METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

Meho Krljic · 17-06-2023, 12:03:53

Volim bendove koji sebe taguju sa ,,false grind" a onda vam odvale uši, jelte, kurcem. Dobro, možda ne baš kurcem, utisak je da je osoba koja izvodi vokalizacije na EP-ju aux_aura istoimenog benda ženskog pola, ali ko zna? Ovo svakako nudi četiri neurotične, vrlo energične pesme kvalitetnog tehničkog gruva rastrzanog stalnim krešendima i posoljenog urnebesnim vokalom na granici parodije. Izvrsno:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/aux-aura

ZA ,,true grind" svakako poslušajte debi album čileanskih Vida Enferma. Nazvana Esperando La Muerte ovo je kolekcija sa preko dvadeset pesama vrlo old school muzike direktno iz Agathocles/ Rot škole. I prijatno je to mada skroz bez nadgradnje a moderna, čista, nažalost nedinamična produkcija mi je možda i veći šok od činjenice da sve pesme zvuče kao da su napisane 1990. godine. Slatko i nostalgično:

https://vidaenferma.bandcamp.com/album/vida-enferma-esperando-la-muerte

Kalifornijski grajnderi Elder Devil su prošlu godinu završili u zaustavnom vremenu odličnim EP-jem Tormentor, a evo ih šest meseci kasnije sa albumom Everything Worth Loving i trinaest pesama blackened-hardcore-grinda. Ovo je sada već jako upeglana muzika, sa odličnim odnosom razgovetnosti i energije, pesmama od po dva, pa i tri minuta i uspešnim postizanjem mikroatmosfera u pauzama izmeuđu dve šamarčine. Grindcore ume da bude i kontemplativna muzika a Elder Devil su za to najbolji dokaz:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/everything-worth-loving

Odličan grindcore stiže i sa prvim albumom grčkog jednočlanog projekta Konsensus. Achilles Michael je pod ovim imenom već imao jedan EP pre par godina ali za Life Deprived se baš uložio i ovo je deset pesama vrlo kvalitetnog grindthrasha, sa dvominutnim aranžmanima, pravovernom rifaškom paljbom, dobrim tempom, generalno tenzičnom i napaljujućom amosferom. Ovo je prilično old school u smislu da se pronalazi na toj tromeđi panka, death metala i thrasha, pa malo podseća na recimo Terrorizer, ili, ako hoćete, Misery Index, i to se meni naravno prilično dopada. Producirano je solidno i Life Deprived ne treba propustiti:

https://konsensus.bandcamp.com/album/life-deprived

Čikaški Primal Code ne kažu sa kime je njihov Split EP samo nazan Split, ali sa omota se može dedkukcijom utvrditi da se radi o isto ilinoiskom thrash/ metalcore bendu The Gavel. The Gavel nisu svoju stranu stavili na Bandcamp, ali ove dve pesme su dobre same za sebe i vrede vaše pažnje bez ostatka... Elem, ova tri lika još nemaju album, ali su u Januaru imali jedan EP a sada ova dva komada iz kasnog proleća nude ukusno spravljen death metal gruverske, pomalo i hipnotičke provinijencije. Primal Code me najpre ovde podsećaju na Bolt Thrower sa tom kombinacijom lepih, prijemčivih rifova, ritualističkog pevanja i srednjetempaškog ritma koji vas sve vreme drži i ne pušta. Death metal retko reklamiraju kao muziku za relaksaciju ali ove dve vrlo dobro producirane pesme su baš to:

https://primalcode.bandcamp.com/album/split

Poljski Defense Records izdao je split minialbum The First Encounter/ Spectral Dominion vrlo kvalitetnog brutalnog/ tehničkog death metala. Sa jedne strane su Terrestrial Sphere iz države Njujork, a koji su se raspali još 2009. godine i ove tri pesme su njihov jedini demo ikada snimljen. No, u pitanju je vrhunski materijal, vrlo energičan a maštovit death metal, tehnički izbrušen a čvrsto vezan za najpodzemnije regione moderne muzike, sve po formuli koja mene podseća na Suffocation i druge slavne kolege iz devedesetih. Odlična muzika, soidna produkcija (za demo) i pravovremeno spasenje od zaborava. Sa druge strane je jednočlani Eros Rot iz Teksasa i Jacob Misko koji sve to radi nudi još zrazitije ,,tehnički" brutalni detah metal, čije poigravanje sa formom i aranžmanom rok ili pop pesme doseže ekstreme ali ih ne prelazi, ostajući dovoljno unutar death metal idioma da se ovo sluša uz stisnute zube i mlaćenje glavom. Odlično, ali za striktno andergraund publiku.

https://defenserecords.bandcamp.com/album/terrestrial-sphere-the-first-encounter-eros-rot-spectral-dominion

Order of the Dead su iz Ročestera u državi Njujork i imaju iza sebe jedan album ali to je bilo još pre pola decenije. No, novi EP, Illusions nudi finih pet pesama melodičnog blago progresivnog, svakako gruverskog death metala. Ovaj materijal ne osvaja agresijom ali je čvrst i ubedljiv, sa pesmama koje hvataju fini gruv i onda unutar njega ispaljuju te neke blago proggy fore. Korektno je to i odsvirano i snimljeno i Order of the Dead legitimno hvataju zalet za velika dela:

https://orderofthedead322.bandcamp.com/album/illusions

Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje imaju u ponudi debi album death metalaca iz Nju Džersija World Eater. Nazvani po pesmi Bolt Throwera, World Eater ipak sviraju moderniji death metal, sa bržim tempom i ukusnim melodičnim solažama između krljačkih deonica. Album An Insidious Remedy je u principu urednija, upeglanija produkcija od HPGD proseka, ali je njegovo najjače oružje raznovrsnost sa prilično ubedljivim šetanjem između atmosfera i žanrovskih trikova. Svakako interesantno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/an-insidious-remedy

Čileanci Torture Machine nominalno sviraju melodični death metal ali pošto ovo u stvarnosti nije naročito melodično, mislim da se njihov debi album, Reduced To Nothingness sasvim legitimno kvalifikuje da ga slušamo kao deaththrash ploču. I nije sad da on tu donosi nekakve velike istorijske prevrate ali Torture Machine vrlo korektno poštuju zanat i, pa, cepaju kako treba. Dakle, sve ideje ste ovde čuli, tehniku pevanja znate i sami da odradite dok perete zube ispred ogledala ujutro, aranžmani su predvidivi u svojim stalnim promenama ritma itd, ali – sve to RADI POSAO. Torture Machine su ubedljivi i strastveni i to da ne menjaju paradigmu stvarno nije neki greh:

https://torturemachine.bandcamp.com/album/reduced-to-nothingness

Isto i Diesomnia iz Springfilda u Ohaju sugeriše da je njihova muzika malo melodični death metal, malo groove metal, malo death core, ali odahnuo sam čim je krenula prva pesma na EP-ju, njihovom prvom, Pray for the Flood. U redu je, ima ovde i malo melodije i malo gruva i malo deathcore pevanja, ali sve je to samo ukusno pofajtano po osnovi koja je bez greške ipak pristojan, energičan death metal. Koji ne ide sve vreme svom brzinom, ali ima fini death groove, ume da iznenadi melodičnim pasažom (slušajte brejkdaun u No Truth) i lepo plasira dualne vokale kad proceni da će biti efektno. Odličan debi za Springfilđane i čak šest žestokih death metal komada.

https://diesomnia.bandcamp.com/album/pray-for-the-flood

Za Kusaru ne znamo odakle su ali njihova kaseta分解儀式 (putrefaction ritual) ima četiri vrlo hermetične a neodoljive pesme prljavog, mučnog death doom metala. Ovo je lepo formatirano oko lepljivih, zaraznih rifova a teški, spori ritam i brutalni vokali stvaraju takvo gravitaciono polje da vam nema spasa. Odlično:

https://kusaru.bandcamp.com/album/putrefaction-ritual

Znate da je bend hardcore underground kada ima ime koje ne može da se izgovori. Khnvm su Nemci, imaju već tri albuma a treći, aktuelni, Visions of a Plague Ridden Sky isporučuje sedam pesma žestine negde na pola puta između epike i povraćanja od mučnine. Sviđa mi se to, da ne bude zabune, sa nekim vrlo ukusnim death metal rifčinama i povremenim eksplozijama brzine i mada bend ima malo i muljav miks, sve se to na kraju ispegla odličnom svirkom. Khnvm su verovatno isuviše tr00 da bi sebi kačili nekakve progresivne etikete ali ovaj album iz pesme u pesmu iznenađuje osobenim rešenjima i odličnim idejama. Ne propustiti:

https://khnvm.bandcamp.com/album/visions-of-a-plague-ridden-sky

Teksaški Creeping Death su naši stari znanci pa je i drugi album, Boundless Domain kao ulazak u udobne, razgažene farmerke. Njihova kombinacija death metala i hardkora je i ovde u vrlo solidnoj formi sa povremeno vrlo dobrim rifovima ali sa pre svega naglašenim gruvom koji melje li melje i povlači sve za sobom u žrvanj. Creeping Death ovde imaju i vrlo dobar, čvrst zvuk, Corpsegrindera kao gosta na jednoj pesmi i nema mnogo greške uz ovaj album:

https://creepingdeathtx.bandcamp.com/album/boundless-domain

Iako Vile Ritual iz mesta Chevy Chase u Merilendu (ozbiljno), sebe nazivaju ritualistčkim black-death bendom, mislim da ta deskripcija ne dobacuje do nivoa dementnosti koji njihov debi album Caverns Of Occultic Hatred doseže. Ovo mislim u pozitivnom smislu, naravno, sa muzikom koja je ultra old school razaračina, onako, primitivna, otupela a nekako neposredna i srcu draga iako je neprozirna i po zvuku i po sadržaju. Ko voli Blasphemy i Baphomet jednakom ljubavlju, ovo je kao neko njihovo nepriznato dete:

https://vileritual.bandcamp.com/album/caverns-of-occultic-hatred

Evo nas u poslednjem delu današnjeg preleda, sa heavy metalom i ranim krosžanrovskim radovima. עש su iz Izraela a njihov album, לא שם je neka, recimo eksperimentalna kombinacija sludge metala, noisea, izraelskog skronka, death metala... Nije to uvek lako za svariti ali עש ne rade kompozicije nasumično i u njima uvek postoji jasan narativni naum i dosta atmosfere pa makar ona često bila hermetična. Vredi da se čuje!

https://ashloman.bandcamp.com/album/-

Finski Barrel zvuče fantastično na EP-ju Unanticipated Confessions of Love. Njihov drugi, nakon debija prošle godine, ovaj materijal ima tri pesme kombinacije tradicionalnog heavy metala sa malo thrasha, ali sve urađeno sa puno karaktera i bez pukog ponavljanja naučenih žanrovskih gestova sa tuđih ploča. Barrel imaju jak identitet, kvalitetne pesme, solidnu produkciju i jednu ugodno cheesy epiku kojima je teško odoleti. Pa ne odolevajte, imate i vi dušu:

https://youtu.be/cqox6409UJw

Tales of Dhvaras su norveški bend koji ništa nije snimio devedesetih pa se vratio usred COVID-ere i evo, sad je dropovao debi album, Full Speed or Nothing. Iako nominalno blek metal sastav, Tales of Dhvaras je mnogo žanrovski kompleksniji od ove deskripcije, sa nazivom albuma koji sugeriše da im se dopada Metalika, ali sa muzikom koja je atmosferičniji, emotivniji, pa, blackened rock? Recimo? Tales of Dhvaras u stvarnosti sviraju svoju muziku koja ima elemente i klasičnog heavy metala i roka, i blek metala i folka, pa sugerišem da ovo poslušate sa dosta pažnje jer ima puno interesantnih i originalnih ideja:

https://talesofdhvaras.bandcamp.com/album/full-speed-or-nothing

The Vulgar Parts su iz Australije a njihov album, Lesser Known Facts In Capitalist Phrenology je simpatično izluđujuća kombinacija raznih rok formi, od alternativnog metala, preko posthardkora i noise rocka, pa do sasvim melodičnog, kao, indie rocka. Dobro to ume da funkcioniše sa nekim vrlo uspešnim spojevima i očiglednom strašću u svirci, a zašto je bend ovako masterovao album da mu ubije dinamiku, to valjda zna makar njihov duhovnik. No, ploča ima puno zanimljive muzike i iskrene, žestoke svirke pa vredi da se posluša iz sve snage:

https://thevulgarparts.bandcamp.com/album/lesser-known-facts-in-capitalist-phrenology

Vašingtonski Fifth Angel su svoj prvi album snimili još 1986. godine, drugi 1989. pa onda pauzirali do 2018. Tu se negde desila i pandemija i evo nas sa četvrtim albumom dugokosih metalaca, naslovljenim When Angels Kill. I zabavna je ovo ploča prilično tradicionalnog metala, sa herojskim solažama i prebudženom produkcijom ali sa svim potrebnim elementima da se matorci poput mene isprimaju. Osvežena postava ima Stevea Conleyja iz Flostasm & Jetsam na gitari, ali je ovde bitniji novi pevač, Steven Calrson koji vrlo lepo kanališe old school tehniku na transverzali Ronnie James Dio – Rob Halford i to ume da podigne pesme čak i kad im zafali malo dinamike na drugim mestima. Prijatna ploča za nas koji volimo cheesy, epski heavy metal bez stida i ironijskih odmaka:

https://www.youtube.com/watch?v=d5o1GXq6wtU&list=OLAK5uy_lBBLf1cZlFvhVofWj31Iz7zFncCBSn4u4

Vulture Industries nisu snimili album šest godina i nova, peta dugosvirajuća ploča, Ghosts from the Past nudi jednu osveženu idejnu i sviračku predstavu. Nije ovo MNOGO metal, mada ima blek metala u osnovi, ali onda ima i duvačkih instrumenata i kao celina je u ponudi prijatan, mračni rok zvuk sa teatralnim ali nepretencioznim formatom koji me na momente podstiče da zamišljam da bi ovako zvučao Nick Cave da je odrastao slušajući metal:

https://vultureindustries.bandcamp.com/album/ghosts-from-the-past

Za publiku koja ne može da sluša metal sem ako on nije agresivno avangardan i, ako je moguće, ima duvačke instrumente, Njujorčani Sarmat imaju prvi pravi album, Determined To Strike, a koji je začetak konceptualne naučnofantastične trilogije. Bend je nastao kao neka vrsta pandemijske razbibrige za članove Tower, Imperial Triumphant i Artificial Brain pa ne treba da iznenade elementi progresivnog roka i jazza u hermetičnom black/ death zvuku. Songrajting je zasnovan na kompleksnim metrikama i čestim improvizacijama preko njih, pa ako ste avanturistički nastrojeni i nakon prošlonedeljnog podsećanja na to da vam se Cynic mnogo dopadaju žudite za nečim DALJIM, Sarmat su vrlo solidan izbor:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/determined-to-strike

Finci Frozen Land gotovo direktno citiraju Helloween na početku svog drugog albuma, Out of the Dark. Mislim, prva pesma, King's a Bitch jer bukvalno prepisan Eagle Fly Free sa malo izmenjenim notama ali je kompetentna i zabavna. Frozen Land ni u ostatku ploče ne pucaju od originalnosti ali sviraju korektan, vrlo germanski power metal i u kompaktnih 38 minuta spakuju devet feelgood pesama koje zbog svoje derivativnosti verovatno nikada neće završiti baš u nekom muzeju ali su prijatne:

https://youtu.be/BdA_OlZiKPo

Ovaj Jun je zaista ispao moćan sa nekoliko meni najomiljenijih bendova svih vremena koji su izbacili nove albume. Tako da nemam drugog izbora nego da mi titulu albuma nedelje ponesu dve ploče. Posle Godflesh prošle nedelje, evo, sada imamo i Boris (mada oni albume izdaju znatno češće pa to nije TOLIKI događaj). No, događaj je da je Bright New Disease kolaboracija sa njujorškim industrial metalcima Uniform i odlčno to na kraju ispada. Borisov uobičajeno ekspanzivni pristup rok muzici, sa divljačkim izletima u stoner rok, pank rok, hardkor, ili konkretnu buku je ovde smisleno dopunjen Uniformovom ekspresionističkom brutalnošću pa kad shvatite da se neke od pesama najpre mogu opisati kao psihodelični blek metal pank, znaćete da ste na dobrom mestu u svom životu. Odlično!!!!!!!!!

https://boris.bandcamp.com/album/bright-new-disease

Drugi album nedelje je, naravno, veliki povratak svačijih omiljenih Australijanaca, King Gizzard & The Lizard Wizard hard rok/ metal izrazu sa njihovim, uh, dvadesettrećim albumom, PetroDragonic Apocalypse; or, Dawn of Eternal Night: An Annihilation of Planet Earth and the Beginning of Merciless Damnation. Naziv i možda i omot mogu delovati kao i da je u pitanju malo parodija na metal ali Stu Mackenzie se nikada ne sprda ako istovremeno nije i smrtno ozbiljan pa novi album pošteno krlja ali i priča jednu komplikovanu priču koja pored neprebrojnih referenci na gomilu stvari koje prepoznajete iz popularne kulture ima i jasnu (apokaliptičnu!) ekološku zabrinutost. Muzički, ovo je žestoko, i ako ste kod Gizzarda sa prošlih par albuma navikli na relaksiraniji, afrobitom pokretani rokenrol, ovde ćete se pošteno protesti. PetroDragonic Apocalypse svakako ima prepoznatljive Gizzardove trikove, od mikrotonalnih melodija, preko alikvotnog pevanja do obrednih udaraljki, ali ovde je sve to razvučeno preko matrice stoner-thrasha koji ovom bendu tako lepo ide od ruke kada poželi i onda je album procesija odličnih stonerskih i psihodeličnih rifčina sviranih u visokom tempu, aranžiranih avangardno ali ne tako avangardno da se rokačina izgubi. Recimo, Witchcraft ima BEZOBRAZNO komplikovano neuhvatljiv neparan ritam ali ova pesam i ROKA baš pošteno i znojavo, nudeći siguran koncertni hit za nastupajuću australijsku zimu a koju Gizzardi ionako provode svirajući po SAD. Ploča nema širinu pa ni dubinu NAJBOLJIH Gizzard ploča ali kao jedan energični čistač za uši i dušu, ekstremno je prijemčiva. Kao i uvek, ne propustiti:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/petrodragonic-apocalypse-or-dawn-of-eternal-night-an-annihilation-of-planet-earth-and-the-beginning-of-merciless-damnation

Meho Krljic · 24-06-2023, 12:02:03

Vikend je trebalo da donese osveženje. Ali evo, šest ujutro je a ja se KUVAM. No, makar je doneo metal. Malo je ponekad dovoljno.

Idemo prvo s blek metalom i iako biste od benda sa imenom Bestial Bukkake čekivali nekakav gore/ noise/ grind izraz, ova nemačka ekipa zapravo cepa vrlo zabavan blackened grind/ death metal. Debi izdanje za grupu osnovanu prošlog leta zove se Masculine Metal Mutilation, a što je i termin kojim autori opisuju svoju muziku i mada se tematski ona ne bavi onim što biste očekivali od black metala, već, jelte, skreće u smeru devijantnog seksa i perverzne transcendencije, same pesme su zabavan, sirov ali kvalitetan zakucavački metal koji će vam ubrzati puls i produvati sve dizne. Zabava!

https://bestialbukkake.bandcamp.com/album/masculine-metal-mutilation

Poljaci Abused Majesty možda i previše petljaju za moj ukus na svom trećem albumu, Proxima Inferni ali to valjda tako ide kada imate simfonijsku karakternu crtu. Suštinski, ovo je vrlo solidan, poljski, dakako, blek metal sa merom melodije i melanholije usred vrlo čvrste i dsciplinovane svirke pa kogod da vol, neće biti razočaran:

https://abusedmajesty.bandcamp.com/album/proxima-inferni

Norvežani Sworn imaju vrlo prijatan četvrti album, A Journey Told Through Fire. Njihov melodični blek metal ovde je odsviran ubedljivo i produciran uredno tako da nema govora o rasplinutosti koja je česta kod kolega. Sworn imaju i dobro napisane pesme i dobro odmeren zvuk tako da se hladnoća i emotivnost ovde drže u finoj ravnoteži i ovo je ploča koju sa zadovoljstvom mogu da slušaju i početnici i veterani blek metala:

https://swornnorway.bandcamp.com/album/a-journey-told-through-fire

Nešto mi se dopao album jednočlanog slovačkog atmosferičnog blek metal projekta Blackfir. Nije sad da album V krajine chladnej donosi neke nove poglede na melanholični, emotivni, 'gazerski izraz, ali valjda mi se sviđa svedenost zvuka koji nije rasplinut kako to već zna da bude i jedna spontanost u razvijanju tema koja svemu daje meru iskrenosti. Lepo.

https://blackfir.bandcamp.com/album/v-krajine-chladnej

Dva Nijemca u bendu Valosta Varjoon dolaze iz mesta Neumarkt i deo njihovih tekstova se bavi lokalnom istorijom, što je vrlo slatko. Oh, i preziru naciste. Što je još slađe. Treći album projekta, Boarisch Grattlig nudi simpatičan, jednostavan ali otmen blek metal sa dosta atmosfere ali bez sad tu nekakvog produkcijsko-aranžerskog trikeraja. Ovo su jednostavno odsvirane, jednostavno snimljene pesme u kojima je emocija čista i neposredna a muzika naprosto prijatna. Lepo:

https://valostavarjoon.bandcamp.com/album/boarisch-grattlig

Sve što sam rekao za portlandski Weregoat prošle godine, važi i sada. Problem ,,je što su im omoti, tematika tekstova i promotivni materijal utemeljeni u mizoginim fantazijama izdignutim na nivo snuff pornografije" i to manje više važi i za novi EP, Cuntng Darkness. Muzika je valjana, ovo je taj bestijalni black-death koji Weregoat cepaju sa mnogo sigurnosti a pomaže što ovde omot nije ,,eksplicitan". Svakako vredi proveriti:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/weregoat-cunting-darkness

Amerikanci Black Eucharist su se baš potrudili oko promo-fotografisanja pa je njihov izgled maltene bolji nego njihova svirka. No, debi album, Inn of the Vaticide je svakako pristojan old school blek metal koga zanima isključivo i samo blasfemija i to, ako je ikako moguće, povezana sa perverznim, razvratnim seksom. Tako ovaj album ima čvrst, trešerski zvuk i pesme sa nazivima poput Black Ejaculate ili The Soiled Crucifix, mada je ova druga zapravo kratki sintisajzerski interludij, skoro pastoralan u svojoj nežnosti, kao podsećanje da bend ima više od jedne dimenzije. No, ovaj izlet u dungeon synth je samo kratki predah između akcionih scena mošerske, oštre muzike koja će vam prijati ako cenite staru školu i satanizam:

https://stygianblackhand.bandcamp.com/album/inn-of-the-vaticide

Isto iz Amerike, ali iz Feniksa u Arizoni su (je?) Ethereal Blight čiji Demo One predstavlja vrlo častan napor kreiranja ekspresivnog, emotivnog blek metala. Ima to melodiju, ima ljudsku komponentnu i lepo zvuči uprkos ne sad nešto preterano originalnom pogledu na žanr. Dve propisne pesme, intro i autro, pristojna produkcija a plaćate po želji, sve kako treba:

https://etherealblight.bandcamp.com/album/demo-one

Ruski Goatamanita je negde na drugoj strani sa svojim varvarskim ratnim metalom. EP Hypha ima samo dve pesme (plus intro) ali treba imati kondiciju za ovo prebijanje bez milosti. Nesuptilno, beskompromisno, brutalno ali ZABAVNO a plaća se koliko sami date:

https://goatamanita.bandcamp.com/album/hypha

Izašao je novi Xasthur, naslovljen Inevitably Dark i stavljam ga u blek metal sekciju jer... pa, među ove 23 pesme zapravo ima dosta blek metala. No, Scott Conner nije ovde napustio svoj intimniji, folku bliži izraz koji mu je bio glavno interesovanje poslednjih godina pa Inevitably Dark kombinuje intrigantne mračne folk teme, eksperimente, blek metal, psihodeliju, industriju... Nema garancija da će vam se SVE dopasti, ali to je okej. Ovaj album demonstrira smelost i viziju čak i kada niste sigurni ČEGA je to zapravo vizija:

https://xasthurband.bandcamp.com/album/inevitably-dark
https://xasthurband.bandcamp.com/album/inevitably-dark-deluxe-edition

