METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

Meho Krljic · 06-11-2021, 14:46:03

Nadam se da ste dobro iskoristili Bandcamp Friday koji se jutros u osam završio. Neke od meni omiljenih izdavačkih firmi su svoje kataloge davale u bescenje pa smo se malo i ponovili... A da vidimo onda i šta smo još imali tokom cele nedelje...

Blek metal kao otvarač! Novosadski jednočlani projekat Niflungar snimio je prvi album, Rebirth of Salem i Vladimir Čokorilo aka Koschei Bessmertny je napisao lepu kolekciju pesama koje se bave okultnim i paganskim, sa maštovitim aranžmanima, vrlo solidnim rifovima i generalno odličnim izvođačkim kvalitetima. Ovo je kolekcija meni interesantnih pesama koje spajaju agresivnost blek metala sa njegovom ambicijom da proniče u granične predele ljudske psihologije i, jelte, duha i sa zadovoljstvom sam odvojio vreme i uho za Niflungar. Produkcijski ovo je jeftino ali ne rđavo i apsolutno vredi da se čuje a, po ceni od svega jednog erva i da se kupi:

https://niflungar.bandcamp.com/album/rebirth-of-salem

Kad smo već kod jednočlanosti, debi album južnokorejskog projekta Ambroxiak je prilično impresivan. Detritus of Elysian Creation je ploča vrlo sigurna u sebe, sa vrlo kvalitetnom izvedbom i produkcijom, te muzikom koja kombinuje rantički, agresivni blek metal sa taman dovoljno melodije i emotivnosti da zahvati najširi profil potencijalne publike. Otud ovde blastbitovi druguju sa pamtljivim, slatkim melodijama a sve zvuči živo, energično kao da se dešava usred šutke na nekakvom fantazijskom koncertu. Sohn Kyungho koji je sve ovo napisao i izveo svira već više od decenije u seulskom Dark Mirror ov Tragedy pa njegova izvođačka ekspertiza ne dolazi u pitanje ali svakako je lepo čuti i da je kao kompozitor veoma zreo i kadar da napravi ploču koja je dovoljno jednostavna i dovoljno kompleksna u isto vreme:

https://ambroxiak.bandcamp.com/album/detritus-of-elysian-creation

Da se za trenutak ponovo vratimo u Vojvodinu, iz Inđije nam dolaze Pustoš sa debi albumom Suton. Ovo je zamišljeno kao epski blek metal sa podugačkim pesmama i dosta kontemplativnih elemenata ali sa fokusom na propisnim rifovima i bez lutanja izvan klasičnog metal instrumentarija. Produkcija nije sjajna, ali je makar živa i dinamična i bend ima potencijala:

https://pustos.bandcamp.com/album/suton

Drugi album njemačkih Arde zove se Ancestral Cult i u pitanju je melodičan, modern blek metal sa puno atmosfere i sethnih harmonskih rešenja, ali Arde se od dobrog broja kolega izdvajaju ipak velikim i vidnim trudom uloženim u pesme koje su podugačke i napisane sa puno razmišljanja o formi i suštini. Greota pa je to posle zapakovano u jako spljeskan finalni master, ali Arde svakako imaju odličan album u rukama, i publika kojoj je namenjen ima čemu da se raduje a i može da ga kupi za onoliko koliko poželi:

https://ardeberlin.bandcamp.com/album/ancestral-cult

Čileanski duo Theurgia na svom drugom EP-ju, ima dve duže, poštene satanističke pesme znojave svirke i mračnih, pretećih atmosfera. Ovo je blek metal po receptima stare škole, sav umotan u arkana znanja i demonske proklamacije, zasnovan na sirovom rifu i krljajućem bubnju ali Theurgia imaju i pažljivo pisane pesme koje pored agresije imaju i naglašeno hipnotičku komponentu. Lep, dinamičan master pogotovo prija ovim starim ušima pa Theurgiju preporučujem bez zazora:

https://theurgiaofficial.bandcamp.com/album/earthbound-spirits

Iako ime Acid Sodomy sugeriše nekakav goregrind, ovaj finski sastav zapravo svira sirov i prijatan blek metal. Ako se apstrahuje da produkcija na albumu Lopun aikojen julistus, njihovom prvom, posle dosta godina rada, može da vam aktivno ošteti uši svojom oštrinom, ovo je odličan, staroškolski blek metal koji ima u sebi dosta pank elemenata. Acid Sodomy imaju tragove blekmetalskog glamura u melodijama koje se izvlače iz strašno distorzirane gitare, ali je svirka surova, a pesme pošteno oznojene i mošerske. Vrlo lepo:

https://acidsodomy.bandcamp.com/album/lopun-aikojen-julistus

Grčki bestijalni metal sastav Goat nije umanjio bestilajnost na novom EP-ju, Collapse. Ovo su dve pesme, plus intro, kvalitetnog, brzog black-death udaranja i znajući njihovu prethodnu reputaciju očekivao sam da mi glava odleti posle prva dva takta. No, Goat su malo smanjili agresiju u samom zvuku ali ne i u svirci koja je i dalje brza, gotovo grajnderska, organska i prijatna. Produkcija je, pa, tanja, ali nije da na to nismo navikli:

https://goatbm.bandcamp.com/album/collapse

Poljaci Useless imaju album Downfall i ako ovo zvuči kao najklišeiziraniji depressive suicidal black metal kliše, zapravo se radi o kvalitetnom, zrelom albumu blek metala koji zna kako se kreiraju atmosfere i pokreću emocije, ali koji ima svoju autentičnu rutu kojom stiže do njih. Naravno, poljski blek metal ima prepoznatljiv zvuk i estetiku i Useless se tu uklapaju pa ako volite poljsku scenu generalno, treći album ovog benda dobija jake preporuke:

https://uselessblackmetal.bandcamp.com/album/downfall

Američki sastav Hrukjan izdao je svoj prvi EP za ruski Cold Sword Productions što je divan primer saradnje dve, jelte, supersile. Šalim se, ovo je brutalni andergraund a tamo se uvek sarađivalo. Autumn Equinox uprkos pomalo setnom imenu zapravo donosi sirovi, prilično lo-fi blek metal koji, istina je, ima ,,atmosfere" i ,,emocija" ali je sve to spakovano u garažni zvuk koji meni odmah toplije prija. Cold Sword izdaje poprilične količine lo-fi blek metala, da se mi razumemo, samo prošle nedelje izdali su tri ploče, ali Hrukjan imaju pristojne pesme i zapravo ne tako loš zvuk i ovo je obećavajući početa za ovu ekipu.

https://coldswordproductions.bandcamp.com/album/autumn-equinox

Moskovski ФОСФОРА ima sličan zvuk ali nešto agresivniji, mračniji pristup kompozicijama na svom EP-ju ДИПТИХ О ВРЕМЕНИ. Ovo je blek metal koji, očigledno ima filozofske ambicije ali muzika je napisana dovitljivo, sa dobrim idejama i smislenim pristupom aranžiranju i narativu. Vrlo sam zadovoljan. Plus, pored dve pesme koje čine pomenuti diptih o vremenu, imamo i obradu Bathoryjeve Satan my Master a za to UVEK imam vremena:

https://fosfora.bandcamp.com/album/-

Švajcarski folk kombo, Cân Bardd snimio je i treći album i naziv je, er, Devoured by the Oak? Siguran sam da u švajcarskoj mitologiji postoji priča o hrastu koji proždire ljude... U svakom slučaju, ovo je sada ozbiljna firma i Malo Civelli više nije jedini član, već je uz njega i Dylan Watson na bubnjevima. Najveće promene nisu samo u domenu još sigurnije izvedbe i bolje produkcije, iako Devoured by the Oak zvuči RASKOŠNO, već u komponovanju koje folk-blek-metal dramu iznosi na potpuno novu razinu. Ovo je sada vrlo teatralno a bez gubljenja osećaja za detalj koji je krasio prethodna dva albuma, jedna emotivna, moćna ploča violina i horova, ali i gitarčina i bubnjeva, vrlo lepo položen ispit zrelosti i jedan od najlepših albuma ove nedelje:

https://canbardd.bandcamp.com/album/devoured-by-the-oak
https://canbardd-northernsilence.bandcamp.com/
https://youtu.be/Ga0EnenMiSc

The Age of Grey, novi EP londonskog jednočlanog blek metal benda Death Wailing počinje sedmominutnim meditativnim introm koji jeste podugačak ali je zapravo dobro iskomponovan i zaista ima te soporifične kvalitete koji su autoru očigledno bili na pameti. Već druga kompozicija,
Shank Packed Deep In Your Neck je razbijački blek metal koji korišćenjem semplova pucnjave i vrisaka, te sirena kreira čitav mali zvučni fičm. Osvežavajući pristup ovoj muzici, bez sumnje, a i sama pesma je prilično dobra. I ostatak EP-ja je ispunjen dobrom muzikom i promišljenim aranžiranjem, pa moja dugo gajena predrasuda premaa UK blek metalu ovde može da izvrši harakiri. A plaćate koliko želite:

https://forgottensorceryproductions.bandcamp.com/album/the-age-of-grey

Veliki broj onog što se potura kao sirovi black metal danas je samo sobni eksperiment tinejdžera sa previše slobonog vremena. No, finski Kirous sa dve i po pesme na svom novom demo snimku, IV, pokazuje da još ima autentičnog talenta koji sija kao proverbijalni dijamant u blatu. Melodična a zaista sirova svirka, garažni ali adekvatni zvuk, lepe, mada ne sad nešto moderne pesme, meni je ovo prijalo.

https://kirous.bandcamp.com/album/iv

Prijatno su me iznenadili britanski Severe Storm sa svojom stranom split albuma sa Havocum, pod naslovom Fidelity to Darkness. Ovo je brz, čist a oštar, melodičan a žestok blek metal koji je sav u blastbitovima ali i lepim, kontemplativnim melodijama. Rekosmo već da nisam ljubitelj britanskog blek metala, ali Severe Strom su mi baš po meri, pogađajući skandinavski predložak kakav najviše volim. Havocum iz Irske su na svojoj strani takođe odlični, servirajući za mrvu mračniji i atmosferičniji ali i dalje žestok, energičan blek metal. Vrlo pristojno:

https://severestorm.bandcamp.com/album/havocum-severe-storm-fidelity-to-darkness
https://havocum.bandcamp.com/album/havocum-severe-storm-fidelity-to-darkness

Al Rusi Morgenstern su BAŠ po mojoj meri. Ovo je brz, mitraljeski agresivan blek metal koji ide na rif i znoj a ne na atmosferu i ,,emociju". Album Faust's Choice. Pt.I uprkos svojoj old school dispoziciji zapravo ima samo četiri veoma dugačke pesme i u pitanju su neočekivano kompleksne kompozicije koje uspevaju da održe tenziju rifova i agresivni pristup izvedbi bez obzira što neke prebacuju i deset minuta.Takođe, solidna, prilično prirodna produkcija. Impresivan debi album i obećanje za još bolji part 2.

https://mrgnstrn.bandcamp.com/album/fausts-choice-pt-i

Kad album nazovete Christfucker to je, valjda, prilično jasan iskaz. Portrayal of Guilt iz Teksasa zapravo ne sviraju blek metal već, er, blackened screamo a što zvuči kao nepostojeća kombinacija žanrova izmaštana za potrebe nekog sitkoma, ali ne. Ovo jeste manje-više baš to, ali je Christfucker prilino dobro napisana i odsvirana ploča krljačkog, antihrišćanskog metala koja se meni iznenađuje mnogo dopala:

https://portrayalofguilt.bandcamp.com/album/christfucker

Meni je već i prvi album jednočlanog grčkog srednjevekovno orijentisanog blek metal projekta, Mystras bio solidan i zamerio sam mu pre svega miks, ali novi album, Empires Vanquished And Dismantled ga komotno pretiče po svim parametrima. Ovo je sada kolekcija izuzetnih folk/ srednjevekovnih tema na tradicionalnim instrumentima ali i odličnih blek metal komada odsviranih sa puno sigurnosti i u prilično dobroj ako već ne ,,skupoj" produkciji. Ayloss, jedini član ovog benda je sa drugim albumom sebi stavio u zdadatak i kreiranje dosta kompleksnih radova pa ovde ima pesama i od preko sedam, devet pa i četrnaest minuta. Neću da kažem da SVE radi skroz bez greške ali maštovitost sa kojom je ovo napisano i sigurnost sa kojom je odsvirano i miksovano su me osvojile. Svakako poslušajte:

https://spectrallore.bandcamp.com/album/empires-vanquished-and-dismantled

Idemo sad na stoner, doom i psihodeliju a gde se RADILO. Evo, recimo, Ancient Days iz Indijanapolisa snimili su čak četiri albuma tokom 2020. godine što bi bilo mnogo čak i da ne pričamo o prvoj pandemijskoj sezoni. Ove su godine malo usporili pa je novi album, Sign of the times, stigao, evo, skoro pred kraj. I ovo je dobro. Ancient Days sviraju melodični, rokerski doom metal okupan prijatno hrskavim fuzzom i oplemenjen klavijaturama sa inspiracijama koje pored klasičnog okultnog roka i proto dooma očigledno ubrajaju horor-filmove iz sedamdesetih i generalno satanizam kao pop-kulturni fenomen. Lepo to zvuči, prirodno i sa puno prijatnog gruva, fino odsvirano i producirano i preporučuje se bez ikakvih rezervi:

https://ancientdays.bandcamp.com/album/sign-of-the-times

Brazilci Dumblegore sviraju melodičan, klavijaturama poduprt stoner-doom metal na svom drugom albumu, Lysergic Depression. Ovo nije specijalno maštovita muzika, ali Dumblegore imaju prijatan gruv i, ako vam ne smetaju hrapavi, odvrištani vokali, verovatno ćete uživati u debelim lepim gitarama i generalno sjajnom gruvu. Album je i kepo produciran i pruža sat vremena simpatičnog satanskog užitka:

https://dumblegore.bandcamp.com/album/lysergic-depression

Kalifornijski Nothing Is Real su jedan od onih odmah sumnjivih stonerskih bendova kojima je album Transmissions of the Unearthly drugi ove godine a deveti od 2019. Plus, ima devetnmaest pesama i još je snimljen kroz spontanu improvizaciju i džemovanje. Poprilično sam se iznenadio kada sam shvatio da je ovo kolekcija uglavnom odličnih, vrlo dramatičnih džemova koji svoj organski kvalitet guraju do precizno određene granice pozitivnog haosa i uzbuđenja, ali bez upadanja u šmiru i glumatanje. Teško da ste bolje potrošili tri i po dolara ove nedelje.

https://nothingisreal333.bandcamp.com/album/transmissions-of-the-unearthly

Sa norveškim bendom Jointhugger manje-više znate na čemu ste i pre prvog tona. Minialbum Surrounded By Vultures je (velikim delom instrumentalni), gruverski stoner-sludge sa jako sirovim, abrazivnim tonom i dinamičnom svirkom. Ovo nije muzika suptilnosti već mase i distorzije, ali njen naum je da vas time okruži i hipnotiše. I uglavnom joj dobro ide:

https://jointhugger.bandcamp.com/album/surrounded-by-vultures

Slični su i Fog Giant iz Pensilvanije, čiji istoimeni EP možda malčice više vuče na metal sa nešto više pevanja i nešto jasnijim tonom gitare. Ali opet, to je to: sporo, masivno, hipnotički. Jedna od pesama se zove Riff Wizard i tu nije potrebno više objašnjavanja:

https://foggiant.bandcamp.com/album/fog-giant

Death Has Spoken su, pak, poljski doom metal bend sa značajno ,,glamuroznijim" zvukom. Iako je njihova muzika malo prebrza da bi se klasifikovala kao funeral doom, ovo je po atmosferi i senzibilitetu u istom delu terena: melanholično, do karikature mračno i, ako niste baš ciljna grupa za ovu muziku, svakako jednolično. No, album Call of the Abyss ima sasvim razumno različite pesme i grubu produkciju koja ne dopušta da zadremam dok ga slušam pa mi death-doom koji Death Has Spoken provlače bude sasvim po meri:

https://deathhasspoken.bandcamp.com/album/call-of-the-abyss

Stonerčina koju tresu Španci Dryweed je značajno rokerskija i veselija. A ne i mekša. EP La Siembra ima četiri pesme surovog, mrvećeg gruva koji zna da ide i sporije i brže i namenjen je, sasvim očigledno, kretanju, koncertima, akcijanju. No, on je i studiozno napisan, sa odličnim odnosom prirodnog gruva i promišljenih aranžmana. Ništa novo ili originalno ali ubitačno rokerski:

https://dryweed.bandcamp.com/album/la-siembra

Već smo slušali ruski Doomswagger ove godine i nije nam bio loš. Novi EP ove ekipe iz Tatarstana se zove Locked Inside (pitam se na šta je to referenca?) i donosi još četiri pesme kvalitetnog hard roka/ hevi metala umočenog duboko u southern gorove. Formula oprobana, razrađena i u ovom slučaju solidno odsvirna i producirana. Doomswagger ne ističu se preterano originalnim idejama i više sviraju ,,stil" nego neku osobenu muziku ali to rade dosta dobro:

https://doomswagger.bandcamp.com/album/locked-inside

Norveški Messerschmitt bi, očigledno trebalo da se kaju što su uzeli ime od sjajnog hrvatskog benda Messerschmitt, ali je makar muzika na EP-ju Oh Death odlična. Ovo je šmekerski garažni stoner rok sa superkvalitetnim pesmama i produkcijom koja je idealno ugođena sa željenim zvukom i osećajem. Tako se kompozicije koje nisu samo ređanje bluz progresija i ljuljanje u gruvu zapravo čuju kao veoma gruverske i pogodne za mantrično ljuljanje a naglašeno satanistički imaginarijum (bend kaže ,,Big amps, big drums, follow satan" i ima pesmu koja se direktno obraća Nečastivom) zvuči sasvim ljupko i prijatno. E, sad, zašto daunloud košta skoro 50 dolara, ne znam, pretpostavljam da je bend kliknuo dolare iako je hteo da klikne krune, ali ovo je svakako izvanredno izdanje i vredi da se čuje:

https://messerschmitt2.bandcamp.com/album/oh-death

Mule Thrower je jednočlani stoner projekat iz Pensilvanije i istovremeno najjače ime za bend koje sam čuo ove nedelje. Debi EP Jeffa Gallaghera, koji je doduše imao i bubnjara za ovo snimanje, zove se Gluttoner i ima četiri kratke, jako sirove pesme preteranog, polomljenog fuzza, jako sporih bubnjeva, sa puno stajanja, i izdrogiranog pevanja. Prelepo, dakle:

https://mulethrower.bandcamp.com/album/gluttoner

The Lucid Furs sebe opisuju kao ,,Detroit's Only Traveling Freak Rock Experience" i to ne samo da je dobar opis nego vas stavlja u pravo raspoloženje za slušanje njihovog novog albuma, Damn! That Was Easy. Ovo je vrhunski, ali VRHUNSKI gruverski rok sa elementima fanka i soula ali sa dovoljno težine i rifova da komotno upadne i u hard rok fijoku. Pesme su savršeno napisane, pune dovitljivih ideja (uključujući ekstra-udaraljke) a pevačica Karen O'Connor apsolutno dominira albumom pretvarajući i inače sjajnu muziku u nezaboravno iskustvo. Perfekcija:

https://thelucidfurs.bandcamp.com/album/damn-that-was-easy

Kudos to Kosmos su iz Nemačke i njihov prvi album, Bruder im Geiste je kombinacija psihodeličnog roka i krautroka, lepo snimljena, uglavnom potpuno instrumentalna i raznovrsna. Bude ovo malo i self-indulgentno na momente, ali Kudos to Kosmos imaju veoma lep zvuk i dovoljno dobrih ideja da mi njihova svirka bude primamljiva za slušanje i više od jednom:

https://kudostokosmos.bandcamp.com/album/bruder-im-geiste

Aiwass iz Finiksa su slično psihodelični ali su i više heavy i imaju usredsređenije pesme. Ne da ovde nema gruva i tripovanja, ima, ali debi album ovog benda, Wayward Gods je napisan sigurno, fokusirano i pruža vrlo pristjojan program hipnotičke, teške a suptilne muzike:

https://aiwassband.bandcamp.com/album/wayward-gods

Britanski BroodMother sviraju prijatan, hrskavo distorziran stoner-doom metal na EP-ju The Third Eye, očigledno nazvanom po jednoj srpskoj magazinskoj publikaciji. Ovo svakako ima psihodelične elemente, ali je prevashodno rifaški, metalski formatirano i mada se ne ističe preteranom imaginativnošću, ta kombinacija bluzerskog i metalskog mentaliteta je sasvim na mestu i prija a gitare umeju da budu i vrlo svemirske:

https://broodmotherrocks.bandcamp.com/album/the-third-eye

Victim of Reality su beloruski doom metal bend sa primetnom količnom black metal i gothic metal elemenata u svojoj muzici i ovo je vrlo funkcionalna celina. Prvi EP, Black Rain, ima tri pesme veličanstvenih, slatkastih melodija i abrazivnog, distorziranog zvuka te izmučenih vokala. Time ovo postiže idealan odnos hermetičnosti i prijemčivosti i pogađa onu tačku u doom spektru koja meni izrazito prija.

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/victim-of-reality-black-rain

Drune iz Denvera su, pak, vrlo teški na svom debi albumu – takođe nazvanom Drune – a koji je sastavljen od dugačkih pesama i skoro ritualnih aranžmana u kojima gitare zavijaju a bubnjevi plešu. Ovo je, sa druge strane, prilično prijateljska muzika i pored sve masivnosti i dužine, na ime srazmerno melodičnih tema i iako bend priča o pivu i duvanju kao gorivu, muzika nema mračan, satanistički stoner preliv već jednu radosniju, ekstatičnu dimenziju. Fino:

https://drunedrunedrune.bandcamp.com/album/drune

Šveđanima Black Solstice prvi album, Ember izlazi za ugledni Ozium Records u Januaru, ali već sada možemo kupiti daunloud direktno od benda i ovo vredi poslušati. Ovo je stoner rok sa malo više svirke nego što je standard, dosta kompleksnim aranžmanima koji se trude da osnovni gruv oplemene promišklenm mutacijama i ritmičkim čarolijama. Ovo može da malo odvlači pažnju ako ste došli da samo začadite buksnu i klimate uz muziku, ali Ember je dobra ploča sa ispunjenom kvotom kvalitetnih rifova a sve ostalo što se dobija preko je čist bonus. Dobra produkcija, kvalitet na sve strane, svakako valja preslušati:

https://blacksolstice.bandcamp.com/album/ember

Ah, novi Black Spell! Zašto da ne, prošlo je već skoro godinu dana od albuma koji mi se veoma dopao i ovaj novi, upravo izašao, ne samo da ponovo ima lobanju na omotu, nego se i zove – The Purple Skull. Lepo je kad bend nađe svoju temu i drži je se a i lobanja PLUS pentagram PLUS obrnuti krst su takav triling asova da je nemoguće ne voleti ovu ploču i pre nego što čujete prvi ton. A kad čujete, ljubav se, naravno, produbljuje. Black Spell i dalje sviraju ekstremno psihodelični, teški, fazirani, očigledno satanistički rok/ metal sa pesmama koje se dave u efektima ali paze da imaju distinktne rifove i teme, a i zanimljivo odmeravan tempo i gruv. Zvuk orgulja uz hrskavo fazirane gitare daje albumu poseban ugođaj i ovo je hipnotička, opojna ploča jednostavne a besprekorno prijemčive muzike. I još plaćate koliko želite!

https://blackspell1.bandcamp.com/album/the-purple-skull

Forbidden Place Records je izbacio novi EP francuskih Heckel& Jeckel i Abide ma četiri pesme odličnih faziranih rifova i skoro filmske atmosfere. Heckel & Jeckel nisu komplikatori, njihova muzika deluje kao da izlazi direktno iz utrobe, ali Abide ima neke ekstremno sofisticirane aranžmane u svom tom primitivizmu koga bend slavi (slušajte Alice!) i ovo je veoma dobar materijal za svakog ko voli kvalitetan teži rok, psihodeliju ali i leftfild pank. Kao i uvek, izdavač vas pušta da sami odredite cenu pa pohrlite:

https://heckelandjeckel.bandcamp.com/album/abide
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/heckel-jeckel-abide

A Ripple Music i ove nedelje pobednički: Mother Iron Horse sam za prvi album i pohvalio ali i kritikovao, no, drugi album, Under the Blood Moon demonstrira sazrevanje i ovo su sada distinktnije, kvalitetnije pesme i svirka koja je sigurna, ubedljiva, pa i prilično dobro producirana. Naravno da Ripple Music znaju šta rade i da njihovi bendovi imaju jedan standard kvaliteta koji se podrazumeva a Mother Iron Horse u svoj brutalni stoner dodaju i samo malo propisnog heavy metal šmeka za poseban užitak:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/under-the-blood-moon

Italijanski Funeral Ground svira prijatan, klasični doom metal na svom prvom EP-ju, Sinking Through Ages. Ovo je sporo, otmeno, malo hermetično ali puno upečatljivih rifova i ritualističkog zapevanja, koje začas ode u mračnom death metal smeru. Solidan zvuk, pamtljive gitare, odlična atmosfera, ekonomično aranžiranje, dakle, sve na gomili vrlo lepo:

https://funeralground.bandcamp.com/album/sinking-through-ages

Blackhills (nekada Blackhalls) su Brazilci čiji album Planet-B donosi vrlo prijatan old school doom metal sa solidnom količinom '70s hard rocka i okultnog roka, pa i malo progresivnih elemenata. Ali, opet, ništa preterano, ovo je pre svega dobro napisana, sigurna hard rok svirka, sa pesmama koje forsiraju pažljivo napisane strofe i refrene, a gde je progresiva umešno utkana u pozadinu, sa zanimljivim harmonskim i ritmičkim istraživanjima u okvirima dobro zaokružene rok pesme. Vrlo pristojan zvuk, takođe a album je samo dva dolara. Poslušajte:

https://blackhillsband.bandcamp.com/album/planet-b

Wicked Trip iz Tenesija nude baš to – vikid trip. Ovo je mastan, jako psihodeličan, gruverski dum metal sa puno narkotičke estetike i okultnih opsesija. Pesme zvuče više kao da su same izrasle oko muzičara dok su se ovi klatili u stondiranoj izmaglici, nego da su tu kao nešto ,,pisane", i to sve istoimenom albumu daje finu atmosferu spontanosti. Lepo:

https://wickedtrip.bandcamp.com/album/wicked-trip

Sacred Bull iz Atine nisu tipičan grčki stoner bend. Njihov EP, Wider Heavens je atmosferičnija, tenzičnija muzika, sa ritualnim ritmovima i hermetičnijim zuvkom. Ako kažem da me ovo podseća na klasični Godflesh, Fall of Because i God, onda je jasno da Sacred Bull maltene prave muziku za mene. Tri pesme na ovom izdanju, sedam dolara je skupo, ali je kvalitet opak:

https://sacredbull.bandcamp.com/album/wider-heavens
https://www.youtube.com/watch?v=xyiMnJ75wFk

Ko želi da nikada u životu ne bude više radostan, ima čemu da se, er, poraduje? Treći album sastava Churchburn sa Roud Ajlenda se zove Genocidal Rite i ovo je paklen, ali PAKLEN sludge-doom metal sa samo malo black metal abrazije ubačene u miks da sve bude još crnje, mračnije i surovije. No, Churchburn nisu nekakvi početnici koji misle da su puka masivnost i volumen dovoljni – Dave Suzuki je, na kraju krjeva iskusan muzičar koji je svirao i u Deicide i u Vital Remans – pa je ovo šest izvrsno napisanih pesama koje imaju i varijacije u tempu i dinamici i ono što je kod njih najstrašnije je upravo što slušaocu daju da udahne malo vazduha pre nego što ga povuku nazad u pakao. Ako nije bilo najjasnije: fenomenalan album:

https://churchburntl.bandcamp.com/album/genocidal-rite

The Crow's Eye iz Merilenda na istomenom albumu sviraju ne preterano obavezujući ali ne i neprijatan stoner rok. Ovo je tripozno i gruverski sa pesmama koje se nekako neprimetno pretapaju jedne u druge, sa nenametljivim pevanjem i gitarama koje uglavnom prskaju distorziju na sve strane dok kolo vodi bas, svojim prominentnim linijama. Prijatno:

https://thecrowseye.bandcamp.com/album/the-crows-eye

SÖMA iz Kordobe u Argentini su mi se dopali na svom albumu El Libro Negro, a koji je, kako bend kaže ,,Just heavy shit". Ali nije samo heavy, ovo je vrlo gruvi i psihodelično i pored svih očiglednih satanističkih referenci, prilično veselo i zabavno. Naravno, radi se o suštinski sirovom i mračnom zvuku, ali SÖMA sviraju žustro i sa puno entuzijazma. Album je mahom rifaški (uz minimalne vokalizacije) i prilično lo-fi, ali povremene gitarske bravure mu daju lepu treću dimenziju. Plaćate koliko hoćete pa svakako poslušajte:

https://somaheavyshits.bandcamp.com/album/el-libro-negro

Underground Summits Vol 1 je nova kompilacija Psychedelic Source Records sa snimcima raznih postava sa raznih koncerata uglavnom u Budimpešti. Za razliku od većine izdanja ovog kolektiva, ovo, dakle, nisu snimci iz bašte sa vikendice na Balatonu, ali je i dalje u pitanju vrhunski, uglavnom na licu mesta džemovani psihodelični zvuk. Naravno da se i ovo daje po ceni koju sami odredite. Ko ne kupi – lud.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/underground-summits-vol-1

Kalifronijski Thangorodrim prilično smelo svoj novi album, Liberation in Unbound Chaos VI VI VI počinju pesmom od skoro deset minuta. No, isplati se jer bend njome pokazuje da ume da svira, da pravi atmosferu ali i da aranžira tako dugačak komad a da to ne zvuči kao razvlačenje i isforsirano spora svirka. Thangorodrim uostalom i ne svira doom metal i ovo je pre svega okultni rok, sa prodornim ženskim vokalom i satanističkim tendencijama koje su reflektovane u psihodeličnim gitarskim međuigrama više nego u mračnjaštvu i težini. Jako dugačak album, a koji svakako može malo i da zamori na ime intenzivnog vokala pevačice CG BloodCrown, no, ovo vredi poslušati:

https://thangorodrim.bandcamp.com/album/liberation-in-unbound-chaos-vi-vi-vi-album

Doom izdanje koje me je oborilo s nogu ove nedelje je nova ploča za Magnetic Eye Records, debi album gotenburških Altareth, nazvan samo Blood. Ovo je doomčina PREMIJUM kvaliteta, sa sporim, valjajućim pesmama, ogromnim rifovima i psihodeličnim, ozijevskim vokalima. Klasična formula, ali mnogo kvaliteta i dobro napisanih pesama na ploči koja ima i moćan a ne prenatrpan zvuk. Fenomenalno:

https://altareth.bandcamp.com/album/blood

Thrash! Grindcore! Death metal! SunBorn iz Graca su simpatični na svom prvom albumu, Imperishable (Scarce and Unforgeable) koji kao da pokušava da zahvati što više može podžanrova ekstremnog metala, pa tako ovo ima trešerske rifove, death metal težinu, malo matematičarskih komplikacija, dosta groove metal gruva... Zvuči kao bućkuriš ali zapravo nije i SunBorn uspevaju da napišu pesme u kojima sve ovo dinamično i lepo funkcioniše. Nisam presrećan na ime miksa, ali muzika je prilično dobra:

https://sunborn.bandcamp.com/album/imperishable-scarce-and-unforgeable

Eating The Swedish Underground: Vol.1 je kompilacija švedskih andergraund bendova sklopljena od strane švedskog izdavača Eat Heavy Records i, kako svi dobro znamo šta je švedski standard, tako i ovo odiše ne samo kvalitetom produkcije već i kvalitetom ideja. Bendovi su iz različitih podžanrova metala, ali svi su u ekstremnijem krilu scene i, pa, ovo se daje po ceni koju sami odredite i vrlo je vredno da se prouči jer je prosejano i birano ljudskom rukom. Eat Heavy Records je i osnovan sa ovom pločom od strane ljudi koji vode metal podkast Metalpodden i u pitanju je dakle priča sa srećnim krajem a koji je, nadamo se, tek početak:

https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/eating-the-swedish-underground-vol-1

Burning Tongue iz Njujorka na debi albumu, Prisoner's Cinema (ni meni, sestre i braćo, ni meni) cepaju vrlo prijatan, sumanuto glasan thrash metal/ thrashcore koji se ne pali da je nešto inventivan i originalan, već pre svega baca težište na to da bude gruvi i privlačan. Ovo se ovaploćuje u pesmama koje koriste klasične hardcore i thrash fore, sa oprobanim rifovima, urlajućim vokalima i razularenim gitarskim solažama. Iako Burning Tongue ne pate od originalnosti, pa niti od previše supstance, meni je ovo prijatno i mislim da radi tačno ono što želi – pruža jeftinu, jednostavnu muziku punu besa koja će da vas zabavi i oznoji i ne želi da je gledate iz prevelike blizine. Korektno:

https://burningtongueband.bandcamp.com/album/prisoners-cinema

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 06-11-2021, 14:46:49

Brazilski No Breath trpaju brz, energičan thrashcore i album Corrosive Hatred ima sve što vam treba, tvrde rifove, čukački bubanj, grub, promukao vokal, semplove koji pominju Bolsonara (u naslovnoj pesmi koja doslovno poziva na ubijanje članova kongresa i samog predsednika), solidan a jeftin zvuk. Ako ne volite No Breath, ne volite život. A samo dolar!

https://nobreathband.bandcamp.com/album/corrosive-hatred

Kad smo već kod treškora, FPG iz Saskačevana su me zatekli nespremnog sa albumom Spirit World koji klasičan trpački, šuterski krosover oplemenjuje sa klavijaturama što mu zapravo daju finu novu dimenziju. Dopadljivo! Orguljaš je, da se razumemo, stalni član benda, ne samo nekakav dodatak na muziku i ovo je lepa kombinacija. Solidna produkcija i keči pesme, meni ovo prijatno:

https://fpgbro.bandcamp.com/album/spirit-world

Mađari Csatazaj imaju demo od tri pesme, Tökéletes Világ i ovo je trešerski, mošerski metal, da ne kažem thrahscore koji zvuči drusno i raspoloženo. Zvuk bubnja mi, kao i obično kad su u pitanju ovako programirane mašine, malo kvari užitak, ali su gitarčine dobre, pevanje odlično i generalno, lepo je slušati trešinu na Mađarskom jeziku. Plaćate koliko hoćete:

https://csatazaj.bandcamp.com/album/t-k-letes-vil-g-kislemez

Brazilci Cerberus Attack na svom drugom albumu, Abyss Of The Lost Souls sviraju baš klasičan '80s thrash metal, da se čovek sav rastopi od miline. Pričamo o disciplinovanoj, tehničkoj a brzoj, politički angažovanoj svirci na tragu Dark Angel i Sepulture, sa sve obradom Ratos de Porao na kraju. Da sam ovo čuo bez konteksta bio bih prilično siguran da je u pitanju ploča iz recimo 1989. godine i divio se nepoznatom bendu na kvalitetu produkcije i izvedbe. Divljenje ostaje i uz kontekst, ovo je sjajno:

https://youtu.be/83F4Zuct8Go

Portorikanski Kranio kažu da su skoro godinu dana radili na svom EP-ju, Revolutionary Sacrifices i iako je ovo zvučno dosta jeftin, onako, pravi andegraund materijal, muzika je svakako naočiti, lepo napisani, i dosta kompleksni thrash metal. No, srećom, kompleksnost ovde ne oduzima na energiji i Kranio istresaju dobre rifove i mošerske ritmove bez ikakvih problema. Sve to, zbog produkcije zvuči prilično hermetično ali pravi slušalac će znati da uživa:

https://officialkranio.bandcamp.com/album/revolutionary-sacrifices

Speedpussy su ,,prljavi, dementni speed metal iz Čikaga" i, pa, da. EP Speedpussy ima dve lepe, prljave i dementne pesme negde između thrash metala i d-beat hardcorea sa par upečatljivih rifova i solidnom produkcijom. Ovo se daje po ceni koju sami odredite ali to ne znači da je u pitanju slab materijal, naprotiv, samo to da su autori vrlo sigurni u kvalitet onoga što su napravili. Meni su Speedpussy odlični:

https://speedpussy.bandcamp.com/album/speedpussy

Glaciers Of Ice je jednočlani ,,black street metal" projekat iz Londona i, pa, ako se pitate kako to zvuči, to vam je pankerski, šmekerski trešerski metal sa malo blek metal začina ali sa relativno svedenim aranžmanima. Ovo je jeftina muzika koja blekmetalsku uzvišenost svakako dotiče u nekim momentima (slušajte UNMERCIFUL BLUDGEONING OF FALSE MASTERS) ali ne trudi se da bude našminkanija nego što joj prija. Jeftino, šuterski i prijatno na debi kaseti koja se zove kao i bend:

https://glaciersofice.bandcamp.com/album/s-t

Novi Atomic Drop? A što da ne? Jednočlani rvački-treš metal projekatz iz Virdžinije ima album Pick Your Hill to Die On i ovo je i dalje brz, žestok i jeftin thrash sa pomalo upitnim pevačkim stilom, ali koji mu u isto vreme daje dovoljno karaktera da ga ne pomešate sa stotinama blackened thrash bendova što danas operišu na planeti. Lucas Taylor se trudi oko rifova ali i oko toga da pesme imaju svoje identitete i ovde ima simpatičnih '80s hair metal momenata pa je sve u svemu i ovaj album primer jeftine a zdrave zabave za ciljnu grupu.

https://atomicdrop1.bandcamp.com/album/pick-your-hill-to-die-on

Ültra Raptör su speed metal bend iz Kvebeka, tematski orijentisan ka dinosaurusima. Tu nema ničega što čoveku može da se ne dopadne i bend svira odlično pa sam bio i malo iznenađen da debi-album Tyrants u meni nije proizveo više emocije. Hoću reći, ovo je korektno i kvalitetno ali nekako mu fali više... duše? Identiteta? Ne znam, možda sam samo loše bio raspoložen. Album izlazi naredne nedelje pa će biti vremena da se posluša ponovo i oceni možda sa više entuzijazma...

https://fighter-records.bandcamp.com/album/tyrants
https://youtu.be/PA06z3ajGh8

Whipworm iz Los Anđelesa ima odličan novi EP, In The Throes. Ovo je čak šest pesama kvalitetnog death-thrash zvuka sa možda malo više thrasha nego deatha u osnovi. Pesme su zanimljive svaka za sebe, sa gomilom interesantnih ideja i trikova koje osvežavaju kvalitetan rifaški rad, puno melodije ali čvrstim osloncem na mošerske rifove i tvrd ritam. Generalno ovo je jedna tvrda ali prijemčiva muzika za koju se vidi da je pravljena sa mnogo ljubavi i pažnje da se sve te – često ekscentrične – ideje upletu u dosledne narative. Plus dizajn omota što omažira klasične naslovne strane Marvelovih stripova! Odlično:

https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/in-the-throes

Za zaista ubitačan thrash metal tu su Finci Demonztrator sa svojim drugim albumom, Sinister Forces of Hatred koji je kao da ste Miletu Petrozzi iz 1986. godine dali pristup tehnologiji iz 2021. Hoću da kažem, ovo je idealan spoj bestijalnog prebijanja i tehničke, disciplinovane svirke, sa sve nekim memorabičlnim gitarskim temama i opakim mošerskim delovima u srednjem tempu da malo preseku čukanje. Vokal je, vidim, podelio masu na JuTjubu ali ja sam čvrstog uverenja da nam nikada nije dosta propisnih ,,kreatorskih" vrištanja pa tako ovaj odlični album preporučujem bez i najmanje rezerve.

https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/sinister-forces-of-hatred

Moskovski AspiD je dopadljiv u svojoj kombinaciji thrash metala, hardcorea i malo nekakvih black metal stilizacija na albumu Vol. 1. Ovo je solidno odsvirano i pristojno producirano, sa vrištavim vokalom koji izvlači tekstove na Ruskom i pesmama koje se đavolski trude da opravdaju svoja srazmerno pogolema trajanja. Ne tvrdim da im uvek uspeva ali AspiD imaju pankersku, razbarušenu kreativnost koju cenim:

https://aspidmoscow.bandcamp.com/album/vol-1

Nešto mi se dopao novi album trija Oracle iz Misurija. Ovo nije nužno moj džem jer su Oracle srednjetempaški, trešerski melodični death/ black bend ali Perseverance, njihov peti album mi je nekako prijao, sa sve klavijaturama i povremenim klin vokalima. Valjda mi je generalni thrasherski gruv bio odličan pa je sve ostalo dobro leglo preko njega. Ovo je album neprestanog mošinga i lepih ideja koje idu preko tog hedbengreskog ritma, produciran klinički čisto i odsviran kvalitetno. Poslušajte:

https://oracleextrememetal.bandcamp.com/album/perseverance

I hanoverski Crossing The Rubicon nije nužno sasvim u mojoj sferi interesovanja jer ova muzika ima dosta modernih, metalkoraških elemenata i u zvuku i ukompoziciji i u izvedbi ali, opet, eponimni EP sa dve pesme demonstrira izvrstan kvalitet. Ovo je vrlo gruverski atmosferični, ali energični moderni metal, sa sve melodičnim klin vokalima u ključnim trenucima ali generalno pun moćnih rifova i dobrog ritma. Druga pesma je čisto elektronski, meditativni komad i ovaj momak pokazuje OGROMAN potencijal. Sa ovakvom produkcijom, ovo može direktno na TV...

https://crossingtherubiconger.bandcamp.com/album/crossing-the-rubicon

Deceased su, naravno TAČNO u mojoj sferi interesovanja. Ovaj virdžinijski thrash/ death sastav krenuo je sa radom još polovinom osamdesetih (kao Mad Butcher) i nikada nije ni stao. Deceased su bili prvi bend koji je potpisao za danas ugledni Relapse Records, a novi album, Thrash Times at Ridgemont High je, uprkos pomalo komedijaškom naslovu, kolekcija nimalo naivnih obrada klasičnog thrasha iz osamdesetih. Dakle, ovde dobijamo Voivod, Artillery, Bulldozer i još masu bendova koji su uspostavili thrash zvuk u vreme kada je spajanje metala i panka delovalo kao i pomalo sumnjiva rabota konzervativnijima na obe strane. Deceased, razume se sviraju sjajno a ovo su sve klasične pesme i ovaj album je time apsolutna lektira:

https://the-true-deceased.bandcamp.com/album/thrash-times-at-ridgemont-high

Hesychia su instrumentalni progresivni metal bend iz Rige i mada imaju prejeftinu produkciju za ambicioznu muziku koju pišu, meni je to donekle i bio element koji me je privukao albumu Apceres. Hoću reći, ovo NE zvuči kao da su ga svirali kompjuteri i melodične a složene kompozicije koje bend pravi se nekako i bolje čuju kad nije sve upeglano, komprimovano i napucano. Poslušajte:

https://hesychia1111.bandcamp.com/album/apceres

Merciless Scum iz Tampe biju krvnički blackened grindcore na kaseti Archon. Ovo izdanje stiže u distribuciju tek u Januaru ali se putem Bandcampa već može kupiti daunloud i u pitanju je kvalitetna, energična muzika koja ima i atmosferu i kompetentnu svirku, i brutalni nabod. A samo dolar!

https://mercilessscum.bandcamp.com/album/archon

I Terror Cell su u suštini grindcore ali sa nešto dužim, kompleksnijim pesmama, puno disonanci i promena ritma na materijalu koji čini njihovu stranu split EP-ja sa Iron Price. Ovo su dve pesme dobre produkcije i praktično progresivnih aranžmana, sa dovoljno loše volje i teskobe da vam potraju do idućeg vikenda. A plaćate cenu koju sami odredite.

https://terrorcell.bandcamp.com/album/iron-price-split

Elder Devil iz Fresna u Kaliforniji su jako bučni na svom živom EP-ju, Live in Chinatown. Materijal je dobar, ovo je disciplinovani powerviolence sa solidnim pesmama i odličnom svirkom, ali zvuk treba podneti:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/live-in-chinatown

Illusion of Fate iz Milvokija u Viskonsinu imaju zanimljivu smešu black i death metala na svom debi albumu King of Serpents. Ovo je muzika koja se lepo uklapa sa danas popularnima atmosferičnim blek metal formulama, osim što je zapravo naglašeno teatralna, sa praktično kinematskim aranžmanima kompozicija koje su pune gudačkih dodataka i praktično scenskih postavki. Death metal komponenta je takođe tu da svemu da malo uzemljenja i mada produkcija nije idealna, muzika makar nije spakovana u nesnosno komprimovan master. Vrlo zanimljivo:

https://illusionoffate.bandcamp.com/album/king-of-serpents

Flesh Tomb iz Delavera su nekakva mračna, bolesna ali dosta funkcionalna smeša slamming death metala i beatdown hardcorea, forsirajući brutalne, ali gruvi pesme srednjeg tempa sa povremenim ispadima u bržu stranu i gitarama koje samo što ne izlete sa šina svakog momenta. Ovde pesme nesumnjivo imaju više delova nego što im je potrebno ali to je deo te hardcore spontanosti koju bend baštini i na kojoj zasniva svoj identitet. EP Digesting The Soul Of The Precarious Consciousness je dakle, sirov, brutalan i na kraju prilično autentičan. Podržavam:

https://fleshtomb.bandcamp.com/album/digesting-the-soul-of-the-precarious-consciousness-2

Moram da priznam da su Kvebečani First Fragment prilično smeli kada su svoj drugi album, više od sedamdeset minuta dugački Gloire éternelle objavili maltene istog dana kada su i zemljaci Archspire izbacili svoju novu ploču o kojoj sam pisao prošle nedelje. Hoću reći, ko ima snage da sluša dva kompleksna melodična tech death albuma u isto vreme? No, First Fragment i njihov izdavač Unique Leader se svakako ne plaše konkurencije i ovo je sigurna, čak i malo razmetljiva ploča puna arpeđa i ćelave bas-gitare koja svira komplikovane flamenko linije visokog tempa kao da je to najlakša stvar na svetu. First Fragment zapravo ne sviraju formu tech death metala koju ja posebno volim ali energija i entuzijazam koje bend demonstrira su mi se bez sumnje uvukli pod kožu. Vredi ovo slušati:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/gloire-ternelle

Na sasvim suprotnom delu death metal spektra su Cetragore iz Masačusetsa čiji prvi EP, Chancellors of Death donosi primitivni, sirovi old school death metal. Cetragore su, očigledno, sa majčinim mlijekom posisali i rane albume Cannibal Corpse i bendova još starijih od njih i mada je ovaj EP po kvalitetu snimka u najboljem slučaju demo-nivoa, slatka mi je ta autentičnost i energija koju bend prosipa:

https://cetragore.bandcamp.com/album/chancellors-of-death-ep

Death-doom metalci iz močvara Floride, Wharflurch su snimili živi album, Transmissions From The Swamp Cosmos i ovo se nažalost ne prodaje kao daunloud, ali ćete moći da kupite video-verziju u Januaru, i to na VHS kaseti. Zajebano je što su metalci često takvi hipsteri da normalni hipsteri malo pocvene, jelte. Enivej, ovo je lep, prijatan, mračan i primitivan materijal u klasičnom Wharflurch stilu, snimljen vrlo solidno i nemam ni najmanju rezervu da ga preporučim:

https://frozenscreamsimprint.com/album/transmissions-from-the-swamp-cosmos

Još death dooma stiže nam iz Italije posredstvom prvog albuma sastava Burial. Naslov Inner Gateways to the Slumbering Equilibrium at the Center of Cosmos obećava mrak i mučninu i, svakako, to je na meniju. No, Burial se trude da pokažu suptilan, višeslojni pogled na odabrnai žanr pa je ovo muzika koja se ne iscrpljuje samo u teškim rifovima i album ima interesantne ideje i čak i malo melodičnijih, atmosferičnijih delova. No, svakako, ovo je pre svega za ljubitelje hermetičnog, bolesnog death metala:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/inner-gateways-to-the-slumbering-equilibrium-at-the-center-of-cosmos

Šveđani Coffin Creep, pak, sviraju prilično tipičan old school death metal sa velikim rifovima, bolesnim gruvom i solidnom, prijatnom produkcijom. Iako su iz Švedske, Coffin Creep manje liče na Entombed ili Unleashed a više na Autopsy ili, naravno, Grave i ono po čemu se album Voids možda izdvaja od ostatka OSDM ponude je da je uglavnom sviran u prilično sporom tempu, time naglašavajući masu i mučninu:

https://coffin-creep.bandcamp.com/album/voids

Miscreance iz Venecije i Vile Apparition iz Melburna imaju dopadljiv split EP gde Miscreance ubacuju tri kvalitetne pesme prilično maštovitog i samo malo intelektualnog deaththrasha, odlično odsviranog i produciranog, a Australijanci odgovaraju sa dve mračne, hermetične pesme brutal death zvuka. Vrlo solidno.

https://miscreance.bandcamp.com/album/vile-apparition-miscreance
https://vileapparition.bandcamp.com/album/vile-apparition-miscreance

I montrealski Fracturus sviraju vrlo pristojan brutal death metal na prvom EP-ju, L'appel du vide. Iako je naslov na Francuskom, tekstovi su na Engleskom a i muzika je dosta tehnička, čisto producirana i zrela. Ovo, dakle, nije brutal death za slam publiku već gađa malo ,,intelektualnije" slojeve i, pa, prilično je dobar:

https://fracturus.bandcamp.com/album/lappel-du-vide

Prvi album vašingtonskih death-doom majstora Mortiferum mi se bio jako dopao pre dve godine, i dosta sam ga slušao u međuvremenu, a novi, Preserved in Torment, donosi isti ozbiljan, svečan pristup muzici i još izšlifovaniju, zreliju svirku. Ovih šest pesama prosto kipte od atmosfere ali i dobrih rifova i energične svirke, bez obzira na često spor, mučan tempo. Mortiferum su naprosto vrlo dobri u pisanju pesama i obraćanju pažnje na to kada će neki detalj dati celoj postavci trodimenzionalnu formu. Plus vrlo lep miks i dinamičan master. Izvrsno:

https://mortiferum.bandcamp.com/album/preserved-in-torment

Deified Shreds iz Atine na prvom EP-ju, Overcoming The Fractal Deception ne kida se nešto od originalnosti ali je ovo uverljiv, sigurno odsviran death metal rifaške provnijencije i trešerske energije. Ništa preterano originalno ali prijatno:

https://deifiedshreds.bandcamp.com/album/overcoming-the-fractal-deception

Česi Poppy Seed Grinder uskoro slave četvrt veka rada pa su pripremili i novi, četvrti album, Faceless Atrocities za naše slušalačko uživanje. Ovo je solidno producirani, kvalitetno odsvirani, grajnderski brutal death metal, bez mnogo filozofije, sa puno thrash rifčina i mošerskog potencijala. Pesme su napisane vrlo dobro i imaju aranžmane koji ih čine distinktnim komadima, sa identitetom i centralnom idejom svake od njih. Veoma mi se dopada ovaj old school ali imaginativni pristip koji Poppy Seed Grinder imaju pa za Faceless Atrocities dajem jake preporuke:

https://poppyseedgrinder.bandcamp.com/album/faceless-atrocities

Idemo u poslednju skeciju koja pokriva mahom heavy metal i još neke ekscentričnosti... Španski Raptor su za ovaj helouvin spremili singl sa dve pesme, Hot Blooded. Već po naslovu se čuje da je ovo navijački, melodični hevi metal koji jednim okom gleda u braću što se šutiraju ispred bine a drugim u njihove devojke koje stoje u pozadini. Produkcija je prilično skromna ali funkcioniše a pesme su simpatično himnične i prijaju ako volite ovu vrstu hair metal nostalgije:

https://heavymetalraptor.bandcamp.com/album/hot-blooded-single

Vanishment iz Sijetla su negde između klasičnog heavy zvuka i modernog thrash metala na svom demo snimku Vanishment demo pa tako uz mejdnovske harmonije dobijamo bržu svirku, denflovane treš-rifove i duple bas-bubnjeve. Simpatično je to i služi kao lepa najava za album koji je u pripremi:

https://vanishment.bandcamp.com/album/vanishment-demo

Sa imenom kao što je Night Rider duo iz Dalasa ne može da bude ništa drugo do proslava svih vrednosti za koje smo se borili u osamdesetima, zar ne? Naravno! Fear the Night Rider, debi album ove postave je prijatan, ne naročito skupo produciran ali lepo napisan, pošten, melodičan heavy metal iz osamdesetih, sa žestokim gitarama, himničnim refrenima i epikom koja dolazi prirodno i bez forsiranja. Da je ovo snimljeno malo skuplje bilo bi idealno, ali i ovako album demonstrira vrlo dobru svirku i aranžerske sposobnosti i sluša se sa apetitom:

https://fearthenightrider.bandcamp.com/album/fear-the-night-rider

Störmbreaker iz Mineapolisa sebe bez ikakve ironije taguju i kao hair metal bend, pa već unapred znate kako će njihov prvi album, Strike the Match zvučati. Ali zvučaće i dosta dobro. Ako volite LA zvuk iz osamdesetih, Störmbreaker su bend za vas, producirani kvalitetno a svirački sigurni i uigrani. Ovo je metal za dekadentne, pijane i drogirane '80s žurke sa sve himničnim refrenima i šmekerskim rifovima i ako ste TAKVA osoba, navalite bez zadrške, uživaćete:

https://stormbreakermpls.bandcamp.com/album/strike-the-match

Za potpuno autentični hair metal ugođaj svakako ćete ove nedelje moći da se zahvalite izdavaču Frontiers Music i njihovim asovima Crazy Lixx. Album Street Lethal je naprosto kao da ste teleportovani u 1988. godinu i slavnu eru bendova poput LA Guns, Cinderella, Motley Crue itd. itd. itd. Naravno, Crazy Lixx su Šveđani i time njihova rekonstrukcija klasičnog Sunset Strip zvuka još više podseća na superiornost Skandinavaca u odnosu na sve nas ostale. Fantastičan album ako ste u ciljnoj grupi. A ja jesam malo, da se ne lažemo:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nu357X_pInhUbGPW7SH51MxnH9FKN8sds

Diablo Swing Orchestra nikada nisu bili posebno važan bend u mom životu ali svakako jesam sa distance i sa puno poštovanja pratio njihov prilično jedinstveni put kroz bespuća povijesne zbiljnosti tokom kog su spajali metal muziku sa praktično svim žanrovima poznatim ljudskom rodu. Peti album švedskog okteta, Swagger & Stroll Down the Rabbit Hole je impresivno skrojena ploča gde u više od sat vremena svirke DSO spajaju vrlo egzotične elemente, uključujući razne etničke muzičke tradicije, u formu koja je ne samo ubedljivo POP nego i dovoljno metal da nema govora ni o pukoj akademskoj stilskoj vežbi, ali ni o populističkom, ,,komercijalnom" projektu. Swagger & Stroll Down the Rabbit Hole je i u tehničkom smislu jako kvalitetan album sa izobiljem izvrsno osmišljenih taktika da se zajedno spakuju različite reference i ideje, ali je i izrazito zabavan a to je, valjda, i najvažnije:

https://youtu.be/-nRMnqdmaPU

Za kraj – pomrčina. Meni se dosta dopadao i prethodni album Teksašana Glassing, ali novi, Twin Dream je solidan korak napred za bend koji ne želi da se odluči da li svira post-metal, disonantni grindcore, emo postcore ili već nešto deveto, pa sve to spaja u celine koje su ne samo funkcionalne već i prilično dobre. Twin Dream nastavlja sa svojom konfrontativnošću i u zvuku i u kompozicijama ali su ovde pesme zaokruženije, pa kada deluju rastrzano i poludelo, to je sada očigledno deo plana. Kao i prethodni album, i ovaj morate izdržati i, uostalom, morate imati dosta otvoren um i odmorne uši da bi slušali Glassing, ali ljudi isporučuju solidne isplate:

https://glassing.bandcamp.com/album/twin-dream

Meho Krljic · 13-11-2021, 13:23:53

U nedelji u kojoj je Korn objavio novi singl činilo mi se da gotovo neće biti ničeg vrednog da se čuje – nevezano za moje generalne nezainteresovanosti za Korn u ovom veku – ali na kraju se ipak nakupilo dosta lepog metala. Da ne čekamo mnogo, ohladiće se...

Blek metal za predjelo i, što naš narod kaže – prvo pa rusko! Rusi Through The Spatial Dimensions imaju takvo ime da je jasno da ne sanjaju o osvajanju vrhova top lista i ovaploćenju u vidu postera na tinejdžerskim zidovima. Njihov blek metal je hermetičan, ali je i kvalitetan. Album Nothing is Real, njihov drugi, ima da ponudi kvalitetnu produkciju i fino napisane, zapravo prilično zarazne pesme sa dosta pamtljivih tema. Svemirska i filozofska dimenzija muzike su tu ali Through The Spatial Dimensions pokazuju da ovo sasvim lepo može da se uklopi i uz prijemčive teme i prijatan miks:

https://throughthespatialdimensions.bandcamp.com/album/nothing-is-real

Allegiance to Forgotten Blood je kompilacija (odnosno 4-way split album) četiri benda sa različitih mesta u severnoj Evropi i ovo sam poslušao pre svega jer ima dve pesme ruskih Wintaar. Ostalo je u sličnom maniru pa ko voli srazmerno lo-fi ali duševan blek metal vredi da proba:

https://analogragnarok.bandcamp.com/album/allegiance-to-forgotten-blood

Urtar iz Tirane je prilično zabavan na svom prvom albumu, Existence a koji donosi pet pesama dobro produciranog, progresivnog black-death metala. Progresiva se ovde materijalizuje u formi dugačkih pesama (Ruins traje više od 14 minuta) ali meni se dopada što je svirka mahom ,,normalan" metal sa jasnim dugovima tradiciji, i ne izlazi daleko izvan ovih granica, dajući nam tako pomalo hipnotički ugođaj. Album se završava obradom Rammsteina, za svaki slučaj i ovo je na kraju simpatičan materijal:

https://urtar.bandcamp.com/album/existence

Infernal Gates je sirovi blek metal sastav iz Kvebeka i prvi demo, Gates of Hell nudi jednostavne rifove, primitivne ritmove i jednu spontanu, skoro art-brut energiju. Ono što ovu kasetu izdvaja iz okeana krša je kvalitet produkcije i izvedbe koji su daleko iznad proseka i čine da Gates of Hell pored sve sirovosti zvuči energično i smisleno a ne samo užasno:

https://infernalgates.bandcamp.com/album/gates-of-hell

Poljski duo Demonic Temple zvuči vrlo preteće i mračno na svom trećem albumu, Through the Stars into the Abyss, ali na jedan zavodljiv način. Ovo je muzika koja vrlo uspešno spaja disonancu sa zaraznošću i energijom propisnog, oznojenog metala, pa je to primer kako avangardne strategije mogu da rezultiraju pesmama koje su pamtljive i teraju čoveka u kretanje, pored sve kontemplacije koja se podrazumeva. Album traje jedva preko pola sata i napravljen je od dugačkih, hipnotičkih pesama, i, da budem iskren, moglo je toga da bude i više. Vrlo dobro!

https://demonictemple666.bandcamp.com/album/through-the-stars-into-the-abyss

Austrijski black-death kvartet Schänder debituje istoimenim albumom a koji je snimljen uživo Oktobra prošle godine i onda lagano miskovan tokom trinaest meseci da nam se predstavi u najboljem svetlu. I ne mogu da kažem, ovo je vrlo lepo. Schänder zvuče energično, žestoko i uverljivo a živa svirka svemu daje potrebnu dozu sirovosti koja oplemenjuje kvalitetnu svirku. Pesme su zapravo srazmerno jednostavne i old school i meni ovaj rifaški, sirovi pristup izrazito prija. Odličan Schänder:

https://schaender.bandcamp.com/album/sch-nder

Split album njemačkih sastava Kingdom of Blood i Weltfremd je fino svedočanstvo o tome koliko različitih stilova može da se utrpa pod kapu na kojoj piše blek metal. Kingdom of Blood ovde imaju samo jednu pesmu ali ona traje osamnaest minuta i kombinuje black i thrash metal sa vrlo ambicioznim kompozitorskim idejama. Odlična produkcija i zvuk, takođe. S druge strane, Weltfremd sviraju bliže post-blek metal formulama, ali se njihove tri pesme i same među sobom značajno razlikuju po atmosferi i idejama. Lep, zrelo, interesantno:

https://kingdom-of-blood.bandcamp.com/album/split
https://weltfremd.bandcamp.com/album/split

Novi Goatchrist svakako nije unapredio kvalitet produkcije za ovaj vredni jorkširski sastav, ali Odes to the Radiant One je još jedan album koji na zanimljiv način spaja blek metal sa kabalom, u jednoj progresivističkoj formi, donoseći maštovite pesme, upečatljive melodije i atmosferu sakralnog a da se sve drži prilično lo-fi standarda koji je Goatchrist uspostavio. Album se daje po ceni koju sami ponudite a u trenutku dok ovo kucam celu diskografiju benda možete uzeti za manje od četiri funte, pa pogledajte:

https://goatchrist.bandcamp.com/album/odes-to-the-radiant-one

Drugi album švedskih tradicionalista Fornhem svakako je još jači iskaz nego debi od pre četiri godine. Ovo je old school, vikinški blek metal koji ni malo ne mari koja je godina niti ga zanimaju nekakve moderne tehnike snimanja i produkcije. Stämman från berget je sirov, hladan i hrapav i počnje pesmom od jedanaest minuta koja ima sve, i marširanje i led i vatru i epske melodije, ali sve urađeno u vrlo svedenom, prirodnom ključu. Cela je ploča takva, da bude jasno, pa ovo ne treba da slušaju oni kojima smetaju ponavljanja i očekuju da Fornhem ikako izađu iz svog klasičnog zvuka. Mi ostali smo dobili pravu stvar:

https://fornhem.bandcamp.com/album/st-mman-fr-n-berget

Nemački Dauþuz je, generalno gledano, negde u istoj traci i njihov četvrti album (za pet godina), Vom schwarzen Schmied i sam nudi sirov i melodičan, neprskan blek metal sa jakom tradicionalističkom notom. Dauþuz su za nijansu ,,glamurozniji" i njihovo stvaralaštvo je tematski okrenutije nešto nerdovskijim fentezi tropima, ali album je i pored prijatnih melodija i harmoničnosti, sveden i dovoljno leden za moje potrebe:

https://dauthuzbm.bandcamp.com/album/vom-schwarzen-schmied

Selvans je (u principu) jednočlani, dosta folklorno intonirani blek metal projekat iz Italije pa je sasvim logično da se aktuelni EP zove Dark Italian Art. Ovo je zapravo vrlo simpatična muzika i Luca Del Re koji sve to piše ima osećaj za teatralno, pa i vodviljsko te su ovo robusni, zanimljivi aranžmani koji daju utisak da pratite čitavu pozorišnu predstavu, sa sve korišćenjem proširenog instrumentarija. Ovo je i prvo Selvans izdanje na kome pored Luce svira i ceo njegov lajv bend i sve to zvuči vrlo dobro. Ko je volio japanski Sigh, svakako trba da posluša i Selvans jer se radi o istom spoju imaginativnosti, teatra i kvalitetne svirke:

https://selvans.bandcamp.com/album/dark-italian-art
https://folkvangrrecords.bandcamp.com/album/dark-italian-art
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/dark-italian-art

Šveđani Astrophobos su meni vrlo prijatni na trećem albumu, Corpus, izvodeći jednostavan, ali efektan blek metal zasnovan na jasnim, čistim temama i energičnoj, živahnoj izvedbi. Astrophobos nije samo običan bend već multimedijalna kolaboracija koja uključuje i skulpturu i fotografiju itd. i mada sama muzika ne pleni nekom velikom ambicijom, meni se dopada njena zdrava jednostavnost i dobar zvuk.

https://astrophobos.bandcamp.com/album/corpus

Zato su Italijani Vertebra Atlantis originalni pa i dosta eksperimentalni na svom prvom albumu, Lustral Purge in Cerulean Bliss. Naravno, čim ovo izdaje I, Voidhanger, očekivanja su visoka ali rekao bih da je spoj bestijalne, old school svirke u maniru jednih Blasphemy i modernijih, avangardnijih elemenata solidno dobitna kombinacija. Gabriele Gramaglia je bio umetnik iza prošlogodišnjeg albuma kosmičkog death metala u projektu Cosmic Putrefaction, pa je Vertebra Atlantis svojevrsna ekstrapolacija ovih ideja i demonstracija sazrevanja Gramaglie kao autora. Lepo:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/lustral-purge-in-cerulean-bliss

Nachtvrucht & Tundra je split 8" bendova, jelte, Nachtvrucht& Tundra. Nizozemsko-finski Nachtvrucht u svojoj pesmi zvuči IZVANREDNO donoseći dah apokalipse i nervoze u svoj moćni, odlično odsvirani blek metal. Italijanska Tundra ima više old-school pristup ali i nešto lepe okultne atmosfere u svojoj pesmi. Vrlo solidno producirano i odlično odsvirano.

https://nachtvrucht.bandcamp.com/album/nachtvrucht-tundra

Još jedan split? Zašto da ne! Brazilski Nekkrofuneral i Numbomb imaju album A Epítome da Decadência Humana i ovo je sirov ali sofisticiran black-death metal old school provinijencije sa dosta disciplinovane ali pankerski gruverske svirke na strani Nekkrofuneral. Numbomb su više grindcore, sa katkim pesmama i debelim, vrlo skandinavskim zvukom, svirački izuzetno disciplinovani i moćni. Album plaćate koliko hoćete:

https://nekkrofuneral.bandcamp.com/album/a-ep-tome-da-decad-ncia-humana

Jednočlani, američki projekat Through Chaos & Solitude se smatra novotalasnim ekološkim blek metalom, molimlepo, i koliko god to delovalo udaljeno od izvornih blek metal zala i tmina, EP You Went Right To The Stars je vrlo solidan. Možda preambiciozan po trajanju, najkraća pesma ovde ima šest minuta i dve sekunde, najduža više od jedanaest ali Tim Rule (iz Woods of Ypres, Agalloch itd.) zapravo ima zanimljive ideje i smislena ukrštanja dobre, kvalitetne blek metal matrice sa drugim idejama i stilovima, pa ovaj pristojno producirani materijal vrlo lepo zvuči. Poslednja pesma je praktično čist akustični folk za nežne duše, pa eto:

https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/you-went-right-to-the-stars

Dopao mi se proletos prethodni EP bečkog jednočlanog melodičnog blek metal projekta Ancient Mastery, a novi singl sa dve pesme, izdat da obeleži izlazak CD-a prethodnog EP-ja je, pa, sjajan. Ad Mortem & Preacher's Lament ima dve (naslovne, jelte) pesme i to je sirov a melodičan, onako mejdnovski blek metal izveden vrlo sigurno i sa tim jeftinim simfonijskim aranžmanima koji odlično leže Erechu Lelethu. Čovek pored ovog projekta ima još milion jednočlanih bendova, ali kvalitet Ancient Mastery je impresivan i vredi pratiti dalji Lelethov rad sa pažnjom, a daunloud ovde plaćate koliko hoćete:

https://ancientmastery.bandcamp.com/album/ad-mortem-preachers-lament

Izraelski Arallu sa svojim ,,mesopotamskim blek metalom" hara već skoro četvrt veka. Živi album snimljen u Tel Avivu ranije ove godine, nazvan prosto Live je sjajan sažetak njihove karijere, sa deset pesama razbijačke svirke i sirovog a prijemčivog koncertnog zvuka. Arallu i u 2021. godini zvuče kao da su juče uzeli instrumente u ruke, ne u smislu nekompetentnosti – naprotiv, vrlo su kompetentni – nego u smislu opake napaljenosti. Ovo je ploča žestokog, pankerskog blek metala koji piči iz sve snage i ne uzima taoce. Prelepo:

https://arallu.bandcamp.com/album/arallu-live

Pređimo na spore forme: sludge, stoner, doom... Ruski projekat Sönma nije toliko doom metal koliko ambijentalni dron sa (užasno sporim) ritmom. Reći da je ovo ,,inspirisano" Sunn0))) muzikom je svakako preskromno, jer bend čak i koristi ista pojačala i isti pristup rifu koji traje po pola minuta. Doduše, prva pesma na albumu Ether je neka vrsta omaža Cathedralovoj EbonyTears. Fer. Reči ,,zamrznut u statičnom stanju beskrajne strepnje" koriste se da opišu muziku na ovom albumu pa vi vidite koliko vam to zvuči kao žurka na koju žudite da odete. Meni je to prilično dobro a daunloud se naplaćuje koliko date:

https://sonmaterra.bandcamp.com/album/ether

Isto Rusi, Bloodnoise su kao nekakav spoj sludge metala i malo post-metal ambicija. Njihov EP, Possesion, ima iznenađujuće prirodan zvuk, očigledno snimljen odjednom, bez nasnimavanja, i to mu daje i jednu spontanu, sirovu energiju koja lepo leži pesmama što nemaju uvek sasvim logične strukture ali zato i prijatno iznenađuju. Nije rđavo, a cenu određujete sami ako vam se kupuje:

https://bloodnoise.bandcamp.com/album/possession

Opet Rusi? Why not!!! Thy Grave sviraju spori, gruverski doom metal na svom drugom albumu, Filth i taj naslov prilično dobro opisue zvuk koji ćete ovde slušati. Ovo nije dostojanstveni, gotičarski doom sa romantičarskim tendencijama, već – štroka, odnosno procesija prljavih rifčina i distorzije, sa dementnim vokalima i naslovima pesama poput Devil From the Void ili Fucking Useless Whores, sve podešeno da vas malo zgadi ali i fascinira:

https://pestisinsaniae.bandcamp.com/album/filth

извидница je beogradski jednočlani, eksperimentalni drone/ metal projekat čije prvo (?) izdanje, ричеркар ima skoro sat i po ,,Потрагe за медитативним структурама унутар хаоса." Ovo je prilično lo-fi i nema masivnu monumentalnost kakvu biste očekivali ako u ovo ulazite sa idejama da ćete slušati Sunn0))), ali извидница radi u jednoj nešto starijoj paradigmi gde ,,metal" ondosno ,,rif" nisu nužno u centru interesovanja. Umesto toga najveći deo ovih eksploracija bavi se teksturom, sa tonalnim elementima koji su skromni i služe samo da ne pretvore muziku u čist šum. No, извидница svakako postiže svoj meditativni cilj i ovo se lepo sluša:

https://izvidnica.bandcamp.com/album/-

Bostonski noise-rock duo BEDTIMEMAGIC ima novi album za Forbidden Place Records i Between the Sheets je vrlo dobra ploča abrazivnog, distorziranog, pa i hermetičnog zvuka a koji je istovremeno i prijateljski, topao i nekako umiljat. Izdavač pominje da bend na ovoj ploči ima maltene proggy aranžmane, ali muzika ne zvuči matematičarski iskalkulisano već i dalje vrlo spontano i organski. Odlične pesme, sjajna produkcija i, po običaju, plaćanje daunlouda koliko god poželite. Ne propustite BEDTIMEMAGIC:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/bedtimemagic-between-the-sheets

Grim Earth iz Olimpije u Vašingtonu sviraju klasičan sludge metal, sa, dakle, abrazivnim bluzerskim gruvom, ali ipak gruvom. Album In the Throes of Madness, uprkos imenu, zastrašujućem imaginarijumu i naslovima pesama poput Sick Fuck ili Eaten Alive, u prvom je redu muzika za provod, koncerte, znoj, masu, pijani ples. Smešten na fino mesto između metala i panka, ovo je album o kome se ne razmišlja previše dok se konzumira, ali koji ulazi duboko pod kožu i zahteva ponovna slušanja. Vrlo dobro.

https://grimearth.bandcamp.com/album/in-the-throes-of-madness

Across Tundras je izbacio i četvrtu kompilaciju starih, neobjavljenih ili opskurnih snimaka, u remasterovanim, svežim verzijama i Selected Sonic Rituals ~ Volume 4 je zaista pun ritualnog, psihodeličnog zvuka koji svoje hipnotičke kvalitete nosi na dostojanstven način, nudeći slušaocu saundtrak za meditacije, spavanje, uživanje. Ovo je i dalje rok muzika, da ne bude zabune, sa odličnom međuigrom, giara, udaraljki i klavijatura koje tvore te lepe, prijatne gruv-celine što ih možete slušati zauvek. Plus, plaćate koliko hoćete. Sjajno.

https://acrosstundras.bandcamp.com/album/selected-sonic-rituals-volume-4

Francuski Djiin imaju zanimljiv spoj '70s psihodelije i klasičnijeg doom metala na albumu Meandering Soul. Ovo je istovremeno i maštovito pa i lepršavo u jednom kaleidoskopskom maniru ali sa druge strane je i heavy, sporo i masivno kako dolikuje doomu. Album kroz šest pesama priča konceptualnu priču o gadnom i neprijatnom tripu ali muzika je daleko od gadne i vrlo lepo spaja dva srodna ali često udaljena kraja istog zvuka:

https://djiin.bandcamp.com/album/meandering-soul-2

Švedski Gold Spire svira sporu, tešku, ali ozbiljnu muziku koju je u jednom naletu inspiracije prikazivač na Angry Metal Guy navao ,,death doom jazz". Naravno, ,,jazz" komponenta je ovde pre svega saksofon koji se meša sa inače ne naročito džeziranom post-metal svirkom, ali formula svakako pali, a neke pesme imaju i dalja koketiranja sa jazzom (slušajte Gloria, na primer), pa su Gold Spire dovoljno originalni da privuku pažnju. Debi album benda, nazvan kao i sam bend, je kombinacija hermetičnih, pomalo i, jelte, neprijatnih, teških udaračina u sporom tempu, sa povremeno zaista maštovitim farbanjem ,,preko ivice" i bend apsolutno komunicira potencijal i volju da nastavi da radi negde na teritoriji između Neurosis i Yakuza na kojoj, da bude jasno, nikada nije previše bendova.

https://chaos-records.bandcamp.com/album/gold-spire

Spacelord su odlični psihodelični stoner duo iz Bafala koji voli da meša bluzirani, folkizirani stoner rok sa aluzijama na Transformerse. Da se razumemo, prva pesma na njihovom trećem albumu False Dawn ima slajd gitare i robertplantovsko pevanje i podseća da stoner rok nije samo u teškim sabatovskim rifovima nego da mu valja i malo cepelinovskog eklekticizma. Ostatak albuma je izvrsno produciran teški rok sa puno smislenih i upečatljivih folk elemenata, pa sam ja apsolutno uživao. Komadi poput How the Devil Got Into You zvuče sasvim bezvremeno a opet sa jasnim oslanjanjima na tradicije epoha koje znamo makar iz istorije rokenrola. Za sladokusce:

https://spacelordband.bandcamp.com/album/false-dawn

Doomed & Stoned in Russia (Vol. 2) je, naravno, nova kompilacija Doomed & Stoned kolektiva i već znate celu priču: plaćate koliko hoćete, dobijate skoro sto bendova, sve je probrano od strane ljudi koji jedu, piju i dišu stoner rok i doom metal, ne smete propustiti. Ima ovde bendova sa jako širokim shvatanjem doom i stoner mozuike, recimo, Ethnor praktično sviraju simfonijski blek metal a Sadocid su na tragu matematičarskog sludge metala itd. Ne propuštajte, ozbiljno:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-russia-vol-2

Phantom Druid zvuči kao naziv neke pogrešno prevedene klase iz neke od '90s igara koje je pravio Squaresoft, ali to je i duo iz Nizozemske koji svira simpatičan, mada svakako malo i monoton doom metal. Opet, monotonost u doomu ume da bude prednost i The Downward Slope, treće izdanje ovog sastava ima lepe rifove, hipnotičko pevanje i stamen, čvrst ritam pa mi se već sa drugom pesmom prilično uvukao pod kožu. Ako volite Cathedral, Phantom Druid se voze u istoj traci:

https://phantomdruid.bandcamp.com/album/the-downward-slope

Kanađani Matador sviraju dosta prijatan, mada i pomalo lenj post metal na EP-ju The Surge. Kad kažem lenj, tu najpre msilim da se muzika razvija neužurbano, polako i da je preovlađujuća atmosfera, bez obzira na povremeno vrlo heavy zvuk, prilično relaksirana. Meni je to sve zapravo prijatno i mada Matador nemaju pevanje, ono im, reklo bi se, za sada i ne treba. Fino:

https://matadorlives.bandcamp.com/album/the-surge

Italijanski The Ossuary sa svojim trećim albumom, Oltretomba odaje počast klasičnom italijanskom horor filmu iz sedamdesetih i osamdesetih. Muzički, ovi ljudi nude prijatan doom rock koji zapravo ne baštini na neki napadan način muzičko nasleđe giallo horrora, ali je lepe atmosfere, dobrog zvuka i mada jeste prilično staromodan, to mu i lepo stoji.

https://scrmetal.bandcamp.com/album/oltretomba
https://youtu.be/Db-7EnYGb4A

Idemo dalje, na brže forme, thrash metal, thrashcore, hardcore, grindcore, pa death metal... Francuski M.A.C.H.Os imaju verovatno najgluplje ime svih vremena (jer je ono akronim od Massive Astrophysical Compact Halo Objects) ali njihov EP, φεύγω je prilično dobar. Kombinacija imena benda i ploče kao da je napravljena da ovo nikada niko ne presluša ali ovde dobijamo tri pesme kvalitetnog metaliziranog (post)hardcore zvuka, sa dosta tenzije, energičnih razrešenja, melodije, ekspresivnih emo-vokala, solidne produkcije. Meni je ovo vrlo dobro a daje se po ceni koju sami odaberete:

https://machos.bandcamp.com/album/-

Da li volite neocrust scenu španske Galicije iz perioda 2004. godine? Znam da je pitanje iznenađujuće specifično, ali bend Svdestada se upravo sa ovim identifikuje i njihov album, Azabache, pun metaliziranog, melodičnog, pa pomalo i emo hardkora upada u taj estetski okvir. I dobar je. Meni je ovo naravno bliže metalkoru kakav sam uvek cenio kod Converge i drugova, ali, naravno, poštujem ako se to zove i neocrust. Fizičko izdanje stiže za par nedelja, a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://medusaslair.bandcamp.com/album/mlr008-azabache-2

Francuzi Headbussa sviraju beatdown hardcore ali ovo je zapravo i nešto brže od klasičnog beatdowna koji standardno zvuči kao da ste Agnostic Front pustili usporeno. Elem, EP Necessary Violence ima dosta tog klasičnog siledžijskog gruva, ali je dobro snimljen, i pesme imaju dinamiku i svest da ne treba da traju predugo pa su ovo četiri komada koja se sa zadovoljstvom gutaju:

https://headbussa.bandcamp.com/album/necessary-violence

Kako u 2021 godini napraviti snimak koji zvuči kao da je iz 1983? I to sniman kasetofonom, iz druge sobe? Ne znam, ali Deep Cover iz Teksasa su sa EP-jem I Can Do All Things... postigli upravo to (osim što ipak postoji stereo-razdvajanje zvuka). I, mislim, nostalgija je moćna droga a ovo je odličan hardkor pank vrlo stare škole, sa pesmama koje zaista podsećaju na tu epohu i snimkom koji je istovremeno i tih i prebudžen. Prelepo. A daje se za koliko želite:

https://deepcoverhc.bandcamp.com/album/i-can-do-all-things

Francuzi Koudeta na svom finom EP-ju The Maze imaju tri pesme trešerske svirke i upečatljivog ženskog vokala. Pevačica, ma kako joj ime bilo, ubada idealnu ravnotežu između melodičnosti koja svemu daje preliv televizijskog glamura i oštre, distorzirane deračine. Naravno, pesme su i formatirane da ona pokaže veliki raspon tehnika, od kvazirepovanja preko melodičnih refrena do urlanja, a sve to ide preko svedene, ali kvalitetne metal matrice. Fino je a daje se za koliko sami ponudite:

https://koudeta.bandcamp.com/album/the-maze

Takođe Francuzi Death Decline na svom trećem albumu The Silent Path ne zvuče ni malo ,,silent" Ovo je moderan, dosta gruverski deaththrash metal sa napucanom, komprimovanom produkcijom i mada to sve nije baš sasvim unutar međa mog interesovanja, Death Decline su kvalitetni i u svirci i u pisanju pesama, nudeći žestinu i tvrdinu koje se ne mogu ignorisati. Neke pesme (Little Boy, na primer) prelaze dobrim delom u death metal nabadanje pa i tu moram da dam palac na gore:

https://deathdecline.bandcamp.com/album/the-silent-path

Estonski Kartul su avangardniji i ekscentričniji na svom prvom albumu, Sodomiitide saaga a koji, uprkos nazivu, zapravo sadrži prilično pristojnu, pa i na momente cerebralnu muziku koja se drži thrash i punk osnova ali ih nadograđuje na interesantne, progresivističke načine. Pesme su kratke i efikasne ali zahvaljujući složenom aranžiranju zvuče prilično monumentalno tako da album od petnaest komada gde ni jedna pesma ne prelazi tri minuta na kraju ostavlja utisak kao da ste upravo pretrčali maraton. Onako, znojavi i srećni.

https://kartul.bandcamp.com/album/sodomiitide-saaga

Španski Liver Killer sviraju vrlo late '80s thrash metal, koji, na njihovom drugom albumu, Drunk Beyond the Grave, prati avanture neimenovanog pijanca kroz konceptualni narativ. Thrash metal koji se opsesivno bavi alkoholom nije retkost, a Liver Killer uprkos prilično neoriginalnoj osnovi, sviraju solidno. Ovo je fino produciran, navijački thrash metal koji često menja tempo i želi da mu se publika dobro provede a ne da je smrvi u prah. Simpatično!

https://liverkiller.bandcamp.com/album/drunk-beyond-the-grave

Za ljubitelje njemačkog thrasha, Bonded imaju drugi album, Into Blackness. Ova ekipa, sastavljena od iskusnih muzičara koji su odradili smene u ključnim nemačkim thrash postavama (Assassin, Sodom, Kreator) ali i grčkim bendovima poput Rotting Christ i Suicidal Angels sa svojim projektom nudi vrlo prepoznatljiv, kvalitetno produciran zvuk. Pošto ovo izdaje Century media, nema mnogo dileme oko kvaliteta samog produkta i mada ja ne padam SKROZ na upeglani, malo, jelte, komercijalni thrash zvuk ovog sastava, album je svakako zabavan i prijatan da se čuje:

https://youtu.be/eU6geuaR_xM

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 13-11-2021, 13:25:05

Unique Leader su nas obradovali novim EP-jem longajlendskih trešera Extinction A.D. a koji se zove CCCP. Četiri pesme superkomprimovanog, mošerskog treša sa malo, to jest taman koliko treba hardcorepunk šmeka, sve je to dovoljno da se star čovek poput mene nasmeši.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/cccp

Ovonedeljno izdanje brazilskog Agamenon Project, Agamenon Project x Demonterror, prikazuje nam ovaj jednočlani grindcore autfit u solidnoj formi. Izdavanje po nekoliko pesama svake nedelje je definitivno umanjilo prosečni kvalitet AT autputa, ali ove tri peme su drusan old school grind sa solidnom produkcijom, zlim rifovima i poštenom izvedbom. Vrlo fino. Demonterror su ponudili super-lo-fi snimak sa probe kao iz 1985. godine... Ali Agamenon Project je ovde vrlo dobar i kako se ovaj split daje za onoliko para koliko sami ponudite, vredi!

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/33-21-agamenon-project-x-demonterror

Come Mierda su iz Nju Džersija i na snimku Demo 2021 sviraju prljav, bučan, sirovo produciran punk-metal sa dosta grindcore elemenata. Kratke pesme, uralnje, oštri, opaki rifovi , tenzija i pritisak ali i malo humora su sve pristojni sadržaji koji slušanje ovog materijala čine prijatnim za ciljnu grupu:

https://comemierdaband.bandcamp.com/album/demo-2021

Argentinski Ahinco nude dopadljiv death metal ojačan sa malo thrasha i progresive na svom četvrtom albumu Quem Deus vult perdere, prius dementat. Ovo je energična, dobro producirana muzika koja više pazi na kvalitet kompozicija nego na njihovu kompleksnost pa pričamo o dobrom, ekonomičnom korišćenju pregršti pamtljivih motiva, lepo upotrebljenoj repeticiji, smislenim izletanjima u druge harmonske perspektive, a sve to uz pošten, trešerski zvuk. Plus, pevanje na španskom. Lepo!

https://ahinco.bandcamp.com/album/quem-deus-vult-perdere-prius-dementat

Za ovonedeljni tech death metal fiks idemo u Sankt Petersburg. Unplexiety su bend koji, kao i mnogi drugi iz savremene tech-death orbite ima jako komprimovan, ,,plastičan" zvuk, pogotovo kada su bubnjevi u pitanju, ali generalno album Messorem ne zvuči toliko loše, sa jakim, distorziranim i masivnim basom i gitarama koje jesu tvrde ali s obzirom šta sviraju, adekvatno se čuju. Unplexiety ne troše mnogo vremena na džezerske i nju ejdž atmosfere i njihov tech-death je po mom ukusu na ime prilično doslednog insistiranja na brzini i energičnosti. Plus, pevanje je sirovo i na momente se koriste pig-sqeual vokalizacije koje zvuče simpatično retro uz izuzetno tehničku i kompleksnu svirku. Messorem mi se, moram priznati, jako dopao pa možda ima nečeg i u tome da su ovo Rusi koji imaju svoje i zanimljve ideje za tech-death a koje osvežavaju formulu. Probajte:

https://unplexiety.bandcamp.com/album/messorem

But wait, there's more! Ima tu još tech death metal lepota! Recimo, dablinski Heuristica, a koji su zapravo brazilski duo nastanjen u Irskoj, svoj prvi EP, Paramount Symmetry počinju simfonijskom kompozicijom od dva minuta da vas uljuljkaju u lažan osećaj sigurnosti pre nego što krene pokolj. No, Paramount Symmetry nudi prijatan, impresivan pokolj tehničkog, brutalnog death metala koji je prijatno razgovetan, pa i melodičan i čija tehničnost ne stoji ispred kvaliteta samih pesmaa koje treba da imaju atmosferu i gruv. To im prilično solidno polazi za rukom i pored svih ritmičkih i harmonskih vratolomija koje izvode ovo dvoje Brazilaca, upadajui u čist džez na momente, pa se vraćaju ći u agresivni death zvuk i sve tako redom. Konceptualni EP bavi se promišljanjem ljudskog postojanja itd. itd. itd. ali nudi moćnu, agresivnu i zaraznu svirku i odlične vokale Mayse Rodrigues. Za sladokusce:

https://heuristicaofficial.bandcamp.com/album/paramount-symmetry

Slem publika može da se divno provede uz najnovije Unique Leader izdanje, treći album italijanskih Vomit the Soul. Iako nazvani po pesmi Cannibal Cropse ovi momci iz Lombardije na albumu nazvanom prosto Cold prilaze znatno bliže čistom slemu nego što bi ovaj predložak obećavao. A opet, ima tu baš dosta na-Cannibal-Corpse-nalik seksi primitivizma i lepote, sa zvukom koji je kvalitetan i jako komprimovan, izvedbom koja je disciplinovana i tvrda a da sve to opet odaje utisak sirovosti. Bend je čekao svih dvanaest godina da snimi ovaj album pa se tu nakupilo i energije i lepih, zaraznih tema. Slem se meni, uglavnom, ocenjuje preko toga koliko plesno i seksi zvuči a Vomit the Soul ovde biju jak skor. Svaka čast:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/cold

Mangle su iz Oklenda ali imaju pesmu Serbian Hostel Torture na EP-ju Deposed and Disposed pa se moraju ispoštovati. Ovo je old school, prljav i jednostavan death metal za ljude koji vole svoju muziku onako kako vole masnu hranu i druge loše navike. Sirovo, andergraund ali šarmantno, plus plaćate koliko hoćete:

https://mangle666.bandcamp.com/album/deposed-and-disposed-ep

Za još old school death metala, ovog puta produciranog kvalitetnije i napisanog sa malo više ambicije da se ode u širine i dubine podžanra, dansko-turski kombo Hyperdontia ima drugi album, Hideous Entity. Ovo se čekalo izvesno vreme i vredelo je jer Hyperdontia ovde donose muziku po uzoru na, jelte, Incantation i Immolation, te brojne druge OSDM skupine, dajući nam mračnu, htonsku atmosferu, jake rifove i žestoku svirku. Izdavač Dark Descent Records iz Kolorada pazi šta stavlja u svoj katalog pa se bezbedno može reći da je Hyperdontia izbacila klasik modernog OSDM zvuka sa odlično napisanim pesmama i kvalitetom produkcije kakav očekujemo od pedigriranog izdavača ali i benda koji se već pokazao kao veoma obećavajući. Odlično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/hideous-entity

Možda je ironija da Unleashed ne zvuče toliko old school koliko im je stara krštenica ali ova švedska death metal institucija je ionako uvek išla na originalna rešenja i sopstveni zvuk radije nego da se sasvim utopi u swedeath bujici. No Sign of Life je kombinacije d-beat krljanja sa finim death metal gruvom, sve razgovetno, prijatno i lepo napisano. Bend ne pokušava da kreira nekakvu isforsiranu preteću personu i Unleashed u 2021. godini svoj horor provlači bez vidnog napora, pišući zanimljive teme i svirajući žestoko i precizno. Pevanje Johnnyja Hedlunda je gotovo svedeno na recitovanje, sa minimalnim death metal prelivom u vokalu, ali i ovo je dovoljno da nam donese atmosferu i potrebno raspoloženje. Impresivno solidna ploča:

https://unleashed.bandcamp.com/album/no-sign-of-life
https://youtu.be/znNEUm6N2hY

Za klasičniji švedski death zvuk tu su, paradoksalno, Nijemci Eyemaster sa demom Charcoaled Remains / Festering Slime. Dobro, ovo svakako ima i dosta klasičnog nemačkog death zvuka (tipa Morgoth) u sebi ali poenta je da ove dve pesme zvuče kao da je danas 1990. godina i ko voli taj klasični fazon – uživaće. Ovo je solidno producirano, autentično, prljavo i žestoko:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/charcoaled-remains-festering-slime

Psionic Madness iz Južne Karoline nude prljavi, tamni deathgrind na svom prvom albumu, Mortality Salience. Ovo nije naročito originalno ni progresivno ali odiše određenom autentičnošću koja mi je prijala, tom prljavštinom i fiksacijom na nasilje koje čoveka namah impresioniraju iako im se možda u nekom drugom trenutku ne bi podao. Psionic Madness imaju štofa i identiteta i ovo vredi čuti:

https://psionicmadness.bandcamp.com/album/mortality-salience

Možda je ironija da Suffocation nisu snimili studijski album od 2017. godine a da onda u mesec dana dobijemo dva živa albuma, ali mislim, da li zaista treba da se žalimo? Najbolji death metal bend svih vremena sa dva odlična živa albuma iste sezone je poklon kakav nisam očekivao a ako je prošli album pokazivao kako su ljudi zvučali odmah posle ponovnog ujedinjenja početkom veka, Suffocation Live in North America je snimljen 2018. godine na poslednjoj turneji sa Frankom Mullenom za mikrofonom i, naravno, album je prepun klasične svirke u rasponu od prvog pa do pretposlednjeg albuma, i, pa, ovo je kolekcija nekih od najboljih pesama ikada napisanih u death metalu sa ikoničnim pevačem i ubitačnim duom Derek Boyer-Terrance Hobbs na basu i gitari. Naravno, neko će gunđati na komprimovan, neprirodan zvuk bubnjeva sjajnog Erica Morottija ali, mislim, to je već godinama deo zvuka ovog benda i mislim da nema mnogo prostora da se žalimo. Ovo je bend koji je svojeručno izgradio veliki deo brutal death metal estetike i skoro uzgredno izmislio slamming death metal i Live in North America je prelep spomenik njihovoj karijeri.

https://youtu.be/gpmdmHjpH7E

Ulazimo u završnu sekciju ovonedeljnog pregleda i heavy metal, power metal i druge stvari koje nisam znao gde da stavim. Dust Biters iz Čikaga su nekakav, recimo, posthardkore/ alternativni rok bend sa dosta metal težine u zvuku, a čiji EP shame nudi tri energične, glasne pesme sa bluzerskom osnovom i žestokom svirkom, te prštavim, masivnim zvukom. Bend ima originalan pristup harmonijama a bez toga da zvuči namerno ekscentrično i ovo je materijal koji je meni brzo ušao pod kožu. Plaćate koliko hoćete a valjalo bi:

https://dustbiters.bandcamp.com/album/shame-ep

Argentinci Power and Glory zvuče kao da su ime uzeli u aluziju na jedan od klasičnih albuma Saxona iz ranih osamdesetih, a i, jelte, ZVUČE tako. Ne konkretno kao Saxon, ali svakako kao early '80s heavy metal, sa old school rifovima, himničnim, a opet uličarskim pesmama i pevačem koji peva visoko i rapavo. Ne mogu da kažem, meni se EP Out of Control dopada. Nije ovo neka visokoumetnička muzika ali je sleazy i heavy i šarmantna i pesme su dobre i ko voli – uživaće:

https://youtu.be/4zYm_KXyc4c

Losanđeleski STÄNG sa dosta ponosa ističe da je njihov album RAW (ljudi vole velika slova) miksovan od strane Jaimesona Durra, a koji je radio mikseve za Sammyja Hagara, pa to dosta jasno pokazuje kakva će ovo biti muzika. STÄNG počinju album pesmom koja je više AC/DC od maltene samih AC/DC a ostatak je takođe klasični hard rok/ vintage metal, sa bluz osnovom (Graveyard Dead je maltene čist bluz), puno gruva i šmekerskih rifova. Ako imate pedesetak godina, ovo će vam biti prijatno vraćanje u muziku uz koju ste odrasli, a koja je napisana, odsvirana i producirana vrlo dobro. Ako uz to još pijete pivo, podignite kriglu visoko i nazdravite:

https://stangrock.bandcamp.com/album/raw

XXX je album kojim španski power metalci Saratoga proslavljaju tri decenije rada i,u slavljeničkom zanosu, ispunjavaju ga novim verzijama svojih najvećih hitova. Ovo je dakle, moderno snimljena i producirana muzika koja je nastajala u dvedesetima i govorimo o dobrohotnom, melodičnom, energičnom power metalu vrlo klasičnog tipa. Saratoga su meni po ukusu u smislu da nisu preslađeni i da njihov power metal više zvuči kao ,,pravi" heavy metal sviran malo brže nego kao metalizirani pop. Ako te distinkcije išta znače, jelte. Četrnaest pesama poštenog rokanja:

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/xxx

Za još klasičnog heavy zvuka, tu su nam Black Soul Horde iz Atine čiji album, Horrors from the Void donosi rifaški, melodični heavy metal po uzoru na, jelte, klasični britanski zvuk. Black Soul Horde nisu imitacija Iron Maiden ili Judas Priest ali nose dosta njihovih uticaja na reveru i ovaj, treći album sastava koji je počeo kao uzgredni projekat svojih članova, danas lep kombinuje malo te britanske klasike,malo thrash zvuka i malo progresive u jednu finu, prijatnu celinu uz koju se pošteno horski zapeva ali i mlati glavom. Imamo i dobre solaže, harmonske gitarske delove, te omot sa gomilom pipaka. Može li se pogrešiti uz Black Soul Horde? Izgleda da ne, sem... ako volite da ste grešni, naravno...

https://blacksoulhorde.bandcamp.com/album/horrors-from-the-void

Ali za BAŠ klasičan zvuk tu nam je novi album kultnog japanskog ženskog sastava Show-Ya, nazvan prosto Showdown. Show-Ya su institucija koja postoji još od početka osamdesetih i postava koja danas svira je impresivno bliska originalnoj, sa najnovijom članicom benda, gitaristkinjom Miki Igarashi kojaje tu od 1984. godine. Sa originalnom pevačicom Keiko Teradom iza mikrofona, bend danas zvuči potpuno klasično, valjajući lepe rifove, slatkaste sintisajzerske tepihe i lepe sleaze metal melodije. Show-Ya jesu nostalgičan sastav koji podseća na vreme kada čak ni termin ,,sweet metal" još nije bio izmišljen i kada je svirka ove vrste bila zapravo najenergičnija verzija popa, ali bend i dalje ima kvalitet i jak identitet i to se mora poštovati:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nCbvQt8p3dw9JuJ579M6yOmggmW9R4J9I

Metal United Down Under Volume V je nova epizoda u seriji godišnjih kompilacija koje se objavljuju kao deo promocije australijskih metal bendova a koja obuhvata i koncerte u više gradova. Black-Roos Entertainment iz Sidneja koji sve to organizuju su se potrudili pa ovogodišnja kompilacija ima gomilu prilično dobrih pesama – i nekih malo manje dobrih, naravno – iz raznih podžanrova metala pa, pogotovo uz cenu od daj-šta-daš, ovo apsolutno vredi poslušati:

https://black-roosentertainment.bandcamp.com/album/metal-united-down-under-volume-v

Peruanski sastav Indoraza preko dvadeset godina stvara metal muziku koja je ukorenjena u tradicionalnom zvuku Anda, pa tako i ovogodišnji EP, Sendero de venado, snimljen posle skoro decenije tišine ima puno duvačkih ali i gudačkih instrumenata koji se lepo uklapaju uz melodičan a energičan metal što ga bend svira. Produkcija je simpatično jeftina, a svirka poštena, sa optimističnim pesmama i prijatnim zvukom. Vredi poslušati:

https://indoraza.bandcamp.com/album/sendero-de-venado

Rhine iz Sijetla sviraju vrlo pristojan progresivni metal na trećem albumu, Ausland, držeći se ekstremnijeg zvuka, sa surovim blek metal vokalima i pumpanjem muzike duplim bas-bubnjem, ali sa mnogo progresivističkih elemenata u harmonijama i aranžiranju. Ono što mi se dopada kod Ausland je da muzika nije isforsirano eklektična i pesme imaju fin gruv i drže se svaka svoje teme. Plus, zvuk je prirodan, ne preterano komprimovan, pa se ovo sluša sa uživanjem:

https://rhine.bandcamp.com/album/ausland-2

Album nedelje je nekako baš po mojoj meri. Valtozash je, kažu na bendkemp stranici ovog sastava, ,,prvi u svetu jazz-metal-big-band", dakle, orkestar od sedamnaest članova koji meša džez i metal i mada je i meni prvi refleks da se setim svih drugih džez-metal atrakcija iz decenija prošlih, to zaista nije bitno u ovom trenutku jer je album Boiling Solitude zapravo sjajan. Ovo je izvrsno napisana i jako strastveno izvedena muzika koja ne liči ni na God ni na Naked City ni na Ground Zero ni na Fantomas ni na Painkiller ni na bilo šta drugo što ste hteli da pomenete i koja se vrlo autoritativno drži svog koncepta kompleksnih aranžmana i intenziteta u kome ima mesta za sve vrste suptilnih rešenja kakva očekujete u idealnom slučaju kada razmišljate o muzici koja bi trebalo da spaja džez i metal. Naravno, postoji rizik da će publika sa obe strane imati utisak da se radi o parodiji, ali to su sitne duše. Ovo je izvrsno a još je i iz Australije. Ne propustiti:

https://valtozash.bandcamp.com/album/boiling-solitude

Meho Krljic · 20-11-2021, 14:32:24

Pa nismo uopšte loše prošli s ponudom za ovu nedelju. Novi Khemmis, novi Exodus, novi Whoredom Rife, poplava sjajnih ploča na Dying Victims Priductions, konačno novi, fantastični Converge. Možda svet ide u materinu, što bi rekli naši stari, ali ima veoma dobar saundtrak. Pređimo, bez daljeg odlaganja, na metal pregled za proteklu nedelju.

I odmah blek metal pa još odmah norvški! Treći album Whoredom Rife prvi je koji ima naziv na Engleskom, pa Winds Of Wrath u neku ruku označava novu fazu u radu benda, možda verovanje da je njihov materijal sada toliko univerzalno usmeren da vredi pevati na drugom jeziku. Naravno, prošlogodišnji split EP sa Taake je dosta pomogao da se ovaj sastav prepozna kao sila sa kojom treba računati pa je novi album moćna, epska, ubedljiva ploča ledenog i opasnog norveškog blek metala, koja opravdava sve mentalne investicije koje smo uložili u Whoredom Rife do sada. Duo na ovom albumu, a koji ponovo izdaje prestižni Terratur Possessions, zvuči pakleno, potpuno usredsređeno, oslobođeno ikakvih primisli o viškovima, ukrasima, o bilo čemu što nije letalni, laserski fokusirani nordijski blek metal. Šest pesama poništenja i nihilizma uz tek po neki tračak svetlosti međ ledenim vetrovima i mračnim oblacima, Whoredom Rife podsećaju zašto je Norveška zemlja koju ja već decenijama identifikujem sa samim blek metalom. Sjajno:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/winds-of-wrath

Split album američkih Glass Coffin i švedskih HellGoat je ploča... sa dve strane! Glass Coffin je jednočlani projekat iz Kentakija koji trpa ekstremno sirov pank/ blek metal i, ove četiri pesme, snimljene, čini se, kasetofonom, prijaće publici koja voli no-fi zvuk. Nije ovo nekompetentno, ali nije ni lako da se sluša ako ste ,,normalan" slušalac. Meni se zapravo jako dopada. HellGoat je, pak, takođe jednočlani projekat ali ova švedska zvučna blasfemija ima za nijansu ,,studijskiji" zvuk i jednu sirovu melodičnost koja pogađa pravi odnos jednostavnosti i otmenosti potreban za dobar blek metal:

https://glasscoffin.bandcamp.com/album/glass-coffin-hellgoat-split
https://hellgoat.bandcamp.com/album/glass-coffin-hellgoat-split

Ahh, Finci, da ih nema, trebalo bih ih izmisliti. Treći album sastava Pillars of Crucifixion je oštar, leden, brz, preteći a opet emotivan, sa tankim, rapavim gitarama, demonskim vokalom i rafalnim bubnjevima, a opet, Autarkeia pored dementnih rifova ima i dovoljno melodičnih – a pakleno distorziranih – tema da ne bude puko udaranje u istu tačku tupim predmetom. Opako:

https://pillarsofcrucifixion.bandcamp.com/album/autarkeia

Kad smo već kod Finske, Archgoat imaju novi album. Iako im je prvenac izašao tek 2006. godine, Archgoat sviraju još od kraja osamdesetih pa je i Worship the Eternal Darkness, njihov peti album, veoma old school i po postavci kompozicija i po zvuku. Pričamo dakle, o satanističkom, mračnom blek metalu u kome ima i gestova u smeru te neophodne demonske grandioznosti i otmenosti, ali i vrlo sirovih, vrlo primitivnih rešenja u skladu sa korenima ove muzike. Moćno, energično, autentično i, sa nešto više od 40 minuta muzike, taman na granici prihvatljivog:

https://archgoat666.bandcamp.com/album/worship-the-eternal-darkness
Corpus Diavolis su tipično francuski ambiciozan blek metal bend sa malo death metal elemenata i album Apocatastase, njihov četvrti, je teatralan, upečatljiv paket dramatičnih proklamacija, energične svirke, upečatljivih melodija. Produkcija je, bojim se, na kraju tipično spljeskana u masteringu ali to donekle i paše bendu koji ne hvata toliko na rifove koliko na opšti dojam. Svakako simpatičan album sakralnog pevanja i disonantnih tema između vrištanja i blastbitova:

https://corpusdiavolis.bandcamp.com/album/apocatastase

Nisam očekivao da mi se novi, četvrti album nemačkog (post?) blek metal sastava dopadne. Der Weg einer Freiheit imaju sve što razložnom čoveku upali lampice za uzbunu: ime na (agresivnom) Nemačkom jeziku a koje još i znači ,,put slobode", imidž intelektualca i inklinaciju ka filozofskim temama, te post-blekerski zvuk sa nemalo shoegaze elemnata ali, vraga, pojeo sam proverbijalno gomno. Noktvrn je odlična ploča vrlo ozbiljnog blek metala koji, svakako, voli da šara preko linije, da bude uozbiljeno filozofski ambiciozan pa i emotivan, ali Der Weg einer Freiheit pišu fantastične pesme i ovde na programu imamo zaista memorabilnu skupinu kompozicija koje lepo spajaju osećajniji, moderniji post-blek zvuk i klasičnu blek metal tuču. Kad se krlja, dakle, ovde se krlja, pametno ali bez milosti, a kad se šugejzuje, i to je pametno i odmereno. Produkcija je, čak iznenađujuće dinamična za ovakav bend pa ne mogu sem da preporučim Noktvrn za posevećena slušanja:

https://derwegeinerfreiheit.bandcamp.com/album/noktvrn

Još vrlo kvalitetnog modernog blek metala dobijamo ljubaznošću španskih Beyond Death's Throne. Njihov debi EP, Haphazard Ethos izlazi tek sedamnaestog Decembra ali je već sada dostupan da se sluša i ovo je, sa svoje četiri, dugačke i vrlo mračne pesme, prava poslastica. Beyond Death's Throne svakako imaju moderniji pristup i senzibilitet, sa mnogo zanimljivih gitarskih rešenja ali ovo je istovremeno i vrlo mračan, abrazivan blek metal koji voli atmosferu ali ne koketira sa pop-muzikom. Španci su ovde okrenuti devedesetima (izdavač, Signal Rex jednostavno kaže ,,This is the new sound of OLD") i nude muziku koja je ekstrapolacija zastrašujućih, nihilističkih predložaka što su u ono vreme stizali iz Skandinavije. Vrlo zreo, vrlo impresivan debi, apsolutna lektira:

https://signalrex.bandcamp.com/album/haphazard-ethos
https://www.youtube.com/watch?v=h4EeTHL4f2g

Rise of the Beast je drugi album čileanskog Hellgarden i ovo je surov, okrutan blek metal koji ima dosta dobru produkciju i puno sintisajzera pa je opšti utisak taj o eleganciji i mračnoj otmenosti iako je naslovna strana albuma baš... grozna... Muzika i produkcija su solidni i vidi se da se radi o bendu iskusnijih likova koji ima svoj zvuk i identitet. Lepo:

https://hellgarden-chile.bandcamp.com/album/rise-of-the-beast

E, sad, prvi album denverskih Stormkeep baš i nije moja šolja čaja – previše melodično, previše sintisajzera između gitara i bubnjeva ali pošto vidim da ga ljudi hvale, valjda vredi da ukažem da je izašao. Nazvan Tales of Othertime ovo je vrlo fentezi-zvučeći blek metal koji očigledno sedi na legatu '90s simfoničarskih blek ambicija i smisleno gradi na njemu. I svakako rispekt, ovo je dobro sklopljen album uprkos neuklapanju sa mojim preferencama:

https://stormkeep.bandcamp.com/album/tales-of-othertime

Sludge, stoner, doom metal i psihodelija! Ache iz Roterdama su sludge metal duo čija je muzika, kako sami kažu, proizvod čistog, nepatvorenog mizantropskog besa. Dobro, valjda je bolje da cepaju metal nego da napadaju ljude oko sebe. EP The Unbeatable Defects of Humanity, njihov prvenac ako se ne računa demo od pre dve godine, je koloplet od četiri pesme ekstremne težine i jako distorziranog a moćnog, pa i toplog zvuka. Ache zvuče hipnotički pored sve svoje nasilnosti i slušaju se poluzatvorenih očiju, na putu za nirvanu:

https://ache666doom.bandcamp.com/album/the-unbeatable-defects-of-humanity

Daxma iz Oklenda su praktično stereotipni post metal bend sa sve violinom i klavirom u stalnoj postavi (svira ih talentovana Jessica T.) i sporim, abrazivnim, emotivnim pesmama od po trinaest minuta. Dobro, nisu sve pesme na drugom albumu, Unmarked Boxes TOLIKO dugačke, ali deluju tako. Ovo je muzika intime i introspekcije, kako i sama najava kaže i mada pričamo o predvidivoj i možda i malo stereotipnoj formi, Daxma generalno to što rade – rade pošteno i publici koja voli ovakav zvuk isporučuju ono što ona želi. Dakle, melodija, emocija, distorzija, sve vrlo odmerenim tempom i sa puno pažnje za detalj:

https://daxma.bandcamp.com/album/unmarked-boxes

Na svom konačno prvom i istoimenom albumu Sun Below iz Toronta donose više od sedamdeset minuta faziranog gruva i teškog roka. Ovo je malo i hermetičan album, sa sirovijim, tamnim zvukom i s obzirom koliko traje, nije BAŠ za svakoga, ali Sun Below vole narkotike i dobar, bluzerski rif i mada je sve to Blek Sabat posle pola veka, istina je i da ovom svetu nikada nije dosta Blek Sabata. Pa ni meni. Vredi zavrteti:

https://sunbelow.bandcamp.com/album/sun-below

Apostle of Solitude je ime koje date bendu kada vas neko na tviteru zamoli ,,kaži mi da sviraš doom metal bez da mi kažeš da sviraš doom metal". Srećom, ova ekipa iz Indijanapolisa, i pored tako očiglednog marketinškog poteza koji praktično vrišti DOOM METAL sa krovova, ima sa čime da izađe među narod pa je novi, peti album, Until the Darkness Goes, iako sasvim predvidiv i uobičajen doom, istovremeno i prijatan. Ovo je melanholičan, ukusno distorziran doom metal koji se dotiče sa šugejzom u nekim kosmičkim dubinama, voli tužne, melodične vokale, ali ne gubi valjajući metal gruv ni jednog momenta. Lepo odsvirano, dovoljno maštovito i raznovrsno napisano, odlično producirano, poslušajte:

https://apostleofsolitude.bandcamp.com/album/until-the-darkness-goes

Malota iz Venecije zvuči vrlo nestašno na novom EP-ju, The Uninvited Guest. Ovo je teški, distorzirani, rok sa dosta pankerskog šmeka u izvođenju ali sa težinom u zvuku i metalskim fokusiranjem na gitaru i rifove. Ne znam što bend i ovo nije stavio na Bandcamp, kad ga već imaju, ali vredi da se čuje:

https://youtu.be/FgB20baBVLg

Stew iz Lindesberga još jednom podsećaju na superiornost švedskog stoner roka. Drugi album benda, Taste, je autoritativno ukorenjen u '70s zvuku, prepun bluzerskih tema i prirodnog, snažnog gruva koji u sećanje priziva sve od Hendriksa, preko Cream do Black Sabbath. Stew, naravno pišu praktično rokenrol himne, imaju prirodan, dinamičan zvuk i šmekerskog pevača pa je ovaj album apsolutna lektira za svakog hard rok/ doom metal/ psihodeličara. Kao takav, jedino se može kupiti na vinilu.

https://stew1.bandcamp.com/album/taste
https://youtu.be/M0UXovi4H3A

Bend se zove Psych-Out i njegov prvi EP se zove Psych-Out pa je skoro izlišno objašnjavati da je ovo žestoki, teški rok sa ukusom sedamdesetih. Ekipa dolazi iz Francuske i ima odličnu produkciju i, što bi se reklo ,,beskompromisni rock stav" pa je ovo pun, zaokružen paket poštene rokačine uz koju se pleše, pije i pada. Pet pesama na ovom EP-ju imaju psihodeličnih elemenata ali barem isto toliko ovde ima i okultnog saunda, mada je u prvom redu zaista jedan plesni, pokretački gruv i ovo je bleksabatovska formula dovedena nazad na igranku, vrlo sigurno realizovana i ekstremno prijatna za slušanje:

https://psych-out-music.bandcamp.com/album/psych-out-2

Rey Antílope iz Čilea i sami sviraju teši rok, sa stonerskim a na momente i grandžerskim ukusom. Album El Fin De La Humanidad tako ide celim putem od Birmingema do Sijetla, a kroz osam odlično napisanih i produciranih pesama. Rey Antilope ne forsiraju ni sporost ni težinu ali imaju SAVRŠEN zvuk gitare, vrlo dinamičnu ritam sekciju i pevača koji, pa, znate, ume da peva a ne preteruje. Vrlo prijatan, poletan i zabavan album:

https://reyantilope.bandcamp.com/album/el-fin-de-la-humanidad

Swarmer su iz Solt lejk sitija i njihov album Brutalist je spora, otmena, glasna ploča post metala/ post roka/ posthardkora ili već nečeg četvrtog, ali sporog, vrištavog i snažnog. Ovo su pesme koje uspešno komuniciraju i ranjivost i snagu i meni je to dovoljno da Swarmer smatram kvalitetnim doom metal sastavom a preciznijim kvalifikacijama neka se bavi nauka:

https://swarmer.bandcamp.com/album/brutalist

Dream Unending je projekat članova Tomb Mold i Innumerable Forms i njihov prvi album, Tide Turns Eternal je novo izdanje za 20 Buck Spin. Da ovaj prestižni pensilvanijski izdavač kao dva albuma za redom izbaci dve doom-metal ploče je podsećanje na to koliko se u mračnijoj, death metalu bližoj varijanti dooma danas mnogo radi i, jelte, eksperimentiše. Dream Unending su prilično atmosferični, sa čestim kombinovanjem nežnijih, čistijih melodija sa teškim, tvrdim doom-death rifovima a što nekim pesmama daje gotovo pop senzibilitet, pored svih tih dubokih grlenih vokala. Ploča svakako odiše duhom eksperimenta i ne treba je nužno trošiti kao gotovo proizvod ili makar zaokružen koncept, ali ima tu mnogo dobrog da se čuje. Izdavač je noćas na tviteru pisao kako je srećan što godinu završava ovako optimističnom pločom pa... eto, poradujte se i vi:

https://listen.20buckspin.com/album/tide-turns-eternal

Morganthus iz Pensilvanije kažu da je njihov EP Cells došao posle godine ispunjene frustracijama, haosom i istrajavanjem, a ja bih dodao i posle decenija slušanja Black Sabbath. Mislim, ovo JE Black Sabbath, dakle, muzika koja se ne trudi da nađe išta izvan arsenala koji su Iommi i drugovi sagradili jer zna da je taj arsenal savršen. Dakle, mračni, fazirani gruv, nihilistična ali seksi dispozicija, odličan zvuk i mnogo hipnoze i težine. Predvidivo, neoriginalno, ali... moćno!

https://morganthus.bandcamp.com/album/--4

Novi Khemmis, nazvan Deceiver je jako dobro producirana i napisana ploča elegantnog, melodičnog, emotivnog a opet i pošteno teškog i agresivnog doom metala. Khemmis su veliki veterani pa i vedete ovog zvuka i Deceiver je logičan naredni korak za njih, sa jednim skoro teatralnim formatiranjem svog stila i davanjem svakom segmentu njihove publike onog što očekuju. Ima tu malo proračunatosti, naravno, ali je ovo i dalje daleko od ikakve ,,komercijalizacije" benda koji je ionako imao mnogo publike, i mislim da smo dobili vrlo solidnu ploču:

https://khemmis.bandcamp.com/album/deceiver

Confusion Master iz Njemačke na svom drugom albumu, Haunted, nude vrlo psihodeličan, jako faziran stoner rok koji me je iznenadio ali i zabavio svojim ekscentričnim interpretacijama klasične formule. Ne da je ovo sad nešto skroz polomilo kalup, bend se drži dobrog sabatovskog gruva i kvalitetnog sporog tempa, ali su vokali upečatljivi i ima tu opakih solaža. Fino valjanje niz brdo u autoritativno hipnotičkom stilu plus ta lavkraftovska estetika. Dobitna kombinacija:

https://confusionmaster.bandcamp.com/album/haunted

Kvalitetni fazirani psihodelični rok je ponekad teže naći nego što se nadate. Tako su ove nedelje prvi album sastava Snake Mountain Revival, nazvan Everything in Sight morali da zajedničkim snagama pred nas donesu Rebel Waves Records i Ripple Music. Pošto Rippleu i Toddu verujem na neviđeno, ja bih ovo preporučio i bez slušanja ali kada sam preslušao BAŠ sam bio impresioniran. Ovo je baš onakav prvi album kakav bendovi priželjkuju da imaju, sa pesmama koje su maštovite, raznovrsne, zahvatajući vrlo širok opseg pristupa psihodeličnom roku (surf muzika, pank, metal) a sa peovlađujućom otmenom, praktično svečanom atmosferom. Plus, izvrsna produkcija. Iako ovo nije uključeno u moju Ripple pretpatu, kupio sam sa apetitom jer ovakvi albumi ne izlaze svake nedelje i moraju se ispoštovati.

https://rebelwavesrecords.bandcamp.com/album/everything-in-sight
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight

Thrash! Hardcore punk! Grindcore! Death metal! Bestial Invasion iz Ukrajine su me uzeli po pesmi nemačkih Destruction, ali njihova vizija thrash metala je MNOGO tehničkija od pukog obožavanja old school formula. Štaviše, četvrti album ove momčadi, Divine Comedy: Inferno prikazuje bend u skoro simfonijskom svetlu. Ovo, dakle, nije tek ,,tehnički" thrash metal već kompleksno napisana i virtuozno izvedena muzika sa arpeđima, klin vokalima, harmonskim diverzijama na svakom koraku pa i čistim ,,simfo" elementima kao što su horovi i neoklasičarske teme. Album, naravno, mora da bude ambiciozan ako se već dohvatio obrađivanja Dantea i ovo je produkcija zaista puna svakovrsnog truda ali i očigledno sigurna u sebe. Bestial Invasion su ovde doveli i gomilu gostiju sa raznih strana sveta i pričamo o albumu koji DALEKO transcendira technical-thrash kalup i može da se sluša od strane veoma raznovrsne publike, pod uslovom da zaista voli metal. Impresivno:

https://bestialinvasion.bandcamp.com/album/divine-comedy-inferno

Za brazilski Nuclear Screams sam imao dobar osećaj čim sam im video ime. Njihov prvi EP, A path to endless days donosi energičan, vrlo pržački thrash metal sa elementima death metala i grindcorea, sve odsvirano u herojskom latinoameričkom duhu i producirano vrlo pristojno. Da se razumemo, ovo je relativno jeftino preduzeće ali muzičari su odlični a pesme napisane vrlo zrelo, sa zapravo kompleksnim aranžiranjem koje ne oduzima na osnovnoj trešerskoj brzini i enegiji. Stara škola, što bi rekli mangupi, DO BOLA.

https://nuclearscreams.bandcamp.com/album/a-path-to-endless-days

Za Poljake smo navikli da vladaju blek metal delom scene, ali Mentor iz Sosnowieca su thrasheri i to sjajni. Postojala su, uči nas Metal Archives, još dva stara poljska benda sa ovim imenom ali sa vrlo malo snimljenih tragova svog postojanja. Ovde je valjda u pitanju treća sreća jer ovaj bend, evo, ima već treći studijski album (a ove godine su već izbacili i jedan živi) i Wolves, Wraiths and Witches je odlična ploča koja se drži vrlo agresivne, vrlo eneregične thrash formule a da bend nalazi načina da demonstrira i sviračko umeće pa i da znalački umeša malo black i death metala pa i panka u svoju muziku. Recimo, Satan's snake-handlers zvuči kao da Anti-Cimex džemuju sa Motorheadom a The Great Grave in the Sky je mid-tempo mošer sa dosta death metal težine u sebi. Sve je to vrlo profi odsvirano, kvalitetno producirano i spremno za konzumaciju, pa ne časite ni časa.

https://mentor3.bandcamp.com/album/wolves-wraiths-and-witches

Novi Exodus, Persona Non Grata, je prijatno podsećanje da pionir thrash metala i posle četrdeset godina akcije ne posustaju i u stanju su da napišu album kvalitetnog, energičnog, moćnog zvuka. Tom Hunting i dalje ozbiljno cepa svoje bubnjeve, Gary Holt se posle tezge u Slayeru ozbiljno posvetio matičnom bendu i doneo neke lepe rifove na meni, a Steve Souza i dalje peva kao demon sa konstipacijom. I to je odlično! Album, naravno, ima previše pesama ali su one uglavnom vrlo dobre, sa skupom, kvalitetnom produkcijom i kvalitetom svirke koji uspeva da pomiri kompjutersku preciznost i ipak jednu gruversku vitalnost. Plus, ploča je ipak pametno sekvencirana, što je pomalo izgubljeno znanje kod modernijih bendova, pa ovde imate dinamičku vožnju kroz ceo materijal sa usponima i padovima, predasima itd. Solaže Holta i Leeja Atlusa su, što se mene tiče, dovoljne da opravdaju cenu ulaznice, a dobijamo mi tu i masu odličnih rifova i genreralno dobro napisanih pesama. Exodus, što je najvažnije, i dalje krljaju snažno i, kako sam ove nedelje čuo milion neinspirisanih metal albuma mladih snaga, dobro je podsetiti se da nije problem u medijumu već u samim autorima. Exodus isporučuju:

https://nblast.de/Exodus-PNG-YTM

Tu je i novi album kanadskih a danas francuskih E-Force, peti za ovih dvadeset godina. Mindbender je takođe prijatan old school thrash metal sa modernom produkcijom ali dovoljno autentičnog šmeka da odskoči u savremenoj ponudi. Eric Forrest i kolege ovde uvaljuju i sasvim dobro odmerene elemente progresive, nudeći više od pedeset minuta vrlo glasnog, betoniranog ali raznovrsnog metala koji vredi poslušati otvorena uma i čista srca:

https://youtu.be/5140goM5LaY

No Divinity iz Severne Dakote sviraju vrlo metaliziran moshcore koji se drži kratkih pesama, srednjeg, mošerskog tempa i metalskih rifova za formulu koja, iako ne originalna, uspeva da zablista na ime kvalitetne izvedbe. Ništa ovde nećete čuti što drugi nisu već odsvirali ali ova vrsta siledžijskog hardkora za moj ukus živi i umire na tome koliko se dobar gruv kreira mešavinom ritma i metalskih rifova i EP Ceremony of Suffering može da se pohvali lepim gruvom. Svi marš na ples itd:

https://nodivinity.bandcamp.com/album/ceremony-of-suffering

The Paraplegics, kako im i ime sugeriše, sviraju pank. Ali to je hardkor pank, sviran u visokoj brzini pa se reč fastcore koju, koliko umem da se setim u osamdesetima niko nije koristio, ovde ne bez razloga pojavljuje kao deskriptor. Pominjem osamdesete jer album Ramp It Up sa svojih 13 pesama zvuči kao da je nastao neke 1988. godine, spajajući frivolnost skejt panka i trešerske rifove, sve preko brzih napaljenih kečeva. Meni prelepo, a i omot albuma ima skrinšot iz Nintendove igre Excitebike, logo benda je očigledna aluzija na Nintendo, dok se jedna od pesama zove po Sega Mega Drive brawler hitu – Streets of Rage, a druga Joe Danger. Braćo!

https://theparaplegics2001.bandcamp.com/album/ramp-it-up

Kad smo već kod panka, Eléctrika iz Meksiko sitija brljaju i krljaju klasičan hardkor pank za koga je čak i izraz D-beat uvredljivo napredan. Demo nazvan samo Demo ima pet razjarenih, užasno distorziranih pesama sa vrištećim ženskim vokalom na kojima bi ovom bednu zavideli i najtvrdokorniji finski ili švedski hardkor bendovi iz 1982. godine. Moć! A plaćate koliko date:

https://electrika.bandcamp.com/album/demo

Smola su Poljaci iz Poznańa i njihov brzi, energični hardcore thrash je u vrlo dobroj formi na EP-ju The Strongest Must Fall. Klasične '80s strategije ovde su osvežene debelom produkcijom, niskim štimom i umešno korišćenim disonancama, pa je ovo vrlo svež, zapaljiv materijal na tragu klasičnog zvuka ali sa potrebnim modernizacijama da bude tačno na pola puta do ,,pravog" grindcore ili powerviolence stila. Odlično:

https://smolaprzemoc.bandcamp.com/album/the-strongest-must-fall

Litvanci Stranguliatorius sa svojim trećim albumom, Doctor's Orders: Do Not Touch! dostižu sinergiju svojih interesovanja za thrash i death metal, te grindcore u zvuku koji spaja old school death metal i, recimo, klasični (poljski!) deathgrind. Ovo, dakle, ima puno atmosferičnih, old school death rifova ali i dovoljno grind-thrasherskog šmeka da ne bude baš običan OSDM, sa lepim, punim zvukom i jednom gotovo hipnotičnom atmosferom. Izdao HPGD, a to je garancija kvaliteta:

https://hpgd.bandcamp.com/album/doctors-orders-do-not-touch

Cerebral Prolapse je idealno ime za grindcore bend pa ova ekipa sa Rod Ajlenda nudi baš to, metalizirani grindcore kvalitetno odsviran i pun zlih, moćnih rifova. EP Blossom sa tri pesme je odlično produciran, dajući nam nizak štim i snažan zvuk a bend čuka surovo i sigurno, sa puno promena ritma i vrištanja. I plaćate koliko hoćete:

https://cerebralprolapse.bandcamp.com/album/blossom

Kad smo već kod grindcorea, Fâché iz Kvebeka su PERFEKTNI. Ovo je grindcore sa iznenađujuće kvalitetnim pesmama od po trideset sekundi i, s obzirom da je snimano na kućnoj opremi, sudeći po vokalima i bubnjevima, zapravo još više iznenađujuće okej zvukom. EP se zove Rage, samo prva pesma je duža od minut ali ovo je pošteno napisana i majstorski odsvirana muzika za ljude koji shvataju da za stvarni prikaz besa u muzici najčešće morate da prvo dosegnete vojničku disciplinu. Naravno da plaćate koliko želite, pa nemojte ovo da propustite, da se bezveze svađamo:

https://fache.bandcamp.com/album/rage-ep

Kad se album zove Hits from the Skullbong a potpisuje ga novozelandski ,,beach grind" sastav Fatdick, jasno je da treba očekivati haos i bezumlje Upravo to dobijamo – ovo je transmisija direktno iz života članova benda koji su pitoreskne kreature koje bi izmislile pank rok da ga neko drugi pre njih nije izmislio. Poslušati!

https://fatdick.bandcamp.com/album/hits-from-the-skullbong

Indonežanski Destruktiv pokazuju da klasična, minimalistička D-beat formula nema ograničen rok trajanja. Njihov EP, Death of Civilization zvuči kao klasični '90s crustcore koji omažira '80s D-beat, sa svom sirovišču, jednostavnošću i repetitivnošću koje ovo podrazumeva. Ako volite Doom, Disclose i sličnu bratiju, Destruktiv pružaju isto to za deset dolara, sa sasvim solidnim zvukom i dobrim etitjudom:

https://holocaustrecords666.bandcamp.com/album/death-of-civilization-ep

Još D-beata? Što da ne! Tribünal je njemački metalizirani d-beat projekat koji se izdvaja korišćenjem HM-2 pedale na gitari za ekstra teški i debeli zvuk. Dobro, izdvaja se i za nijansu složenijim kompozicijama, ali ovde je svakako na programu hipnoza distorzijom i D-Beat gruv. Album Deathmachine je odličan primer ,,sviranja žanra" a da ste tu ipak pronašli autonomnu teritoriju i sopstveni izraz.

https://tribunal-dtakt.bandcamp.com/album/deathmachine

HARDCORE HITS CANCER je legalno registrovana organizacija koja prikuplja novac za lečenje siromašne dece od raka i mislim da ne moram da kažem ništa drugo i da je kupovina kompilacije VOL V praktično vaša dužnost na ovom mestu. No, ako vas BAŠ treba ubeđivati, radi se o gomili španskih (ne samo hardcore) bendova koji obrađuju sve od Stevieja Wondera, preko Foo Fighters do španskih hardcore superheroja HHH. Navalite:

https://hardcorehitscancer.bandcamp.com/album/hcxhc-vol-v

Action for Afghanistan je još jedna hardcore kompilacija, ovog puta od strane američke etikete Another City iz Čikaga i ovde se pare od prodaje daju, kažu na Bandcamp stranici, ,,sledećim humanitarnim organizacijama" ali onda ne navode ni jednu. Kapiram da nije u pitanju surova šala već samo poslovično pankersko brljavljenje, a muzika je iznenađujuće dobra sa gomilom odličnih hardkor bendova u američkom stilu, a što podrazumeva sve od superbrzine do sporog nabadanja:

https://anothercityrecords.bandcamp.com/album/action-for-afghanistan

Prija mi žestoki deaththrash na prvom albumu južnokorejskih Spit On My Tomb. Album Necrosis ima svu potrebnu rifašku i krljačku energiju a da pritom ima i neke svoje interesantne ideje o tome kakvi se sve elementi mogu udenuti u ove pesme, pa je u pitanju svež, originalan materijal koji na prvi udar pleni brzinom i pomenutom, jelte, krljačkom energijom ali ostavlja trajan utisak na ime iventivnosti pesama i kvaliteta svirke. Bogami, odlično.

https://newmodernauthentic.bandcamp.com/album/necrosis

Prvi album finskih Advent of Fire zove se Verikaste i ovo je zanimljiva, gotovo rokerska interpretacija old school death metal zvuka. Bend me je iznenadio aranžmanima koji su nepredvidivi i koji forsiraju gruv i mnoga rešenja koja ne očekujemo od death metala, sa praktično progresivnim pristupom žanru a da je opet sve nekako prirodno i bez pretenzija. Zanimljiv, prijatan debi:

https://greatdanerecords.bandcamp.com/album/verikaste

Klivlendski Curse of Denial simpatično meša death metal težinu i disciplinu sa blek metal eksperimentima na EP-ju The Reckoning. Ovo je pet pesama žestoke svirke sa finim, hrskavom zvukom koji je uspešno izbegao kletvi prevelike kompreisje i dosta ideja koje nisu sad nešto revolucionarne ali dinamizuju materijal i donose puno inspiracije za hedbeng. Podržavamo!

https://curse-of-denial.bandcamp.com/album/the-reckoning

Vaticinal Rites iz Londona za sebe kažu da ih inspiriše klasični '90s death metal zvuk sa Floride ali da imaju i dosta evropskog undergronund šmeka u svojoj muzici. Meni, pak, istoimeni debi EP zvuči kao old school death metal izmešan sa malo blek metala za jednu mračnu, htonsku ali zabavnu muzičku papazjaniju rifova, solaža i podzemnih vokala. Nije za svakoga, ali valja:

https://vaticinalrites.bandcamp.com/album/vaticinal-rites

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 20-11-2021, 14:33:01

Debi EP australijskih Vestigial podseća da na ovom kontinentu ne sviraju samo najmračniji, kavernozni death metal. Mada, opet, EP, In the Void Between donosi vrlo zadovoljavajuće količine mraka. Vestigal, ipak, tamni, rifaški death metal sviraju sa progresivnom ambicijom i pišu složene pesme sa čestim promenama ritma i zvonećom bas-gitarom. Produkcija nije IDEALNA ali bend piše dobre pesme i ima zdrav, kinetički gruv koji ne zastaje da se muzičari bave egzibicijama pa sam ja ovo sa uživanjem slušao:

https://vestigial-australia.bandcamp.com/album/in-the-void-between

Norveški Haalbuaer čine tri mlada momka sa očiglednom ljubavlju ka starom, mračnom death metalu što se interesuje za pljačkanje grobova, nekrofiliju itd. Mortal Ones Scream in Horror je demo sa osam pesama vrlo autentično zvučećeg old school death metala koji će normalnom svetu biti monoton i zvučno zaranjen ali će ljubitelji žanra umeti da u njemu čuju posvećenost i uživaju u rifovima, dubokim vokalima i jednostavnim, iznurujućim ritmovima. Daunloud se naplaćuje po želji što je vrlo korektno:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/mortal-ones-scream-in-horror

Bečki Monument of Misanthropy je pre par godina imao neku vrstu rascepa i svađe oko toga ko ima pravo da zadrži ime benda, no, evo nama drugog albuma, Unterweger, i pevač George Wilfinger je još uvek u bendu a gitarista Jean-Pierre Battesti nije... Enivej, Unterweger nudi klasični, vrlo ulickano producirani horor-death-metal sa visokim tehničkim nivoom svirke i ponekim lepim rifom i temom. Monument of Misanthropy sviraju praktično u istom stilu kao i belgijski Aborted što je dobra vest ako volite Aborted i mada mene ovako SUROVO iskomprimovan master aktivno odbija od slušanja, ne mogu da kažem da bend ne isporučuje kvalitetnu zabavu:

https://monumentofmisanthropydm.bandcamp.com/album/unterweger-brutal-death-metal

Njemački Reckless Surma ima donekle sličan zvuk, mada je njihova muzika nešto bliža deaththrash formama, ali to je taj disciplinovani, jako kompresovani death metal sa ambicijom da bude razgovetan i mosh-friendly. Debi album, nazvan isto kao i bend nudi vrlo solidnu kolekciju pesama i debeo, težak zvuk gitare. Bubnju bi valjalo malo više dinamike, ali dobro, to je samo moja meditacija. Solidan album:

https://recklesssurma1.bandcamp.com/album/reckless-surma

Iako u trenutku dok ovo kucam šesti album njemačkih tech death metalaca Obscura, nazvan A Valediction, nije dostupan da se bez plaćanja u celini čuje na Bandcampu ili drugde (pretpostavljam na Deezeru kad se registrujete ali ko ima snage za to...), kršim sopstveno pravilo i uključujem ga u nedeljni pregled naprosto jer volim ovaj bend i mislim da vredi potencijalnoj publici koja možda nije svesna njegovog izlaska skrenuti pažnju na nj. Jer, A Valediction je prijatan, neoklasičarski melodičan album tevtonskog death metala koji, istina je, danas skoro da se dotiče sa metalcoreom, ali Obscura i dalje vladaju na polju pisanja vrlo pamtljivih upečatljivih pesama koje ne pate zbog sviračkih egzibicija. Melodični, klin vokali i čista produkcija će sigurno privući masu novih slušalaca iz melodeath orbite a Obscura će im ponuditi bogat obrok i navići da traže dublje i ambicioznije sadržaje. Svi pobeđuju!

https://obscura.bandcamp.com/album/a-valediction

Za još dobrog ali klasičnijeg tech death zvuka ukazaću na prvi album losanđeleskih Delphian. Ploča, nazvana Somnambulant Foregoer produkt je pre svega kreativnosti dvojice sržnih članova (braće?) po imenima Jason Williams i Matthew Williams. Njihovim gitarskim i vokalnim talentima pridruženi su basista Martin Rygiel (iz Decapitated) i sjajni bubnjar Kevin Talley (svirao u Suffocation i Dying Fetus što su moćne preporuke, iako ga Slayer nisu uzeli u bend kada je došao na audiciju) i ovo je vrlo lepo, profi odsviran album koji samo nema mnogo posebnog identiteta. Ali ako ne tražite identitet nego samo tipično kalifornijski, rifaški tech death, Delphian apsolutno isporučuju:

https://delphian.bandcamp.com/album/somnambulant-foregoer

Tomas Lindberg i kolege su već ove godine izdali jedan zapažen album sa matičnim bendom At the Gates, ali upravo nam je stigao i novi album sajd projekta The Lurking Fear gde pored Lindberga sviraju još dva člana ATG i još dvojica švedskih death metal veterana. Meni se ovo, naravno, sviđa više nego At the Gates jer je album superzabavna jurnjava kroz lavkraftovske teme i trešerski death metal iz Švedske. Gitare, zna se, imaju tipično švedsku death metal težinu a Lindberg ima nepogrešivo šmekerski promukli vokal koji treba negovati i slaviti sada kada među nama više nije sveti Lars Goran Petrov. Album ima dvanaest poštenih, znojavih, zakucavačkih pesama punih atmosferičnih rifova ali bez nekakvih prekomplikovanih aranžmana i ovo je švedski death metal sa patinom i bukeom koji vredi slušati i preslušavati bez žurbe i iz više navrata:

https://www.youtube.com/watch?v=2Lgbl6fW4pA&list=OLAK5uy_lE1myCD0ni0CfqD7W2q8hMiWteY2BWLis

Kada vam prvi album izdaje Transylvanian Tapes, već imate moju, što se kaže, pažnju. Civerous iz Los Anđelesa su ultra mračan, težak, spor old school death metal koji svoj duboki štim i neljudski vokal stavlja u službu pesama na pola puta između beznađa i košmara. Hoću reći, ovo ima death metal agresivnost ali i doom metal sporost, lepo odmerene i izmešane, za koktel pesama koje vas pošteno provozaju između ekstrema, a sve snimljeno prilično dobro i spakovano da se sluša sa uživanjem. Samo za ozbiljne ljubitelje paklenog, obezljuđenog old school death zvuka:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/civerous-decrepit-flesh-relic

Brazilski death metal trudbenici Nervochaos slave četvrt veka rada albumom Dug Up... Diabolical Reincarnations sa čak trinaest verzija svojih starih pesama ponovo snimljenih i moderno produciranih za ovu priliku. Ako volite jednostavni, gruverski death sa thrash osnovom i sada vrlo čistom produkcijom, uživaćete:

https://youtu.be/2k59lJMSH74

I Pathology iz San Dijega imaju novi album, The Everlasting Plague, već jedanaesti za petnaest godina diskografske aktivnosti. Bend svakako ne pokazuje znake da se tu iko umorio i ovo je ne naročito duboka i promišljena, ali kvalitetna ploča koja brutalni, betonski tvrdi death metal spaja sa melodičnijim temama kako bi se zahvatio širi ugao u populusu i pribavilo više publike za ono što Pathology nude. Meni je ovo kao neka brza hrana u kojoj se kombinuju slem rifovi i melodične death solaže, sve spakovano u tvrdi, nedinamični master i prijatno za slušanje bez, što se kaže, obaveza. Pošteno i tvrdo:

https://pathologymetal.bandcamp.com/album/the-everlasting-plague
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l-MlWpGAobO00wD5HuIGvI33kC3xFn-uo

Ali brutal death iznenađenje nedelje je novi EP njemačkih Stillbirth koji se zove Strain of Gods. Unique Leader, izdavač, potencira kanabisom inspirisani imaginarijum i naklon benda ka stoner vedetama kao što su Sleep ili Black Sabath, ali da bude jasno, Strain of the Gods je pre svega vrhunski slamming death materijal, sa agresivno komprimovanim zvukom, zastrašujućim vokalima i uraganskim bombardovanjem kockastim gitarama. No, pesme su napisane jako dobro, sa zanimljivim prelascima iz teme u temu i ploča se sluša kao konceptualni, kinematični narativ iz paklene alternativne budućnosti. Meni je ovo veoma zabavno i mada morate odmarati uši nekoliko sati posle jednog slušanja, zahvaljujući napucanom masteru, vredno je te žrtve:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/strain-of-gods

Španski sastav Demiurgon ima novi EP, Il Culto Cannibale i mada je ovo ranije objavljivan materijal, ove tri pesme su date u novomasterovanim verzijama, i zvuk je odličan a svirka izvrsna. Ovo je death metal koji ima i šmek i eleganciju, krećući se kroz fini gruv i besprekorne rifove sa elegancijom prevejanog dendija, a opet bijući brutalu za sve pare. Jedno od najboljih death metal izdanja ove nedelje:

https://demiurgon.bandcamp.com/album/il-culto-cannibale-ep

Ulazimo u poslednju sekciju, a gde su heavy metal, power metla i razne ekscentričnosti. Španski Angel's Storm postoji još od 2007. godine ali je tek sada snimio prvi album, Metal Roots (pogotovo značajno jer im se prvi EP iz 2014. godine zvao At Last). Po imenu i nazivu albuma jasno je da je ovo retro metal i Angel's Storm se svakako pronalaze u zvuku osamdesetih, negde između klasičnog heavy zvuka jednih Manowar i trešerskije, brže svirke. Muzika je cheesy i simpatična, pesme povremeno prijatno iznenade odličnim temama, ali bend u dobroj meri ispašta na ime pevanja koje ima dosta lošu kombinaciju snažnog španskog naglaska u engleskim stihovima i konstantnog plesanja na granici falša. Mislim, nije da je to MENI dilbrejker, ali Angel's Storm ovo u ovom trenutku sprečava da igraju u jačoj ligi. No, može da se sluša:

https://angelsstorm.bandcamp.com/album/metal-roots

Švedski power metalci Insania su svoj peti album nazvali V (Praeparatus Supervivet) i kakav je naslov takav je i album: napucan, ambiciozan, epski i, ako volite ovaj partikularni brend power metala, odličan. Insania su svakako preslađeni za moj ukus ali pričamo o vrlo kvalitetnom izvođenju pesama koje rade u klasičnom Helloween ključu i pružaju ciljnoj grupi multiple užitke, što žestinom, što melodičnošću, što skoro simfonijskom grandioznošću. Respekt.

https://youtu.be/K3rP-U558zU

Mađari nemaju more, ali imaju piratski metal. Blacklore su snimili prvi album, Legend of the Lich Pirate I. i ako volite melodični, epski piratski metal pevan na Engleskom sa mađarskim naglaskom, ali korektan, pa i zabavan u, za mene sasvim dovoljnoj meri, treba da odvojite malo vremena. Blacklore su kvalitetni svirači i produkcija je dobra i meni su ove pesme sasvim dobre. Na pevanje se valja navići ali makar dobijamo dualne muško-ženske vokale, pa je to zabavno:

https://blacklore.bandcamp.com/album/legend-of-the-lich-pirate-i

Nisam se preterano iscimao kada sam video da klasični losanđeleski '80s metalci L.A. guns imaju novi album – prvi singl mi se nije posebno dopao – ali kada sam malo poslušao ostatak materijala, pa, moram da priznam da je ovo ploča koja ima šta da ponudi. Checkered Past počinje vrlo ubedljivim rokerom Cannonball, koja podseća da su Tracii i ekipa u jednom momentu u osamdesetima bili sasvim egal sa bendovima koji su potom izrasli u monstrume roka. Nisu sve pesme ovako moćne, ali album je iznenađujuće maštovit i eklektičan, nudeći ne samo podgrejani hair metal i sleaze rock već i sasvim originalne i sveže fuzije hard roka sa različitim muzičkim stilovima, a sve u kvalitetnoj izvedbi i dobroj produkciji. Impresivno? Pa... prilično.

https://youtu.be/zrby2Gxwysc

Debi album australijskog benda Galaxy izlazi za Dying Victims Productios što je automatska preporuka. On the Shore of Life je vrlo lepa, prijatna ploča old school metala koji u sebi sadrži dosta '70s progresive ali i korektnu količinu '80s epike da sve bude kako treba. Ovo, dakle, ostavlja utisak jedne otmenosti i ambicije, sa potrebnim minimumom cheesea, a pesme su napisane kompleksno, ama bez forsiranja namerno ,,čudnih" aranžmana. Rifovi su dobri, pevanje je u visokom registru ali takođe bez forsiranja falseta i, kao šlag na tortu, produkcija je topla, prijatna i prirodna. Odlično!

https://galaxyaus.bandcamp.com/album/on-the-shore-of-life
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/galaxy-on-the-shore-of-life

Njujorčani Tower pošteno i srčano cepaju svoj klasični heavy metal na drugom albumu, Shock to the System. Bend karakterišu rifaški, gitarski, pa i pomalo sirov pristup kreiranju epskog, moćnog zvuka i pevačica Sarabeth Linden što ima moćnu glasinu koju ni malo ne štedi. Malo i preteruje, da bude jasno, ali jebeš ti hevi metal bez preterivanja, moja Slavice, pa su mi Tower baš prijali na ovoj ploči sa svojim prirodnim, vrlo organskim zvukom i svirkom koja je dinamična i žestoka. Ako volite klasični Riot zvuk ili nešto iz te epohe, ovo je obavezno:

https://towernyc.bandcamp.com/album/shock-to-the-system

Dying Victims Productions su dosta dugo hajpovali debi album kelnskih Cherokee i Blood & Gold je konačno pred nama, sa čak petnaest pesama od kojih se prva neobjašnjivo za mene zove Bill Pullman. Ali hajde, valjda je i on zaslužio da bude na neki način ovekovečen u rokenrolu. Cherokee sviraju lep, prijatan old school heavy metal kao da su trenutno kasne sedamdesete i bluz, progresiva i metal se spajaju u jednu prirodnu celinu. Lepe, razigrane i ukusne gitare, dosta interesantnih harmonskih izleta izvan standardnog metala, prirodan, mekan zvuk i simpatična pevačica, pa sve to 75 minuta – ako vam se Cherokee dopadnu na prvi ugriz, ili, uopšte, ako ste se vajkali kako danas nema bendova koji sviraju na transverzali Thin Lizzy-Wishbone Ash-UFO, pred vama je MNOGO uživanja:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/cherokee-blood-gold

Dobar je bio i prošlogodišnji album finskih Nightstryke pa mi se dopada i ovogodišnji EP, Children of the Stars. Ovo je i dalje mangupski NWOBHM zvuk, ovog puta sa možda malo manje power metal preliva odozgo a više ,,street" šmeka i ove četiri pesme su mi baš legle. Nightstryke vrlo lepo sviraju i imaju odličnu produkciju, sa toplim, prirodnijim zvukom nego što je danas standard i ženski vokali Jenne Kosunen u naslovnoj pesmu su sjajno uklopljeni. Izvrsna ploča za četiri evra:

https://nightstryke.bandcamp.com/album/children-of-the-stars

Novi, deseti album Converge snimljen je u kolaboraciji sa Chelsea Wolfe i ovo je, pa, MOĆNO. Converge su sa decenijama jako izšlifovali svoj metalcore pristup a Wolfeova je ubitačna pevačica i kada album Bloodmoon: I počne pesmom od osam minuta koja je ozbiljna, usredsređena i naprosto ZRELA, znate da je na programu nešto posebno. I ostatak ploče je napisan jako ambiciozno sa, za Converge, maltene simfonijskim aranžiranjem i apsolutno ubitačnim perfomansom od strane svih umešanih. Kurt Balou se ovim albumom potvrđuje ne samo kao sjajan producent već i kao ozbiljan autor i aranžer koji je masu muzičara sa jako izraženim identitetima sklopio u funkcionalnu i stalno iznenađujuću celinu. Epska ploča:

https://convergecult.bandcamp.com/album/bloodmoon-i

Dying Victims Productions su u plamenu ove nedelje pa je i album tjedna prvenac nizozemskih Destructo. Nazvan, sugestivno, Demonic Possession, ovo je praktično školski primer kako treba raditi black-thrash metal sa moćnim rifovima, oštrim tempom i paklenim vokalima. Ima danas masa black thrash bendova od kojih su mnogi jako dobri pa svakako najbolje među njima treba potražiti u tim detaljima u kojima se krije đavao. Destructo pre svega plene zvukom koji je prirodan, prštav i prijatno dinamičan i mada ovo nije ,,lepo" produciran album, on jeste album koji možete da odvrnete glasno a da vam se zvučnici ne raspadnu, pa da sa komšijama napravite spontanu šutku u dvorištu. Vrlo lepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructo-demonic-possession

Meho Krljic · 27-11-2021, 13:57:11

Jeste da smo ove nedelje svedoci pojave novog, goreg soja virusa koji nam je već ogadio 21. vek, a nazvali su ga Omikron samo da bi na kraju David Cage ispao kriv za sve (a ionako je kriv za sve), ali se puno starih favorita vratilo sa novim pločama, što živim, što studijskim, što kolekcijama obrada tuđih stvari, a i puno ovih bendova je objavilo pažnje vredne albume. Imamo, dakle i švedsku horor-operu, i američki dron-blagoslov i indonežanski grindcore i kineski spid metal i rumunski eterični blek metal i slovenački power metal, pa i gomilu propisnog heavy zvuka za publiku koja voli samo klasično. Propadosmo. Al sa stilom.

