugačkim pesmama i dosta naklona melodiji. Sve to zvuči odlično, sa lepim miksom i vrlo dobrom svirkom koji u sadjestvu proizvode i dovoljno psihodeličnog efekta da ja ovo slušam sa osmehom na licu. Mastering je DALEKO preglasan, ali hajde, izdržite:

https://madeofstonerecordings.bandcamp.com/album/maha-sohona-endless-searcher
https://mahasohona.bandcamp.com/album/endless-searcher

Meksikanci Perro del Desierton na EP-ju Valle de Sodio VoL. 1 sviraju tako opušten i prijatan stoner rok da ovo treba prepisivati duševnim bolesnicima za relaksaciju. Da se razumemo: muzika je heavy, sa snažnim basom, ritmom i gitarama, ali su pesme uz sve svoje bluz-energije i metal-distorzije umirujuće, optimistične, skoro pa blažene, kao da nam govore da će sve na kraju biti u redu a da ako nije još sve u redu onda sigurno još nije kraj. Naravno, nemam pojma šta u stvarnosti pesme govore, ne znam ja više od dve psovke na Španskom, ali ovo je odlično. Drugi deo izlazi u Septembru a do tada poslušajte:

https://youtu.be/1JvIIu-4lIk

Blago sam zacvileo od sreće kada mi je stigao mejl da je izašao novi Doom Sessions prestižnog italijanskog izdavača Heavy Psych Sounds Records. Ova ,,epizoda" u Doom Sessions serijalu nosi broj 666 i dva benda, Dead Witches i Witchthroat Serpent nude po dve pesme EKSTREMNE težine i hipnotičke dubine. Dead Witches su za nijansu bliži bluzu i njihov pakleno teški doom metal se valja napred kroz nezaustavljivi, masivni gruv, dok Witchthroat Serpent ovoj formuli dodaju i laku psihodeličnu komponentu. Nezaobilazno, naravno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-666-dead-witches-witchthroat-serpent

Ubrzajmo! Rusi WarKarma odvaljuju vrlo prijatan blackened crustpunk na EP-ju F.T.P. To su, jelte, tri pesme d-beat forme, sa metaliziranim rifovima i vrištećim vokalima, sve do poslednje koja ima i blastbit da bi se sve završilo u velikom stilu. Odličan zvuk i prijateljska cena od ,,daj šta daš" čine ovo vrlo dobrom ponudom:
https://warkarma.bandcamp.com/album/f-t-p

I za Poljake Serotonin Zero bih mogao da kažem da sviraju nekakav blackened hardcore, ali ovo je pritom i JAKO dobro napisano i odsvirano. Serotonin Zero je i naslov prvog albuma ovog varšavskog benda i na njemu je kombinacija D-beat klasike i blek metal eksplozija veoma dobro napravljena, sa muzikom koja je prijemčiva i topla, a opet užasno energična i oštra. Skoro da mi je krivo što bend ovaj album daje po ceni koju sami odredite jer pričamo o MNOGO odlične muzike spakovane u pesme što su skoro listom kraće od dva minuta i poštuju vaše vreme. Izvrsno:

https://serotoninzero.bandcamp.com/album/serotonin-zero

Španski Reaktion na svom trećem albumu, To Expect Nothing nude svež, prijatan radio friendly thrash metal sa nešto groove elemenata. Fino je to i vrlo dobro odsvirano sa dobrom produkcijom i adekvatnim količinama energije. Reaktion su i raznovrsni, baratajući sa impresivnom količinom ideja u ovih deset pesama, pa ovo vredi poslušati, a ako kupujete, plaćate koliko hoćete. Razmazili su nas!

https://reaktionmusic.bandcamp.com/album/to-expect-nothing

Rusi Огненный шторм su vrlo zabavni na svom novom albumu Три Брата koji nudi old school thrash metal/ thrashcore sa rifaškom orijentacijom, prijatnim gruvom i pevanjem na Ruskom. Sve je to pristojno producirano (mada doboš prilično zvoni) i mada je bend blago stilski neodgovoran, radeći, naizgled, šta mu se hoće u svakoj sledećoj pesmi, osećaj uzbuđenja i dinamičnosti je uvek tu. Meni je ovaj album izuzetno prijao.

https://ogneshtorm.bandcamp.com/album/three-brothers

Demonslaught666 je kineski blackened speed metal bend i Speed Alcoholic Evil je njihov prvi EP, sav u oštrim rifovima, nervoznoj brzini i vrištanju. Nije ovo uopšte loše, sa dosta očekivanih gestova i ideja – bend uostalom obrađuje Hellripper i Barbatos – ali i sa pristojnom produkcijom, dosta energije i generalno dobrim stavom. Zadovoljan sam:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/speed-alcoholic-evil

Brazilski trešeri Crashkill su snimili Live Session in 746 Studio i ovo su četiri sirovije pesme besnog, energičnog thrash metala kakav biste očekivali iz Južne Amerike. Prljavo je, ali to mu i daje dosta šarma a mene je i lako zadovoljiti: svirate brzo, imate napalnene refrene i dobre rifove, šta mi više treba?

https://crashkill.bandcamp.com/album/live-session-in-746-studio

Kad smo već u Brazilu, Play Fast, Ride Easy je 4-way split četiri ondašnja thrash/ crossover benda i N.W.77, D.F.C. i Life In Grave svi sviraju brzo i žestoko dok se H.C.G. previše zajebavaju za moj ukus. No, tri od četiri nije loš prosek:

https://youtu.be/pr3F6PxWmgw

Francuzi Alma sviraju dopadljiv metalizirani hardcore na albumu Time's Running Out, spajajući čvrstinu i kvalitet boljih moshcore bendova sa nešto više old school pristupom koji forsira i brzinu. Ja sam, jelte, mator čovek i meni je bitno da je ovakva muzika pogodna za propisno ludovanje i šutiranje pa mi Alma sa svojim solidnim tempom i napaljenim pevačem dosta prija. Dobri rifovi, odlična produkcija, sve nekako na tragu starih Cro-Mags, Crumbsuckers i slično, a i plaćate koliko hoćete, vrlo zadovoljan:

https://almahxc.bandcamp.com/album/times-running-out

Španci Extinctcide sviraju dosta kompleksan ali i jako bučan thrash metal na svom prvom albumu, Woods of Fire. Ovo je muzika gde se muzičari očigledno dobro oznoje dok je naprave, ne samo fizički, jelte, nego i intelektualno, a da pritom nije podešena da bude sad nešto najekstremnija moguća, već samo da zaista u svakom trenutku zvuči kao da ljudi daju sve od sebe. Isplati se jer su ovo dobre pesme i srčane izvedbe ali treba izdržati apsolutno preglasan master:

https://extinctcide.bandcamp.com/album/woods-of-fire

Finski Fatal Effect na svom debi albumu Roadkill imaju mnogo topliji zvuk ali i solidno kompleksne aranžmane. Ovo nije generički thrash metal već dosta umešno i karakterno sklopljena mešavina thrash tropa, malo heavy metal elemenata i generalnog razmišljanja izvan kutije. Da ne bude zabune, ovo je i dalje žestoka, mošerska muzika ali sa dosta ideja i truda uloženih u aranžmane, atmosferu i zvuk. Cenim originalnost i karakter koji se ovde čuju mada moram da priznam da je cena od petnaest dolara za daunloud malo satanska:

https://fataleffect.bandcamp.com/album/roadkill

Virdžinijski The Day of The Beast su možda isuviše ,,komercijalni" za moj ukus iako sviraju vrlo solidnu kombinaciju black i thrash metala. Ovo nije, kako je uobičajeno, samo jedan produženi juriš napred, već album, njihov drugi, Indisputably Carnivorous, ima kompleksne trešerske aranžmane i dosta progresivnih ideja u harmonijama i ritmovima. Pomenuta komercijalnost valjda dolazi na ime čiste produkcije i velikog umeća sviranja koje bend prikazuje, ali ne treba me shvatati preozbiljno, ovo je dobro i vredno pažnje:

https://thedayofthebeast.bandcamp.com/album/indisputably-carnivorous

Losanđeleski Chain Wolf imaju odličan novi singl Filth & Lust sa dve pesme čukačkog, energičnog i odlično snimljenog panka. Ima ovde dovoljno crossover/ metal šmeka da se Chain Wolf i ovom prilikom ugodno smeste u ovakvav pregled jer, mislim, blastbitovi, na kraju krajeva, ne pripadaju nikome, već, jelte, svima nama. Izvrsno:

https://chainwolf.bandcamp.com/album/filth-lust

(Kraj u sledćem postu)

Meho Krljic · 19-06-2021, 14:19:17

Novo izdanje Horror Pain Gore Death Productions je EP Fuck me Before I die sicilijanskog sastava Spasticus a koje zvuči kao da je nastalo, recimo 1985. Godine u svojoj kombinaciji primitivnog i ekstremnog panka i metala. Volite li Siege, Cryptic Slaughter, Repulsion i slične proto-grindcore sastave? Spasticus su to isto, sa solidnom količinom saplitanja i haosa. Prijatno je, to hoću da kažem.

https://hpgd.bandcamp.com/album/fuck-me-before-i-die

Teksašani Spectre of War su svoj prvi EP nazvali KRAJNJE nemaštovito – 2021 – ali muzika je dopadljiv thrashcore sa kvalitetnom svirkom i vrlo solidnom produkcijom. Spectre of War znaju da napišu pesmu u kojoj su solaže fin nadev za pankerske rifove i vrišteće pevanje i to im je jako oružje. Brz tempo, jedan opšti kvalitet u svirci, sami birate cenu, odlično:

https://spectreofwar.bandcamp.com/album/2021

Melodični deathcore ne zvuči kao nešto što bih ja slušao ali mančesterski Portrayal of Ruinn su uspeli da mi prodaju ovaj dubiozan predlog na EP-ju Lifeless Life. Mislim, ovo je em gruvi em melodično, ali nekako ova deca uspevaju da naprave da to bude lepo spakovano, sa dosta tenzije u zvuku i kvalitetnom produkcijom, Meni dobro:

https://portrayalofruinn.bandcamp.com/album/lifeless-life

Nemam pojma je li Vessels Cast From Crippled Hands jedan bend, jedan čovek, više bendova ili šta, ali Discography je kolekcija koja se prodaje za dolar i sadrži petnaest pesama disonantnog i grčevitog grindcore/ powerviolence krljanja koje ne leči bolesti ali može da za trenutak učini da na njih zaboravite. Lepo:

https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/discography-5

Surgical Intervention je ime split EP-ja japanskih Pharmacist sa Egggore i oba benda nam daju da kupimo samo njihovu stranu na Bandcampu. Egggore su prilično običan kućni goregrind, pristojno odsviran i snimljen, bez preteranih padova u dekadenciju ali i bez neke velike inspiracije. No, Pharmacist su druga priča. Njihova strana nudi tri pesme odličnog goregrinda sa sjajnom produkcijom i kvalitetno napisanim pesmama koje podsećaju da ovaj edgelord podžanr ekstremne muzike ne mora da bude isključivo pribežište muzički ne naročito obrazovanih incela. Pharmacist podsećaju na stari Carcass na ove tri pesme, pogotovo na drugoj, i nude odličan program:

https://egggore.bandcamp.com/album/paranoid-personality-disorder
https://pharmacistgore.bandcamp.com/album/surgical-intervention

Česi Slup takođe sviraju goregrind mada je tematika njihovih pesama više pornografska... Iako nisu na nivou Pharmacista, njihov treći album Perverse Trinity i dalje nudi sasvim solidan goregrind sa vokalima koji su povremeno i duhoviti i pesmama koje gotovo drsko imitiraju Regurgitate i Agathocles na momente – Stink from Jiřice maltene do u notu kopira rif iz Agathoclesove Consuming Endoderme Pus – ali nije da je goregrind ikada bio muzika koja iznad svega vrednuje originalnost. Slup su sasvim solidni i ako vam ne smeta pornografska, na granici mizoginije, tematika, ovo je vrlo prijatno da se čuje:

https://slup.bandcamp.com/album/perverse-trinity

Za goregrind triptih ponudiću vam Cadaverity iz Ujedinjenog kraljevstva čiji prvi EP, Seepage donosi ugodan, prijatno gruvi goregrind sa očiglednim dugovima prema Regurgitate, ali nije da je to neko iznenađenje. Cadaverity ima lepe rifove, dobar (mada tih) zvuk i dovoljno kvaliteta u muziciranju da se ovo sluša sa velikim apetitom. Plaćate koliko poželite. A želećete:

https://cadaverity.bandcamp.com/album/seepage

Brazilski grinderi Agamemnon Project i dalje odlični na split EP-ju sa Noise Machine. Noise Machine su generički, metoo power electronics projekat koji ne zvuči nimalo loše sem potpunog odsustva ličnog pečata, ali Agamemnon Project kidaju sa četiri pesme lo-fi grindcorea kakav je za mene neodoljiv, sa sve ritam mašinom i krš gitarama. Platite šta želite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/12-21-agamenon-project-x-noise-machine

Barren su neka vrsta belgijske grindcore supergrupe sa članovima koji su svirali u masi važnih bendova, uključujući Agathocles ali i Aborted. Prvi EP benda, And Then There Were None (nakon demoa koji su snimili ranije ove godine) donosi pet pesama tog nekog ,,chainsaw grind" zvuka, dakle, sa niskim štimom, HM2 distorzijama na gitarama, vrlo disciplinovanom svirkom, napucanim miksom i pesmama koje podsećaju na poznije faze Nasum i Rotten Sound. Tu, naravno, nema ničega što čoveku može da se ne dopadne i Barren su me sa ovim EP-jem ODUVALI. Ne propustiti:

https://barrenchainsawgrind.bandcamp.com/album/and-then-there-were-none

Pure Death je dobro ime za death metal ali ova ekipa iz Džordžije na demo snimku Weak Minded Fools svira kombinaciju death i thrash metala koja je prilično pankerski orijentisana i uz čist i disonantan vokal vuče na '80s krosover. Lepa mešavina i mada je demo i pomalo sirov, brze pesme i energija su mu jake strane. Meni odlično a i daje se po niskoj ceni od koliko klijent ponudi:

https://puredeath.bandcamp.com/album/weak-minded-fools-demo

Depraver iz Kalifornije imaju dve pesme odličnog old school death metala na split EP-ju sa Vrenth. Ne znam kakva je strana ovih drugih ali Depraver imaju sjajno napisane pesme sa aranžmanima koji su kompleksni a da zvuče prirodno i spontano. Plus imaju odličnu produkciju i jak stav. Nihilistički stav, svakako, ali jak. Izvrsno:

https://depraver.bandcamp.com/album/depraver-vrenth-split

Sun Eater je jednočlani brutal death metal projekat iz Francuske i, za razliku od većin ovakvih kućnih projekata, na svom drugom EP-ju Desecrate, on zvuči odlično. Ovo je zreo i vrlo dobro napisan brutal death metal bez neke ogromne stilske inovacije ali sa jasnim shvatanjem žanra, tehničkim kvalitetima, dobrim rifovima, po kojim ukusnim slemom i odličnim gostujućim vokalima. Ovo je pritom vrlo pristojno producirano i kako mi se Sun Eater dopadao i prošle godine, tako i sada mogu da ga preporučim bez rezervi:

https://suneaterdeathmetal.bandcamp.com/album/desecrate

Simfonijski ekstremni metal nije nužno moj prioritet u životu, ali projekat Eonian je makar impresivan u tome kako energično i zabavno zvuči većinu vremena. Ova grupa muzičara sa svih strana sveta a koju je okupio Španac Jaume Antuñano na albumu The Nomad nudi energičan i vrlo cheesy metal koji spaja death, black i simfonijske aranžmane kao da pravi saundtrak za nekakav apokaliptični događaj u Diznilendu. S obzirom da je sve rađeno onlajn, ovo je i impresivno producirano. Vredi čuti:

https://eonian.bandcamp.com/album/the-nomad

Novi Haunted (što nije isto što i The Haunted) stiže jedva godinu dana posle prvog i The Legions of Maleficence je još jedna prijatna ploča brzog, nadrkanog death metala koji, kad malo razmislite, ima više blek metalski pristup aranžiranju pesama. Tako da se ovi rifovi (i klavijature) uokviruju na način koji čini da zvuče sveže i interesantno i album je atmosferična i zabavna kolekcija mračnih, pomalo B-movie pesama sa jakim rifovima i jakim tempom. Meni je ovo, i pored ultra jeftine produkcije, sjajno:

https://haunted666.bandcamp.com/album/the-book-of-flames

Čim vidite da bend stavlja ,,HM2" kao jedan od tagova na Badncampu, znate kakav death metal je u pitanju. God Maker iz Indonezije na (skoroj) kaseti Rotten Vein (zapaziti da bend ne ume da se odluči je li ,,vein" ili ,,vain"), dakle, cepaju mračan, težak old school death metal koji ne želi da šarmira kreativnošću niti da impresionira tehnikom nego samo da hipnotiše i bije. Nije za svakoga ali za OSDM ekipu, svakako:

https://godmakershit.bandcamp.com/album/rotten-vain

Iako ime benda Grotesque Hysterectomy sugeriše da je u pitanju slamming death metal, pa je takav i omot trećeg albuma, Dødsavantgard, ovi Norvežani zapravo sviraju vrlo elegantan, vitk i zabavan progresivni (!!!) death metal sa elementima grindcorea, thrasha pa i black metala. Hoću da kažem, ovo je PUNO sjajnih rifova, brze, okretne svirke, disonanci, avangardnih gestova i zanimljivih ritmičkih zaokreta, a produkcija je čista, dinamična i topla. Kakav neočekivani preokret! Jake, izuzetno jake preporuke za ovaj izvrsni album:

https://grotesquehysterectomy1.bandcamp.com/album/d-dsavantgard

Teksašani Astayanax na svom drugom albumu nude vrlo ubedljiv brutal death metal. Ovo je u punoj meri progutalo imaginarijum modernog brutal death/ slamming death metal zvuka – album se zove Extreme Antinatalist Design i ima pesme naslovljene Pedosadism ili Ejaculating Feces – ali je muzika u prvom redu kvalitetna interpretacija modernih brutal/ slam paradigmi. Čime hoću da kažem da, kontraintuitivno, Astayanax ne pokušavaju da budu najekstremniji bend u poslu, niti najbrži, niti sa najdubljim vokalom, niti sa najzvonkijim dobošem. Umesto toga, oni nude promišljene rifove, odličnu svirku i produkciju, pažljivo napisane pesme, razgovetan a moćan saund – jednom rečju: krtinu. Ima ovde i lepih solaža, ČAK! Sve u svemu, odlično i možda čak i idealno za publiku kojoj je slamming death metal suviše detinjast/ pozerski, da čuju da tu ima štofa i da može da se svira ,,ozbiljno":

https://pathologicallyexplicit.bandcamp.com/album/astyanax-extreme-antinatalist-design

https://youtu.be/Fk-vIhDwBoE

Ponkad zaista samo želite da poslušate kolekciju old school death metal pesama koje ne komplikuju aranžmane i samo se usredsređuju na dobre rifove i mošerski tempo. Abominy iz Santjaga, novi bend sa dva singla iza sebe je upravo to ponudio na EP-ju Albor. Reklo bi se da su ljudi u Abominy stariji, sa kilometražom iza sebe pa to objašnjava kvalitet i sigurnost ovog izdanja, sa neumoljivim latinoameričkim ognjem što gori u srži ove muzike ali i pesmama koje su napisane i izvedene vrhunski. Pričamo o muzici koja je, iako se radi o death metalu, prilično komunikativna pa i prijemčiva – prva pesma skoro da se može nazvati melodičnim death metalom, sve ostale imaju u sebi dosta thrasha – a čemu doprinosi i prilično srećan miks. Osam dolara za pet pesama je mišićava cena ali ovo je odlična ploča:

https://abominy.bandcamp.com/album/albor

Rogga Johansson je čovek sa epskim brojem bendova i projekata aktivnih u svakom trenutku pa činjenica da je samo ove godine čovek izdao već devet albuma sa raznim postavama mora da impresionira jer se ne radi o kućnoj radinosti već o ,,pravoj" produkciji. Eye of Purgatory je njegov projekat sa kolegama iz Ribspreader i Venom, Inc. i drugi album ovog projekta, The Lighthouse, gura vrlo ugodan koncept i, sa dobrim zvukom i očekivanim nivoom kvalitetnog muziciranja pruža lep program. Koncept je da je ovo švedski death metal propisnog pedigrea: teški rifovi, nizak štim, organski aranžmani, D-beat, srazmerno visok nivo razgovetnosti i melodije, ali u sadejstvu sa dramatičnim gotskim klavijaturama koje svira bubnjar Taylor Nordberg. I stvari funkcionišu sjajno jer Nordbergove dirke oplemenjuju i inače kvalitetan ali ,,običan" swedeath program, dajući mu dimenziju pompe i gotske atmosfere koja ovaj album izdvaja od čopora. Poslušajte, vredeće:

https://eyeofpurgatory.bandcamp.com/album/the-lighthouse-death-metal

Kome treba malo progresivnog death metala da mu osveži vikend, tu su Kanađani Param-Nesia da ga poraduju novim EP-jem, Aspect Of Creation. Ovo je tehnički vrlo kvalitetno i vozi se uglavnom u džombastom srednjem tempu sa puno ukrasa i raznih fora, te prilično naglašenim melodijskim programom. Ne nužno baš MOJ zvuk, da se razumemo, ali ni predaleko od njega, sa odličnim muziciranjem i solidnim razumevanjem ideje da pesme ipak treba da budu pesme a ne samo gomila nabacanih a nepovezanih elemenata. Vredi čuti:

https://param-nesia.bandcamp.com/album/aspect-of-creation-digital-download-only

Za mene je, pak, tu novo 20 Buck Spin izdanje, novi EP Witch Vomit pod nazivom Abhorrent Rapture. Ako uopšte pratite autput ovog izdavača, skoro da bez slušanja znate da će ovo biti mračan, muljav ali izvrstan old school death metal, no Witch Vomit u ovu fomulu ubacuju dovoljno svog osobenog zvuka i pristupa da ne budu puki replikatori. Četiri pesme, prljavština, ali kvalitetno odrađena, nezaobilazno.

https://listen.20buckspin.com/album/abhorrent-rapture

Još old school death metala? Ima! All Consumed su iz Lankašira u Engleskoj i njihov aktuelni album je vrlo lepo producirani treći Rise of the Godless sa deset pesama čukačkog, rifaškog death metala koji se ne zamara visokim konceptima i tim nekim atmosferama nego prži i trese za sve pare. Lepo je povremeno podsetiti se koliko ekstremni metal i pank zapravo imaju zajedničkog a da to nije na ime loše produkcije i skrnavog muziciranja nego na ime fokusiranosti, zaraznosti rifova itd. Odlični su All Consumed:

https://allconsumed.bandcamp.com/album/rise-of-the-godless

Oxblood Forge iz Bostona su čopor matorih ljudi koji svira klasičan, epski heavy metal. Zašto im debi album, Decimator zvuči kao da je sniman u šupi je, dakle, pitanje za islednike, ali da budemo iskreni: meni je ovo daleko bliže srcu od moderne, ,,digitalne" i neljudski iskomprimovane produkcije koja je danas neka vrsta standarda. Decimator zvuči, dakle, pomalo lo-fi, ali i iskreno i vidi se da je rađen sa puno ljubavi. Pevač, Ken MacKay se dere kao ludak sve vreme, bubnjar, Erik Fraunfelter u svoje bravure povremeno uvaljuje klepetušu a gitarski i bas-rad su kao ispali iz 1985. godine i sve se to meni veoma dopada. Ostaje samo činjenica da bend piše pesme koje umeju da zazvuče i malo generički, i tu ih samo povremeno inspirisan rif spasava. No, na gomili, ovo je lep paket klasičnog heavy metala koji ne pozira i ne loži se na osvajanje sveta nego na znoj i poštenu, radničku i seljačku svirku. Kako ga ne voleti?

https://oxbloodforge.bandcamp.com/album/decimator

Novosađani Lazar na svom EP-ju Put sviraju tri pesme instrumentalnog, blago proggy heavy metala. Nije da je ovaj žanrovski izbor nešto čemu bih ja poleteo iz mesta, ali Lazar sviraju vrlo dobro, imaju jednu opipljivu kolektivnu energiju – izbegavajući sterilnost koja ume da se potkrade u ovakve snimke – i ovo su tri zanimljivo napisane, atmosferične pesme. Lepo, vrlo vredno da se posluša:

https://lazarnovisad.bandcamp.com/album/put

Supersimpatičan NWOBHM na trećem albumu čileanskih Bolido. Ako se na stranu stavi ime koje na našem jeziku ima neke druge konotacije, ovi momci sviraju baš klasično-zvučeću metalčinu i Against the World je jedan onako proživljen, razuzdan album sa produkcijom koja je živa do mere da zvuči čak i malo neočekivano raspusno (skoro bez ikakve kompresije) i pesmama koje se šetaju od moćnih metal himni pa do žestokog rokanja. Bend, dakle, ne imitira nikoga i ne liči ni na koga na prvu loptu a da opet nosi taj barjak osamdesetih godina uzdignute glave i sa mnogo ponosa. Sjajno:

https://youtu.be/diTQzB8foL8

Izdavač Loma Vista Recordings se sigurno šali kada digitalni daunloud kompilacije Dark Nights: Death Metal Soundtrack hoće da naplati petnaest dolara, ali možda ima ljudi koji toliko vole DC-jeve stripove da će i tu žrtvu podneti. Ovo je, zaista, licenciran saundtrak za prošlogodišnji DC-jev krosover koji je (kao i svi drugi) promenio sve (više detalja imate ovde), a notabilna imena su Mastodon i Chelsea Wolfe, pa onda Rise Against... Na jednoj pesmi gostuje i Dave Lombardo... Iako je ovo spoj moje dve životne pasije – superherojštine i metala – fakat je da je ovaj album odveć mejnstrim za moj ukus – na njemu čak i nema death metala – ali ima kome će se dopasti:

https://darknightsdeathmetalsoundtrack.bandcamp.com/album/dark-nights-death-metal-soundtrack

Pensilvanljani Pharaoh su dosta ubedljivi na svom petom albumu, The Powers That Be, svirajući power metal koji je melodičan i epski, ali se ne uklapa u prosek ovog žanra. Pharaoh se izrazito trude da im aranžmani budu drugačiji, upadajući i na teritoriju progresivnog roka, kreirajući pesme od neuobičajenih elemenata i mešajući sve sa propisnim hevi metal programom. Inspirativno:

https://pharaohmetal.bandcamp.com/album/the-powers-that-be

Dosta dobra nedelja za heavy metal, primećujete i sami, pa je u njoj izašao i debi album filadelfijskih Blazon Rite. Prošlogodišnji EP im je bio solidan a sada je album Endless Halls of Golden Totem primer kako se može napraviti ploča sa dobrim, toplim i dinamičnim zvukom, sa klasičnim heavy metal senzibilitetom ali bez prenaglašenog imitiranja uzora iz osamdesetih. Blazon Rite imaju solidno epsku amiciju u svojim pesmama, ali se i drže kvalitetne podloge čvrste ritam sekcije i rifova koji su u osnovi svake pesme. Ovo je vrlo preporučljivo svakome ko voli rani NWOBHM i Thin Lizzy.

https://blazonrite.bandcamp.com/album/endless-halls-of-golden-totem

Ova nedelja je videla i povratke nekih veterana a svakako su među njima i Fear Factory koji su se poslednjih nekoliko godina krvavo svađali pa je Burton C. Belle na kraju i napustio bend. Naravno, to nije sprečilo Dina Cazaresa da objavi najavljeni album Aggression Continuum sa sve Belleovim vokalima koje je ovaj snimio još pre četiri godine. ,,Fear Factory je biznis" je rečenica koju je Cazares odavno – i presudno – izgovorio i ona nije manje istinita desetak godina kasnije. Enivej, moram da priznam da su Fear Factory početkom devedesetih imali posebno mesto u mom srcu jer su uspeli da spoje različite slojeve publike, ukrštajući death metal, industrial i nascentni nu-metal na svom prvom albumu. Drugi je već bio previše popi za moj osetljivi ukus ali sam se putem njega snažno bondovao sa mojom sadašnjom ženom pa je i to neka vajdica. Naravno, već do trećeg albuma sam izgubio interesovanje za ovaj bend koji je evoulirao u smeru sve većega mass appeala a sve manje prema interesantnim avangardnijim dimenzijama koje su naslućivali sa prvencem. Četvrt veka kasnije, Aggression Continuum mene VEOMA podseća na Demanufacture i to je s jedne strane dobro jer je taj album ipak bio još i pomozi bože ali je nekako i porazno jer bend sada ide unazad a ne unapred. No, bolje ići unazad prema boljem nego prema napred ali ka lošijem, rekao bih, pa je Aggression Continuum ploča bez neke specijalne inspiracije i sa očekivano ,,plastičnom" produkcijom, ali koja ima malo te revolucionarne drame što ju je bend sugerisao ranih devedesetih i na ime nje ostvario ozbiljan uticaj na razvoj američkog i svetskog metala. Burton, mislim, ni do danas nije ZAISTA naučio da peva ali se to na ovom albumu ne da čuti i njegove klin deonice su vrlo sigurne i upečatljive. Poslušati...

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_muEQZ-2K3e6p9mMenD5ME0MOVQOR7japY

Svakako je za ljubitelje Helloween velika stvar za ovu godinu da je nova postava benda, sa tri pevača, kao na turneji od pre par godina, snimila šesnaesti album ove nemačke power metal institucije i album nazvan jednostavno Helloween je, pa, prilično dobar? Da se razumemo, meni lično su Helloween uvek bili za nijansu previše cheesy da bih ih predugo slušao, ali fakat je da su kreirali zvuk nemačkog power metala i da su neki od njihovih ranijih albuma praktično etalon kako se to radi. Imati Kiskea i Hansena na istoj ploči sa Derisom (Hansen je snimio i gitaru pa bend ima i tri gitare) je definitivno podstaklo ekipu da se ekstra potrudi oko komponovanja pa je Helloween (album) (konceptualni, dakako) sa monstruoznih 73 minuta trajanja prilično očigledno pozicioniran da bude DOGAĐAJ i kamen-međaš u karijeri benda ali i metalu uopšte. I, mislim, ovo je svakako logična progresija u odnosu na Keeper of the Seven Keys, žestok i epičan power metal koji je ovde ispoliran dodatnom količinom ideja i aranžmanskih zahvata kakve ovakva postava prosto nameće pa su pesme uglavnom na srećnoj sredini između pop-power metala i progresive, uspevajući da se ne zagube u ,,progresiviranju" ali i da njime malo kompenzuju jaki cheese koji izlazi iz svih pora. Priznajem da ovo nisam očekivao i da sam i blago impresioniran.

https://youtu.be/6Tu_zh6N4hE
https://youtu.be/WHD4fAnnWBU

Za kraj, umetnost. Novi album pensilvanijskog dua Orphan Donor je veoma dobar. Naravno, ovo je taj neki ,,klasičan" mathcore u kome imamo disonance, asimetrične ritmove i neprirodne aranžmane, puno vrištanja i postmetalske melanholije, ali Orphan Donor na Unraveled demonstriraju vrlo jak talenat za komponovanje, praveći ne samo od individualnih pesama već i od čitavog albuma jedan fascinantan narativ koji, slažem se, nije lako preslušati u jednom sedenju, pogotovo uz vrlo glasan mastering, ali koji ćete želeti da slušate ponovo. Ovo je na kraju dana ipak mathcore/ avangardni post metal kao osnova za kreiranje ambicioznih ali zaokruženih kompozicija radije nego kao demonstracija koliko promena muzičari mogu da memorišu tokom pesme od pet minuta. Vrlo dobro:

https://orphandonor.bandcamp.com/album/unraveled

klem · 24-06-2021, 15:34:30

monnier je super grindcore

Meho Krljic · 26-06-2021, 14:50:09

Ova nedelja donela je mnogo zanimljivog metala, i gomilu interesantnih koncertnih albuma (čak i ako se ne računa No Sleep 'Til Hammersmith – Expanded Deluxe 40th Anniversary Edition za koji nemam prikaz jer nigde nema da se čuje za dž). Naravno, dobar deo tih koncerata odrađen je bez publike, neki su strimovani onlajn, neki samo snimani, ali eto, ljudi se cimaju, treba ih ispoštovati. Idemo:

Blek metal odmah u startu da se razbudimo! Lajpcisški Todbringer su vrlo mračni i prljavi na svom drugom albumu Blut.allmacht, nudeći mošerski black-death metal koji se sav ugiba pod težinom distorzija nakačenih na ove gitare. Ovo nije lo-fi album, ali Todbringer definitivno ne zanima moderna produkcija pa njihov novi album zvuči kao da je snimljen početkom devedesetih sa sirovim i autentičnim zvukom end stavom koji meni, obojica, vrlo prijaju. Narvno, muljavo je to malo, pogotovo što su pesme nemirne i svaka kao da kreće svojim putem kad joj padne na pamet ali ta anarhična energija je i adut benda:

https://todbringer.bandcamp.com/album/blut-allmacht

Gnom iz Smolenska na svom drugom albumu Путь жертв isporučuju sirov, žestok, ali i primereno melodičan pa i blago atmosferičan blek metal koji me je prijatno iznenadio svojom neposrednošću i energijom. Ovo je kao neka pankerska verzija atmobleka, sa kratkim pesmama, sirovijim zvukom i svirkom koja zvuči organski i energično. Lepo:

https://gnommetal.bandcamp.com/album/--2

Poljaci Beyond Time nikako nisu moja muzika, ali ovaj ekstremno atmosferični blek metal inspirisan je ,,veteranima" kakvi su Old Leshy, recimo i, pa, kvalitetan je ako takve stvari volite. Debi album, benda, nazvan Through the Vastness of the Universe je primereno ,,astralnih" dimenzija i pompeznog zvuka, pa poslušajte:

https://beyondtime-bm.bandcamp.com/album/through-the-vastness-of-the-universe

No, danski duo kold (tako se piše, malim slovom) na istoimenom EP-ju kojim debituju pred internacionalnom publikom nude atmoblek bliži mom ukusu. Ovo je i samo melanholično, ali ima dozu mračnjaštva koja je šarmantna, a produkcija je za nijansu prirodnija. Četiri pesme, skoro četrdeset minuta muzike, vredi pažnje:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/kold

Ponovo Poljaci! Rivers Like Veins imaju drugi album i The Hidden Portals je vrlo ubedljiva kolekcija atmosferičnih, blago avangradnih kompozicija sa previše ,,emocije" za moj ukus, ali to je nekako poljski zaštitni znak. No, Rivers Like Veins makar pišu uvek zanimljive kompozicije koje se na inspirisane načine protežu izvan granica blek metal žanra pa je ovo, za moje uho, album koji vredi poslušati:

https://youtu.be/c18dy8DxooM

Još Poljaka? Može. Horns imaju drugi album, Śmierć nie jest granicą i ova ekipa iz mesta koje se zove Zielona Góra zvuči izvrsno, nudeći karakteran, energičan a dovoljno melodičan blek metal (sa malo death metal šmeka) da se zadovolje i nežni i surovi među nama. Śmierć nie jest granicą je album koji me podseća na prosečno vrlo visok kvalitet izdanja koja čujem a dolaze iz Poljske, nudeći i dobru produkciju i kvalitetne pesme, ali i prilično snažan identitet benda pa ovo dobija JAKE preporuke:

https://hornshorde.bandcamp.com/album/mier-nie-jest-granic

Odličan, blago ,,kosmički" blek metal od strane iskusnih nemaca Zeugen der Leere. Treći album ove ekipe, Weltenfresser nudi muziku koja fino balansira između hermetičnosti i topline, donoseći prilično dobre gitarske teme preko iznurujućih, nepraštajućih ritmova. Ovo je blek metal koji se ne stidi i malo ,,tehničkijih", praktično industrijskih momenata podcrtanim insistiranjem na ponavljanju a ovom bendu čak i odsustvo dinamike (pogotovo kod bubnjeva) ide u prilog. Veoma dobro:

https://zeugenderleere.bandcamp.com/album/weltenfresser

Vrlo prijatno iznenađenje je novi Wintaar, nazvan Gravefrost Chants. Mislim, iznenađenje nije da imamo novi album prolifičnog ruskog projekta – uostalom već je četvrti ove godine – nego da je Евгений Пильников za ovu priliku ponovo jedini izvođač na ploči (i, naravno, autor sve muzike) i da ovo predstavlja svojevrsni povratak raw black metal zvuku, samo uz kompozitorsku zrelost osvojenu u međuvremenu. Utoliko, Gravefrost Chants zvuči kao kakav skandinavski album iz 1992. godine, oštar, hladan, melodičan ali primitivan, moćan i nezaustavljiv. Wintaar je sa poslednjih nekoliko izdanja izrastao u jedan od meni najomiljenijih ruskih bendova aktuelnog blek metal trenutka i svakom se novom izdanju aktivno radujem. Gravefrost Chants potvrđuje da je to okej:

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/gravefrost-chants

Withered iz Atlante vredno rade pa je na red došao i njihov peti album za petnaest godina, Verloren. Black-death metal koji ovaj bend vrti je pošten i znojav i ima zanimljivu ,,post" komponentu koja, rekao bih, čini Withered bliskim i publici koja voli metalcore i druge manje ,,andergraund" žanrove. To sve ne znači da je Verloren nekakav ,,komercijalan" album, ali svakako ima na njemu melodije i emocija koje smatram primerenim mlađoj i veselijoj publici nego što sam ja. No, svirka je odlična a i produkcija zanimljiva i pesme često imaju neočekivano divljačke momente, pa album preporučujem svima:

[/color]https://withered.bandcamp.com/album/verloren[/color]

Enslaved su opušteno objavili četiri živa albuma odjednom. Istini za volju, sve je to deo boxed seta Cinematic Tour 2020, ali možete albume kupovati i odvojeno u zavisnosti od preferenci i ovde, čak i za mene koji sam od Enslaved davno digao ruke, ima štošta zanimljivo da se probere. Pričamo o satima muzike (tri dupla i jedan običan vinil) i jednom od najbolje zvučećih bendova kad se svira uživo i kada se igra negde na granici između progresivnog vikinškog blek metala i, pa... druge muzike. Poslušajte, nećete se prevariti:

https://enslaved.bandcamp.com/album/below-the-lights-cinematic-tour-2020
https://enslaved.bandcamp.com/album/chronicles-of-the-northbound-cinematic-tour-2020
https://enslaved.bandcamp.com/album/the-rise-of-ymir-verftet-online-festival-2020
https://enslaved.bandcamp.com/album/utgard-the-journey-within-cinematic-tour-2020

Naravno, izlazak novog albuma Darkthrone je blek-metal vest nedelje, mada, naravno, Darkthrone teško da sviraju čist blek metal već godinama unazad. I, real talk, već godinama unazad meni njihovi albumi primitivnog, lo-fi blek metal-rok-panka ne znače ništa u životu. Pa je i Eternal Hails...... još jedna kolekcija pesama koje zvuče kao snimljene u šupi (iako su snimljene u Chaka Khan studiju u Oslu) i mada svakako imaju nešto više ambicije od materijala sa prethodnih albuma, ovo je i dalje vrlo primitivan, sirov zvuk koji se sada da opisati prevashodno kao ,,Darkthrone metal". Ne kažem da tu nema nikakvog šarma, ali ovaj album bi bio potpuno neprimećen da ga ne potpisuju Fenriz i Nocturno Culto, upadajući u fioku u kojoj stoji MILION drugih lo-fi projekata iz blek metal sfere. Naravno da je bolji od 90% toga, ali, za moje uho, nije supstancijalno bolji. No, možda ćete vi biti blagonakloniji:

https://peaceville.bandcamp.com/album/eternal-hails[/font]

https://youtu.be/iboBawOFhi0

https://youtu.be/gLee3bfWiPU

Idemo na sporu muziku i ove nedelje tu imamo nekoliko neočekivano moćnih izdanja. Yo No Se iz Bristola kombinuju stoner rok, prog rok, malo grandža i panka za jednu hajde da kažemo zanimljivu mešavinu na albumu Terraform. Ovo je mnogo sirovije nego što sam očekivao – a to mislim u pozitivnoj konotaciji, sa gitarama koje su vrlo prijatno distorzirane i aranžmanima koji progresivu i pank spajaju sa idejom da sve to bude žestoko i primitivno ali ne glupo. Intresantno:

https://yonoseband.bandcamp.com/album/terraform[/font]

Supermračan i brutalan sludge-doom metal na albumu Sedhate nemačkog sastava Sedhate. Ovo je muzika vrlo lošeg raspoloženja, ali sklopljena umešno tako da hermetična fasada ipak ne zakloni u potpunosti dobre rifove i mučan ali zarazan gruv. Okrutno ali prijatno, a i plaćate daunloud koliko hoćete:

https://sedhate.bandcamp.com/album/sedhate

Vrlo dopadljiva instrumentalna psihodelija od strane madridskih Jhufus na EP-ju The fall of Über-Goliath. Ovo je vrlo svemirski i vrlo prijatno miksovano sa zvukom koji nije preglasan, već naprotiv, ima dinamiku i toplinu a ovo odgovara pesmama koje su sanjive ali i gruvi u isto vreme. Vrlo prijatno a i prva se pesma zove Eternal Return, Eternal Moustache. Carski.

https://jhufus.bandcamp.com/album/the-fall-of-ber-goliath

Noise Rock Collector Scum Starter Pack je tipično duhovito ime ali i tipično odlično izdanje za tipično sjajni Forbidden Place Records. Ova konkretna kolekcija nudi nam tri benda: Flying Disk, The Tunnel i Cani Sciorri i pričamo o devet pesama bolesnog gruva, jakog basa, iskrivljenog bluza i jake distorzije. Ovi poslednji još pevaju i na italijanskom. Savršeno! Kao i sva izdanja firme, i ovde se daunloud prodaje za daj šta daš pa svakako dajte, ovo je sjajno:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/noise-rock-collector-scum-starter-pack

Zreet su trio iz Moskve u kome se svi muzičari zovu Aleksandr i očajavam što to nisu nekako iskoristili za ime benda. No, dobro, bar im je EP Чиба, konceptualna ploča o gresima i kauboju i ne znam čemu još, sasvim solidna. Ovo je psihodelični teški rok sa jakom kinematskom dimenzijom i pristojno produciran. Pevanje, na Ruskom, je verovatno najslabiji element muzike, ali ga nema mnogo pa ovo vrlo lepo curi kroz dinamičan gruv i prijatne rifove:

https://zreet.bandcamp.com/album/--3

Poljaci Padlina u pesmi Umierasz Gnoju a koja čini celinu njihovog istoimenog sedamnaestominutnog singla prođu kroz mnogo sporog ritma i apokaliptičnih gitara začinjenih užasnim vokalima. Ovo je sludge-doom metal okrutne provinijencije ali ne i nesimpatičnih rifova ili zvuka. Bend svira bez bas gitare ali i to im lepo stoji:

https://padlinafekalia.bandcamp.com/track/umierasz-gnoju

Baltimorski Mangog su sjajni na svom drugom albumu, Economic Violence. Ovo nije samo spor i gruvom obdaren doom metal nego i nešto razigranija metal svirka koja se bazira na doomu ali ne beži i od psihodeličnih elemenata. Mangog imaju vrlo težak zvuk ali ne fetišizuju sporost i težinu, pišući pesme koje imaju prostora da se u njima diše i nudeći energičnu, živu a opet svedenu svirku. Vrlo lepo:

https://youtu.be/K4LySBxdcRg

Sarajevsko-teheranski bend Linč ima odličan EP sa dve pesme pod naslovom Nema govora. Ovo je, jasno, i pomalo pankerski metal, sa vrlo poletnim, napaljujućim ritmovima i snažnim (pomalo stonerskim) gitarama, te parolaški izvikivanim tekstom. No bend je odlično produciran, pesme su vrlo lepo napisane a izvedba je jako sigurna i ovo je milina slušati. Plaćate koliko hoćete a treba hteti jer je Linč vrlo dobar:

https://lincband.bandcamp.com/album/nema-govora-ep

Šveđani Potemkin su objavili prvu kasetu, Sludge Vol. 1 i daunloud za ovo se prodaje koliko god da želite da date. Da li ćete želeti? Zavisi od toga koliko vam u životu treba ekstremno sirovi, prljavi ali neodoljivo zarazni sludge metal spakovan u dve lepe pesme i MNOGO distorzije. Potemkin ne rade ništa novo u žanru ali ono staro što rade, rade veoma uspešno i sa mnogo šarma (vrištanja, mikrofonije...):

https://potemkin1.bandcamp.com/album/sludge-vol-1

HellLight su iz suncem okupanog Sao Paola, ali njihova muzika, ozbiljni, tužni funeral doom metal nije ni malo obasjana tim suncem, jelte. Sedmi album benda, Until the Silence Embraces je naglašeno spor, tužan, svečan, melanholičan... HellLight u funeral doom formulu ne unose neke velike varijacije ili inovacije, ali imaju svoj zvuk i karakter pa ovo lepo curi. Naravno, veoma je cheesy ali to je takva muzika, zasnovana na ideji snažne ekspresivnosti koja se graniči sa karikaturom.

https://solitudeproductions.bandcamp.com/album/until-the-silence-embraces

Belgijski Declared Dead su od 2016. godine snimili čak deset studijskih albuma pa je bilo krajnje vreme da se uradi i koncertna ploča. Ne piše gde i kada je Kicking the Bucket - Live! snimljena, ima li ovde publike ili ne, ali u pitanju je faziran, oštar teški rok sa pankerskim dispozicijama i dvanaest pesama B-horror tematike. Fino to curi, sa odličnim gitarama i imaginativnim ritmovima pa su Declared Dead ovim prilično dobro sebe predstavili i legitimisali publici koja možda za njih do sada nije znala. Album se i plaća koliko želite, pa ovo svakako vredi proveriti:

https://declareddead.bandcamp.com/album/kicking-the-bucket-live

Teksaški ManEaters of Tsavo nude idealan rokenrol za ove vrele dane. Naime, on je i sam vreo, energičan, visokooktanski, naložen, baš onako kako očekujete od Teksašana. Album The Anti-Hour ima šest pesama ali jedna od njih traje šesnaest minuta gruverskog psihodeličnog hard roka. Ostale su kraćeg trajanja – mada ima i jedna od jedanaest – ali i izrazito moćno rifaške i energične. ManEaters of Tsavo vole dobru, jelte, cepačinu, sa jasnim korenima u bluzu ali i u klasičnom heavy zvuku, no aranžmani su im kvalitetni, moderni, sa dosta dinamike tamo gde je to potrebno i ovo je izvrsna ploča za svakog ko voli metal ili naprosto teži, rifaški rokenrol:

https://maneatersoftsavo1.bandcamp.com/album/the-anti-hour

Prijatna, ne mnogo bučna a hipnotična posihodelija stiže na drugom albumu njemačkih Elara Sunstreak Band. Vostock 1 ima svega četiri pesme, ali ovo su odlične – i JAKO dugačke – pesme prijatnog gruva, umilnih gitara, toplih orgulja, prijatnog melodičnog pevanja. Ima, naravno, i distorzije i krljanja pa Elara Sunstreak Band nude jedan zaokružen, zreo opus koji vredi da se sluša i gustira:

https://elarasunstreakband1.bandcamp.com/album/vostok-1-2

Deiv Id Fuzz je umetničko ime čileanskog gitariste Davida Véliza Moline kada snima solo albume. Ovaj talentovani multiinstrumentalista, koji svira u nekolko bendova, u projektu Deiv Id Fuzz snima bluziran, faziran stoner rok gde bubnjar Felipe Acuña isporučuje odličnu ritmičku podlogu za Molinine razigrane teme, rifove i pevanje. Sad, Molina nije SJAJAN pevač ali ima karaktera i album (( Playa Atomica )) je solidno produciran pa publika koja voli nežnu, bluziranu psihodeliju i fuzz treba da obrati pažnju:

https://deividfuzz.bandcamp.com/album/deiv-id-fuzz-playa-atomica

MALLORCA STONER VOL.1 je split EP dva španjolska benda. Bis·nte su stoneri sa ženskim vokalom a Milanna stoneri sa muškim vokalom. Naravno da ima još razlika između ova dva benda ali oba pružaju prijatan heavy zvuk. Ako više volite naklon grandžu, Milanna su za vas, a ako više volite naklon doomu onda su to ovi prvi. No, i jedno i drugo je lepo i vredi vašeg vremena:

https://bisonteofficial.bandcamp.com/album/mallorca-stoner-vol-1

Meksikanci La Maquinaria del Sueño na albumu Rituales de los Alucinados donose vrlo distorziran, bluziran i psihodeličan rokenrol koji ima jaku early '70s dimenziju i zvuči autentično. Neko je na JuTjubu ovo uporedio, između ostalog, sa Blue Cheer i to ima rezona, mada, naravno, La Maquinaria del Sueño imaju u sebi i modernijih elemenata. Pesme su raznovrsne, bučne i zanimljive i ovo vredi poslušati a album i plaćate koliko hoćete ako hoćete. A treba da hoćete jer je vrlo dobro:

https://lsdr.bandcamp.com/album/rituales-de-los-alucinados

I četvrta po redu kompilacija instrumentalnih stoner rok bendova, Doomed & Stoned: The Instrumentalists (Vol. IV) je pred nama, sa još dvadesetjednom pesmom i puno divota. Sa ove konkretne kompilacije izdvajam Cancero i Black Sky Giant, ali naravno da je sve vredno pažnje i da treba da se vratite i kupite i prethodne tri ako niste. Kao i one, i četvrtu nam Doomed & Stoned daju za onoliko koliko ponudimo i ovo je nezaobilazan pregled svetske scene:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-the-instrumentalists-vol-iv

Englezi Bossk su jako dobri na svom drugom albumu, Migration, dovodeći svoju kombinaciju atmosferičnog, dronerskog sludge metala i post metala do nekih logičnih pozicija. Ovo je, dakle, vrlo odmeren, pažljivo sekvenciran album, velike dinamike i jakih atmosfera, koji uspeva da zvuči sigurno kad eksperimentiše i ubistveno kada krlja. Dakle, i rif, i atmosfera i dron su sjajni, ritmovi moćni i ubedljivi, pevanje odlično. Zvuk je prilično spljeskan, što je šteta ali ovo je sjajna ploča:

https://bosskband.bandcamp.com/album/migration

Vrlo prijatan hispano stoner metal na albumu Maremoto sastava Marenauta. Sve te morske teme koje se provlače se u muzici ovaploćuju u procesiji dobri rifova i prijatnog gruva a pevanje na Španskom je naravno posebna poslastica:

https://youtu.be/du5IxQhcxTQ

Oh, kako do sada nisam znao za španski bend Electric Valley? Ovi ljudi nemaju veze sa istoimenim sicilijanskim izdavačem prvoklasnog stoner metala osim što i sami sviraju prvoklasni stoner metal. Album Tapes From The Galactic Tavern je, pa, prvoklasan, sa odlično napisanim, sjajno snimljenim pesmama teškog roka koji osvaja ne pukom težinom i snagom već slojevitošću, maštovitošću tema, lepo shvaćenom i nadgrađenom bluz-osnovom. Španija i inače ume da ponudi najbolji rokenrol na svetu kad se potrudi a ovi su se baš potrudili. Za ne propustiti:

https://electricvalley.bandcamp.com/album/tapes-from-the-galactic-tavern

https://discosmacarras.bandcamp.com/album/tapes-from-the-galactic-tavern

STÖNER je novi projekat u kome sviraju Nick Oliveri i Brant Bjork i ovo je vrlo faziran, ali opušten, bluz-rokerski stoner-desert rock svakako sličan onome što je rađeno pod imenom Kyuss, ali i novo i originalno. Album Stoners rule izdao je italijanski HEAVY PSYCH SOUNDS Records i u pitanju je jednostavna, ali prirodna i prijatna kolekcija bluziranih rok pesama za svako domaćinstvo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-stoners-rule[/font]

Debi album švedskih 10,000 Years se zove ,,II" čisto da vas zbune. Ali dok ste zbunjeni ne propustite da primetite kako je ovo odličan stoner metal, spor i težak ali dovitljiv i lepo produciran. Hoću da kažem, ovde ima dosta psihodelije i ,,svemirskog" senzibiliteta a iako je zvuk dosta glasan, miks je rađen pažljivo da agresivnost ne nadmaši u potpunosti hipnotičke namere koje je bend očigledno imao. 10,000 Years su vrlo ubedljivi i zabavni u svojim nadrogiranim kosmičkim sagama i ovaj album od mene ima veoma jake preporuke:

https://10000years.bandcamp.com/album/ii

Slične preporuke imam i za drugi album hrvatskih Achachak. High Mountain ima deset sirovih ali dovoljno slojevitih i suptilnih stoner metal pesama da se može govoriti o ploči što i pored agresivnog zvuka (slušajte koliko je gitara uništena distorzijom, a ima tu još razuzdanih psihodeličnih efekata) ulazi pod kožu i podstiče na ponovljena slušanja. Achachak su i teški ali i psihodelični, raznovrsni i intrigantni:

https://achachak.bandcamp.com/album/high-mountain

Amenra su potpisali za Relapse i njihov prvi album za novog izdavača reflektuje svest da sada znaju da na sebi imaju poglede šire i, potencijalno, probirljivije publike. Belgijski post-sludge-doom pregaoci ovom izazovu radosno izlaze u susret pa je De doorn album odmerenog koraka ali nimalo umanjene energije očaja poznate nam sa njihovih prethodnih albuma (koji su se svi zvali Mass, samo sa dodatim brojevima). De doorn otud ima samo pet pesama ali su one spore, monumentalne, i vrlo namerne da testiraju vašu emotivnu ali i čisto fizičku izdržljivost. Iako Amenra ne sviraju iz sve snage sve vreme, kada nagaze onda baš NAGAZE i samo to da je u pitanju ozbiljan, odmeren pristup nečem suštinski BRUTALNOM će čoveka spasti od padanja u ludilo dok sluša ovakvu muziku. Odlična ploča.

https://amenra.bandcamp.com/album/de-doorn

Kome još nije dosta najcrnje i najmračnije muzike na svetu, kalifornijski Hellish Form su snimili drugi album i on se zove Remains i počinje pesmom od preko čestrnaest minuta najsporijeg, najmučnijeg, najtužnijeg sludge doom metala, pod imenom Your Grave Becomes A Garden. Hellish Form, naravno, zvuče kao da su izašli DIREKTNO iz šinjela Stephena O'Malleyja pa je i Remains album kakav bi možda snimili Khanate kada bi i dalje bili među nama. Ovo mislim u najboljem mogućem smislu – naprosto, Hellish Form, iako ne ,,imitiraju" Khanate, imaju isti ,,ozbiljan" pristup doom-sludge muzici sa fetišom ružnoće koji pritom ne kliza u jeftin B-movie horror. Sjajno:

https://hellishform.bandcamp.com/album/remains

I kad već pominjem O'Malleyja, Iceburn imaju novi EP i on izlazi za njegovu etiketu i, pa, to je sjajna kombinacija. Iceburn, iz Utaha, nisu imitatori O'Malleyjevih bendova ali imaju slično interesovanje za sporu, hermetičnu a ekspresivnu muziku pa i Asclepius ima samo dve pesme ali svaka od njih traje preko osamnaest minuta. A ne bez razloga. Ovo je IZVRSTAN doom-sludge zvuk koji ima u sebi zdravu količinu bluza ali je i pakleno težak i zvuči jako sigurno u sebe dok kombinuje atmosfere i rifove, menja metriku bez ikakvog napora i generalno radi stvari koje bi se mogle oopisati i kao ,,progresiva" a da ne gubi gruv. Izvanredno:

https://iceburnsl.bandcamp.com/album/Asclepius

Još brutalnog sludgea? Može. Danski Kollapse su za nijansu brži i bliži post metal formulama, ali nisu manje brutalni. Njihov album, Sult, je procesija tvrdih, obrednih ritmova i, disonantnih gitara i deračkog pevanja, sve umotano u blago hipnotičke i čak i pomalo melanholične gitarske arabeske. Ovo je jako energično, iako je suštinski sporo i hermetično i uzdržano, a istovremeno ekspresivno i magiji svakako doprinosi tradicionalno sjajni mastering Jima Plotkina. Izvanredno:

https://kollapse.bandcamp.com/album/sult

Da se izvučemo iz ponora spore muzike trebaće nam sada... nuklearna meditacija? Nuclear Meditation je (jednočlani?) thrash/ black projekat za koji ne piše ni odakle je ni ko je ni ništa. Znamo da je iz Amerike i to je dosta a debi album, takođe nazvan Nuclear Meditation je besan, kućno produciran materijal koji demonstrira sasvim korektne razine tehničkih kapaciteta i jaku anarhističku provinijenciju. Ovo je, da se razumemo, malo bolji demo, ali volim ja tu mladalačku, energičnu, strastvenu krljačinu čak i kad je srazmerno lo-fi:

https://nuclearmeditation.bandcamp.com/album/nuclear-meditation

(Nažalost, ceo nalog je u međuvremenu uklonjen sa bandcampa pa nam ostaju samo uspomene... Neke pesme se dadu čuti na još uvek posdtojećem JuTjub kanalu autora:

https://www.youtube.com/channel/UC09p9bUS1b_R5JL4JZHh73g/videos[/font]

Immortal War su četiri lika iz Bostona koja sviraju blackened speed metal sa malo crustpunka da sve zamiriše. Lepo zvuči a i DOBRO zvuči na EP-ju Voice of Misery koji nudi odlične rifove, generalno sjajne gitare, moćan d-beat, urlanje, nadrkan zvuk... Sve je baš kako treba, jeftino i jednostavno ali vrhunski odsvirano i kvalitetno. Još vam i naplaćuju koliko sami ponudite. Sjajno:

https://immortalwar.bandcamp.com/album/voice-of-misery[/font]

Blind To Life su moshcore kvintet iz Kolorado Springsa a singl Call Her in the Crypt je taman kako treba: dve pesme energije, gruva i malo trešerskog čukanja, sve mladalački, napaljeno, autentično, puno solidnih rifova i sa prilično dobrim zvukom. Dva dolara za dve pesme zvuči kao idealan fiks:

https://blindtolifehc.bandcamp.com/album/call-her-in-the-crypt

Audio Incognito su zanimljiv finski bend koji meša pank i metal u vrlo pažljivo komponovanim pesmama koje imaju eklektičnost i dinamičnost skoro pa avangardnog nivoa. Ovo četvoro ljudi su izvrsni muzičari, jer treba i popamtiti i izvesti sve te različite stvari u svakoj kompoziciji, ali i umeju da napišu pesme sa urnebesno kompleksnim aranžmanima koje su pritom zabavne, pa i pamtljive. Malecna zamerka ide na produkciju koja nije loša, ali pomalo pati od nedinamičnog bubnja. Ali to je sitnica i Tuuttaus je vrlo impresivan EP koga ne smete propustiti:

https://audioincognito.bandcamp.com/album/tuuttaus

Takođe iz Finske su Karahka, vrlo klasičan crustpunk sastav čiji album ,,II" zvuči baš kako zamišljate – energično, prljavo, zarazno... Ovo je producirano jeftino ali zapravo vrlo dobro a muzika zaista spaja klasičan finski hardkor pank sa ,,savremenijim" crust forama. Odlično, plus plaćate koliko hoćete:

https://karahka.bandcamp.com/album/ii

Wülfskol iz Teksasa mešaju pank sa blek metalom i thrash metalom za vrlo potentnu smešu ložačkih rifova, poletnog ritma i napaljenog izvikivanja satanskih stihova. EP Satanik Death Militia ima šest himničnih pesama koje su dušu dale za letnje žurke sa šutiranjem i padanjem u nesvest:

https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/satanik-death-militia

Dropdead imaju živi album, Live AS220 11/03/20 i ovi kraljevi '90s crustgrind zvuka su i dalje sjajni. Snimak je, razume se, dosta sirov, ali to ne oduzima na užitku, a svirka je brza, energična, baš kao da svo ovo vreme nije prošlo.

https://kingofthemonstersrecords.bandcamp.com/album/live-as220-11-03-20

Hatred For Existence je nekakav punk-powerviolence bend/ projekat iz, pa, ne znam, verovatno SAD koji ima album (debi?) nazvan Seasons of a Low Life sa osamnaest pesama kondenzovanog besa i frustracije. Sve je mračno, surovo i brzo, bez gubljenja vremena ili filozofije, ali i odsvirano i napisano sigurno i ubedljivo. Produkcija je, pa, jeftina, ali i to se uklapa. Vredi, naročito po ceni od koliko date:

https://hatredforexistence.bandcamp.com/album/seasons-of-a-low-life

When The Going Gets Weird, The Weird Turn Pro je naziv split kasete bendova Agent Mulder i Bad Acid Trip. Ovi prvi su bučni i vrišteći spajajući metalizirani hardcore i sludge metal sa prilično ,,weird", kućnom produkcijom. Nisu sasvim po mom ukusu, ali imaju eksperimentalnu ambiciju koju cenim. Bad Acid Trip, su, pak, ODLIČNI, prvo dobro producirani a zatim vrlo muzički izbrušeni, nudeći sjajan progresivni, recimo, grindcore/ fastcore sa nervoznim a zabavnim pesmama koje zvuče kao Nomeansno i Primus na metamfetaminima. Pošto se ovo kao daunloud prodaje za koliko date, vrlo je vredno pažnje:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/when-the-going-gets-weird-the-weird-turn-pro

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 26-06-2021, 14:51:10

Veronski Ergastolo na istoimenom EP-ju na zanimljiv način kombinuje pank i metal, u muzici koja je glasna, vrištava, ali istovremeno i gruverska, puna dobrih rifova i generalno obdarena kvalitetnom, vitalnom energijom. Da li je ovo grindcore, groove metal ili melodični death metal? Da.

https://ergastolo.bandcamp.com/album/ergastolo

Woundeath su indonežanski fastcore/ crustgrind bend koji na istimenom albumu krlja vrlo žestoko i ubedljivo, cepajući snažne D-beatove ali i brže ritmove, sve izmešano sa vrlo heavy rifovima i glasnim, napuklim vokalima. Ne preterano originalno, ali kvalitetno i sa onim manijačkim vrištavim zvukom kakav ume da dođe iz istočne Azije:

https://skullismrecords.bandcamp.com/album/woundeath

Soulcast su londonski pank/ hardkor bend koji sebe opisuje rečima Pardcore Hunk a što je dobro kao i bilo šta drugo. Album Soulcast je zapravo fina i karakterna mešavina hardkora i thrash metala, praktično crossover, sa pesmama koje deluju proživljeno i nisu puko sviranje žanra. Soulcast imaju svoj zvuk i senzibilitet i ovo vredi poslušati:

https://soulcastuk.bandcamp.com/album/soulcast

The Ghost Is Clear Records iz Misurija je izbacio FANTASTIČAN 3-way EP Under Light sa tri fenomenalna vrišteća benda koji spajaju noise rock, screamo i metal u zapaljivu,bučnu smešu koju ne smete propustiti. Infinity Land i Heel Turn su ovde imena koja obaraju na pod dok Virgin Mother imaju hermetičniji zvuk i njih treba slušati sa malo pozitivne predrasude. Ovaj izuzetni singlić (tj. kaseta) se u svojoj daunloud formi prodaje za koliko date pa ne propustite:

https://theghostisclearrecords.bandcamp.com/album/under-light

Blindherd su ,,blackened death metal bend iz Francuske", hvala na informaciji, a njihov debi album, Brink of Extinction je iznenađujuće živahna i zabavna kolekcija starijih i novih kompozicija koje spajaju old school žestinu i neposrednost sa disciplinovanom svirkom i pomalo sirovim, time i prijatnijim zvukom. Blindherd vole upečatljive rifove, brz tempo i energičnost pa je ovaj album, uprkos podugačkim pesmama, karakterisan pre svega žestinom. Meni odlično:

https://blindherd.bandcamp.com/album/brink-of-extinction

The Flesh Trading Company su iz Bavarske i njihov živi album, Live Darkness 2019 nudi devet pesama žestoke trešerske krljačine. Zvuk nije idealan, ali je svirka energična i zaista živa, sa demonstracijom umeća svih muzičara i ipak prilikom da se čuje kako ovi ljudi pišu dobre pesme. The Flesh Trading Company u svojoj muzici naginju mračnijoj strani metala pa i njihov thrash ima dosta death metal elemenata, ali generalno je muzika ovde brza, sprinterska i ide napred bez zastajanja. Vrlo lepo a i daunloud ovog albuma plaćate koliko poželite:

https://thefleshtradingcompany.bandcamp.com/album/live-darkness-2019

Aramis je svačiji omiljeni musketar a i ime jednočlanog thrash metal projekta iz Kalifornije. Nik Hayes koji sve ovo piše i svira je DRSKO talentovan i debi album Aramisa, Insignificant Memories je neočekivano izvrsna ploča sa pesmama koje su sigurno napisane, odlično izvedene i imaju čak i vrlo pristojnu produkciju. Aramis radi u ključu Metalike ili Megadeth iz kasnijih osamdesetih i ovo je ploča koja bi, da je samo malo skuplje producirana, osvojila svet. Apsolutno preslušati:

https://aramismetal.bandcamp.com/album/insignificant-memories

Izuzetan thrash metal na debi albumu nemačkih Monkey Tooth, a pod naslovom No World Order. Pričamo o jednostavom, vrlo neposrednom, krljačkom metalu koji ne smara konceptima i atmosferama nego se fokusira na moćne rifove, ekspresivno pevanje i nabadački ritam. Sedam pesama u manje od 24 minuta, razbijanje i zabava:

https://youtu.be/DczmowbwRJM

Stigao nam je i novi Lucifer's Hammer i Čileanci na albumu The Trip sviraju starinski, ali prijatno patiniran speed-heavy metal. The Trip je melodičan ali brzog tempa, vezan za okultne teme ali dovoljno rokerski (i poperski) postavljen da bude blizak publici generalnog usmerenja i sa produkcijom koja zvuči kao da je ispala iz osamdesetih (u najboljem smislu). Ponekada su vam potrebni Latinoamerikanci da formule što ih drugi izvode usiljeno i neuverljivo, provuku kao najprirodniju i najprijatniju stvar na svetu. Slušajte:

https://lucifershammerband.bandcamp.com/album/the-trip

Finski Left to Die na istoimenom EP-ju spaja malo sludge i malo old school death metala za prljavu, gruversku kombinaciju koja je svedenih ali fokusiranih ambicija da ponudi dobar rif, loše raspoloženje i jeftinu ali dobru produkciju. Meni se ovo actually prilično dopalo a plaćate koliko hoćete:

https://lefttodieband.bandcamp.com/album/left-to-die

Afterburner je dobro ime za metal bend mada možda ne baš za prilično hermetični death metal kakav sviraju istoimeni Rusi. Ali dobro, samo nek valja. A valja, treći album ove ekipe iz Irkutska je atmosferičan, spor i težak, glasan a opet prozračan i ovo je emotivniji death metal sa jasnim post-metal ambicijama. Svakako preporuke za publiu koju ne interesuje klasičan death zvuk ali koja uz melodiju i emociju voli i tešku, glasnu svirku:

https://afterburner-dm.bandcamp.com/album/rootless

Moskovski Gwarloth na svom prvom albumu, Поклонение Древнему Злу rade, šta drugo, nego da se klanjaju drevnom zlu. Ovo je old school death/ black metal sa jakim satanističlkim elementima ali vrlo solidnom muzikom i pristojnim miksom. Gwarloth ne zanima da bogznašta inoviraju i orijentisani su da u jednoj klasičnoj formi ponude maksimum dobrih rifova, energije i mračnjaštva. Vrlo prijatno:

https://gwarloth.bandcamp.com/album/-

Njemački Bloodbeat sviraju zdrav mada svakako ne inovativan deaththrash na svom drugom albumu, Process of Extinction. Sve je to, da ne bude zabune, prijatno za uho: mnogo rifova, energična svirka, ali i trud da se aranžmani ožive različitim pristupima temama i čestom promenom ritma. Sve to ima jedan očigledan '90s naklon plus vrlo solidnu produkciju i mada Bloodbeat ne krče neke nove putanje kroz džunglu modernog metala, prijatni su:

https://bloodbeat.bandcamp.com/album/process-of-extinction

Što se tiče kućnog tehničkog/ brutalnog death metala, debi album jednočlanog projekta Ebullism iz Ohaja je častan doprinos ovom podžanru. Chris Hatfield na The Cosmic Web pravi korektne pesme i ima pristojnu kućnu produkciju, ispitujući tehničkiju, progresivniju granu brutal death zvuka, ne zapostavljajući, jelte, brutalnost i krljačinu, žestoke rifove i sve to, a opet podešavajući aranžmane da se čuju i neočekivane, pomalo leftfield ideje. Vrlo solidno:

https://ebullism.bandcamp.com/album/the-cosmic-web

Unhinge iz Nju džersija odvaljuju tri pesme bučnog, sirovog old school death-grind zvuka na EP-ju Moral Anxiety. Ovo zvuči kao da je snimano usred opšte tuče, sa zvukom koji možda ne bismo izdržali u trajanju od čitavog albuma ali sa tri pesme je ovo idealan format. A ni pesme nisu uopšte loše, zvučeći primitivno, grajnderski ali sa odmerenim rasporedom ideja i solidnim aranžiranjem:

https://unhingegrind.bandcamp.com/album/moral-anxiety

The Mill Hill Sessions, Part I je ,,živi" EP (mada bez publike) londonskog brutal death metal benda Twitch of the Death Nerve. Ova ekipa, nazvana po filmu Maria Bave već deceniju i po valja prljav, mračan, kinematski brutal death i The Mill Hill Sessions, Part I je odlična demonstracija njihove filozofije i tehnike. Ovo je, da bude jasno, muzika samo za hardcore brutal death ljubitelje jer je neprozirna i nepraštajuća za bilo kog drugog sa svojim neljudskim vokalima, izlomljenim rifovima i paklenim ritmom. No, Twitch of the Death Nerve ne samo da sviraju autoritativno već i pišu dobre pesme u svom odabranom žanru i ljubitelji će SIGURNO uživati:

https://twitchofthedeathnerve.bandcamp.com/album/the-mill-hill-sessions-part-i

Mislim da Nijemci Cryptborn Horror ne znaju šta je slamming death metal jer svoju muziku opisuju ovim deskriptorom iako je njihov prvi demo, Demo MMXXI zapravo maštoviti i razigrani black-death metal sa povremenim moš-delovima koji čak nisu ni pravi slemovi. Mislim, nema veze, ovo je sjajno kako god se zvalo, sa tri odlične pesme i vrlo pristojnim zvukom a daje se po ceni što je sami odredite. Bend spreman za velika dela:

https://cryptbornhorror.bandcamp.com/album/demo-mmxxi

No, kome treba malo PRAVOG njemačkog slamming death metala, uprvo mu je izašao drugi album lajpciških Human Prey. Grave Robbers from Outer Space samo zvuči kao šaljiv i zabavan album a u stvarnosti je u pitanju, pa, vrlo dobar, stamen slamming death metal album koji svakako voli da se našali ali je u muzici smrtno ozbiljan. Human Prey nisu prekomplikovan bend i nemaju ambiciju da budu nekakvi progresivci slema ali ovo je i solidno napisana i aranžirana ploča koja nudi i najprostija slem zadovoljstva sa bizarno neljudskim vokalima i mošerskim slemovim ali i kompleksnije aranžmane. Lepo:

https://humanprey.bandcamp.com/album/grave-robbers-from-outer-space

Oh, Exhumed imaju novi, živi album i Ultimate Death Revenge je pokolj u najpozitivnijem smislu reči, sa sedamnaest pesama prvoklasnog deathgrinda i zvukom koji je ,,underground" ali sasvim pristojan. Exhumed su tokom ove tri decenije izbrusili sviračke veštine do visokog sjaja pa je Ultimate Death Revenge idealna prilika da se i neki stari favoriti (na primer Decrepit Crescendo) čuju u ultimativnim verzijama. Sjajno!

https://exhumed.bandcamp.com/album/ultimate-death-revenge

Japanski duo Hideous Depleted je prošle godine debitovao sa vrlo solidnim snimkom a sada nastavljaju u istom stilu, nudeći tvrd i energičan deathgrind zvuk na EP-ju Carnagism. Ovde imamo dve pesme prebijanja sa dovoljno suptilnosti i pametnog aranžiranja (da ne pominjem solidne solaže) da izguraju svoja trominutna trajanja sa dostojanstvom. Odličan zvuk, odlične pesme, jaka preporuka:

https://hideousdepleted.bandcamp.com/album/carnagism

20 Buck Spin bacaju teške bombe poslednjih par nedelja pa tako nakon novog Witch Vomit stiže i novi Cerebral Rot. Prvi album ovog benda iz Sijetla mi se jako dopao, pa sam sa mnogo dobre volje pristupio i drugom, i, pa, Excretion of Mortality je odličan. Cerebral Rot znaju kako da iskoriste sve trope old school death metala a da im pesme ipak budu pune osobenih elemenata i ,,potpisa" a ne samo generički sklopovi prepoznatljivih gestova. Album i dalje emanira raspadanje, trulež, užas i koroziju i tu se ništa nije promenilo, ovo je bend koji ume – kao i dobar broj 20BS vedeta – da spoji najniže metalske nagone sa muzikom koja je na kraju krajeva ipak suptilna, dobro napisana i, mada fokusirana na najgore i najniže – na svoj način uzvišena. Izvrsno:

https://listen.20buckspin.com/album/excretion-of-mortality

Death metal album nedelje je nesumnjivo novi Pestilence. I ovo je u više smislova ,,novi" Pestilence jer je za potrebe devetog albuma, Exitivm, Patrick Mameli okupio sasvim novu ekipu muzičara. Naravno, elementi klasičnog Pestilence zvuka su i dalje prisutni ali najbolje je u Exitivm ući sa sasvim resetovanim očekivanjima jer ćete na taj način možda najbolje reagovati na ovu kombinaciju old school death metala, progresivnih gestova i (blago) simfonijski usmerenog aranžiranja. Pestilence u ovoj inkarnaciji svakako imaju dosta toga da pruže, pogotovo ako od death metala tražite ne toliko rifove koliko ,,atmosfere" i progresivno razmišljanje. Nije, naravno, da nema dobrih rifova ali je vidan napor da se pesme grade na stalnom razvoju glavnih tema a ne na njihovom ponavljanju. I to uglavnom solidno funkcioniše. Mamelijevo pevanje je takođe pristojno mada verujem da ljubitelji klasičnog Van Drunenovog vokala nikada neće biti SASVIM zadovoljni, ali, mislim, prošlo je više od trideset godina... slušajte Asphyx... U svakom slučaju, Exitivm je vrlo dobar album koji bi bio još bolji sa nešto dinamičnijim masteringom. No, i ovako mi se ploča dopala i Pestilence ovde mogu da se pohvale da su maštovitost i progresivne tendencije dosta efikasno spojili sa pravovernim OSDM zvukom za obostrani užitak:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/exitivm

Novi Beastial Piglord? Ovaj pregalac iz Severne Karoline zaista ne usporava svoj autput. Sunday Pudding je ne znam više ni ja koji album ove godine, ali je i vrlo dobar, sa sada već uobičajenom kombinacijom psihodelije i eksperimentalnog pristupa komponovanju punog efekata i semplova. Piglord je postao i producent vrlo sigurne ruke pa je i Sunday Pudding blagosloven odličnim zvukom i miksom što sve unapređuje užitak u ovoj višeslojnoj muzici. Sjajno:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/sunday-pudding

Novi Devin Townsend? Naravno, šta bi drugo hipertalentovani multiinstrumentalista i kompozitor radio dok ne radi ništa, sem svirao virtualne koncerte? Devolution Series #2 – Galactic Quarantine je još jedna kolekcija pesama svirana sa saradnicima preko interneta i ako volite Devina, ovo je apsolutno obavezna lektira. Petnaest pesama, esktremno, ali i ekstremno disciplinovano, ko voli, uživaće:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_n3X60kODRzynwI9e0UtxlruS8_JSlSs8E

Francuzi Fractal Universe se vraćaju sa još jednim albumom progresivnog death metala koji je, kao uostalom i prošli, više progresiva nego death metal. Doduše, novi album, The Impassable Horizon je sada već možda isuviše melodičan za moj ukus, ali dobro, Fractal Universe se repozicioniraju i možda gađaju da budu nova Gojira a što bi to bila negativna ambicija? The Impassable Horizon je melodična i prijatna ploča pored svog tog prog kompikovanja i verujem da će biti privlačna širokom krugu publike:

https://fractaluniverseband.bandcamp.com/album/the-impassable-horizon

Kolumbijski kvintet Thunda ima debi album, Enlightened i ovo je šarmantan '80s rivajvl, sa prilično jeftinom produkcijom i mnogo cheesy elemenata. Jedan od najvidnijih je svakako stil pevanja Oscara Moralesa Zapate koji forsira flasete ali koji, i kada peva ,,normalno", zvuči kao devojka od šesnaest godina. Što, naravno, nije ništa loše. Thunda su vrlo melodični i sviraju odlično i da je ovaj album produciran samo malo skuplje bio bi spreman za igranje u višoj ligi. Solaže su, recimo, vrlo mejdnovske, vrlo solidne i ovaj album generalno, ako vam ne smeta jaka cheese dimenzija, ima puno lepih momenata:

https://thyheavymetalthunda.bandcamp.com/album/enlightened

Teksaški Santa Oscuridad pevaju na Španskom i to je, kao, nekakav distinktni element njihove muzike. Srećom, muzika zvuči sjajno pa to nije jedina stvar o kojoj vredi pričati. Ovo je raspevan, melodičan klasični heavy metal, sa energičnom svirkom i vro pamtljivim, upečatljivim melodijama na novom EP-ju, DOS. Mislim, Bandera Negra kojom EP počinje je baš hitčina, a ni ostale pesme ne zaostaju preterano. Produkcijski ovo je dosta zanimljivo miskovano da se muzici daju širina i prostor pa da to malo kompenzuje glasniji mastering. Vrlo lepa, prijatna ploča klasičnog ali ne zastarelog heavy metala:

https://santaoscuridad.bandcamp.com/album/dos

So Long Until the Séance (a što se skraćuje u SLUTS, za slučaj da niste bili svesni) su iz Belfasta i sviraju ,,niskobudžetni šok-rok". I, znate šta? To je ne samo tačan opis već i muzika na singlu These Ghouls zvuči prilično simpatično. Za ljubitelje melodičnijeg himničnog hard roka ovo bi moglo biti pravo otkrovenje:

https://solonguntiltheseance.bandcamp.com/album/these-ghouls

Za kraj: Slovenci Siderean imaju impresivan debi album naslovljen Lost on Void's Horizon a koji nudi, kako i naslov sugeriše, kosmički, progresivni metal po uzoru na VoiVod ali bez direktnog imitiranja. Siderean su svoj zvuk evouirali do jedne progresivne kombinacije death i thrash metala koja me pomalo podseća na kombinaciju Vektor i Artificial Brain a što su ozbiljne pohvale sa moje strane. Naravno, ne smem da tvrdim da su Slovenci SASVIM u istoj ligi i album, ako ćemo pravo, ume da bude i malo uspavljujući u svom vrlo očigledno homogenizovanom zvuku i kompozitorskom pristupu koji znače da se ovo sluša kao maltene jedna ista pesma kroz svih šest komada. No, Siderean su veoma dobri svirači a prijatan, dinamičan mastering čini Lost on Void's Horizon vrlo prijateljskim za uho. Obavezno slušanje:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/lost-on-voids-horizon

Meho Krljic · 03-07-2021, 14:51:17

Toliko zanimljivih izdanja iz oblasti metala ove nedelje, a da ipak nisam stigao da preslušam novi At the Gates za koji kažu da je solidan. To ćemo pokriti sledeće nedelje, a evo sada šta sam izdvojio za proteklu:

Blek metal kao predjelo! Transcending Rites je novi projekat belgijskog metal pregaoca kog znamo po imenu Déhà, a u saradnji sa Brouillard koja takođe ima nekoliko jednočlanih projekata i prvi album ovog rodno mešovitog dvojca, Enthronement of the Third je atmosferičan, hermetičan blek metal sa dugačkim hipnotičkim pesmama. Odlično je to, da ne bude zabune, vrlo spretno kombinujući imanentnu energičnost blek metala sa tom nekom post-blek atmosferom, a da se ne napušta bazični instrumentalni pristup i zvuk. Ako bih išta zamerio albumu to je, pak, upravo zvuk, u tehničkom smislu, jer ovo zvuči kao da je snimano preko telefona i to starog, analognog, putem međugradskog poziva...

https://deha.bandcamp.com/album/enthronement-of-the-third

Odachi iz Sijetla sviraju vrlo ubedljiv post-blek metal na nečemu što ima samo dve pesme (mada se prodaje za sedam dolara) i zove se Salvo. Ne znam šta, kako i gde, ali Odachi ovde pišu odlične pesme i izvode ih sa velikom ubedljivošću, uz produkciju koja nije tipično post-blekerski razmrljana već dopušta muzici da se lepo čuje. Meni odlično:

https://odachiseattle.bandcamp.com/album/salvo

Krajnje dopadljiv jednočlani blek metal projekat Mysticult ima prvi album i ova istoimena ploča nudi iznenađujuće sigurno produciranu i prijatnu muziku. Ovo je svakako moderniji blek metal sa dosta melodije ali Yuri koji sve ovo svira i peva voli i dobar rif i energičan, borbeni rtitam pa Mysticult ostavlja odličan prvi utisak:

https://mysticult.bandcamp.com/album/s-t

Nemački Fiat Nox su prilično zabavni na svom debi albumu The Archive of Nightmares. Ovo je moderan, blago atmosferičan blek metal sa takođe blago simfonijskim naklonom u aranžiranju. No, sve je to dobro napisano i fokusirano na aranžiranje pa su pesme, iako podugačke, vrlo kinematske i album ima interesantan tempo i narativ. Probati:

https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/fiat-nox-the-archive-of-nightmares
https://lightthetorches.bandcamp.com/album/the-archive-of-nightmares-2

Ruski Voice of Drenai je jednočlani blek metal bend konceptualno uobličen oko romana Legend kojeg je osamdesetih godina izbacio britanski fentezi autor David Gemmell. I album se zove Legend, i ovo je primereno fantazijski tematizovana muzika ali u čisto muzičkom smislu ovo je impresivno napisan, žestok, a melodičan blek metal koji nadilazi svoje kućne osnove i zvuči prilično dobro i ubedljivo. Engleski fentezi ali sa ruskom dušom? Idealna kombinacija:

https://voiceofdrenai.bandcamp.com/album/legend

Nizozemci Standvast na svom novom EP-ju, Allenig sviraju dostojanstven ali sirov i pomalo pankerski/ rokerski blek metal. Ovih sedam pesama u dvadesetak minuta imaju jednostavne ritmove, hipnotičke gitare i sirovo, deračko pevanje. Ponekad su najjednostavnije formule najbolje:

https://youtu.be/NfEVWMXIoMw

Za zaista pankerski blek metal tu su nam Franczuzi Devilspit kojima se jedna od pesama na EP-ju Fukk Off... We Sukk! Zove ,,Alcoholic Rural Black Punk Metal". Eto manifesta u pet reči! Ovo je, inače, sasvim dopadljiva ploča, sklopljena od starih pesama, snimljenih ponovo pa sve ima jedan ne baš ,,skupi" šmek, ali osećaj da se ipak malo uložilo u zvuk i kvalitet. Naravno, ovakvoj muzici sirovost je prirođena, ali Fukk Off... We Sukk! Sasvim lepo zvuči i vredi da se čuje:

https://devilspit.bandcamp.com/album/fukk-off-we-sukk

Sarajevski Krv se posle više od jedne decenije vraćaju četvrtim albumom, Grob i tama i ovo nije krljački blek metal po uzoru na stare albume već istovremeno i promišljeniji i hermetičniji zvuk koji drži metal liniju ali ima meditativniju ambiciju. Nije da mi ne nedostaje žestina koju su Krv imali u pretprošloj deceniji, ai Grob i tama svakako ima mnogo zanimljivih ideja i generalno drži jednu mističnu, mračnu blek metal dimenziju koja bendu lepo stoji:

https://krvpropaganda.bandcamp.com/album/grob-i-tama

Ruski Bizarrekult je stigao do prvog albuma i Vi overlevde je robusna, uverljiva ploča progresivnijeg ali oštrog i stamenog blek metala. Kako i moderni trendovi diktiraju ovo je manje rifaška, više atmosferična ploča ali Bizarrekult pišu prilično dobre pesme i imaju odličnu (preglasnu, naravno) produkciju i album u celini odaje utisak ozbiljnog, zaokruženog projekta:

https://bizarrekult.bandcamp.com/album/vi-overlevde

Italijanski Xanathar je možda isuviše cheesy za moj ukus na svom drugom EP-ju, The Towers (seksi meduzu na omotu da i ne pominjem). Od tri pesme, jedna je samo cheesy sintisajzerski interludij, recimo a sve se vrti oko World of Warcrafta, ali kad se krlja, ovde se krlja i bend proizvodi pristojan, lo-fi melanholičan blek metal koji onda nudi po ceni što je sami birate. Fer:

https://xanathar.bandcamp.com/album/the-towers

Jermenski Valeholm nudi melodičan, ali energičan i generalno lepo produciran blek metal na prvencu Conciliation. Ovo je taman toliko hermetično da ne bude populistički i taman toliko melodično da ne bude prehermetično, sa odličnim temama i vrlo lepo napisanim pesmama. Vrlo ubedljiv debi:

https://valeholm.bandcamp.com/album/conciliation

Brazilski Antimonument zvuči vrlo hermetično ali i prilično old school na svom albumu (EP-ju?) Concealment. Ovo je sirov, pomalo lo-fi black-death metal sa vrlo okultnom atmosferom ali i disonantnim, opasnim rifovima, moguće odsviran od strane samo jednog čoveka. Sve je to vrlo podzemno, ali i vrlo autentično:

https://cianeto.bandcamp.com/album/concealment

Njemački Friisk zvuči prilično ubedljivo na debi albumu ...un torügg bleev blot Sand. Ovo je nazivno atmosferični blek metal ali pričamo o žestokoj, oštroj svirci, vrištećem ali artikulisanom vokalu i, naravno, puno melodije. Friisk nisu onako rasplinuti kao dobar deo atmoblek kolega i time su meni odmah draži. Njihova muzika u sebi ima dosta krvi i, jelte, mesa, te žestine da i meni bude prilično zanimljiva:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/un-tor-gg-bleev-blot-sand

https://friisk.bandcamp.com/album/un-tor-gg-bleev-blot-sand

Odličan švedski blek metal na albumu Entropy of Holocene sastava Seer of Gallows o kome ne znam baš ništa. Muzički, ovo je šestoko i energično ali i na momente melodično, sa dosta sirove, old school energije, ali i kvalitetnom, disciplinovanom svirkom. Seer of Gallows je tačno negde na sredini pa može da zadovolji i atmosferičare i hedbengere, i čiste blek metalce i one koji naginju u death stranu, sa solidnom produkcijom i pošetnom, znojavom svirkom:

https://seerofgallows.bandcamp.com/album/Entropy-of-Holocene

Grci Dark Vision su čekali punih devetnaest godina da snime drugi album, ali je Ianos zato barem vrlo energičan, ekspresivan primerak old school blek metala koji zvuči prilično patinirano i ima u sebi dosta death metal elemenata. Postava koja snima ovaj album ima samo jednog člana koji je bio u bendu i za prvi album pa je i muzika drugačija, energičnija, oštrija, ,,metalskija". Svakako prilično lična. Meni prijatna:

https://cultofparthenope.bandcamp.com/album/ianos
https://youtu.be/Vzs0PyzNA_s

Mnogo mi se dopao novi EP brazilskih Despot. Njihov blek metal u sebi ima koliko hoćete death metala, thrash metala, progresive i ,,tehničkog" zvuka, ali je sve uvek podređeno dobrim, energičnim pesmama, pa je tako i Death Drive pun kompleksnih aranžmana i impresivne svirke, ali u prvom planu je moćan blek metal iskaz, produciran veoma dobro i konstantno svež i iznenađujući. Ovaj bend u tri pesme strpa više muzike nego, jelte, mnogi bendovi u čitave karijere a Death Drive se i daje po ceni koju sami odredite. Nezaobilazno:

https://despotband.bandcamp.com/album/death-drive

Jesenas mi je prijao prvi album Velšana Black Pyre a sada imamo i novi živi snimak ovog kardifskog benda i Live at UnMute Festival 2021 potvrđuje usviranost i izvođačku zrelost benda. Ovo je naravno, snimak lajvstrima, nema ovde publike i šutke, ali je makar zvuk odličan, uz dinamičnost koja ide uz živu svirku ali i za blek metal često nekarakterističnu čistotu koja ne oduzima na snazi i sirovoj estetici. Bend donosi četiri pesme old school lepote, naplaćuje tačno onoliko koliko ste spremni da date i u tome svemu se zaista može uživati:

https://blackpyre.bandcamp.com/album/live-at-unmute-festival-2021

Finski Deceiver Legion ima odličan debi. Varjoissa je ploča kvalitetnog skandinavskog blek metal zvuka, sa interesantno napisanim pesmama i pažljivim sekvenciranjem albuma. Jedini član ovog benda i autor sve muzike, Wragnr ima i interesantne ideje o produkciji i ovo je istovremeno i kinematska, atmosferična, ali i izrazito rifaška, udaračka ploča. Odlično:

https://youtu.be/uic28jgJN70

Vrlo dobra kombinacija doom i black metala na kaseti Final Tomb kalifornijskih Ancient Tome. Mislim, odlična je jer je ovo vrlo primitivna, svedena muzika koja dobro kontrastira (doduše retke) brze i (preovlađujuće) spore delove, a koje povezuju superteške gitare i bestijalni, demonski vokal. Veoma mučno ali ko voli uživaće:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/ancient-tome-final-tomb

Meni najbolji album u okviru blek metal ponude ove nedelje – i to ne samo zato što je na omotu gola žena – dolazi sa Islanda. Mannveira iz Rejkjavika na prvencu, Vitahríngur ne haju za nekakav old school ili tradicionalni zvuk ali njihov blek metal nove škole nema ni mnogo veze sa danas trendujućim atmosferičnim/ post/ shoegaze formulama. Vitahríngur je mračna i agresivna ploča apokaliptične atmosfere koja ima prostora za melodije i tanane emocije, ali one moraju da se grčevito bore za opstanak sa lavinom moćnog, tamnog zvuka koja sve ispod sebe zakopava i vodi direktno u bezdan očaja. Bend postoji već duže od jedne decenije i vidi se da se dosta radilo na tesanju zvuka ali i pisanju pesama pa su ovo osmominutni i devetominutni komadi koji impresioniraju svojim narativima i suštinskom jednostavnošću izraza. Izvanredno:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/vitahr-ngur

Pređimo na srazmerno prijatniji a svakako sporiji zvuk u formi stoner roka, duma, psihodelije... Grizzleroot su engleski stoner rok bend koji voli gruv i melodično, promuklo pevanje, ali voli i meditativnije pasaže u svojoj muzici. Album Fantastic Machine ima dosta bluza u svojoj osnovi i mada nije produciran idealno, ima dovoljno psihodeličnih elemenata i teških rifova da mi bude prijatan:

https://grizzleroot.bandcamp.com/album/fantastic-machine

Rimski Scoville nude 25 minuta čiste rifaške hipnoze na svom EP-ju Podzilla. Ovo je instrumentalni stoner rok kome je gruv sve na svetu ali tu je i dobra produkcija pa i nešto ukusno urađenih solaža. Moja predrasuda ka instrumentalnom stoneru i ovde se uspešno krši o kvalitet svirke, zvuka i pesama italijsnskog benda. Sjajno:

https://scoville420666.bandcamp.com/album/podzilla

Deprivacija iz Viljnusa sviraju depresivni, melanholični sludge-doom metal i novi EP, Šukės // Ramybės njihov slučaj izlaže kroz dve pesme koje traju svaka duže od trinaest minuta. Ima to šarma, pogotovo u tužnim rifovima i prilično pristojnom gruvu a nisam baš siguran da je vokal adekvatan jer pevač zvuči kao da mu je nešto upalo u grlo i pokušava da ga izbaci napolje dok peva... No, nema ga mnogo i ovo je u principu prijatno za slušanje ako vam se sviđa da vam načelno ne bude prijatno:

https://deprivacija.bandcamp.com/album/uk-s-ramyb-s

Za ozbiljan, spor doom metal, eto nam trećeg albuma poljsko-švedskih Suffer Yourself. Ovaj rodno mešoviti kvartet kombinuje funeral doom sporost i atmosferu sa teškim sludge rifovima i album Rip Tide je masivan, veoma spor i uzbudljiv u svoj toj sporosti jer uspeva da kreira dosta drame i varijacije u dinamici i emocijama da drži slušaoca investiranog tokom dugačkih perioda vremena. Mislim, već prva pesma je duža od dvadeset minuta. Ostale dve su znatno kraće, a poslednja je zapravo i više audiomontaža nego muzika, no dodavanje ovih ambijentalnih/ drone elemenata u teški metal – kao i violončela – odlično funkcioniše i pričamo o vrlo zanimljivom albumu:

https://sufferyourself.bandcamp.com/album/rip-tide

Black Sire su iz mitskog mesta Dejton u Ohaju i njihov singl, Unmarked Grave već po prirodi stvari zvuči veličanstveno. Pričamo o gruverskom, pa i kinematskom stoner-desert rocku sa dosta lepih tema, odličnom atmosferom i bez pevanja. Generalno ja, kao, više volim kada ovakvi bendovi imaju strofe, refrene i sve to ali Black Sire zvuče vrlo zaokruženo bez njih pa se nemam rašta žaliti.

https://blacksire.bandcamp.com/album/unmarked-grave-single

Novi Purification stiže tek sedam meseci posle prethodnog, potvrđujući da portlandski doom metalci rade punom parom. The Exterminating Angel, četvrti album ovog benda u dve godine je sjajan i maštovit opus melodičnog, eklektičnog doom metala sa jakim religijskim temama i, ovog puta, sa vrlo solidnom produkcijom. Purification uspevaju da zvuče i retro i moderno i originalno na ovom albumu koji benaporno spaja klasični rok i bliskoistočne teme, psihodeliju i religijski zanos... Sjajno:

https://purificationdoom.bandcamp.com/album/the-exterminating-angel

Torvus iz Merilenda sviraju onako, garažni doom metal koji ima i neočekivano melodične i iskrene delove. Sve je to, na demou Dead Seasons (snimljenom nakon debi albuma benda) vrlo šarmantno, mada prilično lo-fi. Ipak, ko voli da čuje sirovu, interesantnu muziku, pravo iz duše, sa svom naivnošću ali i autentičnošću što to podrazumeva, voleće Torvus:

https://torvus.bandcamp.com/album/dead-seasons

The Black Thunder su robustan, glasan poljski stoner/ metal bend. Into the Darkness We All Fall, njihov drugi album, pun je snažne svirke i solidnog gruva. Bend svira možda i preagresivno da bi bio nazvan stoner rokom ali sa druge strane ovo je vrlo utemeljeno u bluzu i dobrom raspoloženju (uprkos destruktivnim temama sa tekstovima poput ,,I am/ depressed/ I try to kill myself/ Can't understand this world") pa mislim da je namenjeno pre svega takvoj publici. Vrlo energično, vrlo glasno:

https://theblackthunder.bandcamp.com/album/into-the-darkness-we-all-fall

Australijanci Sundowner sebe i svoj album Guns, Knives And Tyre Irons odlično opisuju rečima ,,8 songs of filthy sludge, drenched in feedback and volume abuse". Što se kaže, ne bih tu ja ništa diro: ovo je zaista jedan vrlo gruverski, vrišteći ali prijatan sludge metal sa pažnjom posvećenom tome da muzika bude tečna, pokretna i da publiku ubaci u neprestano njihanje. Zvuk je, razume se, dosta agresivan, ali pesme su lepe i sve se to sluša sa dosta zadovoljstva:

https://sundownersludge.bandcamp.com/album/guns-knives-and-tyre-irons

Izraelski Dakat Doomia na svom EP-ju A Hail from the End sviraju mučan, težak i iznurujući doom-sludge metal koji uspeva da u svom niskom štimu, sporom tempu i životinjskom pevanju kreira taman toliko gruva da se ovo može slušati i ,,rekreativno" a ne samo u pripremama za samopovređivanje. Ovih pet pesama, ispostavlja se, imaju jednu organsku formu i izvođenja koja zvuče spontano i živo, pa hiperdistorzirane gitare i napukli vokal odmah zvuče manje neprijateljski. Nije rđavo:

https://youtu.be/d2WWdwnXxew

Deathchant iz Los Anđelesa sviraju prijatan, vozački hevi rok, sa uticajima koji se, po rečima samog benda protežu od Thin Lizzy do Melvins. I stvarno, album Waste ima u sebi prijatnu '70s melodiju i određeni glam-šarm hard roka, ali i distorziranost i estetiku mutnog, spontanog, koju vezujemo za te neke ,,novije", andergraund pojave na razmeđi metala, panka, buke i koječega. Album je, a to je najvažnije, pun sjajnih pesama koje ne idu uvek linijom najmanjeg otpora i u svoj bluzerski hard rok ubacuju dosta ideja i iznenađenja. Vrlo prijatno i uzbudljivo:

https://deathchantnoise.com/album/waste

Dogpatch iz Sijetla su trio sa pevačicom koji, sudeći po singlu Slug/ Mushroom pravi vrlo prijatan, organski heavy rock koji je negde između stonera, grandža, panka, hard roka i psihodelije. Ove dve pesme nisu ništa posebno u pogledu ideja i koncepata, snimljene su polugaražno itd. ali bend ih izvedbom izdiže na nivo iskaza. Naravno, dobar deo kredita ide na adresu odlične pevačice koja svemu uspeva da udahne veliku količinu cool vajba da bude zanimljivo tih osam i po minuta što se ova muzika sporo i simpatično valja:

https://dogpatchwa.bandcamp.com/album/slug-mushroom

Danski duo Funeral Chasm ima reč ,,funeral" već u imenu pa nema mnogo dilema oko toga šta se svira na debi albumu Omniversal Existence. Ovo je, naravno, spor, svečan funeral doom metal snimljen, rekao bih, u prilično partizanskim uslovima bez obzira što bend uredno potpisuje studio gde je ovo bačeno na harddisk. Ne da je ovo lo-fi ploča ali nizak budžet se svakako podrazumeva, no, Funeral Chasm nadomešćuju raskoš produkcije prilično solidnim rasponom ideja koje znače i da pesme nisu EKSTRAVAGANTNO dugačke, ali da u njima ima dosta dobrih koncepata i raznovrsne atmosfere. Melodični, klin vokali koji kontrastiraju dubokom death grgorenju su pravi heroj ovog albuma:

https://funeralchasm.bandcamp.com/album/omniversal-existence

Novi EP meksičkih stoner rokera 3Demons se zove Upala ali ne znam ima li to veze sa nekim našim jezicima. Štagod da je u pitanju, ovde dobijamo robustan, energičan instrumentalni stoner ,,workout" koji bučnošću u distorzijom osvaja dovoljno simpatija da se ne pitate ima li bend zapravo išta sem dobrog gruva. Možda i nema, ali gruv zvuči organski, miks dopušta dosta dinamike i Upala je prijatan materijal da se posluša:

https://3demons.bandcamp.com/album/upala

Nick Oliveri ima novu kolekciju kolaboracija za Heavy Psych Sounds Records. N.O. Hits At All Vol.7 ima deset odličnih pesama ,,punk 'n' rolla", kako kaže izdavač ali ovo i nije ,,samo" pankerski obojen rokenrol. Oliveri je sjajan u svakom kontekstu u kome se zatekne i ovde ima propisnog bluza, hard roka, stonera, desert rocka i svega što možete da zamislite, odsviranog spontano ali kvalitetno. Bez greške:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nick-oliveri-n-o-hits-at-all-vol-7

Kome još nije dosta Nicka, Mondo Generator je za istog izdavača izbacio novi žvi album, Live at Bronson, snimljen negde pred početka pandemije i pun, ali PUN roka, panka, rokačkog panka i pankerske rokačine, sve kako očekujete, uz gomilu obrada Kyuss i QotSA. Sa Oliverijem zaista retko možete da promašite, pa ovaj živi album sa čak osamnaest pesma nudi mnogo sreće:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mondo-generator-live-at-bronson