Oh, novi Tsjuder! Omiljeni old school Norvežani nisu snimili studijski album još od 2015. godine i Helvegr, njihov šesti, zvuči pozitivno napaljeno i krvožedno. Tsjuder su meni uvek malo vukli na Švedsku sa izrazito agresivnim zvukom i težinom nekarakterističnom za norvešku klasiku pa je i novi album baš opak, nudeći raznovrsnost ali centriranu oko agresivne, beskompromisne svirke i dosta heavy zvuka. Sve me obuzme milina kada bend koji znam decenijama unazad snimi nešto novo a to novo emituje ne samo zrelost već i podsećanje da uz nju ne mora dolaziti razmekšavanje. Helvegr je ploča koja ne uzima taoce i iza sebe ne ostavlja kamen na kamenu a kojoj se slušalac baca u naručje radosno i bez rezervi i nakon prvog slušanja. Sjajno!

https://tsjuder.bandcamp.com/album/helvegr

Pređimo na sporije i opuštenije forme, dakle doom metal, stoner rok, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Šveđani Grimoria, evo, sviraju prijatni old school doom metal na svom EP-ju Lost in Shadows. Ovo su tri pesme kao ispale iz neke garaže koja ima direktnu vezu sa okultnim doom metalom sedamdesetih godina prošlog veka, ali i pristup modernijoj opremi, pa dobijamo zarazne melodične teme odsvirane na vrlo heavy, vrlo distorziranoj gitari, sa snažnom bas gitarom ispod nje i moćnim, teškim bubnjevima. Pesme su dobre i lepo ih nosi melodično – ali i dalje garažno – pevanje gitariste Mika Wizarda. Elem, ako volite baš Electric Wizard i slične napušene doom bendove, Grimoria su taman za vas:

https://grimoriaband.bandcamp.com/album/lost-in-shadows

Isto iz Švedske su i Terra Black, kvartet sa čak tri žene i jednim muškarcem, i prvim albumom u prodaji. All Descend je fino-zvučeća ploča sporog, otmenog stoner-dooma sa glacijalno sporim i teškim rifovima, slojevitim gitarama i lepim vokalima. Ne radi bend tu sad neke strašno inovativne stvari ali je konstrukcija epskih pesama od pet-pet i po minuta definitivno njihov forte, sa ubedljivim zvukom i atmosferom koja čoveka nosi od krešenda do krešenda kroz dinamičnu svirku i isti takav zvuk. Vrlo ubedljivo i prijatno:

https://terrablackband.bandcamp.com/album/all-descend

A iz Srbijice stižu Swamp Dukes sa EP-jem Living Nightmares i ovo je pet pesama finog sludge/ stoner zvuka oplemenjenog sa dosta southern groove arome. Bend ima dobar zvuk, dosta karaktera i piše ukusne rok pesme dokazujući po ko zna koji put da je Banat nepresušni rudnik kvalitetne rok muzike u ovoj državi:

https://swampdukes.bandcamp.com/album/living-nightmares

Italijanski Demonio donosi veoma prijatan psihodelični gruv na albumu Reaching For The Light. Šest je to pesama heavy psych zvuka koji ne preteruje sa težinom i psihodeliju drži unutar kvalitetnog rokenrol gruva, sa divljim gitarama ali disciplinovanom ritam sekcijom. Faz, efekti, ali onda i lepe melodije i ugodno pevanje, sve to u pristojnom miksu, ovo je stvoreno za uživanje a plaćate koliko hoćete:

https://demonio666.bandcamp.com/album/reaching-for-the-light

Za ljude koji vole lošije raspoloženje i aagresivniji izraz, Acrid Rot iz Pensilvanije na prvom i istoimenom EP-ju imaju četiri pesme sludge gruva. Nije ovo onako bučno i abrazivno kako sludge metal već ume da bude i Acrid Rot zapravo ugodno sebe smeštaju negde na tromeđu doom, stoner i sludge stilova, nudeći mračnu, sirovu ali zapravo simpatičnu muziku i jeftinu, ali funkcionalnu produkciju.

https://acridrot.bandcamp.com/album/acrid-rot

Moskovljani Hexenblatt sviraju vrlo težak a opet atmosferičan sludge-stoner, pa je EP Hey, Barman! obeležen finom tenzijom između doom sporosti i težine i jedne rastopljene, pustinjske atmosfere sa sve slajd gitarama. Uprkos naslovu, ovo je kontemplativnija muzika nego što zamišljate sa pevačicom Viktorijom koja valja spori, sneni melanholični bluz pre nego što pređe u death metal deo spektra. Dosta je sve to intrigantno a završetak sa obradom Melvinsa je idealan način da se saberu svi estetski elementi koje bend provlači.

https://hexenblatt.bandcamp.com/album/hey-barman

Kanađani Moonbather na istoimenom EP-ju voze odličan gruv, a koji podseća da se stonerska osnova u devedesetima raširila kroz gomilu mejnstrim metala. Tako se i ovde čuje da bend ima dosta osnova u zvuku White Zombie, ali sa stopalima čvrsto u pustinjskom andergraundu. Muzika je supergruverska, masna, zarazna, pevanje odlično, a produkcija mišićava i sve na gomili zvuči vrlo ubedljivo:

https://moonbather666.bandcamp.com/album/moonbather

Naši stari znanci, Stoned Ghost iz Nju Džersija imaju novi album, Omen i njihov blago progresivni sludge metal je ovde u dobroj formi. Stoned Ghost sviraju energično, a imaju težak, pun zvuk, i rokerski rifovi spakovani u samo malo proggy aranžmane se vrlo lepo slažu uz melodično pevanje i povremene ritmičke diverzije. Glasno, bučno ali pametno:

https://stonedghost.bandcamp.com/album/omen

Za glasniji, masniji i teži sludge metal tu su Nizozemci No Gods No Masters. Njihov drugi album, Torment vrlo jasno ukazuje izvore na kojima su se ljudi napajali pa su ove glasne, besne rok pesme svirane u maniru Eyehategod i Iron Monkey, strastveno, divljački i sa poštenim osećajem za gruv. Pet pesama, ali neke od njih su jako dugačke i upadaju u Electric Wizard teritoriju (a koje NGNM takođe navode kao uzore) pa znate da ste ovde obezbeđeni na duže staze. A plaćate koliko hoćete!

https://nogodsnomasters.bandcamp.com/album/torment

Jedan od svakako najupečatljivijih prvenaca koje sam čuo u poslednje vreme je dosta dugo najavljivani debi album čikaških High Priest. Nazvan Invocation i natovaren filozofskim i spiritualnim temama, ovo je stoner-doom metal koji radi mnogo i dobro da vas pripremi na svu težinu i žestinu što će ih na vas sručiti kada budete već ozbiljno načeti suptilnim uvodima. Vrlo melodični u vokalnoj ravni (izdavač Magnetic Eye hrabro ali ne i netačno pominje i Thin Lizzy), High Priest istovemeno odvaljuju bubrege veoma heavy zvukom (nažalost i jako glasno masterovanim) koji uspeva da organski spoji doomerske pasaže iz Black Sabbath arsenala sa modernim post metal stremljenjima. Jako, jako dobro:

https://highpriestchicago.bandcamp.com/album/invocation

Onda da pređemo na brze stilove: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. I evo odmah, izvrstan thrash metal stiže nam na prvom albumu sastava Dreadhammer, nazvanom Sovereign. Ova ekipa iz Kalkute radi već duže od pola decenije i ima iza sebe nekoliko singlova i jedan EP, pa je ovaj materijal VRLO prosviran, vrlo dobro produciran, i donosi visokokvalitetan thrash koji se očigledno oslanja na klasične Bay Area modele, sa prstohvatom Overkilla dodatim odzgo. Dreadhammer sviraju sjajno, pišu odlične pesme i aranžiraju ih sa ukusom pa su ovde solaže pažljivo komponovane a mali ukrasi tu i tamo osvežavaju osnovne matrice. Veoma, veoma dobar debi album:

https://dreadhammer.bandcamp.com/album/sovereign

Finci Iron Talon su prvi demo snimili pre četiri godine a sada se vraćaju EP-jem The Baron sa pet pesama simpatičnog thrash metala. Ovo je prihvatljivo melodično (slušajte solaže!) i u principu dosta blizu i tradicionalnom heavy metalu i po temama i po generalnom epskom štimungu, a dobar tempo u kome Iron Talon sviraju sve čini prijatnim i ne dopušta pesamama da se razvuku preko neke razumne granice. Ima tu produkcijskih elemenata koji su mogli biti i drugačije urađeni ali bend svakako postiže željeni old school zvuk i ovo je generalno prijatno izdanje da se presluša:

https://irontalon.bandcamp.com/album/the-baron

Teško je na keca ne voleti portlandski bend Soul Grinder kad vidite kako im izgleda basistkinja/ pevačica, April Dimmick. A i jebe kevu kako peva. Drugi album, Filth Encrusted nudi zaista štrokav, prljav, podzemni thrash metal koji bi se lepo osećao negde u kasnim osamdesetima/ ranim devedesetima na vašem gramofonu. Prljavo, ali atmosferično, jeftino ali zanatski umešno, sve ovo prosto puca od šarma pa predlažem instant slušanje:

https://soulgrinderofficial.bandcamp.com/album/filth-encrusted

Perracide je solo projekat Šveđanina po imenu Per Olov Martin Karlsson (a zovu ga, ne šalim se, Perra) a koji svira u milion bendova a svirao je u još milion, uključujući Dreadful Fate, švedsko-kanadski Darkened, ali i australijski Deströyer 666. Čovek je pre svega bubnjar ali u Perracide svira sve a debi album ovog projekta donosi vrlo agresivan i sirov deaththrash. Nema ovde neke filozofije, nema melodija i atmosfera, samo skoncentrisano, vitriolsko zlo. Underdog, dame i gospodo:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/underdog

Rusi Megakill Paranoise snimili su drugi album, Worldwide Kopalhen i mada nemam pojma šta je Kopalhen – gugl kaže da je u pitanju ,,smrtonosni delikates" – muzika je dopadljivi thrash metal sa malo retro šmeka. Hoću da kažem, Megakill Paranoise imaju jedan ekspanzivni, komunikativni pristup thrash metalu, koji me podseća na bendove što su nagrnuli iz istočne Evrope nakon pada, jelte, gvozdene zavese u ranim devedesetima. Ovde ima i humora i svakakvih maštovitih rešenja kakva niste tipično slušali od Slayera i Exodusa onog vremena i to što Megakill Paranoise u principu kasne tri decenije nije neki veliki problem jer njihova muzika svejedno puca od maštovitosti i dobrog rapsoloženja. Ako volite thrash koji se kombinuje i sa rokenrolom i voli da se našali, ovo su ljudi za vas:

https://carelessrecords.bandcamp.com/album/worldwide-kopalhen

Noksvilski izdavač Coffin Curse izdao je kompilaciju Garage Years: A Punk Tribute to Early Metallica, pa ako vas zanima kako osam pank i hardkor bendova iz Ohaja, Indijane, Džordžije, Tenesija i sa Floride, a za koje nikada niste čuli obrađuju pesme sa prva tri albuma Metalike, na pravom ste mestu. A obrađuju dobro, jebiga, a ovo su i neke od najikoničkijih metal pesama svih vremena. Mislim, Motorbreath? Battery! Creeping Death (a koja je odrađena u tribute-to-Ramones stilu)? Naravno! Sirovost ali i disciplina rane Metalike su ovde vrlo lepo uhvaćeni i neću lagati, ovaj album donosi uživanje celim svojim trajanjem:

https://coffincurseknox.bandcamp.com/album/a-tribute-to-early-metallica

Dopadljivi su i The Plot Sickens iz Sijetla sa svojim speed-thrash-crust koktelom na drugom EP-ju, II - Divide And Conquer. Ovo su dve žustre, satanističke a vesele pesme kvalitetne svirke, ložačkih rifova i čiste ali funkcionalne produkcije. Bend je svoj prvi EP snimio još pre sedam godina, ali kvalitet ovog drugog sugeriše da bi od njih apsolutno nešto moglo da bude. Vredi pratiti!

https://theplotsickens666.bandcamp.com/album/ii-divide-and-conquer

Pitsburški Underneath zakucavaju vrlo težak, metaliziran hardkor na svom EP-ju A Hungry Dog is an Obedient Dog/Machiavellian. Ovo muzički spaja sve živo, od moshcore metaliziranosti, preko screamo ekspresije do grindcore nervoze, producirano je tvrdo, kvalitetno i sa dve dvoipominutne pesme traje taman koliko treba da čoveka dobro oznoji a da ga ne umori. Odličan materijal:

https://underneathpa.bandcamp.com/album/a-hungry-dog-is-an-obedient-dog-machiavellian

Francuzi Upstart na svom demo-albumu Our Inner Demon ostavljaju vrlo dobar utisak, nudeći metalizirani hardkor po receptima ranih devedsetih. U ovoj muzici ima dovoljno preostalog panka da se sve ne transformiše u tough guy gangstersko metalisanje a da ipak ona sadrži mnogo tih proto-moshcore elemenata koje su mladi voleli početkom devedesetih. Svirka je vrlo kvalitetna, pevač ubedljiv, produkcija ne sad nešto idealna ali vrlo funkcionalna, pa bend koji je posle svog prvog snimka napravio pauzu od deset godina ovde ima sa čime da izađe pred slušaoce i ponosi se. A plaćate koliko hoćete!

https://upstart.bandcamp.com/album/our-inner-demon-demo

Indonežani Blazing Truth sa svojim novim demo snimkom, Demo 2023 donose jedan intro, ali i jednu lepu pesmu metaliziranog hardkora koja je napisana dosta studiozno i aranžirana sa puno ambicije. Ovo je odlično producirano, bend svira vrlo momački, a kvalitet pesme je na visini ako volite ovakvu muziku, sa mnogo klecavih delova ali i promišljenih detalja:

https://blazingtruth.bandcamp.com/album/demo-2023-4

Za porciju DC hardcorea tu su Full Circle. EP Those Who Fold sa svoje četiri pesme meni zvuči baš kao da su Minor Threat nastavili da sviraju i u devedesetiima otkrili metal, pa je ovo taj neki rani moshcore zvuk, ubedljiv i prijatan ako to volite:

https://fullcircledc.bandcamp.com/album/those-who-fold-ep

Rodno mešoviti Valara iz nemačkog Frajburga sa demom (Demo 2023) od dve pesme postavljaju svoj slučaj nudeći metalizirani, gruverski hardkor uz koji ćete plesati ili makar klimati glavom u odobravanju. Ima ovde svakakvih momenata – od stonerskih bluz rifova, do slammerskog beatdown zakucavanja – a produkcija, iako jeftina ima sve potrebne elemente, pa po ceni od daj koliko daš ovo svakako ispunjava svoju primarnu svrhu da bend predstavi sa svim njegovim osobenim karakteristikama:

https://valara.bandcamp.com/album/demo-2023

Ego Death iz Sijetla na svojoj kaseti Summer Tour Tape imaju dve pesme užasno abrazivnog, bučnog sludge/ hardcore metala. I, da, to zvuči baš onako kako zamišljate, sporo, teško, mučno, sa sve vrištanjem i mikrofonijom. I ko to voli, baš će mu prijati. Daje se, naravno, za pare koje sami odredite a što je vrlo fer jer ovo je, uprkos svemu, kvalitetan muzički program:

https://egodeathhc.bandcamp.com/album/summer-tour-tape

Iz Portlanda u Oregonu dolaze Guilt Tradition sa EP-jem Lust for Power koji ima solidnih pet pesama tepškog, gruverskog hardkora. Ovo nije suvi gangsterski moškor, već nešto bliže sludge i stoner formatu, sa srazmerno kratkim pesamama i težinom koja je otmena. Solidno! A plaćate koliko hoćete!

https://guilttradition.bandcamp.com/album/lust-for-power

Članovi kolumbijskog Dipzomania na fotki izgledaju vrlo mlado, mada je bend, ako je verovati Metal Archivesu aktivan već skoro deceniju. Muzika na EP-ju BOLILLAZOS BAILABLES VOL.1 svakako spada u omladinski krosover sa metalom i pankom smotanim u rolnu i zapaljenim na opšte uživanje. Ja svakako volim taj retro stil sa jakim '80s mirisima pa od mene ovo dobija preporuku:

https://dipzomaniatxhxp.bandcamp.com/album/bolillazos-bailables-vol-1

Cavalerie iz pariza na EP-ju Siege War imaju dve pesme oštrog, napadačkog, mračnog metaliziranog crustcorea od kojih je druga posvećena tome da autoru teksta kožna garderoba stoji mnogo dobro. Okej. Treća je obrada Stoogesove I Wanna be Your Dog ali i pre nego što stignemo do nje Cavalerie su opravdali pažnu koju ste im posvetili a i daunloud se plaća koliko hoćete, pa eto:

https://cavalerie75.bandcamp.com/album/siege-war

Rusi Arrkaim sviraju nekakav moderni blackened hardcore i EP XVII Redux apsolutno privlači pažnju kvalitetom svirke i produkcije. I pesme su dobro napisane mada hoće da odu i u neku melodičniju, 'gazersku stranu, ali ovde pevanje na Ruskom nekako prirodno legne pa ja to lakše progutam. Solidno!

https://arrkaim.bandcamp.com/album/xvii-redux

Čileanski The Aggressor svira dve decenije a još nema album. No, EP Culto a la memoria nudi dve pesme energičnog, ložačkog thrash sprintanja pa je možda i sazrelo. Bend zvuči ubedljivo, sa razgovetnim pevanjem, ozbiljnim tempom, dobrim solažama i produkcijom koja je muljava ali na dobar način. Fino je:

https://theaggressorthrash.bandcamp.com/album/culto-a-la-memoria

Brazilci Massacre do Paralelo 11 baš kidaju na svom EP-ju Conforme-se. Bend je pre ovoga izdao samo jedan singl, još u pred-pandemijskom periodu, ali Conforme-se ih predstavlja kao u punom smislu formiran, moćan i ubedljiv thrashcore/ crossover sastav koji, uz rizik da iskoristim najočigledniju komparaciju svih vremena, zaista dosta podseća na Ratos de Porao. Prosto, ovo je NEIZDRŽIVO energično, brzo i diciplinovano a Massacre do Paralelo 11 pored pravovernih thrash rifova ovde ubacuju i samo malčice death metal začina, tek da zamiriše. Premoćno. Pa još i plaćate koliko sami želite! Obavezno!

https://massacredoparalelo11.bandcamp.com/album/conforme-se-2

Finski Uhritoimitus ima istoimeni EP sa petnaest pesama kompaktnog, ekonomičnog grindcorea. Ovde nema mnogo predigre, niti filozofije, pesme traju po pola minuta, svirane su u najvišim brzinama (i presecane power electronics interludijima) a zvuk je brutalno iskomprimovan. Teško da ćete ovde razaznati ijedan stvarni rif, ali bend zvuči vrlo uverljivo i isporučuje količinu energije i nihilizma koje očekujete. A za samo jedan jedini evro!

https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/uhritoimitus-ep

Ne pišem ovde često o kompilacijama ali pošto odmah tu niže kukam za novim izdanjima Hatefilled, evo, nemački Rat Covenant izdao je kompilaciju raznih izdanja i demo snimaka ovog argentinskog jednočlanog goregrind projekta, Disfigured Torture i ovo je apsolutni MUST BUY ako ikako volite grindcore. Apsolutni jer Hatfilled ja već godinama ističem kao svetao primer idealnog omjera ekstremnosti i zanatskog kvaliteta, sve urađeno u najjeftinijim uslovima ali sa profesionalnim nivoom produkcije. A daunloud se naplaćuje koliko sami odredite! 39 pesama najprljavijih užitaka koje ćete imati ove nedelje:

https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-125-hatefilled-disfigured-torture-compilation

Londonski Nganga prže solidan deathgrind na svom prvom albumu Kadiempembe, Devourer of Souls. Ovo je bend sa izraženim old school senzibilitetom – od Nuclear Death majice na promo fotografiji do vrlo carcassovskih rifova – a produkcija je bučna, prštava i prilično adekvatna za žustrinu sa kojom se svira. Nganga nisu ni slučajno neki inovatori ali imaju zanat i kvalitet pa ovih jedanaest pesama nude pristojan program mošinga i krljačine i ja ih slušam sa neizbrisivim osmehom na licu. A album plaćate koliko hoćete:

https://ngangrind.bandcamp.com/album/kadiempembe-devourer-of-souls
https://grindwarrecords.bandcamp.com/album/kadiempembe-devourer-of-souls-full-album

(Kraj u narednom postu)

Meho Krljic · 24-06-2023, 12:02:37

Anion/Cation je solo grindcore/ deathgrind projekat iz Masačusestsa a Ovals In Squares je zapravo više kompilacija neobjavljenih snimaka nego pravi album (jer autor kqaže da na albumu tek sada radi). No, dobro je ovo. Hermetično, da, ali čovek je kroz izdavanje velikog broja EP-jeva poslednjih godina vrlo izbrusio identitet i karakter ovog projekta i ovde ima i emocije ali i jedne sviračke i produkcijske discipline koje moram da podvučem. A plaćate po želji:

https://anioncation.bandcamp.com/album/ovals-in-squares-2

Losanđeleski Graf Orlock su rešili da se posle dvadeset godina oproste od publike albumom End Credits koji se tematski bavi apokalipsom i, pa, svakako morate ceniti da bend odlazi u momentu kada zvuči OVAKO moćno. Pričamo o spoju hardcore, grindcore, punk, metal itd. matrica na jedan osoben i organski način, sa zrelošću koja je skoro pa iznenađujuća za muziku što generalno uživa u svojoj primitivnosti. Graf Orlock uspevaju da budu jednostavni, možda i zaista primitivni a da pesme budu komunikativne, razgovetne, intrigantne, sasvim neposredne. Izvanredno:

https://vitriolrecords.bandcamp.com/album/end-credits

Sidetracked iz Takome u Bašingtonu imaju album Vile Future za Damien Records iz Minesote i tih sedamanaest pesama su gotove praktično pre nego što vi stignete da pročitate ovaj pasus i kliknete na link. Sidetracked sviraju superkompaktni, superbrzi hardkortreš/ pauervajolens bez ikakvih ukrasa, pokušaja kreiranja atmosfere, ičega sem brzih, kraktih, efektnih iskaza odrađenih velikom brzinom u najkrševitijem garažnom/ noise zvuku koji možete da zamislite. No, ovo je zapravo DOBRO napisano i mada su u pitanju mikropesme, ovo su promišljene mikropesme odsvirane uz veliku dozu discipline. Ako ste ikada slušali kultni nizozemski Lärm i mislili kako je sve to okej ali kako bi pesme trebalo da im budu JOŠ kraće, Sidetracked su vaši ljudi:

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/vile-future

William Edwards aka Christian Badia je na vrlo ozbiljnom Mortician tripu u poslednje vreme, pa je i novi album njegovog projekta Massacred upravo izašao iako smo pre svega par nedelja imali i izdašni EP. Pandemonium Of Terror ima dvadesetjednu pesmu, daje se za onoliko para koliko sami odlučite da izdvojite i Argentinac ga opisuje rečima ,,Total brutal darkness covers this entire album, total destruction of the world!" Solidan entuzijazam ali albumi koje Badia pravi pod firmom Massacred naprosto nemaju inventivnost niti produkciju njegovog drugog projekta, Hatefilled pa je i ovaj album tek odavanje pošte Mortician paradigmi, na jedan prilično low-effort način. Ima tu naravno šarma, ali pesme su nemaštovite, zvuk monoton i priznajem da mi Massacred sve manje drži pažnju. No, možda ste vi manje umorni od mene:

https://massacred669.bandcamp.com/album/pandemonium-of-terror-2

Gargor je simpatično ime za death metal bend. U pitanju je ekip iz Brisela a njihov ovogodišnji demo, Immolate (nakon debi EP-ja iz prošle godine) ima dve odlične pesme modernog, maštovitog death/thrash zvuka. Pričamo o dosta kompleksno aranžiranim kompozicijama sa puno promena ritma, harmonskog programa koji citira klasičnu muziku i mnogo gitarskog soliranja, a produkcija je prilično kvalitetna i adekvatna. Bend je osnovan 1998. godine kao Disaster i svirao je hardcore dosta dugo a što možda objašnjava tu kombinaciju razgovetnosti i raznovrsnosti u pesmama. U svakom slučaju ovo je prilično solidno i vredno pažnje pogotovo uz cenu za daunloud koju sami određujete:

https://gargor.bandcamp.com/album/immolate

Cadaverous Stench sebe opisuju kao ,,Berlinski chainsaw death metal" i imaju logo sa dve ukrštene motorne testere da to i ilustruju. Vrlo lepo. Istoimeni EP sa četiri jednostavne pesme zaista ima ,,chainsaw" zvuk gitare mada produciran jeftinije nego što bi bio standard da se ode u Švedsku. Ali dobro, Cadaverous Stench svejedno ima puno šarma sa svojim gruverskim, energičnim ali nekomplikovanim death metalom sviranim strastveno i ubeđeno. Lepo:

https://cadaverousstench.bandcamp.com/album/cadaverous-stench-ep

Molgah iz Virdžinije su 2020. godine snimili prvi album, pa pre dve godine imali EP Tales of Supernatural Misfortunes Vol.1, a sada, nakon drugog albuma, imaju i nastavak ovog EP-ja. Tales of Supernatural Misfortunes Vol.2 donosi uredan, maštovit naučnofantastični death metal koji ima sve potrebne ,,andergraund" elemente, ali ih pakuje u kreativne, interesantne aranžmane sa dosta '70s science fiction atmosfere što se fino uklapa uz mošerski, srednjetempaški metal. Vrlo promišljeno, dobro konceptualizovano, odlično realizovano – ukratko, bend koji vredi pratiti:

https://molgah.bandcamp.com/album/tales-of-supernatural-misfortunes-vol-2

Ljubitelji Johnnyja Petterssona mogu da se raduju uz saznanje da novi album njegovog (nominalno) dvojca sa Britancem Jonom Rudinom više nije u duo postavi. Šveđanin je Death Storms napisao i snimio sam i, mislim, čovek koji svira u bar 15-20 aktivnih projekata (Wombbath, Massacre, da pomenemo samo najpoznatije) ovde nije imao problem da spravi pola sata brutalnog ali epskog death metala. Ovo je na tragu klasične švedske heavy formule tipa Grave, samo sa steroidima koji su utovareni lopatom, pa je muzika agresivna, beskompromisna i beskompromisna. Ume od sve te agresije malo da bude i monotono, zvuk je pogotovo uniformno bučan, ali Pettersson ima dovoljno znanja i veština da svaku pesmu nečim okiti kako ne bi sve delovale baš isto pa je ovo pola sata koji uglavnom lepo prođu:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/death-storms

Londonski Worship The Sacrifice su, kako sami ponosno kažu, ,,The UK's FIRST Schizophrenic Death Metal band!" Ne znamo šta to znači ali demo snimak Laid At The Altar (A Demonstration) je dosta robusna ponuda sirovog, ali ugodnog death metala koji pomalo zanosi i u deathcore stranu ali ne onako kako vi sad zamišljate. Ovo je generalno street level muzika, gruverska, jeftino producirana, srednjetempaška ali zapravo maštovita, sa pesmama koje imaju osobene melodije i aranžmane. Bendu ovo nije prvi rodeo, snimalo se tu još od 2021. godine i kao korak ka sazrevanju do albuma, ovaj demo je zabavna faza.

https://worshipthesacrifice.bandcamp.com/album/laid-at-the-altar-a-demonstration

Mnogo tvrđi, teži, brutalniji death metal stiže nam iz Velsa. Virology su iz Kardfa, Virology 2023 EP im je prvo izdanje i ovo je brutal death/ slamming death urađen izuzetno korektno i bez sad nekakvog izmišljanja tople vode. Ono što mi se sviđa je da bend drži jednu elegantnu liniju u zvuku, bez fetišizovanja pojedinih elemenata pa je muzika razgovetna i HEAVY umesto da bude razmrljana i karikirana. Drugo, svirka je odlična pa onda i pesme zvuče vrlo sigurno iako ne razbijaju kalup ni u jednom smeru. Lako je voleti slamming death metal kada vam se ponudi dobar gruv i Virology upravo to rade:

https://virology.bandcamp.com/album/virology-2023-ep

Trilogiju britanskog death metala upotpunjavaju DeathCollector, ponovo iz Londona. Ovo je kvartet vrlo iskusnih (da ne kažem matorih, jelte) muzičara a koji su svirali u mnogo bendova pa i debi ovog projekta, Death's Toll zvuči ubedljivo i jasno estetski zaokruženo. DeathCollector voze staroškolski death metal sa dobrom produkcijom i gruverskom svirkom i ovih devet pesama ne donose nikakvu novu filozofiju na svet ali pružaju ugodan mošerski program sve vreme:

https://deathcollector1.bandcamp.com/album/deaths-toll

Evo nas na kraju i pregledamo i preslušavamo albume iz domena heavy metala ali i raznih krosžanrovskih izdanja koja nismo znali gde drugde da stavimo. I, evo, na primer, iako Slovaci We Still Here sebe vide prosto kao metalkor bend, EP Drowning je barem isto toliiko death metal. Melodičan ali propisno promukao i besan. Materijal na ovom EP-ju definitivno ima neka neočekivana, divlja stilska zanošenja ali bend svira srčano a produciran je mnogo prirodnije nego što je za bilo kakav metalkor standard pa mi je sve bilo simpatično. Plaćate koliko želite:

https://westillhere.bandcamp.com/album/drowning

Meksički Steel Night sviraju vrlo tradicionalan heavy metal na svom novom EP-ju, Last Warrior. Prva pesma, naslovna, nudi pet minuta melodične, brze rokačine na pola puta između NWOBTHM i power metal formula, sa poštenom, meljućom bas-gitarom, epskim gitarskim melodijama i visokim tempom. Druga, I'm the Evil je mid-tempo metal kakav su i Judas Priest znali da pošteno provuku u ono vrene, što znači da se Steel Night vrlo lepo uklapaju u zvuk 1981. Ili 1982. godine. Pevač je očigledno najslabija karika prevashodno zbog naglaska sa kojim peva na Engleskom i dosta falša ali, dobro, sve je to simpatično. Tu je i treća pesma, dosta maidenovska In the Fire, u demo verziji i vrlo je solidna, kao uostalom i ceo ovaj EP. A tek omot...

https://steelnightofficialband.bandcamp.com/album/last-warrior-ep

Nikada nisam čuo za bend Viking Queen ali ovi Norvežani fino, što se nekad govorilo, praše na albumu Hail to the King. Pričamo o tradicionalnom heavy metalu utemeljenom na hard rok postulatima, sa jednom diovskom epikom i teatralnošću koja podrazumeva i pevačku akrobatiku i puno razigranih solaža na gitarama, povremeno wannabe top 40 refrene, ali heavy metal gruv je uvek u prvom planu. Ako ne možete da prežalite što se, recimo, 1983. godina ikada završila, bendovi poput Viking Queen će učiniti da na trenutak bol umine:

https://youtu.be/L2Dpu7d4iDw

Izraelski Death Magick se dosta lepo predstavljaju na svom snimku Demo MMXXIII. Tri su to pesme heavy metala koji zvuči modernizovano ali sa korenima čvrsto ukopanim u tradicionalnom zvuku. Svirka je ekspresivna, komunikativna, pesme su ugodno epske a bez nekakve pretenciozne, prepumpane produkcije i ovo je jako pitak, jako prijatan materijal (Edit: osim što ga je bend sklonio sa Bandcampa. Ostavljam tekst jer će se sigurno uskoro ponovo pojaviti):

https://deathmagick1.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Metalci iz Eseksa, Forged In Black imaju novi, treći pravi album, Lightning in the Ashes i nije to sad 100% ugođeno po mOjim preferencama ali sluša se... Forged In Black u klasični heavy ubacuju i thrash elemente pa je ovo album epskih melodija i trešerskog mošinga, vrtoglavih solaža i mid-tempo petljanja sa duplim pedalama i denflovanim rifovima. ,,Petljanje" je operativna reč i imam utisak da bend svoje pesme isuviše aranžira, dodajući im više elemenata nego što je neophodno, ali opet, u toj kanonadi ideja provuče se i dosta dobrih. Forged In Black definitivno ne možete optužiti za nemaštovitost i na albumu ima mnogo toga da se čuje i, potencijalno, zavoli:

https://forgedinblack.bandcamp.com/album/lightning-in-the-ashes

Australijski Suneater spajaju sludge, doom i post metal u jednu agresivnu, gadnu celinu. No to je gadost sa dosta elegancije i EP Dormant ima pet pesama destilisane ružnoće i rafinirane agresije. Dakle, ovo nije sve vreme svom snagom, već pazi da vas lepo nategne pre nego što vas, jelte, spršti, pa vredi podastrti se toj vrsti tretmana ako volite sporo, teško i mučno:

https://suneaterau.bandcamp.com/album/dormant-ep

Nizozemski Gilgamesj su svirali od 1975. godine sve do 1995. i za to vreme nisu snimili ni jedan album mada jesu izbacili nekoliko demoa, EP-jeva i splitova. Onda su se 2009. godine okupili ponovo i... prvi album je upravo izašao. Neki bendovi rade BAŠ studiozno i polako, ali da se razumemo, sva ta težina istorije na stranu, Another Daybreak je ugodna, prijatna ploča starinskog metala, sa otmenim, patiniranim pesmama i lepim zvukom. Bend bez mnogo filozofije vaskrsva stil na prelazu između progresivnog roka, okultnog roka i tradicionalnog metala, nudeći atmosferične pesme i prozračan, lep zvuk. Nema nekih specijalnih inovacija ovde ali meni Gilgamesj veoma prija:

https://youtu.be/n5juhCpDSDc

Pošto sam star i ogorčen čovek, čim vidim da bend sebe opisuje kao ,,alternativni metal" uhvatim se za pištolj – a koji uopšte ne nosim! – i progunđam nešto o nastupajućoj propasti sveta u koju nas vode ovi mladi sa njihovim smicalicama i rodno inkluzivnim jezikom. Ali ispostavlja se da su Italijani Born With a Basic Goodness zapravo izvanredni. EP Crisi je pun odlične svirke i produkcije, a četiri pesme na njemu spajaju metal, pank rok, posthardkor i generalno žestoku rokačinu vrlo bešavno i bez nekih filozofiranja. Ovo je mladalački energično, spontano a disciplinovano i baš je užitak za slušanje. Svaka čast!

https://bwbgoodness.bandcamp.com/album/crisi

Atinjani Protean Shield svoj istoimeni debi-album otvaraju kao da su pod zidinama Troje i spremaju se da isprate dvoboj Ahila i Hektora na popodnevnom suncu. Drugim rečima, ovo je epski, melodičan hevi metal vrlo partikularno egejskog mirisa. Iako se već naredna pesma bavi poznatom japanskom pričom o 47 samuraja bez gospodara, album generalno zvuči ujednačeno u toj svojoj epici, a koja je spakovana u kompaktan, ne preglasan zvuk i disciplinovanu svirku. Protean Shield ne iznenađuju nekim kreativnim rizicima na ostatku albuma, ali njihova kombinacija melodične epike i čvrste, poštene svirke vrlo lepo radi i donosi slušaocu mnogo milja:

https://proteanshield.bandcamp.com/album/protean-shield

Lisabonski Rage and Fire sa prvom albumom, The Last Wolf donose melodičan, energičan heavy metal koji dosta podseća na neke svetle trenutke istorije metala iz osamdesetih, uključujući Iron Maiden. Pametnom dosta! Pevanje basiste Ricka je možda najmanje atraktivan element jendačine ovde ali je i on sasvim prihvatljiv a muzika je, iako prilično derivativna, vrlo prijatna:

https://rageandfire.bandcamp.com/album/the-last-wolf

Valletta iz Severne Karoline ima vrlo darežljivu ponudu na EP-ju Come Alive sa čak šest ekspresivnih, energičnih pesama. Valletta je negde između ekstremnog metala i rokenrola, sa malo thrash i malo black i malo death elemenata ali i sa gruvom koji je prijateljski nastrojen i na momente i melodičan. Teško da će ovo zaista dobaciti do neke šire publike ali je zapravo vrlo prijatno za slušanje:

https://vallettanc.bandcamp.com/album/come-alive-ep

Talentovani Garry Brents, mastermajnd iza gomile interesantnih andergraund projekata kao što su Cara Neir, Gonemage, Homeskin itd. itd. itd. ima i projekat koji se bavi rekonstrukcijom nu-metala onako kako ga ovaj čovek rođen u drugoj polovini osamdesetih pamti. Dakle sa nostalgijom za detinjstvo. Memorrhage je upravo snimio debi album, Memorrhage, i ovo je, pa, zanimljiva rekonstrukcija. Hoću reći, Brentsova muzika ima sve elemente klasičnih Slipknot, Korn, Linkin Park itd. ploča, ali ih spaja na osobene načine. Rezultat je mnogo ,,pametnija" muzika od bilo čega što su nabrojani napravili, ali i muzika koja nema te himnične refrene i druge hukove koji bi mogli da se porede sa njihovim najboljim momentima. Brentsova snaga je ovde u detaljima, teksturi i dubini zvuka, sa sjajnim mešanjem pljeskavog basa, komprimovanih gitarskih disonanci, nervoznog, tvrdog bubnjaskog ritma, puno divljeg skrečovanja i sptpnskih vokala, ali sa druge strane meni sve pesme zvuče kao da sušam jedan isti komad koji se sve vreme ponavlja. No, interesantan projekat:

https://memorrhage.bandcamp.com/album/memorrhage

Ne sećam se da li sam ranije slušao bečki sastav Loather ali evo, novi album Eis je prilično dopadljiv. Ovo je između post-blek metala i post-metala generalno sa melanholičnom atmosferom, ali solidnim heavy gruvom i pesmama koje nikuda ne žure, gradeći lagano svoj argument kroz mnogaja ponavljanja i praktično obredne strategije. Može to čoveka lepo da uhvati a onda da ga bend smrvi upadanjem u jedan od glasnijih, bučnijih pasaža i Eis je vrlo pristojno sagrađen na ovoj dinamici. Prijatno:

https://loathermusic.bandcamp.com/album/eis
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/eis

Iako se Mothman and The Thunderbirds iz Filadelfije načelno vode kao (progresivni?) stoner rok bend i njihova muzika ima odlike stoner roka – teške gitare, nizak štim, generalnu energičnost – EP Gazer je mnogo šire vizije nego što biste očekivali. Ovde se dobar heavy rock groove meša sa maštovitim progresivnim idejama do mere da muzika prestaje da bude ,,rok" i pretvara se u vrlo funkcionalan pačvork. Kreativno i vrlo zabavno:

https://mothmanandthethunderbirds.bandcamp.com/album/gazer

Mirakler iz Pistburga ubrizgavaju pun špric najgrđe prljavštine u svoj noise rock. Album How I Became the Devil je garažni, užasno sirovi, bolesni pržački gruv kakav biste očekivali na nekakvom Aphetamine Reptile izdanju početkom devedesetih, samo producirano i masterovano glasnije nego ikada. Petnaest kratkih, ali sadržajnih, MOĆNIH pesama koje zvuče kao Jesus Lizard na kreku. Vrhunski, dakle, užitak. Ne propustiti:

https://mirakler.bandcamp.com/album/how-i-became-the-devil

Grčki Stray Gods su eksplicitno konstruisani na temeljima koje su postavili Iron Maiden pa im onda i drugi album, Olympus, kao i prethodni, zvuči u dobroj meri kao da slušate pesme snimlljene za Somewhere in Time ali za koje nije bilo mesta na tom albumu. A ne bunim se, meni to prija. Stray Gods ne beže od svog statsua klona, naprotiv trude se da iz njega izvuku maksimum i neke pesme ovde su zaista veoma dobre, sa zaraznim, pamtljivim glavnim temama, energičnim ritmom i odličnom vokalnom akrobatikom Boba Katsionisa. Vrlo prijatno, letnje, poletno:

https://straygods666.bandcamp.com/album/olympus
https://roar-straygods.bandcamp.com/album/olympus

Stari asovi iz Kolorada Jag Panzer imaju dvanaesti album za više od četrdeset godina svirke i, pa, The Hallowed je vrlo pristojna ploča benda koji nikad nije spadao u nekakav prvi ešelon metal scene ali je uvek bio pouzdan. Nakon što je prevaziđena kriza pre desetak godina kada je grupa bila na ivici raspada, prvi naredni album je došao 2017. godine a The Hallowed je prvo dugosvirajuće postpandemijsko izdanje i ovde ima koliko hoćete stare vatre. Jag Panzer su staromodni ali to im vrlo lepo stoji, pokazujući da melodični a opet, andergraundu verni metal iz osamdesetih zapravo nikada ne zastareva. Da ne insistiram sada na poređenjima sa drugim bendovima, reći ću samo da Jag Panzer ovde u prvi red isturaju originalnog pevača (i osnivača) Harryja Conklina sa dobrim razlogom. Njegov glas služi da solidne matrice izdigne iznad proste solidnosti i lansira u svemir, nudeći slušaocu energiju i emociju. Lepo!

https://youtu.be/gJJ2i_2Gi6s

Dobro, valjda je jasno da album nedelje dolazi iz kuhinje Michaela Gire? Da su Swans za, evo, četiri decenije rada snimli samo šesnaest albuma je svedočanstvo i o tome da njihova muzika nikada nije nastajala lako, da nikada nije bila trivijalno, mehanički konstruisana niti pravljena samo da se uklopi u žanrovski kalup. The Beggar stoga i sam zvuči kao Swans najviše jer ne znate šta sa svakom sledećom pesmom možete da očekujete. Michael Gira, Larry Mullins, Kristof Hahn i ostali ovde prosto sviraju ,,Swans" muziku, prolazeći kroz ceo spektar tehnika, filozofija i ideja koje je bend za ove četiri decenije proživeo i prosvirao, šetajući se od ekstatičnog folka i eteričnog drona, preko rok teatra, pa sve do pretećeg proto-industrial gruva sa kojim je ovaj projekat dao celoj generaciji metal muzičara domaći zadatak. Gira bukvalno nikome na ovom svetu danas nema šta da dokazuje i The Beggar je zvuk benda oslobođenog od ikakvih očekivanja, nastao iz najdublje unutrašnje kompulzije da se pruži ruka i negde, napolju, u svetu, dotakne nešto živo. Apsolutna lektira:

https://swans.bandcamp.com/album/the-beggar

klem · 01-07-2023, 08:44:25

preslušao sam ove stoner-doom hard rok bendove i mixeve, super su.

preporuči mi sad neki blek metal, dugo ga nisam slušao

klem · 01-07-2023, 08:50:33

ako imap mikseve za blek još bolje

Meho Krljic · 01-07-2023, 12:04:37

Nemam, ali smisliću nešto!

Meho Krljic · 01-07-2023, 12:05:49

Srazmerno mirnija nedelja na ovom početku leta. Doduše, prethodnih smo tjedana imali nisku izuzetnih izdanja izuzetnih bendova pa je svakako red da se sada malo odmorimo uz izbor manje ISTORIJSKE ali svakako zabavne muzike.

Blek metal kao i obično otvara današnji jelovnik. Samo jednog člana ima Ebony Pendant, glavni projekat za jednog Simona Cosebooma, bubnjara iz Kalifornije koji svira i u Degraved, Griefspell itd. Ebony Pendant već ima jedan album i nekoliko EP-jeva a novi album, takođe Ebony Pendant nudi lo-fi ali kvalitetan blek metal. Naravno, sve je to vrlo self-indulgentno i vrlo žanrovski predvidivo, ali je uredno napravljeno i ima ličnu notu umesto da bude samo neinspirisano imitiranje drugih bendova. Lepo:

https://ebonypendant.bandcamp.com/album/ebony-pendant

Last One On Earth je jednočlani projekat iz Ročestera u državi Njujork, a ...And the Next in Line mu je treći album za tri godine. I ovo, primetimo, nije preprodukcija kakva je ponekad karakteristična za jednočlane blek metal bendove što znaju da izbace i po 5-6 albuma godišnje. Andrew Dewar ne radi TIM tempom i zbog toga i ...And the Next in Line zvuči vrlo pristojno, napisan studiozno a snimljen pažljivo. Naravno ovo je u osnovi pankerski, neposredan blek metal ali su aranžmani nešto kompleksniji od proseka, sa prostorom za gruv i hevi metal melodičnost pa i sa produkcijom koja iako vrlo jeftina, funkcioniše kako treba. Dewar je i talentovan ali i posvećen radu i mada je njegova muzika usredsređena na samoću, izolovanost i depresiju ona je zapravo poletna i slušaocu daje energiju. Lepo:

https://lastoneonearth.bandcamp.com/album/and-the-next-in-line

Norveška ni ove nedelje ne razočarava. Bergenski trio Avertia izbacio je svoj četvrti album, Midnight Returns i ovo je prefinjena kombinacija klasičnog norveškog blek metala sa tradicionalnijim, melodičnijim heavy izrazom, a sve nadeveno sa malo folklora. Avertia generalno imaju zvuk i strukture pesama standardne norveške blek metal škole i njihova muzika zvuči hipnotički na ime ujednačene dinamike, gruva, ali i tih toplih, prijatnih melodija. Album u slušaocu evocira lepe slike, blago melanholične, ali bez prenaglašavanja očaja i depresije kako je to u blek metalu pravilo. Izuzetno lep album:

https://avertia.bandcamp.com/album/midnight-returns

Za očaj i depresiju da se javite na adresu split albuma Broken Homes, između nemačkih Mokhir i malezijskih Mumuksu. Svaki bend ovde donosi po dve pesme i šalim se, nije ni ovde sve samo u depresiji i očajanju. Mokhir je svakako nešto melodičniji i melanholičniji ali ovo su solidno napisane i aranžirane pesme a Mumuksu su posebno odlični sa svojim praktično post-blek metal pristupom i odlično propduciranim dugačkim pesmama koje su pravi, jelte, tobogan emocija i gejzir energije:

https://amagicollective.bandcamp.com/album/broken-homes-split

Poljski projekat ZØRZA isporučuje za Poljsku uobičajen koktel profesionalizma i melanhličnih emocija na debi EP-ju IEI. Ovo su četiri pesme melodičnog black-death metala, sa puno atmosfere, uključujući i jednu pesmu koja je čitava samo u nežnim ambijentima, bez gitara i bubnjeva. Sve to jako zabacuje i u post-blek metal smeru sa dsta sigurnosti a posebno je naslovni komad, na kraju materijala sa svojih skoro deset minuta meditiranja karakterističan za ovaj pristup, pa ko voli, treba da posluša:

https://zorzapbm.bandcamp.com/album/iei

Sasvim drugi pristup black-death zvuku imaju Sturmtiger nekada iz Danske a dans iz Londona. Album Transcendent Warfare, njihov drugi, snimljen devet godina nakon prvenca i nakon nekoliko split izdanja, je agresivna, divlja ali disciplinovana war-metal neman koja ne haje za atmosfere, emocije i takote moderne koncepte i samo je zanima da se na vas zaleti svom brzinom i izujeda vas koliko može dok se ne završi. Blago podrumska produkcija samo doprinosi autentičnosti pa Sturmtiger zadovoljavaju onu glad koje se ponekad stidite ali je ne možete večno poricati:

https://sturmtiger.bandcamp.com/album/transcendent-warfare

Serpent Of Old je novi projekat nekih iskusnih turskih muzičara iz polja ekstremnog metala pa je i debi album, Ensemble Under the Dark Sun vrlo ubedljiv prvi iskaz. Pričamo o vrlo tehničkom, vrlo čak, ledenom, skoro mašinski preciznom black-death metalu koji lepo spaja uzdržanu melodičnost ,,čistog" blek metala sa disonantnim death metal rifovima i stalno nemirnim, dinamičnim aranžmanima. Može malo čoveka svakako da zamori to stalno menjanje ritma, posebno u ovako dugačkim pesmama, ali Serpent Of Old se izrazito trude da to ne bude čista demonstracija njihovog kapaciteta da zapamte složene strukture pesama i sve to na kraju odiše jednom otmenošću i hladnom elegancijom. Vrlo impresivno:

https://serpentofold.bandcamp.com/album/ensemble-under-the-dark-sun

Jako su dobri štutgartski Vordt na svom debi albumu Ashes, a ovo ne kažem često za neki DSBM sastav. Vordt naprosto znaju da mi zadrže pažnju i da u pesme od šest, osam i trinaest minuta ubace dovoljno energične, krljačke svirke da to fino uravnoteži atmosferičnije, meditativnije delove. Pritom zvuk benda ima zdravu osnovu sa doduše glasnim masteringom ali dosta uspelim miksom koji fino razdvaja instrumente – slušajte tu bas gitaru kako vozi! – i ne svodi se na brljotinu kako to često biva kod depresivnih blek metal bendova. Impresivno:

https://vordt.bandcamp.com/album/ashes
https://revolvermannrecords.bandcamp.com/album/ashes