I odmah blek metal jer je crno uvek u modi. Novozelandski dvojac The Temple ima odličan debi album nazvan takođe The Temple a koji je istovremeno sirov, mračan, sofisticiran i još malo pa progresivan. Ovo nije čist blek metal i The Temple u svoju formulu ubacuju solidne količine one kavernozne, teške death metal svirke koja tako dobro uspeva u njihovom delu sveta, ali ovde je u prvom planu kvalitet pesama. U pitanju je projekat sadašnjih i bivših članova Ulcerate i svakako se čuje iskustvo i zrelost u komponovanju ali kod The Temple su pesme istovremeno i nepredvidive i potpuno osobene, emitujući spontanu, organsku energiju kud god da se okrenete. Atmosferično, mračno, malo i emotivno, ali sve vreme hermetično na najbolji način:

https://thetemplenz.bandcamp.com/album/the-temple

Ruski Nordloth zvuči vrlo dobro na debi EP-ju The Forest. Никита Давыдов koji sve ovo svira, peva, piše i producira ima uho za tipično slovenski blek metal koji je melodičan, raspevan i pun atmosfere a da je sve to istovremeno i korektno agresivno, sa jednom autentičnom blek metal energijom. Nije ovo muzika destrukcije i nihilizma, već tuge i melanholije ali puca od energije. Vro solidno:

https://ofnordloth.bandcamp.com/album/the-forest

Debi album nizozemskih Plaagdrager je izuzetno zreo od prvog tona, kanališući skandinavski zvuk sa kraja devedesetih, ali uz modernu produkciju i nešto modernizovan senzibilitet. Album Rampspoed & Verdriet je vrlo ubedljiva ploča sa pesmama koje u punoj meri računaju na individualne sviračke kvalitete članova ali je i kolekcija kompozicija koje se izdvajaju temama i rifovima. Slušajte recimo Blindeman sa svojim zlim hromatskim melodijama koje onda smenjuju lepo odmerene disonance, sve u srednjem tempu koji ja nešto ne volim naročito ali ova pesma mi je baš ušla u uho. Drugde bend krlja brzo i agresivno, ali album je generalno dovoljno raznovrstan i impresivno maštovit, tako da, pričamo o debiju kakav se samo poželeti može.

https://plaagdrager.bandcamp.com/album/rampspoed-verdriet

Australijski jednočlani projekat Krvna (kakvo ime!!!) ima vrlo solidan debi album. Sempinfernus, kako se ploča zove, svakako ima malo one samoindulgencije kakva često ume da mori jednočlane blek metal bendove pa su i ovde pesme podugačke i provode dosta vremena u kontemplaciji i refleksiji, ali autor, koji se i sam zove Krvna, ima dosta talenta i osećaja za komponovanje i aranžiranje pa dobijamo ne samo ličan i karakteran album već i pristojno napisanu i sekvenciranu ploču. Plus, zvuk je, kada se na stranu stavi spljeskan master, zapravo vrlo dobar. Svaka čast za debi:

https://seancerecords.bandcamp.com/album/sempinfernus

Takođe iz Australije dolaze Hunters Moon (sve tako, bez ikakvih apostrofa), čiji je debi album, The Great Pandemonium takođe ubedljiva, glasna i zrela kombinacija modernih blek metal ideja. Ekipa na JuTjubu već je definisala da je ovo kao da ste spojili Necrophobic i Uada, a uz odličnu produkciju i kvalitetno napisane pesme rekao bih da imamo još jedan pobednički uradak sa južne hemisfere. Ozbiljno, zrelo i energično:

https://huntersmoon.bandcamp.com/album/the-great-pandemonium

Malo da odmorimo od sve te zrelosti i dobre produkcije, novi EP meksičkog jednočlanog blek metal projekta Exaversum zove se Bestiarius i meni je prijala ta monotona, jednostavna, skromno producirana ali iskrena muzika. Exaversum ne krči neke nove putanje u blek metalu ali ono što radi je usredsređeno i ima jednu hipnotičku dimenziju pa ove četiri pesme, bez nekog odstupanja od centralne formule, lepo procure. A treba ceniti bend koji uspeva da u svoj logo elegantno udene kozje rogove:

https://exaversum.bandcamp.com/album/bestiarius

Ghost Cries su japanski simfonični black-death metal sastav i njihov treći album, Purgatorium je prvo što od njih čujem, a zvuči kao da sam bend slušao već mnogo puta. Ovo ne mislim u nekoj negativnoj konotaciji, da su Ghost Cries nešto nepodnošljivo neoriginalni or something, nego najpre da je njihova muzika očigledna kulminacija gomile uticaja koji su na kraju u sumi morali da daju ovakvu ploču. Ovde ima jednaka količina klasične muzike i saundtraka za Konamijeve igre iz devedesetih (poglavito iz Castlevania serijala), jednaka količina kiča i prefinjene kompozitorske veštine, jednaka količina tehničkih kvaliteta i jedne časne estetske naivnosti da u konalnici da skoro diealnu kombinaciju koja, ako ste JA ne može da ne bude simpatična. E, sad, vi, statistički gledano, verovatno niste ja, ali poslušajte, ovo je vrlo dobra ploča:

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/purgatorium

Morgul Blade iz Filadelfije uprkos imidžu ,,normalnih" hevi metalaca moram da klasifikujem kao ,,blackened heavy metal" s obzirom na vokalni stil gitariste, klavijaturiste i pevača Klaufa. No, nije samo stvar do pevanja. Debi album, Fell Sorcery Abounds i pored toga što se oslanja na dosta tehnika i ideja iz klasičnog heavy metal jelovnika, pa i power metal sfere, ima jednu sirovost i svedenost koje su tipičnije za ekstremne podžanrove pa je ovo, mislim, srećno srednje rešenje između blek i hevi metala za jako širok spektar andergraund publike. Pogotovo ako, jelte, voli Tolkina:

https://morgulblade.bandcamp.com/album/fell-sorcery-abounds

Negura Bunget u konačno izbacili svoj poslednji, posthumni album, Zău. Naravno, materijal je delom snimljen još za života prerano preminulog bubnjara Gabriela Mafe i bendu je trebalo četiri godine da sve to dovrši i da odluči da se album ipak objavi. Dobro je da jeste jer, iako ja istorijski ne marim previše za ovaj legendarni rumunski bend, Zău defnitivno odiše otmenošću i ambicijom, nudeći dugačke, meditativne pesme i gotovo ambijentalni zvuk:

https://negura-bunget.bandcamp.com/album/z-u

Dvojac iz Arizone Edicule o sebi govori kao o transcendentnom blek metal sastavu iz goruće pustinjske noći i sve to zvuči kao da nam se nameštaju na penal kad pustimo muziku a ono neka dva gubitnika udaraju po kantama u šupi, međutim EP Apotheosis je zapravo lep. Ovo jeste blek metal, jeste onako, filozofski zamišljen i sasvim je solidno napisan. Melodičnije nego što ja možda načelno volim, ali dovoljno svedeno i usredsređeno da mi ne smeta previše:

https://edicule.bandcamp.com/album/apotheosis

Godhead Machinery nisu postali ništa manje ambiciozni na trećem albumu, Monotheistic Enslavement i ovo je i dalje dosta avangardni ali i srazmerno prijemčivi black-death metal sa neveselom atmosferom i meditativnim elementima, ali i sa puno dobre svirke pa i prostora da se tu osete i druge emocije sem očaja. Godhead Machinery ne sviraju ni blizu ,,klasičnog" švedskog blek metala ali ovoj sceni dodaju prekopotrebnu dozu osobenosti i karaktera:

https://godheadmachinery.bandcamp.com/album/monotheistic-enslavement

Novi EP kanadskih Ossuaire zove se Triumvirate, traje solidnih pola sata i donosi još njihovog opako distorziranog ali prijatno melodičnog i časno sviranog blek metala. Bend je već ozbiljno izgradio svoj zvuk na prethodnim izdanjima i ovo je sada na neki način i neobaveznije postavljeno, sa energijom koja je radosna i razuzdana a da pesme zbog toga ne deluju prostije ili pliće. Vrlo lepo.

https://youtu.be/ogPzRLJNo-E

Od istog izdavača, Sepulchral Productions stiže i odlični split Opus Blasphematum bendova Délétère i Sarkrista. Kanađani Délétère sviraju sjajan, melodičan ali dovoljno sirov blek metal u koji se odlično uklapaju klavijature i ovo je lepo napisano i kvalitetno producirano za relaksirano slušanje sa apetitom. Njemački Sarkrista je takođe melodičan i vrlo disciplinovan i uredan u svirci i zvuku, pa je ovo fino zaokruženo i vrlo preporučljivo izdanje a i omot mu je, priznajmo, izuzetan:

https://youtu.be/8ehB17QhpSY

Počeli smo sa The Temple a završićemo blek metal sekciju sa Temple of Evil. Ovo je kiparski okultni blek metal sastav čiji drugi album, Apolytrosis nudi sve što vam treba za kraj Novembra: mračne a zavodljive melodije, puno atmosfere ali i poštenu, oštru i napadačku svirku. Prilično hipnotička i raznovrsna ploča a koja ne gubi iz vida svoj glavni cilj i estetsku srž:

https://templeofevil.bandcamp.com/album/apolytrosis

Prelazimo na stoner, doom, psihodeliju i sludge. Stoned Karma je snimila novi album, i Tales of the Damned je vidno profitirao od šestomesečnog perioda koji je prošao od prethodnog albuma. Nije Stoned Karma ovde ništa fundamentalno promenila u zvuku, i dalje pričamo o sporom, hipnotičkom i nežnom instrumentalnom psihodeličnom roku ali su pesme ovde za nijansu prorađenije, sa nešto više dubine. Ne kažem da meni njihova dosadašnja izdanja koja su se oslanjala prevashodno na gruv nisu prijala, jesu, ali ovde je sjajno videti da pored gruva bend uspeva da unese i neke druge ideje i da one spektakularno rade (na primer flauta u Age of Redemption). Vrlo relaksirajuće i prijatno a opet ne plitko i bez značenja:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/tales-of-the-damned

You Cannot Be Saved je naziv prvog albuma trija Merlock iz Vašingtona i meni to lepo zvuči. Ovo je spori, atmosferični ali i psihodelični stoner metal, koji dobro pazi da ne udara iz sve snage sve vreme pa tu ima dobre dinamike i svakojakih raspoloženja. Bend je za ovaj album snimio pesme sa prva dva demoa ali se sve to spakovalo tokom jedne večeri, uživo, pa sve zvuči vrlo sirovo i autentično. Ima štofa!

https://merlock.bandcamp.com/album/you-cannot-be-saved

Temptations Wings iz Sjeverne Karoline sviraju tvrd, glasan, vrlo metaliziran ali gruverski stoner rok, možda slično nekim od bendova koji snimaju za Ripple Music. Album Marauders of the Killing Moon nije izašao za tu kalifornijsku etiketu već za Electric Talon Records iz Filadelfije, ali, bez brige, muzika na njemu je kvalitetna. Ako volite tu kombinaciju sabatovskog gruva i razrađenijih hevimetal melodija, sve energično a disciplinovano, Temptations Wings su apsolutna preporuka sa pesmama koje su distinktne i interesantne svaka za sebe. Plus, Altar of Sabbath je toliko slatka posveta Black Sabbath da ja ne mogu da skinem osmeh sa lica:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/temptations-wings-marauders-of-the-killing-moon

Trippelgänger je sjajno ime za bend a ova ekipa iz Aalborga u Danskoj pritom i svira vrlo prijemčiv stoner rok. EP First Trip koji im je i pravo ,,pravo" izdanje ima tri pesme odličnih gitara (solaže su sjajne), ubedljivog pevanja i generalno odličnog stonerskog gruva spakovanog u pažljivo napisane kompozicije tako da se sačuva organski, džemerski senzibilitet a da pričamo o punokrvnim aranžmanima. Veoma impresivno i više nego vredno ta skromna 3,33 Evra koliko ljudi traže za ovaj materijal:

https://trippelganger.bandcamp.com/album/first-trip

Skoro tri sata finog, sporog i raznovrsnog doom metala nudi inicijativa Sabbra Cadabra iz Buenos Airesa na kompilaciji The Last Witch (Compilado Doom Metal 2021). Ovde za pare koje sami odredite možete da se upoznate sa gomilom nepoznatih južnoameričkih bendova, ali im podršku daju i neka jača imena o kojima sam ja ovde već pisao u pozitivnoj konotaciji, poput Void Tripper, Black Spell i Lucifer's Children. Mnogo dobre i tripozne muzike na ovoj kompilaciji, obavezno slušanje:

https://sabbracadabra.bandcamp.com/album/the-last-witch-compilado-doom-metal-2021

High Fighter iz Hamburga su solidan, čvrst sludge-stoner sastav sa jakim, energičnim gitarama i pevačicom koja ostavlja jako moćan utisak. Živi album, Live at WDR Rockpalast dolazi posle dva studijska albuma i predstavlja High Fighter u odličnom svetlu, sa raznovrnsim pesmama i kvalitetnom svirkom. Iako sve u bendu valja, pevačica Mona Miluski najviše upada u uho sa svojim autoritativnim šetanjem između melodičnog, gotovo brajanmolkovskog napeva i demonskog vrištanja. Udarački:

https://highfighter.bandcamp.com/album/live-at-wdr-rockpalast

Kad se bend zove Blunt, znate na čemu ste i pre prvog takta. Closure, novi EP ove ekipe iz Ilinoisa ima četiri pesme teških, nadrogiranih rifova, sporog, teškog ritma i psihodeličnih vokala, baš kako i treba i mada Blunt ne otkrivaju bogznašta novo u orbiti stoner i sludge metala, i ovo staro što su otkrili je sasvim solidno:

https://blunt420.bandcamp.com/album/closure

Ali zato su Delos Dillerz iz Jekaterinburga bili vrlo prijatno iznenađenje. Njihov EP, Healing Madness ima tri pesme koje krasi stonerska težina i žestina, ali koje imaju i dosta tog nekog '90s alternative rock šmeka a koji mi je iz nekog razloga prijao. Žena koja ovo peva je IZVRSNA a ni ostatak benda nije rđav i biće zanimljivo videti kako će ovaj bend da evoluira:

https://delosdillerz.bandcamp.com/album/healing-madness

Prelazimo na thrash metal, hardcore, grindcore, death metal i te načelno brze žanrove. Pursuit iz Severne Dakote zvuče odlično na živom EP-ju Live at 14:59 Studios. Ovo je moćan, moderan, rifaški thrash metal sa žestinom i tvrdoćom kakve se samo poželeti mogu a opet i sa dovoljnom količinom rada i promišljanja u domenu komponovanja da se sve ne svede samo na površne elemente. Odličan zvuk (ipak je ovo snimano u studiju) i generalno odlično predstavljanje benda koje me je ostavilo gladnim za još:

https://pursuit-thrash-fargo.bandcamp.com/album/live-at-14-59-studios

Česi Deviance nisu možda skroz moja šolja mleka od soje sa kakaom s obzirom da je njihov thrash metal bliži srednjem nego brzom tempu, ali debi album, Freeze, Obey je sasvim solidna ploča tehnički kvalitetnog i dobro napisanog thrash metala. Jeste, tačno je da se bend uglavnom drži srednjetempaške brzine ali se makar trudi oko rifova i aranžmana, ima odličnu produkciju a pevanje zvuči sasvim dobro. Utoliko, ovo je vrlo ugodan thrash produkt sa dovoljno raznovrsnim temama i pesmama da se lepo i časno posluša:

https://deviance.bandcamp.com/album/freeze-obey

Kolumbijski Stomp Roller svoj EP Ritual& Radical pripremaju za iduću godinu ali se već može slušati i kupiti na Bandcampu. I ovo vredi. Bend sebe stavlja negde između groove i sludge metal rešenja ali je žestina i brzina sa kojom se ovo svira dovoljna da ih ja spakujem uz thrash metal bendove. Produkcija je daleko od upeglane i kvalitetne ali sludge metal ne bi bio to što jeste da juri tu vrstu kvaliteta. Energija, žestina, dinamičnost, to su kvaliteti ovog trija pa preporučujem glasno slušanje:

https://stomproller.bandcamp.com/album/ritual-radical

Metal On Metal Records su ponovo izbacili masu izdanja odjednom i sva zvuče sjajno ali se na Bandcampu može čuti samo po par pesama a ne i čitavi albumi. Frustrirajuće! No, kako je drugi album finskih trešera Home Style Surgery pušten i na Jutjub, ovde sam da kažem da je Brain Drill Poetry još malo pa remek delo. Ovo je thrash metal koji je i melodičan i progresivan, sa stalno iznenađujućim, svežim idejama, a da je sva ta raskoš spakovana u muziku koja nepretenciozno čuka iz sve snage i ide napred velikom brzinom. Volim brze pesme a Home Style Surgery ih rade izvrsno, pišući album pun odličnih pesama i sjajne produkcije. Treš or bi trešd, sestre i braćo:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/home-style-surgery-brain-drill-poetry

https://youtu.be/KR_qKuDwMpI

Britanski jednočlani melodični death/ prog metal bend Shadow Mantra je izbacio vrlo solidan novi EP, Masks. Steve M koji sve ovo piše i svira je sa godinama stekao ne samo veštinu u prstima već i izgradio identitet i ovo su odlične pesme sa onom formom progresivne svirke koja ne udara akcenat na instrumentalističke egzibicije nego na promišljeno komponovane i aranžmane. Plus, sve ovo ima vrlo solidan zvuk. Impresioniran sam:

https://shadowmantra.bandcamp.com/album/masks

Dynasties of Decay je drugi album portugalskih Hellspike i još jedno od izdanja Metal on Metal Records koje moram da jurim po Jutjubu da bih ga čuo jer izdavač pušta samo nekoliko pesmaa na Bandcampu. Elem, ovo je melodičan i energičan speed metal zvuk sa dosta klasičnog heavy programa u svojim rifovima i aranžmanima. Prijatno i starinski, pomalo i retro, čisto producirano i prijemčivo:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/hellspike-dynasties-of-decay

https://youtu.be/wLmwiDIKSx4

Chaos Century i Demonslaught 666 su dva kineska speed/ thrash benda koja siraju iz srca i bez kalkulacija. Split EP Raven and the slaughterer koji je izdao pekinški Dying Arts Productions je stoga ploča za pravu raju, sa sve blagim disonancama, rokerkim rifovima, vrištavim vokalima i obradama Motorheada i Hellrippera. Dying Art cepa previsoke cene za svoja izdanja, ali ovaj EP donosi puno radosti u svaku domaćinsku kuću:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/raven-and-the-slaughterer

Za još sirovog speed metala, tu je jednolčani ruski projekat Arcaneblaze, a čiji debi album, Conjure Mysticism and Goblet of Eternal Fire donosi svu rokersku, pankersku i šmekerski-metalsku gnusobu koju očekujete i priželjkujete od ovakve muzike. Ovo je sklopljeno od jednostavnih a zaraznih rifova, prostih, a ubedljivih ritmova i urlatorskog pevanja i mada Arcaneblaze ima još hleba da se najede dok ne dostigne Hellrippere i Butchere našeg doba, ovo je vrlo prijatan album koji isporučuje baš ono što obećava:

https://arcaneblaze.bandcamp.com/album/conjure-mysticism-and-goblet-of-eternal-fire

No, apsolutni trijumf blackened speeda dobijamo na debi albumu švedskih Eternal Evil koji se zove The Warriors Awakening Brings the Unholy Slaughter i ima veoma konanovski omot. A muzika, jelte, vozi napred bez mnogo bezbednosnih protokola, brzo, neodgovorno i zaneseno. Mislim, naravno, ovo je izuzetno disciplinovano odsvirano i kvlaitetno snimljeno, ali Eternal Evil imaju sirovost i jednostavnost koji zvuče autentično, a kad se na to dodaju i UBITAČNI rifovi, krvoločne solaže i odličan, promukao vokal, ovo je ploča vrlo blizu statusa remek dela.

https://eternalevil.bandcamp.com/album/the-warriors-awakening-brings-the-unholy-slaughter

Za ljubitelje klasičnog Bay Area Thrash zvuka, Death Angel su izbacili živi album, The Bastard Tracks i, pa, ovo ima čak sedamnaest pesama kvalitetne svirke koja i posle više od trideset godina zvuči ispravno i uverljivo. Death Angel su uvek bili jedna od najcenjenijih grupa svoje generacije i The Bastard Tracks potvrđuje njihov visoki kvalitet i vrednost njihovih pesama:

https://www.youtube.com/watch?v=p-ecqBiz9Kc&list=OLAK5uy_nSYrPnu4pooDNYozLEzgHxUDj8OzT-RSs

Midwich Cuckoos su u suštini pank bend koji je nastao prvo pisanjem pesama pa onda okupljanjem benda, a ta postava, reklo bi se, još uvek ima dosta fluidnu formu. Prvi album, Death or Glory izlazi prvo u formi EP-jeva, Death i Glory, od kojih je prvi, Death upravo izašao i, pa, ovo je vrlo prijatan, modern pank-metal koji će se i jednoj i drugoj publici dopasti jer je u pitanju bezobrazna, visokoenergetska muzika. Nazvani po romanu Johna Wyndhama, Midwich Cuckoos su muzički mnogo jednostavniji od svog koncepta, ali ne prosti već efektni i zabavni:

https://onslaughtmusic.bandcamp.com/album/death

Kad smo već kod panka, Dishell imaju najmanje originalno ime svih vremena i mada njihova muzika nije DIREKTNA imtiacija Dischargea, album Teutonic Beat jeste D-beat hardcore, ali sa dovolno prljavštine, težine i žestine da bude zadovoljna i pank i metal publika. Ovi Poljaci sebe opisuju kao sudar Anti-Cimex i Celtic Frost što je sasvim korektno ako prihvatimo da se Celtic Frost ovde nalaze pre svega u podtekstu a umesto njih na bini praše Motorhead. Svjedno, zabavan album za D-beat ovisnike. A ima nas:

https://dishell.bandcamp.com/album/teutonic-beat

Britanci Sentience u spisku članova svog benda pored svakog imena dodaju i željene zamenice a što nas podseća koja je godina i da veganski metalkor bendovi danas imaju više dimenzija svesnosti od onih iz našeg vremena. Elem, Promo '21 ima samo dve propisne pesme, ostalo su interludiji sa političkim govorima o političkim prestupima Zapada i kako ih poništiti, ali muzika, kad je ima, je odlična, dajući nam vrištav, haotični hardkor, ali uz odličan zvuk i solidnu disciplinu. Kvintet vrlo dobro svira i biće zanimljivo čuti neko propisno izdanje, a ovo se daje po ceni od koliko date:

https://sentiencehc.bandcamp.com/album/promo-21

Zanimljivo je da Grayshape iz Baltimora insistiraju da je njihova muzika post hardcore iako je ovo u suštini hardcore thrash sa malo simpatičnih izlazaka iz trešerske forme kroz nešto melodičnije crtice i nešto disonantnih momenata. No, kako god je zvali, muzika na albumu Good Culture je odlični, metalizirani, sjajno napisani, udarački ekstrapolirani pank rok sa vrištavim vokalom i sjajnim zvukom. Mislim, slušajte tu gitaru, SLUŠAJTE JE! Velika preporuka:

https://grayshape.bandcamp.com/album/good-culture-3

Ghosthookers iz Teksasa trinaest godina posle prvog EP-ja snimili su tri nove pesme kvalitetnog i zaraznog pank roka sa metal elementima. Rabies Angel je raznovrsna ali u suštini uverljivo rokerska ploča kakvu vredi celu puštati na žurkama čak i ako ste na toj žurci jedini učesnik. Moćno, ubedljivo i nadam se da signalizira početak dinamičnije diskografske aktivnosti za ovaj sastav:

https://ghosthookers-rock.bandcamp.com/album/rabies-angel-ep

Since We Were Kids su – skatecore bend kao iz vaše i naše mladosti. Singl Grind ima dve izvrsne pesme melodičnog a opet rokerskog hardcore thrash zvuka koji čak i mene koji nikada nisam stao na skejt žestoko inspirišu. Samo dolar a OVOLIKO sreće!

https://irishvoodoorecords.bandcamp.com/album/grind

Abusive Fisherman su ukrajinski bend koji na albumu Вижу Тебя Насквозь ima čak 24 pesme koje se šetaju između panka, metala, hip-hopa i sve to sa jednom izraženom eksperimentalnom crtom. Ovo nije napaljen, ekstrovertan zvuk za mlade, nego prilično cerebralna, ali kvalitetna muzika koja nije prestala da me iznenađuje do poslednje pesme. A povremeno je i sasvim napaljeno i razbijački u pesmama koje su praktično deathgrind. Veoma vredno slušanja a i košta samo dva dolara da se kupi. Sjajno!

https://abusivefisherman.bandcamp.com/album/i-see-right-through-you

End Means su siledžijski metalizirani hardcore sa slemovima iz San Antonija i ovo je za Teksas možda i karakteristična mačo muzika koja je ipak dovoljno suptilna za moje potrebe da lepo poslušam EP Vision Tinted Red. Veliki deo zabave je u užasno dobrom zvuku gitare i slem rifovima koje ona nemilice sipa pa sam ja ovde klimao glavom sa dementnim odobravanjem:

https://endmeans.bandcamp.com/album/vision-tinted-red

Violent Majority iz Masačusetsa krvnički zakivaju na svom debi albumu We Are Not In This Together. Ovo je razgnevljen, moćan, odlično odsviran grindcore/ powerviolence sa kvalitetnom studijskom produkcijom i pesmama koje ni ne dosežu dva minuta. Disonance između žestokih rifova, brz tempo ali i tvrdi metal zvuk celom ovom izdanju daju ukus urgentnosti i brutalnosti koji jako prija.

https://violentmajority.bandcamp.com/album/we-are-not-in-this-together
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 27-11-2021, 13:57:51

Za još ubistvenog grindcorea idemo u Džakartu. Prefrontal Cortex na svoj demo, Raw Demo 2021 pakuju devet pesama od kojih samo tri traju duže od minut a ni jedna ne dobacuje do dva. Ovo je sirov i relativno lo-fi ali bend ima zanat u rukama, ima stav, atmosferu i umeće da pesme i pored kratkoće ne budu samo gnevni izbljuvci već karakteran, zabavan old school grindcore.

https://prefrontalcortex.bandcamp.com/album/raw-demo-2021-2

Unhinge iz Nju Džersija sebe opisuju kao blackened grindcore ali ovo je ipak samo grindcore, mada odličan. Kratke pesme, superbrza svirka, žestina, ali i ozbiljnost u izrazu, sve to krasi njihov EP Abyss of Shit koji me je dobrano protresao i zainteresovao da bend pratim i nadalje. Probajte:

https://unhingegrind.bandcamp.com/album/abyss-of-shit

Ove nedelje brazilski jednočlani grindcore projekat Agamenon Project ima split sa krastpank bendom Crüeldäde. Crüeldäde su jako sirovi i zvuče kao da su snimani u podrumu u Sloveniji, cirka 1985. godine, ali nije da nemaju šarma. Ovo je surovi pank-hardkor po receptima starih majstora i ja sam na neki način i oduševljen što ovako sirovu muziku i danas neko pravi i snima. Agamenon project zvuči oštro, skoncentrisano i ubitačno u četiri fine grindcore pesme. Plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/35-21-agamenon-project-x-cr-eld-de

Za sličan lo-fi grindcore ugođaj i po sličnoj ceni dobijate i split grčkih Corrodent i slovenačkih Slund. Ko nije svoj ukus tesao slušajući kasetne splitove i kompilacije devedesetih možda neće u ovome znati da uživa baš na prvi ugriz, ali uz malo dobre volje i istrajnosti, lepota se nađe i u ovom kršu i lomu. Samo udrite, braćo:

https://corrodent.bandcamp.com/album/split-w-slund
https://slund.bandcamp.com/album/split-w-corrodent

No, split EP pod nazivom Split/ EP bendova Bestial Tongues i Blemish je podsećanje da grindcore ne mora da bude lo-fi i primitivan da bi ostvario svoju misiju muzičke anihiliacije. Izašao za Frozen Screams Imprint, a koji je i izdavač i fanzin sa Long Ajlenda, ovo je odličan primer tehnički kvalitetnog a i dalje niskobudžetnog grindcorea koji osvaja ne primitivnošću i zlovoljom već preciznošću i, pa, dobro, zlovoljom. Zakivački, mučno, moćno, a jedino što digitalne daunloude morate da kupite od bendova:

https://frozenscreamsimprint.com/album/split-ep

Nikada nisam bio preteran ljubitelj hi-end grindcore zvuka projekta Lock Up iako su u njemu uvek svirali ljudi koje volim. Stvari se ne menjaju preterano ni sa novim albumom, The Dregs Of Hades. Novost je da pored Kevina Sharpa iz Brutal Truth koji od 2014. godine zamenjuje Tomasa Lindberga na vokalima, ovde peva i, pa, Tomas Lindberg. Bend, dakle, sada ima dva pevača i mada to ne menja dramatično njihov zvuk, lepo je čuti Lindberga ponovo (iako smo ga ove godine čuli na već dva albuma, jedan od njih prošle ili pretprošle nedelje). Muzički, Embury se i dalje drži vrlo generičkog deathgrind zvuka koji je tehnički impresivan ali i dalje nema baš previše duše, no, sluša se to bez mnogo muke ako ne tražite neke dubine:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/the-dregs-of-hades-2
https://youtu.be/j7Q5wmDwWCo

Decerebration su kvebečki bend koji je, barem tako piše na njihovom Bandcampu, definisao death metal zvuk scene ne samo u Kvebeku već i u Kanadi tokom devedesetih. Ja se naravno tog benda ne sećam, ali valjda je u redu jer nisam Kanađanin. Elem, bend se reaktivirao u toku prošle decenije a novi album, Follow the Scars je ,,povratak klasičnom old school zvuku" i, pa, odličan je. Ovo jeste old school ali zvuči vrlo prirodno i prijatno sa puno lepih rifova ali i sasvim pristojnim koketiranjima sa melodičnošću (slušajte naslovnu pesmu) i puno gruva. Odlična produkcija i kvalitetna svirka, prijatno iznenađenje za početak Decembra.

https://decerebration.bandcamp.com/album/follow-the-scars

Palsied iz Nju Džersija je jednočlani death metal bend koji me je šarmirao svojim EP-jem Certain Death Austerities. Da se razumemo, ovo bi i devedesetih, na koje se jako oslanja, bilo vrlo andergraund i ni tada nešto inovativno, ali, da ne tražimo previše od života, dopada mi se iskrenost, strast i žestina sa kojom se ovaj vrlo klasično-zvučeći materijal izvodi.

https://palsied.bandcamp.com/album/certain-death-austerities

Gourmand nije baš intuitivno ime za death metal bend ali ova ekipa iz Kanzas sitija svira zapravo simpatičan, malčice progresivan death metal pa je EP To Bring To Nothing kolekcija tri pesme zanimljivih tema i promišljenih aranžmana. Ovo je još jedno podsećanje da death metal može da bude sofisticiran i kompleksan a da ne izgubi ništa od svoje agresivnosti i hermetičnosti. Vrlo dobro:

https://gourmandofficial.bandcamp.com/album/to-bring-to-nothing

In Command u principu sviraju melodični death metal ali na istoimenom demou ima i dosta metalcore elemenata pa i malo klasičnog heavy zvuka. Raznovrsnost pesama i vrlo dobra produkcija su me privukli i naterali da ovo poslušam pažljivije i mada In Command nisu generalno stil koji bih ja slušao, ovde ima dosta simpatičnih momenata i vredi da se čuje. Podrazumeva se da sami birate cenu:

https://incommand.bandcamp.com/album/in-command

Poljaci Depravity na svom drugom EP-ju, End of Games (a kojim, valjda, sa par meseci zakašnjenja, proglašavaju zatvaranje Olimpijskih igara?), nude odlično produciran, vrlo sazreli black death metal sa tehničkim ambicijama. Ove četiri pesme nude i mnogo muzike i mnogo atmosfere, i kvalitetan zvuk i jednu neumoljivu agresivnost koja ipak nije monotona i ume da uzme mnoge forme. Vrlo sam zadovoljan:

https://depravity-official.bandcamp.com/album/end-of-games

Rusi Splatterums kažu za sebe da sviraju Splatter Metal, a tako im se zove i novi EP, mada je u pitanju samo gruverski death metal. Ali simpatičan. Ovo je melodično, onako, za ples i piće, ali nije trivijalno i glupo i od groove metala uzima samo koliko trerba da death metal osnova bude prijateljska za slušaoca koji nije baš onaj najbolesniji death metalac. Lepo je:

https://splatterums.bandcamp.com/album/splatter-metal-ep-2021

Losanđeleski Teeth na novom EP-ju, Finite ubijaju iz sve snage. Njihov brend mračnog, disonantnog death metala je na ovom izdanju vrlo efikasan, tehnički precizan ali sa mnogo doom atmosfere po kojoj je ovaj sastav i poznat. Odlična produkcija, ekstremno agresivne ali karakterne pesme, odlična ploča:

https://teethband.bandcamp.com/album/finite

Šveđani Abscession nude granitno tvrd, disciplinovan ali prijatan (švedski) old school death metal na svom drugom albumu, Rot of Ages. Nema ovde nekih velikih novih ideja niti truda da se odmakne predaleko od predložaka starih nekoliko decenija, ali Rot of Ages je energična, rifaška a opet dovoljno melodična ploča metala uz koji se šutira i neartikulisano urla u masi. Refleksije i filozofiju valja tražiti drugde, no ako vam je prevashodno do zabave i metal provoda, Abscession je nude u izobilju:

https://abscession.bandcamp.com/album/rot-of-ages

Austrijski Adiant u principu nisu moj zvuk, ali ova mešovita muško-ženska ekipa ima taman toliko preterivanja u svojoj kombinaciji melodičnog, prijateljskog death metala i operskog simfo-metala da je meni to sa prave strane ograde. Debi album Killing Dreams je lepo produciran i muzički svakako preslađen za moj ukus ali komponenta na kojoj on počiva je svakako izvrsni sopran Patricie Gschier koji oživljava sve aranžmane i pesmama daje upečatljiv, snažan identitet. Slatko je:

https://adiant.bandcamp.com/album/killing-dreams

Kanađani Devastator su osnovani 1990. godine, snimali demo snimke devedesetih, prvi album izbacili tek 2008. godine a onda 2013. godine stali. Fight or Die je novi album i iako je ovo na prvi pogled samo osrednji srednjetempaški death thrash metal, muzika zapravo ide značajno šire, trudeći se da ugodi idiosinkrazijama svojih autora i da se ne vezuje preusko za žanr. Ovo je i dalje srednjetempaški deaththrash, hoću da kažem, ali sa osobenim idejama i dosta hardrokerskih elemenata. Ne radi sve, kako ja to obično kažem, ali dosta toga na ovom albumu zapravo radi i vredi ga poslušati:

https://devastator1.bandcamp.com/album/fight-or-die

Takođe kanadski Martial Barrage nema mnogo ambicija da svoj žanrovski izraz sad nešto preterano obogaćuje. Njihov album, Agents of the Wolf Age, drugi, a šesnaest godina nakon prvog, je žestoki, nadrkani deathgrind. No, Martial Barrage su ovi ploču pravili duže od deceniju i po pa se i pored vernosti žanru čuje dosta osobenih ideja i ova brutalna muzika zapravo ima dodatne dimenzije pored te brutalnosti. Da je malo lepše producirano, ovo bi privuklo pažnju raznih metal influencera, ali i ovako vredi da se odvoji vreme da se posluša na ime tog spoja sirovosti, brutalnosti i ekscentrične eksperimentacije:

https://martialbarrage.bandcamp.com/album/agents-of-the-wolf-age

Citadel iz Nju Džersija je jednočlani progresivni death metal projekat sa malo black metal elemenata i That Which Haunts the Dead, debi album ovog projekta je možda na granici kvaliteta zvuka koji sam spreman da slušam, ali je muzički interesantan i ima puno ideja i kvalitetne svirke. Ameer Aljallad je sve ovo napisao, odsvirao i producirao pa već za to ide ogromna pohvala, mada je zvuk, kako rekoh, skoro aktivno neprijateljski nastrojen prema mojim ušima. Ali kada se uši na to naviknu, ovo je i melodičan death metal sa puno duše i energije:

https://citadelband.bandcamp.com/album/that-which-haunts-the-dead

E, pa baš mi je falilo malo kvalitetnog indonežanskog slema da plaknem uši. I dobio sam ga sa prvim albumom dua Perveration koji čine dva momka sa Istočne Jave. Indonežanski brutalni death metal/ slamming death metal često ume da u svojoj brutalnosti i hermetičnosti ode tako daleko da se izgubi svaka distinkcija između pesama i sve se svede na puku teksturu pa sam sa velikim odobravanjem slušao Perversion in Manifest Disease koji ima odličnu produkciju i pesme napisane tako da, naravno, imate sav taj slemerski fokus na tupoj brutalnosti, ali da se rifovi čuju, i tvore smislene celine. Obično kažem da je dobar slamming death metal istovremeno i brutalan ali i gruvi i seksi i Perveration odlično potvrđuju ovo pravilo (uključujući postmortem ejakulaciju na omotu). Ovo nije muzika ni za koga sem za tvrdokorne ljubitelje slema, naravno, ali i među njima ima onih sa boljim i lošijim ukusom. Perversion in Manifest Disease uprkos imenu apsolutno bira publiku među onom sofisticiranijom, nudeći pesmu za pesmom neljudskog zakivanja i gaženja a da je sve to na kraju nekako eksttaično i lepo. Divni ljudi, divan album:

https://perveration.bandcamp.com/album/perversion-in-manifest-disease

Pravo je zadovoljstvo čuti novi Encenathrakh, nazvan Studio Album, iako ovo tehnički nije album nego EP a i bend sam naglašava da je snimljen uživo i da nije u pitanju novi studijski album. U svakom slučaju, ako volite potpuno razobručenu ekstremnu metal svirku koja nominalno spada u tech-death metal ali istovremeno uzima ogromnu količinu inspiracije od slobodne improvizacije, eksperimentalne muzike, No Wavea itd. – Studio Album je prava proslava i užitak. Encenathrakh su bend u kome su se sureli ljudi što već decenijama prave avangardnu muziku inspirisanu metalom pa ovde imamo Micka i Colina iz Krallice i Weasela Waltera, bubnjara (i multiinstrumentalistu) najpoznatijeg po životnom projektu The Flying Luttenbachers, a sa kojim sam se svojevremeno, biće uskoro dve decenije, neobavezno dopisivao i mogu iz prve ruke da potvrdim da je kul lik. Walter je izuzetan bubnjar i neko ko ekstremno ozbiljno shvata ideju spajanja free improva, avangarde i ekstremnog metala a Mick Barr je već donekle sličnu muziku radio sa Orthrelm pa je ovaj spoj ne samo prirodan već i ekstremno eksplozivan. Ovo jeste death metal, sa paklenim vokalima, blastbitovima i komprimovanim rifovima – dakle, ne uobičajeno slobodnije tumačenje kakvo se dobija kada avangardisti sviraju metal – ali Encenathrakh uspevaju da elemente brutalnog, tehničkog death metala spoje na načine koji su bliži free improv zvuku, kreirajući pesme koje imaju aranžmane i očigledno su ,,napisane" ali što pršte od anarhične improv energije. Sjajno!!!!!!!

https://encenathrakh.bandcamp.com/album/studio-album

Bludgeoned iz Vašingtona na debi EP-ju Summary Execution izvaljuju vrlo klasičan brutal death zvuk sa umrljanim vokalima, ali i sa disciplinovanom, kvalitetnom svirkom. Muzika je ovde dosta hermetična, distancirana, namerna da slušaoca otuđi a da mu u tom otuđenju pruži i nekakvu transcendenciju i ovo i pored slemerskih pasaža i neljudskih vokala nije tek plesni, zabavni brutal death, pa svakako vredi poslušati i ako imate prefineniji ukus:

https://youtu.be/ftAKfEymfu4

Nedelju mi je ulepšao drugi album finskih Concrete Winds, jedna apsolutno ubitačna ploča death metal pokolja i destruktivne radosti. Concrete Winds su još pre dve godine debi albumom pokazali kako može da se pravi muzika koja je konceptualno jednostavna a suštinski savršena i dajući tom debiju ime Primitive Force rekli sve što je potrebno. Drugi album se gramatički neispravno ali suštinski sasvim korektno zove Nerve Buctherer i donosi još uraganske, razjarene svirke koja zaobilazi klasična aranžmanska rešenja i fokusira se maltene isključivo na agresivnost i brzinu. Kod Concrete Winds ovaj pristup pali jer su ljudi u stanju da napišu izuzetno kvalitetne pesme koje taj ,,sve vreme svom snagom" etos uobličuju u zanimljive, maštovite aranžmane a novi album uspeva da ima i dinamičniji mastering pa je i u tom pogledu ovo korak napred u odnosu na debi. Savršenstvo i da nije izašao novi Sunn0))) ovo bi bio album nedelje:

https://concretewinds.bandcamp.com/album/nerve-butcherer

Ovo je i nedelja u kojoj se neke klasične death metal grupe vraćaju novim albumima a nije preterano reći da se sa mnogo anticipacije iščekivao povratnički album klasičnih death progresivaca Cynic. Da bude jasno, Cynic je danas samo Paul Masvidal (plus bubnjar Matt Lynch) a što je nekako uvek i moralo da se tako završi pogotovo uzevši u obzir da su čak dva člana benda preminula u 2020. godini a da je Cynic po rečima jednog od njih – Seana Reinerta – još 2015. godine prestao sa radom. Elem, Masvidal je rešio da ime Cynic još uvek ima težinu i njihov tek četvrti album za više od trideset godina, Ascension Codes je koloplet njegovih kompozicija koje bi trebalo da prijaju svakom starom fanu a i da im osvoje i neke nove. Naravno, Cynic nikada nisu bili nešto naglašeno ,,death" metal bend i Ascension Codes je isto onoiko jazz rock koliko i progresivni death metal, sa melodičnom dispozicijom i puno prijatne naučnofantastične ikonografije. Album je naglašeno prijatan sa svemirsko-duhovnom tematkom koju podcrtavaju sintisajzeri i mekan zvuk gitara i mada su Cynic od početka koketirali sa egzotičnim religijskim i filozofskim konceptima, njihova muzika nikada pa ni sada nije upadala u new-age stereotipe. Nisam, da budem iskren, očekivao da će mi se ovaj album ovoliko dopasti, ali Masvidal i Lynch, iako nisu napravili nikaku radikalnu inovaciju u zvuku benda, naprosto prave vrlo dobre pesme sa vrlo dobrim shvatanjem koncepcije koja ih čini unikatnom pojavom u metal ekologiji pa apsolutno preporučujem ovaj album i ljudima koji inače ne bi slušali metal a kamoli death metal jer je njegova estetika daleko prevazišla ikakva metal ograničenja:

https://cyniconline.bandcamp.com/album/ascension-codes

A onda su i Hypocrisy novi album, Worship prvo pustili na Youtube, prenoseći uz premijeru albuma i njegovo (bukvalno) lansiranje u svemir. Mislim, death metal nikada nije bio ovako otmen, gospodo i dame. Ugledni švedski sastav zvuči sasvim zdravo i raspoloženo na prvom albumu posle osam godina (mada su u međuvremenu snimali svašta, dakle, nije bilo prave pauze) i ovo je sada već sasvim prepoznatljiva melodična i za death metal prijatno raznovrsna muzička ponuda koja ne beži od ekstremnog izraza ali voli da ga obogati svakojakim tematskim i estetskim sadržajem. Peter Tägtgren je, kako i očekujete, napravio kvalitetan zvuk za muziku koja treba da bude i preteća i prijemčiva i mada se meni svakako ne dopada sve što Hypocrisy rade na ovom albumu, takođe i mislim da je urađen pošteno i da vredi da se posluša:

https://youtu.be/uydkQnj8too

Prelazimo na zadnju sekciju u koju pored heavy metala klasične provinijencije ide i sve egzotično što ne znamo gde bismo. Recimo, već sam se malo zabrinio što Beastial Piglord nekoliko nedelja nije izdao novi album ali upravo nam je stigao Sludge Thing i sve je u najboljem redu. Čime hoću da kažem da je i muzika na albumu prilično dobra. Mnoga recentna Piglordova izdanja su bila podaleko od metala, roneći kroz dubine eksperimentalne muzike ali i iz naslova se da naslutiti da ovde ima više moćnih gitara i udaračkih ritmova. Srećom, eksperimentalna i psihodelična dimenzija muzike nije izgubljena pa je ovo dostatno metalizirano ali i dalje tripozno i veoma nepredvidivo. Po običaju plaćate koliko želite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/sludge-thing

Never Kenezzard iz Denvera ne samo da na omotu albuma The Long And Grinding Road imaju golu ženu a da je upitanju ukusna pa i umetnički intrigantna slika, nego je i muzika na tom albumu iznenađujuće dobra. Možda ne toliko iznenađujuće za poznavaoce lokalne scene ali ja sam bio zatečen ovim autoritativno napisanim i sjajno snimljenim primerkom tog nekog alternativnog metala koji ima elemente (post)hardkora i psihodelije, a uvek je u odličnom gruvu sa masom lepih gitarskih rešenja, melodija, solaža i, naravno rifčina. Moćna, dinamična ploča sa nekoliko jako ambicioznih kompozicija. Ne propustiti:

https://neverkenezzard.bandcamp.com/album/the-long-and-grinding-road

Impresioniran sam albumom Madman Theory istoimenog projekta u kome jedan čovek radi sve osim sviranja bubnjeva a drugi svira bubnjeve. Federico Delfino je iz Los Anđelesa i sudeći po ovom albumu EKSTREMNO je talentovan jer je u pitanju izuzetno napisana i producirana kolekcija radio-friendly heavy metal hitova koji prizivaju hair metal stileme osamdesetih ali ne zvuče anahrono niti retro, spajajući se sa modernijim zvukom. Album mi nije toliko blizak po pitanju ukusa i preferenci koliko sam zapanjen da ovaj čovek (i njegov saradnik) nemaju ugovor sa nekim ozbiljnim izdavačem jer ovaj nivo profesionalizma i kvaliteta ne čuje se često:

https://madmantheoryofficial.bandcamp.com/album/madman-theory

Ljubljanski SkyEye ima vrlo dopadljiv drugi album, Soldiers of Light koji smisleno unapređuje već prilično impresivnu muziku i produkciju debija od pre tri godine. Soldiers of Light se kreće na ugodnoj teritoriji između klasičnijeg heavy zvuka i nešto modernijih power i thrash ekstrapolacija, nudeći čvrst zvuk ali i melodičnost, solidan tempo, mošerske teme, snažan, čist vokal... Pesme su napisane umešno i mada ne osvajaju nekakvim prevelikim invencijama, ovo je vrlo prijatan, pokretački metal za svakoga ko voli da mlati glavom i treska nogama. Odlično:

https://youtu.be/iyCAvDeoAAQ

Vankuverski FireWölfe na svom trećem albumu, Conquer All Fear sviraju vrlo klasičan, vrlo prijatan, pomalo retro heavy metal u stilu Dokken, Icon ili Ratt. Ovo je dakle, na neki način severnoamerička verzija onog to se sviralo preko u Britaniji početkom osamdesetih, samo četiri decenije kasnije, uz kvalitetnu produkciju i jednu očiglednu posvećenost na strani Kanađana. Svirački i produkcijski je ovo jako dobro a pesme, ono što nemaju u domenu originalnosti, nadoknađuju razrađenošću ideja. Fino i prijatno:

https://firewolfe.bandcamp.com/album/conquer-all-fear

Brazilski jednočlani projekat Grey Wolf ima peti album i ako vam je nejasno kakva je na njemu muzika i pored naslova Cimmerian Hordes, moguće je da uopšte ne volite metal nego vam se samo dopadaju dugokosi muškarci. Fabio Paulinelli ne da nije dugokos nego brije glavu, ali to mu lepo stoji a album je pomalo lo-fi, ali srčan, epski heavy metal sa konanovskim senzibilitetom i puno generičkog ali iskreno sviranog rifaškog i melodičnog rada. Bilo bi zanimljivo jednom čuti sve ovo u izvođenju celog benda i mada bi produkcijski sigurno bilo bolje, izgubilo bi element autentičnog karaktera koji Paulinelli ubrizgava u svoje albume:

https://grey-wolf.bandcamp.com/album/cimmerian-hordes

Nemački Lynx sviraju starinski heavy metal/ hard rock sa jakim mirisom kasnih sedamdesetih i to meni na njihovom debi albumu simpatično zvuči. Watcher of Skies je daleko od savršene ploče, ima tu mnogo elemenata za kritikovati, od pevanja do miksa, ali bend ima vrlo lep, prijatan zvuk i mastering i dinamika u svirci u sadejstvu sa prijatnim, karakternim melodijama na kraju uspevaju da osvoje moje srce. Poslušajte:

https://youtu.be/WRmXDMrsoW4

Opera Diabolicus valjda spadaju u ovu sekciju s obzirom da ovde ima dosta epske heavy metal dimenzije, ali drugi album ovih Šveđana, Death on a Pale Horse zapravo je mnogo ambicioznije, progresivnije formatiran od tek sviranja epskog hevi metala. Ovo je teatralna, kompleskno napisana muzika koja iako nema ,,stvarni" operski zvuk apsolutno uleće u tu kategoriju muzike koja se sluša da biste ispratili narativ i saznali šta je bilo dalje. Kvalitetno napisano, perfektno odsvirano i otpevano, odlična produkcija, vrlo vredno slušanja:

https://youtu.be/5I2LruHgTZw

Nijemci Eternity's End su svakako suviše melodični i i power-progrsivni za moj ukus, ali nije da album Embers of War, njihov treći, nema u sebi kvaliteta koji mi pašu, od brzog tempa kojim pesme idu, preko kafanskih horskih refrena, pa do ponekog vrlo lepog rifa. Naravno skoro neprestana soliranja mi malo grebu uši ali takav je ovo stil i ovo je jedan častan i lepo produciran album melodičnog power metala sa speed metal srži. Solidno:

https://eternitysend.bandcamp.com/album/embers-of-war

Početak četvrtog albuma španskih Hitten je toliko klasičan da sam se ja namah raznežio. Triumph & Tragedy je, pokazuje se dalje, zaista klasičan heavy metal album koji uzima sve one poznate i prijatne ideje koje su ljudi kreirali osamdsetih godina prošlog veka i stavlja ih u modernu produkciju. Lepo to zvuči, ovo je prijatan, žestok, a melodičan, cheesy zvuk koji bi pre tri i po decenije harao top listama i imao mase oduševljenih glava sa minival frizurama kako se klate u gledalištu. Pevač Alex Panza ima vrlo lep – gotovo ženski – glas i odrađuje ogroman deo posla za zvuk benda ali svi članovi su vrlo dobri u onome što rade i Hitten dobija jake preporuke za svakog ko ne može da prežali što su se veličanstvene, veličanstveno kičaste osamdesete ikada završile:

https://youtu.be/mTJbOeNBe_g

Francuski Crystal Throne na istoimenom debi albumu isto nude melodičan, ali brz i žestok heavy metal. Ima ovde malo speed metal elemenata, svakako, ali muzika je izrazito melodična a produkcija izrazito čista pa je u pitanju ploča koja ima jedan naglašeno family-friendly zvuk. Ovo je epika zaista prilagođena svim uzrastima, cheesy i dobronamerna pa ako dete u vama i dalje živi, dopustite mu da posluša ovaj lepi album:

https://crystalthrone.bandcamp.com/album/crystal-throne

I za het-trik melodičnog, brzog metala dobrog raspoloženja, visokih vokala i pevajućih gitara tu su nam i Fortress iz Kalifronije koji na svom debi albumu, Don't Spare the Wicked imaju za nijansu više bad boy dispoziciju nego prethodna dva benda. I muzika je nešto raznovrsnija, iako se uglavnom drži cheesy heavy metala jakog tempa i naglašene melodičnosti ali ima tu malčice okultnih meditacija i bend servira lep i prijatan paket čvrste muzike i dovoljno živahne produkcije da ja budem više nego zadovoljan:

https://fortressofficial.bandcamp.com/album/dont-spare-the-wicked

Njemački Victory sviraju, u suštini, od 1973. godine, a pod ovim imenom još od 1984. pa im već za istrajnost valja dati palac na gore. Novi album, Gods of Tomorrow im je tek jedanaesti i, pa, dobar, je. Ovo je vrlo klasičan vrlo patiniran heavy metal kao da je i dalje 1984. godina i Victory tom starinskom zvuku daju vrlo dostojanstvenu formu. Mislim, svirka je perfektna, pevač Gianni Pontillo zvuči SAVRŠENO i ovo se bez mnogo napora umeće među klasične radove iz onog doba a koje su potpisali, recimo, Saxon, Krokus ili Whitesnake. Za matoru ekipu, svakako, ali ne kao čista vežba iz nostalgije, već i kao časna revitalizacija zvuka koji nije umro, samo je odspavao:

https://youtu.be/wJ2TyTi6a4Y

I Zakk Wylde je izbacio novi album sa svojim Black Label Society, nazvan Doom Crew Inc. i ovo je preko sat vremena klasičnog heavy zvuka sa southern groove komponentom koju očekujemo od Wyldea. Wylde je bio praktično čudo od deteta kada ga je Ozzy uzeo u bend pre toliko decenija i napravio je u među vremenu vrlo respektabilnu karijeru a Doom Crew Inc. je uprkos zaista predugačkoj minutaži i zvuku koji bi mogao da bude malo dinamičniji, još jedna časno urađena ploča u njegovom opusu:

https://blacklabelsocietyband.bandcamp.com/album/doom-crew-inc
https://youtu.be/q97AeM8wWW4

Ali i Deep Purple imaju novi album! Gillan i ekipa se BAŠ ne predaju iako su već u ozbiljnim godinama i sahranili su velikog Jona Lorda pre skoro čitave decenije, pa tako posle prošlogodišnjeg ,,pravog" albuma, Whoosh! stiže i Turning to Crime, kompilacija obrada nekih rok klasika. Ili makar pesama klasičnih rok izvođača. Turning to Crime nam pokazuje Purple kako se zabavljaju obrađujući Little Feat, Boba Segera, Cream, Yardbirdse, Fleetwood Mac i još pregršt sastava koji su im bili kolege u ono vreme, uspevajući da dokače i Raya Charlesa i Love pa i Zeppeline u prolazu. I mislim, da li ZAISTA treba da objašnjavam da kada bend nekih od najboljih muzičara u istoriji rokenrola obrađuje legende rokenrola, to bude dobro ili makar interesantno? Ne moram? Fino. Samo ću reći da Airey i Morse potpuno zavređuju svoje mesto u istoriji a tri ,,prava" člana benda i dalje pokazuju da su u dobroj formi. Slušajte:

https://youtu.be/eJpUNGaldCI

E, što se tiče tog albuma nedelje... Sunn0))) imaju odličan u suštini živi album, mada su svi njihovi albumi u suštini živi jer se sviraju odjednom. Metta, Benevolence BBC 6Music: Live On The Invitation Of Mary Anne Hobbs je, dakle, snimljen u BBC-jevom programu, u emisiji legendarne Mary Anne Hobbs i, pa, meni je ovo vrhunski. O'Malley, Anderson i ekipa (koju za ovu priliku čine i Tos Nieuwenhuizen, Anna von Hausswolff, Tim Midyett i Stephen Moore) kreiraju sat vremena vrlo slojevite, vrlo prijatne dron muzike koja, kreirana akustičnim i električnim instrumentima (uključujući moog sintisajzere, trombon i vokale) umesto hladnoćom i hermetičnom odbojnošću zrači toplinom i prijemčivošću. Jako retko imam prilike da ovako nešto kažem ali ovo je jako lepa ploča Sunn0))).

https://sunn.bandcamp.com/album/metta-benevolence-bbc-6music-live-on-the-invitation-of-mary-anne-hobbs

Meho Krljic · 04-12-2021, 11:55:45

Nadam se da ste se odgovorno ponašali tokom poslednjeg Bandcamp Friday događaja a koji se završio pre nekoliko sati, pošto znam... neke ljude... koji nisu uspeli da se iskontrolišu. Enivej, stiže kraj godine i mada dotok novih izdanja počinje da usporava, to se ove nedelje nije primetilo. Poslušajmo šta je od metala zaplamsalo u mom srcu tokom prethodne sedmice:

Blek metal! Sedmi album Poljaka Gurthang zvuči primereno tolkinovski. No, Hearts of the Hollow je mračna, hermetična interpretacija Tolkina kroz dugačke pesme koje kombinuju blek metal dekadenciju sa lepo odmerenim elementima doom metala. Sve je to primereno atmosferično i postavljeno u razrađene aranžmane, sa šaputavim vokalima i mističnim temama...

https://gurthang.bandcamp.com/album/hearts-of-the-hollow

Grčki Thyrathen ima sjajan debi album Thanatopsis snimljen posle čitave decenije rada benda. Ovaj kvartet iskusnih muzičara iz Atine podseća ovim materijalom na to koliko je grčki blek metal osoben, originalan i ozbiljan i pričamo o deset pesama koje imaju nepogrešivo helenski zvuk i senzibilitet sa višeslojnim, kompleksnim a karakternim kompozicijama i vrlo solidnom produkcijom. Sjajno:

https://thyrathen.bandcamp.com/album/thanatopsis

Kreationist je belgijski jednočlani projekat koji blek metal meša sa elektronikom i trip-hopom, a sve uz tematiku baziranu na Fin de Siecle periodu života i rada poznatih pariskih pesnika ove epohe. Prvi EP iz 2019. godine se zasnivao na Remboovoj poeziji dok je debi album, Dans L'Interminable baziran na Verlenu i ovo je vrlo lepa pa i prirodna kombinacija u kojoj se efikasno demonstrira srodnost dva tipa dekadencije razdvojena sa stotinak godina ali duhovno prilično bliska. Muzički, ovo je meditativno, melanholično i ozbiljno a pošto je izdavač I, Voidhanger, nema mnogo brige oko toga je li u pitanju zreo paket:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dans-linterminable

Treći album norveških Skaur zove se Reis te Haelvete (Putovanje, u, jelte, pakao) i ovo je pomalo i sumanuto napisana ploča pesama koje kao da simuliraju mentalno oboljenje, sa svojim čudnim aranžmanima i vokalima koji su gotovo van kontrole. Bend uspeva da napravi pedeset minuta muzike koja je konstantno iznenađujuća i mutirajuća i mada napor koji morate uložiti da u prividnom haosu nađete neki red može i da legitimno zamori – pa još ti psihotični vokali odozgo – ovo je impresivan primer blek metal progresive sa dobrom produkcijom i izraženim konceptom i vredi tog truda:

https://youtu.be/Qq3q5NykQQ4

Disfago iz Londona trpaju prljav, sirov, pankerski blackened thrash metal a za svoj novi album, drugi studijski, Under the Sign of the Raptor Claw kažu da je u pitanju ne samo konceptualna ploča nego i radio drama u isto vreme. Dobro. Mislim, nije BAŠ radio drama, ali jeste kolekcija teatralno izvedenih pesama primitivne, jednostavne ali vrlo prijemčive energije, presecana glumljenim interludijima. Kombinacija humora fokusiranog na dinosauruse i surovog blek-treš prebijanja neće biti po svačijem ukusu ali ima ovde dobre muzike dovoljno da čovek obrati pažnju:

https://disfago.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-raptor-claw

7th Winter Burial je grandiozno ime za ipak skromni EP američkog sastava Levitator. No, skromno ne znači i loše. Ovo je spori, atmosferični, prilično sirovi, onako, sludge metalu okrenuti blek metal koji bi se, imate utisak i raspao da pokušava da ide brže, ali ta njegova krhkost i fokusiranost na mučnu melanholiju su i njegovi aduti. Plaćate koliko želite:

https://levitator1.bandcamp.com/album/the-7th-winter-burial

Argentinski jednočlani projekat Noctem Aeternus ima novi EP, baziran na poemi Vilijema Blejka i My Spectre Around Me Night And Day, kako i očekujete od projekta koji objavljuje za Naturmacht Productions, pruža vrlo melanholičan ali ubedljiv blek metal za nežne, osećajne duše među nama. Ima, naravno, mnogo tog melodičnog i atmosferičnog metala u savremenoj ponudi ali Noctem Aeternus se svakako izdvaja ozbiljnošću pristupa i ove tri kompozicije su zapravo intro, autro i jedna propisna pesma, ali napisane odlično i sekvencirane tako da dobijete jedinstven muzički iskaz iz tri stava. Simpatično!

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day
https://noctemaeternus.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day

Za razliku od preovlađujućeg blek metal zvuka u Poljskoj, sastav Trupi Swąd iz katovica svira old school blek metal koji na momente ide i u sasvim retro poteze kao što je izvlačenje visokih flaseta na vokalu. Meni to odmah bude simpatično, naravno, a debi album, Nekromancja je primenjena primitivnost i ploča puna testerišućih gitara i uzvitlanih bubnjeva sa naslovima pesama kao što su Czarna Magia ili Kult Zła. Bend zvuči TAČNO onako kako zamišljate pa već znate da li vam se ovo dopada ili ne:

https://trupiswad666.bandcamp.com/album/nekromancja

Sirovine nikad dosta pa evo i drugog albuma meksičkih Necroroots. Revelations of the Unknown je zla, prljava ploča pržeće distorzije i ritualističkog senzibiliteta. Bend svakako, ume da uleti i u brz tempo i prikolje iz sve snage, ali album karakterišu pre svega brutalne srednjetempaške matrice i odvratno urlanje preko njih. Sve je vrlo old school i primitivno i krunisano obradom Gorgorothove Possessed by Satan, za svaki slučaj:

https://necroroots.bandcamp.com/album/revelations-of-the-unknown

I još sirovine donose Abaroth iz Masačusetsa, mada je muzika na njihovom EP-ju Dosed originalnija i osobenija. Bend ima već dva albuma iza sebe a Dosed je pokušaj, i to uspešan, spajanja hermetičnijeg, atmosferičnijeg blek metal zvuka sa malo heavy metal i heavy rock elemenata pa ovde ima jako lepih tema, rifova, solaža i atmosfera. A sve je dovoljno lo-fi i sirovo. Baš kako volimo:

https://abaroth.bandcamp.com/album/dosed

Split album bendova Carathis i Sulfure izlazi tek u Februaru ali je već ceo na Bandcampu. Ovo je odlična, zdravo andergraund žurka na kojoj se svira žestoko i distorzirano ali sa stilom i puno atmosfere. Carathis sam već letos hvalio za njihov old school zvuk i kvalitetnu svirku a Sulfure su jednako odlični sa perfektnom atmosferom i dobrim pesmama. Vrlo prijatna ploča:

https://personal-records.bandcamp.com/album/split-2

A još jedan odličan split stiže ljubaznošću londonskog izdavača Odium Records mada su bendovi na albumu Kirkegard norveški. I Kirkebrann i Visegard imaju po jedan samostalni album i više kraćih ili split izdanja i muzika na ovoj ploči je, dakle, vrlo sazrela i kvalitetna predstavljajući norveški blek metal na najbolji moguć način. Kirkebrann počinju materijal pesmom koja se zove Black Metal Blues i mada u njoj nema MNOGO pravog bluza, ovo je ilustrativno za njihov eklektični pristup u kome se ne ide toliko na nekakve agresivne žanrovske krosovere koliko na svest da blek metal može da bude mnogo više od regurgitacije već postojećih readymade formi. Šest pesama na njihovoj strani, svaka za sebe osobena i odlična. Visegard, pak imaju za nijansu melodičniji pristup ali i njihova muzika je sirova, snažna i energična, sa jasnim old school DNK kreiranim u devedesetima i himničnim, blago folkerskim senzibilitetom. Odlična ploča:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/kirkebrann-visegard-kirkegard-split

Švedski Ofermod ima novi album, šesti po redu i Mysterium Iniquitatis je vrlo siguran, ubedljiv materijal u kom se klasični '90s švedski zvuk meša sa odlično aranžiranim i prilično impresivno produciranim simfo-horskim pasažima. Ofermod postižu prilično finu ravnotežu između jedne neposredne, nepretenciozne izražajnosti i glamuroznog, visokog koncepta, pišući dobre pesme i izvodeći ih sa puno karaktera. Izvrsna ploča, dobra produkcija, podsećanje na kvalitet švedskog blek metala u celini:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/mysterium-iniquitatis

Ukrajinci N█O impresioniraju na svom drugom albumu, Fallen. Ovo je melodičan, melanholičan post-blek metal, naravno, ali je i napisan veoma dobro i produciran kako treba da se ostvari taj hipnotički, šugejzerski kvalitet što ga ovakvi bendovi veoma vole, ali da se izbegne rasplinutost u zvuku. A greota bi bilo jer N█O pišu vrlo dobre pesme i ovo sam poslušao sa velikim zadovoljstvom:

https://nobandblack.bandcamp.com/album/fallen

Ali bogami je i drugi album australijskog Aquilus veoma dobar. Napravljen deceniju nakon prvog albuma, Bellum I je jako dobro iskombinovan atmosferični blek metal sa folk i simfonijskim elementima i ovaj jednočlani projekat se pokazuje u kvalitetnom svetlu sa pažljivo napisanom, aranžiranom i sekvenciranom muzikom. Album ima i pristojnu – ne i savršenu ali VRLO pristojnu – produkciju koja uspeva da taj simfonijski element izvuče koliko treba a najluđe je da se ovo daje po ceni koju sami odredite:

https://aquilus.bandcamp.com/album/bellum-i

Iii, prelazimo na spore forme: stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju... Pale Summit iz Bohuma u Njemačkoj sviraju vrlo prijatan, pristojan stoner rok. Njihov album Prophets zasnovan je na dobro napisanim pesmama koje u sebi imaju i malo grandža i generalno rokerskog zvuka, pa ovo nije hermetičan, podzemni stoner koga zanimaju samo rifovi, već muzika bliža glavnom toku i ukusu šire publike. Ali dobra, odlično producirana i napisana sa pažnjom. U trenutku dok ovo kucam plaća se koliko želite, ali možda je to bilo namešteno samo za bandcamp Friday, pa proverite.

https://palesummit.bandcamp.com/album/prophets

The Fur iz Genta u Belgiji su mi fantastično legli sa svojim albumom Sonntag koji je kolekcija instrumentalnih space rock komada. Ovo je ekstremno tripozna, psihodelična muzika usmerena na istraživanje spoljnih i unutrašnjih dubina univerzuma, ali napisana izuzetno dobro, odsvirana umešno i producirana tako da čoveka odmah uvede u izmenjeno stanje svesti. Izuzetno.

https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag

Malezijski sastav Far Harad donosi veoma sirov ali šarmantan stoner-doom metal na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Ovo je strašno isfazirano i snimljeno u prilično niskoj, jelte, rezoluciji, ali Far Harad demonstriraj fin osećaj za sabatovski gruv i imaju lepo odmeren odnos težine i stonerske, psihodelične lepršavosti. Teško za uši ali prijatno za dušu:

https://farharad.bandcamp.com/album/s-t

Delirium Extremus dolazi sa druge strane planete, iz Argentine ali su senzibilitet i ambicija isti – album CULTO Y ADORACION nudi sirovi stoerski gruv, melodične, sabatovske vokale, faziranu psihodeliju i niskobudžetnu produkciju. Sve to zvuči vrlo autentično i šarmantno i bend vrlo jasno kaže ,,recommended to listen with headphones while smoking a large marijuana cigarette and a glass of your favorite drink Salud !!" Pa, eto, živeli:

https://deliriumextremus.bandcamp.com/album/culto-y-adoracion

Nijemci Geisterfaust sviraju blackened sludge metal što je pomalo kao da ste uzeli motornu testeru pa onda na nju zavarili i bacač plamena za svaki slučaj. Hoću reći, ima ljudi kojima se sviđa da vam ne bude prijatno a ima i ljudi koji bi da umrete od njihove muzike. No, ko voli teško, sirovo, agresivno, jesam li pomenuo ,,teško", taj može da umre samo od lepote. EP Servile Mirrors of Animosity ima šest kompozicija jake distorzije, umešno iskorišćene mikrofonije, jakih rifova, lepih dronova, ali i agresivnog blek metal nabadanja i, mislim, meni je ovo izvrsno:

https://geisterfaust.bandcamp.com/album/servile-mirrors-of-animosity

Dead Monarchs su pristojan i prijatan teškorokerski sastav iz Lidsa u Engleskoj a njihov prvi EP, Lust, Greed, Vanity ima tri pesme koje se smeštaju na ugodno mesto između doom metala, hard rocka i stoner rocka. Dead Monarchs imaju dobru produkciju ali važnije od toga je da imaju i karakter pa ove pesme nisu samo džemovi kojima su dodati stihovi već propisno odrađene metal pesme sa kvalitetnim aranžmanima i pamtljivim temama. Članovi su iskusni i već sviraju u nekoliko drugih aktivnih postava pa Dead Monarch zvuče profi i sazrelo. Meni lepo:

https://deadmonarchsuk.bandcamp.com/album/lust-greed-vanity

Imamo i novi album portlandskih Cobra Thief. Ovaj bend sam već prošle godine solidno pohvalio za prošli album, Animal Oxygen, a njihova kombinacija modernijeg hard rok zvuka (Kyuss) sa klasičnim '70s rešenjima (Mountain – na kraju krajeva jedan stari EP im se zove Leslie West) i dalje je vrlo simpatična. The Hallowed Halls Session je živi album snimljen bez publike, u studiju i prikazuje nam bend u dobroj, raspoloženoj formi, sa prolaskom kroz stari materijal uz vidljiv apetit i veštine. Cobra Thief ovde imaju odličan zvuk a živa svirka njihovim pesmama dodaje taman idealnu količinu energije da se ovaj album sluša iznova čim stigne do kraja. Odlično:

https://cobrathief.bandcamp.com/album/the-hallowed-halls-session

Latvijski Zintnieks imaju četiri dugačke, spore, meditativne pesme na svom EP-ju (ili albumu?) No aizkurienes, spajajući post-metal eleganciju i stoner-rokerski gruv. Ovo je muzika koja se posvećuje i teksturi i melodijama u istoj meri i kao takva je jako prijatna za slušanje, mada svakako morate i biti naklonjeni nečemu što se vrti u krug i ne menja tempo ili intenzitet tokom dugačkih perioda. Uostalom, ove četiri pesme traju oko sat vremena ali to je sat vremena prijatne, tripozne kontemplacije. I ovde je cena, za sada, koliko date pa svakako proverite, meni ovo vredi:

https://zintnieks.bandcamp.com/album/no-aizkurienes

Australijski Lucifungus su više u fazonu duvka, šutka zezanje, pa je njihov novi album, Clones, sav u lepom stonerskom, sladžerskom gruvu. Prijatni rifovi, melodično a sirovo pevanje, dubok štim i težak ali ne neprijateljski zvuk, sve to karakteriše album koji je i dovoljno rifaški i dovoljno psihodeličan za potrebe najvećeg kruga, jelte, korisnika. A još se daje i po ceni koju korisnici sami odrede. Navalite:

https://lucifungus.bandcamp.com/album/clones

Thunderchief iz Virdžinije sviraju agresivan, negativan sludge metal očigledno pokretan lošim raspoloženjem i narkoticima. Album Synanthrope ima sedam pesama lepljivih rifova, mučnog ritma i vrištanja ali pesme su fino napisane i ovo se lepo sluša sve dok imate afinitete prema ovakvom zvuku.

https://thethunderchief.bandcamp.com/album/synanthrope

Iz Sijetla dolaze heiress čiji odabrani zvuk je posthardcore ali je on i spor i težak pa zato njihov album, Distant Fires stavljam u ovu sekciju. heiress se trude da iskombinuju harmonski i melodijski raznovrstan program sa vrištećim vokalom i generalno sporim, teškim tempom i album, mada ima pomalo maniristički miris, zapravo fino curi i nudi lepu količinu novih ideja sve do samog kraja:

https://heiress.bandcamp.com/album/distant-fires

O ruskom instrumentalnom kombou Stonemongers smo već pisali letos, pa evo sada i novog izdanja. Album Universe Time Control Center donosi još lepog gruva, teškog rokanja ali i suptilnijih, interesantnih diverzija u stoner rok matrici, sa veoma lepo iskorišćenim klavijaturama (slušajte, recimo, Winter is Coming). Stonemongers uspevaju da postignu taj neki lep kombo '70s zvuka i modernih ideja šta sa tim zvukom može da se uradi pa je ovo eminentno prijatan album za više slušanja:

https://stonemongers.bandcamp.com/album/universe-time-control-center

Sluša vam se sirovi, agresivni stoner rok a već ste preslušali sve besplatne kompilacije koje sam prošlih meseci ovde pominjao? Ništa zato, meksički Stoner Heads imaju, posle dve godine, novu kompilaciju, Volumen 8, Edición Pandémica i ovo je zahvatanje vode direktno sa izvora i četrnaest bendova jeftine produkcije i zajedničke ljubavi prema Satani i kanabisu. Naravno da plaćate koliko želite:

https://stonerheads1.bandcamp.com/album/volumen-8-edici-n-pand-mica

Poljaci Moonstone pošteno i za sve pare na EP-ju 1904 imaju dve pesme koje zajedno traju skoro pola sata. Ovo je sporo, valjajuće, hipnotički i simpatično. Još se jedna pesma zove Magma a druga Spores i vokali su, onako, daleki i zapevajući. Meni sjajno, a siguran sam da ni cena od 4 evra i 20 evrocenti nije baš SASVIM slučlajno odabrana:

https://moonstonedoom.bandcamp.com/album/1904

The Spacelords imaju samo tri pesme na albumu Uknknown Species ali te tri pesme zajedno traju 45 minuta pa vi vidite da li dobijate velju for mani. A dobijate, ovo je odličan, vrlo hipnotički instrumentalni space rock sa muzikom koja vas veoma brzo uvede u alfa-stanje i osećaj bestelesnog plutanja dubinama (unutrašnjeg) svemira. Tako da, navalite:

https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species

I Psychic Lemon su nas počastili novim džemom. Studio Jams Volume 5 ima samo jednu pesmu, A gift of whale vomit, ali ona traje preko 38 minuta i londonski psihodelični space rockeri dobro znaju da iskoriste ovo vreme. S obzirom da se ovo daje po ceni koju sami odredite i da nudi prefinjenu, distorziranu psihodeliju, mislim da ne postoje objektivni razlozi da ga promašite:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-5

Slow Goat je sjajno ime za stoner rok sastav – da ne pominjem sjajni logo – a kada taj sastav još dolazi iz Portlanda, zabava je praktično zagarantovana. Demo Slow Goat Demo je snimljen lepo, sa finim zvukom, dobrim rifovima i prijatnim glasom pevačice Rosie Peterson. Ovo su tri pesme energičnog, teškog roka zasnovanog na jakoj, velikoj gitari i dobrom pevanju, bez nekih velikih ambicija da se muzika komplikuje, ali sa više nego kvalitetnim sabatovskim gruvom koji se autoritativno isporučuje u sva tri komada. Podrazumeva se da ovo plaćamo koliko želimo a bend ovim snimkom prilično obećava:

https://slowgoat.bandcamp.com/album/slow-goat-demo

Meksički Black Overdrive daju svoj živi album Greatest Hates Live za onoliko koliko sami odredite. Ovo je fer mada to ne znači da je materijal loš ili loše produciran. Radi se o fino snimljenom, pristojnom stoner metalu koji ne puca od originalnosti ali vozi prijatan gruv i ima taman dovoljno žive prljavštine da mu to estetski doprinosi a ne oduzme na razgovetnosti.

https://blackoverdrive.bandcamp.com/album/greatest-hates-live

Northern Hammer iz Mineapolisa ima album sirov snimljenih ali zapravo sjajnih psihodeličnih stoner pesama inspirisanih između ostalog vikinzima. Electric Medicine zaista leči tim zvukom gitare koji podseća na lavu što se rasipa iz vulkana i sažiže sve na svom putu i ovo je album neodoljivog, sporog gruva i masivnih, distorziranih rifova u čijim se teksturama može lutati satima. Pevanje je tu ali ono je samo pozadinski element i ovde gitara suvereno dominira nad zvučnom slikom. Vrlo lepo.

https://northernhammer.bandcamp.com/album/electric-medicine

Weedpecker iz Varšave zvuče odlično na novom albumu, IV: The Stream Of Forgotten Thoughts. Ovo je vrlo fino sazreli psihodelični rok sa stonerskim šmekom ali i tragovima grandža u svom zvuku, suptilan, napisan i pažljivo odsviran da se obezbedi mesta da detalji zablistaju. Otud su ovo pesme koje osvajaju fantastično promišljenim psihodeličnim efektima koji teme, rifove i melodije daruju stalno impresivnim modulacijama, teksturama i daju ploči osećaj bezvremenosti. Moćno!!!

https://weedpecker.bandcamp.com/album/iv-the-stream-of-forgotten-thoughts

Boris su ove godine u totalnom spidu sa gomilama reizdanja i novih izdanja. Najnovije je Japanese Heavy Rock Hits Live -25th Anniversary Show-, dakle album kojim se obeležava, pretpostavljam, četvrt veka od početka rada benda a ne od izlaska klasika Heavy Rocks. S obzirom da je ovo snimljeno uživo 2018. godine, a da Boris rade od 1992. recimo da to ima smisla. No, smisao ili ne, pričamo o tipično moćnoj ploči na kojoj Boris po ko zna koji put podsećaju da njihova muzika ne prestaje da evoluira jednom kada je snimljena u studiju i ovo je onoliko eksperimentalna i razbarušena, da ne pominjem žestoka ploča koliko su Boris ikada snimili. Tu je odmah i EP Dear Extra sa još tri pesme razularene, psihodelične heavy shoegaze svirke. Obavezno:

https://boris.bandcamp.com/album/japanese-heavy-rock-hits-live-25th-anniversary-show
https://boris.bandcamp.com/album/dear-extra

Novozelanđani Beastwars imaju novi sedmoničer, Cold Wind / When I'm King i ovo su dve glasne pesme koje osvajaju i volumenom i epskom atmosferom. Gitare urlaju, ritam sekcija zakucava, vokali se bore da se uopšte čuju u oluji. Prelepo. A daunloud plaćate po želji:

https://beastwars.bandcamp.com/album/cold-wind-when-im-king-2

Pređimo na thrash metal, hardcore, grindcore i death metal. Powerhead su nemački VRLO old school thrash metal bend i to mislim u najboljem mogućem pogledu. Hoću reći, njihov debi album Curse of Stone je kao da ste se uključili u prpgram negde 1985. godine i čujete muziku u njenoj neprerađenoj, izvornoj formi, pre nego što su trešeri malo izgradili tehnike i jezik. Pesme odišu sirovom enegijom ali i duhom čiste rokenrol zabave i mada Powerhead zvuče sasvim uvežbano, uigrano i disciplinovano, taj osećaj da u svakom sledećem trenutku može da se desi maltene bilo šta veoma doprinosi uzbudljivosti ove ploče. Jake preporuke:

https://powerhead.bandcamp.com/album/curse-of-stone

Nisam neki ljubitelj klasičnog groove metala, ali Francuzi G-NOMES ne sviraju BAŠ klasiku, već malo koketiraju sa death metalom a i nekako, pevanje na Francuskom potpuno menja kontekst. Album (ili EP?) Pensées Primitives mi ne zvuči siledžijski, onako džukački napaljeno nego prijatno, zavodljivo i kao da je baš najbolja ideja na svetu da se izmešaju trešerski rifovi, death metal nabadanje na bubnjevima i recitacija promuklim glasom. Lepo je:

https://g-nomes1.bandcamp.com/album/pens-es-primitives

I evo još jednog indikatora da francuski groove metal ima nešto posebno u sebi. Debi album sastava Dikecide zove se Uniforme i, pa, gruva. Ovo ima malo death metal elemenata ali i sve vreme vozački, prijatni gruv sa, izgleda da je to ključno, pevanjem na Francuskom. Uz lepu produkciju i kvalitetnu svirku, sve to nekako vrlo fino curi i ja se sve vreme osmehujem.

https://dikecide.bandcamp.com/album/uniforme

Slovacima Čad je Medvede već OSMI album a ja za njih nikad nisam čuo. A greota je jer je ovo kvalitetan thrash metal koji se ne stidi ni pank korena ni death metal ekstrapolacija, jedna prijatno raznovrsna ali muzički i produkcijski kvalitetna ploča koja istražuje različite facete thrash muzike i nudi zabavan ako već ne ekstrtemno moderan program. Bend kaže da je ploča nastajala za vreme lokdauna i da je puna besa i frustracije, ali ovo je muzika sa više dimenzija i ne svodi se samo na besni krik. Sjajna ploča i sjajan omot:

https://vandalshop.bandcamp.com/album/medvede

Ne znam tačno šta bi Vertical Abuse značilo, ali valjda istoimeni indonežanski bend zna. A i da ne zna, njihov Demo 2021 ima dve pesme odličnog, metaliziranog hardcorea koji nudi sve što treba: dobre rifove, mošerske ritmove, razjaren vokal, solidnu produkciju. Sedam dolara mi je mnogo za dve pesme čak i kad su ovako dobre, ali možda je u Indoneziji visok standard. U svakom slučaju, kvalitetan, znojav provod:

https://verticalabusehc.bandcamp.com/album/demo-2021

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 04-12-2021, 11:56:23

Slovaci Catastrofy sviraju disciplinovan i pomalo humoristički thrash metal na svom trećem studijskom albumu, Taký je život. Ovo je jedan od onih komičnih thrash bendova koji ne dopuštaju da komična dimenzija njihove muzike prevagne nad propisnim trešerajem, pa se Taký je život lepo sluša i kao propisna metal ploča za šutku i hedbeng. Dobra produkcija i lepa energija benda, kvalitetne pesme i, što se kaže, zanat u rukama. Meni fino.

https://catastrofy.bandcamp.com/album/tak-je-ivot

Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju imaju drugi EP kalifornijskih Dead War, nazvan Grandfather of War i ovo je vrlo prijemčiva ponuda thrash metala koji ima u sebi elemente death metala, black metala i grindcorea ali je pre svega pošten, rifaški metal. Ovo u sebi ima i mošerske rifove i cheesy epiku, pesme su solidno napisane i dobro producirane i bend ima toliko šmeka da povremeno ubaci sasvim neočekivane elemente u muziku pa sam ja, moram priznati, više nego uživao:

https://hpgd.bandcamp.com/album/grandfather-of-war

Nightmare Unit iz Ohaja piče vrlo lep metalizirani hardcore na EP-ju Ritual Blade. Ovo je odlično producirano i veoma žestoko odsvirano, negde na secištu treša, panka i blek metala. Prija, ima sjajnu metalsku kozu na omotu, a košta samo dolar:

https://nightmareunit.bandcamp.com/album/ritual-blade

Teksašani Tooth & Nail imaju najizlizaniju foru za naslov EP-ja: Basic Instructions Before Leaving Earth ali ove tri pesme su kratke, efikasne i efektne. Ovo je napucan, tvrd metaliziran hardkor koji svojim srednjim tempom i bolesnim disonancama, slem rifovima i praktično death metal vokalima komunicira ispravnu količinu nasilja i otuđenosti. A svima nam to ponekad treba. Bonus poeni na to što plaćamo koliko hoćemo.

https://toothnail.bandcamp.com/album/basic-instructions-before-leaving-earth

Kavrila iz Hamburga imaju izvrstan drugi album, nazvan Mor. Ovo je, tematski, sklopljeno oko koncepta prevazilaženja traume i žalosti – pevaču je u periodu pred snimanje umrla majka i tekstovi, ali i njegov energični, promukli stil pevanja su refleksija na ovaj događaj – a muzički je, mislim, veoma dobar primer za ,,posthardkor" kao muziku koja proširuje tehničku paletu hardkorpanka ali u punoj meri zadržava energiju i abrazivnost. Utoliko, Mor impresionira gruvom i dinamikom ali ne škrtari na prženju i ovo je jako impresivna ploča:

https://kavrila.bandcamp.com/album/mor

Working Through Rust je saradnja na daljinu trojice iskusnih američkih muzičara i album Words About The End / Words About Time je fina kombinacija sludgy gruva i chaotic hardcore ispada. Pesme su napisane solidno, zvuk je vrlo dobar a bend, bez obzira što je u pitanju ,,projekat", ima izražen karakter i osećaj za atmosferu. Moćno, upečatljivo, tenzično:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/words-about-the-end-words-about-time

Ne slušam često deathcore, ali kad slušam volim da mi ga isporuče maskirani meksički manijaci. ENEMY 906 vole gangsterske proklamacije i tribalni gruv, ali imaju odličan, teški zvuk i forsiraju hromatske slemove a koji su uvek zanimljiviji od prostih monotonalnih breakdown pasaža, pa je EP Righteous Beheading sa ispravne strane granice koja deli usredsređenu brutalnost i manirističko imitiranje prethodnika. Lepo.

https://enemy906.bandcamp.com/album/righteous-beheading

Francuski trio duo Poisöncharge ne krije mnogo svoj ratni plan. Novi EP se zove Hell Bent for D-beat i mada ovde ima i drugih ritmova osim D-beata, muzika jeste sirovi, primitivni ali ne sasvim na skelet svedeni D-beat hardcore. Bend uspeva da u četiri pesme provoza i malo Motorhead šmeka, i malo klasičnog panka, i propisan hardcore i ako ste prava publika, ovo je ponuda koja se ne odbija. A sami birate cenu:

https://poisoncharge.bandcamp.com/album/hell-bent-for-d-beat

MxAxMxA su, kaže njihov izdavač ,,insane grindcore from Russia" i mada ne znam baš za to ,,insane", njihov prvi, dugoočekivani album, barem po njihovim rečima, je kolekcija odličnih, kratkih, vrlo dobro odsviranih metaliziranih grindcore pesama. Долгожданный первенец je zreo album sa pesmama koje su generalno duže od minut a kraće od dva, producirane kvalitetno, sa hardcore osnovom i ekstremnijim nadogradnjama i tempom koji ja iako visok, spakovan u dobre aranžmane tako da ovde i pored ekstremnog intenziteta nema straha od, jelte, monotonije. Plus, taj vokal!

https://triangleinfernalrecords.bandcamp.com/album/-

Ništa lepše od goregrinda da čoveku malo podstakne apetit. Split album bendova Los Reysez Bong Death i Redundant Protoplasm – nazvan samo Split – nudi sve što čoveku treba: brzu, energičnu i seksi svirku, hrskave, grgoljave vokale i neke lepe rifove. Ni jedan od ova dva benda ne nadmeće se u kategoriji ,,najodvratniji grindcore svih vremena" i ovo je uredan, lepo produciran (za svoj žanr) goregrind koji osvaja klasičnim muzičkim oružjem. Fino:

https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/los-reyesz-bong-death-redundant-protoplasm-split

Jednočlani blackened grindcore projekat Wrathbearer iz Ričmonda u Virdžiniji je dropovao odličan EP sa dve pesme nazvan A Different Shade of Night. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je brza, žestoka i kvalitetna muzika koja ima i spastičnu neposrednost grindcorea i gizdavost blek metala. Fina produkcija, lepi rifovi, lepo za slušanje:

https://wrathbearer.bandcamp.com/album/a-different-shade-of-night

One Day In Fukushima je dobro ime za bend, pogotovo ako taj bend svira gridndcore sa elementima death metala. EP koji nam ovi Italijani nude, Permanence, je vrlo lepo produciran i kvalitetno odsviran a muzika je zaista eksplozivni grindcore sa skandinavskim ukusom, masivnim zvukom i nešto ambicioznijim aranžmanima. Bend traži četiri evra za šest grindcore pesama što deluje kao preskup dil, ali ovo su ne samo odlično producirane već i zaista vrhunski izvedene pesme koje obaraju na pod energijom i umešnošću njenog kanalisanja. Meni odlično:

https://onedayinfukushima.bandcamp.com/album/permanence-2

Za Francuze Vomi Noir jasno je kako zvuče i pre nego što čujete prvi ton njihovog split albuma sa brazilskim Neuro-Visceral Exhumation. Brazilci svoju stranu nisu stavili na Bandcamp, ali Vomi Noir već imenom i dizajnom omota šalju poruku da JAKO vole rani Carcass. Tako i jeste. Njihovih trinaest pesama je kao neka za nijansu disciplinovanija, za nijansu ka crustgrindu pomerena interpretacija Carcassovog zvuka sa Reek of Putrefaction a kako je to jedini Carcassov album koji redovno slušam, meni je ovo SJAJNO. Plaćate koliko hoćete a mada je vokal PRETERAN, ovako solidan goregrind nije baš tako česta pojava pa svakako proverite:

https://vominoir.bandcamp.com/album/r-alit-morbig-ne-split-w-neuro-visceral-exhumation

Njemački Nekrovault imaju dve simpatične death doom pesme na EP-ju Nachhut: Toward the Towering Tomb. Ovo je sporo, mučno i teško, ali i dobro napisano sa jednom ipak otmenom smirenošću međ svim tim pokoljem pa sam ja ovaj materijal poslušao sa velikim apetitom i nisam se razočarao. Kogod voli Vastum i slične podzemne death bendove, ovo će mu sesti na prvu:

https://nekrovault-vanrecords.bandcamp.com/album/nekrovault-nachhut-toward-the-towering-tomb

Nizozemci Necrotesque su svoj prvi album nazvali The Necrotic Grotesque da bi vam odmah odgovorili na to prvo pitanje koje imate. Na drugo pitanje, kakva je muzika, odgovoriću ja: dobra! Ovo je old school death metal niskog štima, masivnog zvuka, energične ali ne prebrze svirke i pesama koje zazivaju ozbiljan, dugotrajan, posvećen hedbeng. Necrotesque sviraju žestoko i imaju napucan zvuk pa je ovo apsolutno slavlje za death metal publiku sa ukusom:

https://necrotesque-deathmetal.bandcamp.com/album/the-necrotic-grotesque

Njujorški Manat na svom prvom, istoimenom demo snimku donosi primamljivi, primitivni, jednostavni a neodoljivi old school death metal. Ovo je pet pesama zlih i simpatičnih rifova, hedbengerskog ritma i produkcije koja se ne razmeće skupoćom ali više nego obavlja posao. Bend očigledno ima zanat u rukama – čuju se tu vrlo ukusne solaže i jedan opšti kvalitet izvedbe – i ovo je vrlo lep način da se upoznamo sa perspektivnim sastavom koji će, nadam se, još raditi i snimati:

https://manatqamar.bandcamp.com/album/manat-demo

Meksički Svärd su zanimljiv slučaj. Njihov novi EP (nakon prvog albuma od pre četiri godine), Grimosón Latino je neka vrsta black-death metala izmešanog sa gruverskim teškim rokom. Hoću reći, ovo zvuči rokerski i gruvi ali uz svu neprijatnost i opresivnost koje black i death metal inače traže. Za razliku od velikog broja blackened rock'n'roll bendova na svetu, Svärd su hermetičniji, bliži mračnom panku ili postpanku, čak, i ovih šest pesama nudi jako interesantan, bučan i sirov a opet sofisticiran materijal. Noise, not music, taguje sebe bend ali ovo je muzika i pored bučnosti kojom se kiti, i to dobra muzika:

https://svard666.bandcamp.com/album/grimos-n-latino

Isto iz Meksika su i Vexilla Regis Prodeunt Inferni ali njihova muzika je mnogo jednostavnija za klasifikaciju. Album The True Path njihov drugi, skoro deset godina posle prvog je mošerski, gruverski death metal koji mnogo više polaže na atmosferu i gibanje tela nego na kompleksne aranžmane, promene ritma i tempa i nekakve harmonske eksperimente. Ne da je to problem, The True Path je prijatna ploča ako volite muziku na koju ne morate da obraćate mnogo pažnje već puštate da vas nosi i pokreće. Dobra produkcija pomaže ovom izdanju koje je svedene ambicije ali korektne izvedbe:

https://abyssmoproductions666.bandcamp.com/album/the-true-path

Česi Cutterred Flesh imaju relativno originalan pristup brutalnom death metalu. Njihov peti album Sharing is Caring ima u sebi sve potrebne brutal death elemente da se standardna žanrovska publika oseća prijatno – blastbitovi, tvrde gitare brutalni vokali u dve visine itd. – ali se bend onda trudi da aranžmane obogati sa mnogo ideja koje inače ne čujemo u ovoj muzici. Hoću reći, ovo je na momente iznenađujuće melodično i maštovito u harmonskom pogledu pa preporučujem album za gurmansku konzumaciju slušaocu koji smatra da je brutal death metal pomalo ušao u kolotečinu:

https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/sharing-is-caring-brutal-death-metal

Serpent Corpse iz Montreala na svom prvom demo snimku, nazvanom samo Demo, sviraju primitivan, jednostavan ali vrlo simpatičan, pankerski death metal. Ovo je sve jednostavno, zarazno, nekako detinjasto a opet bez klinačkih zastranjivanja, čisto i iskreno. Meni odlično:

https://mouthofmadnesstapes.bandcamp.com/album/demo

Death from above iz Francuske imaju simpatično ime, a ni prvi album, Altered Dimension, nije tako loš. Ovo je rifaški death metal sa malo deaththrash mirisa i moža previše ravnim, nedinamičnim zvukom bubnja. No, pesme su lepe, i mada bi bilo bolje čuti ih sa malo prirodnijim miksom, ne mogu da kažem da nisam spontano hedbengovao slušajući Smrt odozgo. Pristojan debi:

https://deathfromabovedeathmetal.bandcamp.com/album/altered-dimension

Švedsko-islandski kvintet Under the Church osvaja srca i duše novim EP-jem, Total Burial. Već naslov sugeriše da ovo nije neki cerebralni, tehnički kompleksni death metal zvuk, već testerišuće ludilo, slavlje rifova i plaćanje dugova eksploatacijskom filmu i VHS hororu. Pet pesama šmekerskg deaththrasha, mnogo dobrih rifova, atmosfera makabr žurke – sve što čoveku treba. Sjajno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/total-burial

Švedski veterani, er, švedskog death metala, Unanimated imaju četvrti album, Victory in Blood, punih dvanaest godina posle prethodnog a koji je i sam izašao svih četrnaest godina nakon onog koji je njemu prethodio. Ovaj bend, osnovan krajem osamdesetih je, mnogi bi rekli, propustio priliku, ali Victory in Blood je odlična ploča a to da u ovom bendu sviraju članovi Dismember i Unleashed (plus bivši članovi Desultory, Carbonized, General Surgery...) celom projektu daje auru najbolje čuvane tajne švedske scene. Unanimated su bili jedan od prvih bendova svoje generacije koji je naglašenije svirao melodično i spajao death i black metal pristupe, a aktuelni album sve ovo citira na vrlo siguran, autoritativan način ali pre svega se oslanja na odlično napisane pesme. Ima ovde sjajnih, pamtljivih tema i produkcija je masna i masivna, no Unanimated prevashodno paze da pesme budu zaokružene, zrele i različite jedna od druge pa pričamo o jednim od najprijatnijih albuma švedskog death metala čitave sezone a, ako ste pratili program proteklih nedelja, znate da nam toga nije falilo. Odlično:

https://www.youtube.com/watch?v=ZHsPBHH-w1c&list=OLAK5uy_mhWmj1GSy9Cmau_y9lFx-8KqkU9ID4OiA

I kad već pominjem General Surgery, evo i njih sa novim EP-jem. A Legendary Death je ploča kojom se bend podseća nekih sada nestalih prijatelja ali namesto setne atmosfere dobijamo energični, prljavi švedski death metal. Četiri komada na ovom EP-ju ubrajaju dve nove pesme, koje su odlične, te po jednu obradu Nihilist i Dead Infection. Trik je što su i originalne pesme napisane da podsećaju na stil obrađivanih sastava pa je jedna klasičan švedski death metal a druga ,,poljski" deathgrind. Izvrstan materijal a bend vam daje da platite koliko hoćete ali i da donirate neke pare dobrotvornoj organizaciji po svom izboru. Ljudski.

https://generalsurgery.bandcamp.com/album/a-legendary-death-ep

Vašingtonski Genocide Pact su snimili treći album, nazvali ga isto Genocide Pact i objavili za Relapse, i ovo je, nagađate, odličan old school death metal sa dosta thrash metal elemenata i bez mnogo filozofiranja. Volim bendove koji zvuče kao da su građevinske mašine naučile da sviraju pa tresu iz sve snage negde u Petak uveče, da izbace iz sebe svu tenziju i frustraciju nakupljenu tokom radne nedelje, a Genocide Pact zvuče BAŠ tako, nudeći mošerski, pošteni, znojavi program. Odlično:

https://genocidepact.bandcamp.com/album/genocide-pact

Poljaci Dormant Ordeal su sjajni na svom trećem albumu, The Grand Scheme of Things. Pričamo o black-death bendu koji ima nešto ,,intelektualniji" svetonazor od većine kolega pa su i tekstovi i muzika ovde dosta sofisticirani i mada me je na prvu loptu naslov pesme The Poetry Doesn't Work on Whores odbio od slušanja albuma, pojeo sam gomno, pa ipak poslušao ploču i radi se o odličnom materijalu. Dormant Ordeal sviraju disciplinovano i imaju zrele, kvalitetne pesme koje energiju i melanholiju tipične za Poljake pakuju u formu koja nema ,,tech-death" pretencioznost ali ima višeslojnost i kompleksnost utkanu u aranžmane. Veoma dobar album, mada dugačak, a bend ga još i daje za koliko sami ponudite. Odmah!

https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things

Ulazimo u poslednji sekciju sa nešto egzotike, power metala i propisnog heavy metala. Beastial Piglord je brzo ispratio svoje poslednje izdanje novim EP-jem, The Chinese Skunk koji je preko pola sata duga meditacija/ improvizacija ali i ambijentalni, gruvi komad kontemplativnog avangardnog metala. Kao i obično plaćate koliko hoćete. A valja:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-chinense-skunk

Ljubitelji flauta i mandolina će doći na svoje sa drugim albumom ruskih Pereplut. Варнака Враки (Warnak's Fables) je album prijatnih folk tema i razigranih melodija koje se prevlače preko ne naročito skupo producirane metal-matrice. Bend definitivno ne igra u istoj ligi sa nekim od vedeta folk i piratskog metala našeg doba, pre svega produkcijski, ali Pereplut svakako imaju uho za dobru temu i umeju da iskoriste arhaični instrumentarij koji im je na rapsolaganju, dok su tradicionalnije ,,metal" elementi muzike simpatični ako već ne IMPRESIVNI. Probajte:

https://pereplut.bandcamp.com/album/warnaks-fables

Grci Junkyard 69 svoj novi album, Awakin' The Fallen daju besplatno za daunloud sa Google Drivea i koliko vidim, više im je stalo da čuju komentare nego da ikako na njemu zarade. Fer, a pogotovo jer je utisak da bend više i ne postoji i da je ovo materijal snimljen u nekom momentu ali nikad objavljen – bend ga naziva ,,izgubljenim albumom." Elem, u pitanju je savim prijatan heavy rock stare škole, sa stadionskim ambicijama, pevačicom koja ima taman dovoljno karaktera da nas drži na udici i čistom, pristojnom produkcijom. Ako volite '80s hair metal, Junkyard 69 su apsolutno za vas:

https://drive.google.com/drive/folders/13W18spZ-pMUE9LPzJpC97li8LS7Qw-d-
https://youtu.be/_NV97RzSH48

Ekvadorski Soul Steel takođe sviraju u '80s ključu, samo su pomereni nešto više u NWOBHM smeru. EP Heavy Metal Tonight nudi sve što očekujete, dakle, šmekerske rifove, visoke vokale, prominentnu bas-gitaru, lepe ukrase na gitarama, ali i pevanje na španskom. Produkcija takođe deluje starinski na najbolji moguć način, bez ,,veštačkog" budženja težine i ovo se, uz sve svoje idiosinkrazije (pevanje nikako neće biti po svačijem ukusu) lepo sluša:

https://youtu.be/J0B0yCj2WVM

Walrus su simpatični mladi švicarski heavy metal/ power metal bend čiji prvi EP, Unstoppable Force bez obzira što deli naslov sa legendarnim albumom Agent Steel, verovatno svoje ime duguje World of Warcraftu. Takvo je vreme. Enivej, ovo je prijatan, melodičan heavy/ power materijal, lepo produciran i odsviran srčano. Walrus uspevaju da izbegnu beživotnost koja često dolazi uz isuviše upeglan power metal zvuk i ovo je generalno meni bilo simpatično. Vredi poslušati & podržati:

https://walrusmetal.bandcamp.com/album/unstoppable-force

U nastavku pregleda recentnih izdanja nemačkog izdavača Metal on Metal Records, na red su stigli i Nijemci Gravety. Njihov album Bow Down nudi žestoke rifove i simpatične melodije, mešajući gruv sa himničnim refrenima. Nisam preterano zapaljen za stil koji pevač Kevin Portz provlači, ali muzika je prilično po mom ukusu a kvalitet svirke svakako na visokom nivou pa sam Bow Down poslušao sa uživanjem:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/gravety-bow-down

Pure Steel Records ne razočaravaju ni ove nedelje, pa dobijamo dva intrigantna izdanja. Prvo je drugi album njujorških Psychoprism, snimljen pet godina posle debija. R.I.S.E. i to je melodična i supercheesy ploča progresivnog, himničnog heavy metala koji je očigledno utemeljen u zvuku što su ga uspostavili Queensryche pre više od tri decenije, ali apdejtovan za novi vek, sa sve elementima thrash i power metal stilova. Treba voleti muziku koja je ovoliko cheesy, ali, da budem iskren, i lako ju je voleti ako je volite jer su Psychoprism kvalitetni i osvajaju podjednako šarmom i energijom:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/r-i-s-e

Custard su, pak, njemački bend još iz osamdesetih koji je prvi album snimio tek pred kraj 20. veka a novi, Imperium Rapax im je sedmi po redu i konceptualno se bavi rimskim carstvom, varvarima, starim ratovima i religijskim konceptima. Četrnaest pesama klasičnog nemačkog power metala za svakog ko voli Blind Guardian, Helloween i ostalu bratiju? Naravno:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/imperium-rapax

A za skupo producirani, ,,komercijalniji" melodičniji metal obratićete se na adresu Šveđana Manimal. Armageddon je njihov četvrti album i ovo je, neću lagati, kvalitetan komad himničnog, epskog heavy metala. Manimal su svakako proračunati i ne trude se da smisle išta originalno u svojoj muzici, svirajući samo žanr i obraćajući pažnju pre svega na imidž, produkciju i generalnu formu, ali opet, muzika na ovoj ploči je i dalje prijatan, prijatno cheesy metal uz koji je lako voleti:

https://www.youtube.com/watch?v=3qlu65Saxgc&list=OLAK5uy_klpuuEPCd_6QyXxKs-8uxLomXmqVcVTew

Za kraj i za prefinjenu grindcore publiku dobili smo album nedelje a koji je u stvari novi EP Takafumija Matsubare, Mortalized (Poison EP). Istini za volju, ovo je izašlo na vinilu još pre nekoliko nedelja ali kako je ugledni gitarista tek sada objavio daunloud (ili se tek sada setio da nam pošalje notifikacije), evo ga u pregledu za ovu nedelju. Elem, ko zna, znaće, Matsubara je jedan od najmaštovitijih autora u grindcoreu ikada i sa svojim spektrom emocija i tehnika daleko nadilazi uobičajenu grajndersku paletu zvuka, a da nikad zapravo ne odluta daleko od matrice brzih, kratkih,hiperagresivnih pesama. Mortalized je pritom materijal nabijen negativnošću ali to ne smeta jer pri ovakvim brzinama i intenzitetima sve postaje veličanstveno. Na jednoj pesmi gostuje i Jon Chang sa kojim je Matsubara svirao u Gridlink i ovo je izvanredno.

https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep

Meho Krljic · 11-12-2021, 13:57:20

U toku je poslednji veliki juriš metalaca da svoja izdanja proguraju kroz vrata dok zapad kolektivno ne ode da praznuje pa je ova nedelja bila puna do vrha, kvantitetom ali ipak i kvalitetom. Idemo redom.

A prvi na redu je blek metal. I tu ima raznih čudesa. Recimo, izvrsni ruski rodno mešoviti blek metalci А за Солнцем Луна... su svoj debi album izašao proletos sada ispratili poštenim minialbumom Вороны Несут Ночь i ovo ima čak sedam pesama vrlo zanimljive mešavine sirovog, nevaljalog pa i primitivnog blek metala sa jeftinim simfonijskim ambicijama i teatralnom prezentacijom. Stvari funkcionišu skoro idealno i ovaj spoj visokog i niskog, teatra i ulice, klavijaturčina i nadrkanih bubnjeva me pogađa u sva prava mesta koja volim. Poslušajte:

https://hexencave.bandcamp.com/album/--2

Nemci Naxen iz Munstera sviraju blek metal ali se oblače kao bajkeri i pankeri, pa sam sa zanimanjem poslušao EP The Perilous Path Of Pain koji pored agresivne, arogantne aliteracije pruža i dobar, melodični, emotivni, epski, energični blek metal u pesmi The Disappearing Door To Dignity (vidite!), ali onda i jednu zanimljivo formatiranu obradu Negative Approach pa je ovo u celini vrlo primamljiv paket.

https://naxen.bandcamp.com/album/the-perilous-path-of-pain

Nisam siguran kakav je status poljskog sastava Asmon jer na Metal Archivesu se vode kao da su osnovani 1998. godine i da su se sada raspali iako je demo Forlorn objavljen pre neki dan. Nebitno, ovo je, kakvih sam demo snimaka čuo prošle nedelje, suvo zlato, poljski blek metal koji jeste nešto jeftinije produkcije ali i dalje zvuči ozbiljno, profesionalno i otmeno. Veoma vredno da se čuje:

https://asmon.bandcamp.com/album/forlorn-death-demo

XSATANIST iz Teksasa sviraju pankerski, lo-fi blek metal vrlo stare škole na EP-ju Pentalbum One i to zvuči zapravo vrlo simpatično. Ovo je kao neko izdanje koje je kroz vremenski procep upalo u 2021. godinu iz 1985. i kreće da spontano izaziva šutke gdegod da se pojavi. Misim, slušajte Nulliby Lullafy, kakav PANK!

https://xsatanist.bandcamp.com/album/pentalbum-one

Cepheide je francuski jednočlani atmosferični blek metal sastav koji radi dosta na tome da razbije kalup. Rekao bih, čak, da album Les échappées, drugi koji je Gaetan Juif snimio pod ovim imenom blizak i post blek metal formama sa svojim snažnim eksperimentisanjem i daljim ekstrapoliranjem te kombinacije šugejza i agresivnosti. Nije sve ovde podjednako uspešno, ali ima nekoliko izvrsnih momenata i vredi da se posluša:

https://cepheide.bandcamp.com/album/les-echapp-es

Nije baš da se svaki dan dešava da vam se dopadne blek metal bend čiji se pevač zove prosto – Dragan. Hjól su mešovita, norveško-rusko-severnomakedonska ekipa i EP Heksehus dolazi posle debi albuma što je izašao ovog Juna. Album nisam slušao, ali EP meša tipično rokački i hladan norveški blek metal sa malo slovenske melodičnosti i emocije i meni je to jako lepo ispalo. Zvuk nije naročito skup ali je funkcionalan jer Hjól žele da zvuče malo razmazano i maglovito, a pošto EP naplaćuju samo koliko ste vi spremni da potrošite, ovo vredi poslušati:

https://hjol.bandcamp.com/album/heksehus-ep

Volite li Rusiju? Dobro, sigurno volite, čim ovo umete da pročitate, ali da li PARTIKULARNO volite sever Bajkalskog jezera? Atmosferični blek-metal projekat Shuurgan (,,mećava") dolazi iz malog sela u ovom kraju Azije i album Huushan Ulgar (,,Stare priče") je, kako kaže autor, napisan korišćenjem spiritualne veze sa kulturom Burjata, mongolskog naroda koji naseljava ovu provinciju. Muzika je, kako i očekujete, veoma melodična, melanholična i sanjiva, ali je i vrlo korektno odsvirana, snimljena i producirana i ovo nije just another sobni projekat dokone omladine već ipak postoji na nešto višoj ravni. Probajte:

https://shuurgan.bandcamp.com/album/huushan-ulgar

Amerikanci Virulent Resurgence su me osvojili ekstremnom jednostavnošću i sirovošću svoje muzike. EP Desecrated Euphoria stiže tri godine posle njihovog prvog albuma i ovo je praktično kućna produkcija sa prostačkim pesmama i jeftinim zvukom, ali ova dva lika zvuče tako iskreno, nadrkano, besno, da ja ne mogu da odolim. Ovakav grajnderski blek metal uvek dobro dođe danas kada ova muzika sve češće preferira melodične, romantične forme, a da bude jasno, ni Virulent Resurgence ne beže od melodičnosti, samo je pakuju u vrlo jednostavno pakovanje i nude sve po ceni koju sami odredite:

https://virulentresurgence.bandcamp.com/album/desecrated-euphoria

Brazilski jednočlani projekat Thy Rites ima novi album, Satankorps i mada na disku izlazi tek u Januaru, sada ga kao danloud možete kupiti za svega jedan dolar. A ako volite sirov, agresivan, krvoločan black-death metal, svakako ćete biti usluženi. Thy Rites se ne ističe nekim svežim formulama u muzici koju svira i album svakako pati od izvesne monotonije u svoj toj agresiji sa retro ukusom, ali u malim dozama ovo više nego prija i iznenađujuće je solidno producirano:

https://thyrites666.bandcamp.com/album/satankorps

Uvek se malo trgnem kad vidim da neki blek metal dolazi iz Kalifornije, ali opet, tamo se i satanizam u Americi baš pošteno zapatio pa onda što da ne... Wolf-Rayet su nov bend sa istoimenim EP-jem i ovo je istovremeno sirov i melodičan blek metal koji spja zvuk stare škole sa senzibilitetom nove. Ja odmah padnem na ove neke mid-fi garažne produkcije a i Wolf-Rayet sviraju nekako spontano, pankerski i srčano, a onda povremeno i vrlo suptilno i kinematski (npr. pesma IV) pa sve to zvuči baš kako treba, a i plaća se po želji:

https://wolf-rayet.bandcamp.com/album/wolf-rayet

Ossuaire koji imaju novi EP, Triumvirat, nisu isti oni Ossuaire od pre neku nedelju. Ovi su Kanađani i njihov frankofonski black metal je snažan, glasan, sirov, melodičan i epski nastrojen. Ossuaire sviraju strastveno i sa ubeđenjem i ovo je satanistička muzika koja ne navlači na sebe krinku pretnje i perverzije nego slobode i ljubavi. Lepo!

https://ossuaire.bandcamp.com/album/triumvirat

Njujorčani So Hideous na četvrtom albumu, None But a Pure Heart Can Sing proširuju svoj post-blek metal šugejzerski zvuk u sasvim logčnom smeru, gađajući sa jedne strane posthardcore i mathcore publiku emotivnom ali tehnički veoma kompleksnom izvedbom, a sa druge mešajući u aranžmane klasične instrumente poput klavira, duvača i gudača. Impresivno to zvuči i pored vrlo komprimovanog masteringa i mada So Hideous nisu jednako ubedljivi u svim kompozicijama, meni je generalno ova legura pristupa prijala i verujem da u njoj ima budućnosti:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing

Češki XUL zato krljaju brz, mračan, bolestan ali tehnički kvalitetan black death na svom novom demo snimku, Góra-Xul-Erebos. Pričamo o ekipi (ili će pre biti jednom čoveku?) koja već ima nekoliko snimaka i ovo je zapravo vrlo pristojno producirano i dobro napisano. Volim kad blek metal svira propisne rifčine a ko god da je ovo napisao ima sluha za dobre moš-delove i ume da upotrebi disonancu na najbolji način. Prodaje se za koliko date pa ne budite svinje:

https://xulfromhell.bandcamp.com/album/g-ra-xul-erebos

Lhaäd je tek jedan u nizu projekata prolifičnog Belgijanca po imenu Filip Dupont a prvi album, Below donosi moderan i prijatan blek metal koji ima sve što volite, i melodiju, i ekspresivno pevanje, i brzinu i sporinu i atmosferu, i solidnu produkciju. Lhaäd je meni najsimpatičniji na ime psihodeličnih elemenata koji se provlače diskretno uz propisni blek metal program pa svakako ovo vredi poslušati:

https://thenoxentity.bandcamp.com/album/lha-d-below

Nijemci Misanthropic War veoma polažu na ekstreman govor, pa sebe opisuju kao ,,mržnje puni, mizantropski ratni metal iz Njemačke" i kao ,,poslednji istrebljujući napad na ljdusku rasu" a EP koji su izdali je naslovljen Bestial Genocide. Imaju li ti ljudi čime da podupru ovakav nastup? Pa, imaju, Bestial Genocide je vrlo prijatan komad relativno lo-fi blackened-grindcore-death metala, dakle, jedan ekstreman paket rafalnih ritmova, nerazaznatljivih zlih rifova i podzemnih vokala. No, iako je ovo prilično muljavo u produkcijskom smislu, Misanthropic War isporučuju taman dovoljno ubedljive svirke da materijal ne zvuči amaterski. Bubanj ovde odrađuje veliki deo posla sa svojim neprekidnim a opet dinamičnim zakucavanjem, ali i ostatak benda je na visini zadatka. Samo jedan evro za ovo mizantropsko zezanje, za slučaj da ste se pitali:

https://misanthropicwar.bandcamp.com/album/bestial-genocide

Takođe iz Njemačke dolazi ozbiljno impresivan split EP bendova Kratt i Hæresis nazvan Z 3 / 1 2. Ovde su samo dve pesme ali materijal traje oko devetnaest minuta sa vrlo ozbiljno napisanim aranžmanima i kompleksnim, ambicioznim pesmama koje drže tvrdu liniju blek metala ali se izrazito trude da pokažu sve njegove potencijale. Kratt su odlični ali Hæresis su me ekstremno oduševili sa svojim moćnim skoro teatralno napravljenim komadom od jedanaest minuta. Izvrsno:

https://krattmetal.bandcamp.com/album/z-3-1-2-split-w-h-resis

Otargos iz Bordoa ima već, kažu po svojim rečima, osmi studijski album mada ja na Metal Archivesu vidim samo sedam, ali dobro, poenta je da se radi o iskusnom, već dugovečnom sastavu čiji black-death metal na albumu Fleshborer Soulflayer upada u vaše uši sa ubeđenjem i autoritetom. Ovo je mračna, preteća muzika zasnovana na brzom, rafalnom blastbitu i kvalitetnim rifovima, a Francuzi prave svaki potreban napor da im pesme ne budu monotone i dosadne sa svom tom hiperagresijom, pa su ovo promišljeno napisne i izvedene kompozicije gde bubnjar zvuči izvanredno a zujeće, preteće gitare su kao nekakav tornado iz pakla. Deset pesama ovakvog pokolja treba izdržati ali ko voli brzo, žestoko, kvalitetno i maštovito, uživaće:

https://otargosband.bandcamp.com/album/fleshborer-soulflayer

Novi album nemačkih Maladie, nazvan The Sick Is Dead - Long Live the Sick je prvi album i prvo izdanje benda da mu naslov ne počinje i ne završava se sa tri tačke, pa ne znam da li hoće nešto da nam kažu... Pogotovo kad se poslednja pesma zoe The Final Stage. Enivej, The Sick Is Dead - Long Live the Sick je fina, maštovita ploča metala koji nikada nije bio tačno žanrovski omeđen. Bend svoj izraz naziva ,,plague metal" i mada ovde ima i elemenata blek metala i death metala i avangarde, ima i sasvim pristojno ,,mejnstrim" zvuka koji izvlači bend iz hermetičnosti i gura ka široj publici. No, meni je bitno da su pesme maštovite, i dobro napisane, da su raznovrsne i da je album lepo produciran i pitak. Poslušajte:

https://maladieband.bandcamp.com/album/the-sick-is-dead-long-live-the-sick

Australijski Vahrzaw na svom četvrtom albumu The Trembling Voices of Conquered Men sviraju dosta tehnički, dosta komplikovan black-death metal koji ne voli da ponovi istu stvar više od 3-4 puta pre nego što aranžman krene u neku sasvm drugu stranu. Bude to i malo izazov za praćenje, ali Vahrzaw se ne iživljavaju sa ,,tehnikom" pa pesme svakako imaju neke svoje priče i zaokruženi imaginarijum. Odlično produciran i majstorski odsviran ovo je album ekstremnog metala za sladokusce, kao neka what if varijanta Morbid Angela koji svira blek metal. Fino:

https://vahrzawband.bandcamp.com/album/the-trembling-voices-of-conquered-men-death-black-metal

Iako je metal, pogotovo ekstremni i dalje većinski muška zabava, neki su podžanrovi naprosto rodno raznovrsniji jer nešto u njihovoj estetici privlači različite slušaoce i autore. Blek metal je svakako jedan od njih pa imamo bendove kao što je Doodswens (Želja za smrću, jelte), izvrsni nizozemski ženski duo. Album Lichtvrees, njihov prvi, je perfektno (a ne tehnički bezdušno) odsvirana i dinamično producirana ploča sirovog, zujećeg ali i atmosferičnog i melodičnog blek metala kakav SUVIŠE retko čujem ovih dana. Ove dve devojke uspevaju da u velikoj meri umaknu šugejzerskoj pop-dimenziji koja je maltene default podešavanje za ovakvu muziku i njihov melodični, atmosferični metal je zapravo METAL. Sa dovoljno melodije i pop preliva da ne bude puko nizanje rifova, svakako. Zvučno, ovo je meni JAKO dobro sa sirovošću koja nije tek prirodna posledica niskog budžeta već je u potpunosti apsorbovana u estetiku benda i deo je zvuka na najprirodniji način. Odličan debi album i dah svežine u i inače nikad raznolikijoj black metal ponudi:

https://doodswensband.bandcamp.com/album/lichtvrees-2

Prelazimo na stoner, doom, sludge, psihodeliju, hard rok... Flying Guillotines su nemački stoner sastav čiji prvi album Olympus tematski razmatra antičku, jelte mitologiju, kroz medijum lepo produciranog teškog roka i metala. Flying Guillotines nisu nekakav sirov, napušen stoner kombo već kvalitetni proizvođači gruva i ukusnih metal rifova i ovo je svakako primereno i za ,,normalnu" metal i hard rok publiku koja voli visoki koncept i vrlo razrađene aranžmane. Bend ima zdrav, lep zvuk i u ovih dvanaest pesama svira ekstremno raspoloženo pa Flying Guillotines preporučujem sa zadovoljstvom:

https://flyingguillotines.bandcamp.com/album/olympus

Sonidos Ocultos je čileanski izdavač stoner roka i srodne muzike pa je kompilacija Compilado 7 Sonidos Ocultos po definiciji namenjena publici koja voli opijate, satanizam, puteve kojima se ređe ide itd. Za razliku od nekih recentnih kompilacija koje sam u poslednje vreme preporučivao ova ima samo osam pesama, ali su one uglavnom veoma dobre i uostalom plaćate koliko hoćete pa odmerite sami. Meni se ovde sve dopada a čim sam video da su moji miljenici Satani Waves jedan od zastupljenih bendova, znao sam da ću ovo kupiti.

https://sonidosocultos.bandcamp.com/album/compilado-7-sonidos-ocultos

Luciferica imaju dobro ime a i sviraju dobar, vrlo težak stoner/ sludge metal koji uprkos svoj toj masivnosti zvuka, agresivnim vokalima i mučnom imaginarijumu, zapravo vozi prijatan gruv. Argentinci na albumu Wailing War tačno pogađaju dokle može da se pritiska dok ne postane neprijatno i gledaju da se granica ne prelazi, pa su ovo pesme koje naslje fingiraju dok u stvarnosti nude lepu, zaraznu muziku za provod. Odlično.

https://luciferica.bandcamp.com/album/wailing-war

Speck su iz nemačke i sviraju ,,kraut rituale" a novi album se zove Unkraut. I ovo je vrlo prijatan, srazmerno lo-fi instrumentalni meditativni rok sa elementima krauroka, stonera i psihodelije. Sa 37 minuta trajanja i svega pet pesama ovaj album džemova snimljenih u prostoriji za vežbanje sa autentičnim zvukom eksperimenta i istraživanja uspeva da bude pažljivo odmerena kombinacija forme i sadržaja. Vrlo lepo:

https://speckspeckspeck.bandcamp.com/album/unkraut

Flying Fuzz iz Viskonsina sviraju šarmantan, prjatan stoner rok na albumu II. Bend samog sebe opisuje samo rečima ,,heavy metal" ali ovo je svakako muzika duboko utemeljena u bluz formama i bez stilizacija koje čine ,,pravi" hevi metal. II je sniman skoro dve pune godine pa se ovde čuje i blaga neujednačenost u zvuku između pesama ali Flying Fuzz nisu nekakvi studijski perfekcionisti i u njihovoj muzici bitniji su spontani senzibilitet, okultni onirizam i ekstatična energija nego upeglanost i mada ovo nije nikakvo otkrovenje, album se prijatan i pozitivno naštimovan:

https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/flying-fuzz-ii-lp

Kanađani Willowater su se do nedavno zvali Sierra i EP Loyal je prvo izdanje pod novim imenom. Muzika se, ako dobro razumem, nije dramatično promenila. I nema ni potrebe, ovo je fini progresivni heavy rock koji voi dobar gruv ali se i trudi oko aranžmana pa pesme imaju lepu kinetičku energiju ali i maštovita rešenja i eksperimente. Uredna produkcija i kvaitetno muziciranje, vrlo lepo izdanje:

https://willowater.bandcamp.com/album/loyal

Volite li gotiku? Ja je načelno ne podnosim ali austrijski žensko-muški sastav Ætherleib zvuči prilično intriganto na albumu Heirs to Cruel Altruism and Testators of Naught koji spaja klasičnu gotsku grandioznost sa malo hermetičnijih, postpankerskih elemenata i malo težine doom metala za prilično zanimljivu mešavinu. Ne kažem da bih ovo slušao u, što se kaže, civilstvu ali Ætherleib mi nisu ni neprijatni ni dosadni već naprotiv, malo i zagonetni i inspirativni:

https://aetherleib.bandcamp.com/album/heirs-to-cruel-altruism-and-testators-of-naught

Španski The Desert Orchestra mi je ušao pod kožu svojim gruverskim, pomalo grandžerskim, malo metalskim a malo ,,alternativnim" stoner rokom. Valjda ne mogu da ne odreagujem na plesačke ritmove i gotovo obredno zapevanje u refrenima. Album Dead In Tabernas je lepo napisana ploča raznovrsnih pesama i ono što bend možda nema u produkciji ili izvođačkoj savršenosti, nadoknađuje se karakterom:

https://thedesertorchestra.bandcamp.com/album/dead-in-tabernas

Taman na vreme pred praznična opuštanja dolazi nam novi Stone Rebel. Terra Luminis je tipično relaksiran paket instrumentalnih meditacija, prijatnih, samo nežno psihodeličnih i okrenutih ka unutrašnjem svemiru. Stone Rebel ne menja ni metu ni odstojanje, ni stil, ni pristup, ni zvuk gitare, ništa, ali sve to i dalje vema lepo funkcioniše i obezbeđuje skoro sat vremena prijateljske nirvane:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/terra-luminis

Crypt Witch imaju novi, drugi album, Ritual Herbs, i za ove dve godine, otkad sam pohvalio njihov prvenac, nije se mnogo promenilo u nastupu benda koji i dalje valja teške, masivne, fazirane rifove i izdrogirane melodije, preko sporih, ali hipnotičkih ritmova. Ovo je jednostavna, instrumentalna muzika koja je sva u iskrenosti i neposrednosti, bez skrivenih agendi ili ikakvih kompilacija. Ovo ili odmah shvatite ili nikad nećete voleti – sredine i neke prikrivene dubine nema. Ali meni je to lepo:

https://cryptwitch.bandcamp.com/album/ritual-herbs

Meksički Sierra Fuzz su svoj EP nazvali Culto Al Fuzz, čisto da nemamo NIKAKVE sumnje u to šta vole najviše na svetu. Naime, fuzz. Ovo su četiri pesme prijatnog rokenrola koji bi svakako profitirao od malo energičnije produkcije, ali pesme su lepe, a fazirana gitara svakako ima simpatičan zvuk. Ugađanje vokalnih linija sa onime što svira gitara je efektan trik sve do momenta kada počne da donosi umanjene prinose ali ovo je ploča od svega dvanaest minuta i lepo se posluša:

https://sierrafuzz.bandcamp.com/album/culto-al-fuzz

Church Of Mental Enlightment iz Lajpciga sviraju superprijatan, bluzirani hard rok koji prelazi u metal, sa svim pozitivnim konotacijama ove postavke, uključujući soliranje na usnoj harmonici. Produkcija je vrlo prijatna sa velikom bas-gitarom koja nosi zvuk benda i povremeno odlično multitrekovanim pevanjem. Album The Truth uspeva da bude retro i nostalgičan a da to ne bude ljigavo i nemaštovito. Meni se dopalo:

https://churchofmentalenlightment.bandcamp.com/album/the-truth

Pošto imam familiju u Ujedinjenom kraljevstvu marginalno sam svestan da svakog Decembra u toj državi šize od neprestanog emitovanja Whamove Last Christmas. E, pa, Boris koji su i inače u diskografskom spidu su sada izdali singl sa dve pesme od kojih je jedna njihova obrada ove pesme, sa sve šugejzerskim dronovima i preslađenim ženskim vokalom. Sa druge strane singla Noël je još jedna popi-drimi-droni pesma, Pardon?, pa ako se osećate božićno, Boris su spremni da vam obezbede saundtrak za samo tri dolara. U ovih nekoliko desetina sati otkada je singl izašao video sam gomilu likova po, jelte, društvenim mrežama koji kritikuju Boris da je ovo ,,gimik" i da naskaču na, jelte, trend, ali to su očigledno budale koje nemaju pojma šta SVE Boris sviraju sve ove godine. Dakle, slušajte, bez stida:

https://boris.bandcamp.com/album/no-l

Finci The Paladin imaju dve dugačke, atmosferične stoner pesme na demou nazvanom samo Demo. Ovo je odlično producirano i kvalitetno odsvirano pa je jasno da se radi o materijalu koji treba ozbiljno da preporuči ovaj trio vašoj pažnji i, naravno, apsolutno mu posvetite malo vremena. Ovo je prijatno i maštovito plus košta koliko vi kažete – vredi čuti:

https://thepaladinband.bandcamp.com/album/demo

Poljski stoner rokeri Spaceslug imaju lepi album nazvan Memorial i ovo je pomalo i postrokerski emotivna i setna ali ipak propisno heavy i rifaška ploča. Spaceslug sam već ranije hvalio i ovo je vrlo fina realizacija njihovih dosadašnjih ideja i koncepata u dobroj produciranoj, maštovito aranžiranoj formi. Poljski stoner rok je pun prijatnih iznenađenja a Spaceslug više i nisu iznenađenje nego bend od koga se očekuju dobre ploče:

https://spaceslug.bandcamp.com/album/memorial

Lepo je kad u jednoj nedelji dobijete ne jedno nego DVA nova živa izdanja benda King Gizzard & the Lizard Wizard. Nije da ovi moćni Australijanci već ove godine nisu imali nekoliko IZVANREDNIH ploča, od kojih se neke natječu za album godine u mojoj internoj trci, ali njihovi koncerti su toliko dobri da mi je teško da pomislim kako je slušanje JOŠ njihovih živih snimaka ikako loša ideja. Tako da, dok je novi studijski album najvaljen za početak naredne godine, do tada vreme možemo da prekratimo slušanjem ovih izdanja. Ali pre toga imamo Pieces in No Time - KGATLW Bootleg koji je izdao ruski Cheval de Mer Records i ovo je zapravo butleg kompilacija živih snimaka iz 2019. godine sa raznih mesta na kojima je bend svirao – London, Sidnej, Brisel, Milvoki – i možda ste sve ovo već čuli ali ako niste, nauživaćete se. No, zvanična King Gizzard & the Lizard Wizard izdanja koja smo dobili su Live at Levitation '14 i Live at Levitation '16, snimljeni u Teksasu u ove dve godine sa materijalom koji se delimično preklapa, mada je kod ovog benda zgodno što i pored sve tehničke preciznosti koja odlikuje njihove studijske albume, dva izvođenja iste pesme, čak i u okviru istog nastupa nisu ista. S obzirom da smo ove godine slušali dosta vrlo svežih živih izdanja Gizzarda, ova dva Live at Levitation albuma su sjajno osveženje jer nam daju malo stariji materijal u tipično izvrsnim izvedbama sa odličnim zvukom. Gizzardi su mi u OGROMNOJ meri obeležili pandemijsku epohu sa niskom izvanrednih izdanja i ova dva albuma samo nastavljaju trend. Obavezno.

https://cdmrecords.bandcamp.com/album/pieces-in-no-time-kgatlw-bootleg
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-14
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-16

Prelazimo na thrash, hardcore punk, grindcore i death metal. Veselo! Ruse Cyanide Grenade sam solidno pohvalio prošle godine za njihov ničim ukaljani, pošteni radnički i seljački thrash metal, a sada su me bukvalno u prvoj sekundi EP-ja Covering Fire podsetili koliko su dobri. Naime, ovo je EP sa obradama a prva (među jednakima) je Bomber od Motorheada i Cyanide Grenade je otkinu iz sve snage. A mislim, kakva je to PESMA, sestre moje i braćo! Nije lako to ispratiti, čak ni Motorheadu ali Rusi onda junački ulete u Slayerovu Black Magic i što se kaže, skidaju se rukavice, kreće se u bitku. Posle ovakve A-strane, B-strana skoro da nije ni bitna no na njoj imamo i poštenu obradu Toxic Holocaust i onda jednu autorsku pesmu u živoj verziji. Prejako! Za kasetu treba da date osam dolara ali daunloud je koliko date pa ODMAH dajte:

https://tapeswarm.bandcamp.com/album/covering-fire
https://cyanidegrenade.bandcamp.com/album/covering-fire-2

Bacalou iz Tenesija su deset godina posle EP-ja Bacalou izdali album, svoj prvi, isto nazvan Bacalou, ponavljajući sve pesme sa demoa i dodajući nove. No, ovo je odličan thrash metal sa britkom svirkom, brzim tempom, odličnim bubnjarem, sjajnim rifovima i raspoloženim pevačem, pa je sve u redu. Pesme su definitivno izdržale test vremena i dobra produkcija na ovom albumu obezbeđuje kvalitetno slušalačko iskustvo za svakoga ko voli žestok i pametan thrash metal stare škole.

https://bacalou.bandcamp.com/album/bacalou-2

Skeletörn su meksički heavy metal bend sa dosta thrash i punk elemenata u svom zvuku pa ih zato stavljam u ovu sekciju. Istoimeni demo ih prikazuje kao kvalitetnu garažnu ekipu koja voli dobar rok i mada je to kliše, čuje se ovde da je Motorhead u korenu njihovog zvuka. Produkcija je funkcionalna a bend svira sa mnogo entuzijazma pa se ovo obavezno sluša:

https://skeletornrm.bandcamp.com/album/skelet-rn-demo

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 11-12-2021, 13:58:39

Malicious Entity su iz Ontarija i njihov EP Unholy and Putrid ima samo dve pesme niskobudžetnog ali dragog thrashcorea. Prostački, sirovo, ali autentično, pa ko voli, uživaće:

https://maliciousentity.bandcamp.com/album/unholy-and-putrid

Čileanski Mental Devastation sviraju odličan, blago progresivan thrash metal na svom drugom albumu, The Delusional Mystery of the Self Part I. Ovo izdaje Blood Harvest pa je u startu kvalitet zagarantovan ali sam ipak i pored svega ostao zatečen izvrsnošću koju Čileanci emituju. Ovo je vrlo '80s zvuk i muzika, sa jasnim temeljima u Testamentu ili Intruderu (ili čak nemačkom Assassinu!), sa pesmama koje su rifaške, energične, ali maštovite i podsećaju da thrash nije uvek sinonim za puki sprint ka liniji cilja. Dobra produkcija, mnogo karaktera, sjajna ploča:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/the-delusional-mystery-of-the-self-part-1
https://youtu.be/BTNYtXEuZkI

Kanađani Wolven su uspeli da ubede Tima Owensa da im gostuje na jednoj pesmi na albumu Misanthropy And Other Grim Tales što je solidna premija. Ripper zapravo dosta odskače od njihovog zvuka jer je ovo thrash metal sa dosta death metal elemenata – uključujući glavni vokal – pa je njegov kameo upečatljiv ali ne nužno ,,prirodan" za ovo što Wolven rade. No, sa Timom ili bez njega, pričamo o sasvim solidnom albumu dobro napisanih, dosta kompleksnih pesama koje imaju fini trešerski gruv i puno dobrih i dobro razrađenih ideja. Prijatna ploča:

https://wolven.bandcamp.com/album/misanthropy-and-other-grim-tales

The Liminalist je jedan čovek u Arizoni koji pravi muziku u uspomenu na prerano preminulog sina. Užasna priča ali muzika na albumu Half Life je iznenađujuće kvalitetna. Ne nužno sasvim u mom stilu – ovo je metalcore sa dosta standardnih modernih metalcore elemenata, ali autor je ekstremno talentovan i ovo ne samo da je dobro producirano već su i pesme kvalitetne i sa puno karaktera. Nisam od onih koji tvrde da jedina vredna umetnost dolazi iz mesta najdubljeg bola, ali ovo je ZAISTA dobar album.

https://theliminalist.bandcamp.com/album/half-life

Slave Agent su Kanađani sa Nijagarinih vodopada i sviraju dosta zapetljan, melodičan thrash metal sa dosta shred elemenata ali i dosta old school mošerskog materijala. Generalno, ovo me podseća na bendove koji su početkom dvedesetih nastojali da u thrash metal unesu kompleksnije aranžmane i zrelije teme, pa je album Alternate Histories i sasvim solidno nazvan pored dosta dobre muzike:

https://slaveagent.bandcamp.com/album/alternate-histories

Skullbasher je izmirski crust/ thrash sastav i ta kombinacija panka i metala lepo prolazi na EP-ju takođe naszavnom Skullbasher a koji u pet kratkih pesama isporučuje mnogo materijala za šutiranje i vrlo malo filozofije. Ako volite Hellbastard i slične utemeljitelje, Skullbasher su vrlo dobar primer podžanra, sa solidnom produkcijom i sviračkim veštinama a EP se daje po ceni koju sami odredite, pa čak i da ne volite sjajnog jarca na omotu, ovde dobijate dosta dobre muzike:

https://skullbasherftw.bandcamp.com/album/s-t

A Mortal Ground iz Vašington DC-ja čukaju lepo snimljen, disciplinovan thrashcore koji kao da je izašao iz 1988. godine. Ovo je vrlo klasično zvučeći album gde se metalski rifovi i disciplina u aranžmanima i izvedbi spajaju sa pankerskim temama i besnom energijom. Album se zove germs of empires, sa sve pesmama o ratovanju, ali i klincima iz kraja, i to je sve vrlo energično, vrlo dosledno i prijatno:

https://mortalground.bandcamp.com/album/germs-of-empires

Čileanci Hellish sviraju vrlo old school thrash metal, sa onim što se danas zove ,,blackened" prelivom. EP The Vermis Mysteriis ima dve pesme gadnog dranja i brze, zujeće svirke. Produkcija je u skladu sa muzikom i sama dosta old school pa je ovo jedan lep, nostalgičan ali ne pretenciozan paketić.

https://hellishband.bandcamp.com/album/the-vermis-mysteriis

Semtex iz Minesote kažu za sebe da sviraju ,,Black Irish Beatdown music", pretpostavljam jer imaju Irce i Afroamerikance u postavi ali to je samo šala, njihov stil je progresivni thrash metal i drugi album, The War Within (nema veze sa pesmom legendarnog beogradskog sastava Svarog) je jako dobar. Pričamo o iskusnim muzičarima sa dosta godina i kilometara u ličnim istorijama i The War Within i zvuči kao ploča koju prve ljudi što su prevazišli ideju da progresiva treba da ponudi forme koje niko nikad nije čuo pa makar to bilo neslušljivo. Zbog toga je ovo kolekcija odlično napisanih pesama u kojima progresivni elementi stoje u savršenoj ravnoteži sa klasičnim, zaraznim gruvom i poštenim trešerskim krljanjem. Ako volite malo čudnih harmonija i kompleksnog aranžiranja ali uz propisan krljački treš, Semtex imaju, što se kaže, vaš broj:

https://semtexmusic.bandcamp.com/album/the-war-within

Pravi užitak je čuti i novi album kanadskih Witches Hammer. Ovaj bend, aktivan od polovine odamdesetih je prošle godine izdao svoj prvi album (!!!) a ove ga, eto, pred kraj, prati novim opusom nazvanim Devourer of the Dead. Bend i dalje ima dosta old school elemenata u svom zvuku ali ovo nije tek rasprodaja, jelte, nostalgije, i ovde su kompozicije još kompleksnije i ambicioznije nego na prvencu pa je Devourer of the Dead propisan koktel novog i starog (tri pesme su zapravo nove verzije starih komada iz osamdesetih) pokazujući evoluciju benda i načine na koji su ovi ljudi sazrevali kao muzičari. Odličan album za svakog ljubitelja thrash metala:

https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/devourer-of-the-dead

Propakanda Weapon je three way split tri indonežanska hardcore benda i, pa, ovo je jako dobro. Inlander su najsporiji a već oni sviraju brz, energičan i melodičan crustcore koji me malo podseća na japanske superheroje Death Side sa svojim D-beat rifovima i himničnim refrenima. Kandarivas su pak bliži spastičnim powerviolence zvuku, sa pesmama koje idu jako brzo, nervozno i uz sumanute upade etničkih udaraljki, a da sve vreme i zadržavaju tu neku navijačku pank-dimenziju. Kandarivas obrađuju i dve pesme trećeg sastava koji je na ovoj ploči a to je Noxa koji su najbliži čistom grindcoreu, a dok dođete do njih ozbiljno ste naoštreni i njihov niži štim, debeli zvuk i apsolutno razbijački grind će vas naterati u šutku za sekund. Sjajna ploča.

https://noxa.bandcamp.com/album/propakanda-weapon

Bourbier su Francuzi koji sviraju vrlo energičan, negativnih emocija prepun posthardcore. Njihovo prvo izdanje, EP koji se isti zove Bourbier prosto puca od te unutarnje tenzije modernog čoveka a koja se ovde posreduje kroz razigrani gruv, jako distorzirane, škripave gitare i vrišteće pevanje. Ima ovakvih bendova koliko hoćete, ali Bourbier pišu kvalitetne pesme i ne podsećaju na tek podgrejani Today is the Day ili nešto slično već rade u sličnom prostoru ali sa sopstvenim idejama. Meni je ovo sjajno, a cenu sami određujete:

https://bourbier.bandcamp.com/album/bourbier

O Šveđanima World in Ruins sam već pisao ove godine jer su izbacivali EP-jeve kao blesavi. Sada je izašao i album koji se, malo zbunjujuće zove isto kao poslednji EP, In Misery i, naravno, on i prikuplja materijal sa recentnih EP-jeva, pakuje uz njega dve bonus pesme i to je onda prava dugosvirajuća ploča. Idealan paket, primetiću za nekog ko se prvi put susreće sa ovim sastavom jer ne mora da juri kraća izdanja već samo da utone u kvalitetni švedski D-beat hardcore sa malo death metal elemenata, čisto da zamirišu. Brzo, tvrdo, teško ali i dovoljno melodično da ne bude monotono, ovo je vrlo lako preporučiti i pank i metal publici:

https://worldinruins.bandcamp.com/album/in-misery-album

Brizbejnski Nuclearsaurus Rex sa prvom pesmom tvrde da nisu ,,just another crossover band" iako, naravno, apsolutno jesu. Ali nema ničeg lošeg u tome, ovo je brz, pankerski thrashcore sa razgovetnim, karakternim pevanjem i recitovanjem detaljim abogatih priča, te dobro odmerenim odnosom humora i znojave krljačine. EP/ album Pegasus Ezekial je praktično sav delo jednog čoveka po imenu Chalky Hill a koji je ne samo sve napisao i odsvirao već i snimio, miksovao itd. Nostalgično, zabavno i kvalitetno:

https://nuclearsaurusrex.bandcamp.com/album/pegasus-ezekial

Realm of Terror su mičigenski pank bend čiji demo Accelerated Extinction zvuči kao da je snimljen 1990. godine u nekom slovenačkom podrumu. Ovo mislim u najboljoj mogućoj konotaciji jer Realm of Terror sviraju klasičan crustcore, po uzoru na drugotalasne sastave kao što je recimo Doom i ovih šest pesama su, pa, prava pesma za moje uši:

https://gutturalwarfarerecords.bandcamp.com/album/accelerated-extinction-demo

Kad smo već kod panka, Savurasu Grci a ime albuma, Nekropunk Attacks govori sve. Ovo je na idealnoj sredini između D-beata, blek metala i naprosto pijanog rokenrola, sa dvanaest pesama, lepim, jeftinim zvukom i pesmama koje su idealni pitstarteri a imaju i po koju iznenađujući dimenziju. Sve ovo pa još i plaćate koliko hoćete. Nema greške:

https://savura.bandcamp.com/album/nekropunk-attack

Od Izraelaca Shesh Shesh Shesh nisam bogznašta očekivao ali njihov album Hela je zapravo sjajan d-beat materijal sa trinaest pesama koje su dobro producirane i pružaju nam sve preduslove za maničnu šutku koje bismo mogli da poželimo, a da u njima ima prostora za iznenađujuće himnične refrene i svakojake druge poslastice. Sjajno i vredno svake pažnje:

https://sheshsheshshesh.bandcamp.com/album/hela

With Daggers Between Our Teeth je slatko ime za album, mada bi čovek očekivao nekakav blek metal kad vidi omot, a ono zapravo metalizirani moshcore. Bend je Malignant i ovo poprilično udarnički zakiva, sa dosta slem elemenata i dobrom produkcijom. Dobre pesme, pravilno odmereno trajanje, fina ploča a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://kotprecords.bandcamp.com/album/with-daggers-between-our-teeth