Year of No Light iz Bordoa sviraju već solidnih dvadeset godina i Consolamentum im je peti album, pa se ovde čuje jedna izgrađenost, zaokruženost stila i izvedbe. Album kombinuje doom i post metal sa svim shoegazerskim, atmosferičnim konotacijama koje ovo podrazuzmeva ali na jedan sasvim sazreo, dobro odmeren način. Ovo podrazumeva i prilično glasan mastering, ali kad to stavim na stranu, Consolamentum je vrlo ubedljiva ploča koja, svakako, ima u sebi jednu prenaglašenu, teatralnu emociju, ali kome TO smeta verovatno ne treba da sluša metal:

https://yearofnolight.bandcamp.com/album/consolamentum-2

A sad slavlje! Novi Froglord, sestre i braćo! Bristolski kralj vodozemačkog stoner roka snimio je drugi album, The Mystic Toad i ovo je još jedna odlična kolekcija gruverskog, psihodeličnog, teškog metala koji ne komplikuje i svoj šaljivi koncept svira sa sigurnošću da su dobri rifovi i njišući ritmovi dovoljni i da nekakva dodatna objašnjenja samo mogu da pokvare magiju. The Mystic Toad je kolekcija odlično napisanih (und solidno produciranih) stoner pesama koje se sjajno igraju između napetosti i relaksacije, a tu su i ukusno odabrani semplovi, lepe solaže, te konceptualni tekstovi što se bave invazijom sa Saturna, za paket koji donosi samo užitak. Ne časiti ni časa:

https://froglord.bandcamp.com/album/the-mystic-toad

Idemo u bržu traku. Iako Kanađani The Beckoning sviraju kombinaciju gotike i melodičnog death metala, što nije baš sasvim u skladu sa mojim potrebama, nalazim da je njihov novi EP, Sanctuary zapravo vrlo dopadljiv. Ovo je oštrija i sirovija svirka od inače najčešće preproduciranog, preterano ispoliranog programa koji vezujem za ove žanrove a pesme imaju simpatične teme i smena melodičnih i ekstremnih vokala mi zapravo veoma prija. The Beckoning na ime svog štima i zvuka gitara pomalo zvuče i kao blek metal bend i generalno, na gomili, Sanctuary je prijatna ploča:

https://thebeckoningcanada.bandcamp.com/album/sanctuary

Whoa, Shallow Teeth iz Bafala su ozbiljno dobri na istoimenom debi-EP-ju. Njihov vrištavi, energični posthardcore ima taman toliko death metal i math metal elemenata u sebi da zvuči opako i moćno, a da ne izgubi ništa značajno od te screamo dimenzije koju mladi vole. Disonantno ali seksi i zapaljivo, super producirano. Sve na gomili odlično:

https://shallow-teeth.bandcamp.com/album/shallow-teeth-ep

Oh, već je vreme za novu internacionalnu beatdown dompilaciju u izdanju 164 Beatdown Crew? Nemački beatdwon pregaoci su nam prikupili još 59 bendova sa raznih strana globusa i predstavljaju ih za onoliko para koliko smo spremni da damo na kompilaciji Heavy Tunes Around The World Vol. 4. Kao i uvek, izbor je odličan i čak ja koji mnogo ne marim za beatdown, ovo slušam sa dosta simpatija. Obavezno overiti:

https://164beatdowncrew.bandcamp.com/album/heavy-tunes-around-the-world-vol-4

Novichok iz Njukasla sviraju solidan, sirov thrash metal na EP-ju Empire of Lies. Ovo je dosta jeftino producirano ali bend ima izražen, jelte, etitjud, i rifove koji ne pucaju od originalnosti ali vrše posao. Novichok su žestoki, besni i disciplinovano sviraju svoje grube ali ne primitivne pesme. Meni to sve prija:

https://novichok.bandcamp.com/album/empire-of-lies

A iz Londona stižu Contract Killer sa svojim EP-jem Fat Cat koji je neka vrsta melanža thrash metala i crustpunka što se dobro uklapa u britansku tradiciju slične muzike (Hellbastard, Energetic Krusher, Hellkrusher itd.). I generalno odlično zvuči! Contract Killer sviraju disciplinovano i čvrsto, dakle kvalitetno, ali bez nekakvih velikih komplikacija. Ovo je rifaška, jednostavna i popaljiva muzika koja se nada da ćete se uz nju opijati, šutirati, pijano šutirati i, opciono, udarati flašama o glavu. Obrada Ratos De Porao pred kraj EP-ja, Periferia, je sav manifest koji nam je potreban:

https://contractkiller.bandcamp.com/album/fat-cat-e-p

Zna se da nisam neki ljubitelj groove metala ali Rusi Into The Fray su izrazito dobri na debi albumu nazvanom takođe Into The Fray. Ovo je vrlo gruvi, vrlo energično, vrlo, čak, i staromodno, sa energijom koja priziva rane-srednje devedesete i dosta eksplozivnosti kakvu mnogi bendovi koji sebe svrstavaju u ovaj žanr zapravo nemaju. Into The Fray su negde na srećnoj sredni između Pantere, The Haunted i, šta ja znam, Lamb of God, sa dobrom produkcijom i generalno dovoljno dobrim pesmama da meni donesu osmeh na lice:

https://intothefrayband.bandcamp.com/album/into-the-fray

Transatlantski thrash metal dvojac Scythelord je oduševio novim albumom, Earth Boiling Dystopia. Ovaj Amerikanac i Šveđanin su na svom drugom albumu ponudili izvrsnu produkciju, moćne trešerske rifove i energičan tempo. No, svakako treba primetiti da Scythelord imaju i progresivnu komponentu i da su pesme na ovom izdanju distinktne, maštovite kompozicije sa karakterom i da se album sluša i kao neka vrsta konceptualne ploče. Veoma dobro, u svetloj tradiciji progresivnijeg thrash metala:

https://scythelordofficial.bandcamp.com/album/earth-boiling-dystopia

Kakva surovost na albumu Melodías para el fin del Mundo kolumbijskih Valium Ibahell! Mada, naravno, kada se album zove ,,melodije za kraj sveta", legitimno je očekivati i nekakav melanholični ambijentalni post metal, no ovom prilikom dobijamo razjareni crustthrash/ thrashcore koji manjak nekakve klasične muzičke naobrazbe nadomešćuje entuzijazmom i urlanjem. Ovo je sve puno disonantnih rifova i paklenog (povremeno ženskog?) vrištanja kako i dolikuje kraju sveta i mada pesme uglavnom počivaju na vrlo prostim temama, aranžmani iz njih izvlače dosta života a potpuno razularena, demonska izvedba završava ostatak posla. Sjajno:

https://valiumibahell.bandcamp.com/album/melod-as-para-el-fin-del-mundo

Šveđani Atonement na svom prvom izdanju, kaseti Merciless Blasphemy zvuče toliko old school da sam morao da proverim nije li u pitanju neko izdanje iz osamdeseth koje nam se danas vraća magijom interneta. Nije! Atonement su moderni bend čiji black-thrash zaista ima autentičnu '80s komponentu. Ovo je sirovo komponovano, divljački odsvirano i neodoljivo:

https://atonementsweden.bandcamp.com/album/merciless-blasphemy

Thoughtcrime iz Denvera su odlični na istoimenom debi-EP-ju mešajući malo melodičnog ,,alternativnog" metala sa thrash svirkom. Rezultat je kao da slušate grunge bend koji je otlrio Megadeth, sve spakovano u odlično napisane, dosta kompleksne pesme koje imaju i pamtljive melodije i refrene. Sve to i odlična produkcija. Impresivno:

https://thoughtcrime-official.bandcamp.com/album/thoughtcrime

Nema krastpanka dok ga Šveđani ne zavare. Doduše, često je to i malo premelodično za moj ukus, ali Valdsamt Motstand svoj sirovi hardkor pank mešaju sa malo black metal elemenata pa je kompilacija The Speedball Sessions Vol. 2 puna odlične muzike koja uživa u sirovosti ali zna da iznenadi lepom idejom i promenom atmosfere kada se najmanje nadate. Šesnaest pesama, remasterovan zvuk, vrlo prijatno:

https://valdsamtmotstand.bandcamp.com/album/the-speedball-sessions-vol-2

(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 03-07-2021, 14:51:41

Oh, novi split EP na kome su Agamenon Project? Dajte. Na ploči koja se (verovatno ne) zove #14_21 drugu stranu zauzima podrumski, jako sirovi hardkor pank bend Pinscher Attack koji zvuči kao teleportovan iz Slovenije 1982. Godine, Prelepo. Agamenon Project su ovde standardno odlični sa vrlo lo-fi zvukom ali i četiri pesme vrlo propisnog old school grindcorea. Divno a i plaćate kolikogod poželite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/14-21-agamenon-project-x-pinscher-attack

Za još premijum grindcorea tu su naši stari znanci Napalm Ted i ovaj finski sastav i na EP-ju Cesspool of Human Mind isporučuje brzinu, žestinu i oštrinu. Napalm Ted su razgovetniji i bliži ,,normalnom" hardcore punku nego što njihov polušaljivi naziv sugeriše, ali muzika je zapravo ozbiljna, precizna, a živa, dobro aranžirana i pogađa sve potrebne mete, skrećući i prema death metalu koliko je potrebno da stvari ostanu sveže. Odličan materijal od strane benda koji nas je na odličnost već prilično navikao:

https://napalmted.bandcamp.com/album/cesspool-of-human-mind

Knoll iz Tenesija kombinuju grindcore sa drugim ekstremnim metal žanrovima sa dosta uspeha pa je i njihov novi, živi album, Live at Roadburn Redux impresivno odsviran i pun upečatljive atmosfere na razmeđi grindcorea, black metala, raznih ,,post" skretanja itd. Ovo je, istovremeno i muzika bazirana na ideji disonance, neprijatnosti, praktično neprijateljstva prema slušaocu pa treba imati svesnu želju da je slušate, ali Knoll svakako uživo zvuče moćno i ovo je vredno truda, a i para mada bend hrišćanski skromno album nudi po ceni koju sami odredite:

https://knollvhs.bandcamp.com/album/live-at-roadburn-redux

THERUINDEATHMETALCULT je ime benda iz Kalifornije koji na kaseti i vinilu naslovljenim Fukking Apokalypse svira ekstremno primitivni, ekstremno old school death/ black metal. Ovo je muzika bez pretenzija na ikakve ,,više" elemente, utemeljena u udarcu i rifu, životinjskom vokalu i brutalnom izvođenju. Nema tu, jelte, suptilnosti, ali ima te neke infernalne, bestijalne energije. Ako ste nekada voleli Blasphemy, probajte i THERUINDEATHMETALCULT. Daunloud plaćate koliko želite:

https://thedeathmetalcult.bandcamp.com/album/fukking-apokalypse

Takođe iz Kalifornije su Flesh Pit čiji old school death metal zvuči bliže onome što danas podrazumevamo pod tim terminom. EP Monolith of Flesh ima pet pesama mračnih, jakih rifova i dobrog gruva, sa brzim delovima koji su hipnotički monotoni i jako dubokim, skoro prošaputanim vokalom. Bend odlično svira i pretvara svoju energičnu muziku u zbilja hipnotički, zamaman program rifova i ritma. Odlično:

https://fleshpitmetal.bandcamp.com/album/monolith-of-flesh

Moskovski Deadman Glory je ono što ja u svojoj glavi čujem kad pomislim na tehnički death metal. Album Voyager je superbrza, melodična mešavina gitara koje sviraju skoro neoklasičarske teme preko ćelavog, mekog basa i suludo brzih programiranih ritmova, sa vokalom odozgo koji je žestok ali vrlo razgovetan. Ovo zvuči kao kućna produkcija ali ekstremno posvećeno i pažljivo rađena pa ako volite muziku koja preteruje i to baš PRETERUJE ali impresionira u tom preterivanju, Voyager je odličan album:

https://deadmanglory.bandcamp.com/album/voyager

Poljski death metalci Existhor su toliko melodični i lirski nastrojeni na prvoj pesmi novog EP-ja, Elegies, da sam pomislio da su skroz napravili tranziciju u melodični blek metal i ka publici koja je nežnija i osećajnija. No, ostale dve pesme su bliže klasičnom death metalu ovog benda i zapravo sve na gomili su vrlo dobre. Existhor imaju dobar gruv i sviraju odlično, zajedno sa dobrom produkcijom pa je ovo lep paket:

https://existhor.bandcamp.com/album/elegies

Takođe Poljaci, Pandemic Outbreak, na svom debi albumu Skulls Beneath the Cross cepaju ozbiljan deaththrash koji ide brzo i ruši sve na svom putu. Ovo nije naročito inovativan pristup muzici, ali Pandemic Outbreak pišu tečne, prijatne pesme i sviraju energično i ubedljivo i ako vam ne zasmeta pomalo monotona atmosfera, ovo je zapravo odličan album žestokog, dobro produciranog poljskog metala:

https://youtu.be/qmoe34_es48

Voronješki Brontomorph su vrlo simpatični na demou Battle on koji nudi dve pesme gruverskog, vrlo dobro produciranog death metala. Ovo zvuči jako zrelo napisano, prosvirano i iznenađujuće dobro studijski odrađeno (slušajte taj sjajni, pljeskavi bas!) pa se nadam da Brontomorph planiraju album što pre:

https://brontomorph.bandcamp.com/album/battle-on

Cryptid iz Kentakija na istoimenom demo snimku takođe zvuče veoma dobro, nudeći disonantan, nervozan death metal koji u sebi ima samo malo djent/ deathcore elemenata da zvuči moderno ali se u suštini drži propisnog death metal menija. Četiri pesme, dosta odličnih ideja i cena koju sami odredite, pa je ovo veoma vredno pažnje:

https://cryptidky.bandcamp.com/album/cryptid

Vrlo prijatan death metal i na novom albumu nude naši stari znanci, Drawn and Quartered. Ovaj bend iz Sijetla mi je prijao i na svom prethodnom albumu, a novi, Congregation Pestilence donosi još poštenog, udaračkog death metala iz Sijetla. Ovo je već osmi album benda koji je započeo sa radom još polovinom devedesetih i mora se priznati da se ovde čuje da su na delu veterani i profesionalci. No, jednako važno je da Drawn and Quartered uspevaju da izbegnu zvuk rutiniranosti i iako muzika na ovom albumu zvuči kao, jelte, prepoznatljiv, udoban, razgažen death metal, ona istovremeno nema generičku, umornu, spojite-tačkice dimenziju. Pesme su, dakle, energične, glasne, ali i interesantno disonantne, zvuk je grub ali jako iskomprimovan, i sve je istovremeno i konfrontativno ali i prijateljski maštovito, baš kako i treba da bude sa death metalom koji je odavno solidifikovao svoje forme i sada inovira na mikroplanu. Drawn and Quartered sa ovim albumom pokazuju koliko to može da bude uspešno:

https://krucyator.bandcamp.com/album/congregation-pestilence

A za death metal koji ne inovira skoro ni malo ali se odlično oseća u svom posve retro formatu, Stress Angel je dvojac iz Bruklina koji sa debi albumom, Bursting Church ide nazad u zlatne godine old school death metala i donosi nam pesme ali i izvedbe koje zvuče skoro kao da ste našli izgubljene snimke Autopsy ili Death. Nije ovo imitatorska muzika, ima ovde da se čuje i malo blek metala, pa ponekad i malo neočekivanih ,,avangardnijih" gestova, no, Stress Angel su pre svega bend oslonjen na old school groove i prljavštinu. Činjenica da iza ovog albuma stoji cenjeni Dying Victims Productions trebalo bi da je dovoljna reklama, no svakako poslušajte sami i uverite se koliko Stress Angel uspešno rezurektuju stari zvuk i čine ga svojim, novim i uzbudljivim:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/stress-angel-bursting-church

Kad vam se bend zove ,,kanalizacija", jasno je da vam se muzika uglavnom NE sastoji od romantičnih balada. Sewer iz, opet, Dejtona u Ohaju su, očigledno, death metal bend i, štaviše, kažu za svoj EP, Death Miasma ,,true death is back". Jaka najava, za nešto što je u suštini demo primitivnog old school zvuka, no, Sewer imaju taj lo-fi, old school šarm, jednu razoružavajuću neposrednost i jednostavnost i ne mogu da kažem da mi ovo nije bilo zabavno:

https://sewerdeathmetal.bandcamp.com/album/death-miasma

Bostonski Stone the Oracle, naprotiv, sviraju prilično prijemčiv, pomalo tehnički death metal na EP-ju Extinction Imminent. Ovo je muzika koja se ne gubi u tehnici ali jeste aranžmanski i melodijski ambicioznija od uobičajene death metal ponude a bend generalno ima jedan razgovetniji zvuk i pristup izvedbi koji, iako veran death metal osnovama, možda znači i da su prijemčivi za nekakvu malo drugačiju, recimo metalcoreu bližu publiku. U svakom slučaju, dosta ideja i maštovitosti na ovom odličnom EP-ju, uz odličnu produkciju, pa to sve dobija i moje snažne preporuke.

https://stonetheoracle.bandcamp.com/album/extinction-imminent

Indonežanski Gerogot su u odličnoj formi na svom drugom albumu, Heading to Eternal. U tipično indonežanskom stilu ovo je brutalni death metal/ slamming death metal koji ne ostavlja prostora da se neinicirana publika tu sad nešto kao uključi. Sve je mračno, teško ko tuč, brzo i pakleno, ali i dobro producirano i pesme su pune zaokreta i iznenađenja. Nema ovde puno gruva ali bend nudi tehnički kvalitetnu svirku i pesme koje ipak imaju atmosfere i dinamiku. Fino:

https://gerogot.bandcamp.com/album/heading-to-eternal

Perversity Denied iz Bogote donose još slamming death metal materijala za gladne mase. Za razliku od nekih bendova koje sam poslušao pa preskočio, njihov split album sa Fatuous Rump, Perpetual Devouring of Splattered Putrid Organs ne gura mizoginiju u prvi plan i ovo je uglavnom do apstrakcije odvratno pričanje o istrebljenju čovečanstva i tuđinskim božanstvima. Muzika je, adekvatno, enegičan, krvoločan slam, ali zapravo zabavan, dinamičan i vrlo solidno produciran. Fatuous Rump nude ,,sobni" slem i opsesiju fekalijama, rektumima, raznim membranama u ljudskom telu itd. Ko voli, nije rđavo:

https://perversitydenied.bandcamp.com/album/perpetual-devouring-of-splattered-putrid-organs

Imaju i anglofoni brutal/ slem program za ponuditi. Exhumation su iz Liverpula i iako se njihov EP Sadistic Inhumanity ne ističe ne znam kakvim inovativnim pristupom ovom žanru, pričamo o pet pesama vrlo korektne svirke i dovoljno čukanja i gruva da ja budem zadovoljan. Exhumation nisu bend koji pokušava da bude ekstremniji od svega ostalog na tržištu i fokusiraniji je na dobre rifove, pažljivo aranžiranje i solidnu produkciju. Cenim taj napor:

https://exhumationuk.bandcamp.com/album/sadistic-inhumanity-ep

Tu je i slem iz Belgije. Sadistic Defilement na svom istoimenom albumu pružaju deset pesama prilično generičkog ,,kućnog" slema, koji, pak, ima solidnu produkciju za svoju klasu, kao i sasvim pristojne pesme. Hoću reći, ovo je niti inovativno niti sad nešto PRETERANO maštovito, ali isporučuje korektne količine brutalnosti i gruva koje su mi potrebne da se proveselim. Sadistic Defilement dobijaju posebne bodove za to što usred standardnih kežual-mizoginih tema za ovu muziku imaju i pesme poput Rapist Castration koja barem MALO uspostavlja ravnotežu.

https://vivisectmerch.bandcamp.com/album/sadistic-defilement

Još slema? Ima! Iz San Franciska dolaze Snuffed On Sight koji su od prošle godine snimili masu demoa i singlova. Njihov prvi kršteni EP, nazvan isto kao i bend ima četiri pesme gruverskog slema sa svinjskim vokalima i sve to sa dobrim, granitno čvrstim zvukom ali i svirkom koja zvuči kao da ovo proizvode tri čoveka u studiju radije nego duhovi u kompjuteru. Muzika ima i element beatdwon hardcorea ali je uprvom planu zaista brutalni, gruverski slamming death metal, snimljen dobro i pun dobrih rifova. Meni ovo lepo a i možete ga kupiti za koliko poželite:

https://snuffedonsight7k.bandcamp.com/album/snuffed-on-sight

Dharma su budistički death metal bend sa Tajvana i njihov upravo izašli prvi EP, Bhaisajyaguru je sjajna kombinacija energičnog death metala, malo himničnih blek metal elemenata ali i tradicionalnih budističkih napeva. Ovaj spoj funkcioniše sjajno jer govorimo o vrlo dobro produciranom i sjajno odsviranom materijalu koji ima taj neki dah svežine u pogledu harmonija i tema ali i klasičnu, vrlo dobro odrađenu death metal podlogu za mošing i šutiranje. Izvrsno:

https://dharmatw.bandcamp.com/album/bhaisajyaguru

Servant of Sorrow su iz države Njujork a na snimku Demo 2021 mešaju death metal i metalcore na način koji zapravo ne daje u konačnom proizvodu deathcore. Ove tri pesme su zaista više death metal, sa propisnim moš-delovima, radije nego sa deathcore breakdown pauzama dok se metalcore komponenta čuje pre svega u stilu pevanja i povremenim melodičnim ispadima. Zapravo mi se ovo prilično dopalo!

https://servantofsorrow1.bandcamp.com/album/demo-2021

Singapurski deaththrasheri Vrykolakas su svoj treći album doslovno nazvali And Vrykolakas Brings Chaos and Destruction, a što postaje opravdanije kada shvatite da je od prošlog albuma prošla čitava decenija. Ovo je svakako prijatna, energična ploča benda koji ima death metal težinu i hermetičnost ali ipak i razgovetniji, nešto prijemčiviji pristup izvedbama. To da je originalni materijal snimljen još 2010. godine pa bačen u đubre objašnjava i što pesme imaju jedan ne baš starinski ali svakako ,,klasičniji" rifaški program. Vrykolakas pišu možda i predugačke pesme za ono što u njima dobijamo, plus veoma glasan mastering ume da bude naporan za uši, ali generalno ovo je vrlo žestoka, vrlo rifaški hipnotična muzika i ne mogu da je ne preporučim:

https://vrykolakas666.bandcamp.com/album/2021-and-vrykolakas-brings-chaos-and-destruction-dark-blasphemies-records

Njujorški Last Legion imaju treći album, Legacy ov the Battle i njihova kombinacija poštenog, radničkog death metala, sa blek metalm i vikinškim temama je vitalna i zanimljiva i na ovom izdanju. Ovde se svira pošteno i znojavo, zvuk je onako, underground a pesme su maštovite, žestoke, sa iznenađujuće zabavnim ,,tech" detaljčićima i megadžulima energije koja se projektuje na slušaoca. Last Legion uspevaju da u old school death metal kalup ubace ogromnu količinu osobenog, ličnog izraza i snažno osveže ovaj pod-podžanr, kreirajući snažan i veoma zabavan album u tom procesu:

https://lastlegionband.bandcamp.com/album/legacy-ov-the-battle

Iz old schoola idemo direktno u new school, ili tako nešto: Perilaxe Occlusion iz Kanade sviraju death metal ali su teme njihovih pesama vezane za... kompjutersko renderovanje trodimenzionalne grafike? What the? U svakom slučaju, naslov njihovog drugog dema, Raytraces of Death pominje danas modernu tehniku izračunavanja ponašanja zraka svetlosti u trodimenzionalnim prosotrima, a muzika je teški, snažni death metal baziran na zvuku gitare proterane kroz HM-2 distorziju. I, mislim, nije to toliko new school, uopšte, Perilaxe Occlusion su zapravo bliži tom nekom blur-core zvuku iz pretprošle decenije, mada su im pesme manje kavernozne i razgovetnije od vedeta ovog pod-podžanra i bliže tom nekom ,,novom" OSDM modelu. Ali su i odlične, mračne, moćne, misteriozne, podugačke a zanimljive. Bend sebe poredi sa Tomb Mold i to je poštena komparacija koja s pravom treba da privuče publiku. Jedini problem sa ovim demom je što da biste kupili daunloud morate da kupite i kasetu...

https://perilaxeocclusion-gurglinggore.bandcamp.com/album/raytraces-of-death

Jedan od najboljih death metal albuma ne samo ove nedelje već i godine stiže iz Istanbula. Diabolizer na svom debi albumu, Khalkedonian Death kanališu energiju i šmekerske rifove kroz urnebesno brze i dinamične pesme koje su, da se razumemo, negde između Vader i Morbid Angel, ali Diabolizer, iako sviraju unutar vrlo jasno omeđenog stilskog prostora, zvuče autentično i ,,svoje". Naravno, ovo je i stil death metala koji ja najvie volim, baziran na moćnim rifovima, brzom tempu, tehnički izbrušenoj ali ne razmetljivoj svirci, sa svom zanatskom izvrsnošću članova benda stavljenom u funkciju dobrih pesama. Khalkedonian Death je odlična ploča uz koju možda samo treba dati upozorenje da je mastering veoma glasan mada miks u ogormnoj meri ovo kompenzuje i kreira zvučnu sliku koja je neočekivano topla i prijatna. Odlična ploča:

https://diabolizer.bandcamp.com/album/khalkedonian-death

I jedini album koji po intenzitetu i moćnosti može da parira istanbulskom buldožeru dolazi nam iz Denvera. Kvartet iz Kolorada, Noctambulist, je na svom drugom albumu, The Barren Form, naprosto pocepao, koristeći death metal kao vatreno oružje kojim se osvaja svet a slušalac tera na predaju sem ako je dovoljno snažan da izdrži konstantne baraže zastrašujuće rafalnih ritmova, urnebesnih gitara i vrhunski bestijalnog pevanja. Ovo je death metal koji se ne zamara mošerskim rifovima i radije samo gazi napred iz sve snage, oslanjajući se u jednoj meri i na atmosferu, slično određenim formama blek metala. Poslednjih meseci smo imali slične albume, recimo od strane Moral Collapse ili, možda sličnije, takođe Denverskih Of Feather and Bone. Noctambulist spajaju sve ono najagresivnije u death i black metalu, svirajući na granici brzine dostupne ljudskom telu, ali i pišući pesme koje nisu samo sve-vreme-svom-snagom već mini-narativi sa varijacijama u dinamici, atmosferi i volumenu. Vrlo, dakle, agresivno ali i izuzetno dobro. Najveći problem? Jako glasan master, naravno, ali ko to izdrži biće nagrađen izvrsnim albumom ekstremnog metala:

https://noctambulist1.bandcamp.com/album/the-barren-form

Kosmic Dragon su novi kalifornijski power metal sastav koji se trudi da po definiciji cheesy dimenziju ove muzike podvuče i okrene na šalu – članovi se slikaju sa plastičnim zračnim pištoljima i mačevima a debi EP, The Galactic Hammer ima i gotovo humoristički intro. No, muzika je zapravo ozbiljna i pričamo o punokrvnom, dobro napisanom heavy metalu melodičnije, ali energične power provinijencije. Odličan debi:

https://kosmicdragon.bandcamp.com/album/the-galactic-hammer

Tu je i novi Nanowar of Steel. Skoro da sam mogao da se zakunem da je ova ekipa iz Rima nedavno izbacila novi album, ali brza provera pokazuje da je to bilo 2018. godine. Valjda je jasno da se nisam naročito uželeo ovog benda, ali nije to neka indikacija da su oni, kao, nešto loši ili da novi album, Italian Folk Metal, ne valja. Naprotiv, Italian Folk Metal isporučuje TAČNO ono što piše na pakovanju, kombinujući violine, gajde, narodnjačke melodije, blage naklone klasičnoj muzici, hedbengersko čukanje, prijateljski formatiran blek metal, i humor, za jednu zabavnu, mada svakako ,,komercijalnu" mešavinu. Nanowar of Steel spadaju u ono krilo modernog metala koje svoju popularnost bazira na kooptiranju narodnog melosa ovaploćenog u pamtljivim, veselim poskočicama (radije nego da se traži neki duboku duhovni sadržaj u folkloru) i kombinovanju istih sa korektnim ali tek funkcionalnim tvrdim metal-sviranjem. Italian Folk Metal je u ovom smislu izuzetno napravljeno i ispolirano sočinjenije koje apsolutno garantuje zabavu i veselje na letnjim žurkama, ako već ne nekakav visoki koncept i poseban identitet. Mislim, ne mora metal uvek da ruši sve filozofske granice da bi bio vredan, to hoću da kažem. Ponekada je dovoljno da je zabavan:

https://nanowarofsteel.bandcamp.com/album/italian-folk-metal

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l8fIqIqdEmTTff2Ea8Lqh8Hh88teD0x9M

Demo (nazvan samo Demo) benda Road Pig iz Nju Džersija počinje najavom Lorda Hummungusa iz Mad Max 2, koja vro korektno postavlja očekivanja za muziku što ćemo je dalje slušati. Ovo je, dakle, nesumnjivo, razvikan, glasan, a i odlično snimljen i odsviran punk'n'roll-metal koji zvuči kao da ste Motorhead izblendirali sa Poison Idea, posolili sa The Dwarves i napunili mu rezervoar visokooktanskim gorivom. Vozački, razbijački, puno sjajnih rifova i refrena, kratko i jasno – zašto ovo već nema vinilnu veriju? Ne propustiti:

https://roadpig.bandcamp.com/album/demo

Psychic Bastard iz Luizijane VEOMA voli stari Godflesh jer demo snimak nazvan 2021 Demo koji nam nudi za cenu što je sami odredimo nije samo inspirisan ranim pločama bimringemske ekipe već je na neki način pokušaj njihove imitacije. Ničeg lošeg u tome nema jer današnji Godflesh svakako zvuči malo drugačije, a Psychic Bastard na ovom demou demonstrira (demo – demonstracija) solidnu tehniku koju samo treba staviti u službu NEŠTO originalnije muzike. Ali meni se ovo dopada:

https://psychicbastard.bandcamp.com/album/2021-demo

Losanđeleski Maniak Cop ostavljaju solidan utisak svojim prvim, istoimenim EP-jem. Ovo je šest pesama klasičnog heavy metala vidno insirisanog NWOBHM formulama a Maniak Cop ne samo što znaju sve fore i trikove već i pišu odlične pesme i njihov materijal zvuči autentično i ubedljivo. Hoću reći, bilo koju od ovih pesama mogli ste čuti na nekoj kompilaciji napravljenoj, recimo 1984. godine i ne bi zvučala nimalo pogrešno (sem preglasnog masteringa, dakako). Bend ima tri gitare i svira ko mator. Izvrsno:

https://maniakcop.bandcamp.com/album/maniak-cop

Solare Sanctum iz Bostona imaju prilično impresivan album svemirskog, progresivnog, melodičnog, epskog heavy metala inspirisanog Klarkovim romanom Grad i zvezde. Ovo je svakko suviše melodično za mene, ali Solare Sanctum su mi prijatni na ime toga da njihove pesme ne pate od progresivističkog komplikovanja i da njihovi aranžmani deluju prirodno i tečno radije nego mehanički sklopljeno da deluju ,,matematičarski". Zašto bend album ove kompleksne a prijatne, izvrsno producirane muzike nudi po ceni koju sami odredite, ne znam, ali treba ih zbog toga hvaliti do neba:

https://solaresanctum.bandcamp.com/album/solare-sanctum-2

Rekoh već da su Moskovljani Age of Rage previše kičasti za moj ukus, bla bla bla, ali novi album, svega tri meseca posle prethodnog, Wind Of The Wasteland Part II je svakako zabavan, kičast ali pompezan na jedan drzak, simpatičan način. Age of Rage mešaju više modernijih heavy metal trendova u jednu teatralnu, cheesy predstavu koja ne uspeva da mi ukloni osmeh sa lica:

https://ageofrage.bandcamp.com/album/wind-of-the-wasteland-part-ii

Simpatični Dream Troll iz Lidsa imaju treći album, Realm of the Tormentör i njihov ,,komercijalniji" NWOBHM zvuk je ovde u finoj formi. Dream Troll su istesali pisanje pesama, ali i zvuk, pa muzika ovde zvuči kao spremna za juriš na top liste singlova (ali i albuma, jer je ovde kvalitet prilično ujednačen) iz, recimo, 1985. godine. Malo Tygers of Pan Tang, malo Def Leppard, malo možda čak i Whitesnake, Dream Troll isporučuju robu tačno po specifikaciji i album koji se sa zadovoljstvom može slušati ako imate 60 ali i 16 godina:

https://dreamtroll.bandcamp.com/album/realm-of-the-tormentor

Za kraj, hevi metal! Queen of Distortion su bend koji se zaista trudi da skoristi činjenicu da na mikrofonu ima harizmatičnu ženu u liku jedne Christine Krüger pa je ona fokus svih promo fotografija, ali i na stilizovan način i glavni lik na omotu prvog albuma, Checkmate! Što je sve OK, jer je Krügerova vrlodobar heavy metal frontvumen i vokalistkinja koja ne bi položila prijemni za operu niti ostvarila ne znam kakvu karijeru kao soul pevačica, ali za metal je IDEALNA. Ima lepu boju glasa, ima dobar sluh, ima energiju i stav i u tom nekom panteonu nemačkih heavy metal pevačica brzo se nametnula kao solidan izazivač za tron kraljice. Tu je svakako zaslužan i ostatak benda jer je Checkmate! sklopljen od dobro napisanih pesama koje imaju klasičnu heavy osnovu ali i moderniju, oštriju izvedbu pa se sve ovaploćuje u jednom melodičnom himničnim i hedbengerskom formatu koji isporučuje sve što treba za moj groš. Album ima čak trinaest pesama, što je podosta, ali je produciran dovoljno lepo da poprilično trajanje ne zamori uši preko neke prihvatljive granice. Moram da kažem da sam vrlo impresioniran ovim debijem i bendu želim mnogo uspeha:

https://queenofdistortion.bandcamp.com/album/checkmate

Krsta Klatić Klaja · 08-07-2021, 13:05:55

https://www.blabbermouth.net/news/new-zealand-mother-names-her-three-children-metallica-slayer-and-pantera/

Meho Krljic · 10-07-2021, 14:35:10

Ove nedelje u metalu nekoliko starih favorita stiže sa pristojnim novim pločama a tu je i nekoliko neočekivanih lepota. Leto je dobro za metal.

Blek metal za otvaranje! Danski Vile Retribution zvuči vrlo sigurno i izgrađeno na novom EP-ju, Silenced. Bend iza sebe ima već dva albuma i jedan EP, pa se ovde radi o iskusnoj black-death ekipi čiji novi EP je vrlo prijatna mešavina mošerskih death metal rifova i melodičnijeg blek metal krljanja. Ovo je prilično ,,progresivno" aranžirano sa kompleksnijim temama koje se razvijaju dosta vremena i pažljivo produciranim zvukom. Veoma dobar EP:

https://vileretribution.bandcamp.com/album/silenced

Argentinski Yaggernath svira vrlo sirov garažni blackened punk thrash metal, mešajući izuzetno energičnu, razjarenu izvedbu sa pesmama koje imaju D-beat inerciju kretanja napred, ali i mošerske delove. Zapravo, aranžmani su kompleksniji nego što bi se očekivalo, ali muzika pre svega osvaja energijom. Treba izdržati oštar, sirov garažni zvuk, ali ovo, EP Rise Of The Black God, je vrlo pristojno:

https://yaggernath.bandcamp.com/album/rise-of-the-black-god

Ruski Orrosta je simpatičan na debi EP-ju Wintermorgen koji nudi tri pesme kućno produciranog, ali dopadljivo melodičnog, pomalo folki, pomalo klasičarskog blek metala. Ako se apstrahuje prilično amaterski zvuk, teme su lepe (Снежная песнь je vrlo prijatan cheesy folk-metal), dopadljivo i ne traju predugo, pa ovo ima potencijala. Plaćate koliko poželite a činjenica da ovde klavir vodi glavnu reč daje svemu jednu otmenost kojoj je teško odoleti:

https://orrosta.bandcamp.com/album/wintermorgen

Novi Marras, nazvan Endtime Sermon je još jedan solidan komad finskog blek metala, sa sve energijom, oštrinom ali i epskim, narodnjačkim temama i atmosferom. Plus crkvom koju guta oganj na omotu. Nije ovo neki moj fazon (sem te crkve) (šali se malo čika Meho), prečesto je u srednjem tempu i srednjim frekvencijama, ali to su sitne zamerke i ovo je bez sumnje dobro i vredno pažnje:

https://marrasblackmetal.bandcamp.com/album/endtime-sermon

Rimljani Under imaju gomilu dobrih pesama na svom trećem albumu, Panzer Commando. Iako se bend nominalno vodi kao sirovi blek metal, ovo uopšte nije sirovo, samo je fokusirano na rifove i energiju, ali pesme su zapravo kompleksno napisane, sa mnogo nestandardnih harmonija za blek metal ali i dosta thraserskog rif-rada. Da je bubanj malo življi (umesto dosta nedinamičnih programiranih udaraljki), ovo bi bio i bolji album, ai i ovako je Panzer Commando jedna vro prijatna kolekcija disonantnog, ali zapaljivog trešerskog, pomalo avangardnog blek metala koju vredi potrošiti, pogotovo po skromnoj ceni za koju se daunloud daje:

https://under666.bandcamp.com/album/panzer-commando

Britanski Ealdfeond svira blek metal inspirisan karipskim nasleđem, komunizmom i skandinavskim blek metal uzorima. Šašava kombinacija ali debi album, The Red Terror vredi da se čuje. Ovo je prilično nestandardno, sa dosta različitih metal uticaja u muzici gde je blek-vokal jedina stvar koja pesme drži u tom nekom žanrovskom prostoru. Da je produkcija bolja, bilo bi i bolje, ali i ovako ima ovde interesantnog materijala da se posluša:

https://ealdfeond.bandcamp.com/album/the-red-terror-3

Iako Cessation iz San Dijega sebe vode kao Funeral Doom sastav, njihov prvi demo, takođe Cessation, upravo izbačen kao kaseta od strane vrednih ljudi iz Transylvanian Recordings je mnogo više black-death metal nego ikakav doom. Ne žalim se, da ne bude zabune, jer ova jedna pesma od dvadeset minuta krlja i to pošteno, sa mnogo energičnih, mošerskih momenata, sve u prijatnoj lo-fi produkciji. Kada bend pređe u funeral doom mod rada i ovo je prijatno i srazmerno melodično. Ovo je ekipa već aktivnih muzičara pa se čuje iskustvo, ali demo je veoma ,,garažnog" tipa što mu daje dosta šarma. Daunloud plaćate koliko hoćete:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/cessation

Poljaci Goat Tyrant opasno krljaju na novom EP-ju, Towards The Threshold Of Death nudeći vrlo old school zvuk i svirku. Iako je u pitanju blackened thrash metal, po toj nekoj modernoj nomenklaturi, fer je i reći da Goat Tyrant zapravo sviraju blek metal stare škole, pre nego što su neke stvari solidifikovane kao obavezni sadržaj, pa ovaj EP zvuči kao da je ispao iz 1985. godine, samo uz nešto bolju produkciju, ali sa očuvanim tim tr00 zvukom krša, loma i očajničke strasti. Uostalom, bend potpisuje svoj rad rečima ,,evil and morbid metal of death". Vrlo lepo:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/towards-the-threshold-of-death

Švedski melodični blek metalci Burning Darkness imaju drugi album, Dödens makt i mada muzika nije sasvim po mom ukusu, ne mogu da ne pohvalim dinamičan, topao zvuk i jedan veliki trud oko aranžmana. Burning Darkness su rešili da sazrevanje za njih znači da će pesme biti kompleksnije sa neprebrojnim promenama ritma i dinamike, što, uz i dalje vrlo melodične rifove i teme, kreira uzbudljivu kombinaciju. Meni je to na momente i premelodično i ima previše promena, ali ne mogu da kažem da se ne čuju trud i strastvenost:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/d-dens-makt

Finski Odious Devotion na svom trećem albumu, Ilmestys donosi skoro udžbenički primer modernog blek metala: album ima samo četiri dugačke pesme, muzika je shoegaze koliko i metal, sve je jako melanholično i producirano da se čuju i nežni pritisci na dirke klavira koliko i distorzirane gitare... No, ovo je i odlično napisano i odsvirano vrlo sigurno pa Odious Devotion mogu da preporučim bez rezervi:

https://odiousdevotion.bandcamp.com/

Nije prošlo ni mesec dana od prethodnog a ruska blek metal mašina Wintaar donosi nam novi. Pain Is Every Memory zvuči, pa, vrlo solidno, pogotovo kad se uzme u obzir da je ovo već peti album jednočlanog projekta ove godine, sa emotivnom izvedbom i prijemčivim temama. Naravno, pesme su možda imalo predugačke za ono što se u njima događa, ali ima sve to jednu dostojanstvenu dimenziju i mada i bilo okej da WV malo uspori i da sledeći album bude sastavljen od same krtine, ovde i dalje ima dovoljno lepih momenata da ja budem zadovoljan:

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/pain-is-every-memory

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad ga slušam to bude nešto dobro kao što je austrijski Necrodes. Prvi EP ovog, naravno jednočlanog, projekta, Isolation ima iznenađujuće dobar, topao zvuk i pesme koje nikuda ne žure ali imaju, pored te melanholične atmosfere, i vrlo solidan gruv. Ovo ne bih ni smatrao blek metalom da se Necrodes ne dere kao demon, a što, priznajem, pomalo i ruši atmosferu i ove pesme bi mi možda bile i bolje kao instrumentali. No, pevanja nema mnogo i ovo je vrlo prijatan, upečatljiv materijal:

https://necrodes.bandcamp.com/album/isolation-3

I Slovenci kamra su atmosferični na svoj način sa dugačkim pesmama i odjekujućim instrumentima, no njihova je atmosfera više preteća a manje melanholična na EP-ju Conversing With Ghosts. Interesantan debi:

https://onismproductions.bandcamp.com/album/conversing-with-ghosts

Dying Kings su relativno nov australijski sirovi blek metal bend sa dva albuma iz 2019. i 2020. godine, ali ovde bubnjeve svira veteran ekstremne muzike, Davros Wroblewski (ex-Rupture) a što je bilo dovoljno da sa pažnjom poslušam novi, živi album Dying Kings live 2019-2021. I nisam se razočarao. Ovo su sirovi, jako sirovi snimci ali se kvalitet zvuka zapravo sjajno uklapa sa energičnom, jednostavnom a dobrom svirkom benda koji blek metal vraća korenima ali ima sasvim ambiciozne pesme i aranžmane u maniru, hajde da kažem, ranih Darkthrone. Vredi poslušati:

https://davroswroblewski.bandcamp.com/album/dying-kings-live-2019-2021

Xasthur je bio jedna od ranih vedeta depresivnog blek metala, upečatljiv jednočlani projekat koji je za malo više od deset godina snimio masu sjajnog materijala pre nego što je njegov mastermajnd, Scott Conner rešio da okonča projekat i nastavi da radi akustični folk u projektu Nocturnal Poisoning. No, Xasthur se nedavno vratio i Victims of the Times je, pa, kolekcija mrčanih pesama akustičnog folka. Dakle, ovo NIJE metal ali kako mnogo blek metal muzičara radi primitivističku folk muziku nije zgoreg preslušati ovako dobru ploču da gazda još jednom pokaže mlađariji kako se to zapravo radi:

https://xasthurband.bandcamp.com/album/victims-of-the-times

Novi sing Feminazgul, A Mallacht je veoma ambiciozan i raskošan u aranžiranju i zvuku i ovo je s pravom jedan od najprodavanijih metal daunlouda na Bandcampu ove nedelje. Laura Beach i saradnice ovde spajaju sve što vezujemo za njih – i energičan metal i magijske obrede, i lunarnu simboliku, i lepe, eterične vokale i egzotične instrumente. Singl košta samo dolar i jedanaest centi a celu diskografiju benda trenutno možete kupiti za manje od osam dolara pa ako imate inklinacija ka blek metalu koji je levičarski, antifašistički, transprijatelski itd. ali je istovremeno i VEOMA maštovit, teatralan i poštuje i koristi žanr na najbolji način, pohitajte:

https://feminazgul.bandcamp.com/album/a-mallacht

Ko ipak voli klasičniji blek metal, pa, tu mu je novi EP Mayhema, pod nazivom Atavistic Black Disorder / Kommando a koji je u stvari EP iz dva dela. Prve tri pesme su jedan nov, odličan komad i dve pesme koje su već bile bonus na nekim verzijama izvrsnog albuma Daemon od pre dve godine i kako sam se o ovom albumu izrazio vrlo biranim rečima, tako i ove tri pesme od mene dobijaju jak palac na gore iako se sasvim legitimno može reći da su Mayhem sada našli formulu i da je samo eksploatišu. Ali, mislim, to je dobra formula i pričamo o tri odlične, old school ali ne nostalgične pesme u kojima svirka zvuči živo, energično – miljama udaljena od nekakvog upeglanog studijskog bezdušja – a rifovi i atmosfere su prepoznatljivo ,,mejhemovski" i mada ovaj bend danas ne iznenađuje i ne čudi svojim ekscentričnim eksperimentima, ovo je svakako više nego prijatno da se čuje. E, sad, ko želi iznenađenja, pa, ovaj bend sada objavljuje za Century Media pa su druge četiri pesme obrade, er, Dischargea, Dead Kennedys, Ramones i Rudimentary Peni. ,,Metalci koji obrađuju pankere" je već, jelte, forma za sebe i gotovo da nema prominentnijeg benda iz ekstremnog krila metala koji nije uradio bar nekoliko panka obrada, i naravno da je sjajno videti da Mayhem 1) imaju dobar ukus i 2) biraju relativno neočekivane pesme od svakog od legendarnih bendova koje rade (mislim, ko je IKADA obradio Hellnation od Dead Kennedys??? A pesma je uvek jebala kevu!). da ne pominjem da Attila odvaljuje kako peva. Za ove obrade Necrobutcher je doveo i Maniaca i Messiaha nazad u bend pa je ovo svakako slavlje na sve strane, a Maniac se izvanredno pokazao kao klon Jelloa Biafre na Hellnation. Ovaj EP, dakle, nije nekakav novi korak napred za Mayhem ali jeste izvrstan korak u stranu i uzimanje vazduha za dalje:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lEo7rwNSOSg2eypD23vsYD7dPq0gElBys&src=Linkfire&lId=4e9ca493-3a6a-4544-9273-9c9ed83f3e5e&cId=d3e78bd7-4c47-11e6-9fd0-066c3e7a8751

Dosta zanimljiv argentinski blek metal u vidu trećeg albuma benda Genuflexión koji meša krljanje i nešto ,,mekše", ,,sakralne" delove sa meodičnim pevanjem i sve to pakuje u oštar, prirodan zvuk. Padre de todos los abismos je, očigledno, ploča sa velikim narativom i bend ga uvezuje u podugačke pesme koje imaju i atmosferu ali i povremeno odlične rifove, a koja je kombinacija danas ipak retkost. Vrlo vredno pažnje:

https://youtu.be/SzqSov1INk0

Poljaci Dola na albumu Czasy sviraju jednu avangardnu mešavinu doom metala, dron muzike, možda malo blek metala... Sve je to izuzetno ozbiljno, teatralno, svečano i puno nestandardnih instrumenata (mnogo akustične gitare, tu je i harmonijum, pa i truba) i, ako me imalo znate – meni je to sjajno. Naravno da ja volim muziku koja je ovako ozbiljna i pretenciozna i sva u jednoj mračnoj ali zreloj atmosferi. Nije ovo mnogo metal ali nije i da nije. Vredi čuti:

https://dola.bandcamp.com/album/czasy

Za kraj blek metal sekcije: moćni su ukrajinski Elderblood na svom trećem albumu, Achrony. Ovo počinje nedužnim pevanjem nekakvih ukrajinskih majki koje su krenule u polje da obave poljoprivredne radove, ali se nastavlja ekstremno razbijačkim blek metalom koji nominalno ima simfonijske prerogative ali je miks veoma tvrd i u muzici ima više death metala nego simfonijskog orkestra. Izvanredna, razvaljivačka svirka i autoritativno napisane pesme su zaista poduprte tim dobrim miksom koji svemu daje oštrinu i udar a da opet čuva dovoljno prostora i dinamike u zvuku da album ne zvuči ravno i hladno. Izvanredna ploča na kojoj su simfonijski elementi stručno utkani u gustu teksturu razbješnjelog METALA. Ovako se to radi, rodbino:

https://elderblood.bandcamp.com/album/achrony

Idemo na spore metal forme, stoner, psihodeliju, sludge i naravno doom. Epski doom metal koji sviraju Mourn the Light iz Konektikata nekako nije po mojoj volji, no, bend svakako ima viziju i zvuk na debi albumu Suffer, Then We're Gone. Mene valjda žulja što je ovo malo prenaglašeno melodično za moj ukus, ali ja sam budala pa svakako treba poslušati kako bend ima heavy zvuk ali lepe, prijatne teme i kako se sve to spaja kroz devet pesama odmerenog hevi metala sa malo doom začina odozgo:

https://mournthelight.bandcamp.com/album/suffer-then-were-gone

Professor Electric su iz Las Vegasa i, barem na novom albumu, Emerging Forth Into The Light, sviraju letalnu kombinaciju bluza, panka, noise rocka i stonera. Album ima jednu oštru, andergraund dimenziju sa nestašnim pesmama koje su istovremeno i opako zarazne i neodgovorne jer se bend više zanima za dobar gruv nego za osvajanje slušaoca melodičnim refrenom. Odlična kolekcija rokenrol pesama, odličan zvuk, odličan album:

https://professorelectric.bandcamp.com/album/emerging-forth-into-the-light

Doomed and Stoned Records su se baš zatrčali da rade ove godine. Nova kompilacija, Doomed & Stoned in Hellas (Vol. II) je nastavak prošlogodišnje prve istraživačke ekspedicije u grčki stoner i doom andergraund i ovde imamo čak 44 nova benda sa ove scene (nakon kupovine sam uzeo da daunloudujem MP3 u 320 kbps i ovo je 633 megabajta metala!!!). Grci generalno kidaju kada je u pitanju stoner rok pa ovde ima i masa vrlo dobro produciranih, robusno zvučećih desert i stoner bendova, ali ima i raznih doom čudesa koja vredi proveriti. Kao i obično, plaćate koliko hoćete i kao i obično ovo ne treba propustiti:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-hellas-vol-ii

U mom životu uvek ima mesta za dobre obrade Black Sabbath, a Novozelanđani 3000AD su napravili odličan posao sa Hole in the Sky. Ovo je singl sa jednom pesmom, ali, jelte, KAKVOM pesmom. Odlična izvedba, dobra produkcija, pun pogodak:

https://metalscraprecords.bandcamp.com/album/3000ad-hole-in-the-sky

Meksikanci Satánico Pandemonium valjaju raspali psihodelični doom metal na novom EP-ju, Espectrofilia, svirajući sporo, uz sasvim nesvete količine distorzije i dobre, hipnotičke rifove. Satánico Pandemonium su jedan od onih bendova inspirisanih starim horor filmovima i narkoticima radije nego romantičarskom poezijom i Espectrofilia je više tok svesti nego precizno pisan materijal. Ali zvuči dobro:

https://lsdr.bandcamp.com/album/espectrofilia-ep

Lep je i novi Rat King. Ovo je jedan od dva benda iz SAD sa ovim imenom, ali za razliku od ekipe iz Indijane koja je od stoner-doom zvuka došla do deathgrinda, ekipa iz Sijetla na novom albumu, Omen, piči izvrstan gruverski sludge doom, sa sanjarskim, melodičnim vokalima i ta kombinacija jakih gitarčina, teškog ritma i srazmerno ,,nežnijeg" pevanja je pun pogodak. Naravno, pomaže što je sve odlično napisano i što je gruv jako pokretački i moćan te što album ima dobar zvuk. Sjajno:

https://ratkingdoom.bandcamp.com/album/omen

Vroclavski Ethbaal na svom drugom albumu, Repent or end up suffering, polivaju jakim rifovima, zakucavaju teškim ritmom i dosoljavaju surovim, promuklim vokalom. Ime igre je sludge-doom metal i rekao bih da se bend sasvim uklapa u dobro razvijenu poljsku doom/ stoner/ sludge scenu, nudeći jednu zanatsku korektnost i dobru produkciju. Ne čujem na albumu nešto što bi ga izdvojilo iz čopora, ali je sve gruvi i hevi i prija uhu:

https://ethbaal.bandcamp.com/album/repent-or-end-up-suffering

Collapsian iz Arizone na svom drugom albumu, Age of Exigency valjaju glasan, jako distorziran doom sludge zvuk koji uspeva da pored sve buke i urlanja ostavi jedan dostojanstven utisak. Muzika Collapsian je neka vrsta stoičkog podnošenja bola i pronalaženja načina da se on pretoči u nešto pokretno, kinetičko, pa i lepo i ovaj album me je i pored vrlo agresivnog zvuka, impresionirao:

https://collapsian.bandcamp.com/album/age-of-exigency

Heavy Relic iz Britanije nudi na albumu Heavy Electric Sounds, pa, baš ono što očekujete: instrumentalni, psihodelični rok koji je pravljen u kućnim uslovima ali zvuči dosta dobro. Nick Toone koji sve ovo potpisuje je solidan muzičar i ako apstrahujemo tanak i nedinamičan bubanj, njegov performans na gitari, bas-gitari i klavijaturama je uglavnom veoma dobar sa puno svemirskih efekata, psihodeličnih atmosfera i propisnog džemovanja. Vredi čuti:

https://heavyrelic.bandcamp.com/album/heavy-electric-sounds

Tu je i novi Octopus Diver, ne znam ni ja koji već po redu i Dreams Of The Flying Diver ponovo nudi sanjive, instrumentalne džemove, ovog puta sa ipak minimalnim ritmovima koji prate nežne, odjekujuće gitare. Ništa specijalno novo ali prijatno tripozno kao i uvek:

https://octopusdiver.bandcamp.com/album/dreams-of-the-flying-diver

Da ne zadocne ni Stoned karma, objavljena je nova kolekcija, Karma Wizard Collection III i ovo je deset pesama sporog, prijatnog psihodeličnog zvuka uz koji se savršeno može ne raditi ništa. Stoned Karma su konzistentni u onome što pružaju i sa njima nikada nećete pogrešiti:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/karma-wizard-collection-iii

Odličan split album teškog roka/ stonera i čega već ne na izvrsnoj švedskoj etiketi Ozium Records. Are We Ape "Magick Tongue" / Ridge : "The Hidden Entities:The Cayuga Session" je podugačko ime za album ali ova dva benda nude jako dobar zvuk. Are We Ape su više gruverski desert/ stoner rock dok su The Ridge bliži pank roku ali oba benda imaju revolveraški stav i odličan zvuk. Ozium Records ne greše:

https://oziumrecords.bandcamp.com/album/are-we-ape-magick-tongue-ridge-the-hidden-entities-the-cayuga-session

Francuzi Monas su na istoimenom EP-ju vrlo dostojanstveni sa sporim, meditativnim a heavy, glasnim pesmama koje su negde između stoner roka, progresive pa i malo post rok mirisa, nudeći više melodije nego što je tipično za stoner ali ne gubeći gruv. Lep zvuk i dobre pesme, ovo me je prijatno iznenadilo:

https://monasfr.bandcamp.com/album/monas-2

Finski Takezo omaju odličan novi singl, Goats, snimljen uživo u studiju. Njihov sludge/ doom metal ovde ima jednu prijatnu apokaliptičnu dimenziju sa moćnim, a sirovim zvukom i vrlo strastvenim izvođenjem. Dve pesme od kojih prva traje devet a druga šest i po minuta, vrlo dobro:

https://takezoband.bandcamp.com/album/goats

Nymbus iz Bostona su zanimljiv kvartet koji na albumu The City zvuči prilično osobeno. Ova muzika spaja stoner/ doom težinu sa psihodeličnom ali i jednom iznenađujuće prirodno uklopljenom pop notom koja svemu daje jak lični pečat. Kada metalci u ovakvoj muzici traže spone sa pop muzikom to je najčešće posezanje za readymade shoegaze formulama ali Nymbus imaju više post-pank mirisa u svemu i ovaj album me je baš naterao da obratim pažnju:

https://nymbus.bandcamp.com/album/the-city

Desärtico iz Zaragoze u Španjolskoj takođe imaju zanimljiv album faziranog stoner roka, nazvan prosto VII. Ovo je standardnija stoner muzika, ali i Desärtico uspevaju da svojim pesmama daju ličnu dimenziju, pišući upečatljive, pamtljive teme i aranžirajući kompozicije da zvuče slobodnije, spontanije, malo možda i eskperimentalnije od pukog rada po formuli. Miks je takođe malo ,,pomeren" u odnosu na nekakav prosek pa je ovo, uz opasku da plaćate koliko želite, album koji svakako vredi čuti:

https://desartico.bandcamp.com/album/vii

Za neraspoložene među nama, novi projekat kardifskog muzičara Matta Strangisa, nazvan Doubtsower, mogao bi biti prava stvar. Ovo je spor, mračan a povremeno melanholičan doom metal sa dobrom dinamikom, pametnim korišćenjem klavijatura i izvrištanim vokalima, taman na preseku interesovanja emo i malo ekstremnije publike. Asphyxiation of a Seasick Soul, debi album ovog projekta ima pet dugačkih pesama i ko voli, uživaće:

https://doubtsower.bandcamp.com/album/asphyxiation-of-a-seasick-soul

Žensko-muški kombo Psychic Hit iz Oklenda vraćaju psihodelični hard rok/ hevi metal na velika vrata, podsećajući da je Kalifornija uvek imala šta da kaže na ove teme. Njihov debi album, Solutio je prijatno producirana i vrlo lepo odsvirana ploča dobrih rifova, lepog gruva i zanimljivih vokala, sa dahom starinske, '70s muzike, ali bez nostalgične zagledanosti u bolju prošlost. Vredi probati:

https://psychichit.bandcamp.com/album/solutio-2

Jednočlani argentinski Bwitch na EP-ju Rituals ima taman dovoljno ekscentričnih ideja i karaktera da njegov lo-fi psihodelični, rodno fluidni doom metal bude zanimljiv. Francisco Calvinho se ovde maltene sve vreme drži istog tempa i dinamike ali Bwitch ima svoju (kučkastu) magiju:

https://bwitch.bandcamp.com/album/rituals

Brazilski Desert Druid and the Acid Caravan su se oglasili prvim EP-jem, The VVitch i ovo su četiri pesme jako faziranog, tamnog doom metala koji je ipak pre svega naklonjen gruvu u svojoj eksploraciji starih horor filmova i veštičijih obreda. Desert Druid and the Acid Caravan su prilično jeftin i lo-fi provod, ali zvuče autentično, posvećeno i meni se njihov organski zvuk dopada, a pesme imaju duše:

https://desertdruidandtheacidcaravan.bandcamp.com/album/the-vvitch-3

Rokenrol album nedelje je svakako sedma ploča koju su za italijanski Heavy Psych Sounds Records izbacili losanđeleski majstori The Lords of Altamont. Tune In, Turn On, Electrify! je snimljen u pandemijskim uslovima, sa članovima koji su svoje delove snimali na različitim stranama sveta, ali se to zaista ne čuje. Ovo je živa, energična i atraktivna rok muzika koja od kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih uzima distorziju i psihodeliju i postavlja se na idealnu sredinu između roka, panka, garaže, drogiranja i himne. A ovo su stvarno himne, The Lords of Altamont nisu izgubili ni delić talenta za pravljenje memorabilnih, poletnih pesama koje su oplemenjene prljavim, električnim zvukom i uz koje ćete tapkati nogom, tresti glavom i voziti kola na sopstvenu odgovornost. Obavezna lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-lords-of-altamont-tune-in-turn-on-electrify

Ubrzavamo! Mladi speed metalci Black Denim Rage sa Floride demonstriraju svoje kvalitete na živom snimku (iz internet strima, naravno), ThunderFest Live Session. Ovaj bend mi se dopao ranije ove godine mada zamerka da su im pesme predugačke i dalje stoji. Da su ovi čvrsti a melodični komadi skraćeni na tri minuta, čini mi se da bi sve bilo efektnije, no bend uživo svakako zvuči ubedljivo i ovo je prijatan snimak sa cenom od ,,dajte koliko imate":

https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/thunderfest-live-session

Kalifornijski Rail Rage na svom istoimenom debi albumu nude sirov, ali dosta dobro napisan thrash metal koji i produkcijski i idejno zvuči vrlo '80s mojim ušima, ali ne u smislu da kopira neki postojeći predložak već da ima to uzbuđenje kombinovanja različitih aspekata ekstremnog metala i panka u dinamičnu, glasnu mešavinu. Bude to vrlo simpatično mada se morate navići na relativno podrumsku produkciju, no, Rail Rage svakako imaju više srca i identiteta od mase imitatorskih neothrash bendova za koje niko nema vremena:

https://railrage.bandcamp.com/album/rail-rage

Whitethrash imju dosta nesrećno ime, ali ovaj kvartet iz Pensilvanije svira vrlo dopadljiv thrash metal/ crossover na albumu Slamm BBQ, njihovom trećem. Ovo je pristojno producirana ploča koja ima maštovite rifove, dobar tempo i jednu naglašenu razgovetnost – produkcija je čista, svaka reč pevanja se razume – i može se zamisliti kako masa na koncertima radosno slemuje uz ove pesme. Deset pesama, pevač koji je mogao doći iz Mucky Pup, odličan zvuk, preporuke!

https://whitethrashofficial.bandcamp.com/album/slamm-bbq

Ima milion bendova sa imenom Backlash, ali najnoviji je iz Čikaga i svira odličan mid-tempo thrash metal sa malo groove elemenata. Album Colossus je jasno utemeljen na klasičnim formulama, po uzoru na Megadeth, Slayer, Metallicu, pa i malo Pantere i ovo je vrlo sigurno napisano i odsvirano, sve sa dosta karaktera itd. Jedina zamerka ide na potpuno nedinamičan zvuk bubnja, ali kako je ovo vrlo disciplinovana muzika, to ne smeta previše. Backlash su kvalitetni i zavređuju pažnju:

https://backlashus.bandcamp.com/album/colossus

Cold Steel je vrlo metalsko ime a ova mlada ekipa sa Floride svira sasvim solidan, opet mid-tempo thrash metal sa malo crossover ambicija na EP-ju Will of Spiritual Cleansing. Dobri rifovi, odličan gruv, solidna produkcija, sve zvuči kao vrlo dobar early '90s produkt. Poslušati:

https://coldsteel813.bandcamp.com/album/will-of-spiritual-cleansing

Dosta sam sumnjičav prema bendovima koji pesmama ne daju imena nego samo naređaju rimske brojeve. Ovo je u najvećem broju slučajeva ili znak pretencioznosti ili lenjosti, ali, evo, Swamp Lion iz Sent Luisa makar na stoimenom EP-ju sviraju pristojnu muziku. Ovo je nekakav thrashcore sa ne naročito skupom produkcijom ali sa dosta energičnom svirkom i besnim pevačem, te osvežavajućim varijacijama u atmosferi i ritmovima tokom kratkih, ekonomičnih, dvoipominutnih pesama. Materijal se nudi po ceni koju sami odredite pa ovo vredi da se makar čuje:

https://swamplion.bandcamp.com/album/swamp-lion-2
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 10-07-2021, 14:36:53

Rumunski Grinder, uprkos imenu, ne sviraju grindcore na svom istoimenom albumu. No, Grinder, album, je pristojna smeša thrash i groove metala sa surovim, prijemčivim zvukom, dobrim rifovima, energičnom izvedbom i promuklim vokalom. Da je producirano skuplje, bilo bi spremno da igra u prvoj ligi, ali i ovako je dobro:

https://grinderband.bandcamp.com/album/grinder

Norveški Ghetto Ghouls su sirovi i oštri na svom trećem EP-ju, The Horror of Party Beach a koji spaja vrištav pank i primitivan metal u nečemu što ima trešersku napaljenost ali i pankersku anarhičnost. Nije nesimpatično mada treba izdržati abrazivan zvuk:

https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/the-horror-of-party-beach

Mnogo mi se dopao EP Burning Ambitions (2021 Promo) kalifornijskog thrash metal kvarteta Ravage Realm. Ovi mladi momci vele da je njihova, jelte, goruća ambicija da vrate thrash njegovim divljačkim korenima, poput Slayera, Sodoma i Sepulture. Pošteno! Imamo već dovoljno matematički preciznih, mid-tempo trešera i jedna ovakva oluja metala nam je preko potrebna. Burning Ambitions svakako zvuči živo, sirovo i moćno, ali Ravage Realm nisu ljudi koji kriju nekompetentnost iza krinke autentičnosti pa je ovo superiorno napisano, sjajno odsvirano i dobro producirano. Samo je urnebesno žestoko. Četiri pesme za četiri dolara i večnost užitka – sa ovim ne možete pogrešiti:

https://ravagerealm.bandcamp.com/album/burning-ambitions-2021-promo

Ukrajninski Обрій (tj. horizont) je kolaboracija između raznih hardkor i metal muzičara iz Užgoroda i istoimeni album sakuplja svu muziku koju je bend snimio tokom proteklih osam godina. Kako se i može očekivati, ovo je kombinacija prevashodno death i groove metala, ne nužno sasvim po mom ukusu ali zapravo prilično dobro oblikovana, uglavnom solidno snimljena i prijatna za slušanje. Vredi čuti:

https://trismusrecords.bandcamp.com/album/--5

Ne slušam često taj neki moderni metalcore ali dissect iz Singapura su me šarmirali energičnom svirkom i prilično dobro odmerenom disonancom na svom EP-ju Anatomy of Aberration. Ovo je, onako, vrištavo i gruverski, odlično producirano i žestoko a to da su pesme kratke i ekonomične uveliko pomaže. Bend sebi pripisuje i eksperimentalnu komponentu što se očitava u harmonijama, matematičarskim ritmovima ali i interesantnm zvučnim montažama pa ovo svakako ima i raznovrsnost i vredi da se sluša:

https://dissectfrequency.bandcamp.com/album/anatomy-of-aberration

Besan, očajan, lo-fi hardcore thrash iz Irske na singlu The Dead Hands Of The Past kvinteta Drainland. Meni se ovo, naravno, jako dopada jer je brzo i vrlo tr00 a nemasterovan snimak svemu dodaje notu andergraund autentičnosti. Plaćate koliko hoćete:

https://drainland.bandcamp.com/album/the-dead-hands-of-the-past

Prison Sex iz Sijetla imaju nešto skuplju produkciju (ne mnogo) i njihova muzika je glasnija, ali i ovo je jednostavni, svedeni, nabadački hardkorpank, sa malo crust i grind elemenata i meni vrlo prija njegova jednostavnost i tečni aranžmani koji imaju mesta i za gruv i za malo (kvazi) slemova između uobičajenog krljačkog programa. Kratko, slatko, jeftino, savršeno:

https://prisonsex.bandcamp.com/album/prison-sex

Kad se bend zove Scum a izdanje The Grind Sessions, nema mnogo sumnje u to šta će se ovde čuti. No, Teksašani svoj uraganski grindcore kombinuju sa samo malo death metal elemenata za jedan vrlo energičan program pesama koje traju od negde pola pa do dva i po minuta. Za fanove old school grajnda tipa ranih Terorajzer i slično:

https://scum7.bandcamp.com/album/the-grind-sessions

Italijani Dragnet nude takođe odličan grindcore sa ukusom Terorajzera na snimku Nxtmrsn Sessions, sa deset pesama, koljačkom, razbijačkom svirkom, pesmama koje ako dobace do minut, dobro je, dobrim old school rifčinama i generalno odličnim zvukom. Da bi se sasvim utemeljio old school pedigre ekipe, tu su i obrade Discharge (Realities of War), Napalm Death (The Kill) i Repulsion (Stench of Burnign Death) što je siguran put do mog srca. Ne propustiti:

https://dragnetgrind.bandcamp.com/album/nxtmrsn-sessions

Fed Ash iz Sirakuze u Njujorku su mi bili vrlo solidni na svojoj nedavnoj kaseti pa je i novi snimak, Pestilent Breath potvrdio da se radi o solidnoj ekipi. I ovde je na programu disonantna, mučna ali odlično sklopljena salata grindcorea i sludge metala sa malo audio-kolaža/ power electronics elemenata i kako je ovo odlično odsvirano, dobro napisano i pametno sekvencirano, mogu ga preporučiti iz sve snage:

https://fedash.bandcamp.com/album/pestilential-breath-collaboration-w-god-of-gaps

Novi split za brazilski grindcore buldožer Agamenon Project. Ovog puta sa druge strane su DXLXM, a to nisu deca loših muzičara nego još jedan brazilski crust/ grind bend koji je dao snimak sa probe i... pa, ako volite lo—fi pank, ovo je pomozi bože. Agamenon Project su, naravno mnogo bolji i ovo kao i uvek vredi makar zbog ovog vrednog projekta a i plaćate koliko želite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/15-21-agamenon-project-x-dxlxmx

Mongrels iz Virdžinije su ,,doomgrind" kvartet koji opako krlja na EP-ju Heavenly Dregs. Ovo je više blackened hardcore, da se mi razumemo, sa teškim, sporim sludge nabadanjima između brutalnih blastbitova, sa odličnim vokalom i uobičajenim disonancama na gitarama koje kreiraju napete, energične rifove. Sve je to spakovno u pesme koje su sjajno napisane i producirane sa taman koliko treba prostornosti i dinamike da ovo mogu da preporučim kao jedno od najboljih izdanja ove nedelje. A još se daje za koliko hoćete!

https://wearemongrels.bandcamp.com/album/heavenly-dregs

Dishonest Escape su vrlo zanimljiv bend iz Njujorka koji meša svakojake elemente u jednu eksplozivnu kolekciju rifova, vrištanja gruva i čukanja. EP Vivid ima čak osam pesama a u kojima se grindcore i mathcore elementi sudaraju sa mošerskim, sludgerskim momentima pa i malo djentaškog sečenja u vrlo besnoj, vrlo tenzičnoj muzici koja podiže temperaturu sve do opšteg požara. Odlično:

https://dishonestescape.bandcamp.com/album/vivid

Kolumbijski Altars of Rebellion svira već više od dvadeset godina pa to objašnjava što im treći album, Capital Phase of Karma, snimljen deset godina posle drugog, zvuči ovako zrelo. Altars of Rebellion ovde kombinuju energičan, brz, vrlo tehnički death metal sa melodičnijim temama pa i malo simfonijskog prizvuka sa kolekciju pesama koje su žestoke i interesantne i mogle bi da budu bliske i blek metal publici.Oblikovanje albuma oko sedam smrtnih greha je takođe fin koncept i Capital Phase of Karma je uzbudljiva, raznovrsna i tehnički izvrsna kolekcija pesama. Vredi!

https://altarsofrebellion.bandcamp.com/album/capital-phase-of-karma

Španci Barbarian Prophecies sa svojim petim albumom, Horizon, utvrđuju solidne pozicije u progresivnom death metalu što su ih izborili radom tokom prethodne dve decenije. Horizon je melodična, prijatna ploča metala u kome je glavni ,,death" element pevanje odlične (sada i basistkinje) Chouse. Muzika je žestoka i glasna, ali sa dosta prijemčivih elemenata u vidu rifova koji vuku na melodeath ili na melodični blek metal, sve to spakovano u progresivne ali ne isforsirano komplikovane aranžmane. Uz lepu produkciju, ovo je vrlo dobro zaokružen paket koji mogu da slušaju i ljudi što ne bi death metal stavili na prvo mesto u svojim preferencama, ali i propisni death metalci. Vrlo dobro:

https://barbarianprophecies.bandcamp.com/album/horizon

Poljski Erupted Evil su me fino protresli svojim novim EP-jem, Teufel. Uz mračan naziv ide i, jelte, mračna muzika, pa je trio za ovu ploču spremio četiri pesme mošerskog, teškog, tamnog death metala koji povremeno pravi izlete u naglašenije melodičnu teritoriju sa virtuoznim solažama. Lepo to osveži jedan generalno old school zvuk koji je prijatno kavernozan i nudi dosta mošerskih rifova a u produkciji koja je prostorna, dinamična, baš kako odgovara samoj muzici. Sva ova lepota, uključujući obradu Mortician na kraju nudi se za samo jedan evro:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/teufel

Još tamnog, nevaljalog, podzemnog death metala stiže nam iz Sent Luisa sa EP-jem Bloodspawn sastava Bloodspawn. Ovo je lo-fi, vrlo gruverski i baš onako bolesno kako očekujete od benda koji kaže da je ovo muzika o ,,getting high as fuck on body parts" a bubnjar se zove Boner Cancer. No, Bloodspawn i od govana umeju da naprave dobru pitu i ovo lepo roka:

https://bloodspawn.bandcamp.com/album/bloodspawn

Prošle nedelje izašao je novi At the Gates, a koji sam ja tek naknadno poslušao. Ne znam koliko će zvučati iznenađujuće ali ja zapravo nisam neki veliki ljubitelj njihove muzike uz obrazloženje da su At the Gates, kad su dobri, dobri jer imitiraju Dismember a kada nisu dobri, to je jer ne imitiraju Dismember. Ovo je naravno potpuno nefer, ali taj me je izgovor služio skoro tri decenije unazad. Elem, The Nightmare of Being je tek sedmi album ovih vedeta švedskog death metala i, s obzirom da ja od njega nisam imao nikakva specijalna očekivanja – uopšte nije rđav. Ovo je jedna ne preterano ambiciozna ali svakako prijatna kombinacija melodičnog (švedskog) death metala sa progresivnijim elementima, gde je sve uklopljeno da bude tečno, udobno i da se zadovolji i publika koja je vrhunac ovog benda našla sa klasičnim albumom Slaughter of the Soul od pre dve i po decenije, ali i ona publika koja je pokupljena usput, kroz nastupe na raznim festivalima i kasnije ploče. Hoću da kažem, nije ovo specijalno po mom ukusu ali je DOBRO u okviru onog što jeste – ovo je melodični death metal koji ima dovoljno težine i energije za moje potrebe, a dovoljno mašte i raznovrsnosti za potrebe publike kojoj death nije primarno interesovanje. Lindbergovo pevanje je ekspresivno i upečatljivo, produkcija je četvrtasta i glasna ali solidna i kogod imalo voli švedski death metal, ovde će sebi nesumnjivo naći u čemu da uživa.

https://youtu.be/1W3avpbtmM0

Slično, ni australijski death metal dvojac Domination Campaign na svom prvencu, Onward to Glory neće nikoga baciti na patos silinom imaginacije, dubinom originalnosti niti širinom vizije, ali ovo je glasan, masivan metal koji koristi vokabular i zvuk death metala da napravi vrlo jednostavne, gruverske pesme koje ne mogu da ne budu barem malo simpatične. Za moje uho ovde nema mnogo nekakve velike supstance, ali Domination Campaign uspevaju da spoje death metal snagu sa groove metal interesovanjem za, jelte, gruv i raspoloženje pa je Onward to Glory neka vrsta death metal albuma za moshcore i groove publiku. Što nije nečasno:

https://dominationcampaign.bandcamp.com/album/onward-to-glory

Prošle nedelje smo imali dosta notabilnog slema, pa evo one nedelje Indonežana Anthropophagus Depravity da nastave niz svojim debi albumom Apocalypto. Ovo je, da bude jasno, tehnički vrlo pristojan, vrlo solidno produciran brutal death/ slamming death metal, a ono gde se bend ne izdvaja iz indonežanskog (visokog, doduše) proseka je u kvalitetu pesama. Nisu one rđave, da bude jasno, Anthropophagus Depravity se samo drže oprobanih formula i daju malo čukanja, malo gruva, malo atmosfere. Tema albuma, vidljiva i iz naslova, je ono što bendu daje određenu osobenost i karakter pa je verovatno fokus na centralnoameričku istoriju i brutalne prakse žrtvovanja ljudi mračnim bozima i ono što je učinilo da ovaj album izađe za kalifornijski Comatose Music a ne za, recimo, indonežanski Brutal Mind. U svakom slučaju, pristojno ako već ne donosi veliku originalnost. Ali tuče:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/apocalypto

Epitomectomy su, po imenu se već vidi, još jedan slamming death metal bend, ovog puta iz Pensilvanije. Pričamo o strogo kućnom prijektu dvojice drugara koji je ipak dovoljno kvalitetan da zavredi barem jedno slušanje EP-ja The Epitome Of Fucked, gde je regrutovao i goste iz Vile Impregnation i Agonal Breathing. Nije ovo neki supernadahnut slem, da bude jasno, ali raznolikost vokala u ponudi, neki dobar rif i pristojna produkcija ga izvlače:

https://epitomectomy.bandcamp.com/album/the-epitome-of-fucked

Nisam siguran u koju fioku bi išao EP (nazvan samo EP) čeških Opice s dřívkama pa neka ga ovde. Česi prave kompleksan a gruvi, recimo, avangardni deathgrind sa ogromnom količinom elektronskih pomagala a da sve nekako zvuči gruvi i prijemčivo, ne isforsirano i sintetički. Šest pesama, plaćate koliko hoćete a razloga za sreću u vidu energične svirke i simpatičnih pank i death tema ima dosta:

https://opicesdrivkama.bandcamp.com/album/ep

Dvočlani Ceres iz... negde u Americi su snimili kasetu Tyrants Rise koju sam na prvo slušanje ignorisao jer mi je bila nekako ,,demo" zvuka, ali ovo je, da budemo iskreni, dopadljiv epski/ power metal koji ima četiri sasvim solidne, melodične pesme a ni produkcija, iako zaista pomalo demo kvaliteta, nije rđava. Ogreših se ali evo, ispravljam:

https://ceresheavymetal.bandcamp.com/album/tyrants-rise

Mob Rulz su iz Virdžinije i postoje, navodno, još od osamdesetih a tek sada su se osovili na noge da snimaju album. Dobro, bolje ikad nego ikad, a singl Night Stalker/ Up in Heaven je vrlo solidan komad komercijalnijeg metala iz osamdesetih sa modernom ali ne i prebudženom produkcijom. Da sam ovo čuo 1984. godine, Mob Rulz bi mi sigurno bili na radaru, a i danas mogu da cenim ovaj odmereni, radio-friendly ali ipak vrlo pošteno odrađeni metal u Night Stalker. Druga pesma je zapravo mnogo komercijalnija i u pitanju je melodičnija power balada kakve mi se ni tada ne bi dopale ali bend i ovo piše i izvodi vrlo autentično. Motrićemo na album:

https://youtu.be/psOaYtOrQuc

Meksički Doomsday već dve i po decenije sviraju svoj neoklasični metal pa novi album, Leyendas zvuči i pomalo retro. No, ko voli melodičnu muziku sa teatralnim temama i distorziranim gitarma ovde će svakako umeti da nađe svoje zadovoljstvo. Kod ovog albuma najproblematičniji je miks koji pati od pomanjkanja dinamike, ali sve ostalo je dosta dobro i ciljna grupa treba da ga proveri:

https://doomsdaymx.bandcamp.com/album/leyendas

Satan's Blade iz San Hozea u Kaliforniji na omotu svog singla-ja Cobra Strike imaju nacrtanog baju obrađenog steroidima i tetoviranog američkom zastavom koji se roksa u venu kobrinim otrovnim zubima. Tvrdo. Muzika je, pak, odličan klasični heavy metal/ speed metal sa vrištećim, karakternim pevanjem, odličnim rifovima i nabijenim tempom. Vrlo impresivno a tu su i dve pesme snimljene uživo koje nemaju neki kvalitet zvuka ali bend svira izvrsno. Po ceni od ,,dajte šta imate" ovo je apsolutno nezaobilazno za propisnu heavy metal publiku:

https://satansblade.bandcamp.com/album/cobra-strike

E, pa, za kraj... ne dobijamo svake nedelje – pa ni svake godine – nova Godflesh izdanja pa mi je tako New Flesh in Dub Vol 1 ulepšao nedelju. Da bude jasno, ovo je pre svega kompilacija remiksa Godflesh pesama iz najnovije faze benda (originalne pesme su sa Decline & Fall, A World Lit Only by Fire i Post Self) a koji su bili dopstupni na raznim specijalnim izdanjima i prodaje se kao dodatak Long Live the New Flesh boks setu, no, imati sve sakupljeno na gomilu bez sumnje vredi osam dolara koje Justin i Benny za ovo traže, plus tu su i dve neobjavljene pesme iz Post Self faze. Ja sam Justina JAKO voleo kada se hvatao remiksovanja u osamdesetima i ranim devedesetima i mada su kasniji ,,in Dub" projekti bili nešto manje uspešni, uvek je bilo osvežavajuće čuti kako izglda njegov drugi, neobavezni, pogled na postojeći materijal. Tako treba slušati i New Flesh in Dub Vol 1, kao kolekciju razbarušenih eksperimenata od kojih neki donose nove transcendencije a neki su samo pomalo ekscentrični ekscesi (Shut me Down sa svojim skrečovanjem, recimo?). ,,Normalna" publika svakako dobija mnogo klasičnog Godflesh nabadanja sa teškim ritmovima, meljućim basom i Justinovom ledenom gitarom, ali nada je da će i oni biti intrigirani maštovitošću i avanturističkim duhom koji se ovde vidi i biti inspirisani na dalja istraživanja. Dve nove pesme su za mene već vredne cene karte za ovo jer je Post Self, iako ne među najboljim Godflesh albumima, bio ploča nove slobode i nesputane eksperimentatorske ambicije pa je Your Nature Your Nurture odličan komad koji jako dobro radi sa ritmom i ambijentom a Gateway je ,,klasičniji" Godflesh džem sa hipnotičkim gitarama i Justinovim ranjivim vokalima preko nepraštajućeg ritma. Pričamo o bendu koji mi je jedna od najvažnijih stvari u životu i čija izdanja ja kupujem bez ikakvog razmišljanja već decenijama pa je jasno da i nisam objektivan, ali naravno, ovo i nije bez razloga – New Flesh in Dub Vol 1 je odlično podsećanje na transgresivnu, međužanrovsku energiju ovog projekta i fascinantna demonstracija koliko još gladi i želje ima kod ova dva čoveka.

https://godflesh1.bandcamp.com/album/new-flesh-in-dub-vol-1

Meho Krljic · 17-07-2021, 12:11:29

E, pa, ako su najgore vrućine prošle i sada samo ima da se izborimo sa nečovečnom vlagom i povratkom pandemije onda je valjda sve u redu. Vreme je za metal (mada je to vreme uvek):

Iiiii, blek metal kao i obično za sam početak! Rusi Thanatomass sa prvom pesmom svog novog EP-ja, Black Vitriol & Iron Fire otvaraju portal za pakao i od te tačke nadalje sve postaje još GORE. I još bolje, naravno, ovo je orkanski, destruktivan blek metal za koga bi epitet ,,sirovi" bio daleko preblag, ali nikako zato što su Thanatomass ikako nekompetentni za sviranje svojih instrumenata već samo zato što je ovo istinski paklen, satanski urnebesan blek metal stare škole, neodoljivo zaraznih rifova, umešno iskombinovanih speed metal i old school death metal elemenata sa klasičnom blek perverzijom, energije koja deluje anarhično ali spakovanom u dobro urađene pesme. Dok ovo budete čitali, vinil će već biti rasprodat (ja kucam a piše da je ostao samo još jedan komad), a digitalna verzija albuma je za sada nenabavljiva, ali valjda će biti 15. Avgusta kad ovo zvanično izađe. No svakako ovo slušajte na internetu do iznemoglosti jer je URNEBESNO.

https://nomadsnakepit.bandcamp.com/album/black-vitriol-iron-fire

Fantastičan drugi abum i od strane istanbulskih Sarinvomit. Awaken Ye Impious Hordes of Shaitan je vrlo prijatna, vrlo old school ali tehnički vrlo kvalitetna smeša black metala, nešto malo death metala, nešto malo thrash metala, sve to odsvirano što se kaže bestijalno i proiducirano tako da čovek može da ga divljački odvrne a da mu se ne raspadnu zvučnici. To cenim iz sve snage jer je ovo album za ODVRTANJE pošto je pun superiornih rifova i satanske vriske, ali naravno da to ne treba da zamagli istinu da su Sarinvomit i vrlo raznovrsni i maštoviti u komponovanju, pružajući pun, moćan program tokom celog trajanja. Izvanredno:

https://sarinvomit.bandcamp.com/album/awaken-ye-impious-hordes-of-shaitan

https://www.youtube.com/watch?v=vjBwyDqpW4g

Ja relativno često pominjem da nisam neki zaljubljenik u britanski blek metal ali kompilacija Supporting British Black Metal - Vol 7 koju je ove nedelje izbacio Wulfhere Productions ima među svoje 23 pesme mnogo lepih komada. Ovaj izdavač se izuzetno potrudio oko izbora i ova, poslednja kompilacija u seriji je odlično podsećanje da bez obzira na moja kmečanja u Ujedinjenom kraljevstvu ima mnogo toga dobrog ili zanimljivog da se čuje. Ovaj album je stilski vrlo raznovrstan, pa na njemu ima svega, od old school sirovine do savremenijih, više ,,emo" bendova i vredi ga poslušati čista srca & otvorena uma:

https://wulfhereproductions.bandcamp.com/album/supporting-british-black-metal-vol-7

Rusi Gorech vrlo pristojni na svom prvom EP-ju Suffer In The Cold koji, snimljen zimus ali sad objavljen zvuči kao nešto što bi čovek priželjkivao, s obzirom na, jelte, paklene vrućine protekle nedelje. Enivej, ovo je odlično produciran moderniji i melodičan blek metal sa lepim temama i dobro napisanim pesmama i meni se jako dopao:

https://thegorech.bandcamp.com/album/suffer-in-the-cold
https://slowsnowrecords.bandcamp.com/album/suffer-in-the-cold

Norveški Gandferd je toliko sirov i old school da mi je skoro neprirodno što ga slušam u digitalnoj formi. Album Tyr og Hagl donosi sedam pesama užasno distorziranih gitara i vrištanja, ali i nešto atmosfere. Sve je to vrlo hermetično i neprijateljski nastrojeno spram slušaoca ali pubika kojoj je ovo namenjeno to i voli:

https://youtu.be/o6V0S2omFTg

Ukrajinski projekat Lava ima sjajne ideje i šteta je da nema para za malo skuplju produkciju. No, čak ni pomalo ,,demo" kvalitet produkcije albuma Sacrificial Ritual of Primordial Fire ne umanjuje značajno kvalitet albuma koji me je osvojio maštovitošću i kvalitetom svirke, pogotovo pevanja, a POGOTOVO ženskog pevanja koje omplemenjuje pakleno prebijanje od koga se najveći deo albuma sastoji. Vrlo zanimljivo:

https://lavaplaguemetal.bandcamp.com/album/sacrificial-ritual-of-primordial-fire

Rusi Shadowmoor imaju odličan živi EP sa četiri pesme, Life in Dungeon (LIVE 2021) a koji nudi finu kombinaciju između old school black metal pristupa i nekih savremenijih tendencija, jelte, bližih post-blek zvuku. Kad smo već kod zvuka, ovo je vrlo solidno snimljeno a bend zvuči kvalitetno, živahno i raspoloženo za prave studijske podvige. Odlično a naplaćuje se samo dolar:

https://shadowmoor.bandcamp.com/album/life-in-dungeon-live-2021

Takođe Rusi Krahnholm su takođe vrlo dobri na trećem albumu, A Wind in the Cold Night. Ovo je nominalno atmosferični blek metal, sa dugačkim pesmama i, jelte, atmosferama, ali Krahnholm ne piju sa istog shoegaze izvora kao većina bratije u ovom podžanru. Njihova muzika je mračnija, hororičnija i njene su atmosfere time meni prijemčivije. Odlična produkcija i sjajno pevanje na Ruskom su dodatni razlozi da se ovaj album posluša sa apetitom:

https://krahnholm.bandcamp.com/album/a-wind-in-the-cold-night

Brazilski Katabasis pakuje više od pola sata svirke u svega tri pesme na EP-ju Descida ao Abismo Interior Retificando a Amorfa Chama da Dissolução. Koliki naslov! Ovo je, dakle, vrlo ambiciozna muzika sa svake strane i to da izdavač ovaj bend taguje i sa ,,unorthodox black metal" je dobra indikacija da se ovde ne koriste standardne formule i readymade rešenja. Naprotiv, bend je drsko imaginativan i zaista ide nekim svojim putem kroz dugačke, složene aranžmane koji uprkos svom baroknom sadržaju ne zaboravljaju da metal treba da CEPA. Odlična ploča:

https://blackheartsrecords.bandcamp.com/album/katabasis-descida-ao-abismo-interior-retificando-a-amorfa-chama-da-dissolu-o

Kad nazovete svoj EP Underground Black Metal to je primer savršene sinergije marketinga i sadržaja, jelte, pogotovo ako taj vaš andergraund blek metal ičemu valja. Iranski Garhelenth zvuči vrlo simpatično, sa pankerskim, jednostavnim ali solidnim blek metal pesmama i pristojnim izvedbama. Ima ovde mesta i za emocije pa, eto, poslušajte:

https://garhelenth.bandcamp.com/album/--6

Kanađani Ulvik zvuče odlično na albumu Cascades, sa svojim atmosferičnim ali i kinematskim blek metalom koji uspeva da iskombinuje melodičnost i oštrinu na meni prijemčiv način. Ova dva momka svoj bend nazivaju audiovizuelnim projektom i ovaj album dobro prikazuje taj njihov multimedijalni potencijal kroz odlično napisane, evokativne pesme:

https://ulvik.bandcamp.com/album/cascades

Mađarski BÁL je nastavio da sazreva pa tako novi album, Tánc još više proširuje format atmosferičnog blek metala uvodeći razne goste, nove instrumente, spoken word delove... Mora se priznati da je ovo prilično maštovito i solidno producirano i da ovaj autor ima da se pohvali pred svetom sada već jednim impresivnim opusom:

https://valentbaal.bandcamp.com/album/t-nc

Švedski Kryptan su nov bend osnovan prethodne godine ali sa odlčno produciranim i epski zvučećim istoimenim EP-jem ove godine. Kryptan, EP, je moderna ploča sa nešto manje akcenta na rifovima a više na atmosferama, no ovo nije atmosferični ili melodični blek metal uprkos prisustvu i jednog i drugog, već poštena satanistička svirka po klasičnom skandinavskom receptu. Vrlo lepo:

https://kryptan.bandcamp.com/album/kryptan

https://youtu.be/nSLh4gXieFQ

I Ophidian Malice su nov bend, iz Samare u Rusiji, a debi album, Disgusting Ritual je, pa, simpatičan, spajajući taj moderniji blek metal sa dosta atmosfere i oštar, sirov zvuk. Ovo je kombinacia koja za moj račun dosta dobro pali a Ophidian Malice ubace i po koji lep rif ili temu što mi drže pažnju. Album traje četrdeset minuta što je možda i idealno za muziku koja dosta svog šmeka bazira na hipnotičnosti i monotoniji a koja ipak ima i nešto dinamike i, jelte, akcije. Odlična svirka i stav:

https://derschwarzetod.bandcamp.com/album/disgusting-ritual

https://autodafeprod.bandcamp.com/album/disgusting-ritual

Codex Nero je novi poljski blek metal projekat i debi album, The Great Harvest Of Death je, za Poljake već uobičajeno ubedljiva kombinacija teatralne, veličanstvene atmosfere, čvrste, kvalitetne svirke i profi produkcije. Nije ovaj album sad nešto previše po mom ukusu – melodičan je i više u atmosferi nego u rifu i sve to – ali je vrlo dobro sklopljen i, mislim, idealno prilagođen svjoj ciljnoj grupi. Poslušati:

https://liberkhaosproductions.bandcamp.com/album/the-great-harvest-of-death

The Cult of Grinning Martyrs je ,,pesimistički" jednočlani blek metal bend iz SAD i mada ja generalno zaobilazim ovakve projekte koji imaju tendenciju da budu isuviše self-indulgentni da bi porodili dobru muziku, EP MMXXI nije rđav. Ove dve pesme su promišljenije napisane i bolje producirane od uobičajene kućne ponude a No one, koji sve to pravi demonstrira dosta talenta i sluha. Plaćate koliko želite:

https://thecultofgrinningmartyrs.bandcamp.com/album/mmxxi

Egipatski black-death šampioni Crescent imaju novi, odlični album nazvan Carving the Fires of Akhet. Ovoje već treća ploča sastava koji sada radi u Nemačkoj i u pitanju je kombinacija tvrde black death svirke i ,,etničkih" tema, sa malo ritualnih momenata. Sve to ima jednu simpatičnu kinematsku formu ali muzika je uvek žestoko odsvirana i agresivna u potrebnoj meri da nema govora o nekakvom umiljavanju publici izvan extreme metal geta. Vrlo dobro:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/carving-the-fires-of-akhet
https://youtu.be/RRfD98KKRoA

Idemo sada na sporiju muziku. Eaters of the Soil su novi bend iz Utrehta sa ambicijom da spoje doom metal i free jazz. Nisu prvi, ali ovo je svakako i u 2021. godini častan pokušaj pa je prvi EP, nazvan isto Eaters of the Soil zanimljiva i za uho prijatna smeša atmosfere, ritma i zvuka koji je po poreklu nemuzičkog tipa ali je uklopljen u muziku. Nije ovo, naravno, ni sasvim zaokružena forma, ali slušanje kako bend tu formu traži jeste deo iskustva i Eaters of the Soil svakako vredi poslušati na ime imaginativnosti i te pomenute dobre atmosfere. Plus, trombon je instrument STVOREN za doom metal. Daunloud plaćate po želji a fizičko izdanje donosi ugledni Forbidden Place Records:

https://eatersofthesoil.bandcamp.com/album/eaters-of-the-soil-ep
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/eaters-of-the-soil-e-p

Somme su sa Novog Zelanda a njihov živi album, Live @ The Wine Cellar je odlična demonstracija njihovog pristupa drone/ doom metal formulama, sa dugačkim pesmama punim razobručenih gitara, teških ritmova i bolesnog, sporog gruva. Ovo je, po prirodi stvari anarhična ali i hipnotička muzika sa dinamičnim, živim zvukom i vredi je slušati na, što se kaže, ripit:

https://sommenz.bandcamp.com/album/live-the-wine-cellar-3

Omiljeni belgijski pregalac Déhà je za ovu nedelju izašao iz okvira blek metal žanra, gde ga najčešće slušamo, i pripremio jedan spori, melanholični doom metal album. Doomed Youth je priča o njegovoj mladosti, vrlo iskrena, ranjiva i pomalo naivna, isporučena kroz kvalitetnu, gruversku muziku ali i pevanje koje je u tehničkom smislu nesavršeno ali svojom neposrednošću daje albumu zaista jak pečat intimnog i ispovednog. Cenu sami određujete:

https://deha.bandcamp.com/album/doomed-youth

Sporo, hermetično, emotivno, tako se da opisati debi album teheranskih Désespéré. Bend sebi kači depressive black metal etiketu, ali muzika na albumu A Zeal for Quietus u četiri dugačke, spore pesme je svakako jednako bliska funeral doom formulama koliko i DSBM estetici. Monotono je ovo, i, naravno, ako gledate sa baš najgore strane, pretenciozno& patetično, ali opet, metal nije muzika suptilnosti i uzdržavanja pa je A Zeal for Quietus ploča koja isporučuje tačno ono što vam treba ako tražite izolaciju, depresiju, ambis samoće, sve to oblikovano kao zvučni artefakt koji ćete puštati u krug dok se ne izliže:

https://desespere.bandcamp.com/album/a-zeal-for-quietus

Lake of Depression su doom metal duo iz paname čiji je drugi album, Black Oceans, namenjen publici što joj je ,,normalna" doom muzika prebrza i preterano poletna. Ovo je, dakle, album na kome ,,singl verzija" naslovne pesme traje jedanaest a puna verzija 34 minuta. Imate li snage? Ovde nema pesme kraće od 11 minuta i sve je jednako sporo, monotono i neprijemčivo, ali ako ste naštimovani na pravu frekvenciju, od ovog i nema bolje:

https://lakeofdepression.bandcamp.com/album/black-oceans

Meni se, s druge strane, jako sviđa drugi album jednočlanog doom projekta Voluna, nazvan Atropos. Vrlo talentovana Amerikanka Yianna Bekris koja je ovde sve napisala i odsvirala brojne instrumente što se čuju na ovoj ploči uspeva da u vrlo hardcore doom formulu ubaci dosta maštovitosti, ne odričući se naglašeno sporog tempa, ekstremnih vokala i svega što njenu muziku po definiciji čini prilično hermetičnom. No, treba umeti biti hermetičan a istovremeno imati interesantne, upečatljive kompozicije i ovaj album drži dosta lekcija stereotipnim funeral doom projektima koji često ne uspevaju da se izvuku iz karikature. Na Atropos su pesme, naravno, jako dugačke, ali muzika ima dosta varijacije i tema, melodija i iznenađenja da vam održi pažnju a lep master sa puno dinamike dopušta da se svi instrumenti koje Bekrisova svira dobro čuju. Biser:

https://vouna.bandcamp.com/album/atropos

Budimpeštanski Torn From Earth sviraju prilično stereotipan sludge metal na albumu Self, ali uspeva im da svoj gruv povremeno oplemene ponekim melodičnijim post-metalskim pasažom pa sve to na gomili ne zvuči rđavo. Ovo je svakako odlično producirano i kvalitetno odsvirano i ako generalno volite gruvi sludge metal, nema sumnje da će vam se dopasti:

https://tornfromearth.bandcamp.com/album/self

Wizard Dick delje kao bend nastao nakon što je neki trinaestogodišnjak na internetu naleteo na avanture Blood Ninje, ali u stvari je ovo sasvim pristojan instrumentalni sludge metal. Secret Spells From Silent Sorcerers bi, verujem, profitirao od toga da bend smisli strofe i refrene i sve to, ali gruv je odličan, a kvalitet svirke i produkcije na iznenađujuće visokom nivou tako da... lepo se ovo sluša:

https://wizarddickband.bandcamp.com/album/secret-spells-from-silent-sorcerers

Argentinci Fosil Rock treskaju moderni hard rok koji, mada se ne ubija od originalnosti, ima vrlo lep zvuk, dinamičan, topao master i pregršt pesama koje su gruverske, rifaške, energične i melodične. Album Estado Critico je jedna punokrvna kolekcija pesama teškog roka, sa kvalitetnom svirkom i pesmama koje će zadovoljiti sve, od starijih hard rokera kojima će se sviđati elementi bluza, do mlađe ekipe odrasle na grandžu i raznim derivatima panka što se ovde spajaju sa stonerskim sadržajem. Vrlo prijatno.

https://fosil.bandcamp.com/album/estado-critico

Još modernog hard roka? Može, ovog puta iz komšijske Budimpešte. Muddy Roots za sebe kažu ,,Some Rock, Some Stoner, Some Shit!" i to je fer opis jer je ovo gruverska rok muzika sa bluz osnovama, dosta lepe, prijatne distorzije i šmekerskim rokenrol stavom a bez forsiranja nekakvog modernijeg ekstrema u težini ili glasnoći. EP Lighthouse je, dakle, kao da ste tražili savršenu ploču za nekakav bajkerski ivent, gde će ljudi da piju pivo, glasno se smeju, uživaju punim plućima. Iako Muddy Roots nisu specijalno inovativni, njihova muzika ni ne pati od nekakve retro smorenosti i ovo je naprosto dobro podešeno da izaziva dobro raspoloženje i spontani pijani ples. A i daje se po ceni koju sami odredite. Lepo:

https://muddyrootsrock.bandcamp.com/album/lighthouse

Kalifornijskim The Holy Corrupt ime se, očigledno, skraćuje u THC a tako im se zove i album (The Holy Corrupt) pa nije neka misterija kako im muzika zvuči. Ako volite THC (supstancu, ne bend) onda ćete voleti i ovaj bend: sve je sporo, odvaljeno, lo-fi muljavo i prilično simpatično. Ova vrsta doom metala gde se gruv jedva valja napred jer se muzičari jedva drže na nogama nije laka za izvesti a da ne zvuči kao totalni amaterizam. THC (bend, ne supstanca) su taman na pravoj strani, ali za dlaku, pa THC (album, ne bend ili supstanca) sa svojim podugačkim pesmama valja slušati čak i ako niste ljubitelj THC-a (supstance, ne benda ili albuma) ali pomaže ako jeste:

https://theholycorrupt.bandcamp.com/album/the-holy-corrupt

Mađarski šampioni garažnog (zapravo dvorišnog) psihodeličnog roka, psychedelic source records, su pre nekoliko nedelja poslali unaokolo mejlove da će, zahvaljujući našem interesovanju, neka od njihovih izdanja – inače dostupna samo kao daunloudi – dobiti i vinilne verzije, što je sjajno, ali su se onda odmah ućutali i nije bilo novih izdanja. Štekuju se za studio, mislio sam ja pokvareno, ali su me sada demantovali novim albumom, Initial Visions trio-projekta uobičajenih sumnjivaca a pod kombinovanim nazivom Slight Layers, Predictions. U pitanju je i snimak koncertnog nastupa iz ranog Juna i ovo je uobičajeno prijatan teški, ali suptilni psihodelični džem za ljude koji cene formu i u njoj pronalaze mnogo suštine. Ne znam kako teku planovi za vinil, ali ovo je, kao daunloud, i dalje skoro besplatno i nezaobilazno:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/initial-visions