Kada svoj avangardni black-death metal projekat nazovete po Pokemonu, verovatno šaljete poruku da vas ne treba shvatati preozbiljno, za ne? Pa, ne, Snorlax iz Australije, jednočlani projekat Brendana Aulda, bubnjara bendova Consumed i Daedric Armour, je prilično ozbiljan i koncepcijski i kompozitorski i produkcijski. Drugi album ovog projekta, The Necrotrophic Abyss nudi maštovit, atmosferičan a žestok black-death metal sa lepim odnosom oštre, napadačke svirke i reflektivnijih, ne baš mirnijih ali ne i stopostotno agresivnih pasaža, lepo kombinujući black metal epiku sa death metal užurbanošću. Uzbudljivo, zabavno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/the-necrotrophic-abyss

Ruski duo Serpens Lvx nažalost svoj debi album, Hendecagramicon: Adversarial Ethos Exoterically Unlocking Shrines of Dissolution produciraju na meni skoro nepodnošljiv način, kreirajući upravo gorepominjanu brljotinu u kojoj je sve skupljeno u sredinu a onda i divljački iskomprimovano u masteringu. Rezultat je glasna ploča koja vam odmah privuče pažnju ali onda nalazite kako dalje slušanje zahteva nesrazmerno mnogo napora da se ta pažnja i održi. Šteta, jer pesme su prilično dobre, sa tim nekim modernim blek metalo koji spaja epiku i energiju, pa još i sve to uvija u actečku mitologiju i misticizam. Lepo ali samo da je bolje producirano...

https://serpenslvxmictlan.bandcamp.com/album/hendecagramicon-adversarial-ethos-exoterically-unlocking-shrines-of-dissolution

Pre par meseci sam pohvalio singl australijskih Dusk Cult kojim su najavljivali novi album a sada je taj album stigao i, pa, Night Sky Revelations je očekivano odlična ploča. Ovo je moderan, melodičan ali ne sad nešto naglašeno ,,emo" ili ,,gaze" blek metal, sa produkcijom i rifovima koji su zapravo čvršći nego što je žanrovski standard. Opet, Dusk Cult zapravo ne koketiraju sa death ili thrash metal formama i njihov blek metal je veran svojoj suštini, spajajući harmonične kompozicije sa žestokim, energičnim izvedbama i snažnom, kvalitetnom produkcijom. Ugodno:

https://duskcult.bandcamp.com/album/night-sky-revelations

Za porciju totalne, jelte, devastacije poručićete sebi debi album ekvadorsko-švajcarsko-ruskih Supayniyux. Bend postoji od polovine prve decenije ovog stoleća a pre ovog albuma im je poslednji demo bio još 2014. godine. Možda je i zbog tolike predigre Genocidio infernal ovakva erupcija bijesa i energije. Da se razumemo, ovo je nesuptilna, jednostavna muzika, sa jedinom ambicijom da vas poravna sa patosom i onda se popiša po vama, pa će jeftin i ravan miks i srazmerno monotone kompozicije sastavljene od apokaliptičnih rifova, konstantnog blastbita i vrištanja sigurno nekom biti i dosadne. No, Supayniyux imaju taj beskompromisni duh koji je zavodljiv, pa album, čak i ako ne možete da ga preslušate iz jednog cuga, svakako pakuje mnogo autentičnosti i snage u svojih 37 minuta paklenog, jelte, genocida:

https://fromdeepestrecords.bandcamp.com/album/genocidio-infernal

Kao jedan od najuspešnijih i kreativno najzanimljivijih jednočlanih blek metal projekata u ovom trenutku, nemački Kanonenfieber je počeo i da nastupa uživo. Live at Dark Easter Metal Meeting je snimak natupa na minhenskom festivalu ovog proleća i za ovu priliku je spiritus movens ovog projekta, Noise, okupio kvintet muzičara koji su u nešto više od pedeset minuta izveli najveći deo njegovog debi albuma iz 2021. godine, plus pesme sa kasnijih EP-ja iz prošle. Naravno da je perfekcionista kakav je Noise ovde obezbedio vrhunski kvalitet muzičara, zvuka i generalnog performansa pa je Live at Dark Easter Metal Meeting predstava veličanstvenog (anti)ratnog blek metala sa samim šefom na autoritativnim vokalima i ostatkom ekipe koja radi kao dobro podmazana mašina. Ceo nastup je veoma dobar a finale sa The Yankee Division March zaokružuje ovaj deo karijere Kanonenfieber na idealan način. Spremni smo na nove avanture:

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/kanonenfieber-live-at-dark-easter-metal-meeting

Prelazimo na ove nedelje vrlo skromnu ali kvalitetnu ponudu dooma, stonera, sludgea, hard roka i psihodelije. Beograđani Mortuary Hearse na svom debi EP-ju, The Cosmic Urn nude tri pesme lepog, melodičnog doom metala. Ovo je vrlo jasno i ubedljivo napisan materijal sa korenima u Pentagram/ Cathedral, Candlemass itd. stilu, toplog zvuka, lepih rifova, dobre dinamike. Posebno je prijatno čuti melodično pevanje koje je promišljeno aranžirano i ako išta moramo da kritikujemo to je naglasak gitariste i pevača H.nB.Pr. Alexandrosa, koji je, da se razumemo, SASVIM SOLIDAN ali će možda našim ušima zvučati suviše srpski. No, to je sitnica i Mortuary Hearse mogu svojim debi izdanjem da se ponose bez rezervi:

https://mortuaryhearse.bandcamp.com/album/the-cosmic-urn-ep

Argentinci Tres Ojos – tri, pretpostavljam, oka – imaju jedan album snimljen pre pet godina, a novi EP, Liberación sa svoje dve pesme predstavlja lepu uvertiru za sledeći. Ovo je razigran, ekstrovertan sludge-stoner metal sa debelim, teškim zvukom i agresivnim gruvom, ali bez isključive želje da bude brutalan. Tres Ojos u krajnjoj liniji pišu pamtljive melodije i refrene koje ćete rado zapevati sa njima (čak i ako ne razumete Španski) i ovo je prijatna, atmosferična muzika kojoj lepo stoje i HEAVY ali i mirniji, relaksiraniji delovi:

https://tresojosbsas.bandcamp.com/album/liberaci-n

Heezer su iz Finske a njihov EP Mushroomhill Boogie Tapes ima četiri pesme feelgood rokenrola. Ovo je negde između garažnog panka, grandža i stoner roka, sa teškim ritmovima, poletnim tempom i dosta mladalačkog bezobrazluka u izvođenju. Pesme su svakako dobro napisane, kompaktne u trajanju i sa himničnom dimenzijom koja sugeriše da je na koncertima uz ovo uvek dobro, jelte, zezanje. Ne propustiti, pogotovo ako možete da izdržite dosta spljeskan master:

https://heezer.bandcamp.com/album/mushroomhill-boogie-tapes

Poljaci Metallus, pak, sa albumom Funeral Of The Sun nude baš onako dramatičan, na granici karikature, dakako, doom metal kakav ja volim. Ovo je ,,okultno" intonirana rok muzika sa korenima u andergraund hard roku sedamdesetih i to podrazumeva spore, elegantne ritmove, lamentirajućeg pevača, melodične a teške gitare... Da su Black Sabbath bili manje na bluzu a više na folku, zvučali bi ovako, pa je Metallus izdanak one neke druge, narodnjačkije struje '70s dooma čije smo odjeke kasnije čuli u romantičarskim radovima Candlemass, Cathedral i My Dying Bride. No, Metallus zvuče starinskije, sirovije od nabrojanih doom legendi i njihov album je razoružavajuće neposredan, vraćajući doom metal toj suštini osećaja veličanstvene propasti koju kod njega volimo, bez mnogo dodatnog produkcijskog peglanja i studijskog promišljanja. Pre-le-po:

https://metallusdoom.bandcamp.com/album/funeral-of-the-sun

Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. I evo, odlični su čileanski trešeri Vandal na svom novom EP-ju, Obertura. Ovih pet pesama i malo manje od pola sata muzike su demonstracija superiornosti latinoameričkog thrash zvuka u odnosu na sve ostralo u poznatom svemiru sa svirkom koja je superbrza a disciplinvoana, sa zaraznim rifčinama, naloženim pevačem, nabudženim ali adekvatnim zvukom. Vandal su ovde SVE što volim kod thrash metala, i tehnički izvrsni a estetski fokusirani i usmereni na maksimalno prženje i naprosto ne mogu da ih preporučim dovoljno jako:

https://youtu.be/qG8zlPdoCsM

Čile je prilično dobro predstavljen ove nedelje jer i Akramen iz Santjaga imaju novi album, Distopolis. Ovaj bend svira od kraja prošlog veka i na svojoj trećoj dugosvirajućoj ploči zvuči sigurno, usvirano, kvalitetno. Produkcija je prilično organska, zvuk dinamičan a pesme poletne, brze, tečne, sa finim trešerskim rifovima i lepršavom svirkom bubnjarke Paule Marin (koja od nedavno svira i u Witches Sabbath). Vrlo klasičan, vrlo ugodan thrash metal koji kao da je čekao negde od 1988. godine da nas zaskoči i oduševi:

https://akramen.bandcamp.com/album/distopolis

Surturian iz Minhena sviraju thrash 'n' roll kao da je 1983. godina. Debi EP I – The Eyemaster ima pet pesama kvalitetnog, himničnog metal rokanja sa tim nekim patiniranim pristupom, ali sve odsvirano vrlo disciplinovano, precizno i producirano kvalitetno. Ovo je old school koji se ne stidi fuzije sa new school elementima kada mu to odgovara pa neke od ovih pesama pored rokerskih solaža i motorhedovske atmosfere ubace i po koji blek metal pasaž. Lepo. Lep način da se predstavite svetu!

https://surturian.bandcamp.com/album/i-the-eyemaster

Tehnički thrash metal je u drugoj polovini osamdesetih doneo nekoliko vrlo lepih albuma ali je kasnije nekako tehnički death metal preuzeo tu ,,tech" struju i danas su tehnički thrash bendovi relativna retkost. Mladi Ukrajinci XenotronE se trude da pokažu da ovde itekako ima još goriva u rezervoaru pa njihv debi EP Queen Of The Night sa tri pesme i jednim introm vrlo ubedljivo nudi mnogo aranžmanskog vatrometa, harmonske raznovrsnosti, matematički kompleksnijih ritmova i, naravno, bas gitaru bez pragova. XenotronE su vrlo dobri u svemu ovome, provlačeći interesantne rifove i teme, a ostajući ipak unutar thrash paradigme, sa prodornim zvukom i energijom koja se ne može ignorisati. Vrlo ugodno!

https://xenotronethrash.bandcamp.com/album/queen-of-the-night

Italijani Razgate sa svoje strane voze standardni, klasičan '80s thrash metal i to im vrlo lepo stoji. Njihov četrvti album, Born To Rot In Hell je kao da ste u vremeplov ubacili Slayer, Forbidden i recimo Razor, pa se onda pre pritiskanja dugmeta za budućnost popišali na kontrole. Rezultirajuća muzika je vrlo ubedljiva i zabavna, sa energičnim, brzim pesmama i mnogo mošerske rifačine ali fer je i reći da se Razgate baš ne ubijaju od originalnosti i da je ovaj album kao neka kompilacija hajlajta thrash metala osamdesetih. No mene to ne odbija ni trunku i ovo je trešina 200% po mom ukusu:

https://razgatethrash.bandcamp.com/album/born-to-rot-in-hell

Pa su tu onda i gotenburžani Hostilia sa svojim prvim EP-jem, Atomic Thunder. Bend sebe prodaje kao direktan izdanak Bay Area Thrash škole ali kako su ovo tri BAŠ mlada Šveđanina slatko je čuti kako likovi rođeni na drugom kontinentu i u narednom veku interpretiraju BAT formule. Slatko, slatko ih interpretiraju i slatko ih implementiraju i ovo je uzbudljiv, pankerski thrash metal koji donosi radost srcu i priziva osmeh na lice:

https://hostiliathrash.bandcamp.com/album/atomic-thunder-ep

Tročlani mičigenski Pink Pout ima album vrištavog hardkora pod imenom Nothing Stays. Ovo je metaliziran ali i dalje u osnovi pankerski hardkor sa moćnim ženskim vokalom i gitarom koja pola vremena zvuči kao da je izvan štima zahvaljujući obilnim korus modulacijama, a što muzici pored pank oštrine daje i meru psihodeličnosti i to je vrlo fin, vrlo dobro odmeren gest. Pesme su napisane odlično i iako album drži liniju pank rok neposrednosti, monotonije ovde nema. Odlična ploča:

https://anothercityrecords.bandcamp.com/album/nothing-stays

Hjustonski Pity ima tri kratke pesme i intro teškog, energičnog metaliziranog hardkora na demo snimku Demo 2023. Ovo je mošersko, srednjetempaško gaženje ali bez gangsterskih halucinacija, sa pesmama od po minut, pevačem koji gubi razum dok vrišti i ukusnim metalskim rifovima, sve u solidnoj, jeftinoj produkciji. Ukusno i dijetalno!

https://pitytxhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Italijani No More Lies imaju logo koji podseća na amblem nekakvog fudbalskog kluba pa je i njihov hardcorepunk dosta navijačkog tipa sa horskim refrenima i parolaškim izvikivanjem stihova. Album Il Cuore Della Bestia (srce, jelte, zveri) svakako nudi propisan hardkor treš sa muzikom koja ume da bude i veoma brza, organski nastavljana na tradiciju italijanskog hardkora. Volite Negazione, Infezione, Indigesti i Cripple Bastards? No More Lies su perfektan dodatak vašoj muzičkoj kolekciji uz album izvrsno napisanih i vrhunski produciranih pesama odsviranih IZ SVE SNAGE. Superkvalitetno:

https://nomorelieshcspqr.bandcamp.com/album/il-cuore-della-bestia

Portlandski hardkorovci Sacrificial Decay stavljaju i ,,stenchcore" među tagove kojim opisuju svoju muziku i ovde svakako ima te blage metalske ekstenzije klasičnog d-beat formata koji ova deskripcija podrazumeva. Ugođeni uz više britansku ali delom ipak i američku tradiciju mračnijeg, hermetičnijeg metaliziranog hardkora, Sacrificial Decay na EP-ju Obliteration Rite imaju četiri pesme koje, ako mene pitate, umeju da potraju i duže nego što je idealno, ali i to je deo tradicije. Ovo je svakako korektno i pritiska potrebnu dugmad:

https://sacrificialdecay.bandcamp.com/album/obliteration-rites

Pa tu onda dođu Beyond All Doubt iz Finiksa sa kvalitetnim demo snimkom B.A.D. Demonstration. Ovo je praktično album, sa sedam pesama (za sedam dolara) ozbiljnog metaliziranog hardkora, dobrog, teškog zvuka i pesama koje kao da su izašle iz mid-90s šinjela u koji su bili umotani Agnostic Front i Madball. Ako volite tu vrstu nabadačine, nabodite se slobodno, dobro je ovo:

https://beyondalldoubt.bandcamp.com/album/b-a-d-demonstration

Incision iz Vankuvera su metaliziraniji, nervozniji, pa je i njihov EP Mirroring An Indefinite Depiction pet pesama napucanog, bučnog hardkora na granici sa posthardkorom, disonantnim sludge metalom i tako tim mučnim idejama. I ovo mislim u najboljem smislu, jer Incision umeju da pišu pesme tako da ne idu od nula do sto u prvom taktu već da imaju nekakvu gradaciju i dinamiku, a i miks je, kad na stranu stavim jako bučan mastering, vrlo solidan i maštovit.

https://incision604.bandcamp.com/album/mirroring-an-indefinite-depiction

Brazilci Nação Faminta započinju svoj EP Rise Of The Masses isečkom iz Jacksonovog kultnog filma Braindead i ,,I kick ass for the Lord" su reči koje nas odmah stavljaju u pravilno raspoloženje za konzumiranje njihovog crossovera. Ovo je klasičan, vrlo prijatan metalizirani hardkor po uzoru na formule sredine osamdesetih sa disciplinovanom svirkom, jednostavnim a zapaljivim pesmama i vrlo pristojnom produkcijom. Ne originalno, naravno, ali ugodno.

https://youtu.be/qzPOGiqyc6s

Njujorčani Mantis na istoimenom EP-ju tresu ozbiljan hardkor pank. Ovo je muzika koaj rado ulazi i u posthardkor/ noise rock vode a onda vas dohvati i istrese na patos brzim, za šutke pogodnim pasažima. Kratke pesme, garažni zvuk, jedna autentična prljavština i svirka iz sve snage, ovo se sluša sa osmehom na licu od početka do kraja:

https://m4ntis.bandcamp.com/album/mantis-ep

Italijani This Age Hated pak nude bučan, energičan, gruverski posthardkor koji na momente povuče i na fank metal devedesetih. Šašava kombinacija! EP Discomfort je njihov drugi i odlično je i odsviran i produciran sa jakim, naglašenim ritmom i moćnom bas gitarom koja snažno zvoni na sredini pozornice. Dobar i pevač, sve u principu odlično:

https://thisagehated.bandcamp.com/album/discomfort

Whoa, nisam očekivao da u 2023. godini vidim novo izdanje glazgovskih Disaffect, ali eto prijatnog iznenađenja. Škotski anarhisti su se ovde udružili sa poljskim Sanctus Iuda i oba benda su originalno bila aktivna u devedesetima a sada su snimila split album, Fuck All Borders. Disaffect su, po raspadu u devedesetima imali i neke naslednike, poput recimo Scatha, a koji je meni bio i bolji bend od samih Disaffect no valjda me malo cepa i nostalgija pa mi je njihov anarhopank/ d-beat vrlo prijatan na ovom albumu. Šest pesama poštenog, znojavog škotskog panka sa ustaničkim, anarhističkim sthovima otpevanim u dva glasa je ponekad dovoljno da se čovek odobrovolji. Sanctus Iuda su mi pak bili nepoznanica i ovde su me prilično oduševili. Njihova muzika spada u istu fioku sa d-beat osnovom i anarhopank nadgradnjom ali bend ovde zvuči brže, gladnije, energičnije i prodornije od nešto poznatijih škotskih kolega i njihovih šest pesama KIDAJU. Odličan paket:

https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/fuck-all-borders

Kad ste matori kao ja uvek se malo glupo zakikoćete kada vidite da neki bend sebe taguje sa emoviolence. A nije smešno. Ostraca iz Virdžinije vrlo jasno epitomiziraju ovaj zvuk na albumu Disaster, nudeći tužne, tragične harmonije, konstantno vrištanje i muziku natrpanu neizdrživom dramom. Naravno da je to uvek na granici karikature ali šta, molim vas, od svog ovog ekstremnog metala koji ja slušam pa NIJE na granici karikature? Ostraca su dobri, uverljivi, zarazni i, što je najvažnije, imaju mašte da se ne svedu na puko sviranje žanra. Vredno svakog sekunda vašeg vremena:

https://ostraca.bandcamp.com/album/disaster

Kanadski Phantom Lung ubijaju bez milosti na svom novom EP-ju, Abhorrent Entity ii: moribund. Ovaj srednji deo trilogije ima samo dve pesme ali više, verujte mi, ne biste ni izdržali. Jer Phantom Lung su ne blackened hardcore nego blackened hardcore koji se sapleo i upao u bure sa death metalom pa je rezultujuća muzika spoj svih najmračnijih, najagresivnijih impulsa svih ovih žanrova. Ni četiri minuta, ali ni četiri minuta vrhunskog nasilja:

https://phantomlung.bandcamp.com/album/abhorrent-entity-ii-moribund

Primećujete da je dosta dobrog hardkora izašlo ove nedelje? Systemik Viølence su ekipa iz Lisabona sa ambicijom da se svira razarački hardkor treš koji bi spajao japanske i švedske uzore i to je, jelte, i bukvalno i u prenesenom smislu muzika za moje uši. I dušu. Album Negative Mangel Attitude ima deset uglavnom dvo-dvoipominutnih pesama koje se uredno predstave, pocepaju vas na komade i odu svojim poslom. Odlična svirka, dobra produkcija, pa još i prilično dobri tekstovi, ovo je ubedljivi all inclusive paket za krastpankere i sav ostali pošten svet, a daunloud pritom plaćate po želji:

https://systemikviolence.bandcamp.com/album/negative-mangel-attitude

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 01-07-2023, 12:06:23

Sad imamo dosta čudnu situaciju da je isti bend izdao iste nedelje dva albuma pod dva različita imena i oba su fenomenalna ali je posve nejasno kako i zašto se to dešava. Bend je Spine iz Kanzasa sitija ali prvo izdanje je pod imenom Spine Practice i album East Coast 2023 uprkos tome što je tagovan kao metal donosi devetnaest kratkih pesama, jelte, hardkor treša kakav volite ako ste odrasli uz sličnu muziku osamdesetih poput nekih od nas. Ovo jete metalizirano, prevashodno u smislu teškog, moćnog zvuka (bas odvaljuje bubrege, gitara masira kranijum itd.) ali je muzički klasičan, jelte, ,,HC". I odlično je. Album plaćate koliko hoćete:

https://spinepractice.bandcamp.com/album/east-coast-2023

E, a onda ide drugi album, pod imenom Spine i Raíces je njihov treći zvanični album, za denverski Convulse Records i ovo je naprosto predobro. Pričamo o hardkoru u njegovom najsuštinskijem smislu, sa pesmama koje su u osnovi pank (neke imate i na gornjem albumu u drugim verzijama), ali odsvirane nemilosrdno, brutalno, sa trajanjima uglavnom ispod minut i zvukom koji prži, kida, probada i cepa na sve strane. Bend je apsolutna ubilačka mašina ovde, pokazujući još uvek svoje korene inspirisane youth crew zvukom sa kraja osamdesetih ali ubrzan do vrlo opasnog tempa i sa kombinacijom rifova, ritma i vokala koji čoveku podižu puls, pritisak i adrenalin. Razbijanje:

https://convulserecords.bandcamp.com/album/ra-ces

Eiter su grindcore ekipa iz nemačkog grada Münstera i kažu da Münsteru treba više grindcorea. Pošteno. Mislim, kom gradu NE treba više grindcorea? P još kad se zove Münster? Aj rest maj kejs! Elem, album Gewalt nudi trinaest pesama od kojih samo jedna prebacuje dva minuta i ovo je vrlo uredan, vrlo disciplinovan blackened grindcore sa moćnim tempom, ekspresivnim pevanjem i dosta vrlo solidnih rifova. Eiter nisu ona najprimitivnija struja u grindoreu, naprotiv, njihove pesme imaju dimenziju promišljenosti, pa i duhovitosti unatoč svojoj izraženo kompaktnoj formi. Vrlo dobra produkcija i vrlo prijatna ploča:

https://eiter666.bandcamp.com/album/gewalt

Deathknell iz Čikaga imaju vrlo preteći, vrlo mračan zvuk. EP Of Burden and the Marrow Within sa svoje tri pesme slušaoca obavije sa svih strana i obruši se na njega ukusnim, atmosferičnim death metal rifovima i mrvećim ritmom, nudeći prilično old school ugođaj. Ovo je, pretpostaviću prvo izdanje za ovu ekipu, ali muzika je, iako ne sad nešto INOVATIVNA, ugodno atmosferična, sa čak malo teatarskih ambicija (slušajte zvona i demonske recitacije na polovini nasovne pesme) smeštajući se negde u mid-90s kalup ali sa lepo osmišljenim temama, melodijama i aranžanima. Ako ste ikad voleli Immolation, Banished, Incantation, Morbid Angel, Deathknell su obavezna lektira:

https://deathknell1.bandcamp.com/album/of-burden-and-the-marrow-within-2023-ep

Francuzi Abhorrent Execration imali su već jedan demo proletos, a evo sada i kasete Death... Doom... Despair... sa četiri pesme, pa, da, podrumskog, tamničkog death/ doom metala. Je li očajanje preovlađujuća emocija ovde? Zavisi – ako volite andergraund death metal zvuk uživaćete u ovim lepljivim, teškim rifovima i sporom, mučnom ritmu a koji onda pređe u brz mučan ritam, tako da je sve u redu sve vreme. Meni se ovo dopada a daunloud se plaća po vašoj želji:

https://abhorrentexecration.bandcamp.com/album/death-doom-despair

The Triceratops Experiment su dva lika iz Teksasa a Dasein je EP sa četiri pesme koji stiže posle dva singla i, pa, zvuči vrlo ubedljivo. Ovo je moderan, pomalo atmosferičan, blago melodičan ali suštinski žestok i agresivan death metal koji me ne asocira previše na triceratopse ili bilo koje druge dinosauruse. Ovo je svakako muzika sa izvesnom dozom naučnofantastičnog senzibiliteta i u sebi ima i futurističku i kinematsku dimenziju pa se sluša sa interesovanjem i, uprkos velikoj brzini i agresivnosti, izaziva pre svega prijatne osećaje:

https://youtu.be/ffAErbqjI8I

Old school death metal vrlo kavernoznog, blur-core tipa je na programu trećeg albuma argentinskih Infernal Curse. Ovaj bend svira već petnaest godina i mada su mi potpuno nepoznati, Revelations Beyond Insanity ih prikazuju u vrlo dobrom svetlu sa veoma zaokruženim zvukom i svetonazorom i kvalitetnim pesamama. Mislim, naravno, sve je to primitivno ali OSDM je muzika koja počiva na meri primitivnosti i bez nje ne funkcioniše. Bend ima i masu živih izdanja, splitova, EP-jeva itd. pa se ovde prosto čuju kilometraža i usviranost. Šest pesama i nepunih pola sata nesvetog čukanja direktno u lobanju na ovom izdanju nemačkih Iron Bonehead Productions, NE PROPUSTITI:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/infernal-curse-revelations-beyond-insanity