Hostilities su MRVEĆI metalizirani hardcore iz, pretpostavljam, Nju Džersija i njihov EP, Violent Breed je nešto najnasilnije što ćete čuti ove nedelje. Gitare seku na komade, bubnjevi ubijaju, a pevanje je kao sa onoga svijeta. Hostilities su pokupili sve najstrašnije od chaotic hardcorea, beatdowna i death metala i ovo je ploča samo za izdržljive, ali je mnogo dobra.

https://bullettoothhq.bandcamp.com/album/violent-breed

LiesInAshes nažalost nisu australijski tribjut beogradskim hardkorovcima Hands in Ashes, ali jesu deathcore bend koji mi nije bilo mrsko da preslušam. Barem taj jedan EP koji su do sada izdali, nazvan isto kao i bend i sa četiri pesme koje su cele u mošerskim breakdown i proto-slam rifovima. Ovo je bliže hardkoru nego deathu ako mogu tako da kažem, sa akcentom pre svega na gruvu, bez blastbitova i sa satanski dubokim vokalima. Ubitačno, mučno, simpatično!

https://liesinashes.bandcamp.com/album/liesinashes

CHÜZO su prošle godine osnovan kanadski grindcore sastav i njihov prvi EP, Land Of Anger je izvanredan. Pričamo o brzom, energičnom, savršeno odsviranom crustgrindu sa vrlo solidnim zvukom a bend pritom piše pesme duže od tri i četiri minuta tako da zadovolji i zahtevniju metal publiku koja želi da čuje surove, plesne moš-delove i death metal rifove. Sav ovaj kvalitet se pritom daje za onoliko para koliko sami ponudite, pa svakako ponudite:

https://chuzomtl.bandcamp.com/album/land-of-anger-ep

Protovirus su takođe iz Kanade a njihov grindcore ima hermetičniji miris. Istoimeni EP sa pet pesama – a koji se daje po istoj ceni od ,,daj šta daš" – vozi se u sirovoj, lo-fi deathgrind traci ali osvaja old school spontanošću i fokusom na brzinu i zle, metalske rifove. Meni je ovo veoma prijalo:

https://protovirus666.bandcamp.com/album/protovirus

I za još prljavog, mračnog grindcorea idemo u... er... Las Vegas??? Zvuči neobično ali ne treba zaboraviti da je Las Vegas porodio jedan od najosobenijih grindcore bendova osamdesetih, čiji gitarista i dalje svira u Napalm Death. Rottscape nisu baš toliko originalni i verovatno niko od njih neće ući u Napalm Death, ali demo nazvan Demonstrations in Decay nudi drusan, energičan, ukusno sirov deathgrind sa prostim forama i oprobanim trikovima, ali odsviranim kako treba i snimljenim sa taman toliko andergraund štroke da zvuči autentično ali da se, znate već, čuje. Da je ovo izašlo 1989. godine danas bi se smatralo klasikom. A ljudi ga daju za koliko god para ste spremni da izdvojite!

https://rottscape.bandcamp.com/album/demonstrations-in-decay

A onda idemo još na jug. Brazilci Morto i sami sviraju deathgrind, a EP Morto ima pet pesama vrlo ukusnog, gruverskog grindcorea koji je naštimovan jako nisko i mnogo besan. Ovo je težak, masivan zvuk pokretan velikom brzinom, sa bubnjarem koji prilično dobro kapira šta znači ,,svirati" a ne samo udarati i sa uobičajeno okrutnim rifovima i solidnim pevačem koji podseća na rane black death bendove poput Blasphemy. Sjajan materijal a i ovo se prodaje za koliko date. Vidi se da idu praznici. Ne propustite ovaj biser:

https://mortooficial.bandcamp.com/album/morto

Kvebečani Sedmi sviraju neobičnu i zanimljivu kombinaciju grindcorea, elektronike, metala itd. Album Restless svakako u sebi ima dosta eksperimentalnog, ali Sedmi, za moj ukus pogađaju dosta svojih meta, kreirajući muziku koja ima i teksturu, i rif, i atmosferu i gruv, i agresivnost i meditativnost. Vredi čuti:

https://sedmi.bandcamp.com/album/restless

Nazvati ono što Vomitorium rade grindcoreom mi deluje kao isuviše konceptualizacije za nešto što je, na kaseti nazvanoj In the Mist ofBattle, tek razjareni, na granici haosa stvarani pankerski metal ili metalizirani pank. Ako bih hteo da budem precizniji, rekao bih da momčad iz Leedsa spaja hardcore thrash po uzoru na Electro Hippies sa ranim goregrindom ala Carcass, ali nije to bitno. Bitno je da bend u ovih šest pesama zvuči sjajno i da imaju možda najbolji naslov pesme koji sam video ove godine: Fellating the Corpsewyrm. Gadno! Ali odlično:

https://chamberofemesis.bandcamp.com/album/vom003-in-the-mists-of-battle

Njemački sastav Rană svira ,,blackened crust" mada taj deskriptor zbilja ne uspeva da uhvati stvarnu širinu njihove muzike koja je i emotivna i aranžmanski ambiciozna i odlično producirana. Ovo je, dakle, pre svega ekstremni metal, ali posle toga i veoma nijansiran, upečatljiv izraz na granici nekoliko ekstremnih podžanrova. EP Armament ima i sjajan omot i četiri zanimljive kompozicije pa proverite i sami:

https://ranacrust.bandcamp.com/album/armament

Sa Agamenon Project uglavnom uvek znate šta dobijate, a dobijate po jedan split svake nedelje evo već mesecima, pa Agamenon Project x Hissterikal ne donosi neka specijalna iznenađenja ali je naš omiljeni grindcore Brazilac u sasvim finoj formi sa četiri old school pesme od kojih je poslednja obrada švedskih legendi Regurgitate. Hissterikal je ono što smo nekad zvali totalnoise – dakle grindcore improvizovan na licu mesta. Nije sjajno, ali Agamenon project više nego zavređuje da se ovo kupi po ceni od koliko date:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/37-21-agamenon-project-x-hissterikal

Terrorscum iz Kijeva imaju vrlo simpatične dve pesme deaththrash metala na split EP-ju sa Обрій. Ovo je fino producirano i onako, šmekerski odsvirano i za prvo izdanje ikad je vrlo korektno. Ne znam kakava je strana Обрій ali Terrorscum su se fino preporučili:

https://terrorscum.bandcamp.com/album/obrij-split

Nerada su Kanađani a njihov tehnički death metal ima u sebi dosta trešerskog duha na albumu Icons of Ignorance kojim ovaj duo debituje. Dakle, ovo je vrlo čisto, lepo mada pomalo nedinamično producirano, kvalitetno svirano i sa naglaskom na razgovetnosti pa i melodičnosti, ali, onako, trešerskoj. Hoću reći, ovo nije moderni melodeath pa malo zakomplikovan već više death metal koji voli thrash metal ekspresivnost i melodičnost pa na sve to dodaje malko ,,tehnike". Nije loše:

https://nerada.bandcamp.com/album/icons-of-ignorance-2

Pošto post-death metal još ne postoji (valjda death metalci ne vole da poste) onda moram da ovo što Poljaci Redemptor prave nazovem nekakvom death metal progresivom. Album Agonia je vrlo impresivna pšloča, velike tehničke kakvoće i prepuna ideja i to što mi je u sumi malo... isuviše iskalkulisana i hladna je verovatno samo do mene. Generalno pričamo o izuzetno napisanom i jako dobro odsviranom materijalu koji ima death metal čvrstinu i tehniku ali je istovremeno i mnogo prijemčiviji za normalan svet a da ima neku svoju otmenu hermetičnost... Poslušajte:

https://redemptorpl.bandcamp.com/album/agonia

Danci Galge imaju zanimljiv, radnički i seljački imidž sa kombinezonima i kratkim kosama a muzika na debi albumu Løkkelig je i kod njih nešto što je u osnovi death metal ali sa post-elementima. Ovo je i čvrsto i tehnički nabildovano i puno standardnih rifova i moš-delova, ali Galge pored obaveznog dž-dž-dž programa imaju i melodičnije i atmosferičnije eskapade koje aranžmani lepo ubacuju tako da se kod slušaoca održava fina ravnoteža između uživanja u prepoznatljivom i prijatnog iznenađivanja novim. Lep debi album:

https://galge.bandcamp.com/album/l-kkelig-2

Communion of Corrupted Minds je lep split album između death metal bendova Noxis i Cavern Womb. Noxis su iz Klivlenda i imauu jako težak zvuk i dubok ton, te onaj sirovi, preteći gruv kakav death metal publika obožava. Kladim se da ove pesme prave haos po mošpitovima diljem Ohaja. Cavern Womb su u sličnom stilu, za nijansu naklonjeniji bolesnim, izvitoperenim melodijama sa vokalima koji kao da dolaze sa one strane, i dementnim rifovima od kojih može malo i da se rikne. Odlična ponuda poštenog, mesnatog death zvuka:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://cavernwomb.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://noxisdeathmetal.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds

Deliberate Miscarriage je grozno ime za bend ali ova dva Velšanina imaju i muziku kojom podržavaju tu grozotu. Album Mortuary Melodies, njihov prvi, je pun klasičnih death metal rifova, gruva, pevanja... Deliberate Miscarriage su očigledno inspirisani Carcassom iz ranih devedesetih ali imaju jednostavnije, pevljivije pesme i tvrd, nabadački zvuk i ovo je sasvim solidan death metal srednjeg tempa i poletne atmosfere za žurke u svojoj glavi. Kvalitetno i prijemčivo:

https://deliberatemiscarriage.bandcamp.com/album/mortuary-melodies

Francuzi Cadaveric Fumes sa svojim debi albumom, Echoing Chambers of Soul donose ovonedeljnu porciju mračnog, kavernoznog a neodoljivog death metala. Bend radi od početka prošle decenije i iza sebe zapravo ima dosta snimljenog materijala pa to objašnjava priličnu zrelost ovog zvuka koji se zasniva na standardnim old school modelima i zvuku Autopsy i njihovih ispisnika ali sve to spakovano u dobre, upečatljive pesme. Cadaveric Fumes sviraju veoma ukusno, imaju propisno pun a opet dovoljno dinamičan zvuk i u pitanju je poslastica za old school death metal fanove koji ne mogu da dočekaju nove radove Tomb Mold, Carnal Tomb i sličnih majstora. Cadaveric Fumes se suvereno upisuju u ovo elitno društvo:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/echoing-chambers-of-soul

U sličnom stilu sviraju i Malignant Altar iz Teksasa i njihov debi album, Realms of Exquisite Morbidity nudi kombinaciju kavernoznog old school death metal zvuka i malo ,,tehničkije" svirke. Opet, ovo je lepo odmereno tako da se ne izgubi bitna dimenzija atmosfere opresivnosti i hermetičnosti koju rifovi i harmonije nose, a da opet bude prostora i za brzu lomljavinu, U pitanju je novi projekat već iskusnih muzičara i naravno da se čuje već izgrađen karakter ali i svežina koju je inspirisao novi projekat. Odlično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/realms-of-exquisite-morbidity

Danci Phrenelith su izdali drugi album, Chimaera i ovde je na programu klasični death metal, mračan, mošerski, rifovima obogaćen, aranžmanski napredan. Sve je ovo spakovano da bude vrlo probavljivo i Danci ne pokušavaju da probiju ikakve kalupe niti da publiku iznenade ili šokiraju u bilo kom pogledu, ali nije da ovde nema maštovitih poigravanja sa dinamikom i atmosferom (slušajte psihodelični Phlegethon). Na kraju dana broji se to koliko su pesme zapravo dobre a Phrenelith su se ovde zaista potrudili pa uz finu produkciju imamo dobar paket u ponudi:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/chimaera

Prijatan EP Before the Imminence dobijamo od strane od strane kijevskog death metal dvojca Dying Grotesque. Ovo je materijal sa dosta ambicije ali bez pretencioznosti, sa kompozicijama koje imaju složene aranžmane, ali tako da brojni rifovi i promene ritma budu deo jasnog gruva koji ima svoju inerciju i slušaoca ne stavlja u iznenađujuće poze već ga nosi napred sa autoritetom i ubedljivošću starog, iskusnog šmekera. Dve solidne pesme, jedan intro i jedna obrada Rokyja Ericksona za kraj – pravo uživanje:

https://dyinggrotesque.bandcamp.com/album/before-the-imminence

Bloodtruth iz Peruđe završavaju godinu na vrlo lepom mestu sa EP-jem The Walls of Oblivion koji u tri pesme demonstrira kako brutalni death metal može da bude i, jelte, brutalan i beskompromisan a da opet bude razgovetan, zabavan, nekako impresivno prijateljski. Puno komplikovanih aranžmana i tehnički impresivne svirke ali moj preovlađujući utisak je da je ovo muzika dobrog raspoloženja. Sedam evra za tri pesme zvuči kao skupa ponuda ali ovo je vrhunski odsvirano i producirano i upada mi u sam vrh ovogodišnjih brutal death izdanja:

https://bloodtruth.bandcamp.com/album/the-walls-of-oblivion-ep

Kome još nije dosta brutalnosti, tu mu je drugi album ruskih Bestiality Business. Alien Revenge je i blago komična ploča – čućete već intro, ali je muzika ozbiljno deahtgrind zakucavanje bez nekih velikih ideja o tome kako da se poznata formula obogati ali sa izuzetno dobrim sviračkim kvalitetima i jakom, komprimovanom produkcijom. Meni dovoljno da čujem ove mrveće rifove, zverski vokal i blasbit i već sam tamo.

https://bestialitybusiness.bandcamp.com/album/alien-revenge

Poslednja sekcija i heavy metal power metal te razne perverzije... Titan iz Ajdahoa (ali originalno iz Francuske) su imali dva izdanja u osamdesetima a sada su snimili album Palingenesia. Neobično! Ali album je odličan. Ovo je heavy metal stare škole sa novom produkcijoim, nudeći publici hedbengerske, stadionske refrene, lepe rifove i vrištavo pevanje na Francuskom. Titan ne otvaraju neke potpuno nove puteve u žanru ali njihova interpretacija klasičnih osnova je vrlo sigurna, sveža i dinamična. Iznenadio sam se koliko mi je ovo prijalo:

https://titanofficiel.bandcamp.com/album/palingenesia

Finski Fear of Domination svakako nisu moj prvi izbor u pogledu žanrovskog opredeljenja, ali ponekad se i meni dopadne nešto od tog metala namenjenog mlađoj, široj publici pa ću reći da je njihov novi album, VI: Revelation sasvim solidan komad televizijske kombinacije industrije, melodičnog death metala i metalcore fora. Pomaže i što je ovo kraće od 40 minuta pa se njihov ,,shock metal" lepo proguta i nema puno maltretiranja a i muzika je i pored svoje, za moj ukus, preproduciranosti i preterane melodičnosti, makar dovoljno brza i energična da meni to bude okej:

https://youtu.be/8yZtEpWtCdU

Grčki Valiant Sentinel imaju prvi, istoimeni album i ovo je vrlo standardni power metal, sa visokim vokalima, melodičnim, himničnim temama i dobrim tempom. Valiant Sentinel teško da će se nametnuti originalnošću ali imaju pristojnu produkciju, pošteno napisane pesme i čuje se da veruju u ovo što sviraju, sa energijom i strašću koja se probija kroz pažljivo upeglani studijski zvuk. Ripper Owens i ovde gostuje na jednoj pesmi da ojača ponudu i ovo je svakako vredno pažnje:

https://valiantsentinel.bandcamp.com/album/valiant-sentinel

Novi EP švedskih Sorcerer nije zaista ,,epski dum metal" kako se ovaj bend inače vodi već prosto, melodični, epski hevi metal, sa dovoljno cheesa da se nahrani kolonija glodara. Ništa loše u tome, naravno i ovaj bend aktivan već više od tri decenije sa Reverence donosi četiri obrade heavy metal pesama iz osamdesetih godina, počinjući sa Rainbow i završavajući sa Ozzy Osbourneom. I ovo je meni, naravno, melem za uši, sa interesantnim radom na legendarnoj Gates of Babylon od Rainbow ali i ultra-cheesy verzijom Saxonove Crusader. Lepo!

https://sorcererdoom.bandcamp.com/album/reverence

Death of August su supersimpatičan rasno i rodno mešovit heavy metal bend iz Šarlota u Severnoj Karolini. Njihov album, Fear of the Unknown svakako može da se kritikuje sa nekoliko strana, i u izvođačkom i u produkcijskom smislu ali muzika je duševna, prijatna i na idealnoj poziciji između melodičnog panka i propisnog heavy metala, sa raspevanim solo-gitarama, raspevanim ženama i prijatnim gruvom. Meni je ovo bilo simpatično iz sve snage:

https://deathofaugust.bandcamp.com/album/fear-of-the-unknown

Poslednje izdanje Metal on Metal Records koje nismo obradili ove godine je Emperor of Hell - Canto XXXIV napuljskih In Aevum Agere. Ovo je treći album ovog kvalitetnog dua i izvrsna kombinacija power metala sa epskim doom metal zvukom, nudeći sav cheese ali i dostojanstvo koji su potrebni da se ove kvalitetne kompozicije formatiraju baš kako treba. Pričamo o metalu punom misterije i šmeka, ali i propisnih, zaraznih rifova, te melodičnog, muževnog pevanja i pošto In Aevum Agere sjajno sviraju i produciraju svoje ploče, ovo je očekivano izvrstan materijal:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/in-aevum-agere-emperor-of-hell-canto-xxxiv

Za kraj – još malo pa sise! Meksički Witchspell naglašavaju da ne sviraju thrash metal i da je njihova muzika tradicionalni heavy metal pa neka im bude iako ovde ima dosta trešerskog zvuka, pre svega u brzom tempu kojim se svira i generalnoj čvrstini izvedbe. No, svakako, album The Blind Disease ima puno heavy metal elemenata, dosta melodije, himničnih refrena, mejdnovskih gitarskih harmonija i dobrih solaža, pa i pevanje u falsetu. I pričamo o zapravo vrlo dobrom albumu inspirisanom Slepilom Žozea Saramaga, sa odlično napisanim pesmama i vrlo profi izvođačkim kvalitetima koji sa druge strane ne čine da materijal zazvuči hladno, sterilno, studijski već dobijamo i korektnu količinu vatre. Album nedelje!

https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease

Meho Krljic · 18-12-2021, 13:15:04

E, pa, još malo pa kraj godine. Ove nedelja je donela više dobre muzike nego što sam očekivao i neka izuzetno prijatna iznenađenja, a treba imati na umu i da svi koji kreiraju muziku usred pandemije što traje već ovoliko dugo, treba da budu prepoznati kao heroji. Poslušajmo šta od herojskog metala ima da se čuje ove nedelje:

Blek metal! Rusi Insanis na novom EP-ju, Kvlt ov Fire lepo spajaju old school death metal, pank, malo death metal zvuka, pa i malo rokerskih trikova. Zanimljiva i funkcionalna kombinacija sa pesmama koje zvuče prilično originalno i rasponom harmonija pa i raspoloženja koji je impresivno širok. Dobro snimljena ploča i materijal koji vredi poslušati više puta:

https://insanis.bandcamp.com/album/kvlt-ov-fire

Teksaški Empyrrean nudi baš ono što nam treba za ulazak u hladnu, snegom ispunjenu zimu, dakle, hladan, a emotivan blek metal pun melodije i sjete ali kroz svirku koja je žestoka i strastvena i produkciju koja je jeftina, pa i ,,tanka" ali u idealnom smislu. EP Empyrrean ima šest pesama ovog prijatnog, atmosferičnog blek metala koji curi poput finog (crnog) meda i mada ne znam gde Teksašani nađu sav taj ledeni sadržaj u svojim vrelim srcima, svakako preporučujem slušanje sa zadovoljstvom:

https://empyrrean.bandcamp.com/album/empyrrean

Slovaci Ramchat odlično zvuče na novom EP-ju sa dve pesme nazvanom Krútňava. Ovo je paganski, epski blek metal sa možda i isuviše disciplinovanim zvukom i urednom prpdukcijom ali kada su melodije ovako lepe a aranžmani ovako sigurni ne mogu da se žalim. Ovo je sjajan blek metal sa narodnjačkim motivima, upakovan u lep omot i ima sve preporuke:

https://ramchat.bandcamp.com/album/ep-kr-t-ava

Mladi švedski duo Avskräde nudi vrlo klasičan, melodičan i sirov skandinavski blek metal na debi albumu Det stora tunga sjuka. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je muzika direktno iz srca, jednostavna, duševna i iskrena, pa makar bila i malo naivna. Meni je to simpatično, naravno, a verujem da će naći svoju publiku:

https://avskraede.bandcamp.com/album/det-stora-tunga-sjuka

U komšiluku, u Finskoj je ove godine osnovan i trio Caestus a čiji prvi album, The Undoer's Key zvuči vrlo ubedljivo, sa mračnim, pomalo okultnim zvukom i pesmama koje imaju dosta atmosfere iako ne pričamo o šugejzerkosm, modernom blek metalu. Caestus su bliži klasičnim, satanističkim temeljima ove muzike, sa dobrim gruvom i kvalitetnom svirkom:

https://caestus.bandcamp.com/album/the-undoers-key

S obzirom na svu zimu, led i tminu koje imamo poslednjih dana, mladi estonski sastav Wolfskrone nije mogao izabrati bolju nedelju da diskografski drsko debituje. Album The Hunt se bavi prelazom jeseni u zimu i u pitanju je filozofska, atmosferična ploča mračnog zvuka i vrlo organskih a dugačkih kompozicija. Ovo je više, jelte, tekstura nego komplikovano aranžiranje, ali je taman gde treba da pesme ipak imaju teme, rifove i neke naracije. Vrlo prijatno.

https://warhorn.bandcamp.com/album/the-hunt

Komšije iz Finske, Flagg su isto filozofi ali mnogo manje kontemplativno zvuče. Njihov drugi album, Cosmic Chaos Manifest je kao da ste studio napunili petardama koje su naučile da sviraju: ovo je oštro, brzo, eksplozivno i sirovo u zvuku mada vrlo kompetentno u sviračkom smislu. Album ima osvežavajuće agresivan i zabavan prizvuk što dođe kao fini odmak od preovlađujuće melanholije u savremenom blek metalu. Odlična ploča:

https://flaggofficial.bandcamp.com/album/cosmic-chaos-manifest

Još jedan solidni finski album dobijamo ove nedelje sa debi pločom projekta Coraxul. Ovo je klasična finska ponuda, oštra i surova ali i melodična, emotivna ali ledena da se smrznete, bez nekih ambicija da osvaja izgrađenom tehnikom kad već ima superioran osećaj za, jelte, filing. Vihavirsiä Aamunkoin je sasvim tradicionalna ploča, ali vrlo sigurna i vrlo autentična u svom zvuku. Uživanje:

https://youtu.be/URUt7DoBKlM

Takođe Finci, Sacrificium Carmen pobiše na svom trećem albumu, Nekrognosis - Avain varjoihin. Ovo je teatralan, vrlo ekspresivan blek metal sa kostimima i scenskim, jelte, rekvizitima, ali muzika je svakako na odgovarajućem nivou kompleksnosti da opravda sva ta ludiranja. Album je napisan i aranžiran pažljivo, sa oštrim, agresivnim zvukom i vrlo organskom, ubedljivom svirkom a posebno mi se dopada što bend ne beži od tog nekog blago cheesy izraza u svojoj estetici dajući svemu zaista teatralnu, pozorišnu komponentu i time spasavajući muziku od nameštene ozbiljnosti. Vrlo dobro:

https://youtu.be/czUXji2twco

Orob su zanimljiva kombinacija progresivnog roka i blek metala iz Tuluza. Prvi album, Aube noir zaista spaja na prvi pogled nespojive pristupe muziciranju i pisanju pesama i mada ne rade svi elementi ove fuzije na idealan način, ne mogu da kažem da ovde nema šta da se čuje. Album ima devet pesma prilično dostojanstvene atmosfere i ambicioznih ideja, produciran je lepo a daje se za onoliko para koliko sami ponudite pa ga svakako vredi poslušati:

https://orob.bandcamp.com/album/aube-noir

Britanski Ethereal Shroud se ,,raspao" ako se to može reći za jednočlani projekat čiji jedini član nije raspadnut već samo neće više stvarati muziku pod ovim imenom. U svakom slučaju, poslednji album projekta, Trisagion je vrlo lep način da se bend odveze u legendu, veličanstvena katedrala emotivnog, melodičnog black-doom metala sa tri OPASNO dugačke pesme i puno atmosfere. Fizičko izdanje ima i dodatnu pesmu koju na internetu ne možemo da čujemo, ali i ovo što možemo je veoma ubedljivo i ko voli taj atmosferični, ultra-emotivni blek metal koji uspeva da u pesmama od preko dvadeset minuta zvuči smisleno i dostojanstveno, ovde će imati čemu da se poraduje:

https://etherealshroud.bandcamp.com/album/trisagion

Kanadski Ifernach je za ovu priliku trio – originalnom članu i osnivaču Finianu Patraicu su se pridružili basista i bubnjar pa album Capitulation of All Life, peti za pet godina, zvuči svarno moćno. Ovo je oštar, agresivan blek metal koji ima epsku komponentu prevashodno u nabudženom zvuku i vrlo ubeđenom ponavljanju rifova i tema što svemu daje hipnotički kvalitet. No, ovo je pre svega vratoloman a tek onda hipnotički blek metal naklonjen lošem raspoloženju i negativnim mislima, no izrazito je moćan i vozi pogibeljno, spajajući sirovost i jednostavnost sa neočekivanim količinama osećaja za funkcionalan aranžman:

https://ifernach.bandcamp.com/album/capitulation-of-all-life

Grci Diablery su toliko dobri na svom drugom albumu, Candles da je to malo sramota. Mislim, ne zato što oni rade nešto posebno novo ili nečuveno nego jer je ipak kraj godine i oseća se da većina bendova koji nešto valjaju ne nameravaju da SAD izdaju albume. No, Diablery nemaju taj problem i Candles je superzabavan album melodičnog, žestokog blek metala koji nema ZAISTA simfonijske ambicije ali se trudi da standardnim instrumentarijem i interesantnim aranžiranjem da svojoj muzici jednu narartivnu i teatralnu dimenziju. Veoma im lepo ide od ruke i ovo preporučujem sa zadovoljstvom:

https://diablery.bandcamp.com/album/candles

Italijanski žensko-muški demo Blutsauger je napravio demo snimak sasvim po mom ukusu. Path of the Bleeding Dead ima pet pesama brzog, agresivnog, napadačkog blek metala niskotehnološke ali disciplinovane svirke. Ovo je baš onako besno i drčno kako ja volim, sa dobrim rifovima i pržećom garažnom produkcijom. Aasimar, koja svira bubnjeve (i sintisajzer) je opasna zakivačica, a H. Škrat (aka Elvis Masut), gitarista i pevač ima vrlo ubedljiv stil i sviranja i pevanja. Daunloud plaćate koliko hoćete, pa navalite:

https://blutsauger.bandcamp.com/album/path-of-the-bleeding-dead

Anonimni balkanski sastav CMPT (tako je!) je ove godine već debitovao EP-jem Mrtvaja koji je meni bio odličan, a sada je pred nama i prvi album, Krv i pepeo. Kanal Black Metal Promotion na Jutjubu ovaj bend vodi kao da je iz Srbije što rešava bar jednu misteriju, ali ne govori nam ko su ljudi koji prave ovako kvalitetan metal. Krv i pepeo je pržačka, energična ploča koja ne polaže previše na varijacije u pristupu ali voli lepe, pamtljive melodije i dobar tempo. Osmose Productions generalno ne izdaju smeće a CMPT su albumom dokazali da potencijal koji smo letos prepoznali u njima može da bude raskošno realizovan. Album izlazi sledeće nedelje pa ga svakako overite:

https://semeponoci.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://youtu.be/BHvM-OSQfjI

Ali i kanadski duo Mortiferous ima šta da ponudi na debi albumu, Necromancer Awakes. I ovo je ploča brzog, izrazito žestokog blek metala koji gitarama reže na komade a tempom pokorava nepokorne, ali uz dobro napisane pesme i zavidno sviračko umeće. Moram da priznam da sam veoma impresioniran bendovima koji em dolaze iz delova sveta relativno udaljenih od blek metal centara modernog doba em imaju ovako impresivne debi albume. Razbijanje:

https://youtu.be/sjWOsoULI1A

Oh, prošle su više od tri godine od poslednjeg albuma Funeral Mist??? Pa kad jeb emu??? Enivej, Mortuus, aktuelni pevač Marduka a koji ovaj solo projekat radi još od ranih devedesetih (pod imenom Arioch) je snimio novi album i Deiform je po običaju konfrontativna i eksperimentu naklonjena ploča blek metala koji ima i duhovnu dimenziju (slušajte napev kojim sve počinje, recimo), ali voli i da krlja. Ja sam, da bude jasno, odavno kupac toga što Arioch ima da proda (a nisam jedini, Deiform je najprodavaniji metal albumna Bandacmpu poslednjih par dana), pa mi je i Deiform odličan album čija dekonstrukcija klasične black metal forme uspešno pronalazi nove načine da njegova crna, blistava suština dođe do slušaoca. Nekom drugom ovo može da zazvuči kao eksperiment radi eksperimenta, naravno, ali Arioch je u ovome veoma dosledan i posvećen i ne možete mu prigovoriti da se samo švercuje na slavu. Obavezno slušanje:

https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform

Stoner! Doom! Hard rok! Psihodelija! Restless Spirit sa Long ajlenda sviraju vrlo prijatan, metalizirani stoner rok i album Blood of the Old Gods, njihov drugi, je jedan bogat paket rifova, melodija i lepog gruva. Ovo je doom metal za ljude kojima je normalan doom metal prespor i heavy metal kojima je običan heavy metal premalo gruverski. Vrlo lepa kombinacija:

https://restlessspirit.bandcamp.com/album/blood-of-the-old-gods

Madmess su iz Portugalije i njihova muzika je distorzirani, psihodelični, instrumentalni stoner rok prijatnih tema i nežnih melodija. Bend priča da u svom prtljagu nosi ,,portugalsku maglu" i to bi trebalo da je dobar opis njihovog zvuka koji jeste težak i mastan, ali je prijateljski i simpatično gruverski sa pesmama koje dosta polažu na melodiju izbegavajući da slušaoca obore na patos pukom težinom. Album Rebirth ima pet pesama i mada poslednja, Stargazer, nije obrada Rainbow, svakako je i ovako dobra.

https://madmess.bandcamp.com/album/rebirth
https://youtu.be/K5GzB9RGTsA

Nije da ne znate kako King Weed zvuči a i da ne znate, naziv novog albuma, Bong Of Wisdoom će vam sve reći. Ovo je i dalje mid-fi francuski psihodelični stoner, bez previše maštovitosti ali sa uvek prijatnim gruvom, pa, evo, pohrlite:

https://kingweed.bandcamp.com/album/bong-of-wisdoom

Stargo su simpatičan projekat iz Dortmunda čiji EP Dammbruch valja teški, a prijatni stonerski intonirani metal. Bend se za ove tri pesme odlučio za instrumentalno, atmosferično izdanje gde se prijemčive, ,,kosmičke" teme prirodno uklapaju sa metaliziranim gruvom. Nisam siguran da je deset dolara idealna cena za ovaj daunloud ali svakako vredi da se čuje:

https://stargo.bandcamp.com/album/dammbruch

28 Seasons su njujorški kvartet čiji je heavy rock negde između grandža, stonera i... shoegaze popa??? Simpatična kombinacija a živi album Live @ Black Sheep snimljen u studiju, bez publike, jer odličan šoukejs za njihov rad. Šest pesama kvalitetne svirke i odličnog pevanja Marije Battinelli, dobar razlog da se proveri kako zvuče 28 Seasons.

https://28seasons.bandcamp.com/album/live-black-sheep

Uvek se obradujem novom psychedelic source records izdanju, pa je tako i sa albumom As Wind Blew Through Peaks and Rivers za koji nemamo nikakve podatke pa ću samo pretpostaviti da je u pitanju uobičajena ekipa mađarskih psihodeličara koji džemuju u izuzetno suptilnom stilu i proizvode tri dugačke kompozicije relaksirane psihonautike. Kao i uvek, plaća se po želji:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/as-wind-blew-through-peaks-and-rivers

Wizards of Hazards su se nekada zvali Black Wizard a uvek su bili praktično emulacija Black Sabbath. Novi EP, nazvan Black Wizard (eto!) ima tri pesme doom metal zvuka gde ćete zbilja isprva pomisliti da su u pitanju obrade Black Sabbath a onda gledati naslove, mrštiti čelo itd. Wizards of Hazards su dobri u ovome što rade i imaju dobar zvuk, te zabavan, teatralan stil izvođenja pesama pa kad se naviknete na to da su skoro sva rešenja koja čujete ovde praktično bez izmene pokupljena od Iommija i ekipe, možete da lepo uživate u muzici:

https://wizardsofhazards.bandcamp.com/album/black-wizard

The Society of Bandits su tri lika iz Teksasa koji se slikaju kao da su u muriji, privedeni i spakovani za spavanje u pritvoru, ali muzika na EP-ju Postcard Singles: Hate To See You Go & Tarantula je simpatični, gruverski teški rok. Ne da se radi o posebno originalnim ili po bilo čemu inovativnim pesmama, ali nekada vam samo treba dobar rif i nabadački ritam da uz njih tapkate nogom i klimate glavom. The Society of Bandits ovo pružaju uz mrvicu southern groove šmeka i to je sasvim dovoljno:

https://thesocietyofbandits.bandcamp.com/album/postcard-singles-hate-to-see-you-go-tarantula

Beldam iz Solt Lejk Sitija imaju živi album, Live at The Golden Pony i ovo je gadan, ružan ali svakako i privlačan tamni sludge-doom metal koji ni malo ne brine da li možete da izdržite i ide đonom sve vreme. Mislim, ide sporo, ali gazi teško. Ko voli da mu je teško, uživaće. Ozbiljno. A ovo izdaje Horror Pain Gore Death Productions pa znate da nije šala.

https://beldamofficial.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony-2
https://hpgd.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony

Italijanski Deep Valley Blues nudi mišićav, gruverski stoner rok na svom albumu III. Da se razumemo, ovo nije samo muzika za provod i, tematski, album se bavi ,,psihozom i adikcijom" ali je u pitanju nešto što ćete rado zavrteti zahvaljujući kvalitetno napisanim pesmama i generalno prijemčivoj atmosferi:

https://deepvalleyblues666.bandcamp.com/album/iii

Troll Teeth su svoj debi album snimili ponovo, ovog puta sa gitaristom Benom koji je mogao da prisustvuje snimanju za razliku d prošlog puta, kao i kvalitetnijim zvukom, i mislim da su napravili izvrsnu odluku. Unwanted & Worthless je pedesetak minuta odličnog stoner roka koji nije samo u pivo-i-duvka fazonu već pričamo o ploči jače konceptualizacije i raznovrsnijeg pristupa kompozicijama. Reći da je sve ovo jedan narativ je možda i kliše ali je i tačno – pričamo o pametno sekvenciranom i generalno zanimljivom albumu za koji bend sa dobrim argumentima tvrdi da se radi o ličnoj i emotivnoj muzici. Ali koja je prijatno ekstrovertna i preporučuje se svakome ko voli teški rok:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-unwanted-worthless

Thrash! Hardcore! Thrashcore! Punk! Grindcore! Death metal! Sicken su Poljaci i za razliku od većine Poljaka koje slušate ovih dana, sviraju thrash metal. I to old school thrash, sa sve odvratnim urlanjem i pesmama koje su jednostavne, primitivne i hipnotične u svom nabijanju svom snagom. Nema ovde nekakvih sofisticiranih tehnika ili rešenja, sve je sirovo, napaljeno i znojavo i, naravno, meni se EP Embodiment of Evil sa svojih dvadesetak minuta prljavštine prilično dopada:

https://youtu.be/wBKF-npijiM

Thrash stiže i iz susedne Ukrajine sa prvim EP-jem sastava Activated. Ovo je čvrst, disciplinovan thrash sa kvalitetnim, snažnim zvukom i svirkom koja deluje uigrano i ulickano a da opet ne pati od neke studijske sterilnosti. Rise, kako se EP zove ima i sasvim solidno napisane pesme i mada bend ne puca od originalnosti, ne bi bilo fer reći da nema karaktera i šmeka. Meni lepo:

https://activated.bandcamp.com/album/rise

Japanski trešeri Roflen prvu pesmu na svom demo snimku［序ノ一］1st Demo nazvali su Get up, Stand up ali ovde ne dobijamo obrade Boba Marlija i ljupki, melodični rege nego nabadački, brzi i opaki thrashcore. Ovo je mesnato producirano i puno pretećih metaliziranih rifova, a tri pesme su sve napravljene da vam ubrzaju puls i spreme vas za akciju. Još i plaćate koliko hoćete, pa pričamo o skoro savršenom izdanju:

https://roflen.bandcamp.com/album/1st-demo

Glazgovski Night Fighter se za ovu godinu odjavljuje odličnim singlom Heavy Metal Firing Squad / Poserblood. Naslovi pesama vreoma dobro posreduju ideju o tome kakvu ćete muziku ovde čuti, naime, brzi, oštri, ali jako zabavni blackened speed metal koji, iako pravljen od strane jednog čoveka, prosto ište da bude sviran uživo i izaziva atomske šutke na sve strane. Night Fighter ovim najavljuje novi album i možete se kladiti da ću biti tu čim izađe da poslušam ovu lepotu:

https://nightfighterglasgow.bandcamp.com/album/heavy-metal-firing-squad-poserblood

Generalno ne pominjem ovde izdanja koja imaju samo jednu pesmu, ali izuzetak pravim za singl Fucking Christmas trija Truck Flag iz Oklahome, iz više razloga. Prvo, prelepo je videti bend koji ovako sjajno hvata duh ruralne Amerike, drugo, ovako dobro obraditi Panteru nije šala i treće: sve pare od ovog singla idu za lokalnu organizaciju koja pomaže siromašne porodice sa kućnim ljubimcima. Mislim, stvarno božićno!!!!!!!

https://truckflag.bandcamp.com/album/fucking-christmas

Take Life je projekat o kome ne znamo ništa, čak ni odakle dolazi, ali je EP You Are Nowhere neka vrsta materijalizovane depresije i anksioznosti sa dve iznenađujuće kvalitetne i teskobne pesme grajnderskog, gruverskog metala. Vrlo ubedljivo:

https://takelifetheband.bandcamp.com/album/you-are-nowhere

Kad kažete ,,punk metal" sigurno mislite na Venomwolf, jednočlani d-beat thrash bend iz Glazgova. Pošto ako ne mislite, onda ne znam na šta mislite. EP Screams Of The Slain ima samo dve pesme tako prirodnog nabadanja da može da se previje na ranu i ona će zarasti. Naravno da plaćate koliko hoćete:

https://venomwolf.bandcamp.com/album/screams-of-the-slain

Parasite Caste su kalifornijski pank bend sa jako debelim, teškim zvukom i lepo napisanim D-beat pesmama. Njihov novi album, The Tide of Severed Ties ima samo šest pesama ali one su energične i dovoljno bogate idejama a dovoljno usredsređene da vas povrede na najbolji način da bi to sve bilo vredno vašeg vremena i novca. Pank ez fak, a tako metal:

https://parasitecaste.bandcamp.com/album/the-tide-of-severed-ties

Mauler iz Australije sviraju na svom prvom Demo snimku (nazvanom samo Demo 2021) simpatičan hardcore pank sa očiglednim uticajima osamdesetih u zvuku i strukturama pesama. A to je meni idealno, jer takav hardcore najviše volim. Ovo je, onako, navijački, napaljeno i dobro odsvirano, fino producirano, jednom rečju vrlo pitko i prijemčivo. A može i da se pleše:

https://lastriderecords.bandcamp.com/album/demo-2021-3

Voidness je ime i benda iz Madrida i njegove kasete a koja nudi mračni, black-death metalom zagađeni grindcore što beži od svake primisli o eleganciji i suptilnosti ali uspeva da pritom zadrži izvesno dostojanstvo pa i šarm. Ako voite mikrofoniju, sve pesme počinju njenim puštanjem, a onda se tako i završavaju. Slavno!

https://voidness1312.bandcamp.com/album/voidness

Topsy Turvy izdaju za malezijsku etiketu Broken Noise Records ali su sami iz Singapura pa je ovo jedan lep primer istočnoazijske saradnje. Elements of resistance Demo 2021 ima šest pesama nadrkanog, besnog i distorziranog crustcore zvuka, brzog tempa i bez mnogo filozofiranja. Dok se okrenete vi išamarani i na patosu a bend već uzima novi gutljaj vinjaka. I sve to za dolar! Pa šta čekate?

https://brokennoise.bandcamp.com/album/elements-of-resistance-demo-2021

Nemački Diaroe su kvartet iskusnih muzičara sa gomilom drugih bendova pa onda valjda i ne stižu da prečesto snimaju nov materijal. No, posle pola decenije diskografske pauze, album Willkommen in der Desolation nudi korektan, udoban deathgrind koji ne pruža neke nove perspektive na žanr i, jelte, život ali pruža poštenu čukačku svirku koja ima i ekstremnu disciplinu ugođenu sa ovom muzikom, i odličnu produkciju, pa onda i dobro napisane pesme pune dobrih rifova, stalnih smena ritma i tempa itd. Naprosto, ovo je kvalitetno, zrelo i prija mojim ušima:

https://diaroe.bandcamp.com/album/willkommen-in-der-desolation

Španski Cannon Fodder (bivši Khraken) godinu završavaju izbacivanjem prvog EP-ja. Nazvan samo EP 2021 ovo je šarmantan materijal u stilu evropskog deathgrind zvuka, sa pesmama koje su brze i energične ali imaju i lep gruv i fino teku. Cannon Fodder su pristojno producirani i očigledno raspoloženi za svirku i ovo se vrlo lepo posluša sa sve obradom Type O Negative na kraju:

https://cannonfoddergrinds.bandcamp.com/album/ep-2021

Cadaverous su mladi trio iz Indijanapolisa sa demo snimkom nazvanim samo Demo (mada, naravno, na omotu vidimo da se materijal zove Slam the Coffin Shut EP) koji perfektno reflektuje majice što ih momci nose na promo fotki, nudeći zvuk stare škole sa jasnim odjecima Incantation ili Cannibal Corpse. Ovo nije ni na koji način nekakav novi evolutivni korak u razvoju death metala ali je simpatičan, korektan demo old school svirke i jeftine a lepe produkcije. Meni je fino selo, a daje se po ceni koju sami odredite:

https://cadaverousdeath.bandcamp.com/album/demo

Phobetor iz Londona kombijuju death i groove metal što nije uvek nešto što ja želim da slušam ali me je na albumu Through Deepest Fears and Darkest Minds, njihovom drugom, privulo pevanje pevačice po imenu Debora Conserva čiji brutalni lavež sjajno paše ovim matricama i muzici daje dimenziju divljeg i sirovog. Pa mi onda i album nekako prijatan:

https://phobetoruk.bandcamp.com/album/through-deepest-fears-and-darkest-minds

Gore Brigade iz Švedske baš solidno nabadaju na istoimenom EP-ju. Ovo je sveža postava nekih relativno iskusnih muzičara i njihov death metal je prilično inspirisan Carcass radovima iz devedesetih, ali i tehnički vrlo čist, kvalitetno produciran, jednom rečju upeglan. Nije da je za death metal uvek dobro da je upeglan i uredan ali ovo su solidno napisane, brze i energične pesme koje fino spajaju švedski death metal sa karkasovskim kliničkim grajnkorom, tako da se ovaj materijal sluša sa uživanjem:

https://gorebrigade-se.bandcamp.com/album/gore-brigade-ep
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 18-12-2021, 13:15:37

Symphony Of Heaven iz Indijane nisu baš moja muzika ali idu praznici pa sam valjda i ja malo skloniji da pustim i nešto što nije 100% ugođeno s mojim ukusom. Zapravo, album Maniacal Entropik Discordium sam pustio pre svega jer ima jednu obradu Death ali i ostatak materijala je simpatičan, ako volite melodičniji, epski death metal koji se baš i ne trudi da bude MNOGO death metal već onako, nudi zabavu za sve profile slušalaca sve dok vole melodično, emotivno i glasno. Dobro je to, da se razumemo, samo ne moja muzika, ali obrada Death je simpatično odrađena:

https://symphonyofheavenrr.bandcamp.com/album/maniacal-entropik-discordium

Ali su zato Power Concept tačno moja muzika. Ovaj internacionalni bend ne samo da okuplja ljude sa dva kontinenta, iz SAD, Mađarske i Srbijice, nego je i prvi EP, nazvan Anthropocentricity vrlo pošten, ubedljiv i lepo produciran komad death metala sa grajnderskom energijom, kratkim i efikasnim pesmama. Boje Srbije ovde brani Bebac aka Branislav Belošević, Novosađanin sa dosta death metal iskustva koji odrađuje sjajan posao a bitno je da se ne brukamo jer ovde bubnjeve svira niko drugi do Kevin Talley, čovek koga svako malo pominjem i koji je odradio smene u mnogim najvažnijim death metal bendovima severnoameričkog kontinenta, uključujući Suffocation, Cattle Decapitation i Dying Fetus. Power Concept zvuče vitalno, snažno i spremni da osvajaju srca i umove pa apsolutno i iz sve snage preporučujem ovaj veoma prijatni materijal:

https://powerconcept.bandcamp.com/album/anthropocentricity

Njujorški Needlepusher su na svom prvom EP-ju, Abyssal Internment potpuno u gruvu i mošerskom srednjem tempu koji zvuči prljavo, mračno i odlično. Bend veoma uspešno provlači besprekidni gruv u kome čak i izleti u brži tempo ne menjaju zaista intenzitet i volumen muzike, dajući svemu jedan hipnotički, plesni kvalitet koji meni veoma prija. Ovo je sasvim pristojno produciran podzemni death metal jasne vizije i korektne svirke. Greota je da je pevač u međuvremenu preminuo, ali Needlepusher zavređuju svaku podršku bez obzira na sve.

https://needlepusher.bandcamp.com/album/abyssal-internment
https://needlepusher-maggotstomp.bandcamp.com/album/abyssal-internment

Kad se bend zove Swamp, jedino je pošteno da su sa Floride. Tako i jeste. Swamp sviraju močvarni death metal a koji ne zvuči kao Tomb Mold i slični OSDM sastavi, kako bi čovek očekivao. EP Resolve to Repel ima jedan čvršći, konfrontativniji zvuk, sa možda elementima panka i metalkora u energičnoj death metal svirci. Swamp su svakako originalni i raznovrsni na ovoj ploči i vrede da se čuju:

https://swampfl.bandcamp.com/album/resolve-to-repel

Scum Sedition iz Baltimora već imenom najavljuju da njihova muzika neće biti lepa, prijatna ili intelektualno ambiciozna. EP Scum Sedition ima tri pesme lo-fi death metala koji se stapa sa sludge strategijama, mrveći sporim i srednjim tempom bez preteranog interesovanja za sofisticiranost ili ikakve emocije sem onih najgorih. Ali simpatično je, gruvi i toliko mračno da ja ne mogu sem da ih preporučim uz osmeh. A i plaćate koliko sami kažete:

https://scumsedition.bandcamp.com/album/scum-sedition

Italijanski EFYD (Enjoy Fearing Your Death) imaju debi album, Like Shadows i ovo je zanimljiva kombinacija old school death metala sa, pa, praktično progresivnim idejama. Hoću reći, iako Italijani imaju uobčajene elemente death metala u svojoj muzici – tvrde gitare, nabadačke bubnjeve, nemelodičan, grub vokal – aranžmani su mnogo maštovitiji i raznovrsniji nego što je standard za death metal i album se sluša sa nepodeljenom pažnjom:

https://metalscraprecords.bandcamp.com/album/efyd-like-shadows

Turci Carnac imaju zaista originalan i simpatičan pristup black-death zvuku. Album Barren Wastes of Want, njihov treći, pravljen čitave četiri godine ima dah intelektualnog, pa pomalo i dekadentnog metala a da je ipak idejno i po formi prijatno sveden i usredsređen na srž poruke. Iako je muzika slobodna da mašta i luta izvan uobičajenih black-death međa, Carnac paze da svaka pesma ima pažljivo uobličenu formu i da je dovedu kući pre mraka. Odlična produkcija, takođe. Veoma dobro:

https://carnac.bandcamp.com/album/barren-wastes-of-want

Često ovde pominjem indonežanski slem ali Intricated su dokaz da i u prijateljskom Tajlandu znaju šta rade. Ova ekipa radi od 2007. godine i mada njen drugi album, Apocalyptic Metamorphosis ne puca od neke velike originalnosti ili svežih rešenja, ovo je ploča korektnog i energičnog brutal death zvuka po mustri jugoistočne Azije koja meni ne može da ne prija. Intricated su dobri svirači i imaju solidan andegraund zvuk, dok su pesme, pa, rekosmo, korektne, sa aranžmanima što smenjuju polivačke blastbitove sa mošerskim slemovima i mada smo sve to već mnogo puta čuli, nije neprijatno:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/apocalyptic-metamorphosis

Volite li slamming death metal koji ima maltene isključivo squeal vokale i priča skoro isključivo o seksu? Da? Onda ćete obožavati Purity In Perversion. Kvebečka ekipa ima sasvim solidan debi EP, Confessions, koji nudi fine slem rifove, dobar, skoro idealan gruv, dovoljno blastbitova za nas koji volimo i brzinu, te tekstove koji očigledno nisu za mlađe od osamnaest godina iako će publika koja ovo sluša gotovo ekskluzivno biti sklopljena od pripadnika ove kohorte. To su ti paradoksi novog veka. Odličan debi:

https://purityinperversion.bandcamp.com/album/confessions

Blood Harvest u principu ne izdaju slabe albume pa je i debi EP lisabonskog sastava Phenocryst prilično lepo seo na moje uši. Ova ekipa se trudi da spoji doom i psihodelične elemente sda pravovernim old school death metal zvukom pa ovde zaista imamo miks okultnog, skurilnog i na svaki način mračnog, uz finu, organsku svirku, dubok štim i debeo, težak zvuk. Phenocryst na EP-ju Explosions ne sviraju PRETERANO eksplozivno već više idu na mračni, teški, bolesni, KAVERNOZNI gruv i ovo se fino uklapa u biblioteku svakoga ko voli savremeni old school death zvuk svojim podzemnim estetikama.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/explosions

Još jedno Blood Harvest izdanje je debi album australijskih Charnel Altar. U skladu sa death metal tradicijama ovog kontinenta, Abatement of the Sun je veoma neprozirna, mračna, hermetična ploča zida buke i htonske atmosfere gde rifove i teme nećete čuti koliko ćete osetiti kako vam gitare deru kožu a bubnjevi mrve kosti. Uz podzemne vokale i generalno razmazanu zvučnu sliku, ovo je kao da ste nekom od svojih komšara platili časove u muzičkoj školi. A meni se to, kao i obično, dopada:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/abatement-of-the-sun

Nasty Surgeons iz Španije sviraju šta drugo sa takvim imenom do death metal. Novi split album zove se Infesting the Morgue (ne kažu sa kim je split!) a kako se treći album izašao letos zvao A Night in the Morgue jasno je da ljudi imaju temu. Ovo je, da bude jasno, nimalo originalni ili jedinstveni ali tehnički korektni ,,morgue metal", kao neka jednostavna verzija Aborted. No, ,,jednostavna" ne znači ,,glupa" i Nasty Surgeons umeju da naprave simpatičan karkasovski gruv, da imaju zanimljive solaže i generalno ponude death metal koji je za jednostavan, jeftin provod bez mnogo filozofije:

https://nastysurgeons1.bandcamp.com/album/split-infesting-the-morgue

Taedium Vitae iz Sinsinatija su započeli kao projekat oca (Daniel Collabolletta) i sina (Ulver Collabolletta) a sada su postali pravi bend i imaju pet članova i prvi album, Lucid Nightmare. Svu muziku za isti je napisao klinac, rođen 2005. godine, i ovo je iznenađujuće odlično. Dobro, otac, rođen 1983. godine je iskusan muzičar sa masom bendova u CV-ju, pa to objašnjava i pažljivo i kvalitetno izaranžiranu muziku te ubedljive izvedbe. Ovo je brz, energičan death metal (uprkos tome što je sin dobio ime po norveškom blek metal bendu a što je istovremeno i reč za vuka na Norveškom jeziku) sa razbijačkim tempom, odličnim vokalima i puno moćnih rifova. Nema ovde mnogo filozofiranja već mahom udaranja svom snagom, ali sa dovoljno osećaja za gruv i kompozicije da ne bude monotono. Meni je ovo, ponoviću, odlično, pa, ili je klinac genije ili sam ja jedino dobar da slušam muziku koju prave tinejdžeri:

https://taediumvitae.bandcamp.com/album/lucid-nightmare

Heavy metal! Power metal! Svašta! Emerald Rage su iz Ohaja ali se očigledno najstrašnije lože na Irsku pa je i novi EP, Scealta veoma simpatični heavy/ power metal sa nadevom irskih narodnjaka. Ovo je dosta lična i svedena muzika i na EP-ju nema produkcijskih i aranžmanskih zastranjenja kakva se neretko čuju u power metalu, pa su pesme tim neposrednije i zabavnije, sa pristojnom, strastvenom hevi metal svirkom i simpatičnim folk melodijama ubačenim sa ukusom. Bendu možda fali malo ubedljivije pevanje, ovo koje imaju je korektno ali nema dovoljno karaktera, ali se muzika svakako dobro drži:

https://youtu.be/GX69h3p9qC4

Usurper iz Njukasla sviraju vrlo klasičan heavy metal kao ispao iz osamdesetih sa sirovim, šarmantnim, neupeglanim studijskim zvukom i pesmama koje su cheesy i epske u jednakoj meri. Debi album, Master of the Realm ima u solidnoj meri kvalitet demo snimka, kako u produkcijskom tako i u izvođačkom smislu ali bend osvaja autentičnošću i očiglednom ljubavlju prema svojim himničnim pesmama i energičnom izvođenju:

https://usurper1.bandcamp.com/album/master-of-the-realm

Debi album španskih 1945 zove se Heavy Metal Is Not for Sale i bend pruža korisno upustvo naglašavajući da je ovo ,,jedanaest čistih hevi metal pesama napravljenih u paklu". Da se čovek malo maramicom obriše po oznojenom čelu! Enivej, ovo je svakako dopadljiv metal na tragu NWOBHM formula pa i ranog speed i thrash metala, sa atmosferom prljave epike, rifovima koji su negde tačno na pola puta između Diamond Head i Metallice i grubim, režećim vokalima žene ljubičaste kose po imenu Sarah Garcia. Ne mogu da kažem, kupili su me na keca. E, sad, to što vi mislite da naslov albuma znači da ovo ne treba da se plati znači samo da ste još uvek naivniji nego što bi trebalo, ali dobro, ima vremena. Ovo vredi tih šest evra koliko bend traži za daunloud, a obrada Ace of Spades za kraj je tu samo da bude trešnjica na vrhu torte:

https://1945metal.bandcamp.com/album/heavy-metal-is-not-for-sale

Iz nekog razloga mesto Rali u Severnoj Karolini ima neproporcionalno mnogo kul metal bendova. Mega Colossus su tek poslednji u nizu sa trećim albumom, Riptime koji je izvrstan komad melodičnog, energičnog heavy/ power metala kao stvorenog za žurke na koje nećemo ići ali možemo da iz zamišljamo. Ovo je baš dobro, sa jednakom količinom referenci na Iron Maiden i na video igre, sa skoro pankerski neposrednim pristupom muzici koja često ume da bude pretenciozna i prekomplikovana. Mega Colossus su, naprotiv, prijateljski nastrojeni i bliski običnom čoveku. Odlični su!

https://music.meltedfaces.com/album/riptime

Za još power metal kvaliteta tu su nam njemački Iron Fate sa svojim drugim albumom, Crimson Messiah. Ovo je primereno žestok, dosta trešerski power metal koji ubedljivo pokazuje kako bi zvučali Iron Maiden da su se sa godinama evoluirali u pravcu thrash metala, sa sve odlično napisanim pesamama i vrlo pamtljivim temama. Vrlo zabavan, energičan album:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l6caDCXgknWP_NljIBnsGdAcYZW2FPOSY

Highways su iz Nebraske ali im se debi album zove Texas is Coming for You, pa vi sad vidite. A i nisu STVARNO iz Nebraske jer se radi o interkontinentalnom projektu sa članovima iz Indije, Nigerije, Ukrajine i Čilea, a iz Nebraske je samo osnivač i mastermajnd. Ovo je heavy metal sa jakim '80s mirisom i malo trešerskih elemenata, mada je definišući zvuk, mislim, pevanje Carlosa Moline koji ima nazalni stil na koji se treba navići. Meni se dopada jer ima karakter i daje inače dosta ambicioznim pa i kompleksnim pesmama (autor, Joe Coleman zapravo ne svira u bendu i tretira ga kao neku vrstu malog orkestra koji izvodi njegove kompozicije) jedno fino uzemljenje. Generalno prijatna ploča:

https://highwaysmetal.bandcamp.com/album/texas-is-coming-for-you

Album nedelje nam dolazi iz oblasti teškog, psihodeličnog roka! Argentinci Las Historias su izdali novi živi album, Live at WB Bar i ja sam na sedmom nebu. Snimljen pre samo malo više od mesec dana ovaj materijal predstavlja bend u fantastičnoj koncertnoj formi i ima zvuk koji je sirov ali vrlo odgovarajući za njihovu tešku, masnu, hipnotičku hard rok muziku. Moram da priznam da su mi Las Historias tokom poslednje dve sezone ušli u sam Top 3 trenutno aktivnih heavy psych bendova a to je u ogromnoj meri na ime neverovatnog gitariste Tomasa Iramaina koji ovde peva jedva razaznatljivim lavežom ali je njegova pirotehnika na šest žica i dalje neprevaziđena. Koliko god da je istina da je Hendriks umro pre pola veka toliko je istina i da je jako mali broj gitarista u međuvremenu imao tu vrstu potpunog spoja sa svojim instrumentom i karaktera u sviranju koji nadilazi tehniku i maštovitost i predstavlja njihovu idealnu sinergiju. Iramain je jedan od njih i ovaj album je pravo uživanje za slušati, sa ritam sekcijom koja gradi idealne podloge za gitarske eskapade i neprestanim pokretačkim gruvom koji vam ne da da mirujete i stalno će vas saplitati i ponovo podizati. Apsolutno obavezna lektira.

https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb-bar

Meho Krljic · 25-12-2021, 12:55:34

Konačno je provala oblaka prešla u blagu kišicu ili, da bude jasno, konačno je dotok novih ili barem novih i zanimljivih metal izdanja sveden na sitno curkanje. Velika većina notabilnih izdavača je na zasluženoj pauzi i novosti ćemo od njih dobiti uglavnom tek od polovine Januara pa na dalje, a ovo što smo danas napabirčili su uglavnom usamljeni jahači. No, nije da nije bilo ničeg dobrog da se čuje, naprotiv. Naredne nedelje, taman za novogodišnju noć, stiže i moj tradicionalni mikstejp koji će probrati neke od najboljih pesama iz oblasti mahom stoner roka, psihodelije, dooma itd., a onda ćemo polako da se dovezemo i do prvog Januara kada će, nagađam, biti još manje notabilnih izdanja. Do tada, da vidimo šta smo ove nedelje imali.

Blek metal! Legacy of Satan iz Sibira nisu zaista satanistički bend, već sebe vide kao militantne ateiste koji samo koriste ,,okultni" vokabular da probude usnule duhove ne bi li zbacili religijske okove bla bla bla. Poštujemo, a kakva je muzika? Pa, odlična. EP Apokalypse donosi pet pesama vrsno odsviranog, kvalitetno prpoduciranog, jako agresivnog black-death metala sa zrelim aranžmanima i dosta lepih ideja u kompozicijama. Ovo jeste agresivna muzika ali je i inteligentna u tome kako kombinuje svoje elemente i postiže rezultate u nekoliko nivoa. Kvalitet! A samo pola evra:

https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/apocalypse

Ruski i beloruski Angr je osnovan prošle godine i album nazvan prosto ,,I" predstavlja njihov prvi rad, nudeći dugačke, hipnotičke pesme i opojnu atmosferu. Za razliku od onog što sam nekako refleksno navikao da očekujem od Rusa, ova dva čoveka ne prave malenholičan, folki intoniran blek metal. Njihova inspiracija su očigledno sever i stare religije pa je i muzika primereno ledena i, well, duhovna. Dosta lepih ideja, i podugačke pesme obeležavaju ovo ambicozno, kvalitetno izdanje:

https://angrbc.bandcamp.com/album/i

Slovački šmekeri Aeon Winds su nam za kraj godine (da ne kažem Božić jer su i oni ipak blek metalci) spravili fin EP Enshrouded By the Veil of Night, sa dve pesme nebeskih atmosfera i svečane svirke. Meni je to jako zaslađeno ali Aeon Winds generalno znaju kako da sav taj atmo-cheese zazvuči ponosito i grandiozno a ne samo slatko, pa preporučujem slušanje. A ko poželi da kupi, sam bira cenu. Pošteno:

https://aeonwinds.bandcamp.com/album/enshrouded-by-the-veil-of-night-single-2021

I dok smo u Slovačkoj, Krolok iz Bratislave su snimili drugi album, Funeral Winds & Crimson Sky i ovo okultno, mračno, atmosferično sranje je tu samo za posvećene. Krolok su odlični u konstrukciji zvuka koji je heremetičan pa povremeno i odbojan a da imaju i izraženu dimenziju zavodljivosti sa svojim melodijama i neočekivanim, egzotičnim temama koje se provlače ktroz pesme (slušajte Towards the Duskportals posle nekih minut i po). Neki učen muzičar bi im rekao ,,Deco... šta to radite? Ne pišu se pesme TAKO!" ali taj bi promašio poentu. Krolok su baš gde treba da budu sa svojim ikonoklastičkim blek metalom i preporučujem ih puna srca i čista uma:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/funeral-winds-crimson-sky

Preko, u Češkoj, praški sastav Sukkhu ima simpatičan debi album Labyrinths. Ovo je maštovit old school black metal sa opakim ženskim vokalom i dosta dobrih rifova i mada Sukkhu ume malo i da hvata na atmosferu, to je okultna i preteća a ne ova savremena ,,emo" verzija atmosfere pa je meni svakako lepo prijala. Fin album:

https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/labyrinths

Finski Ulterror ima zanimljiv EP, Pristine Ruin na kome maštovito spaja blek metal epiku i death metal zakucavanje. Ovde imamo pet pesama raznovrsnih po atmosferi i idejama, ali stilski zaokruženih i ujednačenih, sa produkcijom koja nije IDEALNA ali je sasvim korektna i svakako se radi o projektu koji će vredeti pratiti u budućnosti. A Pristine Ruin pritom plaćate koliko želite:

https://ulterror.bandcamp.com/album/pristine-ruin

Down to Dust je belgijski projekat što spaja blek metal i post-hardkor na glasnom i uverljivom EP-ju No Room For Your Kind. U svirci ima dosta blek metal oštrine pored emotivnosti koja dolazi sa drugih strana, izmešano na maštovite načine, a naslovi pesama su u fazonu All Born Equal i Trading Economics što je meni odmah simpatično. S obzirom na visok kvalitet produkcije i cenu od koliko date ovo se izdanje vrlo uspešno plasira u sam vrh ponude ove nedelje.

https://downtodust.bandcamp.com/album/no-room-for-your-kind

Iako bergenski Olbak zvuči BAŠ norveški, njegov glavni član, i autor svih pesama, Kablo, je iz Španije a doselio se u Norvešku. No, očigledno je da je sudbinski bio predodređen da svira oštri skandinavski blek metal i drugi album projekta, Menneskehetens Død, je sav na Norveškom, žestok, hrapav i opasan i zvuči kao autentični norveški old school blek metal. Baš mi prija, hoću da kažem. Devet pesama, puno duha:

https://olbak.bandcamp.com/album/menneskehetens-d-d?

Ukrajinski Fakel kažu za sebe da sviraju ,,primeval black metal" što deluje kao samo fensi način da se kaže ,,old school" ali EP Hatful Flame of Blasphemy zapravo nije TOLIKO old school i pored sve te vatre, mržnje i blasfemije koje se isporučuju brzinom od 150 na sat. Kroz četiri oštre i napadčke pesme Fakel zapravo nude dosta sazrelih i savremenih rešenja. Što se pokazuje kao idealna kombinacija: i old school svedenost i news school osećaj. I dobro to zvuči, pa nek ide život.

https://fakelblcakmetal.bandcamp.com/album/hatful-flame-of-blasphemy

Stoner! Sludge! Doom! Psihodelija! Grčki Kemerov svira dopadljiv sludge metal na svom albumu Anti-Hero. Ovo je muzika rokerske osnove ali velike težine i naglasak je na hipnotičnosti jakih rifova, teškog ritma i mnogo ponaljanja valjajućih, rastopljenih tema na gitari. Uz brutalne vokale i atmosferične solaže, te taj simpatini omot koji omažira klasičan superherojski strip, ovo se lepo sluša (i gleda):

https://kemerov.bandcamp.com/album/anti-hero

Ruski Sand'n'Roll već imenom jasno signalizira šta ćemo dobiti na EP-ju Pathological Nature Of Human Stupidity. Dakle, ovo je beerdrinkerski, KST-ovski heavy desert rock sa dobrom produkcijom i pažljivo napisanim pesmama. Preblizu srednjem toku za moj ukus ali sa apsolutno neupitnim kvalitetima na svakom nivou. A i druga pesma se zove Solomon Kane, ne mogu da ignorišem tu ljubav prema REH-u koju i sam delim:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/pathological-nature-of-human-stupidity

Deimos Rising je iz Blekpula u Britaniji i EP Devoured & Eaten je simpatičan primer spajanja industrial i sludge metala u jednom relativno lo-fi ali prijatno zvučećem kontestu. Nema ovde previše filozofije, dobijamo militantne ritmove, teške, preteće rifove i vrištanje, ali sve to dobro fukcioniše na gomili i lepo se posluša:

https://deimosrising1.bandcamp.com/album/devoured-eaten

Italijanski Demonio je očigledno inspirisan niskobudžetnim horor filmovima iz sedamdesetih godina prošlog veka pa, adekvatno, nudi niskobudžetni teški psihodelični stoner rok. Album Electric Voodoo je uprkos niskobudžetnosti vrlo prijatan za slušanje, sa ukusno faziranom gitarom i organskom, gruverskom svirkom ovog trija iz, jelte, pakla. Demonio rade sve što treba, pružajući slušaocu kiselinom natopljeni, cureći rokenrol koji zaobilazi racionalne barijere i ulazi direktno u podsvest gde posle pravi haos. Album plaćate koliko želite:

https://demonio666.bandcamp.com/album/electric-voodoo

Thrash! Hardcore! Grindcore! Death metal! Drowning In Blood su iz Kvebeka i sviraju lep, melodičan, pomalo pankerski thrash metal na EP-ju Crush the Weak. Uprkos ,,ekstremnim" rečima koje bend koristi (i prva pesam se zove Chernobyl i koristi, zakleo bih se, iste semplove Gajgerovog brojača kao i igre iz serijala S.T.A.L.K.E.R.), muzika je promišljen, energičan ali pažljivo napisan thrash metal sa puno memorabilnih tema i melodija, odsvirana snažno i ubedljivo. Dobra produkcija i generalno odlična ponuda sa tri vrlo lepe pesme:

https://drowninginblood.bandcamp.com/album/crush-the-weak

Insecurity su simpatični čileanski trešeri čiji prvi album, Intruder of Realitzy izlazi prvog Januara ali se već čuje na internetu. Sve je to zapravo melodičnije i maštovitije nego što bi čovek očekivao i Insecurity su prijatno osveženje u često prilično ustajalom thrash metal krajoliku:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/intruder-of-reality
https://youtu.be/NumteR1U-YM

Slovenci Black Reaper su baš na božić izbacili svoj treći album, Under the Dying Sun. Pesimistički! Enivej, radi se o vrlo vrednom bendu kome je ovo treći album za četiri godine a kvalitet svirke i produkcije su na zavidnom nivou. Srećom i kvalite komponovanja i generalno, estetike koju bend baštini su takođe impresivni i ovo je progresivniji thrash sa dosta death metal elemenata, koji je u ekvivalentnoj meri naklonjen melodiji kao i death metal zakucavanju i ekstremnim vokalima. Volim kada bend zvuči ovako disciplinovano i usvirano a da opet muzika ne pati od sterilne studijske upeglanosti. Black Reaper su na jako dobrom mestu u svojoj karijeri i ovaj album je jedna od najboljih stvari koje sam čuo ove nedelje a šlaćate ga koliko želite. Pa nije li to ljudski?

https://blackreaper2.bandcamp.com/album/under-the-dying-sun

Njujorčani Black Mesa na svom albumu 08+21 donose žive snimke iz 2008. i 2021. godine. I jedni i drugi su dosta lo-fi ali su oni iz 2008. godine baš naglašeno mutni. Zato se valjda ovo i prodaje po ceni koju sami kažete. No, bend ima simpatičan spoj metala i panka, jednu primitivnu, organsku muziku koja dolazi iz, što se kaže, stomaka. Pa eto:

https://blackmesany.bandcamp.com/album/08-21

808hardcore iz Sankt Petersburga ne sviraju, kako biste možda očekivali, nekakvu plesnu, elektronsku muziku nego bučni, negativni gitarski nojz-pank-metal. Album Дай Бог Live hvata duo u živom izvođenje od ove jeseni i u pitanju je ne mnogo originalna ali svakako autentična svirka koja ima energiju, sirovost, ali i dovoljno kompetentnosti i emotivnog raspona da bude primerena trenutku. A plaćate koliko želite. Meni su 808hardcore odlični:

https://808hardcore.bandcamp.com/album/live-2

War Of Knives su iz Oklenda i demo nazan samo Demo ima tri pesme žestokog sludgecore metala. Dakle, jaki, upečatljivi rifovi, dosta gruva ali i energične D-beat svirke kad zatreba, plus ikonični semplovi iz Deadwooda, sve ovo zvuči taman dovoljno sazrelo da pričamo o ozbiljnom bendu, a da je ipak očuvana sirovost i spontanost ,,mlade" postave. Odlično je:

https://warofknives.bandcamp.com/album/demo

Već smo eksperimentalno utvrdili da mi groove metal prija samo ako je na Francuskom, ali evo, ispostavilo se da može i na Ruskom. Neorhythm iz Sankt Petersburga su sva svoja tri singla na Ruskom skupili na EP-ju Triad, pre nego što im izađe naredni, treći album i mada je ovo zaista tek groove metal, on je i izrazito dobar. Odlična produkcija, ubedljiva svirka, sjajni vokali pa još sve na Ruskom. Ponekad sam i ja sasvim nemoćan pred lepotom naše istočne braće:

https://neorhythm.bandcamp.com/album/triad

Nightfeeder iz Sijetla rasturaju svojim moćnim D-beat hardcore zvukom. EP nazvan isto kao i bend ima izvrstan zvuk i pesme jasno izatkane iz sećanja na Discharge i slične bendove koji već decenijama nose baklju ultimativne jednostavnosti i neposrednosti ove forme panka. Moćno, energično i, u okviru svoje jako svedne forme, maštovito. Još se i plaća koliko hoćete, pa je u pitanju maltene savršeno izdanje:

https://nightfeeder.bandcamp.com/album/s-t-ep

Invocation iz Kalifornije sviraju krishnacore koji je vrlo mišićav i robustan na EP-ju Clarion Call. Ovo je, onako srednjetempaški i gruvi, ali puno sjajnih rifova, sa pevačem koji zvuči pankerski razjareno i vrlo solidnim zvukom. Ako nemate nikakvih problema sa bendom koji muziku koristi da propagira relgijsko učenje koje mnogi smatraju socijalno vrlo štetnim, ovo je odličan materijal i daje se za onoliko novca koliko poželite da za njega date:

https://xinvocationx.bandcamp.com/album/clarion-call

Agamenon Project nastavlja sa serijom nedeljnih lo-fi splitova sa DIY bendovima sa raznih strana sveta. Ove nedelje je na programu Agamenon Project x Pneura gde naš omiljeni Brazilac nudi četiri pesme sirovog, surovog old school grindcorea a Pneura metalizirani D-beat. Kako ume da bude, ovo nije TOLIKO Lo-Fi a daje se kao i uvek za pare koje sami želite da izdvojite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/39-21-agamenon-project-x-pneura

Snuffed Out su trio iz Mičigena sa dopadljivim EP-jem powerviolence krljanja nazvanim Amphetamine Aneurysm (a taj sam naslov iskucao skoro bez gledanja!). Šest pesama od kojih ni jedna ne prebacuje dva minuta, česte promene ritma, poštena, znojava svirka, generalno dobar provod i sve to za tri dolara. Pošteno!

https://snuffedout.bandcamp.com/album/amphetamine-aneurysm

Human Meat Grinder je ime brazilskog benda koji se raspao pre više od deset godina pa se sada pojavio novi Brazilac koji je uzeo isto ime jer, valjda, u deathgrindu vole da pevaju o raznim gadostima, ali su ipak ekološki svesni i promovišu recikliranje. Elem, EP Matadouro snimljen je ,,kod kuće" i ,,sa ograničenim sredstvima" ali pričamo o tri kvalitetne pesme deathgrinda koji ima dobre rifove, dobar gruv, energiju, sve što treba. Kakvog se smeća čovek nasluša u ovoj muzici, Human Meat Grinder je u ovoj verziji više nego odličan. Ne znam da li bih mu baš dao sedam dolara za tri pesme ali ovo jesu tri odlične pesme:

https://humanmeatgrinder.bandcamp.com/album/matadouro

Čileanci Necrobastard imaju naočit debi album nazvan Massgrave (proletos mi se dopala kolekcija njihovih demo snimaka). Ovo je dosta old school death metal sa lepim, zaraznim rifovima i pristojnim, svakako ne naročito skupim ali pristojnim zvukom, pa još sa malo doom metal mirisa u melanholičnim rifovima i sporom, valjajućem ritmu u nekim pesmama. Bend se potrudio oko aranžmana i ovo su lepo zaokružene kompozicije koje uspevaju da povremeno podugačku minutažu pošteno opravdaju. Bend veoma lojalno ponavlja neke klasične death metal pristupe koji su u svom apeksu bili pre tridesetak godina, ali to radi sa očiglednom ljubavlju i posvećenošću pa meni album zvuči autentično i ljupko:

https://diabolicalsummoningrecords.bandcamp.com/album/necrobastard-massgrave-full-length-o-s-death-metal

Posercorpse je jednočlani projekat čiji je jedini član Niel Anilao, inženjer zvuka i producent sa Floride i, u skladu sa tradicijom, ovo je opasan, udarački death metal. EP Subtle Body ima četiri pesme napadačkih rifova, dobrog tempa, ali i izraženog gruva, sve u vrlo prepoznatljivoj tradiciji disciplinovanog, kvalitetnog death metala sa Floride. Ima ovde malo tih nekih modernijih elemenata u zvuku (Anilao koristi osmožičanu gitaru za taj debeli, masivni zvuk rifova) ali je ovo generalno death metal za kakav uvek imam vremena i volje i sa guštom sam preslušao Posercorpseov najnoviji rad, a koji sd ezavršava sa po jednom obradom klasičnih tema Cannibal Corpse i Gorgoroth. Stvarno ljudski.

https://posercorpse.bandcamp.com/album/subtle-body

Redreigner su vro simpatičan death metal peterac iz Grčke, sa istoimenim EP-jem. Ovo su četiri pesme disciplinovane, maštovite, pa i melodične svirke koja fino spaja death metal težinu sa očiglednim interesovanjem autora pesama da se istražuje egejsko harmonsko nasleđe. Dakle, hedbegnerski, ali i raznovrsno, pa i progresivno. Dobra produkcija, generalno vrlo dobar materijal:

https://redreigner.bandcamp.com/album/redreigner-ep

Za kraj, totalni mrak. Australijski Parasitic Equilibrium sigurno nisu slučajno baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru objavili svoj album Dark Meditation. Ovo je surova, mračna ploča tipično australijski kavernoznog death metala i mada se Parasitic Equilibrium ne mogu optuživati za kopiranje Portala i drugih bendova sa ovog kontinenta koji su definisali taj zvuk, nema sumnje da rade u istom ključu. Ovde ima za nijansu više ,,pravog" gruva i ,,čistijih" rifova, ali pričamo i dalje o albumu izuzetno tamnog zvuka i preteće dispozicije. Meni odlično:

https://parasiticequilibrium.bandcamp.com/album/dark-meditation-cd

Meho Krljic · 01-01-2022, 12:08:29

E, pa dobro. Završismo godinu, koliko toliko u jednom komadu i treba da budemo zadovoljni makar na tome. Poslednja nedelja u godini je tradicionalno posvećena bendovima koji uglavnom ne daju pet para na popularnost i marketing pa je i ovonedeljni izbor metal muzike pun ekscentričnih andergraund pregalaca ali i iznenađujućih izlazaka albuma reputabilnih grupa. Ovo je i period kada se proglašava album godine ali meni je to uobičajeno teško jer je bilo toliko dobrih albuma da odabir samo jednog deluje skoro uvredljivo. No,ako želite NEKE preporuke u tom smislu, evo na brzinu:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/l-w
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/worlds-of-horror
https://witchanger.bandcamp.com/album/witchanger
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you
https://godflesh1.bandcamp.com/album/new-flesh-in-dub-vol-1
https://satanicwaves.bandcamp.com/album/they-burn
https://sexwitch.bandcamp.com/album/ritualistic-sex-magick
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/overheated-man
https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/the-magnetic-ridge '
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/slumber-wood
https://meconiogrindcore.bandcamp.com/album/meconio
https://moralcollapse.bandcamp.com/album/moral-collapse
https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-4
https://sedationrecords.bandcamp.com/album/hatefilled-violent-disembowelment-of-hatred
https://krakslott.bandcamp.com/album/the-witchhammer
https://sufferinghour.bandcamp.com/album/the-cyclic-reckoning
https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/rostro-del-sol
https://lammping.bandcamp.com/album/flashjacks
https://concretewinds.bandcamp.com/album/nerve-butcherer
https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform
https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag
https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species
https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep
https://lamortevienedallospazio.bandcamp.com/album/trivial-visions
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight
https://razoreater.bandcamp.com/album/purgatory
https://pigdestroyer.bandcamp.com/album/pornographers-of-sound-live-in-nyc
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-the-cosmic-dead-the-intergalactic-connection-exploring-the-sideral-remote-hyperspace
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/introducing
https://sunn.bandcamp.com/album/metta-benevolence-bbc-6music-live-on-the-invitation-of-mary-anne-hobbs
https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructo-demonic-possession
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight

Pa tako, promešajte. A ovde čak nisam ni naveo nove albume Iron Maiden, Deep Purple ili Helloween. Uzdržanost!!!!!

Da vidimo sad, dakle, čime smo zatvorili prošlu nedelju i godinu.

Blek metal! Apocryphal iz Verone su mi lepo legli na prvojanuarsko jutro svojim drugim albumom, Tales of Galilea. Ovaj blek metal trio čiji je raison d'etre baziran na apokrifnim pričama o biblijskim likovima i mestima napisao je melodičan, epski a opet intimistički intoniran i intenzivan album koji uspeva da poveže meditativnost i filozofsku mirnoću sa enerigičnom svirkom i lepom produkcijom. Ne znam koliko je često da muziku nekog blek metal benda opišemo kao ,,pijateljsku" ali Apocryphal postižu baš ovaj kvalitet nudeći dugačke, zanimljive i prijatne pesme za kontemplaciju i generalno uživanje. Odlično!

https://apocryphal-blackmetal.bandcamp.com/album/tales-of-galilea

Vrlo mi je prijao debi album francuskog benda Tarask a koji dokazuje da i sa Azurne obale mogu da dođu mračne, surove muzičke pustolovine. Pharus Morti je ploča sasvim new school black metala ali su pesme fino raznovrsne, svirka ovog dvojca disciplinovana a produkcija uredna. Tarask imaju dobar osećaj za to koliko muzika može da bude ,,emotivna" a da ne popusti u metal agresivnosti i težini pa se ovo vrlo fino posluša:

https://tarask666.bandcamp.com/album/pharus-morti

Bloodcross iz Finske rade ono što Finci najbolje rade: sviraju melodičan, duševan, pankerski a opet kvalitetan blek metal. Demo Abyssal Blood ima vrlo pristojan zvuk i pesme koje se lepo šetaju između harmonija i ritmova, donoseći slušaocu pregršt atmosfere ali bez upadanja u klišeizirani atmoblek zvuk. Vrlo lepo a plaćate koliko god da sami poželite:

https://bloodcross.bandcamp.com/album/abyssal-blood

Argentinci Darker Mysteria svoj energični blek metal obogaćuju sa malo gudačkih aranžmana na novom EP-ju, Ecos de un Viejo Conjuro i sve je to lepo raspoloženo i melodično, kako i dolikuje. Ecos de un Viejo Conjuro je ploča modernog zvuka sa puno pažnje posvećene harmoniji a da se ipak ne zapostavi metalsko čukanje i izuzetno mi je prijala:

https://youtu.be/jT8tpYflrEQ

Doom! Stoner! Psihodelija! Hard rok! Trollcave su žesnko-muški duo iz Barselone čiji mi je lo-fi death doom metal lepo legao na ovu prazničnu atmosferu. Malforming abobinations of the gloom depths (tako je, ,,abobinations") je EP sa tri pesme na nivou praktično demo snimka ali naivnost i čistota koju Trollcave zrače su zarazne pa ovo moram preporučiti:

https://trollcave666.bandcamp.com/album/malforming-abobinations-of-the-gloom-depths

Withrod iz Merilenda imaju EP Rewind sa šest pesama teškog roka koji se smešta negde između grandža i stoner roka. I to se udobno smešta, bend ima dobar zvuk, masne, teške gitare, prijemčive, grandži vokale i generalno simpatičan gruv. Ne nužno napravljeno za mene ali svakako dobro napravljeno i sa pristojnim pesmama:

https://withrod.bandcamp.com/album/rewind

Jameiratron su dva Portugalca sa dosta neobavezujućim zvukom koji je negde između post roka, posthardkora i stoner roka. Ali to sve nekako lepo legne, bude šarmantno i album Duas partes de nada (bez gledanja nagađam da naslov znači dva parčeta ničega) je pun kul gruva i pankerske, sirove a opet disciplinovane svirke. Nije to ni loše producirano, da se razumemo, pa ako se osećate razbijeno i želite saundtrak za tu razbijenost, ovaj album je dobar izbor:

https://jameiratron.bandcamp.com/album/duas-partes-de-nada

Love Your Witch smo već voleli pre par godina a njihov stoner-thrash metal je i dalje šarmantan. Novi album ovih Izraelaca, Wow! That Sweet Magic ima vrlo lep zvuk, onako, masivan a opet miksovan da ima prostora za disanje, a pesme su maštovite, bučne, zabavne i pune dobre energije. Povaljajte se sa svojom vešticom u senu, ispoštujte je:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/wow-that-sweet-magic

Trenches iz Inijanapolisa su spremili svoj drugi album (prvi je bio još 2008. godine) za prvo jutro novog leta i njihov sludge metal sa elementima hardcorea i, možda i malo djenta, zapravo dobro zvuči mojim napaćenim ušima. Reckoner je glasna, energična, ali i melodična ploča čiji je emotivni raspon ipak širi nego kod standardnog sludge (ili djent) izdanja i raznovrsnost pesama je koristan element albuma koji ih ima čak jedanaest ali se trudi da ne pretera sa dužinom i ponavljanjima. Fina ponuda i odlična produkcija:

https://digtrenches.bandcamp.com/album/reckoner

Willow Ash iz Vermonta inače sviraju stonerski doom metal ali kompilacija Oddments By... ih prikazuje u raznovrsnom i maštovitom rokerskom svetlu punom gruva i atmosfere. Bend je tokom poslednje tri godine naređao ogromnu nisku izdanja pokazujući zavidnu radnu etiku i maštovitost a ovaj album sakuplja na jednom mestu neobjavljene ili retke pesme koje ne čine možda jedan konzistentan album ali daju slušaocu zadovoljstvo u pronalaženju mnogo različitih aspekata ovog benda a da je sve ujedinjeno jednom sanjivom, lenjom a šmekerskom gruv-estetikom. Fino:

https://willowash.bandcamp.com/album/oddments-by

Meksički M.O.N.J.E. (Mensajes Oscuros de Nuestra Jadeante Existencia) još nisu snimili propisan album ali su nanizali seriju kraćih izdanja poslednje tri godine pa je i EP Ritual neka vrsta krune ovog dela njihove karijere. Kombinujući doom metal, post metal i razne druge poglede na savremenu rok muziku, M.O.N.J.E. materijal započinju interpretacijom poznate Grigove teme vezane za, jelte, planinskog kralja, a ostalo je raznovrsno, atmosferično i mada hermetično, dovoljno emotivno da bude vredno slušanja:

https://monjemty.bandcamp.com/album/ritual

Dark Palms iz Olimpije u Vašingtonu mešaju desert/ stoner rock i punk rock na zanimljiv način na albumu Fire. Ovaj materijal uspeva da ima i stonerski gruv i težinu sa jedne strane, ali i pankrokersku neposrednost i energiju sa druge pa ga preporučujem za odgovorno trošenje:

https://darkpalms.bandcamp.com/album/fire

Čileanski Cormano vozi prijatne rifove i ugodan gruv na svom debi albumu Weird Tales. Kako i dolikuje (i kako i naslov sugeriše) ovo je muzika tematski utemeljena na palp hororu iz vremena kada je Lovecraft žario i palio severnoameričkom žanrovskom scenom, a umotana u fini, ljubazni ,,stoner'n'roll" koji će vam doneti osmeh na lice:

https://cormano.bandcamp.com/album/weird-tales

Thrash! Hardcore! Grindcore! Death! Deaf Devils su Španski pank rok bend sa šmekerskom pevačicom i dve super pesme na EP-ju Diary of a Broken Doll. Rokčina u dva čina, sjajna svirka i puno etitjuda.

https://deafdevils.bandcamp.com/album/diary-of-a-broken-doll

Ammo iz Nju Džersija cepaju distorziran, sirov hardkor pank baš po mom ukusu. Ovo je brzo, žestoko i svakog trenutka na korak od totalnog haosa, a opet zanatski kvalitetno i sigurno napravljeno. Web Of Lies / Death Won't Even Satisfy je album (ili bar materijal) snimljen u dva cuga 2018. i 2019. godine, sada sakupljen na vinilu i vredan svake pažnje. Mislim, ko se uz ovo ne šutira, taj ili nema noge ili nema dušu:

https://ammonj.bandcamp.com/album/web-of-lies-death-wont-even-satisfy
https://wallriderecords.bandcamp.com/album/web-of-lies-death-wont-even-satisfy

FYA 8 Tape je split kaseta dva metalizirana hardcore benda koju više ne možete da kupite jer je rasprodata a daunloud se nudi po apsurdn previsokoj ceni. No, bar možete da poslušate ove četiri solidne, gruverske pesme koje nude Parižani i Njujorčani iz Despize i Deklination:

https://northernunrest.bandcamp.com/album/fya-8-tape

Za prvojanuarsko jutro dobro dođe malo plesnog, žestokog beatdown hardcore zvuka, pa Time 2 Pay iz Pensilvanije tačno to daju na EP-ju Winter 22' Promo. Ovo su dve pesme odlično produciranog nabadanja sa death metal rifovima, hip-hop crtežima na omotu i stalno mutirajućim, poletnim gruvom. Ukrštanje '90s moshcore i death metal zvuka je dalo iznenađujuće mnogo odličnih momenata što su im se moje uši poradovale poslednjih meseci i Time 2 Pay su još jedan od njih:

https://time2paypahc.bandcamp.com/album/winter-22-promo-3

U donekle sličnom stilu su i londonski Jawbone koji na EP-ju Fracture ipak idu malo bliže nu-metal i djent predlošcima nego što ja volim. Ovde ima dosta deathkoraških monotonalnih momenata, pa čak i jedna instanca korišćenja čuvenog Amen brejkbita koji su Slipknot koristili još devedesetih u Eyless, i mada sve to znači da materijal nije baš po mom ukusu, Jawbone ipak odsviraju nekoliko finih slem rifova koji su me odmah odobrovoljili, pa eto...

https://wearejawbone.bandcamp.com/album/fracture

Recimo da ste odlučili da od prvog Januara 2022. godine pređete na vegansku ishranu. To je lepo i etički pohvalno a uz vas su desetine veganskih hardcore bendova na kompilaciji All Out Vegan Attack! izdavača Vegan Legions. Ovde ima bukvalno svačega, uključujući grindcore koji donosi brazilski Agamenon Project, atmosferični emo-post-metal projekta Wind in His Hair, pank rok sastava Sods Law ili tipični veganski straight edge hardcore benda ClearXCut (čija se pesma i zove The Vegan Straight Edge). Za pet dolara mnogo raznovrsne ponude na meniju pa ovo služi i kao fina metafora za veganski lifestyle. Naime, poskupo ali raznovrsno.

https://veganlegions1.bandcamp.com/album/all-out-vegan-attack-3

Raid Crew iz mesta u Nemačkoj kome ne umem da izgovorim (kamoli napišem) ime sviraju vrlo simpatičan, nekako old school a opet ne nostalgičan thrash metal na svom prvom albumu Slaughternation. Sastav postoji već nekoliko godina i snimio je nekoliko demo snimaka pa Slaughternation zvuči formirano, prosvirano, stilski sigurno u sebe i dobro producirano, mada je i većina muzike snimljena još 2019. godine. Muzički, ovo je thrash koji beži od ustaljenih rešenja i ima svoje osobenosti i ideje. Možda vam se neće sve dopasti, ali Raid Crew su karakterni i imaju šta da ponude u svojoj kombinaciji, recimo, klasične Metalike i nemačkog '80s thrash zvuka:

https://raidcrew.bandcamp.com/album/slaughternation

xTRUEder iz Kaljiningrada su još jedan od onih bendova koji u svoj groove metal strpaju taman dovoljno thrash metala da meni to bude simpatično. Rusi sviraju solidno na EP-ju Медуза / Jellyfish i ovo su zabavne četiri pesme rifova, gruva, pevanja na Ruskom i generalno pristojne metal-zabave:

https://xtrueder.bandcamp.com/album/jellyfish-ep

Šveđani Sulfuric su svoj debi album, Into the Darkness opušteno objavili baš na novogodišnje veče i RAZBILI. Ovo je blek-treš metal izuuzetnog kvaliteta i šarma, sa pedigreom koji donose iskusni muzičari i jednom party-hard atmosferom koja iz sebe isijava sve od D-beat punk muzike do Motorheada. Dobro napisane pesme, odličan zvuk, muzika za reprizu Nove godine 1/1. Ne propustiti:

https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/into-the-darkness

Finski Mortar sviraju masivan, mastan deathgrind i to baš lepo leži na ovu hladnu sezonu godine. EP Trapped in a Rotten World odlićno prikazuje njihovu muzičku viziju o death metalu sa grindcore korenima, mešajući debeo, težak zvuk i jednostavne rifove sa nešto razrađenijim aranžmanima i mračno-melodičnim death metal temama. Šest pesama opakog prebijanja i kvaliteta sa prave strane sveta:

https://mortardeathmetal.bandcamp.com/album/trapped-in-a-rotten-world

Agamenon Project ni ovu nedelju nije preskočio A NJIMA JE U BRAZILU BIO BOŽIĆ. Agamenon Project x Money Hater prikazuje omiljenog brazilskog grajndera u dobroj formi sa pet nabadačkih grindcore himni dok je Money Hater jednočlani, pankerski projekat na granici potpune buke. Plaćate po izboru, a ovo se svakako isplati zbog Agamenona:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/40-21-agamenon-project-x-money-hater

Third Sovereign su iz Indije i sviraju solidno mesnat death metal. Novi EP, Horrified Visions zvuči kao brutal death bendovi sa sredine devedesetih, meni možda najviše kao Monstrosity iz tog vremena, a što je, mislim, sasvim fino mesto da se na njemu bude. Dakle, ovde dobijamo četiri pesme u kojima su ozbiljni mošerski pasaži i nešto progresivnije i tehničkije ideje u finom balansu. Producirano pristojno, odsvirano kvalitetno, ali sa dušom, u ovome se da vrlo lepo uživati:

https://iiirdsovereign.bandcamp.com/album/horrified-visions

Brutalism iz mesta Boise u Ajdahou treskaju onu kombinaciju brutal i tech death metala koju sluša samo najhardkor publika. Jer, mislim, ovo je praktično neprozirna muzika, sva u hromatskoj muljavini, neparnim ritmovima i maltene infrazvučnim vokalima. No, meni se demo Labyrinth Of Entrails dopada. Ima ovde demonstracije puke tehnike i kapaciteta za pamćenje apsurdno neprirodnih aranžmana, ali ima i šmekerske, horor atmosfere i pristojno odmerene primitivnosti međ svim tim tehničkim nabadanjem. A i produkcija je simpatična. Valjaju momci:

https://brutalismboise.bandcamp.com/album/labyrinth-of-entrails-demo

Njemački duo Architects of Aeon ima simpatičan i osoben ,,atmosferični death metal" zvuk koji podrazumeva i pevanje na nemačkom, sa skoro ramštajnovskim vajbom, ali i dosta poštene, znojave death svirke između tih stadionskih delova. EP Irrlicht ia samo dve verzije jedne iste pesme od kojih je druga bez tih karakterističnih vokala pa pogledajte šta vam se više dopada:

https://architectsofaeon.bandcamp.com/album/irrlicht

Odyssey of Science su dvojica naučnika iz Montane koji sviraju progresivni i dosta melodični death metal sa sve konceptualnim elementima. EP Apeiron je poslednje poglavlje u priči koja je započeta EP-jem Observer pre dve godine i mada je ovo nešto melodičnije nego što ja volim (težak sam čovek, znam), Odyssey of Science sviraju odlično i imaju vrlo kvalitetne songrajting, jelte, kvalitete. Plus, profesionalna, dobra produkcija koja ovo čini kao nekom malo ,,grčkijom" (i američkijom, of course) verzijom meni omiljenih Slugdge:

https://odysseyofscience.bandcamp.com/album/apeiron-2

Icons of Sin (dakle, NE Icon of Sin) su bend iz Atlante čiji prvi EP, Sacrificial Reign, izašao pre nekoliko sati, donosi osobenu smešu heavy metala, death metala, malko blek metala i puno petljavine. Bend se očigledno veoma trudi da u ovom multižanrovskom galimatijasu pronađe svoj autentični izraz i mada možda nisu baš sasvim tamo, ovde definitivno ima zdrave svirke i puno, jelte ,,mesa" (sejtana!) da se u njega zariju zubi. Poslušajte:

https://iconsofsin.bandcamp.com/album/sacrificial-reign

Fernwah iz Nju Džersija i sami sviraju progresivnu kombinaciju death metala i... drugih stvari pa na svom debi izdanju, albumu Approaching Oblivion, a koje je izdao Horror Pain Gore Death Productions povremeno divlje meandriraju između žanrovskih tropa i eksperimentalnih poteza. Ali zanimljivo je i raznovrsnost ovde daje svemu osećaj istraživanja divlje granice a ne pukog svaštarenja. Iznenađujuće ,,lepa" ploča za HPGD:

https://hpgd.bandcamp.com/album/approaching-oblivion

Ali novi Wombbath baš na novogodišnje veče – pa to je neprocenjivo. Švedska death metal mašina na svom šestom albumu (za tri decenije) melje uobičajenim tempom sa moćnim rifovima, karakterističnim pevanjem Jonnyja Petersona i bogami čak šesnaest pesama čukačkog, energičnog zvuka koji uspeva da demonstrira i mnogo zanimljivih, originalnih ideja unutar ugodno žanrovskog programa. Moćno i zabavno:

https://wombbathdeath.bandcamp.com/album/agma-death-metal

Zavrpšavamo sa heavy metalom, te raznim ekscentričnostima. Švedski Skeleton je svoj drugi album – Magnum Opus, kažu – izbacio baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru. What could go wrong? U svakom slučaju, ovo je simpatičan, melodičan pa malo i staromodan ali šarmantno staromodan thrash/ heavy metal koji pleni himničnim temama i razrađenim aranžmanima. Meni je ovo nekako drago bez obzira što ne ide brzo i forsira melodičnost – Skeleton vole tu neku svedenu epiku i to im lepo stoji:

https://skeletonofficialswe.bandcamp.com/album/magnum-opus

Déhà nam je novu godinu čestitao uživo improvizovanim, amorfnim, ambijentalnim, abarazivnim ali i primereno emotivnim komadom Music for Descent. Kao i uvek kada je ovaj prolifični Belgijanac u pitanju, materijal ovog tipa plaćate koliko hoćete, a ovde je na programu zaista vrlo solidan komad duži od pola sata, prijatne, prijatno hipnotične ,,tvrde" ambijentalne muzike:

https://deha.bandcamp.com/album/music-for-descent

Metal Assault Records 2021 Label Sampler je upravo ono što mu ime kaže: kompilacija pesama izvođača koji izdaju za losanđeleski Metal Assault Records. I ovo je divan album hevi metala i hard roka koji, jelte, roka, kao da je 1987. godina. Ima ovde svega, od svit do spid metala, sve je nekako iskreno i odaje utisak grasruts inicijative, a kako se album daje po ceni koju sami odredite, sevap je uzeti:

https://metalassault.bandcamp.com/album/metal-assault-records-2021-label-sampler

I za kraj, čekajte da vidim, ah, fak JOŠ JEDAN butleg Kinga Gizzarda? Dajte, odmah! Ovo opet izdaje moskovski Cheval de Mer Records i album Polygondwanaland Live - KGATLW Bootleg je još jedan tipično razarački koncert jednog od najboljih rok bendova koji u ovom trenutku rade na planeti. Snimci su iz 2019. godine (samo jedna pesma je iz 2021. ali to je genijalna If Not Now, Then When?) i kada album krene sa Crumbling Castle ja ne mogu drugo nego da ustanem i skandiram iz sve snage. A ima tu još masa sjajnih pesama, sa karakteristično genijalnom svirkom. Zvuk odličan, plaćate koliko hoćete, stvarno ne znam šta čekate!

https://cdmrecords.bandcamp.com/album/polygondwanaland-live-kgatlw-bootleg

Meho Krljic · 08-01-2022, 13:47:34

Mislim da je legitimno reći da smo za prvu nedelju nove godine odlično prošli što se tiče novih metal izdanja. Ima tu zaiusta raznih žanrova i ideja za probrati i svako će naći ponešto za sebe. Novi Tigers on Opium, novi Wilderun, masa odličnog južnoameričkog stonera, solidan blek metal, odličan death metal, još bolji grindcore, pa i thrash. Za drugi dan julijanskog božića zaista vrlo dobar izbor muzike koja možda ne slavi baš onog boga koji je Srbima na srcu (Novaka Đokovića) ali voli da opoije, pojede, zapeva, pa i da se potuče. A to je nama najvažnije. Idemo.

Za početak, po običaju, blek metal. Ili, u ovim partikularnom slučaju, post-blek metal. Sidnejski Oar na svom debi albumu, The Blood You Crave sviraju dosta tipičan post-blek zvuk, sa melanholičnim, šugejzerskim temama, vrištećim vokalima, kockastom, slabo dinamičnom produkcijom i podugačkim pesmama. No, samo zato što je muzika na ovom albumu dosta predvidiva, ne znači i da je loša i Oar pružaju sasvim solidan program slušaocu koji voli ovakav stil:

https://oarmusic.bandcamp.com/album/the-blood-you-crave

Novi EP čileanskog blek metal dvojca Anima Mortuum, Under the Sign of Moon zapravo predstavlja preostali materijal snimljen na sesijama na kojima je nastao prošlogodišnji album, The Throne. Dve nove pesme, dve obrade, mnogo maštovitog i osobenog blek metala koji ova dva čoveka naizgled beznaporno prave kombinujući lepe rifove, promišljene aranžmane, jednostavni, sirovi zvuk i jeftini ,,simfonijski" senzibilitet. Vrlo lepo:

https://headlightproductions.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep
https://animamortuum.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep

Tongues of Dying Men je ime jednočlanog portugalskog blek metal projekta iz, jelte, Portoa, a novi EP, Bound to Self-Destruct ima dve solidne pesme bez pravih naslova koje nude emotivan ali energičan blek metal savremene estetike i sasvim prihvatljivog kvaliteta produkcije. Nije rđavo, pogotovo ako volite distorziranu melanholiju, ali baš želeti da nam se naplati deset evra za posedovanje MP3jki je malo ambiciozno (u međuvremenu smanjeno na sedam i po, što je i dalje mnogo):

https://tonguesofdyingmen.bandcamp.com/album/bound-to-self-destruct

Nemam običaj da pišem o singlovima od samo jedne pesme ali samo da ukažem da je apatinski Endarken objavio novu pesmu, Antihristos i, pa, lepa je, pogotovo ako je konzumirate na božić:

https://endarken.bandcamp.com/album/antihristos

Nadam se da Francuzi Prieuré nisu nacisti pošto im ovogodišnji EP, La foi des bourreaux zvuči, rekao bih, tipično francuski maštovito i avangardno a opet, nekako neposredno i prijemčivo. Ovo su četiri fino raznovrsne pesme poletnog tempa i sirovog a opet promišljenog zvuka i sve mi se to prilično dopada sve dok ne razumem tekstove.

https://condatelegacy.bandcamp.com/album/prieur-la-foi-des-bourreaux

Njemački Tryśt debituju sa istoimenim EP-jem koji donosi solidnih pet pesama atmosferičnog blek metala što, bez obzira na melodičnost i emotivnost, ne zaboravlja i težinu i žestinu. Dosta sirovo i prijatno:

https://trystunofficial.bandcamp.com/album/try-t

Poljska nastupa sigurno i autoritativno i u novoj godini. Sastav Sothoris je upravo objavio svoj drugi album i Wpiekłowstąpienie je moćan komad black-death metal dominacije. Sothorsis majstorski mešaju epsku, melodičnu, otmenu stranu blek metala sa tehničkom death metal svirkom i čvrstim, mošerskim gruvom. Ovo je vrhunski intenzivno i profi a sa mnogo odličnih ideja i tema u pesmama. Poljska ko kuća:

https://sothoris.bandcamp.com/album/wpiek-owst-pienie

Blek-trešeri Beholder iz Kanade stupaju u novu godinu dosta snažno svojim debi albumom. Arcane Subreptice ne donosi ,,klasičan" blackened thrash koji tipično podrazumeva old school thrash/ speed metal svirku sa black vokalima. Ovo je kompleksnije napisano, sklono blackened gruvu i aranžirano tako da naglasi tu mračnu, okultnu atmosferu a da opet profitira od rifčina i mošerskih deonica. Producirano je jako glasno, ali je svirka odlična:

https://beholderqc.bandcamp.com/album/arcane-subreptice

Prilično ubedljiv split album nizozemskih bendova Helleruin i De Gevreesde Ziekte a pod dvostrukim naslovom Invincible / Ω. Ovo je moderan, melodičan ali filozofski intoniran blek metal koji sviraju, pretpostaviću, samo dva čoveka (za Helleruin ovo znamo) i mada je najveći deo materijala već bio dostupan onlajn od kraja prošle godine, svakako vredi poslušati pun album:

https://babylondoomcultrecords.bandcamp.com/album/invincible
https://helleruin6.bandcamp.com/album/invincible-split
https://degevreesdeziekte.bandcamp.com/album/-

Naredni split nam dolazi iz – Indonezije. Ovu lepu državu često pominjemo u pogledu njihove zdrave i bujajuće death metal scene ali to je velika zemlja i ima puno metalaca (uključujući njihovog predsednika) pa je sasvim rezonski da će tu biti i dobrih blek metal pregalaca. Morbid Aggression je split album bendova Battlethrone i Ritual Ortodoks i ovo je uglavnom ,,war metal" podvrsta ove muzike, energična, agresivna, ali kompetentno napravljena i, uprkos zaista skromnim uslovima u kojima je očigledno nastajala, prihvaltjivo producirana. Energija, brzina, sirovina i neprerađeno zlo:

https://thronemusickness.bandcamp.com/album/morbid-agression-split-album-battlethrone-ritual-ortodoks

Apocryphetic iz Tenesija za sebe kažu da sviraju death metal ali materijal za njihov split EP sa Entrantment je više u war metal/ black metal stilu. Tri oštre, agresivne, brze pesme sa zlim rifovima i atmosferom konstantne nervoze su mi ulepšale dan (da ne kažem julijanski božić) iz sve snage a ni Entrantment nisu loši, uopšte, i njihove tri pesme, bliže death metal predlošcima su fina dopuna. Sve je ovo vrlo ,,kućnog" kvaliteta i ne puca od originalnosti, ali je iskreno i žestoko i pogađa mete u mom srcu mnog bolje nego 90% ,,skupljeg" metala:

https://apocryphetic.bandcamp.com/album/split-with-entrantment
https://entrantment.bandcamp.com/album/split-with-apocryphetic

Ukrajinci Omhosten su melanholični ali dovoljno sirovi i lo-fi da mi to prija na albumu Music of the Great Beyond. Ovo je meditativan, tužan blek metal sa slatkim, slovenskim rifovima i bez previše ambicija da razbija kalup nekakvim skretanjima pod pravim uglom pa kome koncept prija, prijaće mu ceo album:

https://kvltundkaosproductions.bandcamp.com/album/music-of-the-great-beyond

Pevač (i generalno autor svega u bendu) ukrajinskog Hellhate, Ugrum, zvuči kao razjareno dete na albumu Жри,Господи! i ovo se sjajno uklapa sa muzikom koja je zapravo kvalitetan black metal sa dosta trešerskih rifčina i mošerskog materijala. Dakle, ovo je žestoka, ali ne nužno prebrza već više gruverska muzika koja pažljivo menja tempo kad god treba da slušaoca održi u pokretu i pruži mu energiju i podsticaj. Ugrum je ovo i prilično dobro producirao i pričamo o vrlo dopadljivom albumu antihrišćanske muzike koja ima šarma i mnogo dobrih ideja:

https://hellhate.bandcamp.com/album/-

Doom! Stoner! Hard rok! Psihodelija! Omiljeni izdavači iz Denvera, Forbidden Place Records su za lepši početak godine opušteno dropovali kompilaciju Escape To Weird Mountain Volume 7 prvog Januara i ovo je nezaobilazno. Tridesetšest bendova koji snimaju ili su snimali za ovog sjajnog izdavača ovde se daju po uobičajenoj ceni od koliko sami želite, a muzika je u rasponu od pank roka do teške psihodelije, uglavnom sjajna i visokooktanska. Ova etiketa svake godine objavi bar 2-3 antologijska albuma a još su u pitanju i vanredno fini ljudi pa ako do sada niste pratili njihov rad, vreme je da počnete:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/escape-to-weird-mountain-volume-7

A to nije sve! Isti izdavač je upravo izbacio novi album Tigers On Opium (čija jedna pesma je i na pomenutoj kompilaciji) i, gaddemit (da mi se oprosti što koristim ovakav jezik u svetom periodu godine pogotovo dok se srpski Isus, Novak Đoković raspinje u bezbožnoj Australiji zbog naših grehova), tako nam je trebalo još ovog prljavog, jebačkog fuzz-rock cepanja. 503.420.6669.Vol.2, kako se mini-album, direktno se nastavljajući na prethodni, zove, ima sedam pesama tipično odvaljene ali kvalitetne, himnične i odlično producirane svirke. Tigers on Opium imaju taj neki desperado zvuk, koji ne deluje ispozirano već zaista autentično i šmekerski, a pesme su im uvek jako dobre i ovaj album je jedan od najboljih rokenrol materijala što ćete ih čuti ovog Januara. Forbidden Place po običaju daju daunloud za kolikogod da ste voljni da ponudite pa se radi o obaveznoj lektiri:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/tigers-on-opium-5034206669-vol-2

Zagrebački Negative Slug imaju odličan novi EP, Ratbag, koji je idealna kombinacija energičnog, besnog sludge metala i nekakvog early '90s fuzzcore zvuka. Dve rasturačke pesme, jedan lep inteludij, te kvalitetna obrada jedne od najboljih pesama Ivice Čuljka – sve to za samo dva evra. Overite:

https://negativeslug.bandcamp.com/album/ratbag

Surov a emotivan sludge metal na EP-ju Spiritual Tinctures ravno iz Bruklina. Sastav, The Merchant ima dva člana i mada ove tri pesme nemaju skupu, nadrkanu produkciju nekih kolega, iskrenost, neposrednost i jasan fokus koji bend drži kroz tri pesme su sve jaki aduti.

https://themerchant.bandcamp.com/album/spiritual-tinctures

Psychedelic source records su na novogodišnje veče isporučili novi album duigačkih psihodeličnih džemova i ako ste do sada čuli ijedno njihovo izdanje, ovo je isto to samo nekoliko procenata zrelije, jače, dublje. Bence Ambrus ovde svira jednu od dve gitare, Krisztina Benus cepa i klavijature pored pevanja i Ihamutrarthaphalabhogaviragah bi bio obavezna lektira čak i da se ne daje po ceni koju, uobičajeno, sami određujete.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/ihamutrarthaphalabhogaviragah

Koliko god da sam sumnjičav spram jednočlanih bendova u psihodeličnom roku – ipak nekako za pravi gruv treba interakcija između muzičara – toliko je australijski projekat Electric Yawn odličan izuzetak. Album Bring Down The Sky je prilično zrela i raznovrsna ploča finog psihodeličnog roka žestoke ali ne prenasilne provinijencije. Zanimljive pesme, kvalitetna produkcija i cena koju sami određujete – vrlo pristojna ponuda:

https://electricyawn.bandcamp.com/album/bring-down-the-sky

Nemački Death Cult 69 sviraju odličan okultni doom metal na svom, pretpostaviću prvom ikada EP-ju Join The Cult. Ovo je sporo ali gruvi, sa dosta teksture i obrednog ponavljanja, te fino upotrebljenim klavijaturama. Preporučuje se:

https://jointhedeathcult.bandcamp.com/album/join-the-cult

Brazilci Mephistofeles kažu da su živi album Barely Alive! snimali ,,under the big influence of heavy drugs... they made it barely alive! no joke!" i pa, ne podržavam korišćenje teških (ni lakih, kad smo već kod toga, ipak sam ja strejter) droga, ali ovde se čuje ta fina sinergija hemije i ljudskih motoričkih i estetskih impulsa. Barely Alive! je spontan, sirov i simpatičan ako već ne esencijalan album vrlo gruverskog stoner metala samo za posvećene. Plaćate koliko hoćete i recite ,,ne" drogama ali ,,da" ovako žestokoj svirci:

https://mephistofeles.bandcamp.com/album/barely-alive

Novi Stone Rebel izašao je baš na vreme, prvog Januara. Space Indigo II zvuči kao i prvi Space Indigo ili, zaista, bilo koji drugi album ovog instrumentalnog projekta. A to znači prijatno, nežno i dostojanstveno, gruverski a sanjivo. Uživanje:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-indigo-part-ii

Argentinski stoneri Sahara su izbacili treći album, III: Hell on Earth i ovo je zapravo raj a ne pakao, ako volite mišićavi, nevaljalom bas gitarom vođeni teški rok. Sahara su bend koji voi gruv ali da taj gruv bude energičan i njihov stoner rok ima u sebi dosta postpankerskog fanki šmeka. Nekome možda neće ni prijati produkcija koja forsira masivnu bas-gitaru a ,,običnu" gitaru potiskuje malko u pozadinu ali album svakako zvuči moćno i raznovrsno sa svojih osam nabadačkih i napadačkih pesama – sa zaprvo poprilično raznovrsnim sadržajem – i autoritativnim šetnjama kroz podvrste rokenrola koje se sve sjajno uklapaju u zvuk Sahare. Na vinilu ovo izdaje ugledni švedski Regain Records i to bi trebalo da je dovoljan garant kvaliteta:

https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/iii-lp
https://regainrecords.bandcamp.com/album/iii-hell-on-earth

Zanimljiv album snimili su austrijski Mother Morgana koji mešaju malo psihodeličnog fuzz-stoner rocka sa malo progresive, sve nekako maštovito i originalno, a sa puno atmosfere i lepim, toplim zvukom. Naravno, ja odmah padam na muziku koja ima kombinaciju distorziranih gitara, orijentalne harmonije i odličnog ženskog vokala (slušajte Call me Echo) ali ovo je generalno vrlo dobro i album Rise sa svojih dvanaest pesama nudi planinu odlične svirke:

https://mothermorgana.bandcamp.com/album/rise

Brazilcima Weedthrone originalnost i osobenost očigledno nisu glavni prioriteti u stvaranju muzike s obzirom da je EP Temple of Superdose gotovo ceo u istom tempu (kad iz njega izađu u četvrtoj pesmi, I Broke It, sve se zaista polomi) i ekstremno posvećen obožavanju Black Sabbath. No, ako i VI kao i Weedthrone volite Black Sabbath, volećete i ove lo-fi narko-sesije omažiranja i posrtanja:

https://weedthrone.bandcamp.com/album/temple-of-superdose

Bong Wizard iz Los Anđelesa vole kanabis i toga se ne stide pa se i album zove Vulgar Display of Flower sa sve omotom koji simpatično parodira čuveno Panterino rešenje za svoju ploču. Muzički, BW su spori, abrazivni ali i seksi, sa brutalnim vokalima ali zavodljivim rifovima, lepim gruvom i dovoljno raznovrsnosti i mašte, te sviračkog umeća, da se izdignu iznad parodije i ponude punokrvan stoner-doom program. Volim:

https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/vulgar-display-of-flower

Kanadski Doomsday Dementia spremaju album ali su izbacili tizer u vidu EP-ja the 3 blind mice sneak peek ep koji se daje po ceni koju sami odredite i ima urnebesan omot, a muzika je vrlo simpatični, vrlo gruverski sludge-doom metal. Sjajno je ponekad čuti bend koji naprosto SHVATA gruv, i ne filozofira nego samo valja rif za rifom, proste solaže, funkcionalan, jednostavan ritam i promukle vokale na užitak svakog slušaoca od ukusa.

https://doomsdaydementia.bandcamp.com/album/the-3-blind-mice-sneak-peek-ep-full-lp-on-the-way

Jaku južnoameričku ponudu ove nedelje dopunjava argentinski Lenguaje de Viboras čiji album ASCENCÍON ima osam pesama mišićavog, atmosferičnog stoner roka. Ovde bas-gitara vodi glavnu reč mada su, naravno, gitare vrlo prominentne i glasne u miksu, sa dobrim, maštovitim pa i simpatično melodičnim temama i rifovima. Pevanje je odlično, ritmovi poletni a produkcija prilično dobra i ova ekipa će zadovoljiti većinu vaših potreba za teškom, žestokom a opet višeslojnom muzikom:

https://lenguajedeviboras.bandcamp.com/album/ascenc-on

Idemo sad na brže forme, thrash, hardcore punk, grindcore, death metal itd. Brazilci Toxic Carnage se vraćaju 2022. godine sa EP-jem koji podseća na to da je južnoamerički thrash metal često najbolji thrash metal. The New Normal ima tri pesme besnog, gnevnog, zlim rifovima natrpanog thrash metala koji ima i svoju tehničku dimenziju i smešta se na udobnu teritoriju između, recimo, Testamenta i Slayera. Sa zvukom koji forsira zakivački bubanj (ne dovoljno dinamičan za moj ukus, naravno), režeće gitare i zvoneći bas te sa odličnim vokalima, ovo je perfektan materijal da čoveka digne u prvo jnedelji nove godine i oraspoloži ga da najavljeni album čeka sa apetitom:

https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/the-new-normal

Kostarikanskim trešerima Heresy se može oprostiti to korišćenje već veoma često korišćenog imena na ime dobre muzike koju sviraju. EP Voracity izašao na novogodišnje veče nudi razbijački, apokaliptični thrash metal disciplinovane svirke i mračne, preteće, evokativne atmosfere. Sa naslovima pesma kao što su Annihilation i Generation Genocide znate TAČNO na čemu ste i pre nego što Heresy okinu prvi rif, pa ako vam se sve to dopada na neviđeno, verujem da hoće i kad ga čujete. Meni su odličn. Kostarika, more like Kosta ROKA, amirite, gospodo:

https://heresycr.bandcamp.com/album/voracity

Za hardkor pank publiku skrećem pažnju na Bandcamp projekat Memphis Punk Archive koji je fanovska inicijativa spasavanja starih snimaka iz Tenesija i okoline a gde se izdanja daju za iznos koji sami ponudite, a sva zarada (kolikogod mala bila) se daje u dobrotvorne svrhe. More Dead Than Alive je tako kompilacija dva kompletna snimka benda Copout iz ranih devedesetih koji su em vrlo karakteristični za ono vreme em odlični. Sirovost, energija, spontanost, brzina, sve što ja volim i praktično nula pozeraja – prava stvar za podsećanje da su rane devedesete bile pre TRIDESET godina...

https://memphispunkarchive.bandcamp.com/album/more-dead-than-alive

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 08-01-2022, 13:48:08

A tek što Conflict Resolution kidaju. Ovo je RAZJARENI hardcore punk koji mene podseća na portlandski Resist samo što su Conflict Resolution iz Finiksa i zvuče kao kad bi Resist slušali na 45 obrtaja i na amfetaminima. EP Still Born Year je jedna od najboljih hardcore punk ploča koje sam čuo poslednjih ne znam ni ja koliko meseci, sa izvanrednom svirkom, genijalnom atmosferom neprestane uzbune, odličnim zvukom i izrazito dobrim pesmama što i pored superbrzog tempa i navijačkih refrena zapravo zvuče distinktno i osobeno. Fenomenalno:

https://conflictresolution.bandcamp.com/album/still-born-year-ep

Kill the Lizard iz Hjustona sviraju rokerski, old school thrash metal i na svom drugom albumu, The Awakening pružaju dobru zabavu kroz devet šmekerskih, energičnih pesama. Ovo je feelgood muzika uz koju se pije, slavi i šutira i mada se to možda ne uklapa uz aktuelne pandemijske protokole, možete biti sigurni da Kill the Lizard pokidaju svaku žurku na kojoj ih puste. Izvrsno:

https://killthelizard.bandcamp.com/album/the-awakening

Brain Cell Genocide su gerijatrijski krosover bend iz Sijetla, sa članovima drugih bendova za koje nikad niste čuli. Novi album, Tales From The Perineum nudi sasvim korektan, maštovit thrashcore, sa pesmama koje imaju tu narativnu dimenziju ali i očigledno uložen trud u to da svaka ima neki svoj identitet i svoju priču. Vrlo fine gitare, energična, odmerena svirka, pristojna produkcija, ovo se vrlo lepo sluša:

https://braincellgenocide.bandcamp.com/album/tales-from-the-perineum

Death Strider su, pak, iz Bostona i njihov istoimeni EP je i sam urađen u krosover stilu ali sa MNOGO izraženijom metal komponentom. Ovo je žestoko, tvrdo, disciplinovano i kvalitetno, sa četiri pesme dobrog zvuka i pevačem koji je usavršio urlik kao umetničku formu. Sjajno:

https://deathstrider.bandcamp.com/album/death-strider-ep

We're Hëll Dëath and we play Speed Metal, kažu belgijski Hëll Dëath. I ne lažu. Debi album, Beeraholic Bangers je urađen u alkoholičarskom, svečarskom stilu brzog thrash-speed metala, ali sa zapravo dosta melodije, promišljenih aranžmana i u kvalitetnoj produkciji. Ovo je mnogo manje ,,old school" nego što sam ja očekivao, sa pesmama koje demonstriraju ne samo individualne sviračke kvalitete trojice članova već i jedan viši nivo razumevanja muzike od nekakvog modernog speed metal standarda. Izvrsno napisano, odlično odsvirano, preporučuje se iz SVE snage:

https://helldeath.bandcamp.com/album/beeraholic-bangers

Burned Into Your Flesh [Live, Fitchberg '93] je živi album Anthraxa snimljen 1993. godine a izašao sada i ne umem da kažem koliko je ovo ,,zvanično" izdanje, ali hajde, neće Anthrax da se naljute ako ovo poslušamo. Bend je početkom devedesetih bio već jednom nogom u domenu mejnstrim prepoznatljivosti, ali izbor pesama i svirka su vrlo dobri. John Bush nije Joey Belladona ali pevanje na albumu je odlično a mada produkcija nije baš, jelte, NAJ NAJ NAJ, ljubitelji muzike njujorških trešera se neće previše žaliti.

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/burned-into-your-flesh-live-fitchberg-93

Cruel Bomb iz Pensilvanije sviraju odličan thrash metal na EP-ju Man Made. Ovo je pet pesama moćnih rifova, stamenog ritma, snažnog vokala, upečatljivih refrena i mošerskih brejkdaunova, sve producirano profi i kvalitetno. Poslastica:

https://cruelbomb570.bandcamp.com/album/man-made
https://youtu.be/5-f-XOqSRRc

Odličan grindcore na split albumu bendova Nak'ay iz Fort Vejna u Indijani i Hate for Humanity iz Los Anđelesa. Nak'ay su prošle godine izdali prvi samostalni album a ovo im je ko zna koji po redu split i čuje se tu kilometraža, usviranost i fokus. Grindcore cepačina za sve pare. Hate for Humanity imaju samo jedan demo iza sebe ali zvuče skoro jednako usvirano i pedigrirano i ovo je jako dobar album:

https://wisegrindsrecords.com/album/nakay-hate-for-humanity-split-pre-order-on-12-vinyl-starting-january-7th

A tek što Grci Vile Species razbijaju na snimku Demo 2022. Ovaj sastav već iza sebe ima jedan EP i tri split izdanja pa se ne radi o deci koja prave prve muzičke korake. Indeed, četiri pesme na ovom demou su moćan, zakivački grindcore koji ne uzima taoce i pakuje puno energije u jedva šest minuta muzike. Plaća se po izboru i ovo apsolutno valja podržati:

https://vilespecies.bandcamp.com/album/demo-2022

Još grindcorea dobijamo na split EP-ju dva španska benda. Sota Terra su više crustcore orijentisani i sviraju vrlo kvalitetno, energično, sa odličnom produkcijom i maštovitim rešenjima i podžanru koji nije baš poznat po tome da forsira originalnost. Vrlo, vrlo dobro. Tempestat su, pak, grindcore sa srazmerno dugačkim (trominutnim) pesmama, odličnim zvukom, sjajnim šaltanjem između rafalnih blastbitova i nabadačkog D-beata i generalno zanatom u rukama i umetnošću u očima. Izvanredno izdanje.

https://sotaterra.bandcamp.com/album/split-w-tempestat
https://tempestat.bandcamp.com/album/split-w-sota-terra?from=hp_metal

The Unstable iz Tulse u Oklahomi cepaju neku vrstu kombinacije death metala sa '90s groove metalom na debi albumu Taken Under. Solidno to zvuči ako vam se svidi kombinacija i bend svira moćno i disciplinovano sa veoma čvrstim, izrazito nedinamičnim zvukom koji dolikuje ovakvoj muzici. Album se završava obradama bendova koji su uticali na The Unstable, pa tu imate i Panteru i Static X i Fear Factory i NiN i Sepulturu i to perfektno opisuje interesovanja i međe ove muzike:

https://theunstable.bandcamp.com/album/taken-under

Poljaci Toughness su grdni i zajebani na svom prvom demo snimku, Prophecy. Ovo je generalno klasičan death metal, ali sviran i snimljen sirovo pa ima ekstra nivo autentičnosti. Prijatno je to a muzički i kompozitorski kvaliteti benda nisu za potcenjivanje. Ekstremno duboki vokali neće biti po svačijem ukusu ali doprinose hermetičnosti ove estetike. Cenu određujete sami:

https://toughness.bandcamp.com/album/prophecy

Personal Records je meksička etiketa koja je debitovala u 2021. godini pa jubilej obeležava izdavanjem semplera 2021 - Personal Records Label Sampler. Pošto je na rosteru uglavnom andergraund death, doom i black metal, ovo treba da sluša dobro potkovana publika koja će ceniti estetske i filozofske kvalitete ponuđenog materijala. A kvaliteta ovde zaista ima, od naših starih znanaca Wharflurch, preko odličnih blek metalaca Grandeur, razjarenih black-thrashera Fiat Nox pa do mrtvačkog funeral dooma sastava Clouds. Odličan katalog, odličan izbor, pa obavezno proverite:

https://personal-records.bandcamp.com/album/2021-personal-records-label-sampler

Ditch Organ su nešto između grindcorea, math metala, modernog screamo zvuka i metalcorea. Hoću reći, nije nužno BAŠ za mene, ali EP A Rapid Flicker of Light je zapravo prilično eksperimentalno nastrojen sa aranžmanima koji ne jebu ,,normalan" rokenrol pa ni normalan grindcore i sa produkcijom od koje uši otpadaju. Dobro je:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/a-rapid-flicker-of-light

Iako se Norvežani Ingenium vode kao progresivni death metal, njihova muzika, barem na trećem albumu, Sustenance Through Death ima mnogo gruverskiji, psihodeličniji pa i organskiji kvalitet nego što ova etiketa sugeriše. Ovo nije surovo tehnički album kompjuterske preciznosti i komplikovanih solaža već mnogo više jedna impresionistička, relaksiranija muzika interesantne atmosfere i ,,kosmičke" estetike. Vrlo prijatno iznenađenje za mene:

https://ingenium666.bandcamp.com/album/sustenance-through-death

False Prophet je split album dva portugalska benda ali na Bandcampu nećemo čuti jedan od njih, Voyance. Drugi, Beyond Carnage hoćemo i ovo je simpatičan, jednostavan, gruverski old school death metal. Pristojna produkcija, ubedljivo nizak štim i prijemčive, plesne pesme, šta vam više treba?

https://beyondcarnageofficial.bandcamp.com/album/false-prophet-split-with-voyance

Švedsko-kanadsko-ujedinjenokraljevski Darkened ima odličan novi EP. Mourn the Dying Light donosi dve izvrsno producirane, gruverske pesme death metala koji ruši granice između kul old school pristupa i modernijeg, eklektičnijeg, pa i mejnstrimu možda mrvu bližeg (melo)deatha. Impresivno, zaista:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/mourn-the-dying-light

Australijski Nocturnal Graves pošteno trpaju na novom, četvrtom albumu, An Outlaw's Stand. Njihov zli, tamni blackened death metal (sa mrvicom thrasha) je na ovoj ploči spakovan u osam pesama energične, brze svirke, upečatljivih rifova i razrađenih aranžmana. Rifaški, zlo, negativno ali kvalitetno:

https://nocturnalgravessom.bandcamp.com/album/an-outlaws-stand

Dobro je novu godinu započeti zalogajem tvrdog, teškog, klasičnog old school death metal zvuka sa južne polulopte, pa mi je tako zadovoljstvo da objavim da je debi album argentinskih Bestial Profanation odličan. Sanctuary of the living dead je jedanaest pesmama klasičnih rifova, iznenađujuće čiste i lepe produkcije i drusne, kvalitetne izvedbe. Iako Bestial Profanation rade u vrlo klasičnom ključu, to ne znači da nemaju dovoljno mašte kod tema i dovoljno spretnosti kod aranžiranja da naprave memorabilne, originalne pesme. Ovo su u principu snimila dva čoveka, mada bend ima i živu postavu gde ih je četvorica i nadam se da ćemo još čuti o ovom bendu i slušati njihovu muziku:

https://bestialprofanation.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-living-dead

Mađarski Needless svojim drugim albumom, The Cosmic Cauldron nastoji da spoji sva svoja interesovanja u skladnu celinu. I zanimljiv je to spoj naučne fantastike, death metala, progresive, čak malčice i power metal glamura. Album zvuči konceptualno (iako nemam potvrdu da jeste) i impresivno je sklopljen:

https://youtu.be/ycmJTqew7oU

Necroveg iz Ohaja najavljuju novi album EP-jem od dve pesme, nazvanim Gluttony. Omot je sjajan a ni muzika nije loša ako volite brutalni, goregrinderski death metal sa elementima slema. Ništa originalno, ali kompetentno spravljeno i adekvatno tempirano da zadovolji glad koju svi osećamo. Posebno što su članovi benda vegani pa im je takva i muzika:

https://necroveg.bandcamp.com/album/gluttony

Danski Nihility ima drugi album, Beyond Human Concepts i mada njihov death metal ne nudi bogznašta originalno u konceptu ili izvedbi, ovo je zreo, kvalitetan materijal koji pruža dovoljno podloge i za mošing i za kontemplaciju. Zvuk je čist, možda za nijansu i previše za moj perverzni ukus, ali Nihility sviraju vrlo dobro, nudeći na kraju zanimljivu i šarmantnu kolekciju ideja i sviračkih podviga:

https://viciousinstinctrecords.bandcamp.com/album/beyond-human-concepts

Odličan debi album za švedski Necrophagous koji su spojili brutalni i komplikovani zvuk uzora poput Morbid Angel i Dying Fetus u udaračke, ali promišljene, zrele kompozicije. Album In Chaos Ascend ima jedanaest pesma i traje 45 minuta što je poprilično za muziku koja udara poprilično snažno sve vreme, ali Necrophagous uspevaju da pesme dinamizuju i ponude dosta pamtljivih (često vrlo morbidejndželovskih) tema da to lepo procuri. Odličan debi:

https://necrophagousband.bandcamp.com/album/in-chaos-ascend-death-metal

20 Buck Spin nas je obradovao na badnji dan, kad smo se najmanje nadali, prelepim kasetnim EP-jem sjajnih VoidCeremony, nazvanim At the Periphery of Human Realms. Kompleksan a organski black-death metal ovog benda sam veoma voleo na njihovom debi albumu iz 2020. godine, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel, a At the Periphery of Human Realms najavljuje drugi album produbljenijim, zrelijim ali i dalje divlje kreativnim i dinamičnim muzičkim programom koji ne mogu da preporučim dovoljno snažno. Fantastično:

https://listen.20buckspin.com/album/at-the-periphery-of-human-realms

Moskovljani Magesor kombinuju black metal, hardcore, mnogo elektronike i generalno sklonosti ka haosu i zbunjivanju slušaoca za vrlo simpatično pakovanje muzike na EP-ju S of S in H. Neće ovo biti po svačijem ukusu na ime svog tvrdoglavog odbijanja da se privoli jednom žanru ili gruvu ali Rusi izvrsno žongliraju između žanrova i gruvova i uz vrlo solidnu produkciju, ovo me je više nego prijatno iznenadilo:

https://magesor.bandcamp.com/album/s-of-s-in-h

U poslednjoj sekciji po tradiciji pokrivamo muziku koja pripada heavy metal i power metal stilovima ali i onu koju je (pod)žanrovski teško odrediti. I tako, MENI novi album Wilderun ne znači bogznašta, ali kako je ovo retka prilika da je neki od autora prikaza na Angry Metal Guy dao albumu čistu peticu, osećam da bi bilo svinjski da se barem ne pomene. Mislim, da se razumemo, ovo je kvalitetan spoj folka, progresive i simfonijskih aranžmana, pa ko je voleo stare Wilderun radove, Epigone će mu sigurno biti lep:

https://youtu.be/wbkIcb4bPsc

Beastial Piglord, naš omiljeni solo-eksperimentator iz Sjeverne Karoline je imao dobru 2021. godinu pa je samo prirodno da već prvog Januara krene u nove radne pobede. Funeral Home, novi album, je zapravo nešto više metal nego što je u poslednje vreme prosek za Piglorda, sa kućnom ali pristojnom produkcijom i nekom vrstom mešavine doom i industrial metal matrica za tipično atmosferični, avangardni zvuk. Višeslojno, ambiciozno ali, za razliku od neprebrojnih internet-kolega, zaokruženo i smisleno. Kao i obično, plaćate koliko želite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/funeral-home

The Language of Thunder: A Benefit for Tornado Victims of Southern Kentucky je upravo ono što piše na omotu, dakle kompilacija kojom se sakupljaju novci da se pomogne žrtvama tornada u Južnom kentakiju. Izdavači su Snow Wolf Records i Unsavory Records iz Kentakija, cena je pet dolara, a muzika iznenađujuće raznovrsna i dobra, u rasponu od kvalitetnog panka do raznih vrsta metala. Dobar album i dobar razlog da ga kupite:

https://unsavoryrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder-a-benefit-for-tornado-victims-of-southern-kentucky
https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder

Prvi EP kanadskih Kontact zove se, zbunjujuće, First Contact, ali bar je muzika dopadljiv hevi metal sviran u andergraund stilu ranih osamdesetih. Dakle, ovo decidno nije ,,normalan" '80s heavy ili NWOBHM zvuk već dekadentniji, atmosferičniji i svakako ličniji zvuk. I nekako je osvežavajuće čuti bend koji se nije odlučio da prosto svira žanr već koji uzima iz žanra koliko mu treba i pravi osobenu, karakternu muziku. Jako autentično, sa sjajnim pesama i zanimljivom, okultno-psihodeličnom produkcijom, obavezno poslušati:

https://kontactheavymetal.bandcamp.com/album/first-contact
https://youtu.be/3eyVGAwhc64

Za kraj, i kao album nedelje, još malo izvrsnog grind zvuka. Montrealski RGRSS su, doduše, u svoj grindcore rezervoar utočili dosta black i death metal goriva pa je album A World of Concern jedna razbijačka ali višedimenzionalna ploča sa pesmama koje uspevaju da ukombinuju i abrazivni gruv i rafalnu paljbu. Atmosfera ploče je primereno apokaliptična a bend uspeva da i pored ekstremno disciplinovane, kvalitetne svirke, zvuči organski i napaljeno u potrebnoj meri. Album koji impresionira na svakom nivou. Obavezno:

https://rgrss.bandcamp.com/album/a-world-of-concern

Meho Krljic · 15-01-2022, 13:19:40

Izdavačka delatnost se polako vraća u standardni tempo nakon predaha krajem Decembra i početkom Januara pa je ova nedelja, iako bez nekih PRETERANO udaračkih momenata svakako donela nekoliko sjajnih izdanja. Na kraju krajeva ne čujete baš svake nedelje kako pokojni Slayer Hippy svira Blue Oyster Cult. Idemo:

Blek metal!!! Španski black-death šefovi, Ered su izdali album sastavljen od neobjavljenih ili retkih snimaka i Curses of the Past je dopadljiva kolekcija sa gomilom interesantnih pesama iz različitih perioda rada benda koji je aktivan već četvrt veka. Ered imaju kilometražu i pedigre, pa je Curses of the Past vrlo prijatan program kvalitetnog i raznovrsnog zvuka:

https://ered.bandcamp.com/album/curses-from-the-past

Rus Евгений Кулагин muziku stvara pod umetničkim pseudonimom Solza Mist i prvi album ovog projekta sa obale belog mora je impresivan. Ovo je – rekao bih tipično ruski – emotivan i melodičan post blek metal zvuk, sa puno atmosfere i melodije, ali Кулагинa izdvaja visok kvalitet muzičke izvedbe, uz koji ide dobra produkcija ali i talenat za pisanje i aranžiranje pesama. Jednostavno, album Path zvuči zrelije i prosviranije od većine onog što rade kolege pa sam se prijatno iznenadio.

https://solzamist.bandcamp.com/album/path-2

Finski Aegrus ima novi EP (koji, doduše, izlazi tek naredne endelje) i The Carnal Temples je izrazito zabavan finski blek metal, sirov, energičan i ,,prirodno" melodičan. Naravno da je ovo duboko ušančeno u old school zvuku, sa pank-rok elementima u svojoj srži, ali je kvalitetno, vrlo autentično i moćno. Valja:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/the-carnal-temples
https://youtu.be/f4CJCmfht7s

Čileanski jednočlani pregalac Morbid Holocaust nije ništa snimao od 2020. godine (a pre toga je aktivno izbacivao po više izdanja godišnje) pa je Demo 2022 lepa prilika da pokaže kako kreativno uzdržavanje nije samo mit. I nije, ovo su tri pesme old school black metal prebijanja, koje je istovremeno i sirovo ali i dovoljno sofisticirano da zasluži da nosi 2022 u imenu. I solidan zvuk i produkcija. Ja zadovoljan, pogotovo što se druga pesma zove Soy i, maštam ja, slavi vegetarijanstvo:

https://morbidholocaust.bandcamp.com/album/demo-2022

Finski blek metal duo Vaino je toliko melodičan i osećajan na debi albumu Metsänpeitto da čoveku bude malo i neprijatno. No, momci to kompenzuju zbilja sirovim zvukom i organskom, živahnom svirkom a što muzici daje autentičnu notu kao nešto što ide iz duše – više ,,folk" nego ,,pop" – pa ja to sasvim podržavam:

https://vainoofficial.bandcamp.com/album/mets-npeitto

Nijemci Silent Leges Inter Arma su mnogo suroviji i robusnije producirani na svom drugom albumu, Ad plures ire, ali to ne znači da ovde nema melodičnosti, naprotiv. Ovo je tvrd ali i harmonski raznovrstan album za postavu kojoj je doslovno trebalo deset godina da ga napravi tako da se ovde čuje mnogo ideja nastajalih i isprobavanih tokom protekle decenije. Voleo bih nešto dinamičniji, manje ,,plastičan" zvuk – ovako sve deluje kao da je sastavljeno od jako komprimovanih semplova – ali muzika je zanimljiva:

https://silentlegesinterarma1.bandcamp.com/album/ad-plures-ire

No, na brzinu se vraćamo natrag u Finsku za potrebe drugog albuma sastava Tyhjä. Valtakunta po ko zna koji put podseća da Finci poslednjih nekoliko godina dominiraju u skandinavskom blek metalu sa naoko beskonačnom količinom bendova koji imaju beskonačno mnogo ideja o tome kako da pišu i sviraju blek metal utemeljen u tradiciji a originalan i vitalan. Tyhjä su ekstremno kvalitetni i nude veoma zreo, moćan zvuk i promišljene pesme:

https://tyhj.bandcamp.com/album/valtakunta

Iz orbite ,,komercijalnog" blek metala stižu belgijski Wiegedood (,,smrt u kolevci") sa svojim četvrtim albumom, There's Always Blood at the End of the Road a koji je... odličan. Ova postava, sa članovima iz orbite kolektiva Church of Ra je svoj blek metal pažljivo formatirala da zvuči moderno, ali originalno i osobeno, sa muzikom koja na ovom albumu naprosto obara s nogu idejama i hiperkvalitetnom realizacijom. Ovde se kvalitetan studijski zvuk apsolutno opravdava minucioznošću muzike što je ova ekipa pravi i ja sam više nego oduševljen albumom:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_keRUwlIyUB8td5jHMa3NQqEhVIAIvznKY

Deathentrance je prvo ovogodišnje izdanje za ruski Wintaar (zaista jeste, proverio sam, dakle, posle prošlogodišnjih šest albuma, možda WV aka Евгений Пильников malo uspori) i, pomalo šokantno, ovo je znatno sofisticiraniji blek metal nego što nas je ovaj projekat navikao. Da se razumemo, tokom poslednje dve godine Wintaar se jeste kretao ka sve ambicioznijoj i složenijoj muzici a Deathentrance označava ozbiljan skok i u produkcijskom i u aranžerskom smislu. Srećom, zadržana je i dalje ona fina crta melanholije između svog tog truda da se oštri, sirovi zvuk zauralskih pustoši malo ,,otopli" i ovo je lepa ploča. Wintaar uspeva da svoj zvuk osavremeni a da ne izgubi ključne dimenzije hladnoće i usamljenosti koje su mu od početka zaštitni znak i ja sam vrlo zadovoljan.

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/deathentrance

Stoner rok! Dum! Hard rok! Psihodelija! Solunci Red Frame sviraju progresivni rok sa sve violinom i bariton-gitarom u stalnoj postavi i njihov debi album, Whakapakoko je serijal šarmantnih skica negde između klasičnog proga i savremenijeg noise rock, jelte, rokanja. Ovo je vrlo solidna power-trio formula i tih šest instrumentala lepo procure i ima se tu šta čuti i slušati iz početka:

https://submersionrecords.bandcamp.com/album/whakapakoko

Mutha Trucka su iz Čikaga i njihov album The Dead Sessions je prijatana, šmekerska rokenrol ploča sa elementima stoner i desert rocka ali bez insistiranja na bilo kom od njihovih detalja. Ovde su pesme u prvom planu, šmekerske bas-linije, poletni rifovi, melodično pevanje, pijani refreni. Bend uz sve to ima dovoljno prljavštine da ne zvuči ni na koji način ,,komercijalno" pa se ovo fino troši od strane nadžak-baba poput mene:

https://muthatrucka.bandcamp.com/album/the-dead-sessions-3

Novi Frozen Planet....1969 se zove Not From 1969 i mada nema koga TO ne bi zbunilo, muzika u ove tri pesme je vrlo lepa. Kao i obično, Australijanci sviraju džemerski, psihodelični, instrumentalni rok i ovo su tri dugačka, meandrirajuća komada, bez stvarnih pančlajna ali sa puno izvrsnog gruva. Lepo:

https://peppershakerrecords.bandcamp.com/album/not-from-1969

Londonski Flamebearer imaju korene duboko u "čistom" metalu iako im je muzika u teoriji stoner rok sa, recimo, pankerskim refrenima. Lepa, zapravo, kombinacija i fine dve pesme na njihovom prvom demo snimku nazvanom prosto Demo 1. Valjano je:

https://flamebearer.bandcamp.com/album/demo-1

Za porciju poštenog, i staromodnog, ali šarmantnog hard roka, obratićemo se na adresu madridskog kvarteta Mamvth. Njihov prvi album, The Fog, očekivano i autoritativno kombinuje bluz, psihodeliju i energični, distorzirani zvuk za zdravu, prepoznatljivu kombinaciju koja bi bila sasvim kod kuće u sedamdesetim godinama prošlog veka, a i danas fino zvuči. Morate se, da se razumemo, navići na naglasak pevačice Law, ali njeni vokalni kvaliteti su adekvatni za ono što bend radi, dok su pesme himnične, prijatne i ulaze pod kožu, a produkcija je fino odmerena i dovoljno prirodna za moje potrebe:

https://mamvth.bandcamp.com/album/the-fog

Kad smo već kod staromodnog, australijski Buffalo osnovani su još 1971. godine (mada su postojali od 1968. pod drugim imenom). Iako bend već izvesno vreme ne radi, njihov frontmen Dave Tice povremeno nastupa kao Buffalo Revisited. E, pa, Ripple Music nam donosi prvi živi album ove postave, Volcanic Rock Live, sa pet pesama odličnog južnjačkog teškog roka. Ako volite '70s hard rok, ovde nema šta da se razmišlja:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/volcanic-rock-live

I u istom ključu, isti izdavač nam donosi tribjut album legendarnim Blue Oyster Cult, nazvan, prikladno, Dominance and Submission. O uticaju benda koji je, uostalom, popularisao upotrebu termina Heavy Metal ne treba trošiti puno reči a album ima trinaest pesama zanimljivih bendova koji prolaze kroz BOC katalog sa ogromnim apetitom i daju mu savremeni ali poštovanja puni tretman. Mislim, samo to da Howling Giant sviraju Godzillu bi trebalo da je dovoljno.