Gristmill iz Nju Džersija su debi album naslovili Heavy Everything čisto da ne pomislite da ovde ima IČEGA što nije heavy. Šalu na stranu, pričamo o stoner roku koji jeste heavy ali nije zaboravio da pored teškog zvuka valja osmisliti dobre rifove i oko njih sastaviti prijemčive pesme. Ovo nije najmaštovitija ploča svih vremena, ali jeste vrlo gruvi i pesme su zaista izrasle iz tih finih rifova. Dobar zvuk, težak, debeo bas, gitare koje škripe i stalno su na ivici da se otmu kontrolu, prodoran, urlajući vokal i atmosfera prijatne apokalipse su sve aduti na strani Gristmill. Probajte, ništa vas ne košta a ako vam se svidi, kupujete za onoliko koliko poželite:

https://gristmillnj.bandcamp.com/album/heavy-everything

Initium iz Atlante na istoimenom EP-ju udara snažno i bez milosti sa četiri pesme mučnog ali odlično spravljenog sludge/ post-metala. Ovo je muzika loših emocija i nelagode ali napisana i izvedena odlično, sa dobrom produkcijom i, najvažnije, izraženim karakterom benda. Plaćate koliko hoćete ali platite pošteno jer Initum odvaljuju:

https://initiumatlanta.bandcamp.com/album/initium

Za još paklene brutalnosti, tu su Italijani Opium/Absinth čiji EP Nullified Thoughts donosi predvidivo mučan ali i hipnotičan, tvrdi, distorziranim basom pokretani sludge metal. Ovo je jako teško i abrazivno ali ima dovoljno gruva i, jelte, ljudskosti u zvuku da ne bude puko iživljavanje. Meni dobro a daje se za onoliko koliko poželite da date:

https://opiumabsinth.bandcamp.com/album/nullified-thoughts

Blunt Horse i Grilth su dva stoner-sludge benda sa ozbiljnim gruvom i tvrdim zvukom. Njihov split album ima pet kvalitetnih pesama punih finih rifova, energije i, jelte, gruva. Oba benda su producirana vrlo pristojno a ne za puno para, sa Blunt Horse koji u kompozicijama i aranžmanima imaju samo malčice progresivnih ambicija, dok su Grilth pre svega tvrdi, drogirani gruveri. Odlično:

https://grilth.bandcamp.com/album/split-with-blunt-horse
https://blunthorse.bandcamp.com/album/split

Argentinci Proyecto Alud sviraju stoner sa sludge tvrdoćom ali i malo progesivnih težnji što je sve, na gomili, dobra kombinacija koja porađa zanimljive, prijemčive pesme. Možda bi zvuk na albumu Rancho Relaxo mogao da bude malo mekši jer lepi gruv i hipnotičke pesme koje bend pravi zvučale bi još bolje da nije sve ovako jako napucano, no to je sitna zamerka i ovo je kolekcia dobrih kompozicija i zanimljivih izvedbi koja vredi da se posluša:

https://proyectoalud.bandcamp.com/album/Rancho-Relaxo

Ripple Music za ovu nedelju imaju poslasticu u vidu trećeg poglavlja serijala Turned to Stone. TURNED TO STONE Chapter III: Wizzerd vs. Merlin nam donosi dve dugačke kompozicije ova dva benda, puno psihodelične, distorzirane svirke i gruva. Wizzerd su nešto tvrđi, Merlin nešto bluzerskiji, ali i jedni i drugi su fantastični i podsećaju da Ripple Music jednostavno ne greši:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-iii-wizzerd-vs-merlin

Spiral Grave su iz Atlante i sastoje se od članova Lord i Iron Man. Iskustvo se čuje pa je prvi album, Legacy of the Anointed ploča prijatnog doom/ heavy metala koji ceni dobar rif i gruv i nije zainteresovan da se smara nekakvim superteškim i supersporim ambicijama. Ovo su naprosto pristojne rokenrol pesme koje ljudi sviraju sa ubeđenjem, snimljene jeftino i živo. Prija:

https://spiralgrave.bandcamp.com/album/legacy-of-the-anointed

Losanđeleski Solar Haze nudi odličan, vozački stoner rok na EP-ju Solar Age. Ovo je kvalitetno produciran, himničan teški rok sa solidnim mejnstrim potencijalom koji će se dopasti i Motorhed i Blek Sabat publici podjednako a može li se imati veća ambicija u životu? Tri pesme, puno rokenrol sreće:

https://solarhaze.bandcamp.com/album/the-solar-age

Moskovski Maat Lander su psihodelični, spejs rok bend koji sebe poredi, ne bez razloga, sa kultnim Ozric Tentacles. Album Elements: Air je pun razigrane sintisajzerske svirke preko čvrstog, kvalitetnog gruva i u sumi ovo daje odličnu psihodeličnu rokenrol proslavu. Iako je u pitanju studijski snimak, Elements: Air zvuči vrlo živo i spontano, a kako je i najbolje za ovakvu muziku:

https://maatlander.bandcamp.com/album/elements-air

Čileanci A Sad Bada sviraju vrlo nežan, sanjiv post rok izmešan sa teškim doom metalom što se na njihovom drugom albumu, Impure/ Misanthropia, materijalizuje kroz četiri poduže, jako spore i hermetične pesme. Ovo nije muzika za društvo niti za ikakav pokret, ona se sluša nepomično, skoncentrisano i, idealno, na rubu sna. Ali nije loše, uopšte!

https://asadbada.bandcamp.com/album/impure-misanthropia

Pure Mass iz Sidneja su bend tačno po mojoj meri. Ovo je mešavina drone metala i noise rocka, sa ritualnim, hipnotičkim ritmovima, jakim distorzijama koje gitare pretvaraju u izliv magme pre nego u procesiju ,,rifova", ali i izraženim, moćnim bas-linijama, sa upečatljivim ženskim vokalom koji svemu daje dozu post-panka ali i izvrsno iskorišćenom trubom koja uokviruje ovu muziku i daje joj notu frenetičnog bez narušavanja obrednog raspoloženja. Fire Sale je debi album ovog sastava i jako dobar primer šta Pure Mass imaju na umu, sa odličnim pesmama koje su negde između ranog Godflesh i God – rekoh već, tačno po mojoj meri – i vrlo dobrom produkcijom. Povrh svega, bend se odriče sve zarade od albuma u, jelte, humanitarne svrhe, tako da, pored činjenice da sami birate cenu za daunloud, stvarno nema razloga da ovo ne overite:

https://puremass.bandcamp.com/album/fire-sale

Prelazimo na brže forme. Vaktal iz Zagreba na svom demo snimku/ EP-ju Vitriolic Revolt sviraju simpatičan tehnički thrash metal sa puno komplikovanja na svim nivoima ali sa na kraju lepim pesmama i jednim prepoznatljivim karakterom. Tehnički thrash metal nije bio preterano naseljen žanr ni osamdesetih a ni danas nema baš mnogo ovakvih bendova pa Vaktal svakako imaju prostora da traže publiku i zainteresuju ljude svojom ubedljivom svirkom i vrlo solidnim zvukom. Pesme su dobre a to je i najvažnije:

https://vaktal.bandcamp.com/album/vitriolic-revolt

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 17-07-2021, 12:12:10

Mladi Poljaci Lucille su ime uzeli po Neganovoj bejzbol palici (kako se ni ne sećam prve sezone The Walking Dead a to je jedina koju sam gledao, ja ovo samo pretpostavljam da je u pitanju bejzbol palica) a njihov odabrani stil metala je thrash. I nisu rđavi. Njihov prvi EP, Too Proud to Beg For Mercy je u vrlo prijatnoj meri old school i moji su strahovi da će ovo imati kakve metalcore elemente – ipak su u pitanju klinci koji su uzeli ime po, eto, bejzbol palici – otklonjen je prvo raspadačkim omotom a onda i odličnom svirkom koja je rifaška, žestoka i dovoljno melodična da pesme imaju svoje karaktere i ne liče jedne na druge u prekomernoj, jelte, meri. Plus, vrlo pristojna produkcija:

https://youtu.be/-FJWO9jF5y4

Također iz Poljske stižu Black Hosts koji, na EP-ju Onward Into The Abyss treskaju, kako njihov izdavač kaže ,,unlawful and rioting heavy metal". Ovo je pržački speed metal koji bih mogao da uporedim sa belgijskim rasturačima Butcher, sa četiri pesme vrištavog, šmekerskog pevanja, brzih ritmova i zujećih rifova. Produkcija je odlična, master prijatno dinamičan a bend može da se pohvali raznovrsnim pesmama koje očigledno dobro poznaju formulu ranih osamdesetih ali je koriste na jedan živ, moderan način. Samo dva evra za daunloud a ovo je IZVRSNO:

https://helldprod.bandcamp.com/album/black-hosts-onward-into-the-abyss

Nisu rđavi ni Deathspell iz Kalifornije čiji istoimeni EP donosi pet pesama blackened thrash metala koji zvuči nervozno i opasno, pun prostih, kompulzivnih rifova, blastbitova, naprženog soliranja, ali i kvalitetne svirke koja svemu daje dobar gruv i kinetičku energiju potrebnu da čovek uživa u šutiranju i mahanju kosom. Ima ovde dosta pank elemenata, naravno, a tako je i najlepše. Gud staf:

https://deathspell66.bandcamp.com/album/deathspell-s-t-ep

Soul Harvest iz Njukasla na istoimenom debi EP-ju čukaju odličan thrash metal, sa malo krosover šmeka, dajući nam tri mesnato producirane pesme, jake rifove, pevača koji kao da je ispao iz pank benda, te dobar gruv. Treća pesma ima i interesantne harmonske eksperimente ali je ovo pre svega tvrda, mošerska muzika. Plaćate koliko želite:

https://soulharvestuk.bandcamp.com/album/soul-harvest

Berlinski thrasheri Space Chaser snimili su treći album i Give Us Life je očekivano odlična ploča klasičnog thrash zvuka koji će oduševiti svakoga ko spava uz Testament ustaje uz Tankard i kliče uz Agent Steel. Space Chaser su uvek imali i melodičniju komponentu u svom zvuku i ona je i ovde prisutna ali je album čvrst i mošerski nastrojen a melodičnost se najpre odnosi na Siegfriedovo sjajno pevanje koje je i samo grubo i ,,metalsko" ali prepoznaje koncept melodije. Space Chaser su uvek bili dobar bend a sa Give Us Life se upisuju u višu ligu. Izvrsno:

https://spacechaser.bandcamp.com/album/give-us-life

Mađari Septic Pain imaju užasno ime, ali na EP-ju SEMMI sviraju vrlo solidan, metalizirani moshcore sa odličnom produkcijom i simpatičnim pevanjem na Mađarskom. Ja nisam najveći svetski fan ovakve muzike, ali Septic Pain imaju gomilu dobrih rifova i njihov gruv je dovoljno agresivan i atmosferičan da za mene njihova muzika bude ugodan metal u meri koja mi prija:

https://septicpainarhc.bandcamp.com/album/semmi-2021

Metalizirani moshcore je na jelovniku i kod benda Skinwalker iz Nju Džersija, s tim što je ovo bliže beatdown formulama, dakle dosta sporo, dosta teško, naštimovano jako nisko, disonantno. Last Thoughts, Final Wishes je EP sa pet pesama ovakvog zvuka koji može brzo da postane monoton ali meni, koji i nisam ciljna grupa ovde, nije bio rđav. Nu-core? Nu, zašto da ne...

https://skinwalkernj.bandcamp.com/album/last-thoughts-final-wishes

Ritual Blade iz Masačusetsa su vrlo heavy i energični na novom EP-ju, Hate Overflows. Bend svira neku vrstu uličarskog, metaliziranog hardcorea koji bih mogao da postavim u tradiciju njujorške škole tipa Madball, Agnostic Front i Cro-Mags, sa odličnom produkcijom, kvalitetnim metal rifovima i vrlo izgrađenim, teškim zvukom, tako da, ko to voli, ovo je vrlo kvalitetno a i plaćate po izboru:

https://ritualblade.bandcamp.com/album/hate-overflows

Ako to do sada nije bilo jasno, nisam, što se kaže, neki ljubitelj metalkora i tako to, ali Desire sa Balija su vrlo solidni na snimku Demo 2021. Ovde imamo tri pesme krljačkog metaliziranog, gruverskog hardkora, koji je, da budem iskren, i više metak nego hardkor sa malo Slipknot mirisa i dobrim, visokim tempom (uključujući blastbitove). Desire su i odlično producirani pa ko voli gruv i rifove, Indonežani isporučuju:

https://desirehardcore.bandcamp.com/album/demo-2021

Slumlord su vrlo prljav i bučan sludge-punk sastav iz Pensilvanije sa albumom No Worth koji ima pesme nazvane, recimo Pigfuck ili Kill Your Local Heroin Dealer. Sve jasno? Tako sam i mislio. Užasna distorzija, garažni kvalitet produkcije, neljudsko vrištanje, korektna ploča:

https://slumlord717.bandcamp.com/album/no-worth

Bonestripper iz Ohaja krljaju za sve pare na demou Demo-lition. Mislim, pišem ,,demo", ali ovo je profi snimljeno i odsvirano vrhunski sa tim nekim metaliziranim hardcore zvukom sa početka devedesetih i opipljivom energijom. Pišem, takođe ,,za sve pare" ali ovo se daje za koliko sami odredite pa je u pitanju zaista prijemčiv paket:

https://bonestripper666.bandcamp.com/album/demo-lition

Twin Tombs su svoj EP sa tri pesme nazvali 2:28 a to je zato jer on toliko traje. Pričamo, naravno, o eksplozivnom powerviolence/ fastcore zvuku iz Mineapolisa a TAJ JE I NAJBOLJI. Ozbiljno, ovo je vrlo prirodno napisano, dobro producirano i ima energiju da pokrene bar troja-četvora kola. A još se i plaća koliko hoćete. IZVRSNO!

https://twintombs.bandcamp.com/album/2-28

Choking Game iz Kalifornije su još jedan powerviolence/ fastcore sastav osim što njihov EP, This Time, It's Personal, sa čak sedam pesama ima i malo sporijih, meljućih momenata u kojima bas gitara jede sve pred sobom. Fin gruv, a onda kad se krene u krljanje, pevačica Alyssa prži užasnim vrištanjem. Dakle, PRELEPO a i plaćate koliko hoćete:

https://chokingxgame.bandcamp.com/album/this-time-its-personal-ep

Recimo da hjustonski fromjoy sviraju nu-metalizirani sludgecore jer ne znam kako bih inače opisao njihovu muziku baziranu na paklu distorzije, tvrdom gruvu, disonancama i brutalnosti. Album it lingers je kao da su Today is the Day otkrili Korn pod stare dane i ovo je potentnija smeša nego što bi iko očekivao. Vrlo neprijatno na najprijatniji način.

https://fromjoy.bandcamp.com/album/it-lingers

Jednočlani poljski deathgrind projekat Spowiedź Chama svojim low-effort omotom albuma
Jest zajebiście sugeriše da će ovo biti mnogo gore nego što jeste. A uopšte nije loše. Ovo je pristojan, skoro tipično poljski deathgrind, sa solidnim gruvom, tečnim, prirodnim aranžmanima i sasvim korektnom produkcijom koja i ne zvuči preterano kućno. Jedanaest pesama od kojih je poslednja obrada Agahtocles, valjan, pošten napor i obavezno štivo za svakog grajndera:

https://spowiedzchama.bandcamp.com/album/jest-zajebi-cie

CROOKEDCOP iz Los Anđelesa na istoimenom EP-ju provlači jednostavan i oštar grindcore koji tupost i primitivnost kompenzuje solidnim zvukom i kratkim pesmama. Ponekad je to dovoljnoi CROOKEDCOP garantuju nekoliko minuta zabave savakom ko voli brzo i koncizno:

https://crookedcop.bandcamp.com/album/crookedcop

Throat Breach/Egregore 2021 Split je takođe paket paklenog grajndkora sa dva američka benda koji u oba slučaja svoj grind obogaćuju sa malo death atmosfere i napora oko aranžiranja. Takođe, solidan studijski zvuk. Vrlo pristojan paket za svega jedan dolar:

https://egregore33.bandcamp.com/album/throat-breach-egregore-2021-split

Novi Agamenon Project split EP ovog puta je sa bendom Nefärious D-saster koji nudi sirovi, živi snimak crustocore nabadanja sa dve pesme o bombardovanju. Ništa novo ili originalno, ali pošteno. Agamenon Project kao i obično ubitačni. Brazilski grindcore stare škole bez greške a produciran bolje nego prošle nedelje. Plaćate koliko želite, a želećete

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/16-21-agamenon-project-x-nef-rious-d-saster

Čikaški Truculency zvuči vrlo zanimljivo na novom EP-ju, izašlom pet godina posle trećeg albuma, a naslovljenom The Dome Collector. Ovo je brutalni, tehnički death metal sa puno interesantnih gitarskih ideja i produkcijom koja me je potpuno iznenadila. Način na koji je gitara na vrhu miksa čini da sve zvuči praktično avangardno, sa srazmerno niskim nivoom distorzije (makar za ovu muziku) a koji dopušta dosta dinamičnije i ekspresivnije svirke nego što je standard. Ispod je, naravno, pokolj. Truculency se sa ovim EP-jem snažno preporučuju kao ekipa koja je spremna za velika dela a ove se četiri pesme daju za vrlo časnu sumu od jednog dolara. Snažna preporuka i jedno od najboljih izdanja ove nedelje:

https://truculency.bandcamp.com/album/the-dome-collector-promo

Hedonist ne kažu odakle su (Amerika, svakako), ali njihov demo Sepulchral Lacerations donosi odličan old school death metal sav u mračnom gruvu i tvrdim mošerskim ritmovima. Ovih šest pesama su odlično snimljene sa teškim, masivnim zvukom po uzoru na švedske, er, uzore, a songrajting je vrlo solidan sa po kojom mračnom melodijom da razbije monolitnost rifčina, dobrim pevanjem itd. Pored neobičnog imena za death metal bend ova ekipa daje jako dobar program koji se, u ovoj digitalnoj formi, da nabaviti po ceni koju kupac određuje. Odlično:

https://hedonist.bandcamp.com/album/sepulchral-lacerations-demo

Kalifornijski Vomit Ritual na svom albumu prvencu Callous – a koji su snimili posle dobrih deceniju i po rada – sviraju vrlo glasan, jednostavan i meni prijemčiv death metal. Ovo nije muzika kompleksnih aranžmana i tehničkih egzibicija već zaista kolekcija dosta ritualnih pesama u kojima se rifovi mnogo ponavljaju pre nego što se pređe na druge rifove koji se takođe mnogo ponavljaju. No, Vomit Ritual ne zvuče nužno nemaštovito ili tehnički skromno već samo proračunato primitivno, pristojno hipnotički i atmosferično. Da ovo ima kavernozniju produkciju to bi se i još više čulo, ali Callous ima brutalno iskomprimovani mastering kakav priliči savremenom brutal death zvuku pa je ovo i donekle originalna kombinacija:

https://pulverised.bandcamp.com/album/callous

Segedinci Molis Sepulcrum su me prijatno iznenadili svojim prvencem, Left For The Worms. Ovo je divljački death metal koji uzima težinu švedskog death zvuka i meša je sa bolesnim prebijanjima nalik na stariji Cannibal Corpse, a što je letalna kombinacija rifova, gruva i krljačine. Bend ima jako napucan, granitno tvrd zvuk, naravno, ali pesme su odlične i ovo se sluša sa velikim zadovoljstvom. Sjajan debi album pun rifčina i energije:

https://molissepulcrum.bandcamp.com/album/left-for-the-worms
https://pulverised.bandcamp.com/album/left-for-the-worms

Kad smo već kod divljačkog death metala tu su i Funeral Vomit iz Kolumbije na split EP-ju sa meksičkim Heretic Ritual, nazvanim Chants Of Morbid Excruciation. Funeral Vomit su vrlo old school i primitivni u najboljem smislu, nudeći demo produkciju i gotovo neprozirnu crninu ali taman dovoljno rifa, ritma i ljudskosti da budu dobri. Kakvi su Heretic Ritual ne znam jer ih nema na Bandcampu.

https://funeralvomit.bandcamp.com/album/chants-of-morbid-excruciation-split-with-heretic-ritual

Slovenci Razvalina na svom debi-EP-ju, Smrt Živečega donose izvrstan old school death metal. Ovo je izdanje tačno po mojoj meri sa early '90s zvukom i pristupom pesmama, tako da ovde nema melodičnih pasaža, brejkdaunova niti modernog gruva već samo poštenog, radničkog zakucavanja, mošinga, klasičnih rifova i vokala kao ispalih iz pakla. I zvuk je vrlo old school pa Razvalina zaista mogu da kažu da se upisuju u klub OSDM bendova na koje treba i dalje obraćati pažnju. Sjajno:

https://razvalina.bandcamp.com/album/smrt-ive-ega-ep

Royal Infanticide je belgijski slamming death metal bend sa dosta upečatljivim debi albumom, Mortal Throne. Ne znam ništa o ovoj ekipi (pojedincu?), ali album je snimljen i miksovan vrlo profi sa granitno tvrdim, komprimovanim zvukom koji čini da se surovi slemovi čuju baš kako treba i čoveka tera u grčevit ples, makar, jelte, u sebi. Pored toga, vokali su zaista brutalni i dobri a bend lirički ima tematiku bližu fantaziji i epici nego mizoginiji i skatologiji a i to treba ceniti. Ako išta zameram bendu to je da su pesme više skup dobrih rifova nego promišljene kompozicije ali to kod slema i nije takva rektost. Svakako preslušati jer ovde ima MNOGO dobrih rifova:

https://vivisectmerch.bandcamp.com/album/mortal-throne
https://youtu.be/rIX8W7cKVC4

Unique Leader ima jedno lepo izdanje ove nedelje, a to je četvrti album tehničkih/ gruverskih death metalaca iz Nju Dersija, Cognitive. Iako je Malevolent Thoughts of a Hastened Extinction nesumnjivo death metal ploča, sa ,,tech" elementima, bend je definitivno svoj zvuk prilagodio Unique Leader publici, ubacujući dosta gruva, pa i melodičnijih solaža tako da je ovo sada album koji, iako sasvim paše i matorim death metal slušaocima (kao što sam, er, ja), ima dobar potencijal da bude blizak i publici koja voli deathcore, slamcore i sve to modernije forme. Kako je i standard na Unique Leader, ovo je producirano granitno čvrsto i tehnički impresivno. Poslušati!

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/malevolent-thoughts-of-a-hastened-extinction

Project Starman je jednočlani projekat iz Glazgova a u kome hipertalentovani Stephen Brannigan meša naučnu fantastiku sa melodičnim hevi metalom i sintisajzerima. Generalno, ovo je za nijansu melodičnije i ,,komercijalnije" nego što ja volim, ali je odlično, napisano vrlo ambiciozno – u pitanju je eponimni koncept album – i producirano izvrsno. Brannigan nije najveći pevač na svetu ali je solidan, a kombinacija žestoke svirke i strateški iskorišćenih sintisajzera svemu daje i jedan širi, masovniji, jelte, apil. Vrlo interesantno:

https://projectstarman.bandcamp.com/album/project-starman

Nisam očekivao ovakav koktel žanrova kada sam kliknuo na album Which Witch Wroughts kalifornijskih Post Mortem Superstar... A možda je trebalo – članovi na slici deluju kao da ih je pravio lično Ziggy Stardust, a bend samog sebe opisuje rečima ,,eclectic amalgam of blackened- death-doom-thrash, intertwined with smatterings of 70's progressive post-punk goth and horror soundtrack influence". I sve je to tačno. Which Witch Wroughts je zaista kao da slušate saundtrak za vrlo bizaran nezavisni film koji istovremeno ima ambicije da bude popularan, gledan i glamurozan, a mada materijal ovde svakako ima leftfield, andergraund senzibilitet, aranžmani i produkcija su na povisokom nivou. Sa svakom narednom pesmom je praktično nemoguće reći šta će vas dočekati ali Post Mortem Superstar ne igraju na puko iznenađenje i ovaj album ima dosta, jelte, supstance. Obavezno poslušati:

https://postmortemsuperstar.bandcamp.com/album/which-witch-wroughts

Melodični power-thrash iz kuhinje berlinskih Thunder & Lightning zvuči dosta dobro na živom albumu Live Over Berlin. Bend nije nužno po nekom mom užem ukusu – mnogo su melodični itd. – ali svirka je ovde čvrsta i disciplinovana a zvuk korektan i atmosfera hevimetal proslave je opipljiva. Vredi čuti:

https://tnlmetal.bandcamp.com/album/live-over-berlin

Hipertalentovana Poljakinja Marta Gabriel, gitaristkinja i pevačica Crystal Viper je prava metal kraljica pa je i sasvim odgovarajuće da je žena sada snimila solo album Metal Queens a koji je kolekcija obrada metal pesama ženskih autora/ izvođača. Iz nekog razloga ovde nema ni jedna pesma meni dragih Girlschool, ali tu su klasici iz kataloga Lee Aaron, Rock Goddess, Chastain, Warlock, a onda i nešto više andergraund pojava kao što su belgijski spid metalci Acid, ili kultni Njujorčani Blacklace. Izbor je, kao što se vidi, pažljivo pravljen, svirka je sjajna, Gabrielova ubija kako peva, spisak pesama je odličan i ako baš moram da išta zamerim, voleo bih da je produkcija samo za nijansu toplija i življa, ali dobro, i ovako pričamo o tribjut albumu kakav se samo poželeti može. Kraljevski zaista:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/metal-queens
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k2ZRrb8TJxFO6_WHwXKm2rpoqju6rYN5E

Høbo na svom drugom albumu, Reality Reflection provajduju još dosta klasičnog, pomalo i starinskog heavy metal zvuka. Nije ovo puka rekonstrukcija nekakvih NWOBHM formula, ali se Høbo svakako njima inspirišu za izraz koji je tvrd ali istovremeno ima toplinu i šmek klasičnih '80s formula. Nisam u potpunosti zadovoljan, delom zbog produkcije koja je isuviše sterilna i bez dinamike da prenese potrebne koliline energije a onda i jer bend ima zapravo suviše kompleksne aranžmane u kojima se najbolji delovi izgube. Slušajte recimo Fist of Revolution koja zvuči kao da ste spojili u jednu pesmu nekoliko pesama i to od bendova poput Riot, Iron Maiden i White Zombie. No, naravno, mnogo toga ovde je ODLIČNO i Høbo zavređuju pažnju i posvećeno vreme jer pevanje ume da bude MEGA, neki rifovi su VRHUNSKI a solaže KIDAJU:

https://hobometal.bandcamp.com/album/reality-reflection

Sabaton mi ništa ne znače u životu ali novi singl, Kingdom Come ima obradu istoimene pesme Manowar, tako da...

https://sabaton.bandcamp.com/album/kingdom-come

Bendu Memory Driven iz Oklahome se baš osladilo da snimaju kompilacije obrada pa je njihov treći album za ovu godinu druga kolekcija tuđih hitova snimljena kvalitetno i sa mnogo ljubavi. On the Shoulders of Giants 2 počinje Sabatovom Into the Void što je SJAJAN način da me odobrovoljite rano izjutra a odmah se prelazi u odličnu verziju Pristove gej himne Turbo Lover. Iako su Memory Driven u principu doom metal bend, nisu sve, pa čak ni većinski, pesme na ovom albumu iz metal domena i pored Queensryche, Solitude Aeturnus ili WASP mogu se čuti i Echo and the Bunnymen, Peter Gabriel, Devo, The Smiths ili Pink Floyd. Što se kaže, za celu porodicu. Sve je odsvirano i producirano veoma dobro sa dovoljno sopstvenog karaktera da ovo ne bude tezga nego rad iz ljubavi pa, ako volite stariju muziku u kvalitetnim izvedbama, ovo se plaća koliko hoćete:

https://memorydrivenofficial.bandcamp.com/album/on-the-shoulders-of-giants-2

Cauldron Born iz Kentakija na novom albumu, Legacy of Atlantean Kings donose novu porciju uzvitlanog robertehowardovskog power/ heavy metala. Ako dobro razumem, ovo je delom snimljeno 2001. godine a za finalnu verziju albuma dodati su novi vokali i gitara. Kako god, ovo je pošten, pržački konanovski hevi metal koji se loži na melodično, visoko pevanje i energične gitare. Normalni ljudi se upišavaju od smeha dok ovo slušaju a mi uživamo jer rifčine, plus bubnjarska kanonada plus ovakvo pevanje gađaju direktno u centar za SLAST u mozgu:

https://cauldronborn1.bandcamp.com/album/legacy-of-atlantean-kings

Za kraj evo nečeg što nije metal ali jeste metalu blisko. Leila Abdul-Rauf iz Vastum i Amber Asylum (i... drugih bendova) snimila je četvrti solo album i Phantasiai je izvrsna kombinacija ambijentalnih/ dron kompozicija sa blago bliskoistočno intoniranim temama. Ne treba ni da objašnjavam da su dron muzika, ali i sintisajzerska muzika u poslednje vreme, bliski ekstremnom metalu ali Leila ovde nije samo slupala procesiju dungeon synth kompozicija na Kasio sintu iz samoposluge. Muzika ovde je ,,duboka" i veličanstvena, odlično producirana i snažna a Leilino pevanje je pogotovo moćan element. Fantastično:

https://cycliclaw.bandcamp.com/album/phantasiai

Meho Krljic · 17-07-2021, 20:35:45

Naravno, novi singl Iron Maiden je pesma od skoro osam minuta*:

https://youtu.be/FhBnW7bZHEE

Mada mi se sviđa kako je urađen mastering, Stiv i dalje prezire brikvolovan zvuk.

*Dobro, pesma je malo duža od šest, spot je još duži. Ali je animacija odlična.

Meho Krljic · 24-07-2021, 14:43:28

E, pa tako, da vidimo i na ovaj sveti datum, ima li šta lepo od novog metala. Mislim, znate već da ima pa je dobro da i ja, evo, kao nešto poklonim vama. Mada sam ja samo skupio linkove, naravno:

Blek metal! Drugi album Kanađana Hexenklad, nazvan Heathenheart je baš ono što bismo naručili kad dođemo kući posle napornog radnog dana u kome smo više puta propitivali same sebe za smisao postojanja. Kanađani tresu jako živ i energičan folklorni blek metal koji savršeno kombinuje distorzije i lep emelodije u jednu skladnu i prirodnu celinu. Meni je, kao i uvek, važno da je ovo energično i brzo pa mogu sa zadovoljstvom da prijavim da Hexenklad ne smaraju sa mnogo meditacija i kontemplacija a da, kada toga i ima, to obično dođe uz vrlo lepe folk-teme pa se lakše izguta. Fina ploča puna prvoklasnog metala:

https://hexenklad.bandcamp.com/album/heathenheart

A drugi album švajcarskih Lykhaeon zove se Opprobrium i u pitanju je izuzetno mračna, kavernozna ploča koja se bavi apokaliptičnim temama iz jedne cinične perspektive (pesme se zovu, recimo, Scorching the Wings of Destiny ili The Whorish Arrogance of Immortals), kroz dugačke, hermetične pesme iz kojih verovatno nećete pamtiti individualne rifove ili stihove već pre svega opštu atmosferu represije i košmarnosti. No, bend ulaže dosta napora u pisanje pesama i produkciju i ovo je vredno napora:

https://lykhaeon.bandcamp.com/album/opprobrium

Vrlo prolifični nemački jednočlani blek metal projekat, Voidcraeft, ima novi EP. Μισόσαρκος (Hater of Flesh) je kolekcija ružnih, nelagodnih pesama, ali ne u smislu da su ikako na tehničkom planu loše, naprotiv. Ovo je vrsno napisana i izvedena muzika gde je ružnoća izbor i odražava se u dementnom pevanju i disonantnim gitarama, ali ovaj momak ume da piše pesme koje i pored svega zvuče dobro, sa solidnom produkcijom i energijom koja se ne može poreći:

https://voidcraeft.bandcamp.com/album/hater-of-flesh

Indonežanski solo projekat Pejam zvuči intimno i emotivno na EP-ju A Nation Of Heartfelt. Ovo su dve pesme melodičnog, mada energičnog blek metala koji prelazi u te neke post-blek metal vode i ono gde Pejam nema skupu produkciju nadoknađuje se duševnim izvođenjem i iskreošću. Fin komad muzike:

https://pejam.bandcamp.com/album/a-nation-of-heartfelt-ep

Neaghi su još jedan izdanak bogate poljske blek metal scene, ovog puta sastav sa originalnim zvukom u kome je blek metal samo osnova. Album Whispers Of Wings je, recimo, ploča progresivnog blek metala, producirana vrlo čisto i sa puno tehničkih bravura, ali sa pesmama koje u osnovi imaju blekmetalsku napetost i energiju. Naravno, ovo je namenjeno mnogo široj publici nego što je blek metal pa album ima masu vrlo ,,rokerskih" elemenata ali suštinski, uvek se tu čuje malo te klasične osnove. Zanimljivo i mom uhu vrlo prijatno:

https://neaghi.bandcamp.com/album/whispers-of-wings

Dejtonski blek metalci Stake Driver imaju novi EP i Summery Funerary Ritual je baš prijatan, letnji koktel možda ne baš HITOVA ali upečatljivih pesama sirovog blek metala koji na momente pokazuje i malo sofisticiranosti (teme i melodije u From Under the Cross, recimo). Ne dopada mi se preterano vrlo glasna produkcija ovog izdanja, ali Stake Driver zvuče ubedljivo i zabavno na ovom materijalu i uživao sam:

https://stakedriver.bandcamp.com/album/summer-funerary-ritual

Fini su blek metal sastav sa Maldiva i njihov EP, Cold In Our Hearts ima dve dugačke, melodične i meditativne pesme koje krasi taman dovoljno prirodan i sirov zvuk i poštena svirka da meni budu simpatične. Ovo će leći mladima koji vole melanholični blek metal ali generalno trese dovoljno žestoko za moje potrebe i, eto, preporuke:

https://finiofficial.bandcamp.com/album/cold-in-our-hearts

Ereskigal iz Londona na svom novom EP-ju, end, sviraju manje blek metal a više blackened grindcore. Što su manje bitne distinkcije a bitnije je da je ovo razbijački materijal sa masom sjajnih rifova i ubistvenim tempom. Sve zvuči jako tečno i moćno sa bendom koji opako poliva bez prestanka a jedina zamerka ide na to da je produkcija iako zapravo vrlo solidna možda za nijansu previše lišena dinamike da bi ovako pržačka muzika bila zaista idealno predstavljena. Ali kakvi bismo mi to bili ljudi da u svemu tražimo idealnost, Ereskigal su zapravo izvrsni, sviraju fenomenalno i iz sve snage i ovo je baš za šutku i lom:

https://ereskigalofficial.bandcamp.com/album/end

Srce su mi ove nedelje ukrali Krossfyre iz Barselone svojim black-thrash jurišom i fotografijom gitare u plamenu na debi albumu Rites Of Extermination. Ovo je muzika koja fino balansira potrebnu primitivnost i ,,glupost", odnosno neposrednost ove vrste meala sa sofisticirano napisanim pesmama i kvalitetnom izvedbom. Kada se na to doda lep, svetao i ne prenapucan zvuk, Krossfyre su bend koji možete slušati u svako doba dana i uživati u prvoklasnom metalu što ujeda i prži a opet je umiljat i drag. Sjajan debi:

https://krossfyre.bandcamp.com/album/rites-of-extermination

Prelazimo na sporu, tešku i šmekersku muziku, tj. doom, stoner, psihodeliju... Bottomless su iz Italije i kažu za sebe da ne sviraju ,,ništa osim neukaljanog doom metala" što je već samo po sebi lepo. Debi album, jednako nazvan Bottomless pokazuje pedigre ove ekipe od koje neki članovi sviraju u odličnom sastavu Messa, pa je album pun odličnih rifova i mračne atmosfere, a da sve to ima lep gruv i dinamiku. Pevač je možda mogao da bude za nijansu energičniji ali pošto je muzika snažna i glasna, njegova relativna uzdržanost ne kvari utisak na neki bitan način. Deset pesama na ovom albumu zaista pružaju lepo doom metal iskustvo za svakog ko voli težak rif i gazeći ritam a da su oni uklopljeni u prijatan, kinetički gruv. Vrlo fino:

https://spikerotrecords.bandcamp.com/album/bottomless

Belgijski Absynth takođe svira doomčinu na albumu Plèbe 2178 ali ovo je mnogo manje gruverski, mnogo više mučno i hipnotički, sa elementima drone metala i pesmama koje traju jako dugo, idu jako sporo i iznuruju slušaoca ponavljanjem i psihodeličnim solažama. Ovo, da ne bude zabune, sve pričam u pozitivnom smislu, Absynth ispunjavaju onu mazohističku potrebu u mojoj duši da budem izložen muzici koja je spora, primitivna, tupa i bolna ali koja je i pored svega toga – prijateljska. Ove distorzije nisu sa ovog svijeta i zato ih i treba, er, dizati:

https://absynthdoom.bandcamp.com/album/pl-be-2178

Grci Mad Shaman kao i skoro svi Grci koji sviraju desert rock, zvuče odlično. EP Millions of Miles ima tri pesme jake distorzije, šmekerskih vokala, jakog ritma i generalno jedne zaokružene, potpuno zrele forme. Mad Shaman u toj formi ne nude bogznašta novo ali ove tri pesme su upakovane u izvrsnu svirku i kvalitetan zvuk tako da nemam nekih ozbiljnih zamerki:

https://madshaman.bandcamp.com/album/millions-of-miles-full-ep-2021

Argentinski Vanpusher su odlični na istoimenom EP-ju koji donosi šest pesama bluziranog i vrlo gruverskog stoner roka. Bend ima odličan zvuk, sa majstorski upotrebljenim efektima na gitari, ali i meljućom ritam sekcijom koja razume dinamiku i, jelte, gruv. Najekscentričniji element muzike je pevanje koja ide na rokersku, cool sirovost ali zvuči i prilično neobično sa čudnim engleskim naglaskom. No, ovo je simpatičan sloj muzike koja osvaja šarmom i hipnotiše već pomenutim gruvom, tako da je sve u redu.

https://youtu.be/gK26CSMjm8I

Švedski Cavern Deep na svom istoimenom debi albumu zvuče kao da su krenuli da sviraju doom ali ih je nešto u međuvremenu rastužilo. Hoću reći, ovo nije doom metal kao saundtrak za veštičije obrede i '70s horor filmove, nije masna, bluzirana, nestašno fazirana igrarija, pa ni tipično gotski, atraktivan imaginarijum, već imamo posla sa intimnom, emotivnom, pa skoro zaista ,,emo" pločom. Naravno, doom komponenta je važna, ovo je sporo i heavy (dobar, dinamičlan mastering veoma lepo leži uz miks) a tužno, naričuće pevanje preko valjajuće muzike iako podseća na folk muziku koliko i metal, ume lepo da se uklopi. Kada se sve sastavi na pravi način, recimo u majestičnoj Waterways sa svojim raspevanim refrenom, Cavern Deep su izvanredni. Ostatak vremena su svakako interesantni ali ovde treba malo i izdržati dugačke pesme koje ponekad deluju kao da su dugačke zato što to tako u doom metalu mora... No, album je sa svojom lavkraftovskom koncepcijom i dobrim zvukom svakako vredan da se čuje:

https://caverndeep.bandcamp.com/album/cavern-deep

Filadelfijski Witching su u Maju otišli u studio i snimili živu sesiju, hate5six X Studio 1935 Live Session i ovo je zaista živo-zvučeći materijal u kome je naglasak na gruvu. Doom metal koji ovaj bend svira kombinuje melodične gitarske linije sa vritšećim pevanjem vokalistkinje Jacqui, ali su i kompozicije raznovrsne i kombinuju dosta različitih metal formi, uključujući thrash ili death elemente koji se lepo uklapaju uz mračni i emotivni doom. Zvuk na sesiji je na taman dobrom mestu između sirovsti i studijskog kvaliteta pa ovo, uz cenu od koliko biste da vi date, vredi poslušati:

https://witching.bandcamp.com/album/hate5six-x-studio-1935-live-session

Sardinijiski Electric Valley Records nastavlja da radi ono što najbolje radi – da izdaje fantastične psihodelične lo-fi doom bendove iz ,,trećeg" sveta. Na programu su ove nedelje Kostarikanci Crypt Monarch čiji EP, The Necronaut pakuje samo tri pesme u tridesetšest minuta. I to je baš ono što mi treba: sporost, lepljivi rifovi, težina, a uz sve to jedan osećaj spontanosti, lepršavosti, sugestiju da je muzika snimljena odjednom, bez studijskog peglanja i dotezanja, da je ovo produkt stvarne ljudske potrebe i najboljeg što ta potreba može u ovom trenutku da iznedri. Odlično izdanje koje pomera mozak iz ležišta i resetuje paletu ukusa:

https://evrecords.bandcamp.com/album/crypt-monarch-the-necronaut-2

Rusi Stonemongers su na zanimljive načine izmešali stoner rok, psihodelični rok, malo drone eksperimentisanja i energičnog progresivnog roka na EP-ju Join the Trip! Muzički je ovo prilično izmešano i nikad ne znate šta će sledeće da se desi, pogotovo što su pesme instrumentalne i ne zanima ih ikakvo držanje strukture strofa-refren, pa to može da deluje i pomalo neusmereno, ali kompozicije su pune dobrih momenata i vredi ih poslušati a bend i omogućava da ovo platite koliko želite:

https://stonemongers.bandcamp.com/album/join-the-trip

Planet of the Dead sa Novog Zelanda sviraju sasvim prijatan ,,kosmički sludge metal" i na svom drugom albumu, Pilgrim, pevaju i o Dini Franka Herberta, a što je dobar tajming s obzirom na relativno skoru premijeru filma. Album je lepo produciran, sa dosta dinamike, tvrdo odsviran, ali sa dosta gruva, a brojne reference na različite naučnofantastične filmove (uključujući Aliena ili Robocopa) nisu naročito nametljive i ne dodaju bogznašta muzici ali joj ništa ni ne oduzimaju. Uredno, prijatno, gruvi:

https://planetofthedead.bandcamp.com/album/pilgrims

Brazilski duo Aphotic Spectre nastao je prošle godine i već ima prvi album, Væneration i, ako volite funeral doom, pa, ovi momci nude sasvim originalnu verziju istog. Album je zapravo po tempu i trajanju pesama blizak funeral doom metalu, ali se uobičajeni death vokali i tužne gitarske melodije ovde smenuju sa deonicama koje imaju mnogo više ,,post metal" šmek. Pesme ovde rutinski valjaju kombinaciju horskog, melodičnog pevanja i ,,pravog" funeral dooma, a što, neiznenađujuće, zvuči odlično. Vrlo osvežavajuće izdanje i bend na koji vredi obratiti pažnju:

https://aphoticspectre.bandcamp.com/album/v-neration

Nijemci Lizard Fist toliko vole svoje ime da su i drugi album nazvali isto tako, samo su dodali ,,II". Ali dobro, zaista jeste dobro ime a i muzika, napeti, distorzirani sludge metal, vere mi, nije rđava. Lizard Fist znaju kako da napišu pesme koje imaju gruv i tenziju, ne udarajući iz SVE snage SVE vreme ali kanališući prijatnu nelagodu i najavljujući eksplozivna razrešenja. Fin album a plaćate ga koliko hoćete. Jako dobar dil:

https://lizardfist.bandcamp.com/album/lizard-fist-ii

Smoke je popularno ime među bendovima koji sviraju stoner rok, iz jasnih razloga, a najnoviji takav dolazi iz Bafala sa svojim prvim demom, naslovljenim skromno, Demo I. Ali ovi ljudi zaslužuju jako mnogo pažnje jer pričamo o PRVOKLASNOM modernom hard-roku/ stoner roku, sa muzikom koja je ne samo gruvi i odlično snimljena već i odlično napisana, sa sasvim formiranim pesmama koje nemaju samo dobar rif ili refren ili gruv nego SVE. Najvažnije, bend već ima izražen karakter i identitet i što se kaže, prepoznali biste ih u masi drugih stoner bendova bez ikakvih problema. Ovaj odlični materijal sa jedanaest pesama se daje za koliko vi želite da ponudite pa ne propustite, u pitanju je sjajan album.

https://smoke10.bandcamp.com/album/demo-i

Santaga iz San Hozea u kaliforniji zvuče vrlo raspoloženo na albumu nazvanom Self Tifled, odnosno Santaga. Od omota koji mažira Santanu na duhovit način pa do muzike koja je spoj stoner roka i panka, Santaga su bend koji očigledno zna šta radi i ima puno energije i veštine da to i uradi. A time je više iznenađujuće kad pročitate da je jedan od gitarista praktično dodat u bend tokom snimanja. Ne čuje se tu ikakva frikcija i ovo su kratke, ekonomične, gruverske pesme dobrog zvuka i opipljive energije. Rokenrol:

https://santaga.bandcamp.com/album/self-titled

Ajdemo sad na thrash, crossover, hardcore punk, grindcore itd. Cold Beer, Space Dick je ime prvog albuma francuskih Thrashtalk i, jelte, taj naslov albuma sugeriše da su u pitanju Francuzi isto koliko ime benda sugeriše thrash metal. Ovo je pomalo i krindži kad slušate tekstove jer se Thrashtalk trude da imaju cool uličarsku pozu dostojnu kasnih osamdesetih a što baš ne ide kad vam maternji jezik nije engleski. No, svirka je dobra i ovo je album prijatnog old school thrashcorea koji bih rado vrteo na kakvoj olupanoj kaseti 1988. godine i ne i mi smetao čudan naglasak pevača i ti bezvezni tekstovi. Lepo, pa makar i glupo (EDIT: i izbrisano sa interneta u međuvremenu tako da, džaba klikćete...):

https://thrashtalk50.bandcamp.com/album/cold-beer-space-dick

Česi Exorcizphobia pored komplikovanog imena imaju i puno talenta i veštine da proizvode odličan thrash metal. Njihov četvrti album, Friend Of Lunacy je izrazito dobro snimljen i odlično odsviran primerak istočnoevropskog thrash metala koji se oslanja na proverene i čvrste formule kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, nudeći urednu svirku i promišljeno napisane pesme. Exorcizphobia ne obaraju brzinske niti, er, ,,sirovinske" rekorde, ali njihova muzika ide napred brzo i isijava puno energije, sa odličnim rifovima i pevačem koji je vrlo upečatljiv. Vrlo impresivna ploča, preporućena svakome ko voli, recimo, Sacred Reich:

https://exorcizphobia.bandcamp.com/album/friend-of-lunacy

Garažni spid metal koji sviraju bristolski Grave Altar je u odličnoj formi na novom EP-ju, Hell's Necromancer. Ovo je vrlo u modusu ranih osamdesetih sa brijućim rfovima, visokim tempom i napaljenim vokalima a jeftina produkcija ne prikriva kvalitet same svirke. Bend pored dve svoje pesme (koje su odlične) obrađuje i po jedan klasičan komad od Sepulture i Slayera (ali bez soliranja pošto je ipak previše tražiti od nekoga da skine Kerija i Džefa) pa je ovaj EP time još lepši a bend ga i daje za koliko sami ponudite. Obavezno:

https://gravealtar.bandcamp.com/album/hells-necromancer

Njemački Eradicator svoraju svoj malo staromodni ali dopadljivi thrash metal sa dosta uverljivosti i kvalitetne produkcije na albumu Influence Denied. Ovo je peti album za ekipu u dvanaest godina pa se čuje jedan profesionalni kvalitet i u svirci ali i u strukturi pesama i kogod voli melodičniji, skoro progresivni thrash metal koji i dalje ne gubi ništa na brzini i energiji, svakako treba ovo da posluša:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k6RNQUNA4cTUk0gCqWR9bqdhJADc51oBY

Španci ZUTIK! na svom albumu ...Hiltzea Zor zvuče vrlo prijatno svirajući jedan blago metalizirani hardkor pank koji je mogao biti snimljen i osamdesetih godina prošlog veka. Ovo je brzo, energično, onako organski odsvirano bez neljudske kompjuterske preciznosti, sa pevanjem na španskom i aranžmanima koi nisu uvek ,,prirodni" ali su time još više, jelte, ljudski. Ovo me malo podseća i na domaće bendove iz onog vremena, recimo Motuus, pa mi je tim draže:

https://zutik.bandcamp.com/album/hiltzea-zor

Beyond Salvation iz Mančestera sebe nazivaju thrash metal bendom ali njihov EP Reascension ima i dosta hardcore elemenata, pogotovo u ,,uličarskom" stilu pevanja i dosta moshcore delova u pesmama koje su srednjeg tempa i nabadačke. Dakle, stilski, ne nužno sasvim po mom ukusu ali Beyond Salvation sviraju izvrsno, pišu dobre pesme i producirani su sjajno. Dve pesme, funta i po, vredi poslušati:

https://beyondsalvation.bandcamp.com/album/reascension

Teksaški Shellshock su, pak, krosover sastav koji isto ima izraženu nabadačku ,,hardcore" komponentu u svom zvuku pa njihov EP, Damage Control ide sporije i teže nego što sam se ja ponadao. No, ovo je puno dobrih rifova i solaža a i ne ide zaista mnogo sporo pa se lepo sluša. Dobra produkcija, dobar kvalitet pesama, plaćate koliko hoćete, pa ako volite Agnostic Front ili Pro Pain, poslušajte:

https://shellshocktx.bandcamp.com/album/damage-control

Još malo metaliziranog hardkora nam stiže ovog puta iz Kranja. Sakrabolt su svoj drugi EP (demo?) nazvali Demokaos i ovo je vrlo dopadljivo, sa odličnim mošerskim gruvom i energijom kojoj uopšte ne smeta jeftinija produkcija. Četiri pesme jakih rifova, nabod-vokala i razbijačkih bubnjeva a sve to platite koliko hoćete, pa ako to nije najbolji od svih svetova, ja ne znam šta bi bio:

https://sakrabolt.bandcamp.com/album/demokaos

Band of Bastards je hardkor pank bend sastavljen od članova ...And You Will Know Us By the Trail of the Dead i Sparta a njihov prvi album, Delete.Repeat. je, pa, kao da slušate nešto nastalo u vreme kada su Minor Threat, 7 Seconds, Gorilla Biscuits i Youth of Today bili kraljevi. I mislim, kraljevski je, brzo, čukački, pozitivno, razbijački. Faking pank rok što bi rekli matorci:

https://www.youtube.com/watch?v=qyRXHc4dlFo&list=OLAK5uy_noPANEgUHOVBmCZnHKHRfSIeX7zwabBAg

Danci Pestigor zvuče vrlo dobro na EP-ju Nurgle's Rot, mešajući razjareni lo-fi pank sa odličnim ženskm vokalom i trešerski metal, u pesmama koje su ,,metalkor" onako kako ga ja shvatam (verovatno najpogrešnije moguće, kažete vi i verovatno ste u pravu). Lo-fi, dakle, ali odlično. Tri pesme, puno sreće.

https://pestigor.bandcamp.com/album/nurgles-rot

Londonski Armed Response Unit su izvrsni na albumu Serfs Up koji su snimali više od deset godina. Naime. Gitare i bubnjevi su snimljeni još 2010. godine da bi album bio dovršen tek ove. No, isplatilo se čekati, jer je Serfs Up sjajan koktel superbrzih, fantastično energičnih, jako dobro napisanih pesama koje u trajanja često ispod minut spakuju solidno kompleksne aranžmane što su pritom prirodni i zvuče kao ,,normalan" hardcore thrash radije kao nekakva eksperimentalna muzika. Odličan songrajting, vrhunska svirka i jako dobra produkcija, album za ne propustiti:

https://armedresponseunit.bandcamp.com/album/serfs-up

Šveđani Exil RAZBIJAJU na albumu Warning koji zvuči kao da ste uzeli nekakav američki hardcore punk klasik iz 1983. godine i napravili ga danas, sa kvalitetnom studijskom produkcijom i nivoom svirke koji uzima u obzir četiri decenije razvoja žanra. Teško mi je da ovo nahvalim dovoljno, Exile su fantastično oživeli klasičan zvuk a da ne zvuče kao imitatori ili, nedobog, plagijatori, a pesme su napisane izvrsno, odsvirane autoritativno, snimljene perfektno. Ne propustiti:

https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/warning
https://exilhardcore.bandcamp.com/album/warning

Indonežanski Tsunami svira hardcore thrash sa malo grindcorea na EP-ju Self Titled i ovo je šest pesma udaračkog, sprinterskog hardkora koji nema skupu produkciju ili naročito različite pesme, ali je iz srca, snažan, brz, nervozan, i sve zvuči baš kako treba za prvo izdanje ovakvog sastava:

https://grafisgelaprecs.bandcamp.com/album/self-titled

Mark Sinestra je deathcore kvartet iz Gvadalahare koji svira prilično po mom ukusu. Ne znam tačno šta je u njihovom prvom EP-ju, The Black Horns što mi se sviđa više nego muzika većine njihovih kolega – ali verovatno je to dosta visok tempo, odsustvo melodičnijih metalcore elemenata i propisan death metal mosh radije nego prosti breakdown delovi. U svakom slučaju Meksikanci su mi odlični, sa dobrom produkcijom i poštenom, žustrom svirkom:

https://marksinestra.bandcamp.com/album/the-black-horns

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 24-07-2021, 14:43:56

Sonic Slaughter je vrlo preteći naziv albuma ali Poljaci Scumeater zapravo sviraju vrlo prijatan deathgrind sa razgovetnim zvukom, lepim rifovima, solidnom produkcijom i prijemčivim gruvom. Kako to u Poljskoj već umeju. Trinaest pesama a daunloud košta koliko VI odredite – ja tu vidim samo pobedu na svakoj strani:

https://scumxeater.bandcamp.com/album/sonic-slaughter

I Brazilci Guro prže solidan deathgrind na svom drugom albumu, Missa Profana. Ovo je producirano nešto sirovije i puno disonantnih gitarskih tema te blek metalskog pevanja, a aranžmani su maštoviti pa pomalo i eksperimentalni tako da je u pitanju jedna nestandardna i vrlo interesantna grindcore ploča. Poslušati:

https://guro1.bandcamp.com/album/missa-profana-2

Eelnoc je, koliko shvatam jednočlani bend iz Denvera čiji album, Lakes and Endless Roads počinje sporom, gruvi, emotivnom post metal pesmom i čovek pomisli da zna kako će ostatak kompozicija zvučati, ali... čovek se prevari. Eelnoc ima još tih emo-metal komada na albumu ali ovde ima i puno tvrdog, hermetičnog sludge metala, pa i blackened grind momenata. Za svakog ponešto, dakle, a ovo je i vrlo pristojno produciran materijal s obzirom na to da pričamo o maloj, jeftinoj ploči. Vrlo solidno:

https://eelnoc.bandcamp.com/album/lakes-and-endless-roads

Why Im Dead iz Indijane svoju muziku naziva screamcore i to je pošteno. EP How to Handle the News, While Sailing Through Confusion ima tri pesme udaračkog, pomalo matematičarskog grindcorea sa mnogo vrištanja ali i sa solidnom idejom kako da pesme koje su kompletno u kulminaciji traju po minut i po i budu dobre. Produkcija je čak, iznenađujuće solidna pa ovo izdanje preporučujem za slušanje i, po ceni od svega jednog dolara, kupovinu:

https://whyimdead.bandcamp.com/album/how-to-handle-the-news-while-sailing-through-confusion

Poljski Misguided na istoimenom albumu meša grindcore, i recimo sludge i post metal u kompozicijama koje idu malo brzo, malo sporo, trudeći se da budu mučno-upečatljive i energično-emotivne a da ne ispadnu, jelte, ,,emo" Solidno to ide, Misguided su dobri muzičari i samo blaga monotnonost materijala može da vas malo zabrine, ali opet – ovo je album napravljen da bude ujednačen i pomalo hipnotički nastrojen tako da je sve to deo plana:

https://misguided0.bandcamp.com/album/misguided

Bad Gateway iz Albukerkija sviraju prljav, bučan i meljući deathgrind na EP-ju Circulatory i ovih pet pesama traju jedva preko šest minuta, sa sve muljavim rifovima, užasnim vokalom i svim onim što volite kod ovakve muzike. Naravno da se ovaj, zapravo lepo producirani materijal, prodaje za koliko date i meni je vrlo prijao:

https://badgatewaynm.bandcamp.com/album/circulatory

Trepanation Recordings je britanska etiketa posvećena ekstremnom, eksperimentalnom i progresivnom metalu, pa njihova kompilacija Trepanned - Volume Two za svega tri funte nudi pedeset bendova sa različitim idejama o ekstremnosti, progresu, eksperimentu. Ima ovde sjajnih pesama a verujem da ono što je sjajno vama možda i nije isto što i meni u čemu i jeste lepota ovakvih projekata. Obavezno poslušati:

https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/trepanned-volume-two

A sada death metal. Crystal Colossus je jednočlani bend iz Kolčestera u Engleskoj i Mike Holmes koji sve ovo piše i svira je vrlo talentovan čovek. Novi EP, Calamity Season je prijatna smeša gruverskog death metala i gitarske progresive, producirana vrlo solidno i mada Crystal Colossus ima element tog u sebe zagledanog, malčice insularnog pristupa svojstvenog jednočlanim bendovima, ovo su dobre pesme i generalno veoma lep materijal pun interesantnih momenata:

https://crystalcolossus.bandcamp.com/album/calamity-season

Commencement sa Floride na svom prvom EP-ju, The Fortress of Fear donose pravi haos fontova na omotu ali i dve pesme prljavog, distorziranog, mračnog, low rent death metala. Dva momka koji ovo sviraju imaju puno iskustva u lokalnim death postavama pa je i The Fortress of Fear vrlo vešto sročan materijal koga tehnički kvalitet izvedbe i neke lepe ideje u samoj muzici sprečavaju od toga da bude samo generički, readymade death metal sa Floride. Ovo ima puno gruva, zanimljiv harmonski rad i prljavu a idealnu produkciju, pa sam ja vrlo zadovoljan:

https://metalcultistmedia.bandcamp.com/album/the-fortress-of-fear-ep

Meksički Grotesque Deity imaju vrlo težak, lepljiv zvuk koji pokazuje prilične simpatije prema švedskim death metal uzorima. Nema ničeg lošeg u tome pa drugi album ove ekipe iz Meksiko Sitija, Dark Arts of Torture and Pleasure, dolazi kao melem na ranu pod uslovom da je rana metafora za nedostatak bendova poput Dismember u vašem životu. Grotesque Deity su vrlo solidni u tome što rade, plus znaju i da napišu i da odsviraju i da produciraju materijal tako da podseća na već pomenute švedske uzore i mada ne dobijaju ni malo poena za originalnost, ovo je dobar album:

https://grotesquedeity.bandcamp.com/album/dark-arts-of-torture-and-pleasure

Transantlantski death metal duo Reign Of Terror je od 2017. godine do danas izbacio čak pet albuma a sada, sa EP-jem The Final March najavljuju odlazak pevača Oscara. Ovo je greota jer se i na ovom izdanju čuje odlična hemija između njega i autora muzike, Jeretha, pa je The Final March gorkoslatka kolekcija solidnih lo-fi death metal himni koje gaze napred marševskim korakom i uživaju u tom svom prljavom gruvu. Uživaćete i vi, pogotovo uz cenu koju sami definišete ako se odlučite na kupovinu:

https://reignofterrormetal.bandcamp.com/album/the-final-march-ep

Misery Index su upravo izbacili kompilaciju neobjavljenih snimaka, remiksa, demo verzija itd. nazvaniu Coffin up the Nails. Ako volite njihovu gruversku, politički osvešćenu varijantu deathgrinda, ovde ima mnogo lepih pesama (uključujući obradu Nailbombove Wasting Away, kao i moj personalni favorit, Traitors), pa nećete pogrešiti. Misery Index su uvek odlični a raznolikost materijala koji je ovde u ponudi je vrlo zdrava:

https://miseryindex.bandcamp.com/album/coffin-up-the-nails

Nijemci Temple of Dread su mi se sa svojim jurišnim, jednostavnim a srčanim death metalom dopadali još prošle godine, a drugi album, Hades Unleashed je baš dobar, rafinirajući njihov pristup i još poboljšavajući zvuk (mada ne umanjujući zaista glasnoću sa kojom se ovo masteruje). Rafiniranost se ovde očitava u tome da su pesme naoko jednostavne ali zapravo sklopljene tako da zvuče prirodno i ekonomično, usmerene da isporuče glavnu temu uz maksimalnu štetu. Opasan program surovog čukanja i siguran hit za letnju sezonu:

https://testimonyrecords.bandcamp.com/album/temple-of-dread-hades-unleashed

Nizozemski Caedere na svom albumu, Eighty Years' War (Dutch War of Independence) govore o ratu iz šesnaestog i sedamnaestog veka koji su povele pobunjene zemlje danas poznate i kao Belgija, Nizozemska i Luksemburgija protiv vladavine Felipea Drugog, tadašnjeg španskog kralja, i, kao što možete da zamislite, nije to bilo baš udobno ni za koga, ali se katolička vlast u Evropi barem malo smanjila na kraju. Elem, muzika na ovom, četvrtom albumu momčadi iz Haaksbergena je kvalitetan, mesnat death metal koji, bez obzira što je to zaista prelako poređenje, mogu da preporučim svima koji vole Sinister. Caedere ne ZVUČE kao poznati zemljaci ali imaju isti Down-to-Earth pristup death metalu sa pesmama koje su mošerske, gruverske i brutalne u razumnoj meri. Naravno, NEKOM će ovo biti i malo monotono jer sve ume da zazvuči malo slično ali Caedere se trude oko sekvenciranja ploče i album je prijatan za slušanje:

https://youtu.be/xjDOFFpfoUU

Ah, novi EP Hideous Divinity, kao naručeno! Znameniti italijanski tech-death majstori na ovoj ploči sa dve pesme, pod naslovom Sinful Star Necrolatry zvuče sjajno, pogotovo što je ovo zapravo njihov prvi demo iz 2007. godine, sada široko distribuiran i ovo je superkvalitetan brutalni death metal koji dosta, priznajem, podseća na Hate Eternal, ali zar je TO nekakva zamerka? Hideous Divinity su ovde već veoma formirani i samo će im ostati da malo rafiniraju svoj pristup death metalu, ali ove dve pesme su sjajne i druga, As Flesh Gospelled Pure Hate je zapravo već bila na njihovom prvom albumu pa je gušt slušati je ovde u nešto sirovijoj formi. Ali da se razumemo, ovo nije sirovo, uopšte, već vrhunski:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/sinful-star-necrolatry

Prognostication iz Misurija deru vrlo ozbiljan prog-death metal na albumu Collapse. Ovo je šest podugačkih, pažljivo napisanih pesama sa puno ,,tehničkog" kvaliteta ali i sa dosta duše pa i emocije. Muzika je raznovrsna, svirka jako impresivna a bend ima i element divljačke, nepoćudne energije koji je jako bitan da se sve ne pretvori u nekakav sterilni studijski rad. Odlično:

https://prognostication.bandcamp.com/album/collapse

Dvočlani death metalci Moist iz Indijane su me kupili u prvoj sekundi EP-ja Under the Influences jer je ovo kompilacija obrada bendova koji su uticali na ovaj sastav a prva pesma je Liege of Inveracity od Suffocation, pesma koja je izmislila slamming death metal i koju Moist sviraju FANTASTIČNO. Što se kaže prvo pa transrodno, ljubi ga majka! Tu su i Death, Deicide (i to baš Dead by Dawn, kao da su znali!!!!), Morbid Angel (i to baš Maze of Torment, kao da su znali!!!!) i In Flames pa ovaj odlično odsvirani i dobro producirani EP koji se daje po ceni od koliko vi želite nikako ne treba zaobići:

https://moistslam.bandcamp.com/album/under-the-influences

Ne znam u koji bih žanr stavio Broder iz Kopenhagena jer ova dva Danca prave nesvetu buku što ulazi u brojne metal i nemetal žanrove – death, black, drone, sludge, noise, uh, punk... Što kažu, ju nejm it, dej did it. Novi EP, Det højes smed ima čak devet pesama lo-fi krljačine koja nije ni glupa ni generički spravljena, već, onako, smišljeno primitivna i zapravo inspirativna. A sve to presecano ambijentalnim/ dron pasažima. Meni ovo odlično jer ljudi umeju da skoro amorfnu masu buke pretvore u upečatljive teme i rifove a da ne izgube tu jaku primitivnost koja nosi veliki deo šarma:

https://vesterkjaer.bandcamp.com/album/det-h-jes-smed

I pensilvanijski Blood of Raui'Ahn su manje-više neuklopljivi u žanrove jer ono što čujem na EP-ju 600 Days of Bloodshed jedva da bih opisao kao blackened noise ako bi mi neko stavio pištolj na čelo. Ali, mislim, dobro je, ovo je muzika ultimativnog nihilizma, ali uspeva da ima taman toliko topline i neposrednosti da me uvuče i natera da slušam, radije nego da zatvorim tab i pređem na nešto drugo. Možda su to ti bubnjevi koji zvuče kao mitraljez, možda neljudski vokali, možda gitare koje su nerazaznatljive, možda ceo taj prenapucani, lo-fi zvuk, tek, Blood of Raui'Ahn su kao nekakav pank-Portal i to je meni dovoljno:

https://rauiahnkvlt.bandcamp.com/album/600-days-of-bloodshed

Siđimo sad u prijatne krajeve klasičnog heavy zvuka. Rage and Fire su portugalski bend čiji demo 1986 + 35 označava uglavnom to da sviraju muziku koja bi 1986. godine zvučala apsolutno savremeno a da, eto, tri i po decenije kasnije ima časih ljudi koji to vole. Pričamo o heavy metalu na granici power metala, epskom, melodičnom, onako, herojskom kako i treba da bude, negde između Manowara i ranog Anthraxa i meni to naravno pogađa sve potrebne žice u srcu. Rage and Fire su naprosto iskreni i vole ovaj zvuk a, bogami i umeju da ga prave, te produciraju. Ako EP kupite dobijate i odličnu obradu WASP-ove I wanna be somebody, a što je divan bonus (koji možete čuti i u donjem JuTjub videu):

https://rageandfire.bandcamp.com/album/demo-1986-35

https://youtu.be/cy2WoQ2n7aM

Vrlo je lepo što je švedski gitarski bog, Yngwie Malmsteen svoj novi, dvadesetdrugi album, Parabellum stavio ceo na JuTjub jer tako mogu da ga čujem i ja, samo marginalno zainteresovan za Malmsteenov autput. Mislim, naravno da volim što Malmsteen postoji ali njegova muzika je meni više da se ČUJE, manje da se SLUŠA, ako me razumete. No, nisu svi nadrndane starkelje poput mene pa vredi ukazati da je Parabellum ozbiljan povratak Malmsteenovoj neoklasicističkoj formi, album masterovan šokantno dinamično i živo pa Yngwijevo sviranje zvuči prirodno i skoro ranjivo, te kad ga čujete da sipa sulude skale i citira dela klasične muzike u superbrzini, sve ima jednu ljudsku dimenziju i ne zvuči kao napravljeno u kompjuteru. I, da se ne lažemo, ja u metalu obožavam brzinu i kurčevitost pa mi je i Parabellum u celini vrlo pozitivno preduzeće:

https://www.youtube.com/watch?v=F74Tw99qfRg&list=PLnl-EQPCrjXd-mkfN8NbUb0YPStEb7CAV

Italijanski Metal Detector su simpatični na EP-ju Maximum Overdrive, nudeći klasičan mid-tempo hevi metal koji peva o kolima i, er, ratovanju na okeanu. Ako se apstrahuje česta boljka italijanskih bendova koji pevaju na engleskom (jak naglasak), te urnebesno montirana promo fotka, ovo je vrlo dopadljiv, odlično produciran materijal koji će se dopasti old school publici:

https://metaldetektor.bandcamp.com/album/maximum-overdrive

What the? Mordred JOŠ postoje? Kako? Zašto? Bend je svoj poslednji legitiman album izbacio 1994. godine a i tada je delovalo da ekipa što je osamdesetih bila kating edž pokušava da pronađe malo stare slave. No, iznenađujuće, novi album, The Dark Parade je, pa, solidan. Mordred su bili jedan od originalnih funk metal bendova, samo što je kod njih to podrazumevalo i mešanje hip-hop i thrasha pa je i novi album, na moje veliko iznenađenje, prilično sigurna i energična kombinacija ovih stilova. Ne sad da mi se ovde sve dopada, ali Mordred demonstriraju dosta živosti i osobene energije, sa sve nekim staromodnim elementima (repovanje, skrečovanje) koji ne kvare genralni kvalitet pesama i izvedbe. Evo, baš sam se iznenadio:

https://mordred.bandcamp.com/album/the-dark-parade

Argentinci Tantra sviraju vrlo old school sleaze metal na svom, pretpostaviću debi albumu Afrodisíaco. Ovo i zvučno podseća na osamdesete sa produkcijom koja nije skupa ali sa prilično pročišćenim, dinamike lišenim zvukom koji svemu daje malo te ,,sintetičke" dimenzije koju su znali da imaju slični bendovi osamdesetih. No, ovo je, ako ste rasli uz Kerber ili, uh, Loverboy, ponuda za vas, sa svojim popičnim melodijama i samo blago distorziranim, rokerskim izvedbama:

https://youtu.be/PU-PaXZ174k

Brazilski Gueppardo su, pak, bliži mom ukusu sa svojim epskijim pristupom heavy metalu. I Am The Law im je treći album i mada i ovde pričamo o srazmerno radio-friendly muzici, sa melodičnim refrenima i ajmo-ruke-gore momentima u svakoj pesmi, Gueppardo su više ,,metal", sa naklonima Diu ili sličnim pravovernim ikonama osamdesetih. Bend pritom piše vrlo dobre pesme, ima kvalitetne solaže, karakternog pevača i zvuči jako usvirano. Preporuke:

https://youtu.be/w9QhKC5Qmfs

Peruanci Hyena zvuče mnogo slatko na snimku Live at Sanctuary koji je, iako sniman uživo, zapravo snimljen u studiju, bez publike. Naravno, da je šteta da nema publike, ali bend makar ima živ i dinamičan a čist i kvalitetan zvuk koji paše njihovom old school heavy metalu. A koji, dalje, veoma paše meni. Hyena su ekipa koja svira u maniru energičnog, prljavog, ali melodičnog i hitoidnog NWOBHM-a, nalik na rani Iron Maiden ili Tygers of Pan Tang ili, kapirate već... Bend ima tačno idealan odnos eksplozivne energije i melodičnog, himničnog sadržaja i ovaj materijal je, moram priznati, njihova apsolutna legitimacija za snimanje prvog albuma. Sjajno.

https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/live-at-sanctuary

Francuski Burning Dead imaju pevačicu koja zvuči (i izgleda) vrlo opasno a i pišu solidnu muziku. Njihov EP, The Warrior, sa dve pesme isporuči užasno mnogo tvrdog ali opet toplog, i prijateljskog modernog heavy metala koji ima dodirne tačke sa ekstremnijim podžanrovima ove muzike ali je suštinski namenjen svima. Kao nekakav Celtic Frost za narod? Da, baš tako! Odlična produkcija, odlične dve pesme i nadam se da će bend uskoro snimiti i album jer zvuči sjajno:

https://burningdead.bandcamp.com/album/the-warrior

Za kraj, malo black thrasha, ali kakvog! Craven Idol dolaze pravo iz Londona i JEBU KEVU vrlo studiozno. Album Forked Tongues, njihov treći, je masivna, energična ploča konstantnog brijanja i uraganske paljbe koja mi je bukvalno za prsa otela titulu albuma nedelje od španskih Krossfyre o kojima sam gore onako lepo pisao. Za razliku od mnogo blackened thrash kolega, Craven Idol imaju prlično kvalitetnu produkciju koja ih pomera malo i u smeru death metala, a album se, naravno, nameće i kvalitetom pesama. No, suluda energija sa kojom Britanci ovo sviraju je verovatno najjači adut momaka i ona nosi album sa nivoa kolekcije dobrih pesama na nivo apsolutne lektire. Još jedan siguran hit za Dark Descent Records:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/forked-tongues

Meho Krljic · 31-07-2021, 14:29:06

U nedelji u kojoj je umrlo mnogo dobrih metalaca – Mike Howe iz Metal Church, Joey Jordison ex-Slipknot, Dusty Hill iz ZZ Top – valjda je jedini način da ih časno ispratimo do valhale ili gde već biraju da odu, da dignemo što više buke možemo. Pa, dignimo:

Blek metal za početak. Italijanski Hornwood Fell zvuče disonantno i zlo na svom osmom albumu (a za svega sedam godina), nazvanom Keres. Preprodukcija ove vrste je retko garant kvaliteta ali ovaj brkati duo sa novim albumom nastupa jako sigurno i autoritativno, donoseći muziku punu nelagode i tenzije, a uklopljenu u smisleno napisane pesme. Naravno, te pesme krše većinu pravila vezanih za pop muziku, ali ovo nije blek-metal-kao-čisti-haos kako kolege često znaju da se zanesu, već uvek promišljeno urađena muzika čije dugačke pesme i prostran, pažljivo rađen miks pred voljnog slušaoca rasprostiru široko zvučno platno puno jako zanimljivih detalja. Odlično:

https://hornwoodfell.bandcamp.com/album/keres

Austrijski jednočlani projekat Golden Blood je izbacio prvi album i, od momka čiji se prvi EP prošle godine zvao (u prevodu) ,,Sperma, kokain i blasfemija", nisam očekivao ovako solidnu kombinaciju blek metala i hedonističkog rokenrola pa i panka. Serpent Chariot je vrlo ubedljivo napisana ploča sa dosta interesantnih, što se kaže leftfield ideja ali sa pesmama koje se ne iscrpljuju u svaštarenju. Ne verujem da je Erech Leleth sa ovom pločom zadovoljio ukus puritanaca ali jeste još jednom pokazao da je snaga blek metala u njegovoj prilagodljivosti vrlo različitim senzibilitetima. Obavezno poslušati:

https://goldenblood.bandcamp.com/album/serpent-chariot

Poljaci Dimidium Mei na svom drugom albumu, Devil's Tales nalaze finu sredinu između za Poljsku tipično ekspanzivnijeg pristupa aranžmanima i old school sirovine. Tako da su pesme ovde primetno promišljeno napisane i aranžirane ali je gradivni materijal velikim delom bestijalno, satanističko prebijanje. Ima to jednu osvežavajuću energiju i mada je za moje kriterijume ovo spora i skoro meditativna ploča, ona svakako sija snažnim sjajem crne zvezde:

https://youtu.be/AXmZ3dfqDq4

Švedski Vassago postoje duže od četvrt veka a njihov drugi album, Storm of Satan je njihova prva ploča snimljena u ovom veku. No, kad čujete kako ljudi prže, biće vam jasno i zašto im treba više od dvadeset godina da se odmore između dva snimanja... Šalu na stranu, ovo jeste agresivan, brz, prilično old school black metal, posvećen satanizmu u meri da bukvalno svaka pesma na albumu ima reč ,,Satan" u imenu. I to može da deluje komično, naravno, ali Vassago sviraju vrlo pošteno, znojavo i disciplinovano, evocirajući slike demonskih hordi koje marširaju i nabadaju nejač na koplja, sve uz dobre rifove i primitivne ali ne i glupe aranžmane. Album je pritom i sklopljen od pesama koje su raznovrsne i međusobno ditinktne a da sve upadaju u tu fioku divljačke, đavaoske agresije. Jako dobro:

https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/storm-of-satan

https://youtu.be/oMl5oT05-U0

Švedski Trail of Blood zvuči vrlo ubedljivo na svom EP-ju nazvanom samo EP, a koji donosi pet pesama izuzetno odsviranog i odlično produciranog, melodičnijeg blackened death metala. Ovo je, za Švedsku već standardno, urađeno sa visokim nivoom profesionalizma, a što uključuje kompozicije i aranžmane pune uzbudljivih tema i moćnih krešenda. Jako dobro:

https://trailofbloodswe.bandcamp.com/album/ep

Mortal Intolerance je jednočlani blek metal sastav iz Mičigena i EP Frozen Stream demonstrira da je Austin Carlson koji sve ovo svira i peva vrlo talentovan momak. Ovo je kompleksan, pažljivo pisan blek metal koji nema problem da ide i u death i u power metal smerovima kada i koliko mu odgovara, sa dosta meodije, ,,tehničkije" svirke pa i lepih klin vokala. Sve je to spojeno u impresivno kvalitetne pesme i snimljeno vrlo, vrlo dobro, pa dajem jake preporuke za ovo izdanje koje plaćate BAŠ koliko sami hoćete:

https://mortalintolerance.bandcamp.com/album/frozen-stream

Španjolski depresivci Dantalion se vraćaju sa svojim osmim albumom, Time to Pass Away i mada je ovo premelodična, previše ,,tužna" muzika za moj ukus, svakako pričamo o odlično napisanim pesmama, sjajnoj svirci i dobroj produkciji. Blek metal danas legitimno može da zvuči i kao da su ga pisale viktorijanske devojčice umačući pera u mastilo i Dantalion su odličan primer:

https://withinthedarkwoods.bandcamp.com/album/time-to-pass-away

Kad smo već kod melanholične muzike koja nije po mom ukusu, Lantlôs ima peti album, Wildhund i mada je Markus Siegenhort jedan od utemeljivača post-blek metala, njegova aktuelna muzika je, recimo, progresivni, šugejzerski post-metal. I odličan je, da ne bude zabune. Istina je da ovo nije ,,moja" muzika, ali Siegenhort drži lekcije iz pisanja pesama i dobrog balansiranja između pop i metal krajeva svog ličnog spektra. Autor prikaza na Angry Metal Guy je ovo uporedio sa recentnim radovima Devina Townsenda i to, zapravo, ima rezona. I Siegenhort ima isti odnos smele maštovitosti i vrhunske zanatske veštine pa je Wildhund suštinski odlična ploča:

https://lantlos.bandcamp.com/album/wildhund

Njemački Geocide takođe nisu po mom ukusu. Njihov debi album, Of Places Where The Light Won't Shine je, pak, vrlo siguran iskaz koji meša melodični blek metal, melodični death metal i samo malo metalcore momenata za ultimativnu kombinaciju muzike koja je istovremeno i ekstremna i prijemčiva. Nije ovo za mene ali nije mi bilo neprijatno da ga slušam jer Geocide imaju MNOGO odličnih rifova i sigurnu ruku u izvedbi:

https://geocideoffical.bandcamp.com/album/of-places-where-the-light-wont-shine

A onda nešto BAŠ po mom ukusu. Ekvadorski jednočlani Nightpröwler je još jedan od onih bendova koji spajaju black metal, thrash metal, pank i prljavi rokenrol u svojoj muzici pa je njegov drugi album Rock n' Roll Uproaring Blasphemy naslovljen vrlo korektno i sugeriše nestašnu žurku koja vas ovde očekuje. David Estrella je vrlo promišljen u ovome što radi, i ima iznenađujuće lep, prozračan miks, pa je Rock n' Roll Uproaring Blasphemy prijatna ploča koju mogu da slušaju i ljudi što im je recimo sjajni Hellripper možda previše agresivan. Ovo je zaista veoma rokerski i gruvi a opet brzo i napadački orijentisano i moram da priznam da mi je Nightpröwler ekstremno ulepšao nedelju:

https://nightprowlerhell.bandcamp.com/album/rock-n-roll-uproaring-blasphemy

Pređimo na doom, stoner, sludge i ostale spore forme. Funeral Pile iz Njemačke su isuviše melodični za moj ukus, ali muzika im svakako nije rđava. Ovo je, uslovno rečeno, post-sludge-doom metal, sa izraženom epskom komponentom i black metal vokalom koji isporučuje autoritativno žensko grlo. Muzika je sva u epskim temama a zvuk pristojno bogat i atraktivan. Pesme su, a to je i najvažnije, međusobno različite i imaju dovoljno sopstvenog identiteta da album, Evoke in Flames, dosta ujednačen po volumenu i harmonijama, ne bude monoton. Fino:

https://funeralpile.bandcamp.com/album/evoked-in-flames

Poljaci Grieving su baš teški ali i poletni na svom albumu Songs for the Weary. Ovo je doom metal sa jakim Black Sabbath uticajem, ali sa modernijim zvukom i melodičnijom dispozicijom. Dakle ovde ima manje bluza a više, hajde da kažemo ,,metala". Melodičnost, odlična produkcija i solidno napisane pesme znače da je ovo album koji će se dopasti i mnogo širem krugu slušalaca od tvrdokornih doom obožavatelja. Vrlo vredno pažnje:

https://grieving666.bandcamp.com/album/songs-for-the-weary

Ripple Music najavljuju ponovno organizovanje koncerata i festivala a koje obeležavaju Ripple Festom u Teksasu 7. Avgusta. U to ime, kompilacija RippleFest Texas koju možete daunloudovati po kojoj god želite ceni donosi fantastičnih četrnaest pesama heavy rocka, metala, dooma, stonera, deserta i svega drugog što vezujemo za ovog izvanrednog izdavača. Čak i da ste od svih na ovom albumu čuli samo za Winoa i, možda Void Vator, verujte mi da je ovo daunloud koji se uzima na neviđeno. Forming the Void! Mothership! Switchblade Jesus! Witchcryer! Naravno moćni Thunder Horse! Pustite ovo i osećate se ne samo kao da ste U Teksasu već kao da ste istovremeno IZ Teksasa:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ripplefest-texas

Into The Core je debi album Poljaka Last Universal Common Ancestor i ovo je odličan paket teških a osećajnih pesama koje mogu da pomire i posvađane supružnike pod uslovom da jedan voli metalniji materijal na tragu dooma i post-metala, a drugi je bliži pop bendovima poput Placebo ili, khm, Muse. Znam da zvuči izuzetno specifično, ali Last Universal Common Ancestor je zapravo vrlo lako slušati, ovo su odlične pesme, odsvirane i producirane vrhunski sa, što je najupečatljivije, izrazitim karakterom i osobenošću u izrazu. Bend sebi kači i progresivne i psihodelične deskriptore i to je fer, ali muzika ima jednu pop-neposrednost i to je sasvim na mestu:

https://last-universal-common-ancestor.bandcamp.com/releases
https://youtu.be/66WFPQbrfBs

Pure su nedavno osnovani moderni hard rok/ metal kvintet iz Teksasa koji bi mogao da vam zazvuči pomalo retro ali ne i mlitavo nostalgično. I, mislim, ovo nije ZAISTA mnogo retro, tek toliko da se podsetimo kako metal može da bude fino komunikativan i lišen nekakvih cheesy stilizacija, zasnovan na tvrdom ritmu i jakom rifu. Naravno, glavni adut benda je pevačica Caitlin O'Conner sa svojim moćnim glasom i kvalitetnom tehnikom, no bend ima dobre rifove, atraktivne solaže i pristojan, old school, ali ne zastareo pristup pisanju pesama. Vrlo lep debi album, nazvan Vita Brevis a koji sadrži i jednu obradu Black Sabbath za nas baš matore:

https://officialpureband.bandcamp.com/album/vita-brevis-2

Basher iz Indijane svoju muziku nazivaju i Motorcore i ovo je odličan deskriptor za rokerski, žestoki zvuk između panka i stoner roka koji čujemo na EP-ju Destructions Included. Basher imaju sve što očekujete, energičnu izvedbu, bezobrazluk i stav, dobro napisane pesme bazirane na klasičnim žanrovskim tropima ali proživljene iz sve snage. Čak i dobru produkciju. Bend nema problem da ovo zovete i demo snimkom ali srazmerno jeftina produkcija ovde ni malo ne kvari užitak u muzici voženoj izvrsnim rifovima i moćnom svirkom. Čak i pesma Lockdown Love Affair vlada. Ne propustiti:

https://bashersucks.bandcamp.com/album/destructions-included

Meksički Los B.L.U.E. u osnovi sviraju guverski stoner metal ai njihova muzika je puna zanimljivih heavy tangenti i smicalica pa se može reći da ih debi album, Alter Ego predstavlja kao vrlo radoznao bend, spreman da eksperimentiše i uklapa različite stilske pristupe. Naravno, to da svaka sledeća pesma može da zvuči dosta drugačije od prethodne zna da bude i izvor nervoze za slušaoca, ali Los B.L.U.E. se zato tu drže tog dobrog, spontanog gruva koji povezuje sve njihove ideje u jendu prijatnu, prijemčivu celinu. Odličan zvuk i autoritativna svirka, vredi poslušati iz sve snage:

https://losbluemx.bandcamp.com/album/lter-ego

Pretorijske Acid Magus već i znamo pa je tako njihov debi album Wyrd Sister samo potvrda odličnog smera u kome bend već izvesno vreme ide. Ovo je težak, ali melodičan psihodelični doom metal sa puno fuzza i lepim, dinamičnim miksom i masteringom koji muzici daju kvalitet prirodnosti. Slično je i sa vokalima koji su rokerski ali melodični i generalna melodičnost albuma je fin kontrast jakoj distorziji gitara. Vrlo dobar debi koji, što se kaže, možete slušati i sa svojim roditeljima:

https://acidmagus.bandcamp.com/album/wyrd-syster

Bristolski Moon Reaper ima zanimljiv zvuk i mešavinu žanrovskih pristupa na novom EP-ju, Descent. U ovih pet pesama momci sviraju i doom i sludge metal, sa blek metal vokalima, ali i sa šugejzerskim vokalnim harmonijama, sa jako napucanim masterom ali sa trudom da im muzika ima kakav-takav dinamički opseg. Možda bih za Moon Reaper pre rekao da su zanimljivi nego sasvim realizovani u svom eksperimantisanju sa žanrovima ali svakako mi je bilo prijatno da ovo čujem. Poslušajte:

https://moonreaperuk6669.bandcamp.com/album/descent

Pustinjski stoner rok benda Battle Jacket iz Ajdaha zvuči SJAJNO na EP-ju Ghostcat. Battle Jacket kombinuju pustinjsku i stonersku težinu i hipnotičnost sa malo psihodeličnog panka pa i surf zvuka, te su ove tri pesme moćno odsvirane i pune karaktera, a svirka je ubitačna. Iako Battle Jacket na prvi pogled deluju kao ekipica ortaka koja džemuje, pa šta ispadne, pesme su pisane i aranžirane pažljivo i ovo je izdanje vredno svake pažnje:

https://battlejacketbattlejacket.bandcamp.com/album/ghostcat

Triptonus iz Beča imaju dosta progresivne poze na svom albumu, Soundless Voice, ali je to ona dobra poza, šmekerska, rekao bih, jer ovaj bend koji, suštinski, svira teži, pa i malo psihodelični rok zapravo svoje pesme piše promišljeno tako da se džemovi iz kojih su nastale i dalje čuju u srži, ali je sve to prirodno i naoko vrlo spontano nadograđeno. Instrumentalni heavy prog može da bude užasno smaračka muzika, ali Triptonus se dobrim delom albuma drže odličnog gruva i na toj sjajnoj osnovi grade zapaljive pesme. Jake preporuke:

https://triptonusband.bandcamp.com/album/soundless-voice
https://youtu.be/NQmpzywyX0s

Praise The Plague su bili dobri i na prethodnim izdanjima pa ako ste voleli njihov blackened doom metal, onda je The Obsidian Gate, njihov drugi studijski album, lako preporučiti. Nemci ovde prikazuju još nekoliko procenata zreliji zvuk, sa dosta blackgaze note ovog puta, odsvirano primereno sporo kada je to pogodno, a primereno brzo kada je TO pogodno. Bend se vrlo sigurno oseća sred te abrazivne melanholije pa ako vam se ta kombinacija čini kao pobednička, poslušajte:

https://praisetheplaguelfr.bandcamp.com/album/the-obsidian-gate

Kad vam se bend zove Indica nema baš previše dileme u pogledu toga kako će vam zvučati muzika. Australijski sastav ovog imena na svom trećem albumu, nazvano, jednostavno ,,3" valja jako težak ali i jako psihodeličan doom metal koji se kreće čitavim putem između Sunn0)))/ Khanate apstrakcija do osećajnijih kompozicija sa melodičnim vokalima. No, u svemu ovome je gitara Jessea Haywooda glavna zvezda sa svojim raskošnim vatrometom zvuka i efekata. Pet pesama, prirodan, neprskan zvuk, JAKO mnogo dubine, apsolutne preporuke:

https://cannabaceae-indica.bandcamp.com/album/3

Ajmo sad na treš i njegove kombinacije. Kanađani Desecrate sviraju dosta solidan moshcore na svom materijalu Demo 2021. Ovo je očekivano siledžijski i plesno, sa promuklim, grubim vokalom i niskim štimom ali ima lepe rifove i solidnu masu pa kad se krene u cepanje, to čoveka ponese. Lepo i producirano, lepo generalno:

https://desecrate514.bandcamp.com/album/demo-2021

Takođe Kanađani, Collapsed sviraju brutalni D-beat na snimku Pils Sessions 01 koji, očigledno, treba da bude aluzija na Peel Sessions seriju snimaka rađenih za BBC pod patronatom pokojnog Johna Peela. Ovo svakako ostavlja isti utisak jake energije i sirovosti, sa sedam pesama nemilosrdnog zakucavanja i grubog a prijemčivog zvuka. Collapsed svoj metalizirani hardkor pank ne komplikuju i ovo je u tradiciji majstora poput Disfear a čiju jednu pesmu bend ovde i svira. Meni ovo izvrsno:

https://collapsedmtl.bandcamp.com/album/pils-session-01

Još malo moshcorea sa brutalnim rifovima i skoro death metal vokalom? Može, Declaimer iz Njemačke su ekstremno metalizirani na svom EP-ju Path Of Affliction. Žanr koji u suštini ne volim poslednjih nedelja je izbacio iznenađujuće mnogo izdanja koja su mi se dopala, pa tako i ovo sa svojim skoro slemersikim mosh rifovima, odličnom produkcijom (mada izrazito preglasnim masteringom) i jednom generalnom snagom. Daunloud plaćate koliko želite, a što je ljudski:

https://declaimerhc.bandcamp.com/album/path-of-affliction

Brutalni hardkor je na jelovniku i kod losanđeleskih The Keeper – mada EP počinje snimkom pesme Bela ćao – koji mešaju supernizak štim, disonantne rifove, mošerske delove i haotične eksplozije svirke sa vokalima koji osciluju između čistijeg, očajničkog vikanja i promuklih frajeva na prilično impresivan način. EP Between the Cracks in Our Hands ima četiri vrlo solidne i međusobno dovoljno različite pesme da zvučni napad koji bend usmerava na vaše uši ne dosegne razinu monotonije. Vrlo solidno:

https://thekeeperhc.bandcamp.com/album/between-the-cracks-in-our-hands-ep

Godeth iz Lidsa sviraju kombinaciju groove metala i nu metala na svom debi EP-ju Life to the Flame i mada ova kombinacija žanrova deluje kao neka vrsta mog personalnog kriptonita, Godeth su mi sasvim dopadljivi. Ne da ću ja ovo nešto mnogo slušati u životu ali bend ima dobar gruv i solidnu produkciju, ne preteruje sa poziranjem i zvuči zdravo. Sve je to vše nego dovoljno da od mene dobije palac na gore:

https://godeth.bandcamp.com/album/life-to-the-flame

Bio Crisis iz Tihuane imaju lep materijal na split EP-ju sa kolumbijskim Edictio Turbatio. Bio Crisis sviraju klasičan D-beat sa pankerskim rifovima, nezaustavljivom inercijom kretanja napred i pristojnom jeftinom produkcijom. Nema ovde mnogo originalnosti ali Bio Crisis su taman dovoljno melodični , strastveni i brzi da mi prijaju iz sve snage. Edictio Turbatio su znatno slabije producirani što je šteta jer su njihove pesme originalnije i nešto ambicioznije aranžirane. U svakom slučaju jedno punk as fuck izdanje za hardkor publiku, sa cenom koju ta publika sama određuje:

https://biocrisis.bandcamp.com/album/split-with-edictio-turbatio

Archangel A.D. iz Teksasa na svom debi albumu, Casus Belli piče vrlo prijatan old school thrash metal koji dosta priziva Metaliku u svest, ali i Metallicine NWOBHM uzore, pa i Judas Priest ili Motorhead. Ovo je, složićemo se, dobar spoj i mada Archangel A.D. ne pucaju ni od maštovitosti ni od originalnosti, ovaj solidni estetski izbor koji su napravili, zajedno sa pristojnom produkcijom albuma, budu dovoljni da se on lepo presluša. Mislim, ima nečeg u tom prljavom a disciplinovanom thrashu sa izvora:

https://archangelad.bandcamp.com/album/casus-belli

Chemikilled je kolaboracija članova Chemikill i Nightcrawler i debi album projekta, Aftermath nudi prijatan metal negde između thrasha, power metala i klasičnijeg heavy zvuka. Da bude jasno, i svirka i produkcija su napucane i ovo zvuči vrlo moderno i nimalo retro, ali između žestokih rifova i neumoljivog ritma, gitare umeju da odu unazad do klasičnih '80s solaža a pevanje je melodično i ubedljivo. S obzirom na pedigre učesnika, ovo je moralo da bude makar solidno i, da bude jasno, i više je od toga:

https://chemikilled.bandcamp.com/album/aftermath

Španci Peace After Pain odlično zvuče na svom novom EP-ju, Outta My Sight. Ovo je onako, gruverski, težak thrash metal koji voli mošerske deonice (skoro pa i čiste slemove) više nego da juri napred sprintajući, ali sve to zvuči vrlo lepo, sa mnogo suptilnih elemenata u aranžmanima, lepim harmonijama, odličnim generalnim gruvom, dobrim pevačem. Bend čine članovi već postojećih bendova pa se ovde svakako čuje iskustvo, ali Peace After Pain imaju svoj zvuk i rade to što rade jako ubedljivo. Vrlo dobro:

https://youtu.be/kdvl178aNXM

Meksikanci Sepulchral Stench otkidaju na debi albumu, Obscene Eternity, svirajući žestok i nestašan death thrash metal, sa dosta trešerske nervoze i snimkom koji je jeftinije ali disciplinovan i solidno produciran a koji opet ima dosta ,,živih" elemenata – škripanja žica pod prstima, promuklog, pevanja itd. Da je bubanj malo življi ovo bi bilo idealno ali i ovako Obscene Eternity nudi masu odličnih rifčina i energične izvedbe za svakog ko ceni ovakav zvuk:

https://sepulchralstench.bandcamp.com/album/obscene-eternity

Requiem iz Australije su odlični na Split EP-ju sa zemljacima Shatterbrain. Shatterbrain svoju polovinu ploče nisu stavili na Bandcamp a što je šteta, no Requiem su sjajni sa svoje tri pesme, vrištavog, vrlo rifaškog a opet melodičnog thrash metala. Ovo je muzika sa stalno nemirnim gruvom i produkcijom koja ne forsira SNAGU koliko višeslojnost zvuka i daje jedan topao, prijatan ambijent da u njemu uživate iz mnogo ponovljenih slušanja. Odlično:

https://requiemriffs.bandcamp.com/album/split-with-shatter-brain

ApeGod zvuče odlično na svom prvom EP-ju, Demolition Before Creation mešajući thrashcore, death i grind pristupe za nešto što sami zovu Intolerant Primal Metal. Ovo je maštovito, energično, eksplozivno i vrlo solidno producirano sa dosta dobrih rifova i simpatičnim pevanjem i ima u sebi i duha i malo rušilačkog impulsa i sve što treba:

https://apegod.bandcamp.com/album/demolition-before-creation

(Kraj u sledćem postu)

Meho Krljic · 31-07-2021, 14:29:35

Makhaira iz Frankfurta svoj metalizirani hardcore štimuju jako nisko i produciraju kao da je u pitanju švedski death metal pa uz jak tempo (i blastbitove) zapravo postižu zlatnu sredinu između moshcore gruva i Swedish death udaračine. Ovo je, iznenađujuće, vrlo u skladu sa mojim preferencama pa mi njihov EP, Forced To Exist vrlo prija. Plaćate koliko želite što je još jedan razlog da ovo poslušate s pažnjom:

https://makhaira.bandcamp.com/album/forced-to-exist

I Arid iz Čikaga mešaju hardcore i death metal na istoimenom albumu i to takođe zvuči dosta dobro. Ovo je vrlo heavy materijal, sa snažnim rifovima, puno energije i tom nekom mizantropskom notom koju bend forsira ali i dosta haotičnog pank preliva koji dolazi preko solidne metal osnove. Odlično je, to hoću da kažem:

https://arid.bandcamp.com/album/arid

Nganga iz Londona sviraju ružan, muljav ali pristojan deathgrind na svom demou the duct tapes. Ovo su pesme od po dva i po minuta i naviše, sa sirovim zvukom i disciplinovanom izvedbom ali sa očiglednom ambicijom da slušaoca putem hipnotičkih hromatskih rifova i tečnog gruva uvuku u tu spiralu nasilja i gadosti. Sasvim, sasvim solidno i ako volite rani Carcass ili Regurgitate, Nganga nisu predaleko a i daunloud naplaćuju koliko sami ponudite:

https://ngangrind.bandcamp.com/album/the-duct-tapes-demo

Kalki iz Sirakuze u Njujorku na svom EP-ju III donose težak i snažan grindcore oplemenjen sa mnogo sludge metal elemenata pa su ovo pesme zapravo više u teškom, mučnom gruvu nego u zaslepljujuće brzim blastbitovima. Al ne da ne smeta nego je odlično, Kalki imaju dobre, kratke pesme, odličan zvuk i jedan krvoločni nastup pa ovih šest komada biju pravo među oči, kako i treba:

https://kalki315.bandcamp.com/album/iii

Agamenon Project bukvalno svake nedelje izdaje novi split EP. Prošle nedelje sam ga preskočio jer je bio prilično lo fi, ali ove nedelje stiže Agamenon Project x Krok Skin Nekrosis i brazilski grindcore projekat zvuči vitalno i osveženo, sa malo proširenim harmonskim opsegom i kompleksnijim aranžmanima nego što smo navikli. Ovo ovde nije samo prostački old school grindcore nego... nešto drugo. KSN su grindnoise bend. Kao i obično, platite koliko želite.