Deteriorot postoje od kraja osamdesetih ali su prvi album snimili 2001. godine a onda drugi 2010. Nije se dakle tu PUNO radilo ali Paul Zavaleta, glavni i sada i jedini originalni član benda je skupio novu postavu i izdao treći album, The Rebirth, koji je kompletno napisao, snimio, producirao, miksovao. Moguće je da je sve i odsvirao jer se na Bandcamp stranici ni ne pominju drugi članovi za koje saznajemo putem Metal Archivesa, no to je zaista sekundarno, ova muzika je NJEGOVA kako god da okrenete. I, mislim, simpatična je, mada i ima izvesnu ,,demo" dimenziju u svojoj jednostavnosti. Opet, ako volite pravi old school death metal, ovo nudi upravo to, bolesne, teške rifove, neprestani gruv, mučninu i ekstazu u isto vreme. Zavaletini vokali su na ivici parodije ali su gitarske solaže vrlo dobre pa se to kompenzuje. Meni ovo svakako prija, pa ne vidim razlog da mu se ne posveti malo pažnje ako volite death metal garažu:

https://deteriorot.bandcamp.com/album/the-rebirth

Mutual Hostility su tri lika iz Ohaja koja cepaju vrlo ukusan death metal. Debi album, Inhuman Anguish se ne trudi da smisli neke nove forme u ovom žanru ali ovde se čuje puno vrlo prijatnog '90s death metal gruva pa materijal sa devet pesama i malčice duži pod pola sata lepo procuri. Ovo je onaj primitivni a disciplinovani fazon koji ste uvek voleli kod, recimo, Cannibal Corpse i Mutual Hostility ga vrlo spretno provlače:

https://lethalscissor.bandcamp.com/album/mutual-hostility-inhuman-anguish

Naši stari znanci, Coffin Mulch iz Glazgova nastavljaju sa valjanjem sirovog, neprerađenog, superteškog death metala u maniru švedskih buzzsaw bendova. Album Spectral Intercession im je prvi i ako ste voleli njihove dosadašnje EP-jeve, ovde nema šta mnogo da razmišljate: skidajte se i ulećite. Coffin Mulch prže velike, naložene rifove, pesme su aranžirane jednostavno i prirodno, ovde nema ritmičkih petljancija i ambicioznih kompozicija i sve je podređeno ideji totalnog oslobađanja čoveka da bude, bar na neko vreme, zver. Odlično sve to zvuči i Škotlanđani dobijaju izuzetno jaku preporuku za svoj lepljivi, mirisni death metal:

https://drycough.bandcamp.com/album/spectral-intercession
https://coffinmulch.bandcamp.com/album/spectral-intercession

Enter The Villain je ,,dva do pet" likova iz Kanade a koji sviraju kvalitetan, disciplinovan, gruverski death metal što onda prelazi u progresivni post metal. Album The Prospect of More Violence je zapravo kao neka laboratorijska demonstracija death metala, sa čistim zvukom, promišljenim rifovima pa čak i maštovitim ekstrapolacijama klasičnih death metal ideja ali uvek u sigurnom gruvu i sa pažljivim proširivanjem ekspresivne palete sa kojom se radi. Originalno i interesantno, a hedbengerski obdareno:

https://enterthevillain.bandcamp.com/album/the-prospect-of-more-violence

Evo nam još Čileanaca. Thornafire sviraju od kasnih devedesetih a Leprosario lazareto im je šesti propisni album (pored gomile drugih izdanja) i ne samo iskustvo i tehnika već i osoben karakter benda se ovde vrlo dobro čuju. Thornafire sviraju death metal koji izlazi iz standardnih matrica, ne samo lako kreirajući ukusne akustične, melodične minijature već i pažljivo radeći sa rifovima, temama, ritmovima i aranžmanima i u vrlo standardnom death metal zvuku, da se kreiraju pesme kakve generalno ne čujete kod kolega. Veliko je osveženje slušati death metal koji nije samo regurgitacija postojećih formi i Thornafire zaslužuju pažnju:

https://greatdanerecords.bandcamp.com/album/leprosario-lazareto

Greg Wilkinson i Chris Reifert iz Autopsy imaju i projekat-sa-strane u kome sviraju malčice manje primitivan death metal sa solidnim uplivom doom metala. Static Abyss, kako se ovaj duo zove, je upravo izdao drugi album, za Peaceville naravno, i Aborted from Reality je nešto zrelija ploča od prošlogodišnjeg debija. A koji mi se veoma dopao. Aborted from Reality uzima istu old school death metal osnovu koju su Autopsy praktično izmislili, a onda na nju dodaje taman toliko dostojanstvenog doom metala da krajnji rezultat bude istovremeno i bestijalan i elegantan. Majstorski! Drugi album zvuči i ekspanzivnije u aranžmanima, sa gitarama koje imaju slobodu da kreiraju atmosfere i ambijente pored odličnih death-doom rifova pa ovo moram da preporučim vrlo VRLO snažno:

https://peaceville.bandcamp.com/album/aborted-from-reality
https://www.youtube.com/watch?v=8ddk9wHeHUc&list=OLAK5uy_kyRc5-Q1jsn2UeVE7_mFZCHVvxfRGvQio

Da ne bude da nikada ne pohvalim neko melodeath izdanje, evo, drugi album francuskih Fallen Joy, izašao deset godina nakon prvog i naslovljen prikladno The Reborn je, pa... kičast i jako melodičan, ali opet i nekako fokusiran, prijatan. Kao da su The Black Dahlia Murder krenuli u Švedsku, u Gotenborg, ali usput svratili u Pariz i tamo pijančili cele noći. Hoću reći, melodije su ovde BAŠ slatke i poletne, pesme srazmerno jednostavne, produkcija srazmerno suva i sve se to lepo proguta bez podrigivanja:

https://fallenjoy.bandcamp.com/album/the-reborn-lp

Statistički gledano, ne očekuje se da death metal bendovi svoje albume nazivaju L.O.V.E. kao da su božemeprosti neki hipici, ali baš su to uradili Italijani Apocalyptic Salvation na svom debiju. Ovo je, da ne bude zabune, energičan, mišićav death/ deaththrash sa puno mošerskih rifova i jednom razoražavujće jednostavnom old school koncepcijom. To se vidi i u temama tekstova i u fokusu na rifove u aranžiranju. No, bend svira ubedljivo, ima solidan zvuk pa ako volite Cannibal Corpse i njihove satelite, pogotovo na setinzima iz devedesetih, ovo će vam baš prijati:

https://apocalypticsalvation.bandcamp.com/album/l-o-v-e

Pre par godina mi se dosta dopao debi album londonskih Pathogenic Virulence. Ova rumunska ekipa u rasejanju sada je snimila i demo, nazvan samo Demo 2023 i slutim da je ovih sedam i p minuta muzike najava novog albuma. A surova je to najava jer je ovo i dalje kvalitetan, vrlo težak, brutalan slamming death metal. Pričamo o dve pesme vrlo disciplinovanog, vrlo četvrtastog i po zvuku i po svirci, metala koji, svakako, može da bude monoton zbog tog sasvim nedinamičnog miksa i mastera, ali koji sadrži mnogo dobrih slemerskih rifova i ima prijatan gruv. Meni odlično:

https://youtu.be/8gTWCMvoCjg

Kalifornijski kolektiv ,,spadala i idiota", kako sami sebe opisuju, Paroxysmal snimio je četvrti album, Force Feeder i ne znam da li je korektno brutal death metal opisivati rečima kao što su ,,zabavan" i ,,poletan" ali baš te utiske mi slušanje ovog opusa ostavlja. Paroxysmal se naravno ne iscrpljuju samo u brutal death formatu i ovo je slojevitiji album, sa stručno udenutim melodičnim i atmosferičnim elementima sa poreklom iz black metala, ali i progresivnijim, tehničkijim elementima koje biste pripisali nekakvom filozofski ambicioznijem death metal sastavu. No, ključni element je ovde spretnost sa kojom se svi ti sastavni delovi sklapaju u kompozicije. Ovo nisu, a to je važno, samo nasumično sklopljene kompilacije ideja drugih bendova nego vrlo uspelo napsiane pesme u kojima se narativni sloj i drama veoma lepo uklapaju i nude pamtljive, upečatljive celine. Paroxysmal su produkcijski dosta standardni, sa masteringom koji je glasan i in your face, ali je makar u miksu napravljeno dosta napora da se obezbedi prisustvo sitnih detalja na koje su muzičari itekako obraćali pažnju tokom izvođenja pa Force Feeder ima znatnu dubinu pogodnu za mnoga slušanja. Veoma, veoma dobro:

https://paroxysmal.bandcamp.com/album/force-feeder

Za kraj kao i obično pregledamo heavy metal i krosžanrovska izdanja. Snowblind su trio iz Kolumbije sa tri albuma, a od kojih se treći, aktuelni, zove Behind the Snow i ovo je tradicionalni '80s metal sa organskim zvukom, melodičnim refrenima i energičnom svirkom koja dolazi prirodno kad svirate male klubove i barove. Snowblind su vrlo solidan faksimil heavy metala iz ranih osamdesetih, sa očuvanjem njegovih rokenrol i bluz korena (bend je, na kraju krajeva, nazvan po pesmi Black Sabbath) ali i sa ubacivanjem dosta glam i proggy elemenata u potentnu, eksplozivnu smešu. Ne originalno, dakle, ali eminentno slušljivo i zabavno za svakog ko voli rani Iron Maiden, Thin Lizzy, Tygers of Pan Tang i slične bendove:

https://snowblind-hardnheavy.bandcamp.com/album/behind-the-snow-2

Vrlo, vrlo, VRLO retko ovde pišem o power electronics izdanjima, prevashodno jer je većina njih na koja naletim slučajnom pretragom interneta, jelte, smeće, pa se tako ograničavam nas nove albume Merzbow i sličnih klasika. No, izuzetak pravim za indonežanski Hymne Akhir Zaman jer je album Prelude : The Apocalypse veoma dobar. Ovaj autor apsolutno shvata da se čak i u muzici koja je, jelte, totalna buka, i dalje radi o komponovanju, o estetskom odlučivanju i kreiranju celina koje imaju nekakvu internu strukturu. Sedam kratkih komada na ovom albumu bave se različitim intelektualnim i duhovnim temama a raznovrsnost pristupa – iako je sva muzika napravljena od fidbeka – je osvežavajuća i opravdava čitav album ovakve buke. Odlično:

https://hymneakhirzaman.bandcamp.com/album/prelude-the-apocalypse

Australijski Night Legion sa svojim drugim albumom, Fight or Fall nude raspevan, kičast ali dobronameran power metal. Njihova vukodlačka priroda ovde je spakovana u devet pesama i manje od četrdeset minuta melodičnog, bučnog metala solidnog tempa ali i sa sporijim, atmosferičnijim momentima koji lepo preseku ubrzani-Maiden što čini osnovu ovog zvuka. Ko voli power metal što nije preproduciran ali je i dalje vrlo profi i vrlo himničan, ovde će se lepo udati:

https://www.youtube.com/watch?v=P4LtjzM9jNY

Jako je simpatično da su Nizozemci Attila snimili peti album, Devil's Carnival četiri godine nakon prethodnog, potvrđujući da više ne nameravaju da prave pauze od četvrt veka između ploča. Veteranski sastav iz Utrehta je osnovan pre tačno četrdeset godina i Devil's Carnival zapravo zvuči kao katalog intersovanja vrlo radoznalog hard rok/ metal benda iz tog perioda, sa izraženom progressive rock dimenzijom i produkcijom koja ignoriše moderne glasnije-je-boljije paradigme za račun nečg intimnijeg i dinamičnijeg. Attila prave prilično hermetične pesme i ovo je kao neka mračnija ekstrapolacija hard roka, doom metala i progresivnog roka iz sedamdesetih gde okultni rokeri sreću stadionske zvezde iz Deep Purple-Whitesnake lige da džemuju nakon noći gutanja magičnih pečuraka. Poslušajte, ima ovde sjajnih momenata:

https://attilanl.bandcamp.com/album/devils-carnival

Album nedelje je, oh... Novi Raven? Stvarno nas nečastivi ponekad razmazi preko svake mere. Jedan od legendarnih NWOBHM bendova, osnovan još 1974. godine sa svojim petnaestim albumom, All Hell's Breaking Loose nudi vrlo razigran, energičan, maštovit metal na prelazu između NWOBHM rokačine i thrash metal gaženja i ovo je nepunih 38 minuta čiste zabave. Raven nemaju šta kome da dokazuju sa skoro pedeset godina rada u CV-ju i muzika koju ovde sviraju je očigledno nešto što oni pre svega VOLE i sviraju sa ljubavlju pa je album niska pravovernih bengera, bez mnogo filozofiranja, ali sa osećajem i za melodiju i za atmosferu i za rifčine. Pritom, ovo je i vrlo tehnička a opet nenametljivo tehnička svirka, sa bubnjarem Mikeom Hellerom iz Malignancy koji poliva kao blesav, sa visokim, iritantnim a tako dragim vokalom originalnog basiste Johna Gallaghera i gitarskom pirotehnikom njegovog brata Marka. Zvučaće ludački da kažem da su Raven u životnoj formi spremajući se za pedesetu obljetnicu rada ali... ovaj album je naprosto tako dobar i prepun kreativnosti da može da se sluša u krug po pet puta i da vam ne bude mnogo. Masivan naklon.

https://youtu.be/VE0FE9-O7Ek

Meho Krljic · 08-07-2023, 12:06:13

E, pa, nadam se da ste završili sve obaveze i sledećih nekoliko sati možete da posvetite samo muzici pošto je imamo dosta.

Blek metal je uvek dobar za otvaranje. Novi demo Chasse-Neige se zove prosto Canaduh, time sasvim razotkrivajući prirodu ovog jednočlanog blek metal projekta kao satirične, humorističke hronike kanadskog bivstvovanja. No, muzika je i dalje sasvim solidna i Canaduh ima dve lepe pesme kvalitetnog, dobro napisanog, pomalo introvertnog ali i dalje vrlo prijemčivog modernog blek metala. Zvuk je, naravno, jeftin, ali prikladan i ovo je jedno vrlo dostojanstveno izdanje.

https://chasse-neige.bandcamp.com/album/canaduh

Oh! Debi album švedsko-američkog projekta Útgarðar, nazvan Fire Smoked Upon the Wolf's Back je prilično odličan i malo sam zapanjen da ovi ljudi već nemaju ugovor sa nekim izdavačem. Pogotovo što se ne radi o nekakvim anonimusima, Nate Verschoor svira u dosta cenjenom portlandskom sastavu Uada dok je pevač Andreas Westholm član nekoliko projekata, uključujući švedski Seid. Enivej, ako se malo nastran naslov albuma stavi na stranu, ovo je vrlo dopadljiv, melodičan, i atmosferičan blek metal koji nekako organski spaja švedske i američke korene za muziku koja je epska, ritualistička, puna, jelte, atmosfere, ali istovremeno i fokusirana na upečatljiv rif (čak i kada je taj rif samo jedan ton) i koja napred stupa sigurnim korakom sa aranžmanima što joj dopuštaju da diše ali ne i da se skroz izgubi u atmosferama. Veoma, veoma dobro:

https://youtu.be/fGmZMQIyWys

Revenge Prevails su vrlo dobar, rodno raznovrsni švedski black metal kvartet čiji novi EP, Jaws of Janus sjajno demonstrira sazrevanje tokom petnaest godina i tri albuma ovog sastava. Ovo je blek metal koji se sa klasičnim heavy pa i rokenrol formatima spaja bez ikakvih ograda ili rezervi, mešajući blek metal agresiju i himnične, klin vokale basistkinje Isabelle Ramare kao da slušalac šeta po skali nekog radija što hvata samo hevimetal stanice. Pesme su napisane izvrsno, svirka je apsolutno ubitačna a produkcija prozračna, i uglavnom odlična. Fantastičan EP:

https://revengeprevails.bandcamp.com/album/jaws-of-janus

Eternity je norveški proekat sa korenima još u devedesetima. Nastao nakon Euronymousove smrti i nakon odlaska Blasphemera u Mayhem, Eternity je izrastao iz prethodnog rada glavnog baje, Evigheta a koji je sa Blasphemerom delio tadašnji bend. Enivej, Eternity ima dva albuma u ovom veku a upravo smo dobili treći, Mundicide i ovo je vrlo prijatan, raznovrstan norveški blek metal sa možda i nekarakteristično teatralnim elementima. Ovde ima puno atmosfere, horova, brze svirke, spore svirke, a sve je utemeljeno na prepoznatljivim '90s formulama. Lepa ploča sa puno ideja:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/mundicide

A Servant su relativno novi nemački bend koji je za dve godine postojanja snimio evo već drugi album, a na to treba dodati da drugi bend, Under the Night Sky, sa praktično istim članovima, takođe ima jedan EP u istom periodu. Ozbiljna radna etika, ali album Aetas Ascensus pokazuje da bend ima i mašte i ambicija. Ovo je moderan, vrlo napredan blek metal koji se čak u nekim elementima može voditi kao post-blek metal, sa dosta ukusno odmerene drame, pristojnom produkcijom i pesmama koje su međusobno raznovrsne ali tako da se sve zadržava u jednom jasno omeđenom estetskom prostoru. Dopada mi se i više nego što sam očekivao:

https://youtu.be/jsfCmL3przA

Plagues iz Masačusetsa imaju vrlo zdravu kombinaciju blek metala i, recimo, hardkor panka, i njihov novi EP, Dystopian Misanthropy Vol. 1 nudi četiri pesme sigurno ispunjene gruvom i zlim nekremocijama. Dobro producirano, sa dobrim rifovima, ne prekomplikovano, ali pametno aranžirano sa jednom živom, organskom dimenzijom u svirci, ovo mi je prijalo, pa ću rado poslušati i Vol. 2:

https://plagues1.bandcamp.com/album/dystopian-misanthropy-vol-1

Iz podzemlja stiže split album australijskih ekipa Apocalyptic Annihilation i Christbane. Invocation Of Chaos, naravno, nudi vrlo old school zvuk i svetonazor sa Christbane koji su za nijansu podrumskiji i pankerskiji i Apocalyptic Annihilation koji su direktniji omaž Bathory ili Celtic Frost predlošcima (sa sve obradom Hellhammera za kraj). Apsolutno slatko:

https://apocalypticannihilation.bandcamp.com/album/invocation-of-chaos
https://christbane.bandcamp.com/album/invocation-of-chaos

Whoa, novi Blackbraid? Već? Čini mi se kao da je juče bilo kada smo slušali debi album (izašao, proverio sam, prošle godine) čiji se atmosferični blek metal oslanjao na mitologiju i kulturu nativnih Amerikanaca, a evo nam već i nastavka. Blackbraid II je, doduše sigurnija, zrelija ploča i vidi se da Sgah'gahsowáh (aka Jon S Krieger) dosta radi na sebi i svojoj muzici. Ovo je i dalje taj neki atmoblek, sa ambicijom da ponudi kompleksnije aranžmane i mada meni ne prija suviše nedinamičan zvuk a i ovo je sve svakako premelodično za moj ukus, moram da pohvalim trud oko pesama i upečatljive teme:

https://blackbraid.bandcamp.com/album/blackbraid-ii

Iz Poljske ovog tjedna stiže (pretpostavljam) debi album sastava Pleń, a koji se zove Przechrzta. Pleń nisu ,,običan" blek metal bend čak ni u okvirima tako zdravo raznovrsne i snažne scene kao što je poljska pa je ovo album nestandardnih atmosfera, rifova i raspoloženja a koja u sumi ipak daju nešto što prepoznajemo kao blek metal. Emocije su ovde dostojanstveno kontrolisane a ipak snažne, svirka energična a disciplinovana, zvuk dosta suv i meni je album bio sve vreme jako interesantan:

https://plenofficial.bandcamp.com/album/przechrzta

Nešto mi se dopao brazilski jednočlani projekat A//Plague i njegov novi EP, Long Dark Veins. Ovo je vrlo ugodan moderni blek metal koji lepo balansira hermetičnost i melodičnost i mada nema skupu produkciju, izrazito se trudi oko zvuka i miksa. Autor, Alcir Hinfamy ima još nekoliko aktivnih projekata ali ovo nije tipična kućna preprodukcija i A//Plague je uprkos fokusiranoj estetskoj viziji maštovit projekat. Naravno, prija mi i što je muzika uglavnom brza. Enivej, ako kupite kasetu dobijate i dve bonus pesme:

https://aplagueblackmetal.bandcamp.com/album/long-dark-veins
https://vitadetestabilisrecords.bandcamp.com/album/long-dark-veins