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/d-minance-and-submissi-n-a-tribute-to-blue-yster-cult

Lamp of the Universe su sa Novog Zelanda (mada je to, koliko me intuicija služi, možda i jednočlani bend) i a ovih dvadeset i kusur godina postojanja razvili su prilično karakteran stil u svojoj kombinaciji psihodelije, roka, folka... Album The Akashic Field se vrlo uspešno oslanja na azijske muzičke tradicije uzimajući, jelte, pelcer, od psihodeličnog roka šezdesetih i sedamdesetih i ovo je fenomenalan program tripozne, gruverske muzike za staro i mlado:

https://lampoftheuniverse.bandcamp.com/album/the-akashic-field

I kad smo već kod lampi i svetiljki, Swamp Lantern su iz Sijetla i sviraju melodičan, samo malo grandžerski doom metal. Album The Lord is With Us je njihov drugi i jako je prijatan sa svojim tužnim, svečanim atmosferama i veoma heavy zvukom. Swamp Lantern vrlo uspešno doom metalsku melanholiju i težinu stavljaju u pravi odnos, praveći dugačke, spore ali ne i namešteno dramatične pesme koje se lepo kotrljaju i ulaze u uho:

https://swamplantern.bandcamp.com/album/the-lord-is-with-us

Grčki A Borrowing Kid Generation nije sačekao da prođe ni godinu dana od prošlog albuma da izbaci novi, Pressure. Doduše, za ovog čoveka je to zapravo poprilična pauza pa Pressure deluje dosta razrađeno i metodično osmišljeno. Ovo je i dalje gruverski, navećim delom (ali ne ekskluzivno) instrumentalni stoner metal produciran ,,kućno" ali pristojnog kvaliteta sa pesmama koje nisu nekakvi novi uvid u rok muziku ali lepo cure:

https://aborrowingkidgeneration.bandcamp.com/album/pressure

Jednočlani sastav Moth66 dolazi iz mesta Flint u Mičigenu poznatog, kao i naš Zrenjanin, po, jelte, zagađenju vode. Album LXVI donosi, dakle, prljav ali prijemčiv, pa i ZARAZAN teški rok, sa jakim faz-distorzijama i puno etitjuda. Produkcija nije idealna, ali je muzika srčana i ima dosta dobrih ideja, pa se ovo fino posluša:

https://moth66.bandcamp.com/album/lxvi

King Bastard iz države Njujork nude tipično superteški stoner metal na albumu It Came from the Void. Ovo je jako glasno ali sa dinamičnim masteringom koji u mnogome olakšava nasrtaj na uši, a pesme su psihodelični, vrlo gruverski stoner, sa čak dodatnim udaraljkama u postavi što mene uvek jako odobrovolji. No, brutalno distorzirane gitare (i bas-gitara najviše od svih) su u temelju ovog zvuka i ovde se čovek pogubi u teksturi dok dlanom o dlan, no, da bude jasno, bend se izrazito trudi oko pesama i ima svašta da ponudi:

https://kingbastardtheband.bandcamp.com/album/it-came-from-the-void

Španjolski Jhufus su naši stari znanci pa onda i unapred znate da li će vam se dopasti novi EP, The call of the Monolith. Ovo je prijatan, psihodeličan, instrumentalni stoner zvuk koji voli puno ponavljanja i hipnotički deluje na slušoca, dok lagano, metodično razvija svoje zvučne slike. Meni vrlo prija:

https://jhufus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-monolith

Forbidden Place Records su nas i ove nedelje poradovali jednim sjajnim albumom. Space Coke su prvorazredan psihodelični stoner bend iz Džordžije koji u stalnoj postavi kvarteta ima klavijature a koje opet izvrsno doprinose teškom gitarskom zvuku. Album Lunacy ima svega šest pesama ali su to podugačke, veoma psihodelične i gruverske sage sa ipak dovoljno maštovitim i prorađenim aranžmanima za potrebe strože nastrojene publike. Odličan zvuk i naglašena tripoznost čine ovo izdanje jednm od najboljih koje sam čuo ove nedelje. A izdavač daunloud prodaje po ceni koju sami ponudite!!!!!!!! Dobrotvori!!!!!!!!!!!!!!!

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/space-coke-lunacy
https://spacecoke.bandcamp.com/album/lunacy-2

Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Meksički Toxic Thrill sviraju vrlo '80s thrash metal i njihov četvrti album, ...And Still After me je podsetio na neke od najsvetlijih momenata nemačkog thrasha iz druge polovine osamdesetih i bendove poput Kreator, Sodom, Assassin... Naprosto, ovo jeste trešerski treš, ali sa sasvim dovoljnom količinom progresivnih ideja da se sluša kao zrelija, ambicioznija forma ove muzike. Vrlo lepo:

https://youtu.be/dpCWszGMONc

Odličan thrash stiže iz Norveške na najnovijem demo snimku sastava Corroder. Tombs of Terror, kako se EP zove, u pet pesama ima više ideja, kvalitetne svirke i duše, jelte, nego što mnogi bendovi spakuju u cele karijere i Corroder su poodavno spremni da imaju propisan album jer već dve godine snimaju kvalitetne singlove i demose. Tombs of Terror je fantastičan materijal, sjajne produkcije i ekstremno sazrele forme pa ga iz sve snage podržavam:

https://corroderofficial.bandcamp.com/album/tombs-of-terror

I još sjajnog thrasha, ovog puta iz Italije u formi prvog EP-ja sastava Exhaustion iz Verone. Cold Death Embrace, istini za volju, ima dosta pank i rok elemenata, ali je u celini ovo vrlo moćan, težak i poletan thrash metal stare škole, vrlo energičan i agresivan a opet duševan i organski napravljen. Izdavač, finski Naturmacht Productions uglavnom zna šta radi pa tako i u ovom slučaju. Šutka do jutra sa ovim:

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/cold-death-embrace

Brazilski Deathgeist su melodični i zvuče vrlo ,,nemački" na novom albumu, Procession of Souls. Hoću reći, produkcija na stranu, ovo dosta zvuči kao da slušate Destruction iz osamdesetih godina i ta old school nota mi vrlo prija sa ovim albumom.

https://youtu.be/OwM9nKYXS3g

Od Faceplant iz Toronta sam očekivao nekakav krosover zvuk s obzirom na ime, ali EP Citizen Pain ima dve kratke pesme efikasnog, kvalitetnog grindcore zvuka. Ovo je grajndčina koja forsira gruv radije nego superbrzinu ali Faceplant umeju da zakucaju i brutalan blastbit a i da naprave pesmu od preko tri minuta koja ima smisla i održava zavidan nivo agresije sve vreme. EP plaćate koliko hoćete a nadam se da će bend uskoro snimiti neki duži materijal jer zvuče zrelo i napaljeno.

https://fuckfaceplant.bandcamp.com/album/citizen-pain

Kad smo već kod krosovera, Rodent (with Glasses) su berlinski krosover projekat koji voli humor bar koliko i distorzirane, denflovane rifove. A (mini)album Hidden Gems, koji sakuplja skrivene pesme sa starih izdanja, te neke demo pesme je mesto na kome ima dosta humora (i repovanja). No, Rodent sviraju kvalitetno (posebno za svoju, srazmerno lo-fi kategoriju) i ove zajebancije su uglavnom dobre pesme koje vredi zavrteti više puta. Bend sprema novi album ali Hidden Gems je fina marenda i daje se za onoliko para koliko sami odvojite. Pošteno.

https://rodentthrash.bandcamp.com/album/hidden-gems

Necroweasel zvuči kao ime za nekakav zajebantski krosover asatav ali ovi Finci sviraju smrtno ozbiljan krosover-treš i drugi album, Global Warning odlikuju mračnije atmosfere, brutalni vokali, energična svirka i visok tempo. Sve, dakle, što ja volim. Devet pesama prebijačke svirke, a za samo dva evra, proverite:

https://necroweasel.bandcamp.com/album/global-warning

Eightfold Path su metalizirani hardcore bend iz San Hozea i, pa, zvuče baš kako očekujete da zvuči metalizirani hardkor iz Kalifornije. Kvalitetno, heavy, siledžijski, ali ipak sa stilom. EP Divinity in Suffering ima kvalitetne pesme i ne gubi se u gansterskom pozeraju, a kako je sve prilično ekonomično (svega jedna pesma prebacuje tri minuta) i dobro prpducirano, vredi odvojiti uvce pa i zavući ručicu u džep jer ovo plaćate koliko hoćete:

https://eightfoldpath408.bandcamp.com/album/divinity-in-suffering

Još metaliziranog hardkora dolazi nam iz Ukrajine. Ice Peak Hate trpaju iz sve snage na EP-ju Five O'Clock Circle Pit koji je, jelte, upravo napravljen da izaziva te srkl pitove koje frontmeni metal i hardkor bendova toliko vole. Ice Peak Hate su odlično producirani (naravno, bez trunke dinamike u zvuku ali ovo je muzika koja profitira od predstavljanja slušaocu zvučnog zida od granita) a i pesme su im dovoljno originalne da ja obratim pažnju i klimnem s odobravanjem. Super je što je poslednja pesma zapravo remiks naslovne stvari urađen u zaista old school EBM stilu kako ga bend i najavljuje. Rispekt:

https://icepeakhate.bandcamp.com/album/five-oclock-circle-pit

I još metaliziranog hardkora dobijamo iz – Čikaga. Break The Cycle su tvrdi, napaljeni, sa lepim, vrlo heavy zvukom i navijačkim refrenima (da ne pominjem legendarni sempl iz filma The Punisher u kome Thomas Jane igra Punishera a Džontra Volta jednog od notabilnih negativaca), ali i dobrim rifčinama koje čoveka ne mogu da ne pokrenu i i samog malo popale. Kapiram da ovaj bend pravi ršum na koncertima, ali i EP koji se zove isto kao i bend je vrlo solidna vizit-karta.

https://breakthecycle312.bandcamp.com/album/break-the-cycle

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 15-01-2022, 13:20:24

I indonežani Still Asshole (ali kakvo genijalno ime!) sviraju metalizirani hardcore ali sa malo više elemenata grindcorea i death metala. Za Alerta tvrde da im je prvi album, ali ovo ima samo četiri kratke pesme pa je u pitanju više EP. No, simpatično, je, spajajući mladalačku energiju sa ipak jednim zrelijim i maštovitijim pristupom muzici. Pritom, produkcijski i izvođački više nego zrelo:

https://stillasshole.bandcamp.com/album/alerta

Road Pig iz Nju Džersija imaju dve pesme odličnog, bučnog D-beat hardcorea na split kaseti sa sastavom Lacking. Za Lacking ne znam kakvi su, ali Road Pig se fino distorziraju, imaju prijatne pank melodije i himnične refrene, što je meni sve dovoljno da ponudim palac na gore:

https://roadpig.bandcamp.com/album/lacking-split

Urdr su iz mesta Bremerton u državi Vašington, i novi EP, Punished for Living ima pet pesama sirovog i surovog blackened crust zvuka. Ne da se Urdr sad nešto ističu maštovitošću, ovo je vrlo standardna ponuda za takvu muziku, ali bend zvuči autentično, ,,stvarno" i ima svoju vrednost. Ja sam zadovoljan.

https://urdr.bandcamp.com/album/punished-for-living-ep

Kad smo već kod blackened crusta, Wolfbastard iz Mančestera prpoisno kidaju na svom trećem albumu, Hammer the Bastards. Ništa posebno ambiciozno u pogledu forme, ali Wolfbastard zvuče odlično i sviraju jako energično i napaljeno pa je teško da se slušalac ne inficira sa malo, jelte, entuzijazma, dohvati macolu i smlati nekog popa, makar u maštarijama. Naravno, nisam za nasilje, uključujući prema kleru, i kad vidim ovakav omot ne mogu da ne pomislim kakve bi to skandale izazvalo u bogobojažljivoj Srbiji...

https://clobberrecords.bandcamp.com/album/wolfbastard-hammer-the-bastards

Moskovljani Поножовщина сколопендры odvaljuju vrlo glasan hardcore punk/ d-beat na istoimenom albumu. Koji traje dajbože 15 minuta ali ima masivan zvuk, odličnu svirku, propisnu dozu grajnderske, jelte, razjarenosti i lep odnos bržih i srednjetempaških deonica. Pritom su gitare zdravo maštovite i ovo četvoro podvižnika imaju čime da se ponose. Da ne pominjem da sam učio Ruski onolike godine a da nisam imao pojma da se stonoga kaže сколопендра. Skandal:

https://scolopendraknifeparty.bandcamp.com/album/s-t

Kada nazovete bend ,,bušilica" to nije jer najavljujete nježne serenade ili nekakav suptilni intelektualni program, tako da Bore iz Konektikata zakivaju nervozan, mučan, disonantan a opet neodoljiv sludgecore na istoimenom albumu. Ovo je agresivno a opet ranjivo, dobro i glasno producirano, sa kratkim, ekonomičnim pesmama, i, za moje potrebe, izvrsno pogođen paket. A plaćate koliko hoćete. Pa stvarno:

https://boringct.bandcamp.com/album/bore

Evo još jednog benda koji u imenu ima reč za bušilicu. Gut Dril je jednočlani grindcore/ metal bend uz Ujedinjenog kraljevstva a The Saint je snimak sa dve pesme koji koristi Majku Terezu za omot ali i nudi vrlo disciplinovan, mošerski, kvalitetno napisan i odsviran grind/ metal sa očiglednim Pig Destroyer uticajima ali i sa sopstvenim identitetom. Lepo sve to zvuči a plaćate koliko hoćete, dakle idealan paket:

https://gutdrill.bandcamp.com/album/the-saint

Paranoise iz Los Anđelesa zvuče šarmantno na novom materijalu za split singl sa X-Acto (koji, kažu, uskoro izlazi). Ovo su tri pesme, prog-punk-noise usmerenja, kratke, sumanute i vrlo dopadljive. Relativno lo-fi zvuk ovde deluje kao svestan izbor i uklapa se u generalnu orijentaciju benda ka tuđinskom i nestandardnom.

https://paranoisesixsixsix.bandcamp.com/album/split

Sa imenom Genocide Doctrine od novog danskog benda iz Roskildea možete da očekujete samo okrutan deathgrind i istroimeni demo upravo to donosi. Ovo je pet kratkih, efikasnih, naravno brzih i agresivnih pesama koje imaju taman toliko vremena da između rafalnih blastbitova i urlanja prosviraju malo složenije death rifove i daju slušaocu vremena da se malo osvrne oko sebe dok se ne završe. Vrlo ubedljiva izvedba i solidan miks, sjajan početak za Genocide Doctrine a koji pritom plaćate po želji.

https://genocidedoctrine.bandcamp.com/album/genocide-doctrine

GoreSkinCoffin isto šalju jasnu poruku svojim imenom. Album Release my Suffering kombinuje grind, death i malo black metala za jednu finu, solidno produciranu (mada, naravno, spljeskanu u masteringu) mešavinu koja će prijati ljubiteljima brutalne muzike, posebno ako vole vokale koji podsećaju na gnevnog Paju Patka. Meni je ovo vrlo pristojno:

https://goreskincoffin.bandcamp.com/album/release-my-suffering

Meksički kosmički death-progresivci Nebulation imaju dve pesme složenih aranžmana i operetske atmosfere na EP-ju The end of the races. Melodično je to i napaljeno i nije sasvim po mom ukusu, ali ovo je prilično partizanska akcija i ne mogu da ne skinem kapu za koncept i egzekuciju:

https://nebulation.bandcamp.com/album/the-end-of-the-races

Solunci Dysnerved zvuče odlično na debi albumu Man in the Middle a koji kombinuje black i death metal u jednom prilično progresivnom, pomalo i ,,post" ključu za kolekciju kompozicija koje i pored naglašene maštovitosti u aranžiranju imaju zajedničku estetiku i stil. Vrlo zanimljiva ploča dobre atmosfere i prijemčivog zvuka.

https://dysnerved.bandcamp.com/album/man-in-the-middle

Danski Rambuk su odmah sumnjivi jer među pet članova benda ni jedan jedini nema dugačku kosu. Sme li se to? No, debi album, Chains, je simpatičan srednjetempaški thrash-death metal rad sa solidnim gitarskim radom. I pevanje i ritmovi i povremeni upadi melodije su možda za mrvu bliži metalcore formulama nego što ja volim, ali album se svejedno lepo posluša:

https://rambuk.bandcamp.com/album/chains

Brazilski Suburbius svira tri prijatne brutal death metal pesme na EP-ju Eterna Escravidão. Ovo je bendu prvo zvanično izdanje posle jednog demo snimka i dobijamo energičan, gruverski i napaljen death metal koji svakako ima još mnogo prostora za sazrevanje ali nudi zdravu, dobru osnovu. Sami birate cenu:

https://suburbius.bandcamp.com/album/eterna-escravid-o

Nogothula su iz Sinsinatija i svirtaju ne naročito originalniu, čak dosta, jelte neoriginalni death metal, no, debi minialbum, Gore Vortex Ascension je svakako prijatna kombinacija ukusnih rifova i mošerskih ritmova, malo brzo, malo srednje, baš kako treba da se sve to lepo proguta. Solidna produkcija i jedan sasvim pristojan produkt:

https://nogothula.bandcamp.com/album/gore-vortex-ascension

Old school death metal je na programu prvog demo-snimka benda Infernalis iz Tusona iz Arizone. Ovo je mošerski, rifaški i vrlo zarazno, vrlo pokretački oblikovana muzika sa zvukom koji zapravo podseća na ,,chainsaw-metal" stil švedskih bendova, čemu doprinosi i izuzetno zverski glas pevača. Četiri kratke, efikasne pesme, puno hedbenginga i pravljenja grimasa – prelepo.

https://infernalis.bandcamp.com/album/demo

Gored Embrace je slatko ime za death metal bend a ovi Čikagoanci sa dve pesme na materijalu Promo 2022 pokazuju solidno poznavanje žanra i njegovih tropa i mada se Gored Embrace ne izdvajaju preterano originalnim tumačenjem tih istih tropa, ovo je prijatno za slušanje i svrlo solidno producirano:

https://goredembrace.bandcamp.com/album/promo-2022

Filipinski Nullification svira vrlo lep death metal na svom debi albumu, Kingdoms To Hovel. Ovo je nedvosmisleno old school muzika sa formatom i senzibilitetom koji u priličnoj meri asociraju na same Death, naravno, uz smislene, dobro promišljene nadogradnje. Bend piše dobre pesme a zaista starinski zvuk puno pomaže u uspostavljanju pravilne estetike. Odličan debi i album koji se lako sluša u krug sa svojim mošerskim programom i tečnim, prirodnim aranžmanima:

https://personal-records.bandcamp.com/album/kingdoms-to-hovel

Singapurski Oshiego je iskusan sastav koji je za poslednjih deceniju i po snimio i izdao dosta materijala. Najnoviji, peti album, Jaljalut stoga donosi kvalitetan deaththrash metal, sa epskim prizvukom i poštenom, znojavom svirkom. Oshiego vole brzu svirku ali su im pesme napisane sa dosta ambicioznim aranžmanima i puno rifova koji se trude oko harmonske kompleksnosti, te promena ritma i dinamike tako da je na programu raznovrsna ponuda. Vrlo lepo, u celini:

https://oshiego.bandcamp.com/album/jaljalut

Technical death metal publika za ovu nedelju ima drugi album benda Aethereus iz Tacome u Vašingtonu i ovo je primereno ambiciozna i kvalitetna ploča. Aethereus su i progresivci tako da album nije samo zakucavanje iz sve snage sve vreme već ima i dosta ,,nemetalskih" elemenata, bas-gitaru bez pragova, džez momente i sve što očekujete, a pesme su epske, kompleksne ali su PESME a ne samo nanizani rifovi i neparni ritmovi. Produkcija vrlo nedinamična, kako i očekujemo od ovih bendova pa iako Aethereus nisu skroz moj fazon, album Leiden pruža dosta materijala vrednog svačijeg vremena:

https://aethereus.bandcamp.com/album/leiden-2

I poljski Torn From The Womb ima tu ,,tech" komponentu. Vredni Konrad Dera, jedini član ovog projekta je snimio novi album, Purgal Abnomitary, nadovezujući se na prošlogodišnji EP istog imena i ovo je kvalitetno i ubedljivo, mada sa čak trinaest pesama i veoma brutalnim, komprimovanim zvukom može da bude i ubitačno za uši. Ali kvalitete pesama je neupitan i Dera je definitivno jedan od heroje poljske scene:

https://tornfromthewomb.bandcamp.com/album/purgal-abnomitary

Slem publika, za to vreme, dobija debi album švicarskih Inhumane Existence. Dehumanized je uredan, lepo snimljen, možda tipično evropski slamming death materijal, sa korektnim nivoima težine i gadosti, ali bez pornografskih fiksacija na elemente koje bi oslabile kvalitet pesama. Naravno, zvuk je brutalno iskomprimovan, ali slem je uglavnom takav, pa ko to može da izgura ima čak dvanaest pesama finog, maštovitog prebijanja:

https://inhumaneexistence.bandcamp.com/album/dehumanized

I poslastica za death publiku stiže u formi albuma Everwinding Slaughter transatlantskog projekta Weaponry. Kanadski levičarski trešer Jo Capitalicide koga znamo po projektima Ice War, Aphrodite, Devil Cross i još milion drugih ovde se udružio sa Daveom Rottenom iz kultnih madridskih death metalaca Avulsed i ovo je album energične, primitivne a sofisticirane svirke koja organski spaja death, thrash, speed i grindcore sa malo panka, pružajući energičan, brutalan program a gde pesme ipak dišu i imaju identitet. Užitak:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/everwinding-slaughter

Ulazimo u poslednju krivinu i tu nas čekaju heavy metal, power metal, te sve ono što je žanrovski malo neuhvatljivo. Recimo, post-metalci iz Nevada Sitija, Æquorea počinju godinu dopadljivim albumom melanholične ali energične svirke. Četiri pesme na albumu DIM, istina je, traju dugo i idu sporo ali ima ovde dosta elegancije i ko voli taj elegični, a opet dostatno zli metalski zvuk sa ovim će se prilično dobro udati. Solidna produkcija, ubedljiva svirka:

https://aequorea.bandcamp.com/album/dim

Nije možda uobičajeno da u metal preglede uvršćujemo albume sa imenom Live at Montreux Jazz Festival ali Šveđanka, orguljašica i kompozitorka Anna von Hausswolff je svojim saradnjama sa Sunn0))) svakako zaradla ovu distinkciju. A i ovaj živi album je sasvim dovoljno metal, sa svim svojim gotik, dron i džez elementima. Hoću reći, ovo je za probirljiviju publiku koja i ne mora dolaziti sa metal strane ali svakako ne škodi ako i jeste:

https://annavonhausswolffsl.bandcamp.com/album/live-at-montreux-jazz-festival

Brazilski Sentencer je relativno svež bend (sa prvim snimkom iz 2020. godine) a koji se jako oslanja na formule tradicionalog, '80s metala. Novi EP, Inception je u tom smislu veoma prijatan, sa starinskim ali ne i mlitavo-nostalgičnim pesmama i zvukom koji je, pa, recimo simpatično muljav. Sentencer se eksplicitno smatraju nastavljačima Judas Priest, Accept i Iron Maiden škole komponovanja i očekujte himnične pesme, dugačke duple solaže, ceo taj program. Prijatno.

https://sentencerofficial.bandcamp.com/album/inception

MF Ruckus iz Denvera su klasičan heavy bend sa naklonom ka sleaze metal stilu i naslovima pesma kao što su Jesus Hellraiser Christ, Gasoline (For My Party Machine) ili All My Heroes are in Hell... No, album Thieves of Thunder je dobar, sa upečatljivim pesmama i poštenom, znojavom svirkom. MF Ruckus imaju dovoljno elemenata NWOBHM zvuka da ne budu prosto glam rokeri ali i dovolno garažne sirovosti da ne budu ,,obični" metalci. Fina kombinacija i petnaest pesama na albumu koji je pripreman punih sedam godina. Pa poslušajte:

https://mfruckus.bandcamp.com/album/thieves-of-thunder

Eliminatoriz Lankastera u Engleskoj na svom drugom albumu, Ancient Light provajduju melodičan, energičan heavy metal po receptima stare škole, smeštajući se negde između divljeg NWOBHM i metodičnijeg thrash metal zvuka. Deset pesama himnične provinijencije, malo mejdnovskih rifova, vokali sa dosta harmonija – sve je tu i nema greške:

https://eliminatorheavymetal.bandcamp.com/album/ancient-light

Za kraj i album nedelje, oh, Maule iz Vankuvera sviraju klasični heavy metal MNOGO po mom ukusu! Njihov debi album, Maule je baš onako sjajno iskombinovana ulična prljavština sa u nebo zagledanom himničnošću da sam se posle prvih pola minuta osećao kao da mi se stomak smanjuje a kosa produžuje a posle dva kao da imam četrdeset godina manje. Ne da su Maule sad nešto ,,savršeni" ali su autentični, napaljeni, imaju dobre rifove, solidnu produkciju i umeju da naprave vokalne harmonije koje zvuče šmekerski a ne se samo sleazy. Muzika je svakako prilično predvidiva i bend ne ruši sad neke stilske granice ovim albumom, ali ponekad samo želite da poslušate ploču tradicionalne heavy metal muzike koja gazi napred i diže na noge, i Maule to isporučuju sa zastrašujućom ubedljivošću:

https://maule.bandcamp.com/album/maule

Meho Krljic · 22-01-2022, 13:22:57

Zahvaljujući provođenju nedelje više u krevetu nego na nogama, jesam imao prilike da igram više igara i čitam više stripova, ali metala se nisam naslušao, pa danas imamo malo manju količinu izdanja nego inače. Ali su dobra. Da ne kažem LEKOVITA. Poslušajmo!

Blek metal na početku i, takođe na početku, odlična pokazna vežba iz ruskog blek metala na četvrtom albumu kungurskog dvojca, Aveth. Der Untergang je ploča ledene, melanholične i mračne atmosfere, ličnog izraza i produkcije koja ne žrtvuje masu prostornosti. Aveth pišu dugačke i epske pesme o depresivnim temama i izvode ih sa mnogo ubedljivosti pa je Der Untergang dostojanstven, otmen album slovenske širine i duševnosti. Još i taj omot!

https://aveth.bandcamp.com/album/der-untergang

Jesmo li do sada pisali o ijednom bendu iz Lihtenštajna? Ako nismo, Tankfist su prvi a njihov ovogodišnji EP, Smoke Mortar donosi tri pesme sirovog, zlog i jeftinog blackened thrash metala. Sve ovo zvuči jako narogušeno i negativno (u najpozitivnijem smislu) i Tankfist su kao ispali iz nekog mračnog momenta u osamdesetima kada su se negativne emocije i nezadrživ impuls za kreiranjem susreli u idealnom i srećnom spoju. Puno krljanja i dreke za samo jedan švajcarski franak:

https://tankfist666.bandcamp.com/album/smoke-mortar-ep

Shadows? SHADOWS? Zar ovaj nemački blek metal projekat sa, slutim, samo jednim članom nikada nije čuo za slavni surf-rock bend skoro istog imena? Enivej, prvi demo ovog projekta, Anomie, ima tri pristojne pesme sa malo zakivanja i malo lepe emocije, snimljen sasvim pristojno i sa sasvim zavidnim nivoom kvaliteta svirke. Nije loše za prvi snimak!

https://shadows666.bandcamp.com/album/anomie

Eternal Sombre Curses je kompilacija demo snimaka i svega što je singapurski bend Purbawisesa napravio u prvoj deceniji ovog veka (zaključno sa 2011. godinom) i ovo je 50 minuta krvožednog blek metala stare škole, sirovog (mada ne sasvim nekvalitetnog) zvuka i vrlo lošeg raspoloženja. Samo za utreniranu klijentelu, ali ovde ima pravih bisera:

https://purbawisesa.bandcamp.com/album/eternal-sombre-curses

Zanimljiv (post)blek zvuk nam stiže na prvom EP-ju maštovito nazvanog trija Die Not, Poor Death iz Sjeverne Karoline. Sam EP, Deadwater Rose je zapravo lepo snimljen i miksovan imajući u vidu da je ovo očigledno prilično partizanska akcija a muzika je, pa taj hermetični, ali emotivni post-blek stil koji ume da bude i oštar i melodičan. Nije rđavo a cenu određujete sami:

https://dienotpoordeath.bandcamp.com/album/deadwater-rose

Inače sjajni britanski sludge-stoner autor, Froglord, nam je pre neki dan poslao mejl da je napravio blek metal ploču tematski orijentisanu na, er, miša Stjuarta Litla. I Hate Stuart Little je ime i projekta i EP-ja i ovo je onako, jeftino i gruverski, kao i Froglord i ima šarma. Pogotovo ako i vi delite mržnju prema Stjuartu:

https://ihatestuartlittle.bandcamp.com/album/i-hate-stuart-little

Ysyry Mollvün je jednočlani argentinski blek metal projekat koji na istoimenom albumu donosi ogromnu količinu koncepta, a što ga postajete svesni već kad vidite omot. Radi se o projektu započetom pre još deset godina a koji je zasnovan na starosedelačkom folkloru i mitovima. Muzika je, čak, iznenađujuće ,,normalna" sa blek metalom koji se sasvim ugodno smešta uz tradicionalnu ritualnu muziku i kompozicijama koje su korektno aranžirane i producirane vrlo solidno. Folk-metal, u svojoj blek metal formi je neretko jedna od najmaštovitijih formi modernog metala, a Ysyry Mollvün potvrđuje ovo pravilo:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/ysyry-mollv-n

Isti izdavač, Avantgarde Music izbacuje i prvi album kanadskih Vastatum, Mercurial States of Revelation i, mada je bend nov, radi se o ljudima koji već decenijama rade u kanadskom blek metalu sa bendovima Vanquished, Kaifrun i Hostium. Vastatum nudi atmosferičan, pomalo melanholičan, ali svakako i hermetičan moderni blek metal, bez previše naklona shoegaze tropima, ali sa uporedivom ljubavlju prema ranjenoj emociji i njoj odgovarajućem zvuku. Solidno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/mercurial-states-of-revelation
https://youtu.be/ocngbTq2P5E

Ima već previše bendova koji se zovu Faust, pa je novi francuski projekat rešio da doda i jedan vidljiv umlaut u svoj logo. Dakle, Fäust, na istoimenom EP-ju sa dve pesme nudi, pored umlauta i izvrsno producirani, vrlo ambiciozno aranžirani, epski blek metal koji nema problem da odluta i u šredersku power metal teritoriju kada mu to odgovara. Impresivno izdanje, i svakako bend koji valja držati na oku:

https://faust666.bandcamp.com/album/f-ust

Takođe iz Francuske su In Hell, ali njima je Lex Divina Terrores drugi album i ovo je mračan, agresivan black-death metal sa mnogo zujećih, pretećih rifova i brze svirke. Bend, da ne bude zabune, dosta polaže i na atmosferu i ovo nije samo krljanje iz sve snage svo vreme, ali ja svakako volim bendove koji vole da u isto vreme sviraju i brzo i komplikovano, pa In Hell od mene dobijaju podršku:

https://inhellblackdeath.bandcamp.com/album/lex-divina-terrores

Ime Flayed God sugeriše onaj najgrđi, najsuroviji black metal ali istina je da ova ekipa iz Džordžije više vuče na blackgaze i da je njen novi EP Chambers of Misery kombinacija energične svirke, opipljivog emotivnog očaja, avangardnih ambicija i produkcije koja baš ne pati od dinamike. No, sve to na gomili daje zapravo dobar paket i mada jeste naporno za uši, Flayed God su originalni i prilično dobri:

https://theflayedgod.bandcamp.com/album/chambers-of-misery

Prelazimo na doom, sludge, stoner, psihodeliju... Nizozemski jednočlani Sfeerverzieker je sa svojim debi EP-jem, Wrath of the Child spravio preteću, mračnu i mučnu kolekciju sporog, teškog sludge-doom metala. Pesme nemaju naslove (samo rimske brojeve) ali imaju preteću atmosferu, dobre rifove i energičnu, a sporu svirku. Dobar zvuk, dobar koncept, dobra izvedba, solidan početak za Sfeerverzieker:

https://sfeerverzieker.bandcamp.com/album/wrath-of-the-child

Graves for Gods su australijski doom metal sastav čiji debi album, The Oldest Gods zvuči, pa, vrlo '90s. Ako ste ikada voleli rani Paradise Lost ili my Dying Bride, Graves for Gods rekonstruišu taj Peaceville zvuk i donose korektnu kombinaciju death metal oštrine i romantične, tužne atmosfere. Četiri dugačke pesme u 40 minuta, pristojna produkcija, vrlo solidno:

https://sleepingchurchrecords.bandcamp.com/album/the-oldest-gods

Novo izdanje mađarskog Psychedelic Source Records je živi album sastava Slight Layers. Live at Aurora je snimak koncerta iz istoimenog, jelte, budimpeštanskog kluba i ovo je nešto manje od četrdeset minuta kvalitetne, izdžemovane psihodelije, kako smo već navikli od ove ekipe. Slight Layers su pritom vrlo svedena ekipa, jedan klasičan power trio i ovde se dobija čista krtina, bez trikova i nekakvih eksperimenata. A kao i uvek, plaćate koliko želite. A želećete:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/live-at-aurora

Priča o novom EP-ju jednočlanog američkog (post)doom metal projekta Post Luctum je da je autor imao vrlo ozbiljne zdravstvene probleme prošle godine, oporavljao se od operacije, pa pisao instrumentalne doom pesme jer mu je jedino to polazilo za rukom, bla bla bla, i mada je sve to lepo, da muziku stavi u kontekst i humanizuje, istovremeno nije garancija da će vam se EP The Night Carries On dopasti. Ali ako volite kvalitetni, melodični, jako emotivni post-doom, e, pa onda ste u prilično dobrom položaju. Ovo je nežna, ali glasna, hermetična ali dobrodošlicom ovenčana muzika, producirana kvalitetno i napisana sa dosta autoriteta:

https://postluctum.bandcamp.com/album/the-night-carries-on-ep

Ruse Sand'n'Roll sam nedavno pominjao po dobru na ime njihovog recentnog albuma, Pathological Nature Of Human Stupidity, a novi EP, Damnation ima dve pesme snimljene uživo i zvuči dobro, sanjalački, meditativno, gruvi i hevi. Dakle, dobijate sve što je potrebno u jednom paketu koji plaćate koliko želite? Tako je, a i zvuk je odličan:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/damnation-ep

Nije li ime Mud Spencer najbolje koje ste čuli ove godine? Pa još za indonežanski fuzz-metal bend koji izlazi za italijanski Argonauta Records!! Fuzz Soup, kako se album zove, je zaista brboćuća, proključala supa rifčina, prelepog, toplog fuzza, malo garaže i surf rocka, i neprestanog gruva. Mud Spencer je, da bude jasno, jednočlani bend, čija je muzika (doslovno) pravljena sedeći na krevetu ali Fuzz Soup je vrlo kinematična i iznenađujuće lepo producirana ploča značajno iznad one-man proseka kvaliteta koji inače ja lično vezujem za ovakve projekte. Rodolphe, kako je ime čoveku koji sve ovo pravi, se pokazao kao izuzetno nadaren i nadam se da je ovo tek početak blistave karijere:

https://youtu.be/XsmrUhHkzc8

Viral Tyrant? Šta još neće smisliti u tom Portlandu. Elem, ovaj kvarter koji se na promo-fotografiji slikao sa sve okultnim parafernalijama, na EP-ju Vosrutan ima dve spore, teške pesme snažnog psihodeličnog doom metal zvuka. Lepo to zvuči, i, onako, prljavo je i jednostavno i mada teško da pričamo o nekakvom revolucionarnom čitanju žanra, prija ako ste u pravom raspoloženju:

https://viraltyrant.bandcamp.com/album/vosturan-single

Made Of Miracles Collection je, dakle, kompilacija projekta Stone Rebel, ko zna koja po redu, ali kako ovaj francuski projekat ionako izdaje neshvatljivu količinu albuma, uvek dobro dođe kada se ovako napravi kao neki presek. Ako volite Stone Rebel, već znate da li vam ovo treba. Ako ne volite, ne treba vam. Ako prvi put čujete za projekat, poslušajte – ovaj mirni, prijatni, meditativni instrumentalni program možda baš bude ono što vam treba za ova teška vremena:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/made-of-miracles-collection

Ponovo Argonauta Records a ovog puta bend, Sunczar, je iz Frankfurta. Mada su mu članovi, reklo bi se, malo Nemci, malo Grci a malo i Hrvati. Globalizacija na delu, a album, Bearer of Light je kombinacija stoner metala i groove metala, sa tvrdim zvukom i jednim dubokim uverenjem da devedesete nikada nismo prerasli, već da smo ih se samo postideli. E pa, Krsto i ekipa se ne stide, pa ako se vi stidite ali ste ipak radoznali, Bearer of Light je svakako korektno, kvalitetno sklopljena ploča:

https://youtu.be/2G5wCZYGQl4

Rusi Bongtower na ovom albumu, Oscillator II, nude superiornu – i podugačku – reinterpretaciju formula koje su već uspostavili na Last Summer Days iz 2020. godine. Ovo je još jedan ,,zvučni film" sa sve glumljenim uvodima, a koji govori o sovjetskom kosmičkom programu i vozi psihodeličan, vrlo faziran stoner-doom metal. Ako su vam se dopadali prethodni Bongtower radovi, Oscillator II je ovo u razvijenoj formi, sa dosta odlične muzike i konceptom koji je vrlo naglašen:

https://bongtower.bandcamp.com/album/oscillator-ii

Prelazimo na bržu muziku, thrash, hardcore, grindcore, death metal i takve stvari... Kvartet Brat iz Nju Orleansa i ne zna kako dobro ime ima. Iako se bend vodi kao grindcore/ powerviolence, novi EP, Grime Boss je bliži sporom, izuzetno nasilnom sludgecore zvuku. Koji ume da zavari i brzo, ali se najbolje oseća u sporom, teškom, valjajućem, metodičnom prebijanju. Heavy zvuk, ulični feminizam (jedna pesma se zove Girl Muscle), namrštenost za sve pare – Brat su zvučno veoma dobro usklađeni sa svojim životnim stavovima.

https://brat504.bandcamp.com/album/grime-boss

Agamenon Project nastavlja da objavljuje po jedan split nedeljno pa tako ove nedelje dolazi na red EP urađen u kolaboraciji sa projektom Gastropod. Agamenon Project x Gastropod je jedan od boljih radova Agamenon Projecta u poslednje vreme, jer je brazilski solo-umetnik ovde u prilično nadahnutom grindcore formatu koj ima samo malo death metal elemenaa da ga oplemene i učine manje monotonim. Tri pesme za AP a onda takođe jednočlani Gastropod zvuči solidno sa svojih šest komada lo-fi ali ne previše lo-fi grinda. Lepo i kao i uvek, plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/03-22-agamenon-project-x-gastropod

Načelno nisam neki ljubitelj melodičnog death metala ali povremeno uleti nešto što mi donese osmeh na lice. U slučaju bugarskih komšija Deadscape i njihovog debi albuma, Of the Deepest Shade to će najpre biti odlični vokali Mirele Kaleve koja pošteno krklja i urla preko epskih, melodičnih matrica ali i klin muških vokala što ih daje basista Aleksander Trifonov. Pesme koje Deadscape pišu su pristojno različite među sobom, krećući se između folk i power metal ekstrema i ovo je, mislim, za ljubitelje melodeath muzike, lepa ponuda:

https://deadscape.bandcamp.com/album/of-the-deepest-shade

Oros su mladi bend iz Kolorada i njihov debi EP, Orogenesis donosi tri fino napisane i realizovane pesme death-thrash-groove metala. Zna se da nisam preterano lud za groove metal formatima, ali Oros pišu lepe pesme i sazrele, složene aranžmane pa ovo vrlo lepo curi i može se slušati sa zadovoljstvom više puta za redom. Miks je pritom dosta zdrav i Oros od mene dobijaju svu moguću podršku:

https://orosband.bandcamp.com/album/orogenesis

Indonezijski sastav Instigates debituje albumom Victims of Deception a koji donosi disciplinovan i zreo deaththrash metal sa dobrim rifovima i kvalitetnim pesamama. Možda se poneka zamerka može dati produkciji koja jeste čista i kvalitetna ali joj ponegde fali dinamike (bubanj, pre svega) ali bend piše vrlo dobru muziku i nudi propisan mošerski program za ljude koji vole brzo i žestoko i tu nema šta da se filozofira:

https://instigates.bandcamp.com/album/victims-of-deception-2

Čileanci Verbum nude sasvim klasičnu smešu death i doom metala, posoljenu sa nešto blek metala na svom debi albumu Exhortation to the Impure. Ovo je objavio Iron Bonehead, pa, dakle, pričamo o materijalu koji je kvalitetan i ima jednu autentičnu crtu izraza, ali svakako nije u pitanju ploča koja sad tu nešto resetuje žanrovske trope itd. No, ko voli mračne, teške rifove, svirane užasno sporo i sve što ide uz njih, uključujući vokal kao iz nekog košmara, dobija ovde svoj fiks:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/verbum-exhortation-to-the-impure

Australijski Descent, pak, na svom drugom albumu, Order of Chaos, nude zakivački, energičan black-death zvuk koji, istina je, nema ambicije da probija ikakve žanrovske granice, ali filno zvuči, sa svojom kombinacijom švedskim death metalom inspirisanog superteškog zvuka i malo blek metalskih melodija. Fina ploča, mada, naravno, zvučno kao napravljena od cigala. Koje se šutiraju:

https://descentmetal.bandcamp.com/album/order-of-chaos

Indonežanski slem! Moja jedina slabost! Prvi album indonežanskog benda Vitrectomy zove se Unconvincing Veracity (neke ljude je, jednostavno, teško ubediti u bilo šta) i ovo je ekstremno nabadački, težak slamming death metal, sa vokalima koji su samo tekstura i ništa više, potpunim odsustvom dinamike iz mastera i pesmama koje su smena zakivačkih blastbitova i bolesnih, plesnih slemova. Mislim, ŠTA vam još više treba?

https://brutalreignproductions.bandcamp.com/album/unconvincing-veracity

Druid Lord ne samo da je odlično ime za death-doom metal bend nego je i ovaj bend, iz Orlanda na Floridi u potpunisti zaslužio to svoje ime. Treći album ove ekipe, Relics of the Dead mračan je i atmosferičan komad old school death-doom magije sa finom odnosom sporosti i brzine, pun okultnih rifova i modalnih solaža i mada Druid Lord ne pucaju od originalnosti niti od raznolikosti, to svakako mogu da budu prednosti. Jer ako vam se dopadne kako album počinje, to je manje-više kako će on i ići do kraja, sa odličnom atmosferom i ponekom memorabilnom temom, ali svakako bez puno novih trikova. Lep, vrlo dinamičan master u mnogome doprinosi prijatnosti slušalačkog procesa:

https://druid-lord.bandcamp.com/album/relics-of-the-dead

Ne biste verovali koliko ima metal bendova sa imenom Abyss, sve dok ne odete i odradite pretragu na Metal Archivesu. No, i tada ćete biti iznenađeni kada vam kažem da grčki death-thrash sastav ovog imena nije na spisku. Ne znam zašto jer se album Death Revival, upravo izašao za Transcending Obscurity, bez napora ubraja među najbolje ploče koje sam čuo ove nedelje, pa i ovog meseca. Pričamo o vrlo srećnom braku između proto-death metala Possessed i old school nabadačine jednih Obituary, gde Abyss kroz sedam nestašnih pesama prikazuju i odlične rifove i prosvirane solaže, odlične sviračke kapacitete pa i vrlo solidnu produkciju. Bend se, da se razumemo, ne može nazvati originalnim ni u kom slučaju, ali ova svirka zvuči kvalitetno, a ploča je jako zabavna. Pa uživajte:

https://abyssusgreece.bandcamp.com/album/death-revival-death-metal

Za vrlo lepo shvaćen old school death metal skrenuću vam pažnju na Habitual Slaughter, samo jedan od nekoliko jednočlanih projekata momka po imenu Graham Matthias koji živi u Engleskoj. EP Feast for the Beast je debi izdanje ovog partikularnog projekta i donosi odlične rifove, sjajne solaže, ubedljiv vokal, i pesme koje plene jednostavnošću i neposrednošću. Autor eksplicitno kaže da je želeo da i muzika i produkcija povuku na rane devedesete i misija je apsolutno ispunjena. A ja sam uživao:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/feast-for-the-beast

Thou Shalt Not je simpatično ime a bend je iz Ohaja. Novi EP, Sanctuary of the Vile nudi grdan blackened-death metal sa puno mučnih rifova i gotovo grajnderskom opsesijom stalnim promenama tempa. No, Thou Shalt Not zapravo pišu solidne pesme i imaju dobar, jeftin a kvalitetan zvuk, dok su im gitare stalno zaposlene i ne prestaju da rade nešto zanimljivo:

https://thoushaltnot666.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-vile

Škotsko-grčki kvartet Penny Coffin zabada najstrašniji death-black-grind na kaseti ΤΕΦΡΑ / ΣΚΕΛΕΤΙΚΟ ΣΚΟΤΑΔΙ a koja kombinuje njihov prvi demo sa par novih snimaka. Nije ovo pametna muzika, ali je napravljena spretno, da se usredsredi na golu agresiju ali da ostavi dovoljno prostora da se malo i diše, pa su kompozicije i preko sedam i osam minuta kada zatreba. Ko može da izdrži ovoliko krljanje svo to vreme, treba da posluša:

https://drycough.bandcamp.com/album/-

Redivider je, pa... ne znam kakvo ime za death metal bend ali se svakako iz njega naslućuje da bend svira death metal. Istoimeni prvi demo ima tri pesme poprilično brutalne svirke, sa kombinacijom bolesnog gruva i zakucavanja tipičnom za brutal death krilo ove muzike. Ne preteruje se ovde, razumećete, sa originalnošću ali Redivider ionako kažu da sviraju old school death metal i nude nam korektne omaže, recimo Devourmentu, samo sa zaista malo više old school pozicija. Lepo. Demo plaćate po ceni koju sami odaberete:

https://redividerdeathmetal.bandcamp.com/album/redivider-demo

I Kanadski Necrocroft zvuče vrlo korektno na svom prvom izdanju, EP-ju Crown of Flesh iako ni sami ne probijaju nekakve žanrovske granice. Njihov death metal i sam ima dobar odnos brutal death metal i old school death metal pristupa, pa se ovde mešaju atmosfera i nabadanje, gruv i upečatljive teme itd. Necrocroft su i lepo producirani pa ovaj mesnati, heavy EP može da vam ulepša nedelju:

https://necrocroft.bandcamp.com/album/crown-of-flesh

Kome je malo smor sav taj old school i brutal death zvuk, evo malo lepe, melodične progresive: Phreneticis su iz Lisabona i njihov death metal je sav u komplikovanim, sinkopiranim ritmovima i minuciozno napisanim temama, sa aranžmanima koji nisu SASVIM neprirodni i izlomljeni već prate nekakvu logiku tema, pa se EP Maze Of Time vrlo lepo sluša. Za prvo izdanje, ovo je vrlo solidno producirano a i obavezni jazz-rock delovi su fina osveženja:

https://phreneticis.bandcamp.com/album/maze-of-time

I brazilski Escarnium je pomalo progresivan, pogotovo ako slušate šta radi gitara, ali je muzika mnogo brutalnija, brža, i ima jednu ,,kosmičku" dimenziju. EP Through the Depths of the 12th Gate dolazi skoro šest godina nakon poslednjeg albuma, ali je bio vredan čekanja iako ima svega dve pesme. A od kojih je druga obrada finskih Amorphis. Jer, Escarnium su ovde dominantni, ubedljivi, moćne atmosfere i apsurdno kvalitetne svirke, pa svakako provucite ovaj materijal kroz uši:

https://escarnium.bandcamp.com/album/through-the-depths-of-the-12th-gate

Za poslednju sekciju idemo na žanrovski amorfne bendove ali i na klasičan heavy metal. Finski Sargassus dosta dopadljivo kombinuje post-metal sa malo death i black metal elemenata za zvuk koji je istovremeno i prilično ,,andergraund" ali i otvoren za publiku različitih profila. EP The Albatross je vrlo dobro produciran i ima tri srednjetempaške, dosta progresivno aranžirane pesme, sa sve neočekivanim ali perfektno pogođenim klin vokalima i osećajem za narativ. Ubedljivo i autoritativno:

https://sargassus.bandcamp.com/album/the-albatross

Kad smo već kod ,,post" formi, Age of Apocalypse iz Njujorka se vode kao posthardcore skupina mada njihov zvuk sa svojim nabadačkim, navijačkim srednjim tempom može da bude interesantan i beatdwon publici. Ozbiljno. Tako je album Grim Wisdom zahvatio obe strane hardcore amplitude i nudi materijal i za ,,intelektualce" i za mošere. Zanimljiva, raznovrsna ploča:

https://ageofapocalypseny.bandcamp.com/album/grim-wisdom

Well, ne znam ko je očekivao novi album Tonyja Martina u 2022. godini – poslednji je bio još u 2005. – ali taj se sada sigurno slatko smeje. Thorns je poštena, energična ploča mejnstrim metala koji se oslanja na zvuk Black Sabbath iz perioda kada je Martin tamo radio, samo, jelte, dosta zaslađeno. No, ovo je DOBRO, dajući onaj pravi, časni metal koji kič prihvata kao neraskidivi deo svog izraza ali uz kič nudi i pošteno oznojeno čelo, dobru produkciju i jedan visokokaloričan obrok. Fer:

https://youtu.be/nCtPPwBJ68I

U sličnom maniru radi i španski (mada grčkog porekla) u principu jednočlani projekat Mercury Gates. Drugi album ovog heavy metal benda koji sada uključuje ljude iz raznih država što su doprineli materijalu, nazvan Carpathos Rising je vrlo ubedljiv komad heavy/ power svirke, produciran vrlo solidno i sa mnogo ubedljivih detalja, od diovskih vokala, preko razrađenih gitarskih aranžmana, do himničnih, pamtljivih refrena. Da ovo dobije samo malo više para za studio (mada i ovako zvuči vrlo dobro) i podršku nekog izdavača, odletelo bi u stratosferu. Ako volite Black Sabbath iz perioda kada su tamo pevali Dio i Martin, Mercury Gates je za vas.

https://mercurygates.bandcamp.com/album/carpathos-rising

Teksašani Arsenal na albumu Arsenal II prilaze bliže thrash zvuku jer je muzika nešto brža, ali ovo je i dalje melodični, epski heavy metal, pa još pevan na Španskom. Ne treba dopustiti da pomalo jeftina produkcija zamagli činjenicu da je ovo izuzetno šarmantan, prijatan album visokog tempa ali sa puno ljubavi za melodiju, a i taj Španski znatno doprinosi i originalnosti i milozvučnosti materijala. Probajte:

https://arsenalmetalmusic.bandcamp.com/album/arsenal-ii

Za visokobudžetniji i nabudženiji hevi metal, tu je treći album benda Ashes Of Ares. Ovaj duo-projekat bivših članova Iced Earth je za ovu priliku prikupio masu uglednih gostiju (ne sumnjajte da je i Ripper Owens tu, čovek više voli da gostuje nego išta na svetu) i sklopio album epskih, himničnih metal kompozicija, pa, iako ja možda ne volim baš U POTPUNOSTI ovaj widescreeen, high-budget metal, Emperors And Fools bez sumnje nudi mnogo simpatičnih momenata da se mlati glavom i zapeva uz Matta Barlowa:

https://roar-ashesofares.bandcamp.com/album/emperors-and-fools

A tu je i novi Tokyo Blade. Ovaj britanski sastav spada u originalni NWOBHM talas (prvi album snimili su 1983. godine) i mada se meni njihova nova ploča ne može zaista meriti sa nekim neo-NWOBHM radovima mlađih umetnika, opet pričamo o sasvim solidnoj ponudi. Fury ima peviše materijala – traje skoro osamdeset minuta, na kraju krajeva – ali se tu može naći i nekoliko vrlo dobrih pesama. Mislim, I Am Unbroken je pesma koja bi bila hit-singl 1983. godine na bilo kojoj top-listi što drži do sebe. Imam utisak da Tokyo Blade poslednjih godina rade iz sve snage jer osećaju da su u drugoj ili trećoj mladosti, i to malo razvodnjava materijal. Čini mi se da bi mogli da izdaju manje albuma (i da su ti albumi kraći) i da bi to rezultiralo memorabilnijim izdanjima, no, ostaje da ovde ima nekoliko odličnih pesama i da je album vredan preslušavanja:

https://youtu.be/VdXfYorvnpg

Za kraj... dva albuma koji... pa, nisu metal. Ali prvi je od njega na neki način nastao. To ako računamo da su King Gizzard & The Lizard Wizard na nekakav način metal bend ili makar rok bend sa dovoljno elemenata metala u svom eklektičnom zvuku. Elem, Butterfly 3001 je ultimativni retro koncept jer se radi o remiks-albumu prošlogodišnjeg Butterfly 3000. Taj je album znamenite Australijance predstavio u pomalo orijentalnom maniru gde je mikrotonalna eksploracija išla ruku pod ruku sa kooptiranjem istočnoazijskih harmonija, a onda, kad to date na remiksovanje gomili takođe prilično iskusnih studijskih radnika (DJ Shadow, The Scientist, Peaches, Flaming Lips...) sve je zaista kao da smo se vratili u devedeste. Ali, mislim, ja sam star čovek i ne smeta mi da čujem malo drum 'n' bass brejkbitova ispod kineskih tema koje peva Australijanac. Izvolite:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/butterfly-3001

Drugi album je novi Boris. Nazvan samo W (kao nastavak prošlogodišnjeg NO), ovo je gotovo uvredljivo moćan materijal drona, avangarde, eksperimenta sa ritmom-i-popom, puno elektronike i par momenata klasičnog heavy-fuzz metala. Boris su... neverovatna anomalija u istoriji popularne muzike i bend čija kreativnost ne zamire, evo trideset godina. To da su u stanju posle toliko godina da me iznova iznenade sa skoro svakim novim albumom, da prerasporede molekule svoje zvučne alhemije na nove i interesantne naične je zaista redak i dragocen talenat. Pa, molim, poslušajte:

https://boris.bandcamp.com/album/w

Meho Krljic · 29-01-2022, 13:22:50

Može se reći da smo se vratili u puni intenzitet izdavačke aktivnosti. Ove nedelje zaista za svakog ponešto, i avangardni blek metal i old school death metal i goregrind, i stoner-psihodelija, pa čak i bendovi iz slavne istorije rokenrola sa novim albumima. Pa još i novi King Gizzard! Samo da bude zdravlja a sve ostalo ćemo lako.

Krećemo s blek metalom i to iz Francuske. Silhouette sviraju atmosferični blek metal koji jedva da je metal, rekao bih, ali je odličan. Ovo je nežna, setna, melanholična muzika sa anđeoskim ženskim vokalima i tužnim upadima distorzije i vrištanja i mada je sve to standardna atmoblek formula, Silhouette kao da u njoj nalaze suštinu i nude muziku prefinjene drame i veličanstvene tragedije. Prvi album, Les Retranchements bi trebalo da se dopadne i doom publici sa svom svojom nesputanom emocijom i lepotom agonije. Poslušajte:

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/les-retranchements
https://silhouettebm.bandcamp.com/album/les-retranchements

Unbound je split EP između američkih bendova Deadyellow i Bobak i ovo je vrlo zanimljiva kombinacija. Bobak tresu ekstremno sirovi, podrumski blek metal koji je bukvalno* jedan molekul udaljen od potpune buke i to što ovde imaju tri pesme je više znak pažnje prema slušaocu nego rezultat nemanja para da se snimi više. No, ova vrsta buke ume da bude lekovita u malim dozama. Deadyellow iz Nju Džersija, pak, sviraju moderan blek metal koji se sudara sa nekakvom alternativnijom, hardcoreu bližom vizijom blek metala, i njihove dve pesme su vrlo zanimljivo napisane i odlično producirane. Vredi poslušati:
*figurativno bukvalno, naravno

https://deadyellows.bandcamp.com/album/unbound

Švedsko-ruski blek metalci Devourer su spremili novi album za ovu godinu i Raptus, njihov treći, je neumoljiva lavina pesimizma i agresije. Nije sve ovde u istom temu pa se album šeta između prebijačkih blastbitova, nadrkanih rifova i demonskih vokala, ali i sporih, bolesnih atmosfera pretnje i očajanja. Ovo je potentna formula, mada album , sa svojim neverovatno glasnim masteringom, svakako treba izdržati. No Devourer uzimaju jednu od prepoznatljivih formi švedskog blek metala i dovode je do ekstrema, umešno i dosledno. Ko voli, preporučuje se:

https://devourer.bandcamp.com/album/raptus

Jednočlani,a kanadski Mutarotik na istoimenom debi EP-ju nudi vrlo zdrav i zabavan blackened thrash metal. Ove četiri pesme imaju gomilu lepih ideja i dobrih rifova a odsvirane su sa puno žestine i strasti. Produkcija je, ma koliko ,,kućna" suštinski bila, takođe vrlo lepo odmerena i ovo je kao da slušate Voivod kako sviraju blackened thrash. Dakle, odlično a i daunloud se naplaćuje samo onoliko koliko vi kažete:

https://mutarotik.bandcamp.com/album/s-t

Finski The Mist From the Mountains sviraju, sasvim očekivano, melodični, atmosferični blek metal. No, kvalitetan. Album Monumental - The Temple of Twilight, njihov debi, ima potrebne količine kvalitene, znojave svirke i aranžmane promišljene tako da se u prvi plan istaknu melodije i teme, a da se ne zapostavi ni propisan metalski rad, pa je mojim ušima to uglavnom prijalo. The Mist From the Mountains uspevaju da jedan epski, ambiciozni zvuk spakuju u pesme koje opravdfavaju taj zvuk i pristup i za to ih treba pohvaliti:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/monumental-the-temple-of-twilight

Kad smo već kod atmosfere, jednočlani španski projekat Negativa je objavio svoj četvrti album, nazvan, dosledno dosadašnjoj konvenciji samo ,,04", i ovo je, pa, četrdeset minuta očaja. Ali energičnog očaja. Negativa, odnosno jedini autor i izvođač u ovoj postavi, DB, vrlo autoritativno kreira atmosferu mučnine i pretnje, sa svim klasičnim atmoblek alatkama ubačenim u mikser, ali sa kompozitorskim sposobnostima koje su ipak iznad proseka, kao i sa solidnom produkcijom. Ovo je stoga istovremeno i opresivan i uzbudljiv album teške ali prijemčive muzike. Valja, a daunloud se daje po ceni koju sami odredite:

https://negativa0.bandcamp.com/album/04

Još mučnog a fascinantnog modernog blek metala? Ima! Švedski Det eviga leendet snimio je drugi album i kako je bend ime (Večni osmeh) uzeo po naslovu kultnog švedskog romana Pära Lagerkvista iz 1920. godine u kojoj mrtvi pričaju jedni sa drugima kako bi im brže prošlo večito vreme koje imaju na raspolaganju, tako je i muzika hermetična, artistički okrenuta, ali kvalitetna. Album Reverence, dolazeći četiri godine posle prvenca, okrenut je atmosferi koja se postiže kroz znojavu, mišićavu ali disciplinovanu svirku i upeglanost zvuka, pa je finalni produkt istovremeno organski i emotivan, ali i hladan i apstraktan. Idealno? Pa, idealno, zaista a još se i ovde daunloud daje po ceni koju sami odredite. Ne propustiti:

https://detevigaleendet.bandcamp.com/album/reverence
https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/det-eviga-leendet-reverence

Za manje filozofski ambicioznu ali ne nužno manje apstraktnu muziku tu je novi album sastava Imperium iz Ohaja. Ova ekipa svira totalni war metal, dakle, ultrabestijalnu, pržačku varijantu blek metala u kojoj se praktično ne čiju rufovi i muzika je sastavljena od čiste distorzije, vrištanja i rafalnih udaraljki. Sad, ima MNOGO bendova na internetu koji pokušavaju da sviraju ovakvu muziku a Imperium su bolji od 99% tih bendova. Album Blood Reign ima izvesnu dinamiku pa i narativ, i može da zadovolji dosta čovekovih nihilističkih poriva u isto vreme. Pa ako ih imate, uživaćete:

https://imperium666.bandcamp.com/album/blood-reign-6

Za povratak u melodičnije, atmosferičnije vode tu je debi EP francuskog (jednočlanog?) projekta Sluagh. Nazvan Seol, ovo je materijal sa četiri atmosferične, setne ali i žestoke i energično odsvirane pesme modernog, meditativnog blek metala. Sasvim solidan prvenac, sa majstorski napisanim i izvedenim kompozicijama i obećanje za budućnost:

https://sluaghbm.bandcamp.com/album/seol

A tu je i španski jednočlani Ostots sa još jednim opusom hermetične, a melodične svirke koja krije ranjenu dušu iza zida buke i distorzije. Madarikazioa, kako se album zove, ne donosi posebno nova ili sveža rešenja u depresivni, atmosferični blek metal, ali fino drži liniju žanra i nudi dovoljno ,,mesa" za svakog ko voli ovakvu muziku:

https://youtu.be/_0YHRlftBLQ

Italijanski simfonijski blackened-death kvartet Fictio Solemnis debituje vrlo solidnim EP-jem (A)ster. Ovo je generalno više nakićena muzika od onog što ja normalno volim, ali Fictio Solemnis lepo sviraju i muzika im nije sasvim podređena simfonijskoj formi kako to ponekad zna da bude, pa ovde imamo fino odsviran, krljački black-death PLUS nešto vešto odrađenih orkestarskih aranžmana. Što sam više slušao ovaj album sve više mi se dopadala njegova odmerenost i maštovitost. Pa probajte:

https://fictiosolemnis.bandcamp.com/album/a-ster

Naravno, ni ova godina ne bi valjala kad ne bismo dobili novi album njujorških Krallice. Eksprimentalno-avangardni blek metal projekat po kome danas Micka Barra najbolje znaju na svom jedanaestom albumu, Crystalline Exhaustion kombinuje klasične (ili barem za Krallice klasične) black metal teme i matematički kompleksna izvođenja sa zanimljivim harmonskim i melodičkim istraživanjima, a kompozicije su agresivno kompleksne sa mnogo promena ritma, tempa i raspoloženja. Barr kao da se ovde vraća malčice u sopstvenu prošlost pa u muziku aktuelnog projekta ubacuje više prog-core elemenata koji su karakterisali Orthrelm, ali to svakako daje albumu svežu, intrigantnu formu i, moram da priznam, nisam siguran kako Krallice ovako često i konzistentno izbacuju ovako dobre ploče. Sve u svemu, fantastična ploča i nezaobilazno štivo za svakog ko se metalcem naziva:

https://krallice.bandcamp.com/album/crystalline-exhaustion

Prelazimo na stoner, doom, hard rok i psihodeliju. Propustih da je prošle nedelje izašla i nova Stoned Karma a kako se oni i Stone Rebel jure sa brojem izdanja, nije red da OVAJ francuski projekat preskačemo. Enivej, Age of Oblivion je setan, nežan, hipnotički set instrumentalnih gruv-komada i, pa, super je. Ovih pet pesama čine jedan vrlo atmosferičan i prijatan EP a koji košta tačno za onoliko para koliko ste sami spremni da date pa je sve perfektno. Stoned Karma ne razočarava niti podbacuje:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/age-of-oblivion

Volter su Nemci iz Hanovera i zvuče praktično kao Motorhead na albumu High Gain Overkill. A što je, naravno, sasvim pozitivno i poželjno. Glasni, distorzirani, energični rokenrol nikada ne izlazi iz mode i mada Volter ne pucaju od originalnosti, ono što nude je vrlo zdravo i odlično pripremljeno. Dakle, pesme napisane sigurno, izvedene profi i producirane adekvatno. Ako vam je u životu nedostajalo malo prljavog, nestašnog rokenrola odsviranog kao da je 1982. godina, Volter isporučuju:

https://volterzone.bandcamp.com/album/high-gain-overkil

Simpatični ruski jednočlani instrumentalni stoner projekat Dog Chasing Sun ima novi album, Angel of Combustion i ovo nastavlja da bude prilično dopadljivo. Možda ne revolucionarno ili esencijalno, ali Сергей Косин kreira jednostavne, prijemčive ambijente sklopljene od ponavljajućih motiva i puno odjeka i to možda nije preterano ambiciozno, ali čoveka dovodi u hipnotičko stanje i radi mu prave stvari. A album plaćate koliko sami odredite. Fer:

https://dogchasingsun.bandcamp.com/album/angel-of-combustion

Breaths iz Ričmonda u Virdžiniji kombinuje malo post metala, malo blackgazea, te malo dooma i mada jednočlanih bendova sa ovakvim koncepcijama ima kao kusih pasa, iznenadilo me je da je album Though life has turned out nothing like I imagined, it is far better than I could have dreamt zapravo prilično dobar. Već po naslovu vidi se da je ovo introspektivna i, jelte, malo pretenciozna muzika, ali čovek koji ovo pravi je zapravo vrlo pristojan i kao kompozitor, i kao aranžer i kao producent i pričamo o uverljivom izdanju modernog, emotivnog, meditativnog metala:

https://breaths.bandcamp.com/album/though-life-has-turned-out-nothing-like-i-imagined-it-is-far-better-than-i-could-have-dreamt

Artifacts & Uranium je kolaboracija između Mikea Vesta i Freda Lairda koji sviraju u više stoner, fuzz rock i psihodeličnih bendova i ovo je jedan onako, razobručeni psihodelični program svirke koja je ,,eksperimentalna" jer svaka od kompozicija očigledno ima tezu koju ispituje, ali i sasvim gruverska i sigurna u sebe jer je većinu vremena teza, naravno, ,,Velvet Underground su kreirali najbolju muziku ikada". Nije album Pancosmology baš metal, ali jeste psihodelični obredni dron-rok, možda više Neutral Milk Hotel nego Neurosis, ali meni je lepo i preporučujem da se posluša otvorena uma i čista srca. Produvaće vam dizne, to je sigurno:

https://earthlingsociety.bandcamp.com/album/pancosmology

King Potenaz je italijanski trio sa vrlo organskim pristupom stoner-fuzz rock muzici i Demo 6:66 se preporučuje samo publici koja voli da čuje sirov, neprerađen stonerski gruv i prljav, abrazivan faz. No, King Potenaz nisu totalni amateri i ove dve pesme imaju i rifove, i naraciju, pa i sasvim solidnu produkciju. Ne znam vrede li vam baš tih sedam evra koliko ih bend ceni, ali mogu da se čuju:

https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/king-potenaz-demo-6-66

Portlandski Jesus Christ Muscle Car smo već hvalili za prošli album, živu ploču iz 2021. godine a novi EP, Underground Monsters donosi tri mišićave, vozačke pesme teškog roka pravo iz Oregona, za svakog ko voli da odvrne glasno, tapka nogom i klima glavom u odobravanju. JCMC su veoma sazreli u komponovanju i aranžiranju, imaju odličan zvuk i ovo je perfektan koktel nestašnih rifčina, strastvenog pevanja, wah-wah solaža i visokog tempa.

https://jesuschristmusclecar.bandcamp.com/album/underground-monsters-ep

Čekajte, NOVI King Gizzard & The Lizard Wizard? Pa zar nismo pre neki dan pisali o njihovom remiks albumu? Jesmo, ali Live In Brisbane '21 je još jedan živi album snimljen na koncertu koji je imao tu sreću da ne bude otkazan (a četiri druga zakazana u četiri druga australijska grada jesu bili otkazani), a Stuart Mackenzie objašnjava i da je imao ozbiljne zdravstvene probleme pred koncert, sa sve dijarejom i povraćanjem žuči, no da ga je muzika izlečila. I, mislim, u ovom trenutku sam spreman da u to poverujem jer su Gizzardi naprosto NEVEROVATNO dobri poslednjih par godina sa baražom živih snimaka koji su svi do jednog fantastični i vredni svake pažnje. Izbor pesama na ovom koncertu je vrlo svež, a izvedbe izvrsne sa vrlo dobrim zvukom i... mislim, već sam više puta rekao da se možda radi o najboljem rok bendu koji trenutno radi na planeti pa svakako poslušajte:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-brisbane-21

Hearse iz Pensilvanije su osnovani 1997. godine ali su tek sada snimili debi album, Traipse Across the Empty Graves. Neću da kažem da je u pitanju ikakvo remek-delo koje bi opravdalo ovako dugačak proces nastajanja, ali se svakako radi o ličnom, proživljenom albumu tužne i agresivne doom-death svirke. Hoću reći, Hearse ne zvuče originalno, sve što oni ovde sviraju već smo čuli, ali zvuče potpuno ubeđeno i autentično i slušanje ovog albuma malo raščišćava žanrovsku izmaglicu u kojoj smo navikli da živimo i vraća ovu muziku svojim korenima. I to nešto vredi a meni se album dopada:

https://doomhearse.bandcamp.com/album/traipse-across-the-empty-graves

Chapel Floods iz Južnog Jorkšira će svakako podeliti slušalačko telo svojim, pa, recimo, osobenim stilom pevanja. Ovo je sveže osnovan bend koji svira lepljiv, spor i seksi sludge-stoner metal na svom prvom eponimnom EP-ju, sa odlično korišćenim elementima melodije i prijatno odmerenim miksom. Ali pevanje jeste nešto na šta treba biti spreman. Meni se dopada njegova lična, možda i intimna forma, ali vama će možda suviše iskakati iz matrice. No, proverite, ovo je dobro napisan i produciran materijal koji vredi poslušati:

https://chapelfloods.bandcamp.com/album/chapel-floods

Stonaut je finski stoner metal bend sa lepim fuzzom na gitarama i razvikanim pevačem. Minialbum Behind The Mushroom Cloud je pun glasne, atmosferične muzike, dugačkih, raznovrsnih pesama i svirke koja uživa u proizvodnji lekovite buke. Stonaut definitivno idu nekoliko koraka dalje od klasične bluz osnove i upadaju u dimenziju ekstremnog metala ali njihova muzika nikada ne gubi gruv i uvek zvuči dobro:

https://stonaut.bandcamp.com/album/behind-the-mushroom-cloud

Buzzard Canyon su petorka iz Konektikata sa teškim, toplim stoner zvukom i dualnim žensko-muškim vokalima. Dovoljno da se čovek zainteresuje a album Drunken Tales Of An Underachiever...The Saga Continues izlazi za Argonauta Records, što je već samo po sebi preporuka. Ovo je raznovrstan, energičan ali atmosferičan pa i melodičan stoner metal sa dosta truda da se pesmama daju osobeni identiteti ali sa u osnovi zdravim zvukom i zanatom u rukama. Sve to i obrada Misfitsove Where Eagles Dare! Poslušajte:

https://buzzardcanyon.bandcamp.com/album/drunken-tales-of-an-underachiever

Argentinski majstori space-stoner-rocka, Black Sky Giant se vraćau sa novim albumom, End of days pilgrimage i ako vam se dopao prošlogodišnji Falling Mothership, ovim sigurno nećete biti razočarani. Black Sky Giant nastavljaju da valjaju teške, dugačke i hipnotičke psihodelične komade koji su kao nekakvo muzikalno kamenje što uživa u svojoj težini i tvrdoći ali voli i da zapeva. Ne da ovde ima pevanja – muzika je striktno instrumentalna – ali znate šta hoću da kažem:

https://blackskygiant.bandcamp.com/album/end-of-days-pilgrimage

A tu je i novi album britolskih Yo No Se koji su nas prošle godine više puta obradovali. Momento Mori je tipično maštovita smeša rokenrola, narodnjačkih motiva i svakovrsne psihodelije i u ovih osam kompozicija ćete čuti mnogo zanimljivih ideja i rešenja. No, Yo No Se nisu puki postmoderni svaštari i njihova muzika zvuči fokusirano i kao da ima šta da kaže. Pa još na sve i bez mnogo zazora obrađuju Poison Berta Janscha. Majstori.

https://yonoseband.bandcamp.com/album/momento-mori

Da nam ne ostanu dužni i Šveđani Hazemaze su se vratili sa novim albumom, i to za prestižni italijanski Heavy Psych Sounds Records i ovo je kombinacija koja obećava dobar provod. To i dobijamo, Blinded By The Wicked je izvrstan komad rokerskog, gruverskog old school doom metala i kako mi se prošlo album, 2019. godine jako dopao tako sam se malo i plašio da li će sa novim albumom Hazemaze moći da ga dostignu. Ali moći će. Ovo je žanrovski vrlo verno '70s predlošcima (da ne kažem, jelte, Sabatima), ali je napisao i odsvirano na vrhunskom nivou, pa nema straha od, jelte, monotonije:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hazemaze-blinded-by-the-wicked

Sa dosta pozitivne anticipacije sam čekao da sardinijski izdavač Electric Valley Records izbaci album Time Is A Razor brazilskog sastava Stone House On Fire. I nisam razočaran, Brazilci su IZVRSNI sa svojim energičnim, mišićavim heavy rock zvukom koji uzima ono najbolje od hard roka i psihodelije kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina a onda od toga pravi sopstveni, karakterni zvuk i muziku. Time Is A Razor je ploča fantastične svirke, organskog zvuka i komozicija koje prosto isijavaju autentičnost svakom svojom milisekundom. Electric Valley nisu bez razloga izdali neke od najboljih stoner/ heavy psych albuma proteklih godina pa je i Time Is A Razor ploča vrlo bliska vrhu ove prestižne liste. Obavezno slušanje:

https://evrecords.bandcamp.com/album/stone-house-on-fire-time-is-a-razor

Za izrazito egzotičan psihodelični program, stiže nam novi album prekookeanske saradnje između japanskih majstora psihodelije Acid Mothers Temple i argentinskih free-improv džemera Reynols. Acid Mothers Reynols Vol. 2 ima četiri pesme slobodne forme ali i vrhunske psihodelije kakvom se samo možete nadati iz ovakve kombinacije i meni je uvek nekako toplo oko srca da vidim dva benda čije radove pratim već decenijama kako ne samo i dalje prave odličnu muziku već i kako prirodno sarađuju. Sjajno:

https://acidmothersreynols.bandcamp.com/album/vol-2

Slično i Earthless iz kalifornije na novom albumu, Night Parade Of One Hundred Demons imaju tri dugačke, vrlo slobodne kompozicije od po dvadesetak minuta sa mnogo psihodelične svirke i obrednih ritmova. Ovo je perfektan format za bend koji zaista sija kada ima vremena i prostora da razradi svoje džemove u kosmička istraživanja sa moćnom ritam sekcijom i razigranim gitarama pa pričamo o jednom od hajlajta ove nedelje:

https://www.youtube.com/watch?v=kUnkg_Nzfm8&list=OLAK5uy_kpFL9aD4nEv_3gBU_-069MnxwK91buu6k

Prelazimo na speed, thrash, thrashcore, hardcore thrash, grindcore i death metal. Uglavnom, na brzu muziku. Filadelfijski Traitor sviraju vrlo simpatično patinirani speed/ heavy metal na svom prvom albumu Last Hope for the Wretched. Ovo je ploča pripremana nekoliko godina unazad i bend isporučuje devet pesama visokooktanske, staromodne ali ne izlizane svirke, koja poseća na slavne dane iz ranih osamdesetih i taj nestašni amalgam novog metala i panka. Ovo je puno lepih rifova, soliranja, himničnih refrena, snimljeno sa onim kratkim, retro dilejem na vokalu, ma, savršeno:

https://traitorphl.bandcamp.com/album/last-hope-for-the-wretched

Space Parasites su iz Berlina i njihov album, The Spellbound Witch drugi u njihovoj karijeri, je i sam negde na prelazu između klasičnijeg underground metala i thrasha. Sve to zvuči prljavo, nestašno i bezobrazno bez obzira na visok kvalitet svirke i produkcije i Space Parasites su me podsetili na osamdesete godine i jedan pristup metalu koji zvuči naprosto prirodno a ne žanrovski iskaklulisano. Svakako se valja navići na vokal pevačice Nadine Woelk (aka Danger Diene), ali Space Parasites nude simpatičan, šarmantan program na ovoj ploči:

https://spaceparasites.bandcamp.com/album/the-spellbound-witch

Ghost Keeper su mančesterski thrash metal bend koji ima pesme naslovljene sa, recimo, Digital Lobotomy i Fuck Off and Die. Drugim rečima, album We Conquer je baš onako, pošten, radnički i seljački thrash metal old school provinijencije i srazmerno jeftine produkcije, sa pesmama koje su pošteno napisane i sa puno šarma. Staromodno, dakle, ali duševno:

https://ghostkeeperuk.bandcamp.com/album/we-conquer

Kanadski Triskelyon na istoimenom debi-EP-ju sviraju melodičan, epski thrash metal sa dosta ambicioznim zvukom i kompozicijama pravljenim da ostave utisak širine i otmenosti. Nije to rđavo i mada ja generalno više volim brži thrash, Triskelyon se sasvim lepo poslušaju.

https://triskelyon.bandcamp.com/album/triskelyon

Pre par godina mi se prilično dopao debi album sastava Solicitor iz Sijetla. Novi EP, All Debts On Death je odličan nastavak priče, sa dve energične a kvalitetno napisane, poduže pesme propisnog, epskog a ulici bliskog speed metala. Bend je u međuvremenu unapredio i produkciju i ako je ovaj EP najava toga kako će naredni album zvučati, imam zaista visoka očekvianja od Solicitora. Speed metal za publiku koja ima kilometražu i rafiniran ukus:

https://solicitor-speedmetal.bandcamp.com/album/all-debts-on-death

Spid metal suvereno vlada i na novom albumu kolumbijskih Revenge. Deveti u njihovom opusu, Venomous Vengeance je klasičan, vrlo old school opus heavy metal rifova, melodičnijih tema i brzog tempa sa himničnim pesmaam što pevaju o slobodi, drumovima, metalnim gromovima pa i, uh, zlim vranama? Revenge su usvirani i dobro producirani i mada njihova muzika nema drugu ambiciju do da bude rekonstrukcija speed metala iz klasične ere, svakako prija ušima:

https://revenge666.bandcamp.com/album/venomous-vengeance-new-album

Moskovljani Shatter su snimili album obrada tuđih pesama, Death of the Universe i, sad, ja ne mogu da ostanem miran kad čujem vrlo dobro odrađene kavere hitova iz moje mladosti a koje su u originalu izvodili, recimo, Kreator, Sepultura, Metallica, jebiga SLAYER, pa i Black Sabbath, Iron Maiden i Deicide. Shatter su vrlo korektan (death)thrash metal bend i njihove dve autorske pesme na ovom albumu fino sede uz nisku apsolutnih hitova koje su odlučili da obrade. Mislim, Post-mortem/ Raining Blood? Pa ko TO nije probao da obradi u svoje vreme taj verovatno nikada nije ni slušao metal. Shatter ne pokušavaju da muzici koju obrađuju daju nekakav transformativni fejslift, ovo je samo podsećanje na neke izvrsne pesme iz istorije (ne samo ekstremnog) metala, odrađeno tehnički kvalitetno i producirano kako treba. Jake preporuke:

https://shatter3.bandcamp.com/album/death-of-the-universe

Kad bend nazovete Sonic Assault ispisujete čekove koje tek treba naplatiti. Šveđani Sonic Assault su vredno radili poslednjih deset godina i njihov prvi album, Neon-Lit Metropolis zapravo uspeva da opravda to obećavajuće ime benda nudeći žestok, energičan a opet kompleksan, pa i progresivan thrash metal kakvom sam se nadao ali se nisam usudio da ga priželjkujem. Ovo je vrlo ambiciozno napisan album, sa aranžmanima koji su zbilja veoma složeni ali bend svojim sviračkim kvalitetima sve to izvodi kao da se ne radi ni o najmanjem naporu. Pesme su ekstremno zanimljive i raznovrsne, sa akcentom koji je uvek na žestokom, nervoznom thrashu ali sa pregrštima originalnih ideja i rešenja. Ovo je skoro ideala kombinacija andergraund ljubavi ka pomerenom, originalnom i hermetičnom, sa vrhunskim muziciranjem i kvalitetnom produkcijom. Izvanfakingredno:

https://sonicassault.bandcamp.com/album/neon-lit-metropolis

Dying Victims Productions su nas ove nedelje obradovali sa nekoliko novih izdanja a prvo od njih je debi album grčkih Vicious Knights. Volite li old school thrash sa malo black i death metal elemenata? Naravno da volite i Alteration Through Possession ih isporučuje u solidnim količinama. Vicious Knights pišu neke lepe, pomalo egejske melodije ali osnovni fon njihove muzike je žestok, zujeći thrash, u skladu sa marčnim, pomalo kičerskim temama kojima se tekstovi bave. Za publiku sa kilometražom:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/vicious-knights-alteration-through-possession

Guiding iz Tokija sviraju vrlo prijemčiv youthcrew hardcore punk na svom EP-ju Will. Ovo ima autentičnu energiju ove muzike iz osamdesetih o devedesetih i mada ne daje mnogo na originalnost, pesme su kratke, efikasne i poletne. Vrlo lepo, a plaća se po izboru:

https://guidingjpn.bandcamp.com/album/will

Bunker Hill Bloodbath su metalizirani hardcore duo iz Severne Karoline i nude veoma agresivan zvuk (ozbiljnom ovde sve klipuje kao ludo) i mrveće kompozicije na EP-ju Dead Leaves. Ovo je hardcore koji bez mnogo stida pozajmljuje i od death metala kada je potrebno pa je muzika veoma heavy i veoma agresivna, sa dovoljno ,,ulične" estetike da bude bliska pank publici ali i dovoljno metal krljanja za sve nas:

https://bunkerhillbloodbath.bandcamp.com/album/dead-leaves

Final Form su negde iz Engleske i njihov Demo 2 je solidno producirana kolekcija mošerskih thrash/ thrashcore pesama. Ima ovde i malo metalcorea, ali samo u tragovima i ove kompozicije su zaista prevashodno thrash usmerenja, prljave estetike i očigledno namenjene non-stop šutiranju na koncertima. Naravno, ne bi im falilo malo promišljenijeg aranžiranja jer Final Form umeju da se malo zanesu i da samo nižu rifove , ali ovo je prevashodno muzika za ples pa je tako i valja tretirati. Demo plaćate koliko sami odaberete:

https://finalformuk.bandcamp.com/album/demo-2

Italijani Spoiled, drže, pak, pravo predavanje iz thrashcorea. Album Anti Human Machine Gun ima četrnaest pesama polivačkih rifova , odsviranih visokim tempom sa pevačicom koja bljuje vatru, sve producirano kvalitetno i odsvirano za čistu peticu. Ovo je muzika kratkih ali čvrsto spravljenih pesama, idealna za sumanute šutke ali i mlaćenja kosom, album koji se lako presluša a onda lako sluša iznova i iznova. Razaranje:

https://spoiled1312.bandcamp.com/album/anti-human-machine-gun

Poljaci Owls Woods Graves su manje thrashcore a više pank izmešan sa blek metalom i to isto vrlo lepo zvuči na albumu Secret Spies of the Horned Patrician. Himnični streetpunk komadi ovde se fino kombinuju sa bržim, trešerskijim metal kompozicijama i muzika ume da pokrije vrlo širok raspon stilskih pristupa sa jednako ubedljivim rezultatima. Odličan album:

https://malignantvoices.bandcamp.com/album/secret-spies-of-the-horned-patrician

Worst Behavior iz Teksasa su, pak, metalizirani hardcore koji opasno zakiva na materijalu naslovljenom samo Promo 2022. Ovo su tri žestoke, moćne a kratke pesme vrlo metalske izvedbe ali vrlo svedene, pankerske forme. Odlična kombinacija a i, bogami, dobra produkcija. I još plaćate koliko hoćete:

https://worstbehavior.bandcamp.com/album/promo-2022

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 29-01-2022, 13:23:26

Uh, novi album Lawnmower Deth? Posle... čekajte da proverim.. 28 godina? WTF? No, dobro, originalni britanski krosover trešeri su porodili novi album, Blunt Cutters i sada ga treba ljuljati. Ne da je ovo nekakav šokantan kambek, ali Deth imaju svoj zvuk i prepoznatljiv šmek kombinovanja humora i energične pank-metal svirke i to je uglavnom očuvano na novoj ploči. Osamnaest pesama prilično klasičnog krosovera, ne baš preterano dinamičan zvuk ali svakako pitka, slušljiva i zabavna ploča za nostalgičare.

https://www.youtube.com/watch?v=Dj9CNeiquY0&list=OLAK5uy_lp11KAjmhssxZMgvsuRZ91GMHCR1_GqLs

Poljski izdavač grindcorea i goregrinda, Left Hand Patches ima novi split: S.R.O.M. / HIV Split. Ovo je prilično mračan, težak ali generalno, za standarde žanra, kvalitetan goregrind od strane obe ekipe, sa dosta mašte u onome što rade. S.R.O.M. imaju duže pesme i ambicioznije aranžmane, dok su HIV bliži klasičnom grajnderskom izrazu sa pesmama kraćim od minut. Samo za odabranu klijentelu, ali solidno u celini:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/s-r-o-m-hiv-split

Za još grindcorea ćete se obratiti na adresu Agamenon Projecta koji ove nedelje ima split EP sa francuskim Matrak Attakk. Agamenon Project donosi četiri klasične grindcore pesme u ovu kolaboraciju, nudeći korektno razjarenu muziku i pristojan zvuk. Matrak Attakk su pankerskiji, krasterskiji bend sa spontanom, organskom energijom možda negde na liniji klasika kakvi su bili italijanski Indigesti i slično. Fina kombinacija, a ovo je jedno od retkih izdanja Whocaresrecords koje naplaćuje fiksnu cenu:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/04-22-agamenon-project-x-matrak-attakk

A onda, spektakl. Wretched Human Mirror je jednočlani grindcore projekat iz Zapadne Virdžinije čiji prvi, istoimeni EP pokazuje da autorka, Marceline Perdue ima solidnu količinu talenta pored, očigledno, ogromne količine negativnih emocija što je teraju da stvara. Ovo je vrlo agresivan materijal sa šest kratkih kompozicija ali sa sasvim dovoljno vremena da se demonstrira talenat i osećaj za pisanje pesama, kao i da se, uprkos u suštini surovom zvuku izbegne onaj monotoni, nedinamični kvalitet koji tako često karakteriše sobne grindcore projekte. Wretched Human Mirror je odličan prvi rad za novi projekat i ja ovo pozdravljam iz SVE snage i nadam se da će nam autorka još mnogo pokazivati šta zna:

https://wretchedhumanmirror.bandcamp.com/album/wretched-human-mirror-ep

Slugcrust, pak, sviraju ekstremno nisko naštimovani, superteški crustgrind sa elementima powerviolencea i njihov istoimeni EP skoro da nećete ni moći da čujete, ali ćete ga osetiti. A nisu ovo rđavo napisane pesme, kad se razaberete između sve buke i nasilja što ih Slugcrust upliću u muziku. Moćno a i dobar omot:

https://slugcrust.bandcamp.com/album/slugcrust-2

Trio Convulsion iz južne Engleske za sebe kaže da svira ,,grinding hardcore" pa eto, EP everything will be okay. ima sedam kratkih, užasno besnih i energičnih pesama. Bend ima karakter i dobar zvuk i ovo je vrlo solidan debi-materijal:

https://convulsiongxc.bandcamp.com/album/everything-will-be-okay

Iz Njemačke stiže i jedan vrlo dobar split album kvalitetnog grindcorea. Flat Earthers Ball je saradnja između krefeldskih veterana Japanische Kampfhörspiele i rurskih Optimist i ovo je iznenađujue maštovita pa i duhovita ploča puna svežih ideja i metaliziranog grindcorea koji nije tu nužno samo da uništi i kazni. A opet, muzika je zrela, i ima poruku. Idealno!

https://bastardizedrecordings.bandcamp.com/album/flat-earthers-ball
https://optimist666.bandcamp.com/album/flat-earthers-ball-split-w-japanische-kampfh-rspiele

Kanađani Complot! Nude lo-fi mitraljiranje na EP-ju (uskoro kaseti) Extinction. Ovo je surovi, ,,ratni" black-death metal koji bije jako, brzo i ne uzima taoce. Četiri pesme, korektne svirke i prilično muljave produkcije, dakle andergraund klasik u nastajanju:

https://complot.bandcamp.com/album/extinction

Poljski Atonement malo izlazi iz očekivanog poljskog zvuka time što ne svira čist blek metal već nekakav agresivni, sirovi black-death. No, nije da to nešto smeta. Debi album, Where the Light is Devouring by Darkness (sic) je, pa, to, ploča sirovog, grubog black-death metala koaj se ne zamara kompleksnim aranžmanima i sofisticiranim emocijama ili, nedobog filozofijama, nego čuka jednostavno i iskreno. Nije rđavo ponekad pročistiti uši ovakvim nečim:

https://atonementbandpoland.bandcamp.com/album/where-the-light-is-devouring-by-darkness

Virdžinjski Tomb of Annihilation ne osvaja nekakvom velikom originalnošću na prvom EP-ju, End of Time, ali ovo je kompetentno napisan, simpatičan death metal koji ne preza od melodičnih tema, iako se ne upušta u perverzne melodeath avanture, ima lep gruv i generalno zdrav zvuk. Death metal ne mora da bude samo agresivan, već i zabavan i Tomb of Annihilation fino podsećaju na to:

https://tombofannihilation.bandcamp.com/album/end-of-time-2

Grčki death metalci Ectoplasma na svom četvrtom albumu, Inferna Kabbalah serviraju sasvim podgrejan old school materijal koji bez mnogo stida i prikrivanja radi duboko u formama koje su pre trideset godina već definisali slavni prethodnici no, moram da priznam da se meni album izuzetno dopada. Ovo je vrlo znojav, vrlo pošteno radnički i seljački OSDM, odlično odsviran, perfektno produciran i napisan sa uhom za dobar rif i tempo. Ectoplasma ne pate od originalnosti ali ni ne gube vreme na neke veštačke drame i narative, krljajući pošteno i iz srca kroz svih devet pesama. Meni to prija:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/inferna-kabbalah

Američko-nemački Pestilectomy su konačno dobacli do prvog albuma i mada ne mogu da kažem da je za mene From Vulnerable to Funeral nekakvo specijalno otkrovenje, svakako se radi o slamming death metal albumu nedelje. Ovo je sada već iskusan bend sa dosta izdanja iza sebe pa je i produkcijski, ali i kompozitorski u pitanju sasvim u sebe sigurno ostvarenje, sa dobrom produkcijom, atmosferom i po kojim lepim rifom. Album ima i ukusno upletene elemente trapa i mada u celini Pestilectomy zaista ne rade bogznašta inovativno ili novo, ovo je vrlo pristojan prvi album:

https://pestilectomy.bandcamp.com/album/from-vulnerable-to-funeral

I pored imena kao što je Rectal Collapse, ovaj brazilski death metal bend NIJE (više) zajebancija ranopubertetske omladine već iznenađujuće kompetentan, maštovit i tehnički sofisticiran kombo. Drugi album, Neuropsychological Dominance of the Unconscious, a koji sledi deset godina posle debija, pokazuje koliko je bend sazreo u međuvremenu i ovo je sada i pomalo progresivni brutal death metal sa promišljenim aranžmanima i lepim, kompleksnim temama. Dobra produkcija, izvrsna svirka i muzika za odrasliju publiku. Lepo.

https://rectalcollapse.bandcamp.com/album/neuropsychological-dominance-of-the-unconscious

Kad smo već kod rektalne tematike, ne znam da li ime finskih Blastanus znači baš ono što mislim da znači, ali ako znači, i ovaj bend svira daleko pametniju muziku nego što bi se na prvi pogled pomislilo. Album Beyond, a koji sledi svih jedanaest godina iza prethodnog, nudi vrlo moderan, moderno produciran death metal koji malo koketira sa deathcore formulama, ali u suštini nudi zdravu, punokrvnu death metal svirku za klasičnu publiku. Pritom, korišćenje saksofona na nekim pesmama svedoči o progresivističkim ambicijama – a koje se, istini za volju i inače čuju u nekim pasažima – i Blastanus su snimili prilično zanimljiv, intrigantan album:

https://blastanus.bandcamp.com/album/beyond

Za još dobrog, brutalnog death zvuka stiže nam prvi EP death metal supergrupe Malefic Throne. Ovde sviraju Steve Tucker (najviše ga ljudi zna po sviranju u Morbid Angel), Gene Palubicki (Angelcorpse, Perdition Temple) i John Longstreth, sjajni bubnjar Origina, pa je i muzika na EP-ju Malefic Throne očekivano komplikovani ali gruverski brutal death zvuk. Tri kvalitetne autorske pesme plus obrada Sodomovog hita Nuclear Winter, dovoljno da se ja poradujem iz sve snage:

https://maleficthrone.bandcamp.com/album/malefic-throne

Švajcarski Deathcult prže vrlo prijemčiv old school death metal na svom drugom albumu, Of Soil Unearthed. Ovo je jednostavna muzika, starinskih rifova, ali odsvirana snažno, ubedljivo, sa, što se kaže, razumevanjem, i taj pristup, ta proživljenost koju Deathcult prikazuju čini mnogo za kvalitet ovog albuma. Ni zvuk nije rđav i ovo je jedno snažno, rušilački nastrojeno izdanje za ljubitelje stare škole:

https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/of-soil-unearthed

Sa imenom kao što je Necroblasphemy sigurno od ovog sarbrikenskog trija ne očekujete melodični kantri-rok. A UPRAVO to se dobija. Zajebavam se, naravno, novi demo ekipe, nazvan Necroblasphemic Rites nudi, jasno je, mračan, energičan old school death metal koji, istina je, nije preterano maštovit ali dosta nadoknađuje iskrenošću i autentičnošću svirke i zvuka. I to se broji pa sam ja sa odobravanjem klimao slušajući demo:

https://necroblasphemy.bandcamp.com/album/necroblasphemic-rites-demo

Još old school prljavštine? Ima! Australijski Gravepeeler imaju sjajno ime a i sasvom solidan istoimeni EP sa pet mesama, mrvećeg, gruverskog old school death metal zvuka. Svirka je ovde zapravo interesantno progresivna i bend uspeva da izbegne najveći deo OSDM klišea a da se ipak drži staroškolske atmosfere i zvuka. Respektabilno! A plaćate koliko hoćete!

https://gravepeeler.bandcamp.com/album/gravepeeler

Za JOŠ old school zvuka, i to pošteno sirovog, obratićete se na adresu benda Unembalmed iz Finiksa u Arizoni. Njihova kaseta Serpents at the Doorway of Death zvuči kao kvalitetan demo nekog sastava iz 1992. godine a što je, znam, za određeni soj slušalaca naprosto neodoljiva ponuda. Kako, eh, i sam pripadam tom, jelte, soju, meni je Serpents at the Doorway of Death vrlo simpatičan sa svim svojim staromodnostima i fetišističkim usredsređivanjem na pojedine elemente. Volim taj death metal sa koga se vijori paučina i cede gadni, viskozni fluidi. Ako se i sami nalazite u... toj paučini i tim... fluidima, navalite:

https://unembalmedaz.bandcamp.com/album/serpents-at-the-doorways-of-death

I čikaški Disinter imaju novi album i ovo je vrhunski death metal provod za publiku koja voli razgovetniji, trešerskiji death zvuk. Disinter su za ovih trideset godina dosta svirali ali nisu previše snimali pa je Demoliton njihov šesti album, odsviran sa mnogo energije i gladi. Bend uspeva da i posle tri decenije rada, dakle, zvuči napaljeno i uzbuđeno dok svira a da je to iskombinovano sa lepo napisanim pesmama i odličnom produkcijom. Pobeda na sve strane!

https://pestrecords.bandcamp.com/album/disinter-demolition

Takođe sjajan album melodičnijeg black-death zvuka ravno iz Švedske dobijamo od strane benda Sarcasm koji, jasno je, nema veze sa makedonskim veteranima istog imena. Ovaj Sarcasm je kroz karijeru od tridesetak godina i evo, samo četiri albuma za to vreme, avanzovao od ,,normalnijeg" death metala do ove otmene i prijemčive kombinacije black i death zvuka sa mnogo mračne melodije i lepe, veličanstvene atmosfere. Stellar Stream Obscured je ploča vrhunske svirke i sa dovoljno raznovrsnosti u nabadačkom black-death pristupu da publika svakojakog profila bude zadovoljena. Sjajno:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/stellar-stream-obscured

Dolazimo i do poslednje sekcije, sa albumima koji ne spadaju u neki jasan žanrovski odsek, ali i sa albumima čistog heavy metala. Pa da vidimo. Beastial Piglord nastavlja da... jaše... svinje... Novo izdanje, Of Sky And Bone je sastavljeno od četiri jako dugače pesme gruverskog, psihodeličnog, recimo, industrial metala. Zanimljivo je da se Piglord ovde vraća formi iz koje je krenuo ali sada sa mnogo više iskustva i znanja, pa u i rezultati dinamični i maštoviti. Kao i uvek, plaćate koliko samo odlučite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/of-sky-and-bone

Idle Death iz Mineapolisa lepo kombinuju sludge metal sa malo (post)hardcore zvuka ali i malo blek metala na svom debi demo snimku, Year of Dread. Iako ovakvih kros-žanrovskih radova ima koliko hoćete u aktuelnom trenutku naše povijesne zbiljnosti, Idle Death se izdvajaju kvalitetom kompozicija pa i dobrom produkcijom. Year of Dread je ozbiljan, dosta zreo materijal jake emocije i dobrih pesama. Vredi:

https://idledeath.bandcamp.com/album/year-of-dread-demo

I poljski Narbo Dacal ima lepu kombinaciju sludge metala i nekakvog progrssivnijeg, malo i narodnjačkog metala na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Narbo Dacal svakako imaju korene u ekstremnom metalu (prethodno su obrađivali Bathory) i njihova muzika je dobra kombinacija energične, snažne svirke, hermetične atmosfere i odlično složenog, melodičnog ženskog vokala. Fina produkcija,fina atmosfera, dobre kompozicije, dakle, odličan materijal:

https://narbodacal.bandcamp.com/album/narbo-dacal

Lionski Celeste imaju novi album, sedmi po redu i Assassine(s) predstavlja bend u vrlo dobroj formi. Ako volite Celeste, ovde dobijate standardnu kombinaciju njihove ranjivosti i agresivnosti. Ako niste za njih čuli, pa, ovo je kombinacija metala sa (blackened) posthardcore zvukom i, naravno, emotivna je, žestoka, glasna i iako album traje samo malo preko 40 minuta, bogami i malčice naporna za uši. Ali vredi:

https://celesteband.bandcamp.com/album/assassine-s
https://youtu.be/tq6GJKgqMv8

Ko je u 2022. godini očekivao novi album klasičnog NWOBHM benda Praying Mantis? Ne da su braća Troy neaktivni, poslednji album izašao im je 2018. godine, ali opet, ja sam uvek pomalo dirnut kada bend koji je u vrme kada sam ja počeo da slušam metal već imao status legende snimi novi album. Praying Mantis su bili malo bliži mejnstrim zvuku od svoje NWOBHM sabraće, a kroz postavu benda su tokom godina prošli mnogi poznati muzičari, od Doogiea Whitea (Alcatrazz, Ritchie Blackmore's Rainbow), preko Johna Slomana (Velšanina koji je svirao sa garyjem Mooreom, UFO i zabo jedan album sa Uriah Heep), pa do članova Iron Maiden kao što su bili Dennis Stratton, Paul Di'Anno i pokojni Clive Burr. Elem, novi album, Katharsis, je, pa... ISUVIŠE blizak mejnstrim AOR zvuku za moj ukus, da ne bude zabune, ali Praying Mantis se drže svog senzibiliteta i ko voli ovakvu muziku, neće biti razočaran. Na neki način je i vrlo simpatično sa koliko očigledne ljubavi ovi ljudi sviraju muziku koja je već osamdesetih godina izlazila iz mode, pa ne mogu da ovaj album ne ocenim pozitivno:

https://youtu.be/Ef9lwl8zyWA

No, Praying Mantis na stranu, ko je očekivao novi album Jethro Tull u 2022. godini? Pa, sestre i braćo, grupa ne samo što postoji od kasnih šezdesetih nego je Ian Anderson pevao da je prestar za rokenrol pre dobrih četiri i po decenije. U svakom slučaju The Zealot Gene je, pa možda i iznenađujuće zdrav album progresivnog, težeg roka u vrlo prepoznatljivom Jethro Tull stilu, sa folk motivima, karakterističnim Andersonovim vokalom (koji nije ostario za sve ove godine) i perfektnim sviranjem flaute od strane frontmena. Ni ostatak ekipe nije rđav i ploča ima prijatno ambiciozne a opet ne preglomazne aranžmane i svirku koja zvuči savršeno klasično bez balasta staromodnosti. Da Anderson piše i snima ovako solidne albume sa 74 godine je, pa, ohrabrujuća pomisao i za sve nas ostale. Rispekt.

https://youtu.be/K9918uP87OY

Steve Vai je snimio novi album svojih shred eksperimenata, Inviolate i mada ja ove njegove solo ploče više poštujem nego što volim da ih slušam, na svakoj se nađe po neki za mene zanimljiv momenat, Pa će sigurno i za vas:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k9XFQedHLZ0Z3prCLWWcHjdALe4Fvp6-w

Finski Amoth zato sviraju klasičan heavy metal sa progresivnim elemenatima koji se snažno oslanja na '80s predloške ali ih razvija u osobenom smeru. Dakle, ako volite Queensryche ili Fates Warning, Amoth su svakako nastavljači ove tradicije ali ne i puki imittori. Meni se kod Amoth dopadaju te tinlizijevsko-mejndnovske gitarske fore i NWOBHM komponenta zvuka, a moram i da pohvalim bend za to da ima žensku članicu a da ona nije pevačica (ali je, naravno, basistkinja). The Hour of the Wolf je treći album benda i sadržii dosta sasvim savremenih elemenata koji pozajmljuju koliko im treba od ekstremnog metala i u pitanju je raznovrsna, maštovita i odlično producirana ploča. Svaka preporuka:

https://youtu.be/NFf0k_cNWAs

Kad sam već u adekvatnom raspoloženju, i švajcarski Crystal Ball imaju novi album, Crysteria i mada je i ovo preblizu mejnstrim zvuku za moj ukus (sve te... klavijature), ne mogu da ne ispoštujem bend koji je samo u ovom veku snimio deset albuma a koji zvuči razumno nadahnuto i kvalitetno na najnovijem. Ako volite cheesy, epski metal sa horskim refrenima i solidnim marševskim tempom, Crystal Ball isporučuju preko pedeset minuta ovoga:

https://youtu.be/fSLly1uZMXA

Dark Meditation iz Sijetla podsećaju da iz ovog grada ne mora da dolazi samo grandž i slična muzika. Debi album nazvan Polluted Temples nudi klasičniji heavy metal izraz, koji istovremeno sa sebe stresa većinu cheesy tropa i ovaploćuje se u muzici koja je žestoka, preteća ali i zavodljiva sa sve tekstovima koji se bave više društvenom kritikom nego klasičnim rokenrol hedonizmom. Kvalitet kompozicija je na visokom nivou a zvuk, iako ne idealan, ipak dobro služi blago gotskoj atmosferi koju bend provlači. Izvrstan debi:

https://darkmeditation.bandcamp.com/album/polluted-temples

Tension su lajpciški melodični thrash metal/ heavy metal kombo sa debi albumom, Decay a koji je izdao Dying Victims Productions. Ne spada ovo baš u sam vrh DVP kataloga, ali je šarmantno, sa nežno-pankerskom komponentom u zvuku, pogotovo u pevanju i dopadljivo dinamičnim masteringom. Bend se možda i još uvek traži u estetskom smislu, ali je svirka strastvena i stopostotno iskrena, sa mnogo soliranja, ukrasa itd. Svakako vredi poslušati:

https://tensionheavymetal.bandcamp.com/album/decay
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tension-decay

Treće ovonedeljno izdanje Dying Victims Productions je prvi EP australijskog sastava Tangent. I ovo je pomalo staromodni metal sa malo melodičnog panka u svojoj srži i ono što Tangent nemaju u pogledu ambicije da stvaraju kompleksnu muziku, nadoknađuje se iskrenošću i ljubavlju. Ne smeta tu ni pomalo napadno igranje na ivici disonance, ne uvek savršen tempo i produkcija koja je jeftinjikava, pošto to sve doprinosi autentičnosti zvuka. Tangent me NISU oborili s nogu ali su simpatični, šarmantni i nekako ljupki:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tangent-tangent

Ali je zato album nedelje novo izdanje praktično nepogrešivih Pure Steel Records. Pričamo o premijum ponudi u vidu debi albuma nizozemskih Redstacks. Revival Of The Fittest je izvanredan album progeresivnog hard roka, sa zvukom koji je lep, dinamičan i slojevit (sve te klavijature, gitarske arabeske u pozadini i multitrekovani vokali) i kompozicijama koje istovremeno zvuče klasično i futuristički. Iako su osnivači benda, kako izdavač naglašava, rođeni krajem osamdesetih, zvuče kao da su tokom sedamdesetih bili ne samo živi već i aktivni unutar zajednice hard roka, psihodelije i progresive. Jedanaest pesama duševnog, toplog, moćnog i stalno izrazito maštovitog hard roka za sladokusce. Nezaobilazno:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/revival-of-the-fittest

Meho Krljic · 02-02-2022, 09:39:49

Eh, bedak...

Jon Zazula, Co-Founder of Metallica's First Label Megaforce, Dead at 69

Meho Krljic · 05-02-2022, 12:10:14

Bila je ovo tužna nedelja jer su u njoj umrli neki dragi ljudi. Jon Zazula prvo a onda i Marko Brecelj koji, dopuštamo, nije bio metalac, ali je obrada jedne od njegovih pesama (u kojoj je i sam učestvovao) bila jedna od najboljih metal pesama sa prostora bivše Jugoslavije devedesetih godina. Nek počivaju u miru. Što se tiče diskografske, jelte, ponude ova nedelja donela je nove albume nekoliko velikih, važnih bendova (Korn! Saxon!) ali i nova, sjajna izdanja na nekim od najboljih etiketa modernog doba (Forbidden Place Records, Ripple Music), te nove radove nekoliko bendova koji su poslednjih godina isplivali kao najbolji u svojim podžanrovima (Venom Prison!). Zaronimo u sve to dok oni, jelte, plivaju.

Blek metal za početak! Novi Violet Cold, naslovljen Səni Uzaq Kainatlarda Axtarıram ima jednu pesmu koja se zove Shoegaze Rave i to u punoj meri priprema slušaoca za melanholični ali optimistični queer blackgaze koji nam stiže iz Azerbejdžana. Tokom prošle godine je ovaj jednočlani projekat pronašao svoj zvuk ali i publiku i novi album je, sa svojih šest pesama blagoslovenog meditiranja vrlo lep nastavak priče:

https://violetcold.bandcamp.com/album/s-ni-uzaq-kainatlarda-axtar-ram-2

Peruanski blek metalci Arcada su spremili novi EP za ovu godinu i Infernis Ardentis Monarcha MMXXII lepo kombinuje njihove filozofske i meditativne ambicije sa sirovim, prljavim, zlim blek metal zvukom. Ovo jeste moderniji blek metal izraz ali uprljan old school zlom pa se tako lakše zguta:

https://arcadablackmetal.bandcamp.com/album/infernis-ardentis-monarcha-mmxxii

Dvočlani belgijski Alasthor radi nepunih dvadeset godina i još nije snimio album, ali je novi EP, Something infernal, baš dobar. Ovih pet pesama nude bučan i energičan, ličan blek metal, presecan sa malo nežnijih meditacija i ovo je dobra, karakterna i osobena kombinacija. Ajde pa za dvadesetogodišnjicu da naprave i taj album:

https://alasthor1.bandcamp.com/album/something-infernal

Italijani LVA imaju već dva albuma, no ovu godinu počinju EP-jem sa tri pesme, In Lvmine Ignis Vestri. Ali to su tri poduže, kompleksne kompozicije avangardnog, okultnog blek metala pa je sve u redu. LVA se dotiču puno metafizičkih koncepata u onome što rade ali bar svojski krljaju DOK to rade. To treba pozdraviti:

https://throatsproductions.bandcamp.com/album/in-lvmine-ignis-vestri

We Were Put On This Earth to Suffer je split EP bendova Dread Maw (Kentaki) i Sapientia Diaboli, isto negde iz Amerike... Dok su Dread Maw neslušljivi podrumski ,,raw black metal", pa ko voli nek sluša, Sapientia Diaboli u svoje dve pesme zvuče vrlo kul, nudeći mračan, disonantan, hermetičan ali slušljiv blek:

https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/we-were-put-on-this-earth-to-suffer
https://dreadmaw.bandcamp.com/album/we-were-put-on-this-earth-to-suffer

Iznenađujuće prijemčiv demo melodičnog, a supersirovog blek metala iz Mineapolisa od strane čoveka koji se zove Travis Minnick. Travis ima nekoliko projekata a Mycorrhizae je ime ovog o kome danas pričamo, a kako je nazvan i demo, sa sve sasvim razumljivom opsesijom pečurkama. Nema ovde mnogo pameti, radi se o klasičnom kućnom blek metalu, ali Travis svira lepe, veoma gorkoslatke melodije na gitari, čuka brzo i disciplinovano i sve producira da bude jeftino a efektno. Plaćate po želji pa proverite Mycorrhizae, valja se:

https://bigbovine.bandcamp.com/album/mycorrhizae

Vitrify su iz Čikaga njihov prvi, istoimeni EP ima tri lepe, melodične a sirove i energične pesme blek metala koji u svojoj osnovi ima dovoljno panka da ne zazvuči nikako pretenciozno. Ovo je organska, pa i primitivna muzika, ali u najboljem smislu te reči, sa pamtljivim melodijama, kvalitetnom svirkom, pa i solidnom produkcijom ali sa nogama čvrsto na zemlji. Prijatno je, hoću da kažem, a plaća se koliko želite:

https://vitrify.bandcamp.com/album/vitrify-ep

Prvenac nemačkih Vorga zove se Striving Toward Oblivion i ovo je jedan odličan primer modernog blek metala koji je i melodičan i atmosferičan a da ne zvuči kao još samo jedan generički blackgaze pokušaj. Vorga zvuče vrlo nadahnuto i maštovito na albumu koji ima izvestan naučnofantastični naklon (jedna od pesama nazvana je po kultnom romanu Alfreda Bestera, Zvezde, moje odredište), kreirajući muziku koja nema problem da zabasa i izvan striktno blek metla međa, a da su to smisleni dodaci inače brzom, žestokom, mada VEOMA melodičnom sržnom programu blek metala. Čak i mastering nije SASVIM nepodnošljivo komprimovan. Veoma dobra ploča:

https://vorgaband.bandcamp.com/album/striving-toward-oblivion-black-metal

Njujorški Sarkany svira kombinaciju funeral doom i black metala i, uz rizik da se ne dopadne ni jednoj od podgrupa u publici snimio je drugi album, Vernal Despair. Šest je to pesama zapravo sasvim solidne andergraund svirke, jeftine ali časne produkcije i ideja koje su jasne. Da li će vam se dopasti zaista zavisi od toga kako zamišljate ovakav koktel:

https://sarkanycult.bandcamp.com/album/vernal-despair

Abhoria iz Los Anđelesa ima prilično ubedljiv istoimeni debi album gruverskog blek metala. Ovo je muzika kojoj gruv nije baš često prvi prioritet, kao što nije ni kvalitetna, pažljivo rađena produkcija pa Abhoria odmah odskače od proseka žanra i nudi program koji može da se dopadne i metalcima generalnog usmerenja. Ima ovde, da bude jasno, odličnih ideja i originalnih rešenja koja pravdaju slušanje i za tako terminalne picajzle kakva sam ja (Mountebank je legitimno moćna pesma!) i da je masterovana samo malo dinamičnije, ovo bi bila ploča za više slušanja za redom. Ovako, ubije to uši na prvo slušanje ali pričamo o albumu kome se vredi vraćati:

https://abhoria.bandcamp.com/album/abhoria

Prelazimo na doom, stoner, hard rok, sludge i psihodeliju! Šveđani The Funeral Orchestra svoju muziku opisuju kao ,,Apocalyptic Minimal Doom and Funeral Death" i znate šta, TREBA biti precizan a ovo je vrlo precizan opis. Bend voli anonimnost pa se svi članovi zovu Priest i imaju brojeve po kojima se razlikuju a grupa, kada svira uživo nastupa pod zlatnim maskama. Dobro, sad, ,,zlatnim", verovatno samo ofarbanim da liče na zlatne. Enivej, novi album, Funeral Death - Apocalyptic Plague Ritual II nudi pedesetak minuta hermetične, spore, ali uzbudljive svirke za publiku koja voli da je zavedu pa iskoriste. The Funeral Orchestra su dobri i u jednom i u drugom a ovo je album koji treba izdržati, ali sa osmehom:

https://thefuneralorchestra.bandcamp.com/album/funeral-death-apocalyptic-plague-ritual-ii

Indonežani Jawless za sebe kažu da su ,,total war stoner unit". Tumačite to kako hoćete a album Warrizer je energičan, lo-fi stoner rock gde muljav zvuk doprinosi autentičnosti gruva što ga Jawless valjaju u nekom podrumu koji se studijom naziva. Šarmantno, prljavo i poletno:

https://jawlesswarstoner.bandcamp.com/album/warrizer

Bristolski Urzah sviraju vrlo disciplinovan sludge metal na drugom EP-ju, nazvanom samo II. Ovde imate četiri pesme rifova, gruva i brutalnih vokala, ali je muzika spakovana u dobru produkciju i ovo nije ona podrumska varijanta sludge metala, već jedan malčice uglađeniji zvuk. I vrlo prijatan:

https://urzahband.bandcamp.com/album/ii

Još moćnog sludge metala stiže nam iz Beča. Grimms Eye su glasni, kvalitetno producirani i sviraju brutalno i precizno. Album Throne ima mesta i za po koju melodičnu deonicu međ svim tim prebijanjem, pa je ovo ploča sa više od jedne dimenzije, ali je dimenzija nasilja i agresije svakako najizraženija. Seksi!

https://grimmseyeband.bandcamp.com/album/throne

Brutalan sludge metal na split singlu finskih bendova Taser i Ward. Nema bogznašta da pričam o ovome: dve pesme, mučno, okrutno, kvalitetno i prijemčivo:

https://wardofdoom.bandcamp.com/album/ward-taser
https://tasersludge.bandcamp.com/album/taser-ward

Još surovog sludgea? Ima, i to iz mesta po imenu Bath u Ujedinjenim kraljevstvu, iz koga dolazi veliki Kieron Gillen. eyesnomouth sviraju glasno i neraspoloženo na EP-ju NIHIL (sva velika slova su potrošili za ime izdanja pa nije ostalo ni jedno za ime benda), i imaju jedan pristojan, primitivan i preteći gruv. Meni sve to vrlo dobro, a plaćate koliko želite:

https://eyesnomouth.bandcamp.com/album/nihil

Da malo odmorimo od svog tog prebijanja, dobro dođu birmingemski Margarita Witch Cult. Britanci su snimili dve pesme drogiranog stoner rocka na taskamu u prostoriji za vežbu i kaseta Witchfinder zvuči kako treba, prljavo ali opojno. Sabatovština do koske:

https://margaritawitchcult.bandcamp.com/album/witchfinder

Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju jako dopadljivi EP satanističkog, old school doom metala ravno iz Italije. Bend se zove Wizard Master, EP se zove Phasmatis i ako vam kažem da se jedna od pesama zove This is Black Sabbath, to bi trebalo da je dovoljno. Moćne, lepljive gitare, sjajni vokali, neodoljiv gruv, prelep mid-fi snimak – a po običaju izdavač daunloud daje po ceni koju sami odredite Navalite:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/wizard-master-phasmatis

Forbidden Place Records dopunjuju ponudu novim (mini)albumom kalifornijskih Sonus. Usurper of the Universe je moćna kolekcija himničnih stoner rok pesama sa monumentalnim rifovima, sjajnim vokalima i psihodeličnim ukrasima koji muziku vuku u psihoakustične dimenzije s onu stranu razuma. Bend uspeva da donese i znojav, tvrdi rok i taj psihodelični odmak i ovo je sjajan album koji, kako je i običaj, izdavač daje za koliko sami izdvojite. Pa izdvojite:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/s-nus-usurper-of-the-universe
https://sonusrocks.bandcamp.com/album/usurper-of-the-universe

Švajcarski Preamp Disaster sviraju prilično generički post-metal, ali to samo znači da ovde dobijate tačno ono što očekujete: melodične, malo melanholične rifove, neprestani gruv, emotivne, dinamične a opet tečne, prirodne aranžmane... Ovako nešto bi naprvio AI hranjen Isisom i Pelicanom kada mu se kaže da ima samo pet minuta da napravi EP od četiri pesme. Taj se EP zove By The Edges i plaćate za ovo prijatno iskustvo onoliko koliko mislite da vredi:

https://preampdisaster.bandcamp.com/album/by-the-edges

Kurokuma iz Šefilda svira, nominalno, stoner rok, ali ovo je vrlo agresivna varijanta ove muzike, na granici sa thrash metalom, pa album Born of Obsidian treba slušati u posebnom raspoloženju. Ali, ako se čovek našteluje kako treba, pričamo o odlično napisanom, snimljenom i odsviranom materijalu kome agresivnost nije jedini adut:

https://kurokumauk.bandcamp.com/album/born-of-obsidian

Portugalcima Dawnrider novi album, The Fourth Dawn izlazi tek u Martu i Aprilu, ali je već ceo na Bandcampu i ovo je vrlo prijatan, poruglaski dakako doom metal za gospodu i dame. Iako izlaze za Alma Mater, Dawnrider ne sviraju i ne zvuče kao Moonspell i njihov doom je više utemeljen u old school okultnom roku i psihodeliji sedamdesetih pa je i ova ploča puna dobrog gruva, klavijatura i cheesy horora. Prija!

https://almamater.bandcamp.com/album/the-fourth-dawn

Ripple Music su sa dosta entuzijazma reklamirali novi, četvrti album bugarskih Obsidian Sea i, sada kad je stvar izašla, mogu samo da kažem da su komšije osvetlale obraz Balkanu. Pathos je vrlo prijatan album blago progresivnog, gruverskog teškog roka, sa malo psihodelije, veoma lepim zvukom (slušajte taj prelepo dinamični mastering!!!) i samo mrvom okultnog u pesmama. Pesme jesu podugačke i ovde ima čak i malo onog nekog alternativnog metal zvuka, ali Obsidian Sea to uglavnom pakuju na vrlo lep način i uspevaju da im muzika bude prijatan spoj starinskog i modernog. Još jedan trijumf za Ripple Music:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/pathos

Indusi Bevar Sea su simpatični na svom trećem albumu, The Timeless Zone. Ovo je u osnovi stoner rok ali sa dosta ,,mejnstrim" zvukom i pesmama koje mešaju radio friendly rifove i dosta osoben stil ekstremnog pevanja pa ovo zapravo nije muzika za svakoga. Ali ako se ionako ne kačite na prvu loptu, preslušajte šta Bevar Sea nude, ima ovde interesantnog štofa:

https://bevarsea.bandcamp.com/album/the-timeless-zone

Prelazimo na brže forme: thrash, hardcore, grindcore i death metal! Jako mi se dopao prvi EP kijevskih Karabiner prošlog leta pa mi je i novi singl, sa dve pesme, We've Come With Peace legao, što se kaže, ko budali šamar. Naslovna pesma je brzi, surovi thrash metal stare škole a iza nje je odlična obrada Masterove We Don't Want. Karabiner su sjajan bend koji zaslužuje svaku pažnju, pa obratite malo:

https://karabiner.bandcamp.com/album/weve-come-with-peace

Thrash metal je na jelovniku i na EP-ju kolumbijskih Black Eagle, a koji se, preteći, zove Apocalypse. Jedina preteća stvar je, doduše, što ove dve pesme traju preko deset minuta, ali Black Eagle sviraju vrlo solidno, imaju šmeka i uspevaju da napune pesme sa dovoljno smisleno aranžiranog materijala da ne zvuče prepumpano. Lepo!

https://youtu.be/Y24oS6tPqNU

Singapurski E-thereal postoje već četvrt veka i mada je In Your Eyes tek njihov drugi album, radi se o vrlo kvalitetnom i karakternom thrash/ death zvuku sa težinom, malo progresivnih elemenata u kompozicijama i visokim sviračkim standardima. Ovo je album sa izraženim temama i narativima pa su kompozicije ne samo kolekcije dobrih rifova već zaista ,,pesme" u pravom smislu te reči. Ne toliko po zvuku, koliko po ozbiljnosti E-thereal me podsećaju na Dark Angel iz najbolje faze a to je, bogami, pogolema pohvala s moje strane. Odličan album:

https://e-thereal.bandcamp.com/album/in-your-eyes

Merilendski Ninth Realm vole da se slikaju sa mačevima i imaju već nekoliko EP-jeva, ali ovu godinu započinju samo skromnim demo snimkom od dve pesme. Ali, Ondreis MMXXII sadrži dve vrlo dobre pesme. Ovo je neki srednjetempaški, mračni, underground thrash zvuk koji se dodiruje sa hardcore/ stenchcore formulama i prosto cveta na prljavštini. Prija to:

https://ninthrealmmd.bandcamp.com/album/ondreis-mmxxii

Uf, JEBEMTI, što su Finci Argent Void dobri na singlu Pandemic. Ovo su dve pesme brutalnog thrash metala sa malo modernijeg zvuka i malo death metal elemenata, onako sve zarazno a opet sa ambicioznim aranžmanima i kvalitetnom produkcijom. Dve vrhunske pesme, sjajne ideje i mnogo energije. Pa mogli bi već jednom da snime album.

https://argentvoid.bandcamp.com/album/pandemic

Snapped iz Indonezije sviraju dopadljiv metalizirani hardcore na svom snimku Demo 2022. Ovo je onako, plesno i dobronamerno, solidno odsvirano i solidno snimljeno:

https://snapped.bandcamp.com/album/demo-2022

I Parižani Unchained Elements prže vrlo masivan, agesivan metalizirani hardkor na EP-ju The Elements Awakening. Ovde ima čak pet brutalnih, glasnih pesama a bend pokazuje dosta maštovitosti i raznolikosti u muzici koja pre svega ceni etitjud. Vrlo dobro:

https://unchainedelements.bandcamp.com/album/the-elements-awakening

Sibirski The Dead State su bliži klasičnom thrashcore zvuku na svom EP-ju Дорога ненависти. Ovih lepo odsviranih i produciranih pet pesama su kao nešto teleportovano iz 1991. godine u naše vreme pa ako volite, spremite se za šutiranje.

https://thedeadstate.bandcamp.com/album/--3

Kvebečani Set In Stone ne razumeju razliku između albuma i EP-ja pa na svom debi izdanju, Pest Control nude sedam pesama bučnog, kvalitetnog, gruverskog ali razjarenog metaliziranog hardcore zvuka. I oni sebe taguju označiteljem ,,'90s" pa je sve jasno, mada su oni bliži onom metaliziranom straight edge zvuku koji su valjali Earth Crisis i njihova braćala. Sasvim to lepo zvuči a i Pest Control se plaća koliko date:

https://setinstone.bandcamp.com/album/pest-control

Nikada u životu nisam čuo za britanski Crocus (dakle, ne švajcarski Krokus) a oni su bili aktivni pre desetak i kusur godina i sada kaseta Discography skuplja sve njihove snimke. I ovo je super, haotični, disonantni, atmosferični hardcore sa puno emocije i energije, baš po meri. Kasetu možete naručiti sa više mesta a daunloud plaćate koliko hoćete. Vredi proveriti:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/discography-3

Deliriant Nerve iz Vašington DC-ja sviraju veoma vitalan grindcore sa visokim nivoom sviračkih kvaliteta i pesmama koje uprkos kratkom trajanju imaju karakter i identitet. Odlična produkcija, visoka brzina virke, dobri rifovi, maštoviti aranžmani... Sve to a još se i daunloud albuma Uncontrollable Ascension plaća koliko sami odredite! Dakle, obavezno:

https://deliriantnerve.bandcamp.com/album/uncontrollable-ascension

Portlandski jednočlani grindcore projekat Screwed najavljuje novi album singlom sa dve pesme, Useless Existence. Ovo je hiperbrutalno ali kompetentno napravljeno sa pesmama koje nisu samo skice i produkcijom koja je, pa, JAKO heavy. A plaćate koliko date:

https://screwedlife.bandcamp.com/album/useless-existence-ep

Ovonedeljni split EP brazilskog Agamenon Project je sa power electronics projektom Chaoticvrse. I mada Brazilac ovde ne nudi svoju ,,A-igru", sa tri zapravo podugačke pesme grindcorea koji je pristojan ali ne i izvrstan, Chaoticvrse je ODLIČAN. Ovo je pravi, moćan power electronics koji zvuči kao da je napravljen od metala i žica a ne ,,na kompjuteru" i uživao sam u ove tri pesme. Ponovo plaćate koliko hoćete:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/05-22-agamenon-project-x-chaoticvrse

Još bolji split singl dva grindcore benda dobijamo u kolaboraciji sastava Sewer Trench i Ressonância Mórfica za Rip Roaring Shit Storm Records iz Ujedinjenog kraljevstva. Sewer Trench su iz Londona i imaju dve duže i emotivnije pesme negde na granicisa blackened grindcoreom. Tih master ali lepa muzika. Ressonância Mórfica su Brazilci, imaju kraće pesme ali jako masivan zvuk i sviraju odlično.

https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/split-7-6

I još jedan odličan grindcore split EP u ovonedeljnoj ponudi dolazi od bendova Sacthu i Syntax. Španci Sacthu su ovde ,,zvezde" sa solidnim pedigreom iza sebe i odličnim, maštovito napisanim pesmama. Syntax su iz USA i njihova muzika ambiciozno naginje mathcore kompleksnosti ali je i dalje držana u formi kratkih, efikasnih pesama. Vrlo lepo:

https://nervealtar.bandcamp.com/album/sacthu-syntax-split-ep

Dead Charm iz Virdžinije dosta visoko podiže letvicu kvaliteta u pogledu jednočlanih death metal postava. EP nazvan HammerSaw ima pet pesama i pričamo o opakim, zlim rifovima i jednostavnim ali funkcionalnim pesmama, odličnoj svirci (slušajte solaže) i produkciji. Dylan Burton koji je ovo napisao, odsvirao i snimio je izuzetno talentovan a ovaj projekat ima ogromnog potencijala. Pritom, HammerSaw plaćate koliko hoćete:

https://deadcharmrva.bandcamp.com/album/hammersaw

Estonski Valdis svira deaththrash koji nije ni preterano maštovit ni skupo produciran, ali zapravo zvuči prirodno i autentično. Album Karjed teistpoolsusest, hoću da kažem, zvuči kao da dolazi iz LJUDI a ne iz muzičkih kolekcija ovih ljudi i, ovo je lep primer kako je bitnije biti autentičan nego biti, tehnički gledno, originalan. Meni veoma prijatno:

https://valdisest.bandcamp.com/album/karjed-teistpoolsusest

Budimpeštanski trio Akrasia se dosta trudi da zvuči ,,tehnički" i progresivno pa je jedna od nesrećnih posledica toga i da je album Act of Will spakovan u bučan, nedinamičan master. No, muzika je solidna, taj neki gruverski malo death malo thrash, negde između Gojire, Meshuggah i, šta ja znam, Soulfly??? Vrlo solidno to zvuči, ako se apstrahuje sam, jelte, završni format zvuka:

https://akrasiaofficial.bandcamp.com/album/act-of-will

Tormentor Tyrant iz prijateljske Finske na istoimenom EP-ju nudi odličan old school death metal zvuk, praveći mošerske, energične pesme sa jasnim uzorima u kasnim osamdesetima i ranim devedesetima. Tormentor Tyrant ne imitiraju nikog partikularnog – mada pominju Deicide, Malevolent Creation itd. – i pišu dinamične aranžmane sa puno promena ritma, a da pesme imaju odličan, neprekinut gruv, što je veoma dragocen talenat. Pet komada, ravno među oči i izvrsno predstavljanje publici. Nadam se uskoro i prvom albumu:

https://youtu.be/4ovo8Kxycy0

Old school je na meniju i na prvom demo snimku (nazvanom samo Demo) projekta Morbid Visionz iz Little Rocka u Arkanzasu. Dve pesme, gruverski, šmekrski death metal, kvalitetna svirka i jeftina a efektna produkcija. Još i plaćate koliko hoćete. Ponekad je za sreću potrebno tako malo:

https://morbidvisionzdm.bandcamp.com/album/demo

I, naravno, Flesh Crusher iz Gotenburga na svom snimku Bastardized 2022 Demo krljaju četiri pesme švedskog death metala. Ovo je jako heavy, snažno i debelo, sa neskrivenim dugovima crustpunku, ali sa poštenim death metal sadržajem na svim nivoima. Četiri lepe pesme, sirov ali dobar zvuk, plaćate koliko hoćete:

https://fleshcrusherswe.bandcamp.com/album/bastardized-2022-demo

Ruski slem! Moja jedina slabo... a ne, čekajte, ima dosta ruskih slem bendova koji su meni podosadni. No, kad su dobri, Rusi umeju da budu baš dobri, pa je novi bend, Symphysiotomy, sa promo snimkom Dissolution Of The Body In Acid – Promo ne preterano originalan, ali zanatski vrlo korektan i prijatan za uho. Dve pesme na ovom izdanju govore o groznim stvarima, ali to rade na seksi i zavodljiv način preko plesnog gruva i brutalnih blastbitova, sa solidnom (za slamming death metal) produkcijom i upečatljivim vokalom. Sasvim prijatno:

https://symphysiotomy.bandcamp.com/album/dissolution-of-the-body-in-acid-promo

Sasvim slični su i ruski slemeri Deprecation, sa takođe promo snimkom od dve pesme. Portrait of Mutilated – Promo nudi uporedivo mračan zvuk i pesme koje kombinuju brutalnost i gruv. Deprecation su, jelte, malo hermetičniji i brutalniji ali to je to. Prošle godine mi se dopadao njihov prvi album, izdat za Inherited Suffering pa mi je drago da i dalje rade kako treba.

https://deprecationslam.bandcamp.com/album/portrait-of-mutilated-promo

I treći slem promo dolazi od benda Teratology iz Austrije. Sa jednim introm i jednom pesmom Promo 2022 ne nudi mnogo materijala, ali ovo je, bez obzira na malo kućnu produkciju u kojoj suludo zategnuti doboš iskače sa svakim udarcem, zapravo sasvim prijatan bolesni slamming death metal za ljude koji vole mrveće, spore rifove, teški gruv i nerazaznatljive vokale:

https://teratology.bandcamp.com/album/promo-2022

Texas Ketamine nisu iz Teksasa nego iz Ajdahoa, ali dobro, prašta se jer Idaho Ketamine naporosto ne bi zvučalo dovoljno ozbiljno a i prvi album, istoimeni Texas Ketamine, je vrlo zabavna kolekcija plesnih, gruverskih slamming death metal/ slamcore pesama. Ovo je od prve pesme zabavno, sa finim rifovima, odličnim plesnim ritmovima i – za ovaj žanr – zapravo razgovetnim vokalima. Texas Ketamine su bend koji očigledno ne smatra da slamming death treba da bude fetišistički orijentisan na neprozirnost i neprijateljstvo pa bend sebe i naziva old school postavom. Što je fer. Ovo su lepo napisane, zanimljive pesme i vrlo lepo produciran album. Veoma mi je prijao:

https://texasketamine.bandcamp.com/album/texas-ketamine

Hamburški Distraction sviraju kombinaciju post-metala i melodičnog death metala što je otprilike najmanje privlačan kombo koji mogu da zamislim, ali! Album Lost In Time | Lost In Madness je zapravo izuzetno zdrav i svoju emotivnu, abrazivnu kombinaciju nabadanja 'n' melanholije servira sa puno iskrenosti i autentične energije. Pa nisam ni ja od kamena:

https://distractionmetal.bandcamp.com/album/lost-in-time-lost-in-madness

Brain Death iz Perta u Australiji su pak, prljav, ružan death metal slepljen sa grindcoreom, snimljen u niskobudžetnim uslovima i sa vrlo negativnim stavom prema svetu. Demo Misantrhopy je idealno naslovljen ali bend i pored sve mizantropije i agresivnosti, ume dovoljno dobro i da svira i da piše pesme da ovo bude šarmantno i lepo za slušanje:

https://braindeath2.bandcamp.com/album/misanthropy

Za porciju baš klasičnog, mošerskog, prilično tehničkog death metala iz Njemačke, ove nedelje ćete se obratiti bendu Pestilent Reign iz Štugarta. Novi EP, Ascension, stiže čak četiri godine nakon debi albuma, ali Pestilent Reign zvuče kvalitetno, usvirano i energično pa se u ove četiri pesme može oblaporno uživati. Nema u ovoj muzici mnogo neke originalne vizije, ali death metal koji krlja iz sve snage, al sa razumevanjem, i ume da napravi gruv pri tome je nešto za šta uvek imam vremena:

https://pestilentreign.bandcamp.com/album/ascension

Losanđeleski Abysmal Dawn imaju novi EP, Nightmare Frontier i ovo ima dve nove pesme kvalitetnog, melodičnog ali energičnog death metala koji uspeva da jedan skoro pa ,,komercijalan" zvuk prirodno upari sa tehničkom i brutalnom stranom death metala. Tu su i dve obrade (In Flames i Candlemass) da pokažu raspon uticaja i interesovanja benda, i ovo je sve na gomili jako dobar program:

https://abysmaldawn.bandcamp.com/album/nightmare-frontier

The Final Sleep iz Troja u Njujorku su zanimljiv bend koji meša death metal i progresivu sa zanimljivim rezultatima. Njihov drugi album, Vessels of Grief ne bih nazvao melodeath izdanjem, mada ovde ima dosta melodije i klin vokala, ali ovo svakako nije ni ,,normalan" death metal. The Final Sleep uspevaju da budu originalni u okvirima koje su sami izabrali, sa čak tri gitare u postavi i muzikom koja je energična ali neužurbana, napisana ambiciozno ali bez pretencioznosti i sa izvedbama koje su pune entuzijazma. Vrlo mi je prijalo ovo:

https://thefinalsleepny.bandcamp.com/album/vessels-of-grief

Novi Venom Prison, Erebos zvuči bliže metalcoreu nego death metalu, što valjda ide uz potpisivanje za veliku firmu kao što je Century Media. E, sad, Venom Prison su Venom Prison, pa i kada ovakav bend skrene ka metalcoreu, ja sam voljan da to ispratim. U tom smislu, Erebos je prilično dobra ploča za metalcoru bliski death metal i rado ću je zavrteti više puta, mada, naravno, više bih voleo da je album malo hermetičniji i ekstremniji. No, ovde svakako ima mnogo dobrih rifova, Larissa Stupar je i dalje sjajna pevačica i bend zvuči inspirisano u svom mešanju žanrova i senzibiliteta. Pa se i to valja pozdraviti:

https://venomprisonalbum.bandcamp.com/album/erebos

Prelazimo na poslednju sekciju sa žanrovski raznolikim albumima i sa klasičnim heavy i power metalom. Za početak, izlazak četrnaestog albuma ikoničkog nu metal sastava Korn meni, naravno, ne znači apsolutno ništa, ali vredi notirati da je Requiem, jelte, izašao. Devet pesama, dosta standardnog Korn sadržaja koji je već pre, jelte, dvadesetak godina meni počeo da zaudara pomalo generički, ali opet, ko voli Korn, sasvim će legitimno naći ovde mnogo lepih momenata za sebe. Kombinacija radio-friendly melodičnog i abrazivnog programa je ovde prisutna za sve pare i mada meni album zvuči kao da je u njega uloženo prilično malo napora i da je ovo više producentska nego muzičarska ploča (pa još taj low effort omot), sasvim je i fer ignorisati moje old-man-yells-at-cloud tlapnje. Bend je i dalje naštimovan nisko, Jonathan Davis i dalje ume da postepeno gradi krešendo, i muzika ima himničan a opet blago sociopatski kvalitet. Eto...

https://kornofficial.bandcamp.com/album/requiem

Ruska diva folk-doom metala, Marja Üldine spremila je drugi album, Safe&Sound i mada ovo nije nužno moja muzika, ne mogu da ne klimnem glavom u odobravanju na ovu kombinaciju ekstremnog metala i narodnjačkog zapevanja. Miks i master su prebudženi za moje uši ali ima ovde te neke veličanstvene, cheesy epike kojoj naprosto ne mogu da kažem ne. Kad čujem kako se blastbitovi, zverski vokali i narodnjačke melodije mešaju bez straha, meni odmah lepo:

https://marjauldine.bandcamp.com/album/safe-sound-lp-2022

Brazilski RF Force na naslovnoj strani svog istoimenog albuma ima gomilu metalaca sa ašovima i drugim građevinskim alatom, valjda pokazujući kako publika gradi svetilište svojim idolma. U muzici benda svakako ima te '80s heavy metal pompe i narcisoidnosti, ali ovo je i lep, nostalgičan, cheesy i pomalo sleazy metal za old school slušaoca. Mislim, druga pesma se zove Old School Metal, da sve bude jasno. Simpatično je ovo iako možda PREVIŠE nostalgično. Ali valja:

https://rfforceblacklion.bandcamp.com/album/rf-force
https://youtu.be/i348SJ2wa-Q

Britanski Knight's Oath svira vrlo simpatičan srednjevekovno-narodnjački heavy metal na svom drugom EP-ju, nazvanom samo II. Nisam oduševljen pomalo uzdržanom vokalnom tehnikom osobe koja peva, ali čovek pogađa sve note i ovo je makar korektno, dok je muzika vrlo lep, melodičan i poletan heavy metal sa jasnim korenima u britanskom zvuku iz sedamdesetih i osamdesetih. Lepo:

https://knightsoath.bandcamp.com/album/ii

Ne znam ništa o indijskom bendu The Unofficial Utopia ali njihov album Realitized Fiction nudi melodičan, sleazy hard rock/ heavy metal koji bi sasvim prirodno legao negde pred kraj osamdesetih i slušao se i od strane čupavih metalaca i njihovih devojaka pa bi tu bilo i paljenja upaljača, grljenja, ljubljenja. Ko voli, ovo je vrlo solidno:

https://youtu.be/jzGmFFe4Mvg

Njemački Powertryp, pak, meni zvuči sjajno na debi albumu, Midnight Marauder. Ovo je heavy metal klasične provinijencije, žestok i energičan a dostatno cheesy, sa kolekcijom deset dobrih pesama koje vole i melodiča refren kad mu je mesto, ali su pre svega ukorenjene u znojavom, glasnom treskanju. Ovo je ekipa prilično iskusnih muzičara koji pod ovi imenom rade već više od decenije pa ne čudi kvalitet ovog prvog albuma. Odlično:

https://powertryp.bandcamp.com/album/midnight-marauder

Takođe Nijemci, Poisoned Speed sebe opisuju kao Low Life High Speed Rock n Roll i zaista, singl Knife Gang b/w Lousy Livin' je prljav, štrokav, niskobudžetan, ali nekako šarmantan i drag. Što se kaže, opljačkaju vas ali vas ostave s osmehom:

https://poisonedspeed.bandcamp.com/album/knife-gang-b-w-lousy-livin

Poljaci 1965 su teškorokerski bend čija je ambicija da im svaki naredni album zvuči različito od prethodnog. Tako je Panther, njihova druga ploča, kažu, ,,saundtrak za naučnofantastični film iz osamdesetih koji nikada nije snimljen". Dobro, jeste, ima ovde dosta sleazy i glam elemenata i mada je zvuk svakako prebudžen za osamdesete, 1965 nude solidne pesme i šmekerski hevi metal. Dvanaest pesama je možda mnogo da slušate pevanje koje je solidno ali je naglasak samo za mrvu izmaknut iz ležišta, no, ovo je ploča koja nudi dosta prijatnih momenata:

https://1965official.bandcamp.com/album/panther

Greyhawk iz Sijetla su mi se prilično dopali s asvojim prvim albumom iz 2020. godine, pa sam sa zanimanjem poslušao novi EP, Call of the Hawk što zapravo izlazi tek za par dana. Navikavanje na vokalni stil Reva Taylora je i dalje preduslov da u ovome uživate, ali bend i dalje nudi kvalitetan klasični heavy/ power kombo sa fentezi tematikom ali sa old school rifovima i atmosferom. Svirka je izuzetno kvalitetna i bend nudi siguran program užitka za svakog ko voli epski hevi metal koji se u toj epici ne gubi nego radi pametno i odmereno prema jasno postavljenom cilju. Demon Star je legitimno sjajna power metal pesma stare škole i ovo preporučujem iz sve snage:

https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/call-of-the-hawk
https://fighter-records.bandcamp.com/album/call-of-the-hawk
https://youtu.be/qiN6h2NyZ_E

Događaj nedelje je naravno, izlazak novog, dvadesettrećeg albuma legendarnih jorkišrskih metalca Saxon. Pogotovo što je Carpe Diem ploča na kojoj ima nekoliko pesma koje zaslužuju da idu na svaki best of ovog sastava. Saxon su ispisnici tako bitnih bendova britanskog novog talasa heavy metala kao što su Iron Maiden ili Motorhead i mada su na prošlom albumu imali posvetu pokojnom Lemiju (a svojevremeno je Pete Gill i prešao iz Saxona u Motorhead), Saxon su uvek bili bliži epskom zvuku u kome prepoznajemo Maidene, samo sa solidnom količinom himničnih, top-40-wannabe pesama. I Carpe Dieam vrlo solidno rekonstruiše ovaj zvuk sa deset finih komada, gde je naslovna pesma, naravno, samopodignuti spomenik i zaricanje na rokenrol do smrti, a što od benda koji postoji već pedeset godina zvuči sasvim iskreno i na mestu. No, recimo, Age of Steam je izvrstan NWOBHM komad zarazne teme i moćnog tempa, dok je Dambusters onako klasičan ,,ratni" komad kakav ste navikli da očekujete od bendova ove generacije. The Pilgrimage je maidenovski ,,epski" metal kakav su Saxon i ranije umeli da sprave (Crusader, recimo), dok je Remember the Fallen još jedan klasičan NWOBHM song kao ispao sa nekog albuma iz 1985. godine. Saxon i pored godina i kilometraže zvuče vrlo zdravo, fokusirano na propisan, pošten metal i da album ima samo malo življi mastering ovo bi se legitimno natjecalo za ploču godine. A, mislim, i ovako će.

https://www.youtube.com/watch?v=pjcgHPsvFVY&list=OLAK5uy_mB6mhginqLNKKErtNbdH6ngj0numn_J5Q

Meho Krljic · 12-02-2022, 12:07:57

E, pa, nismo imali lošu nedelju. Mislim, svaka nedelja u kojoj izađe novi Voivod je dobra nedelja, a nije to čak ni jedini notabilan album na koji vredi ukazati. Biće ovde ponešto za svakoga (Amorphis! Napalm Death! Author & Punisher!) pa da ne oklevamo mnogo:

Blek metal odmah iz mesta! Satanistički italijansko-norveški duo Darvaza snimio je propisan prvi album i Ascending Into Perdition svakako odražava pedigre svojih autora. Ovo su ljudi koji su kombinovano svirali u ogromnom broju bendova (bubnjar Gionata Potenti ipak u nešto više uključujući Blut Aus Nord ili Moloch) a zauvek ostali duboko u andergraundu pa i ova ploča zvuči primereno podzemno, ali sa dosta otmenosti i jasne vizije. Album ima šest podugačkih, mračnih blek metal pesama koje imaju jednostave, organske aranžmane i mnogo energije:

https://darvazablackmetal.bandcamp.com/album/ascending-into-perdition

Belorusi krvvla imaju prvi album, nazvan samo X i ovo je vrlo hermetičan ali atraktivan black metal sadržaj. Muzika je nekomunikativna i neprozirna, ali krvvla nude zapravo dobre, disonantne ali zarazne pesme i ekspresivnu izvedbu sa solidnim nivoom produkcije. Lepa ploča:

https://krvvla.bandcamp.com/album/x

Kalifornijski Withermoon na debi albumu, A Testament To Our Will svira primitivan, sirov blek metal po receptima starih majstora. Iako sebi pripisuju drugi talas kao primarnu inspiraciju, Withermoon zvuče zapravo kao da su ispali negde sa kraja osamdesetih dok se podžanr tek solidifikovao i ovo je muzika za baš old school slušaoca:

https://withermoon.bandcamp.com/album/a-testament-to-our-will

Već sam ovde pisao o radovima talentovanog indonežanskog muzičara po imenu Januaryo Hardy. Njegov najnoviji album je u okviru jednog od njegovih jednočlanih projekata, Pure Wrath i Hymn To The Woeful Hearts je treći album ovog melanholičnog blek metal benda. Ima nečeg posebnog u tome kako Hardy tretira emotivne melodije i teme kroz svirku koja je zapravo organska, dinamična i zvuči živo iako znamo da nije BAŠ svirana uživo. Ovaj album je prepun lepih, setnih melodija ali i zanimljivo produciran i odsviran daleko iznad proseka atmoblek ili blekgejz scene pa apsolutno podržavam slušanje. A još ta staramajka na omotu! Odlično:

https://purewrath.bandcamp.com/album/hymn-to-the-woeful-hearts
https://www.youtube.com/watch?v=tMQIu_KFY1k

Poljski Varnheim na svom drugom albumu, Aura sviraju, pa, recimo, stereotipni post black metal, sa meditativnim, dugačkim pesmama uronjenim u melanholične harmonije, hermetičnošću i distancom. No, stereotipno ne mora da bude i problematično ako je bend dobar u tome što radi a Varnheim su vrlo solidni. Aura ne razbija kalup niti donosi neke posebno nove perspektive u ovoj muzici ali je u pitanju korektan album što isporučuje sve potrebne elemente:

https://varnheim.bandcamp.com/album/aura

Nihilum iz Kanzas sitija ima vrlo pristojan prvi album, Cascading Darkness. Ovo nije naročito originalna blek metal ploča, ali nije baš SVE u originalnosti. Nihilum se očigledno napaja na drugotalasnim izvorima iz skandinavskih ledenih pustoši pa je i njihova (njegova?) muzika relativno jednostavna i epski, ledeno intonirana, sa jednom prijatnom inercijom kretanja unapred kroz melodične teme i nabadačku svirku. Meni se to dopada:

https://nihilum.bandcamp.com/album/cascading-darkness
https://youtu.be/PxKvkXOIBfc