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/18-21-agamenon-project-x-krok-skin-nekrosis

Neočekivano, ali uz zahvalnost, dobili smo novi singl Mule Skinner. Grinderi iz Nju Orliansa na ploči nazvanoj samo 2021 EP valjaju svoj močvarni gruv i rafalne blastbitove kao i uvek, podsećajući da neke formule nikada ne zastarevaju. Odlična produkcija i, za grindcore, vrlo dugačke pesme. Fino:

https://themuleskinner.bandcamp.com/album/2021-ep

Kad se bend zove Covered in Sores očekujete da čujete nesputano obožavanje Cannibal Corpse ali ova ekipa iz Filadelfije zapravo prži metalizirani grindcore. Kompilacija Civilian Casualties upravo izašla za HPGD sakuplja sve njihove do sada urađene EP-jeve i kroz 18 pesama trasira blagi progres, najviše produkcijski, koji je ovaj bend napravio kroz karijeru. Što se tiče muzike, ovo je sirovi, primitivni deathgrind koji zvuči kao da Repulsion, Autopsy i Master džemuju zajedno. A ko TO ne bi želeo da čuje? Kliknite:

https://hpgd.bandcamp.com/album/civilian-casualties

Šveđani Odjuret izgledaju kao kamiondžije ali istoimeni album je pun vrlo solidnog melodičnijeg death/ thrash zvuka sa nešto black uticaja i bend zvuči vrlo dobro i ubedljivo. Ovo je muzika velike težine ali i solidne lepršavosti sa dinamičnim aranžmanima i maštovitošću u sklapanju pesama koja garantuje vraćanje albumu na ponovljena slušanja:

https://odjuret.bandcamp.com/album/odjuret

Human Hate Project iz Francuske je dopadljiv, energičan death/thrash projekat kome bi jako koristila bolja, dinamičnija produkcija bubnjeva na prvom EP-ju takođe nazvanom Human Hate Project. Ovo je ako se izuzmu monotoni, programirani bubnjevi, vrlo gruvi, sa upečatljivim melodičnim rifovima i grubim pevanjem, te lepo sklopljenim pesmama. Šteta za, jelte, ritam, ali dobro, ima ovo potencijala:

https://humanhateproject.bandcamp.com/album/human-hate-project

Indonežani Omnivorous na istoimenom debi albumu donose za Indoneziju tipičan brutalni death metal, sa dosta komplikovanja u svirci koja ipak zvuči aranžirana prirodno, ali i solidnu studijsku produkciju. Ovo nije prebudžen, preglasan brutal death zvuk već dosta uredan i na lepim rifovima baziran program koji, naravno, ima izvesnu dozu hermetičnosti ali je generalno ,,čistiji" i za širu publiku prihvatljiviji od standardnog indonežanskog BDM-a. Vrlo lepo i vredno da se posluša:

https://omnivorous.bandcamp.com/album/omnivorous

Pošten, radnički death metal isporučuju nam Profane Desecration iz Masačusetsa na svom prvom albumu, Abysmal Stillness. Ovo se ne pretrže od originalnosti – u pitanju je brutal death ,,starijeg" tipa, sa korenima u Cannibal Corpse i slično – ali unutar svog odabranog stila ima dosta varijacije (slušajte tihi uvod za The Reaper is Waiting) i sve čupa jednim strastvenim, energičnim izvođenjem. Pomaže izuzetno i što je produkcija, mada jeftinija i pomalo muljava, zapravo vrlo životna i prirodna, dajući nam da čujemo da ovo sviraju živi ljudi koji se znoje i krvare, a ne da su ovo sklopili kompjuteri maltene sami od sebe. Meni ovo vrlo lepo selo a i sami birate cenu:

https://profanedesecrationband.bandcamp.com/album/abysmal-stillness

Finski Galvanizer na svom drugom albumu takođe nudi jedan značajno prirodniji zvuk od onog što je danas standard, sa ,,mekanim", dinamičnim masteringom koji se odlično uklapa uz njihov old school death metal. Kad kažem old school, ovde više mislim na kombinaciju skandinavskog melodičnijeg pristupa death metalu sa prljavštinom i seksi gadostima ranijeg Carcass. Što je simpatična kombinacija i na Prying Sight of Imperception se Galvanizer izrazito trude da iz nje izvuku maksimum, pišući stalno mutirajuće, kompleksne aranžmane koji svejedno treba da zvuče prirodno i spontano. Uz činjenicu da su neke pesme dosta kratke, ovo svakako ima prijatnu grindcore komponentu pa mi je time još draže. Mislim, slušajte Blaze From Within koja jemaltene čist deathgrind. Lep album:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/prying-sight-of-imperception
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/prying-sight-of-imperception

Sun Descends Black iz Arkanzasa (iz Litl Roka, naravno) sviraju lo-fi death metal sa black metal oštricom i mada je EP nazvan ,,EP II (Evolving from the Aftermath)" gotovo neproziran u svojoj tmini i mračnosti, gde sve vreme imate utisak da bend svira jednu notu i jedva razaznajete različite ritmove, sve to nekako ima i old school šarma u dovoljnoj meri da se meni izdvoji iz okeana lo fi metala kroz koji plutam svakog dana. Bend pritom, pošteno, daunloud daje da kupite za koliko sami odredite i ovo me je posle 2-3 pesme uvuklo u svoje mračno grotlo nestašne zabave dovoljno da ga preporučim:

https://sundescendsblack.bandcamp.com/album/ep-ii-evolving-from-the-aftermath

Za mnogo čistije produciran i generalno uhu prijemčiviji death metal stiže nam drugi EP alžirskih Silent Obsession. Ova ekipa, aktivna već neke četiri godine sa pločom Countdown demonstrira vrlo izgrađen zvuk i death metal koji ne spada u melodeath krilo ali je vrlo čitak, pitak i pun dobrog gruva i pametno osmišljenog ponavljanja hipnotičkih rifova. Kratko, slatko i prijatno:

https://www.youtube.com/watch?v=0jxVdL1UTfE

Hexorcist iz Majamija tresu old school death metal koji ima više ,,Florida" saund a manje onaj uobičajeni kalifornijsko-švedski pristup koji se najčešće danas vezuje za OSDM. Debi album, Evil Reaping Death nije, da bude jasno, ni previše originalan, ni sad nešto preterano imaginativan, ali ima svoju primitivnu energiju i opsednutost ružnoćom, te starinsku produkciju, pa je meni bio simpatičan:

https://hexorcist.bandcamp.com/album/evil-reaping-death

Iz Ženeve stižu Murge koji na istoimenom (prvom) EP-ju donose dosta originalan death metal a koji bi mi bilo teško da uporedim sa bilo kojim meni poznatim bendom. Ovo je žestoka muzika koja ima i gruv i rafalna prženja i debele, teške, nisko naštimovane rifčine ali i disonantne, post-metal teme. Lirički, makar, Murge drže tvrdu liniju sa naslovima pesama poput Ogress ili Perverted Hooker's Ritual ili, jelte, Born and Devoured. Dakle, ovo nije nekakav melodeath ili nekakav inteligentni tech death projekat već mračan, brutalan ali opet sofisticiran muzički artefakt koji se može pohvaliti i odličnom pevačicom Alessijom što se odmah upisuje u elitno društvo death metal vokalistkinja koje su nas impresionirale krvoločnim izvedbama i karakterom:

https://murge.bandcamp.com/album/murge

Death metal je na jelovniku i na debiju Kanađana Expunged koji, iako sviraju tek od 2019. izgledaju dosta zrelo a i muzika je, da bude jasno, vrlo old school death metal po uzoru na rane devedesete. Into Never Shall nikako nije ploča suptilnih aranžmana i krčenja novih puteva u žanru nego divljački, zabavno primitivan death metal koji kao da tek formira svest o svojoj posebnosti. Ovo je jako nisko naštimovano i generalno jako HEAVY ali su vokali razgovetni, a rifovi iako propisno ,,death" tipa, svi teku kao po ulju. Autopsy, Death, Grave, Dismember, možda Massacre i nebrojeni južnoamerički bendovi iz ranih devedesetih deluju kao najprirodnije aproksimacije ali Expunged nisu imitacija već smislena reimaginacija oprobanih formula i Into Never Shall je zabavan, težak, a poletan album na kome death metal nalazi svoju izvornu divljačnost i u njoj orgija. Sjajno:

https://expunged.bandcamp.com/album/into-never-shall

Nisam, jelte, neki ljubitelj groove metala, ali Rusi Bagira su jedan od izuzetaka što potvrđuju to pravilo. Ne znam da li je stvar u nešto razrađenijim rifovima i trudu oko aranžmana ili u harizmi sjajne pevačice Alle Bulgakove, tek, četvrti album ove postave za deset godina, И грянет гром, meni zvuči sasvim prijatno i mogu da ga trošim bez zlovolje. Možda ne ukrug i uvek ceo iz cuga, ipak ovde ima čak dvanaest podugačkih pesama u jako glasnom masteringu, ali ovo je vrlo prijatno u malim dozama, sa Bulgakovom koja drži lekcije iz predmeta Predvođenje metal benda:

https://bagira.bandcamp.com/album/--2

Suicidaeon je zanimljiv industrial/ black metal projekat iz Glazgova koji, za razliku od drugih projekata koji koriste ove deskriptore za svoju muziku nije samo osrednji blek metal sa ritam mašinom. Ovo jeste muzika koja koristi repetitivnost i hipnotičnost industrial metala da ostvari osobeni zvuk i na neki način EP Death Of Free Will je nkao neka black metal verzija Skin Chamber. Ili Fat Hacker, jer Suicidaeon ima dosta ,,kućni" zvuk. Ali zanimljiv:

https://suicidaeonofficial.bandcamp.com/album/death-of-free-will

Sludgelord Records je za ovu nedelju pripremio split EP dva engleska benda i Sense Offender i NIL oba nude po dve pesme prljavog, mračnog i agresivnog sludge metala. Ovo nije ni presporo ni preteško već više nestašno, dinamično i bolesno mnogo distorzirano sa NIL koji su nešto bliži ,,klasičnom" sludge izrazu dok su Sense Offender to + nekakav haotični hardkor. Sjajno:

https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/split-2

Novi Beastial Piglord stigao je taman na vreme za letnje kuliranje i ovo je, pa, vrlo zanimljiv, psihodeličan i gruverski album muzike koja i dalje umiče žanrovskim odrednicama, ali u sebi ima pravi odnos pažljivo editovanog programiranja i žive, ljudske svirke. Album Superimposed je sklopljen od dugačkih pesama sastavljenih od brojnih, čovek bi rekao međusobno nekompatibinih delova, ali Piglord uspeva da to sve funkcioniše spajajući bizarne posvete Residentsima i Zappi sa modernijim, ali i dalje prilično art brut prilazima muzici. Kao i uvek obavezno za preslušavanje a ako vam se dopadne dovoljno da poželite da kupite, cena je vaš izbor:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/superimposed

Šteta je što Grci Asphalt Lips na svom debi albumu, Video HeroeS nemaju bolju produkciju jer je ovaj materijal, inspirisan VHS erom akcionog filma zapravo pun vrlo lepih pesama i solidne svirke. Asphalt Lips sviraju u melodičnom, himničnom NWOBHM stilu, sa upečatljivim, pamtljivim melodičnim temama na gitari i karakternim pevanjem i moram da priznam da mi se muzika solidno dopada ali da je kvari to što pogotovo bubanj zvuči kao da je sniman na dajbože Amigi. No, kad se čovek malo usredsredi na gitare i pevanje, zaboravi bubanj koji je dobar samo za demo, i uživa u metalu:

https://asphaltlips.bandcamp.com/album/video-heroes

Ruski power metalci BlackSword zvuče solidno na drugom albumu, Alive Again koji, nagađate NIJE sniman uživo. Ali dobro, ko voli power metal ovde će dobiti jednu finu, urednu slovensku verziju a koja je, što je i bliže mom ukusu, oslonjenija na rifove i mošerske ritmove radije nego na klavijaturčine i nekakav operetski štimung. BlackSword pišu pesme sa melodičnim, himničnim refrenima i mada ja načelno volim da je sve uvek brže (videti ispod), ne mogu da kažem da ovaj album nije dobar, naprotiv, Rusi se pokazuju u odličnoj formi zadovoljavajući fentezi fana u svima nama:

https://blacksword.bandcamp.com/album/alive-again

Eons Enthroned su internet-bend sa članovima razbacanim po raznim kontinentima i prvi album, Into the Arcane time svakako zvuči impresivnije. Ovo je medlodičan, himničan power metal u maniru melodičnijih, recimo, Helloween i mada postoje razlike u pristupu i senzibilitetu između različitih pesama, fer je reći da bend ima jasno zaokružen zvuk i estetiku. Sve je to jako melodično, sa prominentnim sintisajzerima, ženskim vokalima i vokalnim harmonijama, ali Eons Enthroned su bend koji solidno forsira brzinu i ja sam tu bespomoćan, meni se njihov brend visokog, plemenitog kiča po definiciji dopada. To Sheathe the Blade je, recimo, sa svojim mejdnovskim gitarama i brzim tempom pesma koju mogu da slušam kad hoćete. Produkcijski ovo je pristojno mada me žuljaju jako nedinamični bubnjevi ali u ovom žanru to je skoro datost. Vrlo upečatljiv debi:

https://eonsenthroned.bandcamp.com/album/into-the-arcane-2

Dee Snider je pre tri godine imao vrlo solidan album For the Love of Metal, pa je novi album, Leave a Scar praktično nastavak iste priče. Kako je prethodni album uspešno spojio ekspertizu heavy metal veterana sa novijim produkcijskim i izvođačkim trendovima tako i Leave a Scar zvuči moderno a sa klasičnom podlogom. Pesme su ovde, ako mogu da primetim, napisane još bolje, a legendarni frontmen Twisted Sister zvuči gladno, napaljeno i u formi. Ima ovde svega, pa i power balada ali i trešerskih komada poput Time to Choose (na kojoj gostuje i George Fisher iz Cannibal Corpse, povlačeći tako sjajnu vertikalu koja spaja legendarne metal vokaliste) i Snider svuda zvuči prirodno i ugodno. Pa, mislim, svaka čast:

https://deesnider.bandcamp.com/album/leave-a-scar
https://www.youtube.com/watch?v=2RJrr2bVMTU&list=OLAK5uy_n3CZgzihP99d8u36ehCbcch_MzM4JWX2I

Brazilski Inluzt sebe opisuju kao Sleaze Metal postavu, i njihov snažno '80s intonirani heavy metal vrlo lepo hvata potrebne elemente ovog podžanra, sa melodičnim, vrlo zaraznim temama i zvukom koji je ,,heavy" ali dovoljno prijemčiv za ,,normalnu" publiku. Debi album, Echoes Of Revolution, za sada izbačen samo kao daunloud i kaseta me je prilično duboko zadovoljio pesmama koje su napisane izvrsno i zaista hvataju najbolje elemente sweet/ glam/ sleaze metala sa konstatno pamtljivim, himničnim refrenima, dobrim rifovima i dovitljivim gitarskim ukrasima. Inluzt navode Motley Crue i Skid Row kao uzore i moram da kažem da su u mnogim elementima ravnopravni sa njima, nudeći odličan zvuk, sjajne pesme i izvrsnu pevačicu, ali i, najvažnije, jednu glad i energičnost koju ovi nisu imali na svojim kasnijim izdanjima Sjajan debi:

https://rocketzrecords.bandcamp.com/album/echos-of-revolution

Axel Rudi Pell je snimio drugi album obrada velikih metal, rok i drugih imena i Diamonds Unlocked II ima sve i svašta, od Pellovog autorskog introa koji je, jelte, melodični, progresivni kraut metal, preko Rainbow (Lady of the Lake sa vrlo solidnom posvetom pokojnom Diu od strane pevača Johnnyja Gioelija), Sammyja Hagara, Geordie, preko Paula Anke (!!) i Abbe (!!!!!) pa sve do klasika kao što su Screaming Jay Hawkins (pogodili ste: I put a spell on you, u nikako najboljoj obradi koju sam čuo) pa i Rolling Stones gde smo dobili makar originalnu obradu Paint it Black iako ne spada ni u prvih 40 po kvalitetu. U svakom slučaju, prijatna i nekako draga ploča od strane nemačkog veterana:

https://youtu.be/GTn7KpnPVYE

Dying Victims Productions za ovu nedelju nudi debi EP australijskih Fate's Hand a koji se zove isto kao bend i donosi dopadljiv epski heavy metal. Članovi benda dolaze iz ekstremnog krila scene (Mongrel's Cross, Impetuous Ritual...) pa ovo ne zvuči kao puko repliciranje cheesy matrica iz sedamdesetih i osamdesetih nego svojevrsno andergraund prepakivanje istih. Sa Dying Victims Productions obično znate šta dobijate i pre nego što ga čujete ali Fate's Hand su blago atipični utoliko što ovaj materijal bolje radi kao celina nego na nivou rifa, refrena ili čak pesme.

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/fates-hand-fates-hand

Za kraj: King Woman je ime za bend koje, verujem, žešće trigeruje kontervativne budale među nama. Ova ekipa iz San Franciska na svom drugom albumu, Celestial Blues, i ovog puta snimljenom za Relapse, nastavlja sa svojim sanjivim, blago folkiziranim post-metal, hard rok, dum rok meditacijama i dok se na ovaj zvuk (vrlo prostran i prirodan) kao i na pevanje liderke Kris Esfandiari treba navići, nema sumnje da oni u kombinaciji daju hipnotički kvalitet. Esfandiarijeva je naše gore list i to se čuje – majka Srpkinja, otac Iranac je ubitačna kombinacije persijsko-srpske samoreflektivnosti i ako vam se generalno dopadne stil kojim King Woman rade, ona je napisala većinu materijala ovde i verujem da će vam se dopasti ceo album:

https://kingwoman.bandcamp.com/album/celestial-blues

Meho Krljic · 07-08-2021, 14:19:48

Sa još jednim Bandcamp Friday uraganom iza nas, može se reći da smo se do vikenda jedva dovezli, osiromašeni ali srećni. Ili bar manje tužni nego inače. Šalim se, bilo je ovde mnogo dobre muzike, pa da počnemo:

Blek metal, dame, gospodo i propalice oba pola! Demoniac Harvest je sjajno ime za bend, a taj bend, nekako prirodno, stiže iz Brazila. I skoro da bez slušanja čovek može da pogodi kako će album The Midnight Obsessor zvučati: mračno, opskurno, ritualno, satanistički ali otmeno. Demoniac Harvest nisu siledžije koje se deru iz sve snage i sviraju brzo nego old school ekipa čiji blek metal u sebi zapravo sadrži mnogo DNK gotskog doom metala i old school death metala pa su ovo pesme sa praktično ritualnim atmosferama i jeftinim, sintetičkim klavijaturama i orguljama. Kako i treba da bude. Publika koja voli ovakvu muziku, satanističke horor filmove sedamdesetih i opijate traži upravo ovakve albume. Pronađite svoje mesto u koordinatnom sistemu kontuzije:

https://demoniacharvest.bandcamp.com/album/the-midnight-obsessor

Indonežani Ayawev su me uhvatili sasvim nespremnog na EP-ju A Death Sentence Called Life. U početku je sve zvučalo kao tipični depresivni blek metal, sav u teksturi i sa malo interesovanja za rifove ili teme, no, onda se to transformiše u propisni, RAZBIJAČKI blek metal koji što se kaže ne uzima taoce i puca iz svih oružja. Naravno, da i dalje postoji jaka depresivna komponenta i da je sve razmazano u miksu, ali Ayawev krljaju pošteno i ljudski. Osam dolara je poskupo za tri pesme, ali u Džakarti je možda kirija skupa... (Edit, poslednja rečenica je napisana na ime cene koju je ovo izdanje imalo na Bandcampu u trenutku kada sam ga poslušao. U međuvremenu je bend uklonio svu muziku sa Bandcampa pa evo Jutjub linka):

https://youtu.be/UqDKPEjTpsU

Prolifični nemački Vimbulnatt ima novi EP sa dve pesme, Quam Minimum Credula Postero, a to je posle jednog albuma i jednog EP-ja koji su već izašli u toku godine. Ovaj, nagađam, kućni projekat, ima svu hermetičnost i intimnost koju očekujete od blek metala što ga prave tužni, usamljeni ljudi zatvoreni u svojim sobama, ali i solidno napisane pesme sa melanholičnim i prijemčivim temama. Bubanj je izuzetno nedinamičan ali s obzirom na kućne uslove snimanja, ovo je sasvim pristojno produciran materijal Dve lepe pesme, puno tuge, sve na broju:

https://vimbulnatt.bandcamp.com/album/quam-minimum-credula-postero

Latvijski Imago nije baš sasvim po mom ukusu ali svakako vredi čuti njihov EP, The Demonologist. Triptych I, prvi u planiranoj trilogiji koji spaja progresivni metal sa satanističkim blek metalom za jednu ako ništa drugo a ono ambicioznu i interesantnu muljavinu. Ovo nije naročito skupo producirano (a zvuči odlično), pa mi se možda zato i dopalo – ovakvim projektima često zna da zafali malo duše a Imago nemaju taj problem. Proverite:

https://imago3.bandcamp.com/album/the-demonologist-triptych-i

Rebel Scum iz Bafala sviraju sjajan pankom i rokom obeleženi metal koji ima trešersku energiju ali i taj alkohol-i-žurke senzibilitet koji ga čini prijemčivim i normalnom svetu. EP Ritual Sin ima u sebi elemente ekstremnog metala, što u tekstovima što u pevanju koje je blek-metalsko pa i u povremenim skretanjima u skoro čist blek metal, ali muzika uglavnom zadržava šmekerski rokenrol gruv pa je ovo zdrava i lepa kombinacija. Vrlo prijatna ploča:

https://rebelscumofficial.bandcamp.com/album/ritual-sin

Što sam rekao pretprošle godine za švedski Netherbird može maltene od reči do reči da se ponovi povodom izlaska albuma Arete, samo da se sintagma ,,peti album" izmeni u ,,šesti album". Arete je, naime, još jedna eminentno kvalitetna ploča melodičnijeg black-death metala koja za moj ukus mrvicu suviše razmišlja, ali je puna lepih rifova, dobrih tema, odlične produkcije. Netherbird pritom zvuče napaljeno i žestoko i sviraju za sve pare i mada ja blek metal volim samo malo sirovije i surovije, ovo je vrlo dobra ploča sa mnogo upečatljivih momenata:

https://netherbird.bandcamp.com/album/arete

Baxaxaxa je, složićemo se, sjajno ime za blek metal bend a mada ova njemačka ekipa postoji već tridesetak godina, Catacomb Cult joj je tek prvi album. Ali, čuje se da je u pitanju odležao, proživljen materijal jer Baxaxaxa, za razliku od mnogih kolega nikuda ne žure niti se trude da budu najsiroviji, najmračniji ili štogod slično. Umesto toga, materijal na ovoj ploči je odmeren, ličan ali istovremeno i skoro ritualno ugođen, sa promišljenim temama i njihovim razvojem, kvalitetnom produkcijom i dinamičnim, prirodnim masteringom. Baxaxaxa zvuče vrlo old school ali bez nekakvog napora da to bude TAČNO onako kako old school zamišljaju mladi ljudi, već beznaporno, spontano, prirodno. Vrlo dobra ploča:

https://baxaxaxagermany.bandcamp.com/album/catacomb-cult
https://baxaxaxa.bandcamp.com/album/catacomb-cult

Nizozemci Weerzin svoju muziku opisuju kao black/ punk a to, na EP-ju Vitriool nije uobičajena kombinacija D-beata i sirovih rifova kako se obično radi kad ukrštate ove dve plemenite forme. Vitriool je psihodeličnija, možda i nešto avangardnija ploča prostačkih ritmova ali vrlo evokativnih gitara, nešto kao kada bi Dead Kennedys svirali blek metal, producirana jeftino a efektno i sa pesmama koje i pored za blek metal uobičajene monotonije, umeju da se lepo ponašaju i drže pažnju tokom celog svog trajanja. Vrlo lepo odrađeno, s dušom što se kaže, pa još imaju i gostujući trombon i pesme na nizozemskom. Šta biste vi još?

https://weerzin.bandcamp.com/album/vitriool

Déhà je izbacio preko tri sata vrlo raznovrsne muzike sa raznim saradnicima u vidu albuma Summertime MMXXI (Campaign). Radi se zapravo o kampanji sakupljanja para da znameniti belgijski muzičar, autor i generalno omiljeni metalac zanovi opremu u svom studiju, a kako je čovek, izgleda, alergičan na crowdfunding kampanje, snimio je materijala dostatno za 3-4 albuma i nudi ga po ceni koju sami odredite. Ovde ima SVEGA, od depresivnog, atmosferičnog blek metala, preko thrasha do grindcorea i death metala, drona... tako da ako volite ovog momka ili samo volite zanimljiv metal iz podzemlja, ovo ne treba zaobići:

https://deha.bandcamp.com/album/summertime-mmxxi-campaign

Njemački progresivni blek metalci Agrypnie su svoj šesti album nazvali Metamorphosis i ovo je vrlo raskošno producirana, dugačka ploča koja kombinuje grandiozne aranžmane sa post-blek-metalskom emotivnošću. Ne baš moj, jelte, đir, ali nema sumnje da Agrypnie sviraju odlično, da su vrlo jako promislili kompozicije i da je ovo zaista producirano iz sve snage pa će mlađoj publici od mene sigurno biti i bolje, a i meni je prilično prijalo:

https://artofpropaganda.bandcamp.com/album/metamorphosis

Melvyn Haas je pod svojim umetničkim imenom Irrweg izbacio već i četvrti EP za tri godine i Tiefe Wasser Weinen Nicht je vrlo ubedljiv materijal sa tri pesme melodičnog, melanholičnog ali zapravo energičnog i za moje kriterijume, sasvim korektno krljačkog blek metala. Ima ovde blackgaze melodija, naravno, ali Irrweg ih svira žustro i njegova muzika nije isproducirana tako da sve zvuči kao da se dešava negde preko sveta a vi dobijate strim putem analognog telefona. Mislim, nije da Haas na kraju masteruje ovo sa MNOGO dinamike, ali Irrweg ipak zvuči živo und prisutno. Lep EP, prodavan za onoliko koliko ponudite. Vreme je za album:

https://irrweg.bandcamp.com/album/tiefe-wasser-weinen-nicht

Iako stalno pričam da načelno ne volim britanski blek metal, povremeno se pojavi album koji me podseti da ima i tu da se probere lepih stvari. Debi rodno mešovitog sastava Abdicatrix, nazvan Melancholia je jedan takav album sa svojim melodičnim, a opet sirovim, prilično old school pristupom zvuku i pesmama. Produkcija je fina, ne prebudžena kako se to danas često radi, a pesme imaju u sebi tu neku second wave otmenost i zvuče sveže i autentično. Fin debi:

https://ukemrecords.bandcamp.com/album/melancholia

Kad vidim tag koji kaže ,,bestial metal" na Bandcamp stranici nekog benda mene odmah obuzime određena milina. I mada je istina da gomila bendova koji se tako taguju kurcu ne valja, Savage Necromancy iz Finiksa u Arizoni su dosta dobri na prvom albumu, Feathers Fall To Flames. Ovo je, dakle, divljački, zvjerski black-death metal koji osvaja sirovim, paklenim rifovima, energičnom, brzom svirkom, neljudskim, demonskim kricima i pesmama koje su jednostavne i ekonomično aranžirane. Sve je, dakle, kako treba uz hitove poput Baptized in the Cum of Goat ili Genocidal Frostfukk Terrorism a album je i produciran iznenađujuće čisto i jasno a da je izbegnuto da sve zvuči sterilno i ulickano. Zaista divan balans u zvuku i lepe pesme i mislim da Savage Necromancy mogu da budu više nego ponosni na svoj debi LP. A pošto su pritom i divni ljudi, i download naplaćuju koliko VI odredite, ovo je obavezno štivo:

https://savagenecromancy666.bandcamp.com/album/feathers-fall-to-flames

Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock i psihodeliju. Nova Doomed & Stoned kompilacija se zove Doomed & Stoned in Chile i počinje fantastičnom mantričnom pesmom naših starih znanaca Los Tabanos Experience, u kojoj psihodelični stoner zvuk biva potpomognut egzotičnim tonovima sitara. Magično! Kao što je i običaj, Doomed & Stoned su napravili izvanredan izbor bendova od kojih za većinu niste čuli, a treba, i u ovih 99 lakih komada čućete razne aspekte stoner roka, psihodelije, doom metala i hibridnih žanrova koji spajaju sve ovo u jednu formu. Takođe kao i uvek, ovo plaćate koliko želite. Proslava!!!!!!!!

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-chile

Kragujevčani Etherstone stižu, posle par EP-jeva, sa propisnim debi albumom i ovo je melodičan stoner metal u kome imam da zamerim ipak previše šumadijski naglasak u pevanju na Engleskom, ali je sve ostalo na mestu Nije ovo stoner koji vrti samo bluz teme i uživa u sirovosti već pažljivo napisan metal koji ima razvijene i promišljene teme ali ne zaboravlja ni gruv. S obzirom da su članovi benda vrlo mladi, ovo je i zapravo solidno zrela muzika koja tačno zna koju vrstu emocije želi da evocira i Etherstone svakako pogađaju većinu meta koje su nanišanili. Obavezno poslušati:

https://etherstone.bandcamp.com/album/the-missing-chapter

Dope Skum iz Čatanuge u Tenesiju sviraju prljav i nevaljao, napušen stoner rok na kaseti Tanasi koja sa svojih pet pesama predstavlja dovoljno materijala da se čovek uspava i ima žive, psihodelične snove. Iako prljavi i neumiveni, Dope Skum nisu rđavo snimljeni i ovo je prijatno za uho. Bend se ne trudi da bude preterano originalan i najveći deo fokusa je na valjajućim, teškim, lepljivim rifovima koji evociraju osećaj napuštanja sopstvenog tela i lebdenja iznad svega. Pa, ako vam se lebdi:

https://dopeskum-stumpgrinderrecords.bandcamp.com/album/tanasi

Meksički Heidrún na istoimenom albumu servira ukusne, hrskavo fazirane gitare i lepe pesme. Ovo je stoner rok sa metalskijim rifovima, ali bez siledžijstva, posvećen gruvu i lepoj atmosferi. Momci sviraju kvalitetno sa blagim naklonima progresivi i imaju vrlo čist zvuk koji nije prebudžen u masteringu pa je time i prijatniji za slušanje. Peva se na Španskom, kako jedino i prihvatamo. Lepa ploča:

https://heidrunmx.bandcamp.com/album/heidr-n

Flat Earth Rider je debi album norveških Suncraft i ovo je prijatan, gruverski hard rok produciran kvalitetno a sviran sa očiglednim uživanjem. Suncraft imaju prijatnu retro-crtu u svom zvuku, sa rifovima koji bi bili kod kuće i krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka ali izvedba je potpuno moderna i autentična i ovaj album ne zrači nostalgičnom radijacijom nego prži dobrim raspoloženjem. Dosta maštovitih, svežih ideja takođe. Odlična ploča.

https://youtu.be/VE6UCEVZ_dU

Nema stoner roka dok ga Argentinci ne zasviraju, kažu upućeni pa sam sa zanimanjem poslušao novi album postave Halfaya nazvan – dovitljivo – Blunderblues. Nije ovo baš mnogo bluzerski (a za ,,blunder" polovinu kovanice, pogledajte šta čiča sa omota ima naslonjeno na zid) i Halfaya zapravo tresu vrlo heavy, prilično razigran i razdžilitan stoner metal sa jakim rifčinama i teškim gruvom. Zvučno, ovde imamo posla sa brutalno distorziranom bas-gitarom i opasnim, zujećim metal rifovima, a bend nema nikakav problem da pređe i u thrash tempo kada okolnosti to nalažu. No, Blunderblues nikada ne gubi taj odlični gruv koji bendu dopušta da se igra sa različitim tempom, harmonijama i kojekakvim trikovima, sve dok pesme zvuče tečno, prirodno, rekoh već – razigrano. Ovo je pritom ozbiljno urađen abum, sa kvalitetnom produkcijom i vrlo dobrim pevačem pa Halfaya apsolutno potvrđuju da argentinske stoner-snage u ovom trenutku praktično nemaju rivala na ovoj planeti. Obavezno slušanje:

https://halfaya.bandcamp.com/album/blunderblues

Nešvilski Thorns Inside sviraju odličan hard rok na albumu For the Love of Rock 'n' Roll. Volim kad naletim na bend koji ne svira ni stoner, ni pank rok niti ijednu od ,,legitimnih" modernih interpretacija formule težeg roka, već se vraća u kasne sedamdesete i rane osamdesete i svira uradnu, dobro napisanu muziku sa pamtljivim melodijama a koja uprkos jasnim dugovanjima glam rok i heavy metal bendovima iz tog perioda, ne zvuči ni malo retro. Thorns Inside su izuzetno dobri i ovo je muzika koju možete slušati i u društvu osoba koje nikada ne bi sebe okarakterisale kao heavy metalce i da svi zajedno uživate. Odlično, ne propustite:

https://thornsinsideband.bandcamp.com/album/for-the-love-of-rock-n-roll

Idemo na bržu i nestašniju muziku. Thrash! Hardcore! D-beat! Grindcore! Slušajući prvu pesmu na drugom albumu mladog čileanskog thrash sastava Amnesia Eterna, a koji se zove Malditos teško da nećete pomisliti na Metaliku. Amnessia Eterna prave vrlo jasan omaž kalifornijskim utemeljiteljima pre nego što ubace malo više melodije nego što očekujete i otkače se od Metallica templejta. No, dobro, šteta je učinjena, pa se Amnesia Eterna dalje sluša uglavnom sa pažnjom da se identifikuje koliko se ovaj bend razlikuje od Metalike a što nije fer. Ovo je zaista melodičan, prijatan thrash metal koji voli da dobro i momački reže ali voli i pevljive refrene i solaže koje su mnogo više Iron Maiden nego Metallica. I to lepo vozi čoveka i Amnessia Eterna svakako nalaze svoj zvuk negde između Metalike i drugih Bay Area Thrash prvoboraca (Death Angel, pa i Megadeth), ali i sopstvenog interesovanja za melodičniji, više heavy metal izraz. Produkcija je kvalitetna ali možda pa i malo suviše suva za muziku koja bi možda mogla malo i da se, jelte, skvasi, ali to su sitnice, ovo zvuči zdravo i prijatno i mada je album podugačak, pesme su uglavnom lepe:

https://amnessiaeterna.bandcamp.com/album/malditos

ShortageOfSanity iz Drezdena su trio sa dva Rusa i jednim, reklo bi se propisnim, Nemcem i oni kombinuju thrash i groove metal sa malo ekstremnijih elemenata (uglavnom vokali, poneki blastbit) ali i sa, kako sami kažu, iznenađujućim interludijima koji ispadaju izvan granica metala i, svakako, ekkelticizam je jedan način da se izdvojite ali ne i garancija da će vam muzika biti dobra. No, debi album benda, Relapse Again, je meni prilično solidan. Nemetalski elementi su odsvirani dobro i autoritativno (rokenrol pasaž u Hämatogeni, recimo) i imaju jasnu ulogu i funkciju a bend generalno svira dobro i piše pesme koje su smislene i u kojima njihovo svaštarenje nije nauštrb generalnog narativa. Lepo:

https://shortageofsanity.bandcamp.com/album/relapse-again

Njujorški mladi trešeri Final Siege uspeli su da svoj debi album March to Your Grave isproduciraju tako da bude istovremeno i tih i prebudžen – slušajte kako je bubanj iskomprimovan – a što je svojevrsni uspeh. Enivej, ovo je uglavnom srednjetempaški, mošerski trhash metal sa izvikivanim stihovima, baziran na rifovima i mlaćenju glavom. Bude to malo monotono, ali za određene slojeve thrash metal i moshcore publike, mislim da ovaj album isporučuje idealan materijal. Bend svakako svira odlično i ima dobro napisane pesme u okviru granica koje je sebi zadao:

https://finalsiege.bandcamp.com/album/march-to-your-grave

Njemački Karloff svoj debi album, The Appearing izbacuju za Dying Victims Productions što je samo po sebi preporuka, a interesantno je da se ova ekipa ne uklapa sasvim u nekakav stil koji Dying Victims inače provlače. Naime, Karloff su isto toliko pank bend koliko i metal bend, svirajući jednostavnu, ložačku muziku koja ne komplikuje sa gitarama ali koja ima metalski naklon ka samo malo gizdavosti i aranžmanima što putem sitnih ukrasa dobijaju mnogo na karakteru. Poison Idea ili Dwarves su obično bendovi koje pomenem u ovakvim trenucima i Karloff svakako imaju malo od ovih američkih bendova ali ovde ima i poprilično švedskog retro-D-Beat zvuka, po uzoru na, recimo Anti-Cimex ili Avskum. Lepa je to smeša i mada Karloff možda neće odmah da se vinu u istu orbitu sa nabrojanim legendama, The Appearing je drusna kolekcija kratkih i popaljujući pank-metal pesama koje mom uhu sve po redu prijaju. Zanimljivo je da je ovo jedan od retkih albuma gde bih voleo da je mastering malo komprimovaniji jer bi to pomoglo da pomalo snižene gitare u miksu dobiju više hrskavosti a što bi album u celini još unapredilo. Vredi čuti:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/karloff-the-appearing

Irski trešeri Gama Bomb imaju odličan novi EP, Thunder Over London sa tri pesme upečatljivih tema, kvalitetne svirke i sasvim lepo plasiranog humora. Gama Bomb su tajno jedan od najboljih thrash metal bendova koji radi na ovom ostrvlju pa su nas za Bandcamp Friday vrlo strateški obradovali jednom lepom pločom:

https://gamabomb.bandcamp.com/album/thunder-over-london

Jail iz Detroita na svom demo snimku nazvanom samo Demo prže jednostavni thrash-punk-metal i ovde ne treba filozofirati, muzika je žestoka, zvuk prštav, rifovi ložački, bend autentičan. Ovo je prljavština koja se najbolje oseća kad se ne kupa po mesec dana i problem vonja rešava time da jedan džoint pali o drugi. A imaju i dobre pesme. Platite koliko hoćete, nećete zažaliti:

https://jaildetroit.bandcamp.com/album/demo

Vulcan Tyrant uz Roterdama sviraju izuzetno sirov blackened thrash metal na svom dugoočekivanom albumu prvencu – Vulcanocide. Ovo je puno zlih rifova i krvoločnog pevanja, a zvuči kao da je snimljeno u podrumu bez izolacije i tokom zombi apokalipse pa naštelujte svoja očekivanja na pravu frekvenciju. Hoću reći, ima metal muzike uz koju se lepo filozofira ali uz ovu se najlepše šutira:

https://vulcantyrantrecords.bandcamp.com/album/vulcan-tyrant-vulcanocide

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 07-08-2021, 14:20:19

Lesterski hardkorovci Frantic State zvuče odlično na EP-ju The Xplosive Tape koji košta pet funti a za samo dve pesme što jeste malo ambiciozno, no Frantic State su vrlo sigurni u svirci, imaju karakter i odličnu produkciju, a pesme su im prilično zrele pa svakako vrede da se makar čuju:

https://franticstatehc.bandcamp.com/album/the-xplosive-tape

Fading Trail su finski grindcore projekat i, da, zvuče, BAŠ kako zamišljate, izuzetno disciplinovano, tvrdo, odlično producirano, vrhunski odsvirano. Reći da me album Count the Days, njihov prvi, podseća na radove Rotten Sound je takođe sasvim očekivano, mada Fading Trail imaju sopstvenu verziju ovo klasičnog skandinavskog modela, sa pesmama koje su nešto duže i uslovno rečeno sporije, sa nešto kompleksnijim aranžmanima pa i (SJAJNIM!) gitarskim solažama. No, svakako je to u okviru očekivanih parametara i Count the Days donosi svakom poštenom pankeru/ metlacu/ grajnderu puno razloga za sreću:

https://fadingtrail.bandcamp.com/album/count-the-days

Sa svoje strane norveški Husmanskost svoj grindcore svira lepršavije, bliže hardcore punku, mada ne u smislu nekakvog primitivnijeg pristupa rifovima i aranžiranju. Naprotiv, EP Sykkelstjæling je pun zamamno kompleksnih pesama koje imaju i spektar atmosfera, a sve to ne odmičući se od vrlo žestokog, brzog grindcorea. Husmanskost sebe nazivaju eksperimentalnim grindcore bendom, ali ovo pre svega nudi ozbiljno krljanje pa tek onda čudne harmonije i neočekivane ritmove. Odlična ploča:

https://husmanskost.bandcamp.com/album/sykkelstj-ling-e-p

Nova nedelja i novi split EP za brazilske grajndere Agamenon Project. Ovog puta su sa druge strane Estupida Humanidad, brutalni power electronics projekat koji će vam svojom bukom i mikrofonijom dobro prodžarati uši. Agamenon Project daju četiri pesme lo-fi grajdnovanja u sasvim klasičnom maniru. Platite koliko vam volja:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/19-21-agamenon-project-x-estupida-humanidad

Moldering Vibration su kalifornijski duo koji svira primitivan, ružan grindcore/ sludge metal i, pa, svakom u životu treba malo ružnoće. Novi EP benda, Endless Cycles of Insanity ima čak devet pesama i zvuči taman toliko profi da sva ta ružnoća ne bude jedini horizont koji se vidi, već da preko svega sija i malko svetlosti inspiracije. Dakle, nije rđavo:

https://molderingvibration.bandcamp.com/album/endless-cycles-of-insanity

Get Destroyed iz Arizone su izbacili svoju kompletnu diskografiju na kaseti ,,discography" izašloj za španski Abusive Noise Tapes a što je vrlo dobro jer Get Destroyed sa svojim superkratkim, brutalnim powerviolence pesmama naprosto ne traju dovoljno dugo da čoveka zamore. Materijal, dakle, ima 26 kratkih komada ispaljenih iz sve snage pravo u facu, napisanih sigurno, produciranih vrlo solidno i oni među nama koji vole '90s powerviolence po uzoru na, na primer, Spazz, ovde mogu da se ozbiljno poraduju:

https://abusivenoisetapes.bandcamp.com/album/055-get-destroyed-discography-profesional-tape

Utilitarian iz Šefilda su ,,radikalni D-beat anarhisti" i njihov novi EP, Conservatism Is A Death Cult sve pare koje zaradi daje u dobrotvorne svrhe. Pošteno. Nove dve pesme koje ekipa ovde daje su vrišteće, besne, agitatorske levičarske metal-pank himne, dobro, ne baš ,,himne" ali svakako emanacije, ejakulacije, eksplozije. Utalitarian možda pišu i predugačke pesme za ono što hoće da kažu i bubanj je apsolutno nedinamičan u zvuku, ali ovo je ipak pristojan, energičan spoj metala i panka koji postiže ono što želi, i čija ,,propagandna" komponenta ne preteže nad umetničkom. EP sadrži i po jednu obradu Minor Threat i Suicidal Tendencies i mene je to odmah raznežilo. Bend, da bude jasno, ne svria D-beat već kompleksniju i metalskiju muziku:

https://utilitarianband.bandcamp.com/album/conservatism-is-a-death-cult

Ali otrite suzu, ljubitelji D-beata! Švedski World in Ruins sviraju tipično švedski – melodičniji a superteški – D-beat a EP No Lives Matter mada možda i malo problematično nazvan, ima četiri odlične pesme, snimljene vrlo solidno, a odsvirane sa strašću i energijom:

https://worldinruins.bandcamp.com/album/no-lives-matter

Maldrom iz Sent Luisa imaju zabavan i svež pristup grindcore/ deathgrind muzici. Album Gods of the End je vrlo dinamična, energična ploča sa puno čukanja, blastbitova i brutalnih vokala ali i sa neočekivanim harmonijama, mnogo maštovitih skretanja u aranžmanima, pesmama koje umeju i da prebace šest minuta. Ovo je muzika koja, doduše, svojim čestim mutiranjem može i da izazove utisak monotonije kod manje pažljivog slušaoca ali meni su Maldrom zapravo ostavili utisak benda koji se trudi da pesme, koliko god da deluju nestalno i promenljivo, ipak imaju konzistentne narative. U svakom slučaju, ovo je odlično odsvirano, dobro producirano i jako energično i brutalno pa se meni mnogo dopada.

https://maldrom.bandcamp.com/album/gods-of-the-end

Elder Devil iz Fresna u Kaliforniji sviraju nešto tehničkiji grindcore sa relativno razgovetnim pevanjem i blagim zanošenjem u post-metal. No, ovo njihov EP, Fragments Of Hell samo čini bješnjim i ubojitijim. Elder Devil ne sviraju grindcore kao seriju grčeva već više kao konstantnu agresiju sa opresivnim, teškim zvukom i svirkom koja slušaocu daje mesta da diše ali ne prestaje da ga pritiska. Vrlo dobro napisane pesme, odličan saund (ako volite BRUTALNI brickwall koji, ruku na srce ovoj muzici pristaje), generalno odlično:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/fragments-of-hell
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/fragments-of-hell

Rise of Kronos iz hamburga na prvom albumu, River of Souls tresu mošerski death thrash. Ovo je sve uglavnom u srednjem tempu, onako, plesno i gruverski, sa dobrim rivoima i napaljenim death vokalima, odlično producirano i tematski okrenuto klasičnoj mitologiji pa će zadovoljiti i akademika i hedbengera u vama:

https://riseofkronos.bandcamp.com/album/river-of-souls

Moskovljani Tortured izgledaju veoma mlado na slici, kao da i dalje idu u srednju školu, pa im otud i prvi EP, Rites of Pure Disgust zvuči primereno mladalački. Ali u dobrom smislu. Death metal što ga ovi momci provlače kroz tri pesme je jednostavan, zasnovan na prostim ali funkcionanim rifovima i spontanim, prirodnim razvojim teme, no Tortured imaju odličan osećaj za gruv, pa čak i iznenađujuće dobar zvuk sa superteškim gitarama, prirodnim bubnjem i odličnim pevanjem. Nadam se da ova ekipa uskoro snimi još nešto jer ovih šest minuta old school slasti jedva da uspe da me zadovolji, a naplaćivanje istog zadovljstva svega jedan dolar je takođe pošteno. Kliknite:

https://tortured666.bandcamp.com/album/rites-of-pure-disgust

Španci Dystopian Omen su simpatični na debi EP-ju, Portraits of a Razed World, Part I. Ovo je dosta old school death metal sa rifovima koji su povremeno pozajmljeni direktno od Cannibal Corpse i sličnih kolega, ali Dystopian Omen uspevaju da zvuče autentično i autentično sirovo. Pritom, ovo nije samo ređanje rifova i dranje – mada će neiniciranom slušaocu baš tako zvučati – i njihova muzika ima određeni spektar emocija i raspoloženja. I povrh svega pevačica, María Rodríguez González aka Maria Banshee zvuči vrlo lepo. Meni simpatično:

https://dystopianomen.bandcamp.com/album/portraits-of-a-razed-world-part-i

Kad smo već kod old schoola, demo brazilskih Convulsive se zove Stinking like a Cemetery Grave što je već samo po sebi onako malo smešno a muzika je iskreni i vrlo primitivni death metal koji kao da je ispao iz 1991. godine. Pravolinijski, jednostavno, pravo među rogove:

https://convulsive666.bandcamp.com/album/stinking-like-a-cemetery-grave-demo

Još uvek kod old schoola, Nunslaughter imaju novi EP, Black Death Phantom i ovaj veteranski sastav iz Ohaja na svom bukvalno ne znam kojem po redu izdanju nudi... pa korektan ali ne specijalno inspirisan materijal. Nunslaughter su, da budemo fer, konstantno aktivni već duže od trideset godina i svake godine izbacuju po nekoliko izdanja pa se i ne može očekivati da će svako od njih biti nekakvo otkrovenje. U tom smislu, Black Death Phantom je prijatan, ne originalan i ne preterano maštovit EP sa šest kratkih, pošteno primitivnih ali sigurno odsviranih old school death pesama. Fast food? Svakako, ponekad je i to sasvim u redu:

https://nunslaughter-gurglinggore.bandcamp.com/album/black-death-phantom

Još jedan demo, ovog puta iz Kvebeka, a u pitanju je sastav Void Column sa prilično monotono produciranim snimkom The Chasmic Death. No, iako je ovo monotono u zvučnom smislu gde se dinamika zvuka ne menja bez obzira na tempo svirke, zahvaljujući PAKLENO komprimovanoj gitari, bend svakako ima određenog šarma za ljubitelje old school sirovine. A i plaćate koliko hoćete:

https://voidcolumn.bandcamp.com/album/the-chasmic-death-demo

Undead iz Madrida tresu jednostavan ali veoma prijatan old school death metal na, pretpostaviću prvom albumu Existential Horror. Ova četvorka svakako može da kaže da se bazira na Grave/ Autopsy formulama (slušajte početak Sin & Death) ali da ih je nadogradila lepršavijom, bržom svirkom (koja me malo podseća i na švedski Merciless) a što se lepo uklapa jedno uz drugo. Ružno, preteće al zarazno, Undead su isporučili tačno ono što nam danas treba:

https://undead-us.bandcamp.com/album/existential-horror

Bloody Cumshot iz Japana nisu baš meni najdraži stil muzike (a, ruku na srce, ni najdraži stil ejakulacije), jer se radi o ekstremno razmetljivoj kombinaciji melodičnog death metala i shred-metala, no ima nečeg zavodljivog u preterivanju u svakom pogledu koje se čuje na debi albumu, Nymphomania. Sve te neoklasičarske skale, taj visoki tempo kojim se sve svira, sve zvuči praktično kao saundtrak za neki budući Guilty Gear naslov, koji bi išao isključivo u death metal smeru i ja ne mogu, meni je ovo sjajno. Odvrnite do daske i navalite, pa neće krv sama da se pusti:

https://bloodycumshot.bandcamp.com/album/nymphomania

Italijanski Narascesi na svom istoimenom debi albumu trpaju brutalni death metal sa zanimljivim poigravanjem disonancama ali i tremolo temama koje bi bile, što se kaže, kod kuće i u blek metalu. Ovo nije hipertehnički brutal death niti slemu naklonjeno gaženje već više brutalčina starije škole po uzoru na, na primer, Banished ili Incantation. Narascesi, prema tome, vrte dosta gruva u svojim pesmama, mešajući ga sa bržim, energičnijim nabadanjima, sve u produkciji koja je i sama dosta old school ali izbegava brickwall ekscese modernog zvuka. Meni ovo, neiznenađujuće veoma prija:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/narascesi

Kyle House, nekada iz Vastum, i član Acephalix ima i novi projekat, Decrepisy i njihov prvi EP, Emetic Communion donosi četiri dugačke pesme (i jedan ukusni autro) hrskavog, gruverskog death metala. Zapravo, ovo ima toliko gruva da dok se ne čuju Houseovi podzemni, grleni vokali, ili mračne a zarazne melodije, muzika skoro da zvuči kao sludge metal. I to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji, Decrepisy sa svojim lepim zvukom i old school mračnjaštvom ispunjavaju onu plesnu potrebu u death metal publici, gde muzika, iako brutalna i agresivna, zapravo sve vreme ima kinetički impuls koji nije destruktivan već poziva na kretanje i provod. No, kompozicije su dugačke – i preko deset minuta – i Decrepisy nastoje da gruvom slušaoca uvedu u dosta kompleksne lavirinte rifova i tema. I to, mada lično mislim da delova u pesmama ima možda i previše, uglavnom vrlo dobro funkcioniše. Poslušajte, nećete zažaliti:

https://decrepisy.bandcamp.com/album/emetic-communion

Moloch iz Rostoka na svom prvom EP-ju, What Once Was sviraju superzabavan simfonijski death metal koji, po prirodi stvari, zvuči svedeno i fokusirano. Hoću reći, ovo je očigledno mala operacija, možda i kućna, sa programiranim bubnjevima i simfonijskim slojem muzike pravljenim ,,u kompjuteru" ali ovo čini da Moloch ne mogu da se oslanjaju na raskošnu produkciju i zvuk i da moraju da se baš potrude oko pesama. I rezultat je sjajan, ova tri komada koja čujemo na ploči ne zvuče kao Fleshgod Apocalypse za sirotilju nego kao dobro osmišljen i zaokružen materijal koji radi u okviru svojih ograničenja i pravi sjajne stvari. Da li bih voleo da je bubanj malo prirodniji? Svakako, pogotovo činele, ali Moloch nude jako ubedljivu muziku i obećanje za dobru karijeru:

https://molochepicdeathmetal.bandcamp.com/album/what-once-was

Marble Carrion su kvintet iz Novosibirske oblasti i njihov novi EP, Cannon Fodder donosi vrlo prosviran, siguran death metal koji, da budemo jasni, ne puca od originalnosti, ali Marble Carrion osvajaju superiornom produkcijom, odličnim rifovima i generalnim kvalitetom izvedbe. Ovo je jednostavna, gruverska muzika sa malo ,,modernije" groove-thrash komponente (recimo, The Haunted...) i mada to nije sasvim po mom ukusu Marble Carrion svakako zvuče odlično:

https://marblecarrion.bandcamp.com/album/cannon-fodder

Ingested su pre deset godina svojim drugim albumom, The Surreption definisali svoj zvuk kao deathcore koji ima više maštovitosti od dobrog broja kolega i dobrodošla spajanja sa slamming death metalom, a to je bila i važna stepenica u pogledu razvoje njihove karijere. Danas su ovi mančesterski mladići jedan od važnijih bendova uglednog Unique Leader a dekada uspeha je obeležena – ponovnim snimanjem ovog albuma. The Surreption II je, dakle, rimejk celog albuma, pesmu po pesmu, sa malo modernijom produkcijom i, moram da kažem da ne vidim baš jasno opravdanje za ovaj potez. Originalni album je, za moj račun, zapravo bio bolje i življe produciran dok dvojka pati od, za Unique Leader uobičajenog brickwallovanja, tako da, možda bend smatra da je ovde pružio bolji performans. Kako god, Ingested su ovde imali uzbudljiv program kombinovanja deathcore neposrednosti i slamming death metal gruva, i to nije promenjeno tako da, ako niste slušali original, ovaj rimejk je svakako zanimljiv:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/the-surreption-ii-redux

Za ovonedeljnu porciju kvalitetnog tech-death metala tu su Ukrajinci Brilliant Coldness. Treći album ovog kvinteta, The Ultimate Dream. Plan B: Disposal of Humanity je onako, vrlo poštena tech death ploča sa podugačkim pesmama i izrazito kvalitetnom svirkom ali Brilliant Coldness, srećom nisu jedan od onih bendova koji ne umeju da napišu pesmu drugačije sem da povežu pedeset individualnih elemenata i nazovu to celinom. Tako da je The Ultimate Dream etc., naravno, pomalo dezorijentišući i namerno konfrontativan ali je ovo ploča sa jedanaest pesama napravljenih da budu jasni i distinktni narativi a i da, sakupljeni na gomilu, tvore i jedan meta-narativ. Vrlo pošteno, vrlo dobro odsvirano i manje fetišistički nastrojeno ka tehnici nego što ljudi od ukusa vole, a usmereno na kompozicije. Odlično:

https://deadcenterprods.bandcamp.com/album/the-ultimate-dream-plan-b-disposal-of-humanity

Aaron Spectre ima novi drumcorps EP, For the Living, i ovo je pet pesama kidačkog ,,elektronskog" metala koji se od okeana sličnih projekata na internetu razlikuje najpre time da Spectre ovo radi mnogo duže od drugih i razvio je značajno zanimljiviji jezik kojim posreduje svoje ideje:

https://drumcorps.bandcamp.com/album/for-the-living

Sorceress of Sin iz Kembridža sviraju energičan i melodičan power metal sa prijemčivim ženskim vokalima i jednom lepom old school crtom u svom zvuku. Hoću reći, Constantine, drugi album ove ekipe uprkos naglašenoj melodičnosti pa i skoro operskim refrenima, ne zvuči baš ONOLIKO ulickano i upeglano kao moderni power metal u proseku nego ima taj neki klasični heavy, siroviji kvalitet koji mi, uprkos vrlo čistoj produkciji, veoma prija. Pevačica, Lisa Skinner pritom peva sa određenim promuklim, napuklim kvalitetom u glasu pa to svemu daje prekopotrebnu dozu karaktera. Plus, bend piše lepe pesme. Vrlo sam zadovoljan:

https://sorceressofsin.bandcamp.com/album/constantine

Za kraj, vredni brat iz latinske Amerike koji stoji iza Jutjub kanala NWOTHM Full Albums izdao je svoju prvu zvaničnu kompilaciju. Anderson već godinama preko svog kanala promoviše savremene bendove i albume koji sviraju ,,tradicionalni" heavy metal, a što pokriva poširoku teritoriju od sleaze metala pa sve do proto-trešerskog zvuka. New Age of Steel Vol. 1 je zato takođe naglašeno raznolika kompilacija a čijih trinaest pesama dele jednu zajendičku crtu: dobre su. I, naravno, predstavljaju nove interpreetacije tradicionalne heavy muzike. Što znači da ovde zaista možete da čujete mnogo dobre i mnogo cheesy muzike i da se ova kompilacija ne preporučuje ljudima koji rogove pokazuju samo u šali a Iron Maiden majice nose ironično. New Age of Steel Vol. 1 je podsećanje da ima nas kojima sav taj cheese obeležava značajan deo života i da ima veličanstvenosti u toj kičastoj epici. Onima koji znaju ne moram ništa da objašnjavam i New Age of Steel Vol. 1 će, siguran sam, za nekog klinca biti jednako ogroman DOGAĐAJ kao što je meni bilo slušanje kultnih '80s kompilacija poput Metalmanije ili Beyond Metal Zone. Obavezno:

https://nwothmfull.bandcamp.com/album/new-age-of-steel-vol-1

Meho Krljic · 14-08-2021, 13:06:18

Protekla nedelja u metalu je bila prilično mirna mada smo i tako u njoj dobili nekoliko vanserijskih izdanja. Novi Anal Stabwound! Nova Sepultura! Povratak Psychedelic Source Records kolektiva! Hoće li čuda ikad prestati? Idemo:

Odmah u crno. Blek Metal! Česi Bohemyst, nastali od benda Avenger, sebe reklamiraju rečima ,,czech dark metal commando". Lepo! Muzika na debi albumu, Čerň a Smrt je prijatan, melodičan a energičan black metal sa malo death metal elemenat a Bohemyst imaju tačno određenu ravnotežu snažne, cheesy epike i energične svirke da ne budu čist vodvilj i da zvuče zrelo i ozbiljno. Vrlo lepo:

https://bohemyst.bandcamp.com/album/er-a-smrt

Debi album madridskih Umbraeternum nudi vrlo primamljiv, pomalo kosmički (antikosmički?) blek metal sastavljen od čestih disonanci ali i evokativnih harmonija i tema, kao stvorenih za nekakav mračni, nezavisni naučnofantastični horor. El Presagio de una gran Tragedia je i lepo producirana ploča sa finim, prostornim miksom koji odlično ide uz pržačke distorzije i napadačku svirku a pesme nude konstantno pamtljive mračne melodije, žestok ritam i odlično, raznovrsno pevanje. Sjajno je kad bend iskoči naizgled niotkuda a bude ovako formitan i karakteran na prvu. Odlično:

https://umbraeternum.bandcamp.com/album/el-presagio-de-una-gran-tragedia-lbum-2021

Skullkraken je odlično ime za bend a ovaj trio iz Nju Brunsvika svira jeftino produciran ali maštovito napisan blackened death metal sa prljavim distorzijama i puno zanimljivih tema i ritmova. Album Devour je konsekventno sastavljen od pesama koje deluju vrlo autentično, bez očiglednih uzora u drugim bendovima i sa idejama koje iako povremeno mogu da deluju i ekscentrično, uvek zapravo budu smisleno uklopljene u pesme. Pomalo haotična izvedba samo doprinosi šarmu ovog zanimljivog izdanja. Uostalom, kad vidite kako bend izgleda biće vam jasno da ovo nije just another black metal bend iz, jelte, Nju Brunzvika:

https://skullkraken.bandcamp.com/album/devour

Wintaar ima i šesti album ove godine. Insects in the Kingdom of Nature je uobičajeni spoj lo-fi sirovine i melodične, melanholične meditativnosti i mada ovakvih bendova ima koliko vam duša ište u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti, ovaj se zauralski projekat i dalje izdvaja specifičnom kombinacijom autentičnosti i maštovitosti u komponovanju. Insects In The Kingdom Of Nature je sastavljen od dugačkih kompozicija koje zvuče kao da su snimljene uživo u prostoriji za vežbu a to svemu daje posebnu crtu ,,stvarnosti":

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/insects-in-the-kingdom-of-nature

Moskovski duo Chthonian Abyss (plus sešn bubnjar) ne da nije rđav na svom drugom EP-ju, In The Streams Of Swollen Rivers, nego poprilično kida. Ovo je drusan slovenski blek metal koji ne smara mnogo meditativnim uvodima i predigrama već odmah piči među rogove i ubrzava od nula do sto unutar prvog odsviranog takta. No, Chthonian Abyss svakako imaju tu komponentu tuge i melanholije koju vezujemo za Ruse i Slovene generalno, samo je uglavnom isporučuju kroz pržačku, čukačku muziku i brz tempo. Bendu jako dobro leži prirodan, dinamičan zvuk koji mi ovaj EP čini neuporedivo prijatnijim za uho od mase kolega brikvolovanih do besmisla. Kaver Mayhema za kraj i odlična ploča:

https://chthonianabyss.bandcamp.com/album/in-the-streams-of-swollen-rivers

El Profanador je argentinski mladić koji se na slikama šeta po šumi go do pojasa, namazan po licu crnom šminkom i sa buktinjom u jednoj a ljudskom lobanjom u drugoj ruci. Hoću reći, ovakve omladine ima MNOGO po Bandcampu i većini njih je muzika sekundarna. No, prvi EP ovog projekta, Pacto Negro, zapravo nudi sasvim pristojan, vrlo korektno odsviran i iznenađujuće zrelo napisan gruvi blek metal sa trešerskim rifovima i blekerskom strastvenošću u izvedbi. Ovo je sirovo, svakako, ali na jedan prijemčiv, ličan način, sa sve promišljenom ako već ne DOBROM produkcijom i setnom klavirskom kodom nakon desetak minuta režanja. Vrlo prijatno iznenađenje:

https://elprofanador666.bandcamp.com/album/pacto-negro

Brazilski projekt Vetus Kran je novi solo projekat muzičara po imenu Holykran a koji radi sa postavama Black War i Iron Woods Prvi album Vetus Kran, nazvan Lost in Time je vrlo lep primer kako se može oživeti zvuk Emperora iz devedesetih godina prošlog veka, notabilno ona epska prebijačina sa Anthemsa, a onda svemu dati osoben preliv. Vetus Kran imaju taj veličanstven zvuk sa miksom koji forsira prostor i dubinu i teme koje su melodične i epske, a da imaju i potreban preliv intime. Kran pritom svira brzo i energično iako su pesme jako dugačke i ovo je baš onakvo moćno putovanje, tajanstvena avantura kakvu je uvek lepo čuti:

https://youtu.be/DkTayoi_q8M

Doom, sludge, psihodelija i ostali spori fomati: Strangul iz Ohaja na istoimenom albumu sviraju dopadljiv sludge-doom metal sa melodičnim, strastvenim pevanjem i prilično ubedljivim rifovima koji nose pesme. Ovo je muzika koja iako glasna nije istovremeno i sve svoje pare stavila na intenzitet zvuka i pesme imaju lepe, pomalo i sabatovske rifove, te dobar gruv. Sve to snimljeno je i miksovano vrlo korektno pa su me Strangul prijatno iznenadili.

https://strangul.bandcamp.com/album/strangul

Black Groove za sebe kažu da su ,,4 piece doom metal band from South East UK" mada njihov EP Dismembered / Shroom Demon ima u sebi i mnogo apokaliptičnog pank zvuka nalik na Amebix. Što je divna kombinacija i ove dve nestašne, jako distorzirane, prljave ali drage pesme su mi veoma po volji. Bend ima dobar zvuk, jasan stav i sigurnost da sa samo dve pesme napuni više od osamnaest minuta svirke. Vrlo dobro:

https://youtu.be/hF8NNSOB4DY

Witchfucker nije ime za bend koje bi obećavalo nekakvu sofisticiranost, kao što nije ni ime albuma, Bäd Vibez Önly - Aufarbeitung einer Krise. Moram da priznam da sam očekivao nekakav kućni blek metal projekat i pošteno sam se iznenadio kada se ispostavilo da se radi o psihodleičnom, okultnom doom rocku sa ženskm vokalima, saksofonom i pesmama koje su promišljene, sofisticirane a da čuvaju tu visceralnu srž koja je, očigledno inspirisala bend. Bäd Vibez Önly - Aufarbeitung einer Krise ima čak petnaest pesama a bend sve daje za onoliko para koliko sami ponudite i u pitanju je jedan od najinteresantnijih albuma ove nedelje koji ne valja propustiti da se kasnije ne biste jedili:

https://witchfucker.bandcamp.com/album/b-d-vibez-nly-aufarbeitung-einer-krise

Psychedelic Source Records za svoje najnovije izdanje, Dark and Psycho Sessions kažu ,,Sometimes while sessioning we are too high, fast or low. Some of these recordings saved from the deepest days of the curfew, some are simple PTSD entities, not happy hippy jamming at all, Only for experienced." A što je kao da sam ja bik a oni mi mašu ispred nosa s crveno maramče. Elem, šest komada dubokih psihodeličnih meditacija u uobičajenom maniru, plaća se koliko ko da, ovo je još jedno dragoceno izdanje iz dubina panonske depresije:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/dark-and-psycho-sessions

Ako vam se, kao i svakom poštenom čoveku, slušao Stone Rebel ali ste najsvežiji album iz Maja ove godine već izgustirali, pa, imate sreće. Ovaj francuski nežni psihodelični, instrumentalni projekat se vratio sa novim albumom. Prikladno nazvan Saturn's Return ima deset pesama i preko sat vremena svirke i zvuči sveže, inspirisano, a opet jednako nežno i intimno kao što smo od ovog projekta navikli da očekujemo i zahtevamo. Vrlo lep zvuk i uopšte izuzetno prijatna ploča:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/saturns-return

Solemn Lament je, naravno, doom metal bend i njihov istoimeni debi EP ne razočarava, nudeći spori tempo, snažne a meditativne rifove, melodično, karakterno pevanje i generalno pun program svečane lamentacije. Bend je iz SAD, ali muzika je vrlo očigledno utemeljena na britanskim predlošcima i ta kombinacija funkcioniše izvrsno. Poslušajte:

https://solemnlament.bandcamp.com/album/solemn-lament

Slično, zapravo zvuče i njemački Black Stone Wielder pa je ovo na kraju bila odlična nedelja za taj klasični, tužni doom metal. EP Temple Of The Sun nema IDEALNU produkciju u svoje tri (zapravo dve i po) pesme ali ima mnogo duše pa se to lepo kompenzuje a muzika je iskrena, neposredna, sa upečatljivim, veličanstveno nesrećnim gitarskim temama i naričućim a i dalje prkosnim vokalom. Poslušajte i ovo:

https://blackstonewielderdoom.bandcamp.com/album/temple-of-the-sun-ep

Sludge/ post/ black, piše na svom Bandcampu salcburški auszaat i to je savršen opis muzike na albumu Morast menschlicher Worte. Četiri jako dugačke pesme, očajničko pevanje, rifovi koji su melodičniji i atmosferičniji od ,,normalnog" sludge metala, ali ne toliko da se pobegne od atmosfere tjeskobe, povremeni upadi brže svirke ali bez remećenja opšteg utiska težine i mučnine – može to da bude i naporno ali meni je bilo sasvim korektno, sa sve postrokerskim i ambijentalnim pasažima. Ko voli da mu ne bude prijatno nek navali:

https://auszaat.bandcamp.com/album/morast-menschlicher-worte

Pređimo na thrash a onda progresivno ubrzavajmo sve više. Infex iz Kalifornije vrlo naglašavaju da su odrasli uz Bay Area thrash klasičnog '80s profila ali i uz klasične krosover i hardkor bendove pa njihov treći album, Burning in Exile i pomalo zvuči kao katalog rifova koje su Sacred Reich, Exodus i slična bratija zaboravili da trejdmarkuju, izmešano sa malo nemačkog pedigriranog treša poput Kreatora ili Destruction. Što, mislim, uopšte nije loše. Infex nisu preterano originalni ali su korektni u svirci i pružaju fin hedbengerski program bez previše uzbuđenja ali i bez vidnih popuštanja. Povremeni upadi black i death metal elemenata u pesme samo pokazuju da je ekipa svesna koji je vek ali da zna šta voli. Solidno:

https://infex.bandcamp.com/album/burning-in-exile

Kad smo već kod thrash metala, Čileanci Manslaughter na demou Asesino & Enfermedad donose tri pesme sirovog, očajničkog treša, sa opasnim ali na momente i pomalo emotivnim rifovima i generalno kvalitetnom svirkom. Ovo je muzika bez poziranja i odmaranja u gruvu, napržena, žestoka i znojava, sa pevačem koji zvuči kao da ispušta svoju plemenitu dušu za mikrofonom. Plus obojica gitarista sviraju izvrsne solaže. Meni je to, jasno, jako lepo:

https://manslaughter3.bandcamp.com/album/asesino-enfermedad

I dok smo i dalje kod thrash metala, Finci Prestige, a koji rade još od 1987. godine, su izbacili svoj četvrti album, Reveal the Ravage. Ovo je prvi album novog materijala koji je kvartet izdao još od 1992. godine i mada je kliše reći da ekipa nastavlja tamo gde je stala, to je ovde sasvim na mestu. Reveal the Ravage je ploča ložačkog thrasha koji veoma zvuči kao da je pisan u prvoj poovini devedesetih, sa nimalo prikrivenim slayerovskim elementima, ali i gruvom koji se uselio u ovu muziku na prelazu decenija. Prestige u svemu tome donose dobre pesme, kvalitetne rifove, ložačke horske refrene i masne solaže, a album je produciran kvalitetno, sa zdravim, zvonkim zvukom. Ako vam nedostaje zvuk Slayera ili Nuclear Assault sa početka devedesetih, Prestige MASOVNO isporučuju:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mGcwzQqEF9-l8Bo86b0rCMRlE1r6--aoA

Sepultura ima novi, živi album, SepulQuarta, a koji je zapravo kolekcija internet strimova rađenih tokom više meseci, jer – pandemija. Naravno, može to da bude dobro a pričamo o bendu sa ipak zastrašujućim katalogom, bez obzira na sve promene u postavi i činjenicu da ovaj album nema neke meni važne pesme poput Troops of Doom, Arise, Dead Embryonic Cells, ili Mass Hypnosis. Da bude slađe, SepulQuarta je snimljena sa masom gostiju tako da gotovo svaka od petnaest pesama ima nekog poput Davea Ellefsona ili Scotta Iana ili Alexa Skolnicka u gostinskoj sobi i naravno da ne treba ja da vas preterano ubeđujem. Vi i sami znate volite li Territory, Cut-Throat, Kaiowas, Ratamahatta ili, dakako, Inner Self koja je – uz Slaves of Pain – najstariji komad što se ovde čuje i još uvek je najbolja Sepulturina pesma. Sve se završava obradom Motorheadove Orgasmatron u kojoj, kad već nemamo Lemmyja, gostuje Phil Campbell pa mi je teško da ovaj album ne preporučim za makar neobavezno prelsušavanje:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k0HTOu5-9HtKM13R5AiGZ_2sAi02s8juY

Argentinci Psicópata Sudamericano sviraju kombinaciju crustpunka i metala na EP-ju En Brazos de la incertidumbre i ovo je tipično latinoamerički žustro i raspojasano, mada istovremeno napisano pažljivo i odsvirano sa puno discipline. Lepo:

https://psicopatasudamericano.bandcamp.com/album/en-brazos-de-la-incertidumbre

Blackened thrash koji svira Francuz Silvère Catteau pod umetničkim imenom Armageddon (a nije Đorđe Letić!!!) ima na novom albumu, Pyromaniac, iznenađujue čist i umiven zvuk. Ušima naviklim na južnoameričku prljavštinu u ovom podžanru Pyromaniac je skoro pa sumnjiv na prvi ugriz, međutim, ovo je odlična ploča. Armageddon je prvi album snimio pre punih deset godina pa se ovde nakupilo iskustva i ideja i album je, pa, odlično napisan, žustro odsviran i, rekosmo već, kvalitetno produciran. Ovde ima i za nijansicu više black (ali i death) elemenata nego što je standard za blackened thrash, no sve je i dalje vrlo ugodno spakovano u maksimalno napaljujuće rifove i promišljene aranžmane i ploča se sluša sa apetitom sve do finalne kompozicije koja je obrada kultne Zombie Ritual kultnih Death. Obavezno!

https://armageddonmetal.bandcamp.com/album/pyromaniac

Kad smo već tu, odlčno će leći i debi album kopenhagenških Killing, nazvan Face the Madness. Danci su osnovani pre osam godina ali su očigledno vrlo studiozno radili na pripremi prvog LP-ja pa je Face the Madness izuzetno dobro odsvirana i producirana kolakcija thrash metal pesama sa samo blagom ,,blackened" koponentom u vokalu. Ovo je generalno odlično napisan, rifaški speed-thrash metal sa ekonomičnim aranžmanima i pesmama koje uprkos tom akcentu na rifovima (a odlični su, slušajte početak Don't Get Mad, get Evil) ne rabe sve istu strukturu i imaju promišljene varijacije u tempu i gruvu. Lep, prirodan zvuk koji je pritom kvalitetno studijski obrađen je samo trešnja na vrhu, jelte, sladoled-torte pa Killingu moram dati samo najviše ocene. Ako volite thrash metal, Kreatore, Butchere, Exoduse i tako to, volećete i Killing:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/face-the-madness

Bone Folder iz Toleda sviraju sirovi D-beat hardcore i EP Death//Destiny ima šest pesama prebijanja bez mnogo filozofije ali sa dosta mikrofonije. Bend svira utegnuto i zvuk zapravo nije loš a pesme imaju i taman toliko originalnih ideja da sve ne zvuči kao da je proizvedeno od strane algoritma koji je Terry Bones napisao u alkoholnom delirijumu. Ako volite ovakvu muziku i teme poput ,,Vomit", ,,Humanity's Death Wish" ili ,,Alcoholocaust" (a koja nije obrada Sore Throat), Bone Folder su apsolutno za vas:

https://bonefolder666.bandcamp.com/album/death-destiny

Johanesburžani Lockjaw imaju sasvim lepo zaokružen zvuk negde između hardkor panka i treš metala, sa melodičnim ali snažnim pevanjem, naglašenim refrenima i pristojnom produkcijom. EP New World Disorder ima najneoriginalnije ime svih vremena ali je muzika sasvim korektna pa vredi poslušati:

https://lockjaw666.bandcamp.com/album/new-world-disorder

Chokehold Policy je dvočlani thrash/ grind sastav iz Minhena. Prvi EP, Contra Reo me je odmah zarobio superkvalitetnom (mada jako glasnom) produkcijom, ali sam ostao svojevoljno na ime odlično napisanih pesama. Ovo je vrlo sigurna, zrela muzika puna gruva, dobro smišljenih rifova, energičnog a razgovetnog pevanja i Chokehold Policy mogu da računaju i na neku mlađu, metalcore i deathcore publiku a da svejedno prijaju i matoranima poput mene koji vole da čuju dobar thrash rif, ukusno upotrebljenu wah wah pedalu, uduplane vokale... Odlično:

https://chokehold-policy.bandcamp.com/album/contra-reo

Gaslarm ne usporava dotok novih izdanja. Ovaj jednočlani švedski spid metal projekat je ove godine već izbacio četiri albuma a Songs from the Crypt Part 2 je još jedan vrlo snažan komad ubedljivog, ličnog i, iako sirovog, tehnički impresivnog metala koji se ne loži na skupu produkciju i provaljene fore nego dolazi iz srca i hvata na karakter. Anders Lindberg je jako talentovan čovek i njegovo pevanje ovde je esencijalni element muzičkog iskaza, a pesme su odlično napisane. Ne propustiti:

https://gaslarm.bandcamp.com/album/songs-from-the-crypt-part-2

Melting Rot iz mesta Aurora u Ilinoisu su baš onako pravi grindcore sastav, trojka bez bas gitare, sa albumom Bloody Delusions koji ima jednostavne rifove, energične i kratke pesme, i vrlo hrskave distorzije (i malo mizoginih signala na omotu tako da... odmerite koliko vam to smeta). Ovo je tehnički vrlo korektno iako su pesme jednostavne i Melting Rot donose dah Dead Infection ili Regurgitate u ovo vrelo leto, omogućavajući nam da taj dah platimo koliko poželimo:

https://meltingrot.bandcamp.com/album/blood-delusions

S E E T H I N G ne kažu odakle su ali imena članova benda su Hispano provinijencije pa su to sigurno pošteni ljudi. EP Seething ima tri pesme disonantnog, ledenog deathgrind zvuka koji odiše zrelošću, ozbiljnošću i vrlo visokom uvežbanošću. S E E T H I N G uzimaju elemente ekstremne muzike i koriste ih na način razdvojen od često šloki, B-movie imaginarijuma koji se vezuje za nu i mada daleko od toga da su prvi ili jedini, veoma se jako preporučuju ovim kvalitetnim izdanjem koje plaćate po želji:

https://seething.bandcamp.com/album/seething

CxFxOxS su alžirski grindcore projekat i EP Deep Ground je kratka i slatka kolekcija vrlo jednostavnih, ali ukusnih i probavljvih pesama snimljenih, reklo bi se u sasvim kućnim uslovima ali plemenito i pošteno odsviranih. Bend ima stav i srce i ova muzika je meni vrlo bliska a produkcija je sasvim korektna:

https://cxfxoxs.bandcamp.com/album/deep-ground

Njemački death-grinderi Depression rade još od 1989. godine i upravo su izdali dva EP-ja odjednom. Jer, zašto da ne? Iako imaju karijeru dužu od tri decenije, Depression još zvuče primereno sirovo i jednostavno pa je tako i EP Nebeldämmerung sa dve nove pesme i jednom obradom Pungent Stench nekomplikovan i prijazan. Das Geisterhaus sa svoje strane ima jedanaest pesama koje su brže, kraće i sadrže i obradu brazilskih Rot. Sve to meni prija, naravno, jer jednostavni, primitivni deathgrind, sviran sa sigurnošću i razumevanjem čoveku uvek ulepša dan. Depression nemaju najdinamičniji zvuk svih vremena, ali znate šta, nemate ga ni vi:

https://depression1.bandcamp.com/album/nebeld-mmerung
https://depression1.bandcamp.com/album/das-geisterhaus

A Brazilci Humäno sviraju vrlo jednostavan, ali prijatan i karakteran crustgrind na EP-ju Palafitas. Sedam kratkih, ekonomičnih pesama, solidna produkcija, odličan vokal, smena prijatnih D-beatova i blastbitova, dobri rifovi, šta vam više treba?

https://oficialhumano.bandcamp.com/album/palafitas

Imperial Slaughter iz Dalasa bi mogli da osvoje mesto na nekom takmičenju za najdiversifikovaniji grindcore bend, kad bi takvo takmičenje postojalo, na ime svog multirasnog, multirodnog sastava. No, i muzika im je prilično dobra. Album ...Vile Slobs izašao za pouzdani HPGD je procesija kratkih, ubitačnih, vrlo organskih i neprskanih grindcore pesama koje spajaju idealne polovine pank i metal muzike u moćnu, glasnu a vrlo komunikativnu celinu. Imperial Slaughter u klasičnom formatu nalaze dosta prostora za originalne, sveže rifove i teme a izvedba im je prvorazredna sa sjajnim vokalima i napadačkim tempom, idealnim za šutku. Sedamnaest pesama, devetnaest minuta, kao i uvek, Horror Pain Gore Death Productions znaju šta rade.

https://hpgd.bandcamp.com/album/vile-slobs

Kanadski duo Shadu-Nar-Mattaru je za poslednje dve godine izbacio pregršt EP-jeva pa je novi, Ghost Parades njihovo već jedanaesto izdanje. No, ploča zvuči vrlo dopadljivo sa debelim, teškim zvukom koji podseća na buzzsaw stil švedskog death metala i kompozicijama koje ovaj death metal kombinuju sa malo blek metal himničnosti i melodije. To na kraju daje njihovoj muzici jedan osoben kvalitet i izdvaja je od čopora identičnih swedish death sastava na internetu. Shadu-Nar-Mattaru pišu solidne pesme i mada vokal pevača Claytona Shavera neće biti za svakoga, meni je i on element karaktera ovog benda koji pleni dobrim rifovima i žustrinom.

https://shadu-nar-mattaru.bandcamp.com/album/ghost-parades

Subnuba iz Toleda je progresivni death metal bend sa zvukom koji meni zvuči kao da spaja energični death metal i šesnaestobitne saundtrake za igre sa konzole Super Nintendo. Zaista, pesma koja najnoviji EP, Veneficus Aeternus otvara, Spiritus Quaesitor je kao nekakva death metal verzija klasičnih Castlevania pesama. I, mislim, da ne bude zabune, meni je to primamljivo. Bend ima nedinamičan, vrlo ,,kompjuterski" zvuk ali još uvek sa prave strane slušljivosti a mada je i sama muzika često monomanijački usredsređena na ponavljanje istih fraza, ovo su ipak interesantne i često impresivne kompozicije:

https://subnuba.bandcamp.com/album/veneficus-aeternus

Sirovi, lo-fi zvuk brazilskog death metal benda The Flame neće biti za svakoga ali njihov novi EP, Fiery Advent (sa čak devet kratkih pesama) ima taj spontani, autentični šarm kakav je teško odglumiti. The Flame su jednostavno usredsređeni na viziju koju imaju – a gadna je to vizija – i ne zanima ih razmišljanje o tome ako pesme upodobiti nekoj hipotetičkoj publici, traženje žanrovskih rešenja koja bi im olakšala posao itd. Ovo je naprosto – krljanje, iz sve snage i iz duše, ma koliko crna ona bila:

https://theflameburns.bandcamp.com/album/fiery-advent

Britanci Terrible Claw na svom drugom albumu, Disaster Catalyst nude vrlo pristojan deaththrashzvuk, sa čistom a moćnom produkcijom i pesmama čvrsto postavljenim na zlim, zaraznim rifovima i kvalitetnom gruvu. Radi se o vrlo kvalitetnim muzičarima (a samo su dvojica!) sa dosta iskustva (Paul Harrington je bio deo koncertnih postava Anaal Nathrakh i svirao u Fukpig) pa i ovaj album ne zvuči generički i sklopljen bez strasti već ubedljivo i ubitačno bez obzira što vrlo očigledno svira sam žanr. Meni vrlo prijalo:

https://terribleclawmetal.bandcamp.com/album/disaster-catalyst

Jumalhauta na Finskom znači ,,grob božji" pa i istoimeni bend svira, naravno, death metal, sa elementima blek metala i interesovanjem za mitologiju. Album Yhdeksän Sairautta (,,Devet bolesti") je interesantno formatiran, sa velikim akcentom na atmosferi i melodičnosti – sintetički hor je čest element aranžmana – te folklornim temama, a da opet sve bude teško i ,,metalno" u potrebnoj meri. Jumalhauta su studijski projekat i album imam malčice te preterane čistoće i artificijelnosti u zvuku ali su kompozicije i izvedba više nego dovoljni da se to kompenzuje:

https://jumalhauta.bandcamp.com/album/yhdeks-n-sairautta

Norveški Diskord svoju muziku opisuju kao Dissonant/Technical Death Metal što deluje kao tipično nerdovsko insistiranje na detaljima, ali dobro, barem publika zna u šta se upušta. A upušta se, u slučaju trećeg albuma ove ekipe – za dvadeset godina postojanja – u vrlo solidan program kompozicija koje jesu i disonantne i ,,tehničke" ali koje su napisane da budu zanimljive i, ma koliko rastrzane i fragmentirane – da imaju svoje narative. Degenerations je kolekcija pesama koje, naravno, mogu da budu i razložene na rifove pa da ti rifovi budu rekombinovani nekim drugim redom (i između samih pesama), no, usredsređeno slušanje svakako pokazuje da Diskord paze na detalje i ovo je bez sumnje impresivno odsviran album sa jako prirodnim, dinamičnim zvukom (retkost kod ,,tech" muzike bilo koje vrste) i puno odličnih ideja u svojim kompozicijama. Za, što se kaže sladokusce:

https://diskordband.bandcamp.com/album/degenerations-dissonant-technical-death-metal

Finski Living Inferno na svom prvom EP-ju, A True Believer fino kombinuju atmosferu i melodičnost klasičnog skandinavskog death metala sa samo malo blek metal elemenata za jednu melodičnu, poletnu, prijatnu muzičku avanturu koja se odlikuje i lepom produkcijom, Bend ima karakter i identitet a što jeste bitno s obzirom da sviraju u polju koje je ozbiljno prenapučeno. Vrlo preporučljiv EP:

https://livinginferno.bandcamp.com/album/a-true-believer-ep

Dosta impresivan debi album španskog jednočlanog death metal projekta Dangerous Mutation, nazvan Infinite Horrors. Ovo je, onako, drusan, old school death metal sa elementima deathgrinda, produciran sirovo ali sigurno, sa pesmama koje bi, da budem iskren, mogle da budu i nešto kraće ali su svakako solidne. Ko voli Master i tako te staračine, treba ovo da proba:

https://dangerousmutation.bandcamp.com/album/infinite-horrors

Lasvegasovski Eyes of Perdition sviraju interesantnu kombinaciju old school death thrash metala i slamming death metala. Debi EP Incendiary Truths je solidno produciran i mada ova kombinacija pristupa death metalu jeste pomalo iznenađujuća, ona je i originalna i vredi je poslušati:

https://eyesofperdition.bandcamp.com/album/incendiary-truths

Ne mogu a da ne pohvalim i debi album nemačkog jednočlanog prog/ tech death projekta Arcane Sanctuary. Conrad Meyer je vrlo talentovan čovek i Astraios' Calling je ploča napisana profesionalno i snimljena vrlo dobro, sa svim onim melodičnim/ skalaškim programom koji očekujete od ove muzike ali sa tech-death energičnošću i surovošću. Album je i napisan i sekvenciran vrlo sigurno i ovo bez sumnje treba čuti ako volite moderni melodičniji, tehnički superiorni death metal:

https://arcanesanctuarymetal.bandcamp.com/album/astraios-calling

Teksaški Flesh Hoarder sviraju, kako i ime sugeriše, slamming death metal i mada je njihova muzika vrlo čvrsto postavljena unutar žanra i ne izdvaja se nikakvim originalnim koncepcijama, drugi album, Relic of Putrescent Filth je naprosto dobro napisana, kvalitetno odsvirana ploča koja isporučuje sve što bi čovek želeo od ovakve muzike. Flesh Hoarder imaju i gruv i prepoznatljive melodije, i čvrstinu, i brzinu koliko je potrebno, pa iako ne pričamo o nekakvoj intelektualnoj reinterpretaciji slama – naprotiv, pa vidite kakav je omot – ovo definitivno nije nekakav sobni projekat osnovnoškolske omladine već zrela i kvalitetna muzika benda koji je očigledne uticaje prethodnika poput Suffocation sa razumevanjem ugradio u svoju muziku i nudi kvalitetan, proživljen i uzbudljiv materijal:

https://fleshhoarder.bandcamp.com/album/relic-of-putrescent-filth

Slem poslastica ove nedelje je novi Anal Stabwound. Hipertalentovani klinac Nikhil Talwalkar je u Januaru izbacio album koji je bio iznenađujuće kvalitetan za nekog njegovih godina a novi EP, Abstraction Bathes in Sunlight je još jedan vrlo solidan paket hermetičnog, pakleno zgusnutog slamming death metala koji demonstrira blaga pomeranja unapred u pogledu sazrevanja samih kompozicija i potvrđuje da se rad o vasnerijski dobrom muzičaru koji ima ispred sebe svetlu budućnost. Tek mu je šesnaest godina, na kraju krajeva. Abstraction Bathes in Sunlightje ploča na kojoj su i produkcija i rifovi impresivni a Talwalkar očigledno razmišlja o aranžmanima sve više i nudi prijatan koktel prebijanja i gruva. Svaka čast:

https://analstabwound.bandcamp.com/album/abstraction-bathes-in-sunlight

Uvek pouzdani Dark Descent Records za ovu nedelju ima EP danskog deathgrind/ goregrind benda Septage sugestivno nazvan Septisk Eradikasyon. Septage u suštini sviraju pržački goregrind ali ga onda dopunjuju ukusnim old school death metal gruvom i to na kraju bude jedna ne instant-prirodna ali svakako uzbudljiva kombinacija. Septage imaju dobar gitarski rad i prilično prirodan, sirov zvuk gde dugački blastbitovi, zahvaljujući dinamičnom masteringu zvuče zanimljivo i ljudski a ne kao da slušate digitalni lup. U svemu ovome klasični goregrind vokali provučeni kroz pitchshifter efekte skoro da su arhaizam ali opet, ima ko i to voli. Lepa ploča i samo bih u pitanje doveo izdržljivu praksu stavljanja fotografija stvarnih leševa na omot. Mislim, nekako, trebalo bi da smo to prerasli...

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/septisk-eradikasyon

Urgent Support For The Fire-Stricken Areas in Greece je kompilacija metal i metalu prijateljskih bendova sa raznih strana sveta koja se prodaje za svega tri evra i skuplja pare da se pomogne ljudima pogođenim katastrofalnim požarima u Grškoj tako što će se novac predati na korišćenje Helenskom Crvenom krstu. Pa, mislim, u ovih 56 pesama naći ćete nešto što će vam se dopasti (a kvalitet je zapravo povisok i ovo nisu kućni projekti) a i bićete pomalo plemeniti, takođe. Izvolite:

https://wildfiresgreece.bandcamp.com/album/urgent-support-for-the-fire-stricken-areas-in-greece-compilation

Season of Vengeance sa Floride na svom drugom albumu, Praise the Obscene sviraju pristojan heavy metal starije škole ali bez nekakvog preteranog fetišizovanaj prošlosti. Ovo je sirov, žestok, ali melodičan metal kome, da se razumemo, ne bi škodili malo vitkiji aranžmani, ali koji svakako ima šta da ponudi na polju rifova, refrena, pevanja. Vredi čuti:

https://seasonofvengeance.bandcamp.com/album/praise-the-obscene-2

Za ovonedeljnu porciju simfonijskog metala dobro će poslužiti kanadski Phantom Divine. Ovaj mladi kvartet sa svojim debi albumom, The Cosmic Vision nudi muziku koja je grandiozna, čak, jelte, svemirska, sa mekim i prijatnim ženskim sopranom i produkcijom koja je na taman idealnom mestu između opere i kompjutera. Hoću reći, ovo u normalnim uslovima nije moj zvuk, ali Phantom Divine ne samo da nisu preproducirani i obezživoćeni preko svake mere nego i pesme koje pišu imaju dovoljno šarma da me zadrže uz album. Priznajem da većina rifova zvuči tek uslužno, ali teme i melodije na gitarama i pogotovo u multitrekovanom pevanju odlične pevačice Naomi Weston u ogromnoj meri utiču na moju dobru volju i čine ovaj album prijatnim za konzumaciju:

https://phantomdivine.bandcamp.com/album/the-cosmic-vision

Sečuanski folk-metalci Twilight Blooming su posle MASE singlova iz poslednje četiri godine izbacili debi album, 暮色绽放 Twilight Blooming i ovo je prijatan, razigran i jako melodičan materijal koji sa blek metalom ima veze samo koliko se ovde čuju promukli, odvrištani ženski vokali, dok je sama muzika melodična, puna – uglavnom evropskih – narodnjačkhih motiva i producirana za moj ukus vrlo ,,plastično" i bez dinamike ali makar čisto i snažno. Twilight Blooming previše, jelte, naginju kiču za moje kriterijume, ali nije da ja ne mogu da cenim njihove vesele folk-teme, jak tempo i energičnu svirku:

https://twilightbloomingcn.bandcamp.com/album/twilight-blooming

A za kraj... U nedelji u kojoj je bilo dosta odličnog death metala, kralj može biti samo jedan pa nam proslava nedelje dolazi uz drugi album portlandskih Ænigmatum. Ovaj bend sada objavljuje za 20 Buck Spin a znate šta to znači: death black metal za publiku koja je IZUZETNO probirljiva. Deconsecrate je, konsekventno, veoma moćno napisan album, aranžmana koji zvuče organski i prirodno iako su PREPUNI skretanja, tangenti, neočekivano melodičnih pasaža, ritmičkih diverzija. Bend ima izuzetan zvuk sa melodičnim, mekanim basom i gitarama koje iako čvrste i snažne nisu pretvorene u nedinamični granitni zid i sonornim, ,,akustičnim" bubnjem koji – kliktavi bas-bubnjevi na stranu – lepo farba sliku timpanima. Uopšte, bend ima, za 20 Buck Spin standarde skoro neverovatno dinamičan mastering koji dopušta da se ovo odvrne baš jako i da se sve ČUJE. A što je korisno jer su ovo guste, vrlo kompleksne pesme u kojima se događa baš mnogo toga, a da istovremeno one imaju apsolutno neodoljiv hedbeng kvalitet i ne zvuče kao nekakve filozofske, zamišljene akustičke poeme. Već kao, jelte, DEATH METAL. Ja već godinama hvalim 20 Buck Spin skoro bez ikakvih rezervi i insistiram da njihova izdanja maltene treba kupovati na neviđeno, ali Ænigmatum su potvrda da sam u pravu i da pensilvanijski izdavač vrlo pažljivo bira svoje projekte. FENOMENALNO:

https://listen.20buckspin.com/album/deconsecrate

Meho Krljic · 21-08-2021, 13:03:20

Ova nedelja možda i nije bila tako siromašna po itanju novog i dobrog metala, koliko sam ja nešto bio kenjkav i neraspoložen da slušam bučnu muziku. Ipak, nakupilo se tu lepih stvari, notabilno novi Witchcryer koji je fenomenalan, ali za to ćete morati da dođete do kraja teksta. A pre kraja:

Black metal publika se ove nedelje svakako poradovala novom, sedmom albumu vodećeg američkog sastava ovog usmerenja, Wolves in the Throne Room. Olimpijski tim (iz grada Olimpija u državi Vašington, naravno) već skoro dve decenije radi na sopstvenom brendu atmosferičnog blek metala koji se, mislim, u velikoj meri poklapa sa ukusom širih američkih metal-masa kojima je ,,klasičan" blek izraz ipak prilično hermetičan. Vukovi su uvek bili otmeniji, melodičniji i tematski zreliji od satanističkih urlatora pa kada su atmosferični i depresivni blek metal praktično postali žanrovi za sebe u smislu prepoznatljivosti u nekoj široj kulturnoj sferi, ovaj se sastav prirodno nametnuo kao lider, jelte, čopora. Primordial Arcana je, dakle, grandiozan album sugestivnih atmosfera i, a što je ipak bitno, ubedljive svirke. Meni, koji i nisam prirodna ciljna grupa za ovakav zvuk, Vukovi su uvek delovali kao natprosečno dobar atmoblek sastav pa je tako i sa ovim albumom, gde su pesme dobre i pažljivo konstruisane kao epski a opet dovoljno intimni narativi. Nema ovde sad nekog PRETERANOG kreativnog rizikovanja i eksperimentisanja, ali bend je još uvek vrlo nadahnut da stvara u okvirima koje je, na kraju krajeva, sam i postavio pa se ovaj album mora preporučiti već kao lektira koja pomaže da se razume aktuelni metal kontekst:

https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/primordial-arcana

Rumunski WarHymn postoji par godina unazad kao solo projekat Alina Savlovschija i ima iza sebe jedan album, no Live in Studio je demonstracija nove faze benda, koji je sada trio, i nudi tri pesme lepo aranžiranog, karakternog blek metala sa puno kinematske atmosfere i pažljivo pisanih tema i melodija. Shavi je svakako maštovit autor i njegove pesme su kompleksne bez da zvuče prenatrpano, a bend je izuzetno usviran i ubedljiv u izvedbi.

https://warhymn.bandcamp.com/album/live-in-studio

Nemci Nihilistischer Wahn sviraju sirovi, old school blek metal na svom prvom EP-ju, Sinistre Zotenlieder. Dobro to zvuči sa vrlo profi izvedbom i solidnim, prilično prirodnim zvukom gde se lepo čuju sve bubnjarske bravure a gitara ima dovoljno hrskavog tona da iznese ove pankerske, zabavne pesme. Lepo:

https://nihilistischerwahn.bandcamp.com/album/sinistre-zotenlieder

Agasch sviraju ,,blek metal iz bavarskih šuma" i to je, na novom EP-ju, Irrlicht, naglašeno melodičan i setan materijal koji, srećom, ovaj bend svira dovoljno brzo i žestoko da meni to bude zanimljivo. Agasch uspevaju da pomire i jin i jang ovde, nudeći izuzetno slatkaste shoegaze melodije uz izvedbu koja im daje živost i dinamiku što ih nisam očekivao. Lepo:

https://agasch.bandcamp.com/album/irrlicht

Laoch je još jedan škotski jednočlani blek metal bend koji se bavi istraživanjem keltskog kulturnog nasleđa. Debi album, Eagal a 'bhàis (,,strah od smrti" na škotskoj varijanti Gelskog jezika) je svakako malo više lo-fi od vedeta ovog, hm, ,,žanra" (Saor itd.), ali nije nezanimljiv. Laoch nesumnjivo ima ono najpotrebnije a to je karakter i interesovanje da uđe duboko u svoje teme i metodično ih prosvira. Tako da pesme zvuče autentično i vitalno. Fina ploča:

https://laochband.bandcamp.com/album/eagal-a-bh-is

Bečki Carathis ,,postoje sa samo jednim razlogom: da obožavaju kraljicu tornja", a to čine kroz debi EP, Hymns to the Tower. Nagađam da to sad ima veze s nekim tarotima ili nečim, ali ovo je svakako simpatičan, sirov a melodičan blek metal stare škole, kao nastao negde u ranim devedesetima, nestašan i neprskan pa svakako poštujem to njihovo obožavanje a i EP se daje po ceni koju sami odredite. Pobeda!

https://carathisbm.bandcamp.com/album/hymns-to-the-tower

Čileanski Throne Of Evil ima odlične tri pesme na split albumu sa Wildes Heer, svirajući blek metal sa baroknim aranžmanima ali i dovoljno energije da ja tu budem zainteresovan. Throne of Evil pišu i dugačke pesme pa ove tri kompozicije traju duže od dvadeset minuta, pružajući opaku zabavu i višeslojan zvuk. Wildes Heer nisu svoju stranu stavili na Bandcamp ali ako je približno dobra, ovo je izvrstan album.

https://throneofevil.bandcamp.com/album/reminiscencias-de-siniestros-caminos-split-with-wildes-heer

Finci Kilta zvuče odlično na svom šestom albumu, The Secret of the Runes a koji je i prva njihova ploča da nema naslov na Finskom jeziku. Ne da blek metalci mnogo mare za takve sitnice pa sam siguran da Kilta već imaju određeno internacionalno sledbeništvo jer je ovo vrlo dopadljiv, sirov a autentičan folkom poprskani blek metal. Bend je jedan od onih srećnih spojeva sirove, pankerske metal muzike i ,,prave" narodne muzike, dakle, ne neke izvađene iz muzeja nego proživljene i ,,stvarne". Lep album:

https://kilta.bandcamp.com/album/the-secret-of-the-runes

Kome ovonedeljno izdanje Wolves in the Throne Room nije bilo dovoljno da utaži žeđ za dobrim američkim atmosfričnim blekom metalom, mogu da preporučim trio Woman Is the Earth iz Južne Dakote, a čiji peti album, Dust of Forever nudi svu potrebnu atmosferu a onda i blago zanosi ka post-blek metal zvuku. Iako bi se moglo argumentovati da Woman Is the Earth naprosto sviraju žanr, ovo su vrlo dobro sklopljene pesme pune grandiozne emocije i nametljive atmosfere ali odsvirane korektno i mada je produkcijski ovo previše zaravnjeno za moj ukus, ne mogu da kažem da se ne radi o impresivnome albumu jako melodične, setne, ali agresivne svirke:

https://womanistheearth.bandcamp.com/album/dust-of-forever

Doom, stoner, i ostalo: Vigils je split EP dva doom metal benda sa vrlo lepim zvukom i dosta identiteta. Kostarikanski Age of the Wolf u svoje dve pesme nude sjajnu distorziju, prijatan gruv i dovoljno psihodelije za sve moje potrebe, zvučeći živo, sirovo, ali i sofisticirano. Amerikanci Tel imaju tri pesme i ovo je melodičniji, melanholičniji ali vrlo stamen, čvrst doom metal modernijeg zvuka. Izuzetno dobar EP.