Indonežani TRRRHT su snimili prvi album, INCANTATION OF THE ESOTERIC LIGHT (tako, sve velikim slovima, za svaki slučaj) i ovo je vrlo ugodna black-death metal ponuda. Kako je u Indoneziji pravilo, muzika je disciplinovano, kvalitetno odsvirana, produkcija je pristojna a bend piše zapravo mnogo artikulisanije, gruverskije pesme nego što biste očekivali od nekog ko se taguje i sa ,,war black metal". Ovo nije, dakle, toliko divljački koliko bend preti i ima sasvim primetnu meru kontemplativnog, pa, evo, poslušajte, a ako vam se dopadne, plaća se koliko sami odlučite:

https://trrrht.bandcamp.com/album/incantation-of-the-esoteric-light

Pređimo na stoner rok, psihodeliju, hard rok, sludge i doom metal. I odmah da podsetimo da Snakes Don't Belong In Alaska nisu sa Aljaske nego iz Njukasla u Engleskoj. Ali nema veze, zmijama stvarno nije mesto na Aljasci. Enivej, novi album, Sounds Of A Forming Planet je četrdesetak minuta prljavog, nestašnog psihodeličnog gruva premijum kvaliteta. Snakes Don't Belong In Alaska ne izmišljaju nikakve nove forme, ovo je vrlo intuitivna, prirodno ritualna muzika koja pomera mozak i pokreće telo, bez potrebe da svoje žive improvizacije sad nešto mnogo objašnjava. Sve se čuje. Sve je fantastično:

https://sdbiaofficial.bandcamp.com/album/sounds-of-a-forming-planet

Ništa pametno nemam da kažem o britanskom bendu Pvriah iz Svonsija, jer je on osnovan koliko ovde godine i nema, za sada iza sebe nikakvu zanimljivu istoriju. No, prvi, eponimni EP nudi prijatan lo-fi stoner rok. Pvriah u ove četiri pesme pokazuju da nisu stali samo na stadijumu dobrog rifa – mada toga IMA sa lepim podsećanjima na razne Hendrikse, Krimove itd. – i da umeju da vrte suptilan, džemerski gruv, te da im psihodelični efekti dolaze prirodno. Produkcija zapravo nije toliko lo-fi koliko je bend u masteringu sve malo izpresingovao pa se neke stvari deformišu, ali... ovo je suštinski vrlo prijatan teški rok koji mogu da preporučim bez rezervi:

https://pvriah.bandcamp.com/album/pvriah

Acromancer je album ugodih psihodeličnih džemova od strane muzičara iz Kentakija koji se isto zove Acromancer. Obično ne obraćam mnogo pažnje na instrumentalne stoner rok albume pogotovo kad ih radi jedan čovek, ali ovo je vrlo solidno. I zvuk je dobar, sa masnom basinom koja suvereno dominira centrom pozornice i fino ozvučenim gitarama što prže psihodelične improvizacije, a ritam je težak a opet dovoljno razigran da sve na kraju ostavlja jedan organski utisak. Plaćate koliko hoćete a ovo je dušu dalo za noćne rituale koje izvodite sami sa sobom i na trenutak zaboravite kako se zovete:

https://acromancer.bandcamp.com/album/acromancer

Ne znam da li je The Misanthropist Gas Mask jednočlani projekat izvesnog Leonada Klaica iz Ohaja, ali album Casual Mutations je dosta prijatan. Ovde se stoner rok i pank sreću u jednoj neočekivano sofisticiranoj formi, sa osam pesama koje su sve nazvane po tipovima ličnosti – dakle, po sredi je neka vrsta konceptualnog albuma – sve kombinuju hardkor gruv i snažne stonerske rifove. Fino to zvuči sa multitrekovanim vokalima, solidnom produkcijom i generalno mišićavim songrajtingom. Zanimljivo:

https://pulprecords1.bandcamp.com/album/casual-mutations

Turbo Wizard je slatko ime za bend ma koju god vrstu metala da svira a Turbo Wizard iz Oklahome su negde između psihodeličnog stoner roka i ,,normalnog" hevi metala. EP Barbarian Love Songs tako ima četiri pesme koje spajaju stonerske rifove, psihodelične efekte i sladak, melodičan, teatralni heavy pristup. Vrlo simpatično spakovano, sa jeftinom ali funkcionalnom produkcijom i mnogo prijatnih trenutaka:

https://turbowizard.bandcamp.com/album/barbarian-love-songs

Melburnski Bongcleaner su humoristički stoner sastav a što u praksi znači, uh, dakle, normalan stoner rok, sa pevačem koji samo izgovara umereno duhovite stihove. Pevanje me, dakle, malčice zrači ali muzika je dobra i EP Bongcleaner ima pet pesama odličnih, teških stoner rifova i organskog gruva. Poslušajte:

https://bongcleanerdoom.bandcamp.com/album/bongcleaner-2

Dosta su prijatni berlinski Weite sa svojom kombinacijom psihodelje i krautroka. Album Assemblage, njihov debi, ima samo četiri pesme ali ovo su poduži i minuciozno građeni komadi odlične atmosfere, vrlo pristojne produkcije sa slojevitim zvukom, ukusno odabranim efektima i fino plasiranim krešendima. Odlično:

https://weiteband.bandcamp.com/album/assemblage

Ghost Hollow iz Arkanzasa za svoj debi album kažu da je blackened sludge ali i da je death doom. Ima tu i jednog i drugog i ovo je pre svega mračna, hermetična muzika koja ne misli dobro ni sebi ni vama. Ghost Hollow su ubedljivi i u srazmerno melodičnijim doom pesmama i u bržim sludge komadima i samo će vas uniformna tama zvuka i izraza držati podalje od inače solidnog izdanja:

https://ghosthollow.bandcamp.com/album/ghost-hollow

Weaving Shadows iz Omahe sebe opisuju i kao ,,dronegaze", što u prevodu daje sludge-stoner muziku sa malo post-metal elemenata. Album Cast Through Time je prljav i haotičan ali u suštini na dobar način, sa bendom koji se herojski, i organski, probija kroz ove spore, teške, mučne sludge epopeje:

https://weavingshadows.bandcamp.com/album/cast-through-time

Težak, rifaši stoner rok stiže sa Novog Zelanda spreman da nas osvoji. Mammuthus su bend kao iznikao iz opuška džointa koji je Tony Iommi ostavio u nekoj pepeljari 1974. godine kada je krenuo da piša, ne sasvim derivativni, ali ni sad nešto drsko eksperimentalni. Album Imperator naprosto voli dobar, težak gruv, veliki rif i psihodelične melodije i zadovoljan je da ne mrda izvan dobro opisanog modela. A koji, ne zaboravimo, radi:

https://mammuthusnz.bandcamp.com/album/imperator

Divinorum iz Kalifornije posle dve godine pauze i smrti ključnog člana imaju novi EP, simbolički, jelte, nazvan, Rise Again. I nisu se izbrukali, ovo su četiri pesme kvalitetnog hard roka/ stoner roka sa ukusnim psihodeličnim prelivom. Divinorum svakako zvuče profi, pa čak i ,,skupo" sa vrlo dobrom produkcijom, sigurnim aranžmanima i odličnim vokalnim harmonijama pa se ovo sluša sa velikim zadovoljstvom:

https://divinorum1.bandcamp.com/album/rise-again

Welcome To Wasteland Haze je album, i to prvi, sastava Wasteland Haze iz Dizeldorfa. I vrlo je prijatan: ovo je introvertni stoner-doom sa prstohvatom psihodelije, spakovan u spore, evokativne pustinjske sanjarije i isporučen sa svom uverljivošću demo benda koji stvara svoj prvi ozbiljni opus. Dopadljivo!

https://wastelandhaze.bandcamp.com/album/welcome-to-wasteland-haze

Yawning Balch je, razume se, snimak džem-kolaboracije između Boba Balcha iz Fu Manchu i Yawning Man. Snimljen prošle godine u nacionalnom parku Džošua Tri, ovaj album relaksiranih psihodeličnih džemova pokazuje da pravi ljudi mogu da naprave pravu muziku i bez ikakvih unapred spremljenih rifova ili drugih dogovorenih struktura. Svirka ovde zvuči jako organski, jako prirodno i očigledno je da su svi bili u istom mentalnom prostoru svirajući, potpuno ugođeni na istu frekvenciju. Najbolja psihodelija generalno tako nastaje a onda je izdaje ko drugi do Heavy psych Sounds Records. Ne propustiti ni za živu glavu:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-balch-volume-one

Brazilski doom metal veterani The Cross su prošle godine imali prilično uspešan album a onda im je umro bubnjar Luis Fernando, pa je novi EP, Resquiescit in Pace Frater Noster jedna dostojanstvemna elegija i ispraćaj palog brata u večnost. The Cross su ovde vrlo dobri, odmereno kreirajući spore, melanholične, snažne doom žalobnice koje ne tonu u mulj jeftinih emocija a opet se ni malo ne stide svoje metal forme. Poslednja pesma je pritom izvrsna akustična meditacija sa melodičnim klin vokalima. Veoma lepo:

https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/requiescit-in-pace-frater-noster

Meksički For Centuries sviraju epski doom metal pa EP Centuries of Black Fire zvuči kao da se Bruce Diskinson udružio sa Candlemass i onda oni radosno džemuju u nekom podrumu. Ozbiljno. Ako vam to zvuči kao dobra kombinacija, dodaću i da produkcija nije toliko podrumska, da nizak štim i lepo podešene distorzije daju gitarama finu teksturu i da su pesme istovremeno i otmeno spore i poletne. Prija:

https://forcenturiesdoom.bandcamp.com/album/centuries-of-black-fire

Santtu Laakso je ove godine ubacio u visoku brzinu pa je Experiences in Hyperspace ne znam više ni sam koji album projekta Astral Magic u poslednja tri meseca (najmanje peti). No, sve to ostaje eminentno slušljivo i izuzetno prijatno. Brend psihodeličnog roka koji Astral Magic prodaje je i dalje oslonjen na sanjive sintisajzere i umiljate gitare, sa gruvom koji je konstantan ali nenametljiv i višeslojnim raspoređivanjem zvuka tako da imate jedan prijatan ambijent da u njemu postojite, plutate, kontemplirate. Sat vremena užitka:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/experiences-in-hyperspace

Wizard Master su ranije izdavali za Forbidden Place ali pošto su Italijani, ništa nije prirodnije nego da novi album, Ablanathanalba izađe za kultni sardinijski Electric Valley Records. Wizard Master nisu izgubili ništa od svog prljavog doom šarma pri transferu pa je Ablanathanalba serija okultnih, satanističkih gruv-komada sa naslovima poput Acid ili Funeral Boogie. Sjajno to i danas zvuči, onako na korak od toga da se raspadne u svakom momentu, ali šarmantno da se raspadne, sa mračnim a prijemčivim rifovima i nestašnim, drogeraškim pevanjem. Lepota.

https://evrecords.bandcamp.com/album/wizard-master-ablanathanalba

Čileanski Some Pills For Ayala ima album Sleep Walker i ovo je vrlo prijatan stoner rok koji je sav napisao i odsvirao jedan čovek, Néstor Ayala Cortés. I zvuči impresivno. U prvom redu, produkcijski je ovo vrlo vrlo solidno, sa samo malim detaljima koji ukazuju da pričamo o, jelte, studijskom produktu jedne osobe, a sa toplim zvukom gitare i odličnim multitrekovanim vokalima koji muzici daju prijatan psihodelični preliv. U drugom redu, pesme su lepe, napisane relaksirano, sa gruvom u prvom planu ali sa prostorom da rifovi i melodije prodišu i ovo se sluša s velikim guštom:

https://somepillsforayala.bandcamp.com/album/sleep-walkers

Izvanredni meksički prog-hard-rokeri Rostro Del Sol su svoj izvrsni debi album od pre dve godine sada reizdali sa nekoliko bonus pesama i pošto oni kod mene imaju beskonačan kredit, evo da ukažem: Rostro Del Sol (Stolen Body Release) je izašao za Stolen Body Records a što je britanski izdavač čiji katalog vredi istražiti i ovde neke pesme sa debi albuma imaju i dodate vokale, a što je vrlo simpatično, sa prirodnim bluz-prelivom preko muzike koja već ima izraženu bluz komponentu. Ako ste do sada nekako uspeli da izbegnete Rostro Del Sol i pored mog upornog insistiranja, ovo je apsolutno idealna prilika da se upoznate s njihovom magijom:

https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/rostro-del-sol-stolen-body-release

Thrash, speed, hardcore, grindcore, te death metal su sledeći na redu. Danski trešeri Demolizer zvuče zdravo i raspoloženo na svom drugom albumu, Post Necrotic Human. Uprkos pretećem naslovu, ovo je feelgood old school thrash metal, sa decidno '80 mirisom, brzim tempom, rokerskim šmekom i dobrim rifovima. Demolizer znaju da formula ne mora da se smišlja od nule ako je dobra i ako nas je lepo služila poslednjih 35-40 godina pa tako i ovaj album ima atmosfere i krljačine u idealnom odnosu i, prosto, vozi:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/post-necrotic-human

Epicenter iz Nju Hempšira su negde između thrash metala i (melodičnijeg) death metala, pa očekujte tipične mid-level vrištave vokale i dosta simpatičnih melodija, solaža, arpeđa itd. na gitarama. EP Flood ima pet pesama sa dosta minuciozno kreiranim narativima i ovde brza i energična svirka nije sama sebi svrha već je deo promišljenijih, jelte, struktura. Pričamo o iskusnoj ekipi sa već dva albuma iza sebe pa Flood pokazuje post-pandemijsku formu i predstavlja Epicenter u vrlo dobrom svetlu:

https://epicentermetal.bandcamp.com/album/flood

Norveški duo Proselytism snimio je svoj novi Demo 2023 u sopstvenoj prostoriji za vežbu ali, mislim, ovo su već ozbiljni likovi sa dva albuma iza sebe i ove tri pesme zvuče odlično čak i u produkcijskom smislu. U muzičkom nema promašaja, Proselytism su mi bili odlični proletos na svom drugom albumu, pa su takvi i sada, mada je muzika sada zapravo nešto sofisticiraniji thrash metal sa elementima blek metala. Svakako dobijamo gomilu zlih, moćnih rifova i superiornu izvedbu. Pratite Proselytism, odlični su. Mislim, Strange God Rising je jedna od najboljih black-thrash pesama koje sam čuo ove godine!

https://proselytismofficial.bandcamp.com/album/demo-2023

Londonski Contract Killer kažu za sebe da KRŠE norme muzičkih žanrova, ali njihov istoimeni EP je prosto prijatan pržački metalizirani krastpank. Contract Killer nemaju neki prebudžen zvuk i jedna pankerska nestašnost u njihovom izrazu (pogotovo u dualnim vokalima) čini veliki deo njihovog šarma, dok same pesme valjaju ukusne rifove koji su svoje prauzore imali na pločama Amebix i Sacrilege. Bend i obrađuje Dig Your Own Grave od Sacrilege da ne bude nejasno kome duguju svoje postojanje i ovih šest lakih komada mi je vrlo ulepšalo dan pa urgiram da se posluša:

https://contractkiller.bandcamp.com/album/contract-killer-e-p

J.O.Y. iz Sidneja su skraćenica za Joke's On You a i hardkor bend u maniru, da citiram njihovog izdavača, bendova poput Killing Time i Breakdown. Ako volite taj zvuk, seveninčer Fantasy ima sedam pesama dosta dobrog hardkora koji bi super prošao u KST-u 1992. Godine, i ovo mislim kao EKSTREMNU pohvalu:

https://lastriderecords.bandcamp.com/album/fantasy

Long Cold Stare su iz Alabame i njihov album Playing the Perfect Victim ima samo pet pesama ali ovo je vrlo heavy, vrlo zahtevan hardkor/ metal kombo koji potrebuje izdržljivog, radoznalog slušaoca. Bend navodi raspon od Converge, preko Deadguy do Neurosis kao uzore, a svakako bismo mogli da dodamo i Today is the Day na listu jer ova muzika ima i bes i abrazivnost i hermetičnost kakve zamišljate da se postižu ukrštanjem pomenutih uzora. Album je energičan, malo strašan i zarazno zanimljiv:

https://longcoldstare.bandcamp.com/album/playing-the-perfect-victim

Tyranthrope su nemačko-nizozemska ekipa sa debi albumom naslovljenim Metropolis, a koji, kako se sami hvale, pakuje deset pesama u manje od dvadeset minuta. Naravno da je ovo najlakše opisati kao krosover i naravno da Tyranthrope imaju dosta elemenata klasičnog krosovera iz poznih osamdesetih, sa pankerskim, himničnim pesmama i čvršćim, metaliziranim rifovima. Vrlo disciplinovana svirka, solidna lista gostiju (uključujući Franka Blackfirea iz Assassin/ Sodom/ Kreator), dobra produkcija (Dan Swano radio mastering!) i generalno dobar, drusan zvuk i stav. Nisu Tyranthrope sad nešto skršili granice žanra i izmislili nešto novo ali uz ovo se čovek ŠUTIRA uz osmeh na licu:

https://tyranthrope.bandcamp.com/album/metropolis

Berlinski Local Support prže jednostavan, old school hardcorepunk. Album TBA ima deset uglavnom kratkih pesama podrumske produkcije, ali pravoverne energije, sa praštećim gitarama i brzim tempom, mada se tu napravi mesta i za malo gruva uz koji ekipa u skvotu ili klubu pijano posrće pa prospe pivo. Sve na mestu:

https://localsupport.bandcamp.com/album/tba

Wigsplitter su iz Los Anđelesa i njihov metalizirani hardcore spaja ulični gruv sa skoro slamming death metal rifovima. Demo '23 ima tri pesme i intro i produciran je vrlo solidno, sa bendom koji i izvođački i kompozitorski zvuči prilično zrelo. Daje se za pare koje sami odlučite da date i, eto, ako volite beatdown i srodne hardcore zvuke, ovo je vrlo vredno pažnje:

https://wigsplitterhc.bandcamp.com/album/demo-23

Kao i EP Vengeful Mind francuskih Headbussa. Oni svoju muziku opisuju kao ,,Paris Fight Music" a to što se jedna pesma zove Mass Effect ne znači da su nerdovi. Dobro, MALO verovatno jesu, ali ta pesma govori o pozerima na lokalnoj, jelte hardkor sceni i već znate kako muzika zvuči, besno, napaljeno, uličarski. Solidno je ovo, skroz:

https://headbussa.bandcamp.com/album/vengeful-mind

Onda dođu Killing Blow iz Milvokija sa istoimenim EP-jem i njihov beatdown hardcore je prilično umiljat. Mislim, agresivan je, grub, neprijateljski nastrojen, ali ima lep gruv i odlične ženske vokale pa se sve to lepo zguta i posle prijatno podriguje. Bend sebe reklamira kao hardkor ekipu za ljude od preko sto kila, pa eto, znate odmah da li ste ciljna grupa, a ovo izdanje plaćate koliko želite:

https://killingblowwi.bandcamp.com/album/killing-blow-ep

Novi EP švedskih krast korovaca偏執症者 (Paranoid) zove se S.C.U.M. i snimljen je, kažu 2021-2022. godine. Što je korisna informacija jer ovo zvuči kao da je snimljeno dajbože 1992. godine. I to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji, ovo je prljavo, direktno, sirovo, fokusirano kao laser, nudeći krastkor krtinu bez poziranja, melodija, metaliziranih rifova ili bombastične, prekomprimovane produkcije. Jedno od najboljih izdanja ovog benda u recentnom sećanju:

https://pndftw.bandcamp.com/album/s-c-u-m

Raid sa Long Ajlenda ima demo Raid Demonstration 2023 i ovo su četiri pesme mučnog, teškog sludge-crust-grind zvuka. Kažem ,,mučnog" ali kome se sviđa da mu ne bude prijatno, ovde će naći spretno napravljene pesme, dobar zvuk i nepokolebljiv nihilizam. Pa prijatno:

https://raidband.bandcamp.com/album/raid-demonstration-2023

Uhritoimitus je, jednočlani finski grindcore bend i za razliku od većina jednočlanih grindcore bendova iz celog sveta, odličan je. Tomi S. Koji sve ovo piše, svira i izdaje je vrlo, vrlo solidan muzičar pa mu je i EP Valtion Omaisuutta ubitačan. Ovde imate deset pesama u isto toliko minuta, superniskog štima, debelog ,,buzzsaw" zvuka i neodgovorno visokog tempa. Tomi ume da napiše potentan grindcore komad, pa pesme imaju skoro ali ne sasvim nerazaznatljive rifove i hukove, brzina je opasna a pevanje moćno. Nimalo originalno ali razarački:

https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/valtion-omaisuutta-ep

Za još superbrzog, kvalitetnog grindcore saunda su tu švajcarski Gorzung. Njihov album Paraphrenia ima šesnaest pesama ekstremno brzog deathgrinda, sa ugodnim, toplim rifovima, satanski visokim tempom i nula dinamike u zvuku. No, u ovom slučaju to mnogo ne smeta – pesme su napisane da budu neumoljivi ispadi nasilja koji traju vrlo kratko i intenzivno a kvalitet svirke i upečatljivost rifova su takvi da drže pažnju sve vreme. Izvrsno! A plaća se po želji!

https://gorzung.bandcamp.com/album/paraphrenia

Odlični su Indusi Gutslit na svom novom, trećem albumu, Carnal. Mislim, nema tu neke filozofije i velikih inovacija ali Gutslit prže dobar, kvalitetan deathgrind, sa pesmama koje zapravo imaju i dosta atmosfere, postepenog građenja teme i ulazaka u lep, prijatan gruv. Ovo nije sve-vreme-svom-brzinom škola deathgrinda već promišljeniji, kvalitetno svirani, dobro produciran materijal za šire nardne mase. Lepo:

https://gutslit.bandcamp.com/album/carnal
https://youtu.be/wpMUzFeFT_I

Španska momčad Nasty Surgeons ima, kao, šaljivo ime, ali muzika je prilično ozbiljan deathgrind. Anatomy Lessons, četvrti album za šest godina poliva nemilosrdnim tempom i pored uobičajenog rifaškog programa ima i dosta upečatljive melodičnije solaže. Nisu Nasty Surgeons ni preterano maštoviti ni preterano ekstremni ali solidno drže sredinu terena i zabiju po koji gol iz kontre. Ako volite deathgrind, vredno da se odvoji uho. Samo da imate pri ruci neki antiseptik:

https://nastysurgeons1.bandcamp.com/album/anatomy-lessons

(Kraj u narednom postu)

Meho Krljic · 08-07-2023, 12:06:39

Najjači grindcore ove nedelje, pak, stiže iz Češke. Veterani Lycanthrophy, aktivni još od kraja prošlog veka su sa svojim tek trećim abumom (ali zato imaju desetine splitova), On the Verge of Apocalypse naprosot RAZBILI. Ovo ima osamnaest pesama izuzetne brzine i tehničkih kvaliteta sa bubnjarem koji se praktično poigrava sa ritmovima od kojih vam se čini da bi se i robot vezao u čvorove, i sa ostatkom benda koji ne pokazuje ni trunku milosti. Ovo je svirepo, a zarazno do bola, puno rifčina, rafalnih blastbitova, životinjskih vokala i producirano odlično. Apsolutno pobednička ploča za Horror Pain Gore Death Productions.