Argentinski VIL zvuči vrlo raspoloženo na svom drugom EP-ju, Vía Dolorosa, nudeći sirov, distorziran ali melodičan i emotivan blek metal. VIL se nalaze na idealnoj srednjoj poziciji između izvorne primitive blek metala i savremenijih, ,,emo" tendencija, pa sa dve odlične pesme i dve fine vinjete nude odličan program. Vreme je za album!

https://vilblackmetal.bandcamp.com/album/v-a-dolorosa-ep

Antipathetic Existence je split album dva australijska blek metal benda i zvučna predstava klanja tupim alatom. Simulacrum su primitivniji a Sons ov Muspell su sofisticiraniji u ovoj kombinaciji ali oba benda plešu na granici posle koje prestaje umetnost a počinje zlostavljanje i uspešno ostaju sa prave strane:

https://simulacrum-bm.bandcamp.com/album/split-with-sons-of-muspell-antipathetic-existence
https://sonsovmuspell.bandcamp.com/album/split-with-simulacrum-antipathetic-existence

GodKing iz Londona za sebe kažu da su ,,ezoteričan" blek metal bend i ne znam kakvu sliku to stvara u vašoj glavi ali debi EP, Hic Incipit Pestis je prilično maštovit, raznovrstan pa i ambiciozan u onome što radi, a da istovremeno ima meni vrlo simpatičan, jeftin a prijatan zvuk, pa sve to na gomili zapravo ispada veoma prijemčivo. Što se kaže, ne znam šta mu dođe ta ezoterija, al dajte još malo:

https://godkinguk.bandcamp.com/album/hic-incipit-pestis

Salix iz Kanade su pak nekakav prirodnjački, simpatičan blek metal sastav čiji EP, Winter Ceremonial zapravo zvuči i malo ceremonijalno, prevashodno u smislu da je melodičan a istovremeno gruverski. Četiri pesme, vokal koji treba izdržati, dosta pristojnih gitarskih tema, meni dopadljivo:

https://salixofficial.bandcamp.com/album/winter-ceremonial

Jednočlani švedski Hilning zvuči izvrsno na debi albumu, Råtijinn. Andreas Baier koji je ovo napisao i odsvirao ima dosta iskustva sa drugim bendovima pa je album ona fina kombinacija melodičnog i agresivnog, možda tipično švedski ledeno-vatrenog blek metala. Pesme imaju himnične teme ali i žestoku, a svedenu svirku i ovo meni jako prija:

https://hilning.bandcamp.com/album/r-tijinn

The Most Rated Death Kills iz Kijeva sviraju zanimljivu kombinaciju žanrova, ali recimo da je blek metal u osnovi. Drugi album, Simulation, ima vrlo naučnofantastični miris i prilično svežu salatu black, death pa i sludge metala i mada ovo nije ploča skupe produkcije, fakat je da joj koncepta i ambicije ne manjka:

https://mostrateddeathkills.bandcamp.com/album/simulation

Nešto su mi mnogo lepo legli Italijani A Pale December sa svojim drugim albumom Death Panacea. Post blek metal koji ova dva čoveka majstorski pišu i sviraju melodičan je i emotivan baš onoliko koliko treba, spakovan u ambiciozne, kompleksne aranžmane i prilično dugačke pesme i naravno da će intenzitet zvuka (i nedinamičnost mastera) malo da zamore uši do kraja balade. Ali, kvalitet muzike je konstantno na visokom nivou i ovo sa zadovoljstvom preporučujem:

https://apaledecember.bandcamp.com/album/death-panacea

Prelazimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju i hard rok. I, sad, generalno izbegavam da pišem o singlovima ovde jer ko ima vremena još i za to, ali kada je u pitanju meksički progresivni bend Rostro Del Sol, prave se izuzeci. I to ne samo jer je singl o kome pričamo, Blue Storm jedna pesma od četrnaest minuta. Rostro Del Sol su generalno izuzetan bend, sa zdravim shvatanjem ,,klasičnog" prog roka, a što podrazumeva puno razigrane svirke i sjajan gruv. Ovo je prva pesma u njihovom opusu u kojoj ima pevanja i, pa, ona označava novu, uzbudljivu fazu u karijeri Rostro Del Sol. Izvrsno je, a plaćate cenu koju sami odredite:

https://rostrodelsol.bandcamp.com/track/blue-storm

Peruanci Pradhana na istoimenom albumu donose pola sata znojave, bučne stoner rok svirke sa puno gitarske pirotehnike i energičnim tempom. Ovo je manje album za smoreno ležanje na podu i cimanje šesnes kila iz nargila, a više za klupski provod, znoj, šutiranje i sve te aktivnosti koje pamtimo iz predpandemijskih vremena. Nije to, da se razumemo, najpametnija ploča ove nedelje ali ima srce i simpatična je:

https://pradhana.bandcamp.com/album/pradhana

Po ko zna koji put moram da ponovim kako je Portland iz nekog razloga grad iz kog dolazi nesrazmerno mnogo dobre rok muzike. Najnoviji primer su Hellgrazer sirovi trio čija kaseta Hellgrazer zvuči kao da ste iskombinovali Poison Idea i Motorhead, dodali malo vinjaka i metamfetamina i dobro promućkali. Dakle, je li ovo pank ili metal? Jeste! I razbija. Osam pesama jake rokačine, odličan zvuk i puno sreće:

https://hellgrazerpdx.bandcamp.com/album/hellgrazer

Za trio Fatgrass kažu da su jedna od najbolje čuvanih tajni argentinskog stoner roka. Novi album, Shadows je bez sumnje dobar, težak, toplo faziran i serviran sa skoro pedeset minuta teške, psihodelične rokačine. Ovo nije seksi, radio-friendly stoner, ali ni bluzerski, old school psihodelični rok već hipnotička supa fuzza i ritualnih napeva i ko TO voli, uživaće:

https://youtu.be/rZQdfLvrAWY

King Weed ima prvi album za ovu godinu, Game of Thorns (maštovito) a na kome se prva pesma zove Riffs and Smoke. Čisto da bude jasno da ni ovaj francuski instrumentalni stoner projekat ne menja svoju orijentaciju. I prijatno je, naravno, bluzerski a metalski i distorzirano, sa uvek lepim gruvom i melodijama koje vam umiruju misli i šalju vas na kraći odmor na neku drugu astralnu ravan. King Weed ne inoviraju ali isporučuju:

https://kingweed.bandcamp.com/album/game-of-thorns

Grizzly Lizards iz Valensije imaju istoimeni EP sa dve pesme vrlo simpatičnog, odlično produciranog hard roka. U pitanju je umiljat, melodičan, rifaški teški zvuk negde tačno između pearljamovskog grandža i mejnstrim rokačine i to kako pevač peva, pretpostavka je na Engleskom, a da se ne razume ni jedna reč je posebno šarmantno. Odličan materijal:

https://grizzlylizards.bandcamp.com/album/grizzly-lizards

Blind Sun su grčki stoner rok bend koji u popriličnoj meri otelovljuje sve ono dobro u grčkom stoner roku. Kvalitet pesama, dobra produkcija, radio-friendly estetika a da muzika opet nije lišena dubine – album Under Them Stones je praktično pokazni primer kako ovo treba raditi. Ako bih tražio zamerke to je da Blind Sun, naprosto zvuče kao presek najboljih grčkih stoner bendova bez nekakvog presudnog sopstvenog identifikujućeg elementa ali kvalitet pesama i svirke su na tako visokom nivou da mi ovo deluje kao čisto sitničarenje:

https://blindsun.bandcamp.com/album/under-them-stones

Dirty Nips su žešće nafazirani bristolski sastav čija je muzika negde između garažne pank rokčine i stoner roka. Mislim, na idealnom je mestu. Kaseta Can O' Dirty Demo Nipples ima solidan zvuk i pesme, mada emituju neobaveznu, zajebantsku energiju zapravo nisu rđave. Bend ume da ode i u klasičan folk-bluz sa sve akustičnim gitarama i usnim harmonikama i mada to ne mora da zvuči sasvim autentično, bez sumnje je šarmantno. Ako kupite fizičko izdanje dobijate i drugu stranu ali i ovo što se čuje u digitalnoj verziji je vredno svake pažnje:

https://dirtynips.bandcamp.com/album/can-o-dirty-demo-nipples

Naravno da su Green King, inače iz Helsinkija, stoner bend. Ali ovo je vrlo lepo metaliziran stoner rok koji se ne stidi prelaženja u čist heavy metal, pa je EP Rock Alley Tapes autentični praznik za uši koje vole rifove, solaže, metalski gruv i pevanje, a da sve to bude dostojanstveno i bez previše poziranja. Green King su i vrlo dobro producirani i na momente zvuče kao da rani Maiden, sa početka osamdesetih svira stoner rok. Ja ne znam mogu li da nađem jaču pohvalu. Poslušajte:

https://greenking.bandcamp.com/album/rock-alley-tapes

Nisam sad neki preteran ljubitelj finskih Amorphis pa da bude jasno, to što mene njihov novi, petnaesti album, Halo ne prži preterano, ne znači da neće i vas. Amorphis imaju ne bez razloga vrlo jaku reputaciju i verno sledbeništvo a Halo je izvrstan egzemplar njihove kombinacije strategija ekstremnijeg metala sa melodičnijim, mejnstrimu bližim rok izrazom. Sa jedanaest pesama i puno različitih ideja, vidi se da bendu jako prija da albume ne snima prečesto (od prošlog je proteklo četiri godine) pa Halo valja gustirati ako ste ljubitelj. A čak i ja koji nisam ovde nalazim dosta vrlo lepih momenata:

https://amorphis.bandcamp.com/album/halo

Nisam ni neki preteran ljubitelj Cult of Luna, ali svakako vredi ukazati na njihov novi album, The Long Road North a koji nudi skoro sedamdeset minuta melodičnog, epskog post metal zvuka kakav su Cult of Luna apsolutno perfekturiali za, evo, skoro četvrt veka svirke. I, mislim, ja uvek kad im izađe novi album kažem ,,ama šta me briga, ne volim ja njih nešto naročito" i uvek poslušam šta su pripremili i pomislim ,,ali čekaj, ovo je dobro" pa tako i sa novim albumom. Šveđani se ne mrdaju predaleko izvan svoje zone komfora ali to je sasvim legitimno mesto na kome oni i dalje sapuno autoriteta prave ubedljivu i vitalnu muziku i, evo, ovaj album je vrlo dobar:

https://youtu.be/p3pVnYSMX0k

Za ljubitelje nešto okultnijeg, jelte, doom metala i roka, njemački Crestfallen Queen su snimili fin EP, Hall Of Maati sa samo dve pesme ali u trajanju od (tačno) dvadeset minuta. Kako su dogurali ove pesme da obe traju tačno deset minuta čućete sami ali ovo je generalno ambiciozan, teatralan i sadržajan doom metal sa lepim korenima u okultnom roku sedamdesetih ali sa očiglednim entuzijazmom da se forma pogura na naredni nivo. Fino:

https://crestfallenqueen.bandcamp.com/album/hall-of-maati

E, pa hvaljen Belzebub i svi nesveti, kalifornijski Bloodshot Buffalo su konačno izdali EP čiji zvuk ne deluje kao da su ovo pravili pećinski ljudi u pećini u kojoj je umrlo bar pet-šest dinosaurusa i puna je katrana... Light ima dve pesme lepog, pshodeličnog, čak malo himničnog stoner roka, ali za razliku od prethodnih izdanja ima i malo čistiji, prijatniji zvuk. Dve lepe pesme, vrlo tripozna atmosfera i apsolutno obnovljena ljubav za ovaj bend:

https://bloodshotbuffalo707.bandcamp.com/album/light-ep

Krandüs su duo iz Zapadne Virdžinije čiji istoimeni debi album ima pesmu naslovljenu sa Comet Made of Skulls. Mislim, kako ne voleti ovaj bend i pre nego što čujete prvi ton? A kad čujete, pa, ljubav će cvetati. Ovo je fazirani, psihodelični, palpom inspirisani stoner rok (još jedna pesma se zove Electric Spiders!) koji pritom čak i nema gitaru već brutalno distorzirane bas gitare i sintisajzeri odrađuju sve što treba. Uz energične ritmove i odlično pevanje, Krandüs su jedno od najprijatnijih iznenađenja ove nedelje i bend koji treba pratiti svom snagom:

https://krandus.bandcamp.com/album/krand-s

Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Na EP-ju sa dve pesme Lazer Visions, Kanađani Iron Strike imaju dve simpatične pesme prilično starinskog thrash usmerenja. Ovo je thrash metal koji se tek odmiče od heavy metal matrice pa je istovremeno i malo cheesy i malo epski intoniran, a da ima i uličnu, pankersku komponentu. I voli marihuanu. No, solidno to zvuči i lepo se posluša:

https://ironstrike.bandcamp.com/album/lazer-visions

I Ritual Servant iz Južne Karoline sviraju taj neki starinskiji thrash metal sa dosta heavy metal elemenata. EP Misericordiae ima dve pesme u kojima će stariji ljudi prepoznati uticaje Metalike i Testamenta, mada Ritual Servant imaju svoj zvuk i zanimljive kompozicije. Lepo to zvuči:

https://ritualservant.bandcamp.com/album/misericordiae

Among These Ashes su previše melodični za mene, ali njihov prvi album, Dominion Enthroned svakako nudi dosta radosti za ljude koji vole himničniji, srednjetempaški thrash metal koji ima gruv i herojske teme. Solidno je to na svaki način, naravno, pa poslušajte:

https://amongtheseashes.bandcamp.com/album/dominion-enthroned

100 Years War su heka vrsta melburnske supergrupe čiji članovi dolaze iz dubokog metal i pank andergraunda. Demo snimak nazvan Demos (snimljen, očigledno, na različitim sesijama), sledstveno, ima tri pesme kombinacije d-beat panka i death metala i ovo je očekivano surovo, brutalno, teško i zabavno. 100 Years War nisu specijalno originalni ali korektno pišu, sviraju i produciraju svoje d-beat-metal vizije pa ove demose, pogotovo po ceni od koliko date, vredi poslušati:

https://100yearswar1.bandcamp.com/album/demos

I Paranoid iz Teksasa su neka kombinacija old school death metala i panka. Demo 2022 tako ima pet pesama jeftine produkcije i primitivne estetike ali Paranoid to provlače sa dosta šarma i, neću lagati, prijatno ih je čuti. A plaćate koliko hoćete ako biste da platite:

https://paranoidtx.bandcamp.com/album/demo-2022

A finski Major Mistake sivraju, da proverim, ,,GRINDING HARDCORE METAL PUNK OF DEATH!" Sa sve uzvičnikom! EP Filth Driver ima dve kratke, bučne, neuredne ali šarmantne pesme pa poslušajte:

https://majormistake.bandcamp.com/album/filth-diver

Francuzi False i Belgijanci Slavemaker su podelili između sebe jedan simpatičan EP žestokog, energičnog hardkorpanka. False su više crust, ovi drugi malo više grind ali i jedni i dugi nude kompetentan, dobro snimljen, nadrkan thrash i to je dovoljno informacija. Plus taj old school omot!

https://falserawhardcore.bandcamp.com/album/split-w-slavemaker
https://slavemaker.bandcamp.com/album/split-w-false

Hourglass iz Tampe sviraju metalizirani straight edge hardcore i mada to jeste, očekivano, srednjetempaški siledžijski zvuk, ove četiri pesme na Demou 2022 zvuče solidno, sa dobrim rifovima i pristojnim aranžmanima. Hourglass imaju i dobar zvuk a pošto sve daju po ceni koju sami odredite, ovo je vrlo vredno poslušavanja:

https://xhourglassx.bandcamp.com/album/demo-2022-3

Panic Room iz Dalasa imaju četiri pesme vrlo metaliziranog hardcore zvuka na kaseti Bound in Chains. Ovo je na momente praktično thrash metal sa malo hardcore pevanja i, mislim, šta tu ima da se ne voli? E, sad, kažem ,,kaseti", zbog omota, ali za sada je ovo samo daunloud ali se bar daje po ceni koju kupac odredi:

https://panic-roomhc.bandcamp.com/album/bound-in-chains

Nemački Bolt na EP-ju regression nudi četiri pesme disciplinovanog crustgrind zvuka. Dobra produkcija, pesme od minut do minut i po ali sa kvalitetnim, fino napisanim aranžmanima, agresivan ali pun zvuk – sve je ovde baš po mojoj meri. Cena? Koliko date! Idealno:

https://bolt-grind.bandcamp.com/album/regression

Sjajni argentinski goregrind projekat Hatefilled je prošle godine izdao jedan od lepših albuma ekstremnog metla, pa je lepo videti dodatno izdanje, Bonus Unused Tracks koje se daje po ceni koju sami odredite a sadrži još šest besnih, razaračkih grindcore himni. Ne propustiti:

https://hatefilled.bandcamp.com/album/bonus-unused-tracks

Filadelfijski Backslider kombinuju lepljiv, težak i prijemčiv sludge metal sa žestokim grindcore/ powerviolence nabadanjem pa je novi, drugi album, nazvan Psychic Rot, kombinacija gruva u kome se još čuju bluz koreni sa razbijačkim blastbitovima. Ovih deset pesama vrlo uspešno variraju pristupe i atmosfere, a prilično dinamičan mastering pomaže da se agresivna svirka meko spusti na naše uši. Ja sam vrlo zadovoljan:

https://backslider.bandcamp.com/album/psychic-rot

Dobro, izašao je i novi Ep Napalm Death, sa BIZARNO dugačkim imenom: Resentment Is Always Seismic - A Final Throw Of Throes. Meni već godinama smeta užasno napucan zvuk koji Shane izgleda obožava (jer su mu slično komprimovani i albumi drugih njegovih projekata poput Lock Up), a i nemam preteranog interesovanja za njihov ekspandirani grindcore zvuk, ali da ne grešim dušu, nove pesme, a koje su preostali materijal sa sešnova na kojima je snimljen prošli album, svakako imaju svoje dobre momente, Barni zvuči odlično, a obrade Bad Brains i Slab! su izvrsne, posebno ova druga gde bend ozbiljno radi na proširivanju svoje zvučne palete a da ipak ne napušta karakteristični senzibilitet. Ne mogu da ne izrispektujem:

https://youtu.be/11jV0hBYhzo

Dies Holocaustum su bristolski death metal bend sa odličnim EP-jem, Souls Cremated. Bend već iza sebe ima jedan album, ali kao prvi moj susret sa njihovom muzikom, Souls Cremated me je namah šarmirao svojim old school pristupom, trešerskom energijom i brzinom i underground prljavštinom. E, sad, nisam baš siguran za ime benda i tekst naslovne pesme, pa... eto, ako ovo deluje kao preblizu nekakvom naci senziblitetu, svakako preskočiti:

https://diesholocaustum.bandcamp.com/album/souls-cremated-ep

Kanadski Cultist zvuči vrlo old school na svom debi albumu Manic Despair. Ovaj death metal trio iz Kalgarija prilično ubedljivo vaskrsava zvuk ranih devedesetih čak i dok klasičnim matricama dodaje malcene detalje originalnih motiva i ideja. Sama produkcija je takođe vrlo old school a pevanje basistkinje Vanesse Grossberndt je posebno upečatljiv element. Lepo:

https://cultistcanada.bandcamp.com/album/manic-despair-3

Njemački Impermanence su tačno na granici melodičnosti koju mogu da podnesem u death metalu. Njihov debi EP, Across Impenetrable Worlds ima pet pesama maštovitog i enrgičnog melodičnog death metala sa dovoljno ,,klasične" death ponude da meni to bude dobro, a onda i sa gomilom gitarskih arabeski za melodeath publiku:

https://impermanencemetal.bandcamp.com/album/across-impenetrable-worlds-ep

Za značajno manje melodičan program tu nam je trio iskusnih muzičara sa juga SAD. Horde Casket imaju već nekoliko albuma a novi EP, Plague Supremacy nudi klasičan, tvrd brutalni death metal sa uobičajenom programom naprednih tehnika svirke ali bez tech death ambicija. Umesto toga, pesme su naprosto interesantno aranžirane tako da se uobičajeni elementi rasporede efektno pa iako Horde Casket ne ostavljaju utisak originalnosti, njihova muzika zvuči vitalno i sveže.

https://hordecasket.bandcamp.com/album/plague-supremacy

Threnody su bend iz Pensilvanije koji je početkom devedesetih godina prošlog veka snimio jedan demo i sad, evo, objavljuje prvi album, Rid of Flesh, da ,,obeleži tridesetogodišnjicu postojanja". Dosta su ga dugo krčkali! Rid of Flesh je simpatična ploča starinskog death metala koji ima dosta thrash elemenata ali je i primereno mračan, natušten, odsviran korektno i mošerski nastrojen. Sve na svom mestu:

https://threnody1991.bandcamp.com/album/rid-of-flesh

Death metal, sa malo kavernoznijom, hermetičnijom notom dobijamo i na prvom albumu francuskih Corrupter. Makar je ploča nazvana korektno: Descent Into Madness i ovih devet pesama daju finu aproksimaciju ovog procesa sa mnogo napetosti, disonance, agresivne, sračunato primitivne svirke ali generalno sofisticiranim konceptom i formatom albuma koji treba slušati kao celinu, radije nego kao kolekciju individualnih pesama. Pa, ko izdrži, možda doživi željenu transcendenciju. Corrupter su se svakako časno potrudili i meni se ovo dopada:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/descent-into-madness

Španci Mainbrain su snimili treći EP, devet godina nakon prethodnog i jawbreaker je fina kombinacija brutalnog death metala i malčice.... ne baš progresivnih ali malčice melodičnijih tema i atmosferičnijih pesama. Lepo to ide jedno uz drugo i ovo je šest prijatnih pesama, praktično minialbum, koji valja potrošiti:

https://mainbrain.bandcamp.com/album/jawbreaker

Za nešto prljavije, primitivnije i sirovije, demo Devouring Human Flesh švedskog sastava Balamuthia donosi tri pesme koje se sa radošću sećaju ranih devedesetih i pevaju o drogama, kanibalizmu, i kanibalizmu izazvanom drogama. Mučno? Ne, ne, zapravo sasvim prijatno ako volite te stvari, makar ovako, sa umetničke distance. Plaća se koliko hoćete. Udri:

https://balamuthia.bandcamp.com/album/devouring-human-flesh-demo

U Unique Leader su se malo trgnuli iz deathcore sanjarija, objavljujući novi, treći album švajcarskih Near Death Condition, nazvan Ascent from the Mundane. Ovo je pomalo progresivni, malo tehnički death metal koji ide srednjim tempom ali se trudi oko pesama i nudi zanimljiv zvuk. Problem sa Near Death Condition nikako nije jedinstven za ovaj bend i svodi se na to da pesme, uglavnom svirane u sličnom tempu, imaju tendenciju da posle određenog vremena zazvuče veoma slično i slušalac stekne utisak da sluša jedan jedini komad sve vreme. No, to i jeste pomalo usud death metala i Švajcarci svakako čine šta mogu da razbiju ovaj osećaj, pa album ima prijatnih iznenađenja i rešenja. Kvalitetno je ovo, svakako, i ima dosta duše. Vredi poslušati:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/ascent-from-the-mundane

Švedski Creeping Flesh imaju vrlo pristojan drugi album u formi ploče ...And Then the Bombs Came. Ovo je old school, gruverski death metal koji peva o ratu bez mnogo imitiranja Bolt Thrower ali sa jasnim korenima u njihovoj estetici. Creeping Flesh zvuče dobro, baziraju svoju muziku pre svega na rifovima i ritualističkom gruvu i mada moram da kažem da nisu posebno maštoviti, ovo ipak bude prijatno.

https://emanzipation.bandcamp.com/album/and-then-the-bombs-came
https://youtu.be/QRoSb4ai5_4

Ulazimo u poslednju sekciju sa metalom egzotičnijih žanrova ali i klasičnim heavy i power metal zvukom. Prijatno su me, recimo, iznenadili Francuzi Anken sa svojim drugim albumom Khondate koji dolazi čitavih četrnaest godina nakon prvog. Iako bi moj prvi impuls bio da nazovem Anken industrial metal bendom, ovo čak i nije tačno. Ovo je metal koji koristi dosta mašinskih ili makar mašini nalik ritmova, i elektronskog zvuka, ali kompozicije su ambiciozne i sa dosta orijentalnih harmonija, dajući svemu progresivističku notu. I podugačke su, ali Anken na albumu imaju dosta ideja koje valja lepo istražiti pa je ovo putovanje koje vredi preduzeti:

https://anken.bandcamp.com/album/khondate

Kalifornijski Author & Punisher je mnogo bliži klasičnom industrial metal zvuku, sa rado korišćenim lupovima i efektima koji sugerišu da je njegova muzika nastajala u drobilici za metal. Otud me je prilično iznenadilo koliko je novi album Krüller zapravo, hm, prijemčiv? Tristan Shone nije zaista ublažio buku na ovom albumu ali je u muzici značajno prisutnija melodija i jedan raspon emocija kakav ranije nije bio karakterističan za njega. Otud je ovaj projekat sada negde na sredini između brutalnog industriala i, pa, skoro pop-intoniranog doom metala (slušajte Maiden Star!!!) i to je uzbudljiv novi put za ovaj projekat:

https://authorandpunisher.bandcamp.com/album/kr-ller

Nemački Bastard Nation postoje od početka veka i iza sebe imaju dva albuma. Ne znam kad će treći, ali ovogodišnji EP, Running Beast ima dve pesme simpatičnog, melodičnog heavy/ power zvuka. Ovo je onako, prijatno cheesy i fino producirano, ne preskupo ali kulturno, sa himničnim refrenima i poštenom svirkom:

https://bastardnation.bandcamp.com/album/running-beast-ep

Ukrajinci День Гнева sviraju solidan heavy/ power metal na svom drugom albumu, Храм из песка. Njihova melodična, himnična muzika, sa pevanjem na Ukrajinskom me je namah podsetila na Kraljevski Apartman, ali День Гнева su bar za klasu inventivniji, sa energičnom, power svirkom i maštovitim aranžmanima. No, ako volite Kraljevski Apartman, bezbedno je reći da će vam se День Гнева prilično dopasti. Imam možda sitne rezerve u pogledu nekih elemenata produkcije, ali Храм из песка je generalno robusna i zabavna ploča:

https://dengnevaodessa.bandcamp.com/album/--3

Kijevski Sunrise uopšte nisu po mom ukusu, njihov power metal je suviše melodičan i emotivan za mene ali se mora ispoštovati njihov kvalitet na živom albumu Orchestraveling. Ovo je bogata ponuda od petnaest pesama poštene i ubedljive svirke sa sve perfektnim vokalnim harmonijama i ja mogu samo da se naklonim:

https://sunrisekiev.bandcamp.com/album/orchestraveling

Finski Human by Nature su zanimljiva kombinacija alternativnog metala, progresivnog roka i nekakvog gruverskog post-zvuka. Album Eläimys je za mene bio pun zanimljivih iznenađenja i dobro primenjenog progresivističkog razmišljanja, odsviran je odlično i produciran vrlo pristojno pa ovo preporučujem uz dosta entuzijazma:

https://hbnearth.bandcamp.com/album/el-imys

Teksašani Night Cobra su mi bili simpatični kada su pre dve godine debitovali EP-jem In Praise of the Shadow. Sada momci imaju prvi album, Dawn of the Serpent i muzika je na prilično istim pozicijama. Dakle, siroviji, prijatni heavy metal pod jasnim uticajima NWOBHM originatora, plus pevanje koje... i dalje nije idealno. Siroviji zvuk dosta radi na tome da ispegla situaciju, ali iako su pesme uglavnom solidne, pevanje zaista može da bude problem. No, ja nekako imam slabost prema ovakvim bendovima, pa podstičem da se Night Cobri ipak da šansa:

https://nightcobra.bandcamp.com/album/dawn-of-the-serpent

Album nedelje je, ne sumnjajte, novi album znamenitih kanadskih prog-trešera Voivod, Synchro Anarchy, tek, reći ćemo, petnaesti za četrdeset godina rada. Ali Voivod, evo, to je sada sasvim jasno, ne snimaju ploče čisto da bi održali nekakvu inerciju aktivnosti, već da bi svetu prikazali šta su još bili u stanju da smisle u prethodnom periodu. Otud je Synchro Anarchy ne samo odlična ploča već jedna od najboljih u višedecenijskoj karijeri benda obeleženoj, mora se reći, mnogim prevratničkim albumima koji su čitav medijum ekstremnijeg metala gurali na naredne nivoe. Već je otvarač, Paranormalium, pesma kakvu drugi bendovi samo žele da mogu da snime. Hoću reći, svake nedelje čujem desetine progresivnih metal bendova koji kombinuju složene metrike i brda alterovanih akorda da kreiraju čudne, ekscentrične muzičke skulpture, ali Voivod na ovoj pesmi čine da to zazvuči lako, prirodno i smisleno, najavljujući ostatak albuma kao nekakvim prologom koji vam razgori glad iako je sam za sebe već savršena pesma. Ostatak ploče, naravno, ide sličnim tokom, sa izvrsnim radom na nivou detalja ali sa konstantnom pažnjom da se velika slika sve vreme drži u centru. Otud je Synchro Anarchy ploča koja oduševljava na svakih nekoliko taktova ali koja je kao celina, pa, monumentalna. ,,Zvučni film" je fraza koja se često zloupotrebljava pa što da je i ja malo ne zloupotrebim? Dakle, ovo je kao nekakav zvučni film u kome igraju Residentsi a režirao ga je neko ko voli i razume metal ali ne želi da se zadržava na njegovim obaveznim formama cheesy epike i prostih mošerskih rifova (dakle Penelope Spheeris!!!). Nije Synchro Anarchy SAVRŠEN album, može se argumentovati da u nekim pesmama Voivod samo sviraju ,,Voivod", odnosno da sklapaju zvuke, harmonije, ritmove i boje onako kako se to sada već od njih očekuje i da bi na autopilotu mogli da naprave još bar trijes-četres istih komada, ali bend čak i ovde svira razigrano, sa mnogo entuzijazma, koji, čak i ako je glumljen – a ne deluje tako – čini mnogo da ploču ispuni dostojanstvenom, tihom radošću koja lako zarazi i slušaoca. Uz izuzetno lepo odmeren zvuk – i pored jako komprimovanog masteringa – Synchro Anarchy je ploča koja je naprosto PRIJATNA iako ni jednog trenutka ne popušta svoj progresivni, odmereno avangardni stisak. Meni je to, moram da kažem, idealna kombinacija.

https://www.youtube.com/watch?v=sIgY8LNK8H4&list=OLAK5uy_nYtYH8R6FTgZ6_SPbY6sQnmxQP-2O1oLE

Meho Krljic · 19-02-2022, 11:46:03

Imali smo dobru nedelju makar utoliko što nije počeo rat u Ukrajini i što smo dobili masu dobrih metal izdanja. Mislim, što kažu, prihvatićemo.

Blek metal!!!!!!! Novozelandski jednočlani Olde Throne izbacio je debi album, An Gorta Mór i kako ovo objavljuje finski Naturmacht Productions u pitanju je očekivano ,,prirodnjački" i melodični blek metal. No, Olde Throne je JAKO sirov i agresivan u zvuku pa meni ta kombinacija simpatičnih melodijskih tema i ekstremne svirke, te demonskih vokala, prilično lepo pasuje. Rokačina inspirisana pomorom koji je zadesio Irsku u devetnaestom veku ovde zvuči iskreno, neposredno i – prirodno. Vrlo lep debi:

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/an-gorta-m-r
https://oldethrone.bandcamp.com/album/an-gorta-m-r

Rusi Mizoteist su izmislili sopstveni, originalni speling za reč koja označava mrzitelja boga, a što je legitimno, pošto već postoji par bendova sa korektnim spelingom ove reči. Drugi EP se zove kao i bend (prvi se zvao drugačije) i ovo je simpatičan, slovenski blek metal koji voli introspekciju i kontemplaciju, ali voli i lepu melodiju. Pet je to pesama fino raznovrsnog programa i odlične svirke, a u krljačkim delovima mi posebno prija brutalan vokal čoveka (?) po imenu Omnis Nebula. Navalite:

https://mizoteist.bandcamp.com/album/mizoteist

Finski Vomit Hammer sebe nazivaju blek metal bendom iako u njihovoj muzici ima barem isto toliko Anti-Cimexa koliko i Bathoryja. U svakom slučaju, demo snimak, nazvan samo Demo ima šest pesama energičnog pankerskog blek metala stare škole, opakih rifčina, energične svirke i užasnih vokala, te vrlo prijatnog podrumskog zvuka. Neki bendovi naprosto zvuče STVARNO a Vomit Hammer drže lekciju iz stvarnosti. Plaćate, razume se, koliko mislite da treba. A trebaće!

https://vomithammer.bandcamp.com/album/demo

Bučan i dosta brutalan black death donose nam njemački Gleichmacher na svom debi albumu, Kränkung Fall Verderben. Ovo je kvalitetno napisano i veoma dobro odsvirano sa, čak, prominentnom bas-gitarom u miksu što me je prijatno iznenadilo (mada nadam se da vaše levo uvo voli bas jer će ga samo ono čuti). Gleichmacher su besni i bučni, ali i sofisticirani i nude zreo, ubedljiv materijal na prvom albumu. Veoma vredi poslušati:

https://gleichmacher.bandcamp.com/album/kr-nkung-fall-verderben

Meksički Razorbreath zvuči zdravo na svom debi EP-ju, Clavos en el ataúd, sa energičnim, napaljivim blackened thrash metalom na jelovniku, dobrim rifovima i odličnim trešerskim vokalima. Ovih šest pesama nude puno poštene, znojave svirke i iznenađujuće prijatan zvuk sa bogatstvom bas-frekvencija, a sama forma muzike koja idealno spaja pankersku neposrednost sa stilemama ekstremnog metala je potpuno shvaćena od strane autora i izvođača i donosi puno sreće. Izvrsna ploča:

https://razorbreath.bandcamp.com/album/clavos-en-el-ata-d-ep

Iako kineski Screaming Savior sebe opisuju kao simfonijski blek metal bend, pravilnije bi, mislim, bilo reći da je ovo nekakav cyber black metal jer su pored uobičajenih gitara i bubnjeva ovde najprominentniji sintisajzeri koji ne imitiraju orkestarske instrumente već muzici daju preliv naučnofantastične, svemirske fantazije. EP破碎正相 / Reveal The Unreal nudi četiri pesme (i njihove verzije bez pevanja) vrlo moderne metal svirke koja blek metalu pripada više po dispoziciji nego po tehnikama sviranja i mada je sve to visoki kič, kič je to plemenite vrste i moram da priznam da mi se dopada. Ne samo da pričamo o kompetentno spravljenim pesmama već o jednoj zanimljivoj stilskoj mešavini:

https://screamingsavior.bandcamp.com/album/reveal-the-unreal

Estonci Tomb Veneration debituju EP-jem Hymn of the Catacomb a koji donosi pet apsurdno mračnih i hermetičnih ali iznenađujuće prijemčivih blek metal pesama. Nema ovde mnogo pamtljivih riifova ili, šta ja znam, refrena, ali Tomb Veneration prave odličnu atmosferu a old school death metal rifovi se sjajno uklapaju uz blek metal krljanje. Lo fi, underground, al valjano:

https://lyndanisecoven.bandcamp.com/album/hymn-of-the-catacomb

Finski Moonlight Sorcery su jako melodični na svom prvom (mini)albumu, Piercing Through the Frozen Eternity, ali njihov bestidno melodični blek metal je istovremeno umotan u vrlo distorziran, agresivan zvuk gitara, pa onda dopunjen sintisajzerima koji svemu daju jednu pop-notu. Kombinacija neuobičajena a još je više neuobičajeno da se meni nešto ovoliko ,,pop" dopadne. No, Moonlight Sorcery sa dosta šarma nose ovaj svoj blek metal za decu i ne mogu da ih ne pohvalim za to:

https://moonlightsorcery.bandcamp.com/album/piercing-through-the-frozen-eternity

Nizozemski Nagel za svoj debi-EP, Hel op aarde kaže da je ,,mržnje puna pesnica u lice modernog blek metala" i, da bude jasno, ovo jeste sirov, brutalan, vrištav komad besa i distorzije. Ali je dobar. Nagel nisu nekakav lo-fi sobni projekat (mada nisu baš ni hi-fi) već pravi bend koji svoje brze, oštre kompozicije umotava u lepe melodije, ali ih izvodi sa furioznom energijom demona sveže ispečenih u paklu i poslatih na Zemlju da prave haos u ime svog mračnog gospodara. Šest pesama, kako dolikuje, puno užitka:

https://nagelgld.bandcamp.com/album/hel-op-aarde

A Meksikanci Helhest sviraju beskrajno simpatični, old school, prilično primitivni black-speed metal, sa jeftinim zvukom i puno autentične zlovolje. Ova muzika bi trebalo da je vrhunac mržnje i besa, ali ja od EP-ja Venganza y fuego dobijam samo dobro raspoloženje i osmeh. Prženje ko iz pakla a po ceni koju sami odredite. I to postoji!

https://helhestmx.bandcamp.com/album/venganza-y-fuego

Kad smo već kod primitivnog black-speed zvuka, Grci Morbid Prayer isporučuju na EP-ju Birth of Evil. Četiri pesme testerisanja, sirovine i užitka za svakog old school ljubitelja ovakve muzike, uključujući obradu Sodoma. Šta vam još treba?

https://askio-productions.bandcamp.com/album/morbid-prayer-birth-of-evil

Ako vam je po volji melodični, emotivni black metal/ blackened grind, njujorčanin misanthropæ isporučuje. Prvi album, untitled, stiže nakon nekoliko EP-ja i singlova i ovo je vrlo kućna produkcija u smislu da je izrazito nedinamična i komprimovana, ali ko god da je ovaj muzičar, on ima smisla i za pisanje pa i za miksovanje pesama. Ovo je, hoću reći, zapravo kvalitetan materijal čija agresivnost ne zaklanja činjenicu da imamo solidan raspon emocija i kvalitetne aranžmane. Plaćate, naravno, koliko hoćete:

https://misanthropae.bandcamp.com/album/untitled

Poljski Black Death Production je, pak, objavio prvi album jednočlanog ukrajinksog projekta Selfgod, nazvan Born of Death a koji je, u skladu sa imenom izdavača, kombinacija black i death metala, mada bi i ovde bilo prostora da se priča o blackened grindu. Сергій Стрельцов, rodom iz Luganska, danas u Pitsburgu, pravi jednostavnu, brzu i energičnu muziku koja neće osvajati oskare za originalnost, ali koja je puna prijatne mladalačke energije i pristojnih gitarskih rifova, te fokusirana na nabadanje među rogove, bez mnogo gubljenja tempa. Meni to, naravno, prija a ovo je i solidno producirano:

https://blackdeathprod.bandcamp.com/album/born-of-death

S obzirom na pičvajz oko Ukrajine poslednjih nedelja (da ne kažem, jelte, godina) (da ne kažem... decenija), bendovima koji neumorno prave muziku i izbacuju nova izdanja stvarno treba stisnuti desnicu. Пуща su simpatičan post-blek metal sastav iz Lavova i EP Éphémère im je prvo duže izdanje, sa pet odličnih pesama (od kojih je jedna obrada islandskog kompozitora po imenu Pétur Ben a iz filma Málmhaus odnosno Metalhead). Пуща su izrazito dobri i prijatno me je iznenadila njihova slobodna interpretacija post-blek matrica koja se ne zadržava samo na aproprijaciji shoegaze ideja. Ovo je raznovrsna, maštovita muzika (sa pevanjem na Francuskom) koja svejedno zadržava jednu prepoznatljivu estetiku i duh tokom čitavog materijala i koja ima karakter i osobenost. Veliki deo karaktera provajduje pevačica Seira sa svojim razjarenim lavežom ali i ostatak benda svira odlično, lako se šetajući između stilova i senzibiliteta i ovo je veoma, veoma dobro izdanje. Nadam se da će Пуща imati priliku da radi i stvara jer je ovakav spoj originalnosti i kvaliteta dragocen:

https://pusca-band.bandcamp.com/album/ph-m-re

Rusi Mjød su simpatični sa svojim paganskim-sleš-vikinškim metalom na četvrtom albumu, Invisible Forest, a koji je i prvi sa naslovom na Engleskom jeziku. Ovo zapravo sedi negde između blek metala i groove metala, a bliže groove metalu, sa dosta napumpanom produkcijom i naglaskom na gruvu. Melodične teme i epski refreni, te dosta korišćenja klavijatura se podrazumevaju i mada Mjød generalno ne sviraju žanr koji bi meni bio prvi izbor, pesme su dobre, svirka energična i ovaj album ima šarma:

https://mjodband.bandcamp.com/album/invisible-forest

Moram da kažem da su me iznenadili momci iz sastava Aterrima iz Ajdahoa, a čiji je EP The Killing Light dosta smeo pokušaj sviranja progresivnog blek metala koji ima onu ,,staru" formu progresive, a što podrazumeva mešanje sa džezom. Ali, jeftina (mada funkcionalna) produkcija na stranu, Aterrima je trio kome ovo polazi za rukom. Dve dugačke, kompleksne ali organske pesme, jedan fini interludij, kvalitetna svirka – vrlo lep debi:

https://aterrima.bandcamp.com/album/the-killing-light

Eternal Return je novi album jednočlanog projekta Gravefrost a koji je drugi projekat iz kuhinje Евгенийa Пильниковa koga znamo prevashodno po (takođe donedavno jednočlanom) Wintaar. Razlika između Wintaar i Gravefrost je što je Gravefrost za nijansu siroviji i melanholičniji i Eternal Return nudi pet pesmama srednjetempaškog, meditativnog i, ako vam ne smeta TOLIKA distorzija, zapravo lepog blek metala iz zauralskih pustoši. Пильников je tokom poslednjih dvadesetak meseci izrastao u vrlo solidnog autora čija muzika sazreva ali ne gubi vezu sa, jelte bazom, pa je i ovo jedno zadovoljavajuće izdanje za ljubitelje lo-fi, ali emotivne svirke:

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/eternal-return

Jedan vrlo dobar split (mini)album stiže nam iz londonskog Odium Records. Deathiah Manifesto spaja Poljake Black Altar i norveški Vulture Lord u jednoj orgiji paklenih gitara i grubih, agresivnih vokala. Black Altar sviraju ,,čistiji" blek metal i njihova strana ima i intro i autro, sve onako teatralno i po meri publike koja voli fentezi. No, kad se svira zaistinski, Black Altar krljaju moćno i, što se kaže, epski. Dve prave pesme koje Poljaci ovde donose su upečatljive, energične i odlično producirane. Onda dolaze Vulture Lord da pospreme celu žurku svojim urnebesnim blackened thrashom koji spaja brzinu, seksi rifove, užasne vokale i na kraju atmosferični outro za zaista izvrstan paket. Ne propustiti:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/black-altar-vulture-lord-deathiah-manifesto

Kad bend ima violončelo u stalnoj postavi odmah treba biti na oprezu. Gorech su iz Sankt Petersburga, njihovo ime znači ,,gorčina" i – imaju violončelo u stalnoj postavi. A-ha! Ali debi album, Antagonist im odlično zvuči. Mislim, sam zvuk je jako bučan, bez dinamike i tako to, ali njihova kombinacija krljačkog, modernog blek metala – punog praktično industrial rifova – sa gudačkim aranžmanima je baš onako ambiciozna kako se nadate i prilično uspešna. Ovo je pompezan, veličanstven blek metal pun otmenosti i da je čovek, nosio bi bele rukavice i njima držao čaše sa krvavo crvenim vinom – taj neki estetski rad. Ali muzika je zdrava i dobro sve to funkcioniše.

https://thegorech.bandcamp.com/album/antagonist

Prelazimo na doom, stoner, heavy psych i hard rock! Heldscalla su iz Sijetla i njihov debi album, Fog Creatures Of Antiquity nudi simpatičan, psihodelični doom metal koji je zapravo po formi i estetici bliži modernim post-metal rešenjima nego '70s klasici. A to zvuči lepo, sa dugačkim, odmereno aranžiranim pesmama u kojima se ide polako, metodično, sa jasnom namerom da se slušalac dovede u stanje izmenjene svesti. Tako da ovih šest pesama, solidno snimljenih i miksovanih, traju poštenu čuku vremena. Lepo:

https://heldscalla.bandcamp.com/album/fog-creatures-of-antiquity

Bečlije Steambreather tresu energičan, a opet melanholičan (kako sami kažu) stoner rock na EP-ju Less and Less. Ima to lep gruv i surovo distorzirane gitare, te dosta simpatičnih melodijskih rešenja koja traže i izvesnu prog rok dimenziju u ovim pesmama. Pritom, muzika ne zvuči upeglano i studijski umireno i psihodelični efekat koji Steambreather traže u svom izrazu dolazi delom i na ime sirovosti u zvuku i izvedbi. Lepo:

https://steambreather.bandcamp.com/album/less-and-less

Green Ripper iz San Antonija, naravno, sviraju stoner rok i to šarmantno, bez forsiranja, pružajući prevashodno muziku za provod, ples i dobro raspoloženje. EP Dark Sessions ima šest fino zvučećih pesama tog opuštemog ali zaraznog gruva, meljućeg basa, jakih gitara, psihodeličnih ali nenametljivih vokala... Teksašani ne pokušavaju da ikako pobegnu od Blek Sabat ali su vrlo dobri i kad su u blizini. Meni ovo jako prija:

https://greenripper.bandcamp.com/album/dark-sessions-ep

Young Pups iz Viskonsina cepaju teški rok sa malo ,,alternativne" dimenzije u zvuku i idejama i to, moram da kažem, prilično impresionira na kaseti (dobro, daunloudu) Demotape. Ovo ima šest pesama opasnih gitara, dobrog gruva i pevača koji se ne plaši da pusti glas iako ne zna da li će mu se uvek vratiti. Vrlo dobra energija i atmosfera a sve plaćate koliko hoćete:

https://youngpups.bandcamp.com/album/demotape

I Karma Vulture voze teški, žestoki rok. Kod njih je na programu je malčice starinskiji, bluzerskiji program a EP Death by Comfort ima tri pesme velikih gitara, dobrih refrena, generalno muzike koju možete da slušate i kad ste sa normalnim ljudima a da ipak ima dovoljno elemenata za svakog poštenog snoba. Bend za slogan ima ,,Loud. As. Fuck." ali daleko da im je glasnoća jedini adut:

https://karmavulture.bandcamp.com/album/death-by-comfort

Bone Eater iz Nju Brunsvika skoro bukvalno zvuče kao da ste neku normalnu doom metal ploču pustili na 16 obrtaja. MMXXII je EP sa dve poduže pesme vrlo sporog tempa i zvuka koji kao da je nastao snimanjem dinosaurusa dok se dave u bari katrana, pa onda usporavanjem tog snimka. Ima tu lepote:

https://boneeaterdeath.bandcamp.com/album/mmxxii

Prvi demo španskih Meltem se zove samo Demo i ovo je pet pesama tripoznog psihodeličnog doom-olikog post metal zvuka. Koji ne zvuči pretenciozno i iskalkulisano neko samo sipa rifove i psihodelične melodije i uspeva da kreira fin, hipnotički gruv na taj način. Plaćate koliko hoćete za ovaj snimak iznenađujuće visokog kvaliteta:

https://meltemband.bandcamp.com/album/demo

Mount Desert su u skladu sa svojim imenom tripozan heavy psych bend iz Oklenda sa pesmama koje odmah izazivaju vizije širokih, pustih prostranstava, beskonačnog plavog neba, koje otvaraju um i čakre itd. Album Fear the Heart snimila su u principu dva čoveka, ali ovo je ozbiljan studijski rad koji uspešno emulira spontanost i prirodnost ritualne svirke, dok zapravo provlači promišljene aranžmane i produkciju. Sporo, ali elegantno, melodično ali svedeno, sa ukusno korišćenim efektima i dobro napisanim psihodeličnim pesmama – vrlo sam zadovoljan ovim albumom.

https://mountdesert.bandcamp.com/album/fear-the-heart

Smoke iz Virdžinije, kako i nagađate, cepaju prilično old school psihodelični stoner doom i ako volite takvu muziku, album Groupthink ima preko pedeset minuta prvoklasnog teškorokerskog tripovanja. Smoke nisu siledžije niti neki prvoloptaši i album, vrlo prijatno, ima dosta dinamičkih varijacija i promišljenog sekvenciranja gde su aranžmani spontani i prirodni ali album kao celina priča jednu osobenu priču. Ako volite fuzz, teške ritmove, južnjački šmek i opuštenu psihodeliju, Smoke isporučuju u ogromnim količinama:

https://thecultofsmoke.bandcamp.com/album/groupthink

Polyphozia su Kinezi i sviraju, kako sami kažu grunge/ post-rock i mada ja ne bih automatski trznuo na takvu '90s fuziju, EP Music Television je šarmantan, sa mladalačkom atmosferom, simpatičnim refrenima i dosta gruverske svirke. Ima to štofa:

https://polyphozia.bandcamp.com/album/music-television

A iz Ohaja dolaze Earthe čiji je drugi album, We Can't See Tomorrow fina kombinacija stoner i sludge metala, bez mnogo ekstremističkih ambicija. Hoću reći, ovo je muzika za normalnog slušaoca, sa upečatljivim temama i refrenima, rifovima koji su tu da vas podignu i inspirišu na kretanje. Earthe nisu ni preteški ni preagresivni ni prehermetični, ali njihova muzika pritom nije nužno ni ,,komercijalno" usmerena, već se pre svega radi o fino napisanom teškom roku koji koristi elemente ekstremnog metala sa razumevanjem ali ih ne fetišizuje. Fino:

https://earthe.bandcamp.com/album/we-cant-see-tomorrow

Kanadski The Stoned Horses su svoj album Stoned Horses (znam i meni je) snimili još 2013. godine ali ga nikad nisu objavili. Bend, pretpostavljam, ni ne radi nešto ozbiljno poslednjih godina – a ima i samo objavljena dva dema sa početka prošle decenije, pa je svakako simpatično čuti ovaj materijal sada, a koji možda označi povratak grupe u aktivniju formu. Stoned Horses je svakako simpatična ploča sirovog, lo-fi psihodeličnog stoner roka sa dvanaest pesama od kojih je pola bez pevanja ali dovoljno poštene svirke i lepe atmosfere za moje potrebe:

https://thestonedhorses.bandcamp.com/album/stoned-horses

Tusoc su argentinski progr-rok bend sa dosta heavy elemenata i moram da priznam da me je EP Un ciprés en llamas prijatno vozao tih pet pesama ili 22 minuta koliko traje. Tusoc umeju da naprave dobar rif, masnu gitarsku solažu, ali i da onda ubace neočekivane metrike i maštovite promene ritma, tempa i boje u muziku. Pritom, ovo nije samo demonstracija matematičarskih kapaciteta benda i pesme imaju vrlo dobar gruv pa je EP milina da se čuje:

https://tusocbanda.bandcamp.com/album/un-cipr-s-en-llamas

(Edit: Sledeće izdanje je nestalo sa Bandcampa u međuvremenu i ne može se više kupiti, ali ostavljam tekst da ukazuje i podseća) Boris su snimili split singl sa Bongzillom i, pa, to je prilično obavezno. Bongzilla ovde donose pesmu sa nazivom Weedsconsin (koje nije bilo na prošlogodišnjem istoimenom albumu), nudeći prlja, standardno lepljiv sludge metal, ali Boris odvaljuju sa fantastičnim stoner/ heavy psych komadom koji PUCA od drame i energije. Problem je što izdavač ne prodaje sam digitalni daunloud već morate kupiti vinil da biste dobilii daunloud a u momentu dok ovo kucam ostalo je još samo po par komada svih verzija vinila. Bojim se da ćete ovo morati da piratujete:

https://totemcatrecords.bandcamp.com/album/bongzilla-boris

Švajcarski projekat Norna je neka vrsta supergrupe članova notabilnih post metal bendova i njihov debi album, Star is Way Way is Eye je iznenađujuće generički, predvidiv sludge/ post metal, sa brutalnim, teškim zvukom. Doduše, kada se jednom čovek navikne na ideju da ovo praktično zvuči kao Amenra tribjut bend, album je prijatan, sa lepim, teškim, ali dovoljno toplim zvukom i pesmama koje nimalo ne iznenađuju ali su makar kao stari duks koji navučete i obuzme vas toplina:

https://norna.bandcamp.com/album/star-is-way-way-is-eye-2
https://norna.bandcamp.com/album/star-is-way-way-is-eye

Buffalo Tombs iz Denvera sam dosta nahvalio tamo negde u poznoj 2020. godini a oni su od tada vredno radili i III je već treće izdanje koje su izbacili u međuvremenu. Ovo je i dalje prijatni, sada instrumentalni stoner rok mada moram priznati da novi album ne preteruje sa idejama i da je na njemu spontanost i džemovanje, reklo bi se u prvom planu. Bend i dalje ima vrlo prirodan, organski zvuk i ploča je izuzetno udobna, samo me, priznaću, nije ANGAŽOVALA kao Merkabah/Hekhalot koji je imao značajno više dubine. Ali dobro, nije rđavo:

https://buffalotombs.bandcamp.com/album/iii

"Post" funeral doom metal je, sudeći po albumu Earth and Her Decay sledeća velika stvar u ekstremnom metalu. Déhà i Marla Van Horn snimili su ovu ploču nežnih ambijenata i sporih, sanjivih pesama kao himnu prirodi i ciklusu života i... pa... dobro je. Déhà snima toliko eksperimentalne muzike da može i da se zaboravi da je u pitanju ,,pravi" i to vrlo kompetentan muzičar i autor a ovaj album impresivno pogađa sve svoje mete:

https://deha.bandcamp.com/album/earth-and-her-decay
https://burningworldrecords.bandcamp.com/album/earth-and-her-decay

Donekle sličnog senzibiliteta je i engleski Arð čiji album Take Up My Bones nudi ,,Monastic Northumbrian doom", i puno simpatičnih, starim folkom inspirisanih tema. Ovo je sporo, veoma otmeno, emotivno i puno ljubavi prema klasičnoj harmoniji pa mada ogorčeni starac poput mene svakako može da progunđa da mu je album malo i preslađen, radi se o odličnoj ploči:

https://ardnorthumbria.bandcamp.com/album/take-up-my-bones

Australijski Rot TV me je opčinio svojim perfektno izmešanim punk rock i heavy psych elementima na albumu Tales Of Torment. Mislim, ovo je kao neko izgubljeno njujorško izdanje sa kraja sedamdesetih, negde između Voidoidsa, Heartbreakersa, Dead Boysa, Sonnyja Vincenta itd. sa moćnim pank pesmama koje se voze na talasu plemenitog fuzza. Pesme su sjajne, zvuk izvrstan a pevačica Harriet Hudson-Clise dominira. Dvanaest pesama razbijanja za svakog ko voli teški rok:

https://rottv.bandcamp.com/album/tales-of-torment

Kada u istoj nedelji izađu nova izdanja dve najbolje etikete na polju stoner roka i teške psihodelije, to je razlog za pravo slavlje. Prvi na redu su Heavy Psych Sounds Records iz Rima i album grupe Sleeepwulf nazvan Sunbeams Curl. I ovo je od prvog tona slavlje, zaista. Nazovite ga proto-doom metalom ili jednostavno okultnim teškim rokom, ali materijal koji Sleepwulf ovde predstavljaju sa puno autoriteta je prepun života, topline, energije, a da je u pitanju istovremeno vrlo cool i atmosferična ploča. Sjajne gitare (i to kad se sviraju solaže nema ritam gitara) su samo deo lepog, toplog miksa, a svirka je savršeno dinamična i vitalna. Pevanje je tu tek šlag na torti a ovo je zaista SJAJNA torta. Ne propustiti ovo remek delo mračnog a zaraznog roka:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/sleepwulf-sunbeams-curl

A druga najbolja etiketa su naši stari prijatelji iz Kalifornije, Ripple Music i njihov ovonedeljni biser je drugi album teksaških fuzz-doom majstora Fostermother. Nazvan The Ocean ovaj album zaista ostavlja utisak da se utapate u okeanu faziranih gitara, sa sporim, šmekerskim gruvom i melodičnim, psihodeličnim vokalima koji vas miluju i odozgo i odozdo. Fostermother ima odličan zvuk i odmeren, vrlo lepo pogođen tempo svirke tako da sve zvuči epski i monumentalno a opet nepretenciozno i bez nameštanja i glume. Ripple Music, dakle, nastavljaju da nižu nisku izuzetnih bendova u svom katalogu i Fostermother je još jedan must have za svakog ko voli teži, psihodelični rok:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-ocean

Idemo sad na thrash, speed, hardcore grindcore i death metal! Guillotine iz Nju Hempšira na istoimenom EP-ju nude četiri pesme napisane Februara 2020. godine a koje su tada snimili na probi, pa je to označilo zvaničan početak benda. Ovaj novi, studijski snimak pesmama daje lepu, kvalitetnu formu, a u pitanju je prljav, old school thrash metal sa korenima duboko u andergraundu. Bend dosta obećava u propratnom tekstu (haos i tako to), ali muzika je dovoljno dobra da im poverujem i radujem se budućim izdanjima. Do tada, Guillotine EP zavređuje više slušanja:

https://guillotinenh.bandcamp.com/album/guillotine-ep

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 19-02-2022, 11:46:39

Francuski Corruption je kućni projekat dvojice braće i mada ovo ne zvuči naročito ambiciozno na papiru, EP Dead is the Soul nudi zapravo kvalitetan, mošerski thrash metal. I ne samo mošerski – mada je naglasak na mošerskom gruvu – ima ovde simpatičnih progresivnih gestova čisto da se začini i da muzika ne zvuči generički. Vrlo prijatno i iznenađujuće lepo producirano:

https://corruption.bandcamp.com/album/dead-is-the-soul

Invasión su pak novi, sveži, vrlo zdravi thrash metal bend iz Argentine. Njihov debi album, Tecnofilia, nudi onu disciplinovanu, kvalitetnu a napaljivu mošersku svirku kakvu uvek priželjkujem od latinoameričkih postava a mada je produkcija daleko od savršene, pričamo o izuzetno profi odsviranom materijalu koji ima i melodiju i humor i generalno treću dimenziju pored svog surovog nabadanja. Samo napred:

https://youtu.be/UIwcHlYMlXA

Francuzi Dead Tree Seeds kažu da su tokom pandemije napisali dosta novog materijala pa se EP Back to the Seeds sastoji od jedne nove i tri stare, ponovo snimljene pesme. Ni meni nije jasno šta su hteli da kažu, ali muzika je lepa. Nova pesma je pošten, old school thrash metal s mozgom ali i sa mišićima, a ni tri stare nisu rđave. Dobro producirano, generalno vrlo prijatno za uho:

https://deadtreeseeds.bandcamp.com/album/back-to-the-seeds-ep

Petrol su iz Australije i njihova debi kaseta sa pet pesama za Dying Victims Productions je takav dašak svežeg zraka da sam se osmehivao sve vreme. Petrol, kako se i kaseta zove, donosi pet pesama starinskog, primitivnog (blackened) speed metala, koji zvuči kao najbolji delovi 1984. godine spojeni u dvadeset minuta prljave, žestoke svirke. Primitivno, ali elegantno, svakako zarazno i snažno, Petrol su se pokazali u najboljem svetlu:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/petrol-petrol

Za publiku koja voli tehničkiji i, pa, prijemčiviji thrash zvuk, Annihilator su upravo izbacili Metal II a koji je, za njih sada uobičajena kombinacija thrasha i groove elemenata. Jeff Waters se očigledno vrlo udobno oseća u kreiranju muzike koja je prosto METAL bez mnogo brige u koju tačno podvrstu spada i ovo je jedan opušten, zabavan album bez pretenzija ka nekakvoj velikoj filozofiji, ali sa puno hrskavih rifova. Tu su i obrade Van Halen i Exciter (da ne pominjemo da je Detonation očigledan, khm, omaž Sabbathovoj Children of the Grave) i ovo je vrlo prijatna ploča sa svih strana:

https://youtu.be/x2wu2LiEbto

Declared Dead iz Belgije ne smanjuju tempo pa smo dobili novi studijski album, Integument of Golden Luster, jedanaesti za šest godina. I mada preprodukcija retko bude signal neke velike inspiracije, ovo je vrlo sveža, energična ploča sirovog, surovog ali ne neelegantnog metala koji je između thrasha, hardcorea, panka, rokenrola... Declared Dead su besni, primitivni i vrlo šarmantni i ako vam je ovo prvo upoznavanje s njihovom muzikom možda budete prijatno iznenađeni:

https://declareddead.bandcamp.com/album/integument-of-golden-luster

Ima više bendova sa imenom Bite, jedan je i iz Vršca, ali ovaj o kome danas pišemo je iz Nemačke i bode beatdown hardcore superteške kategorije. EP Sounds of Agony zapravo nije TOLIKO spor kao što beatdown zna da bude, ima ovde malčice poletnijih momenata ali je muzika siledžijska za sve pare i ekstremno, EKSTREMNO teška. Ali i dobra. Pesme su kratke, efikasne i ako volite grube muške glasove koji pričaju o neprijateljima i ponavljaju reč ,,motherfucker" uz muziku koja je veoma ambiciozno producirana, ovaj EP vredi čuti a i kupiti po ceni koju sami određujete:

https://bitehc.bandcamp.com/album/sounds-of-agony

Blackened screamo? Šta još neće izmisliti!!! No, bend Homily iz Pensilvanije zapravo vrlo lepo i efektno spaja black metal i screamo (post)hardcore i istoimeni EP je glasan, bučan a emotivan komad distorzirane, energične mladalačke svirke:

https://homily.bandcamp.com/album/homily

Body Farm nažalost daju da se čuju samo dve pesme sa albuma Living Hell ali ovo je superzabavan, brz hardcore punk sa krosover ambicijama. Dakle, trešerski rifovi, brz tempo, sjajna pank-pevačica, puno jeftine energije za sve vaše potrebe. Plaćate koliko hoćete pa verujem da i na osnovu ove dve pesme vredi načiniti taj korak.

https://sothisisprogress.bandcamp.com/album/living-hell

Abanglupa (a što bi značilo nešto kao ,,ugnjetavana zemlja") su sa Filipina i njihov debi album, Of Rats And Swine nudi vrlo nsiko naštimovani, besni metalizirani hardcore. Sa ovakvim zvukom Abanglupa mogu da sviraju maltene bilo šta i to će zvučati brutalno, ali bend se potrudio oko albuma, kreirajući seriju perfektno odsviranih vinjeta (najduža pesma je kraća od tri minuta, a većina je oko minut) i jedan mračan, pesimističan ali buntovan narativ. Meni je to odlično:

https://esagoya.bandcamp.com/album/of-rats-and-swine

A sa Tajlanda stižu Speech Odd i njihov Demo 2022 koji je snimljen ,,iz besa prema tiranima u Tajlandu" i mada bend ovo naziva albumom na Bandcampu se dadu čuti samo četiri pesme. Srećom, ovo su odlične, besne i legitimno zabavne pesme powerviolence usmerenja sa dualnim muško-ženskim vokalima, teškom gitarčinom i osećajem za kombinovanje brzog i sporog. Odlični su ovo troje klinaca:

https://speechodd.bandcamp.com/album/speech-odd-demo-2022

Moram da prinam da sam na profil brazilskog benda SISA kliknuo samo zbog imena ali ispostavilo se da mladići tresu vrlo korektan grindcore. Ladeira abaixo je njihova polovina split albuma sa Quebrada Violenta i ovo je šest kratkih, ali dobro napisanih pesama koje ne otvaraju sad neke nove granice u ekstremnoj muzici ali nude dobar mošerski gruv i ispade nasilničke brzine. Solidan zvuk takođe. Quebrada Violenta nisu na Bandcampu pa ne znam kakva je njihova strana ali SISA nije izbrukala Brazil, a i daje svoju stranu za cenu koju sami određujete:

https://sisagrindcore.bandcamp.com/album/2022-split-ladeira-abaixo

Fromhell su kolumbijski žensko-muški grindcore bend koji je negde između Agathocles, Siege i Unholy Grave u svojoj mešavini primitivnih aranžmana, jednostavnih rifova i kratkog trajanja pesama. Kaseta koja se zove isto kao i bend je time meni ekstremno šarmantna jer donosi izvornu primitivnost i spontanost grindcorea, sa vrlo pristojnim (demo) zvukom. Basistkinja Luiza divno peva, a daunloud plaćate koliko hoćete. Ovo je, hoću da kažem, nemoguće ne voleti.

https://fromhellmedellin.bandcamp.com/album/fromhell-st

Opasan poljski goregrind donose Goreossion na albumu koji je, moramo priznati, duhovito nazvan Pathologist in Love. Ovo je, inače, prilično old school ploča sa klasičnim grindcore pesmama i vokalom koji se preko svega preliva kao lava što kulja iz nekog gnojavog vulkana. Puno finih rifova, brz tempo, krljačina bez prestanka – naprosto je lepo vratiti se ponekad u vreme kada goregrind nije programski bio eksperiment u neslušljivosti već pažljivo (well, spontano) odmerena kombinacija ekstremnosti samog zvuka i pesama koje su nastojale da prenesu autentičnu energiju. Ako volite rani Regurgitate (dakle, vreme pre nego što su znameniti Šveđani omirisali unutrašnjost studija), Goreossion su pun pogodak:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/goreossion-pathologist-in-love

Impugned je jednočlani grindcore projekat iz Santa Fea. Nicolas Grind, koji je ovde šef parade, veli da uzima i internacionalne saradnike za ovaj bend tako da... jednočlanost, ali fleksibilnost. Enivej, Las Venas Sangrientas de América Latina Reclaman la Cabeza del Maldito Opresor (SPLIT) je split sa valjda još tri benda ali njih me mrzi da tražim po Badncampu pa evo samo četiri pesme koje je napravio Impugned. A koje su dobar, solidno napisan, pravdoljubivo gnevan grindcore. Ovo jeste prilično jeftino ali nije antiestetski nastrojeno i ima tu finih rifova i lepih pesama. Materijal se završava obradom brazilskih Rot što i ideološki i zvučno utemeljuje Imugned u dobroj tradiciji:

https://impugned.bandcamp.com/album/las-venas-sangrientas-de-am-rica-latina-reclaman-la-cabeza-del-maldito-opresor-split

Evo i te retke prilike u kojoj hvalim neko deathcore izdanje. Poljaci Awakeness mešaju svoj deathcore sa malo melodičnog death metala na svom EP-ju Meadows i mada to nije kombinacija kojoj bih ja radosno pohitao u susret, energija i čista neposrednost prebijanja koje je ovde na programu su me prilično odobrovoljli. Awakeness, naprosto, dobro krljaju, čak i kada su u pitanju samo standardni deathcore rifovi sa denflovanjem jednog tona, a pesme su dinamične i sa finom inercijom gruva i zvukom koji je dovoljno dinamičan za moje potrebe. Mislim, ove gitare su bezobrazno hrskave, kad ih malo bolje poslušate. Sve u svemu, iznenađujuće zarazno:

https://awakenessofficial.bandcamp.com/album/meadows

By Fire We Fall je zanimljiva kombinacija, recimo, melodičnog death metala i post metala i ovaj sastav iz Kolorada ima ubedljiv debi album (dobro, minialbum), Preaching to the Conflagration sa šest pesama koje ne samo da dobro zvuče – lepi rifovi, lepe teme, dobro pevanje – nego su i raznovrsne, maštovite, dinamične. Fin primer modernog death metal razmišljanja koje ne napušta žanr ali se ni ne drži ropski svih njegovih tradicionalnih formi:

https://byfirewefall.bandcamp.com/album/preaching-to-the-conflagration

Chordae Exitium su finski deathrash sastav čije prvo izdanje, EP Ocular Illusions zvuči mesnato, heavy i ukusno. Nema ovde sad nekih do sada nečuvenih ideja za ovaj podžanr, ali bend je napucan, navežban i ima stila. Četiri opasne rifaške pesme i brutalna produkcija, sve što nam treba:

https://chordaeexitium.bandcamp.com/album/ocular-illusions-ep

Sa imenom kao što je Schizophrenia belgijski sastav na svom prvencu Recollections of the Insane MORA da zvuči barem malo kao Sepultura iz njene zlatne faze. I, svakako ima i toga. Ovo je deathrash metal sa puno žestine i maštovitih momenata u pesmama i vidi se koliko su se autori potrudili oko svakog detalja. Nisam fan superkomprimovanog mastera, ali materijal je generalno vrlo zdrav, sa bendom koji za svaku sledeću pesmu sprema po neko iznenađenje i svira energično i žestoko od početka do kraja. A i brzi su i ovde ima malo i Demolition Hammer šmeka, pa ako vam se dopada kombinacija, uskačite:

https://schizophreniaband.bandcamp.com/album/recollections-of-the-insane

Death Etiquette su iz Noksvila u Tenesiju i njihov prvi EP se zove III. A to je zato što su se pre zvali Looking Glass Self. Ako smo sad svi na istoj, što se kaže strani, da kažemo i da je III brutalna, kvalitetna ploča tehničkog death metala koji nije samo puka tehnika već tu ima i, jelte, duše. I atmosfere i karaktera itd. Itd. itd. Death Etiquette su vrlo dobri i mada treba izdržati napumpan, komprimovan master, muzika je maštovita i dobra:

https://deathetiquette.bandcamp.com/album/ill

Self Loathing iz Ohaja na EP-ju Malefic Hallucinations (a koji je zapravo njihova strana splita sa Mudlung) donose dve pesme muljavog, old school death metala koji ima pankersku primitivnost i vrlo izvornu, autentičnu energiju. Ovo je baš onako, mračno i sirovo kako dolikuje, sa rifovima koji su dovoljno maštoviti i aranžmanima koji u svakom trenutku mogu da odu bilo kuda, a da se to nekako ne pretvori u potpuni haos. Odlično:

https://selfloathingdm.bandcamp.com/album/malefic-hallucinations

Nijemci Keelgat su svoj demo nazvali This Is Gøttingen Not Gothenburg, valjda da ne pomislimo da slušamo autentični švedski death metal ako ovo pustimo. Istina je da ovo dosta duguje švedskim death matricama, ali ove tri pesme imaju i dosta jaku pankersku notu a to je sasvim lepa kombinacija. Da se ovo snimi sa samo malo više para, bomba bi bila. A i ovako je dobro. A plaćate koliko hoćete:

https://keelgat.bandcamp.com/album/this-is-g-ttingen-not-gothenburg-demo

Ritual Awakening iz San Dijega su snimili istoimeni debi album kojim jasno demonstriraju svoju ljubav prema The Black Dahlia Murder. Mislim, nije ovo BAŠ kloniranje ali jeste u pitanju sličan melodični death metal, sa ekspresivnim pevanjem, ali i sa interesantnim naklonima ka slamming death strategijama na nekim mestima. No, glavni program je melodičan, prijemčiv death metal zvuk, sa produkcijom koja prenaglašava ekstremno nedinamičan bubanj, ali dobro. Izdržaćete:

https://ritualawakening.bandcamp.com/album/ritual-awakening

Za ljubitelje masivnog, siledžijskog death metala, Lunar Blood iz Nju Džersija izbacio je debi album, Twilight Insurgency i ovo je brutalna interpretacija old school death metal formula, sa korenima u skandinavskom zvuku i apsolutno preteškim gitarčinama proteranim kroz HM-2 pedale. Lunar Blood ovom zvuku dodaju agresivne blastbitove i dosta tog nekog ,,američkog" death metal zvuka, ali se ne smaraju sa komplikovanim harmonskim i aranžmanskim rešenjima i njihove pesme su fokusirane, pankerski jednostavne ali ne primitivne, pa je ovo sjajna ploča za non-stop šutiranje. Meni izvrsno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/twilight-insurgency

Stigli smo do poslednje sekcije gde ćemo čuti žanrovski raznovrsne ploče plus klasičan heavy metal plus saznati šta je album nedelje (kao da TU ima neke dileme...) i... evo... I mislim, whoa, Marja Üldine je svoj drugi album izdala pre svega par nedelja a već je spreman i treći, AtomicA. I, pa... impresivan je. Sama Marja i dalje peva izvanredno a kombinacija folka, dooma i klasičnog metala je i dalje ekstremno cheesy ali nekako neodoljivo slatka. Album izlazi u Martu i nadam se da će EKSTREMNO placeholder rešenje za omot da se do tada zameni nekom Marjinom prigodnom fotografijom ili, već, nekakvim slikarskim poduhvatom koji bi predstavljao neki lepi ruski pejsaž, ali do tada, gaddemit, ovde ima odličnih pesama (Prekrasnyy mir opasno ulazi u uvo), a Marja peva odlično kao i uvek. Poslušati:

https://marjauldine.bandcamp.com/album/atomica-lp-2022

Wh... Whoa... Nisam očekivao da u 2022. godini vidim nova izdanja Saw Throat and yet here we are. Originalni prodavci buke i kenslovanja u vreme kada niko nije znao šta je kenslovanje (dakle, u osamdesetima) su iskopali originalne snimke od kojih je kasnije nastao album Indestroy i sada se to objavljuje kao Indestroy II. Ni grindcore, ni industrial, ni free improv, ni power electronics, ovo je, da se razumemo, između svih tih žanrova i predstavlja divan prozor kroz vreme ali i podsećanje da su John, Rich, Bri i ekipa bili zajebanti ali ozbiljni zajebanti koji su umeli da snime i ovako prijatne, nezajebantske albume, bez mnogo pretenzija ali sa odličnim zvukom. Bend snima i dva nova albuma (!!!!) a jedan od njih, Voids, ima i demo pa i to valja čuti:

https://solstice-englander.bandcamp.com/album/indestroy-ii
https://solstice-englander.bandcamp.com/album/voids-album-demo-2022

Čileanci Iron Heade sviraju nekih pet godina i imaju iza sebe dosta izdanja, uključujući dva albuma. Never Yield je novi EP ovog tradicionalnog heavy metal sastava i, ako vam ne smeta malo siroviji zvuk, jako je šarmantan. Iron Heade zvuče kao NWOBHM bendovi sa početka osamdesetih, sa svom energijom, spontanošću i ljubavlju ka kul temama i harmonijama koja nas je i tada privukla bendovima poput Iron Maiden ili Tygers of Pan Tang. Pet vrlo slatkih pesama na ovom EP-ju i zvuk autentičnosti:

https://ironheade.bandcamp.com/album/never-yield

Nemački Anger nisu sedamnaest godina ušli u studio ali, evo, da proslave trideset godina postojanja snimili su tri pesme i EP XXX je simpatičan, neobavezan komad drunk 'n' roll metala za provod bez mnogo kontemplacije. Plaćate koliko hoćete a nije loše!

https://anger-rock.bandcamp.com/album/xxx

Francuski The Last Ones Standing sebe opisuju kao samo ,,modern metal" bend što je fer, jer nisam ni ja siguran kako biih drugačije opisao njihov istoimeni debi EP. Ovo je pametna, spretno napisana muzika koja ima i gruv, i rifove, i brzinu, i sporinu, i ženu koja odlično peva i nizak štim i sve zvuči sjajno. Hoću reći, bend u rasponu od pola minuta dođe od televizijskog, bluzerskog hard rok gruva to black death nabadanja, pa se vrati nazad i sve to zvuči organski i prirodno, i da li je to sad metalcore, thrash metal, sludge-death ili nešto deveto, teško je reći. Pogotovo kada ste intelektualno siromašni poput mene. No, The Last Ones Standing je sjajna ploča (sa čak sedam pesama) (od kojih se poslednja zove KITA) (mislim, nisam dovoljno sazreo kao osoba da ovo ne istaknem) i uživao sam u svakom sekundu. Jake preporuke:

https://thelastonesstanding.bandcamp.com/album/the-last-ones-standing

Grčki Whisper Killers na debi albumu Hard as a Rock donose vrlo klasično zvučeći '80 heavy metal, napisan i odsviran kao nešto što je nastalo 1984. godine pa palo u crnu rupu i evo ga sada. Odlično oni to rade i ako volite NWOBHM rifove i gitarske harmonije, čvrst, stamen ritam, sithove koje kao da je pisao neraspoložen osmogodišnjak a peva ih čovek koji Engleski jezik poznaje više preko nekih zajedničkih prijatelja, Whisper Killers su nepromašivi. Mislim, odlični su ako vam ne smeta taj cheesy element tekstova i pevanja.

https://youtu.be/Had0WO_c4HQ

Španski Altair daje dosta ubedljiv argument za to da i jednočlani heavy metal bendovi mogu da snime vrlo valjane albume. Carlos Pérez koji je napisao i odsvirao debi-album ovog projekta, Ghosts 'n Sinners impresionira ne samo svojim kvalitetima izvođača i autora već i jednim dobrim shvatanjem klasične heavy metal matrice i njegova muzika je istovremeno i prljava i bezobrazna, ali i melodična i poletna. Korišćenje živog bubnjara daosta doprinosi zrelosti zvuka, ali produkcija je i generalno kvalitetna i ovo je veoma dobra ploča za ljubitelje tradicionalnog metala, sa pesmama koje nisu samo ponavljanje tuđih ideja, ali koje savršeno sede u klasičnim kalupima:

https://altairmetal.bandcamp.com/album/ghosts-n-sinners

Obično ovde ne pišem o stariim albumima koji dobijaju savremena reizdanja, ali u slučaju njujorškog benda Mirrors Image (tako se piše, bez apostrofa), radi se o albumu snimljenom osamdesetih godina a koji nikada nije izašao. Ni sam bend (nastao raspadom takođe njujorških Sinful) nije potrajao preterano dugo, a album Run Through the Night snimljen je iz više sešnova sa različitim postavama i kada se materijal presluša čovek ne može da se ne zapita šta bi bilo da je Mirrors Image ovo uspeo da tada objavi. Pričamo o ekstremno kompetentno napravljenom glam/ sleaze metalu koji ne pati od preterane upeglanosti i donosi poštenu, znojavu svirku uz sav sleaze/ melodični program. Izgubljeni biser? Tako nekako. Pensilvanijski Heaven and Hell Records ovo izdaje u vrlo kvalitetnom masteru i ako volite mid-80s glam metal Mirrors Image su obavezna lektira:

https://heavenandhellrecords.bandcamp.com/album/run-through-the-night

Ty Morn je projekat čoveka po imenu Aron Biale a koji je od jednočlane postave izrastao u skoro pa pravi bend za drugi album, Last Villain Testament. I, ako volite epski power metal, ovo je prilično dobra ponuda. Ty Morn ovde imaju jednu naučnofantastičnu komponentu sa odlično upotrebljenim sintisajzerima, a pesme su napisane pažljivo i mukotrpno aranžirane. Svirački kvaliteti su na zavidnom nivou i bend, iako nema neki originalan identitet ili karakter, korektno zadovoljava potrebe koje bi vam u nekom drugom kontekstu zadovoljili Gamma Ray ili nekakav sličan sastav. Lepo:

https://tymorn.bandcamp.com/album/last-villain-testament

Čileanski Vórtize mi je na keca ukrao srce svojim debi albumom, ¡Tienes que luchar!, nudeći šestoki, a melodični, nostalgični heavy metal sa speed metal stremljenjima, sjajne rifove, mejdnovske harmonije i, kao bonus u nekim momentima pevačicu, koja zvuči kao da bi mogla da ima karijeru pevajući zabavnu muziku, a koja u heavy metal uliva svoje srce i dušu. Većinu materijala peva druga (muška) osoba ali i ovo je simpatično a bend je napisao čak 52 minuta materijala i pesme umeju da budu podugačke, no uglavnom dobre. Dosta jeftin a lep zvuk i puno emocije na ovoj kaseti. Jake preporuke:

https://nubenegraprod.bandcamp.com/album/tienes-que-luchar

Bugari Time Jugglers su negde između klasičnog heavy metala i alternativnijih čitanja teškog roka pa im i drugi album, The Tyrant Within osciluje između raznih koordinata. Pevačica Svetlana Bliznakova je svakako hajlajt ove postave dok problematično nedinamičan zvuk bubnjeva meni neobično smeta. No, pesme su, a ima ih čak trinaest, uvek sa po nečim zanimljivim da se čuje pa vredi pustiti uvo:

https://timejugglers.bandcamp.com/album/the-tyrant-within

Slovenci Zaria definitivno ne sviraju muziku koja meni spada u nekakve prioritete, dakle, simfonijski folk-metal sa ženskim lid vokalom i vrlo komprimovanim zvukom, ali, jebiga, naši su i neću sad da se pravim da sam izvan nekakvog lokalpatriotizma koji obuhvata celu eks-Jugoslaviju pa i šire... Drugi album, Tell the Wind je raskošan u aranžmanima, i kako rekoh, za mene malo naporan u masteringu, ali u globalu nudi pošten metal i mnogo epskih tema:

https://zaria-band.bandcamp.com/album/tell-the-wind

Heavy Meta iz Masačusetsa su prilično zanimljiv bend koji na albumu Mana Regmata spaja matematičarski, progresivni metal sa malo blek metal elemenata i sve to zvuči dostatno ,,andergraund", sa skoro idealnim odnosom tvrde, mošerske svirke i progresivističkih petljanja. Pritom album ima i konceptualnu stranu, a kvalitetna produkcija samo podržava odličnu svirku. Impresioniran sam:

https://heavymeta.bandcamp.com/album/mana-regmata

Nećemo ni da se pravimo da se nije unapred znalo šta je album nedelje. Kraljevi old school death metala, Immolation su se vratili sa svojim jedanaestim albumom, Acts of God i svi ostali mogu samo da se malo pomere da im naprave mesta da zasednu na tron. No, Immolation bez obzira na svoj old school pedigre – a osnovani su još 1986. godine – nisu stereotipan old school bend koji svira prepoznatljive i predvidive fraze i rifove pa ni Acts of God nije album kakav ste već čuli. Svakako, Rossov vokal je prepoznatljiv, rifovi imaju osobene hromatske teme na koje ste navikli, ali ovo je album prepun svežih ideja. Immolation zvuče kao da naprosto sede i iz sebe vade muziku koja dolazi od nekud iz daljine, uzimajući apsolutno sve što im odgovara i pretvarajući ga u death metal. Otud je Acts of God i melodična, i emotivna ploča a da je istovremeno jedan od najtežih i najagresivnijih albuma ove godine. Ali na najelegantniji zamisliv način. Petnaest pesama briljantne, moćne metal svirke i odlične produkcije, demonstracija zrelosti i zaslužene decenijske dominacije na samom vrhu planine žanra, Immolation su nezamenljivi i neuništivi:

https://immolation.bandcamp.com/album/acts-of-god

Meho Krljic · 26-02-2022, 12:21:19

Nažalost, prethodna nedelja je obeležena zvaničnim početkom rata na istoku sa ruskim decenijama očekivanim napadom na Ukrajinu. Da na stranu stavimo sve rasprave o tome ko je počeo prvi i ko je kako morao da se brani od geopolitičkih pretnji, činjenica da ljudi opet gledaju projektile kako im padaju po gradovima, slušaju vojsku kako maršira po ulicama i beže u zbegove mora da nam izazove nekakvu emotivnu reakciju. Lično nikada nisam više jedne od drugih voleo ni Ruse ni Ukrajince i samo mi je žao običnog, jelte, sveta koji zabole kurac za geopolitiku i voleo bi da proživi neku deceniju bez ratovanja i prisilnih migracija... E, sad, tako mu je to kad taj običan svet (kod nas i drugde) posvećuje vreme životu a politiku ostavlja profesionalnim političarima... Ironično, ova nedelja je bila PREPUNA dobrog metala. Ako je to neka uteha ikome...

Blek metal na početku deluje prigodno... Američki blek metal bendovi Serial Arsonist i Lifeless Exhale su nam ponudili split album Kamikaze i ovo je baš onako, juriš iz andergraunda sa puno energije i zlovolje. U oba slučaja imamo posla sa pravim bendovima, dakle ovo nisu kućni projekti usamljenih jahača i u oba slučaja muzika je surova, bez ugađanja savremenim, ,,emotivnijim" stremljenjima u blek metalu. Vrlo lepo dođe da pročisti uši i resetuje percepciju blek metala a plaća se svega dolar:

https://serialarsonist.bandcamp.com/album/kamikaze
https://lifelessexhale.bandcamp.com/album/kamikaze-2

Španski Umbra definitivno jeste jednočlana blek metal akcija (ovo je novi bend sa tim imenom iz te države, nastao od Glorficiation) ali Lord Sargoth aka Angel Escudero obavlja odličan posao. EP Echos from the Grave (uzgred, ovako se ne piše reč ,,echoes") zvuči epski i žestoko, sa tri pesme energične svirke i ubedljive atmosfere. Lord Sargoth ume i da sekvencira izdanje i mada traži solidnih šest Evra za ovaj materijal, u pitanju je vrlo sigurno predstavljanje javnosti:

https://umbra696.bandcamp.com/album/echos-from-the-grave

Poljaci Bagno sviraju nekakav black-death metal na svom EP-ju Perpetual Hunger i ovo je pet sigurno napisanih pesama upečatljivih, dosta melodičnih tema i energične svirke. Produkcija se dosta razlikuje od pesme do pesme, a bogami i stil (naslovna pesma i Stench Supremacy su više death metal od ostatka materijala) pa ovo treba tretirati kao demo (uostalom, naplaćuje se samo koliko sami date), kada vam neće smetati ni blago nezreli elementi nekih pesama. Ima potencijala:

https://bagnobrutal.bandcamp.com/album/perpetual-hunger

Ukrajinski svrm ima novi EP, Червів майбутня здобич i ovo je melanholična i meditativna ploča sa četiri pesme koje će vas možda rastužiti, možda raznežiti ali svakako opravdati svoju cenu od koliko sami odredite. Svrm su jedan od onih bendova čija se muzika više "oseća" nego što se čuje, a u njihovom slučaju to mislim u najpozitivnijem smislu:

https://svrm.bandcamp.com/album/--8

Ljubljanski Condemnatio cristi je objavio, evo, već šesti album za malo jače od deset godina i mada se Volksmetaphysik ne ubija od inovacije, ovo je dobro odsviran, disciplinovan blek metal sa kinematskom komponentom koju bend voli da naglašava. Podugačke pesme, solidna produkcija i album sa dovoljno ideja da dostojanstveno iznese svoje trajanje.

https://condemnatiocristi.bandcamp.com/album/volksmetaphysik

Ekvadorski Derelenismo Occulere i švedski Hellgoat imaju split album i Ekvadorci donose jednu desetominutnu atmosferičnu pesmu koja je više, jelte, prostor u kome se gubite nego procesija tema i rifova. Ali ima tema i melodija a ima i šarma. Hellgoat takođe ima šarma sa svoje četiri pesme supersirovog a melodičnog blek metala stare škole i ko voli taj propisni andergraund poradovaće se ovom izdanju što se, uprkos svojim solidnim kvalitetima, daje po ceni koju kupac odredi:

https://slimecitadel.bandcamp.com/album/derelenismo-occulere-hellgoat-split-release-sc-030

Kineski Holyarrow ima novi EP sa dve pesme, 大員合戰/The Siege of Fort Zeelandia i ako su vam se dopala njihova prethodna izdanja, ovo je isto to samo još epskije, cheesy-je, i jelte, generalno slađe. Holyarrow jedva da sviraju blek metal u ovom momentu, sa muzikom koja je melodična i epska, ali sa ipak dovoljno elemenata te ekstremne dispozicije da meni sve to bude sa prave strane ograde:

https://holyarrow.bandcamp.com/album/the-siege-of-fort-zeelandia

Rusi Длань su svoj treći EP nazvali samo III (i prva dva se zvu samo I i II) i mada nemaju mašte u imenovanju stvari, muzika im je odličan, melodičniji ali intrigantan blek metal koji jednako voli i rif i atmosferu. Trojka je i vrlo solidno producirana sa zvukom koji ne pati od prerterivanja u kompresiji i čoveka odmah uhvati svojom toplinom i prirodnošću. Lepo:

https://dlanofficial.bandcamp.com/album/iii

Njemački Dæmonesq su verovatno premelodični za moj ukus i njihov blek metal zapravo više zvuči kao melodični death metal, ali pevačica Rægina izuzetno kompenzuje svu moju sumnjičavost, dajući slušaocu jedan onostrani blekmetalski lavež koji se savršeno uklapa uz atmosferične gitarske teme. Lep materijal na prvom EP-ju, The Beauty of Letting Go:

https://daemonesq.bandcamp.com/album/the-beauty-of-letting-go

Jednočlani kanadski projekat Autumn's Tomb ima izuzetan omot za svoj prvi EP, The Raven's Lament i srećan sam što ovakva slika nije protraćena na lošu muziku. Ne da je u pitanju nešto što je meni automatski zanimljivo, ali atmosferični blek metal koji Yves Allaire piše i izvodi je kvalitetan i zreo, u skladu sa priličnim iskustvom ovog muzičara koji iza sebe već ima više sličnih projekata poput Graven Dusk ili Nordicwinter. Nije ovo sad neko otkrovenje za mene, ali četiri pesme na EP-ju su prijatne i lepo prolete sa svojim nežnim emocijama i bučnim dispozicijama:

https://autumnstomb.bandcamp.com/album/the-ravens-lament

Lajpciški Welk ima opasan EP nazvan Mahr, sa pet pesama ekstremno bučnog, glasnog blackened hardcore zvuka. Nedinamičan master dosta kvari slušalačku sreću, ali pesme su odlične a energija je takva da sve puca. Valja:

https://welk.bandcamp.com/album/mahr

Grčki veterani Rotting Christ su živi (u studiju, bez publike, za strim) album, The Early Days – Live in the Studio snimili pre dve godine a sada ga prodaju. Ali naravno, sjajno je i superzabavno:

https://rottingchristofficial.bandcamp.com/album/the-early-days-live-in-the-studio

Nisam siguran šta tačno sviraju švedski Kärv na EP-ju Abominations of the Canaanite jer ovde ima i thrasha i melodičnog heavy metala, pa i grindcorea, ali recimo da zbog preovlađujućeg vokalnog stila ovo strpamo u blek metal. Šta god da je ova nesveta mešavina, EP-je simpatičan, sa puno energije i pamtljivih tema. Meni prija:

https://krvmusic.bandcamp.com/album/abominations-of-the-canaanite

Pre četiri godine dosta mi se dopao prvi album ukrajinskog depressive black metal projekta Ezkaton i, s obzirom na okolnosti, sasvim je očekivano i da imamo pred sobom novi album, To Those Who Fell i da ću reći kako je u pitanju još jedan vrlo dobar primerak slovenskog DSBM zvuka, a koji, S OBZIROM NA OKOLNOSTI dolazi u najpravijem trenutku. U principu ja imam dosta nisku toleranciju na monotonost pa me veliki deo DSBM muzike ne angažuje u preteranoj meri ali Ezkaton je već pokazao da ume da od ponavljanja napravi hipnotički ritual i da je njegova ekstremna, vrištava emotivnost infektivna. Ovaj album ima i nešto bolji zvuk pa ga preporučujem iz sve snage:

https://ezkaton1.bandcamp.com/album/to-those-who-fell

Američki, jednočlani Ara Subversor bogami zvuči odlično na debi albumu, Vow of Dominion. Ovo je moderni, atmosferični i melodični blek metal kakvog ima na svakom koraku ali Ara Subversor se izdvaja kvalitetom pesama i produkcije. Ne da je ovo na bilo koji način sad neki pokušaj da se polomi kalup i donese nešto nečuveno na svet, već je u pitanju jednostavno dobro napisan i odsviran materijal koji zna koja je godina.

https://arasubversor.bandcamp.com/album/vow-of-dominion

Flagras iz Šlezvig-Holštajna sviraju moderni, melodični (pa i malčice ,,post") blek metal PREMIJUM kvaliteta. Album Lohe svakako pati od glasnog masteringa, ali ideje, izvedba, muzika i duh su vrhunski. Ovo je sjajan spoj emotivnosti i agresivnosti, abrazivnog zvuka i melodičnih tema i moram da kažem da sam ozbiljno zatečen i impresioniran koliko mi se ovo dopalo.

https://flagras.bandcamp.com/album/lohe

Bogami i Nizozemski Walg su impresivni na drugom albumu, nazvanom samo II. Osnovani 2021. godine ovi su mladići, a ima ih samo dvojica, svoj izraz pronašli u tehničkom, melodičnom blek metalu koji odlikuje jako velika disciplina u aranžiranju i izvedbi tako da album skoro da ima death metal šmek. Ali melodije, melodije su sjajne, onako, operetski gizdave i naglašene i supercheesy, a onda uz njih idu propisni rifovi i pošteno, nadrkano razbijanje pa ne mogu da ne preporučim ovu ploču iz sve snage:

https://walg.bandcamp.com/album/ii

Ah, a tek Šveđani Ultra Silvam! Njihov drugi album, The Sanctity of Death je takođe kombinacija melodičnosti i snažne, agresivne svirke, ali u stilu old school švedskog blek metala, sa naglašenije lo-fi zvukom, a zbog čega album zvuči prirodnije i jako uzbudljivo. Ultra Silvam pre svega pišu odlične pesme a onda ih izvode sa maksimumom energije i emocija upadajući iz testerisanja i mitraljeskih blastbitova u vikinški melodične refrene i odmah se vraćajući natrag u šutku. Izvanredno:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/the-sanctity-of-death

A ako volite simfonijski blek metal, Ceremonial Castings iz države Vašington vam sa svojim jedanaestim albumom, Our Journey Through Forever spremaju, pa, slavlje. Ovo je, da se razumemo, srazmerno lo-fi simfonisanje, sa elektronskim imitacijama orkestarskih instrumenata ali sa aranžmanima koji apsolutno počivaju na prepoznavanju da lo-fi simfonijski metal može da bude itekako zabavan. Sad, dva sata ovakve muzike jeste mnogo, ali Ceremonial Castings pišu i sviraju tako pošteno da ih se mora preporučiti:

https://ceremonialcastings.bandcamp.com/album/our-journey-through-forever

Koliko dobrog blek metala na gomili! I virdžinijski Sopor otkida na EP-ju The Inferno Tapes, nudeći blek metal izmešan sa death metalom pa i sa malo deathcorea i mada sam ja, ovako star i oronuo svakako automatski sumnjičav prema ovakvim kombinacijama, nemojmo se šaliti, Sopor su izvrsni. Ovo je, očigledno prikupljeno sa raznih sesija i zvuk se razlikuje od pesme do pesme (koje su i pojedinačno već dostupne na bandcamp stranici benda) ali bend je uniformno kvalitetan na svakoj, sa muzikom koja je agresivna i prijemčiva u istoj meri i kao da najavljuje ozbiljnu karijeru za ovu postavu:

https://youtu.be/EdjUlinqP2U

I Tyranny Enthroned iz Sent Luisa su odlični. Moram priznati da me njihov tehnički kvalitetni a etsteski zreli black-death zvuk na albumu The Infernal Summoning malo podseća na omiljene 1349 i prosto nisam mogao da poverujem da je ovo bend sa juga SAD a ne iz ledene Skandinavije. U svakom slučaju pričamo o blek metalu ,,odraslijeg" šmeka, te kvalitetne svirke i pažljivo sekvenciranom albumu, koji na sve to ima i odličnu produkciju. Veoma dobro:

https://tyrannyenthroned.bandcamp.com/album/the-infernal-summoning

Izraelski Srefa zvuče sasvim korektno na EP-ju Primal koji je njihovo prvo izdanje i ovo su četiri energične ali i dovoljno melodične pesme za modernog blek metal fana. Ono što bend izdvaja od kolega su vokali pevačice Dorin Hajon koja RAZARA. Njeno pevanje je toliko energično i očajnički STVARNO da 99% svih blek metal pevača u istoriji ne mogu ni da se porede s njom. Molim lepo:

https://srefa.bandcamp.com/album/primal

Prošle nedelje sam izuzetno pohvalio ukrajinski sastav пуща a ove nedelje je isti sastav izbacio kratki EP war is hell sa prilično jasnom porukom i muzikom koja zvuči još emotivnije i uverljivo kanališe dostojanstveni očaj koji mnogi Ukrajinci osećaju zbog svega što se dešava. Sav zarađen novac ide kao pomoć ukrajinskoj armiji i, da bude jasno, ja sam poslednja osoba koja se loži na vojsku bilo koje države ali svakako razumem da neko čija je zemlja trenutno usred invazije snažnijeg suseda koji joj preti već dugo vremena pokušava da na ovaj način doprinese odbrani. Svakako poslušajte:

https://pusca-band.bandcamp.com/album/war-is-hell

Poljaci Camyenna sviraju progresivni blek metal i njihov debi album, Legenda je interesantan spoj proggy ideja, post-blek estetike i često podugačkih pesama. No, Camyenna prave napor da njihovi aranžmani zazvuče organski i ovo nije skarabudžena progresiva gde se kompleksnost traži na silu. Svakako prijatna i originalna ploča:

https://camyenna.bandcamp.com/album/legenda

Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rock i psihodeliju! Francuzi Carbone su nam ponudili demo verziju svog najavljenog prvog albuma, Let Me Explode i Let Me Explode (Demo Version) je udobno smešten između vozačkog stoner roka i pank roka. Deset pesama šmekerskih rifova, dobrog gruva i pevanja na Engleskom sa samo blagim francuskim naglaskom je sasvim lepa ponuda i mada se nadam da će produkcija na albumu biti malo dinamičnija, ovo je vrlo prijatno za slušanje.

https://carbone-lr.bandcamp.com/album/let-me-explode-demo-version

Astral Magic je psihodelični rok bend iz Finske predvođen klavijaturistom po imenu Santtu Laakso i njihov prvi album, Lords of Space je pedeset minuta old school heavy psych gruva po uzoru na Hawkwind i druge prvoborce iz sedamdesetih godina prošlog veka. Meni sve to IZRAZITO prija jer je gruverski, tripozno i neužurbano, sa pesmama koje udobno nose svoje prirodne dužine i zvukom koji je lepo razmazan u prostoru i po dubini. Psihodelija za sladokusce, ne propustiti:

https://darksun.bandcamp.com/album/lords-of-space

Poljaci Hydra sviraju stamen, glasan stoner rok na EP-ju Beyond Life and Death. Četiri su to pesme velikih rifova, čvrstog ritma i melodičnog pevanja, sa tvrdim, jakim zvukom i kvalitetnom produkcijom. Bend ima svoj karakter i identitet iako su neki rifovi omažiranje Sabata i meni se materijal prilično dopao a i dizajn omota je upečatljiv:

https://hydra666.bandcamp.com/album/beyond-life-and-death

Forbidden Place Records i ove nedelje imaju odličan album u ponudi. Charley No Face su iz Portlanda, NARAVNO, i njihov psihodelični, tripozni stoner/ doom rock je briljantan na novom albumu, Eleven Thousand Volts. Pričamo o organskom, neužurbanom rok zvuku koji i gruv i psihodelične efekte postiže spontano, prirodno razvijajući svoje bluz osnove i pronalazeći male kinematske drame u ,,normalnim" rok pesmama. Odlična atmosfera, vrlo dobra – a sirovija, prirodnija – produkcija i puno maštovitih rešenja. Charlie No Face zavređuju vaku pažnju a izdavač i ovo izdanje nudi, kao i uvek, po ceni koju sami odredite:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/charley-no-face-eleven-thousand-volts
https://charleynoface.bandcamp.com/album/eleven-thousand-volts

The Dregs iz DiSija svoju muziku opisuju kao ,,pristupačan sludge" i u praksi, EP Nightshade nudi dve pesme lepog gruva, grandžerskog pevanja i zvuka koji je dinamičan i mada heavy, ne preteruje sa težinama i kompresijama. Pesme su dobre i pamtljive a to je ono što se najviše broji. Poslušajte:

https://thedregsdc.bandcamp.com/album/nightshade

Ruski Doom Architect već imenom jasno sugeriše šta je na meniju pa njihov četvrti album, za osam godina, Silentes Umbrae ne donosi previše iznenađenja. Ali ni ne pada u kvalitetu, ovo je melodičan, melanholičan doom metal za publiku koja voli jaku emociju ali isporučenu kroz moćne, harmonične gitare i death vokale. Doom Architect je sada ponovo jednočlani bend, klavijaturistkinja Марина Кузнецова ne svira na ovom albumu, ali Александр Михайлов i dalje sa njom sarađuje u Sky Crypt koliko umem da kažem, pa se ne radi o nekom lošem razlazu, a muzika na Silentes Umbrae zvuči zdravo:

https://doomarchitect.bandcamp.com/album/silentes-umbrae

Deumus iz Graca su me prijatno iznenadili svojim prvim albumom, Oyer and Terminer. Ovo je jednostavan, radnički i seljački doom metal bez fensi aranžmana i gudačkih instrumenata, ali Deumus zvuče STVARNO i ubedljivo, kao da su drame koje se u pesmama čuju proživljene i iz njih se nešto naučilo. Vokali su nešto na šta se morate aktivno navići, ali ovo je vrlo dobra ploča:

https://deumus.bandcamp.com/album/oyer-and-terminer

I litvanski Sullen Guest ima tri prijatne pesme meodičnog, samo malo melanholičnog death doom zvuka na EP-ju Phase. Ovo je muzika spakovana u dugačke kompozicije a koje nisu preterano komplikovane pa, ako vam se dopadne njihov gruv i harmonski program, verovatno ćete uživati u, što se kaže, celini. Vredi:

https://sullenguest.bandcamp.com/album/phase

Cosmic Scheme su viskonsinski stoner bend sa bliskim vezama sa Flying Fuzz koje smo već hvalili – čak im je i debi album izašao preko Bandcamp stranice Flying Fuzz! I Cosmic Scheme, album, donosi izuzetno prijatan, melodičan i prijateljski stoner, lepih rifova, bluzerskih tema i dinamične svirke. Ovde nema smaranja sa nekakvim meditacijama i nameštene težine i sporosti. Cosmic Scheme naprosto tresu teški rok kako bog zapoveda i to se ceni:

https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/cosmic-scheme-debut-s-t

Italijani Swarm Chain sviraju ,,heavy doom metal" a što znači da im je album Looming Darkness spor i težak, ali zapravo dosta melodičan i sa cheesy atmosferom koja podseća na klasičniji heavy metal nego na, jelte, ekstremni doom. Što je sasvim u redu i na svom mestu. Šest sporijih, podužih pesama, solidan zvuk, lepe gitarske melodije, dakle prijatna ploča:

https://swarmchain.bandcamp.com/album/looming-darkness

Abraham iz Lozane u Švajcarskoj sebe nazivaju posthardcore bendom ali hajde da kažemo da je novi album, Débris de mondes perdus pre svega glasni i emotivni spoj sludge metala i post metala i evo ruka. Ovo je, kad se na stranu stavi glasan mastering, jako lepa ploča sa odličnim odnosom vrištanja i udaranja sa jedne, te emotivnih, melodičnih tema sa druge strane. Ono, bude čoveku tjeskobno ali se onda malo i zaplače pa oseti olakšanje. Takva je to muzika:

https://abrahamband.bandcamp.com/album/d-bris-de-mondes-perdus

Eight Bells je projekat Melynde Jackson nastao nakon prestanka rada Subarachnoid Space i aktivan je već više od decenije sa osobenim pogledom na, uslovno rečeno, doom metal. Sa novom postavom i novim albumom, Legacy of Ruin, ova spora, elegantna i kontemplativna muzika sa naglašenim gitarama i melodičnim, skoro sakralnim napevima zvuči jako dobro i ubedljivo, izbegavajući većinu tradicionalnih metal stilema a opet ostajući sa obe noge unutar metal estetike i energije. Veoma dobro:

https://eightbells.bandcamp.com/album/legacy-of-ruin

Heavy Psych Sounds Records je izdao živi album odličnih Black Rainbows a koji predstavlja prvi njihov nastup nakon početka pandemije. Live At Desertfest Belgium ima osam pesama energičnog, prijatnog stoner roka koji se ne oslanja samo na težinu i rifove već na fino napisane pesme i psihodeličan zvuk. Pored poznatih, jelte, hitova, bend izvodi i dve nove pesme i sve je to jako dobro:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/black-rainbows-live-at-desertfest-belgium

Isti izdavač nam je priredio i BANDS SPLIT - Vol.1 feat. Naam, White Hills, Black Rainbows, The Flying Eyes, dakle album sa četiri benda od kojih svi sem White Hills daju po dve pesme. White Hills daju jednu jer je podugačka ali ovo je sve na gomili pedeset minuta PREMIJUM teškog roka i ozbiljne psihodelije od strane nekih od najboljih bendova u poslu. Jako moćno i, što bi mladi rekli, neizbežno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/4-bands-split-vol-1-feat-naam-white-hills-black-rainbows-the-flying-eyes

Šveđani Firebreather na svom trećem albumu, Dwell in the Fog biju moćnim, teškim zvukom negde na sredini između gruverskog stonera i agresivnijeg dooma. Nije sve, naravno, u zvuku i Firebreather pišu dobre, organske pesme koje umeju – i pored tog zaista teškog zvuka – da obraduju i sa malo dinamike. Izvedbe su prvoklasne, sa perfektno pogođenim gruvom i energijom koja samo sipa. Da je ovo masterovano malo dinamičnije bilo bi skoro pa savršeno, ali i ovako, (pre)glasno i spljeskano kakvo jeste, pričamo odličnoj ploči:

https://firebreatherdoom.bandcamp.com/album/dwell-in-the-fog

Francuzi Deathbell sviraju nominalno psihodelični doom mada album A Nocturnal Crossing ima i elemente post roka. Što nije, da se razumemo, moja preferirana kombinacija, ali ko voli sporo, zaneseno, ali onda malo i lepo i melodično, imaće čemu da se obraduje. Pevačica Lauren Gaynor obezbeđuje veliki deo šarma benda, pa poslušajte:

https://deathbelldoom.bandcamp.com/album/a-nocturnal-crossing-4

Japanski trio Hebi Katana ima drugi album, Impermanence-無常i na njemu pruža prijatan, melodičan stoner rok sa puno pozitivnog gruva i rokerskog šmeka. Iako Hebi Katana imaju dosta abrazivan, distorziran zvuk, njihova svirka i pesme su prijateljski orijentisane i slušaocu pružaju provod bez agresivnosti. Ako biste da i sami isprobate patentirani ,,Tokyo samurai doom" i njegove interpretacije bluz i rok formula, ukazujem da se daunloud plaća po želji:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/impermanence

I kad smo već kod bluza, Blind Scryer iz Kentakija imaju dosta bluza na svom EP-ju Controlled burn. Ovo je, dakle, prijatan, tripozan stoner rok sa tri pesme koje se u jednakoj meri oslanjaju na kvalitetan gitarski rad dvojice gitarista kao i na upečatljive vokale čoveka po imenu Blair Yorke. Yorke peva u vrlo visokom registru što je relativno nekarakteristično za moderni stoner rok ili ikakav rok, pa će vam možda trebati i malo navikavanja, ali Controlled burn bez sumnje nudi dobar materijal:

https://blindscryer.bandcamp.com/album/controlled-burn

Malezijski Ibliss su imali odličan album Demonic, Her pre nešto više od godinu dana a sada su nam dali novi EP, (((Unholy))) i ovo su dve dugačke, tripozne pesme surovog, distorziranog a seksi satanističkog stoner sabijanja. Pesme su snimljene uživo u studiju i u punoj meri komuniciraju spontanost i energiju koje Ibliss nose i ovo je očekivano dobro:

https://ibliss666.bandcamp.com/album/unholy-ep

Saturnist su trojka iz Helsinkija i njihov album Aeon se daje po ceni koju sami odredite. No, bend svira zaista solidan stoner-doom sa kvalitetnim, hipnotičkim a veoma teškim rifovima i mrtvačkim a seksi gruvom. A između pesama koje tresu moćno i nepraštajuće, tu su i interesantni kraći interludiji koji slušaoca malo trgnu i pruže mu novu perspektivu. Zaista solidno:

https://saturnist.bandcamp.com/album/aeon

Shape of Despair su dosta poznat bend publici koja voli Funeral Doom metal pa je i njihov peti album (za 22 godine), Return to the Void bilo sasvim korektno iščekivati sa dosta pozitivne anticipacije. I korektna je to ploča. Bend zvuči sasvim sazrelo, pogađajući idealnu sredinu između svečane, tužne muzike i prenaglašene, preglumljene parodije. Ovih šest pesama traje skoro šezdeset minuta koji se nakucaju otmenim, odmerenim tempom uz lepe melodije, eterične ženske vokale i sasvim dovoljno death-doom elemenata da svi budemo zadovoljni:

https://shapeofdespair.bandcamp.com/album/return-to-the-void

Portugalski Misleading sviraju izvrstan psihodelični stoner rok na svom drugom albumu, Missing. Ovo je instrumentalna muzika i mada se ja često očinski namrštim na instrumentalne stoner bendove, Misleading su ekipa koja ozbiljno shvata ulogu gitare u ,,narativima" svojih pesama pa preko meljućeg, organskog a jednostavnog gruva koji sviraju bas i bubanj, gitare urlaju, pevaju, plešu i paraju nebo. Sedam pesama opasne, hipnotičke cepačine. Izvrsno:

https://heavymisleading.bandcamp.com/album/missing

Još jedna portugalska grupa su Gizzah i njihov EP od dve pesme, The Sinking Tape Sessions nudi podrumski, drogirani, sirovi stoner rok za cimače čibuka i ljubavnike fuzza. Dobro je to napravljeno i pesme imaju i moćan zvuk i dobre rifove a pošto su kratke und efikasne, cena od jednog evra je sasvim na mestu:

https://gizzah666.bandcamp.com/album/the-sinking-tape-sessions

I Travo su iz Portugalije i njihova je muzika opet psihodelični rok, ali u slučaju albuma Sinking Creation pričamo o znatno umiljatijoj varijanti psihodelije. Ovo jeste tripozno i hipnotično, ali zvuk nije prenaglašeno heavy, a pesme imaju melodično pevanje i kompleksnije aranžmane sa promenama harmonije itd. No, Travo ni u kom slučaju zbog toga nisu manje hardcore i Sinking Creation je ploča fantastičnog psihodeličnog riljanja koju ne treba propustiti:

https://gigrocks.bandcamp.com/album/sinking-creation

Red Eye su, pak, Španci a njihov album The Cycle je izvrstan primer gizdavog, raspevanog doom metala koji istovremeno drži sirovu, jednostavnu stonersku matricu u centru svoje muzike. Bend ovo zove kraškim doomom aludirajući na kraj države iz koga dolaze (dakle, na Andaluziju) ali ovo je pre svega lepa, proživljena muzika koja se ne iscrpljuje samo u ređanju klišeiziranih doom citata a da opet isporučuje svu težinu i epsku dimenziju koje priželjkujemo:

https://redeyeofdoom.bandcamp.com/album/the-cycle

Norvežani Kryptograf su mi bili odlični i pre dve godine a drugi album, The Eldorado Spell je još jedna perfektna kolekcija gruverskih hard rok pesma sa blago okultnim šmekom i superprijatnom, organskom, toplom produkcijom. Kryptograf pišu pesme koje i pored svog '70s imaginarijuma što ga zazivaju ne zvuče retro niti su samo ponavljanja najuspešnijih momenata Black Sabbath, Led Zeppelin ili Iron Butterfly. Ovo je onaj redak slušaj kada bend svira u stilu koi vezujemo za sada već podaleku prošlost a uspeva da ga učini prirodnim i savremenim bez ikakvog vidnog napora. Izvrsna ploča:

https://kryptograf.bandcamp.com/album/the-eldorado-spell

Prelazimo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore, death metal itd. Italijani Hatred imaju mrsko, jelte, ime, ali im je muzika prijatan, energičan thrash metal po uzoru, čuje se to već posle prvih par taktova, na Slayer. Album Hateful Extermination stiže deset godina nakon prvenca, i ne znam šta je bend radio u međuvremenu ali ovo je vrlo sazrela, vrlo lepo spremljena muzička proslava zujećih rifčina i brzog, nervoznog ritma, sa dobrim miksom i masteringom koji je uradio Joel Grind. Dakle, album zvuči sjajno, a pesme su vrlo dobre i ako vam ne smeta veoma jak Slayer uticaj – a što bi vam smetao kad Slayer već ne rade, ste vi neki čudak? – ovo je album u kome ćete ekstremno uživati:

https://hatredthrash.bandcamp.com/album/hateful-extermination

Nizozemski Bad Omen su se, kažu, vratili iz groba da snime još pet pesama ,,starostavnog zlog roka pravo iz pakla". I još pitaju jesmo li spremni! U stvarnosti, EP Returns... ima pet pesama prljavog, sirovog, uličnog speedcore zvuka koji me je apsolutno zabavio svojim megaretro kvalitetima, pa čak i ako ne nudi neku transcendenciju, dobar je i košta koliko se dogovorimo. Što je fer:

https://badomennl.bandcamp.com/album/returns

Nemački Sign of death sviraju srednjetempaški, dosta progresivni thrash metal sa pesmama koje po pet minuta vrte detaljno osmišljene teme, razrade i promene ritma. Dobro je to, uz grub, sepulturaški vokal i puno harmoničnih momenata i mada ja, NARAVNO, više volim bendove koji manje komplikuju i sviraju brže, EP Revival je sasvim prijatan za slušanje:

https://signofdeath.bandcamp.com/album/revival

Jako su mi simpatični meksički Kern Energie čiji progresivni thrash metal zvuči zabavno na EP-ju Giant Impact. Iako je tematika naučnofantastična, muzika je, pored svih progresivističkih višeslojnosti i detaljčića, zapravo mošerska, znojava trešina sa popaljivim rifčinama i nemirnim ritmovima. Odlična produkcija, odličan bend, ne propustiti:

https://kernenergie.bandcamp.com/album/giant-impact

Mantikore sa Floride sviraju sirovu, neprerađenu kombinaciju thrash i death metala na EP-ju It Dwells Within. Bend ima i melodične elemente, pa i groove tendencije, ali sirovost zvuka i izvedbe dosta doprinosi šarmu ovog izdanja. A koje ima sedam propisnih pesama pa ne znam što se vodi kao EP:

https://mantikore1.bandcamp.com/album/it-dwells-within

Meksički Hellrot i teksaški Sadistic Force su udružili snage za izvrsni EP Sadistic Rot. Oba benda daju po dve pesme i Meksikanci UBIJAJU sa svojim rokerskim speed metalom, dok Sadistic Force daju isto to samo još brže. Materijal je izvanredan ali izdavač ne nudi daunloud na prodaju, pa je to malo problem. Sadistic Force imaju svoju stranu na svom bandcampu pa je to od nekakve pomoći, ali svakako, ovo vredi imati i na disku:

https://mercenarypress.bandcamp.com/album/sadistic-rot
https://sadisticforce.bandcamp.com/album/sadistic-rot

Life Of Suppression iz Detroita na prvom, istoimenom albumu uzimaju metalizirani hardcore, dodaju mu malo death metala i prave devet pesama uglavnom srednjetempaškog ali žestokog gruva sa maštovitim trešerskim rifovima, besnim promuklim vokalima i dosta energije. Moš faktor ovog izdanja je prilično visok, a bend zvuči napaljeno i produciran je korektno. Dovoljno za uživanje:

https://lifeofsuppression.bandcamp.com/album/life-of-suppression

Prigovaraju nam da ne pišemo o panku. Bud... a, dobro, usvaja se. Evo zato sada albuma kalifornijskih The HATED Inc. koji je kao da su se Propagandhi umorili od harmonija i rešili da vrište. Što je u stvari dosta dobra kombinacija. Album Utopium je odlično snimljen i odsviran a energije ima za izvoz:

https://thehatedinc.bandcamp.com/album/utopium

Za to vreme argentinski VORÁGINE utrpavaju užasno bučan d-beat sa možda samo malo black metal mirisa na kaseti Puñales en los bolsillos. Ovo boli koliko je glasno ali i koliko je dobro, sa odličnim rifovima i distorzijama na svim instrumentima na koje mogu da se stave:

https://txhxoxnxrecords.bandcamp.com/album/pu-ales-en-los-bolsillos

I kascada iz Moskve svira d-beat osim što je njihov pristup melodičniji i bliži modernom blek metalu. Istoimeni EP sa tri pesme nudi poduže kompozicije i melanholičnu atmosferu uz pevanje na Ruskom i, generalno, jednu plemenitu fuziju panka i modernijeg, shoegazeu naklonjenog blek metala:

https://kascada.bandcamp.com/album/s-t

Indonežani Mair sviraju brzi hardcore, sami kažu ,,fast hardcore punk", mada je ovo zapravo dosta metalizirana verzija tog usmerenja. Album Rebellious je dosta sklon upadanju u moshcore groove i ako ste voleli sličnu muziku sa početka devedesetih, ovo je dobro producirana, solidno odsvirana verzija iste:

https://mairhc.bandcamp.com/album/rebellious

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 26-02-2022, 12:22:02

Španski Nightshot ima tvrd zvuk i metalizirane rifove ali su im pesme na albumu Venganza prilično kratke i ekonomične. Najduža traje da minuta i 35 sekundi i mada meni ova vrsta metaliziranog hardkora ume da bude predugačka i kad prebacuje minut, Nightshot su prijatni za slušanje sa dobrom produkcijom i energičnom svirkom:

https://nightshothxc.bandcamp.com/album/venganza

Britanski Gabbo HC je, pak duo dva drugara koji na EP-ju Gabbo imaju četiri teške, besne, sirove pesme hardcorea koji se sudara sa sludge metalom i uspeva da izađe živ iz ovog sudara. Briljantno, efikasno, ekonomično, BESNO, a plaća se koliko želite:

https://gabbohc.bandcamp.com/album/gabbo-ep

Funeral Singer iz Kanzas sitija na EP-ju Skin of Stone, Sword of Plastic imaju tri pesme vrištećeg mathcore haosa. Sve to zvuči odlično a bend svoj bes i konfuziju pakuje u kratke, efektne pesme koje su pritom odlično producirane. Zrelo i moćno. A plaćate po izboru:

https://funeralsingerkc.bandcamp.com/album/skin-of-stone-sword-of-plastic

Hosticide iz Nju Džersija imaju vrlo težak, snažan zvuk na EP-ju Violent Intention. Ovo je negde na razmeđi superagresivnog, metaliziranog hardcorea, grindcorea i, uh, groove metala, što zvuči kao neprirodna kombinacija iako zapravo kad ga čujete deluje sasvim organski. Ne da su pesme sad nešto vrhunski aranžirane, ima ovde možda i previše promena ritma i dodavanja novih rifova, ali sa tri kratke, agresivne pesme, Hosticide su se sasvim lepo pokazali.

https://hosticide.bandcamp.com/album/violent-intention

Phantom Lung iz Ontarija je, verovatno, jednočlani bend koji spaja grindcore, crust i death metal (pa čak i malo industriala) u belo usijanu leguru koja je producirana pod ekstremnim pritiskom. Demo koji se zove samo Demo ima tri pesme superkomprimovanog zvuka u kome je sve uredno pod konac i krlja svom snagom sve vreme. Treba preživeti ovako agresivan snimak ali Phantom Lung svakako nudi kvalitetan provod:

https://phantomlung.bandcamp.com/album/demo

Egodystonia za sebe kažu da su ,,niotkuda" iako su iz Bavena u Italiji. Ali ko smo mi da se s njima prepiremo? EP Grindpunk From Nowhere ima četiri pesme eksplozivnog, moćnog, svirački solidnog grajndkora od kojih najkraća traje jedanaest a najduža šezdesetdevet sekundi. Naravno da plaćate koliko hoćete ali ovo je dobro čak i da nije tako:

https://egodystonia.bandcamp.com/album/grindpunk-from-nowhere

Španski grajnder Obstetra je snimio debi album i The Evolution Paradox je po standardima jednočlanih grindcore bendova zapravo vrlo dobar. Ne da Ioritz Rosa Gutierrez sad tu nešto izmišlja toplu vodu, ali njegov deathgrind je jednostavan, efektan, pristojno snimljen i ne preteruje sa filozofijom. Dvadeset pesama zakivanja i gruva – sasvim fer:

https://obstetragrind.bandcamp.com/album/the-evolution-paradox

Njemačka postava Lost sastoji se od članova death metal bendova Abyssthrone i Abjured ali svira grindcore. Ali onako, jako disciplinovan, tvrd, težak. EP ...in time... ima pet kratkih pesama koje nisu usmerene samo na brzinu i imaju prostora i za izvesnu melodičnost ali kad se svira brzo, to je pokolj. Ako volite Nasum i Rotten Sound, Lost su apsolutna preporuka:

https://lostgrindcore.bandcamp.com/album/in-time

Belgijanci Gargor su nastali od starog hardcore benda Disaster a njihov prvi EP pod novim imenom je prevashodno death metal. Srednjeg tempa i sa puno gruva pa i sa malo melodičnijih pasaža, EP 2022 je fina, prijatna ploča dobre produkcije i jasnih ambicija da slušaoca hipnotiše i odvede na jedno daleko, kinetičko putovanje. Odličan debi za iskusne muzičare iz Brisela:

https://gargor.bandcamp.com/album/ep-2022

Liquified Cadaver Ooze je, kako se i iz imena naslućuje, old school goregrind bend pa i istoimeni demo ima četiri brutalne, kratke pesme ispunjene vrištanjem i distorzijom. Za razliku od mnogih mladih ljudi koji danas goregrind prave tako da je gotovo lišen ikakvih rifova, Liquified Cadaver Ooze – inače, mešovita brazilsko-američka ekipa – se i dalje drže klasičnije matrice i ovo je kratak ali sladak materijal. E, sad, vredi li on pet dolara morate da procenite sami:

https://liquifiedcadaverooze.bandcamp.com/album/s-t-demo-ep

Novosadske grindcore legende Nominal Abuse ne rade (barem ne nešto aktivno da ja znam) već nekoliko godina, ali upravo im je izašao živi album, After Values Have Vanished. Snimljen 2012. godine u Novom Sadu, ovo je izvrsno miksovan, snažan prikaz celog seta benda koji je bio na vrhuncu svojih kapaciteta, sa pesmam koje drže zdravi grindcrust u osnovi ali onda tu osnovu obogaćuju sa mnogo smislenih elemenata raznih žanrova ekstremnog metala. Nominal Abuse su bend koji bez problema počinje koncert pesmom od tri i po minuta kao da je to normalno za grindcore i onda nastavlja da poliva iz sve snage. Ovo je, da bude jasno SLAVLJE i apsolutna lektira za bilo koga ko voli grindcore ili ekstremni metal generalno. A daje se po ceni koju sami birate!!! Ne propustiti:

https://nominalabuse.bandcamp.com/album/after-values-have-vanished

Obično važi pravio da bendovi čija se imena završavaju sa ,,tomy" spadaju u slamming death metal. Ali za njujorški jednočlani Collapstomy to, jelte, ne važi. Ovo je podzemni, muljavi ali karakterni projekat jednog Sama Justicea, negde između sludge metala i grindcore i goregrind koordinata. Album Inner Journey je prljav, muljav, ličan i prilično ,,stvaran". On zvuči i kao da je napravljen u spavaćoj sobi a autor naglašava da nije koristio pitchshiftere na vokalima kao da je 1992. godina. Sve u svemu jako simpatično:

https://collapstomy.bandcamp.com/album/inner-journey

Graveater iz Estonije na kaseti ...of Harrowing Remains ima četiri pesme vrlo old school death/ thrash/ black orgijanja. Ovo zaista deluje kao da je moglo nastati i pre trideset godina, sa sve produkcijom koja simpatično emulira neke od klasičnih elemenata (na primer taj kratki dilej na vokalu). No, muzika je zapravo kvalitetna i ovo je vrlo prijatan retro-metal momenat za sladokusce:

https://graveater.bandcamp.com/album/of-harrowing-remains

Došli smo do te faze u ljudskoj istoriji kada death metal bendovi sebi daju imena po terminima vezanim za fiskalne intervencije. Denomination iz Njemačke na prvom albumu, They burn as one, doduše manje zvuče kao ekonomisti a više kao propisni metalci sa muzikom koja je negde između gruvi (gore)grinda i ,,običnog" death metala, sa prijatnim rifovima, niskim štimom i momačkom, energičnom svirkom. Trinaest kratkih, efikasnih pesama i dosta ljudskog krljanja, sasvim dovoljno za uživanje:

https://denomination.bandcamp.com/album/they-burn-as-one

Mortal Enslavement su iz mesta Glens Falls u državi Njujork a njihov drugi EP, Menticide nudi mrveći death metal za ljude koji vole i brutalnost i gruv u isto vreme. Ne prebrza, ali dinamično odsvirana, sa abrazivnim, ali ne studijski preupeglanim zvukom, muzika na ovom EP-ju je spakovana u pet razbijačkih pesama, pa ko preživi pričaće:

https://mortalenslavement.bandcamp.com/album/menticide

Cryptum su mladi death metal bend iz Ilinoisa i mladost ovde veoma radi u njihovu korist. Hoću reći, EP Vile Emergence ima četiri pesme propisnih rifova i kvalitetnog gruva koji svakako zvuče starinski ali zapravo su perfektni i death metal slušaocu daju sve što mu treba da uživa. Cryptum pokazuju da nije sve u inovaciji i iznenađenju već i da je veoma legitimno samo napraviti kvalitetan, autentičan i proživljen materijal klasičnog death metala i da će rezultati biti odlični:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/vile-emergence

Iako je jednočlanom projektu Brood Of Hatred glavna diferencija specifika to da je autor i izvođač, Mohamed Mêlki Tunižanin, album The Golden Age, njegov treći je i sam za sebe sasvim interesantan. Ako volite melodičniji, progresivniji death metal sa filozofskim inklinacijama, Brood of Hatred isporučuje, makar ne nudio neki veliki odmak od standarda žanra:

https://broodofhatred.bandcamp.com/album/the-golden-age

Berlinski Curse of the Soulless mi miriše po jednočlanosti ali debi album, The Miasma of the Gods nije tako loš ako volite jednostavan, organski black-death metal koji ide napred i ne osvrće se mnogo za sobom. Ja uvek padam na brzu svirku i preteće rifove pa tako i sada:

https://curseofthesoulless.bandcamp.com/album/the-miasma-of-the-gods

Prijatan, hrskav death metal na demo snimku poljskih EverdeaD nazvanom Resurrected into Plagues. Sa pet pesama (i jednim introm), ovo je siguran, ubedljiv materijal death metala koji voli dobar gruv i mošerske ritmove, ne ide nikud prebrzo, ali se i ne vuče po podu u nekakvim kontemplacijama. Ovo je kinetička, energična muzika za dobar provod u klubu Subotom uveče, i s obzirom na kvalitet svirke i produkcije, te na neke vrlo kvalitetne rifove, mislim da su EverdeaD vrlo spremni za prvo propisno izdanje:

https://everdead1.bandcamp.com/album/resurrected-into-plagues-demo-2022

Capital su iz Meksika i njihov odabrani stil je ,,War Death Metal", a što u slučaju albuma Salve Patria podrazumeva tekstove koji se bave ratom ali i dosta ,,vojničkih" stilizacija u pesmama. Čuju se tu razni marševski ritmovi i slično i Capital zapravo zvuče vrlo inspirisano kombinujući klasičnije death metal elemente sa tim progresivnijim idejama. Dobar zvuk, odlična svirka i taj osvežavajući pristup pesmama – dovoljno da se čovek pozbavi ovim albumom:

https://capitalwarmetal.bandcamp.com/album/salve-patria

Unique Leader izdanje za ovu nedelju je novi album kalifornijskih Embryonic Devourment a koji uprkos imenu i tipično mizoginom omotu za album Heresy of the Highest Order zapravo sviraju ,,intelektualniju" vrstu tehničkog death metala. Hoću reći, kompozicije su svakako kompleksne i tehnički zahtevne u skladu sa tech-death standardima a bez preteranog instrumentalnog egzibicionizma pa je u muzičkom smislu ovo zrelo i prijatno za slušanje. Tekstualno, Embryonic Devourment serviraju bizarnu smešu konspiratologije i... recimo nekakve društvene kritike. Svakako prilično dobro izdanje za uglednog izdavača:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/heresy-of-the-highest-order

Sin of wrath su death metal ekipa iz Liona čiji istoimeni debi EP zapravo u sebi ima i dosta (post) blek metal šmeka. I to nekako dobro ispada, pesme ovde imaju ličniju, iskreniju dimenziju a opet dobijamo propisnu količinu mošerskog zakucavanja. Nije rđavo za početak:

https://thesinofwrath.bandcamp.com/album/sin-of-wrath

Ne znam što su sad finski Catabolic ,,militant death metal" kad je njihov debi album, Besiege the Uncivil zapravo melodičniji i spremniji na izlazak iz uobičajenog rifaškog death metal programa nego što je prosek za death metal. Ali dobro. Ovo je bez obzira kako je žanrovski opisujete ploča sa dosta raznovrsnim materijalom i mada bi bilo previše nazvati je intelektualnom, sa svakako promišljenijim aranžiranjem nego što je uobičajeno. Produkcija takođe vrlo dobra pa je vredna svake pažnje:

https://catabolic1.bandcamp.com/album/besiege-the-uncivil

Ritual Fog iz Memfisa u Tenesiju imaju vrlo lep EP Visions of Blasphemy sa tri pesme, jako teškog, prijemčivog old school death metala. Ovo je onako, sporo, elegantno i masivno sa jako niskim štimom i debelim zvukom, valjajući snažan gruv i ukusne rifove i, za dolar, teško da ćete kupiti nešto bolje ove nedelje.

https://ritualfog.bandcamp.com/album/visions-of-blasphemy

Mathan sa Floride (originalno iz Ekvadora) trpa onaj superkomprimovani, tvrdi tehnički death metal gde skoro da nema veze kakav ritam svirate jer sve zvuči maksimalmno napucano sve vreme. No, album Darkroot Tzantza je kvalitetno napisan i odsviran sa popriličnom količinom zanimljivih tema, melodija i generalnih rešenja. Autori kažu da ima malo i muzike iz džungle, ali ovo su uglavnom ukrasi na počecima pesama, no neka vas to ne obeshrabri. Mathan su odlični, vrlo ubedljivi i nude moćan materijal na svom debiju.

https://mathan.bandcamp.com/album/darkroot-tzantza-3

Sirov, lo-fi ali odličan death metal nude Finci Extinguished na demo snimku Vomitous Manifestations. Ov o je vrlo zreo, da ne kažem odstojao i polunatruo death metal stare škole sa jasnim korenima u zvuku Grave i sličnih originatora a ove četiri pesme pakuju neke izvanredne rifove i bolestan, neodoljiv gruv u svojih šesnaestak minuta. Pa još taj omot kao sa sveske nekog tinejdžera koji je sinoć završio svojprvi prolazak kroz igru Half-Life. Prelepo:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/vomitous-manifestations

Švedski Blood Harvest records u svom katalogu ima neke odlične ploče a najnovija među njima je drugi album kalifornijskih Insineratehymn koji se zove Disembodied. Ovo je prljav, podzemni death metal po uzoru na '90s predloške ali ne na one fensi stvari sa Floride koje je producirao Scott Burns, već pre na bendove poput Baphomet, Incantation i, naravno, Deicide (koji jesu sa Floride i koje JESTE producirao Burns) od čijeg su albuma iz 2000. godine i pozajmili ime, mada muzički više podsećaju na Amon eru ove ekipe. Envej, Disembodied je OPAKA ploča old school death zvuka koji vozi celim spektrom brzina i atmosfera, ali uglavnom tako da imate utisak da gitare i bubnjeve drže zombiji koji se raspadaju dok snimaju album. Što se kaže, ovo mislim u najpozitivnijoj konotaciji. Sjajno:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/disembodied

I Sepulchral iz Bilbaa odvaljuju superteški old school death metal na debi albumu From Beyond the Burial Mound ali ovo je materijal koji dopušta i uplive melodije između rifova koji zvuče kao da su svirani na motornoj testeri. Sepulchral se zapravo očigledno oslanjaju na klasičan švedski death metal zvuk, i unutar ovog prilično jasno kodifikovanog obrasca ne pokušavaju da sad nešto mnogo inoviraju ali pružaju pamtljive teme i melodije i potrebne količine energije. Ekstremno nedinamičan, glasan mastering naravno ploču čini težom za uši nego što je red, ali Sepulchral makar nude dobro napisane, zarazne pesme:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/from-beyond-the-burial-mound

Malevolent Assault je jednočlani švedski death metal projekat formiran prošle godine od strane čoveka po imenu Robert Lindmark a koji je devedesetih svirao u postavama kao što su Septic Grave ili Prophanity. EP The Suffering ne zvuči naglašeno ,,švedski" i ovo su četiri pesme žestokog, atosferičnog, mošerskog death metala koji u srednjetempaške aranžmane nabija mnogo energije i daje slušaocu dobru zabavu tih petnaestak minuta koliko traje. A naplaćuje samo koliko date:

https://malevolentassault.bandcamp.com/album/the-suffering-2

Poljaci Thempest na svom drugom albumu, Plague Maiden donose gotovo idealnu kombinaciju agresivnog, tehničkog death metala i melodičnijih tema što opravdavaju ,,atmospheric death metal" etiketu koja im se kači. Bend kaže da je u svom stvaralaštvu spojio My Dying Bride, Emperor i Vader i, da, kad poslušate album, to je zapravo vrlo dobra prečica do pune deskripcije njihovog zvuka. Thempest su vrlo kvalitetni i energični na ovoj ploči i ovo se sluša sa uživanjem:

https://thempest.bandcamp.com/album/plague-maiden

Pevač Cannibal Corpsea (i nekada Monstrosity) George ,,Corpsegrinder" Fisher najavljivao je svoj solo album, Corpsegrinder nekoliko meseci unazad i već se iz prvih privjua čulo da će ovo biti zabavna ploča. Da se razumemo, ne i sad nešto kao esencijalna, ali verujem da ni George nije namerio da sa ovim menja svet. Uostalom, ovih deset kratkih, mošerskih pesama (album jedva da prebacuje pola sata) zvuče u dobroj meri kao restlovi Cannibal Corpse ali to mislim u najboljoj konotaciji: ovde slušamo uobičajene mošerske rifove, povremeno izletanje u manični thrash i puno meljućih duplih bas bubnjeva. Muzičari koji ovde rade uz Georgea su iz pratećeg benda Deeja Snydera i pričamo, dakle, o surovim profesionalcima pa album uvek zvuči kvalitetno i ubedljivo a Corpsegrinderovi karakteristični, moćni vokali po pravilu svemu dodaju bar 25% žestine, pa tako oplemenjuju i ovaj materijal. Ko voli Georgea – a svi ga vole, čovek je jedan od onih omiljenih likova u metalu – ovde će se lepo zabaviti:

https://corpsegrind.bandcamp.com/album/corpsegrinder

Jednočlani slamming death metal bendovi su retko išta više od prekomplikovane masturbacije snimljene na harddisk, ali ima izuzetaka. Francuski Dysmorfectomy aka Anthony Guern zvuči vrlo pristojno na albumu The Last Eightful Bastards (šta god TO značilo), četvrtom za ovaj projekat u poslednjih šest godina. Nije da Guern radi išta originalno ili inovativno za slem, ali njegova muzika je kompetentno napisana, odsvirana i snimljena, sa pesmama koje nude tačno ono što se od slema očekuje u razumno dobroj produkciji. Meni to sve lepo leglo:

https://dysmorfectomy.bandcamp.com/album/the-last-eightful-bastards

Ulazimo u poslednju sekciju žanrovski fluidnih albuma ali i klasičnog heavy metala. Driven To Revolt su trio sa Floride čiji album All American Con meša heavy rock sa thrash metal zvukom i tehnikama, ima zarazne, pamtljive pesme ali i prilično ,,tehničke" elemente u aranžmanima, puno gruva i generalno je prijemčiv za uho. Nisam načelno ljubitelj ovako ,,slušljivog" metala, ali Driven To Revolt su zapravo vrlo dobri i kvalitetno producirani pa ne mogu protiv činjenica:

https://driventorevolt.bandcamp.com/album/all-american-con

DWM iz Atlante sviraju, recimo, nekakav post-metal, post-hardcore, poluscreamo stil na svom EP-ju past pains. Ovo je pet pesama žestoke, abrazivne, ali ne i nekontrolisane ili bezoblične svirke, DWM zapravo odlično vladaju atmosferom i aranžmanima, pakujući u kratke pesme jasne i snažne iskaze. EP se naplaćuje koliko sami odaberete a s obzirom da se radi o kvalitetno produciranoj, dobroj muzici, to je vrlo fer:

https://13dwm36.bandcamp.com/album/past-pains-2

Znam da se stalno žalim na preglasan mastering, ali kalifornijski Beyond The Roots su uspeli da im nekako EP Rites of Passage bude i pretih i prekomprimovan u zvuku. Ako se na stranu stave ti problemi, ovo je zanimljiv metal koji kombinuje ekstremne, thrasherske pa i death metal elemente sa melodičnijim hedbengerskim metalom. Prilično interesantna kombinacija i solidna harizma na strani pevačice Natalie Nova.

https://beyondtherootsband.bandcamp.com/album/rites-of-passage-ep

Šveđani Ridanzius su se potrudili da im EP Roots All Rotten bude masterovan malo dinamičnije nego što je danas standard i za to sledi pohvala. A ni muzika nije loša, valjajući energičan, old school hard rock/ heavy metal za bir drinkere i helrejzere ali uz izbegavanje izlizanih klišea i sa nikako savršenom ali vrlo iskrenom izvedbom ova četiri laka komada. Pohvale:

https://ridanzius.bandcamp.com/album/roots-all-rotten

MØTIVATIØN nije ni supergrupa nego projekat koji ujedinjuje masu muzičara iz sveta metala i panka na albumu The Infinite 8 Steps tø Pøwer / Møney / Møre. Ovde imamo članove iz Agnostic Front, L7, Black Anvil, Toxic Holocaust, High Reaper, Obituary, Lunachicks, EYEHATEGOD, Faith No More i album kombinuje gruv i doom-sludge težinu za potrebe svoje sarkastične poruke. Muzika je abrazivna, no, nije da album pati od baš hiperpamtljivih pesama i ovo se sasvim lepo posluša ali neće baš biti zabeleženo kao legendarni klasik:

https://motivationdoom.bandcamp.com/album/the-infinite-8-steps-t-p-wer-m-ney-m-re

Blood Incantation bi u normalnim uslovima išli u death metal sekciju nedeljnog osvrta na metal, ali njihov novi EP (mada, zapravo album), Timewave Zero je čista elektronska ambijentalna muzika. Sa korenima duboko u naučnoj fantastici, ova ekipa iz Denvera, uostalom, prirodno inklinira ka svemirskim ambijentima napravljenim od prijatnih sintisajzerskih dronova. Osam pesama na Timewave Zero su zapravo dve dugačke kompozicije razdeljene na stavove, a muzika je mnogo manje hermetična nego što ova ozbiljnost u prezentaciji sugeriše. Timewave Zero je najpre topla ambijentalna supa kojoj nije strana klasična harmonija i ako volite Tangerine Dream i njihovog bivšeg člana Klausa Schulzea, Timewave Zero će biti nesumnjivo prijatno iskustvo:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nwG9X8DZcorfedDiCSLe6fKeHKExE9yyo

Jeste li raspoloženi za malo melodičnog, himničnog power metala vođenog klavijaturama i sa angelskim ženskim vokalima u prvom planu? Ako jeste, Queen of Dreams iz Viskonsina imaju, što se kaže, vaš broj. Debi album ove ekipe je vrlo sigurna prezentacija svega onog što ovaj bend jeste i želi da bude, sa pesmama koje su neodoljivo slatke – da ne kažem OTROVNO slatke – napucanom, nedinamičnom produkcijom i dominatnim vokalima jedne Lnz J Prazak (tako se žena zove, nisam imao šlog dok sam kucao). Nascent Realm nije generički power metal album i autorski je ovo dovoljno maštovito za moje potrebe a muzika je opet dovoljno fokusirana da pesme imaju radio-friendly trajanja i lepe razvoje osnovnih tema, bez gubljenja u kvazisimfonijskim aranžmanima. Probajte:

https://queenofdreams.bandcamp.com/album/nascent-realm

Stellagen iz Sidneja nisu možda po definiciji moj tip metala, ali album From Dying Stars svakako ima dosta kvaliteta u svojoj mešavini melodičnog, gizdavog power metala sa nekim ekstremnijim žanrovima. Te kombinacije power i death metala, supermelodičnih gitara i blastbitova znaju da me pronađu kad sam slab, a Stellagen povremeno izvaljaju i neki jako dobar rif pa na ovom albumu zaista ima šta da se čuje. Podrška:

https://stellagenmusic.bandcamp.com/album/from-dying-stars

Knights of the Forge iz Zapadne Virdžinije doslovno kažu "I play heavy metal, live by metal law" u svojoj prvoj pesmi i to, mislim, govori dovoljno o njihovom prvom albumu, Metal Law. Pričamo o himničnom, melodičnom, ali zapravo dovoljno svedenom power metalu sa thrash metal osnovom, koji se ne gubi u harmonskim istraživanjima i simfonijskim aranžmanima nego se trudi da bude pozitivno cheesy intoniran i da slušaoc auhvati na epsku atmosferu i dobar rif. Ima to dosta šarma, mada će, verujem, nekome smetati pevački stil gitariste Samuela Schaefera. No, ako se na to naviknete, ovo je prijatan album poštenog metala:

https://knightsoftheforge.bandcamp.com/album/metal-law

Thunderor su kanadski trio sa bivšim članovima Skull Fist, Annihilator i Metallian. Solidan pedigre a prvi album, Fire it Up je melidičan, cheesy heavy metal materijal sa ekscentrično visokim pevanjem Johnnyja Excitera i pesmama koje su uglavnom sklopljene oko tih njegovih vokalnih tema. Kome se dopadne njegova izvedba, dopašće mu se ceo album jer je sve napravljeno da se istaknu ove melodije. Nije neprijatno:

https://thunderor.bandcamp.com/album/fire-it-up

Poljaci Aquilla zvuče jako slatko na svom drugom albumu, Mankind's Odyssey, svirajući epski, svemirski heavy metal koji počiva na himničnim temama i umiljatim gitarskim solažama. Meni se ovo prevashodno sviđa što pored sve cheesy atmosfere i lirike dobijamo muziku koja se oslanja na zdravu trešersku osnovu, nudeći svakome ono što voli: i melodiju i hedbeng-frendli cepačinu. Pevač malo-malo pa izvuče old school falseto i mada mu engleski naglasak nije idealan, album je vrlo prijatan za slušanje:

https://youtu.be/Q9ywX01B2js

Kad se bend zove Sin Starlett a album – inače četvrti u opusu – Solid Source of Steel znate da imamo posla sa metalom koji se iskreno i sa puno ljubavi oslanja na '80s predloške. I svakako, ovi Švajcarci isporučuju i ne štede. Album u svojih skoro pedeset minuta donosi prelepe cheesy teme i fist-benging ritmove, pevača koji bukvalno može da funkcioniše samo u metalu i nigde drugde, ali je ovde sjajan, te produkciju koja je primamljivo dinamična i i sama ima dosta '80s šmeka. Vrlo dobra ponuda sa sve dugačkim, komponovanim solažama:

https://youtu.be/ELbAmbygFaE

Dosta slično i mistični dvojac Doublegeddon, za koji se ne zna odakle je i članovi tvrde da su reinkarnacije staih sumerskih (polu)božanstava, na svom albumu Geddon Dangerous donosi melodičan i epičan, jelte, heavy metal kao teleportovan sa polovine osamdesetih. Doublegeddon imaju bezvezno ime i pomalo iritantan gimik ali muzika je respektabilno dobra, pa će svaki ljubitelj WASP i sličnih pojava iz zlatnog doba heavy metala ovde naći u šta da zarije zube. Dva čoveka, ali majstora svog zanata, sa odličnim pesmama i kvalitetnom izvedbom:

https://doublegeddon.bandcamp.com/album/geddon-dangerous

I meksički Evil Shade zvuče autentično old school i njihov EP Vandals je negde između NWOBHM i speed metal formula, sa još uvek melodičnim ali zaprljanim, uličnim izrazom kome vrlo lepo pasuje pomalo muljav, ali organski i neprskan zvuk i pevački stil koji je na meniju. Rifovi su dobri, a to je važno, i bend pruža odličan program, završavajući kvalitetnom obradom Running Wild. Preporuka ko kuća:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/vandals

Age Of Infernal je kućni projekat izvesnog Dana Johnsona iz Edinburga i u tekstu što ide uz album Just for the Hell of It, autor objašnjava kako je posle nekoliko godina neaktivnosti poželeo da opet svira, pa se čuo sa raznim drugarima i rođacima koji su ovako ili onako doprineli albumu (pomogli oko programiranja bubnjeva, snimili kod kuće bas-linije, napisali neke tekstove...) i mada sve to zvuči kao relativno neobavezna drugarska zabava, album je zapravo vrlo prijatan, progresivni metal. Ozbiljno, ovo je melodično, maštovito i prilično dobro producirano, vredno svake pažnje, a naplaćuje se samo onoliko koliko ste spremni da date:

https://ageofinfernal.bandcamp.com/album/just-for-the-hell-of-it

Kad se bend zove Metalucifer a EP Heavy Metal Ninja to sve sluti na neku jeftinu zajebanciju, no ova japanska ekipa radi već decenijama i mada novi EP ne donosi bogznakako originalno interpretiranje klasičnih heavy metal tropa, pričamo o dovoljno prijatnom materijalu da se posluša. Pesme imaju verzije i na Engleskom i na Japanskom što je posebno simpatično:

https://metalucifer.bandcamp.com/album/heavy-metal-ninja

Šveđani Hammerfall imaju dvanaesti album, Hammer of Dawn (nazvan, siguran sam, po oribitalnom laseru iz igračkog serijala Gears of War) i njihov melodični, gizdavi power metal je ovde neukaljan ikakvim sumnjama ili oklevanjima. U jedva nešto više od 40 minuta Hammerfall isporučuju gomilu himničnih refrena i razuzdanih gitarskih solaža preko duplog bas bubnja i, sa deset pesama, radi se o više nego ekonomičnom pakovanju. Epski, energično, melodično a opet odmerenih dimenzija, apsolutno valja pohvaliti Hammerfall za ukus:

https://hammerfall.bandcamp.com/album/hammer-of-dawn
https://youtu.be/nXaer_FjHpQ

Austrijski Venator je najnoviji bend sa debi albumom na Dying Victims Productions i, kao i dobar deo njihovog kataloga, možemo da kažemo da je ovo vrlo prijemčiv prvenac. Venator sviraju melodičan a opet ,,street" hevi metal koji hvata i za gušu i za srce i mada ne može da se kaže da ovo nije cheesy, ovo je onaj plemeniti kič koji ne zaklanja iskrenost i neposrednost izraza. Bend trese dobre rifove i slušanje albuma je kao da gledate neki B akcijaš iz osamdesetih ubrzan na najmanje trostruku brzinu. A pritom ste pre toga pojeli čitav kolut selotejpa. Hoću da kažem, sjajno je, uživajte u pravom hevi metalu:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/venator-echoes-from-the-gutter

Isti izdavač je izdao i treći singl australijskih Spectre i Drifter / The Black Jewel zvuči zdravo old school, postavljen negde na teritoriju između glam roka, hard roka i glam metala. Ima tu solidnog '70s vajba, ali sa jednom sirovijom notom u zvuku i očiglednim naporom da se postigne prirodnija produkcija, daleko od studijskog peglanja i trikeraja. Spectre time zvuče nekako iskrenije pa i ranjivije i ne mogu da kažem – ovo mi je vrlo simpatično:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/spectre-drifter-the-black-jewel

Pre nekoliko nedelja sam hvalio Saxon za odličan novi albm a sada i Scorpions dolaze sa iznenađujuće svežim i vitalnim albumom Rock Believer. Kao neko ko sluša metal već četrdeset godina uvek sam iznova šokiran kada bendovi koji su u mom detinjstvu već bili smatrani veteranima izbacuju nove albume koji su pritom i dobri. Scorpions postoje od 1964. godine, za ime sveta a prvi album im je izašao pre pola veka! I mislim, koliko je realno da Rock Believer bude opuštena, sigurna, baš onako majstorska a nepretenciozna kolekcija veselih rok pesama? Pa, eto, skroz realno. Klaus Meine i ekipa nikada ni nisu jurili neku dubinu, progresivu, transcendenciju i uvek su bili zadovoljni da vrte kvalitetno obrađene teme klasičnog heavy roka – znoj, seks, zezanje – pa su onda imali dugačku fazu u kojoj su bili prepoznati pre svega kao power-ballad bend za sve prilike. Ali Rock Believer je prosto izuzetno prijatna kolekcija heavy rock pesama koja pokazuje da ova formula uopšte ne zastareva ako umete da je radite. Gas in the Tank, Knock 'em Dead, sve su ovo pesme koje su mogle nastati doslovno bilo kada u poslednjih pedeset godina, odsvirane sa umećem ali i sa nesumnjivim uživanjem i, pa... eto, Scorpions... i dalje relevantni posle svih ovih godina.

https://www.youtube.com/playlist?list=PLxA687tYuMWgmw97Hz3s9NRDihiJdLIVH

Za kraj i kao album nedelje: spid metal IZ PAKLA. Ili makar pravo slavlje old school speed metala koji zvuči kao da ga je pravio sam Lucifer u svojoj buntovnoj tinejdž-fazi. Norveški Deathhammer imaju peti album, Electric Warfare in on je, da prostite, pun genijalnih rifova, nervozne svirke u kojoj muzičari kao da prestižu jedan drugog sve vreme, a miks je osvežavajuće ,,starinski" sa vrlo organskim zvukom instrumenata i svirkom gde se čuju ljudi a ne samo efekti i pedale. Electric Warfare je apsolutno remek delo speed-thrash metala i album za kakav imamo samo mnogo sreće da se uopšte takvi prave u 2022. godini:

https://deathhammer.bandcamp.com/album/electric-warfare

Meho Krljic · 05-03-2022, 16:03:31

Prošla nedelja je bila, da se ne lažemo, depresivno loša. Sa ratom koji ne pokazuje znake smirivanja i ljudskim licemerjem koje za više od osamdeset godina nije promenilo ploču i nalazi opravdanja za to što je neko nekog prvi napao, sa vestima da su Epic Games odvojili deo Fortnite zarade i lakonski kupili Bandcamp i ko zna kako će se TO završiti, niko vam ne može zameriti ako ste na najnižem nivou rapoloženja u ovoj godini. Vredi li makar da kažemo da je i ova nedelja donela dosta dobre muzike. Mislim, Vio-Lence su snimili novi EP! Idemo.