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/tel-age-of-the-wolf-vigils

Nemci Van Groover sviraju vrlo prijatan, vrlo, u skladu sa imenom, gruverski stoner rok na albumu Honk If Parts Fall Off. Ovo je bluzerski, THC-om pokretani stoner rok koji ne zaboravlja na važnost dobrog zvuka i solidne produkcije, iako čuva spontani, džemerski filing. No, Van Groover pišu i dobre pesme i ovo je na svaki način veoma lepo zaokruženo izdanje:

https://van-groover.bandcamp.com/album/honk-if-parts-fall-off

I Elefangs iz Meksika trpaju vrlo prijatan, rokerski stoner rok, mada je njihova verzija, na EP-ju II nešto ,,metalskija" sa jasnim naklonima ka mračnijoj strani života, ali opet sa gruvom u prvom planu. Ovo je producirano jeftino a prilično dobro, sa gitarama koje svoje bluzerske i metalske rifove valjaju preko razigrane ritam sekcije, a odličan vokal peva zapaljive refrene sa jednim zaraznim, bezobraznim šmekom. Sve to pa je još i cena simbolična – samo jedan dolar. Ne propustiti:

https://elefangs.bandcamp.com/album/ii

Ope iz Kolambusa u Ohaju su zanimljiv duo koji svira takođe zanimljiv, vrlo prljav sludge-doom metal. Kada čovek preleti preko naziva pesama na debi albumu, Mordoom, upadnu mu u oči igre reči koje asociraju na poznate stoner i doom bendove i albume (Opethrone, Eclectic Wizard), a tu su i pesme koje se bave Hobitima i Tolkinom, no Ope nisu nekakav komični, sprdalački bend i njihova je muzika ozbiljno distorzirana, tamna i bolesna. Vredi čuti:

https://opeband.bandcamp.com/album/mordoom

I ruski цвель sviraju sludge doom metal, ali mnogo melodičnije, emotivnije, nekako ,,slovenskije" pa je EP Песни катастроф možda zanimljiviji nešto široj publici. Ovo su prilično sigurno ispisane, poduže ali prirodno aranžirane pesme sporog tempa, setnih melodija, koje imaju taman toliko prljavštine i distorzije da ne vuku previše na metalcore za mlađu publiku, a da opet imamo posla sa muzikom uz koju se lako čovek zagleda u horizont i misli mu blude baveći se propuštenim prilikama i nedosanjanim sanjama. Poslednja pesma je akustična meditacija, maltene kao nekakvo pevanje uz vatru i ovo će vam biti ili previše ili TAMAN kako treba. Plaćate koliko želite:

https://tsveldoom.bandcamp.com/album/-

The Angelus su iz Teksasa i njihopva muzika je mračniji rok koji upoređuju sa Wovenhand, Nickom Caveom ili Swans. Što su, jelte, jake reference. Njihov treći album Why We Never Die je shodno tome jedna pristala kolekcija pesama koje imaju tu rok abrazivnost, folk spontanost ali i jednu blago ekstremnu, hermetičnu dimenziju. Nije baš, jelte, metal, ali je svakako interesantno dobrom delu metal publike koja će se naći u ovoj na momente skoro sasvim ritualnoj, a emotivnoj muzici:

https://store.theangelusband.com/album/why-we-never-die

Funeral Noise iz Mičigena su taman po mojoj meri, valjajući tečni, prelepi sludge-doom gruv sa velikim rifovima, teškim ritmom i pevačem koji zvuči kao da se pretvara u vukodlaka pred mikrofonom. EP Unholy Visions je drugo izdanje ove ekipe i sa četiri podugačke pesme pruža više od dvadeset minuta uživanja ljubiteljima težeg, sporijeg, distorziranog zvuka, a to je računajući i nežni instrumentalni interludij Cradled by Sorrow. Finalna, The Liquid Throne ima i malo pankerskog zaletanja u šutku ali i neobično melodično pevanje i to na najbolji način zaokružuje ovo lepo producirano, prijatno izdanje:

https://funeralnoise.bandcamp.com/album/unholy-visions

Terminus iz Arkanzasa na albumu The Silent Bell Toll sviraju vrlo simpatičan, melodičan doom metal sa dosta izraženom progresivnom komponentom. Normalno ne volim baš ovoliko melodičan metal, meni to odmah nekako... mejnstrim, ali Terminus su zapravo odlični, sa maštovito i sigurno napisanim pesmama, monumentalnim ali dovoljno dinamičnim zvukom i prilično izraženim identitetom. Veoma dobra ploča:

https://terminusrocks.bandcamp.com/album/the-silent-bell-toll

Krenimo sada sa thrashom, hardcoreom, pa prema death metalu... Slovaci Demonic-eyed zvuče vrlo dobro na svom trećem albumu, Demonic-eyed 3, sa osnovom u klasičnom thrash metalu i dodacima u vidu hardcore eksplozivnosti i gruva. Nije ovo muzika neke ogromne originalnosti, ali Demonic-eyed imaju srce i trude se oko pesama, a da opet ništa od toga nije prekomplikovano. Vredi čuti:

https://demonic-eyed.bandcamp.com/album/demonic-eyed-3

Wrath Within je jednočlani paragvajski projekat osnovan pre nekoliko meseci čiji autor tvrdi da svira melodični blek metal iako se na osnovu novog EP-ja, Bestial Roots lepo čuje da je ovo siroviji, old school black thrash. Wrath Within je prilično lo-fi ali njegova primitivnost zvuči autentično i muzika mu je izražajna a tehnički svakako dovoljno kompetentna. Ovo bez sumnje ima svoju publiku:

https://wrathwithinl.bandcamp.com/album/bestial-roots
https://wrathwithinl.bandcamp.com/album/bestial-roots-deluxe-edition

Trešeri iz Bolonje, Strategy of Tension su svoj istoimeni EP iz 2010. godine reizdali pre par dana pod nazivom World's Killer, izbacivši jednu pesmu a jednu pesmu remiksujući da može da se kaže da se radi o novom materijalu. Nije baš novo, naravno, ali ovo je lep, radnički thrash/ heavy metal kome je Overkill očigledno jedan od glavnih uzora. A kome od nas nije?

https://sotmetalband.bandcamp.com/album/worlds-killer-ep

Nizozemci Remain Untamed sviraju grublji crossover/ thrashcore na albumu New World Order. Neako je neobično videti ovu frazu trideset godina nakon što je ovekovečena u govorima Georgea Busha starijeg ali se naslov uklapa uz muziku koja jeste pomalo staromodna. Ne i loša. Remain Untamed nisu nešto neviđeno inspirisan bend ali njihov crossover je čvrst i energičan i ovo može fino da posluži za šutiranje:

https://forthepassionnotthefashion.bandcamp.com/album/new-world-order

DeadCentered iz Luizijane su pank bend sa vrlo snažnim, brutalnim zvukom i dužim pesmaama pa se legitimno mogu trpati u onaj ogranak rokenrola koji ponekad opisujemo sa pank-metal. Njihov drugi album, Strongholds, Sheep and Scapegoats je odlično snimljen, lepo napisan i povrh svega zvuči autentično i proživljeno. Jake preporuke:

https://deadcentered.bandcamp.com/album/strongholds-sheep-and-scapegoats

Colony Drop iz Sijetla na svom demo snimku (Colony Drop: The Demo) imaju dve izvrsne pesme thrashcore usmerenja a koje nisu prosta imitacija '80s predložaka. Naravno, ono što je dobro u vezi sa '80s krosoverom, Colony Drop rekonstruišu na najbolji način, svirajući brzo, energično i poletno, sa dobrim rifovima i horskim refrenima, ali njihove pesme su melodičnije, raznovrsnije i pune svežih ideja koje zvuče modernije, sa sjajnim solažama i harmonskim pasažima koji se mogu pripisati uticajima death i black metala. Odlična produkcija, te cena koju sami odredite – ovo je izdanje koje bend predstavlja u najboljem mogućem svetlu i ostavlja nas gladnim za još materijala. Izuzetno.

https://colonydropband.bandcamp.com/album/colony-drop-the-demo

Nekakav thrashcore sviraju i bostonski Crux Decussata, čiji novi EP, Headchopper u klasičnu kombinaciju treš metala i hardkor panka dodaje samo malo blek metala (uglavnom vokali) i mada ovde ne pričamo onekom vrhunski napisanom materijalu, promiču tu simpatični rifovi a svirka je poštena i znojava:

https://cruxdecussata.bandcamp.com/album/headchopper

Finski Bonehunter nastavljaju tamo gde su stali pre tri godine i novi album, Dark Blood Reincarnation System je još jedan izvrstan paket pankerskog speed metala, uronjenog do obrva u nerd kulturu video igara i RPG-ova. Naravno, kada se pesme na albumu zovu po igrama starim po četvrt veka i više (Altered Beast, Parasite Eve), realno je da treba biti na oprezu da ne bismo dobili album nekakvog ispraznog chiptune onanisanja, ali Bonehunter su odavno zavredeli naše poverenje i ovde ga u punoj meri opravdavaju, sipajući prelepe, nostalgične speed metal rifove, u ukusnom, hrskavom miksu, te pažljivo urađenom masteringu Joela Grinda. Bonehunter su, koliko god njihova fasada delovala konfrontativno običnim ljudima, zapravo jedan tipičan ,,safe space" za matore metalce, gejmere i generalno nerdove koji u ovim spid metal himnama nalaze sve ono što vole, sastavljeno na stručan način i odsvirano sa strašću i ljubavlju. Bend svoju muziku naziva Devil Metal Punk i ovo je zaista i njen najbolji opis. Ne propustiti:

https://bonehuntermetal.bandcamp.com/album/dark-blood-reincarnation-system

Sodom su ponovo snimili svoj stari hit Bombenhagel, i izdali ga kao novi EP sa još dve pesme i ne mogu da kažem, voleo sam ovu pesmu još tamo osamdesetih, sa sve njenim prelaskom u nemačku himnu na kraju, pa je volim i sada u čistoj, kvalitetnoj produkciji, pogotovo jer bend nije usporio ili je na bilo koji način umekšao. Dve druge pesme nude moderni Sodom zvuk i on je, naravno vrlo dobar, Sodom su i posle četrdeset godina rada u dobroj formi i ovo svakako vredi poslušati:

https://youtu.be/25akBSpv76U

Rot Away iz Kopehnagena baš vole rani '90s moshcore zvuk, pa je njihov debi album, Nothing is Good sav u tom metaliziranom, pomalo siledžijskom gruvu, ali iako ja načelno nisam veliki fan ovakvog pristupa hardkor panku, kod Rot Away mi se dopada što su pesme kratke, imaju dovoljno bržih delova za moje potrebe i rifovi su tvrdi, moćni, dosta metalski. Sasvim fin album a i plaćate daunloud koliko želite:

https://rotaway.bandcamp.com/album/nothing-is-good-2

Outta Pocket iz Bej ejrije, pak, sviraju beatdown hardcore TAČNO po mom ukusu. Njihov EP Purest Pain počinje fantastičnim slem rifom, čisto da bude jasno u okviru kojih ćemo se granica kretati i bend u ove tri pesme pakuje praktično nepristojnu količinu šmekerskih slem rifova, kombinujući ih sa sasvim udobno pankerskim aranžmanima koji muzici daju lepu kinetičku energiju i voze je unapred, uljuljkujući slušaoca u gruv koji je, realno, samo niska slemova. Ovde nema mnogo mačo-poziranja (a kada ga ima, kao u poslednjoj pesmi, to je sa neodoljivim Čolo-gengbeng naglaskom) niti skoro ičega sem tog jebačkog, skakućućeg gruva i, evo, ja ne mogu, meni je ovo odlično:

https://outtapockethc.bandcamp.com/album/purest-pain

Brazilci Surra zvuče izvrsno na novom EP-ju Ninho De Rato. Ovo je dvanaest pesama, uglavnom kraćih od minut, vrlo spretno odsviranog zapaljivog thrashgrinda, sa odličnim rifovima, superiornim tempom i sjajnim pankerskim vokalom. Surra sviraju već deceniju i imaju puno izdanja iza sebe ali Ninho De Rato odiše jednim baš klasičnim kvalitetom i po ceni od koliko date ne mogu a da ga ne preporučim iz sve snage. Sve to i još obrada Hang the Pope (sa sve citatom Dena Lilkera u uvodu), pa izvrsno!

https://surrathrashpunk.bandcamp.com/album/ninho-de-rato

Virtual Annihilation su iz Atlante i na novom EP-ju, Postmortem Annihilation (a ovaj materijal je zapravo njihova polovina splita sa Postmortem Repugnance) tresu sasvim solidan deathgrind. Nije ovo nešto specijalno ni originalni ni ambiciozno, ali jeste sigurno u sebe i odsvirano i napisano sa poštovanjem za tradiciju žanra pa tri pesme koje čujemo imaju sve potrebne elemente težine, žestine, brzine i atmosfere. Štaviše, Virtual Annihilation ubacuju lepe momente gruva i melodije da osveže rifaški program i ovo se vrlo lepo sluša:

https://virtualannihilation.bandcamp.com/album/postmortem-annihilation

S obzirom na to kako zvuče vokali u toj muzici, neobično je da više goregrind bendova nije formirano oko svinjske tematike. Njujorčani Boar Taint ne propuštaju dobru priliku kada je vide, pa je njihov split sa Rotbus naslovljen Death by Boar Bus. Boar Taint su tvrdi i energični, sa idealnom količinom gruva i sirovosti u svojoj muzici, postavljajući se nešto bliže death metalu nego što to čine mlađa i apstraktnija goregrind braća. Rotbus su mincecore bend iz Bostona i ovo prema tome dosta podseća na rani Agathocles sa prilično lo fi zvukom i jednostavnim pesmama. Boar Taint su mi bolji ali nisu ni Rotbus za bacanje, pa evo:

https://boartaint.bandcamp.com/album/death-by-boar-bus-split-w-rotbus
https://rotbus.bandcamp.com/album/death-by-boar-bus-split-w-boar-taint

Infinite Hex je nekakav jednočlani instrumentalni mathcore/ grind/ prog projekat Novozelanđanina po imenu Otis Chamberlain i njegov album, Simulacrum & Stimuli, iako na prvi ujed zvuči kao procesija maltene nasumičnih rifova i ritmova zapravo je vrlo intrigantna ploča nervoznog, rastrzanog, ali impresivnog matematičkog metala. Veliki deo ovog metala je napravljen sintisajzerima, pritom, a što svemu daje jedan vrlo prijemčivi ,,futuristički" zvuk, sa svim već očekivanim neobičnim harmonijama i neparnim ritmovima. Naporno? Pa, možda, ali i fascinantno. Ako kupujete daunloud od samog autora, to je sedam novozelandskih dolara, ali od izdavača koji radi i kasetu, daunoloud možete dobiti po ceni koju sami odredite. Nema na čemu:

https://infinitehex.bandcamp.com/album/simulacrum-stimuli
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/simulacrum-stimuli

Dickless Tracy je UŽASNO ime za vaš muzički projekat, ali je ovaj bend, iz Slovenije, zapravo odličan na EP-ju Dawn Of The Living Dead nudeći solidan istočnoevropski deathgrind. Naslovna pesma zapravo predstavlja novi album Grave New World, a druge dve su živi snimci od pre četiri godine koji zvuče odlično. Vro solidan bend a ovo plaćate koliko hoćete:

https://dicklesstracy.bandcamp.com/album/dawn-of-the-living-dead

Death thrasheri Pain Divine iz Mičigena na EP-ju Quarantine Sessions imaju dve kratke i žestoke pesme pune nabrijanih rifova, razgovetnog a karakternog pevanja, i brzog tempa. Ovo je metal koji služi pun obrok sa sve predjelom i kafom i palačinkama na kraju, a u manje od pet minuta, sa odličnom produkcijom. Plaćate koliko hoćete a odlično je:

https://paindivine.bandcamp.com/album/quarantine-sessions

Proglotida Gravida Zine je čileanski fanzin posvećen intervjuisanju čileanskih bendova iz domena esktremnog metala. Ova operacija je na Bandcamp sada postavila nekoliko svojih kompilacija a na kojima imate MASU čileanskih (mahom) death metal bendova (sa ponekim grindcore, thrash itd. izuzetkom) i u pitanju su zapravo vrlo kvalitetne kolekcije, sa bendovima koji nisu nekakvi amaterski, kućni projekti, već, većinski, propisne grupe sa propisnim studijskim snimcima i kvalitetom u pogledu pisanja, aranžiranja i izvođenja muzike. Impresioniran sam a možete biti i vi:

https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-1-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-2-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-4-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-3-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-issue-5-compilation
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-evil-never-dies-tape-series-vol-1
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-evil-never-dies-tape-series-vol-2
https://proglotidagravidazine.bandcamp.com/album/proglotida-gravida-egagropila-zombificata-compilation

Parasital Existence su iz Urugvaja i njihov debi album, Endless Torments nudi devet pesama ne naročito originalnog ili ambicioznog, ali poštenog, znojevog death metala starije škole. Parasital Existence vole mračnu atmosferu, dobar rif i masivan zvuk, pa je i sasvim okej da oni u svojim pesmama ne komplikuju preterano, odlučujući se pre za hipnotičko ponavljanje rifova i inerciju tmine. Meni je to zapravo prilično prijalo, sa sasvim solidnom produkcijom i očiglednom strašću koju bend ulaže u sviranje:

https://envenomedmusic.bandcamp.com/album/endless-torments

Britanski Qrixkuor na svom debi albumu, Poison Palinopsia ima samo dve kompozicije, ali one obe traju duže od 24 minuta pa ćete svakako dobiti puno muzike za svoje pare. Ovo je hermetičan, pomalo kosmički death metal, veoma naklonjen atmosferi i, jasno je, trkanju na duge staze, sa aranžmanima koji svoju kompleksnost kriju iza ogromne minutaže svake pojedinačne kompozicije. Zbog tih zahtevnih kompozicija i pomalo neprozirnog zvuka, Qrixkuor nisu bend koji će se dopasti širokim masama, ali ovaj album svakako ih prikazuje u dobrom svetlu i preporučuje publici sklonoj kompleksnijem, ambicioznijem ekstremnom zvuku:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/poison-palinopsia

Grci Extreme Violence su praktično neaktivni već deceniju i po otkada su izbacili svoj jedini album ali je upravo izašla kompilacija Extreme Violence koja sakuplja njihove demo snimke sa početka veka i ako do sada niste slušali ovaj bend, u pitanju je vrlo prijatan brutal death metal sa jasnim korenima u '90s zvuku. Na kraju krajeva jedna obrada Cannibal Corpse ovde (Meat Hook Sodomy) direktno ukazuje na izvor sa kog su se Extreme Violence napajali. Dakle, nije ovo superoriginalan materijal ali Extreme Violence zvuče autentično a demoi imaju fin, sirov a opet dobar zvuk.

https://extremeviolence.bandcamp.com/album/extreme-violence

Kalifornijski Mofsed su mi prilično simpatični sa svojim brzim deaththrashom na novom EP-ju, Noesis. Ovo su četiri pesme svirane brzo i sigurno sa dobrim death rifovima i vrlo pažljivo artikulisanim solažama. Bend ima čistu mada za nijansu sterilnu produkciju, ali su pesme napisane vrlo dobro i zadovoljavaju onaj poriv za htonskim u meni sa svojim pretećim a seksi rifovima. Lepo:

https://mofsed.bandcamp.com/album/noesis

Indonežanski Gorested tresu vrlo tipično indonežanski brutal death metal na trodelonom snimku Promo 2021. Ovo je samo za hardcore publiku koja voli granitno tvrde rifove, bubnjeve koji zvuče kao mitraljez i nerazumljive vokale, ali Gorested makar u okviru ovog žanra demonstriraju solidno shvatanje ideje pisanja distintknih pesama pa se ovo fino posluša. Ne znam što svi Indonežani cepaju ovako visoke cene za svoja izdanja, ali ko voli brutalni death metal svakako treba da posluša:

https://earfussion.bandcamp.com/album/gorested-promo-2021

Necroscentia iz Izmira sviraju vrlo švedski-zvučeći death metal sa debelim, teškim zvukom i prirodnim, trešerskim aranžmanima. Bend je osnovan pre tri godine a Dysevolution im je prvi EP i ovih pet pesama Turke predstavljaju u jako dobrom svetlu, sa kvalitetnom produkcijom, odličnom svirkom i pametno napisanim aranžmanima. Ni premelodični, ni preteški, Necroscentia su mi baš po meri:

https://necroscentia.bandcamp.com/album/dysevolution

Finski Carnal Slaughter deluju kao da su tek krenuli u srednju školu ali istoimeni prvi demo im je vrlo pristojan old school death metal. Sirovost koju klinci emaniraju iz sve snage ovde dolazi uz puno šarma i energičnu, živu izvedbu a pesme odlikuje zaista klasičan rifaški death metal šarm. Plaćate koliko hoćete a treba nagraditi ove momke za dobar posao:

https://carnalslaughter.bandcamp.com/album/carnal-slaughter-demo

Još finskog death metala stiže od strane benda Noutaja iz Helsinkija. Njihov prvi EP, Never Meant to Save Us, dolazeći posle dva singla, sve iz ove godine, nudi lepo produciran, ekspresivan death metal sa dosta trešerskih rifova, promuklim ali razgovetnim pevanjem i prijemčivom kombinacijom gruva i melodije. Ovo nije hardcore punk pa čak ni thrash metal ali komunikativnost koju Noutaja imaju, sa sve porukama koje šalju ih čine bliskim ovim kampovima, čak i dok sviraju gruverski death metal. Lepo:

https://noutaja.bandcamp.com/album/never-meant-to-save-us

Opium Death iz Ilinoisa se vrlo solidno predstavljaju na demo snimku Genocidal Demo koji u tri pesme prikazuje momke kako sviraju vrlo gruverski tech death metal a onda i gruverski thrash metal. U svakoj od svojih verzija Opium Death su kvalitetni muzičari a pesme su sklopljene sigurno i sa puno nadahnutih tema. Odličan hello world a plaćate ga koliko sami date:

https://opiumdeath.bandcamp.com/album/genocidal-demo

N.A.I.L iz Belgije sviraju nekakav gruverski death metal a na drugoj strani split albuma su Full Frontal Face Fuckers koji sviraju, recimo, gruverski death rock. Ovo je album za ljude kojima se sviđa ideja death metala ali ih smore prekomplikovani aranžmani i predugačke pesme. Full Frontal Face Fuckers i N.A.I.L. su mnogo jednostavniji i okrenutiji gruvu što njihovu muziku čini automatski prijemčivijom a da ona nije izgubila svoj andergraund kredit:

https://nail666.bandcamp.com/album/split-with-full-frontal-face-fuckers

Grčki Setrakian za sebe kažu da sviraju ,,zombi metal" a to je u ovom slučaju jednostavan, gruverski death metal sa vrlo mračnom atmosferom ali i vrlo živom svirkom. Zapravo, EP mausoleum Silence kao da se nalazi negde na idealnoj sredini između propisnog old school death metala i sludge metala sa svojom kombinacijom superniskog štima, agresije i gruva. Meni vrlo lepo a i plaća se koliko date:

https://setrakian.bandcamp.com/album/mausoleum-silence

A, što se tiče albuma nedelje... U najnovijem podsećanju da Todd Severin i njegova etiketa Ripple Music praktično ne mogu da pogreše (i da sva njihova izdanja možete automatski dobijati uz mesečnu pretplatu od pet dolara preko Bandcampa, a što je sjajan dil jer firma izbacuje mnogo odlične nove muzike), evo nam drugog albuma teksaških Witchcryer koji je, pa, fantastičan. When Their Gods Come for You je tačno onakav paket teškog roka/ doom metala kakav nam je potreban da nas podseti da muzika ovog tipa ne mora da bude hermetična da bi bila efektna. I ovo važi u svakom pogledu: muzički Witchcryer pišu odlične pesme teških, bluzerskih rifova, sa hipnotičkim, obrednim vokalima fenomenalne Suzy Bravo, a produkcijski ovo je jedno od retkih Ripple Music izdanja gde je mastering jako dinamičan. Kad se sve to spoji, dobija se album na kome pesme čoveka obuhvataju sa svih strana i uljuljkuju u osećaj jedne bezvremene prijatnosti, kombinujući težinu i snagu metala sa jedne strane sa sasvim prijateljskim osećajem koje donosi ta naglašena bluz komponenta. Bend demonstrira i dosta produbljenu ekspertizu za komponovanje kompleksnijih, psihodeličnih esid-rok komada do kraja albuma a na sve to, ovo je i konceptualni album koji se bavi bogovima različitih religija i njihovim, pa, ne pozitivnim uticajem na ljudsku rasu. Excelsior! Doom metal koji ovako sjajno nalazi zlatnu sredinu između tradicije i njenih mudrih nadogradnji, pa sve to snimljeno ovako moćno – to je, zbilja, retkost. Fantastična ploča:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you
https://witchcryer.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you

Meho Krljic · 28-08-2021, 14:26:16

Još koji dan pa nam izlazi novi Mejdn. Ali da vidimo šta smo protekle nedelje slušali. Nakupilo se tu svačga, uključujući novi živi album Today is the Day a izašao je i novi Jinjer ali ja to ne trošim, pa eto, samo informacija...

Odmah krećemo sa blek metalom i to sa BAŠ severa: Rübezahl su sa Aljaske i sviraju paganski blek metal a što se vidi i iz, jelte, imena koe su uzeli po jednom starom evropskom božanstvu koje su obožavali i neki Sloveni. Elem, debi album ekipe, Remnants of Grief & Glory zvuči vrlo lepo, nudeći blek metal koji je istovremeno hermetičan i ,,tr00" ali koji sadrži puno interesantnih, lepih folk tema. Bend svira jako živo i žestoko, a produkcija je prirodnija nego što je standard za ovakve bendove, sa dosta dinamike i prostora. Bubanj, recimo, zvuči vrlo naturalistički. Prilično impresivan debi:

https://rbezahl.bandcamp.com/album/remnants-of-grief-glory

Foul Temple su iz Australije i sviraju ,,nesveti blek metal" a što je dobar opis za njihov prvi demo, An Empty Grave Awaits sa četiri urlajuće, režeće pesme. Ovde nema previše predigre i Foul Temple uleću u šutku svom brzinom, testerišući po gitarama i mitraljirajući bubnjevima, ali iako je sve to sirovo i old school, pričamo o dobro napisanim, kvalitetno izvedenim pesmama koje imaju i potreban nivo blek metalske otmenosti. Impresivan prvi snimak koji se daje po ceni koju sami odredite:

https://foultemple.bandcamp.com/album/an-empty-grave-awaits

Nemački The Infernal Deceit svira vrlo dopadljiv melodičan black metal sa malčice death metal začina na svom prvom albumu naslovljenom The Formless Graves (mada je ono što se vidi na omotu sve samo ne ,,formless"). Ovo su poduže pesme, album ih ima samo pet, ali su obeležene poštenom, znojavom svirkom koja je bazirana na odličnim rifovima i udarničkom tempu. The Infernal Deceit se time kvalifikuju i da ih nzovem blago old school postavom pošto ovde nema atmosferičarskih interludija i izmaglica, i sve je pravljeno da bude režeće, oštro a opet melodično i prijemčivo. Meni to vrlo prija:

https://theinfernaldeceit.bandcamp.com/album/the-formless-graves

Švajcarski jednočlani blek metla sastav Arbulubra je ove godine već izdao jedan album tako da sa EP-jem Disobedient Vermin prebacuje normu. Ali dobro, prijatno je čuti ovaj lo-fi blek metal sa puno distorzije i zlovolje a ipak trudom da se nađu pamtljivi rifovi i povremeno simpatičan gruv između brutalnog nabadanja. Internet je prepun ovih kućnih blek metal bendova ali ovaj se meni, iz nekog razloga prilično dopada:

https://arbulubra.bandcamp.com/album/disobedient-vermin

Kanadski Grymmyrg na svom debi EP-ju, takođe nazvanom Grymmyrg svira jednostavan a efektan blek metal. Ovo nije prostačka muzika, četiri bezimene pesme imaju solidnu količinu promena ritma, tempa i dinamike, ali sve to dolazi odmerenim korakom, bez nekakve tenzije i napora da se kreiraju ,,kompleksne" kompozicije. Rekao bih da Grymmyrg uspeva da mu EP zvuči kao tok svesti a koji nije haotičan već prirodan, poput neke tamne reke koja spaja ovaj i onaj svet. Prijatno je to:

https://grymmyrg.bandcamp.com/album/grymmyrg

Blek metal pevan na Italijanskom jeziku ima određenu sočnost koja fali drugim, hladnijim jezicima. Lutto iz Sirakuze na Siciliji na svom prvom EP-ju, L'Orrore Incarnato sviraju vrlo ,,filmski", hororičan blek metal gde se simpatični rifovi dopunjuju jakom svirkom orgulja i pomenutim pevanjem na italijanskom a što sve uz ne skupu ali korektnu produkciju zapravo daje simpatičan materijal. Pesme su atmosferične i dobro napisane i Lutto su originalni a istovremeno tehnički vrlo korektni. Vredi poslušati:

https://lutto.bandcamp.com/album/lorrore-incarnato

Serpent Column imaju novi EP, Katartisis (štagod TO značilo!) i on, korektno, nudi čak devet pesama, jer su mnoge od njih prilično kratke No, kada svirate ovako komplikovanu muziku kao ovaj američki avangardni blek metal bend opsednut grčkom mitologijom, onda i ne valja da se preteruje s dužinom. Serpent Column su ovde na vrhuncu svojih moći, sa pesmama koje su visokog tempa, eksplozivne a opet stalno migoljeće, ne amorfne ali svakako neuhvatljive u jednoj formi, sa stalnim promenama ritma, teme, smera kretanja. Prošli put kada sam pisao o bendu pominjao sam mešavinu black metala i math metala, ali Katartisis ima i skoro grindcore neposrednost i sve to meni neviđeno prija. Nije lako napraviti muziku koja je ovako ambiciozna a da ne zvuči pretenciozno već naprosto zdravo eksperimentatorski, a Serpent Column to uspevaju, sigurno uz mnogo odricanja, pa vam sve na kraju naplaćuju samo onoliko koliko biste sami da date. Respekt:

https://serpentcolumn.bandcamp.com/album/katartisis

Voleo sam i prethodni Wormwitch, pa mi je novi, Wolf Hex, moram priznati – odličan. Ovo je i dalje napredan blek metal sa (sada vrlo) malo crust panka u osnovi, spakovan u lepe pesme, sa dosta melodičnih linija, ali sa jednom sirovom, nikada potisnutom srži. Wormwitch imaju skoro klasične heavy metal solaže ovde i naslove pesama poput Canadian Denim Mountain Attack ili Abracadabra, trudeći se da svoj izraz prošire, da li akustičnim uvodima za pesme, ili kinematskim, hipnotičkim kompozicijama poput The Crimson Proof, ili, na primer, usnom harmonikom u Teeth of the Dawn. U celini ovo na kraju ispadne vrlo raznovrstan i prijatno prirodno produciran album odlično napisane muzike, a što ja sve slušam sa velikim odobravanjem:

https://wormwitch.bandcamp.com/album/wolf-hex

Ruski dvočlani Razörschrieck ima šesti album i mada je ovo u suštini depresivni blek metal, muzika na Tragedies pored te obavezne melanholične crte ima i dosta žestine, jakih, režećih rifova i generalno energične svirke. Pesme su podugačke pa ih stoga i ima svega šest, ali svaka je napisana sa jasnim identitetom i distinktnim karakterom pa sam, pored solidne produkcije i vrlo kvalitetne svirke bio prijatno iznenađen ovim izdanjem:

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/raz-rschrieck-tragedies
https://razorschrieck.bandcamp.com/album/tragedies

Finski All is Quiet zvuči vrlo solidno na prvom EP-ju, The Plague Diary. Ovo je donekle i tipično finski blek metal sa lepom kombinacijom sirovog, pošteno distorziranog zvuka i melodičnijih, samo blago zanarodnjačenih tema ali bend svakako osvaja songrajtingom, nudeći vrlo distinktne pesme i raznolike atmosfere i senzibilitete. EP koji se sluša baš onako, sa pažnjom.

https://allisquiet.bandcamp.com/album/the-plague-diary-ep

Nijemci Opacity na novom EP-ju, Katakombenlieder, a koji izlazi čitavih deset godina nakon prethodnog albuma, zvuče dosta napaljeno i žestoko. Ovo je blek metal sa malo death i thrash elemenata i bez obzira na klavijature i poveremeno melodičnije, pa i himnično pevanje (slušajte poslednju pesmu), on pršti od besa i energije. Zanimljiva ploča:

https://opacity666.bandcamp.com/album/katakombenlieder

Nizozemski Walg na istoimenom debi albumu nudi vrlo siguran u sebe moderni blek metal koji ima i malo simfonijskih elemenata. Opet, ne previše da ne rastera mrzovoljne poput mene, sa tek ponekim ukusno ubačenom aranžmanskim elementom sred generalno trešerske, prebijačke muzike. Nije da ovde nema gizdavosti i glamura, ali osnova muzike je zbiljan rif-rad i nabadanje a što je meni uvek blisko pa, ako se na stranu stavi dosta nedinamičan mastering a kakav je već standard za modernu muziku, nemam neke ograde da preporučim ovaj album:

https://walg.bandcamp.com/album/walg
https://youtu.be/9VKyOqm9t6w

Za kraj blek metal bloka: Vulture Lord su izbacili drugi album osamnaest godina nakon prvog i može se reći da se na Desecration Rite čuje da se tu nakupilo energije i ideja. Norvežani zvuče izuzetno vitalno, naloženo i uvežbano na ovom opusu, treskajući svoj brzi black thrash metal iz sve snage, ali sa mnogo šarma i elegancije. Ovo je album prepun ložačkih rifova, dobrih refrena i visokog tempa, bez mnogo filozofiranja, ali sa kvalitetom svirke koji svemu daje uraganske atribute. Ovo mogu da slušam na ripit ceo dan, a ako ste kao ja, moći ćete i vi:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/desecration-rite

Prelazimo na doom, stoner, psihodeliju... Prošle nedelje smo imali izvrsni američki Witchcryer a ove nedelje izvrsni finski Witchanger. Ovaj kvartet iz mesta po imenu Hämeenlinna, neće vas iznenaditi, takođe svira doom metal sa sve ženom iz mikrofona i istoimeni debi album ima šest pesama sporog tempa, jako faziranih, epskih i monumentalnih, a snimljenih lepo i prirodno. Witchanger osvajaju odličnim zvukom gitare koji je dubok, snažan i jako hrskavo, ukusno faziran, ali i pesmama koje imaju lepo odmeren odnos okultnog i psihodeličnog, sa interesantnim, melodičnim, na momente blago disonantnim temama izvezenim oko teških rifova. Jako heavy ali jako prirodno, ovo je album za sve ljubitelje doom metala po formulama starih, okultnh majstora.

https://witchanger.bandcamp.com/album/witchanger

Bogami su dobri i This Summit Fever iz Šropšira, sa prvim EP-jem, Doubt gde se ovaj donedavno jednočlani projekat zdvojio. I prijalo mu je. Doubt donosi odličan, maštovit psohodelični materijal, smešten između teške, stonerske ponude i old school psihodelije. I sve im je dobro, rifovi, gruv ali i melodije, dinamika, pevanje ritam... This Summit Fever iznad svega pišu zanimljive, upečatljive pesme koje imaju narativ i, najvažnije – dušu. Sjajno:

https://thissummitfever.bandcamp.com/album/doubt

Rusi Скума sviraju vrlo dopadljiv psihodelični rok negde na razmeđi stoner žestine i meditativnijih post rok stremljenja. Album Солнечный je pun lepo napisanih, karakternih pesama (pevanih na Ruskom kada pevanja ima, a što nije prečesto) sa bendom koji zvuči ubedljivo i kada prolazi kroz mekše, više pop momente, ali i kada se odvrnu distorzije i nagazi po gasu. Fina produkcija, odlična atmosfera sa dosta tripoznog, sonornog prostora, vrlo lep album:

https://thskuma.bandcamp.com/album/-

Sign Of The Sorcerer su trio iz Tenesija i njihov novi EP, Obsessions of the Vile je poštena ponuda za pet pesama psihodeličnog satanističkog stoner roka koji voli ekstreman faz, teške, masivne rifove i preteće semplove iz filmova na počecima pesama. Dakle, klasičan horor-stoner ali svakako odsviran sigurno i sa dovoljno dobrih ideja i lepim zvukom da meni ovo bude idealno za slušanje u rana jutra ili kasne večeri:

https://signofthesorcerer.bandcamp.com/album/obsessions-of-the-vile

Pretpostavljam da se pensilvanijski The Big Shaboozie mora opisati i kao prog rok bend pored svih drugih epiteta – psihodelija, fuzz rock itd. – na ime povremeno kompleksnijeg harmonskog zahvata i korišćenja dodatnih udaraljki kad atmosfera to zahteva ali njihov treći album, zvuči pre svega jako spontano. Činjenica da je ovo muzika jako utemeljena u bluzu dopušta bendu da ide u razne psihodelične oblake i vrući progresivni gruv i mada neko na Jutjubu pominje Santanu, ovde Santane zaista ima ali ne više nego MC5 i to je letalna kombinacija. Pretpostavljam da The Big Shaboozie sa svojim beznapornim osvežavanjem retro zvuka i vrlo distinktnim, pažljivo pisanim pesmama spadaju u sličnu kategoriju kao King Gizzard samo bez mikrotonalnog fetiša i sa jednim prirodnijim zvukom. Jako dobro.

https://thebigshaboozie.bandcamp.com/album/shades-of-faces

Loud iz Čilea su lo-fi trio čiji garažni demo Loud Horror demonstrira zavodljivost niskotehnološke, primitivne muzike koja, bez obzira što je jedva iznad nivoa skice, osvaja superiornim faziranim valovima gitare i basa (bubanj zvuči kao kantica ali i ovo se lepo uklapa pogotovo jer ga DeatH svira sa puno lepog gruva). Ovo je satanistička, podzemna a opet prijatna i prijemčiva muzika, puna fidbeka i wah-wah ukrasa i mada ne znam na šta će ovaj bend ličiti kada se jednom snimi normalno, u pravom studiju itd., demo me je baš razgalio:

https://loudhorror.bandcamp.com/album/loud-horror-demo

Psychedelic source records su se vratili u fullu! Sci-Fi Safari je kolekcija razuzdanih psihodeličnih džemova snimljenih u različitim permutacijama iste grupe muzičara tokom jednog dana i ovo su dugački, bučni komadi neumoljive energije (koja nije uvek oslikana jednoličnim intenzitetom zvuka!) i kao i uvek ovde ima mnogo zvučnog blaga. Pretpostavljam da će sa prolaskom pandemije ovi muzičari polako da se vraćaju svojim matičnim bendovima i da snimaju sa njima nove albume, ali ovi džemovi iz ponora panonske depresije su apsolutni hajlajt poslednjih godinu i po dana mog života. Kao i uvek plaćate koliko god da date:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/sci-fi-safari

,,Zamislite Jane's Addiction kao bend nastao u nekakvom zabačenom sokaku u filmu Davida Lyncha", kažu transatlantski Miscellen. I njihov album, Blue Ruin svakako ima šarma, sa svojim psihodeličnim, atmosferičnim, a opet čvrstim i ,,televizičnim" pesmama. Ovo je producirano bučnije nego što ja volim ali Miscellen bez sumnje imaju šta da ponude, pišući interesantne pesme i praveći saundtrake za nepostojeće filmove. Vredi poslušati a ako vam se dopadne, kupujete za onoliko koliko vam odgovara:

https://miscellen.bandcamp.com/album/blue-ruin

Kanadski Funeral Bell na svom istoimenom prvom albumu sviraju prilično klasičan doom metal, ali uz jednu sirovu, prirodnu dinemziju u svom zvuku, bežeći od upeglanosti i preproduciranosti modernog vremena. To njihovim sporim, masivnim i melanholičnim pesamama odmah daje simpatičnu neposrednost i meni je uspelo da drži pažnju. Vidi se da je ovo prvi album jer bend zapravo još nema sasvim zaokružen stil, krećući se od klasičnog rifaškog dooma do nekakve indie psihodelije i sve to vredi poslušati:

https://funeralbell.bandcamp.com/album/funeral-bell

Terminalno radoholični Chad Davis snimio je četvrti album sa svojim solo projektom (jednim od milion), Hour of 13. Black Magick Rites je samouverena i šarmantna ploča teških, moćnih rifova i psihodelične atmosfere tačno na razmeđi doom metala i ezoteričnijih, narkofilskijih formi rok muzike. Davis piše solidne, ekonomične rifove koje zatim uspeva da lepo razvije u pamtljive teme a sve bez gubljenja tog osnovnog primitivnog gruva koji vozi njegovu muziku. Produkcija je jako glasna ali album je makar miksovan sa dosta prostora pa ovo ne vređa uši preterano. Odličan teški rok:

https://shadowkingdomrecords.bandcamp.com/album/black-magick-rites

[font=]Švedski Transport League [/size]sviraju nekakav moderni hard 'n' heavy fazon koji je meni vro simpatičan na ime dobrog gruva. Album Kaiserschnitt je, bez obzira na svoju komunikativnost, vrlo rifaški, i vrlo sveden, bez nekakvih produkcijskih uzleta ili ambicija da se pišu operski komplesni aranžmani. Ovo je pre svega rif, ritam i dranje sa povremeno odličnim ukrasima, produciran taman kako treba i spreman da osvoji svet. Vrlo lepo:[/font]

https://targetgroup.bandcamp.com/album/kaiserschnitt-2[/font][/color][/url]

I australijski TungXsten su slično, rifaški, rokerski, tvrd i seksi hard rok/ metal koji na istoimenom albumu ima gomilu dobrih rifova i odličnih solaža. Najveća zamerka je pomalo neubedljivo pevanje koje ne smeta MNOGO ali se primeti. Pevač je bukvalno nekih 70% onoga što treba da bude – note su tu i etitjuda ne nedostaje, samo mu treba još malo gasa i mada to ne uništava opšti utisak, ipak je u prvom planu pa sam malo nesrećan. No, TungXsten su generalno vrlo dobri, sa sjajnim gitarama i obećavaju puno. Proverite:[/font]

https://tungxsten.bandcamp.com/album/tungxsten[/font][/color][/url]

Novi Hooded Menace, The Tritonus Bell je možda i ,,najkomercijalniji" album ovog finskog projekta koji spaja death metal, doom metal i štagod da padne na pamet Lasseu Pyykköu, osnivaču i jedno vreme i jedinom članu. Već za prošli album je Pyykkö imao ceo bend na okupu, a The Tritonus Bell je u dobroj meri ,,bend-album" iako je Pyykkö čvrsto držao autorske dizgine u svojim rukama. Ovo zbog toga sa jedne strane i zvuči malo, kako da kažem, ,,normalno", kao da slušate neki običan doom-death bend, ali stvar spasava i dalje nadahnut šefov songrajting. Svakako treba poslušati:[/font]

https://hoodedmenace.bandcamp.com/album/the-tritonus-bell[/font][/color][/url]

Novi Kal-El započinje možda i nekarakteristično melodičnom i veselom temom koja mi je naterala osmeh na lice i stavila u pripremni položaj za momenat kada će Norvežani na mene srušiti čitavu kuću. To se, naravno, i desi neka dva minuta unutar prve pesme (koja traje više od jedanaest) ali Kal-El i pored svoje ljubavi ka niskom štimu, jakoj distorziji i teškom koraku, na albumu Dark Majesty zapravo zvuče za nijansu osećajnije, nežnije, kao da žele da nas zavedu pre nego što nas iskoriste. Nije problem, sve možemo da se dogovorimo a kako sam ja i ranije voleo njihov okultnim hororom i grindhouse kinematografijom inspirisani stoner-doom, tako mi je i Dark Majesty simpatičan, a njegova komunikativna ambicija mi sasvim lepo leži. Ovde i dalje imamo masu dobrih hard rok rifova i težinu zvuka koja prijatno pritiska slušaoca, pa je melodični program što je izraženiji nego ranije zapravo sasvim dobro izbalansiran. Distorzirano, heavy, psihodelično a prozračno – muzika za uživanje:[/font]

https://kal-el.bandcamp.com/album/dark-majesty[/font][/color][/url]

Poljaci Taxi Caveman žestoko trpaju na svom istoimenom debi albumu. Ovo je ekstremno faziran, gruverski ali i pankerski stoner rok/ faz rok, sa puno dobrih rifova, jakog etitjuda i prilično visokim tempom. Iako ime benda sugeriše nekakvu komedijašku ambiciju, muzika je ozbiljna, mada neodgovorna, sa jakim bluz uzemljenjem i poštenim metalskim nadgradnjama. Dobro napisane pesme, živa, spontana svirka, sve kako treba:[/font]

https://piranhamusicpl.bandcamp.com/album/taxi-caveman[/font][/color][/url]

Thrash, grind, pa death: Night Soil su novi thrash metal bend iz Nju Meksika koji na istoimenom debi EP-ju pruža vrlo prijatan old school provod nudeći energičnu, čvrstu svirku negde između NWOBHM i propisnog thrasha, sa pevačem koji zvuči kao Paul Di Anno. Ovo je odlična kombinacija sa pesmama koje su maštovite, i svaka ima svoj karakter, te dobrom produkcijom koja ima lepu dinamiku i prija ušima. NWOBHM je uz sve svoje jasne metalske kredencijale već pogledavao preko plota ka pank roku, a thrash metal se i otvoreno pario sa njim pa Night Soil svakako imaju taj nestašni pankerski element ali uz vrlo kvalitetnu svirku i promišljeno napisane pesme. Odličan debi :[/font]

https://nightsoilnm.bandcamp.com/album/night-soil-ep[/font][/color][/url]

Dablinski mladi trešeri Saint Slaughter imaju prvi EP, Intravenosa, a koji ih legitimiše prilično snažno kroz odličan zvuk, nizak štim, kvalitetnu svirku i prilično dobre pesme. Bend je prvi demo snimio pre još šest godina pa se vidi da je ovaj EP dugo i pažljivo pripreman. Ono što mi se dopada kod njega je da je muzika, iako odlično napisana, nekako nepretenciozna, sa jednom pankerskom neposrednošću a koja se, uostalom, očitava i u nazivima pesama kao što su Resist the System i Born to Fuck. Mošerski, malčice staromodno ali prelepo:[/font]

https://saintslaughter.bandcamp.com/album/intravenosa[/font][/color][/url]

Skull Patrol iz Oklenda na Novom Zelandu su sjajan, novi thrash metal bend sa jakim mirisom osamdesetih godina prošlog veka i naklonošću ka krosover taktikama. Konsekventno, EP This is Skull Patrol je superzabavna salata dobrih rifova, brzog tempa, horski izvikivanih refrena i vrlo pankerskog pevanja odlične pevačice. Voleli ste Attitude Adjustment ili Agnostic Front u osamdesetima? Skull Patrol su idealna dijeta za vaše poodmakle godine a i ovaj EP se daje po ceni koju sami odredite:[/font]

https://skullpatrol.bandcamp.com/album/this-is-skull-patrol[/font][/color][/url]

Argentinci Marthirio su prvi album nazvali Mosh Till Death da slučajno ne bude zabune oko toga kakva je ovo muzika. Naime, thrash metal napravljen pod uticajem Sepulture, DRI, Exodus itd. Nije ovo idealno, muzika je malo hermetična, pevanje malo monotono, ali da je iskreno i tr00 – jeste. Bend i dobro svira pa ja ne mogu a da ne preporučim:[/font]

https://marthirio.bandcamp.com/album/mosh-till-death[/font][/color][/url]

Oxygen Destroyer iz Sijetla na drugom albumu, Sinister Monstrosities Spawned by the Unfathomable Ignorance of Humankind piče vrlo brz i žestok blackened thrash metal inspirisan kaiđu filmovima i death/ thrash muzikom sa prelaska osamdesetih u devedesete. I to je, razume se, vrlo lepo. Nije ovo najraznovrsniji album svih vremena, naravno, ali Oxygen Destroyer su fokusirani na zujeće, preteće rifove i svirku velikom brzinom (uz dosta blastbitova) pa ako ovo spada u vaše prioritete, Sinister Monstrosities Spawned by the Unfathomable Ignorance of Humankind isporučuje u ogromnoj meri:[/font]

https://oxygen-destroyer.bandcamp.com/album/sinister-monstrosities-spawned-by-the-unfathomable-ignorance-of-humankind[/font][/color][/url]

Thousand Knives iz Halifaksa su oštar, metaliziran hardcore bend čiji istoimeni EP demonstrira ozbiljan rad na rifovima i eksplozivnost u izvedbi. Ovo su kratke, efektne pesme sa čestim promenama ritma i jako napucanim zvukom ali i maštovitim radom na harmonijama. Sve zaokružuje odlična izvedba pevačice Heather Wilson i Thousand Knives na kraju zvuče kao malčice manje hermetična verzija Pig Destroyer što je, da bude jasno, ogromna pohvala. Jedino što na omotu izdanja nema više od pedeset noževa ali dobro, ko ima budžet za hiljadu komada? [/font]

https://thousandkniveshfx.bandcamp.com/album/s-t[/font][/color][/url]

Blunt Force iz Takome u Vašingtonu su klasičniji metalizirani haredcore/ moshcore negde između Cro Mags, Pro Pain i, šta ja znam, Madball? Otkud znam, slabo slušam ovakvu muziku. No, Blunt Force na albumu Raised On Destruction zvuče žestoko i ubedljivo, sa dobrom produkcijom i puno tog tribalnog, mošerskog senzibilitea koji ovakva muzika voli da pravi. Ja generalno volim brže ali ovo se sasvim okej sluša:[/font]

https://bluntforcetacoma.bandcamp.com/album/raised-on-destruction[/font][/color][/url]

Brazilski duo Vergasta svira dopadljiv grindcore na istoimenom albumu koji osam pesama pakuje u manje od petnaest minuta i nudi sirov, distorziran zvuk, ali i nešto naprednije harmonije. Bend, naravno, drži grindcore tradiciju kratkog, jezgrovitog i organskog izraza gde se ritam menja često i stalno, no bend ima jedan ,,tečniji" pristup aanžmanima koji su opet bazirani na praćenju nekarakteristično harmoničnih radova na gitari. Vrlo zanimljiv album a plaćate ga koliko želite:[/font]

https://vergastagrindcore.bandcamp.com/album/vergasta[/font][/color][/url]

Harmer su Finci koji sviraju standardni skandinavski grindcore na EP-ju Irrationalize. Dakle, ovo je superdisciplinovano, čvrsto, kvalitetno, sa puno energije i eksplozivnosti spakovane u pesme koje traju kratko i kažu sve što imaju bez puno ponavljanja. Naravno, Harmer su i dobro producirani i sve zvuči jako zrelo a da nije izgubilo pankersku haotičnost. Odlično:[/font]

https://harmer.bandcamp.com/album/irrationalize[/font][/color][/url]

Chewing Glass Collective je kolektiv muzičara iz Bristola koji, dolazeći iz različitih bendova rade na kreiranju heavy muzike itd. itd. itd. Previše je to koncepta za EP In The Name Of Progress, We Must Loathe As One koji sarži sedam pesama industrijalizovanog grindcorea. No, koncept na stranu, ovo je žestoka, energična muzika koja ne obara s nogu nikakvom originalnošću ali je dostojna svakog uha koje voli agresivne, negativnim emocijama ispunjene, kratke, često disonantne zvučne emanacije:[/font]

https://chewingglasscollective.bandcamp.com/album/in-the-name-of-progress-we-must-loathe-as-one[/font][/color][/url]

Nisam siguran da li Koba iz Mičigena uopšte znaju po kome su uzeli ime, ali nema veze, njihov EP In Solace ima vrlo solidan omot a i tri pesme deathgrinda koje bend provlači nisu ni malo rđave. Nema ovde previše originalnosti ali u pitanju je rifaški, vrlo ekonomično napisan, solidno odsviran mid-fi metal koji može fino da se sluša i obećava da bend ima potencijala:[/font]

https://kobacarnage.bandcamp.com/album/in-solace[/font][/color][/url] [/font]

Deathgrind sastav iz Njujorka SkullShitter je izbacio živi album, Distal Humerus Fracture: Live i trio ovde pošteno predstavlja svoj radnički i seljački, vrlo proživljeni, jednostavni zvuk. Ovo je muzika koja se ne zamara žanrovskim tropima i nekakvom signalizacijom drugim bendovima da su autori svesni nekakvih trendova i gibanja na, jelte, sceni, već samo dobijamo prljavštinu direktno iz utrobe i sirovost koja deluje iskreno i ljudski. Meni to, naravno, odmah drago a i daunloud se daje po ceni koju sami odredite. Album je inače nazvan po povredi koju je pretrpeo bubnjar u saobraćajnoj nesreći ali je pretekao i vratio se muzici. Za svako poštovanje:[/font]

https://skullshitter.bandcamp.com/album/distal-humerus-fracture-live[/font][/color][/url]

(kraj u sledećem postu)[/font]

Meho Krljic · 28-08-2021, 14:26:51

Ne znam da li ,,meditativni grindcore" postoji ali meurs iz Pariza mi nekako baš tako zvuči, sa kratkim pesmama, ekstremno agresivnim rifaškim radom i distorziranim, dementim pevanjem ali i sa zapravo opsesijom ponavljanjem rifova i ritmičkih struktura koje slušaoca uvlače u vrtlog buke, povećavaju tenziju do neizdrživosti i skoro mu nikada ne daju katarzično razrešene. Skoro, ali ne sasvim, pa kada ono nastupi, npr. u pesmi Euphoria, to je memorabilan momenat. Samo jedan evro a puno ludila na EP-ju Rapture:

https://meurs.bandcamp.com/album/rapture

Fearmonger iz Nizozemske donose nam svojim Demom (Demo 2021) jednostavan crustgrind. Ovo je taman dovoljno pankerski da nam sve tehničke nesavršenosti snimka budu simpatične a opet dovoljno ambiciozno u aranžiranju da se ne radi o pukom amaterizmu. Ja volim ovakve stvari pa kako onda da ne volim snimak na kome se peta pesma zove prosto – Jebiga? Nikako, eto kako. Probajte i vi Fearmonger, plaćate koliko želite, ako ovo požeite da kupite:

https://fearmonger666.bandcamp.com/album/demo-2021

Još pankerskiji su The Loudspeaker iz Šangaja koji na albumu Misfitts sviraju čist crust punk. Ovo je sirovo, superzarazno, vrlo jednostavno i direktno iz duše. Bend je dovoljno dobar da proste rifove od četiri tona povremeno oplemeni blagim harmonskim proširenjem, ali pesme uvek ostaju u orbiti najjednostavnijeg, intuitivnog panka. Šesnaest pesama jake distorzije i užitka:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/mifits

Driltusk iz Pensilvanije dosta komplikuju svoj grindcore na snimku Demo 2021, ali opet, ne mogu da zamerim ljudima što žele da svoju žestoku, konfrontatvnu muziku spakuju u stalno mutrajuće, kompleksne aranžmane. Nije da su ove pesme lake za praćenje i dobar deo njihovih delova se čini kao da bi mogao biti raspoređen bilo kojim redosledom, ali Driltusk se svakako trude da kreiraju narative koje je zanimljivo pratiti, imaju solidan zvuk i sviraju vrlo dobro tako da je moj utisak u celini pozitivan:

https://driltusk.bandcamp.com/album/demo-2021

Summoner's Circle iz Tenesija su nominalno progresivni doom metal bend ali na novom albumu, Chaos Vector dooma jedva da je preostalo u tragovima. Ovo je razigran, mišićav, progresivni death metal sa lepim zvukom (sem bubnja koji je apsolutno bez dinamike), promućurno napisanim i aranžiranim pesmama i jednim dobrim osećajem za gruv tako da se ni ambiciozne ideje ni dosta složeni aranžmani neće isprečiti između vašeg slušalačkog uživanja i ovog materijala. Melodično, energično i simpatično:

https://summonerscircle.bandcamp.com/album/chaos-vector

100 Years War iz Melburna svoj death metal sviraju sa dosta gruva i mešaju sa malo crustcore zvuka za finu, tešku ali poletnu muziku koja na albumu Stand Amongst the Fallen uspešno ide od D-beata preko blastbeata do gruverskog srednjeg tempa, sve pokretano jako niskim štimom i debelim zvukom gitara, te ubedljivim hardcore vokalom. 100 Years War su kao nekakva pankerskija verzija klasičnog švedskog death metala i to dobro zvuči:

https://100yearswar1.bandcamp.com/album/stand-amongst-the-fallen

I italijanski Grotesque Suturation svira nominalno death metal ali muzika ovog jednočlanog projekta je pankerskija i melodičnija nego što je standard. Doduše, debi album, Mortuary Report je okrenutiji onoj nestašnoj, prljavijoj strani death zvuka i mogao bi se opisati kao pankerskiji deathgrind, sa visokim tempom i jakim entuzijazmom jedinog člana, Michelea Labrattija (inače vlasnika još desetak jednočlanih projekata), da nam pruži dobru zabavu. I on to svakako uspeva. Mortuary Report je kao nekakva pank verzija klasičnih albuma belgijskih Aborted a što, uz dobar songrajting i kvalitetnu izvedbu uopšte nije loše mesto da se na njemu bude. Impresioniran sam:

https://grotesquesuturation.bandcamp.com/album/mortuary-report

Voices From the Past je malo neobično ime za death metal bend ali ovaj bend iz Rusije i nije običan bend. Pre svega ovo je praktično solo projekat multiinstrumentaliste Denisa (uz par dodatih pevača), a zatim, ovo je melodičnija i razgovetnija muzika od ,,klasičnog" death metala, uz očuvanje njegove agresivnosti i konfrontativnosti. Drugi album benda, Feast of Human Flesh pun je kvalitetno produciranog srednjetempaškog, gruverskog i prilično modernog death metala koji meša brutalne vokale i melodično pevanje, jake rifove i nežne, melodične gitarske ili sintisajzerske linije iz pozadine i sve tako, umiljavajući se različitim slojevima publike. Iako nisam neki ogroman ljubitelj melodičnog detah metala Voices From the Past imaju vrlo zarazan gruv i meni su uspešno prodali svoj metal koktel. Album se u daunloud formi prodaje po ceni koju sami odredite pa je to argument više da ovo poslušate:

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/voices-from-the-past-feast-of-human-flesh

Bestial Profanation je, pak, idealno ime za death metal bend a ova argentinska skupina prži old school death metal sa jasnim dugovima ka Autopsy, Grave i sličnim prethodnicima. No, EP Legion of the undead u svoje tri pesme demonstrira i kvalitet zvuka, odlično napisane pesme kao i sasvim dovoljan karakter da o Bestial Profanation ne pričamo kao o pukim imitatorima. Ovo je čvrst, zabavan, rifaški materijal koji bi profitirao od MALO dinamičnije produciranog bubnja ali je i ovako veoma prijatan za slušanje. Ja uživao:

https://bestialprofanation.bandcamp.com/album/legion-of-the-undead

Outer Heaven iz Pensilvanije imaju novi EP, nazvan jednostavno In Tribute... U pitanju nije, kako bi se iz imena benda dalo pretpostaviti, posveta Metal Gear Solid igrama, već kolekcija pet death metal i grindcore pesama starih i proverenih majstora kojima Outer Heaven korektno pokazuju odakle su došli i zašto ih danas cene. Kada EP počne obradom Repulsion koja zvuči odlično, to je za mene znak da valja pažljivo slušati a Outer Heaven se vrlo uspešno prošetaju i kroz Death, Morbid Angel, Mortician i Pig Destroyer, tako da, ne propustiti:

https://outerheaven.bandcamp.com/album/in-tribute

Finski Cadaveric Incubator imaju fin split EP sa španskim Leprophiliac. Svaki bend daje po dve pesme i Finci su uobilajeno mračni i brutalni dok su Španci takođe mračni ali njihova muzika je za nijansu meditativnija. Death metal je retko opisivan kao meditativna muzika, naravno, no ovde za to ima prostora i ovaj EP pored sve svoje surovosti ima u sebi i taj neki odmak i refleksivnost. Fino:

https://theotherrecords.bandcamp.com/album/cadaveric-incubator-leprophiliac-split-ep

Poljski Perverse na EP-ju Bleeding Eve svira tri pesme žestokog, prilično old school death/ thrash zvuka koji je produciran pristojno mada bi se moglo reći da je glas miksovan previsoko. No, Perverse imaju jasnu viziju kako žele da zvuče i u ove tri pesme dobijamo dosta solidnog gitarskog rada i truda oko aranžiranja:

https://perverseofficial.bandcamp.com/album/perverse-bleeding-eve-2021-ep

Maysaloon su bend iz Damaska koji je snimio prvenac pre četiri godine a sada ima i drugi album, A Lip to Earth, a Lip to Heaven and a Tongue to the Stars. Kad pomislite da u Siriji već deset godina besni užasan rat, te da je bend iz iste migrirao u Liban a koji se trenutno maltene raspada zahvaljujući fiskalnom kolapsu koji je došao posle decenija ratnih nemira, pomalo se i zapanjite kako je ovo kvalitetan i sjajno produciran materijal. A on je pritom i odlično napisan, dajući nam samo blago bliskoistočni miris uz stamen, čvrst death metal koji ima modernije, možda čak i melodeath elemente, ali je pre svega moćan, glasan i tvrd, sa bliskoistočnim harmonijama između klasičnog death prebijanja, ali sa propisnim mošerskim programom praktično sve vreme. Maysaloon su vrlo intelektualan bend sa liričkim sadržajem koji se iz perspektive istočnjačkih učenja bavi prirodom čoveka i njegovog odnosa prema večnom, ali ovo se sve posreduje glasnom, enegičnom muzikom koja ima i širinu i dubinu. Izvrsno:

https://maysaloon.bandcamp.com/album/a-lip-to-earth-a-lip-to-heaven-and-a-tongue-to-the-stars

Za slam publiku ove nedelje ima bend Devouring Genovide iz Biškeka čiji je EP, Critical Mass, pa, korektan. Ja nisam raspamećen muzikom koja je dobar, tehnički ubedljiv ali ne naročito maštovit slem, ali vidim da se narodu na Jutjubu jako dopalo pa, iako morate da se ulogujete da biste ovo slušali, recimo da je to vredno napora ako volite ,,običan" ali dobro produciran slem. Da je bend iz Kirgistana snimio ovako dobro-zvučeći EP ne bi danas trebalo da nas iznenađuje, pa, eto, pravićemo se da je to normalno:

https://youtu.be/O5439Lej27s

Mora se priznati da je Skeletal Gore sjajno ime za death metal bend, a ovaj sicilijanski trio nastao prošle godine izbacio je svoj prvi EP, The Stench Of Catacomb pre neki dan. Kako i nagađate, u pitanju je prljav, old school death metal, koga njegovi autori taguju i kao ,,rotten death metal" i, zaista, ovo je muzika makabr gruva i jednostavnih, mračnih rifova, snimljena iznenađujuće čisto, a opet jeftino, sa supersimpatičnom, pljeskajućom bas gitarom. Skeletal Gore na ovom EP-ju, s čak sedam pesama, pokazuju da kapiraju ceo taj OSDM fazon i preporučuju se jednostavnim ali zaraznim rifovima, živom, ubedljivom svirkom i, pre svega, odličnom atmosferom žurke u gorbnici, pa ako vam se to čini kao dobar predlog, kliknite:

https://skeletalgore.bandcamp.com/album/the-stench-of-catacomb

Poljaci Offence verovatno JAKO vole old school death metal generalno i švedski zvuk partikularno jer im novi album, You'll Never Rest in Peace zvuči MASIVNO, krvoločno i zarazno. Sve pozitivni epiteti kada pričamo o death metalu, a Offence pokazuju da su ekipa koja odlično napreduje – ovo im je već treći album za sedam godina – i ovo je napisano vrlo sigurno i izvedeno sa potrebnim nivoom mrveće energije. Ako volite death metal kakvi bi svirali tenkovi kada bi imali muzičku naobrazbu, Offence su apsolutni zicer:

https://youtu.be/nLbrpN81XVY

Pouzdani Dark Descent Records nam je za ovu nedelju spremio odličan split album dva sjajna death metal benda. Ascended Dead iz San Dijega su do sada objavili samo jedan album, pre četiri godine, ali na osnovu ovog materijala spremni su za velike podvige. Ovo je mračan, enegičan death metal koji perfektno meša pristup stare škole sa progresivnijim, ,,svemirskijim" zvukom, nudeći muziku koja je energična, na momente i brutalna ali koja se ne troši u sviranju pukog žanra i gomilanju rifova. Ascended Dead su efikasni, sa pesmama koje ne prelaze tri minuta i tridesettri sekunde, uspevajući da kažu sve što imaju u kratkim, kompaktnim iskazima punim vrcavog death metala. Atomicide su na drugoj strani albuma; u pitanju je čileanski bend sa tri albuma iza sebe i njihov zvuk je takođe vrlo sigurno spakovan u taj mračni, kosmički death podžanr. Vidi se da Atomicide sviraju skoro dvadeset godina jer imaju jedan veoma izgrađen pristup komponovanju, gde pesme nisu komplikovane ali jesu sklopljene tako da svaka istakne centralnu ideju i dobro je provoza do kraja. Naravno, ovo je prebijački i surovo a opet suptilno baš koliko treba. Atomicide obrađuju i Sepulturu dok Ascended Dead obađuju Sarcofago pa je ovo skoro savršeno izdanje podzemnog death metala.

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ascended-dead-atomicide

Lucid Awakening su progresivni metal bend iz Oklahome čiji drugi album, Drifting in a Sea of Uncertainty uspeva čak i mene da prilično impresionira. Kažem ,,čak" i mene jer ovaj bend dosta vuče na moderniji, melodičniji zvuk sa metalcore elementima a što nije baš moj preferirani stil, no ovde ima i dosta zaista dobro ispisanog i intrigantnog rada, a sve upakovano u dosta dobar miks, pa sam maltene iznenađeno slušao ovaj pošteno napravljeni album:

https://lucidawakening.bandcamp.com/album/drifting-in-a-sea-of-uncertainty

Metal Against Coronavirus je inicijativa iz Španije a koja na EP-ju Destroy The Beast Vol. 2 okuplja solidnu reprezentaciju od 56 muzičara iz čak 16 država da kroz ovih šest pesama podstaknu borbu protiv aktuelne epidemije. Novac od prodaje, kažu, ide za borbu protiv koronavirusa mada na Bandcampu o tome i nema nekih podataka... U svakom slučaju ovo je makar profi snimljeno i napravljeno pa makar muzički nećete pogrešiti, a članovi ovih postava su i ljudi iz Megadeth, Benediction, Asphyx, Exciter, Pentagram, Incantation itd.

https://metalagainstcoronavirus.bandcamp.com/album/destroy-the-beast-vol-2

Grci Crimson Fire se posle pola decenije vraćaju sa svojim trećim albumom, Another Dimension i ovo je melodičan power metal koji se VEOMA temelji na Iron Maiden pa onda i Helloween predlošcima. Što naravno nije loša polazna tačka ako želite da privučete moju pažnju. Crimson Fire su, da bude jasno, previše melodični pa na momente i previše zaslađeni za moje potrebe, a malčice ih kolje i taj naglasak pevača po imenu Johnny B., no, pričamo o dopadljivim pesmama punim simpatičnih, epskih tema i naglašene melodje. Produkcijski ovo po power metal tradiciji, ima dosta nedinamičan, ,,veštački" zvuk, ali pretpostavljam da publika to tako voli i ko sam ja da se nešto previše bunim? Vredi poslušati:

https://crimsonfire.bandcamp.com/album/another-dimension-digital-album

Britanski Lord Goblin su vrlo simpatični na EP-ju The Ordeal koji standardnom heavy/ power metal programu daje dimenziju apeninskog šarma, budući da su članovi svi rođeni u Italiji i preselili se u Ujedinjeno krlaljevstvo. Lord Goblin sviraju energično ali melodično, uspevajući da im muzika bude istovremeno i epska ali i nepretenciozna, ukrašavajući je mejdnovskim, baroknim ukrasima ali držeći se prirodnog, dinamičnog zvuka, prizivajući osamdesete ali se ne zadovoljavajući pastišom. Vrlo prijatno.

https://youtu.be/fVG9BOHjVD4

Prilično su me prijatno iznenadili bukureštanski Blacksheep čiji EP World's Most Beautiful Suicide stoji negde između panka i hard roka ali na sasvim sigurnim nogama. Ovo je melodično i onako ,,ajmo ruke gore" energično i meni se dopada, idealno je za birefestove na koje ne idem ili da ga čujete na radiju u nekom neočekivanom momentu, obratite pažnju i budete odjednom srećni. Da je pevanje bolje, bilo bi i bolje i valjda će i biti, ali su me Blacksheep i ovako raznežili i zabavili:

https://blacksheeproll.bandcamp.com/album/worlds-most-beautiful-suicide

Today is the Day imaju novi živi album! Doduše, on je snimljen još 1998.godine ali kako su vremena teška i treba naći način da se bilo kako ostane aktivan, Steve Austin je iskopao ovaj snimak, remasterovao ga i upravo smo dobili Live At The Whisky A Go-Go. Snimljen na turneji posle albuma Temple of the Morning Star, može se argumentovati da ovaj album hvata TITD u možda svojoj najdivljačkijoj fazi, kada su bili najglasniji, najbješnji, ali kontrolisani, kanališući svoje brutalne emanacije kroz odlično napisane i perfektno izvedene pesme što su spajale noise rock i sludge metal. Ovaj album ima gomilu proverenih komada kao što su Kai Piranha ili The man who likes to hurt himself a zvuk je vrlo solidan, tako da je ovo idealno za upoznavanje sa bendom ako ih do sada niste slušali, a za staru publiku dolazi kao prijatan, familijaran koktel vrištanja, neumoljivih ritmova i razularenih gitara:

https://todayistheday.bandcamp.com/album/live-at-the-whisky-a-go-go

Pure Steel Records imaju dva nova izdanja za ovu nedelju, i to kakva! Jedno je novi, četvrti album benda Lower 13 iz Ohaja, nazvan Embrace the Unknown i sklopljen od jednakih količina progresivnog thrash metala i melodičnog heavy metala koji se ni malo ne stidi da bude i popično prijemčiv. Naravno, većina svirke je urađena u visokoj brzini sa puno klasične trešerske tehnike, ali melodično pevanje preko tvrdog metala svemu daje jednu ne samo prozračno-komunikativnu notu nego i albumu donosi tu dimenziju progresivnog sa sjajnim vokalnim harmonijama i generalno vrlo himničnim, pamtljivim temama. Pesme su sjajno napisane, svirka izvrsna, produkcija perfektna – sa Pure Steel Records je skoro nemoguće pogrešiti i ovaj album to potvrđuje po ko zna koji put.

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/embrace-the-unknow

A drugo izdanje Pure Steel Records, i album nedelje, je četvrti album klivlendskih progresivnih trešera Dark Arena. Worlds of Horror, kako se ovaj album zove je vrlo ubedljiva muzička predstava koju bih mogao da uporedim i sa radovima Devina Townsenda ali sa više klasičnog metal cheesea, a što je meni naravno sjajno. Ovaj album je snimljen još pre nekoliko godina, pre smrti gitariste Paula Konjicije, i njegova izvedba na ploči je izuzetna, sa svirkom za sve, što se, kaže pare. Takođe, pevač, Juan Ricardo, je napustio bend nakon ovog snimanja, ali ovde je on u top formi, šetajući se između progresivističkih eksperimenata i opet tog klasičnog metal cheesea sa izvlačenjem falseta kad god je to opravdano. Ne znam kako bend zvuči u novoj postavi, ali ovaj album, sniman pola decenije nakon prethodnog je izuzetno energičan, pun izvrsne svirke ali, najvažnije, napisan jako dobro. Pesme su maštovite, ali karakterne, svaka sa svojom pričom i atmosferom, aranžirane bogato ali smisleno, bez umiranja u lepoti, i sa produkcijom koja ojačava sve potrebne elemente zvuka. Worlds of Horror je, slobodno ću reći, remek-delo modernog metala koje boli dupe za žanrove i koje radi šta god mu u tom trenutku odgovara, dajući nam istovremeno i jedan od najboljih albuma ekstremnog metala ove godine, ali i metala uopšte.

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/worlds-of-horror

Meho Krljic · 04-09-2021, 14:01:24

Well, well, well, što bi rekao Šojić (RIP Lepi Lane), stigao nam je i novi Iron Maiden, dame i gospodo. A pre nego što čujete šta o njemu mislim (a mislim mnogo), pogledajte šta nam je JOŠ sve stiglo. A stiglo je, pa, iznenađujuće mnogo toga, od paragvajskog satanističkog doom metala, preko psihijatrijskog death metala iz SAD i Nizozemske i abrazivnoe doom avangarde iz Japana, pa do lazarevačkog heavy šutiranja u dupe. Zaista, bila je ovo dobra nedelja.

A počinjemo kao i uvek sa bek metalom. I, bam, ova nedelja je baš kilavo počela po pitanju blek metala i taman kada sam se zapitao hoće li se IŠTA pojaviti da razbije monotoniju meni istozvučećih melodičnih melanholičara, TRASBAM, eto nama Norvežana po imenu Issolei. Ovo je prilično misteriozna ekipa koja ne priča mnogo o sebi i snima albume koji se izdaju tek mnogo godina kasnije. Cilicium je snimljen još 2017. godine a tek sada ga publikuje sjajni norveški Terratur Possessions i ovo je blek metal koji se smešta u udobnu sredinu između intelektualne, cerebralne muzike i sirovog, primitivnog blek prebijanja. Naravno, Issolei su i u muzici dosta hermetični, kako i očekujete, sa dosta disharmonije, ponavljanja, i zvukom koji je aktivno neprijateljski masterovan, ali je ovo i muzika energije (makar i negativne) i emocije (sasvim sigurno negativne). Treba ih izdržati, ali Issolei su meni na ovom albumu mnogo više intrigantni nego bilo šta drugo u blek metalu što sam čuo u toku nedelje:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/cilicium

Britanski Aldorfrea imaju sasvim korektan debi EP, In Deepest Isolation gde je blek metal brz i čvrst mada istovremeno i dovoljno melodičan za potrebe najvećeg dela publike. Nema Aldorfrea neke ambicije da nas obori s nogu originalnošću ili visokom dramom, ali ovo je korektno napisano, solidno snimljeno (mada krajnji produkt, kao što je i običaj, praktično nema dinamike) i donosi potrebnu količinu žestine u moj život. Lepo:

https://youtu.be/CO4gHaJXF94

Švedski Death Epiphany svira mračan, okrutan black/ death metal pun hrskave distorzije i pretećih disonanci. EP Traversing the Blood Mist ima četiri pesme surovog prebijanja i hermetičnog metala, odsviranog vrlo sigurno sa tipično andergraund zvukom koji nije rđav ali je sasvim programski neupeglan sa gitarama koje prže distorziju i škripanja iz sve snage. Tako i treba da bude, naravno, jer ovo je muzika smrti, propadanja, bezumlja. Vrlo lepo:

https://death-epiphany.bandcamp.com/album/traversing-the-blood-mist

Njemački Hrast svira atmosferični blek metal sa vrlo dugačkim pesamam i izraženim melodijama što meni nije prva želja kada slušam blek metal ali debi album ove bavarske ekipe, Beyond the Ethereal Horizon, je zapravo prilično dobro seo na moje uši. Svakako, sve je to, ako hoćete, pretenciozno, po dužini i po zvuku itd. ali Hrast sviraju dovoljno uverljivo za moj ukus, pevanje je brutalno i mada ne kažem da bih ovo slušao svaki dan, vredi da se posluša:

https://hrast.bandcamp.com/album/beyond-the-ethereal-horizon

Kad smo već kod melodičnijeg blek metala koji nije automatski po mom ukusu, glazgovski Aristarchos na prvom i istoimenom albumu pomalo razbija kalup na koji su nas navikli škotski blek metal bendovi, nudeći muziku koja je manje utemeljena na folk motivima a više zanosi na maltene simfonijsku grandioznost. Aristarchos sviraju tako žestoko i svoje aranžmane toliko kite napadnim melodijama da to prelazi na teritoriju onoga što se meni dopada na ime čiste tvrdoglavosti. A, da bude jasno, ovo je i odlično napisana ploča. Dugačke pesme, al odvaljuju iz sve snage:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/aristarchos

Jermenski Violet Cold izbacio je novi EP, Pride a koji sadrži četiri instrumentalne verzije pesama sa recentnog albuma, Empire of Love. Empire of Love smo svi ekstremno pohvalili za lepu mešavinu avangardnog razmišljanja i nežne ljudske emocije ovog proljeća, pa ako ste slušali taj album i mislili koliko bi još bolje bilo da na njemu nema pevanja, Pride je BAŠ za vas:

https://violetcold.bandcamp.com/album/pride-ep

Čileanski Füthan je, pak, blek metal po mojoj meri, žestok, brz, pun zlih rifova i zastrašujućih disonanci, naizgled bez drugih emocija do gnjeva i razjarenosti. Njihova strana split albuma La Eterna Noche sa zemljacima Xalpen ima tri odlične pesme i uprkos tome što sam napisao u prvoj rečenici ne treba misliti da ovo nema opseg, i harmonski i emotivno, samo je fokusirano na agresiju i bes, ali čak i publika sklona melanholičnijem metalu ovde će naći ponešto za sebe. Füthan su vrlo solidno producirani i mada ne znam kakva je Xalpenova strana ovog izdanja, pričamo o vrlo dobrom predstavljanju čileanske scene:

https://futhan.bandcamp.com/album/la-eterna-noche

Kad smo već kod čileanske scene, Apostasy imaju novi demo, Witching Fire - Sabbath 2 i njihov black-thrash metal je ovde u sjajnoj formi. Bend, naravno, ima već tri albuma i postoji duže od trideset godina pa pričamo o iskusnoj, kvalitetnoj ekipi ali divno je videti sa koliko energije i svežine oni treskaju ove lepe pesme. Staromodne, to da, ali nikako zastarele, sa odličnim rifovima, brzim tempom i zvukom koji je dobar a opet vuče na tu lepu old school sirovost. Sjajno:

https://thegreatapostasy.bandcamp.com/album/apostasy-witching-fire-sabbath-2

Sermon of Flames nisu iz Čilea nego iz pitome i prijateljske Irske ali njihov debi album, I Have Seen the Light, and It Was Repulsive je brutalna a pomalo i genijalna kombinacija sirovog blek metala i sirovog death metala koja UŽIVA u disonanci i živi od agresivnosti. Naravno, čista agresivnost bez elegancije nije dovoljna za dobru umetnost ali Sermon of Flames se pokazuju kao ljudi od ukusa pa iako njihove pesme vole buku, haos i hermetičnost, one su uvek pisane da budu maksimalno napete i svirane iz sve snage. Otud je album izuzetno osveženje za mene, sa spajanjem bolesnog, avangardnog death metala i čiste buke (već u trećoj pesmi jedan od instrumenata je bušilica) u oživljenom lešu nesvetog blek metala. Izvrstan pogodak za kultnu etiketu I, Voidhanger:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/i-have-seen-the-light-and-it-was-repulsive

Pređimo na stoner, doom, psihodeliju... Lammping iz Toronta su mi i na svim prethodnim izdanjima bili odlični pa i novi album, Flashjacks donosi očekivano maštoviti psihodelični, fazirani ali suptilno aranžirani, višeslojni psihodelični rok. Lammping su za ovaj album još više izbrusili svoje kompozitorske ali i produkcijske veštine pa pričamo o izdanju koje je zapravo vrlo kompleksno ispod svoje prijateljske, skoro pop-fasade. Pesme su atmosferične i karakterne,a pune interesantnih ideja iskorišćenih na najbolji način za kreiranje psihodeličnog efekta koji se vozi na kvalitetnim harmonskim i ritmičkim strukturama. Lammping su, sada to mogu da kažem bez ikakve sumnje, izuzetan bend koji psihodeličnom roku sa svakim izdanjem donosi svežinu i originalnost i koji ne smete propustiti:

https://lammping.bandcamp.com/album/flashjacks

King Weed otvaraju novu školsku godinu tipično masnim, heavy albumom stoner instrumentala, Slaves Of Freedom. Verovatno već znate da li vam se njihov blend (i brend) psihodeličnog bluza i melodičnog metala dopada a ako ne znate, Slaves Of Freedom je vrlo pristojno produciran album odmerenog tempa i epskog čilovanja uz moćne gitare i stamen gruv. Naočito:

https://kingweed.bandcamp.com/album/slaves-of-freedom

Magnetic Eye Records nas je dosta dugo tizovao najavljujući treći album teksaških LowFlyingHawks. Fuyu (a što bi bila ,,zima" na Japanskom) opravdava visoka očekivanja pružajući nam ploču koja je u jednakoj meri atmosferična i MASIVNA. LowFlyingHawks nisu tek još jedan stoner bend i njihova muzika u sebi ima dosta psihodelije pa onda i postrokerske emotivnosti, nešto ambijentalnih ambcija, a sve to uz prilično heavy zvuk. Ovo je mnogo melodičnija ploča nego što je standard za slična izdanja ali je vrlo raznovrsna i puna lepih iznenađenja:

https://lowflyinghawks.bandcamp.com/album/fuyu

Children of Atom iz Spokejna u Vašingtonu prže vrlo tvrd, šmekerski teški rok koji kombinuje bluz, metal ali i malo fank uticaja da nam skuva neodoljiv obrok rifova, gruva i himničnog pevanja. EP Children of Atom dolazi pet godina nakon prvog albuma (bilo je tu singlova u međuvremenu i ovaj materijal ih sadrži) i pravo je osveženje za nedelju kojoj je očajnički nedostajalo klepetuša, daira i ukusno distorziranih gitara što piče bluz kroz wah-wah pedale. Childsren of Atom su napisali neke od najboljih pesama koje sam čuo u poslednjih sedam dana, pa ih OBAVEZNO treba poslušati:

https://childrenofatom.bandcamp.com/album/ep

Britanski Krachwerke nude ,,stoner and heavy rock, mostly instrumental" na albumu Die Krone ali ovde ima i dosta pevanja i to dobrog. Ovo je muzika sporog tempa ali epskog zahvata, odličnog zvuka i dobro odmerene melodičnosti kojoj ne smeta težina niti ona smeta težini. Pritom, album je podugačak i ima razne interludije i druge interesantne ideje pa ovo apsolutno treba čuti:

https://krachwerke.bandcamp.com/album/die-krone
https://youtu.be/c9txyw_hJFA
Cowl iz Briža su mi najprijatnije iznenađenje ove nedelje. Njihov demo, Lord Cowl ima tri pesme niskobudžetnog ali jako solidnog, pankerskog, gotskog horor-roka splajsovanog sa dum metalom, promućkanog, snimljenog uživo u studiju i namenjenog ispijanju naiskap. Ovo je mračno i prljavo a opet razigrano i zabavno, svakako malo i podugačko ali mu je srce na pravom mestu pa ohrabrujem slušanje, pogotovo uz cenu daunlouda od koliko date.

https://cowldoom.bandcamp.com/album/lord-cowl-demo

Ripple Music ove nedelje ima drugi album sastava Doctor Smoke iz Ohaja i uprkos imenu ne radi se o klasičnom stoner rok bendu. Štaviše, album, Dreamers and the Dead je uz sve svoje doom rock elemente zapravo mnogo brži i dinamičniji od doom ili stoner klasike, mešajući fine, lepo odmerene rifove, sjajno ,,okultno" pevanje i razigranu metal svirku. Bendovi koje Todd dovodi na Ripple Music su retko ,,običan" stoner koji vrti samo bluz i gruv pa Doctor Smoke podsećaju da je izdavač popularan upravo zbog te kombinacije visokog kvaliteta i originalnijeg prilaženja heavy i doom formulama. Album je osvežavajuće raznovrstan, melodičan, himničan i možete ga slušati i sa svojim ne-stoner prijateljima, dakle, još jedna sigurna pobeda za Ripple Music:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/dreamers-and-the-dead

Nemački The Picturebooks imaju novi album, The Major Minor Collective i ovo je prilično zabavan, pomalo avangardni ali svakako zarazno gruverski teži rok sa GOMILOM gostiju i vrlo lepim studijskim zvukom. Ne znam NIŠTA o The Picturebooks ali pošto ih izdaje Century Media siguran sam da imaju solidan pedigre. Ovaj album to potvrđuje, nudeći odličan, glasan, vrlo maštovit rokenrol i ja sam uživao:

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mYllPTD837tyPRl6_DWWyr2JrQAR_oXLA&src=Linkfire&lId=a47102d3-e04b-48b3-a83e-544db7f5137b&cId=d3e78bd7-4c47-11e6-9fd0-066c3e7a8751

Budimpeštanski Liquidacid su bend čiji članovi sviraju u bendovima što orbitiraju oko Psychedelic Source Records kolektiva (Lemurian Folk Songs, Satorinaut itd.) pa vas neće PRETERANO iznenaditi da ova trojka svira instumentalne psihodelične džemove po uzoru na kolege. Album Pillars of Inconsequence donosi četiri dugačka, moćna džema jake distorzije, dobrog gruva i puno psihodeličnih efekata. Kako smo i navikli od budimpeštanskog heavy psych izraza, ovo je sirovo, beskompromisno i uglavnom jako dobro, sa moćnim gitarskim pustolovinama i cenom od koliko date, i ako vam ne smeta pomalo lo-fi zvuk, ne smete ga propustiti.

https://liquidacid.bandcamp.com/album/pillars-of-inconsequence

A i sami Psychedelic Source Records su izbacili novo izdanje ove nedelje, Nagykörű Sessions, još jednu kolekciju džemova snimljenih u uobičajeno rotirajućoj postavi i nemam tu šta da mnogo mudrujem, ovo su dugački, lo-fi džemovi ali odsvirani sa mnogo pažnje da se postigne jedan praktično ritualni osećaj. Snimak je urađen na obali reke Tise pa to MOŽDA objašnjava što su muzičari ovde generalno tiši i meditativnije nastrojeni, sa dosta dab senzibiliteta u muzici, možda u želji da svečani ambijent prirode nekako ugrade u kompozicije koje stvaraju. Kao i obično, ovo plaćate koliko želite:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/nagyk-r-sessions

Paragvajski Lucifer's Children me je raznežio svojim prijatnim, sabatovskim doom metalom. Njihov novi, drugi, album, Signs of Saturn je staromodan i hardrokerski dum, sa lepim, melodičnim rifovima i dobrim solažama. Svirka je vrlo solidna a zvuk, iako očigledno ne rađen u nekoj skupoj produkciji, meni zapravo prija svojom dinamičnošću i prirodnošću. Lidi Ramirez za mikrofonom je vrlo karakterna pevačica ako već ne neka ,,tehničarka" i ovaj album je veoma po mom ukusu a svega je dva dolara:

https://luciferschildren.bandcamp.com/album/signs-of-saturn

Ne znam da li su Teksašani Revan ime uzeli po ONOM Revanu iz igre Knights of the Old Republic, ali njihov EP/ mini album, Altruist Ruined sa šest pesama nudi sjajan, faziran vrišteći teški rok. Ovo nije stoner, niti sludge, a nije ni blek metal ili thrash mada ima elementa svega nabrojanog, sa vrlo sirovim, prijemčivim zvukom, i živom, ubedljivom svirkom. I pesme su napisane dobro, da se iskoriste neke zanimljive ideje i probiju uobičajeni kalupi. Bend iznad svega ima priličnu količinu karkatera pa ovo sa zadovoljstvim preporučujem:

https://revan.bandcamp.com/album/altruist-ruined

Ah, novi Rise to the Sky? Već? Ovaj momak iz Čilea svakako ne miruje i ovo mu je već treći album za poslednjih deset meseci, ali u pitanju je i dalje vrlo dopadljivi death doom sa puno melodije i melanholije. Per Aspera Ad Astra, kako se ova ploča zove je vrlo sigurno sklopljena kolekcija pesama koje ne traju predugo, već taman onoliko koliko treba da izvozaju svoje razigrane melodije, i koje ne idu presporo već taman toliko sporo da deluju svečano i veličanstveno kiči. Ako su vam se dopala prethodna izdanja ovog jednočlanog čuda, sebi dugujete da ovo makar preslušate:

https://risetothesky.bandcamp.com/album/per-aspera-ad-astra

Šveđani Wolves in Haze na drugom albumu, Chaos Reigns sjajno kombinuju stoner doom, sa sve teškim zvukom i niskim štimom, i klasičniji heavy metal pa i nešto malo thrash elemenata za jednu maštovitu i dinamičnu smešu rifova, refrena i pesama. Chaos Reigns je ploča sa jedanaest kompozicija koje imaju pankersku lakoću svirke i stilsku ujednačenost koja se zasniva pre svega na ideji da ovde stil nije toliko bitan i da mora biti prilagođen samim kompozicijama. Vrlo lepo:

https://wolvesinhaze.bandcamp.com/album/chaos-reigns

Za vrlo klasičan stoner rok ove nedelje ćemo se obratiti rimskom bendu Solar Mantra čiji album Away nudi sve što vam treba: šmekerske rifove, ubedljivu ritam sekciju, upečatljive refrene. Solar Mantra nemaju nekakav posebno originalan način tumačenja stoner formule, njihova muzika je tačno ono što čujete u glavi kada pomislite na stoner, ali ovo je svejedno prijatan, zapaljiv album teškog roka i o njemu ne treba puno filozofirati već ga treba slušati, idealno u društvu:

https://solarmantrastoner.bandcamp.com/album/away

Boris su nas obradovali novim živim albumom. No World Tour "In Your Head" 2021 je zapravo snimak nastupa sa partija kojim je obeleženo izlaženje prethodnog studijskog albuma, No, i mada je ovo praktično živa verzija tog albuma, bend ima sasvim drugačiji zvuk (čak i štim) i ovo je agresivno alternativno čitanje istog materijala. Boris su, kao što se zna, ne samo majstori teškog, moćnog metal zvuka već i posvećeni istraživači elektroakustičkih divljina i No World Tour "In Your Head" 2021 je zvuk briljantnog haosa kakav samo ovaj japanski trio ume da skuva. Obavezno.

https://boris.bandcamp.com/album/no-world-tour-in-your-head-2021

Idemo sada na thrash, hardcore, grindcore pa lagano prema death metalu. Kanađani Infrared sviraju kvalitetan, čvrst thrash metal po uzoru na klasičan Bay Area zvuk na svom trećem albumu, From the Black Swamp. Radi se svakako o iskusnim muzičarima pa se i na albumu čuje jedno autoritativno vladanje formom koje uključuje i dobru produkciju ali i promišljenost u pisanju pesama što imaju distinktne identitete i ističu se čestim zanimljivim idejama i sitnim detaljima koji osvežavaju i inače solidne teme. Dvanaest pesama visokog kvaliteta za sve koji vole Testament, Death Angel i sličnu bratiju.

https://infraredmetal.bandcamp.com/album/from-the-black-swamp

Meksički Satan Blood svira prljavi, oštri blackened thrash/ crust i EP Black Speed Of Destructuction (Satanic Singles) je petnaestak minuta lo-fi užitka. Ovo je bend koji hvata na ružnoću i bes ali koji ima taman dovoljno sviračkih veština da zvuči pozitivno besno a ne nekompetentno u svojim izvedbama. Garažna produkcija ali MNOGO duše.

https://youtu.be/JzV52Ees1Rc

No Sexism! Only Fuck'n'Roll! – Decade of Excess je retrospektiva rada brazilskog thrash metal benda Thrashera i radi se o dopadljivom paketu sa čak 23 pesme sakupljene sa njihovih raznih izdanja. Thrashera nisu ,,čist" thrash metal, odnosno njihova muzika je značajno rokerskija, bliža nekakvim korenima ekstremne muzike, dakle, i pankerska, sa generalno jeftinijom, sirovijom produkcijom alii sa mnogo šmeka. Svakako vredno poslušati ako nikada do sada niste slušali ove ljude, možda otkrijete šta vam je u životu nedostajalo:

https://murderrecords.bandcamp.com/album/no-sexism-only-fuck-n-roll-decade-of-excess

Head In A Jar dolaze iz Sidneja, imaju već dva albuma a novi EP, Suburban Witchcraft donosi četiri pesme vrlo prijatnog, energičnog thrash metala sa malim zanošenjem ka thrashcoreu. Head In A Jar imaju mašte i rifovi u ovim pesmama znaju da prijatno iznenade, ali im je svakako najjače oružje dobar gruv i spontana energija kanalisana kroz disciplinovanu svirku. Na pevača se valja navići ali meni se dopada njegovo očajničko lajanje. Vrlo lepo:

https://headinajar.bandcamp.com/album/suburban-witchcraft

Nemački Nocturnal izdali su četvrti album, i to za Dying Victims pa to odmah sugeriše dobar provod. A što se i dobija, ako volite prljavi, old school black-thrash metal. Serpent Death nije lo-fi ploča ali ima iznenađujuće prijatan, starinski zvuk sa svirkom koja je daleko od kompjuterske preciznosti kakva se danas maltene podrazumeva u ekstremnom metalu. Ovo je živo dinamično, puno ljuljanja tempa i šaranja po činelama a pošto je miksovnao i masterovano da se sve dobro čuje, time je još simpatičnije. Nocturnal, ključno, pišu odlične rifove i dobre pesme koje drže pažnju i ne puštaju čoveka da se odlepi dok se album ne završi. Retko se u ovoj muzici čuje nešto ovako originalno i maštovito:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/nocturnal-serpent-death

Fight The Vomit iz Finiksa u Arizoni prže prljav i anarhičan crustpunk na svom EP-ju Bridgeless. Iako je ovo jako distorzirano, puno fidbeka i jeftinog reverba na vokalima, muzika je zapravo napisana maštovito i odsvirana ubedljivo pa se bend ističe onim najređim što čujemo u ovakvoj muzici: idenitetom. Fino. Plaćate koliko poželite:

https://fightthevomit.bandcamp.com/album/bridgeless

Hate Offering iz Portlanda sviraju bolestan, disonantan grindcore/ thrash na istoimenom EP-ju, sa vrlo solidnim zvukom i popriličnim trudom oko pesama. Ovo su ekonomične ali ne prekratke kompozicije koje imaju vremena i za aranžiranje i za brže delove, pa i za malo gruva, a zvuk benda je onaj masni, teški, bogati, nisko naštimovani i basom umilno ispunjeni metalni stil koji tako dobro paše ovoj muzici. Odlično pevanje, odlično sve, Portland uvek isporuči:

https://hateoffering.bandcamp.com/album/hate-offering-ep

Take 'Em Down iz Džakarte na istoimenom EP-ju sviraju staromodni i vrlo simpatični metalizirani hardcore. Ovo je kao da slušam neki finski bend iz 1983. godine, recimo, sa samo za nijansu boljom produkcijim. Take 'Em Down, dakle, ne osvajaju nekom originalnošću niti inovativnošću ali zvuče autentično i onako simpatično luzerski. Meni divno:

https://takeemdown.bandcamp.com/album/take-em-down

Crime Scene iz Antverpa su pank metal bend kome peva niko drugi do Jerry A iz Poison Idea. Kako su se spojili, ne znam, ali demo Crime Scene demo tape je prijatan teži rokenrol koji definitivno nema genijalnost Poison Idea ali pokazuje potencijal benda da bude sasvim pristojan zasebni entitet. Jerry je uobičajeno sjajan i sa interesovanjem ću pratiti šta bend dalje radi. Dodaću i da je sedam dolara za dve pesme malo ambiciozno ali hajde, bend ima malo star powera na svojoj strani:

https://crimescenebelgium.bandcamp.com/album/crime-scene-demo-tape

Nordt iz Brunsvika mešaju hardcore, death metal i black metal na svom prvom EP-ju, Ride for Death za jednu salatu rifova, harmonija i ritmova koja na kraju nema puno osebujnog karaktera, ali je makar korektno sklopljena od sasvim funkcionalnih delova i ako ne tražite neku mnogo visoku logiku u ovim pesmama, uz njh se može lepo klimati glavom i uživati.

https://nordtofficial.bandcamp.com/album/ride-for-death

A Grindcore Tribute To Nirvana je upravo ono što mu ime kaže, kompilacija trideset grindcore bendova koji obrađuju Nirvanu. Jeste li za ijedan od njih čuli? Verovatno ne? Valjaju li? Mnogi, zapravo, da. Ko obrađuje Smells Like teen Spirit? Zapravo niko. Ove pesme nema na albumu jer je verovatno smatrana suviše savršenom da bi je iko pipnuo. Probajte ovu kompilaciju, ima zanimljivih momenata:

https://suddenstrikerecords1.bandcamp.com/album/a-grindcore-tribute-to-nirvana

Preskočio sam par poslednjih split izdanja Agamenon Project (koja i dalje izlaze na nedeljnom nivou) ali Agamenon Project x SDM je solidno zanimljiv. SDM su vrlo pristojan old school thrashcore/ grindcore sastav sa šet kratkih, efikasnih pesama na ovom izdanju a Agamenon Project obrađuje Nirvanu (!), Ratos de Porao i Misfitse. Vredi! A plaća se koliko god date:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/23-21-agamenon-project-x-sdm

Grex iz Čilea su na EP-ju Transición Mental pokazali svoj najbolji profil, nudeći nam težak, rifaški deaththrash i, ako volite zle gitare, mošerske rifčine, blastbitove i divljački vokal, Grex imaju, što se kaže, vaš broj. Četiri pesme poštene, momačke, znojave svirke napravljene za šutku, producirane korektno, ponekada je to sasvim dovoljno.

https://grexband.bandcamp.com/album/transici-n-mental

Headshrinker iz Denvera su projekat članova Polyptych i Havok a debi album, Callous Indifference je praktično konceptualni album koji se bavi istraživanjem mentalne bolesti ne kao objekta morbidne fascinacije kako to u metalu ume da bude, već na jedan empatičniji način. Je li death metal, makar i progresivni pravi medijum za ovakve operacije? Pa, jeste, jer ovo je muzika puna bola i agonije, ali urađena respektabilno, sa kompozicijama koje ubacuju death metal, doom, depresivni blek metal pa i elemente industrijske muzike u blender i na drugu stranu izbacuju masu interesantnih pesama koje su nepredvidive a opet interno dovoljno zaokružene da Headshrinkerovo eksperimentisanje ne zvuči kao samodovoljno. Vrlo lep zvuk i jako dinamičan master su dalje prednosti ovog albuma koji sa svakim slušanjem otkriva po jedan nov nivo među svojim disonancama i rifčinama.

https://headshrinker.bandcamp.com/album/callous-indifference

Bloodphemy iz Utrehta na svom četvrtom albumu, Blood Sacrifice takođe se bave (između ostalog) mentalnim bolestima, ali na mnogo žanrovskiji način. Primereno, i muzika je divljački mada disciplinovano odsviran death metal severnoevropskog tipa, sa relativno jednostavnim aranžmanima i naglaskom na rifu i melodiji radije nego na kompleksnim ritmovima ili promenama tempa. Bloodphemy su brutalni, sa moćnim zvukom i ubedljivom izvedbom i ovo je ploča za ljude koji death metal vole na nivou agresije i abrazije a ne zanimaju ih progresivne tendencije. Opet, da me se ne shvati pogrešno, Bloodphemy ne pišu glupe ili generičke pesme (slušajte Conviction, recimo, za interesantan ritam i aranžman), već samo svode svoju muziku na krtinu. Odlično:

https://youtu.be/OKsdQz9PZ2M

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 04-09-2021, 14:01:55

Za ljubitelje nepšto progresivnije, modernije a svakako američkije varijante death metala, Broken Glass Sanctuary iz Bej Ejrije u Kaliforniji ima prvi album, A Kingdom Below i ovo je simpatična i slušljiva ploča death metala koji flertuje sa progresivnim deathcore zvukom, ali se uglavnom drži sa death metal strane plota. Generalno, za onog koga ne zanimaju podžanrovske distinkcije i ratovanja unutar metal zajednice, ovo je ploča brutalnog zvuka i krvoločnih rifova:

https://brokenglasssanctuary.bandcamp.com/album/a-kingdom-below

Kad već pominjemo deathcore, Carnifex imaju novi album i mada to, naravno, nije moja muzika, fer je reći da je osmi album kalifornijskog benda vrlo korektan i da će njihovoj publici, pretpostavljam, biti potaman sa svojim blago progresivnim stremljenjima i još uvek beskompromisnim zvukom. Lično, Carnifex mogu lepo da trošim na nivou, recimo pola pesme ili jedne cele pesme pa da se malo odmorim pa da idemo dalje, ali primećujem koliko ovde ima proggy upliva, sa klavirima i klavijaturama između klasičnog deathcore nabadanja tako da... idu i oni napred valjda. A i aploudovali su ceo album na JuTjub što je vrlo korektno.

https://www.youtube.com/watch?v=yEBNruYiLXM&list=OLAK5uy_koXxwntaoVtYYN5cGPCG7g-MNV0w5Mafo

Nunslaughter nastavljaju da imaju odličnu 2021. godinu, pa posle vrlo solidnog EP-ja od pre nekoliko nedelja, stiže i novi album, Red Is the Color of Ripping Death. Za EP sam rekao da je solidan ali ne naročito inspirisan, ali čini se da se bend samo čuvao za glavno jelo, pa je Red Is the Color of Ripping Death naočita i dopadljiva kolekcija jednostavnih, ali vrlo tr00 pesama old school death metala. Nunslaughter ne komplikuju, na kraju krajeva bend postoji skoro tri i po decenije i ovo im je (tek!) šesti album, tako da se formula dobro zna a opet nije izlizana, i ovde dobijamo fine rifove, ekspresivno pevanje, generalno odličnu izvedbu i zvuk koji je živahan. Pesme su načelno kratke, vrlo efikasne i album nema šanse da dosadi jer ovih 14 komada brzo proleti i čoveka ostavi žednim za još. Sjajno:

https://nunslaughter.bandcamp.com/album/red-is-the-color-of-ripping-death

Fini debi EP za Xenospawn iz Ajove: Eternal Bloodlust ima tri pesme žestokog brutalnog death metala koji se drži dosta old school formula, pa iako ima solidno aranžirane pesme, ne preteruje sa komplikacijama i pazi da ponudi dobre, mračne, raspale rifove i evokativne solaže. Zvuk je takođe nešto prirodniji nego što je standard za moderni death metal pa Xenospawn odmah zvuče simpatično a ovo su i tri lepo napisane pesme pa mogu da kažem da je u pitanju impresivan debi:

https://xenospawn.bandcamp.com/album/eternal-bloodlust-ep

Abdomen Canvas sa Floride na Metal Archivesu imaju samo jedan prikaz za jedan od svoja tri EP-ja iz prošlih decenija i ocena koju su dobili u tom prikazu je... er... nula. Metal Archives ima dobro dokumentovani bif sa deathcoreom kao žanrom, ali povratničko izdanje, Abdomen Canvas je album, naslovljen Sacrosanct i mada je ovo daleko od nekakve ozbiljne lektire, meni nije bio nesimpatičan. Ovo nije detahcore već melodični death metal koji se ni ne trudi da sakrije napor da se emulira The Black Dahlia Murder i mada je produkcija jeftinija (pogotovo užasno nedinamičan bubanj bode uši), a pesme su pisane po formuli, album svakako ima dovoljno lepih kvaziklasičnih melodija i dovoljno visok tempo da meni bude simpatičan. Recite da imam niske kriterijume ali kad bend ne smara ,,meditativnim" pasažima, nemaštovitim brejkdaunovima i kojekakvim introima itd. onda meni ne smetaju ni deathcore vokali ni ništa drugo:

https://abdomencanvas.bandcamp.com/album/sacrosanct

BlightMass iz Tampe pronose plamen kvalitetnog death metala koji vezujemo za ovaj grad na Floridi a njihov drugi album, Harbinger of Lucidity ima lep, old school zvuk, ali i vrlo kvalitetnu, pa i ,,tehničku" svirku koja impresionira kad se čovek udubi u detlaje. No, pesme su ovde u prvom planu, a ne tehničke demonstracije i Harbinger of Lucidity je zaista prijatna ploča death metala koji je i gruverski i brz i melodičan i mračan, baš ono sve što treba:

https://blightmass.bandcamp.com/album/harbinger-of-lucidity-2

Kanadski Dead Soul Alliance svira već nekoliko godina i ima iza sebe jedan EP ali Behind the Scenes im je prvi album i kao takav, meni je prilično lepo legao. Ovo je onaj moderni old school death metal koji ne voli da preteruje u komplikovanju aranžmana i važniji su mu dobra atmosfera i moćan rif od neparnih ritmova i egzotičnih harmonija. Meni to, moram da kažem, vrlo solidno funkcioniše uz jako dinamičan master koji dopušta da se ovo izdanje momački odvrne i uživa u talasima moćnih gitara i rešetanju bubnjeva. Bendu se prigovara da je ovo malo suviše standardno i nemaštovito, ali Dead Soul Alliance sviraju žustro i album traje jedva 34 minuta, ne uspevajući da preko svojih devet pesama ikako dosadi. Snažno, živo, ubedljivo, sa odličnim zvukom meni je ovo jako prijalo:

https://dsadeath.bandcamp.com/album/behind-the-scenes

Filth Chasm imaju demo sa tri pesme, Demo '21 i ovo je lo-fi death metal pokolj po receptima starih majstora, sa jeftinim, prštavim distorzijama, non-stop krljanjem i demonskim kricima na mesto pevanja. Filth Chasm rade u tradiciji blackened death haosa koju su utemeljili veliki prethodnici poput Blasphemy i vrlo uspešno nude maltene nefiltrirani haos za vaše slušalačko uživanje. A ja sam, da ne bude zabune, uživao, ovo je vrlo energično i moćno. Jedini problem je što, da biste dobili download morate da kupite kasetu, ali ako ste hardkor to ćete učiniti sa apetitom:

https://stygianblackhand.bandcamp.com/album/demo-21

Ovo je bila dobra nedelja za Floridu pa smo dobili i konačno prvi album sastava Wharflurch koji od kraja 2019. godine izdaje masu muzike u kraćim formama. Psychedelic Realms ov Hell ima šest pesama teškog, hermetičnog old school death metala koji voli moćan, veliki rif, nizak štim i generalno mračnjaštvo. Bend je psihodeliju iz naslova ne shvata kao licencu da mnogo eksperimentiše sa komponovanjem pa se ona nalazi pre svega u detaljima (slušajte npr. intro za Abandoning Reality), ali i u gruvu koji proizvode ovi tamni, polomljeni rifovi i neumoljiv ritam. Glavno je svakako da Wharflurch ovde demonstriraju vrlo solidno shvatanje kako se pišu kvalitetne pesme koje i pored sve te hermetičnosti i mraka umeju da slušaoca puste ,,unutra" i tamo ga zadrže. Plus, zvuk je vrlo zanimljiv. Odličan debi i obavezna lektira za OSDM slušaoca:

https://wharflurch.bandcamp.com/album/psychedelic-realms-ov-hell

Beyond Grace su iz Notingema i na svom drugom albumu, Our Kingdom Undone sviraju moderno produciran, ali i malo progresivan death metal. Nije ovo baš skroz po mom ukusu, Beyond Grace imaju isuviše tog skoro djentovskog senzibiliteta u svojoj muzici ali ovo je svakko dobro napisano i ubedljivo izvedeno sa dovoljno dobrih ideja da sam ja album slušao sa zanimanjem i na kraju bio zadovoljan tim progresivnim smerom kojim bend ide, Pored totga, kad se uzme u obzir da death metal albumi generalno u skoro 100% slučajeva imaju nacrtane demone i rastrgnuta tela na omotu, kombinacija gole žene sa keltskim crtećima po telu i konja na kome ona jaše je još i osvežavajuća:

https://beyondgrace.bandcamp.com/album/our-kingdom-undone

Pređimo na poslednju sekciju u kojoj je klasični heavy zvuk i njemu srodne stvari. Lazarevčani Claymorean mogu da se pohvale trećim albumom ove nedelje (petim ako računate i staru inkarnaciju benda) i, to da se zaista LEGITIMNO pohvale. Eulogy for the Gods stiže četiri godine nakon prethodnog albuma i ovo je pošten, znojav a melodičan heavy metal sa dosta power metal elemenata, vrlo solidnom produkcijom i pesmama koje fino spajaju klasičan heavy pristup sa nešto progresivnijim power elementima. Kao stari Iron Maiden fan, pozdravljam da se u zvuku Claymorean čuje dosta uticaja Maidena pored očiglednih Virgin Steele korena (uključujući jednu njihovu obradu), ali ovo je sazreo materijal, muzika koja se ne oslanja na kopiranje postojećih predložaka već daje legitiman originalni doprinos žanru. Ritam sekcija je ubitačna, i zvuči vrlo živo, obojica gitarista zvuče veoma dobro (uključujući solaže) a pevačica Dejana Garčević odvaljuje, pružajući, prljav, energičan, old school performans koji nam daje zlo i naopako u potrebnim dozama. Ako išta mogu da kritikujem to je da su pesme na engleskom a da naglasak u pevanju (i njen i ostatka benda kad ubacuju bek vokale) ume da bude malo balkanski tvrd ali nije to dilbrejker. Album u celini je vrlo dobar i sa uživanjem sam ga slušao možda i malo iracionalno ponosan što Lazarevac ima bend sasvim svetske klase i to ne u smislu produkcije ili imitiranja postojećih predložaka već u pogledu karaktera i identiteta.

https://claymore1.bandcamp.com/album/eulogy-for-the-gods

Malison iz San Dijega su vrlo drusan, a melodičan power metal bend koji spaja nakićenost klasičnog heavy izraza sa energijom thrasha. Što ume da bude idealno. Drugi album benda, Death's Embrace možda nije BAŠ idealan ali Malison imaju vrlo solidnu formulu koja im uglavnom ne dopušta da upadnu u previše cheesy pozeraja niti da se pesme svedu na sprinterske vežbe. Death's Embrace ima i taman toliko progresive u svojim aranžmanima da stvari ostaju sveže tokom osam komada a kvalitet svirke i produkcije su na vrhunskom nivou da se karakteristična energija koju bend ima ubedljivo prenese na slušaoca. Veoma dobro:

https://malison.bandcamp.com/album/deaths-embrace

Konačno, album nedelje je svakako sedamnaesti studijski album Iron Maiden i to ne samo zato što je u pitanju meni najomiljeniji bend svih vremena. Hoću da kažem, Senjutsu je legitimno dobra ploča i koliko god ja bio neobjektivan na ime svoje skoro četrdesetogodišnje ljubavne afere sa ovim bendom (i činjenice da skoro sve u metalu posmatram iz perspektive koju je definisao Iron Maiden), te svestan da je i veliki deo sveta jednako neobjektivan i da Mejdni uvek dobijaju solidnu količinu pozitivnih kritika ma šta objavili, rekao bih da se može objektivno tvrditi da je Senjutsu iznenadio metal zajednicu širom globusa. I to ne samo zbog toga što je bend namerno krio da je album u pripremi sve dok pre nekoliko nedelja nije pustio prvi singl, Writing on the Wall, na internet, pokazujući da se muzički nije ništa radikalno promenilo a da bend proživljava ne drugu već ko zna koju po redu mladost, sa spotom urađenim u simpatičnom anime stilu. Senjutsu je, tematski onako bizaran mišmeš tinejdžerskih pop-opsesija i ,,odraslih" meditacija o ratu i smrtnosti kako smo već navikli da očekujemo od ovog benda, a muzički se radi o destilatu praktično svega što je Iron Maiden nudio još od reujedinjenja sa Dickinsonom i Smithom pred kraj prošlog stoleća. Dakle, TU nema mesta iznenađenjima. Ovo je sada već oprobana mašina – autorski sa kompozitorskim dužnostima uredno razdeljenim između Stevea (kome ponegde u pomoć priskoči Gers) i Smith/ Dickinson komboa, ali i producentski sa Kevinom Shirleyjem koji se danas sa Harrisom potpuno razume i pronalazi prilično srećnu sredinu između naturalističkog zvuka i glasnog masteringa očekivanog od današnje rok muzike. Ja, naravno, više i ne očekujem da ijedan album Iron Maiden zazvuči onako zdravo kako je zvučala trilogija The Number of the Beast – Piece of Mind – Poweslave , ali Senjutsu ima prihvatljiv zvuk sa bubnjevima koji drže dosta svoje prirodne akustike i sintisajzerima koje Shirley uglavnom drži pod kontrolom. Video sam da ljudi dosta gunđaju na klavijature na ovom albumu – a što me je podsetilo na mene kad sam imao 12 godina – ali Maiden ih već duže od tri decenije koriste samo za ukras pa je to slučaj i na ovom albumu.