https://hpgd.bandcamp.com/album/on-the-verge-of-apocalypse

Gamma Knife iz Judžina u Oregonu nisu isto što i Gamma Knife iz Kanade, a koji je jednočlani demo bend. Ovaj Gamma Knife ima pet članova i verovatno najmanje jednog Srbina u postavi jer je omot demo snimka nazvanog samo Demo očigledno skeniran iz nekog srpskog udžbenika. Srpski, što bi rekli kod nas, svet. Enivej, ovo je SJAJAN, sirov ali dobro napisan i odsviran recimo death-thrash metal mada sa dosta hardcore i crossover elemenata. Tri pesme na demou nude dobar gruv i rifove a posebno mi je slatka vokalna interpretacija pevača Trucka koji pored deathmetalskog šaputanja/ urlanja povremeno zavrne u skoro narodnjački triler. Vrlo lepo i vredno dalje pažnje:

https://gammaknife2.bandcamp.com/album/demo

Brajtonski Lavinia Whateley su već proletos imali jedan odličan EP a novi, Eidolon, nastavlja u istom smeru. Dakle, dobili smo još tri pesme energičnog, moćnog death-thrash metala sa zlim, pretećim rifovima, zverskim vokalima i svirkom koja je strastvena i disciplinovana u isto vreme. Lavinia Whateley se bave lavkraftovskim užasima i ,,eldrič" tematikom ali mene njihova muzika ispunjava samo radošću i poletom. PLUS ovo plaćate koliko sami poželite:

https://laviniawhateley.bandcamp.com/album/eidolon-ep

Švedski duo Cryptorium snimio je svoj prvi demo, Cryptic Bloodlust Demo ´23 i, mislim, dobro je da su stavili ,,23" u naziv jer ovo zvuči kao da je teleportovano iz 1989. godine. Cryptorium i sami kažu da sviraju old school chainsaw death metal pa je i muzički i produkcijski ovo praktično premotavanje u praskozorje death metala i ako ste jedan od onih old school zilota kojima su Dismember ili Entombed odmah na prvim albumima bili isuviše upeglani, ovo će vas oduševiti. Daunloud je besplatan:

https://cryptoriumband.bandcamp.com/album/cryptic-bloodlust-demo-23

Naravno da niste jedini koji povremeno pomisle kako u death metalu ima premalo bendova, albuma i muzike generalno koji se tematski fokusiraju na medvede. Evo, Ursus Maximus iz Virdžinije su sav svoj identitet bazirali na, jelte, grizliju. EP The Apex Shredator ima napaljenog grizlija na omotu, tri pesme gruverskog, ali poštenog, napadačkog death metala sa medveđom tematikom, dobrim pevanjem, dobrim solažama, te mrvećim, moćnim ritmovima i sasvim solidnu produkciju za prvo izdanje. Ovo je i dovoljno karakterna muzika i Ursus Maximus nisu bend koji samo prolazi kroz tuđe ideje pa, ako na stranu stavim njihov poziv da radite kokain i činite kriminalne prestupe, mogu da ovo izdanje preporučim bez rezervi. Mislim, plaća se koliko sami izdvojite:

https://ursusmaximus.bandcamp.com/album/the-apex-shredator

Mauled to Death su i sami medveđe orijentisani. Ovaj – slutim jednočlani – bend iz Vankuvera svoje eponimno debi izdanje je stavio u omot ovenčan moćnim grizlijem a muzika je, uh, instrumentalni death metal. Prosto je šteta da ovde nema malo medveđih urlika, i, da se razumemo, ovo je na kraju krajeva samo jedan baja koji prolazi kroz neke svoje ideje u spavaćoj sobi, ali... simpatično je.

https://mauledtodeath.bandcamp.com/album/mauled-to-death

Ekvadorski Fleshless Entity se ne bave medvedima i zapravo njihova muzika tematizuje okultizam, antihrišćanstvo i takve, suptilnije, jelte, duhovnije teme. No materijal na albumu Unborn Rising je mesnati, drusni death metal, bez sad nekih PRETRANIH cerebralnih uzleta, ali dovoljno elegantan, pametan i maštovit za moje potrebe. Fleshless Entity ne mrdaju daleko od žanrovske sredine ali po kvalitetu nisu osrednji i vrlo ubedljivo zvuče na svojoj prvoj dugosvirajućoj ploči za nekih osam godina rada:

https://fleshlessentity.bandcamp.com/album/unborn-rising

Death Warmed Over iz Sinsinatija se inspirišu death metal bendovima prve generacije pa onda i njihov prvi EP, posle MASE singlova, naslovljen Trench Warfare zvuči kao nešto ispalo iz devedesetih. Istina je i da su Death Warmed Over osnovani još 1995. godine a da tek poslednjih par rade ozbiljnije i snimaju redovnije, pa pesme na ovom materijalu svakako profitiraju od dužeg perioda, jelte, krčkanja na šporetu. Nisu Death Warmed Over sad nešto specijalno inovativni, da se razumemo, a u skladu sa imenom, ali njihov '90s death metal je ubedljiv, gruverski i prijatan pa pozdravljam izlazak ovog EP-ja i nadam se daljem radu:

https://deathwarmedover.bandcamp.com/album/trench-warfare

Meksički Criptas sa istoimenim debi albumom nudi vrlo ugodnu kombinacju old school death metal i crustcore formula. Nema tu velike filozofije, pesme su prijatno predvidive, a zvuk, naravno, težak i debeo, no, album vrlo lepo curi i iako možda predugačak sa svojih 35 minuta vrlo ujednačene svirke, generalno nudi solidne pesme:

https://youtu.be/Rfz-wUPwu2w

Kanadski Serpent Corpse sa prvom albumom, Blood Sabbath (!!!!) idu na priličnu siguricu. Ovde nema nekakvih eksperimentisanja sa formatom i Blood Sabbath je old school death metal, jelte, proverenih, tradicionalnih vrednosti i dosta dobrog zvuka. Serpent Corpse valjaju simpatične, hipnotičke rifove i imaju pesme koje idu uglavnom teško, sporo pa onda i pomalo brzo, u jednoj finoj, spontanoj smeni tempa i atmosfera. Superprijatno, briljantno napisano, majstorski izvedeno. Užitak:

https://serpentcorpse.bandcamp.com/album/blood-sabbath

Teksašani Dread imaju demo Excuse Mercy for Punishment i ovo su dve pesme death metala premijum kvaliteta. Dread imaju i zvuk i rif, i težinu i okretnost i mada njihova muzika nije maksimalno agresivna sve vreme, ona majstorski priprema slušaoca na poentiranja i sahranjivanja dobro odmerenim pančlajnima. Vrlo ubedljivo, vrlo solidno producirano i mislim da smo već sad spremni za album. Plaćate koliko želite:

https://dread11.bandcamp.com/album/excuse-mercy-for-punishment

A onda Pains iz Ilinoja RAZBIJAJU na svom EP-ju Smoldering Willows / The Suffering Is the Point. Ovo je death metal ali sviran kao grindcrust, sa superniskim štimom i preteškim zvukom, ali napucanim, eksplozivnim pesmama koje mešaju rafalne blastbitove i disonantne gitarske ubode za maksimalnu, jelte, bol. Ogromna razlika u dužini između dve pesme ali obe su izvrsno spravljene i preporučujem slušanje odvrnuto do daske da biste pravilno osetili potrebnu količinu bola:

https://painsusa.bandcamp.com/album/smoldering-willows-the-suffering-is-the-point

Ethereal Rot iz Portlanda (ali u Mejnu) imaju drugi EP, Cadaverine Skies i mada se bend predstavlja kao tech-death ekipa, ovo je mnogo bliže lavkraftovskom, podzemnom old school death metalu sa samo malo blek metal začina. Mislim, kvalitet svirke i produkcije su neupitni, ali pesme su sporije, teške, valjajuće planine rifova i demonskih vokala. Opasan pećinski gruv i onda obrada Job for a Cowboy na kraju. Lepo:

https://etherealrot.bandcamp.com/album/cadaverine-skies-ep

Solipcyst iz Mineapolisa na svom prvom demo snimku, Solipcyst – Demo imaju pesmu koja se zove Anal Railgun i to je manje-više sve što trreba da znate o njihovom death metalu. Mada, zapravo, ovo je gruverskije i bolje nego što se nadate. Četiri pesme, od kojih je poslednja korektna obrada Priestove Breaking the Law, a cenu određujete sami:

https://solipcyst.bandcamp.com/album/solipcyst-demo

Italjanski brutal death metal sastav Putridity snimio je neke stare pesme ponovo i EP Greedy Gory Gluttony prikazuje ih u novom svetlu sa, jelte, novom produkcijom i više od decenije akumulirnaog iskustva. Ovo je vrlo hermetičan, da ne kažem neproziran brutal death metal sav u blastbitovima i zbrljanim hromatskim rifovima gde se skoro ništa ne razaznaje sem ako se ne usredsredite iz sve snage. Meni se taj vrlo hardkor odnos ka muzici dopada, ali potencijal za dosezanje šire publike je, jelte, minimalan. No, ako ste i sami ljubitelj death metala koji prezire i samu pomisao na komunikativnost, ovo je idealno za vas:

https://putriditydeathmetal.bandcamp.com/album/greedy-gory-gluttony

Stižemo na kraj da pregledamo heavy metal i krosžanrovske forme a stigao je i novi Beastial Piglord. Churchwarden: Songs Of Wizards And Weed je solidnih dvadesetsedam minuta psihodeličnog industrijskog gruva, a po ceni koju sami određujete kako ste već navikli od ovog momka iz Sjeverne Karoline, s tim što je ovo izdanje možda otvorenije okrenuto slavljenju psihoaktivnih supstanci. Tjun in, trn on, zon aut, kako bog zapoveda:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/churchwarden-songs-of-wizards-and-weed

Mile End iz Ontarija su prikupili svoje demo-singlove i izdali Promo 2023, jedan lep EP energične, čak i malo brutalne svirke. Iako se samoidentifikuju kao hardcore bend, ovo se svakako kvalifikuje i za ,,post" prefiks, sa dosta širom paletom zvuka, ali svakako sa fokusom na surovom, plesnom, energičnom gruvu. Odlična produkcija za materijal koji diže najmanje 200 iz benča a ne deluje pritom ni najmanje mačo:

https://newmoralityzine.bandcamp.com/album/promo-2023

Kako rekoh pre par nedelja (ili prošle nedelje? NE ZNAM MOZAK MI SE ISTOPIO VREME VIŠE NEMA NIKAKAV SMISAO), retko ovde pominjem power electronics izdanja jer je većina onog na šta nalećem metodom slučajnog uzorka smeće, ali izuzeci se valjaju napraviti kada čoveka zaskoči nešto dobro. To dobro je u ovom slučaju nenaslovljeni split album dva španska harsh noise projekta, Tube Tentacles i Amphetamine Onanism. Iako oba projekta imaju naglašeno, jelte, porno/ kinki imena, muzika je kvalitetan, pošten power electronics na obe strane. Tube Tentacles nudi jednu, nešto meditativniju kompoziciju od petnaest minuta, sa lepom teksturom i postepenim, uverljivim razvojem događaja, nalik na, na primer, japanski kultni projekat Aube, a pritom je naslov jasan omaž velikom Junjiju Itou. Amphetamine Onanism svoje ideje razbija na male, dvoipominutne komade nemirnije energije i interesantnih istraživanja spektra zvuka koji proizvodi srazmerno skromna oprema. Odlično izdanje koje plaćate koliko poželite:

https://brutalarratiarecords.bandcamp.com/album/n-t-split

Volite li progresivni heavy metal sa simfonijskim uzletima? Onda će vam, korektno nazvani švajcarski kvintet Atomic Symphony biti veoma po volji. Aktivni od kraja prve decenije ovog veka Atomic Symphony su upravo izdali svoj treći album, Nemesis i ovo je vrlo sigurno napisan, lepo produciran opus progresivnog roka i metala na tragu Dream Theater i Symphony X ali sa sopstvenim, jelte, zvukom. Na taj zvuk utiču i niži štim i često dosta mračni rifovi između uzleta melodije, ali jedan od najupečatljivijih elemenata svakako daje izvrsna pevačica Jasmin Baggenstos. Ova žena ima moćan, rokerski glas a izvrsnu klasičnu tehniku i opasnost da vas ostatak benda smori previše ,,tehničkom, zanatskom svirkom (ako ste, jelte, neko ko ne traži samo to od muzike) je uvek uspešno kompenzovana njenim vokalnim akrobacijama. Vrlo, vrlo solidno:

https://atomicsymphony.bandcamp.com/album/nemesis

Sa imenom kao što je Wyld Timez očekivali biste da bend iz Klivlenda zvuči kao sleaze metal ekipa sa Sanset stripa cirka 1987. godine, ali zapravo prvi album, Nefarious Instinct, zvuči mnogo bliže speed-metal-sreće-Motorhead-u-kafani formuli. I dobro zvuči. Ovo je producirano tvrdo, debelo, a odsvirano poletno i rokerski, sa dosta gruva iako su pesme uglavnom speed metal koljačine, ali bez tipičnih ,,blackened" vokala. Hoću reći, ovo mogu da slušaju i pankeri, i metalci i rokeri, svi da se zajedno napiju i naprave šutku jedinstva, mira i prosperiteta. Superprijatno:

https://wyldtimez.bandcamp.com/album/nefarious-instinct

Zagrpečani Pogavranjen inače sviraju avangardni blek metal ali sa albumom Ciao! su napravili iskorak u kako kažu ,,First and last - but never the less, extremely poor attempt at radio friendly pop music". No, mislim da su prema sebi ovde preoštri. Ciao! je vrlo dobar album ,,alternativne" muzike koja je negde između noise rocka, post metala i, dobro, nekakvog indie-popa. Ne kažem da ovo ne bi moglo da se pušta na radiju, ali sigurno ne između blokova ,,stvarne" pop muzike, pa verujem da publika koja sluša metal ovde ima da nađe mnogo toga sebi bliskog.

https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/ciao

Feuerschwanz su nastali kao parodija na nemačke epske metal bendove ali su se s vremenom i sami transformisali u jedan od njih. Novi album, Fegefeuer, jedanaesti po redu je, prosto rečeno, žurka od početka do kraja. Ovo ima zmajeve, vikinge, pirate, raspevano je, veselo, bez obaveza a profi napravljeno, i čovek naprosto ne može da sad sedi i nešto mnogo analizira filozofiju oko celog projekta kad mu je sve vreme tako lepo:

https://feuerschwanz.bandcamp.com/album/fegefeuer-2
https://www.youtube.com/playlist?list=PLSBWvYm8t6uayoLnjL8Y_ByRElrnoj6hq

Kanađani Jaodae imaju puno progresivnih ideja na svom novom albumu, Nest of Veins. Ovo nije progresiva-ali-u-stvari-djent kako to danas mnogi madi bendovi shvataju i mada Jaodae uglavnom trpaju dobar srednjetempaški gruv, njihova muzika izlazi iz okvira esktremnog metala, dodiruje se i sa fankom i džezom, ali generalno ostaje unutar nrdovske teritorije mathcore pravovernosti. Dobro je to, vredi čuti!

https://jaodae.bandcamp.com/album/nest-of-veins

Nita Strauss, gitaristkinja Alicea Coopera i nekada jedna od dve lid gitare u The Iron Maidens, snimila je novi solo album, The Call of the Void. Ovo je, kao se i očekuje od žene sa pirotehničkim pristupom svirci, i titulom ,,imperatorke šreda" u suštini ,,shred" album ali Nita nikada nije zaista bila PRE SVEGA tehničarka, već žena koja svira sa ukusom i maštom. Otud je ovo album razigranih gitara, ali i mnogo gruverskog, modernog zvuka. Na primer, singl The Wolf You Feed je u suštini melodični metalcore sa raspevanim refrenima i malo shred soliranja. Druge pesme u sebi imaju dosta elektronskog zvuka itd. Generalno, ovo je premelodično, pre"televizijski" za moj ukus, ali Nitu cenim i podržavam već godinama pa ne mogu da lažem da uz ovo nisam malo i sa odobaravanjem klimao:

https://nstcotv.bandcamp.com/album/the-call-of-the-void

Za epski, teatralni power metal ove nedelje treba otići u postojbinu opere, Italiju. Winterage imaju treći album, Nekyia i ovo je simfonijsko-operski opus raskošnog, bučnog metala koji uspeva da spoji ženski mecosopran i gudače sa denflovanim gitarama i bubnjem koji rešeta duplim kikovima kao da je municija besplatna. Nekyia je producirana glasno ali se detalji dovoljno dobro čuju a što je vrlo bitno jer je ovo minuciozno napisan album u kome simfonijski elementi nisu samo začin već daju neke od osnovnih tema i melodija pesmama. Raskošno, i, kako i bend sam kaže, bombastično, teatralno i zabavno:

https://winterage.bandcamp.com/album/nekyia

Kanađani Withering Scorn debituju albumom Prophets of Demise i ovo je energičan, atmosferičan heavy metal koji mejdnovske teme i melodije spaja sa proto-thrash ritmikom. Dakle, sve je tvrdo, rifaški, glasno producirano, mošerski ali su pesme i dalje pune melodičnih elemenata a pevač se maksimalno trudi da spoji epsko i muževno u svom izrazu. Sasvim korektno, rekao bih:

https://www.youtube.com/watch?v=zmXrcKPHVXQ&list=OLAK5uy_l_p8mhdNbbOIn47ZICyxPSBOFzQ45iAaI

Moskovljani Abrin imaju novi EP sa samo dve pesme ali su ovo dve vrlo solidno producirane i napisane pesme. Naslovna, Будь собой до конца je himnični, poletni metal komad koji, jelte, podstiče slušaoca da bude svoj do kraja i ovo ima tu top-40 dimenziju iako je u suštini žešće i surovije od nečeg što biste generalno puštali na radiju. Ima tu kiča ali simpatičan je. Druga je obrada starog ruskog metal bena E.S.T. (a čijem je pevaču Žanu Sagadaevu, koji se ubio 2009. godine, ovo izdanje i posvećeno) i njen narodnjački speed metal mi je veoma lepo legao. Abrin imau isuviše ,,plastičnu" produkciju za moj ukus, ali su energični i dobrohotni i ovo se mora čuti:

https://abrin.bandcamp.com/album/--2

Empyrean Blade iz Njukasla su svoj eponimni prvi EP grafički stilizovali da vas odmah asociraju na klasične Final Fantasy igre, ali pre nego što opsujete da nema šanse da slušate neko otaku sranje, da napomenem da je muzički ovo vrlo uredan power metal. Dakle, melodično, brzo, energično, himnično, znate već. Za mene je ovo i premelodično, ali Empyrean Blade sviraju srčano i producirali su se pristojno pa svakako mogu da smrknuto pozdravim visok tempo obe pesme i klimnem glavom:

https://empyreanblade.bandcamp.com/album/empyrean-blade

Ove nedelje imamo dva albuma nedelje, jer sam budala i nisam mogao da se odlučim između dva zaista prejaka izdanja. Za početak, Ripple Music ima fantastičan debi album australijskog projekta The Far Outs. Začet kao usputni projekat benda Grand Atlantic, The Far Outs na istoimenom albumu donosi prljavi, nestašni rokenrol koji će vas posle prvih par taktova vratiti u kasne šezdesete i garažu u kojoj su The Kinks izmenili istoriju popularne muzike snagom distorziranog, kompulzivnog rifa. Izdavač pominje i The Sonics i the Easybeats kao reference, i sve je to na mestu – ovo su kratke, kompaktne rok pesme sa izvanredno pogođenim zvukom i jako prirodnim, organskim izvedbama. Ako volite garažni rok šezdesetih, sa ovim ne da ne možete da promašite nego ćete biti u suzama. Izuzetno izdanje jedne i inače sjajne etikete:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-far-outs

A onda tu je i novi Froglord. Bristolski stoner majstor i na novom albumu održava opsesiju vodozemačkom epikom – naslov je Sons of Froglord – a muzika mu je sada malčice udaljena od doom metala i bliža nego ikad sržnom spoju bluza, psihodelije i hard roka iz kog je izraslo sve ono što doom i stoner bendovi danas sviraju. Bez sve šale, mislim da Froglord, koga sam uvek voleo, nije nikada bio toliko dobar kao na ovom albumu sa efikasnim rokenrol pesmama koje ne robuju ,,doom" estetici već je koriste koliko je prijatno, držeći se pre svega odličnog gruva i bluzerskog šmeka. Fantastično:

https://froglord.bandcamp.com/album/sons-of-froglord

Meho Krljic · 15-07-2023, 12:12:26

E, pa, ako ste nekako pregurali nedelju, vrućine, Vučića i generalno vražije sadržaje koje nam ovo leto i Srbija serviraju, vreme je da se opustite uz metal.

I to odmah uz blek metal. A tu mnogo opuštanja, da se dogovorimo, nema. Wind's Lord su tri lika iz Njujorka koji sviraju sirov, dosta primitivan blek metal. Tu pričamo o estetskim kvalitetima ove muzike, tehnički su sasvim korektni, mada je u produkcijskom smislu EP The Meaningless God jedna prilično partizanska priča. Bend postoji od 2017. godine i ovo mu je drugo izdanje, posle albuma iz 2019. i, da se razumemo Wind's Lord znaju da napišu i odsviraju pesmu. Njihov ideal da ,,create something that make us feel in a dark atmosphere while we play our weapons" je ovde, bez obzira na Broken English, eminentno postignut sa smenom testerišućih udaračina i atmosferičnijih momenata nalik na saundtrak za '70s horor filmove. Šarmantno je ovo:

https://windslord.bandcamp.com/album/the-meaningless-god

Nizozemski one man band Beenkerver je debi album izdao prošle godine a sada se vraća odličnim EP-jem, Twee Wolven. U naslovu i tekstovima se radi o onoj koncepciji da se u svakom od nas nalaze dva vuka i bla bla bla, unutarnji konflikt, spoznaja svoje stvarne prirode, ali muzika je, oh, SJAJNA. Niels Riethorst ne da svira brzo, nego svira brzo i MOĆNO, oslanjajući se na '90s predloške a onda na njih dodajući malo melanholičnih melodija, epskih refrena i... zaista, ovo je jako dobro. Ceo projekat ima bučan, glasan zvuk a opet zvuči organski, zahvaljujući vrlo kvalitetnoj izvedbi, pesme su upečatljive, energične, emotivne i, pa, ovo se ne propušta:

https://beenkerver.bandcamp.com/album/twee-wolven

Finci Staota već iza sebe imaju jedan album – koji se meni prošle godine prilično dopao – pa je Demo 2023 verovatno neki njihov način da se malo zanimaju dok ne krene snimanje drugog. Ovde imamo dve originalne pesme, jednu brzu, jednu sporu, emotivnu, kako je red, i to je simpatično, a onda kreću obrade i Staota obrađuju Depression, Bolt Thrower (potpuno prilagođujući njihov mrveći death metal svojoj blek metal izvedbi) i Destroyer 666. Eklektično, blago lo-fi i simpatično:

https://staota.bandcamp.com/album/demo-2023

Kvlt of Odium iz Los Anđelesa svojim debi albumom, End of Light, resetuju blek metal na fabrička podešavanja. Ovo je sirov, energičan, bestijalan blek metal koji nema pojma o nekakvim šugejzovima i depresijama nego trese, lupa, jelte, udara, kako se to nekad govorilo. Prijatan je, svakako, mada ni slučajno originalan. Ovo je rekonstrukcija, mnogo pre nego nekakvo gledanje u budućnost, ali, eto, prija na vrućinu, a i omot je genijalan:

https://kvltofodium.bandcamp.com/album/end-of-light-full-length-2023

Ne zna se ni ko su ni odakle su Death of a King, ali upravo su izdali prvi album. Misteriozni bend svoj debi, Antimatter, opisuje rečima ,,extreme metal madness", ali u nešto mirnijim terminima, ovo je dosta kvalitetan moderni black-death metal u kome se svira tvrdo, brzo, žestoko, ali ima mesta i za melodiju pa i za atmosferu. Sve zvuči profi ako ne sad nešto EKSTREMNO originalno:

https://doak.bandcamp.com/album/antimatter

Suprotno, kalifornijski Encirclement svode blek metal na njegove osnovne komponente: buku i urlik. Novi, drugi album ove ekipe osnovane 2020. godine zove se Misanthropic Upheaval i nudi devet pesama varvraskog, neprerađenog ratnog metala. Bude to monotono zbog sirovog zvuka i kad su pesme duže čovek ima utisak da sluša radio na kom se mešaju signali najmanje dve stanice ali Encirclement ovde apsolutno zabodu par komada primalnog, praistorijskog metala koji se mora poštovati:

https://encirclement666.bandcamp.com/album/misanthropic-upheaval

Depresivni blek metal iz dubina, jelte, Ontarija, mora da bude leden. Tuatha Dé Danann iz Hamiltona nudi baš ledenu lo-fi muziku na debi albumu Coillte na Marbh. Nema ovde mnogo šaranja izvan linije, ovo je self-indulgentni metal koji pravi jedan čovek, tužan i hermetičan, ali nekako uspeva da zvuči iskreno i pozitivno naivno sa svojim sobnim zvukom i jeftinim analognim efektima i mene je nekako raznežio:

https://tuathadanann.bandcamp.com/album/coillte-na-marbh

Berlinci Nidare sviraju, citiram, ,,untrve post black metal" i, jebem mu, dobri su. EP Naehe und Flackern stiže za petrama debi albumu koji je izašao u Decembru, sada ima pevanje i nudi tri pesme vrlo ubedljivog čukanja. Jasno, produkcija je sva zbrljana i ono malo separacije instrumenata što ju je miks napravio je spljeskano u masteringu, ali pesme su dobre, dramatične, emotivne, atmosferične a opet dovoljno mišićave i hladne za moj ukus. Odlično je ovo:

https://nidare.bandcamp.com/album/naehe-und-flackern

A Moskovski Ochag ima vrlo svežu fuziju blek metala, postpanka i screamoa pa EP Племя sa svoje četiri pesme zvuči teskobno na nekoliko distinktnih načina. I svaki od njih je zanimljiv. Ochag pišu atmosferične, dramatične pesme i sviraju ih atraktivno, energično ali bez nekog preteranog peglanja, nudeći muziku koja zvuči organski uprkos vrlo prorađenim strukturama i dinamikama. Veoma dobro:

https://ochag.bandcamp.com/album/--2

Praški-pilsenski Somniate na svom drugom albumu, We Have Proved Death napajaju se ezoteričnom literaturom, konkretno postmodernim postapokalištičnim romanom In Watermelon Sugar koji je 1968. godine izdao američki spisatelj Richard Brautigan. Kako se i nadate, muzika je APOKALIPTIČNA i hermetična u isto vreme, nudeći mračni ugođaj ali i cerebralne atmosfere. Ovo je blek metal više po, jelte, korenima nego po formi i fer je reći da se u muzici Somniate čuje dosta avangarde šireg opsega i post blek metala. No, ključno pitanje – je li ovo dobro – dobija, srećom, vrlo decidan pozitivni odgovor. Ovo nije IZRAZITO inovativna ploča, ali Česi su se uvrstili u ešelon avangardnih blek i post blek sastava poput Mayhem ili DHG koji vrlo dobro rukuju formom i traže nove, neistražene suštine u njoj, ne odričući se temeljnih vrednosti agresije i izolacionizma, ali ne zadovoljavajući se pukom replikacijom.Vrlo lepo:

https://lavadome.bandcamp.com/album/we-have-proved-death
https://somniate.bandcamp.com/album/we-have-proved-death