Idemo odmah na blek metal, dok smo još u voznom stanju. Harkonin iz Sent Luisa cepaju prijatan black-thrash metal i tako već dvadeset godina. Havoc Ritual im je peti album i na njemu se vrlo udobno spajauu mošerski treš delovi sa melodičnijim, epskijim blek metal momentima. Album je snimljen posle više od decenije mirovanja pa se i čuje energija napaljenosti kod benda koji radi disciplinovano ali radosno. Prijatna ploča:

https://harkonin.bandcamp.com/album/havoc-ritual
https://necroticrecords.bandcamp.com/album/havoc-ritual

Excruciate 666 su svoj četvrti album nazvali Antic Warlords Supremacy što se, pretpostavljam odnosi na antičke gospodare rata i njihovu nadmoć?? Enivej, ovaj bend postoji od polovine devedesetih a prvi album snimili su tek 2010. godine, pa je ovaj novi album lepa kombinacija old school prljavštine i napaljenosti sa ipak zrelijim zvukom i aranžmanima. Kažem ,,zrelijim" ali naglašavam da Excruciate 666 prže zujav, nervozan blek metal koji ostavlja utisak jedva kontrolisanog haosa na najbolji moguć način, dakle bez melodičnosti i atmosfere karakterističnih za savremenije radove u ovom podžanru. Ovde se cene rifovi i šutka pa poslušajte tu lepotu iz sve snage:

https://youtu.be/WhlJ6Na6NXg

Kali Yuga Boys je split album dva poljska blek metal benda i, pa, kako su Poljaci trenutno suvereni vladari evropskog blek metala, ovo je prilično očekivano ozbiljno. Martwa Aura iz Poznanja imaju dve poduže pesme ovde sa tim tipično poljskim spojem atmosfere, epičnosti i disciplinovane, tvrde svirke. Odlični su. Sa druge strane je jednočlani Yfel 1710 čija je muzika mnogo nestašnija, prljavija, bliža punk i thrash formulama, samo sa kvalitetnom produkcijom i odlično napisani i izvedenim pesmama. Izvrstan album:

https://martwa-aura.bandcamp.com/album/kali-yuga-boys
https://yfel1710.bandcamp.com/album/kali-yuga-boys-split-with-martwa-aura

Italijanski Fyrnir ima prvi album, Awakening i njihov paganski blek metal je prijatno disciplinovan i višeslojan na novoj ploči. Bend ima izrazito nedinamičan zvuk što je svakako mali minus, ali su kompozicije odlične a svirka vrhunska pa sam spreman da malo zažmurim. Ko voli melodičan blek metal ali koji ne baštini uobičajene šugejz matrice, ovde će se vrlo lepo udati:

https://fyrnir.bandcamp.com/album/awakening

Answer from Cygnus je, već po imenu se naslućuje, francuski jednočlani post-blek projekat koji, na drugom albumu, Cygnus, zvuči vrlo sigurno. Iako je meni ovo suviše šugejzerski da bih ga nešto mnogo slušao, kvalitet kompozicija i izvrsna izvedba su svakako razlozi da se albumu posveti malo pažnje i vremena. Autor očigledno ima talenta za ovakvu muziku a i produkcija je sasvim okej i, svakako poslušajte:

https://answerfromcygnus.bandcamp.com/album/cygnus

Imamo još Francuza u ponudi. Véhémence su ekipa sa tri albuma, čiji najnoviji, Ordalies donosi prefinjen i vrlo ambiciozan blek metal sa srednjevekovnim harmonijama i temama. Ne samo da se ovde između gitara i bubnjava svira i u frule, nikelharfu, hurdi-gurdi i violončelo, da ima horova i svakojake retro-egzotike, nego i ova ekipa uspeva da sve te instrumente i vrlo smele teme upakuje u dugačke pesme koje bi, idealno, bile malo mekše masterovane, ali su i ovako impresivne. Ovo je muzika koja puca od raspoloženja, pokazujući da blek metal ni slučajno ne mora da uvek bude uniformno namršten i mračan, a da se ipak ne napuste njegova snaga i tvrdoća. Atraktivna i kvalitetna ploča:

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/ordalies
https://www.youtube.com/watch?v=pCKfQ6NQ2AI

Škotski blek metalci Nyctopia imaju zanimljiv debi album, Full Moon Calling. Ovo nije uobičajeni škotski ,,naturalistički" blek metal, već muzika koja se više okreće ka ritmu i rifu, mada sa dosta melodije i ekspresivnim pevanjem (koje povremeno zna da uđe u impresivne klin deonice). Nyctopia nisu atmosferični blek metal bend u užem smislu, mada njihova muzika svakako ima puno atmosfere, i kod njih se čuje više ,,svirke", čak i mejdnovskih harmonija rađenih sa dve gitare u isto vreme a album prilično intrigira svojo raznovrsnošću. Iznenađujuće kul ploča:

https://warhorn.bandcamp.com/album/full-moon-calling

Mölag Bal je jednočlani projekat iz Kanade čiji jedini član, Cam Bastien na zanimljiv način spaja blek metal i sludge metal. Ovo je otud blekmetalski himnično i brzo ali naštimovano jako nisko i producirano da bude HEAVY, u skladu sa sludge delom jednačine. Autor je veoma glasni antifašista, EP Temples daje pola para u humanitarne svrhe – a naplaćuje samo koliko sami date – a pesme su vrlo dobro napisane i snimljene sa autoritetom. Vredi!

https://molagbalworship.bandcamp.com/album/temples

A Cailleach Calling su kalifornijski post-blek sastav sa odličnim EP-jem. U pitanju je bend već iskusnih članova, zagledan u kosmos i ,,lepotu beskraja", kako sami kažu pa je Dreams of Fragmentation skoro četrdeset minuta naučnofantastične, svemirske muzike koja povremeno bude i propisan blek metal. Iznenađujuće lepo iskombinovano:

https://cailleachcalling.bandcamp.com/album/dreams-of-fragmentation
https://youtu.be/WRGvyAXxleU

Grčki Embrace of Thorns daju dve pesme surovog, brutalnog black-death zvuka na najnovijem EP-ju, The Pantheon I. Bend svira još od prošlog veka i ovu ploču karakterišu kvalitetan songrajting i dobre ideje bez obzira na agresivnost postavke. Ima tu i drame i atmosfere, svega što treba:

https://embracethorns.bandcamp.com/album/the-pantheon-i

Whoa, kanadski Fall Of Stasis su mi se prikrali iz mrtvog ugla i svojim debi albumom me pozitivno šokirali. Ovaj sekstet sa sjajnom Jessicom Dupré na vokalima je na The Chronophagist iskombinovao folk, blek metal, gusarske popevke, snažnu cepačinu i slatke akustične vinjete za skoro pedeset minuta muzike koja je duhovita, pa na momente i otvoreno komična, ali ne neozbiljna. Da je mastering MALO prijatniji ovo bih slušao u krug, ali i ovako je The Chronophagist album sa puno ideja i energije koji, da bude jasno, nisu uvek najefikasnije upotrebljeni, ima ovde dosta eksperimenata itd, ali da je zabavno jeste:

https://fallofstasis.bandcamp.com/album/the-chronophagist

Ne zna se ni odakle je projekat Forvitnast (negde u UK) ni koliko tu svira ljudi (zvuči kao da je jedan) ali je prvi EP, Meditative Trepanation Above a Black Grave sasvim korektna kolekcija pesama u modernom blek metal stilu, sa, doduše, nešto ekstremnijim, divljačnijim naklonom. Ovo me po estetici ako već ne po nivou avangardne ambicije malo podseća na Funeral Mist a to je poprilično jak kompliment s moje strane. Pet pesama u kojima ima i atmosfere i OPAKOG krljanja, vrlo lep debi:

https://wulfhereproductions.bandcamp.com/album/meditative-trepanation-above-a-black-grave

Njemački Boötes Void je jedan od projekata prilično aktivnog pevača (i multiinstrumentaliste) Jonasa Müllera koji radi različite podžanrove ekstremnog metala u svojim različitim projektima. Ovde nije sam i Boötes Void (nazvani po delu svemira sa veoma malo – vidljivih – nebeskih tela) je propisan kvintet sa debi albumom C.O.L.D. koji nudi umiljato melodičan ali leden, atmosferični blek metal. Ovo nije šugejzerska muzika, doduše i Boötes Void, rekao bih, gađaju na više, nudeći album koji je zaista zagledan u nebo i prazninu radije nego u sopstveni pupak. Kvalitet muzike je visok, kao i uverljivost izvedbe i mislim da se radi o vrlo ubedljivom debiju:

https://youtu.be/4V55m40_E8A

Novi EP kiparskih Godblood, nazvan Morbid Heritage još čuva spone sa blek metalom ali ovo je sada u dobroj meri i death metal stamenog ritma i sitno naseckanih rifova. No, važno je da su pesme odlične i da bend puca od energije dok svira. Pevač pogotovo urniše mikrofon. Odličan materijal.

https://godblood.bandcamp.com/album/morbid-heritage

Noise, njemački umetnik iza vrlo uspešnog projekta Kanonenfieber (što je u toku ove nedelje imao singl Stop the War koji nisam pominjao jer se trudim da izbegavam singlove) izbacio je u toku ove nedelje i album svog drugog jednočlanog projekta, Non Est Deus. Impious je treći album ovog projekta i onako kako se Kanonenfieber bavi ratovima, Non Est Deus se pre svega bavi kritikom organizovane religije kroz svoj opus. Mislim, ,,kritikom", naziv benda i pesme poput Burn it Down ili Fuck Your God su prilično ilustrativne u smislu nivoa kritike, ali ovo je blek metal pa je to i prirodno. Ali dobar je to, melodičan, prijatan blek metal savremene provinijencije gde se bes uvek temperira sa dosta melanholije i Non Est Deus bez greške nudi materijal visoke kakvoće pogotovo mladom slušaocu:

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/impious-2

Hath iz Nju Džersija spremili su zaista solidan program na svom drugom albumu, All that Was Promised. Njihov patentirani brend progresivnijeg black-death metala ovde prosto blista kroz kvalitetno napisane pesme i robusnu svirku i da je mastering malo manje napucan ova bi se ploča mogla slušati u krug. No, i ovako, mada mi uši krvare, moram da kažem da je ovo album sa izvrsnim pesmama koji zadovoljava mnoge moje potrebe – od onih za intrigantnim, maštovitim komponovanjem pa do one za brzom, nabadajućom muzikom. Sjajan album:

https://hathnj.bandcamp.com/album/all-that-was-promised

Prelazimo na doom, stoner, psihodeliju, sludge i hard rok. Eye of Void su poljski doom/ stoner sastav iz Krakova i njihov istomeni album je procesija lepih, gruverskih a onako meditativnih metal pesama. Sve to ide jednim otmeno sporim tempom a da ne ostavlja utisak statičnosti, zvuk je ugodan i topao a rifovi su odmereno melodični. Vrlo prijatno izdanje:

https://eyeofvoid.bandcamp.com/album/eye-of-void-eye-of-void-lp

Doombrass su, kako i ime sugeriše, bend koji svira doom metal sa sve duvačkom sekcijom. E, sad, kolekcija demo snimaka, Pandemos, pokazuje da ovo nije baš ,,čist" doom, već često samo tvrdo kuvani rokenrol sa fanki gruvom, ali pesme su toliko raznovrsne i zabavne da te akademske distinkcije nisu bitne. Slušajte recimo, The Slouchening sa svojim južnoazijskim šmekom, kako prirodno prelazi u teški rok! Prelepo! Bend je ove snimke uradio sedeći svako kod svoje kuće ali je produkcijski Pandemos sasvim legitiman i kombinacija distorzirane gitare, ,,death" vokala, stoner gruva a onda saksofona, tube i trombona (bend nema bas gitaru) je LEGITIMNA. Poslušajte:

https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/pandemos

Hydranaut iz Australije hoće da budu sigurni da znate šta slušate pa se EP kojim debituju zove This is Hydranaut. Ali muzika je izvrsna. Ovo je debeo, mastan punk rock koji se vaćari sa stoner rockom u veceu znojavog bara u Subotu uveče i u nekom trenutku ni jedan od njih dvojice nije siguran ni ko je onaj drugi ni ko je on sam. Hoću reći, sjajno, teškorokerski, glasno i šmekerski. A daje se BESPLATNO:

https://hydranautrock.bandcamp.com/album/this-is-hydranaut

Low Tide Riders iz Brazila opasno tresu na svom EP-ju Wicked, nudeći teški, onako skoro pa ritualni rok što gazi iz sve snage dok peva himnu-koračnicu. Četiri pesme jakih rifčina i promuklih muških vokala, muzika za znoj, provod i dobro raspoloženje:

https://lowtideriders.bandcamp.com/album/wicked-ep

Nisam nikad bio neki preteran ložač na Crowbar, pogotovo iz njihove ranije faze kada su više bili siledžijski hardcore, ali novi album, dvanaesti Zero & Below je sasvim pristojan komad agresivnog sludge metala. Crowbar postoje od početka osamdesetih (doduše pod drugim imenom) a sa ovim imenom i u ovom stilu sviraju već više od trideset godina pa iako Zero & Below ne donosi nikakve sveže ideje i gestove, u pitanju je ipak ploča na kojoj se čuju kilometraža i sigurnost:

https://crowbar.bandcamp.com/album/zero-and-below

Nisam baš očekivao da jednočlani bend iz Malmea u Švedskoj, nazvan samo David bude ovako jak na istoimenom EP-ju, ali eto, mladi Karl Henrik Westman je spravio dve glasne, energične pesme stoner roka sa snažnim gitarama, pevanjem na Švedskom, malo folk elemenata... Dobro je to ispalo, mada su pesme APSURDNO predugačke i naravno da produkcijski ovo zvuči malo ,,kućno", ali to sve uglavnom ne smeta da uživate u ovoj hipnotičkoj muzici. Plaća se koliko date (EDIT: ovo izdanje je nestalo sa lica planete u međuvremenu ali ostavljam tekst za slučaj da se pojavi):

https://davidthedragon.bandcamp.com/album/david

Takođe jednočlani Aglo iz Australije ubija vrlo teškim death doom zvukom na EP-ju Collector. Medveđi vokali, moćan a mračan gruv, jake gitare, ali i dosta svesti da tamni rif-rad treba obogatiti pažljivo odmerenim soliranjem, sve je ovde na svom mestu za potrebe nesputanog uživanja u lavini zvuka koju Aaron Osborne priprema za pravog slušaoca:

https://aglobrutal.bandcamp.com/album/collector

I Rotting Kingdom iz Kentakija rade death doom. Njihov EP, Wretched Enigma of Salvation ima dve poduže pesme koje mešaju gorkoslatke doom melodije sa mračnim death rifovima i dubokim, zverskim vokalima te kanonadama duplih bas-bubnjeva. Sasvim lepa kombinacija i petnastak minuta užitka u teškom metalu:

https://rottingkingdom.bandcamp.com/album/wretched-enigma-of-salvation

Psychedelic source records imaju novo izdanje, Mantras for Peace, nastalo u noći kada je Rusija napala Ukrajinu i od kojeg sva zarada ide Crvenom krstu. Pošteno. Ako volite standardni psihodelični džem zvuk koji vezujemo za ovaj kolektiv, Bence Ambrus, Krisztián Megyeri i Ákos Karancz nude skoro sat i po zbilja mantrične, ritualne psihodelije. Plaćate koliko hoćete a u dobre je svrhe i već znate da sa Psychedelic Source nema greške:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/mantras-for-peace

Stoned Karma na novom albumu zvuči... baš onako kako ste navikli da očekujete. Truth & Obsession je još jedna ekstremno prijatna procesija instrumentala koji se oslanjaju na nežan gruv i lepe, sanjive harmonije nedistorziranih gitara i ako su vam se dopadala dosadašnja izdanja ovog francuskog projekta, ovde ćete dobiti apsolutno isto to. Meni uvek prija da ih poslušam:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/truth-obsession

I kao po komandi i odraz Stoned karme u ogledalu, takođe francuski Stone Rebel snimio je novi album. Waiting For The World To Change i ni sam ne menja uobičajeni zvuk prijatnih instrumentalnih meditacija nudeći 66 minuta opuštene vožnje:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/waiting-for-the-world-to-change

I za prošli album solunskih Dope Default sam rekao da je njihov zvuk suviše ,,komercijalan" za mene i to se nije promenilo. No, novi album, Division svakako podseća na kvalitete grčke stoner/ hard rock scene, sa skupom, ekspanzivnom produkcijom, ultra upeglanim aranžmanima, velikim refrenima i dovoljno raznovrsnosti između pesama da se ne kaže da bend samo štancuje iste stvari. Kako sam i tada rekao, ako volite Audioslave ili Alice in Chains, ovo je verovatno za vas:

https://dopedefault.bandcamp.com/album/division

E, pa, srećan novi Dungeon Weed svima koji, jelte, slave. Perjanice tvrtke Forbidden Place Records su pre par godina debitovale zapaženim komadom psihodeličnog stoner-dooma, konceptualnim albumom Mind Palace of the Mushroom God, a The Eye of the Icosahedron je nastavak i zaključak ove priče. I to prilično monumentalan. Sa šesnaest pesama – izdavač ovo publikuje kao dupli vinil – novi album je primereno epska oda psihodeličnim supstancama, izmenjanim stanjima svesti ali i magiji. Bend ima prostora i vremena da kreira relaksirane ali ne plitke faz-meditacije što se kreću sporo i nikud ne žure, pretvarajući ovaj album u jedan hipnagogički prostor gde vreme stoji a tekstura je toliko opipljiva da su dualni muško-ženski vokali gotovo iznenađenje svaki put kada ih čujete. Ovo je album za ozbiljno i dugačko slušanje i jedno od retkih izdanja koje Forbidden Place ne daju za dž. Poslušajte, nećete se vratiti:

https://dungeonweeddoomsludge.bandcamp.com/album/the-eye-of-the-icosahedron
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/dungeon-weed-the-eye-of-the-icosahedron

Warpstormer iz Londona su energičan, agresivan stoner-thrash trio koji ipak pre svega želi da se zabavlja. EP Here Comes Hell ima četiri kvalitetne, bučne pesme gruverskog metala koji se vrlo udobno smešta između stoner težine i thrash oštrine, pumpajući krv velikom brzinom i podižući temperaturu na opasne razine. Podsećanje da dobri vokali mnogo znače u ovakvoj muzici, takođe:

https://warpstormer.bandcamp.com/album/here-comes-hell

Iron Griffin su finski žensko-muški duo sa osobenom, prilično zdravom i zabavnom kombinacijom epskog heavy metala, doom rocka, okultnog roka itd. Drugi album, Storm of Magic je pun srednjevekovnih tema i izvrsnog vokalnog rada drugarice Maije Tiljander, a lepo napisane pesme, sa pomalo eksperimentalnim, istraživačkim ambicijama u aranžmanima užasno profitiraju od prirodnog zvuka i mekog, dinamičnog masteringa. Sjajno:

https://irongriffin.bandcamp.com/album/storm-of-magic

Meksički kvintet The Burial svira težak, abrazivan sludge metal i EP Delirium and Death – njihovo prvo izdanje, snimljeno u DIY aranžmanu – ima dve poduže pesme pune masivnih (ali i povremeno slatko melodičnih) rifova, promuklog urlanja i sporog ritma. Bend je propustio očigledan volej – da pesme nazove ,,Delirium" i ,,Death", naravno – ali muzika nije uopšte loša, naprotiv, a materijal je snimljen dosta zdravo. I još plaćate po želji. Sasvim lepa ponuda:

https://theburialmx.bandcamp.com/album/delirium-and-death-ep

Naš omiljeni kalifornijski izdavač, Ripple Music najavljuje Ripple Fest zakazan za 18. i 19. Mart u Nantu beplatnim semplerom RippleFest Nantes što predstavlja bendove koji će tamo nastupati. Ne bih vam savetovao da usred pandemije i rata sada potežete do Francuske, ali možete da uzmete ovaj album i uživate u vrhunskom stoner zvuku bendova poput Birds of Nazca, Appalooza, Kabbalah... Ja već toliko hvalim Ripple Music da mislim da svi znaju da se ovo ne propušta:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ripplefest-nantes

Ali ne hvalim ja Ripple Music bez razloga. Poslušajte novi JIRM, takođe izbačen u toku ove nedelje za istog izdavača. Šveđane sam hvalio još pre četiri godine za njihov psihodelični, teški rok, a The Tunnel, The Well, Holy Bedlam je briljantna ploča duboke rokenrol hipnoze koja psihodeliju shvata kao licencu da se ide od čistog, bluzerskog rokenrola pa sve do kosmičkog free improva. Neretko u okviru jedne jedine pesme. JIRM sam prošli put poredio sa Pink Floydom ali The Tunnel, The Well, Holy Bedlam ide mnogo šire u svom zahvatu kačeći i Jefferson Airplane i Grateful Dead i razne druge klasične psihodelične stratege, a opet nudeći savremenu, vitalnu muziku 21. veka. Meni je ovo izvanredno i još jednom podseća da je pretplata na Ripple Music od pet dolara mesečno jedan od najboljih dilova koje možete napraviti ako volite teški, psihodelični rok:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-tunnel-the-well-holy-bedlam
https://jirm.bandcamp.com/album/the-tunnel-the-well-holy-bedlam

Ni italijanski Heavy Psych Sounds Records nam neće ostati dužan ovog tjedna. Novi album švedskih Endtime nudi superteški doom metal za sve ljubitelje horora, veštica, đavola, distorzije... Najgora stvar koju mogu da kažem za Impending Doom, kako se četvrti album moćnih Šveđana zove je da pričamo o ploči koja veoma liči na neke radove Leeja Dorriana. Ali, mislim, ako je TO najgore onda znate da smo na konju. Impending Doom je agresivni, teški doom metal koji priča o skorom kraju kroz napete rifove i izvikivane stihove, bubnjeve koji zakucavaju jače od Miroslava Pecarskog u njegovim najboljim danima i najniži štim koji ćete čuti ove nedelje. Ovde nema romantičarskih maštarija i gotskih lamenta, već samo snažnog horror-dooma za probirljivu klijentelu:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/endtime-impending-doom

Ako smo se dobro zagrejali, prelazimo na bržu muziku: thrash, speed, hardcore punk, grindcore i death metal. Sentinel Hill su iz Long Biča u Kaliforniji a njihov prvi EP, Horror's Kingdom vozi sirov, neprskan blackened thrash metal i meni se ovo dosta dopada. Mislim, sve to zvuči vrlo lično i ekspresivno, sa prljavom, jeftinom produkcijom i, onako, jednim iskrenim srcem na dlanu ponuđenim publici. Ko smo mi da ga ne prihvatimo?

https://sentinelhilllbc.bandcamp.com/album/horrors-kingdom

Chronicles of Human Extinction je takođe sirov, neprskan i grub split EP dva južnoamerička benda. Hellthrasher su iz Perua i njihove dve pesme blackened thrasha su za nijansu melodičnije – sa drugom koja je praktično pank – i bolje producirane. Ruptura je iz Bolivije i njihov blackened speed je maničan i vrlo autentičan, sa sve drugom pesmom koja je i kod njih dosta pankerska. Do smrti, braćo i sestre!

https://sucremetalprod.bandcamp.com/album/split-chronicles-of-human-extinction

Leather Church je, naravno, jednočlani speed metal bend iz Teksasa i NARAVNO, demo nazvan samo Demo ima dve pesme muzike koju treba pakovati u špriceve i deliti deci. Posle će sami da pitaju kamo ta vakcina. Hoću reći, ovo je kao da Motorhead svira speed metal a to je verovtano najbolja sekvenca reči u univerzumu (EDIT: nažalost i ovaj snimak je nestao u međuvremenu, ali slutim da će se pojaviti jer je bio izvrstan pa neka teksta tu):

https://ceaseanddestroy.bandcamp.com/album/demo

Još speed-thrash metala dobijamo od strane teksaških X.I.L. čiji prvi album (posle nekoliko kraćih izdanja) nosi naslov Rip & Tear. I, mislim, kako su se autori igre Doom inspirisali ekstremnim metlaom pre tri decenije (kuku!!!!) tako se i on sad inspiriše Doomom i X.I.L. cepaju pesme sa naslovima Speedemons, Breakneck ili Learn to Bleed, nudeći zaista brzu, furioznu svirku sa jednostavnim rifovima i moćnim solažama, odrađenu bez mnogo stajanja i pauza da se uzme vazduh. Ovo je old school speed metal rokčina i rokačina negde između Agent Steel, Judas Priest i GBH pa ko TO ne voli stvarno više ne treba da sluša muziku:

https://xilspeedemons.bandcamp.com/album/rip-tear

Brazilski Headthrashers sa svojim prvim albumom, Insurreição donose autentični dah vrelog latinoameričkog thrash metala. Ovo je ploča sa vrlo old school zvukom i estetikom, pesmama koje nemaju pretenziju da razbijaju kalup žanra već se pre svega orijentišu na dobre rifove, mošerske ritmove i energičnu, agresivnu i zaraznu svirku. Uvek je lepo čuti ovako sirovu, a ipak adekvatnu produkciju i pevanje na portugalskom. Pobednički:

https://youtu.be/oMYf8whx3qQ

Francuzi Blackened ne kriju svoje uzore. Mislim, ime benda za poetak, jelte, a onda se i prva pesma na drugom albumu, Voices from the Void zove Trapped in Purgatory. No, Blackened nisu samo Metalika ukrštena sa Slejerom, i ovo je svakako klasičan thrash metal ali bez želje da bude rezurekcija ičijeg patentiranog zvuka. Blackened sviraju u prepoznatljivim formama i ne probijaju kalup ali unutar svega toga imaju svoja rešenja i svoj zvuk i izrazito se trude oko pesama pa ovde ima poštenih thrash komada od po osam minuta ali onda i akustičnih interludija sa sve gudačima od dva. Lep album:

https://blackened75.bandcamp.com/album/voices-from-the-void

Portorikanski Zafakon ima novi album, Aftermath i ovo je sad dosta progresivan thrash metal sa malo death metal začina. Bend se potrudio oko pesama – uostalom prošlo je sedam godina od prethodnog albuma – i ovo je ploča za sladokusce. Ne sa nekim nadžanrovskim krosover potencijalom, ali unutar tvrđeg jezgra ekstremnog metala, ovo je odlično:

https://zafakon.bandcamp.com/album/aftermath

Klivlendski Midnight radi skoro dvadeset godina a njegov jedini član, Jamie Walters ima već dosta iskustva sa gomilom projekata. Utoliko, novi album, Let There Be Witchery predstavlja dopadljiv i zabavan, rokerski speed metal. Nije ovo mene poravnalo sa patosom na način na koji su to učinile neke recentne speed metal ploče ali Let There Be Witchery je prijatan materijal sa dosta klasičnog heavy rock zvuka prebačenog preko bržih energičnih matrica. Uvek je lepo čuti bluz, pank, metal i satanizam izmešane na plemenit, prirodan način pa Midnight ovim albumom donosi užitak i zabavu:

https://midnight-ohio.bandcamp.com/album/let-there-be-witchery

Šveđani Unfair Fate snimili su drugi album, Into the Abyss i ovo je kvalitetna ploča thrash metala oprljenog sa malo death elemenata. Iako ja, kako se zna, najviše volim thrash kad ide samo brzo i nikako drugačije, Into the Abyss je ploča koja vrlo profitira od razrađenih aranžmana koji imaju prostora za dosta atmosfere i raznorazna harmonska istraživanja. Pošto je u osnovi ove muzike zdrava slayerovska formula, lepo je čuti kako Unfair Fate spretno nadograđuju klasiku čuvajući neposrednost muzike ali joj dajući puno novog ,,mesa". Lepo:

https://unfairfate.bandcamp.com/album/into-the-abyss

Zagrebački death-thrasheri Nether i sami fino kombinuju thrash metal sa savremenijim, atmosferičnijim nadgradnjama na novom EP-ju nazvanom Bone Relic. Iako bend sebi kači i ,,progressive" etiketu, rekao bih da ovaj konanovski intoniran materijal najpre živi na kombinaciji thrash osnove i death metal nadgradnje, sa puno stamenog gruva, ali onda i prijatne, mračne ali nedvosmisleno prijatne atmosfere. Ovo je ubedljivo, snažno i sa dobrim kvalitetom zvuka posebno u domenu masivnih gitara. Lepo!

https://tothenether.bandcamp.com/album/bone-relic

Bostonski Pyre sviraju užasno vrištav, jako distorziran i disonantan sludge punk na EP-ju Endless Nothing. Ovo je muzika bučnog očaja i ekstremne rezignacije, pretočena u gruverske, dinamične pesme od po dva minuta u kojima se može – uz dosta krivice – uživati. Plaćate koliko hoćete a vredi, odlično je:

https://pyrema.bandcamp.com/album/endless-nothing

(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 05-03-2022, 16:04:10

Rusi Овод sviraju odličan pank sa mnogo metal elemenata a da to nije uobičajeno zanošenje ka siledžijskom hardkoru. EP (ili album?) Совесть je izvrsno produciran i pun kvalitetnih ideja, raznovrsnih pesama, veličanstvenih harmonija i generalno sjajne muzike. Овод su izrazito impresivni a još i sva zarada od ovog izdanja ide za pomoć ljudima koji protestuju protiv Putinovog rata u Rusiji. Ako je ikad bilo sevap nešto kupiti, ovo je:

https://teenagewasterecords.bandcamp.com/album/--4

Niški hardkor bend Polarni Fazani volim još od devedesetih a novi album, Đene-Đene i zvuči kao da su i dalje devedesete. Doduše, bend je svakako napredovao u svom zvuku u odnosu na legendarnu prvu kasetu iz 1998. godine, i ovaj album ima ,,metalniji", tvrđi zvuk, ali i dalje u prilično prepoznatljivom '90s stilu. Polarni Fazani i dalje provlače šaljive tekstove uz muziku pogodnu za klasične šutke i moshcore circle pit zajebancije i mada ovaj album ima na momente možda i preterano nostalgičnu dimenziju za sopstveno dobro, svako ko je pre trideset godina voleo Mucky Pup i beogradski SMF ovde će naći puno razloga da se osmehuje. Kao i sva ostala izdanja benda – uredno dostupna na Bandcampu – i Đene-Đene se prodaje po ceni koju sam kupac odredi i meni je toplo oko seca da je ceo opus jednog meni dragog benda dostupan modernoj publici. Reaguj, publiko:

https://polarnifazani.bandcamp.com/album/polarni-fazani-ene-ene-2022

Iako nazvani po čuvenoj pesmi britanskog death metal sastava Bolt Thrower, finski World Eater sviraju abrazivni, lo-fi grindcore stare škole. Ali ga sviraju odlično na materijalu Demo 2022. Ovo je kao da ste se vratili u 1987. godinu i trpate sve od Agathoclesa i LARM, do Heresy i Electro Hippies. Naravno da ovaj klasik iz podruma plaćate koliko hoćete a ne budite škrti, sjajno je:

https://worldeaterfin.bandcamp.com/album/demo-2022

Misterija u vezi sa bendom Colacon je u tome da li su iz Gruzije ili američke države Džordžije. Dok to proverimo, poslušajte EP isto nazvan Colacon koji nudi matematički precizan, ukusno disonantan grindcore. Muzički odlično, produkcijski iznenađujuće kvalitetno, vredno svake pažnje sa ma kog kontinenta dolazilo.

https://colacon.bandcamp.com/album/colacon

Izraelski xLODEAx odvaljuju klasičan, old school grindcore na albumu Chocolulu Shlacore. Dakle, mikrofonija, distorzirani bas, kratke pesme, dupli vokali, sve kako bog zapoveda. No, ovo nema lo-fi dimenziju i prezir ka bazičnom zanatskom znanju kakav se često prepozna kod bendova koji danas pokušavaju da sviraju klasičan grind, pa je tim bolje. xLODEAx su, hoću da kažem IZRAZITO dobri u svirci i pesme su im napisane kvalitetno a album je pritom i odlično produciran. Apsolutna, dakle, pobeda na svim frontovima a još i plaćate koliko hoćete. Ako ovo ne poslušate, nismo više prijatelji:

https://xlodeax.bandcamp.com/album/chocolulu-shlacore-2

Frustrated Existence je jednočlani grindcore projekat brazilskog Rubena Alvima, a koji svira u stoner bendu Sick Society. Album Frustrated Existence je sniman u kućnim uslovima ali ima sasvim prihvatljiv kvalitet zvuka za potrebe muzike koja je jednostavna ali ne primitivna. Ovo je, onako, grindcore iz domaće kuhinje, besan ali malo i dostojanstven sa puno dobrih rifova i brzom svirkom. Meni je malo potrebno za sreću:

https://sicksociety1.bandcamp.com/album/frustrated-existence-frustrated-existence

Novozelandski Rvkkvs kaže za sebe da izvodi ,,Maniacal Death Grind" i to je sasvim korektan opis materijala od dve pesme koji se zove Demo 2022. Ovo je kratko i ubitačno mada moram priznati da pesme, koje ne dobacuju ni do dva minuta mogu da budu i efikasnije i da su aranžmani relativno nabacani. No, izvedba je oštra i napadačka, zvuk solidan i meni se ovo načelno prilično dopalo:

https://rvkkvs.bandcamp.com/album/demo-2022

Ako ne znate gde je Guam niste sigurno jedini. Ova mala ostrvska teritorija u zapadnom Pacifiku pripada Sjedinjenim akeričkim državama, a bend Zaias svira vrlo dopadljiv death metal na EP-ju Abysmal Divinity. Ovo je pet pesama žestokog, besnog death metala koji pritom uspeva da spada u ,,brutal death" ogranak a da je muzika snimljena prilično razgovetna i sa puno dobrih rifova. Bend ume malo (ali baš malo) da zaokrene i u blackened smeru i ovo je u celini jedan zdrav i vrlo zabavan materijal. Da su bubnjevi samo malo dinamičnije snimljeni, pa pevali bismo:

https://zaias666.bandcamp.com/album/abysmal-divinity

Za porciju prljavog, moćnog death metala iz njemačkog undergrounda, Fucking Kill Records donose split album sastava Scalpture i Reckless Manslaughter. Scalpture imaju samo jednu ali odličnu pesmu dok Reckless Manslaughter utrpavaju četiri komada teškog prebijanja. Sve ovo jeste andergraund ali kvaliteta ne nedostaje. Kako na polju songrajtinga, tako i na polju svirke i produkcije. Čist, neprerađen death metal za ljubitelje:

https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/scalpture-reckless-manslaughter-split

Čileanski melodični death metalci Altar of Ghouls su mi bili simpatični na istoimenom debi EP-ju Altar of Ghouls i pre nego što sam shvatio da im bubnjeve svira devojka! Doduše, na ovom materijalu bubnjevi su očigledno pravljeni ,,u kompjuteru" ali bend makar ima lepe melodije i prilično zabavne pesme. Svirka solidna, materijal zdrav, dakle, još samo da se postigne adekvatna produkcija i Altar of Ghouls mogu u svet:

https://altarofghouls.bandcamp.com/album/altar-of-ghouls-ep

Fetal Blood Eagle je možda najšokantnije ime za death metal bend koje sam čuo ove godine a bilo je tu raznih kandidata. No, istoimena ekipa iz Belgije i SAD makar svira vrlo korektan, mošerski brutal death metal na svom debi albumu Indoctrinate. Hoću reći, ovo nije puki šok radi šoka a kad vidite postavu koju predvodi Sven de Caluwé iz Aborted, sa svojim karakterističnim deathgrind vokalima, postane jasno da je u pitanju ekipa iskusnih muzičara. Utoliko, ovo je ploča sa malo iznenađenja nakon onog prvog, da bend sa ovakvim imenom zapravo ume da svira sofisticirano, ali sa uniformno visokim kvalitetom pesama, produkcije i izvedbi:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/indoctrinate

Južnokorejski Morbidism svoj brutalni, disonantni death metal lepoo kombinuje sa neočekivano melodičnim pasažima na EP-ju Until We Die. Četiri pesme opasnog zakucavanja ali i lepih, pamtljivih tema, sa svirkom koja je energična i ubedljiva i solidnom produkcijom – moram da kažem da su me Morbidism prijatno iznenadili i ostavili gladnog za još (EDIT: i ovo je TREĆE izdanje ove nedelje koje je nestalo u međuvemenu. Avaj!!!!):

https://morbidism666.bandcamp.com/album/until-we-die

Njujorčani Hierarchy imaju demo sa četiri pesme (dve stare, dve nove) koji se zove Promo 2022. Radi se o sastavu koji operiše već dve decenije i ima iza sebe jedan album i mada njihov black-death metal nije ni originalan ni inovativan, ove se četiri pesme prijatno poslušaju a plaćate koliko poželite:

https://hierarchyband666.bandcamp.com/album/2022-promo

Ne znam šta su Poljaci Discordia čekali tri godine da objave materijal koji je sada izašao pod nazivom Let Us Slay, ali njihova tvrdnja da je ovaj album snimljen u prostoriji za vežbanje mi zvuči neverovatno. A i vama će kad čujete klasičan, superteški, supernabudženi švedski death metal zvuk koji ovi momci istresaju. Brutalno, žestoko, sirovo, napaljeno a opet kvalitetno i bez greške, sa pesmama koje jasno omažiraju klasični Dismember pa ako vam je tako nešto na srcu, navalite bez zadrške:

https://discordiapl.bandcamp.com/album/let-us-slay

Writhings sebe opisuju kao tri kahuna iz Luizijane koji su 2020. godine, inspirisani malo i pandemijom, krenuli da sviraju metal. Njihov prvi album, koji se zove EP, iako ima sedam pesama i sasvim solidno trajanje, donosi prijatan death metal zvuk koji u sebi ima priličnu količinu hardcore punk filozofije. I meni to godi – ovo nije sad nešto INTENZIVNO maštovita muzika, ali Writhings zvuče autentično i njihova muzika nije puko imitiranje onog što rade drugi bendovi već nešto što, reklo bi se, dolazi iz njih samih. Fino.

https://writhings.bandcamp.com/album/ep

Mora biti da su se finski Thyrargo negde prešli postavljajući cene na Bandcampu jer im EP Impluses košta 99 evra za daunloud (a nema fizičkog izdanja koje bi podrazumevalo ovu vrstu obeshrabrenja kupovine daunlouda) ali su pojedinačne pesme po jedan evro. Bizarno, ali dobro, Impulses je ODLIČAN materijal žestokog, moćnog death metala koji pritom ima izvesnu lakoću, pa se ne upliće u žanrovski nameštaj i krlja brzo i zanosno. Solaže sjajne, vokali ubedljivi, aranžmani odlični, sjajna ploča:

https://thyrargo.bandcamp.com/album/impulses

I sada smo u poslednjoj sekciji ovonedeljnog pregleda sa žanrovski manje jasnim izdanjima, te sa klasičnim heavy metal i power metal pločama. Od bezbroj izdanja u toku prošle nedelje čiji je sav profit namenjen pomoći ljudima pogođenim ruskom agresijom na Ukrajinu, izdvojiću kompilaciju irskog andergraund izdavača Cursed Monk Records čija zarada ide za Lekare bez granica. A Drop In The Sea (A Compilation in Aid of Ukraine) ima pedeset pesama autentičnog andergraund zvuka koji se kreće od raznih formi ekstremnog metala do tamnog ambijenta i power electronics komada. Svako će ovde naći nešto što će ga zapanjiti a kupovinom će pomoći nešto plemenito. Nije to loša kombinacija:

https://cursedmonk.bandcamp.com/album/a-drop-in-the-sea-a-compilation-in-aid-of-ukraine

All For One je kompilacija sa sličnim povodom, sao što zarada ide Reporterima bez granica a na njoj su mahom melodičniji, power metal bendovi. Blazon Stone su ovde svakako najpoznatiji pa su i odabrani da otvore album, ali ima ovde još odličnih stvari, kao što su Evil Hunter, Kramp, Drunktank itd. Po standardima na brzinu sklepanih kompilacija, All For One ima jako visok kvalitet muzike i prodaje se po ceni koju sami odredite.

https://allforonecompilation.bandcamp.com/album/all-for-one-compilation

Grci Forbidden Seed imaju treći album, On Blackest Wings, Shadow of the Crow Pt. I to je solidnih sedamdeset minuta epskog power metala sa čak šesnaest pesama i orkestarskim dodacima. Nije to skroz po mojoj meri, dakle, na ime svoje naglašene pompeznosti i tako to, ali je dobro, kvalitetno i ubedljivo i mislim da će publici kojoj je namenjeno biti prilično prijemčivo. Bend je izdao i verziju albuma na kojoj se čuje samo orkestarski aranžman (dakle, bez ,,benda") i to je zanimljiv potez:

https://forbiddenseed.bandcamp.com/album/on-blackest-wings-shadow-of-the-crow-pt-i
https://forbiddenseed.bandcamp.com/album/on-blackest-wings-shadow-of-the-crow-pt-i-orchestrated

Takođe Grci, Steelwitch, nazvali su svoj debi album The Witch is Back što im odmah daje auru veteranskog, voljenog benda iako su pre ovoga izdali samo jedan eponimni EP pre dve godine. Lukavo! Ali album je, da budem fer, lep. The Witch is Back nudi relativno lo fi heavy metal o motorima, letenju, kosmosu, borbi neprestanoj i svim tim voljenim metal temama, uz muziku koja je na prelazu iz NWOBHM šaketanja u ful speed metal šutku. Uz melodične teme i visoke, prilično brusdikinsonovske vokale, Steelwitch donose žurku pravo u vaše zvučnike nudeći dobro napisane pesme i produkciju koja nije IDEALNA ali drži vodu. Fino!

https://steelwitchgr.bandcamp.com/album/the-witch-is-back

Nadja su se zgodno uklopili u aktuelni istorijski momenat i njihov novi živi album, BSP Live Series: 2021-09-04 Kharkiv snimljen je prošle godine u Ukrajini a i sve pare od njega idu za novinsku kuću Kyiv Independent jer je nezavisno informisanje bitno itd. itd. itd. Ako volite Nadjin patentirani drone'n'drums pristup, ove tri pesme su dobre kao i bilo šta drugo što vam može pasti na pamet. Ja volim:

https://bspliveseries.bandcamp.com/album/bsp-live-series-2021-09-04-kharkiv

Novi album Beastial Piglorda zove se samo The Lord (mada na omotu piše Pig Lord) i ima dosta ,,metalskih" elemenata međ svom za njega karakterističnom eksperimentalnom muzikom. Ovaj album se i, za razliku od njegovih starih, naplaćuje po fiksnoj ceni (EDIT: ne, cena je promenjena u ,,plati koliko hoćeš") pa bi se reklo da umetnik iz Severne Karoline ovo smatra kvalitetnijim među svojim radovima. Svakako ovde ima mnogo zanimljive muzike i preporučujem radoznalo slušanje:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-lord

Švedski Palantir svoj drugi album, pet godina posle prvog umotava u umiljate barokne harmonije i oplemenjuje klavijaturističkim linijama koje asociraju na ,,stare" instrumente sa dirkama poput klavsena. Lepo. Chasing a Dream je onaj prijatan, dobrohotan kič kakav pristaje kvalitetno napravljenom, tehnički superiornom power metalu i kogod da je osamdesetih čuo Yngwiea Malmsteena i pomislio ,,to je to", Palantir će mu biti prava stvar:

https://palantirsweden.bandcamp.com/album/chasing-a-dream

Cobra the Impaler su bend nekih bivših članova Aborted i njihov debi album, Colossal Gods je kombinacija melodičnog heavy metala sa malo thrash i groove elemenata. U oči, tj. uši mi je prvo upalo koliko je ovo dinamično izmasterovano što nije baš standard za muziku sa ovim nivoom ,,thrash" pristupa u zvuku. Drugo je da su pesme iako imaju melodične refrene napisane sa dosta progresivističke ambicije u aranžmanima pa tu ima mnogo ozbiljne svirke i raznolikih delova. Zanimljiv album:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/colossal-gods

Nizozemski Martyr su svoj prvi album snimili još 1985. godine a Planet Metalhead im je tek peti i tek treći u ovom veku. I čuje se da veterani na ovoj ploči sviraju raspoloženo i žestoko. Martyr su negde između klasičnog '80s heavy zvuka, power metala i speed metala a ovih deset pesama u pedesetak minuta ne donose sad neke inovativne formule u tu kombinaciju, ali su pošteno napisane i, kako već rekoh, odsvirane sa dosta entuzijazma. Martyr, dakle, solidno spajaju iskustvo sa činjenicom da se nisu ubijali od izdavanja sve ove godine i Planet Metalhead je zabavna, melodična i energična ploča dobrohotnog metala:

https://youtu.be/yGJtceSOkZM

Merciless Law iz Čilea imaju vrlo jak prvi album. Troops Of Steel je klasični cheesy metal sa speed metal koketerijom i dovoljno melodije da i ljubitelji prvog Helloweena pocrvene kao bulke. Ovo je retro muzika ali napisana i odsvirana vrhunski, kao da je trenutno 1986. godina a mi smo mladi i imamo puno kose. Ko voli metalčinu što se oseća dobro samo kad preteruje, ovo ne sme da propusti. Te solaže, ti falseti! Sjajno!

https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/troops-of-steel

Twisted Tower Dire su iz Severne Karoline i sviraju hevi metal već duže od četvrt veka. Najnovije izdanje im je kolekcija demo snimaka koje su napravili pripremajući svoj album iz 2003. godine, Crest of the Martyrs. I ako to ne zvuči MNOGO uzbudljivo, Crest of the Martyrs Demos kombinuje sjajne, zabavne heavy metal pesme sa finom, ne preskupom ali prirodnom produkcijom i dinamičnim masteringom za užitak od četrdeset minuta prvorazrednog NWOBHM-a koji u ovoj formi zvuči najprirodnije moguće. Ne propustiti:

https://twistedtowerdire.bandcamp.com/album/crest-of-the-martyrs-demos

Bruklinski Sanhedrin sa svojim trećim albumom, Lights On nude himnični heavy metal sa '80s šmekom, za ljubitelje, što se kaže, klasike. Ovo je puno standardog rifaškog rada, atmosferičnih razlaganja, energičnog, stamenog ritma, a zvezda ploče je svakako basistkinja i pevačica Erica Stoltz sa izuzetnim vokalnim stilom i harizmom u performansu. Album je napisan odlično, nostalgično ali dostojanstveno sa taman toliko cheesa da zamiriše, a odsviran znojavo i pošteno, te produciran prilično umiljato. Pritom, Sahendrin se tekstualno bave savremenim, jelte, socijalnim temama što uvek treba pozdraviti. Vrlo dobar album koji pokazuje kako se i u okviru sasvim klasičnog zvuka može zvučati autentično i savremeno:

https://thesanhedrin.bandcamp.com/album/lights-on

Album nedelje je... pa zapravo EP. Ali, ljudi moji, KAKAV EP! Vio-Lence su svoj poslednji album snimili 1993. godine, a i njega su se u međuvremenu odrekli tako da je Let the World Burn zapravo ,,pravi" nastavak EP-ja Torture Tactics iz 1991. godine i, pa... ja sam prepun emocija. Prvo ću reći šta mi smeta: prekomprimovana ,,plastična" produkcija koja je česta u savremnom thrash metalu ali koja naprosto nije adekvatna za bend čiji je bubnjar jedan od najboljih koji su ikada svirali thrash i čija se meka ruka i suptilna dinamika ovde gube zbog te kompresije. Ali, da se ne lažemo, Perry Strickland je TOLIKO dobar i maštovit bubnjar da čak i tako potpuno dominira ovim pesmama. Vio-Lence su bili na ivici da izgube pevača Seana Killiana pre nekoliko godina kada su ga decenije alkoholizma ostavile sa tako urnisanom jetrom da je bio jednom nogom u grobu. Transplantacija mu je spasla život i mada je fer reći da bi možda novu jetru više zasluživao neko ko se nije svojom krivicom doveo do praga paklenih vratnica, drago mi je da je Killian pretekao jer se radi o jednom od najboljih pevača i tekstopisaca u Bay Area Thrash orbiti i na ovom materijalu on naprosto razara, zvučeći bešnje i ,,kritičnije" nego ikada. Phil Demmel na gitari kao i uvek prosipa izuzetne serije moćnih rifova. Ovaj vrhunski trešer je prosvirao svoje smene i u Machine Head (čiji je Robb Flynn i sam svirao u Vio-Lence) i u Slayeru i u Lamb of God i u Overkillu, čiji je Bobby Gustafson ovde sada na drugoj gitari kao jedan od dva ,,nova" član i njihov napad sa dva krila je moćan, ali dobrim delom i jer srednji red drži belgijski basadžija Christian Olde Wolbers koga pamtimo iz Fear Factory ili Apshyxije. I sad, ovo je prejaka postava ali Vio-Lence su se uvek izdvajali ne samo moćnim sviračkim nastupom već i kvalitetom pesama a što na ovom EP-ju ne da ne nedostaje nego se možegovoriti o prirodnoj i dobrodošloj evoluciji zvuka benda koji i dalje krlja prepoznatljiv Bay Area Thrash ali sa osveženim, osavremenjenim pristupom kompozicijama. Ovo je povratak kakav se samo mogao poželeti. Dobrodošli nazad, momci.

https://vio-lence.bandcamp.com/album/let-the-world-burn

bezdan · 07-03-2022, 19:28:13

Zdravo,

Pomalo osećam krivicu što ranije nisam uputio koju reč podrške autoru ovih stranica,
mada smatram da njegova ciljna grupa nije šira (muzička) javnost, još manje slučajni prolaznici.

No, nema smisla ne pohvaliti zalaganje g. Krljića i nastojanje
da dragu nam i voljenu krljačinu udomi i čuva u skrajnutom, mračnom kutku interneta,
baš onako kako dolikuje duhu podzemlja.

Živ ti nama bio, Mehane, i još dugo čukao preporuke ovde i drugde, izvan glavnih medijskih tokova!

Meho Krljic · 07-03-2022, 20:13:58

Hvala, što se kaže, trudimo se.

12 · 07-03-2022, 20:43:14

mora da je bezdan meho

Meho Krljic · 08-03-2022, 06:20:15

E, mora biti da sam posle sedamnaest godina na forumu počeo da otvaram nove naloge samo da samog sebe hvalim...

Meho Krljic · 12-03-2022, 12:10:00

Ulazimo polako u kolotečinu što se rata u Evropi tiče i koliko god da je zamorno za sve umešane, pomislite koliko će tek biti užasno kada se rat i milioni izbeglica normalizuju i prestanemo da uopšte emotivno reagujemo na sve to. Što bi rekli stariji među nama: ,,oni to i hoće". Bar možemo da slušamo metal. Idemo.

Odmah pa blek metal! Naši omiljeni Belorusi Downcross su izbacili i četvrti album, ne gubeći tempo i Hexapoda Triumph je fina, maštovita i atmosferična ploča blek metala na kakav su nas ova dva čoveka već navikla. Dakle, melodično, energično, sa simpatičnim trešerskim elementima, te sa produkcijom koja je dobrodošlo čista i razgovetna a da ne gubi blek metal sirovost. Vrlo lepo:

https://downcross.bandcamp.com/album/hexapoda-triumph

Ponekad je sirovi old school blek metal baš ono što bi doktor prepisao kada bi doktori ovde znali da leče tugu, slomljena srca i bezvoljnost. Ali valjda bi ih prvo sebi izlečili? Enivej, Galpedar su italijanski trio sa jednim demom, jednim singlom i jednim split albumom iza seve. Ovogodišnji novi demo, Redemption Through Extinction nudi baš ono što nam treba: sirov, staroškolski ali ne i glupav ili svirački nekompetentan materijal. Ovo jeste jednostavna muzika zasnovana pre svega na opsesivnom ponavljanju jednostavnih rifova, ali oni jesu temperirani prisustvom harmoničnijih tema i lepim, nekomplikovanim ali dovoljno dinamičnim aranžmanima. Osnovna vučna sila ovog demoa je naravno ta energija i brzina koje Italijani stavljaju u prvi plan ali ima ovde sofisticiranosti taman koliko treba.

https://galpedarofficial.bandcamp.com/album/redemption-through-extinction

Zemljaci iz Lombardije Hepatomancy, pak, ne nude mnogo harmoničnosti ili sofisticiranosti. Njihov prvi album, Ego Svm Radix Et Templvm Lvciferi je na osetljivoj razmeđi između sirovog blek metala i black noise ekstremizma, ali ipak u dovoljnoj meri obezbeđujući ,,pravu" muzičku formu sa prepoznatljivim temama i ritmovima da možemo da kažemo da se ne radi o freeform buci. Ko ima snage da izdrži paklene krike, rafalno udaranje po dobošu i testerišuće gitare ovde će svakako naći onaj zanosni, satanistički blek metal koji ne da ne zna za boga nego ga aktivno poriče muzikom što uz sve svoje nihilističke atribute ima i dovoljno seksi-štofa.

https://hepatomancy.bandcamp.com/album/ego-svm-radix-et-templvm-lvciferi

Евгений Пильников se baš rasvirao ove godine, pa nam evo i novog albuma njegovog glavnog projekta Wintaar, Forever Fallen Kingdom. Пильников je na ovom materijalu ponovo jedini član benda za šta ne mogu da tvrdim je li rezultat aktuelne internacionalne nemilosti u kojoj je Rusija zbog strašnih stvari koje čini njeno rukovodstvo, pa je Forever Fallen Kingdom jedna intimnija, refleksivnija ploča. Možda i manje ,,zabavna", ali svakako ovde ima dovoljno one zauralske emocije koju očekujete od Wintaar, spakovane u hipnotički monotone pesme sa dosta disonanci...

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/forever-fallen-kingdom

Snøgg je slovenački eksperimentalni blek metal dvojac, neka vrsta usputnog projekta dvojice članova death metal sastava Carnifliate. Novi album Snøgg, nazvan Dan, ko je vrag vzel šalo je jedna kompozicija od dvadeset minuta sa ambicioznim aranžmanom punim klavijatura i sintetičkih gudača i meni je ovo ispalo jako simpatično. Ima tu traženja, ali Snøgg na kraju krajeva sebe shvataju kao eksperimentalni bend i ovom materijalu je primereno da bude takav, tragalački nastrojen. Fakat je da bend ovo odrađuje kvalitetno i sa prilično impresivnim nivoom produkcije i aranžmana, pa urgiram da se posluša:

https://snogg.bandcamp.com/album/dan-ko-je-vrag-vzel-alo

Bâ'a su iz Francuske i, kao i najbolji predstavnici francuske blek metal scene, imaju izraztio ekspanzivan pristup ovom žanru. Na svom drugom albumu, Egrégore, ovi ljudi prave dugačke pesme što idu od gregorijanskih horova preko klasičlnog blek metal zabadanja, pa do nekakvog postrokerskog meditiranja, sve u okviru iste kompozicije. Eksperimentalno, ali sa jasnom vizijom, puno iznenađenja, ovo je poigravanje sa osnovama žanra na smeo i zanimljiv način:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/egr-gore
https://youtu.be/s-h3wBLdV98

Novi srpski blek metal projekat, Praznina, delo je Dimitrija Mirića (aka Deimos) iz Ade, koji već ima iza sebe projekat Todesfall sa kolegom Andrašom Deákom iz Temerina. Enivej. Praznina ima prvi EP, Podsvesno mrtav i ovo je prijatan, robustan depresivni blek metal koji ne gnjavi sa svojim tlapnjama nego pošteno svira. Dakle, da se razumemo, harmonije i teme jesu melanholične i meditativne ali Praznina je projekat energične svirke i ubedljive energije. Tri pesme, zdrav zvuk, snažna atmosfera i dovoljno brzine za moje potrebe – generalno sam više nego zadovoljan i nadam se da će Deimos nastaviti da radi sa ovim projektom koji ima dosta potencijala. A ovaj EP plaćate koliko želite:

https://praznina0.bandcamp.com/album/podsvesno-mrtav

Finski Kouta sa prvim EP-jem, Aarnihauta postavljaju jasna očekivanja na strani slušaoca, mešajući srednjetempaški blek metal sa narodnjačkim, melodičnim motivima. Nije to ni malo loše, sa modernim zvukom, vrlo kvalitetnom svirkom i solidnim miksom. Meni se najviše dopada treća pesma koja je i najkompleksnija i najambicioznija u svom aranžmanu ali sve je vrlo solidno:

https://koutaband.bandcamp.com/album/aarnihauta

Kanađani Grand Mal na svom debi albumu, Oblivion Sermons, pak, pružaju agresivan, energičan black-death metal koji zakucava snažno i poliva apokaliptičnim rifovima odozgo. Imam izvesne rezerve u odnosu na to kako je miksovan ovaj materijal, ali one nisu toliko jake da ne primetim njegove dobre strane, pesme koje lepo odmeravaju mračnu atmosferu i koljačku svirku, te vrlo kvalitetno muziciranje. Vredi proveriti:

https://grandmalcad.bandcamp.com/album/oblivion-sermons

I istanbulski Persecutory ubacuju u svoj blek metal malo death začina, mada im je drugi album, Summoning the Lawless Legions zapravo čistiji blek metal sa grandioznim, a demonskim zvukom i sekvenciranjem albuma koje svemu daje prizvuk jednog kontinuiranog narativa. Tako je prva kompozicija, As the Serpents Ascend nešto melodičnija od onog što iza nje sledi, kao da slušaoca postepeno uvodi u satanski svet Persecutoryja, sa ukusno ubačenim death metal rifovima između blek metalskih tremolo-tema. Nije da u ostatku materijala nema melodija, ali je muzika sve žešća i agresivnija kako album odmiče, no Turci stručno aranžiraju svoje teme i pet pesama od kojih ni jedna nije kraća od sedam minuta sve ostavljaju snažan utiska teatralnih, epskih drama. Dobra produkcija, odličan songrajting, izuzetno lep album za Persecutory. Omot je takođe impresivno i mada je autor nacrtao samo polovinu a onda je flipovao u fotošopu, daljim intervencijama je izbegao upadanje u savršenu ali dosadnu simetriju. Pošteno!

https://persecutory.bandcamp.com/album/summoning-the-lawless-legions
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/summoning-the-lawless-legions

Njemački Unru na svom drugom albumu, Die Wiederkehr Des Verdrängten meša blek metal sa krastom, mada i sa atmosferičnijom muzikom koja vuče i na psihodelični rok. Pomaže i prilično dinamičan snimak, a to što Unru imaju brojne ideje koje se neće uvek spojiti na najprirodnije načine svakako treba gledati i kao smelu ambiciju usmerenu na eksperimentisanje i proširenja granica žanra. Ima ovde šta da se čuje:

https://unru.bandcamp.com/album/die-wiederkehr-des-verdr-ngten
https://babylondoomcultrecords.bandcamp.com/album/die-wiederkehr-des-verdr-ngten

David Frazer, jedini član viskonsinskog projekta Pillaging Villagers sa debi albumom Pillaging Villagers svoju muziku naziva ,,seljačkim metalom", a što zapravo ne treba da ima podsmešljivu konotaciju. Njegova kombinacija blek metala, panka, folk tema i pijanih, kafanskih refrena je šarmantna i prijemčiva. Naravno, produkcijski je ovo uredno mada skromno – sa APSURDNO jakom kompresijom u masteringu – i mada je album u svakom momentu na ivici da sklizne u puko pričanje muzičkih viceva, Frazer se svaki put izvuče nekim superzaraznim refrenom. Pošteno je i zabavno:

https://pillagingvillagers.bandcamp.com/album/pillaging-villagers

Švedsko-nizozemski trio In Aphelion na svom debi albumu, Moribund, zvuči vrlo raspoloženo ali i stilski zaokruženo. Ova ekipa dosta iskusnih i zaposlenih muzičara ovde uspelo kombinuje melodičnost, čistu i razgovetnu produkciju, agresivnost i čvrstinu sa blagim zanošenjima u smeru možda ne avangarde ali progresivnijih čitanja blek metala svakako. Ovo je i po zvuku i po naprosto slobodi sa kojom muzičari izleću iz kalupa, a da nikad ne prezru zdravu, hedbengersku osnovu ove muzike jedan od najboljih blek metal albuma koje sam čuo ove godine:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/moribund

Londonski Sidious su me prijatno iznenadili trećim albumom, Blackest Insurrection. Ovo je sada strejt blek metal, produciran prilično dinamično i sa pesmama koje, iako ne izmišljaju neke nove formule u svom žanru, zvuče ubedljivo i uhvate slušaocu pažnju. Bend ima novog bubnjara, Matta Holmesa koji svira i u Hecate Enthroned i čuje se tu odmah i dodatna napaljenost i čvrstina, a bend iako, ponoviću, svira vrlo strejt blek metal, podseća da tu i ne morate izmišljati bogznašta novo ako ste autentični i kvalitetni. Iznenađujuće prijatan album:

https://sidious.bandcamp.com/album/blackest-insurrection

Nailwalker iz Teksasa nudi na svom novom EP-ju, The Gutted Trout of Dear Life, zanimljive post-blek-metalske maštarije. Ima ovde i klasičnog meditiranja uz nežne akorde, ali Nailwalker nisu tek blackgaze duo i njihova muzika je maštovitija i agresivnija nego što bi čovek očekivao. Sa sedam pesama ovo je praktično minialbum a poslednje tri tvore atmosferičnu, složeniju kompoziciju iz tri stava. Bend sa dosta štofa.

https://nailwalker.bandcamp.com/album/the-gutted-trout-of-dear-life

Boje norveškog blek metala danas brane Kharon, i dobro ih brane. Bend postoji još od kraja osamdesetih a tek sada je snimio prvi album. Štaviše, poslednje izdanje im je bio EP još iz 2003. godine a čijih pet pesama i čini prvi deo ovog albuma. Ovo ne ukazuje na posebno ozbiljnu radnu etiku ali debi album, Shores of Acheron je prijatna, blago ,,tehnička" ploča furioznog blek metala sa old school rifovima i, na novijim pesmama, melodičnijim temama koje ne umanjuju furioznost. Sve je to masterovano malo pretvrdo za moj ukus (Dan Swano na najnovijim snimcima) ali je muzika prvoklasna i bend je, nadam se, konačno našao svoj definitivni zvuk i motivaciju da radi dalje:

https://kharon-norway.bandcamp.com/album/shores-of-acheron

Grčki Αχεροντας (do nedavno Acherontas) ima trijumfalan novi album, Malocchio - The Seven Tongues of Δαημων koji demonstrira koliko je užasno što ljudi danas masteruju muziku ovako glasno. Radi se o sjajno napisanoj, epskoj ploči grčkog blek metala sa izvanrednom svirkom i, čak, vrlo pažljivim miksom koja je onda spljeskana u masteringu i kao da se trudi da vam ogadi slušanje. Ali ako imate mlade, odmorne uši, svakako ovo treba da poslušate, u pitanju je moderan, a vrlo kinematičan blek metal koji osvaja zanimljivim pesmama i brojnim idejama i slutim da će se takmičiti za album godine na mnogim listama:

https://drakoniancoven.bandcamp.com/album/malocchio-the-seven-tongues-of-available-now-by-zazen-sounds

Prelazimo na doom, stoner, psihodeliju i hard rok i mada je ovo bila relativno mirna nedelja u ovoj sekciji, zapravo je porodila i album nedelje koji ćete naći tek znatno niže, što bi rekao Maksim Gorki, na dnu. U međuvremenu, na svom četvrtom albumu, Kuusumu, finski doom metalci Kuolemanlaakso nude prilično melanholičan, blago gotski ugođaj. Čega ja nisam neki veliki ljubitelj, ali ovo nije tek imitacija najboljih momenata Paradise Lost. Kuolemanlaakso imaju svoj identitet i mada ovde ima dovoljno elemenata estetike ,,komercijalnog" dooma, moram da priznam da mi je bilo simpatično kako pesme kulminiraju u upečatljivim refrenima sa muško-ženskim vokalnim harmonijama. Nije ovaj album nešto što ću ja slušati po ceo dan, ali svakako ima svoje vrline i treba ga čuti:

https://kuolemanlaakso.bandcamp.com/album/kuusumu

Brazilski Los Suffers jednu od pesama na svom albumu, Quando A Chama Se Apaga, nazvali su Doom Against Fascism i to je nemoguće ne pozdraviti gromkim aplauzom. Sam album donosi nisko naštimovani, prilično primitivni, sirovi sludge-doom sa jako dugačkim pesamama i naglašenom repetitivnošću ali bend makar zvuči neposredno i iskreno pa ako im muzika i nije sasvim sazrela, njen izraz je prijemčiv:

https://lossuffers.bandcamp.com/album/quando-a-chama-se-apaga

Koliko umem da kažem, italijanskom kvartetu Fat Greasy Beast je Bloom of Doom prvi album i ovo je vrlo prijatan stoner/ hard rock/ doom sa hrapavo distorziranim gitarama i prominentnim klavijaturama u zvuku. Bend svakako ima jednu kinematsku/ giallo horror komponentnu u svojim kompozicijama koje su teatralne i dramatične, a da se produkcijski radi o zdravom, ugodnom materijalu što elemente gotika provlači bez potonuća u prenaglašene melodrame. Vokali su, pored klavijatura drugo oružje Fat Greasy Beast sa dualnom žensko-muškom navalom koja nudi izvrsne harmonije. Samo jedan evro za ovaj upečatljivi album!

https://fatgreasybeast.bandcamp.com/album/bloom-of-doom

Redblade iz Konektikata imaju simpatičan istoimeni album snimljen još u periodu između 2009. i 2012. godine ali izmiksovan tek prošle i sada publikovan. Ne radi se, reklo bi se, o bendu sa velikim ambicijama ali muzika je zdravi, melodični moderni hard rok/ metal sa malo grandž i malo thrash elemenata. Sve je to izmešano na jedan prirodan način i Redblade zvuče ne samo uverljivo već i sasvim dobro raspoloženo u ovim pesmama koje su pritom obdarene kvalitetnim zvukom i miksom. Vrlo lepa ploča:

https://redbladeband.bandcamp.com/album/redblade-2

Trooll Teeth su mi se dopali prošle godine a novi album, Hanged, Drawn, & Quartered donosi još vrlo prijatnog stoner-doom zvuka koji ima prirodnu, neisforsiranu psihodeličnu dimenziju. Veliki deo šarma ove ekipe iz Nju Džersija je upravo u tome kako njihova muzika deluje spontano i kao da je napravljena bez kalkulacija, pa ovaj album zvuči osobeno, originalno i intimno na jedan bučan, ekstrovertan način. Fino:

https://trollteeth.bandcamp.com/album/hanged-drawn-quartered

Kelnski trio Purple Dawn ima novi album, Peace & Doom Session Vol. II i pošto se prvi, od pre dve godine zvao isto tako (samo sa brojem jedan), jasno je da ovo nisu ljudi koji su počeli da misle o miru tek kada se zaratilo. Purple Dawn sviraju dopadljiv, jelte, doom/ stoner rock koji kako i njihov izdavač, ugledni Electric Valley Records sa Sardinije, primećuje, ima u sebi više Led Zeppelin gena nego što je standard za doom bendove. Dakle, ovo je razigran, bluzerski teški rok, sa puno old school elemenata ali i sa modernim gruvom u svojoj osnovi, a najjače oružje Purple Dawn je svakako odbijanje da se zarobe u jednoj formi i sve pesme naprave na isti kalup. Lepo!

https://evrecords.bandcamp.com/album/purple-dawn-peace-doom-session-vol-ii

Švicarski žensko-muški trio (u kome su žene preovlađujuća većina), E-L-R ima drugi album, Vexier, i čak i da vam se njihova muzika ne dopadne, ovo vredi kupiti samo zbog omota. To jest, ako ste fetišista stopala. A statistički, mislim, naravno da jeste. Ali, da ukažemo, ni muzika nije loša. Ovo je sanjiv, šugejzerski, postmetalski doom metal ili, kako sam bend kaže ,,Hipnotički ritmovi suspendovani u izmaglici večitog odjekivanja". Pošteno! Ovo ima jednu lepu, ritualnu notu i mada bend možda ne ide u prevelike dubine kakve bih ja voleo, sa možda više psihodeličnih elemenata muzike, ne mogu da kažem da njihove atmosfere i njihov gruv nisu prijemčivi. Sa prilično dinamičnim masterom, ovaj album postiže taman dovoljno hipnotički status za moje potrebe:

https://e-l-r.bandcamp.com/album/vexier

Švedski Nepal Death su me kupili već imenom, a EP The Boom Shiva takođe, da se složimo, kida svojim faziranim, nestašnim psihodeličnim rokom. Bend sebe opisuje rečima ,,Zamislite Čarlsa Mensona i Antona Laveja kako se udružuju sa grupom lažnih članova kulta Hare Krišna koji jure ka Katmanduu u dotrajalom Folksvagen autobusu duž prašnjave hipi staze 1966. godine" i ja tu ne bi ništa diro. Ovo je teatralan, zabavan psihodelični rok na tragu Hawkwind i Amon Duul i mada će muzika svakako ponekome biti previše eksperimentalna da bi je zgutao iz jednog zalogaja, Nepal Death su uvek dovoljno duhoviti da se na njih nikada ne naljutite. Meni vrlo lepo:

https://youtu.be/uhO1QzdLNrM

Pitsburški Zom nudi strejtforvard, gruvom nabijeni teški rok i album Fear and Failure će se dopasti svakome na rasponu od neograndž publike do old school beerdrinkera i hellraisera koji su proveli mladost (ili barem njene Ponedeljke) na Blue Monday sešnovima u KST-u i navijali za Savu Svinjara i njegove prijatelje. Mislim, Zom su, da ne bude zabune, vrlo dobri, ovo je odlično odsvirana i kvalitetno napisana hard'n'heavy muzika koja dobro ide uz piće, grickalice i znojčinu. Ne zna se ni koji je vek AL KO DA JE TO BITNO.

https://zom-rock.bandcamp.com/album/fear-and-failure

Sanktpeterburški Шабаш svoj prvi album, Wow man... nude po ceni koju sami odedite na Bandcampu jer ionako oni te pare neće videti zahvaljujući sveukupnoj geopolitičkoj situaciji. Nezgodno vreme da se debituje. Ako je ikakva uteha, album je SJAJAN. Шабаш kažu ,,we play what we feel" ali to što sviraju i osećaju je vrlo prijatan, topao, prijemčiv fuzz-rock-stoner-doom sa zaraznim temama, prelepim distorzijama i psihodeličnim vokalima. Sviđa mi se miks u kome su gitare jako razdvojene a distrozirana basčina krči put po sredini, sviđa mi se dinamična, energična svirka, sviđa mi se pevanje na Ruskom, ovo je uopšte superzabavna ploča koju ne treba propustiti:

https://shabashband.bandcamp.com/album/wow-man

Prelazimo na brze žanrove: thrash, hardcore, speed, grindcore, death metal. DreadNight iz Severne Karoline imaju istoimeni EP sa pest pesama i ovo je dopadljiv thrash metal sa malo death metal elemenata. Hoću reći, atmosfera je onako mračna, preteća, ,,spooky" što bi rekli u Americi, sa jezovitim melodijama i satanskim vokalima. Zapravo pevanje na dva kanala odjednom je jedan od najdovitljivijih produkcijskih trikova koje bend izvodi na ovom inače prilično prijemčivo miksovanom materijalu što ima dosta prostora i ne pati od kompresije. Solidni trešerski rifovi i, kako rekosmo, dobra atmosfera – ovaj EP ima sasvim dovoljno aduta da bude u svačijoj rotaciji.

https://dreadnight.bandcamp.com/album/dreadnight

Italijanski Reapter imaju treći album, Blasted i ovo je energičan i seksi thrash metal sa prijatnim, razgaženim zvukom, rifovima, aranžmanima. Hoću da kažem da Rimljani ne prave nekakav napor da inoviraju, da se udobno osećaju u jednom vrlo poznatom i dobro, jelte, u literaturi opisanom formatu ali da im to vrlo lepo ide od ruke. Ako volite tvrd, izdenflovan treš, Blasted je vrlo prijatan album:

https://reapter1.bandcamp.com/album/blasted

Mađari Archaic, pak, zvuče urnebesno dobro na svom trećem albumu, The Endgame Protocol. Ovo je žestok, moćan thrash metal sa vrlo teškim zvukom i pretećim rifovima. Bend očigledno gađa zvuk i senzibilitet sa negde početka devedesetih, spajajući tehničku izvrsnost Testamenta sa, recimo, gruvom Pantere, ali ovo nije puko ukrštanje postojećih formula i Archaic imaju puno prijatnih iznenađenja na ovm albumu, sa melodičnim refrenima, savršenim blastbitovima... Izvrstan album kakav se ne propušta:

https://archaic.bandcamp.com/album/the-endgame-protocol

Dah juga stiže sa novim EP-jem brazilskih trešera Sacrifix. Južnoamerički thrash metal ume da bude opasan i mada ambiciozno nazvani The Limit Of Thrash ne uspeva baš da dosegne – a još manje probije – granice svog žanra, ipak nam se nudi uredan, seksi metal. Prva pesma se zove Thrash Again i ova nenamerna aluzija na stari beogradski crossover sastav Thrashagain me je odmah odobrovoljila a i ostale dve pesme su solidne. Udrite:

https://sacrifix.bandcamp.com/album/the-limit-of-thrash

Dalje ka jugu, Čileanci Poltergeist na svom drugom EP-ju, Proclamacion, trpaju prijazan blackened speed metal (i kače ne jednom, nego dvaput ruski kolovrat na omot... ne znam šta im to znači... nadam se da ne misle da je to neki nacistički simbol...). Ovo je puno ložačkih rifova, herojskog bubnjarskog rada, i mada bend insistira na tome koliko je njihova muzika ,,zla", prilično čist zvuk i pažnja prema aranžmanima govore da se ipak radi o dobrim ljudima sa izgrađenim estetskim kriterijumima. Pet pesama od kojih je poslednja obrada Onslaughta – vrlo lepa ponuda.

https://poltergeist2.bandcamp.com/album/proclamacion

I Severna Amerika ima svoj jug pa je drugi album sentluiskih Bastard, nazvan Rotten Blood jedna simpatična žurka na kojoj se pušta samo blackened speed. Bastard imaju nekarakteristično čvrstu i komprimovanu produkciju za stil koji sviraju ali su dobri, sa D-beat osnovom i pesmama sklopljenim od proverenih, razgaženih rifova. Ništa, da se razumemo, ovde nije ni novo ni inovativno, ali album isporučuje tačno ono što piše na pakovanju i prija ušima:

https://www.youtube.com/watch?v=bd5ehK6XBrE&list=OLAK5uy_kjKmUrjQHEdTAqSqBrfoc09ugciBMkpMU

Australijski King Trio su svoj novi EP ovenčali dugim ispovednim imenom, Escapism Is The Only Thing Keeping Me Here što mi je odmah zamirisalo na one dosadne shitpost bendove koji objavljuju albume na Bandcampu svakih par dana. Prijatno me je iznenadilo da su King Trio pravi bend koji odlično svira i ima pristojnu studijsku produkciju a i muzika, bazirana uglavnom na chaotic hardcore idejama ali onda razvijena u poduže pesme kvalitetnog sludge/ noise rocka sa ambicioznim aranžmanima, je ispala zaista impresivno. Ne treba knjigu ceniti po koricama itd. jer je ovo odlično.

https://kingtrio.bandcamp.com/album/escapism-is-the-only-thing-keeping-me-here

Kad smo već kod haotičnog hardkora, Herror je francuski projekat čiji EP Monster nudi četiri pesme koje u sve dodaju i blek metal komponentu i ovo je superiorno tenzična, disonantna muzika koja ima dovoljno gruva i discipline da izgura svoje vizije. Četiri pesme, solidna kućna produkcija, dobar napad iz partera:

https://herror-project.bandcamp.com/album/monster

EZ Cheef iz Nju Hempšira imaju užasno ime ali EP White Mountain Weed Metal nudi vrlo prijatan lo-fi stoner-thrash-punk koji je nemoguće ne voleti. Ovo je jednostavno, sirovo, primitivno i energično bez ikakvih kalkulacija i pozeraja.

https://ezcheef603.bandcamp.com/album/white-mountain-weed-metal-ep

I Sexcult iz Teksasa na vrlo šarmantan način spajaju metal i pank na svom novom EP-ju, Sanctity Denied. Ovo su dve pesme zaraznih rifova, duplih žensko-muških vokala, prštave energije. Snimljene kvalitetno i odsvirane sa dosta autoriteta one, mislim, pokazuju da je bend zreo da snimi prvi album. Meni se ova satanistička, šmekerska svirka jako dopada:

https://sexcultofficial.bandcamp.com/album/sanctity-denied-2

Ne znam šta moskovski Transilvanian namerava sa materijalom naslovljenim Demolition Nekroplasm (Raw Version) ali ovde za jedan dolar dobijate dve odlične pesme crossover thrasha koji odvaljuje. Svirka je vrhunska, produkcija kvalitetna i ako bend ovo smatra tek demom, jedva čekam da čujem nekakav propisan album.

https://transilvanian2022.bandcamp.com/album/demolition-nekroplasm-raw-version

Finski New Moon On Monday operiše u oblasti chaotic hardcore i posthardcore muzike, ali mislim da će EP New Dirt biti zanimljivi i publici koja voli blek metal na ime vrištavog vokala i generalno agresivne dispozicije. Ovo je dobro napisan i odsviran debi-materijal benda koji svoje brutalne pesme izvodi sa priličnom količinom elegancije i nudi stalno mutirajuću muziku koja ni u jednom koraku ne gubi brzinu i inerciju, jelte, negativnih emocija. Još i solidna produkcija. Šta ćete više? Da platite koliko hoćete? Dogovoreno.

https://nmomhki.bandcamp.com/album/new-dirt

Grindcore publika će voleti prvi, eponimni EP sastava Shock Withdrawal. Sklopljeni od članova raznih grindcore i death metal bendova, Shock Withdrawal ovde nude šest brzih, vrištećih, zakucavačkih komada sa superrafalnim blastbitovima ali i dovoljnom količinom kvalitetnih death rifova da se dobije pun jelovnik. Profi snimljeno i producirano, ovo podseća da grindcore ne mora da se vozi samo u lo-fi traci da bi zvučao autentično. Odličan debi:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/shock-withdrawal
https://shockwithdrawal.bandcamp.com/album/shock-withdrawal-2

I goregrinderi će doći na svoje ove nedelje sa novim EP-jem argentinskog solo projekta Hatefilled. Misanthropic Dehumanization je EP sa sedam pesama u već prepoznatljivom stilu kvalitetnijeg goregrinda koji ima prepoznatljive rifove i aranžiranje, čestu smenu d-beata i blastbeatova, po uzoru na švedski Regurgitate. Iz nekog razloga, kvalitet produkcije je ovde nešto siroviji nego na dosadašnjim Hatefilled snimcima ali to doprinosi prirodnosti zvuka i ovo je bez ikakve sumnje materijal za sladokusce:

https://hatefilled.bandcamp.com/album/misanthropic-dehumanization

Još grindcorea dolazi iz Sakramenta sa albumom sastava Internal pod naslovom Virus Called Hate. Bend sebi kači i sludge i blackened grind etikete, pa ovo nije običan podrumski grind, već disciplinovano odsvirana, ambicioznije napisana muzika sa profi produkcijom i pesmama koje, da budemo fer, samo u jednom slučaju prebacuju dva minuta. Dakle, ljubitelji grindcor efikasnosti i neposrednosti će ovde biti na svome a bend je mene prilično lako osvojio svojim snažnim rifovima i muzikom koja ne gubi korak i ide brzo i beskompromisno od početka do kraja. Odlično:

https://internal.bandcamp.com/album/virus-called-hate

Kalifornijski Malignant osvajaju prilično dopadljivim debi albumom death metala stare škole i visoke čvrstine pod nazivom Reign Of Decrepitude. Ovo je mošerski, rifaški materijal uz koji je skoro nemoguće ostati miran a koji je, s obirom na kompoziciju albuma i razlike u zvuku, prilično očigledno sklopljen od više demo snimaka. Dakle, propisno andergraund i tr00. Bend očigledno obožava zvuk i pristup komponovanju iz ranih devedesetih i ima kvalitete da ga uspešno podigne iz groba, otrese od zemlje i izvede na igranku i moram albumu da dam najjače preporuke, a obrada Cannibal Corpseove himne protiv zlostavljača, Put them to Death je manifestna mada je pomalo i zabavno kako pevač izgubi korak sa ostatkom benda a to ostane u snimku.

https://darkblasphemiesrecords.bandcamp.com/album/reign-of-decrepitude-2
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/malignant-reign-of-decrepitude

Veterani švedske death metal scene, Wombbath su, potaknuti ,,Putinovom neisprovociranom invazijom na Ukrajinu" (fer) odlučili da snime EP čija će kompletna zarada ići za UNHCR. S obzirom na ogroman migratorni korpus izazvan ovim ratom, ovo je vrlo plemenita i dobra ideja. Muzika? Ako znate Wombbath onda znate tačno šta da očekujete, ovo je pedigrirani, teški metal iz Švedske sa masivnim rifovima, brutalnim vokalima Johnnyja Petterssona, mošerskim aranžmanima... Wombbath zvuče ne samo profesionalno već i vrlo strastveno na ovom materijalu pa ako volite death metal ili samo želite da pomognete ljudima koji su se našli u nevolji, ovo je izdanje koje se kupuje bez razmišljanja.

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/the-weight-of-reality

Italijanski trio Dead Chasm debituje istoimenim EP-jem nudeći duboki, podzemno-zvučeći death doom. Sve je ovde kako publika što voli ovaj podžanr očekuje: štim toliko nizak da bas-gitara skoro da deluje kao da je u infrazvučnim registrima, zverski vokal gitaristkinje Lorenze De Rossi, smena zakivačkih blastbitova i sporih, mrtvački teških doom delova, rifovi kao iz 1990. godine. Sve to i još prilično lepa produkcija sa kvalitetnim, jelte, zagrobnim zvukom, i moram priznati da su me Dead Chasm kupili na prvu notu. Četiri pesme od kojih je jedna obrada Nirvane – vrlo prijatno.

https://deadchasm.bandcamp.com/album/dead-chasm-ep

Mauled su iz Los Anđelesa i na istoimenom EP-ju dva čoveka krljaju neku kombinaciju death metala, grindcorea i sludge-punka. I to je dobra kombinacija. Muzika je zla i abrazivna a da je istovremeno i prilično zarazna i prijemčiva, sa svim tim lošim raspoložnjem koje se koristi za kreiranje katarzičnih klimaksa i čovek se posle svega oseća pročišćeno:

https://fuckingmauled.bandcamp.com/album/mauled

Acrid Tomb su, pak, iz Misurija i na istoimenom demou sa dve pesme sviraju lo-fi old-school death metal za sladokusce. Mislim, ovo je baš onako, autentično, prljavo, snažno, sa dobrim rifovima, apsurdno dubokim vokalom i fokusom na gruvu ali i na krljanju. Meni baš prijalo:

https://acridtomb.bandcamp.com/album/acrid-tomb

Španski Pestilength ima novi album, Basom Gryphos i ako su vam se dopala njihova prethodna izdanja, a meni jesu, ovde ćete dobiti svoju porciju mračnog, hermetičnog death metal zvuka. Pestilength sviraju ona kavernozni, nekomunikativni death metal po uzoru na australijske utemeljivače poput Portal, mada sa sopstvenim karakterom. No, ovaj album svakako i dalje potencira hermetičnu atmosferu i nekomujikativnost, dok i dalje nudi dovoljno rifova i hedbengerskog ritma da ne ode u čistu apstrakciju. Meni se ovo prilično dopalo, očekivano, jer vraća death metal nekim svojim iskonskim formama a da ne imitira klasični old school zvuk.

https://pestilength.bandcamp.com/album/basom-gryphos

Kalifornijski Arkaik imaju skoro pa apsurdno prekomprimovan zvuk na svom šestom albumu, Labyrinth of Hungry Ghosts. Pretpostavljam da veliki deo tech-death publike smatra da je to sasvm prirođeno ovom visokotehničkom (i visokotehnološkom) zvuku ali meni pažnja popušta posle pola pesme i moram se terati silom da slušam inače impresivno sklopljene, jakjo komplikovane pesme. Ko nije tako gnjecav kao ja, nek posluša, ovo je vrhunski brutal-tech-death zvuk i radost za svakog ljubitelja tog podžanra:

https://arkaikband.bandcamp.com/album/labyrinth-of-hungry-ghosts

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 12-03-2022, 12:10:45

A za ljubitelje HIPERtehničkog deathcorea, tu su američki Cybercrime sa istoimenim debi EP-jem. Ovo je projekat trojice teksaških muzičara sa izvesnim iskustvom na sceni i jedan muzički veoma ambiciozan materijal. To jest, ako volite pesme koje menjaju ritam i tempo svakih nekoliko sekundi, čiji vokali zvuče kao svađa u nekom baru u Mordoru a gitare kao da su proterane kroz bar četrnaest pedala sve dok slušalac ne stekne utisak da sluša Nintendov SNES koga su poseli demoni. Da bude jasno, ovo sve mislim u pozitivnoj konotaciji. Nisam inače neki ljubitelj ovakve muzike, Rings of Saturn su mi više, jelte, zanimljivi kao fenomen nego što volim da ih slušam, ali Cybercrime su toliko apsurdno kompleksni, sa odbijanjem da ikako svoje pesme uteraju u išta što bi bilo pamtljivo ili, jelte, hitoidno, da to moram da cenim. Poslušajte:

https://www.youtube.com/watch?v=mxOz6u41zUg

Prošlogodišnji album australijskih Werewolves mi se prilično dopao. Novi EP, Deathmetal (da, i ja sam malo iznenađen) je paket sa još četiri odlične pesme od kojih jedna deli naslov ali ne i muziku sa pesmom starog thrash sastava Cyclone Temple (i na ovom ubistvenom komadu gostuje Matt iz Cryptopsy) a dve su strejt obrade. Werewolves zapravo EP kreću srazmerno uzdržano, srednjetempaškim, atmosferičnim komadom da bi I Hate Therefore I Am doveo muziku na očekivanu temperaturu i brzinu (da ne pominjem sad koliko je snimak iskomprimovan...). Dakle, razaranje. Dve druge pesme su pomenute obrade, jedna je od Deicide (Behind The Light Thou Shall Rise) i lepo rekonstruiše njihov gruv i seksepil, dok je druga Christ Raping Black Metal od Marduk i, pa, zanimljivo je čuti ovaj razbijački komad odsviran u ovako niskom štimu gde, zaista, dobija death metalsku dimenziju. Ne propustiti:

https://werewolvesdeathmetal.bandcamp.com/album/deathmetal

U poslednjoj smo sekciji, sa heavy metalom, power metalom, raznim drugim stvarima... Šteta je što argentinski dvočlani epski power metal projekat Holy Sword nema pristup nekom propisnom studiju i produkciji jer je materijal na albumu, drugom po redu, Historias, Mensajes y Poesías vrlo simpatičan i dopadljiv. Ovo je pravi power metal sa post-mejdnovskim harmonijama, melodičnim temama i pevanjem a sa energičnim ritmičkim radom i visokim tempom svirke. Rodinson Ramírez piše vrlo lepe pesme i odlično svira gitare, i mada nije neki vrhunski pevač, njegove teme su lepe i sa malo više truda oko multitrekovanja i miksovanja vokala ovo bi zvučalo monumentalno. Bubnjevi su meni možda najbolnija tačka ove ploče jer iako je u postavi sada i bubnjar Kevin Ramirez ovde dobijamo samo ekstremno nedinamične programirane udaraljke. Utoliko, Historias, Mensajes y Poesías najpre ostavlja utiska jednog izuzetno upeglanog, kristalno čistog demo snimka i voleo bih da se ovaj album snimi u samo nešto skupljim uslovima pošto njegov materijal, zdrav, poletan i umiljat, to zaslužuje.

https://holysword1.bandcamp.com/album/historias-mensajes-y-poes-as

Argentina je dosta zastupljena ove nedelje pa se drugi album sastava iz Campane, Steelballs, snažno preporučuje za slušanje. To jest ako volite energičniji NWOBHM na prelazu u speed metal. The Neverending Fire je ploča melodičnih rifčina i cheesy vokala otpevanih u visokom registru, sve podešeno za maksimum epskog ugođaja. Steelballs se postavljaju baš na onu idealnu poziciju na kojoj metal muzika osvaja istovremeno i naglašenim harmonskim radom i energičnom svirkom koja pumpa krv velikom brzinom. Naravno, album je nostalgičn i vrlo retro ali ne u smislu izlizanosti i nemaštovitosti. Ovo je punokrvan, kvalitetan materijal solidne produkcije i neupitne autentičnosti pa ako volite '80s metal, pričamo o nezaobilaznoj lektiri:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/the-neverending-fire
https://youtu.be/NO1VgO3uwfA

Sweden Metal Alliance Aid for Ukraine je, kako joj i ime govori, kompilacija devet švedskih bendova koji su donirali svoje pesme za humanitarnu svrhu. Bandcamp stranica izgleda prilično... nezvanično... ali nadajmo se da je sve u redu i da bi bendovi koji sviraju vrlo radio friendly metal (Stormburner, Bullet, Overdrive itd.) a koji su na velikim korporativnim izdavačima već reagovali da se radi o oportunističkom projektu. Ovako, muzika je prilično kul za publiku koja voli stadionski, jelte, rok i metal a svrha plemenita:

https://unitedmetalalliance.bandcamp.com/album/sweden-metal-alliance-aid-for-ukraine

Mamorlis iz Portlanda su simpatičan projekat nekih muzičara sa dosta posla u drugim bendovima, ali sa očiglednom ljubavlju ka klasičnom, epskom heavy zvuku. Drugi album benda, Sturdy as an Oak me je odmah kupio melodičnim, epskim rifovima i mada bubnjar, koji peva, u najboljem slučaju ima osrednje kapacitete da izvuče teatralne linije stavljene mu u zadatak, i mada je album produciran dosta sirovo, ovo je svejedno veoma šarmantan materijal od koga je prilično nemoguće odvojiti uvo. Poslušajte:

https://mamorlis.bandcamp.com/album/sturdy-as-an-oak

Italijani Balrog su napravili pauzu od deset godina pre nego što su snimili svoj treći album, Gorgon, i, mada ovde ne pričamo nekakvom nezaustavljivom remek delu, njihov prilično skromno producirani ali duševni power metal ima šarma. Skromnost je, naravno, relativna, ja sam navikao da power metal albumi zvuče i pomalo bezdušno upeglano i lišeni dinamike, a Balrog imaju drugačiji pristup zvuku ali i pisanju pesama koje su više usmerene prema gruvu nego klasičnom power čukanju. Treba se navići i na pevanje ali ako tražite nešto drugačije u orbiti modernog power metala, ovaj album vredi poslušati:

https://balrogband.bandcamp.com/album/gorgon

Stray Gods iz Atine na svom prvom albumu, Storm The Walls ne da ne kriju svoje obožavanje Iron Maiden nego ga njihov šef i autor sve muzike, Bob Katsionis vrlo eksplicitno potencira. Od bukvalno prvih harmonija pesme The Seventh Day, preko karakterističnih ritmova, skinutih solaža i stila pevanja Artura Almeide, pa do Bandcamp stranice koja je oblepljena referencama na Iron Maiden, jasno je da su Stray Gods sebi zacrtali jednu vrlo partikularnu sudbinu. I mada svakako ne možemo da bendu damo ikakve poene za originalnost, kvalitet jeste na njihovoj strani. Ovo je vrlo verno skinut Mejdn, što se kaže, sa isturpijanim serijskim brojevima i pošto Mejdni snimaju albume jednom u pola decenije U NAJBOLJEM SLUČAJU, lepo je povremeno dobiti ovu vrstu faksimila da nas održi u životu. Hoću da kažem, ovo je vrlo solidan album kome bukvalno samo fali Eddie na omotu.

https://straygods666.bandcamp.com/album/storm-the-walls

Tu na je i novi album takođe grčkih Social Scream – koji skoro i da ima Eddieja na omotu – i mada su pesme na Engleskom, album je naslovljen Δεινον Εστι. Provokativno! Muzički, ovo je sve samo ne provokacija sa urednim tvrdim metalom koji se povremeno transformiše u thrash. Social Scream ne inoviraju na stilskom planu ali pišu pesme sa dosta kontemplativnih elemenata a da se heavy/ thrash forma ne napušta i to valja poštovati. Častan album.

https://social-scream.bandcamp.com/album/full-album-2022

Madridski Zyphra su nešto više retro na svom trećem albumu. Fuego Prohibido tako ima samo mali premaz thrasha inače melodičnom i prijatno staromodnom hard 'n' heavy zvuku. Meni to prija i Zyphra uspevaju da voze muziku koja je definitivno zakasnila par decenija na žuraju, ali se drži dostojanstveno i usredsređeno. Pevanje na Španskom pomaže.

https://zyphra.bandcamp.com/album/fuego-prohibido

Njemački Blackslash su malo premelodični za moj ukus ali ko bi već mene zadovoljio... Ovaj kvintet ima iza sebe već masu izdanja i novi, četvrti album, No Steel No Future ima prilično simpatičan zvuk, časnu svirku i puno melodičnog pevanja. Ovo je muzika zasnovana na klasičnim heavy metal tropima i motivima,osvežena za novi vek i svakako prija ušima:

https://blackslashband.bandcamp.com/album/no-steel-no-future

Album nedelje je... Nova Messa? Sjajno! Prošli album italijanskog doom-jazz sastava je naišao na univerzalne pohvale, uključujući kod mene, i to ne bez razloga, pa je novi, nazvan samo Close, svakako imao prilično visoko postavljenu letvicu da je preskoči ili makar samo dosegne. Messa svakako nije prvi bend koji spori ekstremni metal ukršta sa žanrovima koji nemaju naročito mnogo veze sa metalom, pa čak ni rok muzikom, ali ima svoj sopstveni izraz i način na koji kombinuje različite uticaje i nasleđa. Close je, čvršće napisana, urednije aranžirana ploča, mnogo momenata koji su na prethodnoj ploči, Feast for Water bili način da se naprave tranzicije između žanrova i delovali kao da posmatrate evoluciju filozofije benda u živom prenosu ovde su izbačeni i pesme teku prirodnije. To je i gubitak u izvesnom smislu jer je prošli album imao tu energiju otkrivanja i osvajanja novih teritorija, ali Messa pišu dobre rifove, dobre pesme i pevačica Sara obezbeđuje priličan kredit za svaku od njih svojom sjajnom izvedbom. No, bend se ne oslanja samo na njen teatralni, skoro kabaretski performans i pesme ovde pucaju i od prog-rock tema i '70s energije koja se sada kanališe slobodnije, sigurnije, kao da je bendu postalo jasno da se ,,doom" komponenta njihove muzike ne mora forsirati i da će ona doći prirodno. I hoće. Close je vrlo lepa ploča gde klasičan rok instrumentarij dobro sparinguje sa mandolinama, udovima, saksofonima ili duducima, kreirajući jedan uvek dovoljno konzistentan i logičan muzički ambijent da slušalac uživa. Da, čak i kada bend uleti u grinedcore komad koji ne traje ni minut. Odlična Messa:

https://messaproject.bandcamp.com/album/close

Meho Krljic · 19-03-2022, 12:11:16

E, pa, vikend je, ratuje se, ali makar dolazi proleće. U poplavi pesimizma treba imati i neke optimističke primisli, na primer da ne može sve biti TAKO loše ako se pravi ovoliko dobre muzike. Ono, jeste, muzika je to koja peva o propasti, smrti, prokletstvu, al daj šta daš.

Idemo od blek metala, kao i obično. Italijanski Ad Omega sa novim EP-jem, Anathema, nudi vrlo disciplinovan i abrazivan blek metal koji nije zainteresovan za tananu emociju i kontemplaciju o samoći već prevashodno za mizantropiju i destrukciju. Ovo je i moderni blek metal pa je zvuk prilično agresivno komprimovan a pesme su rastrzane i, mada u njima čujemo i po koju melodičnu temu, uglavnom zasnovane na besprekidnoj agresiji i čestoj disonanci. Ne mogu da kažem da sve što Ad Omega ovde rade funkcioniše ali moram da pohvalim trud:

https://bmcproductions.bandcamp.com/album/ad-omega-anathema

Prvi i istoimeni album kelnskog blek metal benda Sumerian Tombs je fin primerak atmosferičnog blek metala kakav treba da imate sreće da pronađete u divljini. Hoću reći, ovo nije moja najomiljenija muzika, ali Sumerian Tombs pišu odlične pesme koje se čuju i pored insistiranja na vrlo hermetičnom zvuku. Ako volite epske, a melanholične teme i prštavu distorziju, a odlepljute na dugačke pesme, ovo je za vas:

https://sumeriantombs.bandcamp.com/album/sumerian-tombs

Brazilci Insane Devotion na svom trećem albumu, Tormento, mešaju death i black metal na najcrnje načine, kreirajući izuzetno mračan i preteći materijal koji istovremeno zvuči epski i ekspanzivno. Za to su, pored vrlo disciplinovanih gitara i bubnjeva zaslužne i vrlo prominentne klavijature u zvuku koje album koristi za kreiranje atmosferičnih, filmskih ,,scena" a što opet fino uokviruje kvalitetan metal koji ovde slušamo. Album traje jedva više od pola sata ali ovo je premijum ponuda, sa moćnim rifovima i znojavom svirkom pa je ne treba olako shvatiti:

https://insanedevotion.bandcamp.com/album/tormento

Vanja Gvozdanovic aka Depressor, iz Đakova u Baranji je samo tokom prošle godine snimio pet albuma i mada jednočlani depresivni blek metal bendovi obično ne valjaju kursu kad se odaju takvoj preprodukciji, novi album, To See The World Asleep Again nije uopšte rđav. Da se razumemo, nije ovo najmaštovitija ploča što sam je čuo protekle nedelje, ali Gvozdanović drži jedan pristojan nivo profesionalizma i u smislu produkcije i u smislu samih kompozicija. Depresivni blek metal koji ovde čujemo ne iskače predaleko iz nekakvih standardnih kalupa, ali pruža sve što treba i što biste od njega mogli da tražite, dostojanstveno vozeći u brzoj traci i ja sam prilično zadovoljan:

https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/to-see-the-world-asleep-again

Odličan debi album za kopenhagenški Glemsel. Ovo je, za skandinavski blek metal standardno, hladna, disciplinovana ploča koja svejedno ima tačno potrebnu količinu ljudske emocije da dirne gde treba. Dakle, dobijamo prilično melodične, atmosferične teme na albumu Forfader svirane preko brzih, monotonih ali time hipnotičnih ritmova, i sve je kao da jašte nekakvom ledenom stepom i mislite o vječnosti. Još taj genijalni omot plus bend vam dopušta da sami odaberete cenu za daunloud. Ljudski!

https://glemsel.bandcamp.com/album/forfader

Bolgen iz Firence traže pet dolara za samo dve pesme na EP-ju Obscure Sunset, ali ovo je, moram da kažem, odlično. Atmosferični blek metal ovde dobija jednu razigranu, mišićavu formu i bend uspešno prolazi kroz sve standardne atmoblek harmonije i raspoloženja a da pesme zvuče autentično i sveže. Da su još malo dinamičnije masterovali snimak, gde bi nam bio kraj, ali i ovako je dobro:

https://bolgen.bandcamp.com/album/obscure-sunset

Kosta Rika snažno reprezentovana poslednjih nedelja. Ove nedelje, recimo, dobijamo novi EP satanističkog blek metal projekta Anebulah, a koji čini samo jedan čovek. I, Gathering of the Summoned je daleko iznad proseka kvaliteta jednočlanog blek metala koji ćete čuti nasumičnim pristupom internetu, sa solidnom produkcijom, dobrim (malo i trešerskim) rifovima i, pristojnim idejama o strukturi kompozicije, a da ne pominjem da se prva pesma zove Satan, The Air Born. Genijalno! Santiago Umaña koji ovo piše i svira ima još par jednočlanih bendova pa se nadam da ćemo uskoro čuti još njegove muzike:

https://anebulahmetal.bandcamp.com/album/gathering-of-the-summoned

Parižani Hell Militia zvuče i pomalo nekarakteristično militantno za francuski blek metal. Mislim, istina je da tamo ima raznih nesoja, ali Hell Militia ima jedan agresivan, opasan zvuk i tematski se bavi nešto drugačijim temama. Novi album, Hollow Void, dolazi posle čitave decenije diskografske pauze i osvaja na prvi ugriz energijom i jednim neupeglanim, ugodno sirovim zvukom. Lepo je i dalje moći čuti bendove koji kombinuju i iskustvo + zanatske kvalitete sa nepatvorenim emocijama. U ovom slučaju emocije su svedene na gnev, ali, mislim, blek metal je to. Valjano.

https://hellmilitia.bandcamp.com/album/hollow-void

Iako sebe nepretenciozno nazivaju tek blek metal bendom, Idol of Fear iz Ontarija su zapravo mnogo kompleksnija ponuda. Treći album, za dve decenije postojanja (mada su sva tri izašla u poslednjih osam godina), Trespasser vro dobro demonstrira eksperimentalne ambicije koje ovaj rodno mešoviti kvartet ima. Ovo je muzika koja u sebi ima i post metala, i doom metala, i horskih aranžmana i mnogo kontemplativnog materijala, producirana prirodnjački a što, s obzirom na njenu višeslojnost, nije baš ni mogao biti lak zadatak. Moderni metal u velikoj meri voli melanholične, meditativne atmosfere i čitavi su danas popularni podžanrovi na njima izgrađeni a Idol of Fear nude jedan masterklas iz melanholije koja je dostoanstvena i uvek temperirana izvesnim avangardnim odmakom da se ne pretvori u čist manir. Recimo da bi ljubitelji bendova poput Cult of Luna mogli da budu vrlo prijatno iznenađeni ovim albumom, te da i malo prošire interesovanja s obzirom na to šta Idol of Fear rade žanru:

https://idoloffear.bandcamp.com/album/trespasser

A da se trgnemo iz melanholije, Black Fucking Cancer iz Kalifornije imaju drugi album, Procreate Inverse i ovo je i dalje divljački blek metal koji uspeva da u svoj vrlo agresivni zvuk uvali i pesme od čak dvanaest minuta. Black Fucking Cancer na ovom albumu zvuče zaista dobro i vrlo sigurno blek metal osnovu proširuju death metal i grindcore elementima, za muziku koja nudi ultimativni extreme metal miks. Nizak štim, jako tvrd zvuk ali i mastering Jamesa Plotkina obezbeđuju ovom izdanju i karakter i moć. Sjajno:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/procreate-inverse

Kad pomislite da postoje skoro trideset godina, to da su Dark Funeral izdali tek sedmi album je pomalo i iznenađenje. Šveđani su odavno institucija u blek metalu i mada sam ih svojevremeno – ne bez rezona – prozvao Jay Z-jem blek metala, stoji da sa njima, bez obzira na stalno rotirajuće članstvo, uvek znate da ćete dobiti izvestan standard kvaliteta ispod koga se ne ide, i u svirci i u produkciji i u pesmama. Nova postava, nažalost, više za bubnjevima nema izvanrednog Nilsa Fjellströma aka Dominatora, mada je njegova zamena Janne Jaloma iskusan muzičar sa tezgama u milion bedova. Dobro, We Are the Apocalypse je tačno onakav album kakav očekujete od Jana Michaela Svanberga (aka Lorda Ahrimana) u 2022. godini, dakle kombinacija melodičnih, slatkih ali pretećih rifova, kombinacija blastbitova i srednjetempaških odmaranja, epski refreni i generalno mitska, widescreen atmosfera. Dakle, nema ovde ničeg novog ili eksperimentalnog i sasvim je fer reći da Dark Funeral odavno radi maniristički i u okvirima dobro isprobanih kalupa, ali, opet, ko voli ovakav zvuk, dobiće album veoma usklađen sa svojim preferencama:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l6_Xqalyb_wWl7NjQ7MGRexG0RrecZNUk

Stoner, doom, hard rock, psihodelija! Dalmatinci Achachak se trude da ne budu nerazumeni pa je naziv njihovog trećeg albuma Planet Hashish, a naslovna pesma objašnjava da na planeti hašiša nema ni bola ni bolesti. Meni to zvuči dobro, možda bi trebalo da se daje deci od najranijeg uzrasta? A ni muzika ne zvuči loše, ovo je klasičan stoner rok sa dosta bluza u osnovi, gruverskim pesmama i vokalima koji zaista zvuče naduvano i pospano. Achachak ne izmišljaju bogznašta novo u okvirima svog odabranog žanra ali sviraju dobro i umeju da napišu i duže, psihodelično intonirane pesme (npr. Celebration for the Desert) koje se simpatično valjaju napred odmerenim, sanjivim korakom:

https://achachak.bandcamp.com/album/planet-hashish

Psychotect iz Britanske Kolumbije na istoimenom EP-ju zvuče gruverski i pomalo melanholično u svojoj mešavini sludge metala sa progresivnijim harmonskim radom. Ovo je solidna kombinacija čiji ishod nije baš klasičan progresivni metal ali ni klasični post metal nego nešto između, sa rokerskom oštricom koja prati ,,mastodonske" proggy zahvate. Za prvo izdanje, ove četiri pesme su više nego ubedljive:

https://psychotect.bandcamp.com/album/pyschotect

Južnokorejski Gawthrop nude, pak, ekstremno težak i abrazivan sludge-doom metal na svom EP-ju Jumbo. Sladak magarac na omotu na stranu, ovo je muzika brutalnog, bolnog nihilizma, gde se po neki lep doom rif prepoznaje kao komad brodske građe za koji ćete se uhvatiti da ne potonete u okean distorzije i vrištanja. Spori ritmovi i odličan zvuk, spor tempo i lepljivi gitarski talasi – sve to a pesme su jedva duže od tri minuta. Osim poslednje koja je skoro šest minuta nabadanja. Vrlo dobro izdanje!

https://cursedmonk.bandcamp.com/album/jumbo
https://gawthropcult.bandcamp.com/album/jumbo

Norveški Saint Carloff su krajem 2019. godine napravili takav ršum svojim albumom Interstellar Voodoo da je, evo, dve godine i kusur kasnije njihov sledeći potez da objave živi album, Interstellar Voodoo - Live in Oslo. Kako je i originalni album bio jedna kompozicija od 40 minuta gde je najveći deo muzike zvučao kao da je ionako odsviran uživo, reklo bi se da Norvežani ovde imaju lak posao. No, ovo i jeste zapravo izašlo uz originalni album, kao drugi LP u vinilnoj verziji koji sada dobija svoju digitalnu formu. Kako god, ovo je i dalje vrhunski psihodelični stoner rok sa hipi šmekom ali sa odličnim rifovima i dominantnim ritmom, a živi zvuk ovde je fantastičan, pun i moćan pa je pravo uživanje slušati ga. Pretpostavljam da će Saint Carloff pre ili kasnije krenuti i sa novim pesmama, ali do tada, ovo je izvrstan predah:

https://saintkarloff.bandcamp.com/album/interstellar-voodoo-live-in-oslo

Sidus Atrum je jednočlani blackened death doom metal projekat iz Ukrajine i na drugom albumu, Spiral of Life ovo se manifestuje u muzici koja je i melodična i povremeno meditativna ali onda često i abrazivna, sa satanskim vokalima, meljućim ritmovima i hipnotičkim gitarama. Ima tu dosta slojevitog pristupa aranžiranju gde vokali autorke i izvođačice svega, po imenu Юлія Лихотвор daju muzici preliv anđeoskog blagoslova samo da bi vaspar sekundi kasnije, taman kad ste se opustili, strpali u kazan i skuvali i album je maštovito osmišljen i realizovan. Do mere gde se može govoriti i o post-metal elementima ove muzike. Žena je svakako vrlo talentovana i trudi se da iz žanrova koji je interesuju izvuče najzanimljivije elemente da ih suprostavi jedne drugima, pa album preporučujem za pažljivo slušanje:

https://sidusatrum.bandcamp.com/album/spiral-of-life

Voice of Doom iz Nju džersija svoj novi EP počinju tako moćno gruverskom pesmom (koja eksplicitno aludira na sjajnu Sabatovu Hole in the Sky svojim početkom) da sam im odmah oprostio nepristojno veliki broj mejlova u mom inboksu što me je jutros zatekao objavljujući da je izašao taj novi EP, The Blood of One. Mislim, Voice of Doom su odličan bend i zimus su mi se jako dopali a The Blood of One donosi još rokenrola premijum kvlaiteta. Ovde pored old school stoner-doom formi dobijamo i pank rok ugođaj i sve je to karakterno i snažno, sve snimljeno sirovo ali kvalitetno i Voice of Doom dokazuju da su jedna od najbolje čuvanih tajni Garden stejta. Ne propustiti:

https://voiceofdoom.bandcamp.com/album/the-blood-of-one

Primates of Noise dolaze iz Pariza i njihov EP, Throat ima četiri pesme atmosferičnog, pomalo i ritualnog stoner roka. Zvučno, ovo ume da bude dosta oštro, sa jakim metalskim rifovima na komprimovanim gitarama, ali bend ima atmosferu i gruv pa se fino provoza kroz ova četiri laka komada što istovremeno uljuljkuju u san i cepaju po košmarima. Fino:

https://primatesofnoise.bandcamp.com/album/throat-2

Spiral Drive su iz Manhajma i njihov psihodelični rok zvuči vrlo prijatno na albumu Visions In Bloom. Ovo je ukusno fazirana, gruverska muzika sa naglašenom ,,space" komponentom, ali uvek sa srži propisnog roka. Čak i tiše pesme (recimo sjajna Space Train) postavljene su na osnovi kompulzivnog ritam-i-bas gruva a bend vrlo lako i rado kombinuje razna nasleđa psihodelije i eksperimentalnog roga, krautroka itd. za pesme koje uvek zvuče kao sigurni hitovi kada se sviraju na koncertima, pred masom. Dakle, lepo i za um i za telo i čak četrnaest pesama na ovom ambicioznom dvostrukom albumu:

https://spiraldrive.bandcamp.com/album/visions-in-bloom

Stoned Earth je još jedan od onih francuskih bendova koji sviraju instrumentalni, gruverski, nežno psihodelični rok i svi im albumi zvuče isto, ali svi su prijatni. Desert Spirit Collection traje preko sat vremena i sa jedanaest pesama dobro će poslužiti da vas uputi u zvuk i svetonazor ovog projekta. Sve je to solidno self indulgentno i jeftino snimljeno, ali gitare rade posao i šalju vam mozak u druge dimenzije:

https://stonedearth1.bandcamp.com/album/desert-spirit-collection

Italijanski Di'Aul ima treći album, Abracamacabra i ovo je prijemčiv doom ili stoner zvuk u kome imate solidnu količinu southern groovea. Da ne bude zabune, nije ovo puki kafanski rok i kada se izbacuju doom rifovi, album ne štedi na težini i pretnji. Ali kada se uleti u gruv, to bude baš dobro. Di'Aul operišu na osetljivoj srednjoj tački između muzike koja hoće da vas oraspoloži i zabavi i muzike koja hoće da pokaže da je, jebiga, teško i da se lepota mora nalaziti i u tužnim momentima u životu. I dobro im ide, ovo je dostojanstven, prijatan a svečan album:

https://diaul.bandcamp.com/album/abracamacabra

Ripple Music i ove nedelje imaju lepu ponudu donoseći novi album hard rokera iz Port Orchada, Stone Axe. Ovo nije zaista novi materijal benda koji je jedini album snimio 2010. godine, ali jeste kolekcija neobjavljenih pesama a koje su napisane, snimljene i producirane izuzetno. Stone Axe sviraju u vrlo prepoznatljivom '70s stilu, mešajući southern rock, bluz, malo folka, nudeći male muzičke drame lepog gruva i naglašene atmosfere. Ja sam uz ovakvu muziku u priličnoj meri odrastao, i Stay of Execution, kako se ovaj album zove, mi veoma prija sa svojim nostalgičnim ali hiperkvalitetnim rekonstruisanjem zvuka od pre skoro pedeset godina. I vama će, sem ako nemate ukusa:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/stay-of-execution

Idemo na thrash, spee, hardcore, grindcore i death metal i, zaista, pravo je zadovoljstvo moći napisati da jedan od najboljih thrash metal albuma nedelje, pa i godine do sada, dolazi baš iz Beograda. Kobold su se za potrebe trećeg albuma, Technofascism baš utegli i dok ovaj materijal ima i solidnu količinu progresivnih istraživanja, u osnovi je stalno razbijački thrash. Kvalitetna svirka zaista dolazi do izražaja kad su pesme ovako maštovite i aranžirane da obezbede prostor za egzibicije i eksperimente a bez kompromitovanja centralnih tema i urnebesnog tempa. Zaista ne znam je li fer izdvojiti bilo kog od tri člana kad svi sviraju za sve pare pa ću samo istaći vokale gitariste Elia Rigonata kao izuzetno srećno pogođenu sredinu između urlanja i visokh speed metal vokala. No, ako su vam death metal ili grindcore na srcu, ovde ima toliko gostiju koji isporučuju i jedno i drugo da nećete otići nezadovoljni. Štaviše, lista gostiju je kao neki spisak zaslužnih građana srednje pa i starije metal generacije sa ljudima iz Concecrationm, Nadimač, ali i Scaffold i Rapid Force na pojedinim pesmama. Produkcija je vrlo solidna i ovo će, nadam se, biti album koji će od Kobolda napraviti i internacionalnoi prepoznatljivo ime. Momci su više nego zaslužili. Obavezno slušanje:

https://koboldserbia.bandcamp.com/album/technofascism

I Chemicide iz Kosta Rike na svom četvrtom albumu, Common Sense, prže veoma agresivan a disciplinovan thrash metal. Ovo je brza, energična muzika bez mnogo dinamike u zvuku ali sa odličnim rifovima i generalno dobro napisanim pesamama koje uspevaju da u besno zakucavanje udenu dovoljno varijacije i karaktera da se izbegne monotonija. Plus taj odlični pevač! Da su Chemicide samo malo dinamičnije izmasterovali ovaj materijal, slušao bih ga BEZ PRESTANKA. No, i ovako pričamo o moćnom, ubitačnom thrash albumu za tvrdo jezgro publike koja voli da se UBIJE plešući na koncertima:

https://ripriderecords.bandcamp.com/album/chemicide-common-sense-cd

Pimetimo koliko je protekla nedelja bila dobra za thrash metal! Evo, u to ime, i drugog albuma kanadskog (melodičnog, kako oni kažu) thrash metal benda Hyperia. I istina je da album, Silhouettes of Horror, ima malo elemenata melodičnog death metala u svojim rifovima i gitarskim harmonijama, ali je ovo, da bude jasno, pošten, znojav, ulični thrash metal najveći deo vremena, sa pržećim gitarama, nervoznom ritam sekcijom i pevačicom Marlee Ryley koja KIDA. Njen stil osciluje između ,,normalnog", vikačkog thrasha (malo me podseća na Nicole Lee iz Znowhite) i paklenog blek metal urlanja i dodaje solidnu količinu energije. Sve u svemu, moćan, razarački thrash sa taman toliko modernih melodeath elemenata da ne bude retro, dobre pesme i daleko prekomprimovan master ali prašta se na ime odlične muzike:

https://hyperiametal.bandcamp.com/album/silhouettes-of-horror

Zaista, ZAISTA sjajna nedelja za thrash metal, a što dokazuje i debi album, losanđeleskih Ravage Realm. Ova kolekcija ubitačnih treš komada zove se Realm Of The Unknown i dolazi kao kruna rada dužeg od pola decenije tokom kog je ova četvorka izdala masu demo snimaka, singlova i EP-jeva. Otud Realm Of The Unknown zvuči zrelo i snažno, smeštajući se po estetici negde između klasičnog Bay Area Thrasha i deaththrash formula sa kraja osamdesetih, nudeći korektnu količinu atmosfere uz nemilosrdno prebijanje. Ovo je album preciznih, ubitačnih pesama, sa zujećim rifovima i krvoločnim solažama, za šutke i dobro raspoloženje, a uz solidnu produkciju i master koji je uradio Joel Grind, Ravage Realm imaju i potreban zvuk. Ovakve ploče se ne propuštaju:

https://ravagerealm.bandcamp.com/album/realm-of-the-unknown

Scavengers Circle su Šveđani i sviraju lako metalizirani crustcore. Kao što Šveđani i običavaju. Album In Futility ipak nije tek običan D-beat, sa pesmama koje su kompleksnije i imaju više old school metal šmeka, kako su već bendovi poput Hellbastard i slično umeli da rade. To ploči daje finu raznovrsnost a Scavengers Circle pritom sve drže u prilično solidnom tempu i temperatura je većinu vremena vrlo pogodna za šutku. Deset pesama, ni jedna duža od tri minuta, mračno i surovo, pa ako volite, plaća se koliko sami kažete:

https://scavengerscircle.bandcamp.com/album/in-futility

Italijani Annozero zvuče vrlo dopadljivo na EP-ju Bile koji spaja melodični hardkor pank sa metalom. Ovo je rifaški, energičan materijal, sa puno lepih melodija i zvukom koji je prebudžen ali ima u sebi dovoljno sirovosti za moje potrebe. Pet pesama koje su napisane maštovito, uglavnom brzog tempa, ali i sa iznenađujuće pažljivim radom na atmosferi, vrlo dobar materijal:

https://annozero.bandcamp.com/album/bile

Rusi Vietnamese Guillotine cepaju vrlo dopadljiv thrash-core-grind na EP-ju Криптомолитва. Tri su ovo pesme brzog tempa, dobrog gruva, jakih rifova, odlične svirke i generalno old school pristupa metalu, sa zdravom količinom panka u svemu. Vietnamese Guillotine pritom imaju i solidnu produkciju i ovo je duhovita, zarazna muzika za šutke i hedbeng sa tri pesme koje kupujete po ceni što ste je sami odredili. Idealno!

https://vietnameseguillotine.bandcamp.com/album/--3

Simpatičan thrashcore stiže i iz Mese u Arizoni sa EP-jem Gravechildren istoimenog benda. Tri pesme, simpatični pank-metal rifovi, neumoljiv tempo, pristojna porodukcija, sve u svemu materijal bez greške:

https://gravechildren.bandcamp.com/album/gravechildren-2

I Abrupt Decay iz Masačusetsa imaju dopadljiv thrashcore demo na materijalu 2 Song Promo. Dakle, dve pesme, trešerski rifovi, malo hardcore gang vokala, onako, nostalgično i prijatno. Malo je ambiciozno tražiti preko šest dolara za samo dve pesme ali su to solidne pesme:

https://abruptdecay.bandcamp.com/album/2-song-promo

Nabadački moshcore negde između klasike poput Cro-Mags i Madball, te modernijih slamcore rešenja nude Power Moves Only iz Arizone na kaseti Demo 2022. Četiri su to pesme besnog laveža, snažnih rifova i plesnog gruva, sa solidnim zvukom i sigurno napisanim aranžmanima, pa ako osećate neodoljivu želju da navučete hokejaški dres i izgledate opasno, ovo je saundtrak za tu vašu životnu fazu:

https://powermovesonly.bandcamp.com/album/demo-2022

Sasvim slično zvuče i glazgovski Nothin' But Enemies čiji demo (nazvan samo ,,Demo") ima tri pesme istog takvog zvuka. Ja sam devedesetih generalno nevoleo moshcore formule, ali ovaj novi talas u kome ima više ekstremnog metala mi je nekako simpatičniji i mada je to za mene po svetonazoru i dalje dosta daleka muzika, po samoj muzici i nije toliko. Nothin' But Enemies su plesni, heavy i prijatni. Mali problem je što je kaseta rasprodata a digitalni daunloud se za sada prodaje po ceni koja znači da izdavač ne želi da ga kupite, ali... snaćićete se već:

https://northernunrest.bandcamp.com/album/demo

A u sličnom su stilu i No Cure iz Birmingema u Alabami, nudeći straight edge hardcore sa praktično death metal vokalima i vrlo metaliziranom svirkom. Album ...For The Stainless Steel je glasan i besan, meljući sve ispred sebe masivnim srednjetempaškim gruvom i prelazeći gde i kad treba u skoro čist death metal. Meni je ovo odličan materijal sa mosh factorom od najmanje 9 i preporučujem ga publici širokog profila:

https://nocurexxx.bandcamp.com/album/for-the-stainless-steel

Novi album australijskog dvojca WRØNG zove se Great Wheel Of Eyes i ovo je sada više sludge metal nego grindcore/ powerviolence/ sludge koktel koji smo imali prošli put. Bend i dalje ne svira SAMO sporo ali je naglasak u novim pesmama na gruvu. Jednoličnost zvuka (ovde imamo samo bas-gitaru i bubnjeve) i dalje se nadomešćuje dinamičnom, maštovitom svirkom i ovo svakako vredi čuti ako volite abrazivnu a istovremeno pomalo i intimnu muziku:

https://wrng.bandcamp.com/album/great-wheel-of-eyes

Poljaci Romantyczny Wieczór uprkos svom imenu i imenu EP-ja - Sympatyczne Melodie – sviraju deathgrind, a poljski deathgrind je obično odličan. I, zaista, ni ovaj materijal nije loš, sa očekivanim kombinovanjem gruverskog, plesnog zvuka i udaračkih blastbitova. Bend ima i optimističke, pozitivne tekstove i mada je sve to humoristički intonirano, muzika je vrlo solidna, kvalitetno odsvirana i producirana dovoljno dobro.

https://romantycznywieczor.bandcamp.com/album/sympatyczne-melodie-ep

Dvojica (jedinih) članova australijskog sastava Serrated na promo fotografiji nose majice Cannibal Corpse i Slipknot a što je zapravo IDEALNA ilustracija muzike na albumu Crown Me King. Ovo je gruverski, slemerski deathkoraški zvuk nastao ukrštanjem brutalnog death metala i nu-metala sa sve rečju ,,motherfucker" koja ume da se začuje i teleportuje vas u devedesete kad se najmanje nadate. Generalno, nije ovo baš muzika za mene, ali Serrated imaju jednostavne, a zarazno plesne pesme i njihova neposrednost je, neću lagati, zavodljiva:

https://thebandserrated.bandcamp.com/album/crown-me-king

Španjolski Laceratus u toliko iskomprimovali zvuk na svom debi EP-ju Azag-thoth da sve pomalo zvuči i kao parodija na švedski death metal. Ali nije u pitanju parodija i kada se malo naviknete na apsurdno spljeskane gitare i shvatite da čujete i malo basa u pozadini, onda vam i pesme postanu simpatične. Nije ovo nikakva reinvencija (pod)žanra ali jeste sirov, težak i surov death metal za ljubitelje skandinavskog zvuka stare škole. Pa, zašto da ne onda, pogotovo jer se dobija čak sedam pesama po ceni koju sami odredite:

https://laceratus.bandcamp.com/album/azag-thoth

Let Them Die sa Floride ima slično prebudžen, nisko naštimovan zvuk ali je njihov izraz na EP-ju Gifting The Enemy to Total Darkness kombinacija teškog death metala, ,,tehničkijeg" grindcorea i mizantropskog blek metala. Nije lako to ni izdržati ni svirati, ali ko voli abrazivni, mrski metal što istovremeno ne škrtari na kvalitetu svirke i ima sasvim razumno napisane pesme, ovde će se lepo provesti:

https://letthemdieband.bandcamp.com/album/gifting-the-enemy-to-total-darkness

Kad se bend zove Gurgulator, to može da bude samo goregrind. I nije da ovom svetu, kao, nedostaje jednočlanih goregrind projekata sa naslovima albuma poput Risen From The Slime! ali ovaj mančesterski jednosed se izdvaja kvalitetom. Pre svega, muzika je snimljena na ,,pravoj" opremi i materijal je produciran, a onda i autor i izvođač, Tomas D. demonstrira talenat i znanje u pisanju pesama. Gurgulator je kao nešto kompleksnija, death metalu korak bliža varijacija na Regurgitate i meni je to ove nedelje vrlo prijalo, sa svim tim D-beatovima, karkasovskim solažama i seksi rifovima. Album ima i PRESLADAK omot a plaćate koliko želite. Treba prepoznati dobar dil kad se nudi:

https://gurgulator.bandcamp.com/album/risen-from-the-slime

Sa imenom kao što je Cryptworm, bristolski dvojac na albumu Spewing Mephitic Putridity može da svira samo i isključivo grdni i raspali death metal namenjen pervertitima i bolesnicima. I, mislim, NARAVNO da je tako ali je ovaj debi album dosta dobar. Ovo je jednostavna i pankerski sirova muzika koja sve te vizije raspadanja, smrti i strave pakuje u pesme što osvajaju mračnim gruvom i jeftinim zvukom koji je skoro demo-kvaliteta ali odlično radi posao. Za bend koji se bavi isključivo mračnim temama, Cryptworm su neobično prijatni, topli i umirujući:

https://cryptworm.bandcamp.com/album/spewing-mephitic-putridity

Sasvim sličan je i meksički dvojac Khasmata na EP-ju Eerie Dismal Gateways. Ova dva mlada čoveka proizvode spori, mučni a opet zavodljivi death doom metal sa podugačkim pesmama mračnih rifova, neljudskih vokala i otmenog, teškog ritma. Lovecraft je ovde eksplicitna inspiracija a lep zvuk koji Khasmata imaju obezbeđuje taj osećaj ugodnosti koji će ciljna grupa u publici imati slušajući ovaj materijal.

https://khasmata.bandcamp.com/album/eerie-dismal-gateways

Molgah iz Virdžinije sviraju mnogo čistiji, komunikativniji death metal na svom drugom albumu. Coffin Born je čisto i lepo producirana ploča progresivnijih death metal ideja koje ne idu uobičajenom prog-death putanjom i mada ovde ima poneki arpeđo, ima i dosta klasičnih heavy metal i thrash metal elemenata između autoritativnog death nabadanja. Pevač
Devin Whitley pruža posebno zanimljiv program svojim raznovrsnim stilom i različitim glasovima kojima peva pa je ovo materijal koji se sluša sa stalnim osmehom na licu:

https://molgah.bandcamp.com/album/coffin-born

Na svom četvrtom albumu, nazvanom samo IV, brazilski Corporate Death zakivaju pošten, znojav death metal. Ovo je brutal death po formi ali old school deathčina po suštini sa pesmama koje nisu prekomplikovane i vrednuju zarazne rifove i mošerske brejkdaune više nego nekakve superambiciozne tehničke zahvate. Otud se ovo sluša isključivo u pokretu, uživajući u agresivnosti i zaraznosti svirke a čemu doprinosi i sirova a vrlo adekvatna produkcija. Osam moćnih pesama, lepa ploča:

https://corporatedeath.bandcamp.com/album/iv

Metal Defence je mala etiketa osnovana od strane mladog Ukrajinca koji živi u Londonu, a za potrebe skupljanja para kojima će se pomoći Ukrajini u trenutnom, jelte, osetljivom momentu istorije. Compilation For Ukraine, For Freedom je kompilacija od koje će pare distribuirati među ,,civilima i vojnicima" u Ukrajini otac vlasnika etikete, koji je vojnik, što sve zvuči dosta specifično i možete sami odlučiti da li vam se dopada kao ideja. Nesporno je da je muzika solidna, sa black metal i death metal bendovima kao što su Andracca, Cryptworm, Sepulchral Curse i cenom od svega jedne funte:

https://metaldefence.bandcamp.com/album/compilation-for-ukraine-for-freedom

Eldritch Horror postoje od 1989. godine, ali ovaj bend iz Raleja u Severnoj Karolini nije baš puno radio sve ove godine. Snimili su jedan album pre sedam godina a novi EP, At the Altar of Death ima tri pesme ugodnog death metala sa malo epskijih black metal preliva. Sirov, glasan zvuk ne prikriva muzičarske veštine i kvalitete benda koji piše himnične pesme sa plesnim, mošerskim ugođajem i generalno nudi prijatan program tokom celog trajanja:

https://eldritchhorror.bandcamp.com/album/at-the-altar-of-death-ep

Subjected to Insanity through Solitary Confinement je zapravo prilično promišljen naziv albuma s obzirom da je u pitanju slamming death metal. Ali u pitanju su, naravno, neki od najboljih ljudi u ovom podžanru. Ovaj 3-way kombinuje nove materijale tri jednočlana projekta, Anal Stabwound, Carnifloor i Gorecunt i bogami tu ima dobre muzike. Nikhil Talwalkar iz Anal Stabwound nastavlja da sazreva i nudi udarački brutal death i na ovom materijalu, sa još promišljenijim aranžmanima. Carnifloor je, podsećam, solo projekat Floora van Kuijka iz Korpse i ovo je konzistentno vrhunski slam, u skladu sa njegovom zasluženo visokom reputacijom, sa moćnim slem delovima i razaračkim blastbitovima. Gorecunt je drugi projekat Mikkela Sørensena iz Guttural Slug i ovo je manje gruverski, više polivački death metal sa, eh, ironičnim mizoginim naklonom. Znamo da je Sørensen inače promišljeniji u pogledu liričkog sadržaja – poslednji album Guttural Slug imao je i ekološku kritiku na programu – pa ovo moramo da gledamo kao terapiju. Ali, da, ubija.

https://carnifloor.bandcamp.com/album/subjected-to-insanity-through-solitary-confinement

U poslednjoj sekciji bavimo se heavy metalom, power metalom i multižanrovskim projektima. Prvi od njih je ovo poslednje. Déhà je snimio interesantan novi album, Decadanse sa dve dugačke kompozicije koje kombinuju ekstremni metal (black, death, doom, sve ono što on inače radi) sa elektronskim eksperimentima. Spakovane u komade od po dvadeset minuta, Déhine ideje zapravo imaju prostora da se lepo razvijaju i kako se radi o superiorno talenotvanoj osobi, ovde zaista ima šta da se čuje:

https://deha.bandcamp.com/album/decadanse

Njemački Powergame i na svom trećem albumu, Slaying Gods, sviraju heavy metal po uzoru na heroje osamdesetih i sa blago ,,power" zanošenjem, u skladu sa svojim imenom. Dakle, melodično, epski,sa puno gitarskih harmonija i sa vokalom koji voli da izvuče i falset kad emocija ponese. Nisam suviše zaljubljen u boju glasa i tehniku pevanja gitariste Matthiasa Weinera, utrči on povremeno i u neki falš, ali dobro, nije da je istorijski heavy metal muzika savršenstva, naprotiv. Powergame pišu fine rifove, harmonije i teme, pesme su im solidno aranžirane i album je dobro produciran, sasvim dovoljno za moju pažnju. Još i taj omot koji mitoloku tematiku interpretira kroz lucha libre estetiku...

https://powergameheavy.bandcamp.com/album/slaying-gods

Mladi kalifornijski sastav Knight And Gallow svira Tolkin-metal PLUS Dark Souls-metal i to toliko eksplicitno da prva pesma na prvom albumu, For Honor and Bloodshed u prvih nekoliko stihova pominje i Gondor i Ente a posle dobijate pesmu Soul of Cinder. Dakle, znate šta vas ovde čeka i bez slušanja: cheesy, melodični, epski metal i ako ste u takvom raspoloženju, sasvim je to prijatno. Nisu Knight And Gallow još uvek idealni, ima ovde dosta i izvođačkih i produkcijskih stvari za popeglati, ali momci se trude i sviraju srčano i meni je sve to jako simpatično:

https://knightandgallow.bandcamp.com/album/for-honor-and-bloodshed

Fury su bend iz jednog od onih mesta čije izgovaranje izluđuje ljude koji nisu iz Engleske, naime Worcestera. Ovaj kvartet prži baš onako moćan koktel NWOBHM i thrash metala kakav nekako prirodno dolazi sa ovih geografskih širina i četvrti album, Born to Sin je PUN šmekerskih rifova i cheesy tema, u IDEALNOM odnosu. Već prva pesma, dinamična, brza a ne prebrza If You Get To Hell First je demonstracija kako Fury dobro razumeju klasičnu metal matricu sa kojom rade, nudeći ulični šmek ali vrhunsku svirku, refrene stvorene za horska pevanja na koncertima, ali i ritam koji prirodno izaziva šutku i tektonske poremećaje. I album onda ima deset pesama ovako sjajne svirke, producirane odlično – slušajte kako se dobro bas gitara Becky Baldwin čuje – i sa puno memorabilnih rifova, tema i refrena. Naravno, morate voleti klasični 80's cheese da biste ovo pravilno trošili, ali ako ste ikada voleli ono što su radili umetnici u rasponu od Dia, preko Jaguara i Tygers of Pan Tang do Raven, Fury će vam biti idealni:

https://furyofficial.bandcamp.com/album/born-to-sin

Brazilski Facing Fear izgledaju kao da su ispali iz osamdesetih a i muzika je takva na drugom albumu, Marginal Metal. Ovo je old school, himnični street metal kakav biste čuli na saundtraku nekog B-filma o motoristima 1988. godine i onda ga u sebi nosili celog života. Dakle, prljavo, zarazno, epski a sa nogama čvrsto na asfaltu, producirano jeftino a adekvatno, sa KARAKTEROM istaknutim u prvi plan pa nek crknu dušmani. Izdavač koji je ovo izdao se zove Classic Metal Records i to vam govori sve što treba da znate:

https://youtu.be/hXeB1Hd_DvY

Album nedelje je u death, da nekažem DAETH metal stilu. Austrijski (i delom nemački) Daeth Daemon je satanistički death metal bend stare škole. A nekada vam baš to treba. Debi album, Span Of Æons je pun lepih tremolo rifova koji kao da su ispali sa nekog od prva dva albuma Entombed, solaža po uzoru na Deicide, pretećih velikih zvukova po uzoru na Grave, ali i ratničkih tema koje podsećaju na Bolt Thrower. Zvuči kao skoro idealna kombinacija a Daeth Daemon sve popunjavaju i prilično srećno odabranim zvukom koji daje njihovoj muzici i težinu i čiste, dobro definisane i raspoređene instrumente, a bez preteranog napumpavanja koje karakteriše modernu produkciju. Album je uistinu odličan, sa pesmama koje su stilski ujednačene a raznolike i zabavne, pa je ovo jedna od najboljih death metal ploča što smo ih čuli ove godine:

https://daethdaemon.bandcamp.com/album/span-of-ons

Meho Krljic · 26-03-2022, 12:12:35

Bilo je dosta dobre muzike ove nedelje, a čak sam i preskočio novi Animals as Leaders (suviše napredno za moj prostački ukus) i taj prvi i, pretpostavljam, poslednji album Davea Grohla na kome on svira blek metal (mada moram da priznam da par pesama ne njemu uopšte nije loše). Nažalost, upravo su javili da je umro Taylor Hawkins, Grohlov bubnjar iz Foo Fighters, pa, čak i da ignorišemo rat u Evropi (a neće on da ignoriše NAS), počinjemo ovaj nedeljni pregled u malo turobnom raspoloženju.