Šta još očekujete? Da Murray i McBrain sviraju uobičajeno fantastično bez ikakve ambicije da se istaknu autorski, zadovoljni znanjem da bez njih ovaj bend naprosto ne bi zvučao onako kako smo navikli da zvuči i da upravo na ime njihove pouzdanosti Steve i ostali autori u grupi imaju slobodu da muzički inoviraju. Ne mnogo, naravno, evolucija zvuka Iron Maiden je glacijalno spor proces, ali ipak inoviraju.

Senjutsu je album koji možda najsrećnije do sada odmerava odnos progresivnog metala koji je Steveu očigledno blizak srcu još od ranih devedesetih, i potrebe da se kreiraju pesme sa velikim, himničnim refrenima. Smith i Dickinson su ovde, naravno presudni u kreiranju keči, zaraznih hitova koji, verovanto, po Steveovom mišljenju, nemaju PREVIŠE supstance ali Steve nije glup čovek i razume potrebu za pesmama uz koje se udara nogama o zemlju i mlati glavom, pa je tako pomenuta Writing on the Wall sasvim dobar izbor za prvi singl (sa svojom ,,kantri" temom za koju Smith kaže da je zapravo aluzija na ostrvski folk iz kog je kantri i nastao i sjajnim razvojem teme nakon refrena) a, recimo, energična, rokerska Days of Future Past (neko nam je čitao klasični Uncanny X-Men? Rispekt.) bez obzira na svoje srazmerno kratko trajanje i vrlo potrošnu tematiku, osvaja sjajnim refrenom i jačim tempom. Smith i Dickinson su veoma razrađen tandem pa je i njihova The Darkest Hour varijacija na tipično steveovske prog-folk komade sa setnom ratnom tematikom, ali sa manje meandriranja u aranžmanu i više, hajde da kažemo, hitoidnog potencijala. Smith, međutim, pomaže i Harrisu na naslovnoj pesmi koja ima, za Maiden, prilično originalnu ritmičku matricu i vrlo lepo razvijenu folk-temu i čovek prosto zažali što Steve i Adrian ne sarađuju češće jer je ovo jedno od najboljih otvaranja albuma Iron Maiden u ovom veku. Zapravo, ovo je i jedan od najboljih ALBUMA Iron Maiden u ovom veku, fokusiraniji i sigurniji od meni inače sasvim pristojnog The Book of Souls (od čijeg je izlaska prošlo, sedite ako stojite, čak ŠEST godina) a daleko ubedljiviji od inače slabijeg The Final Frontier, pa i zreliji, kompozitorski i zvučno od A Matter of Life and Death sa kojim deli dosta tema i interesovanja. Dance of Death je, možda iznenađujuće, album sa najboljim pojedinačnim pesamama koje su Maideni napisali posle 2000. godine, ali tu se radi o dosta neujednačenoj ploči...

Kakogod, Senjutsu najbolje trijumfuje na mestu gde sam to najmanje očekivao, u pesmama koje je napisao sam Steve Harris. Stivova opsesija ,,progresivnim" aranžmanima koja je još nekako držana pod kontrolom osamdesetih a onda potpuno eksplodirala kada su prvo Smith a onda Dickinson napustili bend izvor je mnogo naprosto napumpanih, predimenzioniranih pesama koje traju daleko duže nego što to ima smisla i toliko liče jedna na drugu da je meni teško da ih razlikujem. Kada mu u njima pomažu drugi autori, recimo Smith, to ume da bude veličanstveno – Paschendale je i dalje jedna od najboljih pesama koju je bend ikada napravio – ali često je u pitanju samo generičko ređanje rifova i tema. Na prošlom albumu je Dickinson na sebe preuzeo dobar deo ove dužnosti (pa su podugačke If Eternity Should Fail i Empire of the Clouds njegove i... recimo da su u pitanju tek poluuspešni eksperimenti) ali 'Arry se na ovom vratio i to u opakoj formi. Nije sve što je Harris ovde izmaštao savršeno, recimo, Hell on Earth koja album zatvara je puna maštovitih momenata ali je aranžmanski skarabudžena i vidi se da joj je falilo još vremena u rerni, ali kada radi, Harris ovde STVARNO radi. I opet, nije da se on ikako odmiče od formule, praktično za svaku njegovu pesmu unapred znate kako će ići – imaće uvod bez ritma sa bas gitarom koja razlaže akorde, imaće folklornu temu preko koje Bruce peva prateći je bez ikakvih intervala, imaće ređanje urednih harmonija koje znamo već decenijama, imaće promenu ritma, možda i tempa prema kraju pa finale u kome se sve umiruje i vraća razlaganju iz uvoda – ali Steve ovde naprosto sjajno pogađa i teme i njihovu smenu i kreira neke od najmemorabilnijih trenutaka u novijoj istoriji benda. Čak su i Stratego i The Time Machine, napisane sa Gersom primeri kako Harris ovde bolje kontroliše svoje proggy impulse i kreira pesme koje pored rifa, ritma i teme imaju i ATMOSFERU, pa i karakter, Lost in a Lost World gotovo da zvuči kao nešto sa Seventh Son i to u najboljem mogućem smislu, a Death of the Celts i The Parchment su mudro ostavljene za pred kraj albuma jer se radi o Harrisovim najboljim momentima u poslednjih petnaestak godina. Ova prva je, praktično drugi deo The Clansmen samo sa mnogo sigurnijim i interesantnijim aranžmanom, i, uostalom, mnogo boljom keltskom temom u osnovi kompozicije, a ova druga je praktično Powerslave 2 sa preko dvanaest minuta najfinijeg modernog Mejdna (i sa sasvim neočekivanim škripanjem magneta na gitari tokom srednjeg dela koje se jako čuje kada slušate na slušalicama) i da sam se ja pitao ona bi bila i poslednja na albumu.

No, to kad ja budem producent, a za sada samo mogu da konstatujem da sam ovaj album za ova dva i po dana otkad ga imam preslušao više puta nego praktično ijedan još od Dance of Death i da mi je srce puno što vidim da internet uglavnom reaguje isto kao i ja. Iron Maiden su institucija za sebe i sa njima je danas nemoguće porediti bilo Metaliku bilo Judas Priest. Ovo je bend koji sada postoji izvan istorije, potpuno nedodirljiv za trendove i koga kritičko mišljenje može da dotakne samo na ime estetike a što je i najbolje. Uostalom, koji drugi bend ove veličine, ovako korektno kao Mejdn, album odmah po izlasku stavi čitav na JuTjub da i sirotilja može da ga sluša koliko joj duša ište? Ni jedan drugi. Mejdn su jedni i jedinstveni i ovaj svet je blagosloven dok ih ima.

https://www.youtube.com/watch?v=vxgTpbKUANQ&list=OLAK5uy_lOKixIE2WqOPw5scdz7VEb3sU8zfpsYOU

Meho Krljic · 11-09-2021, 13:09:03

Ili je ove nedelje metalna ponuda bila ekstraordinarno skromna ili sam ja bio mrzovoljniji nego inače. No, nije da nije bilo šta da se čuje:

I, naravno, krećemo od blek metala, i to sa severa Evrope, kako je i red. Iako je Hladomrak tehnički iz Švedske, mastermajnd iza ovog projekta, Евгений Игоревич Шкенёв aka Evgenerator, aka Furious je Letonac. Tako da treći album benda, Archaic Sacrifice ima fini odnos skandinavske žestine i slovenske osećajnosti. Ovo je jako dobro producirano, sa moćnim, ubitačnim zvukom i svirkom koja je ,,tehnička" a da ne zvuči beživotno mehanički. Ovo je još impresivnije s obzirom da je Евгений odsvirao sve instrumente i samo vokale poverio Tommyju Åbergu iz Cemeteriusa. I onako kako su vokali izvrsni, tako je i muzika besna a suptilna i nijansirana. Hladomrak uspeva da zvuči jako agresivno a da ima dinamiku i da ne ide svom snagom sve vreme uz pesme koje u blek metal matricu ubacuju samo malo death elemenata da to zamiriše. I odlično je:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/archaic-sacrifice

Mehenet iz Nju orleansa je vrlo zanimljiv na svom drugom albumu, Ng'ambu gde se satanizam i okultne teme sa lokalnim, južnjačkim mirisom mešaju sa muzikom koja klasični, zli blek metal vodi u smerovima koje možda niste očekivali. Mehenet su sjajni jer njihovo razmišljanje izvan zadatih granica ne rezultira nekakvim agresivnim eklekticizmom već im pesme sasvim organski probijaju kalupe i zvuče originalno i samouvereno. Odlično napisana, odlično producirana ploča vrhunski originalnog blek metala iz Luizijane. Ne propustiti:

https://stygianblackhand.bandcamp.com/album/ngambu

Indonežani Navalum imaju simpatičan prvi demo kojim se, jelte, predstavljaju javnosti. Na materijalu, takođe naslovljenom Navalum ova postava nudi četiri pesme lo-fi blek metala koji ima sve što treba: melodiju, energiju, karakter. Ovo nije ispoziran, ,,žanrovski" blek metal nego muzika što dolazi, čuje se to, iz srca i tako je i svirana, srčano i pošteno.

https://navalum.bandcamp.com/album/navalum

Simpatičan debi EP i od strane Unholy Strength iz Feniksa u Arizoni. Ovo je melodičan ali trešerski energičan blek metal koji uspeva da izmeša dosta sirov kvalitet produkcije sa idejama koje deluju kao daleko iznad budžeta i nivoa iskustva benda a da to na kraju deluje makar simpatično ambiciozno a ne samo svaštarski. Tomes of Heavens Apocalypse je vrlo solidan i obećavajući početak za ovaj bend:

https://unholystrength.bandcamp.com/album/-

Portlandski Hexalter na EP-ju Perishing in Muted Reality odvaljuje vrlo energičan black death metal koji ima praktično grajndersku oštrinu sa pesmama koje su jako brze i surove, spakovane u minut-dva, ali i sa izvrsnom svirkom pa i dobrim zvukom. Sve što tražim od ekstremnog metala u jednom ekonomičnom paketu:

https://hexalter.bandcamp.com/album/perishing-in-muted-reality

Švedski Hersir sviraju vrlo tipičan švedski blek metal na demo snimku The Old Domains of a Wicked Wraith. No, ovo je dobro, sa odličnim zvukom, odličnom svirkom i dobrim, pamtljivim pesmama. Hersir idealno mešaju epsku atmosferu i energičnu izvedbu za pesme koje slave stare ratove, ruševine negdašnjih slavnih kraljevstava, bla bla bla. Hoću da kažem, nije da bend ima neki originalan pristup blek metalu ali unutar tradicije kojoj pripadaju – odlični su:

https://hersir.bandcamp.com/album/the-old-domains-of-a-wicked-wraith-demo-2021

Brazilski trio Vulthum na svom debi albumu, Shadowvoid zvuči vrlo iskusno a što nije neko čudo kad se vidi da su članovi svirali i još sviraju u mnogo drugih bendova i projekata. Ovo je stoga vrlo zaokruženo u estetskom smislu, nudeći old school black metal na tragu 2nd wave senzibiliteta sa dosta sirovosti u zvuku i prednosti koja se daje jednostavnim a efektnim kompozicijama punim mračne, sugestivne atmosfere i zlih rifova. Produkcija je, dakle, adekvatno ,,andergraund", sa dosta dinamike u masteru (mada je gitara očekivano nedinamična i više služi kao zid zvuka nego što vodi kolo) a bend svira vrlo korektno, pa ko voli ovakav blek metal ima čemu da se poraduje:

https://youtu.be/nPKucAz8uuE

Njujorčani Funeral Dancer sviraju vrlo zanimljivu kombinaciju blek metala, panka, pa i malo hevi metala na istoimenom demo snimku (drugom u karijeri benda). Ovo je muzika koja zvuči sirovo i neposredno, snimljena verovatno sva odjednom u nekom jeftinom studiju, ali odlično miksovana i stilski zapravo suptilna i sa mnogo dobrih ideja kako kreirati black metal i blackened rock'n'roll koji nije samo kopija Tribulation, dati mu osobenu oštricu i ekstremnije elemente a da sve zvuči logično. Samo dolar a puno radosti na ovom izdanju:

https://funeraldancer.bandcamp.com/album/funeral-dancer

Da li nas je finski Goatskullt ikada razočarao? Ne verujem da jeste. Novi EP, Tevras KIDA, nudeći napržen, prelepo distorziran i hrskav blek metal koji svoju sirovost i brzinu pakuje u odlične pesme ali i u dobru produkciju, pokazujući kako zapravo treba raditi blek metal koji počiva na toj ideji da je u početku bio pank ali da nije nikakva greota ukrstiti ga sa melodičnijim i maštovitim metla temama. Ovo je fenomenalno odsvirano, vrlo karakterno i svaka pesma ima svoju temu i karakter. Izvanredno:

https://goatskullt.bandcamp.com/album/tevras

Stoner! Kosmonaut iz Ohaja, naši stari znanci, imaju novi album, jedva četiri meseca posle prethodnog, koji je i sam došao jedva pola godine pre prethodnog. Surova hiperprodukcija, ali Even Horizon je solidna stoner ploča, kao i sve pre nje, koja donekle nedinamični zvuk (posebno u domenu bubnjeva) nadomešćuje solidnim trudom oko pesama. Svaki komad ovde ima neku distinktnu crtu i ovo nisu prosti bluz džemovi sa jačim distorzijama pa Kosmonaut i dalje opravdava pažnju koju mu poklanjamo, a i ovo izdanje se daje po ceni koju sami određujete:

https://kosmonautofficial.bandcamp.com/album/event-horizon

Kalifornijski Zodiac Rippers su na taman idealnom mestu između psihodelije, teškog roka i acid punka da zvuče autentično i interesantno. Njihov EP, Tales From the Old Spell donosi nam pet pesama snažnih rifova, jako dobrog gruva i moćne psihodelije a sve odsvirano ekonomično, spontano, sa prirodnim zvukom koji možete odvrtati jako glasno. Odlična ploča:

https://zodiacrippers.bandcamp.com/album/tales-from-the-old-spell

Poljski Smoke Rites su vrlo cool na svom prvom (pretpostavljam prvom) EP-ju, The Rite Of The Smoke, a što je dobro jer bi bilo greota protraćiti omot sa ženom maskiranom u divokozu i stidno skrivenom iza lista kanabisa na nekakav slab materijal. Smoke Rites voze odličan stonerski gruv sa idealnim udelima težine i psihodelije te SJAJNOM pevačicom koja totalno otima pažnju kad god se oglasi. No, bend pazi da ne stavi sve pare na nju i ovo su hipnotičke, odlično napisane i odsvirane pesme sa briljantnim poigravanjima harmonijom, tempom i atmosferom ali tako da sve zvuči prirodno. Maksymina Kuzianik na mikrofonu dominira iz sve snage ali ovo je bend dobar u svakom segmentu. Sjajno.

https://smokerites.bandcamp.com/album/the-rite-of-the-smoke-2

Čikaški The Waterfall King je zanimljiv, atmosferični teškometlani projekat smešten negde između doom metala, industrial metala i, recimo, djenta, ali sa dovoljno lo-fi zvukom da to ne deluje pretenciozno i kao da ima koncepta u višku. Debi album, Vol. 1 ima možda previše djentovskog udaranja po jednoj noti od sorte koja meni ne znači mnogo, ali The Waterfall King svakako gledaju da iz svoje formule izvuku što više mogu pa su pesme primereno maštovite u okviru granica koje su ljudi sebi zadali. Ovo podrazumeva i vrlo solidno melodično pevanje i The Waterfall King je svakako bend koji treba probati. Makar jednom:

https://thewaterfallking.bandcamp.com/album/vol-1

Grci Black Stone Machine imaju odličan novi EP, One With the Horde koji podseća na vitlanost grčkog stoner/ desert rock zvuka. Ovo je odlično napisano, odsvirano i snimljeno i moja jedina zamerka ide na falševe u pevanju, ali hajde, jesmo li metalci ili nismo?

https://youtu.be/35cYDh5vANY

Pređimo sad na thrash, punk, hardcore, grindcore itd. Francuzi BlackBeast nisu isto što i finski Black Beast. Ovaj sastav svira izvrstan blackened thrash metal i prvi EP, BlackBeast ima četiri surove ali napaljujuće pesme odlično napisanog i superiorno izvedenog thrasha koji ima lepu količinu sirovosti i paklene energije, i čak i ne mora da svira sve vreme svom brzinom da bi bio razbijački. Sjajno:

https://blackbeast.bandcamp.com/album/blackbeast

Sedam dolara je mnogo za dve pesme ali minimalističko izdanje Lado A Lado B (Strana A Strana B, jelte) brazilskih trešera Escaras je makar jako dobro Ovo su tri minuta (i dve sekunde) odličnog, besnog thrashcorea sa zujećim rifovima i razjarenim pevačem. Poslušati:

https://escarascrossover.bandcamp.com/album/lado-a-lado-b

Švedsko-indonežanski thrash projekat Nattmaran ima debi album, The Lurking Evil i ovo je nesuptilni, grubi, glasni i divljački thrash metal sa velikom dozom old school neraspoloženja i agresivnosti u svom izazu. Nattmaran su jako distorzirani i pišu jednostavne pesme koje baštine stare melodije i stare teme (Necromancy bukvalno zvuči kao pesma koju ste čuli u nekom prolazu 1985. godine sa svojim klasičnim rifovima i vrištavim pevanjem) i to, iako ga treba izdržati, prija. Za odabranu publiku, ovo je pravo slavlje klasičnog metala:

https://nattmaranmetal.bandcamp.com/album/the-lurking-evil-2

Nizozemski Tempest na istoimenom debi albumu nudi glasan, agresivan thrash metal sa malo thrashcore začina i mada ovo nisu PRETERANO inovativne ili čak maštovite pesme, Tempest na svojoj strani imaju dobar zvuk, srčanu izvedbu i etitjud. Nije to rđavo:

https://tempestthrash.bandcamp.com/album/tempest

Glazgovski Dominicide nisu nužno bend baš za mene, jer njihova kombinacija melodične progresive, thrash i groove metala nije nešto za čim bih se okrenuo na ulici, ali novi EP, The Architecture Of Oppression me je, moram priznati zaveo izvanrednom svirkom, ambicioznim aranžmanima i visokim tempom kojim se ova kompleksna ali zarazna muzika kreće. Impresivno!

https://dominicide.bandcamp.com/album/the-architecture-of-oppression

Sleep Torture iz Severne Karoline na EP-ju Hellscape Mandate Sessions donose tri superiorno neprijatne pesme abrazivnog, bolesnog metala koji se smešta negde na sredinu između sludge i grindcore frakcija. Ovo je velikim delom sporo, sirovo i brutalno, disonantno i odvrištano bez milosti ali pesme su dobro napisane (i odgovarajuće kratke) da sve to bude jedan fini umetnički artefakt a ne samo vežba iz nanošenja bola. Plaćate koliko želite:

https://sleeptorture.bandcamp.com/album/hellscape-mandate-sessions

Resent su iz Kanbere i njihov istoimeni EP isporučuje užasno teskobni, ali ipak i prijemčivi powerviolence zvuk koji smenjuje spore, teške, mučne sludge momente sa eksplozijama blastbitova. Vrištanje je konstanta. Srećom ni jedna pesma ne prelazi dva minuta jer od ovoga, znate već... Plaćate koliko hoćete.

https://resent.bandcamp.com/album/resent

Zealot R.I.P. su već bili dobri na prvom EP-ju pre dve godine pa je ova iskusna ekipa još bolja na novom EP-ju, The Extinction of You. Kako i očekujete od muzičara iz Pig Destroyer, Combatwoundedveteran i Battery, ovo je gruverski ali i agresivan hardkor-metal, kao neka pankerskija verzija Pig Destroyer, sa mnogo discipline, sirove emocije i energije. Valjana ponuda:

https://threeoneg.bandcamp.com/album/the-extinction-of-you

Death metal! Treći album kanadskih death metalaca Deformatory je dosta klasična, ne preterano inovativna, ali jako sigurana u sebe i zabavna ploča brutalnog, brzog death metala koji nema ,,tech" pretenzija iako je tehnički superioran i ume da ubaci lepe detalje i ukrase sa ukusom i bez preterivanja. Inversion of the Unseen Horizon ima devet pesama i ovo je uglavnom jako dinamično, brzo, sa rifovima koji su nervozni, zujeći i podstiču na urgenciju, čestim promenama ritma i slično a što je meni sve po ukusu. Kad se na to doda i naučnofantastično-religiozna koncepcija albuma, ovo ispada maltene pravljeno za mene. Uživao sam:

https://deformatory.bandcamp.com/album/inversion-of-the-unseen-horizon

Tregorgones su black-death trio iz Francuske i njihov EP, La Mort, ma muse ima vrlo svež, zdrav zvuk i pristup žanru. Ovo je gruverski, pa i melodičan black-death metal koji zapravo ne zvuči kao većina današnjeg melodičnog death ili blek metala, odlučujući se više za old school rifaški, mošerski pristup ali sa rifovima koji su melodičniji i sa pevanjem na izuzetno sočnom Francuskom. Uz solidan miks, ovo je vrlo lepa kombinacija i ove tri pesme bend predstavljaju u sjajnom svetlu. Nadam se da je La Mort, ma muse samo početak jednog lepog druženja među nama a EP možete kupiti po ceni koju sami odredite:

https://tregorgones.bandcamp.com/album/la-mort-ma-muse-ep

Kalifornijski Idiopathic ima demo From Origins Unknown i ovo je ,,death metal for the fiends", mračan, hermetičan death zvuk sa old school senzibilitetom i ignorisanjem iakkvih primisli o praćenju trendova. Ovo je svakako korektno u zanatskom smislu i mada nema velike ambicije da smisli nešto novo, mislim da je vrlo solidno za publiku kojoj je namenjeno. A i naplaćuje se koliko date:

https://idiopathicorigins.bandcamp.com/album/from-origins-unknown-demo

Šveđani Envig na svom drugom albumu, Gutwound donose klasičan švedski death metal zvuk, sa superteškim, nisko naštimovanim gitarama, d-beat ritmovima i jednom organskom, prirodnom svirkom. Švedski death metal ume da osvoji tom svojom prirodnošću a koja ne podrazumeva niske tehničke kvalitete i Gutwound je baš ovakva ploča odlične svirke, odlične produkcije, ekspresivna i melodična a veoma heavy i moćna. Nema ovde previše inovacije ali je album vrlo prijemčiv:

https://envig.bandcamp.com/album/gutwound

Nisam očekivao da prvi EP benda Mutilation Barbecue – nazvan isto kao i bend – bude išta više od nekakve sobne zajebancije dece koja su možda tek u prvim mesecima puberteta, ali ispostavilo se da ova trojka iz Klivlenda svira ODLIČAN death metal sa savršenom produkcijom i pesmama koje, iako se, naravno, bave gnusnim temama, zapravo zvuče zrelo pa i kompleksno. Ovo je svakako death metal ,,niže" tematike, znate već, kanibalizam, nekrofilija, taj neki program, ali je muzika sofisticirana u svojoj estetskoj primitivnosti sa mnogo očiglednog truda uloženog u aranžiranje rifova i izvedbu da svaka pesma dobije svoj karakter. Impresivno!

https://mutilationbarbecue.bandcamp.com/album/mutilation-barbecue-2

Horror Pain Gore Death Productions su izbacili drugi album filadelfijskog Seeds Of Perdition i ovo je, u blagom skretanju sa stilske putanje izdavača (uglavnom obeležene grindcoreom, deathgrindom i sirovim death metalom), uredan i na momente i melodičan deaththrash. Suffering Of The Dead prema tome ne daje očekivanu injekciju toksične energije i prljavštine ali je u pitanju prijatan, lepo produciran album rifaškog death zvuka:

https://hpgd.bandcamp.com/album/suffering-of-the-dead

Dark Descent Records imaju odličnu godinu, pa smo dobili i treći album londonskih Lvcifyre. The Broken Seal je kolekcija brutalnih old school pesama koje mešaju svoj hermetični death metal sa samo malo blek metal oštrine za primamljivu, nesvetu smešu haosa i blasfemije. Lvcifyre uspevaju da ovo ima tu atmosferu neprozirnosti i animoziteta a da se sve prilično lepo čuje te da pesme imaju fine, pamtljive rifove, dok u izvedbi sve pršti od energije. Vrlo lepo:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-broken-seal

Beretta iz Sijetla rade u okvirima sleaze metal podžanra, mada je njihov zvuk na EP-ju Night Work iznenađujuće agresivan i sirov. Ovo je zapravo prilično neobična pa i malo dezorijentišuća kombinacija, ali to materijalu daje i element uzbudljivosti. Bend inače gleda da piše propisne noćne himne i ima prilično stila, pa vredi poslušati ove tri pesme:

https://rockberetta.bandcamp.com/album/night-work

Za kraj, death metal publika ove nedelje je svakako imala lepu priliku da se poraduje novom, desetom u karijeri albumu belgijskih horor-ljubitelja Aborted. Aborted su svoje mesto na svetskoj sceni obezbedili odavno, ostajući dosledni kombinaciji opsesije VHS-era hororom i kvalitetne, tehnički superiorne svirke. Sa godinama su im pesme postajale sve kompleksnije pa je prethodni album, Terrorvision iz 2018. godine imao maltene progresivističke aranžmane. Maniacult, novi album, za nijansu smiruje kompleksnost aranžmana i forsira moderni death metal zvuk koji su Aborted u dobroj meri i oblikovali kroz svoju karijeru. Maniacult je, ne brinite, i dalje vrlo pažljivo pisana ploča pesama koje su i dalje tehnički jako impresivne sa individualnim članovima koji imaju priliku da pokažu majstorstvo ali sa, presudno, zvukom benda koji je prepoznatljiv i dosledan. A ovo je čak uprkos masi gostiju (prevashodno na vokalima) koje ovde imamo. Sven je i dalje snažno prisustvo na mikrofonu a Maniacult je još jedan vrlo kvalitetan album sada već veteranske belgijske ekipe, produciran uobičajeno tvrdo, sa vrlo malo dinamike u zvuku, ali nedvosmisleno odličan:

https://www.youtube.com/watch?v=pARkftHsebk&list=OLAK5uy_lXBGH24d4rW9NAimH58_-N82okZ74W55I

Meho Krljic · 18-09-2021, 13:31:29

U nedelji u kojoj su se Carcass vratili sa novim albumom, osam godina posle onog koji je trebalo da im bude poslednji, ja sam pronašao sebi mnogo druge lepe zabave. Mada ni Carass nije loše ispao ako ćemo da budemo fer. Danas nam se u živote vraća i Kesić pa su svi razlozi za slavlje tu. Idemo.

Blek metal! Novozelandski Pervertor imaju treći album i Putrid Dominion je pun zabavnih rifova i veselog vrištanja u jednoj euforičnoj, skoro pa pozitivnoj verziji blek metala. Pervertor imaju taj pankerski pristup žanru i sirov a zdrav zvuk, dajući blek metalu energični, grajnderski šut u dupe i mada album svakako rizikuje da bude i malo monoton na ime neprekidnog testerisanja i stalno identičnog vrištanja, to je ta grajnderska svedenost koja čini i veliki deo njegvog šarma. Vrlo solidno.

https://pervertor.bandcamp.com/album/putird-dominion

Sviđa vam se ideja da slušate tehnički napredni, maštovito napisani i odsvirani black death metal, sa mnogo atmosferičnih rifova i promena ritma, ali ne možete da svarite te vrištave, iritantne vokale? Apokryphus iz Santjaga vas razumeju pa je njihov novi EP, Apokryphus VII, snimljen još 2019. godine ali tek sada objavljen, sav u instrumentalima. I ovo je dobro kad se čovek navikne na ideju da neće biti strofa, refrena i tako tih stvari, već da je na programu samo valjanje atmosferičnih, disonantnih, šmekerskih rifova i neumoljiv ritam. Plaćate koliko želite:

https://apokryphus.bandcamp.com/album/apokryphus-vii

Rusi Anneliese Michel imaju sjajan novi EP, Погребённый в глуши, pokazujući da je njihova kombinacija blek metala, hardkora i nekakvih post-strategija i dalje više nego vitalna pa i zabavna. Naravno, ovih šest pesama imaju svu silu različitih žanrovskih ideja i pristupa pa materijal pored toga što je uniformno interesantan i dinamičan, prikazuje širinu interesovanja benda a da opet sve ima stilsku zaokruženost. Izvrstan primer benda koji se ne uklapa u blek metal stereotipe, ni ruske, ali ni internacionalne.

https://anneliesemichel666.bandcamp.com/album/--2

Novi Funeral Winds se zove Gruzelementen i vredni Nizozemac Maurits Jansen aka Hellchrist Xul ovde nastavlja da čuka surovi, zli, satanistički blek metal. Za projekat započet još u ranim devedesetima, Funeral Winds se impresivno dobro drži old school matrice i ovo je album čija sirovost nije patvorena već zvuči ubedljivo, kao suštinski element iskaza ove muzike. No, pesme su, srećom, prilično dobre i mogu da iznesu taj pristup.

https://funeralwinds.bandcamp.com/album/gruzelementen

Česi Stíny Plamenů vraćaju se sa novim, devetim albumom i, u sladu sa pedigreom benda koji svira preko dvadeset godina, ovo je besan, razjaren, brz i ukusan blek metal kao sa kraja devedesetih, uz konstantne blastbitove, testerišuće gitare, krvoločne vokale ali i povremeno vrlo prijatne melodije. Moji ljudi, hoću da kažem. Ako vam nedostaju albumi kao što je Mardukov Nightwing i pitate se kuda je nestao sav onaj stvarno agresivni a otmeni blek metal, ovo je za vas:

https://stinyplamenu.bandcamp.com/album/jedin-poskvrn-n-p-tok

Fustilarian je portugalski projekat jednog čoveka čiji debi, All This Promiscuous Decadence pruža fin, sirov i atmosferičan blek metal koji lepo spaja neposrednost i prljavštinu stare škole sa novovalnim idejama o melodičnosti i atmosferi. Zvuk albuma je agresivan, sirov a svirka sigurna i kvalitetna i Fustilarian pre svega zvuči autentično i uverljivo. Proveriti:

https://fustilarian.bandcamp.com/album/all-this-promiscuous-decadence

The Mosaic Window iz Los Anđelesa je zanimljiv projekat čiji melodični blek metal ima dosta originalnu formu. Bend sebi pripisuje i progresivističke tendencije i ovo je takođe fer jer je (mini)album, Hollow, pun zanimljivo iskomponovanog materijala koji i pored raznih harmonskih i aranžmanskih ambicija održava kvalitetnu black metal liniju sve vreme. Pevanje je HIPER-emotivno i na njega se možda treba malo i navikavati kao i na neke elemente produkcije, ali Hollow osvaja lepim, melanholičnim a zanosnim gitarskim temama i kvalitetno napisanim pesmama.

https://themosaicwindow.bandcamp.com/album/hollow

Ne trošim baš mnogo simfonijski blek metal ali Journey Into Darkness je projekat koji postoji već četvrt veka i sa trećim albumom, Infinite Universe Infinite Death dostiže neku vrstu konačne forme. Brett Clarin koji je sve ovo napisao i odsvirao je na ovom albumu pokazao da može da se spoji taj grandiozni, simfonijski zvuk i osećaj sa jednom dovoljno ličnom i neposrednom izvedbom da to ne zvuči artificijelno i teatralno više nego što zvuči iskreno i strastveno. Lepa ploča:

https://journeyintodarkness.bandcamp.com/album/infinite-universe-infinite-death

Na drugoj strani spektra su Atinjani Lunar Spells sa svojim jako oštrim, sirovim zvukom ali i muzikom koja uprkos toj sirovosti ima vremena i za melodiju, iskrenu, sipmatičnu emociju. Smeštanje blago melanholičnih tema u lo-fi pakao tankih distorzija teturajućeg bubnja se ispostavlja kao sjajan potez jer album, Where Silence Whispers time dobija na autentičnosti i šarmu. Meni se dopada:

https://lunarspells-northernsilence.bandcamp.com/
https://youtu.be/kSPeukLa0Bo

Sa treće strane su Australijanci Skoptsy koji na demo snimku nazvanom samo Demo sviraju blackened punk koji je prilično disciplinovan i lepo spaja svoje metal i pank prirode u jedan dosledan zvuk i senzibilitet. Materijal se prodaje po ceni koju sami odredite, a vredi ga čuti ako vam duša ište nešto jednostavno, agresivno i snažno:

https://skoptsy.bandcamp.com/album/demo

Italijani Skialykon sviraju za mene idealnu verziju atmosferičnog blek metala, mešajući melodiju i atmosferu sa sirovošću zvuka i izvedbe tako da se dobije i taj hipnotički, atmoblek kvalitet, ali i da se održi meni neophodna ,,organska" dimenzija muzike. Drugi album ovog sastava iz Kalabrije, Aura Kósmos I: Madre Notte je maštovit, energičan i mada svakako povremeno upadne u klasičnu atmoblek muljavinu, dovoljno se drži standardne blek metal formule da meni bude odličan:

https://skialykon.bandcamp.com/album/aura-k-smos-i-madre-notte

Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock itd. Denverski Jacket of Spiders svira vrlo atmosferičan, prilično otmen spori, teški rok, a koji spaja elemente doom metala, post rocka pa i malo shoegazea u jednu finu, pitku smešu na EP-ju Hymns of the Huntsman. Ovaj moderni zvuk nije nužno nešto prema čemu bih ja odmah pohitao, ali Jacket of Spiders pišu odlične pesme koje čoveka zavedu i uvuku u svoje misterije pa moram da ovaj EP preporučim iz sve snage:

https://jacketofspiders.bandcamp.com/album/hymns-of-the-huntsman

Wormwood Star je, pretpostaviću jednočlani, projekat iz Kolambusa u Ohaju a koji na EP-ju In the Garden of Great Pan sakuplja pesme pisane od 2014. godine, pa snimljene u, koliko se može reći, kućnom studiju. Ne deluje kao nešto što bi se preporučivalo iz sve snage, ali ovo je okultni/ heavy rock sa zapravo dosta šarma. Sirovost zvuka i jednostavnost pesama su prednosti za muziku koja osvaja neposrednošću i rokerskim šmekom koji nije patvoren niti glumljen i dobri rifovi, stamen ritam i upečatljiv vokal su sve aduti ovog projekta. Plaćate koliko hoćete:

https://thewormwoodstar.bandcamp.com/album/in-the-garden-of-great-pan-ep

Sonolith je odlično ime za stoner rok bend a ni sam bend koji se iza njega krije nije rđav. Poznato je da ja generalno, kao ne volim instrumentalni stoner, ali EP Voidscapes je pristojan jer nudi duboki gruv i umiljatu psihodeliju, sa zvukom koji je težak ali ne i naporan za uho. Sonolith pišu solidne pesme u granicama koje su odabrali i ovo je prijemčivo izdanje:

https://sonolith.bandcamp.com/album/voidscapes

Brazilci Black noia na svom albumu Blacknoia (suptilne razlike!) sviraju, pa, recimo, distorzirani, nabasovani psihodelični rok koji nije klasičan stoner. Ovo je ritmički razigranije, pa i kompleksnije, sa gruvom koji ima više slojeva, pogotovo udaraljki, ali sa ubistvenim distorziranim basom i masnom, psihodeličnom gitarom. Black noia fino kombinuju klasičan bluzerski psihodelični rok sa ,,džunglaškom" estetikom i mada je album možda više eksperiment sa formom nego nekakav konačni iskaz, vredi ga poslušati. Sad, zašto oni misle da daunloud treba naplaćivcati čak 17 američkih dolara – ne znam, ali ova kombinacija garaže, panka, stonera i tribalizma jeste dopadljiva :

https://blacknoianoia.bandcamp.com/album/blacknoia

Farfisa iz Mančestera na svom EP-ju Gänger donosi sjajni, psihodelični, jako fazirani, besprekorni stonerski gruv. Bez obzira što bend insistira da je ovo susret istoka i zapada i da je sitar važan instrument u njihovoj postavi, ništa u ove četiri pesme nije ni na koji način novo za ovu muziku, ali Farfisa naprosto zvuče STVARNO, bilo na početku Honey Badger sa brzim ritmom i razigranim wah-wah soliranjem, bilo u generalno nadrogiranom pevanju tokom cele ploče, bilo u nabrijanom, skoro grandžerskom gruvu u Limitator. Bend je sirov, ali sofisticiran, vrlo odmerenog zvuka a pun energije i šmeka, sa pesmama koje ne možete da ne provrtite po nekoliko puta kada ih jednom čujete. Ovo je, bend kaže, treći EP od četiri predviđena pa bolje uhvatite priključak dok još nije kasno:

https://farfisaband.bandcamp.com/album/g-nger

The Craton su iz Berna u Švicarskoj i njihov EP sa dve pesme, Magma Ocean nije sad nešto revolucionarno inovativan materijal ali pruža dve pesme mučnog, bolesnog sludge-doom metala koji je idealno intoniran i formatiran ako ste za tako nešto raspoloženi. Dakle, sporo, teško, abrazivno, a snimljeno dobro i ni jedna pesma ne prelazi neke razumne granice po pitanju trajanja. Meni je to vrlo lepo leglo a cenu ćete sami odrediti ako poželite da kupite:

https://thecraton.bandcamp.com/album/magma-ocean

Seum su ,,doom 'n' bass" trio iz Montreala, dakle, ekipa bez gitare koja trpa gruverski sludge doom metal i boli je kurac. Live from the Seum-Cave, uživo snimljeni album (praktično, kvalitetno snimljena proba) je dobra demonstracija ovog pristupa sa svim njegovim prednostima i manjkavostima. Hoću reći, zvučno, ovo je monotono i tu nema bekstva, ali pesme povremeno postižu gruversku transcendenciju koja mi prija (uključujući alikvotno pevanje pevača Gasparda). Album se daje po ceni od daj-šta-daš što je fer. Poslušajte:

https://seumtheband.bandcamp.com/album/live-from-the-seum-cave

Velšani Dope Smoker imaju novi EP, sa dve pesme ali koji zapravo nije na prodaju i samo je najava za istoimeni album koji stiže narednog meseca. Devil's Bridge je kao zvučna rekonstrukcija samog katrana iz, jelte, kanabisa, lepljiv, težak, aromatičan i opojan. Uzeti ime po albumu jednog od najvećih stoner rok bendova ikad je smela odluka, ali Velšani se već nekoliko godina upiru da se dokažu kao dostojni. Čini se da jesu:

https://teschiodischi.bandcamp.com/album/devils-bridge
https://evrecords.bandcamp.com/album/dope-smoker-devils-bridge

Zašto prokleti Svart Records nema novi album Sonnyja Vincenta, Snake Pit Therapy na svom Bandcampu je pitanje za neku međunarodnu komisiju. Njujorška legenda rokenrola na ovom albumu svira uglavnom pank rok, da se razumemo, ali sve je to rok i sa Sonnyjevim pedigreom i kilometražom ovo je kolekcija moćnih, energičnih, ali i emotivnih i ličnih pesama koje će biti bliske svakome ko voli propisnu gitarsku muziku. Sonnyja sam gledao samo jednom uživo, pre nekih petnaest (ili više?) godina a on je već tada bio hodajuće božanstvo. Da će u 2021. godini imati ovako moćan album, nisam se nadao ni u najluđim snima. Izvrsno!!!!!!

https://www.youtube.com/watch?v=oH17ZQ4BCw8&list=OLAK5uy_neclTJb9Ro1ICge8djiNANzQdRHcFTpOk

S obzirom da debi album američkog trija Kadabra, nazvan Ultra počinje pesmom koja vrlo jako omažira Black Sabbath i da je ovu ploču izdao Heavy Psych Sounds Records, skoro da ništa više ne treba ni reći. Mislim, ako već ne kupujete izdanja ovog izdavča na neviđeno, a mogli biste. Kadabra je još jedan siguran pogodak u moru pogodaka, nafaziran, gruverski, moćan stoner rok sa lepim, organskim zvukom i psihodelijom koja se kreira hic et nunc, usred svirke, a ne nekakvom naknadnom studijskom magijom. Moćno, hipnotički a istovremeno jako seksi – za ne propustiti.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/kadabra-ultra

A s obzirom da se prva pesma na EP-ju The Pit of Suffering Teksašana Forebode zove Metal Slug, jasno je da JA ovome moram dati oba palca na gore. No, nisu Forebode samo gejmeri od ukusa nego im je i muzika ultra-heavy stoner-doom-sludge sa vrištećim vokalom, onako, šmekerski spakovana u pesme koje su masivne i konfrontativne a zapravo umiljate i gruverske. Četiri TEŠKA komada na ovom EP-ju i mnogo uživanja. The Pit of Pleasure ako mene pitate:

https://forebodetx.bandcamp.com/album/the-pit-of-suffering

Poljaci Tankograd na svom drugom albumu, Klęska sviraju izmučeni, psihodelični doom metal sa ratnom tematikom i zanimljivim skretanjima u black metal vode. Naravno da ,,blackened doom" nike nikakva inovacija ali ovaj bend stvari radi na jedan prirodan, organski način, kreirajući hipnotičku atmosferu i mada su im pesme svakako hermetične i ne naročito prijateljske za strance, kada se jednom prepustite osobenoj logici ovog sastava koji, očigledno, priča o sovjetskoj vojsci u Drugom svetskom ratu, ume to da bude lepo:

https://tankograd.bandcamp.com/album/kl-ska

Segedinci Boru sviraju vrlo mračan, pomalo ,,blackened" sludge metal, sa puno disonantnih rifova, preteće atmosfere i vrištanja. EP Kyth Wylag Felleyn (ummm, ovo ne zvuči kao Mađarski?) ima pet mučnih, podužih pesama koje samo povremeno puste koji zrak svetlosti kroz postmetalsku harmoničnost, tek da se ponadate da spasa ima pre nego što vas Boru samelju težinom i agresivnom svirkom. No, ovo je materijal oko koga se bend dosta potrudio, sa dosta atmosfere i dinamike u aranžiranju pesama ali i sekvenciranju samog izdanja i vredi poslušati:

https://boru.bandcamp.com/album/kyth-wylag-felleyn

Slični ali manje mračni i nešto melodičniji su Druma iz Hamburga na EP-ju Dawning. Ovaj kvintet kaže za sebe da svira ,,nešto kao post-metal" i to je fer, ovo je spora, teška ali i dosta melodična, svakako emotivna muzika sa sve klavirima i jakim dinamičkim varijacijama u pesmama. Pesama ima četiri, podugačke su i ako volite ovakav zvuk, možda se pronađete u Druminoj veličanstvenoj melanholiji:

https://drumametal.bandcamp.com/album/dawning

Bence Ambrus je upravo izbacio novu kolekciju gitarskih meditacija u vrtu za Psychedelic Source Records. Gardenside Ambient Sessions II je mnogo više od lenjog prebiranja po žicama i neki momenti, (recimo Steps) su ful avangarda sa jednim gotovo akademskim kontrastiranjem akustičkih eksperimenata i zvuka ptica u pozadini. A opet, ovde ima i dovoljno prelepog folk-blues programa da svi budu zadovoljni. Izvrstan gitarista, lep čovek i još jedno must have izdanje sjajnog mađarskog kolektiva. A plaćate koliko želite!

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/gardenside-ambient-sessions-ii

Danci Bogwife imaju drugi album, A Passage Divine, snimljen već godinu dana posle prvog i reklo bi se da sa svega 36 minuta ovo svedoči o tome da su malo požurili. To se odnosi i na sam, jelte, kvalitet muzike gde pesme prilično liče jedna na drugu držeći se identičnog (sporog) tempa i atmosfere. No, ako vam to sve ne smeta, A Passage Divine je sasvim korektna ploča doom metala koji lamentira ali ne smara, vozeći se polako i dostojanstveno, na lepom fazu i pristojnoj prpdukciji.

https://youtu.be/KWWkwqnFavM

Ubrzajmo prema thrashu, panku, grindcoreu i death metalu. Black Mass su iz Bostona i sviraju patiniran, pomalo starinski ali odličan thrash metal. Ovo je navijačka, satanistička muzika sa vrištavim vokalima i ložačkim rifovima iz ranih osamdesetih, te brzometnim solažama kakve je Kirk Hammet znao da vozi na prvom albumu Metalike. Feast at the Forbidden Tree je treći album ovog benda i sav je u tom moćnom pank+Motorhed+Venom stilu kakav je poslednjih par sezona popularan (videti pod Hellripper, naravno) ali koga nikako da se zasitimo. Sjajno:

https://blackmassband.bandcamp.com/album/feast-at-the-forbidden-tree

CroMagnum iz Montreala sedam godina nakon prvog EP-ja snimaju novi. Ali Born Free je vrlo simpatičan materijal. Ako se na stranu stave neki detalji koji me malo žuljaju – supernedinamičan bubanj, povremeno naporno pevanje – ovo je melodičan i srčan heavy/ thrash metal sa lepim pesmama, poletnim temama, dobrim tempom i puno zanimljivih ideja koje osvežavaju formulu. CroMagnum su očigledno bend koji treba pratiti ma koliko sporo da rade:

https://cromagnum1.bandcamp.com/album/born-free

Novi Gaslarm? Naravno. Anders Lindberg nema nameru da uspori sad kad mu dobro ide pa je Twisted Lullabies već šesti album ovog solo projekta u ovoj godini. No i pored takve hiperprodukcije, moram da priznam da ovaj projekat i dalje uglavnom isporučuje prijemčiv i šarmantan metal sa svakim izdanjem. RiffLord naprost ume da napiše dobre rifove oko kojih izrastu solidne, jednostavne ali kvalitetne thrash pesme,a njegovo pevanje iako ne tehnički sjajno svemu daje dovoljno karaktera. Plus ovde dobijamo i obradu kultne himne Born to be Alive francuskog disko-pevača Patricka Hernandeza. Šta vam JOŠ treba:

https://gaslarm.bandcamp.com/album/twisted-lullabies

Pank? Pank vam treba? Nema problema. Lead Coffin iz Sevilje imaju album La constante macabra i ovo je old school crustcore, kao nastao oko polovine osamdesetih kada niko nije koristio termine poput old school ili crustcore. Iako Lead Coffin svakako pomalo liče i na kultne španske bendove onog vremena, meni je ovo bliže italijanskoj školi pa ako volite EU's Arse i Indigesti, La constante macabra je pravo slavlje vrištanja i cepačine:

https://leadcoffin1.bandcamp.com/album/la-constante-macabra

Još panka? Može. Vice Squad nastavljaju da obrađuju Motorhead u akustičnoj izvedbi (pošto im to već tako dobro ide) pa novi EP, Road Crew donosi još gomilu usnih harmonika, slajd gitara, drombulja i četiri legendarne pesme, uključujući Motorhead (koja je, jelte, tehnički, originalno Hawkwind pesma) ali i Iron Fist koja nije baš stvarno akustična ali je UBISTVENA:

https://vicesquad.bandcamp.com/album/road-crew-ep

Dead Soul Symphony su iz Viskonsina i prže prijemčiv deaththrash metal na (mini)albumu Mind Plague. Ovo je vrlo rifaška, vrlo mošerska svirka sa za mene lepim i zanimljivim gitarskim rešenjima koja osvežavaju rif-rad ali i sa aranžmanima koji imaju dinamiku i dobro formatiranu naraciju. I produkcija ovog materijala je vrlo dobra sa snažnim, glasnim gitarama, zvonkim basom i dobro definisanim bubnjevima. Generalno sam vrlo prijatno iznenađen:

https://deadsoulsymphony.bandcamp.com/album/mind-plague

(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 18-09-2021, 13:31:44

Manic su iz San Dijega i njihov debi album, Injection of Self donosi jedan prijatno old school miris thrash metala iz neke druge polovine osamdesetih, sa disciplinovanom, rifaškom svirkom i specifičnim pristupom socijalnom komentaru. Manic su prilično ambiciozni na ovoj ploči pa imaju čak dvanaest pesama a koje su pisane da budu distinktne, svaka sa svojim temama i osećajem, a da opet budu deo jednog jasno formiranog opusa. Prilično je to uspešno i mada imam malo primedbi na neka od produkcijskih rešenja (bubanj je partikularno premalo dinamičan), ovo se lepo posluša:

https://manicthrash.bandcamp.com/album/injection-of-self

Goregrind publika ove nedelje dočekala je split album japanskih Pharmacist i američkih Fluids, duhovito nazvan Feeling Young. Ovo je ozbiljno, vinilno izdanje (koje zapravo izlazi naredne nedelje za poljski Left Hand Patches) a kako i dolikuje jednom od cenjenijih bendova na sceni ovih poslednjih godinu dana. Mislim, naravno, na Pharmacist. Fluids je više, jelte, ,,kućni" pojekat sa muljavijom muzikom i manje razgovetnim zvukom i mada je ovo pravi bend a ne samo neki napaljeni tinejdžer sa kompjuterom, njihova strana donosi tek korektni cybergrind koji mogu da čujem i da se ne uvredim ali me ne inspiriše preterano. No, Pharmacist pokazuju da čista produkcija, melodije i trešerski rifovi nisu preprka da se svira dobar goregrind i njihove četiri pesme su solidan, prijatan ekstremni metal koji taman u nedelji kada smo dobili novi Carcass podseća zašto je ova muzika bila uzbudljiva kada se formatirala kao podžanr.

https://pharmacistgore.bandcamp.com/album/feeling-young-split-with-fluids
https://fluids666.bandcamp.com/album/feeling-young-split-with-pharmacist
https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/pharmacist-fluids-split-lp

Filadelfijski Scorpion Mouth svira odličan old school power violence na EP-ju Human Husk. Old school ovde ne znači ,,tehnički siromašan", i ovo je autoritativno napisan i izveden materijal koji meša teške, moćne rifove sa eksplozijama blastbitova i izražajnim, energičnim pevanjem. I zvuk je odličan, sa hrskavim gitarama, sjajnom bas-gitarom i prirodnim bubnjem. Pravo uživanje.

https://scorpionmouth.bandcamp.com/album/human-husk

Ali Italijani Misery for a Living su me uhvatili potpuno nespremnog. Njihov album, Life Is But The Shipwreck Of Our Plans je kolekcija fenomenalnih thrashcore/ thrashgrind komada, napisanih sjajno, izvedenih fantastično i snimljenih drsko kvalitetno. Ovo je briljantna ekstrapolacija klasičnog italijanskog hardkora odsvirana sa velikom sigurnošću i ispucana prema slušaocu velikom brzinom. A tek taj zvuk gitare! Fenomenalno!

https://italianextremeunderground.bandcamp.com/album/i-e-u-019-misery-for-a-living-life-is-but-the-shipwreck-of-our-plans
https://miseryforaliving.bandcamp.com/album/life-is-but-the-shipwreck-of-our-plans

Finski Mutant Blast za sebe kažu da sviraju death'n'roll, a debi EP, Detonation pruža, dakle, to, plus rokerski thrash metal, sve sa niskim štimom i debelom death produkcijom. Kako god, ova ekipa iskusnih muzičara (uglavnom iz benda Chaos Creation) pruža siguran program sa pesmama koje će biti bliske i publici što voli skandinavski death metal (Grave Insanity je, recimo, vrlo ,,švedska" pesma) ali i onoj koja voli da čuje šta se peva. Solidan debi:

https://mutantblastband.bandcamp.com/album/detonation

MUK iz Pensilvanije na svom EP-ju Starve or Kill donosi tri pesme sirovog, sporog, mučnog a opet neobično zaraznog i gruverskog, recimo, doom death metala. Ovo je sigurno snimljeno kod kuće ali autor taj aranžman pretvara u prednost, dajući svojim nisko naštimovanim gitarama zanimljivo programirane, povremeno skoro pa i fanki bubnjeve. Plaćate koliko hoćete za ovaj ispad inspiracije i karaktera:

https://mukofficial.bandcamp.com/album/starve-or-kill

Nemci Infected Chaos tresu vrlo jednostavan ali prijemčiv death metal na svom trećem albumu. Dead Aesthetics ima jedanaest pesma old school čukanja, mraka i prijatne grindhouse atmosfere, ali su pesme napisane odlično, a zvuk je zapravo vrlo zanimljiv. Odličan materijal za mračne žurke:

https://infectedchaos.bandcamp.com/album/dead-aesthetics

Terror Sound je ime jednočlanog kopenhagenškog death metal projekta koji već više od pola decenije vodi izvesni Simon Sicko. Warrior or Victim je četvrti album projekta ali dolazi tri godine nakon prethodnog pa pričamo o prilično sazrelom i kvalitetnom materijalu. Ovo je zapravo i inače zreliji brutal death metal bez klinačkih opsesija detaljima kakvi nisu strani ovakvim projektima. Simon je siguran u kreiranju kompozicija koje nisu prekompleksne ali imaju lep gruv, dovoljno solidne rifove i promišljene aranžmane i album je pritom i pristojno produciran. Devetnaest pesama je DALEKO previše ali su one generalno prilično dobre i ako volite, recimo Dying Fetus, Terror Sound bi mogao da vam bude simpatičan:

https://terrorsound.bandcamp.com/album/warrior-or-victim

Ruski death metalci Trigger su svoj četvrti album nazvali Back to the Roots i to je korektno jer je ovo vrlo naglašeno old school svirka po uzoru na rane devedesete, sa doduše modernim zvukom. Kombinacija funkcioniše, svakako, i mada Trigger ne pokazuju neku veliku inspiraciju u kreiranju pesama koje bi se odmakle dalje od najosnovnijih OSDM templejta, izvedba je korektna a ploča prijatna:

https://triggerband.bandcamp.com/album/back-to-the-roots

Kanadski Chasmdweller ima treći album, Flesh Crusade, ni pola godine posle poslednjeg EP-ja koji se meni prilično dopao. Flesh Crusade se, konsekventno takođe umiljato glasa, nudeći još kavernoznog, odjekujućeg ali dobro napisanog, odlično odsviranog i produciranog old school death zvuka. Bend pokazuje i svoju tehničkiju, možda i progresivniju stranu sa aranžmanima koji su postali prilično kompleksni. Ovde ima i blagog zanošenja prema slem rifovima, a kruna rada je svakako pesma Death Colossus koja traje duže od dvadeset minuta i spaja sva interesovanja benda u jednu monumentalnu kompoziciju. Odlično:

https://chasmdweller.bandcamp.com/album/flesh-crusade

Novi Skull? Fino. Jeremy Giles je za svoj dvanaesti album, Drinking Blood Under the Moonlight potpalio melodičnost i sada je ovaj srednjetempaški, gruverski death metal još i himničan i prijaće i blek metal i simfo-death publici. Skull svejedno nije izgubio svoju neposrednost i sirovost pa je sve na svom mestu:

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/drinking-blood-under-the-moonlight

Dvočlani brajtonski Body Asphyxiation Science ničim ne dokazuje da dolazi iz grada koji je omiljeno letovalište, LGBTIQetc. prestonica Ujedinjenog kraljevstva i gejmerska meka. Hoću reći, prvi demo ovog sastava, Space Adaptation Syndrome, donosi kvalitetan, sazreo brutalni death metal koji kombinuje kvalitetnu tehniku i ,,svemirske", psihodelične ideje za smešu koja meni izuzetno prija. Odlično napisano, odsvirano, pa i producirano, ovo apsolutno vredi slušati, kupti i dalje pratiti:

https://bodyasphyxiationscience.bandcamp.com/album/space-adaptation-syndrome

Filadelfijski trio Existentia se vrlo solidno preporučuje svojim prvim EP-jem, Calculating Failure. Bend svira u tehničkom krilu brutal death metala sa dosta truda oko rifova i aranžmana. Ovo je dakle, istovremeno i vrlo agresivno, brzo i kompleksno aranžirano, ali i producirano jako razgovetno, sa dosta melodičnih momenata u rif-radu i puno ukrasa bilo u brzoj svirci bilo tokom šmekerskih moš-delova. Maštovitost svakako pomaže kada svirate muziku koju karakteriše jaka konfontativnost i neprozirnost a jako čist zvuk sa preciznim digitalnim editovanjem sigurno služi i da se ovom materijalu privuče i neka šira publika sklonija metalcore ili deahtcore stilovima. Existentia su me prijatno iznenadili i rekao bih da su sasvim sazreli za propisnog izdavača i to u rangu Unique Leader.

https://existentia-stumpgrinderrecords.bandcamp.com/album/calculating-failure

Čileanski veterani death-thrash metala, Criminal, imaju deveti album, Sacrificio i njegov najveći problem je što ne donosi praktično ništa novo. Ovo je kao da ste deep learning neuralnoj mreži puštali južnoamerički deaththrash pet godina, koliko je prošlo od poslednjeg albuma Criminal, i ona je izbacila Sacrificio sve se tapšući po plećima kako je odradila dobar posao. E, sad, sve ovo sad zvuči cinično i ogorčeno, ali Sacrificio je vrlo sigurno odrađena ploča kojoj nedostatak ikakve inovacije ne smeta da bude zabavna i gruverska pa ako niste neki fetišista NOVOG i AVANGARDNOG, sasvim je okej da u ovome nesputano uživate i šutirate se iz sve snage. Criminal sjajno sviraju u ovoj postavi, imaju odličan zvuk i zvuče autentično.

https://criminalband.bandcamp.com/album/sacrificio

Iako sam Carcass prestao da slušam pre četvrt stoleća i samo fakultativno pratim njihov rad otkada to više nema veze sa sirovim grindcoreom sa početka karijere, moram da priznam da Torn Arteries, novi album kultnog britanskog sastava zvuči dosta dobro. Daleko od toga da je ovo povratak nekakvim korenima tenzije, abrazivnosti i ozbiljne patologije, ovo je i dalje mešavina hard roka i ekstremnijeg metala sa dobrom produkcijom i solidnim songrajtingom, nego su Carcass nekako umešno spojili te neke za njih osobene teme i harmonije sa klasičnim heavy metal forama . Neću ja ovo nešto mnogo slušati ali mi nije ni uvredljivo, hoću da kažem, a stari asovi se trude da pokažu stečeno znanje i mudrost čak i kroz ambiciozne komade kao što je skoro deset minuta dugačka Flesh Ripping Sonic Torment Limited. Bukvalno sam jutros razmišljao koliko volim stari Carcassov demo, Flesh Ripping Sonic Torment (na kom su još imali pevača) a oni su mu ovde posvetili pesmu! Koja doduše nije ceo demo sabijen u deset minuta, nego potpuno novi materijal, ali dobro, trude se. Mislim da ljudi koji vole Carcass od devedeetih pa na dalje ovde mogu da nađu dosta razloga za zadovoljstvo:

https://carcass.bandcamp.com/album/torn-arteries

Južnoafričke slamcore vedete Vulvodynia imaju peti album za koji njihov izdavač, Unique Leader kaže da će ,,definisati njihovu karijeru". Možda hoće, možda neće, ali ovo je solidan materijal. Iako ne volim taj deathcore prizvuk koji ovaj bend drži u centru svoje muzike, već na prošlom albumu, Mob Justice, našao sam ponešto da mi se svidi pa je tako i sa Praenuntius Infiniti koji ima dosta svežih i zanimljivih ideja. Forsiranje jednotonskih brejkova je i dalje nešto preko čega mentalno preskrolujem kada slušam ovakve bendove, ali Durbanci ovde imaju puno pokušaja da osobenim melodijskim programom osveže klasično deathcore cepanje, a album ima i po koji zaista solidan gruv. Vulvodynia i dalje svoje pesme često sastavljaju ,,po osećaju", radije nego komponujući ih sa pažnjom i metodičnim planom, ali je album bez sumnje čvršći i zreliji od Mob Justice a inovativni elementi (slušajte harmonske diverzije u Praenuntius Ascends) su dovoljno česti da mi zadrže pažnju. Kul.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/praenuntius-infiniti

Beastial Piglord ima novi album i Deluxe Edition, kako se zove, je vrlo siguran spoj metala i, recimo Residentsa. Eksperimentalnost muzike ovog stvaraoca iz Severne Karoline je tokom poslednjih godinu i po dana evoluirala u smeru vrlo dobro osmišljenih kompozicija koji imaju pravi odnos formalnog istraživanja i vizije o tome šta se svakom želi reći pa je Deluxe Edition pun i atmosfere i iznenađenja i vrlo propisne svirke. Dobra produkcija, plaćate koliko hoćete – šta vam JOŠ treba?

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/deluxe-edition

Dave Fox, gitarista benda Seventh Son, pripadnika originalnog NWOBHM talasa sa početka osamdesetih, snimio je EP Unwanted Guest pod istim imenom (dakle Unwanted Guest) i ovo je prijatan spoj old school senzibiliteta ali i modernijih ideja i savremene, čiste produkcije. Fox voli lepe melodije i optimističke teme i ovaj materijal je definitivno namenjen izazivanju dobrog raspoloženja, ali muzika nije banalna i producirana vrlo čisto i moderno ima dosta potencijala da osvoji simpatije raznih generacija.

https://unwantedguest.bandcamp.com/album/unwanted-guest-ep

Kalifornijski Ancient Empire izbacuje i šesti album za poslednjih sedam godina. Pričamo o zaista ozbiljnoj radnij etici gde je samo prethodna godina, iz razumljivih razloga, elegantno preskočena. Rezultat je da je aktuelni album, Priest of Stygia možda i dodatnno inspirisan i ako volite kombinaciju modernijeg dž-dž zvuka sa klasičnim heavy stilom, ovo bi moglo biti po vašem ukusu. Nisu Ancient Empire sad neki moj omiljeni bend ali njihova muzika je bez sumnje prijatna i pogodiće u pravu žicu pravog slušaoca:

https://ancientempire.bandcamp.com/album/priest-of-stygia

Portugalski Nagasaki Sunrise su svoj debi album objavili baš na jedanaesti Septembar. Slučajnost? Ja ne bih rekao! Elem, Distalgia je prijatan, tvrd komad trešerskog, pankerskog heavy metala, sa visokim tempom ali melodičnošću i sirovišću koje više zvuče kao NWOBHM nego kao klasičan thrash. Moram priznati da mi pankerski stil kojim ovi ljudi praše (naziv albuma je, očigledno aluzija na Discharge i generalno D-beat punk), uz mnogo melodičnih metal-tema izrazito prija i ovo je jedan od najboljih debi albuma koje sam čuo u poslednje vreme.

https://nagasakisunrise.bandcamp.com/album/distalgia

Blazon Stone imaju novi album. Ove Šveđane sam prošli put pominjao pre malo manje od godinu dana kada su napravili rimejk svog dosta cenjenog prvog albuma, a Damnation, upravo izašao, je njihov sedmi (uključujući taj rimejk) za poslednjih osam godina. To je priličan tempo za bend koji svira ,,na foru" pa iako meni njihova muzika nije nužno 100% po meri, moram da primetim da Damnation ostavlja solidan utisak i da se ne radi o algoritamski pravljenim pesmama. Algoritam bi ovde svakako bio ,,power metal gusarske tematike" i Blazon Stone ne komplikuju. Ovo je muzika dobrog raspoloženja, solidnog tempa i simpatičnih tema. Pesme nisu naročito ,,produbljene" ali su aranžmani funkcionalni i uostalom, ovo nije album koji treba da iznenađuje ili da pred slušaoca stavlja izazove već da ga zabavi i oraspoloži. Mislim da Blazon Stone imaju tog potencijala i dalje:

https://blazonstone.bandcamp.com/album/damnation

Japanski Japanese Folk Metal kolektiv zaspravo radi sličnu stvar ali njihov singl酒 / Sake mi je bio simpatičniji od celog albuma Blazon Stone. To je valjda ta moja pozitivna diskriminacija na delu... Elem, ovo je superzabavan ,,ditty", sa sve harmonikom i kafanskom atmosferom, ali i sa umešnim spojem istočnoazijskih harmonija sa keltskim osnovama. Odlično!

https://japanesefolkmetal.bandcamp.com/album/sake

Za kraj i kao album nedelje... Kada u istoj nedelji dobijemo nove albume na Heavy Psych Sounds Records i Ripple Music, znamo da nas neko odozgo ipak voli. Ripple Music imaju toliko moćan lajnap izdanja da sam se ja na kraju pretplatio na njih na Bandcampu jer pet dolara mesečno donose MNOGO sreće. Najnoviji komad sreće je debi album trija Holy Death Trio koji se zove, prosto, Introducing... i predstavlja klasičan hevi metal po receptima starih majstora. Ovo je moćan, prljav i neodoljivo šmekerski spoj '70s formula, puno bluza, puno fuzza, puno wah-waha, pesama koje su, kako i firma naglašava, kao susret Hendriksa i Sabata, ali bez forsiranja retro dimenzije muzike. Holy Death Trio naprosto prirodno prave pesme od klasičnih elemenata (na primer, kada gitara solira, nema ritam-gitare u pratnji jer je to tradicionalni način!) i one iz njih izlaze bez ikakve izveštačenosti. Za nekog ko je, kao ja, jelte, odrastao na Sabatima, AC/DC i gomili drugog hard roka i hevi metala sedamdesetih, pre nego što su stilizacije u osamdesetima iskristalisale nove podžanrove, ovo je kao da ste iskopali moje detinjstvo i dali mu vudu tretman, ali u najboljem mogućem smislu. Izvrsno!!!!!!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/introducing

Meho Krljic · 25-09-2021, 12:27:06

Ova nedelja je donela iznenađujuće mnogo odličnog klasičnog heavy metala, pa onda i dobre death metal, stoner i black metal ploče. Plus novi Rivers of Nihil. Finska i Francuska ove nedelje ubedljivo vode po pitanju kvaliteta, ali i Belgija se istakla, i nije preterano reći da su nas razmazili. Poslušajmo:

Blek metal! Ili, makar u ovom slučaju black-death. Prvi album finskog sastava Huoripukki je stilska vežba iz divljaštva i primitivnosti. Ali, mislim, sasvim prijatna. Ovo je prebijanje na smrt tupim predmetom kroz osam žestokih, mučnih pesama punih prostih, primitivnih ritmova i sirovih rifova, te zverskog pevanja. Ovde nema mnogo blek metal grandioznosti već samo sirovine i smrti. Ikuinen Kamppailu je, dakle, vrlo pristojan debi kakav svaki pošten metalac treba da čuje:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/ikuinen-kamppailu

Forgotten in Solitary je jednočlani australijski blek metal projekat kog je njegov, jelte, osnivač, osnovao tokom dugačkih nedelja lokdauna kako bi ,,sačuvao mentalno zdravlje". Radna terapija je svakako korisna, ali Forgotten in Solitary je napravio i vrlo solidan istoimeni EP nabadačkog metala. Ovo je pet pesama žestine, energije, besa, ali umešno uteranih u pesme koje imaju interesantne, pamtljive momente i nepraštajuću agresivnost. Solidno producirano, takođe, i mada se nudi po ceni koju sami odredite, ovo je za par koplja iznad prosečnog kućnog blek metal projekta na internetu. Vredi!

https://forgotteninsolitary.bandcamp.com/album/forgotten-in-solitary

Novi album Kanađana Primordial Serpent zove se Under the Sign of the Bloodmoon i pruža sirovu, old school zabavu ljubiteljima mračnnjaštva, okultizma i igara japanskog studija FromSoftware. Sirovost zvuka i sklonost jednostavnim, pankerskim rifovima ne treba da zavaraju, Primordial Serpent nisu sasvim nesofisticirani u komponovanju i ovde ima dosta prostora i za zavodljive, mračne melodije a album, očigledno inspirisan igrom Bloodborne, nudi kolekciju dobrih pesama i solidnu zabavu:

https://primordialserpent.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-bloodmoon

Kad smo već kod divljine i sirovine, Oath Okrana iz Brisela imaju istoimeni debi EP i, pa, da, to je to. Ovo je blek metal vožen na prostim, primitivnim rifovima i varvarski energičnoj svirci, sa aranžmanima koji su prepuni opsesivnog ponavljanja surovih gestova ali i taman dovoljno varijacije i svežih ideja da se sve to fino spakuje. Lepo!

https://oathokrana.bandcamp.com/album/oath-okrana

Još sirovine? Ima! Portorikanci Argyle imaju drugi album, Nuestra Herencia i ovo je fina old school nabadačina ukrštena sa malo modernijih, melodičnijih i atmosferičnijih elemenata. Opet, Argyle se drže jednostavnosti i mada su im pesme dobro napisane i perfektno izvedene one odišu jednom spontanom, svakako paklenom energijom. Muljavo producirano ali vrlo dobro:

https://argyleprbm.bandcamp.com/album/nuestra-herencia

FInski jednočlani Malignament sa svojim prvim albumom, Hypocrisis Absolution donosi što se kaže brendirani finski blek metal. Ovo je moderna a opet tradicionalno intonirana muzika sa herojskim, epskim a opet divljačkim prizvukom i kvalitetnom, energičnom svirkom. Joni Ojala koji sve ovo svira i piše ima još nekoliko solo-projekata no Malignament deluje jako zrelo i zaokruženo i sa njim bi svakako mogao da razmišlja i o ozbiljnoj karijeri. Ovo je i tehnički impresivno i karakterno i dovoljno old school a dovoljno moderno da se nalazi na preseku mnogih profila publike. Veoma dobro:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/hypocrisis-absolution
https://malignament.bandcamp.com/album/hypocrisis-absolution

Nešto je ova nedelja prepuna finskih izdanja. Solacide su, recimo, stigli do svog drugog albuma, naslovljenog Fall from Eternity, a koji dolazi pet godina nakon prvenca. Ovo svakako ima više težine ako se kaže da bend radi još od 2004. godine a još više ako se podseti da je pod drugim imenom radio još od 1994. godine. Toliko iskustvo se više nego čuje na ovoj ploči i Fall from Eternity je sjajan primer progresivnog blek metala koji se ne gubi u svojim progresivističkim ambicijama već idealno balansira oštru, agresivnu blek metal šasiju i te out-of-the-box ideje sa zanimljivim harmonijama i aranžmanima koji su raskošni a opet ne isforsirano komplikovani. Uopšte, Solacide imaju jasnu sliku o tome šta svaka od pesama treba da bude u kontekstu albuma i one su iskomponovane da budu osobene, karakterne i da budu delić duže priče. Uz odličnu produkciju i korektno trajanje albuma od svega četrdesetak minuta moram Solacideu da odam priznanje za jednu od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje.

https://youtu.be/XHFd8fxSIEs

Francuski jednočlani sastav Ars Moriendi nisam do sada slušao iako Bastien Mailhot aka Arsonist radi pod ovim imenom već dvadesetak godina. Le silence déraisonnable du ciel je šesti album ovog projekta i u pitanju je progresivni, vrlo teatralni blek metal kakav samo Francuzi umeju da zakuvaju, sav u monumentalnim kompozicijama od po jedanaest i petnaest minuta koje uspevaju da spoje epsku kinematičnost i pošten, znojav, udarački blek metal. Iako producirana jako tvrdo ova ploča je prilično uživanje za uho na ime svoje vrlo sigurno vođene teatralnosti i eklektičnosti koja je uvek deo višeg plana i nije puko svaštarenje:

https://archaic-sound.bandcamp.com/album/le-silence-d-raisonnable-du-ciel

Kad smo već kod Francuza, Al Jannal su vrlo interesantan projekat koji se tematski bavi ,,preislamskom Arabijom" i kombinuje razne uticaje u svojoj muzici, uključujući bliskoistočnu tradiciju. Novi EP, Migbova je, konsekventno pun svežih ideja i vrlo strastvene svirke. Ovo je ozbiljno pravljen materijal, sa gomilom muzičara koji se smenjuju od pesme do pesme i muzikom koja uspeva da ima jasan identitet iako se ne drži nekih klasičnih blek metal matrica, čak i kada se napravi korekcija za francusku maštovitost. Odlično:

https://unfra-prod-fr.bandcamp.com/album/migbova

Aorlhac su takođe iz Francuske i njihov melodični ali oštri blek metal sa srednjevekovnim temama je u finoj kondiciji na četvrtom albumu Pierres brûlées. Aorlhac bi nominalno bili premelodični za moj ukus ali bend svira vrlo živo i izbegava onu atmosferičnu ispasiranost koja uhodi mnoge kolege, a slatke starinske melodije i generalno jak tempo svirke uspevaju da od albuma naprave prvorazredno uzbudljiv događaj:

https://ladlo.bandcamp.com/album/pierres-br-l-es

Još Francuza? Zašto da ne, kažete vi, sada već opasno napaljeni, a pogotovo kada se radi o novom albumu razbijačkog sastava Vortex of End čiji je prvenac pre nekih četrnaest godina nosio taj genijalni naslov In Satan and Plutonium We Trust. Ovogodišnji, četvrti album naprosto ne može da se takmiči sa OVAKVIM imenom, ali ni Abhorrent Fervor nije loše ime, a muzika je izvrsna. Vortex of End uspevaju da spoje okultističke elemente u zvuku, mračne melodije i ritualnu atmosferu sa zverskim krljanjem, i sve ovo u nisci vrlo dobro napisanih, dramatičnih kompozicija koje imaju idealan omjer black metal preterivanja i death metal discipline. Glasan, težak album, ali pravo uživanje. Izlazi tek osmog Oktobra ali vredi ga slušati i ovako na JuTjubu do tada:

https://vortexofend.bandcamp.com/album/abhorrent-fervor
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/abhorrent-fervor
https://youtu.be/G0xu1t4Iisc

Furiozan početak, ali danas trčimo maraton a ne sprint, braćo i sestre. Zato pređimo na stoner, doom, psihodeliju... Stari švedski sastav The Awesome Machine priprema kompilaciju God Damn Rare za sjajni švedski Ozium Records. Izdavač kaže da ovo izlazi na proleće ali se na Bandcampu već može slušati (edit: videti kraj prikaza), ako već ne i kupiti, ceo album i uživati u finom heavy rocku. The Awesome Machine imaju taj stil između ekstremnijeg stonera i prijemčivijeg, više mejnstrim rok zvuka a izbor pesama za ovaj album je odličan i može se preporučiti širokom spektru publike (Edit: pesme su u međuvremenu uklonjene sa stranice i verovatno će biti reinstalirane kada se približi datum izlaska fizičkog izdanja. Držite ovo na radaru, odlično je):

https://oziumrecords.bandcamp.com/album/god-damn-rare

Goatfather dolaze iz Liona i sviraju, pa, očigledno, kamiondžijski stoner rok. Mislim, album se zove Monster Truck i onda sve redom, dobijamo prljav, na bluzu postavljeni teški rok sa jakim gruvom i dobrim rifovima. Goatfather se ne ubijaju od truda da probiju granice žanra ali imaju zreo, prosviran stil i kvalitetne pesme sa zvukom koji je napucan i glasan i teško je ne obratiti pažnju na njih. Za hard rokere i metalce koji vole pivo i džidžu, te francuski naglasak u pevanju na Engleskom:

https://goatfather.bandcamp.com/album/monster-truck

Finski Burial Choir sa svojim drugim albumom, The Eucharist of Martyrs donose četiri dugačke pesme sporog, teškog, elegičnog funeral doom metala za probranu klijentelu. Ovo je solidno producirano i dobro napisano a Burial Choir mi se dopadaju jer uspevaju da muziku ne drže u presporoj, predramatičnoj formi kakva je često fabričko podešavanje za funeral doom bendove, pa izbegavaju dobar deo karikaturalnog senzibiliteta što se neretko ušunja u ovakvu muziku. Dakle, svečano, tužno i moćno:

https://fallentemple.bandcamp.com/album/the-eucharist-of-martyrs

Dead Mammals su snimli album No More... i ovo je kolekcija obrada vrlo raznovrsnih bendova: Stooges, Joy Division, The Sonics, Black Sabbath, Nirvana itd. pa apsolutno urgiram da pohrlite i poslušate njihove uglavnom vrlo lepe verzije nekih sjajnih rok pesama. Obe firme koje ovo distribuiraju na Bandcampu, kao i sam bend daju vam da album daundloudujete po bilo kojoj ceni a samo čuti ovako jaku verziju Search Destroy u 2021. godini je bilo vredno ustajanja iz kreveta jutros:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/dead-mammals-no-more
https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/no-more
https://deadmammals.bandcamp.com/album/no-more-2

Neorite iz omiljenog nemačkog grada Münster najavljuju novi album EP-jem Kassandra. Ovo je negdfe između sludge metala i dooma, sa malo modernog thrasha ubačenog u treću brzinu, producirano vrlo dobro i odsvirano jako sigurno. Neorite imaju dve kvalitetne pesme ovde (kažu da ima i reća ako kupite CD) a za njima obradu Symptom of the Universe koja mi je jedna od najomiljenijih Black Sabbath pesama pa, eto, ne propustite da poslušate:

https://neorite.bandcamp.com/album/kassandra

Novi Pilot Voyager je uvek razlog za radost, a pogotovo kada čujete da se sjajni mađarski psihodelični kolektiv malo mrdnuo iz uobičajenog ruralnog okruženja blizu Balatona i snimio album – u drugom ruralnom okruženju, ovog puta u ukrajinskim Karpatima. Roadtrip To Fantazery ima četiri dugačka, kvalitetna psihodelična džema kako nas je bend već i navikao a kvalitet snimka je izvrstan za Psychedelic Source Records prosek pa ovo, po ceni od koliko date, ne mogu a da ne preporučim iz sve snage. Sjajnost kao takva:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/roadtrip-to-fantazery

Vrlo slično Psychedelic Source Records ekipi i StarBath sviraju spontane, psihodeličlne svemirske džemove, samo ovaj kvartet dolazi iz Masačusetsa. StarBath Jams donosi šest dugačkih, spontanih i dubokih psihodeličnih komada čija sirovost je svakako deo njihovog šarma. Kao i u Psychedelic Source Records slučaju, i ovo kupujete za koliko hoćete ako hoćete, pa poslušajte, ima se tu šta čuti:

https://starbath.bandcamp.com/album/starbath-jams

Amber Platypus su instrumentalni trio iz Odese u Ukrajini koji za sebe kaže da svira mešavinu muzičkih žanrova. No, slušanje albuma Bad trip - still a trip pojašnjava taj iskaz i pokazuje da je ovo uglavnom teška, spora muzika koju možete zvati i psihodeličnim stonerom i sludge metalom i kako vam volja, ona je sklopljena od finih elemenata i lepo producirana. Amber Platypus imaju onu boljku mnogih instrumentalnih metal bendova, tu da su im pesme često sklopljene od milion delova koji ne moraju nužno da idu ovim redosledom, niti čak da budu u istoj kompoziciji, ali barem ti delovi zvuče okej:

https://amberplatypus.bandcamp.com/album/bad-trip-still-a-trip

Teksašani Duel imaju novi album, In Carne Persona i ovo je, pa, odlično, a što potvrđuje i to da će naredne nedelje album izaći i za Heavy Psych Sounds Records. Duel sviraju old school metal/ stoner rock/ hard rock, dakle muziku napravljenu da ima i melodiju i temu i težinu i gruv, što se kaže all inclusive, i na ovom albumu su kompozicije odlične, svaka sa svojim posebnim mirisom, a bend ima raskošne a opet ne pretrpane aranžmane sa odličnim dinamičkim varijacijama i korišćenjem multitrekovanih vokala za lepe harmonske momente. Devet pesama odličnog metala za sve generacije, sjajno!

https://duel3.bandcamp.com/album/in-carne-persona
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-in-carne-persona

Heavy Psych Sounds Records su izdali i sjajan EP švedskih Solarius, naslovljen Universal Trial a koji je snimljen još 2006. godine, ali do sada skriven od očiju i ušiju javnosti. Zašto je bilo tako, ne znam jer je ovo prvoklasni psihodelični hard rok/ stoner, sa starinskim šmekom u zvuku, moćnom svirkom i odličnom produkcijom (100% analognom, sa snimkom na traku). Solarius zvuče kao klonirana deca cveća iz sedamdesetih koja su otkrila da ih pojačala i struja lože isto koliko i daire i bongo bubnjevi i ovo je skoro savršeni psihodelični teški rok iz dvadesetprvog veka koji bi i u dvadesetom veku igrao u najvišoj ligi. Apsolutno fenomenalno. Nikako ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/solarius-universal-trial

Skepticism su izdali novi album, Companion i mada je ovo malko previše melodično za moj ukus, nema sumnje da klasični finski doom metalci zvuče ubedljivo i u formi. Uostalom, bend je napravio samo šest albuma za skoro tri decenije postojanja pa ima rezona da je u pitanju nepotrošen sastav što objavljuje ploče tek kada zaista ima šta da kaže. Sporo, veličanstveno, elegantno:

https://skepticism.bandcamp.com/album/companion

Meksikanci La Maquinaria del Sueño imaju album Rituales De Los Alucinados i kako i naslov obećava ovo su, jelte, halucinantni rituali. Ali ovo je, da ne bude zabune i odličan heavy rock, čija psihodelija ne isključuje žestoku, dinamičnu svirku. La Maquinaria del Sueño imaju izvesnu dozu sirovosti i u zvuku i u izvedbama, ali kvalitetne ideje, zapravo agresivna maštovitost i izrazita prirodnost i spontanost u svirci svakako pretežu na pravu stranu pa je ovo album koji ne treba propustiti, POGOTOVO jer se daunloud prodaje po ceni koju sami odredite.

https://satanmonolithicrecords.bandcamp.com/album/rituales-de-los-alucinados

Vašingtonski Greenwater nemaju tako osoben i spontan zvuk, ali ništa zato. Njihov prvi EP, isto nazvan Greenwater je odličan komad teškog, moćnog stoner zvuka kome ne smeta ni da ide malčice brže, pa ova dva momka ubacuju i malo thrasherskih trikova u snažni stoner gruv. Sve je to odlično snimljeno i Greenwater je glasna, lepa ploča muzike koja fino spaja intuitivnost i cerebralnost. Vrlo preporučljivo, naročito po ceni koju sami određujete za daunloud:

https://greenwater253.bandcamp.com/album/greenwater-ep

War Against the Sun su prilično brutalan sludge-doom metal sastav iz Finske, ali dobra je vest da ta njihova brutalnost na EP-ju Hell Is Real ne dolazi bez pristojne doze osećaja za gruv i kompoziciju. Naravno, ovo je vrlo ,,telesna" muzika, sva u jakom grču i ritualizovanom oslobađanju napetosti, ali War Against the Sun uspevaju da ne preteraju sa tim, jelte, grčom i oslobađanjem napetosti pa ove četiri pesme zvuče živo, spontano, ali disciplinovano i zaokruženo. Lepa muzika za ljude koji ne vole lepu muziku i izdanje teškog, moćnog zvuka koje se daje po bilo kojoj ceni, samo da ga uzmu:

https://waragainstthesun.bandcamp.com/album/hell-is-real-ep

Thrash, hardcore punk, grind, powerviolence! Nemački trešeri GumoManiacs izdali su živi album, Live Tales of Terror snimljen prošlog Juna, na promotivnom koncertu za prošlogodišnji Morbid Tales of Terror. Ovo vrlo profi izdanje (ako kupite CD, dobijate i bonus DVD sa video snimkom celog koncerta) ima trinaest odlično produciranih pesama a Daniel Gumo Reiss i njegova ekipa sviraju ubitačno, isporučujući prvorazredni nemački thrash metal po receptima starih majstora. Odlična ponuda:

https://gumomaniacs.bandcamp.com/album/live-tales-of-terror

Scarecrow su neka vrsta reprezentacije klasičnog Bay Area thrash metala sa članovima Exhumed, Death Angel, Expulsion, Machine Head, Exodus itd. itd. itd. Iako rade od 2006. godine, Scarecrow su do sada snimili samo jedan split album sa Landmine Marathon 2008. godine, ali ove sezone se beleži i izlazak novog EP-ja, Raise the Death's Head, za Relapse i ovo je šarmantan, vrlo old school proizvod sa nepogrešivo Bay Area mirisom. Tri pesme na EP-ju prolaze mnogo brzina i melodija tokom svojih četvrt i kusur sata trajanja, i ovo je disciplinovan ali vitalan zalivski thrash metal koji će se dopasti svakome ko je ikada voleo Exodus ili Testament.

https://bewareofthescarecrow.bandcamp.com/album/raise-the-deaths-head

Big Bastards iz Santjaga na istoimenom EP-ju tresu čvrst, energičan thrash metal/ thrashcore. Po ceni koju sami odredite dobijate pet kratkih, ekonomičnih pesama nabadačkog ritma, dobrih, sitno seckanih rifova i besnog pevanja na španskom, sve producirano vrlo pristojno (a sirovo) i sa jakim stavom. Big Bastards uprkos imenu nisu neki veliki bastardi i njihova svirka je zapravo suptilna i disciplinovana. Vrlo lepo:

https://bigbastards.bandcamp.com/album/big-bastards

Burning Hand su dvojac iz Konektikata koji u suštini svira pank, ali toliko teškog zvuka i toliko bučno i energično da je ovo u jednakoj meri i noise rock i metal. EP Burning Hand koji plaćate po ceni koju sami odredite, karakterišu kratke ali promišljene pesme, energična izvedba i jako masivne gitare. Meni odlično:

https://burninghandct.bandcamp.com/album/burning-hand

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 25-09-2021, 12:27:38

Wraith iz Indijane sviraju blackened speed metal/ punk, i kad slušate njihov treći album, Undo the Chains čujete sve od motorhedovskih rifova do disciplinovanog thrash metal starije škole, sa zlim rifovima i nemelodičnim, demonskim pevanjem. Hoću reći, ovo kao da je pravljeno za mene ma kako se klasifikovalo. Album ima dvanaest pesama i mada možda nisu sve da se uz njih oženite, generalna atmosfera zla i nestašluka na albumu, ali i kvalitetna svirka su jaki aduti da se ovo sluša i kupuje:

https://motorpunkrecords.bandcamp.com/album/wraith-undo-the-chains

https://wraith-us.bandcamp.com/album/undo-the-chains

Skoro deset godina nakon šestog albuma, nemački power-thrasheri Paradox izbacuju novi album, Heresy II: End of a Legend. Za sastav koji cepa još od 1981. godine (doduše prvo pod imenom Overkill pa posle Maniac), Paradox zvuče vrlo živo i napaljeno, nudeći prljav, žestok a opet melodičan i epski metal koji je meni veoma po meri, izbegavajući veliku količinu tipično nemačkih cheese klopki i vozeći se u brzoj traci sa puno autoriteta:

https://youtu.be/Vyq9ig5COhM

A iz bratske Grčke dolaze .Krushya., brutalan thrash metal sastav koji ovoj muzici ubrizgava taman toliko grindcore i death metal DNK da se ona džilita kao mladi pastuv kome su prvi put stavili sedlo. Album .Dogma. je žestok, nervozan, pre svega brz, odlično odsviran i fino produciran tako da čoveka usmeri u pravcu najbližeg mošpita i drži ga tamo dok ovaj ima snage. Odlično:

https://krushya.bandcamp.com/album/dogma

Hexella iz Teksasa imaju demo sa dve pesme, Blood Ejaculate Chaos i, mislim, sa takvim nazivom i onakvim omotom znate šta da očekujete. Ovo je pankerski ali prilično tehnički solidan blek metalski grindcore-thrash koji uživa u svojoj ružnoći ali nije nešarmantan:

https://hexella.bandcamp.com/album/blood-ejaculate-chaos

Agamenon Project su ove nedelje u finoj formi i njihov split EP sa brazilskim pank bendom Signo 13 donosi četiri kulturna grindcore komada koji su lo fi u idealnom smislu i daju nam dozu jeftine zabave. Signo 13 su krš pank. Plaćate koliko želite!

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/26-21-agamenon-project-x-signo-13

Kalifornijski Choking Game vam daje tri pesme na materijalu 20925 split za pare koje sami odredite i ovo su tri solidne, besne i bučne pesme powerviolence/ grind usmerenja sa dovoljno melodije i (razorne) emocije da ne bude u pitanju samo ređanje rifova. Sa kim je ovo split? Sa još tri benda koje me mrzi da jurim po Bandcampu, ali materijal koji daju Choking Game, što sam ih i ranije hvalio, je vrlo pristojan.

https://chokingxgame.bandcamp.com/album/20925-split

Baš sam sinoć razmišljao kako mi se sluša neki novi grindcore rad napravljen u skandinavskom stilu – znate već, dobra produkcija, ultradisciplinovana svirka, jako težak zvuk – a jutros u rotaciju uleteše doduše britanski Razoreater. EP Purgatory je RAZARAČKI spajajući već pomenute karakteristike skandinavskog grajndkora sa malo Pig Destroyer ludila i, pa, ovo je SAVRŠENSTVO. Brzo, ubitačno, moćno, neodoljivo. Ne propustiti ni po koju cenu:

https://razoreater.bandcamp.com/album/purgatory

Sremskomitrovački deathgrinderi Dishate su već ove godine imali jedan EP ali sada imaju i novi – Catch 44 i ovo je žestok, vrlo solidno napisan i žustro odsviran materijal. I produkcija je sasvim na mestu, sa ,,andegraund" zvukom koji je sirov taman koliko treba, bez upadanja u muljavinu i nerazgovetnost. Dishate nisu specijalno originalna ekipa, ali to ionako nije naročito često u ovoj muzici i pričamo o pesmama koje osvajaju kvalitetnim rifovima, dobrom izvedbom i generalnom žestinom. Meni ovo vrlodobro sa sve obradam Entombed i Bombardera:

https://dishate.bandcamp.com/album/catch-44

TRAPCORE SAMPLER VOLUME 2 je kompilacija kalifornijskog izdavača Possessed Promotions koja, kako joj i ime kaže, sakuplja na jednom mestu gomilu bendova i projekata koji kombinuju trap i metalizirani hardcore. Ne baš muzika koju bih ja intuitivno nešto sad tu mnogo želeo u svom životu, ali moram da poriznam da me je ovih dvadesetpet pesama prilično zabavilo, sa nabadačkim trap ritmovima, energičnim gitarama i besnim repovanjem. Ima tu naravno i ovoga i onoga pa i pesama koje se dadu preskočiti na naredna slušanja ali kompilacija se daje po ceni koju sami odredite i pruža fin pregled jednog dela scene koji buja poslednjih godina pa je svakako ne treba ignorisati:

https://possessedpromotions.bandcamp.com/album/trapcore-sampler-volume-2

Death metal! Ukrajinci Orbstruct sviraju vrlo generički death metal i moram da kažem da me je njihov drugi album, Deimos Falling pomalo iznenadio time što zvuči kao nešto što sam već čuo, preslušao, naučio. No, možda je u pitanju samo moja užasna dispozicija starog, umornog čoveka. Tehnički, ovo je vrlo solidan death metal sa finim gruvom i pesmama koje, iako nimalo originalne, imaju sve što im je potrebno da budu umiljate svakome ko voli propisan death. Kada sam se naterao na ponovljena slušanja, ploča mi je prijala jer bez obzira na tu vernost žanrovskim tropima u njoj ima i krvi i mesa:

https://orbstructofficial.bandcamp.com/album/deimos-falling

Kanadski melodični death metalci Hallows Die su svoj album, drugi po redu, Masks, tempirali za pred Halloween, pretpostavljam, a što je lukava strategija. No, ne oslanjaju se oni samo na dobar tajming, Masks je vrlo solidno napisana i snimljena ploča (mastering je radio Dan Swanö) sa čak jedanaest pesama koje spajaju melodičnost izraza i kompleksnost aranžmana. Hallows Die uspevaju da budu na finom secištu između prijemčivosti i ozbiljnog rada na pesmama da mi se izdvoje iz melodeath mase koju uglavnom ignorišem, pa Masks mogu da preporučim za slušanje sa apetitom:

https://hallowsdie.bandcamp.com/album/masks

Moskovljani Anotherside prže jako surov blackened death metal i imaju, konačno, prvi album. Ili barem minialbum. Odors Of Sepulchral ima pet pesama vrlo dobre svirke i kompozicija koje odišu jakim old school mirisom, da ne kažem odorom. Anotherside zvuče kao bend iz ranih devedesetih sa atmosferom brutalnosti, divljačkom izvedbom, oslanjanjem na jak rif i urlanje i mada je njihova muzika dosta hermetična, ona svakako ima prijatan gruv koji čoveka ponese:

https://anotherside.bandcamp.com/album/odors-of-sepulchral

Postoje dva američka benda po imenu Ootheca, jedan je jednočlani projekat iz države Njujork, drugi je duo iz Jute. What are the odds? Danas pričamo o ovom drugom i njihovom prvom demu, Excretions of Lore a koji, kako se i iz imena može naslutiti, mračan, muljav i vrlo prijatan black-death metal sa finim spojem hermetične atmosfere i kidanja u svirci. Rifovi su ovde prosti, ritmovi jednostavni, pevanje je samo urlanje, ali atmosfera je sjajna i umešno korišćenje ,,ambijentalnih" interludija svemu daje jednu dobrodošlu kinematsku crtu. Samo dolar:

https://oothecaslc.bandcamp.com/album/excretions-of-lore

Indonežani Bloodfed OBOŽAVAJU zvuk Bossove HM-2 distorzije pa je njihov prvi demo, Demo MMXXI sav okupan tim debelim, moćnim gitarskim valovima koji podsećaju na beton što je naučio da svira pa ne zna da stane. Naravno, muzika je generalno u švedskom death metal stilu što je za Indonežane atipično ali Bloodfed sve to vrlo lepo provlače. Ako volite klasičan Dismember i Entombed, ovo je obavezno štivo:

https://bloodfed.bandcamp.com/album/demo-mmxxi

I italijanski Dark Redeemer zvuči izrazito švedski na prvom albumu, Into the Deep Black. Ovo je sasvim u redu jer Dark Redeemer uspevaju da zvuk baziran na ranom Entombedu prošire sasvim prirodnim giallo horror elementima i da imaju prominentne klavijature u postavi, što lepo osvežava surovu tuču koja je na jelovniku. Vrlo upečatljiv debi:

https://youtu.be/mpN9AVpaeFI

Rusi Whip imaju prvi demo, nazvan, korektno, First Lash i ovo su tri pesme mračnog, atmosferičnog brutal death metala koji koketira za bestijalnim black metalom. Zvuči jezivo pa i jeste, sa podugačkim kompozicijama i produkciom koja je korektna ali prilično hermetična, te ovu muziku svakako ne preporučujem nekoj generalnoj publici već ljubiteljima mračnog, htonskog i neprijatnog. Njima će ovo leći iz sve snage, pogotovo po ceni koju sami odrede:

https://whipovdeath.bandcamp.com/album/the-first-lash-demo

Evil Evolved je jedan od projekata prolifičnog Austina Chappella, sa saradnikom po imenu Alex Brumm i prvi (?) minialbum ovog projekta, The Symphony of Woe donosi vrlo pitak, skoro mi dođe da kažem ,,komercijalan" death metal. Ne da je ova muzika mnogo melodična ili prijemčiva ali je za death metal standarde razgovetna i bez obzira na sve te blastbitove i urlanje, ima razumljive, hitoidne aranžmane, odličnu atmosferu i produkciju koja je bliskija normalnom slušaocu nego što je prosek. Kada bi Hate Eternal želeli da budu na, što se kaže, televiziji, zvučali bi ovako...

https://inzenmusic.bandcamp.com/album/the-symphony-of-woe

Wretched Idol iz Indijane takođe zvuče srazmerno razgovetno i prijemčivo na debi EP-ju Inferno. Ovo su tri pesme čvrstog ali i prilično prijateljskog death metala koji iako ne koketira sa deathcore i metalcore formulama, mislim, može da bude zanimljiv toj publici na ime svoje jednostavnosti i direktnosti. I, dobro, vokala.

https://wretchedidol.bandcamp.com/album/inferno

Gored Embrace* iz Čikaga na Demou 2021 sviraju surov, agresivan death metal koji odiše mirisom stare škole. Ove tri pesme su negde između ulične, primitivne estetike brutal death metala ranih devedesetih i samo za nijansu modernijih slam formula, sa programskom primitivnošću i tupom odlučnošću da se slušalac umlati u bezobličnu pulpu. No, Gored Embrace su u tome što rade dobri i mada su ovo podugačke i prilično hermetične pesme, producirane su vrlo dobro, odsvirane perfektno i ovaj materijal apsolutno ima svoju publiku:
*kakvo ime!!!!

https://goredembrace.bandcamp.com/album/demo-2021

Britanci Cognizance mi nisu bili rđavi na prethodnom albumu, mada sam gunđao oko prekomplikovanih aranžmana, plastičnog zvuka i previše deathcore koketiranja za moj ukus. Ali to je valjda taj moderni tech death zvuk. U svakom slučaju, novi album, Upheaval mi se prilično dopada. Bend je zreliji, aranžmani prošišćeniji i ovo je tech death metal koji sada impresionira pre svega zanimljivim pesmama a kojima je ,,tehnička" svirka samo preduslov. Cognizance ovde imaju jako mnogo zanimljivih ideja i mada je produkcija i dalje malo beživotna za moj ukus, ovo je ploča koju ću sa zadovoljstvom slušati više puta da je proučim:

https://cognizance.bandcamp.com/album/upheaval

Američko-ruski slam projekat COVIDECTOMY je snimio i prvi album. Već sam pisao o prethodnim radovima ovog projekta i valjda je jasno da je većina bendova koji imaju ,,COVID u imenu" nevredna ni sekunda pažnje, no, COVIDECTOMY su pristojan mada ne sad nešto izuzetan slaming death metal sastav koji na prvom albumu – i dalje za Inherited Suffering Records – a koji se zove Populate. Indoctrinate. Dominate. isporučuje vrlo komprimovani, granitno tvrdi ali kulturno ispisani slem. Nema ovde velike ambicije za proširenje granica žanra, ali ko voli ultrabrutalnu, tvrdu muziku sa povremeno kul srednjetempaškim i sporim, mrvećim rifovima, imaće šta da posluša:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/covidectomy-populate-indoctrinate-dominate

Rivers of Nihil su bend koji je vrlo popularan među izvesnim krugovima na, jelte, internetu, gde ima ljudi koje cenim. No, njihova izdanja do sada nisu bogznašta učinila za mene pa sam se ponadao da će pohvaljeni četvrti album, The Work, na kome se bend žustrije otrže od formule tehničkog death metala i deathcore strategija biti ploča za mene. Neće. The Work je svakako impresivan rad, sa ozbiljnim istraživanjem međužanrovskog prostora i puno mašte, te, jelte, RADA na spajanju raspoloženja, emocija i muzičkih pristupa, ali to sve uglavnom meni zvuči kao muzika za lift. Ili, hajde, kafić. Mislim, ne idem u kafiće, ali ako postoji muzika za metal kafe koji želi da ima i normalnu klijentelu što studira književnost i ide na festivale autorskog filma, The Work je ploča koju vrte na tamošnjoj MP3 listi. Zvučim odvratno, znam, pa ću vas svakako ohrabriti da ovo poslušate sami jer ja ovde čujem mnogo interesantnih momenata i samo nikako da oni kliknu sa MOJIM interesovanjima. Plus ta plastična, prekompresovana produkcija mi baš ne prija. Ali, kad se sve to stavi na stranu, ovo je intenzivno dobar album ambiciozne, avangardnije metal provinijencije:

https://riversofnihil.bandcamp.com/album/the-work

Poljski rodno mešoviti duo Vephar ima vrlo prijatan prvi EP, Human Beasts. Najveća kritika koju mogu da uputim ovom poštenom komadu brutalnog, starinskog death metala je da su bubnjevi producirani vrlo nedinamično a što ume malčice da bode uši s obzirom na ogromnu količinu blastbitova u aranžmanima. Sve ostalo? Odlično je. Bartłomiej Góral piše vrlo dobre pesme koje ne preteruju sa komplikovanjem u aranžmanima a opet imaju potrebnu količinu ,,narativa" i drame ali pre svega velikih, zlih rifova. Pevačica Amira Gaafar isporučuje dubok, grlen vokal klasične tehnike i nepraštajuće surovosti, bez nekih vratolomija, samo ispaljujući stih za stihom guturalnog napalma. Vrlo dobro odsvirano, solidno producirano, vrlo preporučuljivo:

https://vepharmetal.bandcamp.com/album/human-beasts

Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju imaju kompilaciju prvorazrednog death metala pod naslovom Death Metal Power From Beyond. Inspirisana klasičnim kolekcijama poput Death... Is Just The Beginning i slično, ova ploča okuplja krem andergraunda i ovde nema modernijih, uslovno rečeno ,,komercijalnijih" death metal sastava naših dana. A opet, pedigre firme znači i da ovde nema amaterizma i sobnih pokušaja pa je upitanju vrlo prijemčiva gomila dobrih pesama, mračnih tema, velikih rifova i demonskih vokala. Ako su vam baš potreban poznatija imena, kompilacija sadrži i underground vedete kao što su Ribspreader ili Cadaveric Incubator, tako da, ne oklevajte već reagujte:

https://hpgd.bandcamp.com/album/death-metal-power-from-beyond

Danci Crocell su umesto da snime novi album, snimili dva EP-ja sa po četiri pesme: Funeral Bliss i Baptized in Bullets i ovo je bizarna ideja ali je muzika SJAJNA.Crocell sviraju vrlo lepo spojen death metal skandinavskog tipa sa melodičnijim, pa i blago blekmetalskim strategijama, sve sa dovoljno d-beat punk ukrasa da i mi matori budemo zadovojni. Crocell pišu pesme kompleksnije nego što njihov snažni, razgovetni zvuk i himnični senzibilitet sugerišu ali ih na kraju ne pretrpavaju elementima i ovo je višeslojan ali kompaktan materijal sa kvalitetom aranžmana koji uveliko opravdava ubacivanje svih tih ideja u blender. Vrlo impresivno i vredno svake pažnje:

https://crocelldk.bandcamp.com/album/funeral-bliss
https://crocelldk.bandcamp.com/album/baptized-in-bullets

Poslednja sekcija, tradicionalno je posvećena tradicionalnom heavy zvuku i njegovim bliskim derivatima. Švedski hevi metal duo Wanton Attack upravo je izbacio istoimeni debi album i ovo je, barem po duhu, vrlo prijatna ploča. Dvojica članova Wanton Attack imaju dosta iskustva sa mnoštvom drugih projekata i ovde se čuje taj kvalitet svirke koji priželjkujete od debi albuma, sa svim tim suptilnim forama na basu, mnogo ideja na gitari, sa živim, ubedljivim bubnjem. Dve stvari treba ipak uvažiti. Prva je pevanje koje je, što kažu u Americi, svuda po mapi i možda će vas iritirati a možda će vam biti i kul. Bend se dosta oslanja na Mercyful Fate u svom svetonazoru pa tu nek ide i to osobeno pevanje. Drugo je što su pesme, pa, pisane više kao niska ideja nego kao precizno aranžirane kompozicije. Ne da Wanton Attack zvuče nezrelo ili diletantski ali ovde ne treba očekivati ,,klasično" aranžiranje i pesme deluju kao ne baš tok svesti ali svakako kao nešto sklapano intuitivno radije nego po pravilima. Možda će vam to baš biti kul u vezi sa ovim albumom. Poslušajte:

https://wantonattack.bandcamp.com/album/wanton-attack-2

Rock'n'roll Summer Camp Vol.2 je kompilacija bendova koji sviraju sve od sirovog sludge metala (Tulpa) preko panka (Boogie Hammer) i Dooma (Throne) do istripovane bučne pank-psihodelije (Dead in a Club), i svi su zapravo prilično dobri tako da urgiram da se ovo posluša, a pogotovo da se čuje kako Tytus, iz Trsta obrađuju Divlje Jagode. Tako je! Motori! Idemo!

https://tytusband.bandcamp.com/album/rocknroll-summer-camp-vol-2

Doro Pesch proslavlja tridesetpetogodišnjicu Warlockovog poslednjeg albuma Triumph and Agony živim albumom, Triumph And Agony Live. Doro se sa decenijama izgradila u ozbiljan brend i mada nikada nije postala VELIKA pevačica, svakako se potvrdila kao važna metal ikona a ovaj snimak potvrđuje da je u određenoj meri izgradila i tehniku pa Triumph And Agony Live ima dosta ubedljivih pevačkih momenata, između onih drugih, jelte. Generalno, već znate da li je ovo za vas pa vas ne bih dalje zadržavao, Doro ima harizmu i pronosi baklju klasičnog kraut metala sa ponosom i elegancijom:

https://youtu.be/-azSHCb-g6k

Teksašani Ryghär sviraju, dakle, ,,izvrsni varvarski epski hevi metal", kako ide proglas uz njihov prvi album, Thurmecia Eternal i ovo zapravo nije PRETERANO varvarski iako se da reći da u zvuku ove postave ima i pomalo Manowar nestašluka. Ovo je svakako bend koji se ne stidi da zvuči osobeno uz vokale na koje se valja navići, neobičan miks i obilatu upotrebu klavijatura, te kompozicije koje se šetaju između okultnog roka i popičnijeg metala. Zanimljiva ponuda, svakako, ako već ne uspešna u svakom svom elementu ali lepo je čuti bend koji se trudi da bude drugačiji:

https://ryghar.bandcamp.com/album/thurmecia-eternal

Švedski jednočlani heavy metal projekat Mace'n'Chain ima prvi demo, Upon the Anvil Formed i ovo je pristojan, adekvatno sirov ali i dovoljno sofisticiran zvuk baziran na NWOBHM zvuku, sa melodičnim pevanjem ali i trešerskim gitarama. David Nilsson koji je sve ovo napisao ima osećaj za epski-metal-sa-skromnim-budžetom a gostujući gitaristi prže vrlo solidne solaže. Konačno, demo se završava obradom Kreatorove Pleasure to Kill pa je sve na svom mestu. Nilsson kaže da je prvi album skoro gotov pa ovaj projekat vredi držati na radaru:

https://macenchain.bandcamp.com/album/upon-the-anvil-formed

Kada Pure Steel Records u jednoj nedelji izbace tri albuma to je slavlje za ljubitelje klasičnog heavy zvuka. Nemačko-američki Sceptor na svom drugom albumu, Rise to the Light cepaju pošten, znojav metal na razmeđi između '80s klasike i proto-thrash formula. Ovo je melodično, staromodno, za nijansu prečisto producirano (ali doslovno samo za nijansu) i meni vrlo prijatno, a i vama će biti ako volite Running Wild, rani Helloween i slično:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/rise-to-the-light

Za njima slede klivlendski HELLANDBACK čiji prvi album, A Thousand Years, vozi u jednoj napaljenijoh traci spajajući inovativni heavy zvuk po uzoru na Metal Church sa rokerskijim thrash zvukom koji izdavač poredi sa Overkill i Flotsam and Jetsam. Meni to sve ima smisla a bend ima pevača koji svakih par stihova odleće u falseto registre i, mislim, nije li to već, uz dobru, mesnatu produkciju i masne solaže dovoljno?

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/a-thousand-years

Konačno, treće izdanje je drugi album belgijskih Rebel's End nazvan Sing to the Devil. Rebel's End su nešto bliži hard roku i ovo je onaj klasičniji heavy metal, pa i malo sleaze metal zvuk koji ipak ide brzo i energično i nije ni na koji način usporen maštanjima o Top 40 singlovima i radijskom ekspoužru kakve su imali kolege osamdesetih. Otud je Sing To The Devil rokerska i žestoka ploča šmekerskih, himničnih refrena i znojave svirke. Belgija nam je, kad se malo razmisli, tokom istorije dala nekoliko izuzetno klasičnih metal bendova (Killer, Aborted...) i Rebel's End dostojno nastavljaju tradiciju. Odlična svirka, dobra produkcija, milina:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/sing-to-the-devil

Španski hevimetalci Löanshark su spojili svoja tri do sada izašla singla i EP-ja u album The Gangland Tapes i ovo je bio idealan saundtrak za kraj moje radne nedelje. Pričamo o pedigriranom heavy/ NWOBHM zvuku koji kao da je izašao iz ranih osamdesetih, neprirodnom hirurgijom spojen iz stvaralaštva Saxon, Killer, Krokus i, recimo Tygers of Pan Tang u njihovim najžešćim momentima. Sve u ovom bendu valja: krvoločni, masni rifovi, pevač koji zvuči kao zver u ljudskom obliku, moćan tempo, sirova a odlično odmerena produkcija – Löanshark su prosto autentični i ovde nema pozeraja ili ikakvih komercijalnih, jelte, konsideracija. Plej it laud iz sve snage:

https://youtu.be/njch2WEGrY8

A za kraj još vrhunskog hevi metala iz... Francuske. Tentation postoje nešto manje od decenije i Le berceau des dieux im je prvi album. I ubija. Ovo je, da se razumemo, album koji se završava pesmom čiji je naslov Heavy Metal i bio sam spreman da se iz dubine duše podsmevam bendu što se usuđuje da stavi ove dve reči u naslov ako im se muzika ispostavi kao kilava ili naprosto generička, ali Tentation su pokazali da imaju s čim da izađu pred žiri. Le berceau des dieux je dakle, vrlo lepa ploča klasičnog heavy metala, melodična, sa pevanjem na Francuskom, a snažna, glasna, šmekerska. Pesma koja album otvara, L'exode, sa svojim bržim srednjim tempom i himničnim refrenima je već odlična a kada posle nje bend ubaci u višu brzinu i krene da krlja to je da čovek zatvori oči i samo zastenje od miline. Naravno da su Tentation staromodni i sve to, ali oni svojom sjajnom svirkom i odličnim songrajtingom čine da staro bude novo i da žestoki metal zvuči kao idealna pop muzika i obrnuto. Album prvenac kakav bendovi samo sanjaju:

https://tentationfrance.bandcamp.com/album/le-berceau-des-dieux

Meho Krljic · 09-10-2021, 14:41:46

Prošlonedeljno odsustvo mog metal pregleda iz vaših života rezultat je jako dugačkog mog odsustva sa interneta. Ne znam da li je Šolak sila koja iz pozadine realno ugrožava napore predsedniak Vučića da pobedi Koronu, vrati Kosovo i lično doprinese podizanju nataliteta u Srbiji (da li kroz mudre poteze u demografskoj politici, da li time što će prosto nastaviti da nam svima jebe majku), ali njegov SBB je neobično spor, trom i, kroz magiju povezanih podugovorenih izvođača, zbunjen sistem koji mi je ,,kvar", ako ga je zaista bilo, na kraju rešio šaljući momka koji će iz ormarića u hodniku izvaditi filter, reći maltene doslovno ,,šta je ovo i čemu služi a uz to i ne radi", da bi internet odjednom ponovo ušao u naše živote. Tako da je ovonedeljni metal pregled zahvatio i prošlu nedelju i, prirodno, jer nisam imao baš TOLIKO vremena u ovih par dana što sam ponovo onlajn, odlikuje ga malo manja dubina ali, nadajmo se, dosta dobar prosečni kvalitet. Pogledajmo šta smo sve propustili

Blek metal za početak! Vauruvã su brazilski duo čiji nam album Manso Queimor Dacordado stiže sa kraja pretprošle nedelje i ovo je atmosferični blek metal sa razlikom. Hoću reći, ovo je prilično lo-fi snimak ali je u pitanju karakterna muzika, sa puno lepih melodija i nežnih emocija uparenih sa sirovom svirkom i,kako sugerišu ljudi koji razumeju Portugalski, vrlo ličnim tekstovima. Emo-black metal nije neka velika novost u 2021. godini ali Vauruvã ovoj vrsti izraza daju jedan naglašeno lični spin i u sve uspevaju da udenu i malo sambe pa je u pitanju album koji se u najmanju ruku mora čuti a ako vam se baš dopadne to što čujete, daunloud se naplaćuje onoliko koliko ste vi spremni da platite. Ne može poštenije.

https://vauruva.bandcamp.com/album/manso-queimor-dacordado

Poljaci Profeci svoj filozofski blek metal vrlo uspelo provlače na drugom albumu, Aporia. Ovo je tipično poljski, zreo i melodičan a abrazivan blek metal koji ima šta da kaže i to radi kroz promišljene aranžmane koji ovde niti zvuče prekomplikovano niti odvlače slušaoca od osnovne teme svake od kompozicija. Ovo Profeciju daje fin karakter i identitet i album postavlja na listu ploča koje slušate jer vas intrigira i ono što ste već čuli ali i ono što znate da ste na prvih par slušanja propustili. Hoću reći, ovde ima solidne dubine:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/aporia

Nizozemci Iskandr imaju vrlo moderan blek metal zvuk na svom trećem albumu, Vergezicht. Ovo podrazumeva i malo preupeglanu, prekomprimovanu produkciju, ali i vrlo lepe melodije koje samo podsećaju na folk i klasične predloške, te aranžmane koji su nenametljivo kompleksni i vode kompozicije u zaista neočekivanim ali dobrodošlim smerovima. Ovim se hoće reći i da pričamo o albumu gde su samo dve pesme kraće od deset minuta ali Iskandr isijavaju kvalitet i mada treba odvojiti vreme i koncentraciju za ovaj album on ih bogato nagrađuje odličnom muzikom i teatralnim ali ne kičastim aranžiranjem:

https://iskandr.bandcamp.com/album/vergezicht

Erz? Kakvo je to ime za blek metal bend, pitate vi, a ja kažem da ne znam ali ovaj nemački duo ima sjajan omot istoimenog debi albuma a i muzika nije ni malo rđava. Erz sviraju moderniji blek metal sa dosta melodije i, pa, duše, ali, bogami, umeju i da dobro krljaju. Pesme uspešno kanališu lepu količinu apokaliptične energiju uz jaku, mesnatu produkciju i dovoljno naklona death metalu da ja budem potpuno zadovoljen. Oba člana su pre ovoga svirala u Magoth pa se čuje solidno iskustvo i zrelost na svim nivoima. Odlično:

https://erzblackmetal.bandcamp.com/album/erz

U orbiti ruskih jednočlanih blek metal bendova sa atmosferičnim tendencijama Gloosh mi je jedan od dražih. Георгий Габриэльян voli melodiju i emociju ali drugi album pod ovim imenom, Sylvan Coven mu je ne samo brz i žestok već je i svirka prilično organska, sa bubnjem koji zvuči živo i miksom u kome imamo prominentnu i vrlo prijatnu i toplu bas-gitaru. Pesme su pevljive, poletne i prijatne i mada jesu podugačke, ovo je pitka ploča prelepe, pakleno pržačke muzike:

https://gloosh.bandcamp.com/album/sylvan-coven

Norveški Order na drugom aslbumu, The Gospel ima fini old school zvuk i jednostavne pesme koje ne umiru u kompleksnosti aranžmana ali osvajaju karakterom i identitetom. Order nisu star bend, postoje manje od decenije, ali članovi su im svirali u Satyricon, Mayhem, Impostor pa čak i u Celtic Frost i ovde se odmah čuje pedigre i kilometraža. Prosta, jednostavna a duševna muzika za publiku koja zna da bez starca itd.

https://listenable-records.bandcamp.com/album/the-gospel

Kad blek metal bend koristi gajde i duvačke instrumente, odmah znate da je na programu narodna muzika. Ili makar muzika za narod. Paydretz iz Francuske imaju prvi album, Chroniques de l'insurrection, a koji govori o francuskoj revoluciji sa kraja osamnaestog veka i mada nisam fan prilično nedinamičnog zvuka bubnjeva na ovoj ploči, ona svakako ima svoje dobre strane. Paydretz vole himnične, poletne a opet setne teme i dramatične aranžmane a kako su Francuzi praktično prirodno nadareni za te stvari, ovo je svakako album koji treba proveriti ako su vam interesovanja na toj strani:

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/paydretz-chroniques-de-linsurrection

Finski Hautakammio imaju treći album, Pimeyden kosketus sedam godina posle prethodnog i ovo je besan, glasan, melodičan ali jako abrazivan opus pesama koje su jednostavne, prirodne i ekspresivne. Hautakammio imaju jednu old school čistotu i intuitivan pristup komponovanju i mada posle ovoliko vremena donose album sa samo pet kompozicija, one zvuče sveže i napaljeno. Mastering i miks su užasni za moj ukus, ali ovo makar ozbiljno krlja:

https://hautakammio.bandcamp.com/album/pimeyden-kosketus
https://waeltaja.bandcamp.com/album/pimeyden-kosketus

Peruanci Earthwomb opasno voze na EP-ju Becoming Immanence. Ovo je bogat program sa sedam pesama kosmičkog, napaljenog a opet melodičnog i svečanog blek metala u nekih pola sata muzike, a Earthwomb, iako i sami imaju mastering kakav ne volim, sa spljeskanim zvukom i bez dinamike, pišu lepe, hipnotičke pesme koje udaraju snažno, idu brzo ali su suptilne i osećajne. Odlični su:

https://earthwombperu.bandcamp.com/album/becoming-immanence

Kad smo već na kontinentu... Argentinci Wolves' Winter na, konačno – posle više od decenije – prvom propisnom dugosvirajućem studijskom albumu sviraju lep, karakteran, prilično old school blek metal. Ovo je muzika u kojoj se čuje da je nastajala dugo, da je, što se kaže, odležala i ona je očišćena od viškova, svedena u svojim aranžmanima a bez gubljenja suštine. Qayin Coronatvs nije superoriginalna ploča u svojim rešenjima ili ambicijama, ali je autentična i prijatna za uho, sa finim sekvenciranjem i lepom raznolikošću pesama:

https://wolveswinter.bandcamp.com/album/qayin-coronatvs

Vašingtonski Alda albumom A Distant Fire dokazuju da se može napraviti melodična, atmosferična, narodnom muzikom jako inspirisana ploča a da opet i u tom secištu trenutno popularnih podžanrova u blek metalu možete imati sopstveni karakter i identitet. Alda su kao nekakav freak folk bend koji je zalutao na blek metal koncert i otkrio da ume da svira i tu muziku, sa emotivnim, ali i ritualnim dimenzijama u svojoj muzici, te dobro shvaćenim blek metal potencijalom koji se ispunjava u žestokoj, brzoj svirci. Američki blek metal se može pohvaliti bendom koji zaista sjajno hvata duh amerikane a da ne izdaje hardkor:

https://alda-band.bandcamp.com/album/a-distant-fire

Alkuharmonian Kantaja su trio finskih muzičara koji inače sviraju u Iku-Turso, Napoleon Skullfuck, Sic Semper Tyrannis i još masi projekata pa je i bilo za očekivati da će debi ovog projekta, Shadowy Peripherals biti nešto eksperimentalno, pomereno, i drugačije. Post blek metal obično poistovećujemo sa šugejzerskim melanholijama i melodičnošću ali Alkuharmonian Kantaja podsećaju da je to samo jedan način da se izađe na drugu, jelte, stranu i njihov album je mešavina neobičnih, disonantnih tema, snolike atmosfere, pevanja koje je često negde između recitovanja i samtrnog ropca, ali i vrlo disciplinovane svirke. Nije neko iznenađenje da ovo objasvljuje I, Voidhanger, firma specijalizovana za opskurno i bizarno u ekstremnom metalu, a mada je Shadowy Peripherals svakako i mali test za slušaoca sa svojom na momente skoro art-brut estetikom, svakako pričamo o interesantnom albumu koji blek metal vodi na mesta gde je retko do sada bio:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/shadowy-peripherals

Ako vam ipak nije dosta opskurnog i disonantnog, imate sreće. Australijanci Norse svoj četvrti album, Ascetic opisuju rečima ,,dissonant black metal", čisto za slučaj da neko do njih dođe nadajući se kakvim melodičnim temama i setnim atmosferama. Ascetic zaista ima asketski prizvuk, sa hrapavim, grubim gitarama, čestim disonancama i jednim doslednim insistiranjem na ružnoći. No, Norse nisu deca od po 13 godina i njihova eksploracija ružnog u krajnjoj konsekvenci je potraga za nečim čistim, plemenitim, pa i lepim, i ovaj album sa svojim beskompromisnim aranžmanima i nekonvencionalnim pristupom žanru to na kraju i prilično uspelo nalazi.

https://norsebm.bandcamp.com/album/ascetic-dissonant-black-metal

Hegemon sviraju od polovine devedesetih I JOŠ IM NIJE DOSTA. Novi album, Sidereus Nuncius, šest godina nakon prethodnog, tek peti u karijeri ovog tajnovitog benda je robusna demonstracija snage i kvaliteta. Ovo je veteranski napisana ploča sa kompozicijama koje zvuče prirodno, proživljeno i beznaporno energično. Hegemon su, za francusku scenu možda i nekarakteristično agresivnog zvuka, mada je ovo svakako album sa dinamičkim oscilacijama i kompozicijama koje veoma lako uđu i u mirnije, zavodljivije vode. Izvrstan zvuk, izvrsna svirka, odlična ploča:

https://ladlo.bandcamp.com/album/sidereus-nuncius
https://hegemon666.bandcamp.com/album/sidereus-nuncius

Pređimo u sporiju traku gde nas čekaju stoner rock, doom metal, psihodelija, hard rock... Finski Funeral For Two na svom drugom EP-ju, II, donose dve dugačke pesme sporog tempa i hipnotičke atmosfere. Ovo je jako faziran, jako spor i psihodeličan doom metal gde posle izvesnog vremena niste više svesni ni koji je dan a kamoli otkad slušate ovu muziku. Simpatično!

https://funeralfortwo.bandcamp.com/album/ii

Hjustonski Direlands su nekakav sirov, energičan i primalan heavy metal koji se oslanja na klasične formule ali ih izvodi brutalnije i sa više underground šmeka nego što je standard. EP Ascension time spaja klasične metal elemente sa pankerskom nepoćudnošću u agresijom u izvedbi i sve to na kraju ima simpatičnu doom-oliku oštricu:

https://direlands.bandcamp.com/album/ascension

Howlin May Queen iz Londona su vrlo kvalitetan old school hard rock bend koji će vas prilično podsetiti na Led Zeppelin na svom prvom albumu Tapes From The White Ballroom. No, kako su Zeppelini bili eklektičan bend sa puno različitih interesovanja – bluz, folk, ezoterija, metal – tako i Howlin May Queen uprkos jasnom omažiranju velikih prethodnika, nude vrlo raznovrstan album odlično napisanih pesama i perfektne izvedbe. Svakako žig Zeppelina nije moguće tako lako ukloniti sa stvaralaštva ovog benda ali pričamo o vrlo dobrom albumu koji cepelinovski uticaj ne svodi samo na heavy blues već nudi širi i dublji zahvat i to treba prepoznati, ceniti i slušati. Mislim, meni je ovo odlično i podseća zašto su pokušaji onog benda koji ima ,,Van" u imenu prilična sramota :

https://howlinmayqueen.bandcamp.com/album/tapes-from-the-white-ballroom

Maltežani Scarlet Pimpernel imaju vrlo prijatan istoimeni albumn težeg, abrazivnijeg roka koji nije ni doom ni stoner ni nekakva teška psihodelija. Ovo je istovremeno sasvim propisno metalizirana muzika, a da ima snažne bluz korene, odličnu pevačicu i prijatan, težak ali ne i preterano iskomprimovan zvuk. Ključne su svakako pesme koje imaju idealan odnos atmosfere (sa obilnim korišćenjem vibrata) i propisnih rifčina, te odličan vokal pevačice Jessice Grech a čiji muž, Chris svira sve instrumente i zvuči izvrsno. Volite Led Zeppelin? Jok, ti voliš, Mehmete, kažete vi, kao da nismo jedan pasus iznad već ukrstili erekcije sa velikom slašću. Dobro, dobro, onda je vrlo verovatno da ćete voleti i ovo, čak i pre nego što vidite da se jedna pesma zove Koliba:

https://scarletpimpernelband.bandcamp.com/album/scarlet-pimpernel

Kesem su fenomenalni kalifornijski psihodelični prog-rokeri čiji album Post-terra zvuči sveže, živo i originalno istovremeno dok zvuči klasično, patinirano i duboko ukorenjen u tradiciji. Momci su jaki sa svih strana, sa odličnim pesmama, dobrim, dinamičnim zvukom i izvedbom koja je karakterna i nema ni trunku studijske sterilnosti koja je danas, u eri digitalnog snimanja, još veća pretnja za bendove niskog budžeta. Sa bizarnim ,,progresivnim" aranžmanima i pankerskim etitjudom ovo je album koji čim završite vredi pustiti od početka a kako košta svega dva dolara da se daunlouduje, prosto je grehota ne kupiti ga. Obavezna lektira:

https://kesem23.bandcamp.com/album/post-terra

The Answer Lies In The Black Void je ekstremno pretencionzo ime za bend ČAK i kad svira majestični doom metal, ali Martina Horváth i Jason Köhnen (ona peva u Thy Catafalque a on je svirao u The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble a sad je u Celestial Season) uspevaju da svemu daju zaista zvezdanu dimenziju. Ovo dvoje umetnika već sarađuju u projektu Mansur, a The Answer Lies In The Black Void je doom projekat čiji prvi album, Forlorn, glatko izbegava da se zaglibi u žanrovskim stilizacijama i zvuči zrelo, moćno, teško i otmeno. Pesme nisu predugačke i rado koriste elemente drugih žanrova ali ovo je ipak do kraja i pre svega teški, masivni, spori i svečani metal sa sjajnim vokalima i lepim temama. Odlično:

https://theanswerliesintheblackvoid.bandcamp.com/album/forlorn

Nikako ne bi valjalo propustiti ni najnoviji album na Psychedelic Source Records, nazvan Blues for La Vieja (i posvcećen, očigledno, aktivnom vulkanu na Kanarskim ostrvima). ,,Bend" koji ovde svira, odnosno džemuje je sastavljen od uobičajenih ,,krivaca" ovog sjajnog mađarskog kolektiva a distinkcija je da je ovo kombinacija sa dve gitare koje sviraju u isto vreme preko razigrane – i razaračke – ritam sekcije. Bence Ambrus prečesto u ovim kombinacijama svira bas gitaru (i ovde to radi na dve pesme) ali je pravo zadovoljstvo čuti ga povremeno na gitari, kao ovde, i setiti se koliko je on fenomenalan u svom bendu Lemurian Folk Songs. Vrlo solidan zvuk, puno prelepe psihodelije i cena od koliko date – još jedan obavezan album panonske psihodelične (p)lepote:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/blues-for-la-vieja

Doomed & Stoned in Canada (Vol II) je, jasno je već i iz imena, druga po redu kompilacija kanadskih doom metal i stoner rock bendova sklopljena pažljivim radom divnih ljudi iz Doomed & Stoned kolektiva. Kao i sve kompilacije koje Doomed & Stoned izdaju, i ovo plaćate koliko sami odredite a sa sedamdeset pesama ovde će čak i najdažngrizaviji čiča naći mnogo toga da mu se dopadne. A, mislim, meni se dopalo MNOGO toga jer Doomed & Stoned drže nivo i paze šta objavljuju. Obavezno? Obavezno:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-canada-vol-ii

,,King Animal is a project that plays an indefinite, natural, animal music genre", kažu sami za sebe King Animal. Važi, rodbino, kažete vi, ali kako to ZVUČI? Ne zvuči rđavo na EP-ju King Animal koji je faziran, glasan i energičan ali zapravo, uprkos svemu što bend priča, prilično disciplinovan i pun sasvim prijemčivih melodija. Ovo nije ni čist stoner, ni čist fuzz rock, ni pank, ali tu je negde, između:

https://youtu.be/Qor8y2UVBXI

Ne znam šta bi tačno Orphan Gears trebalo da znači ali istoimeni album ovog londonskog benda dobro treska, mešajući prljav, garažni pank izraz sa propisno disciplinovanim i kvalitetno produciranim metalom. Ovo je glasno, moćno i zarazno, sa rokerskim etitjudom i mada je svakako, na ime svog vrlo tvrdog zvuka i bučne dispozicije bliže metalcima nego ,,starim" rokerima, zapravo se nalazi na skoro idealnom mestu između te dve opcije. Meni se to sve jako dopada i mada bih cenio malo prirodniji, dinamičniji master, pesme su odlične i ko se ne šutira uz Vulcan Karate, verovatno se nikada u životu neće ni šutnuti:

https://orphangears.bandcamp.com/album/orphan-gears

Svideo mi se proletos prethodni album (EP?) momka po imenu Matt C White a njegov nastavak, Creepshow Peepshow: Act II je još bolji sa idealnim odnosom southern groove rokčine, bluza, panka, psihodelije... Ovo je muzika utemeljena u klasičnom rok izrazu, ali visoko lična i osobena za autora koji je izvodi unoseći mnogo karaktera u svoje kompozicije, aranžmane i samu svirku. Creepshow Peepshow: Act II je napisan vrlo dobro, pun svežih ideja, odlične atmosfere i nadahnutih rešenja u miksu pa, eto, kad neko na nekoj budućoj (post-pandemijskoj, moliću) žurci krene da vas smara kako danas nema dobrog rokenrola i sve što valja odavno je odsvirano, pljusnite mu Matta C Whitea u facu, biće vam zahvalan:

https://mattcwhite.bandcamp.com/album/creepshow-peepshow-act-ii

Za teško izdrogiran, spor doom metal koji se davi u fuzzu obratićete se na adresu ruskog sastava Megalith Levitation. Ova ekipa na albumu Void Psalms od preko pedeset minuta ima svega četiri pesme i mada one ponekad znaju da malo testiraju granice ljudske izdržljivosti, ili makar moje izdržljivosti, u načelu je ovo zdrava formula mračnog, podzemnog, ali dobro raspoloženog, rifaškog, primitivnog dooma:

https://megalithlevitation.bandcamp.com/album/void-psalms

Daeodon su iz Kentakija i njihov album Head on a Wheel je kombinacija bluziranog hard roka i malčice modernijih aranžmana i zvuka. Ovo je svakako napravljeno sa puno ljubavi prema klasičnim rok formulama ali i ambicijom da se nađu nova rešenja za stara pitanja pa bend dosta eksperimentiše sa aranžmanima. I, sad, u nekim momentima to bude fenomenalno, u drugima nisu TOLIKO ubedljivi ali bend svira strastveno i dosta toga spasava očiglednim verovanjem u ono što rade. Poštujem i rado preporučujem za dalje slušanje:

https://daeodon.bandcamp.com/album/head-on-a-wheel

Riječani Longhare zvuče vrlo lepo isfazirano i psihodelično na albumu A Day In The Sun. Ovo je propisno energičan ali dostojanstven teži psihodelični rok koji voli kratke, efikasne, himnične pesme sa proto-pankerski ekonomičnim aranžiranjem i dosta starinskom produkcijom. Hoću reći, A Day in The Sun se nalazi na idealnom mestu između MC5 i Blue Cheer a kako se album daje za koliko sami odlučite, ovo nikako ne treba zaobići:

https://longhare.bandcamp.com/album/a-day-in-the-sun

Portlandski The Misery Men su fina, pankerska, sirova interpretacija stoner rock i heavy blues formula. Album Devillusion je pun bolesnog, lepljivog gruva koji se preko slušaoca valja poput pijanog bernardinca, ali The Misery Men beže od masivnog, teškog zvuka koji vole ,,čiste" stoner kolege i više vole abrazivniji, rapaviji garažni pank saund. Sve je to vrlo zlo i naopako i neodoljivo, kao da slušamo nekakvu iz podruma upravo ispuzalu decu Captaina Beefhearta:

https://themiserymen.bandcamp.com/album/devillusion

Kolumbijski Mandrake sviraju, baš kako i očekujete, simpatičan, vrlo organski psihodelični teški rok. Album Cocteles y formol je pun apstraktnog, amorfnog zvuka ali i propisnog bluzerskog gruva a produkcija je, malo sam se i iznenadio, vrlo dobra, čista ali snažna. Odličan album a ne kapiram zašto ljudi ne stavljaju ove stvari na Bandcamp,. Nije da to nešto košta. Mislim, jebo ih Spotifaj da ih jebo:

https://youtu.be/Cau897Ysh4E

Fliptop box podsećaju na vitalnost grčke stoner rok scene. Album Final Scene im je drugi za nekih osamnaest godina rada i ovo je zapravo vrlo osobena, lična heavy rock ploča koja sa klasičnim grčkim stonerom deli kvalitet i ubedljivost izraza ali ima svoj sopstveni identitet i jednu emotivnu dimenziju koja je mene iznenadila ali mi i veoma prijala. Nije ovo čak ni muzika sasvim po mom ukusu – ima dosta grunge/ pop elemenata ali Fliptop box sve to nekako lepo spajaju i zvuče autentično:

https://fliptopbox.bandcamp.com/album/final-scene

The Buzzards of Fuzz iz Atlante su sjajan psihodelični fuzz rock sastav čiji istoimeni debi album ima mnogo interesantnih ideja, zanimljiv miks i atmosferu noći provedene u pustinji nakon gutanja gomile psihodelika dok se neonska svetla grada naziru na horizontu. Bend piše dobre pesme i ima interesantan zvuk i samo je malo manje trebalo da gaze po kompresiji kada je ovo masterovano. Možda je samo MP3jka na Bandcampu takva, ali u svakom slučaju, The Buzzards of Fuzz su vredni svake pažnje. Šmekeri:

https://thebuzzardsoffuzz.bandcamp.com/album/the-buzzards-of-fuzz-2

Novi Crystal Spiders, ponovo na Ripple Music i ponovo sjajan. Debi album ovog muško-ženskog dvojca mi se prošle godine jako dopao a za novi album, Morieris, regrutovali su basistu Corrosion of Conformity Mikea Deana da im svira gitaru pa je ovo sada višeslojniji, atmosferičniji i psihodeličniji zvuk. Novi album je manje minimalistična ploča, sa dužim pesmama i možda za nijansu jačim akcentom na atmosferi, ali da ne bude zabune, ovo je i dalje znojav, prirodan, neprskan teški rok sa fantastičnom pevačicom i naglaskom na primitivnoj, neolitskoj ritam-sekciji. Ripple music, braćo i sestre, nema promašaja. Pretplaćen sam i ne žalim:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/morieris

Ali koliko su Wooden Fields DOBRI!!!! Ovo je bend za koji bez gledanja od pete sekunde znate da je iz Švedske jer samo Šveđani danas sviraju ovako autentičan i zapaljiv '70s hard rok. Istoimeni debi album je pun najmoćnije psihodelične rokenrol svirke, sjajno produciran (sve zvuči analogno i prirodno) i sa kolekcijom pesama koje se ne bi stideli ni mnogi bendovi što su actually svirali u sedamdesetima. Kao neko čiji su ukus formirali Džimiji Hendriksi, Alvini Lijevi, Roriji Galageri, Džekovi Brusovi i ostala bratija (i poneka moćna sestra) onog doba, ne mnogu a da ne uskliknem kako je ovaj album praktično savršenstvo. Moćno!

https://woodenfields.bandcamp.com/album/wooden-fields

Idemo na thrash, thrashcore, grindcore, pa prema death metalu. Ljubljanska blackened speed atrakcija Hellsword postoji već više od decenije ali joj je dugo trebalo da spravi debi. No, čekanje se ponekad isplati i Cold Is the Grave je prijatan, kvalitetan album muzike koja je staromodna, ali ne zastarela, jednostavna ali ne prostačka. Hellsword naprosto dobro osećaju žanr koji sviraju i ovo je zapravo vrlo razgovetan, pitak metal koji ne ide na preteranu sirovost niti na preteranu brzinu, koji ima sofisticiranost u svojim harmonijama i aranžmanima a opet se drži izvornih, jednostavnih formula da bi osvojio na prvu loptu. Odlično:

https://hellsword.bandcamp.com/album/cold-is-the-grave

Njemački Fear Connection je solidno glasan i agresivan na debi albumu Progeny of a Social Disease. Ovo je disciplinovana deaththrash metal muzika koja se pravi mračnijom nego što jeste kroz malo koketiranja sa pankerskom prljavštinom. Sasvim je to solidna predstava i bend provajduje devet energičnih, dobro napisanih komada koji udaraju teško ali su zabavni, sa ritmovima i rifovima koji pozivaju u šutku mada ne donose nešto sad naročito originalno u ovaj medij. No, ne mora sve da bude inovativno da bi prijalo. Fear Connection su lepi:

https://fearconnection.bandcamp.com/album/progeny-of-a-social-disease-2

Čačani Autoagresija su snimili prvi EP, Postojanje i mada ovde imam svu silu zamerki i na produkciju i na sekvenciranje izdanja i na aranžiranje pesama, Postojanje mi je svejedno držalo osmeh na licu sve vreme dok sam ovo slušao. Autoagresija prži klasičan, staromodni krosover i ceo materijal zvuči kao da je ispao iz recimo 1988.godine, sa klasičnim temama, klasičnim rifovima, klasičnim pevanjem. Nekako lepo za početak i nadam se da će bend istrajati a ovo se može kupti po ceni koju sami odredite:

https://autoagresija.bandcamp.com/album/postojanje

Varnok su thrash metal duo iz Kalifornije koji na EP-ju Anthropogenic zvuči vrlo old school. Ne samo da ovde imamo vrlo prozračan mid-fi miks u kome se, recimo, bas gitara čuje DALEKO bolje nego u 99% izdanja koja ćete pustiti ove nedelje, već je i muzika starinska, sa sve vokalom koji je death metalski ali opet na jedan vrlo klasičan način. Kompozicije su promišljene i pune rifčina, sa aranžmanima u kojima se stalno nešto menja (rif, harmonija, ritam) i mada to pesme čini teškim za pamćenje, svakako su uzbudljive za slušanje:

https://varnok.bandcamp.com/album/anthropogenic

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 09-10-2021, 14:42:19

Brazilski Vomit Bag Squad su ekipa iz Sao Paola koja svira thrash metal inspirisan horor filmovima. Ne da je to sad neki originalan koncept, ali Vomit Bag Squad na prvom albumu, Tales From the Bag zvuči vrlo pristojno. Ovo je muzika bazirana na pamtljivim rifovima i refrenima očigledno napravljenim da ih publika i bend zajedno izvikuju sred znojavih mošpit-rituala, a vidna je i ambicija da aranžmani budu dostatno kompleksni i promišljeni a da se ne izgubi vučna sila i brzina kojom sve ovo hita napred. Solidna produkcija, takođe. Vredno slušanja ako ste '80s fiend sa velikom ljubavlju ka južnoameričkom thrash metalu i VHS hororu. A ko nije? Only fucking assholes, that's who!

https://vomitbagsquad.bandcamp.com/album/tales-from-the-bag

Treba biti superiorno neupućen ili drzak pa bend nazvati Killdozer u 21. veku. Mislim, da na stranu stavim još nekoliko metal bendova sa istim imenom, skoro mi je neverovatno da Španci iz Sevilje sa upravo izašlim debi albumom Seeds of Vengeance nisu čuli za kultni Touch and Go sastav iz osamdesetih. Meni je to bukvalno kao da bend danas nazovete, šta ja znam, Misfits, Husker Du ili Black Flag. Elem, Killdozer iz Sevilje makar pružaju solidan otpor mojoj negativnosti vrlo pristojnom svirkom na tom debi albumu. Ovo je blago deathmetalizirani thrash metal čvrstog zvuka, superdisciplinovane svirke i mošerskih rifova, bez previše originalnosti ali sa potrebnim nivoom znojave svirke da meni to vrlo zaprija. Samo napred momci, dakle:

https://killdozerband.bandcamp.com/album/seeds-of-vengeance-2

No, teksaški trio Sadistic Force lako odnosi šnjur ove nedelje u trešerskom domenu svojim debi albumom, Aces Wild. Ovo nije čist treš metal, da se mi razumemo, već danas popularni black-thrash i Sadistic Force sviraju u sličnom stilu kao, recimo, fantastični Škotlanđanin Hellripper, ali bend svakako ima svoj zvuk i pristup sa moćnim, rokerskim rifovima, lepim solažama i energičnom svirkom. Sadistic Force su svakako napajani na istim early '80s izvorima kao i njihovi stilski epigoni i ovde se čuje isto toliko Venoma koliko i Motorheada, ali bend ima i lepe prelaze u ,,čistu" blek metal krljačinu a što čini sjajan i dobrodošao kontrast i dopunu tom rokerskom trešeraju koji provlače. Vrlo solidan zvuk, takođe i ovaj album je prava proslava metala. Ne propustiti:

https://sadisticforce.bandcamp.com/album/aces-wild
https://mercenarypress.bandcamp.com/album/aces-wild

Za nijansu manje rokerski ali i dalje vrlo solidan black thrash sviraju Bastard Cröss iz Filadelfije. Na prvom, istoimenom EP-ju ova ekipa zvuči malo ,,opasnije", odnosno mračnije i blek metalskije ali je i dalje u dovoljnoj meri ovo jedna rifaška, čukačka zabava da bude draga i treš i blek metal publici, pa i pankerima sa inklinacijama ka metalu. Blaga sirovost produkcije samo doprinosi satanističkom, andergraund filingu ovog izdanja a bend što dublje ulazite u materijal servira sve dekadentnije i lepše rifove i teme:

https://bastardcross.bandcamp.com/album/bastard-cr-ss

Još black thrasha? Ima! I to opet iz Španije: Nuclear Revenge su, konkretno, Baskijci i dok ne znam da li bi se uvredili ili ne da ih čovek nazove Špancima u opuštenom razgovoru u kafani, znam da im je drugi album, Dawn of the Primitive Age superprijatna i lepo napisana ploča vrištavog black thrasha koji nije zainteresovan samo za šutku i znoj već ima nešto kompleksnije, ambicioznije aranžmane i raspon atmosfera. Super to zvuči, sa mnogo dobrih rifova i žestinom u svirci koja je neophodna da ovako nešto zazvuči pravilno. Nuclear Revenge su ljudi na svom mestu i ovaj album je pravi melem za dušu i uši:

https://nuclearrevenge.bandcamp.com/album/dawn-of-the-primitive-age
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/dawn-of-the-primitive-age
https://helldprod.bandcamp.com/album/nuclear-revenge-dawn-of-the-primitive-age

Fucking Kill Records za ranu 2022. godinu najavljuje split EP bendova Sacroscum i Hellburst. Već znate šta ovde možete da očekujete: čistu, neprerađenu underground tminu i grdobu ali i nepobitni kvalitet i karakter. Chris već godinama iskopava sjajne stvari iz raznih kutaka interneta i daje im vinilni tretman pa je i ovo EP nedefinisanog žanra (underground horror punk metal?) ali odličnih pesama i atmosfere:

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/sacroscum-hellburst-split

Svakako valja preslušati i drugi album litvanskih Phrenetix, naslovljen Exuviae. Već omotom ovaj deceniju aktivni bend sugeriše da ovde nemamo na meniju puku ekshumaciju '80s zvuka i tropa, i Phrenetix nude progresivni thrash metal koji ne zvuči kao Voi Vod ili Vektor ili bilo šta drugo što podrazumevate pod ovom etiketom. Umesto toga, muzika je kompleksna, progresivna, stalno iznenađujuća pa i teatralna na sasvim originalan način sa vrtoglavom komplikovanim a opet šmekerskim, zaraznim pesmama, odličnom produkcijom i impresivnom izvedbom. Svi sviraju izvrsno, ali posebno se mora pomenuti pevačica i gitaristkinja Lina Vaštakaitė čija karakternost i strastvenost vokalne izvedbe daju finalni pečat ovom izuzetnom izdanju:

https://phrenetix.bandcamp.com/album/exuviae

Dadcare su grindcore/ hardcore bend iz Zvolena u Slovačkoj i album/ EP Obraz, ktorý klame je prilično atraktivna ponuda žestoke svirke, jednostavnih rifova i kratkih pesama. Ovo malčice pati od nedinamičnosti (bubanj, pogotovo) ali je pevanje odlično i u priličnoj meri vadi utiske, a pesme su ekonomične, brze i energične što je meni sasvim dovoljno da Dadcare preporučim:

https://dadcare.bandcamp.com/album/obraz-ktor-klame-2021

Australijski Unbound za sebe kažu da sviraju ,,Astral Travelling Psychedelic Punk Metal of Death". Ja sam mislio da kažem da sviraju metalizirani crustgrind ali i ovo je lep opis, svakako. Elem, novi EP, pardon LP (bend insistira da je ovo album iako ima samo šest pesama), Godbait je prilično dobar sa trudom oko pesama i aranžmana tako da se zaista može reći da ima tog astralnog i psihodeličnog u pankerskoj prebijačini. Unbound imaju lep, sirov, topao zvuk i zanimljive rifove, sa pesmama koje nisu puki pank krateži već zbilja proširuju zdravu formulu na zanimljive načine. Vrlo sam zadovoljan:

https://unboundpunkmetal.bandcamp.com/album/godbait-lp-2

Agamenon Project je nekarakteristično reflektivan na ovonedeljnom splitu sa Viciado de Nulidad dajući dve nešto duže pesme grindcorea koji iako čuva lo-fi estetiku i etiku, ima više slojeva i ambicioznije aranžmane. Pa, fino! Viciado de Nulidad su hipnotički lo-fi noise/ power electronics i odlični su. Plaćate koliko hoćete:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/28-21-agamenon-project-x-viciado-de-nulidad

Full of Hell imaju novi album, Garden of Burning Apparitions i ovo je još jedan odličan primer njihovog sa godinama sve progresivnijeg pristupa grindcoreu. Ovde su pesme kratke, svirka brutalna, ali kompozicije nisu puki iskazi već minuciozno konstruisane drame sa puno strateških disonanci i mudrih promena ritma, tempa i raspoloženja. Američki grindcore nam je dao puno bendova što su iskrivili kalup i odveli jedan nominalno jednostavni žanr u mnoge avangardne i uzbudljive strane i Full of Hell se konačno legitimno upisiju na ovu listu novim albumom:

https://fullofhell.bandcamp.com/album/garden-of-burning-apparitions

Tumba De Carne su Argentinci sa debi albumom Decatexis // Perpetuo Altar koji je vrlo interesantan spoj grindcorea, death metala, nešto malo blek metala ali i jedne avangardnije perspektive koja koristi disonance, primitivnu tehniku i kompleksno, a neprirodno aranžiranje da svoje pesme učini različlitim od onog što obično vezujemo za ove žanrove. Fakat je da album povremeno bude i potežak za slušanje jer pesme nemaju nikakve očekivane i prirodne forme već se razvijaju sasvim tuđinskom logikom, ali je makar mastering dinamičan. Vredi poslušati:

https://lavadome.bandcamp.com/album/decatexis-perpetuo-altar

Čileanci Imperathron prilično impresioniraju svojim demo snimkom Mercy for the Despicable kombinujući brutalni death metal i sve njegove elemente brzine, težine i, jelte brutalnosti, sa epskim šmekom i melodičnošću blek metala. Ovo su četiri odlično napisane pesme koje imaju i atmosferu i naraciju i dovoljno agresivne svirke da slušalac bude zadovoljen sa više aspekata, a čak je i produkcija vrlo solidna. Divno je kad naletite na novi bend koji kao da je iz ništavila iskočio potpuno formiran, sa zaokruženom estetikom i zrelom formom. Odlično:

https://imperathron.bandcamp.com/album/mercy-for-the-despicable-demo-mmxxi

Nešvilski Decree of Pain ne puca od originalnosti, naprotiv, njihov EP, Schism zvuči kao nešto što sam već slušao pre dvadeset godina ili tako nešto, no, originalnost na stranu, ovo je kompetetnan i žestok, brz i agresivan brutal death metal koji sa svoje četiri pesme zadovoljava sve čovekove potrebe za rifovima i blastbitovima. Decree of Pain su na istoj liniji kao bendovi tipa Malevolent Creation ili Misery Index, sa trešerskim rifovima i razgovetnijim izrazom i da je ovo samo malo lepše izmasterovano bilo bi nepogrešivo:

https://decreeofpain.bandcamp.com/album/schism

Teksašani Creeping Death i dalje zvuče vrlo klasično, primalno i organski. Album Wretched Illusions pre dve godine mi je bio vrlo prijatan za slušanje pa je i novi EP, The Edge of Existence nova doza skandinavski inspirisanog, jednostavnog i superprijemčivog death metala za ljude koji vole kada ih muzika baci na patos i zgazi čistom snagom i primitivnošću, bez komplikovanja u aranžiranju. Ovde je sve u rifu i gruvu i to je dobra, pravilna odluka. Creepping Death su sve bolji i kada bi se samo malo oteli porivu da ovoliko komprimuju zvuk, bili bi još bolji. Ali to su sitne zamerke, The Edge of Existence je ubitačan, monstruozan komad mračnog death metala za probranu klijentelu pa ako ste ta klijentela, navalite:

https://creepingdeathtx.bandcamp.com/album/the-edge-of-existence

Poljaci Eteritus sa trećim albumom, Rotten Transition smeštaju se na nekakvo udobno mesto između mrvećeg, epskog zvuka Bolt Thrower i švedskih death metal klasika. Što je, ako volite gruv i zlo-melodične, pažljivo napisane rifove lepo mesto. Eteritus se na ovom albumu izrazito trude oko kompozicija pa i pored oslanjanja na gruv, aranžmani osetno ,,rade" sa čestim promenama i iznenađenjima a što ne mora da bude ni dobro ako ste ovde samo da mlatite glavom i igzubite se u zvuku. No, album ima dosta lepih momenata i prijatan zvuk, i moram da ga preporučim:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/rotten-transition

Australijski duo Nefariym na svom debi albumu nudi malo kavernoznog, blur core zvuka karakterističnog za neke kolege sa kontinenta, ali Morbid Delusions je u suštini više rifaška, više mošerska ploča kojoj supernizak štim i taman miks daju možda i malo više hermetičnosti nego što same pesme nativno imaju. Mislim, pričamo o nijansama, death metal ovog tipa nikako i nikada nije nameravao da bude nekakva komunikativna i prijemčiva muzika. Nefariym pišu solidne old school death himne i sviraju ih sa uverenjem i strašću. Valja ih poslušati:

https://nefariym.bandcamp.com/album/morbid-delusions

Kad smo već kod blur corea, finski Unsalvation nam daju njegovu ultimativnu realizaciju na svom drugom albumu, Decimation by Revelation. Hoću reći, morao sam da dobrano pojačam ton da bih shvatio da ovo nije ambijentalni power electronics već da ova dva čoveka sviraju death metal. Sa sve bubnjevima, gitarama, vokalima itd. Ali, to je sve tako hermetično, tako izmiksovano i masterovano da sve bude spljeskano u crticu, a opet uz ambiciju da bude i epski prostrano, da na kraju više čujete zvuk nego muziku. Ali i to je fer:

https://unsalvation.bandcamp.com/album/decimation-by-revelation-2

Švedsko-njemački duo Emissary of Suffering zvuči odlično na debi albumu Mournful Sights. Ovo je death metal koji prezire filozofiranje i udara pravo među rogove, muzika puna pretećih rifova i navikla na petu brzinu, a koja je opet suptilna, pametno napisana, sa odličnim korišćenjem melodičnih tema da se podvuče surovo, primitivno prebijanje. U pitanju su iskusni muzičari koji su do sada svirali u projektima poput Heretoir, King apathy, The Cold, Aschefall, Obstruktion, Disavow, Blessings itd. itd. itd. pa to objašnjava zrelost i zaokruženost ovog albuma. Odlično, surovo i efikasno:

https://coldkniferecords.bandcamp.com/album/mournful-sights

Montrealska slamming death metal mašina Necroticgorebeast ima drugi album, Human Deviance Galore i mada je u pitanju tek klasičan slem, bend svoje prilično predvidive pesme izvodi vrlo kvalitetno sa potrebnim nivoom discipline ali i živosti da sve to zazvuči pristojno. Nemam previše simpatija prema monstruozno iskomprimovanom masteru, ali Necroticgorebeast makar pišu pesme koje ima smisla spakovati u ovako nedinamičan zvuk, koristeći tu estetiku zida od cigala iz sve snage. Ovo generalno albumu daje jednu oštricu opasnosti i agresije koja čini da se on izdvoji od onog što rade kolege a povremeno kvalitetni slem rifovi svakako doprinose opštem utisku:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/human-deviance-galore

Norvežani Blood Red Throne su snimili i deseti album, Imperial Congregation i mada je ovo za moj ukus svakako suviše ulickana i umivena verzija death metala, to je samo moj ukus i na nekom objektivnom planu, Blood Red Throne nude vrlo dobro napisanu, odlično produciranu ploču kvalitetnog ,,mejnstrim" death metala koji neće osvojiti nikakve nagrade za ekstremnost kada ih Nečastivi bude dodeljivao krajem godine ali ni na jednom nivou ne ,,prodaje" žanr i nudi poštenu, časnu death metal estetiku:

https://bloodredthrone.bandcamp.com/album/imperial-congegration

Za publiku kojoj ništa sem najbrutalnijeg brutal death metal zvuka neće biti dovoljno da ustane iz kreveta ovog kišnog vikenda, Ankaranci (dakle, ljudi iz Ankare u Turskoj, ne iz slovenačnog Ankarana) Cenotaph snimili su sedmi album, Precognition to Eradicate i ovo je baš onako iskorenjujući, zatirući metal kako i naslov sugeriše. Naravno, Turci sviraju već duže od četvrt veka i u zvuku im se danas jasno čuje ta kilometraža ali i svest kada treba biti ambiciozan u pisanju i probiti granice očekivanja a kada posezati za najjednostavnijim, ali i najefektnijim rešenjima. Rezultat je da je Precognition to Eradicate užasno moćna i ubedljiva ploča nezaustavljivo rušilačkog zvuka koji je taman toliko suptilan da možete da nabijate sve njegove kvalitete na nos ljudima koji brutal death metal zvuk čuju kao samo buku, a opet posvećen okrutnom, mučkom prebijanju i mlevenju u prah bez milosti. Ove godine je bilo odličnih brutal death izdanja (podsećam na fenomenalni indoevropski Moral Collapse, ili nizozemski Korpse, recimo), ali Cenotaph se izdvajaju doslednošću i beskompromisnošću koje ih u mojoj knjizi svrstavaju tik uz američki Devourment. Sjajno:

https://cenotaph666.bandcamp.com/album/precognition-to-eradicate

Death metal album nedelje je bez sumnje novo izdanje pouzdanih 20 Buck Spin. Već iz najava se videlo da će Atræ Bilis iz Vankuvera sa svojim debi albumom, Apexapien malčice odskočiti od 20BS standarda i to se sa punim izdanjem potvrđuje. Iako Atræ Bilis svakako imaju elemente old school usmerenja karakterističnog za bendove ovog izdavača, kompozicije na ovom albumu idu kontra konvencionalnih očekivanja i često se sa njima poigravaju. Ovo je progresivni death metal koji old school zvuk voli i postavlja u svoju osnovu ali onda se upušta u vrlo raskošno aranžiranje i složeno komponovanje, sa mnogo digresija, dinamičkih i brzinskih promena i mada je produkcija vrlo napucana i iskomprimovana, ovo je kad se volumen adekvatno podesi, vrlo intrigantan album za uho sa kvalitetnim miksom i užitkom koji pružaju mnogi detalji. Posebno moram da istaknem da bubnjeve svira naš Luka Govednik, momak koji hara domaćom scenom više od decenije, svirajući u Mor, The Stone, Kozeljniku, May Result a koji je mene posebno oduševio u kombinaciji sa Uzijem u fantastičnom Dead Shell of Universe. Govednik ovde pruža izvrstan program dajući bendu čvrstinu i lepršavost potrebne da njihova muzika zaista zablista. Još jean klasik 20 Buck Spin? Svakako:

https://listen.20buckspin.com/album/apexapien

Idemo sad na sludge, heavy metal, industrial, neopisive nekvalifikabilne muzike i ostalo pa da završavamo... Kite iz Osla sviraju nešto između sludge metala i pankerskog noise rocka, sa vrlo abrazivnim stavom ali zapravo dosta suptilnom svirkom. Album Currents na prvi pogled je samo neprobojni zid vrištanja i distorzije ali pesme imaju u sebi vrlo zadovoljavajuću količinu sofisticiranih rešenja koja podcrtavaju tu jaku emociju i ekspresivnost muzike. Pre tridesetak godina su ljudi padali na dupe pred ovakvim bendovima shvatajući njihov potencijal da se iz andergraunda vinu u orbitu muzike glavnog toka pa smo i dobili Nirvane i Sonic Youthove na televiziji i sve što je usledilo. Kite naravno nikada neće biti MTV zvezde (sem ako ne uđu u neki reality show) ali Currents je okrutno dobra ploča:

https://kitenorway.bandcamp.com/album/currents-2

Boris hoće da nam uzmu sve pare pa su upravo objavili dva nova albuma. Dobro, ,,nova" u smislu da su ovo nova izdanja do sada nepostojeća u njihovom katalogu, ali snimci su iz 2009. godine. Tokyo Wonder Land i Golden Dance Classics + su, kako i dolikuje, bizarne i neodoljive kombinacije teškog gitarskog zvuka, pop-shoegazea, elektronike, eksperimenta i svega između. Tokyo Wonder Land je koncertni album i ima abrazivniji zvuk, te vrlo lep izbor pesama dok je Golden Dance Classics + eksperimentalnija, ekscentričnija kolekcija studijskih eksploracija koju morate čuti da biste uopšte shvatili raspon Borisovih interesovanja. Ovaj trio se potvrđuje kao jedan od najvažnijih gitarskih komboa i u ovom veku pa ne propustite da ispratite njihov autput:

https://boris.bandcamp.com/album/tokyo-wonder-land
https://boris.bandcamp.com/album/golden-dance-classics

Novi EP Enslaved se zove Caravans To The Outer Worlds i ovo je primereno ,,svemirski" metal izrastao iz vikinškog blek metala ali danas nezainteresovan za konkretne žanrove. Nisu se meni mnoga recentna Enslaved izdanja preterano dopadala, ali Caravans To The Outer Worlds, naslovna pesma, je žestok, pošten komad ,,mejnstrimizovanog" ekstremnog metala. EP je zatim dopunjen kinematskim interludijima i svemirskim baladama, pa eto:

https://enslaved.bandcamp.com/album/caravans-to-the-outer-worlds

Pošto su Kowloon Walled City iz Kalifornije i oblavljuju za Neurot, vrlo je lako pogoditi kako zvuče i pre prvog tona na novom albumu, Piecework. Svakako, ovde je prisutan solidan uticaj Neurosis/ Tribes of Neurot škole, ali ne želim da Kowloon Walled City predstavim kao puku kopiju slavnih zemljaka. Jer to, na kraju krajeva nije ni tačno. Bend svira već četrnaest godina i ovo mu je četvrti album i na njemu se te neke emotivne sludge formule vrlo promišljeno razrađuju u muzici koja je neužurbana ali napeta, spora ali urgentna. Ovo je sludge metal sa emo tenzijom ali i sa sjajnom uzdržanošću, sa bendom koji odlično razume snagu tišine i dinamičke, well, dinamičnosti pa Piecework možete puštati i nemetal publici da se malo trgne i pomisli kako u metalu, eto, ima i ,,prave" muzike:

https://kowloonwalledcity.bandcamp.com/album/piecework

Novi Ministry? Zašto da ne? Nemam, naravno, očekivanja da će Al i ekipa ikada izaći iz sada već sasvim razgaženog rokerskog industrial metala po kome je bend postao poznat pre trideset godina, nakon što su tokom osamdesetih eksperimentisali sa pristupima, ali Moral Hygiene ima TAMAN dovoljno svežine da se sluša sa uživanjem. Već treća pesma, Sabotage is Sex dovodi Jelloa Biafru za mikrofon i odmah se setimo kako smo voleli Lard. Tu je i obrada Stoogesa (Search & Destroy, naravno) a većina autorskih pesama je solidno živahna i atmosferična ako već ne puca od originalnosti i novih nadahnuća. Mislim, to što Jourgensen posle četrdeset godina i dalje pravi muziku sa ovim bendom je već dostignuće samo za sebe a to da je Moral Hygiene ploča gde se svako malo osmehnete i malo pojačate volumen je već pravo malo čudo:

https://ministryband.bandcamp.com/album/moral-hygiene

Kanađani Freeways me mnogo podsećaju na Thin Lizzy na novom EP-ju. Spark Eliminator. I ne samo na Thin Lizzy, ovde generalno ima tog umiljatog harmonskog rada gutara, tog žestokog a prijateljskog rada ritam sekcije i melodičnog, osećajnog pevaja karakteristično za heavy rock poznijih sedamdesetih pa mislim da je, uz odličnu produkciju i divan, dinamičan master, ovo izdanje ljudski preporučiti svima koji vole klasični Wishbone Ash, UFO i slične sastave:

https://freeways410.bandcamp.com/album/spark-eliminator-e-p

KK Downing je čovek koji stvarno ne ume da se odluči oće li da kaki ili neće da kaki. Hoću reći, otišao je iz Judas Priest, benda koji je osnovao i jednog od sigurno tri najvažnija heavy metal benda svih vremena, a danas ima sastav KK's Priest koji ne samo da je sastavljen od nekih bivših članova Judas priest nego je i muzika praktično ista kao ono što rade Judas Priest. Dobro, objašnjenje je da KK i Halford više nisu mogli da se dogovore ni oko čega pa sve to postavlja situaciju u malo shvatljiviji kontekst. Da ne bude zabune, niko se ovde ne žali ni na šta jer je sa izlaskom prvog albuma ovog projekta, Sermons of the Sinner, jasno da sada imamo dva Judas Priesta i oba su, bez obzira što gazimo treću deceniju 21. Veka, odlična. Nastanak ovog projekta vezan je za svirku iz 2019. godine kada je Downing sa Daveom Ellefsonom nastupio pod imenom MegaPriest, pa mu se to dopalo i KK's Priest je ubrzo nastao kroz saradnju sa Ripperom Owensom (pevačem iz Judas priest kada je Halford sa svoje strane rešio da ne želi više da bude u bendu, pa se posle, znamo, predomislio) i Lesom Binksom, legendarnim bubnjarem Judas Priest iz sedamdesetih, što je izmislio mnoge one trešerske fore koje danas rabe bubnjari ekstremnog metala. Binks, nažalost, zbog zdravstvenih problema, nije u postavi koja je snimila ovaj album ali Owens jeste i u ubitačnoj je formi. Kao i Downing, uostalom, ovo je žestok, moćan, klasično pristovski metal sa modernim prelivom ali bez gubljenja u savremenim produkcijskim stranputicama. Sermons of the Sinner je prosto odličan album heavy metala koji ne zaboravlja da treba da bude malo provokativan i ikonoklasitčan iako se bavi sasvim izvozanim formama. Pesme su odlične, bend sastavljen od nešto mlađih ali iskusnih muzičara svira kao švajcarski sat i ovo je za svakog ko voli Priest zvuk od 1990. godine naovamo obavezna lektira:

https://youtu.be/TkcrWhGyZFs

Za ljubitelje klasičnog, epskog heavy zvuka, tu su i Šveđani Manimal sa svojim četvrtim albumom, Armagedon i ovo je vrlo ubedljiva, odlično producirana ploča heavy/ power metala koji i ovom prilikom neće osvojiti puno nagrada za originalnost ali ako vam je do originalnosti verovatno neće baš Manimal da budu prvi bend gde ćete to tražiti. Da se razumemo, jeste malčice primetno i da Manimal vole da pesme sklope iz proverenih, već odsviranih fora, ali bend je nesumnjivo spretan u tom sklapanju i nudi vrlo solidan faksimil muzike iz osamdesetih, apdejtovan za moderna produkcijska dostignuća. A i omot mi je odličan:

https://youtu.be/McyBgrcnVA4

I prošli album iskusnog indijskog heavy metal sastava Kryptos mi je bio vrlo dobar, a novi album, Force of Danger je još bolji. Ovom prilikom bend je popravio produkciju – jednu stvar koju sam blago kritikovao prošli put – i zvuk je sada kvalitetan, snažan a ne prenabudžen, baš kako treba. Pesme su, pak, izvanredne. Ovo je i dalje klasična heavy metal svirka sa vrlo oštrom, napadačkom dispozicijom gde se zarazni, šmekerski rifovi mešaju sa aranžmanima visokog tempa. Ima tu, naravno, taman toliko cheesea potrebnog da se ovo sluša u korektnom '80s ključu ali Kryptos nisu prestilizovani i ne zvuče napadno retro, već naprosto autentično i moćno. Sa kompozicijama koje su međusobno distinktne i nekim od najboljih (a tako jednostavnih) rifova koje sam čuo ove nedelje, Kryptos suvereno stoje na vrhu gomile tela preko koje smo se morali popentrati da uopšte stignemo do ovog vikenda. Nažalost, album se ne može kupiti u formi daunlouda, ali možete naručiti CD sa Bandcampa:

https://kryptosindia.bandcamp.com/album/force-of-danger

https://youtu.be/E1sCjGyKLvc

Album nedelje ipak dolazi iz blek metal orbite. Sa imenom kao što je Antichrist Siege Machine, virdžinijski black/ death metal duo mora da isporuči autentično nesvetu i bestijalnu muziku na svom drugom albumu, Purifying Blade da bi opravdao narasla očekivanja. Srećom, to se i događa, pa je ovo surova, divljačka ploča u svetloj (tamnoj!) tradiciji bendova poput Blasphemy, sa vrlo malo razmišljanja o tome je li muzika ovde kul i gruverska a sa puno najčistije krljačine. Da se razumemo, ovo je album samo za trenutke kada vam je potrebna čista destrukcija i prebijanje na smrt tupim predmetom jer, iako ASM pišu korektne kompozicije, u njima nema ničeg sofisticiranog. Ovo je čista, neukaljana agresija i mržnja, katalog povreda i uvreda svih vrsta. Opet iako je internet pun bendova koji pokušavaju slične stvari, ASM podsećaju da su disciplina i trud bitniji od nakupljenog osećaja mržnje i nasilnosti pa je ovo i pažljivo izvedena kolekcija pesama odsviranih na jako nisko naštimovanim instrumentima, sa dobrim rifovima i zapravo solidnom produkcijom. Nemam nikakvih zamerki, ovakvi albumi, ovakve crne rupe i prečice do najtamnijih mesta u ljudskoj nutrini su neophodni za ravnotežu u univerzumu.

https://antichristsiegemachine.bandcamp.com/album/purifying-blade

Meho Krljic · 16-10-2021, 12:16:00

Ova nedelja je uspela da bude bez nekih velikih i važnih izdanja što se mene tiče (mada su Twelve Foot Ninja izdali novi album ali to nije, jelte, moja furka itd.), a da se opet naupi solidna količina muzike koju vredi provrteti i kupiti. Zaronimo odmah u metalnu bujicu jer tamo ćemo naći biserje. I to od metala!

Premijum blek metal za predjelo! Atinjani Svartulven imaju prvi album i kako vam naslov, Ruins of Desolation, Transcendence for the Other Side, sugeriše ovo je mračni, okultni blek metal sa ambicijom da vas osvoji teatralnošću i širinom. I, mislim, odlično je. Nemam pojma ko su članovi ovog benda ali utisak je da je u pitanju iskusna ekipa jer je muzika ovde spakovana u dugačke, izvrsno napisane kompozicije koje ostavljaju izvanredan utisak ekonomičnim, promišljenim aranžiranjem ali i veoma dobrom produkcijom. Svartulven uspevaju da budu epski monumentalni a da ne smaraju sa izanđalim trikovima, već da su im pesme bazirane na energičnoj svirci i smeni izvrsnih ideja a zvuk im je organski, prijatan i dinamičan. Veoma dobar debi album benda koji još jednom podseća na istorijsku superiornost grčke blek metal scene:

https://svartulven.bandcamp.com/album/ruins-of-desolation-transcendence-for-the-other-side

A ako vam je ovo razgorjelo glad za grčkim blek metalom, a kome ne bi, obradovaće vas vest da Necromantia ima novi album. Ovaj projekat radi od kasnih osamdesetih i predstavlja jednu od institucija tamošnje scene. Pre par godina je najavljeno da će bend prestati sa radom ali, evo, Γιώργος Ζαχαρόπουλος, sada jedini preostali originalni član je našao nove saradnike (vrlo pedigrirane muzičare koji su svirali u Rotting Christ, Ravencult i još dvadesetak bendova) i pred nama je novi opus. To the Depths We Descend... je zapravo tek peti album Necromantie ali je lep. Ovo je epski, dostojanstven, dekadentan, kako i sam Zaharopulos kaže, ,,aristokratski", svakako teatralan blek metal sa lepom produkcijom, melodičnim, uzvišenim pesmama o, jelte, dubinama i đavolu, paklu i bezdanima... Necromantia ima finu komponenntu old school zvuka na svom albumu, izmešanu sa svim tim praktično simfonijskim aranžmanima i ovo se jako lepo sluša:

https://necromantiaofficial.bandcamp.com/album/to-the-depths-we-descend

Kasek-Nos je zanimljiv američki blek metal projekat aktivan od ove godine koji, doduše, ima sve odlike kućne radinosti, ali se trudi da od ove postavke izvuče ono najbolje. Novi EP, Death eternity in a Bed of Thorns ima tri odlično napisane i maštovite pesme koje umešno mešaju metal, pank i rok elemente sa raznih strana spektra popularne muzike za intrigantan i zabavan finalni produkt. Čak ni miks uopšte nije loš sa posebno lepim zvukom gitara koje nisu preterano distorzirane i dopuštaju da se lepo čuju sve te dobre stvari koje im muzičari rade. Impresivno:

https://kasek-nos.bandcamp.com/album/death-eternity-in-a-bed-of-thorns

Siguran sam da ime prvog albuma bavarskog benda Guldan, Überfahrt znači nešto pametnije, ali meni, koji ne znam Nemački, u glavi je samo da to mora da znači ,,prdež nad prdežima". Strašno, mator čovek a tako... Elem, Uberprdež je dopadljiv, sirovi, vrlo svedeni blek metal album koji treskaju dva namazana mladića što vole da se slikaju u prirodi. Iako ovde ima ,,emocija", Guldan se uspešno drže dovoljno lo-fi dela blek metal spektra, kako u zvuku, tako i u jednostavnoj svirci, da njihova kombinacija prostih pesama i bazične, korektne izvedbe deluje mojim ušima pankerski šarmantno a ne kao distorzirana pop muzika. Fino.

https://guldan.bandcamp.com/album/berfahrt

Finski duo Earthly Form mi je mnogo lepo legao ove nedelje. Njihov drugi EP, Screaming winds je ispunjen brzom, sirovom i energičnom svirkom, sa rifovima koji imaju taman koliko je potrebno skandinavske melanholije i hladnoće, te produkcijom koja je blago ,,kućna" ali adekvatna. Nema ovde previše filozofije, Earthly Form naprosto čukaju brzo i ubedljivo sve vreme i mada će nekome smetati nedinamičan zvuk udaraljki, pesme su lepo napisane i ima to sve dovoljno hipnotičke energije da zadovolji čoveka:

https://earthlyform.bandcamp.com/album/screaming-winds

Šveđani Avdagata sa svojim prvim EP-jem, Damnatio Cursus pogađaju ,,slatku tačku" u mom srcu i ušnom sistemu. Ovo je melodičan, gizdav i razuzdan black-death metal koji ide brzo, udara jako i ima vrlo heavy, vrlo snažan zvuk, a da opet u prvi plan dođu melodije i prijatne, epske teme. Naravno, mastering forsira glasnoću i kompresiju ali makar je to ovde donekle u skladu sa muzikom koja ima death metalsku disciplinu i tvrdoću a blekmetalsku epičnost i liričnost. Fina ploča:

https://avdagata.bandcamp.com/album/damnatio-cursus

Kad vidim da se pjavilo novo izdanje ruskog Блёв u meni se sudare dve emocije. Prva je oduševljenje jer blackened grindcore ovog ruskog projekta do sada me nije izneverio. Druga je strah jer nivo kompresije koji odlikuje njegove snimke doslovno je štetan po moje uši. Novi album, Без перемен, kako mu i ime sugeriše, ne donosi nikakve promene. Ovo je i dalje superioran jednočlani (?) blackened grind, sa sjajnim rifovima, dobro napisanim pesmama i nivoom agresije ali i emotivnosti kakav treba znati spakovati u pesme od kojih neke traju i po preko pet minuta. A Блёв ZNA. Zvuk je, pa, da, očekivano, NEIZDRŽIVO glasan. Ja razumem da neko hoće da mu muzika zvuči glasno ali ovo je album koji maltene ne mogu da preslušam u jednom cugu jer me uši doslovno bole. No, može to i iz više pokušaja a vredi onoliko. Блёв kida:

https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/--3

Kvebečki Ulfhednar ne svira blek metal ali ih stavljam u ovaj deo ovonedeljnog pregleda jer mi se čini da ono što oni rade najpre interesuje blek publiku. Naime, debi EP ovog kanadskog sastava Wolves ov Vinland ima šest pesama epskog, znojavog i zabavnog vikinškog metala sa sve naglašenom melodičnošću (uključujući na momente tipične ,,mornarske" vokale i pesme o pivu), ali sa zvukom i izvedbom koji su žestoki i abrazivni u dovoljnoj meri da meni ovo upada u ,,ekstremniji" deo metal spektra. Ulfhednar vole to što rade i ozbiljno se trude oko aranžmana a pošto imaju uho za himničnu melodiju svakako ih treba overiti:

https://ulfhednar2.bandcamp.com/album/wolves-ov-vinland

Italijani Orgrel sviraju vrlo dobro shvaćen 2nd Wave blek metal koji bih, da ne znam da je ovogodišnja berba, bez problema doživeo kao nešto iz devedesetih godina. Što je meni prijalo i Red Dragon's Invocation je ploča koju mogu da preporučim bez zazora. Dobro je napisana, ima lep, prirodan zvuk i bend zvuči zaokruženo i zrelo, kombinujući žestinu i ipak izvesni emotivni raspon, i ako vam ne smeta što je stilski ovo zaista prilično starinski zvuk, uskačite bez oklevanja:

https://orgrel.bandcamp.com/album/red-dragons-invocation

Kad smo već u Italiji, iz Venecije dolazi vrlo sirovi projekat Arcano Pensiero a koji na EP-ju Alla ricerca del proprio essere i pored te sirovosti zvuka i disonance, zapravo pokazuje zavidne muzičarske ali i kompozitorske kvlaitete. Ovo je napeta, energična muzika koja je blek metal sa jednom urbanom, nervoznom dimenzijom i s obzirom na cenu od ,,dajte koliko mislite" ovo je izdanje koje ne treba propustiti:

https://arcanopensiero.bandcamp.com/album/alla-ricerca-del-proprio-essere

Njemački Dødsdrift na drugom albumu gađaju manje-više istu metu kao i na prvom. Sve što sam rekao i tada, mogu da ponovim: ovo nije previše po mom ukusu ali je kvalitetno i pošteno i ko voli melodično, epski a dobro odsvirano i energično, valjaće mu. Zvuk je, doduše toliko iskomprimovan da je to na granici parodije, ali dobro neko voli da mu je sve napucano...

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/dnis
https://dodsdrift.bandcamp.com/album/dnis

Iako je EP Sorrowing jednočlanog projekta Sorrowing iz Filadelfije jako predvidiv pa i pomalo generički atmosferični blek metal, meni se na kraju dopala hipnotičnost i doslednost onog što je Brandon Baun napravio. Ovo je solidna kućna produkcija i pristojan kvalitet svirke a monotonost i dinamička ujednačenost muzike zaista imaju jednu umirujuću, zavodljivu dimenziju. Pritom, čovek na momente ode dovoljno daleko u pravcu psihodeličnog roka da meni i to bude lepo. Plaćate koliko želite:

https://sorrowing.bandcamp.com/album/sorrowing

Ne znam ko stoji iza kanadskog projekta Iluzja i njegovog debi EP-ja, ali ko god da je, opasno cepa. Ovo je blek metal sviran u sasvim tradicionalnom maniru ali sa kvalitetom pesama koji solidno odskače od proseka, odličnim zvukom i vrlo organskom a disciplinovanom svirkom. Iluzja je i melodična, a naslovi pesama sugerišu i određeni optimizam ali na izdanju preovladava strastvena, radosno destruktivna atmosfera a EP se čak prvih par dana nije ni naplaćivao. A sada je jedan mizerni kanadski dolar! Jako, jako dobro:

https://iluzja.bandcamp.com/album/self-titled-ep

Isto Kanađani, Crystal Coffin, osveževajuće, tematski su okrenuti spekulativnoj fantastici ili, konkretno na drugom albumu, Stairway Eternal, elektrani u Černobilju i fiktivnim scenarijima koji u sebi imaju mnogo sipmatične mašte. A i muzika je vrlo solidna. Svakako, ovo je moderni blek metal koji sasvim bez stida izlazi iz kalupa i naginje ,,post" strategijama, ali Crystal Coffin se ne iživljavaju sa aranžmanima i dužinom pesama i ovo je prijatno svedeni a opet efektni naučnofantastični blek metal nove generacije koji me ispunjava poverenjem da će i kad mi odemo sa ove planete, sve biti kako treba:

https://crystalcoffin.bandcamp.com/album/the-starway-eternal

Idemo sad na stoner, sludge, doom metal, psihodeliju... Ako imate mnogo vremena, ali i strpljenja, The Wright Valley Trio imaju novi album. Ovaj bend iz Visbandena skoro da redefiniše sporost jer njihov doom/ sludge ide zbilja glacijalnim tempom. Na novom, četvrtom albumu, Der Weg (tj. Put) prva kompozicija je samo uvodni dron – koji traje duže od četrdeset minuta. Ostale dve pesme su svaka po skoro pola sata ekstremno sporog, repeitivnog, ali u suštini prijatnog, teškog doom zvuka sa jakom distorzijom, lepim rifovima i smislenim razvijanjima teme. Treći deo zapravo ima i u izvesnom smislu postrokerski vajb, sa dosta emotivnijom izvedbom i harmonijama koje su setne i prijatne. Meni se ovo dopada, i bend svira odlično sa profi, kvalitetnom produkcijom, ali svakako treba biti naštimovan na njihovu frekvenciju:

https://wrightvalley.bandcamp.com/album/der-weg

Look Like Gelfling su iz Birmingema – britanskog – što je već preporuka samo za sebe kada svirate sporu, tešku muziku. Njihov EP ...from the cave nudi vrlo simpatičan spoj gruverskog sludge metala i postrokerskih atmosfera, sa propisnim količinama surovosti i emocije i samo ga kolje prilično garažni kvalitet snimka. Što generalno ne bi ni smetalo, ali vokali ne zvuče kako treba i valjalo bi im malo studijskog peglanja. No, Look Like Gelfling obećavaju i vredi ih imati na radaru:

https://looklikegelfling.bandcamp.com/album/from-the-cave

Nemam ideju ko su i šta su londonski Moth ali oni kažu da su album The Moth Prophecies snimili pre gotovo trideset godina a tek ga sada objavljuju, i to po ceni koju sami odredite i pričaju da je u pitanju ,,dragulj" hard roka i... Pa, skoro da su 100% u pravu. The Moth Prophecies je izvrsno napisana ploča zrelog, višeslojnog hard 'n' heavy zvuka sa puno dobrih ideja, odličnim gruvom i razbijačkom pevačicom. Ovo je i muzika koja ni pre trideset godina ni danas ne zvuči ni napadno žanrovski ni trendi već neposredno i ,,rokerski" u opštem smislu. Pre trideset godina je grandž bio najvrelija alotropska modifikacija ,,teže" gitarske muzike ali Moth nemaju očigledne veze sa ovim žanrom mada će se dopasti i publici koja voli grandž kao i bilo kome ko voli žestok, energičan teški rok.

https://moth7.bandcamp.com/album/the-moth-prophecies-2

Shadowcastor je jedan momak iz Raleja u Severnoj karolini a čiji EP, Devil Shit, uprkos imenu, nije ni blizu sranja. Ovo jeste relativno lo-fi, snimljeno kod kuće, ali je zapravo vrlo solidan hard rok garažnih kvaliteta i ima gruva i štofa sa pesmama poput Campfire Vampire ili Cocaine Werewolf. Autor kaže da ova muzika nikada nije trebalo da ugleda svetlo dana ali dobro je da jeste a još bolje bi bilo da se snimi u pravom studiju sa pravim producentom itd. Mada je i ovako okej:

https://shadowcastor.bandcamp.com/album/devil-shit-2

Njemački Redscale svira vrlo prijemčiv, lep, pa i pomalo ,,komercijalan" stoner rok/ hard rok na albumu The Old Colossus. Ovo je vrlo kvalitetan materijal sa lepim, himničnim pesmama i odličnom produkcijom i, u nekom drugom vremenu, Redscale bi bili bend namenjen stadionima i milijunima vrištećih fanova.

https://redscale-berlin.bandcamp.com/album/the-old-colossus

Psylocybia je jednočlani poljski projekat koji kombinuje doom metal, gothic metal, možda malo blek metal uticaja, malo industriala, možda malo i nu-metala (!!) itd. za jedan u principu za moj ukus premelodičan ali svakako ličan, ekspresivan i dobro napisan materijal. Album Utopian Chimera Rising je njegovo delo od pisanja, preko svirke do miksa i masteringa i ovo je impresivno sklopljena ploča koja će se dopasti mlađima od mene mnogo više nego prastarom i raspalom meni:

https://psylocybia.bandcamp.com/album/utopian-chimera-rising

Bogami je odličan segedinski Rothadás. Prvi album ovog dua iskusnih muzičara, Kopár hant... az alvilág felé donosi nam prefinjeni death-doom metal čija se prefinjenost sastoji u odličnom zvuku i pesmama koje zvuče jednostavno, intuitivno, prirodno. Bend uspešno stresa sa sebe većinu žanrovskog balasta i usredsređuje se na proizvodnju efektne, neposredne muzike koja šamara teškim rifovima i ide sporim, ali ne izveštačeno presporim ritmom. Vrlo lepo osveženje u jedno kišno popodne...

https://rothadasdeathdoom.bandcamp.com/album/kop-r-hant-az-alvil-g-fel

Da ostanemo u Mađarskoj, imamo i ove nedelje jedno izdanje Psychedelic Source Records. No, ovo je izdanje različito od njihove uobičajene ponude džemova poznate ekipe. Come and See je pravi bend, sastavljen od dva Amerikanca i jednog Rusa koji žive u Budimpešti a ranije su svirali pod imenom Chinese Rolex. Kažu da nisu više želeli da se drže čvrstih struktura i da su želeli da prigrle ,,kolaps" pa otud promena imena ali i usmerenja svirke. No, da ne bude zabune, album, Volume I. (sa sve tačkom na kraju) je ZNATNO strukturiraniji i bliži ,,normalnoj" muzici od uobičajene PSR ponude. Ali je i odličan. Ovo je gruvi, strastveni psihodelični rok sa sve pevanjem, tekstovima i promišljenim aranžmanima, produciran vrlo lepo a po zvuku i senzibilitetu blizak Psychedelic Source Records vrednostima u dovoljnoj meri. Vrlo lepo osveženje a i prodaje se, kao i sva ostala izdanja ovog izdavača, za koliko date. Ne propustiti:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/volume-i

Wax Brain iz Zapadne Virdžnije cepaju glasan, pa na momente i brz stoner rok koji je više u ,,volimo provod" nego u ,,volimo apokalipsu" raspoloženju većinu vremena, ali pritom ne zvuči ni isprazno hedonistički, nego nekako dostojanstveno i... supstancijalno. Čak i pesma Sativa na njihovom debi albumu, Hive Mind, koja je pankerski komad za šutiranje o, jelte, drogiranju, ima jednu zdravu, pozitivnu energiju. Pristojno producirana ploča, i odlična svirka ovog snažnog kvarteta.

https://waxbrain.bandcamp.com/album/hive-mind

Shadows Taller Than Souls je ime koje se dosta očigledno poziva na Cepeline, ali ovaj bend iz Milvokija je bliži, jelte, Blek Sabatu po zvuku. Kolekcija Rough Stuff ima četiri pesme koje su demo snimci iz 2019. godine i ovo je lep, faziran, psihodeličan stoner rok sa tim nekim ,,alternativnim" prelivom, gde se ne forsira težina koliko lep gruv i hipnotičke melodije. Pretpostavljam da bend nije baš mnogo aktivan ali ovo je lepo i plaća se koliko sami kažete:

https://stts.bandcamp.com/album/rough-stuff

Zagrepčani Torpedo18 zvuče vrlo retro na svom EP-ju To Hell And Back koji mene vraća u rane osamdesete i uživanje u muzici na razmeđi ritma 'n' bluza i metala. Dakle, ovo je hard rok, ili stoner rok ako više volite, sa dosta bluzerskih elemenata i zvukom koji je prijatan, hrskav i razumno dinamičan. Bend zvuči dosta staromodno, naravno, ali ko voli ovu vrstu muzike ima čemu da se poraduje:

https://torpedo18.bandcamp.com/album/to-hell-and-back

Nešto sasvim drugačije donosi finski kombo Stain čiji EP, Only Black sa tri pesme isporučuje skoro pola sata masivnog, mrvećeg sludge metala koji ide sporo ali ubedljivo valja svoje velike, zarazne rifove. Dobar zvuk, mada vrlo glasan i uprkos svoj toj buci, hipnotična, moćna svirka:

https://stainsludge.bandcamp.com/album/only-black

Izraelski NŪR na svom drugom EP-ju, Negative Transfer, nudi bolan, abrazivan sludge metal. Nema ovde mnogo originalnosti, novih ideja, svežeg zvuka itd. ali NŪR su ubedljivi u onome što rade i kako to obično kažemo, za one kojima se sviđa da im ne bude prijatno, Negative Transfer nudi tri kvalitetne, dramatične pesme koje imaju i gruv i bol.

https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/negative-transfer

Berlinski Sheev su snimili prvi album, Mind Conductor i ovo je prijatan i raznovrstan progresivni stoner/ sludge metal. Bend nije zainteresovan da slušaoca spoji sa patosom težinom i agresijom, ili barem ne SAMO za to, pa su pesme dinamične i međusobno prilično različite, sa puno melodičnih elemenata ali ne nauštrb gruva. Bude to dobra, lepo producirana muzika na kraju, sa potencijalom i za krosover u srazmerno mejnstrim vode. Lepo.

https://sheev.bandcamp.com/album/mind-conductor

Zato su finski Craneium sve samo ne progresivni. Ne da je njihova muzika regresivna, nije, zapravo je maštovita i fino napisana ali njihov treći album, Unknown Heights je pre svega album gruva. Mada je to sve varljivo i brzo se čuje da su Craneium jednako melodični i dinamični kao i Sheev, samo da je u njihovoj muzici gruv osnova i da kompozicija izrastaju oko njega umesto da se smišlja kako da se doda u pesme koje imaju složenije aranžmane. I ovaj album ima taj mejnstrim krosover potencijal a da ne izdaje stonerski hardkor tako da, lepo, poslušajte:

https://craneiumband.bandcamp.com/album/unknown-heights

Smadr su danski trio negde na rameđi garažnog roka i stoner roka i nekako su se namestili na baš dobro mesto. Album Wolpertinger zvuči odlično i pun je lepih rifova, te stamenog, poletnog ritma, gde pomalo ekscentrično pevanje ne da ne smeta nego svemu daje i malo karaktera. Smadr su baš, ono, bend za koncert na kome ste se zatekli slučajno i koji vas pesmu po pesmu do kraja potpuno oduva:

https://smadr.bandcamp.com/album/wolpertinger

Buzzürd iz Teksasa sviraju prijatan, jako fazirani stoner/ hard rok na EP-ju The Offering sa četiri pesme gde ima ponešto za svakoga. Recimo, prva pesma, naslovna, je brži, energičniji komad sa skoro radijskim potencialom dok je druga, Swamp Wraith bliža mračnim, atmosferičnim doom formulama. Treća je okultni doom itd. Lep, topao zvuk i solidna svirka, lep EP:

https://buzzurd.bandcamp.com/album/the-offering

Dosta dugo smo čekali da prestižni sardinijski izdavač Electric Valley Records izda album takođe sardinijskog psihodeličnog sastava Loose Sutures ali A Gash With Sharp Teeth And Other Tales je konačno pred nama i ovo je očekivano dementna, lepo distorzirana, gruverska ploča grindhouse psihodelije i drogiranog faz roka. Kako i omot obećava, ovo je kinematična, raznovrsna, pa i prilično seksi kolekcija narko-himni sa lepom, prljavom produkcijom i odličnim stavom. Vredelo je čekati:

https://evrecords.bandcamp.com/album/loose-sutures-a-gash-with-sharp-teeth-and-other-tales
https://loosesutures.bandcamp.com/album/loose-sutures-a-gash-with-sharp-teeth-and-other-tales
https://youtu.be/aWkfs_6xtqk

A Ripple Music se ne zaustavljaju ove jeseni pa smo ove nedelje dobili novi album teksaških High Desert Queen. Ovo je, za ovog izdavača već tipično kvalitetno produciran i zreo rok-zvuk čiji desert rock ima i solidan potencijal da bude simpatičan i publici koja sebe genralno ne vidi kao ciljnu grupu za stoner i slične podzemne, i drogeraške, žanrove. No, ovde ne manjka gruva i kvalitetnih rifova:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/secrets-of-the-black-moon

Melvins su snimili više nego dvoiposatni album akustičarske muzike. Stvarno? Stvarno. Five Legged Dog je izbor iz karijere benda koja sada pokriva skoro četiri decenije, pa još sve dopunjeno obradama Stonesa, Alicea Coopera, Redd Kross... Već znate da li ovo želite ili ne a Mike Patton koji je izdavač je odredio sasvim korektnu cenu od 14 dolara za daunloud:

https://melvinsofficial.bandcamp.com/album/five-legged-dog

Diode iz Britanske Kolumbije su, pak, sjajni na albumu Radiant Blue Crash koji je kolekcija poletnih, energičnih hard rock/ acid rock pesama, odlično snimljena, napisana i izvedena. Svi u bendu pevaju pa je Radiant Blue Crash primereno harmoničan album, na kome distorzirane, nestašne gitare što prskaju feedback na sve strane, sparinguju sa orguljama, a ritam sekcija zakucava snažno a osećajno. Ovo je devet pesama čiste rokenrol proslave i potpuno mi je nejasno zašto Diode ovo daju po ceni koju sami odredite ali da vredi i para i vremena – vredi. Ne propustiti:

https://diodeband.bandcamp.com/album/radiant-blue-crash

Prelazimo na najbrži deo današnje ponude, thrash, hardcore, grindcore i death metal. Kanađani Korrosive sebe korektno opisuju kao ,,Extremely caustic thrash with blasts" i živi album, Live at the Rockpile isporučuje baš to. Mnogo zlih rifova, vrištavog vokala, energične, disciplinovane svirke, generalno dobrog provoda. Album je snimljen i miskovan vrlo pristojno a kvalitet koji Korrosive isijavaju sa svakom pesmom je neupitan. Beng jor hed tu dis.