Ali makar smo dosledno nihilistični. Blek metal za početak. I možda zvuči kao prilično loš tajming da usred ruske, jelte, agresije na drugu državu kao Rus objavljujete EP koji se, kao i bend, zove Убий, ali blek metal je blek metal. Konkretno, OVAJ blek metal pravi jedan čovek (The Lord of Murder, molim lepo) i u pitanju je vrlo pažljivo produciran ali kvalitetno napisan materijal modernog, pomalo ,,sajber" zvuka, koji atmosferu nelagode i pretnje preseca nabadačkom svirkom. Da prevedem: jebe keve. Agresivno je ovo, dakle, i u zvuku i u svirci, ali iznenađujuće odlično napisano i producirano. Ako volite (stariji) Anaal Nathrakh, Убий je očigledno utemeljen u sličnoj estetici samo sa psihopatskijim svetonazorom. Jebiga, kad je dobro, onda je odlično:

https://ubiy.bandcamp.com/album/kill

Rawness Obsolete je idealno za bend koji svira krljački old school blek metal. I kad kažem old school, ovo zvuči kao da je nastalo polovinom osamdesetih u nekom podrumu, sa sirovim, BAŠ sirovim zvukom, jednostavnim ali ekspresivnim pesmama, urlanjem na Italijanskom i generalno jednim spojem panka i metala kakav karakteriše ljude sa mnogo negativnih emocija i nešto manje apetita da se tu sad kao uči muzika. Uostalom, poslednja pesma je obrada kultnog italijanskog pank benda, Intolleranza, dakle, molim lepo. Rawness Oboslete su odlični a EP Assoluto apsolutan:

https://rawnessobsoletefirenze.bandcamp.com/album/assoluto-ep

Jednočlani švicarski projekat Türst na svom drugom albumu, Vertige, radi mnogo stvari koje rade i drugi moderni blek metal bendovi sa atmosferičnim ambicijama, ali se ovde čuje i nešto originalnih ideja i rešenja koja nisu puko perpetuiranje atmoblek formule. Drugim rečima, Morsur, autor i izvođač sve ove muzike uspeva da u jedan prilično jasno opisan žanr udene sopstveni karakter i da sve to isproducira sa dosta niskih frekvencija, što albumu daje simpatičan, takođe originalan zvuk. Ponekad je to dovoljno:

https://bmcproductions.bandcamp.com/album/t-rst-vertige

Upiór je, jelte, stara slovenska reč za ono što danas zovu vampirima a istoimeni bend dolazi – iz Francuske. Prvi album ovog projekta koji predvode dva Poljaka, The Forest That Grieves, donosi IZVRSTAN blek metal simfonijske ambicije i svežeg, autentičnog zvuka. Hoću reći, Upiór nije tek nekakvo ,,da probamo i mi" preduzeće gde se preko umereno nezanimljivog blek metala presvuku sintisajzerski aranžmani, već pažljivo sekvencirana kolekcija kompleksnih i sigurno aranžiranih kompozicija sa kvalitetnim, punim zvukom i gotovo drskom spretnošću u povezivanju blek metala, drugih žanrova i ukusno urađenih orkestarskih elemenata. Bubnjeve ovde, u svojstvu sešn-muzičara svira Kévin Paradis iz Benighted, što bi trebalo da vam da nekakvu ideju o kvalitetu materijala, ali The Forest That Grieves stoji čvrsto kano klisurina na ime svojih kompozicija i produkcije, pa urgiram da se odmah posluša:

https://upior-band.bandcamp.com/album/the-forest-that-grieves

Drápy a tesáky je naslov prvog albuma čeških Sekeromlat i kogod voli užasno distorzirani, disonantni blek metal nabijen nelagodom i mizantropijom, ovo je njegova furka. Album je toliko hermetičan i neprijateljski nastrojen prema slušaocu da čoveka mora malo da zadivi da ovo ipak sviraju ljudi sa muzičkim znanjem i očiglednim trudom uloženim u pisanje pesama, svirku i produkciju. Što Sekeromlat izdvaja od mora no-fi blek metal projekata po internetu. Ovo je kvalitetno iako se trudi da bude neprozirno, hoću da kažem:

https://sekeromlat.bandcamp.com/album/dr-py-a-tes-ky

Za prijatniji provod, tu je debi album čileanskog benda Ad Finem Omnia koji je sav melodičan, poletan i, ako nije preterano da to kažem za blek metal ploču, optimističan. Dobro, možda ne ovo poslednje, preterano je, jer se ploča ipak zove No Peace · No Dawn, ali ovo je jako dobro odsviran, izuzetno snimljen, a i solidno napisan blek metal sa melodičnim gitarama, lepim bas-linijama i energijom koja, za promenu, nije raspršena u lošem masteringu. Ad Finem Omnia imaju svu melanholiju i emociju koje današnji blek metal bendovi tako vole ali ih pakuju u pesme značajno bolje odsvirane i producirane od proseka i, pa, milina je ovo slušati:

https://adfinemomnia.bandcamp.com/album/no-peace-no-dawn

Irci Senzar zvuče dosta ubedljivo na svom debi albumu, Pyre of Thrones. Ovo je blek metal sa dosta izraženom ,,post" dimenzijom, čuvajući hipnotičke tremolo rifove, mrtvački lavež i blastbitove originalnog žanra, ali dodajući dosta postmetalskog harmonskog rada, miksujući ploču tako da se bas-gitara jasno čuje i generalno radeći sa rifovima i gruvom onako kako normalan blek metal nikada ne bi radio. Dobra je to ploča i ta kombinacija miksa u kome se instrumenti lepo razdvajaju i pesama koje imaju i atmosferu i gruv i energiju fino prolazi kod mene:

https://senzarband.bandcamp.com/album/pyre-of-throes

Šveđani Eucharist sa pauzama postoje još od 1989. godine, a u svojoj novoj inkarnaciji, koja je krenula negde 2015. godine svoj medolidični death metal pretvorili su u blek metal. Novi album, I Am the Void, stiže četvrt veka posle poslednjeg i nudi ubedljiv, prilično moderan blek metal zvuk, sa nekim tipično skandinavskim elementima u atmosferi leda i očajničke, dostojanstvene strasti, ali i sa disciplinovanom, preciznom svirkom koja vozi nasleđe death metala u njihovom zvuku. Nije ovaj album sad tu nešto razbio kalup i pogurao žanr u novi evolutivni ciklus, ali u pitanju je kvalitetna, prijatna ploča švedskog blek metala za one koji ga vole:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/i-am-the-void

Chaos Invocation je ime koje sugeriše pravi, satanistički, zli blek metal i ova nemačka momčad isporučuje. Devil, Stone & Man im je četvrti album za poslednjih trinaest godina i ovde se krlja iz sve snage. Ali svakako sa osećajem: Chaos Invocation pišu odlične pesme koje besprekorno spajaju nasilničku energiju i epsku melodičnost ovog žanra, u dobrom miksu i sa VRHUNSKOM svirkom. Povrh svega, album je veoma raznovrstan u aranžmanima i idejama pa se ovo sluša sa velikim osmehom na licu:

https://chaos-invocation.bandcamp.com/album/devil-stone-man

Prvi album danskih Heltekvad nudi puno rifova sa ,,srednjevekovnim" šmekom a što je zaštitni znak ove ekipe. Morgenrødens Helvedesherre je ploča prilično opčinjena monotonijom i hipnotičkim ponavljanjem pomenutih gitarskih tema a što je dobro jer je pevanje ekstremno ekspresivno, možda pomalo i na štetu benda. Album je prilično rastrzan i ume da čoveka trgne kad se najmanje nada ali ima ovde zanimljivih rešenja i ideja:

https://heltekvad.bandcamp.com/album/morgenr-dens-helvedesherre

Finci Palavat juuret ne traže nekakav visoki koncept u svojoj muzici i njihov prvi demo, Tekee varjoista peiton se ovaploćuje u formi jednostavnog, pankerskog blek metala za radnike, seljake i poštenu inteligenciju. Iako malo toga originalnog ima da se čuje u ove četiri pesme, Palavat juuret su toliko neposredni i autentični i u izvedbi i u zvuku da je meni ovo neodoljivo. Samo čukanje, organsko, neprskano, iz dubine pocrnele duše. Prelepo:

https://palavatjuuret.bandcamp.com/album/tekee-varjoista-peiton

Plenilunar Requiems je naziv split albuma dva američka jednočlana blek metal benda, Lamp of Murmuur i Ebony Pendant. Naravno, jednočlanih lo-fi blek metal projekata ima ko kusih pasa i u proseku ništa ne valjaju, ali ovo je prijatna ploča. Lamp of Murmuur iz Kalifornije pošteno i iz srca svira svoje tri pesme sirovog ali dovoljno sofisticiranog blek metala pankerske estetike ali ranjene emocije. Ebony Pendant, pak, za ovu priliku dovodi još muzičara u kombinaciju (bubnjevi, klavijature) i nudi još tri pesme nešto naglašenije melodičnosti ali i dalje uz sirov, lo-fi zvuk i pankersku svirku. Posledna pesma je interpretacija Šopena na klavijaturama, pa... eto. Ali svakako vrlo solidna ploča.

https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/plenilunar-requiems-split-w-ebony-pendant
https://ebonypendant.bandcamp.com/album/plenilunar-requiems-split-w-lamp-of-murmuur

Novi EP projekta Kanonenfieber, nazvan Yankee Division čekamo već nekoliko meseci otkada je gromoglasno najavljen i, naravno, Noise nije razočarao. Talentovani nemački muzičar poslednjih meseci imao je izdanja i pod drugim imenima, no Kanonenfieber je alias koji mu je doneo mnogo ,,mejnstrim" prepoznatljivosti, makar u onome što bi se smatralo blek metal mejnstrimom. Kombinacija melodičnosti, ratnih tema i talenta za kreiranje modernih, pamtljivih kompozicija, sve to u dobroj produkciji ponavlja se i u ove dve pesme. Odličan tizer za naredni album.

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/yankee-division-2

Jednočlani blackened speed metal je poslednjih godina postao neka vrsta tržišne niše u kojoj se pojavljuju iznenađujuće glamurozne, dobre ploče. Drugi album švedskog projekta Kvaen nije izuzetak. Jakob Björnfot na albumu The Great Below nudi i prilično razuzdan program u kome ima mesta i za vikinške teme i za malo gitarskih egzibicija a da ne skida oči sa lopte i pravi apsolutne speed metal hitove kao što je, recimo, naslovna pesama, ali i sedmominutne epove kao što je naredna, In Silence. Na ovakvim mestima Kvaen je bliži ,,normalnom" savremenom blek metalu pa sam zato ovaj album stavio u ovu sekciju ovonedeljnog pregleda, no, kako god da okrenete, pričamo o hiperkvalitetnom, skoro pa ,,komercijalnom" albumu u svojem odabranom podžanru. Svaka čast:

https://kvaen.bandcamp.com/album/the-great-below

Pređimo na stoner, doom, sludge, hard rok, psihodeliju... Rats Packing Grenades je odlično ime za bend, mada priznajem da sam očekivao nekakav pank ili hardkor a ne melodični, prijemčivi stoner/ hard rok koji ova ekipa isporučuje. Ne da to ikako smeta, Rats Packing Grenades imaju lep istoimeni album sa odličnim omotom i muzikom koja jeste malo više ,,komercijalna" od onog što ja inače slušam, ali ovo su dobre, gruverske, radio-friendly pesme producirane vrlo pristojno i adekvatnog trajanja i forme pa nemam neke stvarne zamerke. Bend album i nudi po ceni koju sami odredite, dakle u pitanju su dobri ljudi:

https://ratspackinggrenades.bandcamp.com/album/rats-packing-grenades

Cassius King je odlično ime za bend a ovaj stoner rok sastav iz Nju Džersija ima i odličan singl sa dve pesme. Bad Man Down b/w Come On and Love Me nudi mastan, gruverski stoner zvuk koji ima puno elemenata klasične rokenrol svirke sa pevačem Jasonom McMasterom koji dominira narativom svojim pola-pank-pola-glam-pola-bluz stilom pevanja. No, bend je generalno impresivan sa neodoljivim pesmama i jednim neupitnim kvalitetom u svirci. Izvrsno:

https://nomadeelrecords.bandcamp.com/album/bad-man-down-b-w-come-on-and-love-me

Finska jednočlana stoner-doom mašina pod imenom Otu (čovek je izdao dvadesetoasm singlova u 2021. godini!!!) za ovu priliku nudi nam album Fuzzy Tunes koji ne samo da donosi lepo nafazirane gitare i hipnotički, nadrogiran gruv nego je u pitanju kolekcija obrada nekih poznatih pesama sa izvanredno originalnim aranžmanima. Otu uspeva da pesme sačuvaju svoje osnovne elemente ali da ih on tako prerasporedi da nam poznati materijal zvuči sveže što nije mali talenat. Mislim, pogotovo kada se čovek maša nekih zaista ključnih rokenrol komada kao što su Sabbathov Iron Man ili Zeppelinova Whole Lotta Love. Ili, eto, Motorheadov Ace of Spades. Sjajna zabava:

https://youtu.be/M5uTsCfJ6vE

Appalachiatari iz Kentakija kažu za sebe da sviraju ,,planinski seoski metal" a što je u prevodu vrlo zabavna rokenrol muzika sa puno bluza i folka u svojim korenima, odsvirana živo, organski, nadahnuto. No Life Til' Leatherwood je album od šest pesama snimljen kao da prisustvujete džemovanju grupe najboljih ortaka ali su pesme vrlo pažljivo napisane i imaju sopstvene priče i karaktere. Appalachiatari su jedan od onih bendova koji kao da nisu slušali ništa od muzike iz poslednjih 20-30 godina i zvuče sveže, originalno, bez primisli o sviranju onog što se u žanru smatra uobičajenim programom. Odlična ploča:

https://appalachiatari.bandcamp.com/album/no-life-til-leatherwood

Dual Fighter iz Indianapolisa sviraju nabrijan, energičan teški rok na albumu Mean Machines. Ovo nije nužno ,,metal" muzika ali je dovoljno metal za moje potrebe a bend i pored u teoriji radio-friendly zvuka ne smara sa nekim ambiciozno-komplikovanim aranžmanima, nego svira po sluhu i garantuje odličnu rokrenrol zabavu. Plus, omot albuma ispunjava ovonedeljnu kvotu naučnofantastiniuh motiva koji kombinuju nebeska tela i ljudske lobanje. I to se broji.

https://dualfighter.bandcamp.com/album/mean-machines

Bogami, Grke King Mountain nismo čuli jedno sedam-osam meseci, pa je novi album, Tempest at the Gate došao u pravom trenutku. Ovo je i dalje glasan, jako glasan teški rok u tipično grčkom stoner stilu koji podrazumeva ispoliranost izvedbe, promišljenost aranžmana, jedan zaokružen produkcijski rad koji može da se ponudi i ljudima kojima bi i sama pomisao na ,,ekstremni metal" bila prejaka. King Mountain valjaju spore ali udobne heavy-bluzeve i trebalo bi da se dopadnu i starijim slušaocima:

https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/tempest-at-the-gate

Poljaci Antūmbra na svom albumu, Split the Sky nude nekakav simpatičan melodični psihodelični, recimo, teži rok. Ovo ima u sebi dosta savremenije indie estetike, ali onda ima i malo old school psihodelije u melodijama, pa fino isfazirane gitare i sa pesmama koje su uglavnom duže od sedam minuta pruža poštenu količinu materijala za hipnozu i kontemplaciju:

https://antumbra.bandcamp.com/album/split-the-sky

Elk Witch su iz Oregona i njihov album Beyond The Mountain ima jedan prirodnjački, neprskani šmek, nudeći gruverski stoner rok i bluzerske rifove, masne solaže i pesme koje su očigledno nastajale kroz džemovanje a ne kroz nekakav klinički, akademski proces pisanja. Ovo je album na kome je ponovo snimljen materijal sa prošlogodišnjeg debija (the Mountain) sa dodate dve pesme i mada je produkcija i dalje prilično sirova, bend svakako odiše jednim raspoloženim, jelte, raspoloženjem koje opravdava ovaj sešn:

https://elkwitch.bandcamp.com/album/beyond-the-mountain

Kanadski Uncle Woe mi je bio zanimljiv još prošle godine sa (mini?)albumom Don't Look Down, a novi album, Pennyfold Haberdashery & Abattoir Deluxe je masivan opus od sedamdeset minuta u kome se jako sirov zvuk sreće sa jako ličnom, ali kvalitetnom psihodeličnom muzikom. Da budemo jasni, ovo nije album koji se stavi da bude pozadinska svirka u momentima kada biste da se opustite jer Uncle Woe zahtevaju punu pažnju za svoje sirove psihodelične obdukcije emocija i uspomena pa se spremite na dvadeset i kusur rundi ozbiljnog rvanja u kome ćete uživati svakog momenta:

https://unclewoe.bandcamp.com/album/pennyfold-haberdashery-abattoir-deluxe

Poljaci backbone sviraju mračan, preteći post-metal zvuk sa elementima doom i sludge žanrova i ovo je prilično ubedljiva kombinacija siledžijske svirke (slušajte taj vokal!) sa atmosferičnijim izrazom koji hoće da povuče i na stranu tanane emocije i melanholije. Debi album, Embracing Dissolution sadrži dosta raznovrsnih ideja ali je u suštini uvek gruverski i atmosferičan pa, ako vam se sve to svidi, ima ga podosta, sa trajanjem od skoro sedamdeset minuta:

https://backbonepoland.bandcamp.com/album/embracing-dissolution

Mount Saturn iz Vašingtona zvuče odlično na albumu O, Great Moon, sa psihodeličnim efektima i gitarama razdvojenim na posebne kanale, kako voze preko krljajuće heavy psych ritam sekcije. Ovo je masterovao Jim Plotkin pa je tačno na granici da se raspadne od prenapregnutosti, a pesme su odlični, ritualno-gruverski komadi vođeni jakim basom i zavijajućim gitarama, sa odličnim vokalima (koji se jedva čuju) i mnogo zdrave energije:

https://mountsaturn.bandcamp.com/album/o-great-moon

Smother Teresa je kul ime za metal bend, a taj bend dolazi iz Irske i svira dosta haotičan, psihodeličan, ali i jako HEAVY sludge-doom-death metal. Stalni eksperimenti sa miksom i efektima mogu da budu i malo dezorijentišući za slušaoca koji je došao samo zbog rifova, ali album A Guide To the Abyss je nesumnjivo maštovito sklopljen i pravi jak napor da se ne zarobi u kolotečini pukog ređanja rifova. Zanimljiv napor:

https://sandlesinthebin.bandcamp.com/album/a-guide-to-the-abyss

Brazilci Acidemia isto imaju kul ime i nude dosta tradicionalnije psihodelično doom-sludge iskustvo. EP Mórbido ima četiri pesme NESTVARNO distorziranih gitara i hipnotičkog psihodeličnog gruva, sa vokalima kao da dolaze direktno iz vaše podsvesti. No, tu su i akustučlne gitare i soundscape eksperimenti da se ne opustite potpuno pa Brazilci, može se reći, pružaju pun program i demonstriraju širinu vizije. Lepo:

https://acidemiaoficial.bandcamp.com/album/m-rbido-2

Berlinski Samavayo imaju već sedmi album, Payan, a i postoje dvadeset godina, pa nije preveliko iznenađenje da je ovo veoma kvalitetni psihodelično intonirani stoner rok. Pričamo o muzici napisanoj sa mnogo pažnje i onda odsviranoj sa vrhunskim profesionalizmom. Dakle, ovo nije stoner koji dolazi iz podruma i hvata na spontanost već minuciozno osmišljena i aranžirana muzika čiji je gruv isprobavan i poliran dok nije zasijao visokim sjajem. I, mislim, sjajno je, da izvinete na jadnoj igri reči. Jeste u pitanju malo ,,televizijska" verzija stonera ali i to treba znati napraviti da valja a Samavayo definitivno znaju:

https://samavayo.bandcamp.com/album/payan

Italijani Toilet Snake za sebe kažu da su ,,spaghetti doomsters" ali istoimeni minialbum zapravo nudi muziku koja od duma uzima samo rifove, dok su pesme kratke, kompaktne a izvedba žustra i efikasna. Kad bi postojao doom punk, mislim da bi se Toilet Snake koristili za njegovu definiciju. Fin materijal niskog štima i opasnih, pretećih rifova a plaćate koliko hoćete:

https://toiletsnake.bandcamp.com/album/toilet-snake

Grave Next Door iz Grend Repidsa u Mičigenu imaju EKSTREMNO sirov album, Sanctified Heathen na kome su uredno potpisali i producenta i sve, iako ovo zvuči kao demo neog benda sa kraja osamdesetih. No, to njihovoj muzici, jednoj pankerskoj, prljavoj interpretaciji hard roka i stoner metala, daje dosta autentičnosti. Bend svira iz creva i podsvesti i ovo je album što loše raspoloženje i negativne emocije egzorcira kroz teški, mučni rok koji vas na kraju potpuno osvoji:

https://gravenextdoor.bandcamp.com/album/sanctified-heathen-4

Hamburški Sleeping Child na svom drugom albumu, Supernovian Remnant zasipaju slušaoca visokim konceptima u tekstovima, ali muzika je umiljati stoner rok sa prstohvatom postrokerskih sanjarija. Fokus pažnje slušaoca nesumnjivo odlazi ka pevačici Jules Down koja jake gitare i nabadački gruv umekšava svojom izvedbom, pa bend i oko nje centrira svoje kompozicije sa dinamičkim krešendima i snažnim ritmom. Prijatna ploča:

https://sleepingchild.bandcamp.com/album/supernovian-remnant

Make Mama Proud su stoner rok trojka iz Istanbula i njihov drugi album, nazvan jednostavno II je kao da slušate lavinu u slou moušnu. Očigledno uzgojeni na najfinijim pušačima hašiša koji su ikada u ruke uzimali gitare, Make Mama Proud prže sporo, lepljivo i neodoljivo. 35 minuta sabatovskih gitara, moćnog, distorziranog basa i valjajućeg gruva najfinije gramaže samo za vas. Ne propustite:

https://youtu.be/v2w1NorTuOo

Temple Of Deimos su italijanski stoner rok bend sa jako prljavim i PRELEPIM zvukom gitare proterane kroz ko zna koliko faz pedala. Pa kada gitara još krene da svira perverzno disonantne minisolaže preko bluzerske, rifaške podloge, čovek se sav naježi od miline. Album Heading To Saint Reaper je stoner rok poletnog tempa, rokerske, razuzdane atmosfere, negde između garažnog panka i ozbiljno nadrogirane psihodelije, sa pesmama od koje bar dve-tri idu u sam vrh kompozicija koje sam čuo ove godine. Sinergija izuzetno napravljenog zvuka, dobrih pesama i šmekerske, revolveraške izvedbe (slušajte klavir!!!) ovaj album stavlja u vrh ponude poslednjih meseci:

https://templeofdeimos.bandcamp.com/album/heading-to-saint-reaper

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju imaju debi album sastava Witchpit iz Južne Karoline. U skladu sa reputacijom izdavača, The Weight of Death je kvalitetna ploča faziranog, energičnog stoner roka i mada je svakako malo pretrano reći da se ovde čuju značajni elementi Neurosis – kako promo blurb tvrdi – Witchpit su dovoljno gruverski i rokerski naoštreni da nemamo problem sa bilo čim na ovoj ploči. Mastering je dinamičan i prijatan što dosta pomaže s obzirom na to koliko je zvuk same gitare nedinamičan, pa se ovaj album fino sluša:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchpit-the-weight-of-death

Whoa, Mares Of Thrace je kanadski doom metal duo žensko-muške provinijencije sa zaista zanimljivim pesmama i prilično dobrim spojem ekstremnog i cerebralnog u svom zvuku, a da njihov rad nekako finansira i kanadska vlada. Ne znam kako su se uvalili na TE jasle, ali album svakako pleni raznovrsnošću i odličnim idejama. Pritom, ovde nema normalne gitare i čujemo samo bas i bariton gitaru pa je zvuk moćan i dubok, što predstavlja lep kontrast promuklom vrištanju gitaristkinje Thérèse Lanz. Vrlo dobro:

https://maresofthrace.bandcamp.com/album/the-exile

Stricken iz Sijetla su malo neuobičajen bend za roster izdavača Horror Pain Gore Death Productions koji inače više naginje grindcore/ goregrind/ death metal izvođačima. No, lepo je povremeno prošarati pa je From a Well of Emptiness, A Stygian Serpent Born, debi album ove trojke fina dopuna katalogu HPGD sa svojom emotivnom mešavinom sludge, doom i pomalo black metala. Sedam pesama na ovom albumu imaju istovremeno svedenu, fokusiranu formu ali i jedan ekspanzivni, ekspresivni kvalitet, nudeći glasne ali dostojanstveno melanholične rifove i energičnu svirku. Lepa ploča:

https://hpgd.bandcamp.com/album/from-a-well-of-emptiness-a-stygian-serpent-born

Španci Lunavieja su me prijatno iznenadili svojim istoimenim debi-albumom čiji je zvuk naglašeno psihodelični pa i pomalo psihotični stoner-doom. Lunavieja imaju težinu i distoriziju ali imaju i osećaj za slojevitost u pesmama pa one nisu svedene na jak rif i nabadački ritam iako toga ima koliko hoćete. Meni se hipnotičnost koju zid buke što ga bend podiže a da u tom zidu čujete mnogo slojeva odmah dopala, a dalje slušanje albuma me je uverilo da ova muško-ženska ekipa dobro zna šta radi i kako da unutar ove katedrale zvuka napravi dobre pesme, oslanjajući se u velikoj meri na jednostavne, analogne efekte i jedan obredni pristup muziciranju. Izvrsno!

https://lunavieja.bandcamp.com/album/s-t

Ubrzajmo sada sa thrash i speed metalom, hardkorom, grajndkorom i death metalom. Mladi thrash metal bend iz Finske, Accusator, donosi nam, recimo, puno sreće na svom debi albumu, Trial by Fire. Ovo je klasičan treš, sa malčice hardcore elemenata, onako, kako su i veterani poput Slayer ili Vio-Lence umeli da rade, ali Accusator su tehnički i muzički na vrlo visokom nivou spajajući neposredni, nabadački izraz sa kvalitetnim muziciranjem i dinamičnim aranžiranjem pesama. Volim kada thrash metal ide brzo i bez kompromisa a da pesme opet mogu da prebace i sedam (!) minuta i da imaju raznovrsnost ideja, atmosfera i pristupa. Disciplinovano, moćno a maštovito, pa još vrlo solidno producirano, Accusator su zablistali na prvencu. 2022. godina se ispostavlja kao jedna od najboljih sezona za thrash metal u recentnoj istoriji:

https://accusator.bandcamp.com/album/trial-by-fire

Grave Noise iz Španjolske na svom drugom albumu, Roots of Damnation isporučuju vrlo tvrd i disciplinovan thrash metal koji bi mogao biti opisan kao melodičnija, osavremenjena verzija Testament. I tu, da bude jasno, ako ne mrzite melodičnost, nema šta da se ne voli. Bend je uredan, sa aranžmanima koji ne forsiraju kompleksnost ali svakako rade na tome da se osnovne teme kompozicija razrade i ovo je prijatna ploča čija me melodičnost uvek iznova zatekne nespremnog:

https://youtu.be/ZVKOFT6Gwtk

Sviđa mi se šta rade Poljaci Edge Of Hell na EP-ju Behind the Holy Madness. Po slikama i snimcima na Fejsbuku, reklo bi se da su ovo stariji ljudi pa i ima smisla što njihov thrash metal odiše mirisima stare škole, uključujući melodični program karakterističniji za ,,pravi" heavy metal. Ali bend piše i svira izvrsno, sa pesmama koje zaslužuju malo manje bučan mastering jer su remek dela aranžiranja melodije, promenljivog tempa, himničnih refrena i puno, puno energije. Žena koja peva je idealna a bend, naravno, u skladu sa tim old school svetonazorom ima i simpatičan kritički stav spram religije. Lepe četiri pesme:

https://edgeofhell.bandcamp.com/album/behind-the-holy-madness

Tremens iz Sijetla imaju odličan istoimeni EP sa tri pesme metaliziranog hardkorpanka, koji skoro pa idealno spaja grajnderski gruv, death metal ukrase na gitarama i jednostavni, poletni rifaški rad D-beat panka. Pa još brzina, odlični vokali i gnev usmeren na kapitalizam – skoro savršen bend! Snimak ima i sasvim pristojnu produkciju ali Tremens najviše impresioniraju time da pišu pesme duže od četiri minuta (dobro JEDNA je duža od četiri minuta, jedna je jedva preko minut) a da imaju i dovoljno ideja i znanja da to bude sjajno i da se ne izgubi ta crustcore štroka i neposrednost. Sjajan materijal a plaćate koliko hoćete:

https://tremenscore.bandcamp.com/album/tremens

Cacería iz Santjaga u suštini sviraju pank, ali album Contraimperio, njihov prvi, zvuči ekspanzivno sa spretnim spajanjem elemenata stoner roka i metala za paket koji ima i atmosferu i gruv ali i pankersko nabadanje bez posrednika.Sirov i čvrst zvuk drži na okupu ploču koja se na kraju ovaploćuje prevashodno u gruverskom rokenrolu sa retkim ali simpatičnim pevanjem na Španskom:

https://caceria.bandcamp.com/album/contraimperio

Pedazo de Imbeciles su čileanski krosover/ treš sastav iz Santjaga a album Que se pudran todos je osam pesama izrazito brze muzike koja puca od energije, besa, bunta. Bend piše fino metalizirane komade brze pank svirke oplemenjene mošerskim elementima, i izvodi ih tako da sve vreme zvuči kao da je na ivici totalnog haosa a nikada u njega ne upada. Dvojni vokali i zapravo maštovite gitarske akrobacije daju muzici lepo odmerenu dodatnu dimenziju, a poslednja pesma se zove Tuka - tuka y mosh. Pa šta vam JOŠ treba?

https://pedazodeimbeciles.bandcamp.com/album/que-se-pudran-todos

Dying Victims Productions ove nedelje nude sirovi speed metal pravo iz Italije. Hell & Sulphur je split singl bendova Bunker 66 i Sulphur i ovo je onako oštro i ljuto kako očekujete sa puno neodoljivih rifova i jakog tempa u ove dve pesme:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/bunker-66-hellcrash-hell-sulphur

Isti izdavač objavljuje i prvi EP sastava Terok Nor za koji ne znamo tačno odakle je ali, realno, sigurno su iz Nemačke kao i Dying Victims. Elem, Rematerialization fails je EP brzog, žestokog speed-thrash metala sa finim odnosom vrlo old school zvuka i rifova i malo modernijim aranžiranjem. Dakle, dobijamo svu energiju i brzinu izvornog speed talasa iz osamdesetih ali uz pesme koje su nešto promišljenije napisane i to je perfektno. Plus, bend se loži na Zvezdane staze i u tekstovima se bavi temama vezanim za ovaj properti. Pa prelepo! Odlična kaseta:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/terok-nor-rematerialization-fails

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 26-03-2022, 12:13:08

Bend se zove Drugblood, EP se zove 100 Cannibalistic Piss Bullets a na omotu je luča libre rvač – dakle ovo je pank? Da. Tri vro kratke, urlatorske pesme primalnog, žestokog hardkorpanka koje bend prži sa vrlo uverljivim gnevom, uz lo-fi saund koji meni vrlo prija i melodičnost što se jedva probija kroz distorziju i disonancu – sve to a po ceni koju sami odredite. Idealno! (Edit: U međuvremenu ovo izdanje zamenjeno je EP-jem od šest pesama, Endless War, ali za koje važi sve što sam rekao jer i sadrži originalne tri pesme!!!!)

https://drugblood.bandcamp.com/album/100-cannibalistic-piss-bullets-ep

Morrow iz Londona imaju novi album i njihov emo-crust je u odličnoj formi. Mislim, The Quiet Earth nije uopšte ,,quiet" ali jeste album snažne emocije, jake ekspresije, bla bla bla, a da opet ima i maštovite, raznovrsne pesme. Statistički, ja sam premator da bi mi se ovo dopalo, ali... dopada mi se!

https://morrowpunx.bandcamp.com/album/the-quiet-earth

Bloodgate iz Sinsinatija kažu za sebe da sviraju blackened thrash metal i, dobro, rifovi jesu trešerski a pevanje jeste blekersko, ali pesme su kratke i eksplozivne u meri da mi je blisko pameti kako će se ovom albumu radovati i grindcore publika. Album u pitanju se zove Solace in Mourning, produciran je vrlo dobro, i pun razaračke svirke a dolazi nakon što su Bloodgate već objavili živi album ove godine. Vredni trudbenici! Povrh svega bend vam daunloud prodaje po ceni koju sami odredite, pa ovo nikako ne propustite:

https://bloodgateoh.bandcamp.com/album/solace-in-mourning

Utflod su norveški (post?)hardkor bend sa vrlo dobrim EP-jem, Undergang. Ovo je četiri pesme dinamične muzike kompleksnijih ritmova i gruva koji je negde između pank šutke, mošerskog metala i matematičarskih i disonantnih vinjeta. Muzika je sjajna ali pevačica Oda odnosi šnjur svojim BRUTALNIM vrištanjem koje svemu daje treću dimenziju. Odlična muzika, sjajna produkcija, izvrsno izdanje:

https://utflod.bandcamp.com/album/undergang

Kalifornijski Hazoret podseća da se i na najosunčanijim geografskim širinama snima najmračnija muzika. Demo 2022 ovog solo projekta ima tri pesme krvoločnog grindcore zvuka niskog štima, hrskave distorzije i brutalne, a vrlo organske, vrlo pankerske emocije. Hazoret, sa svojim rifovima i zverskim vokalima, te jednostavnim, efektnim aranžmanima u kojima se mošerski delovi smenjuju sa rafalnom paljbom, kao da je ispao za početka devedesetih i meni je to divno. Odličan zvuk pritom, pravi mali biser od demoa:

https://hazoret.bandcamp.com/album/demo-2022

The Drugpig je naslov drugog EP-ja novozelandskih death-grindera Gortology i ovo je jedan simpatičan, prilično razigran, pa i veseo materijal kao pravljen za lude letnje žurke na češkom festivalu Obscene Extreme. Gortology svakako umeju da sviraju i imaju nešto duže pesme pa je ovo podsećanje da grindcore ne mora uvek da bude spakovan u mikro-formate i diletantski sviran.

https://gortology.bandcamp.com/album/the-drugpig-ep-2

Ne znam kako Disavowed iz Arkanzasa nisu čuli za znatno poznatiji nizozemski bend istog imena, ali ajde. Ovaj grindcore sastav nudi vrlo ubedljiv materijal na albumu Red Room koji je ne samo mračna, konceptualna priča, nego i kolekcija ekstremno brze i, pa, ekstremne muzike. Ovo je superkvalitetan, tehnički superioran moderni grindcore sa interesantnim power electronics diverzijama, sve producirano tako da uši otpadaju, ali i da ne možete da prestanete sa slušanjem. Sjajno je, hoću reći:

https://disavowedhardcore.bandcamp.com/album/red-room

Ono što sviraju Burning Witch Corpse iz Ilinoisa na EP-ju Wicked Witch of the West i albumu The Cathedral of Silence (koji su na Bandcampu izašli zajedno ali i zvuče identično, kao da su snimljeni u isto vreme) nije ni lako opisati. Iako čovek očekuje nekakav klasičan doom metal, materijal ovde je kombinacija death metala, doom metala i mathcorea koja ima gruv i klin, melodične vokale pored hardkor izderavanja. Plus, sve zvuči kao da je snimljeno u kartonskoj kutiji. Bend ima impresivnu tehničku ekspertizu ili makar apetit da pamti komplikovane ritmičke obrasce a da mu gruv bude u prvom planu i ovo je jako zanimljiv materijal ako već ne IDEALAN:

https://burningwitchcorpse.bandcamp.com/album/wicked-witch-of-the-west
https://burningwitchcorpse.bandcamp.com/album/the-cathedral-of-silence

Infested Angel je, jelte, idealno ime za death metal bend a ova nam postava dolazi iz Birmingema, našeg, ne onog iz SAD, dakle iz doma nekih od najvećih metal bendova što je Britanija ikad dala. I trude se, EP Submit to Death ima čak sedam pesama (dve su intro i autro) i kombinuje divljačku lomljavinu sa samo MALO melodičnosti. Hoću reći, a ovo mislim u pozitivnoj konotaciji, 90% ovog materijala zvuči kao da su ga snimili trolovi. U pećini. Boreći se međusobno oko ostataka ljudskog mesa spremljenog na ražnju. A onda tu i tamo promakne poneka melodija. To su valjda te mlade generacije, osećajne i nespremne da se tih osećaja stide. Imaju, naravno svi moju podršku jer je ovo SJAJNO:

https://infestedangel.bandcamp.com/album/submit-to-death

Kad smo već kod divljine, Astral Tomb iz Denvera imaju prvi album i Soulgazer je pet pesama u 37 minuta mračnog, muljavog, pećinskog death metala koji kao da se sav sastoji iz mošerskih premlaćivanja i nekontrolisanih soliranja. Ozbiljno, ovo je kao da slušate bar dva death metal benda u isto vreme i nijedan nije siguran tačno kako pesme idu ali to muzici i daje jednu simpatičnu dinamiku. Pa onda tu dođu elektronski interluduji, kao da je neko otvorio vrata studija da uđu Tangerine Dream, pa onda krene totalni haos i slobodna improvizacija... Astral Tomb su kao da slušate Blood Incantantion na esidu ali niste sigurni da li su na esidu oni ili vi:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/soulgazer

Aeviterne iz Njujorka nazivaju i eksperimentalnim death metal bendom zbog korišćenja elektronike i nekih maštovitih ideja u svojim pesmama, ali su pesme na debi-albumu The Ailing Facade pre svega energična, moćna death metal krljačina. Jeste, bude tu malo razlaganja akorda koji daju ovoj muzici post-metalski šmek i sve to, ali Aeviterne sviraju žestoko i nepraštajuće, sa teškim, masivnim zvukom i pesmama koje melju sve ispred sebe. Ovo je, što se mene tiče, prirodan smer evolucije death metala koji sam u svojoj glavi čuo još početkom devedesetih tako da, lepo da se neko setio da to i napravi:

https://aeviterne.bandcamp.com/album/the-ailing-facade

Sa imenom kao što je Bleeding praktično ste zakonski obavezani da svirate death metal, pa to ova ekipa iz Ukrajine i svira. I to već skoro tri decenije! Bleeding su iz grada kojeg mi, koristeći rusko ime zovemo Harkov a koji se danas, nažalost svaki dan pominje po vestima, često sa ukrajinskim imenom, Harkiv, i osnovani su još 1993. godine. Debi album izbacili su 1998. i nisam siguran otkud drugi, Infected Sanity da im izađe baš sad, usred rata i stradanja, ali eto, neki ljudi se ne predaju. Infected Sanity je ploča nostalgičnog '90s zvuka sa pesmama oslonjenim na tvrdi mošerski gruv i hipnotičko ponavljanje rifova. Bleeding tehnički spadaju u brutalni death metal ali album se pre svega zasniva na gruvu i organskom razvoju aranžmana i atmosfere a što me je u solidnoj meri asociralo na, recimo, Sinister. Uz kvalitetnu produkciju ovo je, dakle, preporučeno štivo za old school slušaoca bez ikakve rezerve:

https://bleeding-deathmetal.bandcamp.com/album/infected-sanity

Švedski Grand Harvest svojevremeno su nazivali i najpotcenjenijim bendom švedskog death metala ali sada kada im je izašao debi album, Consummatum Est, valjda će stvari doći na svoje mesto. Jer, Grand Harvest sviraju ne specijalno originalan ali vrlo korektan, prijemčiv death-doom metal sa zavodljivim gruvom i elegancijom u sporoj, teškoj svirci koja ume da ponudi i po koji emotivan, melanholičan gitarski rif. Kome se svidi početak albuma, svideće mu se svih pedeset minuta i mada Šveđani definitivno odu u premelodične krajeve za moj ukus, kvalitet im neću osporavati:

https://grandharvest.bandcamp.com/album/consummatum-est

Još death dooma? Ima! Hex su iz Španije i EP Behold the Unlighted ima tri pesme jeftino produciranog ali srčanog death doom zvuka spakovanog u podugačke kompozicije koje osvajaju gruvom i poštenim rifaškim radom. Ovo je muzika za konstantni, lagani hedbeng i prijaće ciljnoj grupi:

https://hexandhell.bandcamp.com/album/behold-the-unlighted
https://vertebraebm.bandcamp.com/album/behold-the-unlighted

Rise Of Kronos iz Hamburga su vrlo solidni na drugom albumu, Council of Perdition, nudeći death metal sa malo thrash metal podloge za publiku koja voli hedbengerski srednji tempo i razbijačke blastbitove. Vrlo disciplinovano odsvirano ali i producirano da ne deluje prepeglano i mrtvački, ovo je na neki način slično klasičnim albumima Malevolent Creation u svom spajanju death metal elemenata sa jednom komunikativnošću koja obezbeđuje da pesme ulaze u uvo i ostaju tamo koliko treba. Album se poziva i na Platona za svaki slučaj a onda i ponavlja nekoliko pesama u drugim verzijama tako da ovde imate bogat i ukusan program. Obavezno poslušajte:

https://surface-kkr.bandcamp.com/album/council-of-prediction

As The World Dies iz Ujedinjenog kraljevstva su bend koji spaja modernije death metal ideje – sa atmosferičnim i melodičnim pasažima – sa old school prljavštinom. O poštovanju za staru školu svedoče i gosti koji dolaze iz Bolt Thrower, Massacre i Benediction (dakle, Karl, Kam i Dave na gostujućim vokalima) i album Agonist svakako ima dosta lepih rifova i uopšte, dobrog death metala. Ima i prekomprimovan mastering (što nije neko iznenađenje) ali i možda preterano oslanjanje na pomalo blekmetalske atmosferične momente. No, u manjim dozama, album mi bez ikakve sumnje prija:

https://astheworlddies.bandcamp.com/album/agonist-death-metal

Dark Descent records nas već par meseci tizuje sa najavama petog albuma finskih Desolate Shrine ali sada kada je Fires of the Dying World izašao, možemo da se opustimo. Da, ovo je onako snažna, duboka death metal ploča kakvu smo očekivali. Desolate Shrine sviraju death metal koji je mnogo više u atmosferi nego u mošerskom ritmu mada je prepun mošerskog ritma. No, naglašena višeslojnost muzike koja gitarama radi u više smerova odjednom nego što je princip u death metalu obezbeđuje prilično hipnotičnu zabavu koja Desolate Shrine primiče vrlo blizu death doom formulama, a da ipak pričamo o propisnom krljanju (slušajte The Dying World sa svojim polivačkim blastbitovima). Pesme su podugačke, zvuk snažan, mastering iznenađujuće dinamičan, pa nema nekog ozbiljnijeg razloga da ovog vikenda ne provedete sate gubeći se u lavirintu gitara i bubnjeva što ih ova ploča nudi:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/fires-of-the-dying-world

Stigli smo do poslednje sekcije sa heavy i power metalom, te eventualnim egzotičnim ekscentričnostima. Za Šveđane Gauntlet Rule znate da su Šveđani posle možda 7-8 sekundi njihovog debi albuma The Plague Court. A onda vidite da je u pitanju još jedan projekta čoveka po imenu Rogga Johansson, možda najzaposlenijeg muzičara u evropskom metalu, a i da su mu saradnici vrlo iskusni članovi nebrojenih bendova i sve sedne na svoje mesto. Hoću reći, ovo je naprosto hiperdisciplinovana i kvalitetna rekonstrukcija heavy metala sa NWOBHM i speed metal pozicija, sa puno melodičnosti ali i puno energije. The Plague Court je album dobrog tempa, šmekerskih rifova, dinamičnih solaža i epskih melodija u refrenima, baš onako da podigne puls i čoveku popravi raspoloženje. Ako bih išta prigovarao, to je samo malčice nedinamičan mastering ali ovo je u poređenju sa kvalitetom muzike relativno mala zamerka. Gauntlet Rule su obavezna stavka na jelovniku svakog poštenog hevimetalca pa ih ne propuštajte:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/the-plague-court

Tročlani čileanski sastav Runaway svira sladak, vrlo grassroots heavy metal na debi EP-ju Abandono. Ove četiri pesme prizivaju rane osamdesete, NWOBHM, pa i sam Iron Maiden na momente i mada Runaway svakako imaju još dosta da sazrevaju i produkcijski i izvođački, materijal je više nego simpatičan (Edit: u međuvremenu je bend datum izlaska pomerio za kraj Aprila pa se i na Bandcampu da čuti samo jedna pesma u ovom momentu):

https://runawayheavymetal.bandcamp.com/album/abandono

Španjolski Chantrice su svoja tri singla spojili za EP Angel of Misery i ovo je prijemčiv heavy metal sa malo power metal elemenata. Bend svira klasične mejdnovske rifove, voli visoke, old school vokale i nudi lepe, prijatne, blago progresivne pesme a što je dobra kombinacija. Fali ovde malo sazrevanja u produkcijskom smislu, ali osnova je više nego zdrava i ljubitelji klasičnog heavy zvuka treba da poslušaju:

https://youtu.be/X2-m8mA8Qt0

Argentinci Power and Glory sviraju vrlo autentičan '80s heavy metal na drugom albumu, Road Werevolves. S obzirom da bend imenom aludira na Saxon a pesme se zovu Give me speed, Sharp as Steel, Freedom Rider ili No Guts, No Glory, vrlo je jasno kako će ovo zvučati i pre nego što čujete prvi ton, ali Power and Glory pružaju vrlo solidan šou, nudeći ne samo autentičnu svirku (pogotovo pevanje) već i produkciju koja ne pati od savremene beživotne preproduciranosti već zvuči sirovo i, pa, ,,pravo". Odličan album za publiku žednu klasike:

https://www.youtube.com/watch?v=wcSdoZCOpTU

Da li smo uopšte zaslužili novu ploču Crystal Viper ovako brzo nakon prethodne? Ne, ali Poljaci su nam upravo dobacili novi EP, The Last Axeman, sa novom verzijom naslovne pesme i sa čak osam pesama od kojih je jedna obrada kultnih ruskih Ария a jedna kultnih NWOBHM prvboboraca, Diamond Head. Pola EP-ja čine poznate Crystal Viper pesme snimljene uživo u studiju, tako da je ovo mešavina starog, novog i tuđeg materijala, ali bend svira TAKO dobro, a Marta Gabriel tako šmekerski peva da je ovo za svakog ljubitelja klasičnog, epskog i power metala praktično gratis drugi rođendan ove godine.

https://youtu.be/cVYbQYMe6ds

Španski Redshark vrlo autoritativno istrčava na stazu sa novim albumom, Digital Race, nudeći heavy/ speed metal stare škole koji se uopšte ne plaši ni savremene produkcije ni pisanja pesama koje će pored old school rifova imati i malo atmosfere i kompleksnijeg aranžiranja. Redshark su naprosto odlični, sa pevačem koji bez greške nosi čitav bend, ali sa očiglednim naporom da se prepoznaltjive forme razviju unešto produbljenije i savremenije. Izvrsno:

https://youtu.be/FQyuPvKJKnk

Hevi metal koji sviraju Luzifer iz Kelna je toliko old school da u njemu imate i popriličnu dozu glam roka ali i psihodelije iz sedamdesetih. I odlično mu stoji. Album Iron Shackles sa kojim ovaj bend konačno debituje je svejedno epska, prava metal poča sa svim elementima gizdavosti i šmekerskim izvođačkim trikovima koje očekujete, ali je pritom i veoma promišljen i aranžmanski i produkcijski i nudi izvrsno putovanje maštovitim svetom Luzifera. Sjajno!!!!!

https://youtu.be/dg2LlRPP9Wc

A album nedelje dolazi iz Norveške i u pitanju je nova ploča projekta Abbath. Treći album, nazvan Dread Reaver donosi svu pompu i epiku na koju nas je Olve Eikemo navikao tokom decenija sviranja sa Immortal i u ovom nasledničkom projektu, ali u jednoj sazreloj formi koja mi, moram priznati vrlo prija. Ovo je norveški blek metal sviran prirodno, lako, bez hipoteke tradicije i potrebe da se bude lojalan poznatim formatima, pa Dread Reaver zvuči prirodno, sveže i neposredno, a da se dobija i sva podrazumevana tehnička izvrsnost i pristojan kvalitet produkcije. Ovo je black metal koji nema apsolutno nikakav problem da koristi thrash i death i heavy metal elemente u svojim kompozicijama ali da ode i izvan granica metal geta i unese trikove i ideje iz drugih tradicija kada se uklapaju u koncept. A koncept je, opet, jednostavan – ovo je ČIST metal album, krljački i vitalan, sa zlim rifovima i razuzdanim solažama, energičan i moćan. Verovatno je fer reći da neće SVAKOM slušaocu leći svaka ideja koji Abbath i kolege (koje od prošlog albuma ubrajaju i Miu iz Nervose na bas-gitari) ubace u miks, autor prikaza na Angry Metal Guy je, recimo, bio vrlo razočaran, ali meni se jako dopada ta ekspanzivnost koncepta koju čujemo na albumu, sa pesmama što se ne stide da budu ni naglašeno melodične (recimo Myrmidon), a da abrazivna, žestoka metal osnova ne bude kompromitovana. Sjajan album:

https://abbath.bandcamp.com/album/dread-reaver

Meho Krljic · 02-04-2022, 15:02:15

Rat i dalje traje, pandemija je, kažu upućeni, stigla možda do polovine svog trajanja, a rudari u Aleksincu i dalje ginu od metana... Stvari nisu sjajne. Ali makar i dalje imamo MNOGO dobre muzike. Ove nedelje stigli su novi Meshuggah ali i novi Satan, za ime sveta! Ne časimo ni časa jer metal može da čeka, ali ovaj svet može da nestane svakog trenutka!

Blek metal za početak,a i ovde je bilo sjajnih izdanja. Prvo je iz, hej, Amerike! Glacial Coffin iz Luizijane su se BAŠ potrudili oko debi albuma pa je ova kolekcija black death pesama od prvog trenutka upečatljiva i zabavna. Scorched Realm je ploča death metal čvrstine i discipline sa black metal melodijama i gizdavošću a bend ovo producira glasno ali pošteno tako da se iskomprimovan zvuk uklopi uz muziku i aranžmane i, moram da priznam, kada stišam dovoljno da mi ovo ne izvrši atentat na bubne opne, Glacial Coffin ne zvuče samo podnošljivo nego pozitivno zabavno. Dobro napisane pesme, lepe, pamtljive melodije i dovoljno krljanja za moje potrebe: odličan debut:

https://glacialcoffin.bandcamp.com/album/scorched-realm

Prva stvar koju sam primetio na debi EP-ju španskih Nadyrr, nazvanom Descente de Nihil je koliko se bas-gitara ovde glasno čuje a što nije karakteristično za blek metal, ni stare ni nove škole. Nadyrr su definitivno bliži novoj školi sa muzikom koja je melodična i emotivna, ali svirka je dinamična, a pomaže i taj pomalo sirov, pomalo lo-fi miks koji stvari drži pri tlu i čak i kada bend kombinuje eterične ženske vokale i šugejzerske akorde sa metalom, to na kraju bude simpatično.

https://nadyrr.bandcamp.com/album/descente-de-nihil

Snær iz države Mejn osnovani su sa eksplicitnom ambicijom da sviraju black metal stare škole ali to u njihovom slučaju znači zasnivanje zvuka na onome što je rađeno ranih osamdesetih. I zapravomim to odlično ide. EP I am God; Satan I am koji stiže posle prošlogodišnjeg prvog albuma kreira finu horor-atmosferu i nudi neke cheesy ali vrlo simpatične pesme o satanizmu i starostavnim mitovima. Ovo je metal koji uz svo svoje obraćanje zlu zapravo zvuči simpatično i veselo, dobro produciran i lepo odsviran. Užitak:

https://snaer1.bandcamp.com/album/i-am-god-satan-i-am

Drugi album sada 100% poljskog dua Chthonic Cult zove se Become Seekers for Death i nudi razbijački blek metal od koga mi je, ne šalim se, malo i pištalo u ušima. Oblivion i Hyperborean ovde sviraju žestoko, brzo i sa vrlo old school naklonom. Zapravo, ako malo izanaliziramo rifove, ritam i pogotovo solaže, ovo je kao da slušate Morbid Angel koji su prešli na blek metal i, mislim, šta TU ima da se ikome ne dopadne? Dakle, Chthonic Cult kidaju jedan vrlo ubedljiv black-death zvuk sa nestašnim gitarama, agresivnim ritmom i pesmama koje ostavljaju jak utisak na slušaoca. Fenomenalno izdanje:

https://chthoniccult.bandcamp.com/album/become-seekers-for-death

Gniew su također Poljaci ali njihov EP, Konsylium Oprawców nudi mnogo klasičniji black metal. Ne i loš u bilo kom smislu, ove tri pesme nude melodični, prštavi, distorzirani blek metal koji voli epske teme ali jednostavnu, bazičnu svirku i sve je to izvedeno i snimljeno sa puno autentičnosti i duše. Vrlo lepo:

https://gniewblackmetal.bandcamp.com/album/konsylium-oprawc-w-2

Moskovski Wsrat svira osobenu i naglašeno ličnu kombinaciju blek metala sa posthardkorom, igrajući se sa emo izražajnošću ali i disonantnim, ekspresivnim gestovima. EP Wsrat nije nužno izvođački najbolja ploča koju sam čuo ove nedelje ali je originalna i časno ambiciozna a i to se broji:

https://wsrat.bandcamp.com/album/s-t

Austrijski Heidnir je pseudonim za jednog Andreasa Kremplera koji na drugom albumu ovog jednočlanog projekta nudi mešavinu disciplinovane, ali žestoke svirke, i introspektivnijih momenata. Sviđa mi se što je album Jenseits des Kosmos generalno svedeno aranžiran bez mnogo gubljenja u atmosferičnim meditacijama, pa se pomenuta introspekcija i dalje odvija kroz pošten i znojav rifaški rad. Lepo:

https://dunkelheitblackmetal.bandcamp.com/album/jenseits-des-kosmos

Italijani Nazgul Rising imaju drugi album, Cycles of Primal Chaos i njihov je blek metal sada spakovan u ambiciozne, pa, jelte, i simfonijske aranžmane. Ali Nazgul Rising pišu prilično dobre pesme i njihov je simfo-blek-metal zabavan za slušanje. Izuzetno nedinamična produkcija, doduše, prilično kvari devojačku sreću, ali ovo je sa čisto muzičke strane album prijatnog visokog kiča koji se lepo sluša i čoveku ispuni vreme:

https://nazgulrising.bandcamp.com/album/cycles-of-primal-chaos

Belgijski Heinous ozbiljno krljaju na svom debi albumu, Ritual, Blood And Mysterious Dawn. Ovo je lepo ispao spoj old school, lo-fi razbijačine i savremenijih, melodičnijih i atmosferičnijih tendencija. No, izvođački ide se pravo u meso, a produkcijski je materijal jako agresivan i glasan pa je meni to onda i jedno 25% simpatičnije. Bend čine dosta iskusni muzičari i čuje se tu jedna zrelost u korišćenju motiva i ekonomičnom aranžiranju pesama. Fino.

https://thetrueheinous.bandcamp.com/album/ritual-blood-and-mysterious-dawn

Déhà je snimio novi album, Averses i ovo je zapravo trebalo da bude ploča njegovog novog benda, Drache, ali se pokazalo da je Drache otišao u drugu stranu u estetskom smislu. Otud i ovo izlazi kao Dehin solo album i ko voli melanholičan, melodičan, atmosferičan blek metal onako kako ovaj belgijski pregalac već mnogo puta dokazano ume da skuva, uživaće i u Averses. Ja bih voleo da je ovo malo dinamičnije producirano ali ljudi valjda vole ovako, sve spakovano u jednu ravan pa eto:

https://deha.bandcamp.com/album/averses

Čileanci Saklas još nemaju propisan studijski album (pre dve godine su objavili živu dugosvirajuću ploču), ali kvalitet EP-ja The One Who Swallowed God sugeriše da su spremni. Ovo je okultni, malo avangardni a moderni blek metal visokih tehničkih kvaliteta i interesantnih ideja. Saklas uspevaju da budu teatralni i originalni u isto vreme, pritom držeći liniju energičnog, agresivnog blek metala i još se sve vreme baveći dubokom egzistencijalističkom filozofijom. Masivno:

https://personal-records.bandcamp.com/album/the-one-who-swallowed-god
https://saklas.bandcamp.com/album/the-one-who-swallowed-god

Sa svojim trećim albumom, nazvanim Kollektiv Sinnssykdom, Celebratum iz Trondhajma serviraju porciju propisnog norveškog blek metala i mislim da će i najprobirljiviji ukusi biti zadovoljeni. Od disonantnog, halucinantnog početka sa pesmom koja se oslanja na sintisajzere i atmosferu, preko razbijačke druge pesme, Celebratum su snimili album raznovrsnih komada koje drži na okupu estetska ujednačenost ali koji imaju prostora za različite tehnike i tipove zvuka. I sve je to uklopljeno sa puno smisla, recimo, sintisajzeri koje bend ovde koristi bi delovali parodično na nekom drugom izdanju, a ovde naprosto sede u miksu kako treba. Pesme su napisane više da budu delovi celine nego individualni hitovi pa je ovo album koji treba slušati od početka do kraja a što, s obzirom na ne preteranu dužinu od 45 minuta i solidan zvuk, nije teško. Odlična ploča:

https://celebratum.bandcamp.com/album/kollektiv-sinnssykdom

Njujorški Wudu, koji verovatno čini samo jedan čovek ali svoj projekat naziva ,,kultom" je dosta dobar na prvom EP-ju, Upon a Woodland Throne. Ovo je pola atmosferični blek metal a pola dungeon synth i mada verovatno ne bih za ovom pločom posegao da je SAMO dungeon synth (koliko god solidan bio), blek metal polovina je prilično odlična sa paganskim/ prirodnjačkim estetskim detaljima koji zvuče autentično. Pa poslušajte:

https://wuduforestcult.bandcamp.com/album/upon-a-woodland-throne

Pretpostaviću da je Morte France iz Francuske, zbog tog imena i činjenice da su pesme na EP-ju Sola Fide – a koji izlazi za kijevsku etiketu Archaic Sound! – na Francuskom. Šta god da je od ovoga istina, u pitanju je odličan materijal, kombinujući standardni francuski impuls ka eksperimentisanju u blek metalu sa drusnom, kvalitetnom, razbijačkom muzikom. Sa Morte France namah se setite koliko blek metal može da bude izražajan kad se mrdne samo milimetar od uobičajenih tehnika, pa su, recimo, vokali koje ovde čujemo izuzetno upadljivi, da muziku, koja se iza njih stalno atraktivno menja i mutira, skoro da primetite tek na drugo slušanje. Odlična ploča:

https://archaic-sound.bandcamp.com/album/sola-fide

Ultha iz Kelna su sa svojim četvrtim albumom, All That Has Never Been True privukli dota pažnje ove nedelje. I, mislim, ne bez razloga. A taj razlog NIJE za mene prilično nesrećno urađen dizajn omota. Već muzika. Ako volite melanholični moderni blek metal koji naginje post-blek formulama, Ultha su svakako u vrhu tabele. Ovo je istovremeno materijal koji pruža publici sve atmoblek i DSBM elemente zbog kojih vole ovakvu muziku, ali u kome se bend izrazito trudi da svaka pesma ima nešto svoje, i da njihovo ređanje na albumu ponudi i jedan viši narativ. Ja, zna se, nisam nešto PRETERANO zaljubljen u atmosferični blek metal, blekgejz i slične podžanrove ali kada čujem ovakav album ne mogu a da se ne poklonim u poštovanju. Ultha naprosto ne sviraju puki žanr već pišu IZVRSNE pesme sa IZVRSNIM detaljima, a onda od njih prave legitimno veliki i snažan album. Jako dobro:

https://ultha.bandcamp.com/album/all-that-has-never-been-true
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/all-that-has-never-been-true

Prošlogodišnji album hrvatskog jednočlanog blek metal projekta Petrale mi se prilično dopao a izgleda da se i Petraleu dopadalo moje dopadanje pošto je prijavio da je snimio novi album. I, zadovoljstvo mi je da kažem da je Vrh, kako se šesti album projekta zove, odlična ploča. Avangardni i istraživački elementi muzike su očuvani ali ovo je sada i kolekcija memorabilnijih pesama koje svoje poigravanje sa disonancom i atmosferom pakuju u ubedljive i raznovrsne aranžmane. Ovo je blek metal koji je avangardan ne samo zato što koristi alterovane akorde ili zvuči kao da je snimljen u pećini (mada i jedno i drugo dobijamo), već i jer nema problem da u svoje kompleksne aranžmane ubaci žanrovske elemente sasvim drugih muzičkih nasleđa i to zvuči prirodno i veoma dobro. Ne bit je, recimo, pesma koja u kratkim epizodama skroz ,,ispada" iz blek metala upadajući i u fank i u džez, a da je na kraju, kad je celu sagledate, ničim zaprljan blek metal po nihilističkoj tematici i energiji. Album je i odlično produciran (šalim se ja to malo za pećinu), a vrhunac smelog multižanrovskog eksperimenta je obrada hita Dina Dvornika Jače manijače koja fank i blek metal spaja i zatim zavaruje na visokoj temperaturi, završavajući u zaraznom post panku. Posle sledi džezirani grindcore sa Šupjine se isavaju i tako dalje. Meni je ovaj album odličan a vi ga proverite – naplaćuje se samo jedan švajcarski franak:

https://petrale.bandcamp.com/album/vrh

Stoner, doom, psihodelija, hard rok! Akashic Haze su ,,stoner-doom trio iz užasnog gradića u Ohaju" kažu za sebe, jelte, sami Akashic Haze. S obzirom da su aktuelni EP nazvali Hashteroid, jasno je kako se leče od lošeg raspoloženja. Hashteroid ima četiri pesme tripoznog, lo-fi ali duševnog stoner roka sa nekim za mene vrlo simpatičnim posezanjima u širu istoriju psihodelije i pronalaženjem načina da se standardna stoner matrica produbi. Udaraljke, klavir, akustični instrumenti i ritualistička svirka su sve dobar način da se slušalac postavi u potrebno stanje kako bi ugledao, jelte, belu svetlost. Fino izdanje:

https://akashichaze.bandcamp.com/album/hashteroid

Decaen je bend osnovan u Bosni ali sada aktivan u Nemačkoj što je sasvim razumna trajektorija. Album No Rest for the Slaves je lepa kombinacija raznih teškorokerskih strategija, prevashodno sludge i stoner roka ali i sa blagim naklonom grunge formulama, prevashodno u domenu vokalnog stila šefa grupe Harisa Dekanovića. Album zvuči istovremeno i vrlo sigurno i fokusirano ali i odmereno sanjalački, gradeći svje atmosfere bez žurbe a opet sa dovoljno klasične bluz-rok svirke da se ne svede na plink-plonk ambijente. Dobar miks i kvalitetna svirka zaokružuju vrlo solidan materijal u ponudi:

https://decaen.bandcamp.com/album/no-rest-for-the-slaves

Malo kasnim sa slušanjem trećeg albuma švajcarskog psihodeličnog projekta Dirty Sound Magnet ali za dobre stvari nikada nije kasno. DSM-III (koji, kako bend objašnjava, naslovom aludira i na standardni psihijatrijski priručnik Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders) je maštovita i zrela ploča teškog, psihodeličnog rok zvuka koji ima u sebi avangardnu srž ali i ljubav ka azijskim spiritualnim praksama. Dirty Sound Magnet istorijski odlično spajaju ove elemente a ovaj album je, pa, kao da ste reinkarnirali Zappu, hranili ga pankom i džezom od rane mladosti i pustili da radi šta hoće u studiju. U, jelte, pozitivnom smislu. Odličan album visokomaštovite muzike ali i ulltraprofesionalnog aranžiranja i produkcije:

https://dirtysoundmagnet.bandcamp.com/album/dsm-iii-2

Ponte del Diavolo iz Italije sastavljeni su od članova nekoliko drugih bendova, sklopljeni spontano tokom džemovanja i EP Sancta Menstuis, njihov drugi donosi simpatičnu kombinaciju stoner/ doom formula sa abrazivnijim, praskavijim pank i blek metal strategijama. Najgora stvar u vezi ovog EP-ja je što ima samo tri pesme od kojih je prva intro od tri minuta. Mislim, dobar intro, u skladu sa spontanošću kroz koju je bend nastao, ali u njemu nema ritma a nema ni pevanja Erbe Del Diavolo, žene koja čini dobar deo šarma ovog sastava. Ali ostale dve pesme su odlične i u punoj meri zavređuju svačiju pažnju:

https://pontedeldiavolo666.bandcamp.com/album/sancta-menstruis

Snakebite Delight su iz Čikaga i sviraju vrlo autentičnu kombinaciju hard roka i garažnog panka sa očiglednom ljubavlju za kasne šezdesete i rane sedamdesete. Album Who's Hungry? zaista umešno spaja različite žile iz istorije rok muzike i kreira galeriju hitova uz koje je gušt tapkati nogom pa i podići kriglu (bezalkoholnog piva!). Produkcijski, ploča bi mogla da bude i nešto dinamičnija, ali se svakako radi o vrlo lepoj kolekciji pesama:

https://snakebitedelight.bandcamp.com/album/whos-hungry

Desert Clouds iz Londona na novom albumu, Planexit nude vrlo ubedljiv teški rok, a koji kombinuje stoner rok i psihodeliju ali je vrlo drusan, ubedljiv, produkcijski kvalitetan i sa pesmama koje su izrazito raznovrsne i karakterne. Ovde sa svakim sledećim komadom legitimno ne znate u koju će stranu bend krenuti a da je opet većina muzike odsvirana normalnim rokenrol instrumentima. Vrlo dobro:

https://desertclouds.bandcamp.com/album/planexit
https://mandronerecords.bandcamp.com/album/planexit

The Flood iz Teksasa na albumu Love Life ne pričaju baš mnogo o ljubavi u onom klasičnom smislu. Ovo su smorene, spore, lepljive stoner-punk himne u kojima su ljubavne priče i same prljave, prilično depresivne ali nekako i fascinantne i ne može se lako odvojiti pogled od TOG karambola. The Flood polivaju ujednačeno i slušaocu pružaju procesiju sporih, temeljitih, hipnotičnih komada za slušanje u krug.

https://thefloodinc.bandcamp.com/album/love-life-2

Nemački Bees Made Honey in the Vein Tree su, kažu, snimili treći album, ali dok se on ne izmasteruje, evo živog albuma sa snimkom od pre par godina. Harvestmen (live) je ploča užasno dugačkih, meditativnih psihodeličnih doom i post metal pesama i mada ne mogu da kažem da mi se SVE kod ovog benda dopada, dovoljno toga mi se dopada da ovo slušam sa respektabilnim uživanjem. Proverite, možda ste manje namrgođena osoba od mene:

https://beesmadehoneyintheveintree.bandcamp.com/album/harvestmen-live-2

Doom metal iz najcrnjeg ponora stiže na trećem albumu švedskih Gravkväde. Grav|ände ima svega četiri pesme ali najkraća od njih traje skoro deset minuta i ovo je mučan, hermetičan blackened doom samo za najizdžljivije i najdepresivnije među nama. Nije da ovde nema i po neke lepe melodije, ima, ali time vam bude i teže kada ovo slušate jer sveopšti mrak guta te tračke svetlosti gladno i oblaporno. Pripaziti na mentalno zdravlje i odgovorno puštati ovaj solidni album:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/grav-ande

Lost Tribes Of The Moon iz Milvokija nominalno sviraju doom metal ali njihov drugi album, Chapter II: Tales Of Strife, Destiny, And Despair je, i pored pesama trajanja i preko dvadeset minuta (!!!) zapravo kombinacija heavy metala, doom metala, pa i, hm, dungeon syntha? Hoću reći, ovde ima dosta momenata koji se oslanjaju samo na sintisajzersku svirku i atmosferu, a onda dobijamo dugačke heavy metal epove sa, jelte, epskim temama i pevačicom Julie Branderburg koja izvlači moćan falseto. Bend interesantno miksuje ovaj album, trudeći se da dobije prirodniji, topliji zvuk, a instrumentalni rad je često minuciozan i maštovit. Ovo je jedan od onih albuma koje treba posmatrati pre svega kao zvučni teatar i ispratiti priču, pa ako imate vremena, posvetite mu se:

https://losttribesofthemoon1.bandcamp.com/album/chapter-ii-tales-of-strife-destiny-and-despair

Poljski Blind God sa dve pesme na svom debi EP-ju Ex Oblivione nudi vrlo ubedljiv, zarazan doom metal. Inspirisani Lovecraftom i Celtiic Frostom, Blind God, dakle, sviraju tešku, lepljivu muziku koja prema slušaocu puzi poput nekog starostavnog užasa ali i fascinira lepim zvukom i moćnim rifovima. Hipnotički i uzbudljivo a daje se za pare koje sami odredite (Edit: album je nestao sa bandcampa u međuvremenu ali sigurno će se ponovopojaviti, pa ostavljam tekst):

https://blindgod.bandcamp.com/album/ex-oblivione

Finski Stain, pak, na svom EP-ju Savage nudi tri pesme ultra-prljavog sludge metala sa puno mikrofonije, disonance i gruva koji se sapliće sam o sebe dok pokušava da igra. Sve ovo, naravno, u najpozitivnijem smislu. Savage zvuči košmarno ali na onaj osnažujući način, pa poslušajte:

https://stainsludge.bandcamp.com/album/savage

Old Quasar je sjajno ime za stoner rok bend a Brazilci koji iza njega stoje su tako nazvali i svoj prvi EP, prepoznajući jak brend u nastajanju. Ovo je vrlo dobro snimljen i zarazan stoner rok sa sasvim klasičnim, familijarnim asortimanom tehnika, atmosfera i ideja, ali uz visok nivo kvaliteta realizacije. Hoću reći, Old Quasar nisu naročito originalni ali sviraju ovu muziku kao da su se rodili s gitarama u rukama. Poslušati:

https://youtu.be/1M2Iwu5Qtag

Austrijski sastav Tentacula zvuči prijatno raznovrsno i patinirano na svom drugom albumu, Estrella Destruida. Njihov psihodelični rok vrlo profitira od odličnog zvuka svakog pojedinanog instrumenta, jakih dinamičkih amplituda i upečatljive pevačice Penny Slick Perry, pa svaki ljubitelj bluza, psihodeličnog folka, fuzz rocka itd. ovde može da pronađe mnogo zanimljivih stvari za sebe:

https://tentacula.bandcamp.com/album/estrella-destruida-2

The Basement Tribe su, pretpostaviću nemački psihodelični stoner bend sa novim albumom koji se zove Path to the Temple. Ovo je interesantno intimna ploča sa zvukom koji nije nekvalitetan ili sirov ali koji jeste sveden i u dobroj meri prirodan, bez mnogo budženja u miksu. Pesme su, pak, spore, dostojanstvene i odmereno tripozne i ovo se baš lepo sluša na ime svoje pitkosti i naglašeno ličnog, a prijatnog senzibiliteta:

https://youtu.be/jYivHR5BUYI

Mislim da ne moram mnogo da reklamiram ni jedno izdanje koje na sebi nosi ime Doomed & Stoned. Doomed & Stoned Latinoamerica Vol. IV je nova kompilacija latinoameričkog krila ove, jelte, grassroots operacije i sadrži čak 75 pesama IZVRSNOG latinoameričkog stoner roka, doom metala, psihodelije... Doomed & Stoned logo na omotu uvek garantuje pažljivo napravljen izbor i ja sam ovo kupio ODMAH a i vi to možete učiniti po ceni koju sami odredite:

https://doomedandstonedlatino.bandcamp.com/album/doomed-stoned-latinoamerica-vol-iv

Bog Wizard i Froglord, dva vrlo cenjena underground benda na sceni psihodelične stoner i doom muzike su svoju kolaboraciju, split album A Frog in the Bog gromoglasno najavljivala nedeljama unazad. Materijal je konačno pred nama i ovo svakako neće razočarati ljubitelje ni jednog od bendova. Tipično, meni je Froglordova strana jača jer je ovaj čovek NESTVARNO maštovit i ima uvo za izvrsne teme, ali je i Bog Wizard materijal vrlo solidan a i Froglord na njemu gostuje tako da je ovo nekih 37 minuta izvrsne močvarne psihodelije i faziranog stoner dooma za sve psihonaute među nama:

https://bogwizard.bandcamp.com/album/bog-wizard-vs-froglord-a-frog-in-the-bog-split
https://froglord.bandcamp.com/album/a-frog-in-the-bog

Ripple Music i ove nedelje ima u ponudi izdanje koje ne valja propustiti. Steak su iz londona i njihov album Acute Mania je odlična ploča teškog, faziranog, nežno psihodeličnog roka. Steak su još jedan od onih bendova koje Ripple Music tako nepogrešivo prepoznaje koji venčavaju visoke tehničke kvalitete sa karakternim pristupom pisanju pesama,a da istovremeno imamo na meniju propisan heavy rock, bez programskog bežanja u druge žanrove. Ovo je gruverski, melodično i moćno a bez forsiranja glasnoće i težine. Vrlo lepa ploča:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/acute-mania

Ni sardinijski izdavač Electric Valley records nam nije ostao dužan ove nedelje, publikujući bučni album distorziranog rokenrola i gruva u formi ploče Free From Hardtimes američkog dvojca Twin Void. Ovo je muzika kakvu valjda svako voli, sirova i iz duše, bez kalkulacija, sa ljubavlju za tradiciju ali sa autentičnim interpretiranjem iste, pankerski jednostavna ali lična i izražajna. Sad ja činim da ovo zvuči kao neki visoki koncept ali Twin Void zaista sviraju samo jako dobar rokenrol. Album je prenapucan u masteringu i to bi bio problem za neku drugu ploču ali ovaj razuzdani rok zvuk čak i to može da izdrži pa urgiram da proverite album koji se, u trenutku dok ovo kucam prodaje po ceni koju sami odredite i mada to neće biti tako kad VI ovo budete čitali, treba podsetiti i da Electric Valley nude mesečnu pretplatu o kojoj, s obzirom na kvalitet muzike što je ova kuća publikuje, vredi dobro razmisliti:

https://evrecords.bandcamp.com/album/twin-void-free-from-hardtimes

Prelazimo na brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal itd. VØLSDÏR iz Valensije lepo spajaju pank i metal na svom minialbumu In the Way of Eden. Ovaj kvalitetno producirani i sigurno odsvirani materijal ima pravilan odnos metalskih rifova i atmosfere sa pankerskom neposrednošću i himničnošću i mada su pesme raznovrsne i vuku na različite strane, VØLSDÏR u svakoj od njih zvuče kao da tačno znaju šta rade. Fino:

https://volsdir.bandcamp.com/album/in-the-way-of-eden

Finci Rapid šarmantno mešaju speed metal i haos na svom, pa, recimo, EP-ju, Blackstar Oppression Regime. Ovo je pankerska, sirova muzika koja ima mnogo old school vajba i mada, zahvaljujući prilično jeftinoj produkciji zvuči kao da je tehnički jedva kompetentna, zapravo ima pažljivo napisane pesme i odličnu izvedbu. Rapid su me vrlo prijatno iznenadili i, s obzirom da je ovo snimljeno pre dve godine, nadam se da uskoro nameravaju da naprave propisan album. Valjano!

https://rapidmetal.bandcamp.com/album/blackstar-oppression-regime

Belgijski Evil Invaders odrađuju vrlo solidan posao na svom trećem albumu, Shattering Reflection. Ovo je sada već pomalo i ,,komercijalni" speed metal, sa pesmama koje imaju i dosta atmosferičnih, epskih momenata između propisnog nabadanja. No, kada Evil Invaders sviraju snažno i brzo, tu nema greške. Atraktivno napisano, odlično odsvirano i producirano, staromodno ali nikako zastarelo. Vredi!

https://evilinvaders.bandcamp.com/album/shattering-reflection
https://www.youtube.com/watch?v=kF7BkCyQJ9I&list=OLAK5uy_mAX04l5SMkcJkN5hwJbbn8VDizBh6tLok

Omiljeni švedski crustpunkeri 偏執症者 (Paranoid) imaju novi EP sa dve pesme, Kill the Light i to su dve pesme žestokog čukanja sa teškim, debelim zvukom i pretećim rifčinama. Ako volite D-beat, ovde nema razmišljanja. Ako ne volite... pa, isprobajte 偏執症者 (Paranoid), možda vas pridobiju dobrom svirkom i produkcijom:

https://pndftw.bandcamp.com/album/kill-the-light

Nurser iz Sijetla čukaju vrlo lep, emotivan, a ekonomičan blackened grindcore. Ovde, na istoimenom albumu, pesme samo izuzetno traju preko dva minuta (samo jedna zapravo) a dosta ih je i ispod minut, sa visokim tempom svirke, ali i harmonskim radom koji obezbeđuje više od jedne dimenzije u izrazu, nudeći male, ali jasno formatirane muzičke drame. Bend svira jako dobro, sa vrlo autoritativnim aranžiranjem, sjajnom vokalnom izvedbom i pristojnom produkcijom. Vrlo solidno:

https://nurserdeath.bandcamp.com/album/nurser

Dearstreet iz Portsmauta u Nju Hempširu nude EP Failed Attempt sa tri pesme vrlo kvalitetnog grindcorea. Ovo su kratke ali odlično napisane i vrsno producirirane pesme u kojima je svaki takt i udarac u bubanj promišljen i u službi nanošenja maksimalne štete. Pritom, muzika ima prostora za atmosferu i gruv, a kad zakucava, zakucava časno. Odličan materijal:

https://dearstreet.bandcamp.com/album/failed-attempt

Naša omiljena grindcore podvižnica iz Severne Karoline, Codex Obscura, aka Miira izdala je novi EP i mada je to samo jedna pesma – Panic Room – ovo je i dalje vrhunski, masivni grindcore sa pesmama koje nemaju problema da prebace očekivana trajanja, te izuzetnim sviračkim i aranžerskim veštinama na meniju. U ovom slučaju, Panic Room traje skoro pet i po minuta i demonstracija je kako se agresivnost može uobličiti na mnogo načina pa još i ostaviti malo prostora da se nazre ranjivost. Izuzetno. Bez šale, Codex Obscura je jedan od najboljih grindcore projekata našeg vremena i nadam se da će uskoro skupiti snagu da snimi i novi album. Odavno nam ga duguje. A ovo možete kupiti za dolar:

https://codexobscura.bandcamp.com/album/panic-room

Le Crunch je brajtonski jednočlani bend a Illcrunch je kolekcija ,,demoa snimljenih u spavaćoj sobi". I mada to ne obećava mnogo kvaliteta, ispostavlja se da je ovaj instrumentalni a povremeno i vokalni, manični materijal zapravo vrlo zabavan. Je li ovo progresivni metal ili blackened grindcore? Jeste! Pesme su kratke ali NABIJENE svirkom do škrga a zvuk je iznenađujuće pristojan i podoban muzici. Le Crunch ovo naplaćuje koliko sami date, a moram da priznam da je mene uhvatio nespremnog i prilično oduševio:

https://lecrunch.bandcamp.com/album/illcrunch

Chaos Process je brazilski jednočlani projekat koji spaja black i death metal sa malo grindcorea pa je EP Bestowed With The Crown Of Oblivion procesija šest kompozicija koje rade toplu depilaciju i zvuče kao da se šalju u sitnim komadićima iz samog pakla. Ovo je mračno, jeftino snimljeno ali pravoverno i zabavno za sve pare. A te pare, to sami određujete koliko biste dali. Ako volite Incantation i Blasphemy, ovo je kao da su ta dva benda posle jedne pijane žurke u dvoje shvatila da su oba trudna:

https://egregoradversarial.bandcamp.com/album/bestowed-with-the-crown-of-oblivion

Hävitys iz Finske me je kupio u prvih par sekundi EP-ja Raivo svojim superkvalitetnim, brzim i preciznim grindcoreom. Ovo je fino podsećanje da je skandinavski grindcore često NAJBOLJI grindcore na svetu i Hävitys srčano i dostojno pronosi baklju muzike koju su zapalili Nasum i Rotten Sound još pre toliko godina. Četiri pesme ubilačke ali duševne svirke, štim u infrazvučnim registrima, odlična produkcija, pa još i cena koju sami određujete – ovo je SAVRŠENSTVO:

https://havitys.bandcamp.com/album/raivo-ep

Medieval Grime je split album dva jednočlana death metal projekta članova nešto poznatijih bendova kao što su Fumes i Gutvoid. Ovi projekti zovu se Pukewrath i Intestinal Hex i album nudi korektnu količinu mračnog, andergraund metala koji stiže iz sistema za varenje i preliva se po vašim zvučnicima. Oba autora imaju potrebna muzičarska i producentska znanja da ovo ne budu tek sobne maštarije, a da su andergraund eksperimentisanje i eksploracija netaknuti. Lepo:

https://intestinalhex.bandcamp.com/album/medieval-grime

Nothing is Sacred iz Nju Džersija na EP-ju DTA imaju dve pesme zvuka koji kombinuje death metal, hardcore, slam, pa i nu metal. Gadna mešavina ali svakako prirodno povezana gruvom i Nothing Is Sacred kroz ove dve kompozicije prolaze elegantno, sa dobrom svirkom i u dobroj produkciji. Ako volite tribalni, gangsterski hardcore izmešan sa death metalom, ovaj bend je jedan od boljih pokaznih primera a EP se daje po ceni koju sami odredite:

https://nothingissacred.bandcamp.com/album/dta

Ukrajinski Contaminated je spremio treći album, Nihilvm i ovo je vrlo dopadljiv melodičniji death metal po uzoru na Šveđane iz Gotenburga. Ja sam poznat po tome da ne volim PRETERANO At the Gates i njihove akolite, ali Contaminated su bez sumnje vrlo simpatični na ovom albumu, bez nekakvog komplikovanja, sa sigurnom kombinacijom melodije i energije, Pa ko voli, voleće:

https://contaminated-ua.bandcamp.com/album/nihilvm

Takođe iz Ukrajine – i to iz Harkiva – su i Necrom kojima je upravo izašao prvi album i All Paths Are Left Here... je ploča za ljubitelje masivnog, žestokog švedskog death metal zvuka. Ovo je, da se razumemo, izdao ugledni Osmose Productions i ono što Necrom nemaju u originalnosti i svežini pristupa muzici, nadoknađuje se kvalitetom svirke i produkcijom. Pesme su takođe sasvim solidne i mada razumem da će neko reći da smo ovo sve već čuli od Dismember i Nihilist pre trideset godina, meni svejedno prija da ga slušam iznova:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/all-paths-are-left-here

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 02-04-2022, 15:02:56

Spiritual Emptiness je demo (nakon dva EP-ja) novozelandskih Plague of the Fallen i u pitanju je kompetentan death metal koji, istina, ne radi bogznašta novo sa svojim materijalom, ali radi to što radi vrlo ubedljivo i nudi dve pesme snažne atmosfere i moćne svirke. A plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:

https://plagueofthefallen1.bandcamp.com/album/spiritual-emptiness

Astro Choleras su iz Tel Aviva i njihov death metal ima u sebi dosta thrasha ali i malo blacka. Debi album, The End Doesn't Scare Us je procesija zabavnih pesama koje idu brzo, sipaju energične rifove i oslanjaju se u priličnoj meri na osoben stil pevanja da se izdvoje od konkurencije. I mada Astro Choleras dosta ponavljaju slične fraze, reći ćemo da se ovde radi pre svega o izgrađenom stilu a da su pesme dovoljno raznovrsne da se ovaj materijal, solidno i produciran, lepo posluša:

https://astrocholeras.bandcamp.com/album/the-end-doesnt-scare-us

Ne znam ko i odakle su Skullcrush ali kaseta Bloodmoon MMXXII (mada za sada samo u formi digitalnog downloada) nudi tri pesme lo-fi death metala koji nosi svoje old school kredencijale ponosito na reveru. Ovo je, dakle, na neki način nostalgično ali fino stoji kao produkt samo za sebe, ako vam ne smeta jeftin kvalitet zvuka. Skullcrush pišu propisne pesme stare škole i sviraju ih valjano. A daunloud plaćate koliko hoćete:

https://antimacrecords.bandcamp.com/album/bloodmoon-mmxxii

Nemački Purgatory još malo pa slave trideset godina rada. Zastrašujuće! Elem, deveti album, Apotheosis of Anti Light vrlo korektno podseća na korene ovog sastava u ranim devedesetim godinama prošlog veka materijalom koji je ubedljivo i prijatno old school profilisan. Naravno, Purgatory su muzički izuzetno sazreli pa su pesme i pored svoje ,,starinske" estetske osnove, napisane da budu kompleksne i ovo je za moj ukus ploča koja zadovoljava na mnogo nivoa. Devet pesama u 45 minuta, kako i dolikuje, odlična produkcija, veoma dobar album:

https://purgatorydeathmetalgermany.bandcamp.com/album/apotheosis-of-anti-light

Brazilski veterani Drowned imaju novi album i Recipe of Hate je za njih uobičajeno lepo odmerena death-thrash kombinacija sa melodičnim rifovima, razgovetnim izvođenjem, čistom produkcijom. Drowned su tačno na onom mestu da budu pristupačni i death metal i melodeath i thrash metal publici nudeći i mošersku muziku i simpatične melodije. Naglašavajući da dolaze iz istog grada kao i Sepultura i Sarcofago (Belo Horizonte), Drowned se postavljaju i kao dalji prenosioci baklje specifičnog brazilskog tipa death-thrash zvuka i solidno im to, da se razumemo, ide:

https://drownedmetal.bandcamp.com/album/recipe-of-hate

Prehistoric War Cult iz Nemačke sebe opisuju kao ,,barbaric metal of death" što je fer deskripcija za živu kasetu Live in Radebeul. Ovo će se jednako dopasti i black i death metal publici sve dok voli agresivnu, mržnjom pokretanu brutalnu lo-fi svirku. Ovde nema ,,atmosfere" a ona ne bi ni preživela mikrofoniju i škripanje, i pesme su emanacije najlošijih ljudskih emocija uključene u struju. Odlično je, hoću da kažem. Kaseta je rasprodata ali daunloud plaćate po ceni koju sami birate.

https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/live-in-radebeul

Prošle godine mi se jako dopao debi album indijskih death metalaca Moral Collapse i njihova saradnja sa evropskim avangardnim muzičarima, pa je sada zanimljivo poslušati Moral Collapse Demos, kolekciju snimaka iz procesa nastanka ovog albuma, koja pokazuje kako su pesme formirane. Svestan sam da ovo ne mora da bude zanimljivo svakome, ali su Moral Collapse onda ubacili i čitav originalni album ali u masteru koji je spreman za vinil, pa makar samo zbog toga vredi uzeti ovo novo izdanje. Materijal je, nesumnjivo, izdržao test vremena i ja ga i danas rado poslušam a novi master je više nego dobrodošao:

https://moralcollapse.bandcamp.com/album/the-moral-collapse-demos

Portlandski duo Nightfell čine dva vrlo iskusna muzičara (kombinovano, svirali su i sviraju u desetinama bendova uključujući Mournful Congregation, Tragedy, Sempiternal Dusk, Severed Head of State itd.) i ta vrsta pedigrea obećava i kvalitet. Kvalitet i dobijamo na albumu Never Comes the Storm, četvrtom za ovaj projekat, koji kombinuje atmosferični, pa pomalo i avangardni blek pristup sa tamnim, teškim death metal elementima, sve oplemenjeno, recimo, post metal ukrasima i odsvirano u death-doom tempu. Drugačije rečeno, Nightfell se ne opterećuju preterano u kom podžanru ćete pronaći njihovu muziku, ali daju snažan muzički iskaz i kratak ali efektan album sirove, podzemne ali zrele i odmerene muzike. Lepo:

https://nightfell.bandcamp.com/album/never-comes-the-storm

Kanađani Chasmdweller izbacuju albume zabrinjavajućom brzinom i evo, jedva osam meseci nakon prethodnog, stiže i Festering in Aural Trauma. Muzika je i dalje brutalni, hermetični death metal koji nije za one sa slabim stomakom, ali koji se drži jedne otmene old school crte u svojim temama i zvuku i ne upada u, jelte, puko iživljavanje. Meni se to sviđa:

https://chasmdweller.bandcamp.com/album/festering-in-aural-trauma

Švedski death metalci Centinex posle više od trideset godina rada najavljuju novi smer u svojoj muzici EP-jem The Pestilence. Vele da je ovo sada muzika inspirisana starim nemačkim thrash metalom i, mislim, šta tu ima da se ne voli? The Pestilence je odličan materijal, sa četiri žestoke deaththrash kompozicije, odličnom produkcijom i jakim, jelte, etitjudom. Za uživanje:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-pestilence

Misteriozni kanadski Black Death Cult ima drugi album, Diaspora i, ako vam je ,,normalan" death metal dosadan i predvidiv, možda će vam se dopasti njihova kombinacija hermetičnih death metal formula sa avangardnim strategijama što odlaze preko crte i albumu obezbeđuju bizarnu, stravom ali i psihodelijom nabijenu atmosferu i interesantne tangente. Vredno pažnje:

https://blackdeathcult.bandcamp.com/album/diaspora

Weeping iz Nju Džersija za sebe kažu da sviraju depressive homicidal death metal. Prevedeno na jezik nas manje duhovitih, In Devotion to Dominance nudi brutalni death metal sa samo malo slam/ core elemenata. Ali vrlo malo. Ovo je pre svega razbijačka, zakucavačka svirka, odrađena brzim tempom i sa surovim rifaškim radom. Bend ima napucanu, neprirodno tešku produkciju ali to mu pristaje, a pesme su dobrodošlo jednostavne i pankerske. Lepo izdanje:

https://weepingdeath.bandcamp.com/album/in-devotion-to-dominance

Shrouded Infinity iz Kentakija su, pak, vrlo svež duo što nam se preporučuje svojim prvim EP-jem, Through Caverns Unknown. I pećine u naslovu ukazuju kako će ovo zvučati: naime pećinski. U najboljoj konotaciji, dakako, ovo je old school krljačina i orgija sofisticiranog primitivizma, producirana sigurno i napisana kao da će se svet sutra završiti pa nema svrhe da se ikakve ideje čuvaju za naredni album. A Shrouded Infinity su dovoljno maštoviti da u okvirima prilično jasno omeđenog stila zvuče originalno. Ja sam vrlo zadovoljan. Izdavač kasete daje daunloud po ceni koju sami odredite:

https://shroudedinfinity.bandcamp.com/album/through-caverns-unknown
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/shrouded-infinity-through-caverns-unknown

Death metal često zvuči generički, nemaštovito, sklopljen od procesije identično zvučećih hromatskih rifova, mašinskih ritmova i vokalnih tehnika naučenih na Jutjubu, a onda, baš kad vam se životna radost spusti na najniže razine, naleti bend kao što su Golgothan Remains i razbije vas u komade. Australijanci zvuče FENOMENALNO na svom drugom albumu, Adorned in Ruin koji u divljački a opet disciplinovani death metal dodaje samo mrvu blek metal teatra – slušajte te vokale! – i pravi masu razaračkih pesama. Dobro je ponekad dobiti podsećanje da nema izlizanih žanrova već samo nemaštovitih muzičara, a Golgothan Remains sa ovim biserom od albuma zaslužuju svu vašu pažnju:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/adorned-in-ruin
https://brilliantemperor.bandcamp.com/album/adorned-in-ruin-2

I ulazimo u poslednju sekciju gde ćemo pretresti heavy metal i power metal ali i razne multižanrovske radove... Evo, recimo, projekata koji sviraju nekakvu kombinaciju industrial i black metal muzike ima kolko hoćete. Mnogi od njih, neiznenađujuće, su prilično naklonjeni fašističkim idejama. Growth, francuski jednočlani black-industrial projekat je eksplicitno antifašistički nastrojen a novi singl, S.A.T.A.N. se lepo posluša i ako ne znate o čemu se radi u pesmama. A teško da nećete znati jer je autor sve potanko objasnio na Bandcamp stranici. Jedna originalna pesma i jedna obrada legendarnog francuskog benda Bérurier Noir – vrlo lepo upoznavanje sa Growth ako se do sada, jelte, niste upoznali:

https://eternalgrowth.bandcamp.com/album/s-a-t-a-n

Beastial Piglord već ima novi album i Brown Finger je sada već očekivano kvalitetna i maštovita smeša lupova, atmosfera, tripoznih tema, snolikih ambijenata... Ovde je sve spakovano u srazmerno kratke pesme, a ima ih petnaest i ove Piglordove vinjete mi, primećujem, veoma prijaju. U ovom trenutku je povremeno distorzirana gitara jedina veza ove muzike sa metalom, ali u ovom trenutku Piglord ima otvorenu kreditnu liniju do moje pažnje i najčešće sam zadovoljan slušajući svako njegovo novo izdanje. A i plaćate koliko hoćete, opet:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/brownfinger

Za Chrysalïd iz Mančestera ne možete da kažete da vam ne daju GOMILU materijala za vaše pare. Album Back on the Streets ima čak šesnaest pesama kada se pribroje bonusi i akustični interludiji i mada je album pretrpan muzikom i ima malo jeftinjikav master, muzika je lep, prijatan heavy metal NWOBHM provinijencije. Bend postoji od 1999. godine a sada je snimio prvi album i mada Bandcamp stranica tvrdi da je ovo trebalo da izađe u Decembru, rekao bih da se u stvarnosti tek sada pojavilo. Ali, mislim, dobro je. Ako volite klasični cheesy rad sa melodičnim gitarama, solidnim tempom, multitrekovanim vokalima i jednim klasičnim street metal stavom, ovo je veoma prijemčiva ploča:

https://chrysaliduk.bandcamp.com/album/back-on-the-streets

Internacionalni, ali uglavnom južno-severnoamerički sastav Quemasantos prošle je godine izbacio pregršt digitalnih singlova pa ih je sada okupio i publikuje ih kao album, takođe nazvan Quemasantos. U pitanju je dopadljiv heavy/ thrash/ groove metal kome je glavna diferencija specifika ta da je otpevan na Španskom jeziku. I, ne mogu da kažem, to mnogo dodaje na šarmu ovog izdanja koje ne donosi zaista bogznašta novo žanru ali je pitko i prijatno:

https://quemasantos.bandcamp.com/album/quemasantos

Poljaci Yllgen imaju album Fate Unfolds i ovo je moderno produciran i aranžiran heavy metal koji dakle ne pokušava da imitira klasične stileme osamdesetih ali prirodno izrasta na njima. Utoliko, ovde ima gruva i melodije, ali sve je spakovano u klasičnu heavy metal estetiku, pa onda očišćeno od cheesa i servirano u vrlo glasnom masteru. I ne mogu da se žalim, osim te glasnoće, ovo je odlično. Miks je napucan ali čist sa lepom separacijom instrumenata, a pesme su lepo napisane i aranžirane sa odličnom pevačicom koja dominira ali ne otima šou svima ostalima. Jako ubedljiv debi koji bi se uz malo ubeđivanja mogao puštati i nemetalnoj publici:

https://yllgen.bandcamp.com/album/fate-unfolds

Steel Cap Therapy iz Sidneja kažu da je njihova muzika ,,za drkanje" mada je istina da ona nije POSEBNO seksi. Samo standardno seksi. EP The Dick Punch je veseo i zabavan hard rok/ pab rok/ hevi metal/ pank rok, sve srolano u jedno, sa pesmama koje se zovu Dick Punch, Sex Machine ali i The Passing Storm, i zapravo ovo je vrlo prijatna muzika, snimljena jeftino ali napisana i odsvirana punim srcem:

https://steelcaptherapy.bandcamp.com/album/the-dick-punch-ep

Nizozemski Cobra Spell za sebe korektno kažu da su ,,heavy rock band stuck in the '80s" ali nije da u tom ,,žanru" nemaju veliku konkurenciju. No, većina konkurencije ne ume da napravi tako zabavan i ubedljiv EP kao što je novo izdanje ovog rodno mešovitog sastava, nazvano Anthems of the Night. Cobra Spell ne samo da ruše uobičajenu rodnu podelu u metal bendovima – žene ovde prže po gitarama a muškarac peva – nego i pišu prave hair metal komade, kombinujući glam, sleaze, kokain i olovom bogati benzin osamdesetih za kolekciju uličnih himni visoke kakvoće. Ne propustiti ako se nalazite u bilo kojoj od navedenih reči:

https://cobraspell.bandcamp.com/album/anthems-of-the-night

Šveđani Wolf nastavljaju sigurno svojim putem kreiranja melodičnog, atmosferičnog heavy metala utemeljenog u mejndovštini ali modernizovanog i produciranog na savremene načine. Shadowland je deveti album benda i nudi energičan, karakteran materijal. Wolf imaju vrlo jasno formatiranu estetiku i zvuk i ako volite to što rade, Shadowland je pun kvalitetnih pesama, pamtljivih refrena i atmosferičnih ukrasa. Meni je to prijatno, naravno, i rado ću ga poslušati:

https://www.youtube.com/watch?v=XKsE7szT9U8&list=OLAK5uy_mCdMJhxspUCFVWPdH5xmksMB3zFOoQurg

Kalifornijski Cirith Ungol proslavljaju četrdesetogodišnjicu svog debi albuma Frost and Fire albumom Frost and Fire 40th Anniversary Bonus Tracks (Demos and Rare Audio) koji ima čak šesnaest pesama od kojih je nekoliko retkih intervjua a poslednja je kolekcija poruka koje su im fanovi ostavljali na telefonskoj sekretarici. Dakle, puno efemere, ali i masa interesantnih demo snimaka ekipe koja je i danas živa, aktivna i jako dobra, a ovaj materijal je kombinacija arheoloških saznanja i urnebesno dobre muzike:

https://cirithungolofficial.bandcamp.com/album/frost-and-fire-40th-anniversary-bonus-tracks-demos-and-rare-audio

Horned Majesty su odličan heavy metal sastav sa Roud Ajlenda, sklopljen od nekih prilično iskusnih muzičara i posvećen prijatnom, prirodnom zvuku. Prvi EP, Nightrider ima četiri pesme utemeljene u hevi metal tradiciji, sa moćnim rifovima i upečatljivim pevanjem, te produkcijom koja je izvrsno usredsređena i svedena. Horned Majesty naprosto ne daju pet para na nekakav studijski glamur i onako kako su njihove pesme u suštini bazirane na ritmu i bluzu, pa ,,zametaljene", tako im je i zvuk bogat ali ne napucan. Bend piše izvrsne pesme i ovo će se dopasti i hard rokerima, i proto metalcima i hair metalcima i prog metalcima – svima. Mislim, kome se ne dopadne, taj BAŠ nije za metal:

https://hornedmajestey13.bandcamp.com/album/nightrider-ep

E, pa, srećan novi Meshuggah svima koji, jelte, slave. Immutable je tek deseti album za švedsku ekipu koja postoji još od osamdesetih i pošto stiže šest godina nakon prethodne ploče, naravno da su očekivanja povisoka, ali, mislim da su Tomas Haake i ekipa ovde komotno dobacili do njih, pa ih mestimično i prebacili. Immutable je podsećanje da veliki broj savremenih prog/ djent bendova nema pojma o tome kako da napiše dobru pesmu gde bi neparni ritmovi i nervozni denflovani rifovi zapravo bili gradivni elementi a ne fokus pažnje slušaoca. Meshuggah, naravno, pišu doktorsku disertaciju na ovu temu, nudeći nam materijal koji je, jelte, semantički gust ali se ovapolćuje u kolekciji pesama što imaju glavu, rep, jasne interne logike i svest o svom mestu na albumu. Hoću reći, zrelost ovog benda se prepoznaje u tome kako eksperimentalni pristup komponovanju biva ugrađen u jednu sigurnu, doslednu strukturu što maštovitost koristi na najbolje načine ali ne pušta idejama da pobegnu u divljinu i poruše jasno postavljene strukture. Utoliko, naravno, Meshuggah su i malo predvidivi ali meni to u ovom trenutku ne smeta, ovo je album koji zvuči prepoznatljivo i prijatno od prvog do poslednjeg momenta i u njemu sam uživao:

https://youtu.be/EuUYM-E5-1U

Album nedelje na kraju ipak dolazi iz – Njukasla. Prvoborci iz vremena novog talasa britanskog hevi metala, bend za ono vreme (kraj sedamdesetih godina prošlog veka) skandalozno nazvan Satan je snimio svoj tek šesti album i – pokidao. Earth Infernal, za početak, ima izvrstan zvuk, nudeći mnogo prirodniju boju i miks od današnjih standarda. I dalje je to glasno masterovano, ali tako prija čuti instrumente koji nisu komprimovani preko granice besmisla da moje uši odmah počnu da predu. Ali onda, pesme, kako je to DOBRO napisano! Satan prosto drže masterklas iz hevi metala, praveći pesme koje zvuče sveže, moderno, AKTUELNO iako su istovremeno duboko ukorenjene u zvuku sedamdesetih i osamdesetih, nudeći sjajnu atmosferu, izuzetne teme, promišljene a opet ne prekomplikovane aranžmane... Izvedbe su vrhuske, počev od vokala Briana Rossa, basiste Graemea Englisha pa do dvojice osnivača na gitarama i izvrsnog bubnjara Seana Taylora koji je svirao i u Raven. Satan su danas u postavi iz 1984. godine i to da ovako matori ljudi sviraju ovako dobro i ubedljivo je prosto blagoslov koji nismo zaslužili. Al uzećemo! Ne propustiti:

https://satanuk.bandcamp.com/album/earth-infernal

Meho Krljic · 09-04-2022, 12:12:41

E, pa, ako smo svi spremni, da započnemo naš današnji put ka destrukciji...

Blek metal za početak! Brazilski Kanvass postoje od 2008. godine ali su dugo krčkali svoj prvi album pa je Downfall of Individuality zapravo prilično impresivna ploča. Produkcijski, ovo je prijatno sirovo i teksturirano, a opet dovoljno disciplinovano snimljeno i miksovano da se čuje sve što treba i da se muzika ne zaturi negde u prekomprimovanom masteringu. A što je dobro, jer je muzika odlična, nudeći nervozni, napeti black-death metal sa mnogo zanimljivih aranžmanskih trikova ali i poštenim, žestokim krljanjem, ponekom dobrom melodijom i jednim energetskim nabojem koji ne da da vam pažnja odluta. Kanvass su maštoviti i istovremeno prilično zreli u domenu aranžiranja kompozicija pa je ovaj album sa čak jedanaest pesama milina slušati i otkrivati:

https://kanvass.bandcamp.com/album/downfall-of-individuality

Nizozemski Zwan na istoimenom mini albumu voze u brzoj traci. Ovo je blackened death metal kvalitetne produkcije i profi izvedbe sa pesmama sklopljenim od nestašnih, uzbudljivih rifova i demonskog, zabavnog pevanja. Bend sebe taguje i ,,post black" etiketom, i vidim šta time hoće da kažu jer ovo definitivno izlazi iz klasičnih black metal i black death formata, ali održava tu neku satansku posvećenost i fokus na nanošenju povreda. Lepa ploča:

https://zwaan.bandcamp.com/album/zwaan-ep-2

Ahhh, novi Goat? Uvek dobrodošao! Grci su me pre par godina zaveli svojim agresivnim, eksplozivnim blek metalom i od tada ne prestaju da me raduju sa svakim izdanjem. Doduše, eksplozivnost ovde počinje da odnosi prevagu nad blek metalom tako da je novo izdanje, EP Collapse maltene čist grindcore. Ne da je to na ijedan način loše, samo naglašavam da ovde ima malo ili nimalo blek metal stilizacija i epike, a mnogo krljanja i seksi, pankerskih rifova. No, Goat toliko ubedljivo i snažno tresu svoje pesme (i jednu obradu meksičkih legendi Shub Niggurath, a koja je ipak više blek metal) da ovde osmeh ne silazi sa lica od početka do kraja. Poslednja pesma je praktično d-beat crustcore pa navalite, Goat su fantastični:

https://goatbm.bandcamp.com/album/collapse-2

The Old Evil iz Baltimora za sebe kažu da sviraju ,,old school satanic black metal" i njihov prvi demo, Demo 2022 je jedan zaista prijatan komad staroškolskog, jednostavnog a besnog i napaljenog blek metala. Sa šest pesama i introm ovo je i prilično sadržajan materijal koji sa svojim lo-fi kvalitetom zvuka i opsesivnim insistiranjem na pretećim rifovima odmah zvuči autentično i podzemno, a kad čujete pevanje odmah je jasno da ovo nije muzika koja sanja o stadionskim nastupima i gremi nagradama. The Old Evil, da bude jasno, ne upadaju u zamku potpunog nihilizma kakav se često čuje kod malih blek metal projekata na internetu gde se muzika praktično ne može zaista čuti zahvaljujući lojalnosti najnižem mogućem kvalitetu zvuka koji treba da signalizira tu, jelte, autentičnost. Ovaj bend stoji na pravom mestu, svirajući pošteno, pišući jednostavne ali pristojne pesme i nudeći hipnotički, mošerski metal. Plaćate, naravno, po želji.

https://theoldevil.bandcamp.com/album/demo-2022

Iako je švedski sastav Lifvsleda novijeg datuma, osnovan pre tri godine, šef projekta i pevač Mikael Österberg je iskusan i pedigriran metal pregalac, aktivan još od ranih dvedesetih i sa istorijom izdavačkog rada iza sebe. Drugi album benda, Sepulkral Dedikation nudi dopadljiv, prijatan skandinavski/ švedski blek metal zvuk koji prilično lepo odmerava hladnoću, hermetičnost i psihodeličnu zavodljivost u svojim pesmama da ostavi vrlo dobar utisak. Ovde ima puno atmosfere ali ona je prilično kinematska i prijemčiva za moje uho, a onda bend i pošteno, glasno svira metalčinu koja ide napred i ruši sve pred sobom i uvek na kraju sve dođe na svoje mesto. U grob ili već negde... I mastering albuma je srazmerno dinamičan pa svakako ohrabrujem da se ovo posluša jer je u pitanju vrlo solidan egzemplar skandinavskog blek metala koji ja, kao star i konzervativan čovek, i dalje intuitivno forsiram kao najpraviju formu ove muzike:

https://lifvsleda.bandcamp.com/album/sepulkral-dedikation

Još odličnog švedskog blek metala stiže posredstvom trećeg albuma projekta Rimthurs. Thursamál, kako se ploča zove je, moram priznati praktično remek delo atmosfere, enegije, kombinovanja mitoloških i folkornih tema sa krljačkim metalom. Rimthurs imaju sve one odlike modernog blek metala, sa dosta, jelte, emocije i meditativnih pasaža (slušajte Rök, recimo), ali kad se udara, udara se brzo i jako, kao Brus Li. Prilično dobra produkcija – sa prangijaškom bas-gitarom! – i odlično napisane pesme držale su me uz ovaj album mnogo čvršće nego što sam očekivao. Impresivno:

https://youtu.be/A2pnEQR_ZpY

Sa imenom kao što je Jouissance Morbide jasno je da bend dolazi sa francuskog govornog područja a znate kakvi su Francuzi i blek metal. I pritom ne mislim na nacizam, ZABOGA, nego na osobenu, dekadentnu avangardnu dimenziju koju Francuzi tako prirodno unose u ovaj žanr. Jouissance Morbide iz Marselja, nadam se, nisu nacisti jer EP Sublimation baš hoću da pohvalim za maštovitost, atmosferu, višeslojnost, pa i teatralnost koja je zapravo vrlo zrela. Promišljeno aranžirano, solidno snimljeno, veoma preporučeno s moje strane:

https://jouissancemorbide.bandcamp.com/album/sublimation

Prelazimo na stoner, doom, psihodeliju, sludge metal, hard rok... Kosmonaut iz Ohaja su napravili malu pauzu, pa novi album, neon.citrus.sex.puppets dolazi posle ,,odmora" od osam meseci. Dobro, treba napisati i snimiti čak trinaest pesama koliko ovde ima da se čuje. Dobre vesti su svakako da Kosmonaut nisu izgubili ništa od svojih talenata za kreiranje melodičnih, psihodeličnih, tripoznih stoner komada. Ako treba da uočavamo razlike, ovaj album je za nijansu više ,,psych" nego ,,stoner" od prethodnog ali pričamo o, zaista, nijansama, pa i ovde ima klasičnih rifaških pesama koliko vam duša hoće. Zvuk je pristojan, kao i obično, ako već ne skup i Kosmonaut bez mnogo napora osvajaju pažnju i simpatije. Album se naplaćuje koliko kupac kaže, pa poslušajte:

https://kosmonautofficial.bandcamp.com/album/neon-citrus-sex-puppets

Urskek je švedsko-britanski sastav koji svojom muzikom pravi jaku posvetu franšizi Dark Crystal pokojnog Jima Hensona. Rade to uz dosta citata i za sebe kažu da su neprofitni i da je ovo sve samo ljubavno pismo jednom fantastičnom svetu, ali album Thra je pritom ODLIČAN komad atmosferičnog, fantazijskog doom metala. Tri dugačke pesme, jako solidno napisane i aranžirane, odlična svirka, iznenađujuće moćan projekat i cena od koliko date – a sve pare idu za pomoć izbeglicama iz Ukrajine – sve su argumenti da ovo poslušate:

https://urskek.bandcamp.com/album/thra

Bend se zove Stoned Century a najnoviji album Weedie, ali, iako je jasno da sve ove reči kod slušaoca praktično izazivaju da čuje određeni zvuk i pre nego što pusti prvu pesmu, zapravo se radi o instrumentalnom bendu koji ima više postrokerski zvuk nego onaj klasični heavy psych. Mislim da bih Stoned Century na osnovu ovih sedam pesama najpre uporedio sa radovima institucija kao što su Stone Rebel i Stoned Karma a pored karakteristične reči u imenu i ovaj projekat potiče iz Francuske pa, ako volite tu partikularnu varijantu umiljate instrumentalne psihodelije, navalite:

https://stonedcentury.bandcamp.com/album/weedie

Weaving Shadows su se nekad zvali Dopecorpse a što je, mislim, dovoljno informacija da znate kako njihov sludge-doom-drone metal zvuči. EP Green Void je zaista kao da gledate u ambis a ambis, malo navaren, gleda nazad u vas i u fazonu je ,,brate, a što se tako klatiš?" a vi mu kažete ,,a neam pojma." Šalu na stranu, ovo su dve spore, užasno dugačke, pošteno nadrogirane pesme i mada je sve to lo-fi i jednostavno, ume da ubode u tačno ono mesto u mozgu gde volite da vas ponekad, kad ste najranjiviji, ubodu:

https://weavingshadows.bandcamp.com/album/green-void

O Bleak Lover ne znam baš ništa sem da su verovatno Australijanci, ali album It's All About The End izašao za malog norveškog izdavača East Oslo Death Choir nudi masivni, abrazivni sludge doom metal za klijentelu sa ukusom. Ima sličnih bendova posvuda, naravno, ali Bleak Lover pogađaju skoro idealnu meru sludge agresivnosti – sa legitimnom prelascima u blackened grindcore – i doom metal melanholije. Ovo je, naravno, vrlo hermetičan album ali napravljen sa smislom i dostojanstven. A i plaćate koliko hoćete.

https://eastoslodeathchoir.bandcamp.com/album/its-all-about-the-end

Argentinci HelėH su toliko ušli u srž doom metala da zvuče ako ne kao karikatura a onda svakako kao bend čiji bi WAV fajl trebalo da bude prikačen uz članak na Wikipediji kojim se objašnjava šta je to doom. Istoimeni album ima pet dugačkih pesama, sporog tempa, velike težine i harmonija koje su setne i veličanstvene u isto vreme. Iako pevač Gonzalo Civita kombinuje melodičnost sa visceralnošću izraza, bend svakako naginje ekstremnijoj strani spektra i u odnosu na popularnije radove Paradise Lost, Moonspell ili My Dying Bride, nudi hermetičnije iskustvo, ali opet sa dovoljno komunikativnosti da se publika ozbiljno navuče na ovo. Moja blaga zamerka ide na zvuk koji uprkos naporu da se izvrši separacija instrumenata i izbegne natrpanost, ipak nije umakao određenoj muljavosti, ali HelėH svakako mogu da kažu da ovde naprosto idu na autentičnost i nude zvuk koji kažnjava istovremeno dok zavodi. Album je meni vrlo dobar i bez obzira na tu njegovu vernost žanrovskom ključu do mere stereotipa, zapravo ima respektabilnu količinu karaktera. Kad pomislim na doom metal u narednim mesecima, misliću baš na HelėH:

https://heleh.bandcamp.com/album/hel-h

Sludge metal koji istresaju Belgijanci La Nausée je toliko abrazivan i surov da je sreća da ni jedna pesma na EP-ju Disorder ne traje duže od 192 sekunde. Ovo je sludge koji voli da se poigra i sa pankom i sa groove metalom, ali mu je prevnestvena odlika taj BRUTALAN zvuk i urlanje pevača koji, naravno, stvari mogu da oteraju u monotoniju – zato su takođe kratke pesme i njihova raznovrsnost važni. Lep primer ružnoće s dignitetom:

https://la-nausee.bandcamp.com/album/disorder

,,Stoner Violence", reći ćete vi nakon što vam u oko upadne naslov EP-ja Vermontskih Komodo VT, ,,pa zar to nije samo sludge metal". Pa, jeste, ali šta sad? Ovaj EP je primereno nasilan i drogiran u isto vreme sa pesmama koje su jednostavne ali donose potrebnu količinu sludge metal prljavštine i težine i mučnog gruva da se čovek sit nauživa. I cena je primerena: 4,20 dolara, pa, eto, zapalite čibuk i navalite:

https://komodovthc.bandcamp.com/album/stoner-violence

Novozelandski End Boss na svojoj strani imaju mnogo toga, odlično ime, finu pevačicu i monstruoznu kombinaciju niskog štima i jako komprimovanog zvuka što, mada napada uši na grozne načine, daje njihovoj muzici jednu preteću masivnost. Pritom, album They Seek My Head je srazmerno kratkog trajanja sa svojih osam pesama pa nema razloga da ovom stoner-sludge čudovištu ne posvetite malo pažnje. Mislim, pesme su solidne i bend ih srčano izvodi:

https://end-boss.bandcamp.com/album/they-seek-my-head

Grci Church of the Sea idu na sigurno svojom vrlo lepo odmerenom kobinacijom doom i industrial metala, sa sporim, elegantnim pesamama i odličnim ženskim vokalom. Album Odalisque je kao da posmatrate freske u nekoj staroj crkvi ali da ste se pre toga napušili hašiša za sve pare i sam vazduh pred očima vam se uvija i igra. Ozbiljno:

https://churchofthesea.bandcamp.com/album/odalisque

A rimski Heavy Psych Sounds Records nastavljaju da rade ono što rade najbolje – izdavanje vrhunskih albuma teškog psihodeličnog roka. Prosto me zaboli što ne nude pretplatu popur Ripple Musica ili Electric Valley Records jer u njihovom recentnom katalogu praktično nema slabe ploče. Prvi album francuskog sastava Decasia, naslovljen Endless Feast For Hyenas nije izuzetak i ovo je majstorska kombinacija gruverskog, pržećeg roka, razularene gitarske psihodelije i malo krautrok hipnoze. Odmah mi je u uši upao lep, zdrav, prirodan zvuk sa žvaćućom bas gitarom i razjarenom gitarom, moćnim, uverljivim vokalkom odozgo i teškim a naturalističkim bubnjevima – Decasia razumeju važnost dinamike u finalnom proizvodu – a onda su me opčinile i pesme koje su vrlo prirodne, kao da su nastale iz džemovanja, a opet razrađene i minuciozno aranžirane. Ovo je kao nekakav idealan produkt vertikale povučene direktno sa kraja šezdesetih do danas, od Velveta i Hendriksa do savremenih andergrund drogeraša i guitar needle džankija i ako album makar ne poslušate, niste normalni. Ja kupio na keca.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/decasia-an-endless-feast-for-hyenas

Idemo na brzinu sada: thrash metal, hardcore, grindcore, death metal. Poljski Snake Eyes krljaju napaljeni, besni thrash metal na svom drugom albumu, No One Left To Die. Prošlo je dvanaest godina od prvog albuma pa se čuje da je bend za to vreme sazrevao, vežbao i generalno rastao i ovaj album je usredsređen, energičan, efektan, pun zlih i zanimljivih rifova, pametnih aranžmana i odlične svirke. Dobro je to i producirano i mada svi muzičari zvuče odlično, moram da izdvojim pevačicu po imenu Marth Buczkowska koja svojim promuklim death vokalima muzici daje posebno zao preliv. Odličan album koji pritom plaćate po želji:

https://snakeeyesthrash.bandcamp.com/album/no-one-left-to-die

Portugalski Jarda sviraju prljavi, rokerski thrash metal na svom EP-ju Rockaine. Naslov, kako i sami kažu, govori sve što treba da znate, i ovo zaista jeste zabavan, dobro raspoložen metal sa jasnim '80s feelgood šmekom. Pevanje je posebno retro, ali bend se jako trudi da kompleksnim aranžmanima izbalansira činjenicu da njihova muzika na prvi pogled deluje samo kao omaž starim asovima treša. Nije baš sve ovde 100% funkcionalno, ali svakako nije ni loše i vredi poslušati:

https://jarda.bandcamp.com/album/rockaine

Portlandski Sleepless sviraju tehnički thrash metal sa pevačem koji zvuči kao Bleki Loules iz WASP što je iznenađujuće prirodna kombinacija. Bend čine neki veterani '80s metala, pa ovakav zvuk, zapravo, ne iznenađuje. Album Host Desecration izlazi tek naredne nedelje ali možete ga već sada preslušati putem JuTjuba i ima ovde dosta old school ozbiljnosti u pisanju pesama, kvalitetne produkcije pa i jezovite atmosfere. Ako volite Megadeth, Death Angel i Sacred Reich u njihovim najtehničkijim momentima, Sleepless imaju vaš broj. Javite im se, ZA IME SVETA!

https://sleeplessmetal.bandcamp.com/album/host-desecration
https://youtu.be/5VbGBiWu1QQ

Čikaški Indign svoj thrash metal meša sa malo groove elemenata, ali album Retribution me je privukao time da kada se svira brzo, ovde nema zezanja. Indignu je ovo druga dugosvirajuća ploča za dvadeset godina svirke i vidi se ovde i jedna kilometraža i navežbanost, zajedno sa napaljenošću da se pokaže šta su sve naučili slušajući Slayer i kako su te lekcije pretočili u sopstveni izraz. A taj je izraz prijatno raznovrstan. Ima ovde dosta štofa:

https://indign.bandcamp.com/album/retribution

Leiurus su sa Floride – pa još iz Melburna – i istoimeni (debi?) album nudi interesantan, progesivan i zabavan pogled na deaththrash sa malo blek metal elemenata. Ovo je melodično, dobro producirano i maštovito a opet fokusirano i imuno od feature creep progresive u kojoj se sama pesma zaturi u moru detalja i ukrasa. Plus, ovo je dovoljno brzo za moje kriterijume. Leiurus su maštoviti ali uspevaju da svoju maštu uklope u zrelo rađene aranžmane a što uvek vredi pozdraviti:

https://leiurus-metal.bandcamp.com/album/leiurus

Burning the Ashes iz Virdžinije sviraju prilično brutalan, srednjetempaški thrash metal. EP Iron Skies nudi praktično sludge metal nivoe brutalnosti izmešane sa thrash rifovima i vokalima koji kao da dolaze iz nekog bunara u kome živi nešto što je izašlo iz mašte Stephena Kinga ili njegovog sina. Vrlo dobar zvuk i kvalitetne pesme:

https://burningtheashes.bandcamp.com/album/iron-skies

Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju ima debi minialbum filadelfijsko-njudžersijskog sastava Fright nazvan jednostavno Fright. Ovo je pankerski treš zvuk, dakle ono što bismo možda zvali thrashcore, sa dosta ambicioznim gitarskim radom ali sa kratkim, efikasnim i naravno brzim pesamam te pevačem koji ima vrlo izaženu teatralnost u svom, jelte, izrazu. Fright sviraju odlično i pesme su kratke i efektne, a materijal je i vrlo pristojno produciran, sa lepom separacijom instrumenata i bez komprimovanja koje bi im oduzelo dah. Prija:

https://hpgd.bandcamp.com/album/fright

Meksički Acidez su sve što je potrebno rekli naslovom svog petog albuma, In Punk We Thrash. Dakle, trešerski, metalno, ali pankerski, sa napaljenim pevanjem na Španskom (i, u par navrata, Engleskom sa jakim meksičkim naglaskom!!!!) i pesmama koje su sve napravljene da začinju šutke ispred bine koja je prekrivena izanđalim itisonom i ispolivana pivom. Bend svira vrlo dobro i ima kvalitetnu a opet sirovu produkciju, i ovih trinaest pesama je milina slušati:

https://acidezpunx.bandcamp.com/album/in-punk-we-thrash-3
https://kidsunion.bandcamp.com/album/in-punk-we-thrash

Švedski Pissing Blood za svoj demo, nazvan samo Demo kažu ,,Dumd rock 'n' roll played by even dumber aging punks. Yeah every song are the same chords, fuck you." I ja na to samo treba da dodam da je demo vrlo sladak i da ga po ceni ,,daj šta daš" valja proveriti:

https://pissingblood.bandcamp.com/album/demo

A The DryHoppers iz Rio De Žaneira tresu vrlo zabavan, energični hardkor pank sa motorhedovskim elementima na EP-ju Bitter. Ovo su rokerske, šmekerske, nestašne pesme od po minut-minut i po, komprimujući svu prljavštinu i šarm pank roka, hardkora i metala u mala pakovanja i mada je produkcijski ovo svakako skromno a na pevanje bubnjara Igora se valja malo i navići, sve to ima mnogo šmeka a i prodaje se po ceni koju vi određujete. Zabava!

https://thedryhoppers.bandcamp.com/album/bitter-ep

Ala krljaju Njujorčani Carcosa na EP-ju Wrath of the Tyrant... Ovo je brutalni srednjetempaški sludgecore, sa četiri pesme koje mrve sve ispred sebe marširajući teškim korakom uz puno negativne emocije i energije. Impresivno:

https://carcosali.bandcamp.com/album/wrath-of-the-tyrant-3

Švedski Riksrevisionen nude klasičan švedski metaliziran D-beat hardcore na EP-ju Blank. To što ovde nema nekih inovacija nije problem jer su Riksrevisionen vrlo kvalitetni i u svirci i u pisanju pesama (sa sve obaveznim melodičnijim pasažima da oplemene surovu pank udaraljku) i imaju lep zvuk, pa se ove četiri pesme poslušaju sa apetitom a EP se kupuje za iznos koji sami odredite. Odredite pravično, ne budite džimrije:

https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/blank

Damato iz Bratislave ne samo da su stavili Brojgelov Trijumf smrti na omot nego im se i izdanje, EP od pet pesama zove Triumf smrti. Pošteno, posebno kad znate da je u pitanju vrlo mračan, metalizirani hardkor u stilu '90s anarho-bendova tipa Nausea ili Scatha. Damato, pritom, sviraju ODLIČNO, imaju dobre pesme i mnogo svežih rešenja pa ovo nikako nije samo kloniranje tuđih ideja i iz sve snage navijam da se posluša:

https://damatohc.bandcamp.com/album/triumf-smrti

Poljski Vehement sviraju VRLO metaliziran moshcore i EP Weight Of Superstition + Time Pressure sa svoje dve pesme nudi mnogo mrvećeg srednjetempaškog ritma i zlih, metalskih rifova. Meni se to prilično dopalo jer Poljaci zvuče praktično kao death metal bend sa za mrvicu razgovetnijim izrazom od proseka. Plus, odlična produkcija PLUS plaćate koliko hoćete. Ne zaobići!

https://vehementhc.bandcamp.com/album/weight-of-superstition-time-pressure

Iako bi na osnovu imena benda i omota albuma moglo da se pomisli da su berlinski Vicious Threat nekakav namršteni, metalizirani moshcore sastav, kad pustite album Patience is Gone, čeka vas, nadam se prijatan, šok. Ovo je superbrzi hardcore thrash/ fastcore u tradiciji LARM i sličnih '80s prvoboraca, sa ULTRA sirovim zvukom, svirkom koja je IZ SVE SNAGE, puno lepih rifova i više od četrdeset kratkih i efikasnih pesama. I naravno da plaćate koliko sami kažete. Obavezno!

https://viciousthreat.bandcamp.com/album/patience-is-gone

Portlandski Orchestra For The Exceptionally Sick zvuče skoro razmetljivo dobro na istoimenom albumu. Misli, slušajte, kako svirkom prate ritam i dinamiku monologa Ala Paćina iz Scarface na pesmi Finding Art in Deception (Hide)!!! Ovo je kolekcija kratkih, efikasnih, maštovitih mathcore pesama samo za aficionadose, sva u sinkopiranim ritmovima, disonantnim gitarama, vrištanju i pesmama koje je pisao AI koga su prvo dobro napili digitalnim apsintom. Orchestra For The Exceptionally Sick odlično sviraju, da ne pominjem koliko rada treba da se popamti sve ovo, ali najviše impresionira imaginativnost sa kojom je sve ovo sklopljeno, sa kombinovanjem gitara, bubnjeva, semplova, gramofonskog skrečovanja... Album svakako ne postaje lakši za slušanje što više idete prema kraju ali sasvim je moguće da vam ova ploča toliko pomeri mozak iz ležišta da odmah krenete da je slušate iz početka. A još i naplaćuju koliko date. Pa dajte, ZABOGA!

https://orchestrafortheexceptionallysick.bandcamp.com/album/orchestra-for-the-exceptionally-sick

Šveđani Rashes vole klasičan goregrind, pa njihov EP Necrotic Cultivation zvuči kao da je došao iz devedesetih. I to mislim u najpozitivnijem smislu. Ovo je deathgrind sa ,,patološkim" temama i klasičnim karkasovskim vokalima, ali zarazliku od današnjeg internet-proseka, ima korektan nivo ekspertize u domenu pisanja i izvođenja muzike. Dakle, dobro napisano i odsvirano, solidno producirano, sa posebno lepim zvukom basa, pošteno, čukački i znojavo. A plaćate koliko hoćete:

https://rashes.bandcamp.com/album/necrotic-cultivation

Tormentous dolaze iz Detroita ali njihov Demo 2022 AD je deathgrind kao kao da dolazi pravo iz pakla. To jest, ako u paklu imaju pojačala i bubnjeve ali se pare za studio moraju odvajati od jako skromnog džeparca koji Lucifer daje kao da se rastaje s dušom. Da se razumemo, ovo je jedan od onih primera kada sirovost snimka doprinosi kvalitetu muzike jer hiperdistorzirani, klipujući zvuk savršeno pše uz ove BRUTALNE deathgrind kompozicije. Rifove ćete vrlo teško razaznati ali Tormentous će vam svejedno ući pod kožu i tamo ostaviti neke gadosti. Platite koliko hoćete i uživajte:

https://tormentous.bandcamp.com/album/demo-2022-ad

Kad smo već kod deathgrinda, Pendejo SS su iz Izraela (mora da im to ,,SS" u imenu dosta pomaže u promovisanju svog rada u ovoj zemlji) i album, The End of the Beginning je odlična ploča krljačkog grindcorea sa petnaest pesama gde je najduža, naslovna, jedva prebacila dva minuta. Nema ovde previše ,,death" komponente u deathgrindu, i najviše je navodim jer su Pendejo SS kvalitetni muzičari i sviraju sigurno i dsiciplinovano, sa kvalitetnom produkcijom. Stilski, ovo je manični grindcore koji ide napred svom brzinom, ne zaustavlja se da uzme taoce i gazi iz sve snage. Solaže su kao da gitarista čupa žice sa gitare a vokali, dualni, kako je Alah i osmislio kada je kreirao grindcore, su sumanuti za sve pare. Deset dolara je jaka cena ali ovo je praktično remek-delo, pa ne oklevajte:

https://pendejoss.bandcamp.com/album/the-end-of-the-beginning

Putrefaction Sets In je, očigledno, goregrind grupa, ali, manje očigledno, ovo je i goregrind supergrupa sa članovima Regurgitate, Expurgo, General Surgey i Lymphatic Phlegm. Dakle, transatlantska saradnja na albumu Repugnant Inception of Decomposing Paroxysm i, naravno, očekivano visok kvalitet. Putrefaction Sets In ne komplikuju tamo gde to nije potrebno i njihov izraz je energični grindcore baziran na kombinaciji d-beat i blastbeat ritmova, sa jednostavnim, zaraznim rifovima i grgoljavim vokalima. Ovo, u svetlu današnje goregrind scene zvuči skoro pa retro, ali jako prija kada čujete album koji sviraju pravi ljudi, na pravim instrumentima, u pravom studiju. Pa još kad su pesme dobre – milina. Obavezna lektira:

https://putrefactionsetsin.bandcamp.com/album/repugnant-inception-of-decomposing-paroxysm

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 09-04-2022, 12:13:25

Vrlo lep goregrind dobijamo i od sastava (mislim jednočlanog, mislim iz Belorusije) Boiling Vomit čiji Demo 2022 ima četiri kratke, efikasne pesme u sasvim strejt maniru. Ovde dobijate samo d-beat/ blastbeat komboe od kojih samo jedan traje duže od minut, ali muzika je tvrda, efektna, disciplinovano odsvirana, ima odlične rifove i pesme su prava remek-dela grind minijature. Šteta što ih je samo četiri jer je cena od 6,66 dolara za ovaj materijal povisoka, ali ovo je izvrsno izdanje:

https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/demo-2022

Za porciju propisnog politički intoniranog grindcorea stižu Indonežani Politico Phobia. Sa petnaest pesama na albumu Maturation, ovo je razrađeniji i kompleksniji muzički program od klasičnog grindcore krateža, ali ne MNOGO duži, pesama ispod minut ima dosta i Politico Phobia pakuju puno svirke u male formate. Dobro odsvirano, jeftino producirano, iskreno i neposredno, ovo je istovremeno old school i kvalitetno:

https://politicophobia911.bandcamp.com/album/maturation

Schmuck su iz Nju Džersija a EP Shit-Eating Grin donosi šest kratkih, efektnih grindcore pesama. Ovo nisu mikrokompozicije i pesme, sa svojih minut do dva trajanja prikazuju bend u kvalitetnom svetlu, svirački, produkcijski i estetski, sa dovoljno kompleksnim aranžiranjem a dovoljno svedenom egzekucijom da svi budemo srećni. Fino je. Plus taj majmun koji jede govanca na omotu...

https://schmucknj.bandcamp.com/album/shit-eating-grin

Postdamski Constrict takođe nudi kvalitetan grindcore, u njihovom slučaju u produkcijski i izvođački vrlo disciplinovanoj, urednoj formi. EP nazvan Devourer ima pet pesama od kojih ni jedna ne dobacuje do dva minuta, sa kvalitetom svirke ali i pisanja koji podseća na stvari koje su radili Nasum i Rotten Sound pre 15-20 godina i kogod voli taj malo metalizirani, robusni grindcore, ovde će se nauživati. Constrict nažalost rade relativno sporo, prošlo izdanje im je bilo pre pune dve godine, ali rade temeljno a i ovaj EP se daje za onoliko para koliko ste sami voljni da potrošite, pa zaista nema razloga da im ne date šansu:

https://constrictgrindcore.bandcamp.com/album/devourer

I Česi Ludra udaraju jako, sa ekstremno teškim zvukom, niskim štimom, produkcijom kao da ju je radio neko u Skandinaviji, podsećajući me malo na legendarne zemljake, Gride, ali sa savremenijim, unapređenim zvukom. Posledično, album Preludrium nudi ekstremno kvalitetan grindcore u Rotten Sound maniru sa rafalnim bubnjevima, odličnim brutalnim vokalima i rifovima koje više osećate u kostima nego što sad tu nešto kao čujete note. Ja se mnogo palim na bendove čiji članovi pokazuju da su odlični tehničari a sviraju ovako brutalnu i jednostavnu a opet kvalitetnu muziku. Ludra su IZVRSNI pa navalite:

https://ludragrind.bandcamp.com/album/preludrium

Gates to Hell iz Kentakija zvuče taman koliko treba sirovo na živom albumu Live at Like Minded Company. Ovde nema ni reči o preupeglanom i ,,plastičnom" death metal zvuku kakav ume da mori savremene produkcije i Gates to Hell, iako su disciplinovani i instrumenti su im propisno komprimovani u miksu uspevaju da uklope svoj prilično old school '90s svetonazor sa odjekujućim, grmećim saundom albuma. Ako volite Monstrosity, Broken Hope, Malevolent Creation, Cannibal Corpse itd. dajte ovom bendu šansu. Još nisu snimili studijski album, ali imaju štofa:

https://gatestohell.bandcamp.com/album/live-at-like-minded-company

Sludge-death metal koji tresu Nekrodeus iz Graca je opasko impresivan na albumu Asbest, kombinujući death metal agresivnost i brzinu sa sludge metal abrazivnošću i gruvom. Ovo je vrlo srećan spoj dve muzike koje se ovde uzajamno oplemenjuju u postizanju maksimalnog zla i oštećenja slušaoca (u pozitivnom, jelte, smislu), a da se izbegava posezanje za izlizanim žanrovskim trikovima. Ozbiljan, zreo album koji deluje kao da je izašao iz kanalizacije u kojoj je prespavao nakon tuče u kafani.

https://nekrodeus.bandcamp.com/album/asbest

Concilivm dolaze sa juga Čilea, a gde je, uputiću vas – hladno. Otud je i njihova muzika, inspirisana blek metalom devedesetih, i sama ledena i hermetična. Ali je pre svega death metal. Od one najmračnije, pećinske vrste, sa jedva razaznatljivim rifovima prosipanim preko nabadajućih ritmova i vokalima koji kao da dolaze s onu stranu svesti. Ja u principu brzo i lako padam na albume koji ne filozofiraju mnogo i pošteno mrve slušaoca hipnotičkim ponavljanjem rifova i kavernoznim zvukom, ali pritom je A Monument in Darkness debi ploča za ovaj duo pa sam time još impresioniraniji. Ovo izdaje Iron Bonehead i to s dobrim razlogom, Concilivm su vrhunski bend u svom odabranom stilu i svako treba da ih čuje:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/concilivm-a-monument-in-darkness

Za ruski Voroth je album В темноте всё видится ясней... prvo dugosvrajuće izdanje i ovo je impresivan death metal koji lepo uklapa elemente thrasha i melodičnijeg blek metala u svoj zvuk. Voroth su zapravo dosta melodični i maštoviti u onome što rade – obrada Carcassove Corporal Jigsaw Quandary na kraju ukazuje na to šta su im bili uzori – i mada ja nisam preterano lud za melodičnim death metalom, ovo što ekipa iz Nevinomiska radi je vrlo prijemčivo i odlično sklopljeno:

https://voroth.bandcamp.com/album/-

Galactic Mechanics u skladu sa svojim imenom sviraju tehnički, kosmički death metal. U pitanu je studijski projekat dvojice muzičara iz Toleda koji i za ovaj singl, Forgotten Sanctorium, pozajmljuju muzičare da bi imali zaokruženu postavu, ali to nimalo ne smeta. Forgotten Sanctorium je ubedljiva najava albuma koji se trenutno snima i nudi tech-death koji je ipak naklonjen gruvu i smislenom aranžiranju a nije samo procesija egzibicija. Naravno, sasvim neprirodni, ,,plastični" zvuk se podrazumeva ali kvalitet muzike je takav da mi to nije previše smetalo.

https://galacticmechanics.bandcamp.com/album/forgotten-sanctorium

Moram da priznam da i dalje nemam mnogo razumevanja za bendove koji albume počinju dvominutnim introima koji su, praktično, samo šum. Ko danas ima vremena da tako nešto sluša? Mislim, naravno da ćemo to preskočiti svaki put ali čemu onda trud da se napravi atmosfera koji će biti ignorisan pri svakom slušanju? Enivej, mineapoliski trio Worn Mantle svakako ne razmišljaju o takvim trivijalnostima i njihov istoimeni album je pun jako dugačkih pesama koje su smeštene negde između death metala, black metala i sludge metala sa opsesivnim, hipnotičkim ponavljanjem fraza i struktura. Ovo je, dakle, vrlo hermetično, ali, moram da priznam, i prilično opčinjujuće. Bend svira vrlo dobro i ima dobro odmeren zvuk pa album zaista odiše tom nekom hipnotičkom energijom i, dok stignete do finalne pesme koja je jedan ozbiljno iskomponovan komad od 24 minuta, bićete ili pobednik ili pokojnik. Ali uživaćete na svaki način:

https://wornmantle.bandcamp.com/album/worn-mantle

Teksaški Unholy Desecration kidaju izvrstan death metal sa malo blackened začina na EP-ju Descent Into Darkness. Ovo su dve profi producirane, dobro napisane pesme energičnog death metala koji ima taman koliko treba blek metal himničnost između svojih šmekerskih hromatskih rifova. Blastbitovi zvuče kao mitraljez, solaže kao da gitara dobija epi-napad a i pesme su iznenađujuće dugačke i pametno sklopljene. Unholy Desecration su pretprošle godine snimili prvi album i po osnovi ovog EP-ja, to itekako vredi proveriti:

https://unholydesecration.bandcamp.com/album/descent-into-darkness

Španski death metalci, The Last Oblation, stigli su do drugog albuma, Ascend i ovo više nije solo projekat gitariste po imenu Juanjo Pérez već ful postava koja i nastupa uživo. Pérez je, ipak, autor sve muzike na albumu, snimatelj i producent materijala i čuje se ovde jedna promišljena vizija u tom kombinovanju surove, udaračke death metal osnove i malo progresivnih stremljenja. Pérez je, mislim, vrlo dobar autor jer su pesme na ovom albumu raznovrsne i ubedljive, sa tim proggy idejama koje su lepo uklopljene u zdravu, tvrdu svirku a sve je to onda vrlo solidno miksovano. Retko čujem death metal album koji ima ovako ekspanzivne ideje a da je u osnovi zaista krljačka, beskompromisna svirka i da to pritom nije nekakav bezdušni tech death koji sviraju roboti. Odlično:

https://thelastoblation.bandcamp.com/album/ascend

Blistering Defilement sa Floride imaju prvi album, The Pervert's Manifesto i ovo je korektan, prijatan slam/ brutal death. Za razliku od MNOGO bendova koji danas sviraju slamming death metal, Blistering Defilement zapravo pišu pesme a ne samo niske slemova, plus, uprkos naslovi albuma ne fetišizuju perverziju do mere da se zaboravi na, jelte, kompozicije. Pa tako, iako ne pričamo o izrazito inovativnoj ploči, ovo meni prija i, ako volite žestok, slemerski death metal, i vama će. Sam bend nudi daunloud po ceni koju sami odredite:

https://blisteringdefilement.bandcamp.com/album/the-perverts-manifesto
https://lordofthesickrecordings.bandcamp.com/album/the-perverts-manifesto

Stigli smo do poslednje sekcije, sa heavy, power i drugim klasičnijim metalom te nekim ekscentričnim projektima. Freddy Krumins nije ime koje će vam biti poznato na prvi pogled i ovaj pevač i sam na svom Bandcamp profilu kaže da je bio pevač za projekte Howarda Leesea (gitariste Bad Company, Heart i Paula Rodgersa) i druge slične projekte muzičara koji su svirali u nekim, recimo, poznatm bendovima. Tezgaroš, odmahnuće rukom neko, ali Freddy ima svoj bend, FireWolfe u ovom trenutku a solo album o kome danas pričamo, The Future's Past je, pa... odličan. Mislim, ludački dizajniran omot na stranu, ako volite klasičan hard 'n' heavy zvuk, ovaj čovek iz Sijetla isporučuje u ogromnim količinama. Ovo je starinski produciran, hrapav i topao heavy metal urađen sa tradicionalnih pozicija ali bez nekakvog naglaska na cheeesy stilizacijama koje obično ljudima prvo padaju na pamet. Krumins, naprotiv, donosi odlično napisane pesme, finu atmosferu, kvalitetnu međuigru muzičara u bendu. Plus te lepe, starinske, patinirane vokale. Album je svakako podugačak i sa trinaest pesama ima vremena da ode u vrlo različite strane (As the Raven Flies By je... južnjački horor!) ali skoro sve na njemu je opasno dobro. Poslušajte!

https://freddykrumins.bandcamp.com/album/the-futures-past-2

The Garages za sebe imaju da kažu ovo: ,,we are the garages, an anarcho-syndicalist blaseball band from the fictional location of seattle. we make songs about being gay, the apocalypse, and fighting the gods." Utoliko, živi album, The Garages: Underground je iznenađujuće odlična ploča kvalitetnog alternativnog metala/ guitar noisea, sa pesmama skupljenih sa mnogo strana i raznim izvođačima na bini. Malo je ovo i nostalgično spram devedesetih pa ako je to vaša slaba tačka, proverite:

https://thegarages.bandcamp.com/album/the-garages-underground

Francuski Tranzat se oblače kao da za metal nikada nisu čuli, ali to im je očigledno trik da zavaraju slušaoce sa obe strane ograde jer sviraju vrlo ubedljiv, progresivni, prilično tehnički metal. Njihov treći album, šaljivdžijski nazvan Ouh La La je zabavna mućkalica žanrova, ubacujući džez, psihodeliju, progresivu i mathcore u matricu koja je bez sumnje bazirana na energičnijim, ekstremnijim metal formulama. Naravno, pesme su često samo niska trikova i neočekivanih žanrovskih skretanja, ali Tranzat imaju i tehniku i šarm da to provuku tako da čoveku pažnja ne odluta. Simpatično!

https://tranzat.bandcamp.com/album/ouh-la-la

Pošto je piratski hevi metal prilično popularan poslednjih godina, red je da i londonski sastav Pirates Of Metal, koji taj fazon fura još od 2003. godine, odlomi parče torte za sebe. EP Cuts From The Deep nikako neće izazvati nekakve tektonske promene na, jelte, sceni, ali je svakako prijatan komad moderno produciranog, melodičnog NWOBHM zvuka u kome piratske popevke zapravo nisu prenaglašene i udenute su u poštenu svirku organski. Bendu fali bubnjar i to se jako oseća sa programiranim udaraljakam koje su korektne ali previše nedinamične za moje uho. S druge strane, jedan od gitarista je očigledno naš čovek, Srdjan Bilić, iz benda Primitai, koji je doduše rođen u UK, ali ne damo mi njega. Cuts From The Deep mi je svakako bio prijatan i nadam se da će bend sada krenuti da radi ozbiljnije i plodnije jer ovde štofa ima (Edit: izlazak je u međuvremenu pomeren za iduću nedelju pa se posledično i na Bandcampu sada da čuti samo jedna pesma ali ostavljam tekst ovde pa poslušajte i spremite se za izlazak EP-ja):

https://piratesofmetal.bandcamp.com/album/cuts-from-the-deep

Španski Rave in Fire imaju ne jednu nego dve žene u postavi mada na standardnim pozicijama basistkinje i pevačice. Ipak, valja dati kredit tamo gde se kredit, jelte, zaradio. Što se muzike tiče, debi album ove hevi metal ekipe iz Madrida je, pa, vrlo solidan. Sons of a Lie je kolekcija vrlo klasičnih metal komada sa jasnim korenima u osamdesetima. I ne samo korenima, ovo je i sadržajno i produkcijski napravljeno da u velikoj meri zvuči kao da je snimljeno osamdesetih, ali ovo mislim u pozitivnom smislu sa himničnim, korektno cheesy pesamama i produkcijom koja je prijatna, ne prebudžena i razgovetna. Bend piše zaista solidne pastiše '80s metal himni i izvodi ih razigrano, sa solidnom količinom ukrasa i egzibicija koje, srećom, ne privlače više pažnje nego što je pristojno. Vrlo ubedljiv debi:

https://youtu.be/mkUlGxT3giM

Njemački CobraKill je i sam veoma '80s u svojoj interpretaciji hevi metala, sa jednim uličnim stavom i sirovijim zvukom. Da mi neko kaže da je ovo zapravo snimljeno osamdesetih ne bih poverovao ali morao bih prvo malo da ga poslušam jer bend ima jednu prilično autentičnu crtu, pogotovo u pevanju Logana Lexija i masteringu koji je odoleo modernom impulsu za prejakim kompresovanjem. Pesme su solidne i mada album Cobratör ne otvara neke nove čakre u čoveku niti baca neko novo svetlo na '80s heavy metal, svakako je u pitanju autoritativna interpretacija predložka. A i prve reči na albumu su ,,Motherfucker, motherfucker yeah yeah". Real recognises real, što bi reki na ulici:

https://cobrakillrocks.bandcamp.com/album/cobrat-r

Irski duo Leitourgos na novom, drugom albumu, Damn the Creature pravi interesantnu kombinaciju heavy metala, thrash progresive i power metala. Ovo je solidno rifaški materijal, ali zatim uvijen u melodije i sintisajzere na način koji ga dosta odvaja i od ,,normalnog" progresivnog thrasha ali i za danas uobičajenog power metal zvuka. Leitourgos zvuče niskobudžetno, ali to mislim u najboljem smislu jer je ovde srazmerno jeftina produkcija podsticaj da se dobro razmisli o aranžiranju pa album ne prestaje da iznenađuje zanimljivim rešenjima i interesantnim idejama. Vrlo vredno slušanja:

https://leitourgos.bandcamp.com/album/damn-the-creature

Portugalski kvintet DareWolf mi je takođe ekstremno simpatičan na svom debi albumu Darewolf i to ne samo jer bend bestidno krade font od Iron Maiden za svoj logo. Hoću reći, i muzika je simpatična, sa melodičnim heavy/ power metalom koji je i ovde snimljen u relativno niskobudžetnim uvjetima. No, DareWolf ne dopuštaju da ih išta obeshrabri i ovo je muzika razigranih, pevajućih gitara i, pa, pevajućih, jelte, vokala. A klavijature samo polivaju odozgo. Album je, dakle, EKSTREMNO melodičan ali na jedan jako simpatičan način, sa raskošenim vokalnim harmonijama u refrenima i gitarama koje ne miruju i sviraju solaže skoro sve vreme. Da je ovo producirano skuplje možda bi zvučalo ,,profesionalnije" ali meni jako prija ovaj herojski napor da se sklopi ovako višeslojna, ambiciozna muzika sa, prilično očigledno, jako niskim budžetom. I, da ne bude zabune, napor je dao rezultate koji zvuče pozitivno i autentično. Jako prijatna ploča:

https://darewolf.bandcamp.com/album/darewolf

Album nedelje, ne sumnjajte, dolazi iz kuhinje veterana. Već sam pisao koliko su Destruction izdržljivo kvalitetan bend pa evo, sa svojim ovogodišnjim albumom, Diabolical, šetnaestim po redu, ovi legendarni Nijemci samo potvrđuju moju dijagnozu. Institucija nemačkog thrash metala ove godine puni četiri decenije rada a Diabolical je energična, šmekerski napisana ploča prepoznatljivog zvuka i mada je Marcel Schirmer aka Schmier danas jedini originalni član, ta neka suština onog što su Destruction uvek predstavljali je očuvana. I ne samo očuvana nego je ljudi PRKOSNO bacajju slušaocu pravo u lice. Hoću reći, termin blackened thrash se dosta neodgovorno koristi poslednjih godina i valja da se pojave originatori ovakvog zvuka i pokažu deci kako se to radi. Ovako, deco:

https://destruction.bandcamp.com/album/diabolical
https://youtu.be/u63THG83MIc

Meho Krljic · 16-04-2022, 12:27:31

Imali smo relativno mirnu nedelju, bez mnogo VELIKIH i važnih izdanja. Možda sveopšta propast na planeti utiče i na umetnike? Videćemo. Za sada pogledajmo šta je valjalo proteklog tjedna u metalu.