https://korrosivemetal.bandcamp.com/album/live-at-the-rockpile

Sa imenom kao što je Critical Terror ova ekipa iz Kolumbije ne može da svira ništa drugo nego thrash metal i tako i jeste. Renace El Terror je EP sa tri prilično kompleksno aranžirane ali nabadačke, žestoke thrash metal pesme, sa čistom, solidnom produkcijom (mada... bubanj, znate već, mnogo je dinamički ravan) i puno truda oko gitara. Vrlo solidno a plaćate koliko hoćete:

https://criticalterror.bandcamp.com/album/renace-el-terror

A sa imenom kao što je Dungeon Crawl, mladi kalifornijski sastav ne može da svira ništa drugo do nerdovski thrash metal, zar ne? Debi album se, još pritom, zove Roll for Your Life i ovo je svakako ploča za ljude koji vole thrash metal barem koliko i pen and paper RPG-ove. Sreća pa ni muzika nije loša mada i kod Dungeon Crawla ta nedinamičnost bubnjeva malo kvari lepotu, ali ovo su solidne, trešerske pesme, sa lepim rifovima i pevačem koji ima dosta karaktera a kako je muzika mahom brza, pogodna za bezumno šutiranje, od mene može da dobije samo blagoslov i palac na gore:

https://dungeoncrawlofficial.bandcamp.com/album/roll-for-your-life

I Brain Bomb iz Njemačke već imenom telefoniraju da će svirati thrash metal/ thrashcore i tako i jeste. EP Brain Bomb ima dve besne, lepo producirane i solidno odsvirane pesme niskog štima, grubog vokala i disciplinovano odsviranih trešerskih rifova koji čoveka nose iz šutke u šutku. Meni ne treba ništa više u životu da budem srećan a Brain Bomb još i ovu lepotu daju po ceni koju sami odredite:

https://brainbomb.bandcamp.com/album/brain-bomb-thrash

Argentinci Frantic sviraju jednostavan, ali častan i neposredan thrash metal na svom prvom albumu, Martillazo. Nema ovde nekih neviđenih fora, pa čak ni ikakve modernije interpretacije žanrovskih matrica, Frantic jednostavno vole dobar rif, brz tempo i imaju pevača koji može da nabode dve note (skoro!) ali ume da izvuče pristojan falset kad treba. Korektno, nostalgično, lepo:

https://youtu.be/CnVmNzgG6XI

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 16-10-2021, 12:16:57

Australijski Tumour svoju Bandcamp stranicu taguju i sa ,,diablo 2" i sa ,,ibuprofen" što je... zanimljivo. No, EP North Wstern Death je mešavina thrash metala, black metala, death metala, d-beata i možda malo gruverskih elemenata, kvalitetno odsviran, težak i masivan i daje se za koliko sami ponudite. Vredi:

https://tumour.bandcamp.com/album/north-western-death

Kad smo već kod Australije, jedan od najvećih bendova sa kojima sam imao čast da delim binu, Hard-Ons ima novi album. Ekipa koja je počela sa radom još osamdesetih i posle više od trideset godina zvuči ubedljivo, sveže i autentično, valjajući kvalitetan, energičan punk rock na ploči I'm Sorry Sir, That Riff's Been Taken. Imao je bend i tvrđih i mekših albuma od ovoga, ali Erekcije su na ovoj ploči vrlo ubedljive i moćne, sa odličnim pesmama, ekonomičnim aranžiranjem, izvrsnom produkcijom i generalnom demonstracijom pedigrea i iskustva. Fantastično:

https://hard-ons1.bandcamp.com/album/im-sorry-sir-that-riffs-been-taken-2

Kad smo već kod panka koji voli metal, britanski Acid Claw su IZVRSNI na debi albumu Horror Comic. Ovo je sjajna mešavina panka i metala sa solidnom količinom iznenađujuće sjajno umešanog ska zvuka i lepom atmosferom na albumu koja svemu daje finu komičnu crtu a da to ne podriva pankersko-metalsku energiju muzike. Ovo je toliko dobro sklopljeno – sa odličnom produkcijom i vrlo kvalitetnom svirkom na svim instrumentima, uključujući saksofon i klavijature – sa sjajno napisanim pesmama da bi, uz malo reklame, Acid Claw mogli da budu brutalno uspešan sastav, makar među populacijom koja voli horor filmove ali ne smeta joj da se uz njih smeje. Izvrsno:

https://acidclaw.bandcamp.com/album/horror-comic

Quiet su iz Južne Karoline i njihov EP Volume II je metalcore u vrlo starom značenju te reči. Dakle, ovo je metalizirana hardkorpank muzika, sa svom eksplozivnošću i abrazivnošću koju to podrazumeva. Meni se dopadaju lajavi vokali, stalne promene ritma i gruv koji uprkos njima uspeva da se održi na nogam ai nosi pesme u pravom smeru. A i cena je fleksibilna, tj. sami je određujete. Vredi:

https://quietsc.bandcamp.com/album/volume-ii

SNAFU su iz Detroita i njihov thrash metal i sam u sebi ima solidnu količinu hardcore punk gena, mada je ovo čvršće, brže i metalskije. U pitanju je, reklo bi se, bend iskusnih muzičara mada ne mogu da kažem da sam za ikoga ovde ikada čuo ali su debi album Exile//Banishment producirali sasvim pedigrirani ljudi a masterovao ga je Joel Grind. Utoliko, ovo je zvučno vrlo dobro a muzički nudi kvalitetan, zao ali disciplinovan thrash sa samo malo te neke iskonske death metal pretnje u zvuku. Jedanaest pesama i puno dobre svirke:

https://snafuhc.bandcamp.com/album/exile-banishment

Split je dovitljivo ime za bend, a ovaj bend iz Sent Luisa ima i novi EP koji se takođe zove Split. Lukavo! Enivej, Split sviraju srednjetempaški ali agresivni i za mene dovoljno zabavni metalizirani hardcore sa sirovom ali solidnom produkcijom i kvalitetnim izvedbama. Takođe vam daju da sami odredite cenu za daunloud. Fer!

https://splitstl.bandcamp.com/album/split

Šveđani World in Ruins samo štancuju EP-jeve ove godine pa im je In Misery već drugi za par meseci. Al je dobar. Ovo je i dalje metalizirani, masivni skandinavski D-beat hardcore i bend je i dalje u odličnoj formi i svirački i kompozitorski. Plus ta masna, hrskava produkcija. Odlično!

https://worldinruins.bandcamp.com/album/in-misery

Parižani Parlor izvode vrištavi, energični posthardkor sa dosta elemenata haotičnog hardkora što, znam, sve zvuči kao da se neko zezao i izmišljao podžanrove, ali vite vi koja je godina i koliko smo duboko zagazili u postmoderno stanje. Liotar bi, da je živ cenio bend koji između brutalnih brejkdauna i vrištanja ubaci sempl simatičnog mačijeg mjauka, a možete i vi ako vam sve ovo zvuči zanimljivo. EP se zove Comments i evo ga ovde:

https://parlormusic.bandcamp.com/album/comments-2

Hexella su mi se dopali i pre par nedelja sa svojim prvim EP-jem, pa sam sa ljubavlju i odobravanjem preslušao i novi – A Road in Hell. Ovaj teksaški duo sjajno spaja hardcore punk i black metal, zadržavajući spontanost i sirovost koju ova kombinacija sugeriše, ali pakujući sve u kvalitetno napisane i odlično producirane pesme. A Road in Hell ima pet jako dobrih kompozicija i mada je cena od sedam dolara prilično jaka, Hexella imaju sve razloge da se ponose:

https://hexella.bandcamp.com/album/a-road-in-hell

Filipinski Swineslaughter ima album sirovog, energičnog grindcorea, We Are Your Enemy. Ovo je producirano grubo, jeftino i sa očiglednim apetitom da se naškodi slušaocu a pesme su kratke, jednostavne ali efektno napisane. Swineslaughter ne izmišljaju neke nove formule u grindcoreu ali donose korektnu količinu energije, besa i zlovolje da budu vrlo prijemčivi za pravu publiku:

https://swineslaughter.bandcamp.com/album/we-are-your-enemy

Loose Teeth iz Toronta svoju kolekciju demo snimaka nazvanu samo demos najavljuje za Januar ali se već može cela čuti na Bandcampu. Ovo je matematički metalizirani hardcore/ powerviolence sa korektnom količinom disonanci i vrištanja, solidnim zvukom i pesmama koje su grčevite, rastrzane ali dovoljno sigurno napisane da se meni ovo dopadne:

https://looseteethhc.bandcamp.com/album/the-demos

Na drugom delu hardcore spektra su vankuverski Culminate čiji je EP Rake over the ashes sav u nabadačkom gruvu i plesnom srednjem tempu. Ovo je negde između metaliziranog moshcorea i ,,čistog" beatdowna i mada ni jedno ni drugo nisu moji preferirani podžanrovi, Culminate su dobri. Ovo je solidno producirano i puno zapaljivih rifova, sa lepom energijom i kvalitetnim muziciranjem. Fino:

https://culminate.bandcamp.com/album/rake-over-the-ashes

Conversion iz Nju Hempšira trpaju kvalitetan D-beat na EP-ju Rot. Ovo je možda i pomalo ,,blackened", sa tim vrištećim vokalom i malo blastbeatova, ali je osnova muzike energičan d-beat hardcore sa jakim rifovima i debelim zvukom. Fino, a naplaćuje se koliko vi želite:

https://conversionnh.bandcamp.com/album/rot

Oh, novi EP Pupil Slicer? Aj dont majnd if aj du! Collective Unconscious ima jednu novu pesmu, naslovnu naravno, koja je sporiji, meditativniji komad sa malo ,,mekšim" zvukom ali i dalje visokim nivoom tenzije, a EP ima još dva živa komada tipično mrveće svirke. Mirrors are More Fun than Television je lep omaž Samu Lakeu a Pupil Slicer će vam pohoditi snove svojim paklenim, košmarnim zvukom:

https://pupilslicer.bandcamp.com/album/collective-unconscious

Kalifornijski Death's Eminence na svom četvrtom albumu vrlo korektno sviraju death metal koji se uspešno raspinje između klasičnih brutal death formula, old school death zvuka ali i melodičnijih, atmosferičnijih pesama. In a Hideous Dream Made True je iznenađujuće eklektična ploča kojoj na kraju vernost nekim death metal elementima (vokal, recimo) možda i malo odmaže jer je ovo u muzičkom smislu vrlo napredno i nadahnuto. Zanimljiv album a koji se u daunloud formi prodaje za koliko vi želite da potrošite:

https://deathseminence.bandcamp.com/album/in-a-hideous-dream-made-true

Rusi Paroxysm Unit na svom demo snimku Promo 2021 daju dosta dobar pregled svojih sposobnosti. Ovo je tehnički, brutalni death metal koji impresionira kvalitetom svirke i mada su pesme sastavljene iz milion delova koji, kako se to obično kaže, mogu da idu i nekim drugim redosledom, bend ima lepršav pristup svirci i utisak je da ovde samo pokazuju mišiće. Solidno producirano za demo, puno i avangardnijih elemenata koji ne haju za uobičajene harmonske i ritmičke ideje, ovo je mene dobro protreslo i ostvilo gladnim za još. Plaćate koliko hoćete:

https://paroxysmunit.bandcamp.com/album/promo-2021

Prijao mi je debi album virdžinijskih Eradicant nazvan Hideous Symmetry (mada napominjem da slika na omotu nije simetrična). Ovo je energičan, mišićav a opet ne bezdušno ,,tehnički" death metal. Eradicant sviraju brzo i imaju nervozne aranžmane koji ne vole da mnogo ponavljaju istu stvar, ali opet pesme su napisane tako da te stalne promene deluju kao prirodne mutacije i sve ima lep, naturalistički gruv. Lep zvuk, takođe. Odličan debut! A još i plaćate koliko hoćete. Ne propustiti.

https://deatheternalva.bandcamp.com/album/hideous-symmetry

Hate Inclination je mladi kalifornijski brutal death metal duo u kome sada svira i hipertalentovani klinac Nikhil Talwalkar iz Anala Stabwound. Ovo je slično njegovom matičnom projektu, dakle, ima zdravu infantilnost ali i jaku tehničku superiornost pa eponimni mini LP vredi čuti ako ste, er, infantilni ali cenite tehničke kvalitete:

https://hateinclination.bandcamp.com/album/hate-inclination

Kad smo već kod mržnje, poljski blackened death metal sastav Hate ima novi album. Rugia je očekivano razbjijačka ploča epskih atmosfera i mašinnski preciznog mitraljiranja iz svih oružja sve vreme. Hate imaju sličan problem kao i Hate Eternal (da li je sličnost u imenima slučajna) a taj je da je njihova muzika toliko brutalna da posle izvesnog vremena umori uho i potrebno je da muzičari upru iz sve snage da u svoj nepraštajući, beskompromisni ,,sve vreme svom snagom" stil ubace dovoljno varijacija, ideja i svežine da ostanu relevantni. Rugia je već dvanaesti album Hate i moram da kažem da su se ljudi potrudili i da je meni ovo prilično uzbudljivo i zabavno:

https://youtu.be/xoTcEFOxDF4

Upon Stone su melodični death metal bend iz Los Anđelesa, ali mada njihov debi EP, Where Wild Sorrows Grow ima gomilu klasičnog melodeath programa, pa i povremeno naginje preblizu metalcore formulama za moj ukus, sa druge strane, ovde ima i dosta propisnog thrash metal senzibiliteta da meni ne bude neprijatno. Doduše, prve dve pesme su mi notabilno bolje od poslednje, ali ima i tu lepote. Poslušajte:

https://uponstone.bandcamp.com/album/where-wild-sorrows-grow

Nisam siguran da li je Live MDF 1 legitimno izdanje za Suffocation s obzirom da ga je na Bandcampu objavio prilično sumnjiv profil koji digitalni daunloud hoće da vam naplati čak 22 dolara i nema ni jedno drugo izdanje i nazvan je po prvom albumu Suffocation i tvrdi da će uskoro izdati ovaj album i na fizičkim nosačima ali ne i kada... Dakle, mnogo solidno uverljivih signala da je ovo uzmi-novac-i-bježi operacija od koje sam bend neće videti ni dinara. Ali sam koncert, snimljen na Maryland Death Festu 2003. godine je JEBANJE keve. Suffocation već imaju jedan odličan živi album u katalogu i naravno, JuTjub je pun njihovih živih snimaka ali je svejedno pravo zadovoljstvo čuti ovaj materijal najboljeg death metal benda u istoriji u naponu snage. Frank the Tank na vokalima je raspoložen i za pevanje i za priču, Mike Smith koji se sveže vratio u bend podseća zašto je jedan od najuticajnijih bubnjara u metalu, a Terrance, Josh i Guy su zla mašina na žicama. Izbor pesama? Sjajan. Zvuk? Odličan. Moćno.

https://effigyoftheforgotten.bandcamp.com/album/live-mdf-1

Završimo sa heavy metalom. Black Sites su dopadljiv progresivni heavy metal sastav iz Čikaga i mada njihov brend muziciranja nije nužno sasvim ugođen sa mojim interesovanjima (previše progresivno, premalo cheesy), treći album, Untrue im je vrlo kvalitetan. Ovo je odlično napisana, dobro producirana muzika sa bendom koji se trudi oko pesama i mada ih Metal Archives poredi sa Mastodonom i Voivodom, mislim da je ovo pre za Fates Warning publiku koja će se oduševiti:

https://blacksites.bandcamp.com/album/untrue

Slight Lie su iz Slovačke i njihov EP, Where Is Your Peace Now! Nudi melodični, himnični heavy/ power metal koji ne mora da bude baš sasvim po mom ukusu da bih nahvalio kvalitet izvedbe, sigurno aranžiranje i odličnu produkciju. Dobro, bizarna obrada Scootera na kraju me jeste malo zatekla, ali ovo generalno obećava:

https://slightlie.bandcamp.com/album/where-is-your-peace-now

Španski Evil Hunter su me prijatno iznenadili svojim drugim albumom čije bi ime pre 2-3 godine spadalo u sasvim prihvatljiv metal asortiman a danas zvuči praktično izlizano – Lockdown. No, muzika je kvalitetan klasični heavy metal koji se izdvaja pevačem što se postavlja negde između Acceptovog Udoa Dirkschneidera i Krokusovog Marca Storacea. Dakle, baš klasika. Muzika je apsolutno u tom maniru, sa prijatnim osavremenjavanjem, da stvari ne budu baš retro, sa takođe odlično napisanim pesmama. Bend voli melodiju ali voli i žestinu, ima odličan zvuk i sve u svemu je idealan za klasičnog heavy metalca. Zašto Demons records ovo još nisu stavili na svoj bandcamp ne znam, ali ovo vredi slušati i kupiti ako volite klasični, cheesy ali znojav i pošten heavy zvuk.

https://youtu.be/sCSFhBHAvMU

Grindcore izdanje nedelje i, uopšte, album nedelje je debi album nemačkog projekta Feind, trija koji razbija vrlo tehnički, maštoviti grindcore koji me najpre podseća na neke klasične radove iz ranih godina ovog veka poput izdanja Agoraphobic Nosebleed i Fuck... I'm Dead, sa tim talentom za pravljenje kratkih a distinktnih pesama, dobrom produkcijom i generalno puno karaktera. Da ne pominjem anime omot iza koga se krije zapravo dobra muzika. Pa to je ređe od čaše ledeno hladne limunade u pustinji! Vokali su jedna od stvari koje ovaj bend izdvajaju, a gitarski rad, sav u disonancama i slemerskim cepanjima je izuzetan. Dinamični aranžmani čine da pesme od po pola minuta zvuče kao prave kompozicije a album Ambulante Hirnamputation je i sav na Nemačkom jeziku za taj finalni glanc originalnosti. Na sve to još i sami birate cenu. Ne časiti ni časa, ovaj bend zaslužuje podršku:

https://feind.bandcamp.com/album/ambulante-hirnamputation

Meho Krljic · 23-10-2021, 14:25:48

Well, ove nedelje za mene nije bilo značajnih ,,velikih" izdanja, najpre jer ne marim mnogo ni za Cradle of Filth niti za Dream Theater. Ali jesmo dobili novi Exhumed koji je prelep, i puno drugih dobrih stvari, pogotovo iz domena klasičnog heavy metal zvuka. Nije ni to loše.

Blek metal! Čileanci Chibator na svom demo snimku nazvanom prosto ,,Demo" imaju dve pesme vrištavog, ali jako šarmantnog black-death metala sa pankerskim osnovama i trešerskom energijom. Ovo jeste malo demo-kvaliteta, ali je istovremeno veoma karakterno, neposredno i iskreno a opet ne bez izvesne teatralnosti potrebne da ova muzika pravilno zaokruži svoj žanrovski identitet. Pet dolara je poskupo za samo dve pesme ali ovo mi je sa svojom tehničkom korektnošću, maštovitošću i energijom donelo osmeh na lice.

https://chibatorchile.bandcamp.com/album/demo

Drowned In Despair je nekada (prošle godine) bio solo-projekat čoveka kome je umrla majka a sada je pravi bend i na novom EP-ju, Their Torment svira vrlo korektan black-death metal. Za francusku scenu ovo je gotovo neočekivano ,,normalna" muzika ali svakako karakterna i dovoljno originalna. Ima i dalje nečeg ličnog u muzici ovog projekta:

https://drowned-in-despair666.bandcamp.com/album/their-torment

,,Svemirski" black-death metalci, takođe Francuzi, Médian su simpatični na svom novom EP-ju, Absolu. Bend je prvi album snimio prošle godine i ovo je sada proširivanje koncepta, sa vrlo melodičnim, razrađenim temama i energičnom, dinamičnom svirkom. Médian imaju eksperimentalniji zvuk na ovom EP-ju, i pesme koje su smelije u formi i meni se ovo dopalo:

https://median-band.bandcamp.com/album/absolu

Kanađani Hak-ed damm vole da se slikaju sa oružjem u rukama ali i kad sviraju, to se puca iz svog oružja. Omot njihovog trećeg albuma, Destructio purificalis je opscen na jedan makar originalan način a muzika je brutalna, oštra i zabavna. Iako je tematski bend čista blek metal postava, muzika ima suptilna ali i dobrodošla naginjanja ka panku i death metalu, a što sve fino oplemenjuje formulu žestoke, agresivne svirke. Glasno, žestoko ali maštovito, uz po neku ideju u svakoj pesmi koja će vas naterati da obratite pažnju:

https://hak-eddamm.bandcamp.com/album/destructio-purificalis-2

Feral Season su iz Kalifornije ali njihov blek metal zvuči više skandinvski nego američki. Ovo nije nimalo slučajno i bend i sam kaže da je nadahnut skandinvaskim uzorima i ,,halucunantnim pejsažima". Fer. Mislim, vidite omot. Muzika svakako ima i primetnu ,,američku" komponentu i to pomaže da album Rotting Body in the Range of Light ne bude tek puki omaž skandinavskoj muzici od pre dve i po decenije. Simpatično su tu sklopljeni ti elementi, sa dugačkim pesmama koje imaju lepe meditativne pasaže ali i pošteno, heavy zakucavanje, pa malo folkmeditacija. Feral Season se ne plaše dugačkih kompozicija i ambicioznog aranžiranja i ovo je odličan debi:

https://feralseason.bandcamp.com/album/rotting-body-in-the-range-of-light-3

Novi album ukrajinskih 1914 je vrlo siguran dodatak njihovom katalogu blek metala koji se bavi Prvim svetskim ratom. Nazvan, pompezno, Where Fear And Weapons Meet ovo je još epskiji opus od prethodnog albuma koji se meni onomad vrlo dopao, pa je pred slušaocem maltene jedna pozorišna ili filmska produkcija u zvučnoj formi, koja se sluša kao celina, a ne kao puka kolekcija pesama. Ovo je dugačko ali odlično napisano i podseća zašto su 1914 jedna od najboljih i najoriginalnijih savremenih blek postava iz Ukrajine:

https://x1914x.bandcamp.com/album/where-fear-and-weapons-meet
https://youtu.be/eDXgnIgDQ08

Prvi album teskaških Necrofier se zove Prophecies of Eternal Darkness i mada se ovaj bend vodi kao da svira melodični blek metal u velikoj internet bazi podataka o metalu, Necrofier zvuče žestoko, sirovo i pomalo brutalno mojim napaćenim ušima. Mislim, ima ovde melodija ali nisu mi u prvom planu, već je u prvom planu brutalni gitarski rad i energična ali ne prebrza svirka. Ima i malo old school šmeka u ovom albumu i vrlo sam zadovoljan i zvukom i nivoom maštovitosti koji se čuju:

https://necrofier.bandcamp.com/album/prophecies-of-eternal-darkness

Mađari Blizzard sviraju od polovine devedesetih, mada su prvi album snimili tek 2006. godine, pa onda nije čudo da im drugi album, Disengaged from Life, snimljen, dakle, deceniju i po kasnije, zvuči kao da je nastao početkom veka. No, meni to ni malo ne smeta jer volim taj čukački, žestoki a melodični pristup nalik radovima Immortal, Marduk ili Dark Funeral iz onog doba. Blizzard, dakle, nisu originalni, ali su kvalitetni, čisto producirani i generalno zabavni ako volite ovakav blek metal:

https://youtu.be/XIxa-VQK-Io

Doedsvangr imaju drugi album a koji, istini za volju, izlazi tek iduće nedelje ali se već sluša poreko jutjuba. Ovo je ekipa iskusnih muzičara iz Skandinavije (i Francuske) , sa članovima koji sviraju ili su svirali u Nordjevel, Grimfist, Tyrann, Sargeist, Aborted i još bukvalno pedesetak bendova pa je i album Serpents ov Old ekstremno pedigriran i nudi jako dobar program nordijskog blek metala za sve ljubitelje. Ovo je perfektno odsvirano i producirano a da istovremeno ima mnogo, jelte, duše, makar crne kao najcrnja noć. Bend pritom ne zvuči kao presek radova najpoznatijih bendova u kojima članovi sviraju i mada je ovo prepoznatljivo severnjački zvuk, Doedsvangr imaju sopstveni karakter. I odlične pesme. Volim muziku koja je ovako ubedljivo epska a naizgled bez napora sa jednom prirodnom otmenošću što isijava iz instrumenata. Sjajno!

https://doedsvangr.bandcamp.com/album/serpents-ov-old
https://youtu.be/npqWJgYKaxk

Idemo na doom, stoner i psihodeliju. Starboard je finski sastav što na zanimljive načine meša doom metal i post metal pristupe sporoj, teškoj ali dostojanstvenoj muzici. Album Abaia baziran je na Mobiju Diku i sastoji se od četiri EKSTREMNO dugačke pesme (well, sem jednog interludija od minut i po pred finalnu kompoziciju koja traje čitavih 27 minuta). Treba to izdržati mada je muzika prilično simpatična, sa sve klarinetom, saksofonom, trubom i flugelhornom koji popunjavaju zvučnu sliku oko gitara i bubnjeva. Pevanje je... pa, recimo karakterno ali bend, mislim, zaista dolazi na svoje u toj poslednjoj kompoziciji, naslovnoj, koja je apstraktnija i kinematskija od ostatka materijala i mada je najmanje ,,metal", bend predstavlja u najboljem svetlu. Svakako valja preslušati a cena od samo jednog evra za daunloud sugeriše i da se ovo lako zavoli i kupi:

https://starboarddoom.bandcamp.com/album/abaia

Wizzerd imaju novi sing sa dve pesme, nazvan Space‽: Issue No.000. Kako i očekujete, ovo je maštovit, pomalo i progresivan, gruverski stoner-doom metal sa lepršavom svirkom i poletnom atmosferom. Nije za svačije uši jer se ovde naprosto dešava previše toga u isto vreme, pogotov u prvoj pesmi, ali je kvalitetno, hitoidno i zanimljivo, kao i uvek:

https://wizzerd.bandcamp.com/album/space-issue-no-000

I novi Stone Rebel je tu i Memoria, kako se ovaj album zove, donosi tačno ono što očekujete i, pretpostavka je, želite od ovog francuskog projekta. Nežna instrumentalna psihodelija, prozračni gitarski akordi, setne harmonije, lagan, uspavljujući gruv... Sve je kao i uvek i sve je savršeno ako volite Stone Rebel.

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/memoria

Rusi Scarecrow su vrlo simpatično izmešali klasičan heavy metal i doom metal pa njihov novi EP, Ghost, ima jednu vrlo teatralnu atmosferu i kinematsko aranžiranje, ali se pesme drže old school metal osnove i idu napred finim tempom, bez gubljenja koraka i gruva. Vokali u visokom registru neće biti po svačijem ukusu, pogotovo jer nisu česta pojava u doomu ali ovo doprinosi toj old school metal komponenti i, uostalom, Artemis (aka Артем Никитин) koji peva, to radi vrlo solidno.Odlične dve pesme plus intro. A daju se za cenu koju sami odredite.

https://scarecrow-official.bandcamp.com/album/ghost

Extreme Cold Winter je gramatički nezgodno ali što se evokativnosti tiče sasvim funkcionalno ime za doom metal bend. Ne znam koliko hladno zimi bude u Nizozemskoj – jesu na moru, al sever je to – no ovaj trio iskusnih muziučara na prvom albumu (šest godina nakon prvog EP-ja), World Exit, zvuči solidno hladno. Ovo je spor, otmen doom metal kao sastavljen od svega što su Paradise Lost ostavili na patosu svoje sobe kada su odlučili da se prodaju televiziji i mada Extreme Cold Winter ne osvajaju mnogo poena na inventivnost, pesme su lepe a svirka uverljiva. Treba da je želite ovakvu, svakako, jer su pesme uiglavnom u istom tempu i raspoloženju ali nama koji ovako volimo, album je zapravo hipnotički opojan. Žanrovski rad, svakako, ali dobar.

https://extremecoldwinterhhr.bandcamp.com/album/world-exit

Španci Maragda sviraju odličan heavy psych, dakle, psihodelični rok sa popriličnom količinom stonerske mase. Album Maragda je napisan i produciran vrlo lepo, sa dobrim zvukom i pesmama koje demonstriraju sa jedne strane maštovitost i naklonost različitim atmosferama i senzibilitetima, a sa druge ljubav prema psihodeličnoj melodičnosti i gruvu. Odličan program i razumna cena od pet evra za daunloud:

https://maragda.bandcamp.com/album/maragda

I The Kushan Empire iz Švicarske su neka forma teške psihodelije mada je njihov album, Zenith Of Vanant pritom još i žestoko nepredvidiv. The Kushan Empire sviraju gruverske pesme i imaju pevanje i sve to ali njihova muzika se ne uklapa u standardne aranžmanske ideje i mada nisam još načisto da li je to dobro ili loše, album je svakako interesantan da se posluša:

https://thekushanempire.bandcamp.com/album/zenith-of-vanant

I prvi album Green Lung iz Londona mi je bio dopadljiv, pa je i nova ploča, Black Harvest, jednako dopadljiva mešavina '70s hard roka i dooma. Green Lung se ovde izrazito trude da album bude dinamičan, kako unutar samih pesama, sa promišljenim aranžmanima, ali i kao celina, sa pažljivim sekvenciranjem da nam se pruži predstava koja ima svoj narativni tok i dinamiku. Pošteno. Ovo je album koji kvalitetnim zvukom i sigurnom svirkom može da privuče veliki raspon publike, od modernih doom manijaka do ostarele hard rok ekipe i da svakom pruži izvrsnu zabavu. Green Lung su napredovali za ove dve godine i treba ih pohvaliti a ovaj album posvećeno slušati:

https://greenlung.bandcamp.com/album/black-harvest

Electric Orange iz Njemačke već skoro trideset godina sviraju krautrok i psihodelični rok. Psi-hybrid, njihov najnoviji album nudi deset odličnih, podugačkih komada svemirskih lutanja i finog, basom nošenog gruva na koji se prirodno kaleme razni ekserimenti sa efektima. Bend koristi vrlo široku lepezu instrumenata, od tradicionalnih, do semplera ali u osnovi jeste rok. Naravno, ne baš i metal, ali ovo je metalu ugodno blisko a odlično:

https://electricorange.bandcamp.com/album/psi-hybrid

Finski Saattue imaju četvrti album i mada je njihov doom metal suviše melodičan za moj ukus, Vain Toinen Heistä je svakako odlična ponuda za publiku manje omeđenu u glavi nego što sam ja. Epski, monumentalno, dobro napisano i vrlo heavy, poslušajte, možda vam bude prijalo:

https://saattue.bandcamp.com/album/vain-toinen-heist

Indigo Raven su francuski doom metal trio (donedavno duo) sa ,,šamanskom aromom" a to se vrlo dobro čuje na početku njihovog prvog albuma, koji se, da ništa ne bi ostalo nejasno, zove Looking for Transcendence. Ovde dobijamo ultra-teške, nisko naštimovane gitare i spore bubnjeve ali i obredne, plesne, hipnotičke pasaže i onostrae ženske vokale. Pevačica Julie Docteur nije BAŠ Diamanda Galas ali fino joj ide kombinovanje ,,normalnog", a otmenog doom pevanja sa magijskim napevima. Pesme su ambiciozne i po zvuku i po aranžmanima, mada to držanje obredne atmosfere obezbeđuje nas od preterivanja sa progresivom. Fino je ovo a bend daunloud naplaćuje samo koliko ste vi spremni da date:

https://indigoraven.bandcamp.com/album/looking-for-transcendence

Nijemci Bridge from Below na svom prvom demo snimku, Enter the Battlefield sviraju vrlo solidan doom metal inspirisan igračkim sistemom Magic the Gathering. To je svakako novo podsećanje na to kolki su gikovi metalci generalno, ali muzika je solidan, onako, garažni doom metal sa naglaskom na rifu i hermetičnoj atmosferi. Nema mnogo dinamike ovde, niti nekakvih naprednih gitarskih ideja, pa će se Bridge from Below dopasti pre svega slušaocu koji voli hipnozu distorzijom i potčinjavanje mučnim ritmovima:

https://bridgefrombelow.bandcamp.com/album/enter-the-battlefield-demo

Void Emperor iz Sirakuze u Njujorku sviraju epski, palpi doom metal koji priziva Roberta E. Hauarda isto koliko i Hauarda F. Lavkrafta svojim dugačkim, lo-fi pesmama i naslovima poput The Cimmerian ili Orgy of the Cannibal Demigods. Treba imati afinitet ka muzici koja je smišljeno hermetična i teška za slušanje, ali album Void Emperor je skoro kao da gledate neki od mač-i-magija filmova snimljenih za male pare ali sa puno strasti, jeftin, prljav ali hipnotičan i iskren, i ja ne mogu a da ga ne preporučim:

https://voidemperor.bandcamp.com/album/void-emperor

Iz nekog razloga heavy psych bendovi iz Čilea JEBU KEVU. Najnoviji primer: The Slow Voyage. Ovaj odlični, rodno mešoviti kvartet iz čilenaskog Los Ángelesa na albumu Soul's Whisper ima fini raspon ideja i pristupa, trudeći se da obuhvate sve ono što njih same zanima, od zaglušujuće gitarske buke, preko azijskih rituala, do rege-gruva,a sve to uz obilne količine psihodeličnih efekata. No, bazične teme i način na koji ih The Slow Voyage izvode je ono što bendu daje karakter i šmek. Overiti:

https://theslowvoyage.bandcamp.com/album/souls-whisper

Šveđani imaju toliko dobrih stoner bendova da se malo uplašim svaki put kad shvatim koliko su ispred nas ostalih. Belsemora je novi projekat čiji istoimeni EP ima četiri pesme čistog kvaliteta. Ovo je i gruvi i hitoidno, i nostalgično i moderno, sa superniskim štimom ali i miksom koji pušta da se pored jako faziranih gitara čuju i lepe, harmonične orgulje, sa sjajnim pevanjem i finim bluzerskim temejima zvuka. Vrlo dobro:

https://belsemora.bandcamp.com/album/belsemora

Ripple Music ove nedelje imaju lepi novi EP francuske heavy rock postave Appalooza. Live at Smoky Van Sessions ima tri pesme finih gitara, odličnog gruva i kvalitetnog živog zvuka. Appalooza su bend sa potencijalom da ih sluša i normalna publika, vidno inspirisani QOTSA pristupom desert rocku i stoneru ali određena sirovost zvuka ovog EP-ja dovodi ga na pravu temperaturu za moje potrebe:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/live-at-smoky-van-sessions
https://appalooza.bandcamp.com/album/live-at-smoky-van-sessions

Pređimo na thrash hardcore, grindcore pa na death metal. Argentinci Energumenx na istoimenom EP-ju tresu moćan, žestok thrash metal. Ovo je istovremeno i modernije producirano, sa elementima death metala, ali i ugodno staromodno, sa elementima hardkor panka, pa se radi o vrlo prijemčivoj mešavini. Naravno, morate voleti satanizam i horor ali to nekako skoro da se podrazumeva ako ovo čitate. Samo dolar za ovaj odlični materijal:

https://energumenx.bandcamp.com/album/energumenx

Hubris Cannon iz Atlante, pored proglasa ,,black lives matter" ima i urnebesno tačnu deskripciju muzike na svom demou ,,Beta". Dakle, kaže ovaj čovek, ovo je ,,Metallic hardcore for people over 30." I, mislim, lepo je. Jeste kućno, jeste lo-fi ali su pesme dobro napisane, nabadačkog srednjeg tempa sa death metalskim senzibilitetom i, moćnim rifčinama i impresivnim pevanjem. Da je ovo producirano profesionalnije, moglo bi odmah na neki vinil, a i ovako je meni odlično. Plaćate koliko hoćete:

https://hubriscannon.bandcamp.com/album/beta-demo

Visions Of War iz Ohaja svira klasičniji metalizirani hardcore, ali i ovo je lepo. Demo 2021 je odlično produciran a bend zvuči sigurno i profi sa pesmama srednjeg tempa, nabadačkim, plesnim, mošerskim ritmovima i pevačem koji radi posao za sve pare. Kako modernije verzije ovog tipa hardkora skoro bez greške u sebi imaju i malo slamming death metal elemenata, tako ih ima i u muzici Visions Of War pa meni to još više prija. I ovo plaćate koliko hoćete a odlično je:

https://vowrchc.bandcamp.com/album/demo-2021

I Guilt in Bloom iz države Njujork cepaju metalizirani hardcore i ovo je opet meni nekako lepo leglo. Kratke pesme, odličan zvuk sa vrlo teškim gitarama, fino odmeren gruv, povremeni izlasci u bržu traku, EP nazvan samo ,,&" je vrlo solidna lična karta za ovaj sastav:

https://guiltinbloom.bandcamp.com/album/-

Metalizirani hardcore ali ovog puta iz Glazgova stiže na kaseti Fury Never Dies sastava Hellbound. Muzika je odlična, mošerska, žestoka, odlično producirana, ali ako želite da kupite samo digitalnu verziju, izdavač naplaćuje 141 funtu. Baš ŽELE da kupite kasetu...

https://northernunrest.bandcamp.com/album/fury-never-dies

Zna se da nisam neki poklonik savremenog metalkora ali su mi mladi Japanci View From The Soyuz bili neizmerno simpatični na EP-ju In Misty Path. Ne samo da je na omotu multikolorni Sveti Đorđe koji JEBE KEVU aždahi nego i View From The Soyuz uspevaju da budu za nijansu više melodični death metal nego baš klasičan metalkor pa mi je to prijalo. Mislim, dovoljno žestine i melodeath melodičnosti zta moj ukus, i mada produkcija ovog tipa, sa svojim ekstremnim kompresijama, nije nešto što bih podržao na slobodnim i demokratskim izborima, View From The Soyuz su mi se na kraju više nego dopali.

https://viewfromthesoyuz.bandcamp.com/album/in-misty-path

The End A.D. iz Filadelfije zvuče MNOGO cool na novom EP-ju, It's All In Your Head. Njihov groove-hardcore-punk-metal pristup mnogo profitira od pankerske dimenzije koju u njega unosi pevačica Ami Friend. Friendova je baš onakav frontvumen kakav je potreban ovakvom bendu da ga izdvoji od drugih svojom intepretacijom i karakterom ali i da inspiriše ostale članove da sviraju rizičnije i sa više maštovitosti. Neću da kažem da njeno pevanje LIČI na ono što su radili Jello Biafra ili HR ili Danzig u svojim bendovima ali ono ima sličan efekat. Pesme su odlične, odlično producirane i odsvirane energično i sa očiglednim uživanjem, i ceo EP ima sjajnu one-two-fuck-you atmosferu. Sjajno:

https://theendad.bandcamp.com/album/it-s-all-in-your-head
https://malevolenceone.bandcamp.com/album/its-all-in-your-head

Curetaje iz Ekvadora kolju metalizirani hardkorpank na EP-ju El Diablo baila Punk! Ovo je dobro odsvirano, dobro producirano ali haotično napisano sa sasvim neočekivanim aranžmanskim razvojem i pesmama koje su u dobroj meri kao sklapane putem pristupa toka svesti. Ali ima tu dobrih rifova i generalno odlične atmosfere. Poslušajte:

https://curetaje.bandcamp.com/album/el-diablo-baila-punk-ep

Slave Grave iz Džordžije su zanimljivi na istoimenom debi EP-ju koji meša pank, d-beat, grindcore, black metal pa i death metal sa sve jednom izražajnom, emo dimenzijom interpretacije za koktel koji je eksplozivan, energičan i zabavan. Ljudi su se potrudili da sve ove disparatne elemente uklope u kompozicije koje nisu predugačke ali jesu solidno kompleksne i prijatno sam iznenađen inventivnošću i sigurnošću ove ekipe u kombinovanju tolikih ideja. A još i plaćate koliko hoćete. Mašala:

https://slavegrave912.bandcamp.com/album/slave-grave

Konačno je izašao debi miniLP poljskih SexMag kojim su nas Dying Victims Productions tizovali već mesecima. Sex Metal je, očekivano, zabavan, prljav ali seksi blackened thrash metal staroškolskog profila i mada im je tema, jelte, seks, ovi ljudi se ne zajebavaju preterano i sviraju kako treba. Fino, pošteno i pošteno dugačko izdanje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sexmag-sex-metal

Feed The Corpses To The Pigs je ekipa iz Novog Meksika čiji prvi album za HPGD zanimljivo spaja black, thrash i death metal. Ovo je, jasno, hororom pokretana mašina, album se i sam zove This Insidious Horror i mada je produkcija solidna a svirka korektna, ovaj žanrovski miks je oplemenjen i sa malo panka u finalnom glancu. Što je okej. Da se razumemo, album nije naročito ujednačen i bend, čini se, još traži svoj finalni izraz, ali ima ovde puno smpatičnih detalja a pesme su, mada često natrpane sa previše ideja, razumno kratke i ekonomične. Jesus is my Respirator je već svojevrsni hit:

https://hpgd.bandcamp.com/album/this-insidious-horror
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 23-10-2021, 14:26:29

Death Shrine su iz Portlanda i sviraju metalizirani hardcore. Muzika na snimku Demo 2021 je besna, heavy i energična, onako kako očekujete, pa ljubitelji Agnostic Front ili Cro Mags mogu ovo da poslušaju sa interesovanjem a i da kupe po ceni koju sami odrede:

https://deathshrine.bandcamp.com/album/demo-2021

More Hell iz Portlanda imaju kompilaciju demo snimaka, Trash Treasury Demos i ovo je vrlo solidni, čak i vrlo dobro producirani thrash metal/ thrashcore sa lepo odmerenim elementima metala i panka u kompozicijama, te dobrim rifovima. Ne znam koliko godina imaju ovi ljudi, omota ilustraciju kao nažvljanu na zadnjoj strani sveske na nekom dosadnom času (a prva verzija je imala ,,School Sucks" ispisano velikim slovima), ali vidim da bend ima snimke još iz 2015. godine. Kako god, ovo lepo treska:

https://morehellrips.bandcamp.com/album/trash-treasury-demos

Prošlonedeljni split Agamenon Projecta je bio suviše krš čak i za mene. Ali ovonedeljni, Agamenon Project x Plague Rages je solidan! Agamenon project ovde piči grindcore u slavu marihuane a Plague Rages sviraju vrlo tehnički pristojan i dobro produciran garažni grindcore koji je i bolji nego domaćinov. Vrlo solidno i kao i uvek, plaćate koliko hoćete:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/30-21-agamenon-project-x-plague-rages

Human Exploder iz Vankuvera su gotovo neslušljivi zbog pakleno komprimovanog zvuka ali njihov neumoljivi, brzi i haotični hardcore/ grind je nekako šarmantan. Eponimni album ima u sebi dosta onog DNK koji smo voleli kod Agoraphobic Nosebleed početkom stoleća i bend u stvari svira odlično. Album plaćate koliko poželite:

https://humanexploder.bandcamp.com/album/human-exploder-2

Rat Punch iz Tenesija i sami sviraju grindcore na albumu It's a Drink koji jeste disciplinovan i kvalitetno produciran, ali je imalo ekscentričniji, sa haotičnim vokalima i obilnim korišćenjem disonanci i efekata, ponekada za komičnu a ponekada za ozbiljnu namenu. No, kvalitet pisanja pesama je na solidnom nivou a pesme su kratke i efektne, dovoljno različite međusobno, a dovoljno brze da se čovek fino samozadovolji. Preporuke!

https://ratpunch.bandcamp.com/album/its-a-drink

Za još grindcorea imamo živi album, Live Split, bendova Fuck The Facts i Mincing Fury And Guttural Clamour Of Queer Decay. Ovi drugi su meni novi i u pitanju je zapravo kvalitetno odrađen goregrind koji u živoj izvedbi zvuči prilično ubedljivo. Ako volite evropski mincecore, ovaj češki sastav je vrlo solidan izbor. Ipak, Fuck the Facts su ovde zvezde sa svojim sumanutim, blago avangardnim grindcoreom koji pokazuje da ume da izgura i pesme od preko tri minuta. Vrlo dobro:

https://burningdogmarecords.bandcamp.com/album/live-split

We hate all of you, kažu Scourgewhip na svojoj split kaseti sa Dopemess. Ovo su dva američka powerviolence benda sa brutalnim, sirovim zvukom i kratkim pesmama, podsećajući zašto se ovaj podžanr brze, eksplozivne muzike zove kako se zove. Ovde nema filozofije i predigre, već samo poštenog, zlovoljnog nabadanja na prvu, bez blokiranja i taktike, pa ko duže potraje na nogama. Scourgewhip iz Denvera su nešto gruverskiji, Dopemess iz Sakramenta nešto brži pa proverite, daunloud plaćate koliko želite kod ovih prvih i dva dolara kod ovih drugih:

https://scourgewhip.bandcamp.com/album/scourge-whip-dopemess-split
https://dopemess.bandcamp.com/album/split-w-scourge-whip

Seken iz Sijetla svira nešto između grindcorea i sludge metala na albumu Life Diminishes. Ovo je sirovo u zvuku ali zapravo puno solidnog gruva i svirke koja nije sad nešto akademski napredna ali se lepo migolji između srednjeg tempa i blastbita, sa poštenim, znojavim sviračkim investicijama i dovoljno maštovitosti da ovo poslušate sa apetitom:

https://sekenpnw.bandcamp.com/album/life-diminishes

Veterani Exhumed posle odličnog živog albuma ranije ove godine, imaju i novi EP. Worming je izvrstan deathgrind sa taman toliko klasičnog goregrind šmeka da se ne zaborave koreni, ali sa jednostavno i efikasno napisanim pesmama, odličnom svirom, dinamičnom, lepom produkcijom. Ovde ne samo da je na programu sjajna muzika za šutiranje i sve druge užitke nego se i jedna od pesama vrlo jasno zove N.M.F.O. (Nazi Metallers Fuck Off). Divni ljudi, divna ploča, nikako ne propustiti.

https://exhumed.bandcamp.com/album/worming

Kakav pokolj na novom EP-ju italijanskih death metalaca Demiurgon! Cult of Iconoclasm ima dve pesme ali u te dve pesme bend odsvira nota i udaraca u bubanj koliko bi normalnom bendu trajalo za dva albuma. Ovo je ultra-brzi tehnički death metal na tragu američkih uzora poput Hate Eternal ili Origin, sa odlično napisanim pesmama koje sve vreme podižu tenziju sve više, oslanjajući se ne samo na superiorne sviračke kapacitete članova već i na promišljeno aranžiranje. Dobra produkcija i kvalitet na sve strane, ovo vredi svaki cent od ta tri evra koliko bend traži za daunloud a nadajmo se da se ovim najavljuje i novi album jer mi je glad opasno razgorjela:

https://demiurgon.bandcamp.com/album/cult-of-iconoclasm

Pains iz Rokforda u državi Ilinois su neverovatno nisko naštimovani a što priliči njihovoj muzici koja meša death metal, grindcore i d-beat. Ovo, dakle, nije muzika dobrog raspoloženja već, jelte, bola a EP Gnashing Among the Carnage ima četiri krljačke, besne pesme, producirane skoro na granici parodije ali adekvatno za ovakav masakr. Razajrena svirka, destruktivan zvuk, odlično izdanje:

https://painsusa.bandcamp.com/album/gnashing-among-the-carnage

Bloodbane iz Ohaja, koliko razumem, inače sviraju melodični death metal, i 2018. i 2019. godine su objavili svoja dva albuma, ali sada su nam priuštili kolekciju obrada drugih metal bendova, Steal 'Em All i to je, baš onako, raznovrsno. Mislim, i nije samo metal, na primer, tu je obrada Creamove White Room a radi se svakako o bendu koji je uticao na metal ali koji sam baš ne bi mogao da se strpa u ovu fijokicu. No, tu su Carcass, Kreator, Lamb of God, Iced Earth, Kataklysm, dale, široko. I uglavnom korektno. Naravno, komprimovan zvuk i melodeath izvedba ne pašu svim pesmama isto, Carcass su pogodniji za ovu obradu nego Black Sabbath, ali album je generalno odlično spravljen a obrada Cannibal Corpseove stare pesme Skull Full of Maggots je odlična i sama pravda ulaganje vremena u ovaj album. A koji plaćate koliko poželite:

https://bloodbane.bandcamp.com/album/steal-em-all

Koliko dugo postoje, veterani death metala sa Floride, Massacre, snimili su vrlo malo albuma. Posle From Beyond iz 1991. godine a koji se smatra klasičnom pločom rame uz rame sa ranim radovima Death, Obituary itd. usledila su samo još dva albuma, 1996. i 2014. godine da bi Resurgence iz ove podsetio zašto su Massacre uvek bili prjatni da se čuju, nikada preterano zanimljivi da se slušaju. Mislim, Kam Lee i dalje ima lep glas i produkcija je klasična, ali dovođenje gomile sveže krvi u bend nije promenilo formulu po kojoj pesme nastaju pa je ovo i dalje izrazito uzdržani, uredni death metal koji nema hipnotičke elemente Obituary niti progresivu Death već je i dalje negde između, ni tamo ni vamo. Prijatno, svakako, ali ne esencijalno:

https://www.youtube.com/watch?v=f8jFJK1zycA&list=OLAK5uy_n6hg3Cilt6oG01WR35ykCRbAkngv9f77U

Volite li nedinamičan zvuk, superteške, komprimovane, ,,chainsaw" gitare, duboke vokale i jednostavne a efektne aranžmane? Ako je odgovor na sve ovo ,,da", italijanski kombo Organic je za vas. Nimalo prikriveno inspirisani klasičnim švedskim zvukom, organic na svom drugom albumu, Where Graves Abound biju predvidivo al pošteno i iz sve snage. Ovo je težak, moćan death metal po oprobanim receptima starih mahera i odsustvo originalnosti nadomešćuje se posvećenošću i lojalnošću tim isprobanim i funkcionalnim formulama. Meni prijalo:

https://testimonyrecords.bandcamp.com/album/organic-where-graves-abound

Salvadorski izdavač The Slaughterhouse Records tvrdi da je kompilacija Sepulchral Slaughter Vol. 1 ,,zvanična kompilacija najboljih andergraund bendova iz domena ekstremnog metala". Pa, da mu verujemo. Nisam čuo ni za jedan od bendova na ovom albumu, ili se ne sećam da sam čuo, ali kako i očekujete, ovo je koktel death metala, slama, goregrinda itd. i ako inklinirate muzici koja je sva u brutalnim hromatskim seckanjima i neljudskim vokalima, svakako treba da poslušate Sepulchral Slaughter Vol. 1 a koji se i kupuje za koliko date. Generalno, ovo je zvuk vrlo solidnog standarda produkcije i izvedbe su kvalitetne:

https://theslaughterhouserecords.bandcamp.com/album/sepulchral-slaughter-vol-1

I Conjuring Chaos #2 je odlična kompilacija bendova iz ekstremnijeg metal krila, Ovde je lepeza podžanrova nešto šira pa ima i doom metala i death metala i black metala i svega redom. Uglavnom nepoznatiji bendovi ali je prosečni kvalitet produkcije i svirke solidno visok.

https://tombofgrief.bandcamp.com/album/conjuring-chaos-2

Novi EP meksičkih Infesticide nema naročito maštovito ime – Death Metal Rampage – ali makar nudi dve pesme žestokog, satanskog blackened death metala. Krljački, neposredno, tehnički korektno a divljački intonirano. Baš kako treba, rekao bih, i mada je pet dolara jaka cena za dve pesme, dobre su to pesme:

https://infesticide-death.bandcamp.com/album/death-metal-rampage

Corpsemaker is San Dijega na svom novom EP-ju sviraju brendiranu kombinaciju melodičnog i tehničkog death metala pa je zanimljivo čuti vokale nalik na The Black Dahlia Murder preko kompleksnije muzike. Ima ovde, svakako, dosta uticaja TBDM, ali Corpsemaker na Crimson Room demonstriraju osoben pristup pisanju pesama koji počiva na balansu komplikovanja i melodeath gruva. Nije to loše, uopšte, vredi poslušati:

https://corpsemaker.bandcamp.com/album/crimson-room

Na svu sreću, prvi album koji iranski veteran ekstremnog metala Pooyan Ahmad objavljuje pod svojim imenom ne daje da se pročitaju tekstovi jer verujem da bi me tu odbila ekstremna mizoginija. Muzički, Hollow Burgeon, There Is No Virgin donosi vrlo disciplinovan, eksplozivan a često prijatno srednjetempaški brutalni death metal koji malo, i zbog Ahmadijevog pevanja, podseća na Deicide. Prilično je to dobro, sigurno odsvirano i korektno napisano, sa dobrom produkcijom pa svakako brutal death publika valja da odvoji vreme da posluša:

https://goldminerecords.bandcamp.com/album/hollow-burgeon-there-is-no-virgin

Danski Temple of Scorn na svom prvom EP-ju, Preliminary Mass donosi tri pesme mračnog, teškog, kavernoznog death metala koji zbilja pred oči donosi scene satanskih misa i prizvanih užasa s one strane što obećavaju samo propast i patnju. Kvalitetno napisano, old school intonirano, fino producirano, ovo je odlično upoznavanje sa bendom očigledno iskusnih muzičara što imaju velike ambicije. Meni leglo ko budali šamar:

https://templeofscorn.bandcamp.com/album/preliminary-mass

Slovaci Plastery svoju muziku nazivaju old-skull skeletonized metal što je solidno tačan opis za njihov zaista staroškolski, gruverski death metal. Album Yes, of corpse je njihovo prvo dugosvirajuće izdanje i u pitanju je jedanaest pesama lepe zabave sa velikim, teškim rifovima, dinamičnim vokalima i dobrom produkcijom. Plastery imaju humoristički naklon u svojoj interpretaciji death metala ali ne do mere da zbog toga štetuju njegove osnovne vrednosti – rif, gruv, brutalnost – pa je ovo jedna sveža, maštovita, neobavezna ali kvalitetna kolekcija lepih pesama.

https://plastery.bandcamp.com/album/yes-of-corpse

U poslednjoj skeciji obrađujemo heavy metal, progresivu i power metal. Progresivni metal koji sviraju Francuzi Altesia, iz Bordoa je zapravo iznenađujuće po mom ukusu. Da li je to prominentan zvuk orgulja u miksu ili generalno vrlo kvalitetan miks (mada je sve dalje dosta komprimovano u masteringu), tek Altesia su mi bili vrlo simpatični sa svojim baroknim aranžmanima, melodičnim pevanjem i lakim skretanjima iz metala u džez. Ovo je progresiva po prilično klasičnim matricama ali one nekad zaista i najtoplije prijaju, što kaže pesnik. Album Embryo je drugi rad ovog nadarenog sastava i vredi ga poslušati:

https://altesia.bandcamp.com/album/embryo

Kome je progres suviše progresivan, pa, tu mu je novi album italijanskih power metal udarnika, Skeletoon. Kao peti album u pet godina, čovek bi čekivao da The 1.21 Gigawatts Club demonstrira barem mali odmak od formule ali ovaj bivši Helloween kaver bend i dalje ima dovoljno benzina da vozi brzo i bestidno, uz ultra-cheesy harmonije, u vrlo prepoznatljivom stilu. Ovo je i dalje vesela, teatralna muzika, striktno za fanove, bez skretanja sa zacrtanog puta, herojska na crtanofilmovski način, sa sve power baladama poput Enchant Me, dobro producirana i svirački vrlo kvalitetna. Ko voli Skeletoon, upravo je dobio još Skeletoona da ga voli. Kome je sve to preslađeno nek ni ne pokušava.

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/the-121-gigawatts-club

Kako se niko do sada nije setio da svoj bend nazove Album? Pa, momci iz Ohaja, Album, su se setili. Bend nije odveć aktivan, ali radi od 2007. godine a Barely Survived im je treći, well, album. I, hej, ovo je odličan, drusno produciran, sjajno odsviran heavy metal. A koji, da bude jasno, ne deluje retro i prenaglašeno old school. Valjda je blaga sludge komponenta u zvuku i izvedbi zaslužna da muzika koja kopira veliki deo klasičnih i NWOBHM matrica zvuči savremeno i manje ,,žanrovski" nego što biste očekivali. Filozofije na stranu, ovo je odlično, sa sjajnim rifovima, pažljivo osmišljenim pesmama i kvalitetnim gruvom. Veoma, veoma dobro:

https://albumtheband.bandcamp.com/album/barely-survived

Rusi, Мужчины в металле (tj. Muškarci u metalu) imenom sugerišu šalu, komiku, možda i parodiju, ali sudeći po drugom albumu, Сибирь, ovaj projekat promenljive postave i baziran u Jekaterinburgu, oko jezgra od dva člana (pevač Jurij i gitarista Aleksandar), je vrlo ozbiljan. Mislim, ovo je sjajno producirani, vrlo dobro odsvirani, kvalitetno napisani power metal koji, čak, nije ni PREVIŠE cheesy za moj ukus. Hoću reći, taman je cheesy koliko treba, izbegavajući najgore ekscese standarda koji su u ovoj muzici postavili nemački power metalci. Мужчины в металле su epski intonirani ali ekonomično aranžirani i sa tekstovima na Ruskom imaju dovoljno originalnosti da odskoče od power metal proseka i budu zanimljivi. Vrlo prijatno iznenađenje za mene:

https://mvmband.bandcamp.com/album/--2

Celestial Demise Demo bostonskog sastava Celestial Demise zvuči kao demo snimak nekog NWOBHM benda iz 1983. godine. Ta deskripcija obuhvata i njegove lošije strane – srazmerno lo-fi zvuk, povremene disonance koje ne deluju kao da su namerne, neka upitna rešenja u zvuku – ali i dobre: ovo je autentičan, epski i cheesy heavy metal koji dosledno i posvećeno ispituje dubine fantazijske metal, er, fantazije. Meni se to jako dopalo u globalu uz sve svoje mane, pa preporučujem da se čuje a ako vam se svidi, plaćate koliko želite:

https://celestialdemiseband.bandcamp.com/album/celestial-demise-demo

Visions of Esoteric Splendor je split album dva prilično ezoterična heavy metal benda. Ezra Brooks je duo iz Finske (ali poreklom iz Kanade) a Serpent Rider su iz Amerike i sjajno su se uklopili. Jer ovo je muzika koja beži od tipično hi-fi estetike mejnstrim heavy metala, ali zadržava veliki deo njegovog cheesea i epike. Oba benda su ŽETOKO underground usmerena ali oba imaju puno ideja i ambicije da nam pokažu da stvari rade drugačije od drugih. Lepo je, ako ne baš za svakoga:

https://ezrabrookscycle.bandcamp.com/album/visions-of-esoteric-splendor
https://serpentrider.bandcamp.com/album/visions-of-esoteric-splendor

Wild Fire je novi škotski heavy metal bend koji stvara u stilu klasičnog NWOBHM zvuka. I dosta je to dobro. EP Screaming for Mercy ne preteruje sa originalnošću ali nudi solidne, oprobane ideje i ubedljivu svirku, sa dosta melodije i malo sleaze metal naginjanja za svaki slučaj. Dobro producirano, uz uputstvo da ga treba slušati odvrnuto do daske, ovo je namenjeno klasičnoj heavy publici koja voli tu uličnu epiku i jedina stvar koju mogu da stavim pod znak pitanja je vokalni stil pevača koji je možda mogao da bude malo... ubedljiviji? Ali svakako solidan materijal.

https://wildfire.bandcamp.com/album/screaming-for-mercy

Social Discord je ime koje zvuči kao da je pripadalo nekakvom američkom pank bendu iz osamdesetih ili devedesetih ali radi se o ruskoj postavi koja zapravo meša žestok, navijački metal sa dosta panka. Album Игры в богов pleni snažnim, pevljivim i, er, šutljivim (tj. za šutku pogodnim) pesmama i kvalitetnom produkcijom a bend vrlo pošteno sve radi na Ruskom jeziku, dajući sebi tu presudnu crtu identiteta koja ih izdvaja. Lepo:

https://socialdiscord.bandcamp.com/album/-

Njujorčani Shadowland imaju dosta solidan prvi album, The Necromancers Castle. Ovo je vrlo klasičan heavy metal zvuk, sa, naravno, epskim, fantazijskim prelivom i mada nisam lud za stilom pevanja liderke penda, Tanye Finder, muzika je generalno pristojna. Shadowland ne prebacuju nekakav nivo druge lige za moj ukus, ali treba da bude jasno da je i druga liga ponekada sve što vam je potrebno da imate lep dan. Epski, metalno, cheesy, iskreno, posvećeno i solidno ako već ne skupo producirano, vredi poslušati:

https://shadowlandnyc.bandcamp.com/album/the-necromancers-castle

Londonski Seven Sisters sa svojim trećim albumom, Shadow of a Fallen Star Pt.1 ulaze u fullu u naučnofantastični, progresivni hevi metal tabor. Ovo je, očigledno, konceptualni album, ali je zapravo sklopljen oko melodičnih, prijemčivih pesama koje ne komplikuju previše u svojoj progresivi. Generalno, dakle, dobijamo kvalitetan middle of the road heavy metal sa aranžmanima koji mu daju tu progresivniju, kompleksniju naraciju ali bez prenaglašenog odlaženja u tangente i lutanja izvan žanrovskih granica. Prijatna ploča za starije osobe ili neispavane likove poput mene:

https://sevensistersheavymetal.co.uk/album/shadow-of-a-fallen-star-pt-1

Simpatični su Brazilci Goaten na svom novom EP-ju, Crimson Moonlight. Ovo je za nijansu premelodičan, previše ,,radio friendly" heavy metal za moj ukus, ali je svakako u pitanju smislena i kvalitetna rekonstrukcija i apdejtovanje '80s modela. Brazilci vrlo lepo sviraju i imaju čistu, kvalitetnu produkciju, sa pesmama koje će prijati ljubiteljima melodičnijeg heavy metala i hard rocka. I još taj lepi omot:

https://goaten.bandcamp.com/album/crimson-moonlight

Oregonski Nightwölff su verovatno u dobroj meri svoj zvuk zasnovali na starom Krokusu pa je njihov EP, The Whiskey Sessions smešten u old school heavy metal fijoku. Ima tu šmeka i mada Nightwölff teško da osvajaju nekim velikim inventivnostima i nadahnućima u pisanju pesama, pijancima među nama će leći:

https://nightwolffpnw.bandcamp.com/album/the-whiskey-sessions

Mirrorshield iz Australije su mu simpatični jer njihov power metal, bez obzira na to koliko je epski u ambiciji i bavi se fantazijskim temama iz sve snage, sa sve naslovom prvog EP-ja kao što je Tales of Eremoss I: The Dragon Huntress, obilnim korišćenjem folk motiva u kompozicijama, i harpsikordom na uvodu za treću pesmu, ima sirovost koja mu daje jednu lepu naturalističku pa i naivnu dimenziju. Daleko od toga da Mirrorshield ne sviraju dobro, naprotiv, sviraju dobro, ali njihova muzika nije onaj ultra-upeglani, pomalo beživotni power metal koji je meni zanimljiv samo prvih pet sekundi. Tales of Eremoss I: The Dragon Huntress je zabavna ploča koja šarmira svojom epskom ambicijom i mešanjem jake melodičnosti, klin vokala i death režanja. Slatko, i zabavno:

https://mirrorshield.bandcamp.com/album/tales-of-eremoss-i-the-dragon-huntress

Doom izdanje nedelje i album nedelje generalno je svakako treći album američke postave Worm. Ovaj duo sa Floride je za album Foreverglade dodao sešn-bubnjara i klavijaturistu i, uz podršku kultnog izdavača 20 Buck Spin napravio ultimativnu doom-death ploču za poslednju četvrtinu ove tužne godine. Foreverglade uspeva da bude spora a BRUTALNA, mrveća ploča ekstremne težine ali i otmene atmosfere kojoj pažljivo aranžirane klavijature mnogo doprinose. Worm su jako teški, svakako, ali i pametni da ne uspore muziku do apsurda pa je ovo onaj gruverski death doom koji nikada ne prelazi u zaista ,,plesni", radosni gruv, ali se nikada ne spušta do brzine kad pomislite da je ovo najbolje slušati ležeći. Dakle, nema ovde ambijentalnih ambicija iako već pomenute sjajne klavijature daju izvrsnu treću dimenziju već odličnim rifovima. Worm su pritom jednostavni, bazični najveći deo vremena, sa strateški raspoređenim kompleksnijim i melodičnijim temama tako da osveže surovi rif-nabod koji ovde suvereno vlada. U celini – izvrstan album, ne propustiti:

https://listen.20buckspin.com/album/foreverglade

Meho Krljic · 30-10-2021, 13:15:46

Kako je helouvin popularan svuda, pa i u metalu, a što je prirodno, tako je i ova nedelja ispunjena spuki i skeri albumima za svačiji ukus. Pogledajmo.

Prvo pa blek metalno! Prvi album švedskog jednočlanog projekta Häxkapell a nazvan Eldhymner je prilično impresivan. Autor, Janne Posti je dosta iskusan i vidi se da je u ovaj projekat ulio najveći deo svoje raskošne instrumentalističke i kompozitorske ekspertize pa je Eldhymner interesantna kombinacija klasičnih, ledenih blek metal matrica i simpatično upredenih narodnjačkih motiva na klasičnim instrumentima. Solidno producirano i sa trudom da kompozicije budu distinktne, vredno slušanja:

https://haxkapell.bandcamp.com/album/eldhymner

Lichen su američki trio iz Virdžinije koji sviraju mračan, okultni blek metal očigledno pod velikim uticajem Bathory čiju jednu pesmu i izvode. No, ovo nije prosto obožavanje Quorthona koliko obožavanje Satane i mraka pakla, kroz muziku koja je sirova i vođena intuicijom ali ne i nekvalitetna. Hermetično, naizgled nihilistično ali ako ste na pravoj talasnoj dužini, i hipnotično, pa i optimistično:

https://lichenusbm.bandcamp.com/album/igne-natura-renovatur-integra

Britanski (jednočlani) projekat Spider God je počeo sa radom prošle godine i do sada naređao nisku EP-jeva i split izdanja, sa relativno ujednačenim kvalitetom. Novi EP, Skugglösa ljuset / Shadowless Light je drugi u seriji izdanja inspirisanih Ingmarom Bergmanom i njegovim trima fimovima koji su se doticali vere (Through a Glass Darkly, Winter Light i The Silence). Mislim, lepa tema, dobar uzor. A ni muzika nije rđava, mada ne zvuči previše ,,bergmanovski". Ovo je melodičan, brz i prijatan blek metal sa svedenim aranžmanima i skoro pankerskim usredsređivanjem na centralne teme u pesmi. Uz pristojnu produkciju i lepe melodije, meni to sasvim ispunjava svrhu i ima smisla:

https://spidergoduk.bandcamp.com/album/skuggl-sa-ljuset-shadowless-light

Isto jednočlani, ali iz Italije je Kolossus, bend sa već drugim albumm u par godina rada, a koji se zove, jednostavno, ,,K". Kolossus svira moderan, melodičan blek metal sa malo post metal naklona, ali i sa propisnom količinom šurenja i vrištanja u svojim kompozicijama. Kad se čovek malo udubi vidi da ovo zvuči prilično zdravo, bez za ,,novi" blek metal tradicionalne upeglanosti produkcije i sa zapravo mnogo lepih ideja u temama i melodijama. Helliminator koji ovo sve svira i peva je čovek sa očigledno titanskim količinama nadahnuća pa je i ovaj album pun zanimljivih rešenja i neočekivanih formata za muziku koja se načelno drži proverenih ideja. Vrlo dobro:

https://kolossusblackmetal.bandcamp.com/album/k

I australijski Sylvan Awe su dosta melodični ali njihova je muzika ,,prirodnija", sa aranžmanima koji se podređuju prijatnim, melanholičnim temama na gitari, ali sa brutalnim, agresivnim vokalom, i svirkom koja je poštena, isto ,,prirodnjačka" i glasna. Meni ta kombinacija prija i pošto bend zaista između ostalog peva i o prirodi sve se to lepo uklapa. Album Transcend im je drugi i vredi ga poslušati iz sve snage, sa svim njegovim finim gitarskim melodijama i očajničkom atmosferom:

https://sylvanawe-northernsilence.bandcamp.com/album/transcend

https://sylvanawebm.bandcamp.com/album/transcend

Invoke iz Kostarike nisu tako naglašeno melodični i ovo je mračniji, hermetičniji blek metal za ljude koji vole ,,okultno" i preteće. EP Ex Oblivione ima onaj klasični prštavi zvuk sa gitarama koje kao da nemaju trunku bas frekvencija u svom setapu, a pesme su mračne ali sa dovoljno epike da se lepo slušaju. Lepa ploča:

https://theinvokerite.bandcamp.com/album/ex-oblivione

Zato je Ancient Obscurity povratak u nešto melodičnije vode. No, ovaj finski jednočlani sastav je, tipično finski, reko bih, oštar, i sirov sa izvrsnim odnosom prirodne, jednostavne svirke i pamtljivih, lepih tema. Album Nimettömät Maat dolazi posle gomile EP-jeva koje je autor, Valtteri Pasanen radio poslednjih osam godina i ovo je sazrela, fina muzika koja se drži jednostavnosti ali ima puno karaktera:

https://youtu.be/45aMia41lkA

Degotten iz Čilea imaju novi EP, Todeshymne i pošto su, očigledno, u pitanju himne smrti, ne treba očekivati ništa dobro. Ali, ako VOLITE himne smrti, ovo je zapravo dobro. Degotten imaju simpatičan thrsaherski pristup blek metalu pa iako se ne ubijaju od razbijanja kalupa, ovo je EP lepih rifova i dobre atmosfere:

https://degotten.bandcamp.com/album/todeshymne

Ofstingan su Amerikanci i satanisti. Njihov EP Sacrilegious Offerings je već treći koji su izbacili ove godine i u pitanju je kvlaitetan moderni blek metal sa dosta upeglanim zvukom i dosta atmosfere ali svakako i sa solidnom količinom agresije i rafiniranog satanizma. Pristojno:

https://ofstingan.bandcamp.com/album/sacrilegious-offerings

Norvežani Stryknin sebe taguju i sa ,,true kult black metal" pa odmah znate da su ozbiljni u ovome što rade. EP Yersinia Pestis im je prvi EP posle četiri godine rada i ovo jeste lepa, agresivna a atmosferična ploča sa dosta himničnih elemenata, ali i sa tvrdom, disciplinovanom svirkom. Ima ovde i death metal elemenata, no bend se svakako drži epske blek metal matrice i, tematski fokusiran na bolest i smrt, isporučuje kvalitetnu muziku. Fino:

https://officialstryknin.bandcamp.com/album/yersinia-pestis

Belgijski Goat Torment je žestok, brz i zabavan na svom trećem albumu, Forked Tongues. Ovo je sasvim jednostavan, čak primitivan blek metal okrenut rifu i brzini, bez mnogo sofisticiranosti u koncepciji ali sa visokim nivoom kvaliteta u egzekuciji i produkciji. Meni tako nešto uvek bude zabavno pa tako i ovde gde mogu bez mnogo filozofije da pustim da me stihija nosi:

https://goattorment.bandcamp.com/album/forked-tongues

Nisam očekivao da mi se naročito dopadne album lo-fi blek metala koji je snimio jedan momak u Melburnu, kao već drugi ove godine, ali, eto vraga, Flammeum II projekta Alloxylon je odličan. Scott McLatchie piše fine, lične ali ne hermetične pesme, sa svirkom koja je razmetljivo dobra. Naravno, nema ovde nekakvih meditacija na gitari ili ičeg sličnog, ovo je pržački, emotivni blek metal koji piči iz sve snage i ide najbrže što može, sa moćnim, lirskom energijom nabijenim melodijama i rafalnom paljbom iz svih instrumenata, očajničkim vrištanjem i produkcijom koja zapravo najviše doprinosi hermetičnosti ovog izdanja, ali, kao paket, ovo je odlično. Platite koliko hoćete ali platite jer ovo vredi:

https://alloxylon.bandcamp.com/album/flammeum-ii

Pređimo na najsporiji deo ovonedeljne ponude: stoner, doom, sludge, psihodeliju...

Chorosia su ,,progresivni sludge metal" bend iz Beča i, mislim, mada mi se duša buni protiv ideje da sludge može da se svira ,,progresivno", ovo je makar interesantan album. A kad kažem ,,ovo", mislim A Call to Love, drugi album ovog benda koji je pun smena ritma, bizarnih (dis)harmonija, mutantskog vrištanja ali i surovog ritmičkog diktata kada je to zgodno. Chorosia su progresivni ali zvuče primitivno što je idealna kombinacija i album je, ako volite ovako abrazivan i negostoljubiv zvuk, zapravo pun odličnih pesama:

https://chorosia.bandcamp.com/album/a-call-to-love

Posle progresivnog sludgea stiže... er... death slunge? Ni ne znam šta tačno sviraju People Suits iz države Vašington ali ovo je muzika lepjivog gruva i vokala koji su, pa, upečatljivi i prave pred vašim ušima čitavu pozorišnu predstavu. Mini LP Six is Plenty ima baš toliko, šest pesama koje su napisane zapravo kompleksno i sa gruvom koji uspeva da obuhvati mnogo promena ritma i čudnih zaokreta i ovo je baš onako, duo ispao iz andergraunda da vas oduševi i zainteresuje za još:

https://peoplesuits.bandcamp.com/album/six-is-plenty

A evo onda malo i blackened sludge metala. Hirkum je jednočlani projekat iz Meksika ali novi EP, Одинокий волк ima ime na Ruskom a naslove pesama (i tekstove, pretpostavljam), na Engleskom. Lepo zamešatlejstvo. Muzički ovo nije bogznakako originalno uprkos toj multižanrovskoj smicalici ali je Hirkum prilično karakteran, ima osećaja za gruv i iskoristio je primitivni, jeftini setap opreme za snimanje na najbolji način. Ponekad su dobar gruv i pristojan rif sve što vam u životu treba.

https://hirkum.bandcamp.com/album/-

Klastos su Šveđani sa EP-jem Silver God a koji ima tri pesme lepog, prijatnog, toplo faziranog doom/ sludge metala taman da čoveku ugreje srce i dušu u ove jesenje dane. Klastos ne filozofiraju preterano i vole teške rifove, spor, stamen tempo i jednostavne melodije koje se mogu izvući iz promuklog grla. Fino:

https://klastosklastos.bandcamp.com/album/silver-god

Takođe švedski Throneless ima treći album, Pariah i ovo je mračan, jako nisko naštimovan, mrveći doom metal koji ima gruv i pokretačku energiju ali se od sve te tmine ništa skoro ne razaznaje i utisak je da padate u crnu rupu, špagetizovani plimnim silama koje kreira ogroman gravitacioni bunar. Jedino je vokal tračak svetlosti u ovoj tmini ali to je, da ne bude zabune, svetlo očajanja. Ko voli Conana i slične bendove, Throneless su za njega:

https://thronelessdoom.bandcamp.com/album/pariah

Voice of Doom iz Nju Džersija su jako dobri na svom novom EP-ju, Night Tide. Ovo su dve pesme teškog roka, primereno ugođenog sa atmosfrom aktuelnog spuki praznika a bend zvuči pedigrirano, sa odličnim rifovima sjajnim pevanjem i sitnim ukrasima i trikovima koji osvežavaju već vrlo dobre kompozicije. Ovo je, ponoviću, jako dobro, kao neka idealna kombinacija Black Sabbath i Danziga, sa vrhunskim gitarskim radom i odličnom produkcijom, pa se iz sve snage preporučuje svakom ko voli hard rok, doom ili psihodeliju:

https://voiceofdoom.bandcamp.com/album/night-tide

Teško da bih Čileance Wayeiya na prvi pogled nazvao metalom, oni zapravo više, kad se ne udubljujete, zvuče kao new wave bend, ali ovo je istovremeno i superioran psihodelični rok sa dosta elemenata koje metalci vole: jaki rifovi, tvrd, zarazan gruv (slušajte, recimo, L(i)cor), znojava, moćna svirka. Album Polpox ima deset izvrsnih pesama, sa muzičarima koji se prosto poigravaju sa svojim instrumentima, zanimljivom produkcijom i beskrajno mnogo odličnih ideja. Izvrstan album:

https://wayeiya.bandcamp.com/album/polpox

Sludge metal koji vrte Šveđani Slôdder na istoimenom debi albumu nije naročito originalan ili maštovit ali je vrlo korektno odsviran, lepo snimljen i karakteran. Ko voli spor, valjajući gruv, teške, repetitivne rifove, urlajući vokal i svirku koja je disciplinovana ali ne mašinski dosadna, vrlo će se lepo udati na ovom albumu. Mučno ali umiljato:

https://sldr.bandcamp.com/album/sl-dder-2

Italijanski izdavač Heavy Psych Sounds Records kaže da je split album bendova Giöbia i The Cosmic Dead, nazvan The Intergalactic Connection /Exploring The Sideral Remote Hyperspace ,,psihodelični-spejs split stoleća". I, znate šta... Možda su i u pravu. Ovo je, čak i za jako visoke standarde ove firme, izuzetno. Italijani Giöbia su predobri u svojoj kombinaciji gitarskog gruva i kinematskih klavijatura (slušajte genijalnu giallo intoniranu Julia Dream!!!) a The Cosmic Dead su toliko duboko u svemiru da skoro ni ne želite da se vratite kada se njihovih skoro dvadeset minuta ritualne svirke završi (kad kupite elbum na njemu je i kraći edit iste kompozicije, ako biste da je puštate na radiju). Apsolutna lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-the-cosmic-dead-the-intergalactic-connection-exploring-the-sideral-remote-hyperspace

Izašao je i kompletan album Devil's Bridge velškog sastava Dope Smoker. Ako se sećate, pre nekoliko nedelja smo o najavi za album pričali, konstatujući da je ovo vrlo prijemčiv, spor, hipnotički moćan stoner rok i da od albuma očekujemo sjajne stvari i, pa... Evo tih sjajnih stvari. Sedam pesama jako spore, jako fazirane, psihodelične svirke koja gotovo da zaobilazi uši i svojim niskofrekventnim vibracijama napada sam mozak, a koja nije prosto omažiranje Sleepa i drugih klasičnih stoner radnika već propisno zaokružen iskaz? Tako je. Priuštite sebi.

https://evrecords.bandcamp.com/album/dope-smoker-devils-bridge

https://teschiodischi.bandcamp.com/album/devils-bridge

Ripple Music su nam povodom helouvina dobacili dva singla svojih vedeta, jedan za dolar, drugi po ceni koju sami odredite. Doctor Smoke su EKSTREMNO u '80s sleaze metal formatu za ovu priliku i ako volite Motley Crue i Bon Jovi, Trick or Treat je za vas. Salem's Bend su više psihodelični i gruverski orijentisani i No Blood in Bone je eteričnija ali i dalje opaka i udaračka hard rok pesma za sladikusce. Ne propustite:

https://ripplemusic.bandcamp.com/track/trick-or-treat

https://ripplemusic.bandcamp.com/track/no-blood-in-bone

Švedski Monolord sijaju na albumu Your Time to Shine sa savršenom kombinacijom teških, moćnih rifova i psihodeličnog, melodičnog pevanja. Ovo je old school doom metal koji perfektno meša kanabinoidni gruv sa psihodeličnom melanholijom u produkciji što je prigodno sirova i neprskana i sa pesmama koje su uprkos sasvim svedenoj formi moćne i epske. Ubitačna ploča:

https://monolord.bandcamp.com/album/your-time-to-shine

Thrash! Speed! Grind! Punk! Hardcore! Pa i death metal! Idemo: Metachrist su bend koji meša thrash metal i hardcore punk na način koji zvuči kao ispao direktno iz osamdesetih. Dakle, prirodno, spontano, pokazujući jasne rodbinske veze i zajednička interesovanja. Ne pričamo o skejterskom krosoveru već o mračnijoj, sirovijoj muzici koja asocia na Sacrilege i Hellbastard – bendove koje Metachrist i citiraju kao uzore. Bend je već imao izdanje gde je obrađivao Anti-Cimex a album Fall Into Bloody Carnage je sasvim na liniji opisane politike i, uz solidnu produkciju i zvuk vrlo lojalan '80s uzorima dopašće se svakom starom krastpankeru i metalcu.

https://metachrist.bandcamp.com/album/fall-into-bloody-carnage

https://hamaskrecords1.bandcamp.com/album/metachrist-fall-into-bloody-carnage-lp

Nisam ni znao da i u Rusiji ima Istra, ali ima, i iz nje su trešeri Thrashold of Pain. A čiji je prvi album, Grounds for Demise, sjajan. Ovo je žestok, moćan, brz i jako sigurno odsviran thrash metal sa odličnim, promuklim pevačam, moćnom ritam seksicjom i fenomenalnm gitarama. Thrashold of Pain su naprosto zaokružena ponuda, thrash metal postava koja kapira žanr do te mere da svira pesme koje su naizgled jako jednostavne, ali su ispunjene detaljima što osvežavaju formulu do mere kada se čovek legitimno zapita zašto više thrash bendova ne pokazuje ovakvu kreativnost. Album je, vidim, izašao još letos, ali tek sad na Bandcampu a pošto se daje za koliko sami ponudite, vredi ga pomenuti. Mislim, odličan je:

https://thrasholdofpain.bandcamp.com/album/grounds-for-demise-2

Sigurno ste u raspoloženju za speed metal koji kolje, pali, odvodi u roblje i generalno zavija u crno. Kako znam? Pa ko od nas nije? Srećom, njemački Dying Victims Productions je spremio baš ovakav obrok u formi prvog albuma takođe njemačke postave Knife. Kad vam se bend zove ,,nož" i album se zove ,,nož", stvari možete da uprskate samo preteranim filozofiranjem. Ili stavljanjem Vuka Draškovića na omot. Knife, srećom, izbegavaju obe ove zamke. Ovo je spontan, kvalitetan ali smišljeno priprost speed metal sa lepim rifovima, rokerskim solažama i vrištavim pevačem, produciran prirodno i odsviran pošteno, u znoju čela svog. U naslovima pesama se pominju veštice, smrt, demoni, crkva, sveštenik i sve te druge tradicionalno metalske stvari, zajedno sa crnom kožom pa je ovo svakako i blago referencijalna ploča, ali srećom sa dobro napisanim pesmama i bez preteranog promišljanja. Baš kao iz bakine kuhinje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/knife-knife

Isti izdavač potvrđuje svoj sjajni ukus kasetom Chapter I: Before the Trial čileanskog sastava Insight. Insight su nov bend i njihov blend speed i heavy metala zvuči sveže, ne naglašeno retro, a posebno je lepo kako momci kombinuju vrhunski izvođački kvalitet sa lepom produkcijom i pesmama koje forsiraju temu i atmosferu, provlačeći superkvalitetnu svirku gotovo neprimetno. Četiri pesme i odlična ponuda za svega tri dolara koji se traže za daunloud:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/insight-chapter-i-before-the-trial

Slaughter Master su ,,najgori metal bend sa Kejp koda" ali ako je njihov demo/ EP Demo-Lition primer najgorosti, pa pitam se kakvi su onda oni najbolji na sceni masačusetskog grada... Ovo je nabadački, razigran thrash/ core stil sa puno gruva i lošeg raspoloženja (sem u pesmi Tequila! koja je... pa, čućete...), odsviran sigurno, pun stava i obdaren sasvim korektnim jeftinim studijskim zvukom. Slaughter Master ne sviraju prebrzo ali muzika im je jako energična i nabijena besom do pucanja. Meni ovo odlično a plaćate koliko želite:

https://slaughtermaster.bandcamp.com/album/demo-lition-ep

Teksaški Parasitic Violence sebe taguju i kao blek metal bend, ali ovo je mnogo više pank izmešan sa thrashom nego nekakav blek metal. Pričamo o jednostavnim pesmama, pankerskoj svirci, pržećim, prostim rifovima i pevaču koji dementno urla sve vreme. EP Parasite ima i po koji trešerski rif (D.O.N.T., recimo), čisto da može da se opali pošten hedbeng na koncertu ali je većina svirke brza i lomatava. I to je lepo:

https://parasiticviolence.bandcamp.com/album/parasite
(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 30-10-2021, 13:17:21

Burn Alive su iz Londona i sviraju ,,londonski hardcore". Ovo je, svakako i teško i metalizirano i siledžijski, kako to već danas ide, ali ima i eksplozivnost i elemente haosa koji oplemenjuju formulu. Disonance, plesni ritmovi, tenzija, ali i blastbitovi i dobra produkcija karakterišu EP Exercise Your Right To Die koji je na kraju vrlo impresivna ploča:

https://youwillburnalive.bandcamp.com/album/exercise-your-right-to-die

Recimo da Ball of Light iz Sinsinatija sviraju nekakav hardcore, a kakav, to već neka klasifikuju mlađi i pametniji od mene. Album Acedian Ruin ima jedanaest pesama žestokog, vrištavog čukanja, sa pesmama koje imaju jednako gruva i velike brzine, te emotivne melodičnosti ali i paklene distorzije. Meni sve to kao paket vrlo prija pa preporučujem:

https://balloflight.bandcamp.com/album/acedian-ruin

Česi TheWitch (tako se piše, bez razmaka) sviraju vrlo težak, jako distorziran d-beat pank sa malo blek metal elemenata i to im fino ide. EP Weltende ima samo tri pesme pakleno teških gitara i brze svirke od kojih ni jedna ne prebacuje 79 sekundi. Pošteno. I valjano:

https://thewitchcz.bandcamp.com/album/weltende

Za još d-beata imamo odličan split EP italijanskih Thørn i estonskih Ognemöt. I jedni i drugi imaju težak, masivan zvuk, niske štimove i kompleksnije metalizirane pesme koje ipak ne gube pankersku vučnu silu i energiju. Uglavnom, odlična produkcija i kvalitet u songrajtingu, pa se ovo preporučuje bez rezervi:

https://thorncrust.bandcamp.com/album/th-rn-ognem-t-split
https://ognemot.bandcamp.com/album/ognem-t-th-rn-split-2021?from=hp_metal

Ukrajinski Mortal Vision na svom debi albumu, Mind Manipulation zvuče odlično, kombinujući moćne thrash rifove sa malo death metal elemenata za fini deaththrash koktel koji podseća na staru Sepulturu ili Sadus. Ovo je odsvirano vrlo dobro, sa svim potrebnim elementima, uključujući odlične solaže i mada bi picajzla mogla da zameri na malo nedinamičnom bubnju, produkcija je svakako solidna i prilagođena muzici koja je rifaška, puna promena ritma i smera. Odličan album koji rezurektuje jedan stari ali ne istrošeni format:

https://mortalvision-ua.bandcamp.com/album/mind-manipulation

Islandski BASTARÐUR je lepo odmerena kombinacija old school skandinavskog death metala, panka, thrasha i rokenrola i debi album, Satan's Loss of Son je zabavan, jednostavan a ne plitak, pun finih, patiniranih rifova i energičnog pevanja. Da su Entombed i Anti-Cimex upali u mašinu za mlevenje mesa i da je sve to posle stavljeno u burek dobili bismo BASTARÐUR:

https://bastardur.bandcamp.com/album/satans-loss-of-son

Norvežani Phantom Fire imaju šarmantan debi album, The Bust of Beelzebub na kome se staroškolski speed metal susreće sa skandinavskim black metalom. Ovo nije tek uobičajeni blackened speed zvuk kakav danas sviraju mnogi, već muzika sa dosta kompleksnijim aranžmanima i više atmosfere. A opet, tu su i klasična speed oračina i blek metal cepačina. Mračno, a prijemčivo:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/the-bust-of-beelzebub

Waking the Cadaver iz Nju Džersija se vraćaju posle osam godina albumom Authority Through Intimidation a koji je bez sumnje njihova najzaokruženija, koncepcijski i stilski najurednija ploča. Objavljujući sada za Unique Leader, pomalo ozloglašeni slam bend na novom albumu ima čistu, napucanu, modernu produkciju i pesme koje kapiraju koncept dinamike i aranžiranja. Nisu meni Waking the Cadaver ni sada najomiljeniji bend iz slem orbite ali četvrti album im je zreo u postavci i razmetljivo kvalitetan u izvedbi. Bend svoju muziku sada opisuje kao slamming gore groove i ovo je uistinu dobra kombinacija termina koja sasvim uspešno dočarava ono što ovaj album radi. Vredi.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/authority-through-intimidation

Švedski mladi bend Morbid Breath ima EP, drugi ove godine, No Mercy for the Dead i ovo je simpatičan, pomalo garažni, pomalo pankerski deaththrash metal. Dve pesme, solidan gruv, pristojna jeftina produkcija, srce na pravom mestu:

https://morbidbreath.bandcamp.com/album/no-mercy-for-the-dead

Takođe Šveđani, Grand Cadaver su i neka vrsta Swedish Death Metal supergrupe, sa članovima Dark Tranquility, Katatonia, Treblinka, Disrupted, HammerFall, Tiamat itd. itd. itd. u postavi. Sa lajnapom gde je na vokalu Mikael Stanne i očiglednom orijentacijom na kalsični swedeath zvuk, debi album nazvan Into the Maw of Death je i pomalo predvidiv paket teških rifova, jednostavnih aranžmana i mračne atmosfere. Grand Cadaver svakako ne pokušavaju da se nametnu nekakvim originalnim pristupom žanru ali je ovo kvalitetno napisan album kome je u prvom planu pre svega fan service za ljubitelje i ovih deset kratkih, ekonomičnih pesama to isporučuju u velikoj meri:

https://grandcadaver.bandcamp.com/album/into-the-maw-of-death

Bizarre je bizarno jednostavno i pogodno ime za death metal bend pa su se Španci Bizarre lepo dosetili da ga uzmu. Bend radi već više od pola decenije ali Invocation Codex im je debi album i ovo je fini, mada ne naročito originalni lavkraftovski death metal sa prijatnom, mračnom atmosferom, ponekim kvalitetnim rifom i jednostavnim, funkcionalnim aranžmanima. Bizarre se trude da ne komplikuju, čini mi se, puštajući lepo smišljene rifove i mračno-melodične teme da rade većinu posla i ovo je uglavnom dobra odluka. Prijatan, svakako ne revolucionaran ali prijemčiv album:

https://bizarredeath.bandcamp.com/album/invocation-codex-lovecraftian-death-metal

Sulphurous iz Kopenhagena su vrlo prijatni na drugom albumu, The Black Mouth of Sepulchre. Ovo je old school death metal u svojoj osnovi, sav u mračnim rifovima, organski pravljenim aranžmanima i lavkraftovskom hororu i kogod od death meala traži pre svega atmosferu, rif i karakter a ne smetaju mu aranžmani koji su maštoviti i idu tamo gde bend oseća da treba a ne tamo gde bi teorija rekla da je najlogičnije, The Black Mouth of Sepulchre će mu biti po meri:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-black-mouth-of-sepulchre

Exsul iz Arizone su istovremeno i hermetični i divljački agresivni na drugom EP-ju, Allegoresis. Ovo je death metal samo za najzagriženije fanove primitivnosti a koji istovremeno traže da ona bude i sofisticirana. Zvuči oksimoronski pa možda i sasvim moronski ali Exsul demonstriraju kako se to radi:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/allegoresis

Italijani Huronian su možda i premelodični za mene ali njihov debi album, As Cold as a Stranger Sunset zapravo na intrigantan način kombinuje melodični death metal i melodični black metal za jednu ekspresivnu i prijatnu kolekciju pesama koje drže pažnju i impresioniraju energijom. Nije ovo rđavo, uopšte:

https://doloremrecords.bandcamp.com/album/as-cold-as-a-stranger-sunset-album

Čileanci Evil Damn se lože na Lavkrafta i sve što uz njega ide pa im se i debi album zove Necronomicon, no ovo nije mračni, kavernozni death metal već prijatan, old school death metal zasnovan na trešerskim rifovima i znojavoj, grajnderskoj svirci (sa sve jednom obradom Sarcofago na kraju). Pesme ne osvajaju nekom ingenioznošću i originalnošću ali ima ovde jednog autentičnog šarma i produkcija je lepa:

https://evildamn.bandcamp.com/album/necronomicon

Kanadski Archspire su jedna od svakako najvažnijih grupa u savremenom tehničkom death metal krilu scene i mada su generalno antiteza svega onoga što ja u principu tražim u death metalu, makar i tehničkom, novi album, Bleed the Future im je odličan. Jeste, ovo je i dalje besmisleno ,,plastično" producirano sa potpuno nedinamičnim zvukom i aranžmani su sklopljeni oko ideje da slušalac stalno treba da se čudi kako je ovo uopšte moguće radije nego da se vozi zajedno sa muzikom, ali ta vrsta razmetljivosti ume da uđe u apsurdnu preteranost koja je za mene dovoljno METAL. Bleed the Future je kao da je neki osmobitni kompjuter iz osamdesetih godina pogođen munjom postao samosvestan i navukao se na death metal. A i ja sam samo čovek i neki koncepti su mi neodoljivi:

https://archspire.bandcamp.com/album/bleed-the-future

Svakako najmemorabilnija death metal ploča ove nedelje je drugi album mineapoliskih Sunless. Ovo nije, da bude jasno, čist death metal već njegova progresivna vrijanta koja forsira disonance i matematičarski ali gruverski srednji tempo, no Sunless su vrlo dobri u ovome što rade. U prvom redu, imaju lep zvuk, sa finim, dinamičnim masteringom i pristojnim miksom, a to se onda uklapa uz muziku koja je i meditativna i hipnotična a uvek pošteno nabadačka i napadačka. Treba voleti ovakav songrajting, sav u tangentama i metaidejama, ali svakako preferiram ovu vrstu progresive u odnosu na kvazi-džez kakav nam se ponekad prodaje pod ovom firmom, pa ako volite metal koji je ,,pametan" ali ne beži od svog imanentno ,,podzemnog" etosa, Ylem je ploča koja će vas duboko zadovoljiti.

https://sunlessband.bandcamp.com/album/ylem

Uđimo u zadnji segment, i carstvo heavy metala, power metala, industriala... Brazilci Creatures rezurektuju zvuk sleaze metala osamdesetih godina prošlog veka sa ogromnim uspehom na debi albumu, takođe naslovljenom Creatures. Ovaj duo je ne samo postigao odličan zvuk i produkciju već je i do visokog sjaja uglancao sposobnost za pisanje hitova, pa više od jednog od ovih komada sasvim lako mogu da zamislim kako dominiraju listama radio-stanica neke 1986. godine. Slušajte, recimo, Heart Attack, sa njenim atmosferičnim uvodom i pasažima, žestokim strofama i stadionskim refrenom – skoro savršeno. Naravno, album ima brže i sporije pesme, kako dolikuje i ovo je jedna od najboljih ploča godine za hair metal fana u svima nama:

https://creaturesheavymetal.bandcamp.com/album/creatures

Toledo Steel nisu iz, jelte, Toleda, nego iz Engleske, ali im je makar drugi album, Heading for the Fire, vredan tog imena. Pričamo, dakle, o herojskom, mač i magija heavy metalu sa odličnom old school produkcijom i šmekerskim izvođačkim kvalitetima. Ovde, dakle, na prvih par taktova čujete da bend ima svoje ja, a pesme su, ispostavlja se, napisane vrlo dobro i bend nema problem da se malo i poigrava u izvedbama, dajući svemu ,,živi", lični karakter. Ako volite stari Iron Maiden, Toledo Steel će vas obradovati a za CD ćete morati da čekate do Januara, nažalost:

https://youtu.be/2L7dbHDtPPc

Za baš staru školu, tu je novi album nemačkih veterana Running Wild. Blood on Blood stiže pet godina nakon prethodnog albuma ali bend nije sedeo besposlen i bilo je tu singlova i ipijeva u međuvremenu. Running Wild su svakako u formi i posle više od četrdeset godina rada i mada Blood on Blood ni na koji način ne izmišlja nešto novo, ovo je korektna, kvalitetna pa na momente i sasvim lepo nadahnuta ploča klasičnog, epskog, melodičnog metala stare škole. Rispekt.

https://youtu.be/wtyxIqKtvFA

Sabertooth su iz Sijetla i sviraju vrlo prijatan heavy metal/ hard rock očigledno inspirisan NWOBHM stilom ali bez previše hair metal stilizacija koje neki bendovi smatraju ključnim a neki slušaoci prevaziđenim. Ovo je prijatan, maštovit, melodičan a žestok teški rok sa odlično napisanim pesmama i pažljivim uklapanjem heavy metal i stoner rock pristupa da se dobije vitalna, energična muzika koja ima mnogo svirke ali ne deluje ni natrpano ni prestilizovano. Debi album, takođe naslovljen Sabertooth je odlično produciran i bio mi je jedno od najprijatnijih iznenađenja ove nedelje.

https://sabertoothpnw.bandcamp.com/album/sabertooth-3

Prelude to Ruin je dopadljiv power metal projekat iz Tuscona u Arizoni. EP Ronin Ex Mortis nije preproduciran kako power metal ploče već umeju da budu i odsviran je kvalitetno i napaljeno pa je ovo za power metal publiku prilično prijatno iznenađenje a ni meni nije bilo rđavo:

https://preludetoruin.bandcamp.com/album/ronin-ex-mortis

Novi Beast in Black, Dark Connection je dropovao baš pred helouvin i Finci nisu izgubili ništa od svog melodičnog, epskog hevi metal šarma. Ovo je i dalje raskošno produciran hevi metal za publiku koja voli pop senzibilitet, slatkaste klavijatre i stadonske refrene, ali Beast in Black nisu ni ironično odmaknuti ni tek jednostavno komercijalno orijentisani ljudi. Dark Connection je prepun odlično napisanih pesama i žestokih, kvalitetnih izvedbi i ako pričamo o hevi metalu koji legitimno treba da puni stadione, od ovog benda skoro da nema boljih kandidata:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nZc6MiF_WYKlxNVlrm3zh1h4MylJL-Quc

Spillage iz Čikaga su iskusni hevi metal/ dum metal sastav koji, po sopstvenim rečima, kombinuje najbolje delove Judas Priest, Uriah Heep i klasičnih Scorpionsa sa čikaškom doom metal školom. Zvuči primamljivo i treći album, Electric Exorcist vredi da se posluša. Ovo je sigurno, iskusno napisan album kojim dominiraju sjajne, masne gitare i mračna a prijemčiva atmosfera. Bend je veoma dobro produciran, ima kvalitetnog pevača i jedan jasno isprofilisan zvuk u kome ima mesta i za himnične, stadionske refrene i za propisno doom zakivanje. Odlično:

https://spillage.bandcamp.com/album/electric-exorcist

Finci Burning Point sa svojim melodičnim power metalom možda teoretski nisu sasvim u skladu sa mojim potrebama, ali ne mogu da igorišem da je novi album, Arsonist Of The Soul, njihov osmi za, evo dve decenije diskografske aktivnosti, jako dobar. Ovo je vrlo epski, ali i vrlo kvalitetno, živo odsvirana ploča, sa pesmama baziranim na pamtljivim, upečatljivim temama i vrhunskoj svirci. Ja svakako odmah padam na tako moćne komade kao što je recimo Rules the Universe koja je kao da ste Helloween i Blind Guardian ubacili u blender pa popili na slamku, ali album je pun kvalitetnih momenata i, naravno, klasičnog power cheesea. Ko voli, oduševiće se:

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/arsonist-of-the-soul

Sa drugog dela hevi metal spektra stiže teksaški Daughter of Demeter, bend sklopljen oko solidno upečatljivog vokala pevačice Alice. Ovo je gruverski, fino odsviran, a opet onako sveden, radnički hevi metal sa muzikom koja je izrazito rifaška i kojoj Aliceino pevanje dodaje lepu treću dimenziju harmonije i boje. Ostatak benda svira vrlo dobro i aranžmani su dinamični ali u prvom planu su vokal i gruv i Daughter of Demeter ovu formulu fino provlače. EP Foggawar ima tri prijatne pesme pa sugerišem da se proba:

https://daughterofdemeter.bandcamp.com/album/foggawar

A Meksikanci Split Heaven su ponovo melodičan, epski power metal. No, njihova muzika je dovoljno tvrda i bliska speed metal formulama da mi bude bliska pa album Electric Spell, njihov peti u trinaest godina uglavnom zvuči dovoljno cheesy i žestoko za moje potrebe. Ovo je upeglano producirano i perfektno odsvirano, sa upečatljivim, melodičnim vokalom i povremeno multitrekovanim refrenima koji zvuče skroz dikinsonovski a to meni odmah bude lepo. Ima tu i dosta lepih rifova i ovo je fin album za mlade i one malo starije:

https://splitheaven.bandcamp.com/album/electric-spell
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/electric-spell

Isti izdavač, uvek pouzdani Pure Steel Records ima za ovu nedelju i treći album gruverskog švedskog kvarteta Lou Siffer & the Howling Demons. Too Old To Die Young je idealna kombinacija rokerskog metala i melodičnog pank roka sa dvanaest vozačkih, žestokih a zaraznih tema koje će se legitimno vrteti na žurkama ako ih bude ove godine. Kako je kod Šveđana i standard, ovo je odlično producirano i sa svih strana neprobojno. Obavezno za svakog ko se ikako smatra rokerom...

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/too-old-to-die-young

Italijanski Death SS nisu nužno baš sasvim po mom ukusu ali deseti album, Ten, za, evo četrdeset godina rada se mora izrispektovati. Jer njihova kombinacija old school metala i industrial strategija radi. Ne da Ten donosi bogznašta originalno ili novo u ovom zvuku, ali je album prijatan i, za ljubitelje ovog partikularnog podžanra pun kvalitetnog rada. Taman za helouvin:

https://youtu.be/9xsUe5uT_OE

U ovim pregledima retko dokačim chiptune autore (jer sam svinja? Verovatno!) ali pošto izlazak porta igre Dusk za Switch znači i da sam, kao njen kupac dobio i ,,demake" Dusk '82 na poklon – jednu iznenađujuće zaraznu puzzle-horror igru – onda je ljudski da ukažem da je i autor sjajnog saundtraka za Dusk (i inače je igra fenomenalna, evo šta sam pisao o njenom PC originalu), Andrew Hulshult na Bandcampu objavio i odlični saundtrak ovog demakea. Ovo nije čist chiptune metal, naravno, ali jeste neka vrsta retro transformacije Hulshultovih ideja i vrlo je prijatna za slušanje ako inklinirate hororu, metalu i chiptune muzici:

https://andrewhulshult.bandcamp.com/album/dusk-82-original-game-soundtrack

Od Mastodona sam ja poodavno možda ne sasvim digao ruke, ali prestao da ih pažljivo pratim pa ću ukazati da je progresivni sastav iz Atlante sada izbacio dupli album, Hushed and Grim a na koji vredi obratiti pažnju. Da se razumemo, ovo sada je za njih već standardna kombinacija melodičnih tema i komplikovanog progresivnog gruva, ali se album izdvaja trudom da se sve različite faze karijere upletu u jedan logičan i sebi dosledan paket. I nije da se trud nije isplatio. Hushed and Grim je podugačka pa i pretenciozna ploča ali ima ovde dosta supstance:

https://www.youtube.com/watch?v=i8GeSCV2bZI&list=PLMpG-PjHShWmqV0CXbB8wWvNGSPKjDaYE

Za kraj idealna ploča za sve vaše paganske i satanističke praznike. Lucifer su za omot svog četvrtog albuma na krst razapeli pevačicu Johannu Sadonis pa nek ide život. Ovaj internacionalni projekat okultnog roka i prijatnog metala, sa Nickeom Anderssonom (Entombed, Hellacopters itd.) u svom centru zvuči izvrsno na Lucifer IV, sa Sadonisovom koja ima savršen vokalni šou i kompozicijama koje su atmosferične i mada nabijene idejama i žustrom svirkom, ne zvuče natrpano već vrlo prirodno. Moćni rifovi ne nedostaju (slušajte Wild Hearses) a prirodna, organska produkcija svemu daje zaršni glanc. Sjajno.

https://www.youtube.com/playlist?list=PLHTo__bpnlYV9HV9aRN_Nq5VFDEeYoLu1

Palmer · 04-11-2021, 13:21:58

Zrela priča.

http://www.youtube.com/watch?v=utg2Y1s-E5g

News:

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)