Blek metal za početak u odmah uBosnu! Sarajevski Hagorun je možda i previše zvučno sirov za moj ukus, ali EP March of the Storm ovog jednočlanog benda uspeva da na simpatične načine oživi ideju o tom naturističkom blek metalu koji služi da kanališe, kako i sam autor, nazvan samo O, kaže ,,neuništivi duh prirode". Tri pesme na ovom EP-ju su jednostavne ali, u skladu sa tematikom, organski sklopljene i melodične sred sve te surovosti. Naslovni komad je, mislim, za par klasa bolji od prva dva, sa svojom uverljivo epskom atmosferom i moćnom izvedbom. Vredi držati Hagorun na radaru, ovaj EP najavljuje lepe stvari:

https://hagorun.bandcamp.com/album/march-of-the-storm

Wretchgod iz Omahe na svom inauguralnom singlu, Stygian Blood Ritual imaju dve dugačke pesme mračnog, disciplinovanog black-death zvuka. Ovo je energično, dsciplinovano odsvirano i vrlo ambiciozno napisano sa aranžmanima koji se trude da budu kompleksne narativne strukture i bend ovo postiže uglavnom uspešno držeći se black-death alatki na raspolaganju, bez gubljenja u teatralnosti. Vrlo solidno prvo izdanje:

https://wretchgod.bandcamp.com/album/stygian-blood-ritual

Blodkarsk sviraju klasičan norveški blek metal i meni je debi album, Rotvelt odmah bio simpatičan. Od prijatnog, punog zvuka gde bas-gitara ima svoj prostor i ugodno farba pesme nižim frekvencijama, preko aranžmana koji su dinamični i u vrlo rifašku svirku puštaju simpatične melodije, pa do mrtvačkog pevanja, Blodkarsk nude sve što treba da čovek bude srećan, oslanjajući se na oprobane matrice i podsećajući da inovacije ne mora biti u temelju nečijeg izraza ako je on autentičan:

https://blodkarsk.bandcamp.com/album/rotvelt

Italijanski Ad Noctem Funeriis imaju vrlo lep novi album, Abyss, Fire, Brimstones. S bzirom da im se prethodno izdanje zvalo Italian Black Metal Assault, znate da se radi o bendu koji udara jako, brzo i ne daje pet para na šugejz sentimente. Naravno, ovo je i dalje moderna blek metal muzika, pa su rifovi srazmerno melodični, ali Ad Noctem Funeriis tu melodičnost stvaljaju u službu slave zla i rogatog gospodara donjih svetova i pričamo o izuzetno lepo odmerenom koktelu epike, energije i melodije koji samo curi i sluša se sa uživanjem.

https://symbolofdomination.bandcamp.com/album/sodp151-ad-noctem-funeriis-abyss-fire-brimstones-2022

Grci Ambrotos zvuče vrlo raspoloženo ali i originalno na debi albumu, Transcendental Mastery. Ovo je za Grčku tipično kvalitetna i karakterna muzika, ali Ambrotos pritom imaju jednu posebnu crtu teatralnosti koja u velikoj meri diktira interesantnu strukturu pesama i aranžmane. Izvrstan debi izuzetnih ideja, kvalitetne produkcije i velike ambicije koja je, moram da kažem, potkrepljena supstancom:

https://satanath.bandcamp.com/album/sat337-ambrotos-transcendental-mastery-2022

All Christianity Ends, kažu finski Archgoat u naslovu svog novog EP-ja i, dobro, ali šta ako ono što dođe posle hrišćanstva bude još gore? No, dobro, satanizam je zabavan kao pesma i šala i nikad nije tvrdio da je neka ozbiljna ideologija pa tako i ovaj materijal starog, pouzdanog finskog benda treba poslušati u dobrom raspoloženju i uz osmeh na licu. EP izlazi tek naredne nedelje pa je ovo promocija koja će vam omogućiti da razmislite da li da ga kupite ali i da maštate o tome šta biva kad više niko ne veruje u spasenje.

https://archgoat666.bandcamp.com/album/all-christianity-ends
https://www.youtube.com/watch?v=8HQhghCV_w4

Prelazimo na stoner, doom, hard rock, sludge i psihodeliju. Magus Scorpio iz Viskonsina su duo koji lepo spaja bleksabatovštinu sa grandži, melodičnom, možda i pomalo pop dimenzijom metala. Kažem da je lepo spaja jer je njihov prvi album, Comatose Ritual ploča sa samo četiri pesme, ali najkraća od te četiri pesme traje sedam minuta i dvadesetčetiri sekunde a najduža ide preko jedanaest. Ovo su propisno ,,ritualni" komadi kako naslov albuma i najavljuje i valjanje teških, lepljivih rifova preko sporog ritma čoveka svakako dovede u pravo stanje pre nego što Mikael Vredensdal upadne sa svojim folki/ grandži vokalima. Fino to na gomili zvuči:

https://magusscorpio.bandcamp.com/album/comatose-ritual

Nemački Dornen na svom prvom izdanju, EP-ju pod nazivom Leidensweg svira sigurno napravljeni blackened sludge metal. Spoj dva žanra je ovde prirodan i agresivni elementi i jedne i druge muzike se uzajamno podupiru za kombinaciju koja, na kraju, ima više od jedne dimenzije i nudi pet interesantnih pesama, od kojih je poslednja i fino napravljen autro sa vrlo kinematskim senzibilitetom. Dobar početak za Dornen:

https://dornen666.bandcamp.com/album/leidensweg

Death Denied su iz Poljske ali sviraju južnjački metla kao da su odrastali na blatnjavim ulicama Luizijane. Ili tako nešto. Mislim, album Through Waters, Through Flames je masna, masivna zverka southern fried rifova i energičnog ritma, sve spakovano sa puno gruva i u dobroj produkciji i nije ZAISTA bitno da li Death Denied zvuče kao da su sa juga SAD ili ne. Ovo je dovoljno zabavno i kvalitetno za moje potrebe, pa poslušajte, možda će biti i vama:

https://deathdenied.bandcamp.com/album/through-waters-through-flames

Isto iz Poljske su Taxi Caveman i mada ovde obično ne prikazujem singlove, ovaj bend je prošle godine svojim albumom zaradio moje poverenje, a i ovaj singl, Death Cards, je jedna pesma od solidnih petnaest minuta. I to petnaest minuta masivnog udaranja. Taxi Caveman biju sporo i hipnotički svojim moćnim, superteškim stoner rok gruvom preko koga ide dosta zanimljiv melodijski rad i rekao bih da pričamo o tome kako ovaj bend vidno sazreva pred našim očima. Slušajte:

https://taxicaveman.bandcamp.com/track/death-cards

Omegashift iz Norveške su vrlo upečatljivi na ime kombinacije melanholičnog a opet teksturiranog doom-rock zvuka i veoma lepih vokala pevačice kojoj ne znam ime. Ali, da budemo fer, ne znam ime ni jednom članu benda. EP Doctrine of Dust je najvećim delom snimljen u prostoriji za probe ovog benda (sem vokala koji su snimljeni u ,,pravom" studiju) ali ovo se pokazalo kao pun pogodak jer instrumenti, iako snimljeni iznenađujuće kvalitetno, imaju jednu finu, patiniranu prirodnost i to vrlo godi muzici koja je spora, dostojanstvena i melanholična bez utapanja u gotskim tugovankama. Lep prvi snimak za bend koji obećava (Edit: iz nekog razloga, EP je u međuvremenu zamenjen samo jednom pesmom, ali ostavljam tekst jer će nesumnjivo u nekom trenutku ceo materijal biti ponovo dostupan):

https://omegashift.bandcamp.com/album/doctrine-of-dust

Francuski Epitaphe na svm drugom albumu, II, kombinuju svoj funeral doom i death zvuk sa malo progresivnih tendencija u aranžiranju i postižu prilično dobre rezultate. Ovo je dugačka, spora i kontemplativna ploča koja pritom ne ide na puku emociju kako je to neretko strategija funeral doom i doom metal umetnika, već kreira interesantne, kinematske aranžmane. Album ima pet pesama ali prva i poslednja su tu samo da vas podignu i spuste, dok centralni događaj čine tri srednje kompozicije od kojih ni jedna nije kraća od osamnaest minuta. A album je vrlo lepo snimljen i prijemčiv za uho i vredi uložiti vreme:

https://epitaphe-gurglinggore.bandcamp.com/album/ii

Kad smo već kod progresivnijeg doom metala, Sabbat Wolf iz Lidsas zvuče interesantno na EP-ju Curse Thrower. Ovo je možda nešto stereotipnije ,,engleski" doom zvuk, ali pored ugodno familijarnih okultnih rifova, ovaj kvartet nudi maštovito aranžirane pesme spakovane u lep, čist i topao zvuk. Za prvo izdanje novog benda, Curse Thrower je izuzetno solidna ponuda:

https://sabbatwolf.bandcamp.com/album/curse-thrower-ep

Finski Wishing Well imaju vrlo ,,srpski" naziv novog EP-ja: Dogs Bark But The Caravan Rolls On / Flying Finn. Dobro, bar prve pesme na tom EP-ju sa dve pesme. Wishing Well sviraju ODLIČAN hard rok sa upečatljivim old school rifovima, lepim solažama, razigranim klavirom i generalno lepršavim muzičkim programom. Iako je njihov izraz duboko ukorenjen u sedamdesetima, on nije i staromodan i ove dve pesme zvuče savremeno i robusno, sa odličnom produkcijom i ambicioznim aranžmanima. Odličan materijal:

https://wishingwellfin.bandcamp.com/album/dogs-bark-but-the-caravan-rolls-on-flying-finn

Odlični sardinijski izdavač, Electric Valley Records ima ove nedelje poslasticu u vidu prvog albuma takođe sardinijskih Mano de Mono. Chameleon Tongue je simpatična i odlično producirana heavy psihodelija sa kvalitetnim rok pesmama i finim puštanjima izmaglice da se slušalac uljuljka u lažni osećaj mirnoće pre nego što grune iz sve snage. Ne, dakle, previše originalno, ali kvalitetno i kompaktno sa svega 33 minuta vrlo dobre muzike:

https://evrecords.bandcamp.com/album/mano-de-mono-chameleon-tongue

Kad se izvođač zove Sludge Terror a njegov EP Forged in Hell, znate da vas ne čeka koloplet Mokranjčevih rukoveti. I ne čeka! Anonimni brazilski umetnik spojio je industrial metal po uzoru na Godflesh, sa death i doom metalom najpedigriranijih uzora (Black Sabbath, Celtic Frost, Conan itd.) i napravio tri pesme koje melju najjednostavnijim rifovima i ritmovima (da ne pominjem vokale koji skoro da nisu ljudski). Ali MELJU. Pa još taj sjajni omot!

https://sludgeterror.bandcamp.com/album/forged-in-hell
https://youtu.be/J0HGLeAmIMc

Novo izdanje mađarskog kolektiva psychedelic source records je treći album sastava Highbay. Iako ga ne čine uobičajeni psychedelic source članovi – mada Bence Ambrus gostuje na gitari i uradio je snimak i miks – ovo je i dalje spontani, izdžemovani heavy psych fazon sa relativno niskim nivoom, jelte, fidelitija ali sa puno duše i dobrih ideja. III: earth/space je podeljen na dva dela gde svaki odgovara jednom od dva koncepta iz naslova i pesme su, reklo bi se, ipak donekle bile zamišljene pre snimanja ali ovo je na kraju svejedno jedan dugačak MASIVAN džem sešn. I daje se za koliko ponudite:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/iii-earth-space

Kad smo već kod instrumentalnog, heavy psihodeličnog džemovanja, Jagannatha iz Grenobla nudi solidnih četrdesetak minuta u tri kompozicije na albumu Trimurti. Ovo je bez obzira na svoju slobodnu, improvizatorsku prirodu, spakovano u komade koji se jasno izdvajaju individualnim idejama i karakterima, a opet je prijatno spontano, stihijski i, pa, da, slobodno. Prija!

https://jagannatha.bandcamp.com/album/trimurti

Drezdenski Stunner imaju prvi, istoimeni album i ovo je prijatan, južnjački intoniran stoner rock/ death 'n' roll. Stunner imaju gruv i bluzerski preliv, ali vole i da udare malo jače, kako u tempu, u denflovanim rifovima na gitari i u pevanju pa ovo nije običan stonerski materijal i, dobro, lepo je videti originalniji pristup u ovoj muzici. Nije neprijatno!

https://stunner-germany.bandcamp.com/album/stunner

Islandski Kvelja, pak svira hermetičniji, pa i melanholičniji sludge metal. Album Andþrot ima pet podugačkih pesama čiji spori tempo i abrazivne teksture stoje u finoj ravnoteži, nudeći muziku čiji nepatvoreni horor na površini slušaoca poziva da pronađe ranjenu emotivnost u dubini. Odlično to zvuči i ako imate snage da izdržite ovoliko agonije na malom prostoru, uživaćete:

https://kvelja.bandcamp.com/album/and-rot

Runecaller iz Montane svoj sludge metal umotavaju u progresivniju mantiju što znači da su pesme na istoimenom albumu podugačke ali pored teškog, valjajućeg gruva imaju prilike i za nešto kompleksniji ritmički program. I ovo ima samo pet pesama ali su i ovde one dugačke, pa uz snažno distorzirane gitare i vrišteći vokal Runecaller svakako očekuju samo izdržljivu publiku na žurci. Ali album je dobro napisan i odsviran živo, džemerski, pa je ovo odlična ponuda za ljubitelje:

https://runecallerband.bandcamp.com/album/runecaller

Grci Bus nemaju najmaštovitije ime svih vremena ali EP Black Magic Bus je odličan. Da stavimo na stranu obradu Whoa po kojoj je izdanje i naslovljeno (doduše uz dodatak jedne reči, da bude smešnije), ostale dve pesme nude odličan, vrlo gruverski, ugodno psihodelični heavy stoner rock sa proto metal elementima. Vrlo prija ta jako distorzirana muzika sa melodičnim vokalima i prijatnom nadrogiranom atmosferom i mada je zvuk relativno jeftin, Bus se nalaze sa prave strane lo-fi ograde:

https://bustheunknownsecretary.bandcamp.com/album/black-magic-bus

Ukrajinci Nonsun na svom drugom albumu, Blood & Spirit nude mnogo teksturirane atomsfere za ljubitelje post-metal i atmodoom zvuka. Vrlo je to doro urađeno i ako volite muziku koja naizgled nikuda ne ide, ali deluje dostojanstveno dok to radi, ovaj album je jedan od najboljih primeraka u tom žanru što sam ih čuo u poslednje vreme. Sad ovo deluje kao da sam ironičan, ali ozbiljan sam, ovo je dobro:

https://nonsun.bandcamp.com/album/blood-spirit

Darkher je idealan projekat za ljude koji vole sporo, teško i emotivno a nerviraju ih klasične metal stilizacije. Novi album ovog britanskog projekta, The Buried Storm, je idealna kombinacija eteričnih ženskih vokala, folk osnove i metal nadgradnje, sa dugačkim pesmama prepunim atmosfere, violončela i odjekujućih napeva. Onda kad udari superteška gitara sve dođe na svoje mesto. Kamerni doom folk? Da.

https://darkher-uk.bandcamp.com/album/the-buried-storm

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju ima peti album birmingenskih Alunah i, kako se i u pres rilizu objašnjava, Strange Machine nije samo naslov albuma već i sažetak preživljavanja poslednje dve godine. Dobro, dobro, nikom nije lako, znamo, kakva je muzika? Dobra, naravno. Alunah sviraju osobenu verziju stoner roka sa dosta ,,normalnog" roka i, čak, možda, atmosferičnog pop-zvuka u kombinaciji. Gitaristkinja i pevačica Siân Greenaway nosi veliki deo šarma ove postave i muzika je svakako pisana sa njenom karakterističnom izvedbom na umu, pa je Strange Machine na momente manje ,,heavy" nego što biste očekivali od benda koji izdaje za HPSR. Ali je uvek vrlo simpatičan:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/alunah-strange-machine

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal su sledeći na redu. Wasted Militia su iz Katalonije, u, jelte, Španiji, i njihov singl Deformed Metastructure // Gateways to S'ha Mogoth kombinuje thrash metal sa malo death metal šmeka za prijatnih osam minuta polivačkih rifova, žetokog ritma i brutalnih vokala. Bend već iza sebe ima nekoliko izdanja i ako je ovo najava novog albuma, biću više nego spreman da ga potrošim sa zadovoljstvom:

https://wastedmilitia15.bandcamp.com/album/deformed-metastructure-gateways-to-sha-mogoth

Italijani Re-Animated na svom prvom EP-ju, jednako nazvanom Re-Animated zvuče raspoloženo i robusno. Ovo je medlodičniji, ambicioznije aranžirani thrash metal sa vrlo čistom produkcijom i nemirnim gitarama koje sve vreme soliraju i farbaju ambijent melodičnim linijama. Odlična prva ploča za turinsku momčad:

https://re-animated1.bandcamp.com/album/re-animated

Čileanski trešeri Oponente su vrlo raspoloženi na svom debi albumu, Decreciendo. Ovo je prljav, pa i prilično starinski thrash, sa jednostavnim aranžmanima i puno autentičnog besa. Neki bi ovo nazvali blackened thrashom, i ja to poštujem, ali Oponente ne zvuče ni malo kao da su svesni da je danas blackened thrash nekakav mini-trend u metlau i njihova muzika je isto onoliko hardkor pank koliko i speed, thrash ili black metal. Odlična, srčana svirka, solidan, živ zvuk i pesme koje jebu kevu, pa se malo odmore pa opet krenu da jebu – nema promašaja:

https://tdr666.bandcamp.com/album/oponente-decreciendo

Česi Exorcizphobia i Kostarikanci Heresy imaju vrlo lep split album, nazvan Voracious Lunacy. Ovo je moderan, kvalitetan thrash metal sa obe strane Zemljine kugle, pun zajebanih rifova, kompjuterski preciznih bubnjeva i zvuka o koji možete da lomite kokosove orahe koliko je tvrd. Oba benda su iskusna, sa dosta izdanja iza sebe pa je ova ploča vrlo ubedljivo realizovana saradnja i ko god da voli dobar moderni thrash ne sme da je propusti.

https://somanrecords.bandcamp.com/album/voracious-lunacy

Meksički Black Mask imaju prvi album, Queen of the Beasts i ovo je supersimpatični, supercheesy old school speed metal sa poštenom heavy metal osnovom. Mnogo toga ovde neće biti na dovoljno visokom nivou da zadovolji savremenijeg slušaoca, od malo anemičnog zvuka pa do stila pevanja i prilično jakog meksičkog naglaska kod pevačice Liz ,,Riot" Javier (koja znatno bolje zvuči kada peva na Španskom nego na Engleskom na kome je većina pesama), ali ja sam ipak stariji čovek i ne mogu da se ne nasmešim kad čujem ploču koja ovako iskreno vaskrsava zvuk iz, recimo, 1983. godine. Black Mask nisu originalni, ali jesu autentični i nemam izbora sem da slavim ovaj album:

https://blackmaskmx.bandcamp.com/album/queen-of-the-beasts

The Troops of Doom su neka vrsta brazilske deaththrash supergrupe, nazvane, očigledno po kultnoj Sepulturinoj pesmi sa prvog albuma na kome je Jairo Guedz, jedan od dvojice gitarista ovog projekta, svirao. Ostali članovi nisu svirali u Sepulturi ali kombinovano imaju nekoliko destina brazilskih metal bendova u CV-ju i neće vas preterano iznenaditi ako vam kažem da im debi album, Antichrist Reborn zvuči u priličnoj meri kao klasični brazilski deaththrash sa kraja osamdesetih. Ne 100% preslikana Sepultura, naravno, ima ovde svega i svačega, uključujući Slayera, ranog Kreatora itd. ali ako generalno volite thrash metal i death metal osamdesetih godina, budite sigurni da The Troops of Doom isporučuju. Ovo je tehnički veoma kvalitetno, sa kompjuterski preciznom svirkom i kvalitetnim zvukom i bend, ono što ne pruža u domenu originalnosti, nadoknađuje kvalitetom izvedbe. Lepo:

https://thetroopsofdoom.bandcamp.com/album/antichrist-reborn

Filipinci Exitus imaju milion EP i split izdanja ali i dalje nemaju album. Ako to njima ne smeta, zašto bi nama? Novi EP, Galit Na Walang Hanggan nudi već vrlo udobni, razgaženi koktel pankerskog blackened speed rock'n'rolla i ovo su fino napisane, kratke, efektne pesme odrađene u jeftinoj ali dovoljno kvalitetnoj produkciji da se mlati glavom i podiže čaša. EP se pritom završava po jednom obradom Misfitsa i Discharge, dakle, savršenstvo:

https://exitusdeathtoall.bandcamp.com/album/galit-na-walang-hanggan

Brajtonski Penance na istoimenom EP-ju sviraju metalizirani hardcore koji skoro da dolazi do melodičnog death metala zaobilaznim putem. Penance demonstriraju visoke sviračke, jelte, sposobnosti, i ovo je lepo producirano i mada ja nisam sasvim lud za ovakvim zvukom, mora se odati priznanje za kvalitet i jednu drusnu, energičnu izvedbu ovih pesama. Drugim rečima, dopalo mi se a ko želi da kupi, plaća koliko sam odredi:

https://penancex.bandcamp.com/album/penance

Mančesterski Closed Casket sviraju ,,normalniji" beatdown hardcore, ali njihov EP Night Time Fights in No-Mans Land je prijatno heavy i odlično produciran. Neke od najtežih zvukova koje ćete čuti ove nedelje ova ekipa provlači između momenata standardnog siledžijskog pevanja, ali i svojevrsnog repovanja, tako praveći sponu sa hip-hopom koja je ovoj muzici svojstvena. Pa onda dođu slemovi i death metal vokali i sve legne na svoje mesto:

https://closedcasketmcbd.bandcamp.com/album/night-time-fights-in-no-mans-land-ep

SpecialxDelivery, očigledno, pošto imaju to ,,x" u imenu i još kažu ,,Two sweaty guys that play fast songs and lift heavy weights.", sviraju nekakav straight edge hardcore. I sviraju! Ali baš brzo. EP Surfing ima sedam pesama od kojih najduža ima 46 sekundi i ovo je hardcore na ivici powerviolence/ grindcore komprimovanosti. Sve je to jednostavno ali vrlo zadovoljavajuće, odrađeno sa puno energije i u prijatnom lo-fi ključu. Plaćate, naravno, po želji:

https://specialxdelivery.bandcamp.com/album/surfing

A Dying Root iz Kvebeka su nekakva neočekivana i pomalo ekscentrična kombinacija grindcorea, thrash metala, black metala itd. Sklopljen od članova različitih bendova ovaj bend na neki način traži svoj konačni izraz ali album Blood and Soils zato i zvuči interesantno, tragalački i eksperimentalno iako se ne može reći da deluje zaokruženo:

https://adyingroot.bandcamp.com/album/blood-and-soil

Vengeance Of Hell je kompilacija bendova peruanskog izdavača Perverse Rites i pričamo o dvadesetjedno komadu metala iskopanom iz surovog andergraunda. Black metal, death metal, thrash metal i sve kombinacije između nude se, odsvirane uz puno energije i zlovolje u produkcijskim uslovima koji, naravno, nisu visokobudžetni ali su uglavnom adekvatni. Plaćate koliko hoćete za ovu kolekciju autentičnih i odličnih metal emanacija:

https://perverserites.bandcamp.com/album/vengeance-of-hell

Česi Sick Sinus Syndrome sviraju goregrind veoma sličan onom što su radili rani Regurgitate na albumu Rancid Fermenting Disgust. Dakle, ovo je goregrind jednostavnih struktura i brutalnog zvuka, na granici totalne buke ali sa ipak dovoljno kontekstualizujuće forme da bude sa prave strane. Nije, podrazumeva se, za osetljivu publiku:

https://sicksinussyndrome.bandcamp.com/album/rancid-fermenting-disgust

Filadelfijski Spesimin sviraju sirov death metal sa elementima thrash metala ali i punka na svom drugom EP-ju, Rotting on the Vine. Ovo ima old school death metal zvuk i senzibilitet, ali korišćenje melodičnijih rifova proširuje horizont očekivanja i daje prilično originalne rezultate. Bend svakako ima odlične ideje i ovo je vrlo korektno producirano, pa sam sa zanimanjem poslušao:

https://spesimin.bandcamp.com/album/rotting-on-the-vine

Virdžinijski Xaoc su se ponovo okupili, doduše u skoro potpuno novoj postavi u kojoj je samo gitarista Tony Petrocelly tu od stare ekipe, ali album, Proxime Mortis je vrlo zabavn komad death metal razbijanja koji me je prijatno osvežio u ovo kišno proleće. Pričamo o brzoj, energičnoj muzici koja se ne zadržava previše da bi sebe nazvala tech-death metalom ali svakako nudi solidnu količinu tehnički impresivne svirke. No, Petrocelly piše vrlo solidne pesme i ovo je, čak i uz vrlo napucanu produkciju baš milina za slušanje. Ako volite Hate Eternal i slične razbijanje-sve-vreme bendove, ovo je za vas:

https://edgewoodarsenal.bandcamp.com/album/proxime-mortis

Teksašani Holy Hell se vode kao groove-thrash bend ali njihov prvi album, Blasphemous Transformation je skrenuo levo negde kod Albukerkija i ovo je groove-thrash koji se toliko napio i toliko loše potukao u kafani da je na kraju završio kao praktično death metal. Mislim, ima tu groovea, naravno, u srednjetempaškim pesmama i rifovima i vokalima, ali opet, ovo je i muzika UŽASNOG nabadanja, grlenih death vokala i blastbitova. Da su Cannibal Corpse pokušali da postanu Pantera, to bi ovako zvučalo:

https://holyhelltx.bandcamp.com/album/blasphemous-transformation

Indonežanski death metal ima partikularni zvuk i senzibilitet i rekao bih da su Disembodied sa Zapadne Jave neka vrsta idealnog slučaja ove forme. Njihov drugi album, The Invisible Dimension, a koji izlazi tek krajem Maja, mada se već može ceo slušati, je premijum ponuda visokotehničkog brutalnog detah metala gde se sve svira visokom brzinom i ogromnim intenzitetom sve vreme, a momenti kada bubnjevi krenu u gravity blast a gitare da vrte zaslepljujuća arpeđa su momenti praktično apsurda. I to u najboljem umetničkom smislu gde se slušalac divi tome kako je nominalno poznata forma naprosto prestala da bude poznata. Kao i većina indonežanskih brutal death metal kolega, ni Disembodied, pak, ne polažu mnogo na to da im pesme budu prepoznatljive i razaznatljive jedne od drugih pa je ovaj, inače izvrsno producirani album, kao da slušate nisku stvarno izuzetnih krešenda, ali koja oko sebe nemaju kontekst jer je to praktično sve što se događa. No, Disembodied su naprosto za prsa bolji od većine zemljaka pa ovaj album svakako vredi poslušati čisto da čujete zašto svet toliko priča o indonežanskom death metalu:

https://disembodiediddm.bandcamp.com/album/the-invicible-dimension

Danski Skraek imaju (ne)zdravu opsesiju ljudskim tkivima i izlučevinama pa i njihov death metal na EP-ju Maltrakteret Svin zvuči tako – bolesno i okupan posebnim mirisima. Ovo je i prilično sirova, užasno nisko naštimovana i prljava muzika, ali Skraek sasvim lepo profitiraju od tog praktično sludge metal pristupa death metalu, nudeći pesme mračnog, teškog gruva i lepljive rifove. Izdanje ima čak šest pesama a plaćate ga koliko hoćete:

https://skraek.bandcamp.com/album/maltrakteret-svin

Delight To Divide iz nemačke nisu naročito originalni ali svoj brutal death metal sviraju sa strašću. I naziv prvog albuma, Passion of Killing svedoči o tome pa kak oje ovo i tehnički sasvim koretkno urađen materijal, može svakako da se posluša i posluži kao nekakav uvodni kurs novoj publici:

https://delighttodivide.bandcamp.com/album/passion-of-killing

Da li je moguće ne voleti death metal bend sa nazivom kao što je Goatmilker? Nauka kaže da nije a i treći album ovog solo projekta jednog momka po imenu Joey Veerbeek pokazuje da ljubav ne baziramo samo na genijalnom imenu. Ovo je vrlo solidan death metal savremenije provinijencije, sa dosta gruva koji bi mogao da se dopadne i metalcore/ deathcore publici, ali ima i dovoljno propisnih rifova i kvalitetnih gitasrkih trikova da zadovolji i nas matore hejtere. Exterminate The Holy je tvrda, surova ploča ali ploča na kojoj su pesme napravljene da budu distinktne i efikasno prenesu tu antihrišćansku poruku bez gubljenja u fetišizmu brutalnosti:

https://vianocturna.bandcamp.com/album/exterminate-the-holy

Novi EP finskih death metalaca Assatur zove se Dissolving Into Oblivion i nudi odlične tri pesme dobrih rifova i finog gruva. Assatur tehnički ne spadaju u melodični death metal iako im je muzika prilično melodična, ali ovo je death metal pravljen sa starijim, tradicionalnijim pristupom pa otud ne pati od preproduciranosti koja često mori savremene (ne samo melo)death bendove. Dissolving Into Oblivion na meniju ima energičan, mošerski gruv i pamtljive rifove, razgovetan izraz i lepu produkciju. Uživanje.

https://assatur.bandcamp.com/album/dissolving-into-oblivion

Francuzi Disfuneral imaju simpatičan debi album, Blood Red Tentacle, nudeći svoju interpretaciju old school death metala sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Znate već kako to ide, Autopsy, Dismember, Death, sve u blender pa udri, ali Disfuneral su zapravo prilično karakterni u svom omažiranju i mada im pesme nisu prevše originalne, lepo su napisane, odsvirane, producirane. Kako to ponekad kažem, album koji može da posluži kao dobar bukvar death metala za novu publiku, pre nego što je bacite u zaista duboku vodu:

https://disfuneral-fr.bandcamp.com/album/blood-red-tentacle

Japanski Anatomia i danski Undergang su pre pet godina već imali jedno split izdanje a Dark Descent Records je upravo izdao novo. Anatomia/Undergang, kako se ovaj EP zove (za razliku od prvog koji se zvao Undergaing/ Anatomia) ima dve pesme znamenitih Japanaca i tri pesme Danaca i sve je to, jelte, mračan, kavernozan death metal sa jako niskim štimom i vrlo malo interesovanja da privuče ,,normalnu" publiku. Anatomia su ekstremniji po dužinama i hermetičnosti kompozicija ali ni Undergang ne zaostaju previše pa je ovo muzika samo za tvrdo jezgro blurcore fanova:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/anatomia-undergang

Stižemo do kraja. Heavy metal, power metal, progresiva, svašta... Hamburški Voldt daju zanimljivu studiju modernog progresivnog metala na debi albumu Vandalism. Hoću reći, ovo je dosta interesantan spoj žanrovskih elemenata, šetajući se od ekstremnog metala do ,,komercijalnijih" elemenata koji me podsećaju, harmonski i senzibilitetski, na, pa, Muse. I možda i ta blaga sličnost sa Muse i funkcioniše kao rampa tome da ovaj album preporučim iz sve snage. Svirka je, da bude jasno, odlična, produkcija prijatno naturalistička, a pesme napisane sa dosta spretnosti, tako da jedino ta televizijska ,,pop" komponenta možda malo odbija budalu poput mene ali vama to možda i neće biti problem. Poslušajte:

https://voldt.bandcamp.com/album/vandalism

Nisam očekivao da Freddy Krumins izbaci ne jedan nego dva nova albuma ni dve nedelje nakon prethodnog koji mi se prilično dopao, ali, ovaj pevač iz Las Vegasa ima više talenata nego što je pošteno za jednu osobu. Otud Wirepuller ima dvanaest pesama a Truth Is The Key deset pesama koje je Freddy ne samo kompletno napisao i otpevao nego je i odsvirao sve instrumente, snimio, miksovao i masterovao i ovo je, uh, odlično? Ozbiljno, Krumins ne samo da ima uvo za veoma prirodan, veoma zarazan teški rok nego i u svoje pesme ubacuje simpatičnu, beznapornu progresivnu komponentu tako da nisu u pitanju samo okretanja oprobanih ritam i bluz tropa a da ritma i bluza u njima nikako ne manjka. Ja ne znam zašto nekom bog da sve a nama drugima uvali kučinu, ali Krumins sa ovim albumima pokazuje zavidne sposobnosti na svakom planu koga se dotakao i kogod voli dobar hevi metal ovo ne sme da propusti:

https://freddykrumins.bandcamp.com/album/wirepuller
https://freddykrumins.bandcamp.com/album/truth-is-the-key

Done to Death iz Vašingtona sviraju vrlo prijemčiv alternativni metal sa jakim korenima u progresivnijem panku. Hoću da kažem da mi album Anti-Heroic Self-Destruction zvuči kao da su se Dead Kennedys i Victims Family udružili da sviraju metal i ta kompleksnija, ekspanzivna muzika, udružena sa teatralnošću izvedbe vrlo lepo zvuči u ovoj odličnoj produkciji. Poslušajte:

https://donetodeath.bandcamp.com/album/anti-heroic-self-destruction

Axel Rudi Pell ima novi album, Lost XXIII i to mu je četvrti za poslednjih pet godina. Nekadašnji gitarista Steeler očigledno proživljava drugu mladost i, ako volite njegov patentirani brend kraut metala, ovo su sve vrlo solidne ploče. Lost XXIII je nostalgičan, i cheesy ali i žustar, melodičan paket klasičnog pellovskog heavy metala pa probajte:

https://youtu.be/7UgpSzdHFis

Švedski Midnatt ne samo da sviraju muziku kao iz 1981. godine već imaju i takvu produkciju. Njihov prvi EP, Metallisk Hetta donosi četiri pesme klasične heavy svirke koja je, zapravo pankerski prosta i navijački intonirana pa vrlo verno prenosi delić atmosfere od pre četrdeset godina. Kako ovako mladi ljudi – inače sva trojica članovi sastava Commando – zvuče ovako staromodno je pitanje za sociologe, mi ostali treba samo da uživamo u sirovosti, spontanosti i cheesu:

https://midnatt.bandcamp.com/album/metallisk-hetta

Hipertalentovani čileanski pevač Ronnie Romero, koga najšira javnost zna kao odabranog vokalnog interpretatora u poslednjoj verziji projekta Ritchie Blackmore's Rainbow, radi sa dosta bendova ali upravo je snimio album obrada, Raised on Radio i, pa moram da kažem da sam iznenađen izborom pesama. Mada i ne bi trebalo. Ronnie je očigledno odrastao na muzici sedamdesetih i osamdesetih pa su Grand Funk Railroad, Foreigner, Uriah Heep i Led Zeppelin sasvim prirodan izbor, ali više je stvar u tome da Romero bira relativno neočekivane pesme. Gypsy? Ko je TO očekivao? Since I've Been Loving You? Whoa. Tu je i posveta Freddieju Mercuryju sa I was Born to Love You, pa Dilanova All Along the Watchtower u verziji koja ne priziva Hednrixovu obradu i ovaj album je u nekoj meri katalog Romerovih vokalnih tehnika, ali i sasvim iskreno, ljubavi puno plaćanje duga muzici koja ga je stvorila. Obrada Elfove Carolina County Ball podseća da bez Ronnieja Jamesa Dia ne bi bilo ni Romera i ovo je kvalitetan, ubedljiv aranžman koji ne može a da čoveku ne natera osmeh na lice:

https://www.youtube.com/watch?v=bOkN8c9L6hI&list=OLAK5uy_kU5pJrf9xBDTtUnYb14aaXLoNQ5T_r1ds

Moram da kažem da nisam, pre neke četiri decenije, kada sam počinjao sa slušanjem metala, očekivao da ću u nekom momentu pisati o novim albumima bendova koji su već u to vreme bili smatrani klasikom (pa i staromodnim). A, evo, kao da ove godine stalno pišem o novim izdanjima bendova koji su odavno pregurali pedesetu godišnjicu. Ove nedelje to su škotski Nazareth i njihov 25. album Surviving The Law. Koji je vrlo solidan. Mislim, ako volite klasični '70s hard rok. A ako ne volite zašto ovo čitate? Nazareth su napisali nekoliko besmrtnih pesama u istoriji metala i ovaj album možda ne donosi ništa na nivou Razamanaz, ali je u pitanju zdrava, kvalitetna ploča koja sasvim korektno emulira zvuk benda iz njegove najbolje faze (dakle iz perioda Razamanaz), sa pesmama koje ne zvuče ni staromodno ni izlizano, izvedbama koje su izvrsne i dobrom produkcijom. Malo je čoveku potrebno za sreću a Nazareth, u ovim mračnim danima, to isporučuju:

https://youtu.be/mc5wS170K6Q

Neka onda album nedelje dođe sa 20 Buck Spin. Ugledni izdavač ekstremnog metala za ovu nedelju imaju debi album kanadskih Egregore i ako znate kakve bendove ova firma okuplja, već imate određenu ideju kako će The Word Of His Law zvučati. Dakle, u pitanju je black/ death metal koji sa jedne strane ima izraženi avangardni/ tragalački impuls, a sa druge nudi organski zvuk i muziku koja krlja bez mnogo kompromisa. Što je sve, kako se to obično kaže ,,extremely my shit". Egregore imaju prilično svaštarski pristup pisanju pesama, i to možda jeste njihova slabost, ali u elementima su jako dobri i ne mogu da kažem da mi pomalo natrpani aranžmani puno smetaju. Uostalom, to je na neki način i potps bendova koji snimaju za 20 Buck Spin, pa je ova ploča za mene jedan nalet energije i ideja koji naprosto prija i valja da se sluša puno puta:

https://listen.20buckspin.com/album/the-word-of-his-law

Meho Krljic · 23-04-2022, 12:12:19

Voskršnji vikend dočekujemo u svečarskom raspoloženju. Na kraju krajeva, da nije bilo hrišćanstva, ne bi bio ni satanizma, a štas bismo ONDA radili? Iako je svet u nikad gorem stanju, reklo bi se, muzike koju vredi čuti pre nego što sve ode u quras ima više nego što se fizički može postići. Od novih izdanja ljudi u osmoj deceniji života do najnovijih ukrštanja metala i surove avangarde, danas zaista imamo za svakog ponešto. Izvolite:

Blek metal! Nizozemski Unbenign na svom istoimenom debi albumu donosi za mene vrlo prijatan blek metal orijentisan na energičnu, abrazivnu, ali melodičnu i epsku svirku. Naravno, ovo izdaje ugledni Satanath pa se kvalitet u izvesnoj meri podrazumeva, i mada verujem da će modernijoj publici možda album delovati malo isuviše svedeno u svojoj second wave zvuku veoma vernoj formi, ja sam uživao u pesmama koje idu brzo i melodične rifove sipaju preko energičnih blastbitova. Bend svira kvalitetno, uspevajući da u relativno jednostavne aranžmane ubaci dosta ,,mesa" kroz sitne detalje i ukrase – slušajte koliko je bubnjar kul – i ovo je izvrsna ponuda za old school publiku:

https://satanath.bandcamp.com/album/sat340-unbenign-unbenign-2022

Mađarski VADON a.v. zvuče vrlo dobro na svom EP-ju nazvanom prosto Universe. Ne znam ko su ovi ljudi, ali se po slici vidi da su iskusnija momčad i njihova verzija blackened rock 'n' rolla je prilično ubedljiva pa i eminentno slušljiva čak i za nekoga, poput mene, ko ne voli preterano ovakve spinofove blek metala. Odlična produkcija i jako dobro napisane pesme za ovo izdanje:

https://vadon.bandcamp.com/album/universe

Poljski Temple of Decay je vrlo ubedljiv na debi albumu Rigor Mortis. Uobičajeno za Poljake, ovo je disciplinovan, punokrvan blek metal, u ovom slučaju sa dosta prijatnog death metal uticaja, ali tako da se ne izgubi epska, navijačka atmosfera blek metala, sa pesmama koje su agresivne ali prijemčive i kvalitetnim zvukom kome, ruku na srce, ne bi škodilo malčice dinamike. Ali svakako je odlično:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/rigor-mortis

Ruski Sulphur Sovereign zvuči ubedljivo i lepo na prvom EP-ju Anathematic Gateway To Nothingness, svirajući mistički, mračni blek metal koji je ipak pun ljupkih tema i minucioznog gitarskog rada. Ova je muzika na površini agresivna i odbojna ali je u stvarnosti puna finog detalja i promišljenog aranžiranja. Plus, dobra produkcija – ne propustiti:

https://sulphursovereign.bandcamp.com/album/anathematic-gateway-to-nothingness

Što se kaže, ne slušam često atmosferični blek metal, al kad ga slušam volim da ga dobijem od dvoje Nizozemaca koji izgledaju kao da su ispali iz Lotlorijena. Freja je ime benda, Tides je ime albuma i ovo je izuzetno prijatan, eteričan blek metal koji perfektno kombinuje tu, jelte, eteričnost sa propisnom vožnjom u brzoj traci. Album ima šest podugačkih pesama i atmosferu koja se lepo varira između njih, pa i unutar iste pesme, dajući slušaocu jedno dugačko, zanimljivo putovanje. Kao i obično, nisam raspamećen ,,razmazanim" miksom karakterističnim za atmoblek, ali dobro, muzika je dobra i ovo svakako nije dealbreaker. Freja je odlična:

https://freja.bandcamp.com/album/tides

A ni Slovaci Sinedeus nisu uopšte rđavi na EP-ju From Fire and Ashes koji predstavlja tizer za album što će doći kasnije ove godine. Ova dva muškarca iz Prešova sa dve pesme nude finu kombinaciju old school sirovine i nešto modernije atmosferične filozofije blek metala, u produkciji koja je pristojna i sa vrlo solidnim shvatanjem kako manje može biti više ako se pametno ekonomiše u aranžmanu. Odlična najava albuma a koju, tu najavu, plaćate koliko sami želite:

https://sinedeus.bandcamp.com/album/from-fire-and-ashes-ep

Poradovao sam se prvom propisnom albumu sastava Te Ruki iz Francuske Polinezije jer mi se pre par godina dopao njihov minialbum sa kojim su debitovali. Marako Te Ruki uspešno njihovu koncepciju kombinovanja lokalnog folklora i propisnog metala ekspanduje na dugosvirajuće izdanje, dajući nam lep koktel obrednih ritmova i krljačkih rifova. Bend ima originalan karakter i mada mešanje narodnih tradicija i blek metala nikako nije neki originalan koncept u 2022. godini, Te Ruki to rade na dovoljno svež način i sa mnogo lepih tema u svojoj muzici koje obezbeđuju užitak u ovoj ploči:

https://teruki.bandcamp.com/album/marako-te-ruki

Reptilian War Machine su prigodno nazvana black-death ekipa iz Baton Ruža u Luizijani i njihov debi album, Merciless Addiction je zapravo osvežavajuće originalan i simpatičan opus koji spaja zanimljive delove različitih podžanrova nudeći prijemčive pesme i dobre atmosfere. Mali problem je produkcija koja je očigčedno posledica niskog budžeta i nudi vrlo ravan, vrlo nedinamičan zvuk, ali Reptilian War Machine na svojoj strani imaju te originalne, simpatične pesme negde na razmeđi black, thrash i death metala i meni je to dovoljno simpatično:

https://reptilianwarmachine.bandcamp.com/album/merciless-addiction

Stoner, doom, sludge, hard rock, psihodelija! Acid Throne su četiri momka iz Norviča sa svojom verzijom doom metala, kažu za sebe Acid Throne iz Norviča. Njihova verzija doom metala je na demou nazvanom ,,The Demo" prilično gruverska i bliža sludge i stoner formulama nego gotskim i romantičkim pristupima karakterističnim za najpoznatije UK doom metal sastave i meni to ima dosta šarma u tome kako je mračno, jednostavno, svedeno. Hoću reći, ovo je bliže Godfleshu nego My Dying Brideu. Solidna produkcija za demo snimak i dosta kul atmosfere a cenu određujete sami:

https://acidthroneband.bandcamp.com/album/the-demo

Veoma su mi prijali čileanski Inche Kai Che na svom, pretpostaviću prvom, istoimenom albumu. Ovo je klasičan stoner zvuk sa puno Black Sabbatha u svojoj osnovi i sa pametnom nadgradnjom u smeru ritma i bluza i šmekerske, rokerske psihodelije. Bend ima lep miks sa velikim, žvaćućim basom i separacijom instrumenata a što pogoduje muzici koja je zapravo puna suptilnih detalja na gitari, ukusno multitrekovanih vokala i atmosferičnih momenata koji ne narušavaju moćni gruv. Vrlo prijatno.

https://inchekaiche.bandcamp.com/album/inche-kai-che

Nijemci DeGreaver takođe svoj energični stoner rok baziraju na predlošcima šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, ali ovo nije klasična sabatovština. Album between green & blue demonstrira širi spektar uticaja, dobar deo njih iz sfere psihodeličnog roka, sve spakovano u kompaktne, rifaške pesme. DeGreaver imaju prijatan, zdrav zvuk i prava je milina slušati ovako razigrane gitare, ovako dinamičan, bas, prave akustične bubnjeve, odlično pevanje... Biser savremenog stoner roka, bez ikakve sumnje:

https://degreaver.bandcamp.com/album/between-green-and-blue-2

Psychedelic Source Records su ove nedelje izbacili čak dva nova albuma. Snimljeni u toku iste noći na dugačkim džemovima, Fires and Waters su izmešane postave ljudi koje već godinama slušamo na izdanjima ovog prolifičnog mađarskog kolektiva i razlika je u tome da je Waters ,,mekša" ploča, sa psihodelijom koja je eteričnija, manje distorzirana, svirana tiše, sa više prostora u zvuku, dok je Fires, adekvatnno imenu, distorziraniji, žešći album sa bržim pesmama i energičnijom svirkom. No, oba su uobičajeno dobra i oba se daju za onoliko novca koliko ste vi spremni da izdvojite, pa svakako prvo izdvojte vreme da ih čujete a dalje ćemo lako:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/waters
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/fires

Umalo da propustim da skrenem pažnju na još jedno fenomenalno Ripple Music izdanje, split album dva sastava iz Barselone, Saturna i Electric Monolith a koji je naslovljen Turned To Stone Chapter 4: Higher Selves i predstavlja deo serije split izdanja ovog fantastičnog kalifornijskog izdavača. Saturna su vrlo retro, sa dosta sabatovskog ali i southern rock šmeka u svojoj muzici, odličnim pesmama i lepom, prirodnom produkcijom. Electric Monolith više okreću na progi psihodeliju i imaju, takođe, vrlo topao zvuk i lep, razigran pristup interpretaciji svojih kompozicija. Starinski a moderno, još jedno nezaobilazno izdanje Ripple Music:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-4-higher-selves
https://saturna777.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-4-higher-selves

Čileanci Demonauta su onaj idealni spoj Black Sabbath rifova i lo-fi psihodelije sa korenima u sedamdesetim godinama prošlog veka. Album Low Melodies About Chaos nastajao je usred socijalnog, kako bend kaže, haosa koji je zadesio Čile pre nekoliko godina, u Santjagu koji je bio praktično uništen, i u pitanju je svakako autentičan zvuk sirovog teškog roka i sirove psihodelije, koji ne mari za hitove i ukus moderne publike. Odlično je, ukratko. Slušajte:

https://demonauta.bandcamp.com/album/low-melodies-about-chaos

Takođe iz Čilea, MasaCritika je još jedan stoner bend sa dosta osobenim pogledom na teški rok i generalno muziku. Njihov novi EP, Raza De Kain voli klasičniji hevi metal vokabular i rifove kao primarni način izražavanja ideja, ali MasaCritika su zapravo prilično dobri i zreli u ovome što rade. Bandcamp izdanje dodaje i ceo jedan EP iz 2017. godine pa ako do sada niste slušali ove ljude, nauživaćete se:

https://bitumeprods.bandcamp.com/album/raza-de-kain

Kosmonauti iz Ohaja pod imenom, jelte, kosmonaut su brže-bolje nakon najnovijeg albuma od pre neku nedelju snimili i novi EP. schromulan's quest ima dve pesme i ovo je, očigledno za dvadeseti April spremani nadrogirani psihodelični stoner visoke kakvoće. A prljav, polomljen, a dobar, DOBAR. Plaćate koliko hoćete, pa zapalite i udrite:

https://kosmonautofficial.bandcamp.com/album/schromulans-quest

Obelos iz Londona valja spor, psihodeličan doom metal na EP-ju Green Giant sa šest pesama lepljive, hipnotičke svirke, teških ritmova, i zvučnih efekata. Ovo je naglašeno opojna muzika ako vam ne smeta to koliko je hermetična, spora i teška, a što bi vam smetalo? Obelos tačno znaju koju vrstu transcendencije traže u svojoj muzici i ako ste u potrazi za nečim sličnim, ovo izdanje je samo jednu funtu:

https://obelos.bandcamp.com/album/green-giant

Teški, psihodelični rok koji Austrijanci Great Rift sviraju na albumu Utopia duguje jako mnogo sedamdesetima, ali ne samo uobičajenoj ekipi iz orbite Black Sabbath itd. već ovde ima i bluza i popa i svakojakih lepih ideja koje se fino uklapaju u generalni heavy ali ne monolitno monotoni zvuk. Bend je svakako melodičniji od proseka onoga što ja slušam ali je prijatno raznovrstan i pun dobrih ideja, plus miksovan zaista psihodelično pa preporučujem pažjivo slušanje bez obzira na generalno abrazivan zvuk:

https://greatrift.bandcamp.com/album/utopia

Đenovljani Sator zvuče jako sirovo a opet sofisticirano na novom albumu, Cleansing Ritual. Njihov psihodelični, teški doom metal je ovde osvežen izvesnim post-metal harmonijama između brutalnih rifova i mikrofonija pa album vrlo profitira od kombinacije surovosti, gruva i atmosfere. Sve je to, da bude jasno, suštinski svedeno i ovo je muzika koja u svojoj nutrini otkriva nove slojeve i dubine radije nego da se širi na tuđe teritorije. Dakle, iz srca je. I vrlo prija.

https://satordoom.bandcamp.com/album/cleansing-ritual

Hokage Headache je živi album tokijskih Hebi Katana, koji su morali NEKAKO da obeleže dan kanabisa i, eto. Hebi Katana su odličan stoner kolektiv, ali kvalitet ovog snimka je dosta butlegerski. Možda vam to neće smetati jer je istina da sirovost ume da podari i dodatni sloj autentičnosti pržećem stoner roku ovog benda. Pa poslušajte, momci su u formi:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/hokage-headache

Bruklinski Lightmaker svoj novi EP, Static Arrow naplaćuju 4,20 dolara, čisto da budu u duhu proslave i mada on ima samo dve pesme, dugački su to komadi prjijatnog, melodičnog, psihodeličnog doom metala. Bend svira fino i organski, sa psihodeličnim gitarama i razigranim gruvom a tetovirana pevačica Jade Morgan svemu daje dragocenu treću dimenziju kvalitetnog bluz-rok pevanja. Prijatno!

https://lightmaker.bandcamp.com/album/static-arrow

Takođe su iz Bruklina Free Whenever koji su neka vrsta psihodeličnog džem projekta koji radi instrumentalne snimke i Jam Junkies II je EP od 45 minuta koji svakako ima simpatičan gruv i poštene psihodelične atmosfere, bez forsiranja i buke. Vrlo prijatno za puštanje mozga da se malo odmori:

https://youtu.be/FmwPAM4gVWg

2x1.5 je enigmatični naslov trećeg albuma moskovskih Burning Loss. Ovo je vrlo kvalitetno produciran album teškog, sludgy metala koji ne ide celim putem do kreiranja najabrazivnije muzike na planeti, već elegantno i uspešno kreira prijatan gruv. Pesme imaju finu dinamiku i bend razume efektnost kombinovanja atmosferičnijih, ,,mekših" pasaža sa snažnom rifaškom svirkom. Simpatična ploča:

https://burningloss1.bandcamp.com/album/2x15

Takođe Rusi, ali i z Sankt Petersburga, Thy Sorcery na prvom albumu, Trippin' Blood zaista i zvuče veoma istripovano i pomalo krvoločno. Ovo je jako psihodeličan, pijan doom metal sa instrumentima provučenim kroz obilje efekata i pevačem što kao da je izgubio kontakt sa realnim svetom pre bar 3-4 meseca i sada ga drže zatvorenog u studiju sa uključenim mikrofonom. Ovo mislim u najpozitivnijem smislu, da ne bude zabune. Sve pesme sem jedne su duže od deset minuta, idu sporo, i čoveka teleportuju u neki drugi svemir gde nama poznata fizika ne važi. Pa poslušajte:

https://thysorcery.bandcamp.com/album/trippin-blood

Conifer Beard su tri Rusa što žive u Nemačkoj i sva trojica nose bradu. Korektno. Bend se nekada zvao Godzilla, ali valjda su brade izrasle i eto... U svakom slučaju Conifer Beard sada sviraju prijatno fazirani, melodični fuzz rock/ desert rock i album Action Hero je pun akcije i, pa, heroizma. Mislim, ima simpatične pesme, topao zvuk i vrlo solidnu izvedbu pa ako maštate o jeftinijoj, sirovijoj verziji QOTSA, ovo je to:

https://coniferbeard.bandcamp.com/album/action-hero

Coma Hole dolaze iz najmanje drave SAD (Roud Ajlend, naravno) i njihov istoimeni EP je još jedan od onih primera da je kombinacija jedne žene i jednog muškarca gde ona svira bas i peva a on udara u bubanj jedan od najsavršenijih koncepata u vasioni. Coma Hole prže melodičan, gruverski, prštav sludge metal koji zvuči prirodno, organski i energično. Da nema multitrekovanih vokalnih harmonija ovo je, da bude jasno,moglo biti snimljeno i uživo jer je svirka spontana, dinamična i moćna a pesme su ugodno psihodelične ali udaračke. Sjajno:

https://comahole.bandcamp.com/album/coma-hole

Thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal! Kalifornijski Sporadix sa svojim demom (Sporadix Demo) nudi tri pesme staromodnog, udobnog thrash metal zvuka. I kad kažem ,,staromodnog" to mislim u IDEALNOM smislu, da je ovo lišeno moderni(ji)h pretencioznosti i radi pošteno i efikasno u ključu energične, dinamične svirke, a pritom su aranžmani ugodno kompleksni. Naravno, old school trešina podrazumeva dobre rifove i jake solaže i sve to dobijamo, a i vokali su većinu vremena odlični i sa pesmama koje traju i preko šest minuta, ovo je izuzetno kvalitetna i bogata ponuda. Da se ne propusti:

https://sporadixthrash.bandcamp.com/album/sporadix-demo

Odličan thrash metal nude i norvički Alpha Omega sa EP-jem Crows of Golgotha. Bend već ima jedan album iza sebe i članovi deluju zrelo i iskusno pa ne čudi što je muzika ovde kvalitetan, takođe old school thrash metal bez mnogo filozofije i konceptualnog komplikovanja. Pet pesama na Crows of Golgotha idu brzo, nošene klasičnim rifaškim radom,urlatorskim vokalima i nervoznim d-beatom i ovo je vrlo prijatan materijal kome je jedina eventualna zamerka izvesna monotonija u samom zvuku, ali meni to, s obzirom na dinamičnu izvedbu nije smetalo:

https://alphaomegametal.bandcamp.com/album/crows-of-golgotha

Morbid Cross iz Nju Džersija na svom drugom albumu, Ungodly Infestation sviraju jako prljav, sirov thrash metal sa izuzetno besnim pevačem i muzikom koja je negde između panka i death metala u svojim ekstremima. A što je odlično. Svaštarenje u aranžmanima možda neće biti po svačijem ukusu ali Morbid Cross zvuče sigurno i uvereno u to što rade i meni se to prilično dopada:

https://morbidcross666.bandcamp.com/album/ungodly-infestation

Nemački trešeri Dead Men's Diner postoje više od deset godina (kao bend. Kao ljudi sigurno postoje i duže.) ali su tek sada dobacili do prvog albuma. No, The Fucked Up American Dream je barem prilično dobra ploča. Nostalgična i old school, sa pesmama koje zvuče kao da su napravljene 1989. godine, pa onda samo malo apdejtovane za moderne sviračke tehnike i produkciju. Ovo je, da ne bude zabune, dobra stvar. Dead Men's Diner uspevaju da uhvate jednu svežu, autentičnu energiju '80s thrasha sa njegovim kalemljenjem panka na hevi metal i mada u njihovoj muzici ima i nekih stvari koje su sa vremenom prevaziđene, ona je i dalje iskrena i jako šarmantna:

https://deadmensdiner.bandcamp.com/album/the-fucked-up-american-dream

Katalonski thrash metalci Crisix su izbacili svoj šesti album, Full HD i ovo je vrlo siguran i prijemčiv thrash metal u sada već sasvim standardizovanom stilu. Taj stil podrazumeva, kao i u slučaju prethodnog benda vrlo '80s pristup pesmama, sa muzikom koju bi u ono vreme slušali skejteri dok se lome po klupama i betonskim pistama. Ako ste u ono vreme voleli MOD, Mucky Pup i slične krosover pojave, Crisix su prenosioci baklje za novi milenijum:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/full-hd

Ne znam tačno šta bi Fatal Venin trebalo da znači ali Kvebečani Survival Instinct opasno kidaju na ovom novom EP-ju. Bend već iza sebe ima tri albuma, pa je Fatal Venin vrlo sigurno napisan i odsviran materijal a ovo treba imati na umu jer je u pitanju thrash metal koji je vrlo ,,pomeren" iz standardnog ležišta i vozi se na maničnoj energiji i nepredvidivim aranžmanskim skretanjima. Istovremeno old school i neuhvatljivi, Survival Instinct se predstavljaju u zanimljivom svetlu na ovoj ploči:

https://personal-records.bandcamp.com/album/fatal-venin

U čikaškom thrash metal sastavu Imminent Terror sviraju čak tri čoveka sa prezimenom Hernandez, što ukazuje da je ovo porodična manufaktura. A dobra je, EP Into Despair nudi nervozan, brz, napet, thrash sa čistom a jeftinom produkcijom i pesmama koje zuje gitarama, nabadaju bubnjevima i imaju razuzdano pevanje jedinog člana koji se ne preziva Hernandez. Kvalitetno, uzbudljivo, prilično old school, sve kako treba:

https://imminentterror.bandcamp.com/album/into-despair

Viridian Inferno je naziv prvog albuma australijskih Reaper. Izašao za Dying Victims Productions ovo je očekivano dobar paket blackened speed metal zla, sa pankerskim rifovima, vrištećim vokalima ali produkcijskim kvalitetima koji su taman dovoljno skupi da budemo svesni da ovo nije tek jedan od milion bendova na internetu koji su čuli Sodom i Destruction pa se uhvatili gitara, ali dovoljno jeftini da sve zvuči autentično. Nije mnogo originalno, ne preterano maštovito, al je prženje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/reaper-viridian-inferno

Birth Order iz Mineapolisa zvuče sjajno na albumu Farewell, Square Horse kombinujući (post)hardcore i sludge metal zvuk za svojevresni sludgecore pristup koji jako profitira od izrazite maštovitosti u pisanju i aranžiranju pesama. U ovim energičnim, kompaktnim dramama ima prostora i za melodije i za disonance i za vrlo energičan, brutalan rifaški rad sa sve meljućom bas-gitarom i neparnim ritmovima, a uz odličnu produkciju i jednu generalnu zrelost benda u kompozitorskom i izvođačkom smislu ovo je album koji nema greške:

https://birthordermn.bandcamp.com/album/farewell-square-horse
https://theghostisclearrecords.bandcamp.com/album/farewell-square-horse

(Post)hardcore i sludge metal su na meniju i kod čikaških Greed Worm. EP Hell is Real će vas skoro nemetaforički provesti kroz pakao sa tekstovima koji se bave najcrnjim pogledima na sociopolitičke teme i muzikom koja je nezauzdano agresivna. Greed Worm su ekstremno besni i taj bes čini osnovu njihovog izraza na jedan vrlo ubedljiv način, a da i dalje pričamo o spretno, zanatski kvalitetno urađenim pesmama. Ali muzika je toliko glasna i abrazivna da uši otpadaju. Dakle, sve je kako treba:

https://greedworm.bandcamp.com/album/hell-is-real

Hardcore koji sviraju teksaški Future Shock zvuči ka da je došao ne iz budućnosti nego iz negde 1985. godine. Što meni sasvim paše, EP Loc'd N Loaded je staromodni, simpatični teksaški hardkor sa krš produkcijom i plemenskim duhom i plaća se koliko sami date. Lepo je:

https://futureshockhc.bandcamp.com/album/locd-n-loaded

I argentinci Critical zvuče dosta old school na demou Demo 2022. Ovo su četiri pesme energičnog, besnog ali ne i prebrzog hardkora otpevanog na španskom i spakovanog i kratke, gruverske pesme sa solidnim zvukom. Plaćate koliko hoćete i sve je kako treba:

https://critical1.bandcamp.com/album/demo-22

Hardcore nešto novije škole stiže na split EP-ju bendova Disperser iz Sakramenta i Kuru iz Njujorka Disperser su bliži street/ moshcore izrazu sa loženjem na ,,hud" i geng kulturu, ali su kvalitetni u svoje dve pesme. Kuru su, pak, disonantniji, brži, sa elementima grindcorea i ovo je vrlo solidan paket dva kvalitetna benda. Plaćate koliko hoćete:

https://disperserca.bandcamp.com/album/split-with-kuru

The Nukes, još jedan teksaški sastav, svira prilično razuzdani, haotični death punk. Dakle, EP Up in Smoke je rokerski zarazan a istovremeno bučan, sirov i stalno na granici raspada. Dobra kombinacija i zagarantovan užitak sa ove četiri pesme koje plaćate koliko date.

https://thenukes.bandcamp.com/album/up-in-smoke-ep

Italijanski Butters ima prilično nihilističku dispoziciju, reklo bi se, na kraju krajeva, album im je naslovljen No Mankind (a na omotu pećinski čovek preti nožem policajcu koji je istovremeno... krofna?). Ali muzika je simpatični, besni ali prijemčivi thrashcore. Ovo je prilično gruverski spravljeno, sa zanimljivim aranžmanskim idejama i vokalom koji je veoma ekspresivan iako samo vrišti. Ali vrišti sa smislom! Solidna produkcija i generalno zabavan album:

https://buttershc.bandcamp.com/album/no-mankind

Gaurdrails, pretpostaviću iz Kalifornije, imaju EP If You Please sa pet pesama koje su sve deo istog narativa i koncepta. Koncept se, nećete se iznenaditi, bavi ,,personalnom borbom, mentalnim zdravljem, suicidalnošću i menadžmentom besa". Uobičajene, reklo bi se, teme, ali Gaurdrails se izdvajaju vrlo visokim kvalitetom muzike koja je besni, srednjetempaški ali eksplozivni hardkor/ moškor sa muzičarima koji vrlo kvalitetno izvode pesme što i same imaju više od jedne dimenzije a da su uvek usredsređene na gruv. Vrlo fino:

https://irishvoodoorecords.bandcamp.com/album/if-you-please

Dead Solace iz mesta Plattsburgh u državi Njujork su vrlo brutalni na svom živom (mada u studiju snimljenom) EP-ju Disposed koji meša surovi, ulični hardcore sa death metalom. Ovo nije, tehnički gledano, beatdown hardcore ali srednji tempo, velika težina, pa i tipični slem rifovi su tu. No, Dead Solace imaju sopstvenu viziju kako se pravi gruverska muzika i ovo je sirov, zabavan materijal:

https://deadsolace.bandcamp.com/album/disposed

False Church iz Vošington Disija prže jako energičan metalizirani hardcore/ thrashcore, spakovan u jako glasan, brikvolovan master. Iako me uši bole dok ovo slušam, moram da primetim da False Church sa albumom Dystopian Dissent nude odlično napisane i odsvirane pesme koje i u naizgled prostu thrashcore matricu ubacuju mnogo zanimljivih detalja i osveženja i donose pensilvanijskom izdavaču Horror Pain Gore Death Productions jedan novi nivo kvaliteta:

https://hpgd.bandcamp.com/album/dystopian-dissent

Oh, wow, pre par nedelja sam pohvalio jednočlani grajndkor projekat Boiling Vomit za odličan demo, a Shitty Eddy je u međuvremenu snimio i album. I Scourge of the World je jednako dobar, nudeći jednostavan, no-nonsense grindcore. Ovo je muzika koprimovana u hiperefikasne aranžmane – ni jedna pesma ne traje duže od 53 sekunde – u kojima postoje samo dve brzine: brzo i još brže. A pošto je sve kratko, vremena za dosadu i monotoniju nema. Eddy piše dobre rifove, ima kvalitetno programiran bubanj i funkcionalne vokale. Boiling Vomit ni u kom slučaju ne donosi nešto novo u grindcore žanr, ali podseća koliko ova muzika može da bude moćna kada se pravi bez poze, glume i nameštenog ,,ekstremizma". I još se sve završava obradom Napalm Deathove Private Death. Izvrsno, a još i plaćate koliko sami odredite:

https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/scourge-of-the-world

Grave Depression je prilično dobro ime za deathgrind sastav a taj sastav dolazi iz Vašingtona i ima EP Pile of Death. Vrlo je to prijatan materijal, sa uzbudljivim, dinamičnim izvedbama i pesmama koje skoro idealno mešaju crustcore neposrednost sa death metal zvukom i imaginarijumom. Pet pesama koje traju mahom preko tri minuta pa nude puno ,,mesa" i vrlo dobra produkcija – sve argumenti da ovo čujete pa i kupite jer košta samo onoliko koliko vi dajete.

https://gravedepression.bandcamp.com/album/pile-of-death

Ali kako argentinski Varsov ubijaju na svom EP-ju Impurem, od toga može da se i malo rikne. Ovo je deathgrind velike brzine, brutalne svirke i jako niskog štima. Pesme su, boguhvala, uglavnom kraće od dva minuta jer ovakvo prebijanje, sa ovakvim zvukom teško da bi se dalo izdržati na duže staze. Varsov nemaju sad neke preoriginalne ideje u svojoj muzici, ali im je egzekucija sjajna i taj brutalni zvuk im mnogo pomaže. Dobri su, dakle:

https://varsov.bandcamp.com/album/impurem-ep

Ročesterski WaldHexen zvuči odlično na drugom EP-ju, For Those Who Suffer gde kosmički blek metal sreće nadrkani deathgrind. Ove tri pesme su napisane sa dosta ambicije i varijacije u idejama i zvuku, a da se opet čvrsto jezgro brze i energične deathgrind nabadačine nije izgubilo u širini vizije. WaldHexen sviraju veoma sigurno i imaju kvalitetan zvuk a interesantne pesme su u centru svega:

https://waldhexen.bandcamp.com/album/for-those-who-suffer

I Austrijanci BTM_Grind_2013, iako sebe nazivaju deathgrind bendom, i svakako imaju disciplinovan, lepo spakovan zvuk u tom maniru, zapravo dodaju dosta blek metal elemenata u miks. Novi EP, Erdenweg ima četiri pesme propisne žestine i prilično epske širine sa tipično blekmetalskom melodičnošću ubačenom uz blastbitove i nadrkano pevanje na Nemačkom. Četiri odvaljivačke i upečatljive pesme u odličnoj produkciji a sve po ceni koju sami određujete – sjajno.

https://btmgrind2013.bandcamp.com/album/erdenweg

Za EP Terra Ferita sastava Fadead sam izdavač kaže ,,It may be short, but this EP is one of the best grindcore releases you're likely to come across this year" i mada naravno svako lupa u svoj doboš i trubi u svoju trubu, ovo je zaista dobro. Fadead ne komplikuju niti nešto specijalno filozofiraju, nudeći kratke, superbrze pesme u jednostavnom, efektnom, neposrednom deathgrind stilu koji, ako baš moram da smislim poređenje, možda može da bude najpre primamljivi publici koja još čeka novo izdanje Fuck, I'm Dead. Ovo je za malecnu nijansu okrenutije death strani te formule ali je i dalje eksplozivno i ubistveno energično kako grindcore mora da bude da bi zaslužio svoje ime. Brzina, žestina, sirovina, uživaćete:

https://lethalscissor.bandcamp.com/album/terra-ferita

Nemački WOAT sviraju energičan i besan vegan-metal na EP-ju Subservient. U praksi ovo je supertvrdi hardcore sa pesmama od po minut i po sviranim kao death metal sa elementima slama. Dobro to zvuči i mada je izdanje kratko, ono je i slatko. Poslušajte:

https://woat.bandcamp.com/album/subservient
https://lckr.bandcamp.com/album/woat-subservient

Pakistanci Azaab zvuče vrlo sigurno na svom debi albumu Summoning the Cataclysm. Ovo je, za slučaj da mislite da odande mora da dolazi nešto staromodno i konceptualno inferiorno, tehnički usavršen, blago progresivan death metal visokog kvaliteta izvedbe i produkcije koja je na ravnoj nozi sa bilo čime iz SAD što bi vam palo na pamet. Azaab nisu početnici i njihovi članovi već iza sebe imaju dosta iskustva sa različitim bendovima a što objašnjava zrelost materijala na ovoj ploči. Ako volite čvrst, tehnički kvalitetan, vrsno produciran ali, ključno, dobro napisan death metal, sa ovim albumom nećete pogrešiti:

https://azaab.bandcamp.com/album/summoning-the-cataclysm

Gartlock iz Masačusetsa imaju prvi EP, Throne Of The Decomposed i ovo je dopadljivi, gruvi death metal zvuk sa slamovima. No, Gartlock su, za razliku od mnogih mladih slam bendova koji fetišizuju ekstremnost i sve joj drugo u svojoj muzici žrtvuju, dobro uradili domaće zadatke pa je ovo pregršt dobro napisanih, disciplinovano odsviranih pesama sa solidnim zvukom i jednom generalnom sigurnošću u prezentaciji. Fino:

https://gartlock.bandcamp.com/album/throne-of-the-decomposed

Flayed Disciple i sami imaju dosta gruva na EP-ju A Hell in Living Flesh. Prvo novo izdanje britanske ekipe posle osam godina nudi energičan, tvrd death/ thrash metal sa pet pesama nabadanja i gruva koji meni prijaju. Ovo je ložački, gruverski, plesno ali i brzo, sa zvukom koji nije suptilan ali radi posao i očigledno vrlo raspoloženim muzičarima. Mosh is thrash, sestre i braćo:

https://flayeddisciple.bandcamp.com/album/a-hell-in-living-flesh-2

Rusi Cælibatus ne samo da sve pare daju za pomoć svom prijatelju u Ukrajini koji se tamo bavi humanitarnim radom sred ruske agresije, nego im je i EP Het Laatste Oordeel vrlo pristojan komad old school death metal zvuka. Znate već kako to zvuči: teško, snažno, uz dobre, jednostavne rifove i crusty ritmove sa vokalom koji kao da stiže iz samog pakla. Cælibatus ne dodaju mnogo toga na formulu koja je pre trideset godina uspostavljena od strane bendova kao što su Autopsy ili Grave ali sviraju tu muziku IZUZETNO kompetentno, sa dobrim zvukom, maštovitim gitarskim rešenjima i jednom zrelošću koja veoma prija. Plaćate koliko hoćete a pare idu u humane svrhe. Perfektno:

https://caelibatus.bandcamp.com/album/het-laatste-oordeel

I Blazing Tomb iz Virdžinije rade u istom ključu pa je njihov prvi, eponimni EP takođe karakterisan old school zvukom, senzibilitetom, strukturama pesama itd. Blazing Tomb nešto više vuku na švedsku stranu, posebno vokali podsećaju na Dismember ali nije u pitanju puko kloniranje i ovo je prijatan, ubedljiv materijal jakih, nisko naštimovanih rifova i mračnih, prijatnih melodija. Muzika je uglavnom spora ili srednjetempaška što bi u teoriji bila neka moja zamerka ali bend je piše i izvodi sa puno autoriteta pa zapravo ništa ne zameram:

https://blazingtomb.bandcamp.com/album/blazing-tomb

Francuski Viande, pak, imaju vrlo osoben pristup death metalu. Oni svoj debi album, L'abime dévore les âmes opisuju kao ,,mračni, atmosferični death metal" a što će delovati redundantno nekome ko sav death metal (ili sav metal, kad smo već kod toga) opisuje istim rečima, no kada ga čujete, to jest kada prođe intro od čak šest i po minuta, postane jasno šta se ovim misli. Ovo je istovremeno i primitivna i ambiciozna muzika, koja koristi jednostavne alatke da sagradi složene strukture, kreirajući neku vrstu košmarnog ambijenta a koji je interesantno istraživati. Ovo je, dakako, vrlo hermetičan tip death metala, kavernozan, neproziran, nikako usmeren prevashodno na šutke i hedbeng, ali Viande u svojoj viziji imaju čistotu i znaju šta rade. Plus zvuk je, uprkos jako komprimovanom masteru zapravo prijatan za uši. Čuda se dešavaju!

https://viandeband.bandcamp.com/album/labime-d-vore-les-mes-dark-atmospheric-death-metal

Sumnjivo nazvani Francuzi Dawohl imaju atraktivan prvi album naslovljen Leviathan. Ovo je brutalni death metal sa dosta osećaja za dramu i dinamiku, što znači da se muzika ne vozi BAŠ SVE vreme u najbržem zamislivom tempu i da se sekcije okrutnog polivanja rafalnim blastbitovima fino temperiraju drugim deonicama. Dawohl, da bude jasno, imaju istančan kompozitorski pristup i ovo je brutal death koji se sluša sa guštom i pored, za ovaj podžanr, standardno nedinamičnog masteringa. Vrlo sam zadovoljan.

https://doloremrecords.bandcamp.com/album/leviathan-album

(Kraj u sledećm postu)

Meho Krljic · 23-04-2022, 12:12:55

Kad se čovek navikne na ekstremno nedinamičan zvuk EP-ja Insane Horror of the Unknown, i sebi prizna da veliki deo brutalnog death metala naprosto voli taj zaravnjeni, kompaktni mastering u kome svaki udarac zvuči isto (i najglasnije moguće), mora da takođe primeti da ruski Vomitous Mass prilično kidaju na ovom izdanju. Započevši kao klasičniji slam sastav, Vomitous Mass su do ovog izdanja evoluirali u smeru punog brutal death juriša i pucnjave iz svih oružja sve vreme. Ovo je tehnički jako kvalitetno a u smislu pisanja pesama ima veoma dobar odnos ludačke brzine i guverskijih slam deonica, ne dopuštajući monotoniji da ikako zavlada. Čak je i zvuk, ako se brickwalling u masterovanju ignoriše, vrlo dobar, sa lepim bojama instrumenata i njihovom separacijom u miksu. Neću preterati ako kažem da je ovaj EP remek delo brutal death metala:

https://vomitousmass.bandcamp.com/album/insane-horror-of-the-unknown

Cruentation iz Masačusetsa prže mračan, pomalo i, jelte bestijalan death metal sa blek metal začinima na istoimenom debi albumu. Ovo je, u skladu sa očekivanjima, muzika naglašeno kavernozne atmosfere, neljudskih vokala, primitivnih rifova i besomučnog prebijanja i, naravno, ako volite ovakav zvuk, odrasli ste uz Blasphemy i slične divljake, Cruentation su ljudi na svom mestu. Meni se dopada i to što su pesme kratke i ne smaraju nego kažu šta imaju (uglavnom nešto ružno na temu hrišćanstva) i pale dalje. Odlično:

https://cruentation1.bandcamp.com/album/cruentation

Sentient Horror su odlični na svom, evo već trećem albumu, Rites of Gore. Ovo je death metal bez mnogo filozofije i šminke, brutalna, krljačka svirka ljudi koji kapiraju da je poznavanje stila jedno a imanje da se nešto u tom stilu kaže sasvim drugo. Otud je Rites of Gore razoružavajuće neposredan ali ne prostački ili primitivan album, ovo je death metal očišćen od poziranja, old school po pristupu ali bez ambicije da imitira zvuk starih bendova, već naprosto – proživljen. Izvrsna ploča:

https://testimonyrecords.bandcamp.com/album/sentient-horror-rites-of-gore

A pre dve godine mi se jako dopao debi ročesterskih Undeath i zadovoljstvo mi je da dojavim da im je drugi album, It's Time...To Rise From the Grave još bolji. Undeath i dalje jašu na talasu old school death metal rivajvla, ali i dalje predstavljaju jednu od najboljih, najmaštovitijih pojava na tom talasu, sa izvrsnim songrajtingom, maštovitim aranžiranjem i zvukom koji je prijatno dinamičan (makar u miksu. Master je ovde, nažalost, zategnut do pucanja). Undeath uspevaju da njihov death metal zvuči smisleno, usmereno, fokusirano, bez ubacivanja obaveznih žanrovskih formi čisto da se popuni prostor, a sa autentičnim, moćnim zvukom žanra i energijom koja se ne oslanja isključivo na svirku iz sve snage sve vreme. Fenomenalna ploča:

https://undeath.bandcamp.com/album/its-time-to-rise-from-the-grave

Kettle to Wake je malo neobično ime za death metal bend ali ovaj jednočlani projekat iz Atine (ne grčke, čak ne ni srpske, nego američke, u državi Džordžija) zapravo od death metala čuva samo vokale i rifašku osnovu muzike, dok je metal na istoimenom debi EP-ju najviše onog progresivnog tipa. Danas se, vrlo često ,,progresivni metal" svodi na djent osnovu sa malo nadgradnje, ili se tako meni čini kada preslušavam nove bendove, ali Kettle to Wake je zaista više u death metal formatu i njegov prog-metal mi se dopada, sa svim svojim komplikacijama i simpatičnim srednjetempaškim gruvom, te atmosferama. Fino debi-izdanje, vrlo dobre produkcije i ubedljivog karaktera:

https://kettletowake.bandcamp.com/album/kettle-to-wake-ep

Četvrti album finskih Corpsessed nazvan je prigodno, Succumb to Rot, barem ako igrate Elden Ring u ovom trenutku. Sada već iskusna ekipa, Corpsessed ovu ploču objavljuju za ugledni Dark Descent Records i mada ne pričamo o posebno originalnom albumu, ipak valja primetiti koliko je ovo dobro i promišljeno napisana muzika. Naime, za razliku od jako mnogo death metala koji je samo ređanje rifova i ponavljanje trikova koje su smislili drugi, stariji bendovi, kod Corpsessed se primećuje jedan dublji narativ u svemu što rade, ne samo u okviru svake pesme već i u tome kako je album sekvenciran, pa i produciran. Ovo je naprosto zreo, kvalitetan rad u žanru čija se filozofija često tumači samo kao ,,sve vreme svom snagom" i mnogi pogreše kada se na to pretplate bez razmišljanja. Succumb to Rot je dinamična, atmosferična ploča puna odličnih rifova i krljačine koja zvuči odmereno i proživljeno:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/succumb-to-rot

Old school death metal publika da obrati pažnju na Static Abyss jer je u pitanju nastavak Autopsy drugim sredstvima. U ovom duo-projektu svira polovina Autopsyja, basista Greg i, važnije, bubnjar Chris, i debi album, Labyrinth of Veins je, pa, sasvim očekivano, old school death metal koji u standardnu Autopsy matricu ubacuje taman toliko doom metal elemenata da se primeti razlika. Bolesno, teško, prljavo, pa izvolite:

https://peaceville.bandcamp.com/album/labyrinth-of-veins

Evo nas u poslednjoj sekciji sa heavy metalom, power metalom i raznoraznim nadžanrovskim eksploracijama. Adamantis iz Brajtona u Masačusetsu kažu za sebe da nisu više najbolje čuvana tajna američkog power metala, valjda na ime toga da im je album od pre dve godine bio dobro primljen. Novi EP, The Daemon's Strain izlazi tek u Junu ali ga je bend već sada dao na slušanje posredstvom omiljenog JuTjub kanala i ovo je veoma dobar materijal. Adamantis uspevaju da JAKO melodične teme sa sve ,,na na na na na na na" refrenima uplete u propisnu, snažnu hevimetal svirku i da ne preteraju sa čistoćom u miksu pa na momente ovo zvuči kao da slušate novije, progerskije albume Iron Maiden a što je za moje uši odmah lepše od danas standardnog preproduciranog Euro-style power metala. Ženski vokali izvrsno pasuju tamo gde ih bend ubacuje pogotovo u piratski intoniranoj Thundermark, i ovo je sve u svemu izuzetno prijatan EP. Preslušajte, priorderujte, uživajte:

https://adamantismetal.bandcamp.com/album/the-daemons-strain
https://youtu.be/aTZGZkCvlN8

Nova Skellis su tri momka iz SAD, Italije i Njemačke koji su putem interneta ostvarila odličnu saradnju pa i materijal na EP-ju Nova Skellis (koji sakuplja pesme već objavljivane ptutem njihovog Bandcampa plus nešto novog materijala) zvuči jako dobro. Ovo je klasičan, '80s heavy metal zvuk koji se kreće u smeru speed i thrash zaoštravanja, ali sa dovoljno melodije i klasične ulične štroke da bude prijemčiv širokom krugu slušalaca. Kvalitet pesama je na vrlo visokom nivou i, s obzirom na okolnosti, ovo je i odlično producirano. Ne propustiti:

https://youtu.be/pSyHXmUL_wQ

Dobro, koliko je zapravo solo albuma Freddy Krumins snimio i nije ih nigde objavljivao samo da bi sada zasipao Bandcamp odličnim hevi metal albumima iz nedelje u nedelju? Ne znam kada su svi ovi albumi napravljeni, ali ih Discogs ne pominje tako da mogu samo da nagađam da su snimani tokom lokdauna i sada ih talentovani pevač (kompozitor, aranžer, muzičar) iz Sijetla jedan po jedan čini dostupnim. A Reason to Be je snimljen sa još nekoliko iskusnih muzičara u postavi i ovo je za Kruminsa već očekivano visokokvalitetna smeša hard rocka i heavy metala koji uprkos vernosti klasičnoj formi zvuče sveže i maštovito. Sa druge strane, Human Sascrifice je kombinacija hard roka, glam roka, malo panka, malo klasičnog heavy metala... Freddy je čudo. Ne propustiti:

https://freddykrumins.bandcamp.com/album/a-reason-to-be
https://freddykrumins.bandcamp.com/album/human-sacrifice

Nemački Böllverk na svom prvom albumu, Heading for the Crown, nude devet pesama propisnog tevtonskog hevi metala. Ovo je istovremeno i drusno, tvrdo, energično, ali i cheesy, baš kako valja, sa sada dodatom pevačicom u postavu koja vrlo osvežava zvuk benda. Pesme su možda i predugačke za ono što Böllverk sviraju – dakle himničan, glavotresući, nogotrupkajući hevi metal – ali bend ima lep zvuk, kvalitetno svira i sve to bude vrlo prijatno:

https://boellverk.bandcamp.com/album/heading-for-the-crown

Takođe nemački Surf Panzer na istoimenom albumu nudi kolekciju instrumentalnih pesama koje kombinuju, kako i ime sugeriše, surf rock sa metalom. Što se kaže, dve moje jedine slabosti na istom mestu!! Enivej, koncept je kul i izvedba je kvalitetna, bez nekih pretenzija, sa kratkim, ekonomičnim pesamama u kojima trešerski rifovi fino plešu uz orguljaške teme. Udobno, prijatno, neobavezno i vredno svake pažnje:

https://surfpanzer.bandcamp.com/album/surf-panzer

Bostonski trio Stormstress čine tri žene sa frizurama koje bi kod nas dobile epitete ,,NGO" i ,,lezbijske" jer smo, eto, mala, konzervativna sredina. No, važnije od boje kose je da album Silver Lining koji ove tri kraljice donose nudi ekstremno prijatan heavy metal stare škole koji će lako slušati i publika što sebe ne doživljava kao metalnu. Hoću reći. Silver Lining je melodičan, sa himničnim refrenima i njegov teški rok, iako staromodan, staromodan je na prijatan način i vrlo lepo odrađuje posao, postavljajući osnovu za vokalne teme i harmonije. Pritom Stormstress ne pokušavaju da direktno imitiraju trope '80s hard roka i metala, već se prirodno nadovezuju na ovaj legat i uz pristojnu produkciju i neke ne previše avanturističke ali korektno, utegnuto napisane pesme, imaju album pobedničkog potencijala:

https://stormstress.bandcamp.com/album/silver-lining

Za nešto prljaviji i nešto otvorenije feministički heavy rock, obratićete se na adresu kvinteta Ladybusch iz Atlante u, jelte, Džordžiji. Songs for the DTF je mini album sa šest pesama muzike koja je ugodno smeštena između klasičnog roka, glam punka i gruverskog, kafanskog hard roka i metala sa tekstovima koji donose feminističke preokrete u klasične bluz teme. Bend ima tri žene i dva muškarca i svoj zvuk opisuje kao ,,pubic hari metal". Mislim, pa samo zbog toga treba ovo da čujete:

https://ladybusch.bandcamp.com/album/songs-for-the-dtf

Dying Victims Productions ove nedelje sa još jednim odličnim albumom. A to je treći album švedskih Armory, Mercurion i iako je ovo načelno speed metal, stavljem Armory u ovu sekciju sa tradicionalnijim heavy radovima jer je u pitanju u principu melodičniji, siroviji, proto-speed zvuk sa himničnim refrenima, dakle ne nekakav vrištavi blackened speed kakav je danas moderan. Armory pišu mnogo napaljujuće pesme sa puno herojskog soliranja i gitarskih harmonija a produkcija je prirodnja i donosi dinamičan, prštav zvuk. Prelepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/armory-mercurion

Članovi kiparskih Mirror svirali su u mnogo desetina bendova kombinovano, a imaju, da se ne lažemo i godinica pa njihov treći album, The Day Bastard Leaders Die zvuči istovremeno i vrlo sigurno i karakterno, ali i prilično starinski. Ne da mi to smeta, treba znati napraviti u 2022. godini album koji zvuči kao da je u najboljem slučaju 1982. godina i Mirror perfektno voskrsavaju klasični NWOBHM saund, sa malo egejskih harmonija koje lepo osveže klasičnu matricu. Vrlo, vrlo dobro:

https://stareatthemirrorandweep.bandcamp.com/album/the-day-bastard-leaders-die
https://youtu.be/a46IN26Kz1U

Udo Dirkschneider sa sedamdeset ounih godina i dalje ima karakteristični hrapavi, vrištavi glas, ljubav prema, jelte, metalu, i energiju da snima nove albume. Konkretno, My Way je kompilacija obrada nekih klasilnih hard 'n' heavy komada, i ako volite Led Zeppelin, AC/DC, Motorhead, Rainbow, ali i Rolling Stones, Udo donosi vrlo solidne verzije pesama kao što su Rock'n'Roll, No Class, Man on the Silver Mountain, Paint it Black, pa onda i obrade Scorpionsa, Queen, Judas Priest itd. itd. itd. Sve je to vrlo korektno aranžirano i odsvirano sa puno ljubavi pa ako ste metalac i metalskog roda, nije nezamislivo da ćete ustati i aplaudirati više od sat vremena u kontinuitetu:

https://youtu.be/m5FfIlf7tG0

Hajde da notiramo da je i Kirk Hammett snimio prvi solo EP, Portals i kaže da se iznenadio koliko je dobio podršku od ostatka Metalike za ovo. Jebote, brate, sviraš u najvećem metal bendu možda svih vremena a femkaš se oko ovog izdanja kao da si klinac koji radi svoj prvi demo. Mada kažu da je Jason između ostalog otpušten jer je imao interesovanja za rad izvan Metalike koja Lars i James nisu odobravali. Pakao... Enivej, ovo nije bogznakako bitna ploča ali ima četiri pesme simpatičnih kinematskih maštarija i posluša se sasvim ugodno:

https://kirkhammett.bandcamp.com/album/portals
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kb37BYFBWwKqkEoJRKcY1dowE5vgHJRjg

Sa novim EP-jem, Conspiranoid, Primus praktično kompletiraju svoju transformaciju u bend koji će voskrsnuti duh Franka Zappe milom ili silom. Naslovna pesma je jedanaest minuta progresivnog roka sa klasičnim Primus interesovanjima i idejama a i druge dve, mada kraće, takođe imaju naglašenu proggy komponentu u većoj meri od onog što bi bio standard za klasičan Primus zvuk. Claypoolov bas je pljeskav, na momente zvučeći skoro kao sintisajzer a bend, moram da kažem, ovo izdanje aranžira i producira zapravo mnogo suvlje i svedenije od nekih recentnih ploča, uspevajući da, pogotovo u poslednjoj pesmi postigne klasičnu Primus disciplinu ritma i gruva, lepo balansirajući te progresivne ambicije. Opako:

https://primusband.bandcamp.com/album/conspiranoid

Forest Nocturne je prvi solo album projekta The Lord a što je zapravo Greg Anderson, gitarista iz čitave mase važnih doom i drone bendova, poput Burning Witch, Goatsnake, Thorr's Hammer, Teeth of Lions Rule the Divine i, dakako Sunn0))). Forest Nocturne je svakako i najbliži po filozofiji onome što Anderson radi sa Sunn0))) i mada je ovde paleta zvuka nešto ekspanzivnija, ovo je i dalje muzika bez ritma, svakako bez udaraljki, bazirana pre svega na dronovima. Anderson je veteran metal avangarde i iako dron deluje kao najjednostavnija muzika za pravljenje – samo naslonite bas gitaru na pojačalo, upalite snimanje i odete da igrate Elden Ring – ovo je sve samo ne lenja, lo-effort kolekcija šumova. Naprotiv, ovo je punokrvna avangardna ploča kojoj bi se podjednako obradovali i Fenriz iz Darkthrone i Alvin Lucier, sa mnogo hipnotičkih svojstava ali i sa metalskom teatralnošću koja ne dozvoljava da zaboravimo odakle sve ovo stiže. Vrlo lepo:

https://thelordsl.bandcamp.com/album/forest-nocturne

Album nedelje je, pak jedna dugačka koncertna ploča. Set Chaos To The Heart Of The Moon je snimak celog nastupa belgijskih avangardista Neptunian Maximalism na prošlogodišnjem festivalu Roadburn. Kako ja zaista volim način na koji ovaj kolektiv, uz sve zamislive primedbe na pretencioznost, spaja različite muzičke i kulturne tradicije u zvuku koji je raznovrstan, avangardan, hermetičan ali ultimativno heavy, tako sam i sa zadovoljstvom odvojio uvo i za ovaj živi album i nisam razočaran. Neptunian Maximalism shvataju koncept rituala i kako od muzičkog nastupa napraviti nešto više, naime ceremoniju, a ovo je pritom vrlo solidno miksovan snimak gde perkusije, različiti tipovi vokala, električni instrumenti, duvački i tradicionalni akustični instrumenti uspevaju da dele isti prostor i ne svedu se na soničnu brljotinu. Ovo je MNOGO veći uspeh nego što se na prvi pogled čini, pa čak i neka prethodna izdanja ovog sastava nisu imala najidealniji miks. Set Chaos To The Heart Of The Moon je uz sve što sam rekao i prilično zabavan album sa elementima teatra, jazza, pa i vodvilja u svom ritualnom nastupu pa bez ikakve rezerve preporučujem ovu ploču svakome ko je ikada voleo malo pomereniji postmoderni, a metalu bez sumnje prijateljski zvuk u rasponu od God do Ground-zero.

https://neptunianmaximalism.bandcamp.com/album/set-chaos-to-the-heart-of-the-moon
https://burningworldrecords.bandcamp.com/album/set-chaos-to-the-heart-of-the-moon

Meho Krljic · 30-04-2022, 14:15:15

E, pa, ako smo prošle nedelje voskresli, sad je red da se spremimo za Međunarodni praznik rada i podsetimo se zašto su neki krvarili da bi mi danas sedeli i imali luksuz da se žalimo kako nam nije BAŠ SVE u životu potaman. Metal je muzika koja treba i da edukuje, pa, evo, edukujmo se:

Blek metal za predjelo! Abducia Mortem su jedan od onih bendova koji vole da započnu album dvoipominutnim introm pa ko izdrži, izdržao je. Srećom, ono što sledi na albumu Mater Suspiriorum, pretpostavljam prvom za meksički duo, je zanimljivo i raznovrsno, u sasvim dovoljnoj meri da kompenzuje intro koji, da se razumemo, nije loš, samo TRAJE. Blek metal koji Abducia Mortem sviraju je maštovito napisan i dobro aranžiran, sa dovoljnim količinama death metal filozofije ubačenim u miks da se muzika fino oplemeni, pa su pesme raznovrsne, melodične, atmosferične, a da imaju neophodnu količinu propisne krljačine da meni sve to lepo sedne. Ovo je i miskovano prilično pametno, pa zvuk, iako ,,gust", nije i natrpan. Lep album benda o kome ne znam apsolutno ništa ali ga preporučujem za pažljivo slušanje:

https://abduciamortem.bandcamp.com/album/mater-suspiriorum

Grimtone ima novi, četvrti album, Polaris, i ovo je mračan, abrazivan blek metal po prepoznatljivoj švedskoj matrici. Što znači da uz jake distorzije i vrištanje idu i lepe, slatke melodije i jedna hladna, mračna atmosfera. Grimtone su više projekat nego bend u ovoj fazi pa vokale odrađuju jedan Norvežanin i jedan Amerikanac, ali ovo i doprinosi raznovrsnosti muzike u ponudi i bend sasvim fino postiže taj himnični, a istovremeno ospkurni kvalitet koji je očigledno (ne)sveti gral njihove muzike. Lepo:

https://grimtone.bandcamp.com/album/polaris
https://voidwandererproductions.bandcamp.com/album/polaris

Poljaci Teufelsberg na svom prvom albumu, Ordre du Diable prezentiraju vrlo klasičan, old school zvuk. Za ljubitelje sirovog blek metala kojima je današnja ponuda ovakve muzike uglavnom dosadna i monotona jer je prave gomile amatera, Teufelsberg će doći kao melem na ranu sa svojim korektnim sviračkim i kompozitorskim sposobnostima a koje ne kompromituju klasičan pristup, prepoznatljive aranžmanske ideje i zaista sirovu ali i dalje funkcionalnu produkciju. Šest pesama, odličan paket:

https://teufelsbergbm.bandcamp.com/album/ordre-du-diable

Drugi album finskog Serpentfyre, nazvan Baptism of Shadows, nudi koljački old school blek metal. Kažem ,,old school" a mislim ,,second wave zvuk" jer je Baptism of Shadows kao ispao iz devedesetih sa svojim sirovim nabadanjem, ali disciplinovanim aranžmanima i temama koje su epske i melodične a onda ih smene šemekerski speed metal rifovi. Nostalgično, brzo, vrištavo i ubedljivo:

https://serpentfyre.bandcamp.com/album/baptism-of-shadows

Danski Ligfaerd zakivaju surovo, ali sa smislom na svom četvrtom albumu, Salvator Mundi. Ovo je blek metal grajnderske eksplozivnosti, zlih i maštovitih gitarskih tema, te jednog prirodnog zvuka. Ligfaerd bi, da su manje melodični u temama zvučali i kao deathgrind sastav na ime vrlo disciplinovane svirke u visokom tempu, ali uz tu black metal otmenost u temama stvarno se izdvajaju između kolega svih žanrova. Sirovija, grublja produkcija meni ovde zapravo jako prija, sa bubnjem koji je vrlo očigledno svirao živ čovek i bez kompjuterskog peglanja. Meni je ovo jako zabavno:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/salvator-mundi

Mađari Witchthrone zvuče vrloo moderno ali maštovito, i istovremeno karakterno na EP-ju This Place Is Hell I Call It Home. Njihov blek metal ima u sebi dovoljno ,,post" elemenata da obratite pažnju čak i ako normalno ne slušate blek metal, a opet mu se ne može naći mana u smislu da je izdao pošteni satanistički put pravovernih, er, satanista i blek metalaca. Ovde ima čak devet pesama (mada nisu sve jednake po statusu) pa je moglo da se vodi i kao album, ali generalno odlično je:

https://witchthronecvlt.bandcamp.com/album/this-place-is-hell-i-call-it-home-ep

Spill Your Guts su, moram da priznam, odlični na albumu The Wrath It Takes. Iako bend nije ZAISTA iz Kine, već su u pitanju stranci u Kini koji tamo sviraju zajedno (Rusi, Kanađani itd.), album ima na neki način kinesku neposrednost i vitalnost u svojoj kombinaciji hardkor treša i blek metala. Ovo je dakle i pankerska i metalska ploča, sa napucanom produkcijom i MNOGO energije. Ako volite muziku koja je napisana za SUROVE šutke, Spill Your Guts imaju vaš broj:

https://spillyourguts.bandcamp.com/album/the-wrath-it-takes

A iako Šveđani Grafvitnir nominalno sviraju melodični blek metal, njihov osmi album, Tunes of Sitra Ahra tu melodičnost isporučuje sa maksimumom oštrine i toksičnosti. Ovo je žestoka, ubitačna ploča sa zvukom koji je rezak ali ne prekomprimovan (bas gitara se, za promenu, lepo čuje) i svirkom koja je srčana, iz sve snage i ponese čoveka. Lepo:

https://grafvitnir.bandcamp.com/album/tunes-of-sitra-ahra

Feral Light su duo iz Mineapolisa sa zanimljivim zvukom u kome se blek metal, blackened rock'n'roll i crustcore spajaju na prilično spontan, prirodan način. Novi album, Psychic Contortions, četvrti po redu za ovaj projekat zvuči vrlo udobno i razrađeno, sa muzikom koja slobodno bira u koju će stranu da ode i nikada ne pogreši, i miksom koji je sirov i bučan ali opet na jedan smislen način. Feral Light bez ikakve sumnje imaju originalnu estetiku i ovaj album, izašao za I, Voidhanger, predstavlja intriigantan, zanimljiv materijal za radoznalog slušaoca:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/psychic-contortions

Filadelfijski Devil Master nastavlja sa svojim melanžom blek metala i hardkor panka i na drugom albumu, Ecstasies of Never Ending Night. Ovo je sada vrlo sigurno zaokružen muzički program sa pesmama koje su i epske i melodične a opet krasterski svedene i neposredne. Bend izdaje za Relapse pa se kvalitet produkcije podrazumeva a kompozicije su i srazmerno dugačke, nudeći vredne razrade naoko jednostavnih ideja. Prijatna ploča:

https://devilmaster.bandcamp.com/album/ecstasies-of-never-ending-night

Jedan od najkultnijih švedskih blek metal bendova, na neki način amblem čitave scene, Watain, je izdao svoj novi album, The Agony & Ecstasy Of Watain, tek, evo, sedmi za skoro tri i po dcenije postojanja. No, zato pričamo o ploči koja zvuči sveže, neistrošeno, autentično besno. Watain su uvek bili bend karakterisan tim besom, na momente zastrašujuće destruktivnim ali, u najboljim trenucima, kanalisanim na estetski impresivne načine. To uključuje, da se razumemo, i rastanak od gitariste Seta Teitana koji je koketirao sa nacizmom u nekim, jelte, zabeleženim javnim momentima. Enivej, novi album svakako ima dosta tih impresivnih momenata i mada pričamo o energičnoij, žestokoj ploči, ona nikako nije svedena na puku agresiju. Watain umeju da variraju ton i atmosferu pa se ovaj album odlikue i lepom raznovrsnošću ponude, a opet zaokruženim zvukom. Sve u svemu, solidno:

https://watainsom.bandcamp.com/album/the-agony-ecstasy-of-watain
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nhOOp0losmlt7W46JbU9kt37S7QOaYf08

Nemci Drudensang posle skoro decenije rada izbacuju prvi album i, pa, to je pokolj. Tuiflsrijtt ima onu epsku, himničnu dimenziju koju narod voli kod blek metala, ali je svirka ubitačna, sa sirovim, prijatno jeftinim zvukom i izvođačkom strašću kakva se ne može odglumiti. Kombinacija ultra-sirovih gitara, rafalnih bubnjeva i melodičnih tema funkcioniše savršeno i ovo je blek metal ploča koju treba puštati ljudima što pitaju zašto je blek metal tako popularan. Prvo će biti šokirani, možda i zgađeni, a onda opčinjeni.

https://folterrecords.bandcamp.com/album/tuiflsrijtt-2

Saudijski Al-Namrood imaju novog pevača za svoj osmi album, Worship the Degenerate i Artiya'il se perfektno uklapa u njihovu kombinaciju folklornog i tradicionalnog zvuka sa beskompromisno abrazivnim blek metalom. Al-Namrood su na ovoj ploči UBITAČNI, sa pesmama koje prefektno koriste bliskoistočne teme u tvrdoj metal svirci, postižući istovremeno i vrhunsku agresivnost i jedan neodoljivo zarazan gruv. Da kažemo to ovako: kada biste otišli na neku svadbu u Novi Pazar i sačekali da se gosti baš pošteno omalterišu pa pustili ovaj album, garantujem da bi bar 70% njih spontano zaplesalo na Protector of the Herd koja album otvara. A onda bi već bilo kasno i mračne sile bi zavladale. Worship the Degenerate je, ako to već nije jasno, ploča kao pravljena za mene i ako imam ijednu zamerku, ona ide na, naravno, vrlo brikvolovan master od koga me doslovno bole uši. No, za neku muziku vredi i prokrvariti a Al-Namrood prave baš takvu muziku. Krvoločnu i vrednu. Lektira, madrfakrs:

https://shaytanproductions.bandcamp.com/album/worship-the-degenerate

Pređimo laganim korakom na stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal. Sardinijski Arkon sa svojim prvim EP-jem, Hypericum nudi vrlo simpatičan stoner rok otpevan na Sardinijskom jeziku za poseban element karakternosti. Muzika je dopadljiva ako ne naročito maštovita, a EP donekle problematizuje malčice anemičan zvuk. No, ovo je sa druge strane prijatno dinamičan snimak koji možete odvrnuti glasno pa to može da kompenzuje tu vrstu problema. Kada to učinite, ovo je ugodan post-sabatovski stoner rok za publiku koja voli.

https://arkonband.bandcamp.com/album/hypericum

Gotenburški Thick su svoj pretpostavljam prvi album Audio Obesity snimali između 2014. i 2020. godine i čuje se tu jedan ne toliko svaštarski pristup koliko to da je ovo kolekcija pesama od kojih svaka stoji sama za sebe kao neka vrsta dnevničkog zapisa određenog trenutaka u životima ove ekipe. A pričamo o vrlo prijatnom, karakternom hard roku/ stoner roku koji voli spontanu, prirodnu svirku, bluzersku osnovu i sabatovske rifove, kvalitetan, ekspanzivan miks, generalno '70s vajb. Izuzetno lepo napisana, odsvirana i producirana ploča sa blagim psihodeličnim prelivom (tj. dairama):

https://thickswe.bandcamp.com/album/audio-obesity

Belgijanci Apex Ten snimili su živi album, Chem Trails na koncertu Februara ove godine i vrlo lepo su se predstavili. Apex Ten svu svoju muziku improvizuju od nule i ovaj album odlično hvata tu energiju spontanosti koja ne odlazi u puko svaštarenje ali ni u sviranje sigurnih, oprobanih heavy psych fora. Umesto toga četiri kompozicije na ovom albumu su pažljivo, odgovorno izdžemovane, sa puno efekata, atmosfere i, da, heavy svirke. Lepo:

https://apexten.bandcamp.com/album/chem-trails-live-2

Singapurski Dozethrone na svom devetom albumu (za dve godine!), The Mask of Red Death, pokazuju da je dovoljno da imate jednu bariton gitaru jednu bas gitaru i sešn bubnjara pa da spravite prijatan, ako već ne naročito ambiciozan sludge-doom. Tri pesme na ovom albumu su sve vrlo dugačke – najkraća je duža od 13 minuta – i bez pevanja ili ikakvih specijalno maštovitih ideja u aranžmanina. Dozethrone ređaju mrveće, snažne stonerske rifove, začine tu i tamo ponekom lepom solažom i to je to. Ne deluje kao mnogo, ali bend ima zdrav zvuk i uspeva da čoveka uvuče u svoju repetitivnost na najbolji moguć način. Plaćate koliko želite:

https://dozethrone.bandcamp.com/album/the-mask-of-red-death

Hashtronaut iz Denvera na svom debi EP-ju, Tidal Waves of Ashen Sky donosi četiri pesme baš onakvog stoner rok zvuka kakav očekujete od benda sa ovakvim imenom. Ovo je, da bude jasno, prijatan, gruvi, melodičan i psihodeličan stoner rok, sa produkcijom koja je masna, snažna, sa možda i prebudženim masterom za moj ukus (činele su samo brljotina na površini snimka), ali radi posao. Hashtronaut su tripozni i plesni na pravi način i vredi im posvetiti malo pažnje i vremena:

https://wearehashtronauts.bandcamp.com/album/tidal-waves-of-ashen-sky

Naši stari znanci, segedinski The Space Huns imaju novi EP i Swirling Waves, Moons and Tides je još jedan paket izvrsne panonske heavy psihodelije kakvu smo poslednjih godina iz Mađarske naučili da očekujemo. Četiri lepe, momački izdžemovane pesme, solidan zvuk, jedan spontan, prirodan gruv u muzici, cena koju sami određujete – nema greške na ovom izdanju:

https://thespacehuns.bandcamp.com/album/swirling-waves-moons-and-tides

Ealdor Bealu su iz Ajdahoa i njihov psihodelični heavy, progresivni rok je na albumu Psychic Forms spakovan u pet dugačkih pesama sa mnogo fino pravljene atmosfere i jednim opuštenim tempom. Ealdor Bealu ne insistiraju na težini i volumenu sve vreme i zapravo njihove pesme su utoliko efektnije što kreću iz jednog uzdržanijeg rakursa, sa postepenim građenjem volumena. Solidno to zvuči iako je mastering dosta glasan, i album postiže svoju hipnotičku ambiciju bez promašaja:

https://ealdorbealu.bandcamp.com/album/psychic-forms-2

Weed Walker su mičigenski čevterac koji se vrlo očigledno loži na kanabis i Black Sabbath. Što mu za neke ljude na kraju izađe na isto. Elem, istoimeni debi-EP ima četiri pesme prljavog, napušenog stoner roka snimljenog jeftino, ali napisanog solidno, sa sasvim očiglednom strašću i posvećenošću koje bend uliva u izvedbe. Nije skupo, glamurozno ni grandiozno ali je autentično a plaćate koliko hoćete:

https://weedwalker.bandcamp.com/album/weed-walker-ep

Nizozemski Celestial Season svira već tridesetak godina a Mysterium I je njihov sedmi album i mada je bend u novijim fazama migrirao od čistog doom metala ka gruverskijem stoner roku, ovaj album je zapravo klasična doom ploča kao napravljena 1992. godine, sa death vokalima, sporim ali rasviranim pesmama koje vole melodije i promene ritma, violine i recitacije. Nije ovo moj najomiljeniji doom metal, ali Celestial Season znaju šta rade i ovo bi trebalo da se dopadne svakome ko voli taj neki rani '90s Paradise Lost/ My Dying Bride/ Moonspell:

https://celestialseason.bandcamp.com/album/mysterium-i

Samarithan iz Španije je projekat trojice braće Fernandez koji kombinovano sviraju u nekoliko različitih bendova, nastao sa naletom pandemije i, pretpostaviću dovoljno vremena da se realizuje ideja koju je familija dugo imala. Brat Alberto je odgovoran za svu muziku a braća Carlos i Guillermo pevaju i album Tales of Doom je fina, zabavna kolekcija old school doom/ epic doom pesama koje prizivaju Candelmass, Solitude Aeturnus i slične uzore. Braća Fernandez imaju osećaj za ovakvu svirku i napravili su nekoliko bona fide hitova u ovom stilu, pakujući ih u ne naročito skupu ali funkcionalnu produkciju koja, što je značajno, ne nasrće na uši ispeglanim, prepucanim masterom. Old school heavy metalci i doom metalci apsolutno da poslušaju ovo šarmantno, nostalgično izdanje:

https://samarithan.bandcamp.com/album/tales-of-doom

Karate Steve su dva lika iz Bostona koja sviraju nekakvu vrstu sludge metala, recimo. Album No Way Out But Through ne nudi odgovor na pitanje koji je od njih Steve a koji Karate, ali donosi deset nadrkanih, solidno produciranih pesama nervoznog a opet kvalitetno napisanog metala. Ima ovde lepog aranžmanskog rada, dinamike, sve u svemu prave, autentične energije:

https://karatesteve.bandcamp.com/album/no-way-out-but-through

Pyreship iz Hjustona su, pak, moderna kombinacija sludge metala i post metala, sa mešovitim, muškim i ženskim vokalima i mada ja nešto nisam otkinuo na njihov novi album, Light is a Barrier, on svakako ima supstance. U ponudi je pet podugačkih, ambiciozno napisanih pesama koje treba da imaju i gruv ali i mašte da potraju i do devet i po minuta i Pyreship ovo uglavnom postižu. Nije to rđavo:

https://pyreship.bandcamp.com/album/light-is-a-barrier

Ne znam zašto Utter Silence iz Wuppertala svoj EP The Terror nazivaju ,,albumom" kad ima samo dve pesme plus intro, ali na kraju krajeva, ben sebe naziva ,,potpunom tišinom" a onda udara iz sve snage u gitare i bubnjeve... Misterije, jedna za drugom. No, važnije od tih misterija je da je ovo šarmantan malo blackened doom metal koji se ne iscrpljuje samo u jako sporoj svirci već energični mid-tempo rad kombinuje sa lepim, epskim melodijama. Konceptualno, pesme imaju zanimljive teme koje se dobro uklapaju uz odabrani muzički izraz pa ću reći da su Utter Silence svakako zreli da snime taj album, svirajući i producirajući ovaj materijal uz puno sigurnosti i kompetencije. Plus te ajronmejdnovske solaže, preslatko:

https://uttersilence.bandcamp.com/album/the-terror

Iako su Out Of The Earth iz Velike Britanije, njihova dva člana su Grci pa je drugi album ovog projekta, II, neka vrsta srećnog spoja prljavog britanskog heavy psycha i upeglanijeg grčkog stoner roka. Thanos Vlacshos i Marios Papapavlou ovde pričaju i o adikciji i o Đavolu i o generalnoj mučnini, ali sve to kroz pesme koje su šarmantno ukorenjene u bluzu i sadrže puno psihodeličnog džemovanja i maštovitog korišćenja multitrekovanja da obezbede tripozne, dezorijentišuće a opet tople, prijemčive ambijente. Poslušati sa apetitom:

https://outoftheearth.bandcamp.com/album/ii

Der Neue Planet su iz Kelna pa je sasvim očekivano da je muzika na albumu Area Fifty-Fun kombinacija progresivnog roka, krautroka, te psihodeličnog stonera. Kod Der Neue Planet nema pevanja i ovo je striktno instrumentalna, dobro isproducirana svirka koja se oslanja na kvalitetne aranžmane, čvrst gruv i maštovit gitarski rad, sa dosta efekata ali i osećaja za lepe, snolike teme. Fino:

https://derneueplanet.bandcamp.com/album/area-fifty-fun

Tenebra iz Bolonje imaju vrlo simpatičan album atmosferičnog stoner roka nazvan Moongazer. Tenebra su utemeljeni u klasičnom '70s zvuku sa pevačicom koja ima prijatan, bluzerski promukli, hrapavi glas nalik na Janis, jelte, Joplin a bend ispod nje poliva ugodno faziranim gitarama i sigurnim gruvom. Tenebra se ne iživljavaju u produkciji i album ima vrlo lepo zaokružen a opet prirodan miks, gde instrumenti imaju prostora da dišu i prikažu malo dinamike, a pesme su u familijarnom, prepoznatljivom old school stilu, ali to ne smeta već, naprotiv, slušaoca lepo uljuljka:

https://tenebra666.bandcamp.com/album/moongazer

Earl Of Hell iz Edinburga sviraju šarmantan fuzz rock. EP Get Smoked je, u skladu sa naslovom i naslovnm stranom, pankerska, jako nafazirana kolekcija prljavih, nestašnih rokenrol pesama koje perfektno cure jedna u drugu i serviraju zadovoljavajuće raznovrsnu paletu, dobro ne baš emocija, ali rokerskih raspoloženja. Emocije su manje-više iste i uglavnom su negativne, ali ne dajete bendu ime Earl Of Hell zato što želite da širite ljubav i simpatiju među ljudima. Ciljna grupa u publici će uživati u ovim razuzdanim gitarskim eskapadama i generalno kvalitetnom zvuku benda – na kraju krajeva kad tokom solaža nema ritam-gitare, znate da imate posla sa ljudima na svom mestu. Obavezno:

https://earlofhell.bandcamp.com/album/get-smoked
https://www.youtube.com/watch?v=MkfTxLYM6lc

Za klasičan stoner rok ove nedelje su zaduženi Norvežani Siberian Tusk čiji album Reapers By Trade donosi sve što je potrebno za pun užitak. U četrdeset minuta i solidnih deset pesama Siberian Tusk pakuju i masivne rifčine i dobar, bluzerski gruv, i melodično ali energično pevanje ali i taman dovoljno nadgradnje osnovnih formula da ploča ne zvuči kao da ju je sklapao algoritam. Siberian Tusk, drugim rečima, sviraju unutar dobro poznate i opisane tradicije, ali imaju sopstvene i vitalne ideje, pa njihova muzika ne zvuči generički već samo prijatno familijarno. Meni vrlo lepo:

https://siberiantusk.bandcamp.com/album/reapers-by-trade

Ubrzavamo ulaskom u treš zonu: thrash metal, hardcore thrash, grindcore, death metal. Lankaširski trešeri Solitary imaju živi album, XXV Live at Bloodstock i ovo je solidnih jedanaest pesama od kojih su, doduše, poslednje tri remiksi i remasteri postojećih studijskih komada. Dobro, to je bonus, a osam živih kompozicija zvuči vrlo solidno. Solitary nisu neki veliki filozofi i njihov thrash metal je oštar, agresivan i zasnovan na brzoj, napadačkoj svirci, sa pesmama koje su napravljene od samih krešenda, bez ,,atmosfere" i sličnih trikova. Živi zvuk je solidan i miksovan prilično pristojno pa se u ovome lepo uživa:

https://solitary94.bandcamp.com/album/xxv-live-at-bloodstock

Kanadski Reversed zvuči zabavno na snimku sa dve pesme pod nazivom Promo 2022. Iako promotivni snimak, ovo se prodaje za tri i po dolara (i to američka!) ali vredi jer je u pitanju prljav, agresivan old school black/ death metal sa svom paklenom energijom ranog speed zvuka ali sa nešto kompleksnijim aranžmanima. Produkcija podzemna, adekvatna, ceo materijal vrlo prijatan. Ima i kaseta.

https://reverseddeath.bandcamp.com/album/promo-2022
https://bentwindowrecords.bandcamp.com/album/demo-2022

Čileanski Spinal debituju albumom El Ascenso de los Solares i ovo je zao, napaljen thrash metal koji zvuči kao one opasne satanističke ploče koje smo voleli osamdesetih, mada je bend zapravo socijalno i politički angažovan. Muzika zbilja uspeva da na idealne načine spoji uticaje metala i panka u kombinaciji koja je eksplozivna, energična i zabavna. Možda je produkcija za NIJANSU previše čista, ali energija i strast sa kojom bend svira to više nego kompenzuje:

https://youtu.be/ekMFMDmYSLc

Kako i stara skandinavska poslovica kaže, nema blackened thrash punka dok ga ne zasvira Finac. Wömit Angel je potvrđuju IZ SVE SNAGE na albumu Sadopunk Finland. Ovo je devet neodoljivih pesama odsviranih disciplinovanije i produciranih kvalitetnije nego što biste očekivali, ali bez kompromisa u anarhiji koja nosi svaki molekul ove muzike:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/sadopunk-finland

Nemački izdavač Witches Brew je osnovan pre dvadeset godina da bi promovisao malo poznate a dobre bendove. Tako je sada došao red i na češki Faüst koji se od milion drugih bendova sa istim imenom razlikuju time da su stavili umlaut na u. I to se broji. Elem, debi album, nazvan Tinnitus Inquisition nudi zapravo iznenađujuće uredan i raznovrstan thrash metal. S obzirom na naziv benda, albuma i na dizajn omota, očekivao sam anarhičniju, prljaviju muziku, ali Faüst su bend koji prave speed metal himne uspeva da spakuje u složenije aranžmane nego što očekujete na početku i isproducira vrlo pristojno. Osam lakih komada u malo manje od pola sata muzike je prava mera za ovakvu trešinu i Faüst su, u mom tefteru, zaradili dosta pozitivnih poena:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/tinnitus-inquisition

Kalifornijski Doomsday su takođe jedan od milion bendova sa tim imenom i u pitanju je srazmerno mlada ekipa sa nekoliko demo snimaka iza sebe. Najnoviji, Riff City Promo ima pet pesama (od kojih je jedna obrada teksaških Iron Age, posvećena njihovom preminulom gitaristi Wadeu), i ovo je vrlo korektan thrashcore, sa dobrom produkcijom i karakternim zvukom. Pevač ima dobar glas i nastup, bend je usviran i zvuči kao dobro podmazana ratna mašina, a energija koja se ovde isporučuje ne dolazi isključivo od brzine. Ubedljivo:

https://doomsdaycahc.bandcamp.com/album/riff-city-promo

Alternative Fakten su nemački melodični pank bend sa zabavnim albumom Fliesentisch prepunim kraktih, brzih, energičnih pesama. Alternative Fakten sviraju odlično i pišu upečatljive, ekonomične kompozicije koje se, zbog svoje kratkoće, svakako na kraju prilično očekivano slepe u jednu celinu ali, opet, ovo je kratka ploča i to ne smeta. Odlično produciran, ovaj album je sa svojim pank-ska-hardkor blendom i pevanjem na Nemačkom obavezna lektira za svakog ko voli, recimo, Hladno Pivo, Debelog Precjednika ili, naravno, Toy Dolls:

https://alternativefakten.bandcamp.com/album/fliesentisch

Kad smo već kod panka, Apollyon iz Portlanda samo malo ,,metališu" svoj pank rok povremenim ubacivanjem duplog bas bubnja i drugim začinima koji povuku na black ili speed metal. Inače je album Broke Till Payday zdrav, štrokav rokenrol sa energičnim pesmama, nekim dobrim rifovima i tematikom generalnog luzeraja i frustracije. Apollyon, da bude jasno, umeju da napišu dobar pank komad (On the Lam je odlična!!!) i imaju solidnu produkciju pa se ovo sluša sa guštom:

https://apollyonme.bandcamp.com/album/broke-till-payday

Slavenkust su tri Poljaka koja od 2020. godine drmaju brutalan d-beat crustgrind i njihov eponimni prvi album je, pa, brutalan i zabavan. Ako volite rifove kao ispale direktno iz Discharge kataloga, prebačene u nizak štim, odsvirane uz visok nivo veštine, pa posoljene rafalnim blastbitovima, Slavenkust isporučuju za sve pare. Pesme nisu ni toliko kratke, sa očiglednom ambicijom da se forma malo oplemeni promenama tempa i atmosferičnijim pasažima, a vrlo dobra produkcija zaokružuje ovo lepo izdanje:

https://slavenkust.bandcamp.com/album/s-t

Kad smo već kod Poljaka i d-beata, Scrüda iz Gdanjska na svom prvom albumu, Barbarian state of the mind kombinuju d-beat crustcore sa malo speed metal elemenata za jednu vrlo klasično intoniranu mešavinu. Nema ovde naročito mnogo svežih ideja, ali ta vernost old school pristupu je svakako i važan element šarma ovog materijala. Sa kratkim pesmama i solidnom produkcijom, rekao bih da Scrüda tačno znaju šta hoće i znaju kako da to postignu.

https://scruda.bandcamp.com/album/barbarian-state-of-the-mind

I Ribbons iz Solt Lejk Sitija su u D-beat metrici, ali njihov hardkor pank je za nijansicu melodičniji. Ali baš nijansicu. Ovo je sirov, energičan hardkor sa vrištećim ženskim vokalom i distorziranim gitarama koje sipaju dezirijentišuće rifove i minisolaže preko standardne podloge i album Primitive Emotion ima jedan prijatan, familijaran, opojan zvuk. Meni se dopalo:

https://ribbonsknots.bandcamp.com/album/primitive-emotion

Još d-beata stiže iz Italije sa demom nazvanim Demo++2022 sastava Overcharge. Overcharge se užasno lože na švedski Avskum pa ih i obrađuju na ovom snimku ali i njihov autorski materijal je gotovo identičan. Ništa originalno ali uvek prijatno. Kako i sam bend kaže: ,,Hate Fascism / Drink Hard / Love RNR".

https://overcharge.bandcamp.com/album/demo-2022

Sinner's Table iz Hadson Velija u Njujorku sebe vide kao krosover bend mada je istina da je njihov metalizirani hardcore nešto bliži '90s moshcore zvuku, sa svojim siledžijskim stavom i čestim promenama ritma. No, demo nazvan 2022 Demo je u suštini solidan ako volite takav stil. Ovo ima dobar zvuk, pesme koje dosta traju i imaju vremena da naprave atmosferu, ima gruv i plesni ritam, metalizirane rifove i generalno je, rekoh, prilično solidno. Dve pesme, plaćate koliko hoćete, korektno:

https://sinnerstable.bandcamp.com/album/2022-demo

Zato su Bro Jogan (kapirate?) zabavan fastcore sa četiri pesme u pet minuta na EP-ju Strong Men. Nije ovo najbolji hardkor treš koji ćete ikada čuti, ali je brz, zajeban i zabavan. Plus solidno snimljen. Kud ćete više?

https://dmtrecordings.bandcamp.com/album/strong-men

Insane Order iz Francuske sebe opisuju kao death metal i hardcore bend pa to onda u proseku daje grindcore. Takav je i album Overraped, sa pesmama od minut-minut i po, načelno brzim tempom i grubim vokalima.Insane Order znaju da sviraju i mada su pesme jednostavne, one su uverljivo izudarane i producirane prihvatljivo dobro pa je Overraped sasvim korektna ponuda za dvadeset-dvadesetpet minuta znoja i šutiranja:

https://insaneorder.bandcamp.com/album/overraped

Nizozemski Ancestral Sin su metalizirani hardcore bend još sa kraja osamdesetih pa novi album, a ujedno i njihov prvi za trideset godina, Social Hate Speech ima ugodno old school crossover zvuk. Ako ste osamdesetih voleli Ratos De Porao, Social Hate Speech ima sličnu energiju sa šesnaest kratkih, brzih pesama disciplinovanog thrashcorea i kul semplova iz filmova. Brz tempo, lepi rifovi, napaljen pevač, sve što treba:

https://ancestralsin.bandcamp.com/album/social-hate-speech-4

Grindcore majstori iz DC-ja, No/Mas su dobacili do prvog albuma i Consume / Deny / Repent je očekivano sjajna ploča sa petnaest kratkih, ekonomičnih pesama odsviranih sa vrhunskim nivoom discipline i utegnutosti. No/Mas su sada jedna dobro nauljena i dobro producirana mašina čiji grindcore ima i tu agresivnu, abrazivnu oštricu putem koje nam je bend ušao pod kožu sa prethodnim izdanjima, ali i jednu dimenziju komunikativnosti potrebnu da ovo ipak sluša širi krug publike. Brutalno brikvolovan master je jedina stvar koju žalim u vezi sa ovim inače u svakom pogledu razbijački sjajnim albumom:

https://nomasgrind.bandcamp.com/album/consume-deny-repent

Viogression su BAŠ popričekali da se zvezde zgodno podese pa je između njihovog drugog albuma i trećeg koji je upravo izašao, prošlo trideset godina. Bend je početkom devedesetih stekao ugled svojim pogledom na tadašnji thrash i death metal i novi album, 3rd Stage of Decay zapravo prilično šarmantno sažima ono što su članovi benda radili i u ono vreme ali i u međuvremenu sa različitim projektima. Otud je 3rd Stage of Decay simpatična ploča sa kombinovanjem old school death metala, thrash metala, ali i nešto melodeath elemenata u jednu atmosferičnu i prijemčivu celinu. Viogression pored svega drugog nikada ne ispuštaju iz vida da je dobar rif osnova njihove muzike i da može da odradi MNOGO posla pa album počiva na jakim rifčinama, solidnom zvuku i kvalitetnoj svirci, bez nasilničkog eksprimentisanja i sa aranžmanima koji deluju prirodno i spontano. Fino, gruverski i čukački, kako i treba da bude:

https://darkunitedmedia.bandcamp.com/album/3rd-stage-of-decay

Split album italijanskih Bedsore sa japanskim Mortal Incarnation je, naravno, najprirodnija moguća stvar za kultnog izdavača iz Pensilvanije, 20 Buck Spin. Oba benda daju po jednu pesmu dužu od petnaest minuta i ovo je ozbiljan, studiozan rad u graničnim oblastima death metala. Bedsore imaju svoj zvuk koji u black i death osnovu ubacuje progresivni rok i puno kinematskog šmeka, dok Mortal Incarnation rade u nešto tradicionalnijem death metal ključu ali i sami sa vrlo progresivnim pogledom na arnažiranje. Lepo:

https://listen.20buckspin.com/album/split

(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 30-04-2022, 14:15:47

Sa imenom kao što je Chelicerae Growth Pathogen ova ruska postava NARAVNO svira brutalni death metal sa posebno bolesnom dispozicijom. Ali dobar. Prvi EP, Irreversible Change of the Core ima odlično spravljene dve pesme death metala koji je raznovrstan i dinamičan. Uticaji Suffocation su više nego primetni i u songrajtingu i u samom zvuku pa sam ja sa velikim zadovoljstvom poslušao ovo debi izdanje pristojne produkcije i kvalitetne svirke:

https://lordofthesickrecordings.bandcamp.com/album/irreversible-change-of-the-core

Iako Beyond The Structure sebe taguju i kao deathcore sastav, imau deathkoraški logo i naslovnu stranu albuma, činjenica da imaju stranicu na Metal Archivesu je dovoljan naučni dokaz da oni to ne mogu biti. Kako god bilo, njihov drugi album, Scrutiny je interesantna i raznovrsna kombinacija tehničkog death metala i deathcorea, sa pesmama koje idu posvuda i to uglavnom na neočekivane načine, ali se drže death metal težine i tjeskobe. Dobra produkcija za ovaj estonski sastav i album pun ugodnog gitarkog rada i zabavnih promena ritma:

https://beyondthestructure.bandcamp.com/album/scrutiny-lp-2022

Kolumbijski Funeral Vomit na istoimenom EP-ju sviraju primitivan, kavernozni death metal koji možda ne bi bio toliko upečatljiv da bend nema jednu tako autentičnu iskrenost u svirci da je nemoguće ne voleti ih. Mislim, već to ime benda je genijalno a kada čujete muziku koja zvuči kao da se u 1990. godini okliznula na sopstvenu povraćku pa pala kroz vreme u 2022. bićete razneženi!

https://funeralvomit.bandcamp.com/album/funeral-vomit

Slično sirovi i primitivno šarmantni su italijanski Necrotombs. Mislim već to ime je, haha, sjajno, a album Collectible Human Bodies i sam zvuči kao restl veselih devedesetih, sa pesmama poput, citiram, Pile of Carcasses ili Multiple Bones Fractures. Zakivački, sirovo, zabavno:

https://darkunitedmedia.bandcamp.com/album/collectible-human-bodies

Za nešto skuplje produciran i samo malo dostojanstveniji death metal tu su švedski Circle Of Chaos čiji se treći album zove Forlorn Reign i nudi i dalje prilično jednostavan death metal sa zapaljivim rifovima i jakim karakterom. Album ima čak dvanaest pesama i u nekima od njih ćete čuti čak i klasične melodije ali je ovo generalno vratoloman, agresivni, mošerski death metal. Rogove u vis i navalite:

https://satanath.bandcamp.com/album/sat346-circle-of-chaos-forlorn-reign-2022

Apocalyptic Remnants su dva lika u Australiji koji snimaju muziku, pretpostaviću, kod kuće, ali u toj kategoriji kućnih metal bendova, oni su u priličnom vrhu. Album No Way Out, njihov drugi ove godine inspirisan je prozom autora R.C. Lyons koji, koliko umem da kažem ima do sada napisan samo jedan horor roman, ali dobro, muzika je dopadljiv death/ thrash metal kome pomalo ,,kompjuterska" produkcija ne smeta previše. Apocalyptic Remnants imaju finu hemiju i iako ne pucaju od originalnosti, ovo je eminentno slušljivo i mošabilno:

https://apocalypticremnants.bandcamp.com/album/no-way-out

Pathogenesis iz Severne Karoline imaju novi EP, Greasy Exudate i njihov pomalo haotični, ambiciozni deathgrind je ovde spakovan u čak sedam pesama koje i nisu nešto mikroskopski minijaturne. Bend voli simpatične death melodije ali i anarhični grajnderski izraz i, uz dosta sirovu produkciju, nudi jedno autentično i uglavnom zabavno iskustvo:

https://pathogenesis.bandcamp.com/album/greasy-exudate

Nemački Grave Intentions su na svom prvom, istoimenom EP-ju svakako premelodični, ili ajde, prekomunikativni za moj ukus i ovo je death metal koji malčice, al dovoljno, povuče na metalcore, no uvršćujem ih u ovaj pregled jer pevačica Jana Gödeke ima solidan vokal koji je milina čuti. Ako volite ovakvu sortu death metala, još bolje, pošto su Grave Intentions kvalitetni.

https://graveintentionsmetal.bandcamp.com/album/grave-intentions-ep

Bonginator je jednočlani death metal bend izvesnog Erica Thorstenna iz Masačusetsa i mada mu je muzika na EP-ju The 1986 Doink City Massacre u službi šaljivog diskursa vezanog za, jelte, kanabis, ovo je zapravo dosta dobro. Uzimajući za osnovu primitivni ali zarazni death metal po formulama Cannibal Corpse (Thorstenn vokalno i dosta vuče na Corpsegrindera), Bonginator spretno dodaje elemente stonerske izmaglice i meša surove rifove sa atmosferičnim pasažima, postižući u konačnici originalan i zabavan spoj:

https://bonginator.bandcamp.com/album/the-1986-doink-city-massacre

BrainBath su iz Glazgova i okoline i njihov death metal je, u skladu sa imenom, vrlo old school, utemeljen u '80s VHS horor filmovima i muzički nimalo progresivan. Ali ako volite death zvuk iz kasnih osamdesetih i vrlo ranih dvedesetih, ova jednostavna muzika, kao ispuzala iz nekog podruma, bi mogla biti baš po vašem ukusu. EP isto nazvan BrainBath ima šest pesama i zvuči vrlo autentično:

https://brainbathdm.bandcamp.com/album/brainbath

Prošle godine sam sasvim korektno ocenio drugi album britanskog jednočlanog deathgrind projekta Nest Of Scum a Graham Matthias nije u međuvremenu postao lošiji muzičar niti kompozitor. Otud je novo izdanje, III Chewing The Scenery i samo vrlo korektno, sa kvalitetnom produkcijom i primereno hororičnim pesmama. Nema tu prevelike originalnosti, nikada je nije ni bilo, ali autor veli da mu je sa svakim izdanjem namera da naparvi ,,heaviest" muziku koju može i ovaj minialbum se svakako kvalifikuje, svojim ubedljivim, energičnim deathgrind pucanjem:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/iii-chewing-the-scenery

Paul Speckmann je čovek iza legendarnih bendova kao što su Master i Abomination koji su u dobroj meri definisali estetiku i zvuk death metala kao distinktnog podžanra. Prvi album projekta Speckmann Project je zapravo bio odbačeni miks prvog albuma Master, i izašao je 1991. godine a sada, više od tri decenije kasnije, dobijamo drugi Speckmann Project album, nazvan Fiends Of Emptiness. Speckmann, originalno iz Čikaga, koji danas operiše sa bazom u Češkoj, je za ovaj album udružio snage sa kultnim švedskim death metalcem sa kojim je već dosta sarađivao i Rogga Johansson je napisao svu muziku za Fiends of Emptiness dok je Speckmann napisao tekstove i ovo je perfektna kombinacija. Johansson bez greške emulira klasični, sirovi death metal stil kojim je Speckmann praktično definisao mnoge od elemenata ovog podžanra, kreirajući pregršt pankerskih, zaraznih komada koji su zatim odsvirani dinamično i ubedljivo i prodducirani sirovo. Zabavna, prijatna ploča:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/fiends-of-emptiness

Dischordia iz Oklahome sa svojim trećim albumom, Triptych doseže neku vrstu apeksa svog rada, upisujući se među cenjene tech-death izvođače sa te neke opskurnije strane spektra. Ne znam da li je ,,dissonant death metal" sada ,,zvanična" etiketa koju ćemo lepiti bendovima u rasponu od Wormed, preko Gorguts i Ulcerate do Portal, ali Dischordia svakako rade u sličnom ključu, sa muzikom koja ne deluje toliko kao da je komponovana, koliko kao da je u pitanju neka divlja sila iz druge dimenzije što muzičare vuče za sobom. Da bude jasno, Dischordia su dobri muzičari, sa sve instancama korišćenja klavira ili flaute u svojim kompozicijama, i njihova muzika je zahtevna ali i nudi puno nagrada posvećenom i pažljivom slušaocu. Album je pritom i vrlo lepo produciran sa jako dinamičnim masterom koji je milina čuti. Dischordia su avangardni na jedan vrlo prijatan način za moj ukus pa iz sve snage navijam da ovo slušate:

https://dischordiaband.bandcamp.com/album/triptych-technical-brutal-dissonant-death-metal

Vāmācāra iz Njemačke sebe opisuju kao ,,'70s rock with blastbeats" a što je skoro pa sto posto tačno. Debi album, Cosmic Fires: The Enlightenment Reversed je u suštini death metal ploča za publiku koju interesuje psihodelični potencijal ekstremnog metala, pa između tipično agresivnog tempa i džombastih ritmova Vāmācāra vrlo umešno umeću te '70s psihodelične elemente. Uz produkciju koja je zaista bliža psihodeličnom roku nego death metalu i čestim upadima azijskih harmonija u svirku, Vāmācāra nude intrigantan, pa i vrlo zabavan program death metala koji se uspešno otresa generičkih rifova i uživa u prirodnoj, a beskompromisnoj fuziji sa ,,stranim" muzičkim tradicijama. Obavezno slušanje:

https://vamacara.bandcamp.com/album/cosmic-fires-the-enlightenment-reversed

No, što se tiče death metala, ove nedelje mi je nekako najtoplije prijao debi album peruanskih Spectral Souls nazvan Towards Extinction. Već prva pesma, No More God For Me postavlja stvari na svoje mesto sa rifaškom, energičnom old school osnovom, hrapavim vokalima, ali onda i melodičnim, malo razmetljivim solažama. Fina kombinacija koju bend kompetentno provlači kroz jedanaest pesama nudeći kompozicije koje su neposredne i zakivačke, ali da istovremeno imaju i sasvim dovoljno aranžmanske ambicije i gitarskih egzibicija da zadovolje i ljude što metal ne mogu da slušaju ako u njemu nema virtuoznosti. Old school death metal je često lišen bilo kakvih pretenzija na glamur, čak i na komunikativnost pa su Spectral Souls lep izuzetak, a album je i odlično prpduciran. Sa vrlo negativnom emocijom u prvom planu (pesme se zovu i No Hope Humanity, Fuck the World, Misanthropy ili Major Depressive Disorder) i prvorazrednim rifaškim radom, Peruanci apsolutno dominiraju ove nedelje i ako volite death metal, Towards Extinction se ne propušta a cena je samo koliko sami date:

https://spectralsouls.bandcamp.com/album/towards-extinction

U poslednjoj smo sekciji sa heavy metalom, power metalom i kojekakvim nadžanrovskim kerefekama. I odmah, Beastial Piglord ima novi alum i Speak Big And Carry A Soft Stick je još jedna ugodno eklektična ploča kros-žanrovskih eksperimenata i avangarde nastale spontano, kroz pokušaje da se između metala i različitih drugih muzičkih pristupa nađe zajednički jezik. Već izvesno vreme ovaj autor iz Severne Karoline snima albume izuzetno visokog kvaliteta unutar ovog svetonazora pa je i Speak Big And Carry A Soft Stick pun čudesnih ideja i uvrnutih rešenja. Verovatno sam negde već rekao da je Beastial Piglord kao da su The Residents odrasli na metalu a onda otkrili jamajkanski dub reaggae a ako nisam, ta je deskripcija veoma pogodna za ovaj album. Plaćate koliko hoćete pa poslušajte, a onda platite, vredi:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/speak-big-and-carry-a-soft-stick

Gotenburžani Starbound imaju prvi EP, The Voyage i ovaj trio koji svira od 2019. godine je posle nekoliko singlova spravio kolekciju novih pesama u vrlo melodičnom, vrlo nakićenom power metal stilu. Da se razumemo, to što Starbound rade je malo i premelodično i prekićeno za moj lični ukus, ali imaju ove pesme šarma. Ako išta ,,objektivno" mogu da zamerim to je odsustvo dinamike iz snimka, sa izrazito ravnim bubnjem, recimo, ali nije da TO nije već power metal standard. Ono što je važno je da Starbound pišu vrlo korektne naučnofantatične pesme i da ih izvode veoma ubedljivo, sa himničnim refrenima, epskim sintisajzerima i zdravim gitarskim radom. Pevač Stefan Jacobsen je svakako na visini zadatka i kogod voli raspevan, raskošan saundtrak za space-operu, treba da ovo posluša:

https://starboundsweden.bandcamp.com/album/the-voyage

Ne znam ko je i šta je švedski Wittring ali mi je EP ovog projekta, Benknäckarvisor bio simpatičan na ime svoje kombinacije industrial metala, folka, malo vikinškog/ blek metala itd. Ima tu puno elemenata ubačenih u blender i Wittring pomalo i svaštari u aranžmanima ali je energija koja se isporučuje autentična i dražesna:

https://wittring.bandcamp.com/album/benkn-ckarvisor

Grčki Disharmony su sve samo ne disharmonični na svom trećem albumu, Gods Made of Flesh. Ovo je sada fina kombinacija power metala sa malo melodičnog death pristupa i mada to svakako nije koktel nužno po mom ukusu, valja reći kad je nešto dobro. A dobro je. Disharmony pišu lepe pesme, odlično ih izvode i imaju produkciju koja je premalo dinamična za moj ukus ali adekvatna muzičkom stilu koji provlače. Atraktivno:

https://disharmony.bandcamp.com/album/gods-made-of-flesh

Jester Ghost su Italijani a From Hell and Back je njihov (prvi?) demo i ovo je vrlo upečatljiv, uspešno realizovan power metal pun melodije i epske atmosfere, koji pokazuje da vam za ovakve stvari ne trebaju skupi studiji i upeglana, od života očišćena produkcija. From Hell and Back zvuči sirovije, kako demoi generalno i zvuče, a opet veoma zrelo, sigurno i ubedljivo i ako volite energičan, brz power metal, ovo je za vas:

https://jesterghost.bandcamp.com/album/from-hell-and-back

Švedski Neptune osnovani su još 1980. godine i u trenutnoj postavi su i dalje tri člana koja su tu svirala u osamdesetima. Impresivno, pogotovo što je novi EP, The Rebirth, pun zabavnog, melodičnog, energičnog heavy metala klasičnog usmerenja. Epski napisano i odsvirano sa očiglednim zadovoljstvom:

https://youtu.be/68xYuEhoZHI

Njemački jednočlani Hounds of Thyra ima novi EP, Legends of Kattegat i mada autor, Jiri Borek kaže da je ovo muzika nastala tokom sive zime i teških vremena, istina je da je ovo ne samo kompetentan nego i vrlo prijemčiv hevi metal nešto modernijeg zvuka. Pesme su melodične a melanholična atmosfera u njima nije na uštrb dobrih rifova i solaža. Borek voli i snažan ritam a njegovo pevanje je ubedljivo i upečatljivo. Fino:

https://houndsofthyra.bandcamp.com/album/legends-of-kattegat

Legendarni britanski gitarista Robin Trower nikada nije svirao BAŠ metal, ali jeste u pitanju veteran pravovernog roka i težeg roka koji sa punih 76 godina ima vrlo solidan novi album. No More Worlds to Conquer, kako se album zove, je na neki način i manifestna izjava sa Trowerom koji bez napora ali sa vrhunskim fokusom prolazi kroz razne faze svoje karijere, nudeći nam hard rok, hard bluz, melodičnije i sentimentalnije momente koji su i dalje krajnje dostojanstveni, meditativni i zreli kako u izvođačkom tako i u emotivnom smislu. Trower se jeste proslavio kao gitarista sastava Procol Harum, ali je u kasnijih pet decenija svoju muzičku filozofiju dalje rafinirao do zaista finog izraza koji na ovom albumu beznaporno blista:

https://rtnmwtc.bandcamp.com/album/no-more-worlds-to-conquer

Kad smo već kod vrlo old school muzičara, sa krštenicom iz 1940-ih, Ted Nugent je poslednjih godina poznatiji po svojim glasno izgovorenim politički nekorektnim i desničarskim stavovima nego po tome da je ipak u pitanju jedan od utemeljujućih likova američkog hevi metala, ali, evo, Detroit Muscle, njegov osamnaesti album (ako računamo i žive ploče, a računamo ih jer su mu to neki od najboljih radova) je vrlo korektna ploča. Ovo je razigran, raspevan rokenrol u zaista klasičnoj tradiciji uzimanja osnove koju su postavili crni muzičari i zatim je ukrštajući sa malo ,,yokel" šmeka. Nugent je, naravno, iz Detroita a ne sa farme, ali njegov konzervativni izraz voli da se udvara i provincijskoj populaciji i on to VEOMA kompetentno radi. Naravno da postoji određena tenzija u tome da uzimate afroameričku tradiciju da promovišete kolonizatorske vrednosti, ali opet nije Nugent ni prvi ni jedini koji to radi – rokenrol kakav danas poznajemo je praktično tako i nastao – i makar je ovaj album veoma dobro napisan, odsviran i produciran. Nugent je uvek bio veoma dobar gitarista i aranžer i Detroit Muscle je prosto visokokvalitetan rok album čiji blago provokativno-patriotski sadržaj ne može da umanji tu činjenicu:

https://www.youtube.com/watch?v=5EhrgaMg4VE&list=PLfiMjLyNWxeYP5Mf9UTGZMbZVKzjx6T9O

Stigao je novi album kanadskih Skull Fist i, u skladu sa pedigreom benda, Paid in Full je klasičan, vrlo '80s heavy metal sa blagim zanošenjem u speed metal smeru, ali ne tako da se rastera ,,normalnija" publika. Dakle, Skull Fist sviraju kvaliteto, pa i malo virtuozno a pesme su melodične, sa komponovanim solažama i himničnim refrenima. Istini za volju, to je sve i premelodično za moj ukus, ali bend svira u proseku dovoljno brzo dovoljan deo vremena i ima solidnu produkciju pa ne mogu da se kao nešto MNOGO žalim. Ima ovde nekoliko sjajnih rifčina i album lep procuri:

https://youtu.be/tWOQVG0ILts

Taman kad sam se zapitao kada ćemo dobiti nova izdanja prestižne nemačke heavy metal firme Pure Steel records, oni su izbacili novi album kalifornijskih Space Vacation. White Hot Reflection je već peta dugosvirajuća ploča za sanfranciskansku momčad pa dobijamo vrlo upeglan zvuk, jasno zaokružen identitet benda, stručno spravljene pesme. Space Vacation vole energičan, a melodičan heavy metal sa blagim speed zanošenjima i ovo je opet možda premelodično za neki moj ukus, ali kvalitet kompozicija i šarmantno razmetljiva a opet disciplinovana svirka, sve u lepom miksu čine album užitkom za slušanje. Space Vacation su na tačno idealnoj poziciji da budu bliski i tradicionalnijoj publici i ljudima koje interesuje ekstremniji metal izraz pa zaslužuju preslušavanje od jako širokog fronta publike:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/white-hot-reflection

Inače, uskoro izlazi novi album Riot City i NEUMERENO sam spreman za TO slavlje. Al dok ne izađe, moram da priznam da je debi australijskih Livewire sasvim adekvatna zamena. Livewire su malčice trešerskije orijentisani, ali ovo je prljav, ulični hevi metal u srcu, samo odsviran kvalitetno i sa dobrim zvukom instrumenata. Album Under Attack! je kolekcija šmekerskih, himničnih metal hitova sa puno srca i pravilnim odnosima melodičnog, cheesy materijala i napaljenog vrištanja, sve odsvirano u visokom tempu i ako na ovo nimalo ne trznete, za vas verovatno nema više nade. Pa još tah hypercheesy omot! Odlično!!!!!!1 Jedina stvar koja vas može usporiti ukupovini je ta povisoka cena od čak dvadeset (!!!!) australijskih dolara za daunloud, što je preko trinaest Evra, ali da vredi – vredi.

https://livewire.bandcamp.com/album/under-attack

Album nedelje dolazi iz – Beograda. Pre nekoliko nedelja sam ekstremno nahvalio, sa dobrim razlogom, novi album domaćeg thrash metal giganta, Kobold, a Elio Rigonat i njegova ekipa su nas sada poradovali živim albumom Forging An Empire [Live At Amerikana]. Ovo je snimljeno, dakako, u dansing Sali Doma Omladine koju iz nekog razloga i dalje zovemo Amerikana (umesto da joj damo ime, po, recimo, bratu Siju i odemo gde treba u fullu), dvanaestog Marta, u okviru festivala Empire i, evo, da budem sasvim jasan, u pitanju je FENOMENALAN album. Kobold su bili jako dobri na poslednjem studijskom albumu, demonstrirajući izuzetno zreo pristup thrash metalu, ali pokazati svu tu zrelost i izgrađen zanat uživo je posebno dostignuće. Album ima petnaest razbijačkih pesama sa zvukom koji je ugodno sirov a opet odlično miksovan tako da se čuju svi instrumenti, uključujući razne efekte na gitari, ali i sintisajzere i violinu koji upadaju kada je potrebno da se proširi power-trio savršenstvo što ga bend isporučuje. Kobold su, da još jednom podvučem, SVETSKA klasa i ovaj album je OBAVEZNA lektira.

https://koboldserbia.bandcamp.com/album/forging-an-empire-live-at-amerikana
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/forging-an-empire-live-at-amerikana

News:

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)