Oh, shit, prijatno su me iznenadili Chasmlurk iz Solt Lejk Sitija sa svojim istoimenim debi albumom. Ovo je relativno sirov, relativno retro blek metal sa nemalo Immortal šmeka u svojim pesmama ali i sa dosta svojih ideja i trikova da zvuči sveže. Naravno, svirka je raspoložena, melodije su epske a produkcija ugodno krševita. Lepo korišćenje klin vokala na mestima gde mogu da proizvedu najjače trigerovanje i dosta tr00 etitjuda u muzici pa Chasmlurk od mene dobijaju oba palca na gore:

https://chasmlurk.bandcamp.com/album/chasmlurk

Oh, treći album londonskih Deitus zvuči vrlo solidno. Ja i britanski blek metal se obično gledamo mrko i pravimo se da se ne poznajemo, ali Irreversible se niti drži klasične blek metal matrice niti hvata na simpatije. Naprotiv, ovo je ekstremna, žestoka muzika koja ide tamo kuda joj u tom trenutku treba, vozeći ponekad divlje solaže, nekada neočekivano melodične teme, ali uglavnom nudeći ekstremnost i glasnu rokačinu. E, pa, mislim, odlično je to a i produkcija ima jaja bez toga da je skroz betonirana:

https://deitus.bandcamp.com/album/irreversible

Za porciju norveškog blek metala ove nedelje idete u Biri gde sviraju i žive Borgarting, jedan vrlo tradicionalan sastav. Drugi album bedna, Beist nudi sve ono što volimo kod Norvežana, ledene, jednostavne rifove, prirodan, organski gruv, dosta atmosfere ali vrlo sveden zvuk i miks, bez sad nekih studijskih kićenja. Borgarting prosto zvuče kao pet bradatih ljudi koji umesto da seku drva cepaju gitare i bubnjeve i ovo je baš onako šumski, tradicionalan blek metal kakav mi je bio potreban da se malo odmorim ove nedelje:

https://dusktone.bandcamp.com/album/beist

Braća Turci ove nedelje ubedljivi. We Assemble to Praise the Black Sun je kompilacija malenog izdavača Heavy Craft Music sa šest turskih black metal bendova koji su svi OPAKI i nadam se da ovo najavljuje neka buduća duža izdanja jer se radi uglavnom o sastavima koji su na počecima svojih karijera. Muzika je beskompromisna, surova i ubedljiva, stil uglavnom prati 2nd wave estetiku i, evo, ne znam koji mi se od ovih bendova više dopada. Sve je odlično:

https://heavycraftmusic.bandcamp.com/album/we-assemble-to-praise-the-black-sun

Idemo dalje na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. I, evo, Tunguska iz Norviča baš opako tresu na svom prvom EP-ju, Colossal. Ovo je vrlo izgrađen, kvalitetan sludge metal, sa ozbiljnim gruvom, ozbiljnim zvukom, ozbiljnim pevačem. Tunguska stručno kombinuju tenzični, disonantni gitarski napad sa bluzerskijom osnovom nudeći atmosferične a agresivne pesme i kogod voli Eyehategod ili Iron Monkey neće biti razočaran. Pet pesama, solidna produkcija, visok kvalitet:

https://tunguska-sludge.bandcamp.com/album/colossal

Debi album vašingtonskih Death Wins se i sam zove Death Wins i ovo je miniLP od nekih 36 minuta i pet pesama sludge metala koji se bez mnogo stida dodiruje sa death metalom u mraku. Gruverski je to, ima atmosferu ali voli i da zakuca vrlo teškim, agresivnim ritmovima i denflovanim rifčinama. Death Wins svakako imaju dobru viziju i svirka je na ozbiljnom nivou pa ih preporučujem bez straha:

https://death-wins.bandcamp.com/album/death-wins

Stoned Mammoth Theory, iz oregonskog Portlanda je, po rečima autora (a ne znam pravi li ovo više od jedne osobe) ,,a slow, heavy and face melting sludge project". I mada to zvuči preteće, drugi EP, The Lost ima pet pesama energičnog ali suštinski dobroćudnog stoner-sludge zvuka. Ovo je ne samo dobro producirano i odsvirano već i pesme više naglašavaju gruv nego agresiju i svakako se ne treba plašiti da će da vam se lice spontano istopi:

https://dukestudios.bandcamp.com/album/the-lost-ep

Nisam bio spreman da mi se dopadne nešto što izvodi ,,bend" a verovatnije pojedinac po imenu Alcoholik Spok. And yet here we are. Alkoholičar Spok na svom trećem albumu, Alcoholik Spok 3 vozi bolestan, drogiran, psihodeličan ali zapravo sasvim razumno haotičan psihodelični-stoner-rok-eksperiment koji povremeno ode u svemirski sintisajzerski oblak i tamo ostane prilično dugo. Ima rifova, ima ritmova, ima semplova, ima drona i u celini, ovo je zapravo prilično dobro:

https://alcoholikspok.bandcamp.com/album/alcoholik-spok-3

Eight Foot Manchild smo već slušali. Ovaj bend iz Masačusetsa sebe naziva prvim i prema tome najboljim svetskim ,,doombrass" sastavom, mešajući duvačke instrumente, superteške doom gitare i gruv koji se šeta između Black Sabbath i Slya Stonea. Novo izdanje, EP Shrine of the Orange Sunn mi se dopada više nego prethodno jer je bend istovremeno i sigurniji u svom izrazu, a i eksperimentalniji. Psihodeličnost je zagarantovana a i dosta dobre zabave:

https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/shrine-of-the-orange-sunn-ep

Povremeno gunđam što italijanski Argonauta Records ne stavlja sva svoja izdanja na Bandcamp u trenutku izlaska ali za sempler Devouring the Mountains Vol. 8. nemam zamerki. Ovo je i, naravno, odličan izbor bendova koji izdaju za Argonauta, sa nekim mojim stalnim favoritima, poput indonežanskih Mud Spencer ali i gomilom sastava za koje niste čuli a realno će da vas izuju iz patika. Naravno da ovu kolekciju prvoklasnog stoner roka plaćate koliko želite, pa, evo, razmazite sebe, zaslužili ste:

https://argonautarecords.bandcamp.com/album/devouring-the-mountains-vol-8

Ne znam što su Green Inferno iz Nju Džersija slali svoj album Trace The Veins čak u Švedsku da ga izmiksuje i izmasteruje Esben Willems iz Monolord kad sam ovako nedinamičan i ružan zvuk mogao da im napravim i ja, I TO ZA MANJE PARA, ali verujem da su oni baš ovo hteli. Njihov sludge-doom je i inače ružan i negativan i trudi se da odbije slušaoce sem ako nisu BAŠ into this shit pa se onda i zvuk uklapa u tu estetiku. Ako JESTE into this shit, Green Inferno su prilično prijemčivi sa šest podužih pesama bolesnog gruva i mračnih atmosfera:

https://greeninfernoband.bandcamp.com/album/trace-the-veins

Naravno da Nijemci Spiritual Void imaju pesme od po dvanaest i trinaest minuta na svom drugom albumu, Wayfare. Ovo je doom metal kao takmičenje u izdržljivosti, sa prilično ružnom produkcijom, epskim pevanjem i hipnotičkim, valjajućim rifovima. Dopada se to meni mada taj prilično nedinamični zvuk i činjenica da su pesme pravljene tako da se, jelte, vide sve kulise, znači i da ovaj album ne mogu da ocenim kao nešto najvrhunskije. Ali prija:

https://spiritualvoid-doom.bandcamp.com/album/wayfare

Nisam sad neki veliki ljubitelj Soundgardena ali nije ni da sam potpuno imun na njihov šarm. Odlični izdavač iz Olbenija, Magnetic Eye Records izdao je dva dosta dugo najavljivana albuma obrada Soundgardena pod imenima Superunknown (Redux) i Best of Soundgarden (Redux) i ovde imate solidan izbor od trideset 'Gardenovih komada a koje su uradili vrlo ugladni savremeni bendovi poput Beastwars, Ufomammut, High Priest, Witch Ripper, Frayle, Blue Heron, Freedom Hawk ili Jack Harlon & The Dead Crows. Za mnoge od ovih bendova spreman sam da ustanem sa stolice štagod da urade ili kažu pa sam i ovde odvojio uvo i čuo dosta dobre muzike. Meni najomiljeniju Black Hole Sun uradili su Spotlights i dali fini dodatni preliv psihodelije nihilističnoj himničnosti orignala. Sjajno, a isti bend je uradio i Jesus Christ Pose i, jelte, nije razočarao! Ako vam se ovo dopadne, Magnetic Eye imaju u katalogu slične projekte za Hendrixa, Pink Floyd, Helmet, AC/DC, Alice in Chains pa i same Black Sabbath i vredi ih poslušati:

https://reduxrecords.bandcamp.com/album/superunknown-redux
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/best-of-soundgarden-redux

Solidni Šveđani Cavern Deep koje sam pristojno zavoleo na debi albumu od pre par godina sada imaju novi album, Part II – Breach i ovo je opet konceptualna ploča koja zapravo nastavlja priču o arheologu začetu na prvom albumu. Ni muzički ovde nema sad nekih velikih odstupanja od tvrdog kursa, ovo je spor, dostojanstven i prilično tužan doom metal, bez zavrtanja ka stoner i sludge rukavcima, sa dugačkim, sporim pesmama koje ne moraju da budu glasne da bi bile TEŠKE. Dostojanstveno:

https://caverndeep.bandcamp.com/album/part-ii-breach

Za malo progersivnog sludge metala tu su Radiant Knife iz Luizijane. Album Pressure, je jako glasan, produciran da vam uši stavi pod presu, jelte, i izgnječi do neprepoznatljivosti, ali ovo su vrlo solidno napisane pesme, svirka je tehnička i atraktivna a da ne deluje razmetljivo a album je pun svežih ideja i njegova agresija se fino temperira višeslojnošću. Impresivno:

https://radiantknife.bandcamp.com/album/pressure

Bloody hell, Gruzini Dismyth počinju svoj treći album toliko sabatovskim rifom da sam se malo trgao i morao da pogledam na sat da vidim koja je godina. Ispotavlja se da je čitav Forest Of The Sorrow vrlo VRLO kvalitetan doom metal opus sa sabatovsko-pentagramaškim rif-arsenalom, odličnim pevačem i gruvom uz koji samo sa smeškom klimnete i sklopite oči od miline. Odlično je ovo odsvirano, onako, organski sa puno solaža iz duše između rifova, te jakom vokalnom pirotehnikom – da su Cathedral ovo čuli 1991. godine, izbacili bi Leeja iz sopstvenog benda – a pažljivo odmeren balans između bluzerskog hard roka i ,,okultnijeg" dooma garantuje dosta širok zahvat publike. Odličan album. Da se obrati pažnja.

https://dismyth.bandcamp.com/album/forest-of-the-sorrow

Idemo sada na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Post Mortem je debi album češkog trija Death on Arrival i ovo je vrlo pristojan thrash metal. Ne sad nešto izrazito inovativan ili na bilo koji način revolucionaran, ali Death on Arrival sviraju kvalitetno, imaju karakter i vole dobar gruv. Mislim, solidno to zvuči, sa pesmama od kojih svaka ima svoju distinktnu temu i atmosferu pa cenim trud i rad uložen u ovo izdanje:

https://deathonarrival.bandcamp.com/album/post-mortem

Španskim trešerima Inversus prošli album se zvao Réquiem pandemia, a izdali su ga pre pandemije COVID-19. Sad su rešili da se ne zezaju pa su prešli na Engleski i novi EP se zove Evil Seeks Evil i sadrži pet pesama melodičnog, razigranog thrash/ heavy metala. Ovo ne hvata isključivo na snagu i brzinu već se muzičari trude oko aranžmana i raznovrsnog gruva i meni se dobar deo toga ne sviđa, jer i inače nisam lud za kombinacijama groove i thrash stilova. Ali! Inversus se ZAISTA trude i njihova muzika ima propisnu underground dimenziju pa mi je zbog toga simpatična. A i puštaju da sami odredite cenu za ovaj solidno producirani EP:

https://inversuslleida.bandcamp.com/album/evil-seeks-evil

Ima više bendova koji se zovu Javelin, ali samo jedan koji ima i umlaut na ključnom slovu. Dakle, Jävelin iz Finske su upravo idzali debi album a svoju muziku opisuju kao ,,Sleazy Heavy Metal Punk of Darkness and Evil". Čudi me da nisu umesto ,,of" napisali ,,ov" ali možda ih je automatska korekcija sjebala u najosetljivijem momentu. Elem, naravno da je ovo speed metal, sa malo panka, zaista, sa malo sleaze rock elemenata i, mislim, super je. Jävelin sviraju brzo, posvećeno, satanistički ubedljivo, imaju jednostavne a dobre pesme, sirov a opet podnošljiv zvuk i ovo se sluša sa velikim osmehom na licu:

https://javelinofsin.bandcamp.com/album/j-velin

Simpatični su Ancient Crown iz Sirakuze u Njujorku. Drugi album, nazvan isto kao i bend, verovatno s dobrim razlogom, nudi zaporavo dosta hermetičan a opet mošerski i zapaljiv thrash metal, sa dosta death metal elemenata. Ovde su rifovi kompleksni a aranžmani napravljeni da se osetite teskobno dok hedbengujete, otprilike kao mladi Slayer koji je odrastao slušajući Autopsy. Ako to možete da zamislite. Vrlo dobro!

https://ancientcrown.bandcamp.com/album/ancient-crown

Nemački Vendetta su osnovani još 1984. godine, ali Black as Coal im je tek šesti album. No, ovo je drusan, dugačak opus – šest godina nakon prethodnika – i osvežena postava ovde donosi muziku koja je istovremeno staromodna ali i vitalna i nepotrošena. Hoću reći, Black as Coal ne nudi tek, eto, thrash metal kakav sviraju svi ostali, i pesme su mu često iz više delova, sa jakim zabacivanjima ka heavy metal delu spektra, a onda i vrlo ubedljivim, pravovernim thrash deonicama. Vendetta dolaze iz vremena kada ova muzika još nije bila kodifikovana i bilo je prirodno da eksperimentiše pa ovaj album nosi fini dah pionirskih istraživanja u modernoj, kvalitetnoj produkciji:

https://youtu.be/EmSdu5OXD_M

Nemamo tako često priliku da čujemo kako umetnik uzme neki svoj stari album pa ga ponovo snimi, ali braća Cavalera su nam upravo to priuštili. Cavalera Conspiracy su dakle, za Nuclear Blast izbacili Bestial Devastation, ponovo snimljen materijal sa prvog izdanja Sepulture, split albuma sa Overdoseom, kao i Morbid Visions, dakle, ponovo snimljen ceo prvi album Sepulture i, evo, 38 i 37 godina kasnije, legitimno je reći da su ovo neke od najvažnijih i najboljih pesama u istoriji ekstremnog metala, a što smo već znali, ali i da su Igor i Max propisno hardkor likovi koji ovim pesmama daju, razume se, nešto skuplji zvuk i kvalitetniju svirku ali APSOLUTNO čuvaju divljački duh '80s thrash i death metala iz Južne Amerike. Dobro, i ja sam mator pa mi srce zaigra kad čujem kako su pokidali Antichtist, ili, recimo, usporili a otežali Troops of Doom, ali mislim, kad čujete novu pesmu kojom se Bestial Devastation zatvara, mislim da ćete se zapanjiti kako ovi ljudi i danas umeju da naprave ovakve stvari. Lepo, jebem mu:

https://youtu.be/bgtSx15N7hQ

https://youtu.be/bBo0GOsFuZs

Tu je i novi Cancerslug, usred leta, valjda da obezbedi da se i na plaži osećate bolesno. Nazvan vrlo, sugestivno, Fucker, ovo je album sa dvadeset pesama prljavog, himničnog horor panka. Potpis na Bandcamp stranici tvrdi da je Alex Story ovom prilikom ne samo sve napisao nego i sve odsvirao, što možda i objašnjava pomalo zbrljanu produkciju. Mada... nije da je ovaj bend ikada imao ozbiljnu produkciju. Fucker je obeležen mučnom atmosferom u pozadini poletnih pank pesama i Alexovim vađenjem duše rokenrolu. Ko voli, voleće i ovo:

https://cancerslug.bandcamp.com/album/fucker

Noble Rot iz Konektikata kažu za sebe da sviraju ,,fastcore" ali izgleda da ne znaju šta to znači. Iako su pesme na vrlo pristojnom EP-ju, Dead in a Surf Town sve kraće od minut i po, njihova muzika je više nekakav posthardkor gruv i BPM vrednosti ovde ni ne prilaze cifri od, recimo 180 što bi valjda bio nekakav minimum da nešto nazovete ,,brzim", jebem mu lebac. No, kad se moj fetiš brzine stavi na stranu, Noble Rot su zapravo odlični sa gruverskim, organskim pesmama i pankerskom energijom koja se ne može ignorisati. Jako dobar bend a izdanje plaćate koliko želite:

https://noblerotband.bandcamp.com/album/dead-in-a-surf-town

Evo, recimo, Pizza Death iz Melburna su mnogo bliži fastcore idealu. Njihov drugi album, Reign of the Anticrust ima dvadeset pesama šaljivog (mislim, sve se vrti oko pice), ali kvalitetnog krosovera/ fastkora, sa puno energije, ukusno ubačenog humora i generalno jednom naizgled neodgovornom ali disciplinovanom dispozicijom. Čak je i dobro producirano!

https://pizzadeathband666.bandcamp.com/album/reign-of-the-anticrust

Tu je i novi Belushi Speed Ball. Ovo je EP sa tri pesme This Is Actually What We Look Like (a pto je aluzija na jedan stari EP koji je imao epski omot nalik na nekakvoplatno Franka Frazette), a koje je masterovao Joel Grind i mada Belushi Speed Ball ovde ne donose bogznašta novo sve je to prijatan krosover/ thrashcore iz Kentakija kakav volimo i poštujemo:

https://youtu.be/x9JDtgJR8_k

Swarf Damage su sa Ajl of Mena i zvuče kao, recimo, Metalika koja svira krosover. Oh, šta kažete, UVEK ste želeli da čujete tako nešto? Sa ovim nećete pogrešiti, album Swarf Damage ima osam pesama kvalitetnog thrash metala sa taman toliko panka u sebi da bude poletan ali je sve odsvirano i producirano pod konac, sa kao žilet oštrim rifovima i bendom koji zvuči vojnički disciplinovano ali i napaljeno. Vrlo dobro!

https://swarfdamage.bandcamp.com/album/swarf-damage

Relapse imaju prvi album američkih End Reign i ovo je fina kombinacija hardkora i metala, sa prilično jasnim '80s uticajima ali i njihovom modernom interpretacijom. Hoću reći, The Way Of All Flesh Is Decay zvuči kao da ste uzeli Slayer ili Sodom iz osamdesetih pa ih izmešali sa Agnostic Front ili Cro-Mags, sve promućkali i dali mu moderan, novomilenijumski preliv opasnosti i nadrkanosti. Zvuči zanimljivo? Ma zvuči opako! Slušajte:

https://theendreign.bandcamp.com/album/the-way-of-all-flesh-is-decay

Kolumbijski Neutral su simpatični na svom novom EP-ju, Quimera, nudeći krosover sa sociopolitičkom tematikom, dosta dobru produkciju i pesme koje uprkos tome što ne traju predugo, imaju prostora za dosta kompleksne aranžmane. No, ključni element šarma je taj vrlo tr00 zvuk i energija sa kojima se Neutral predstavljaju, nudeći autentični bes i želju za promenom, uz pesme koje prosto zovu na šutiranje i haos. Dobar materijal koji plaćate koliko želite:

https://neutralbanda.bandcamp.com/album/quimera

Sa promo fotke teksaških Hellfury vas na keca zapljusne Misfits majica i žena sa krdom tetovaža i nadrkanim resting bitch face izrazom na licu. Hoću da kažem, i pre nego što čujete prvi takt albuma Cost of Life imate dobar osećaj. I taj osećaj se nastavi i kad krene muzika. Ovo je mnogo više d-beat punk nego što liči na Misfitse, ali ima tu jedne lepršavosti koja fino osvežava standardnu d-beat matricu i nudi jedan, ako tako mogu da kažem, pankerskiji, razigraniji ugođaj. A žena peva jebeno dobro:

https://hellfuryatx.bandcamp.com/album/cost-of-life

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 15-07-2023, 12:12:55

Fino zvuče Indonežani Risingroad na svom debi albumu, Class Warfare. Ovoje metalizirani hardkor sa distinktnim krosover ukusom, ali i sa težinom i brutalnošću, te gruvom koji potiču iz nešto kasnije faze evolucije ove muzike. Risingroad svakako sviraju odlično i imaju dobru produkciju, a pesme su žestoke i besne, sa porukama protiv, jelte, rasizma, a za klasni rat itd. Osvežavajuća kombinacija tog heavy zvuka i te izrazito levičarske retorike, preporučuje se iz sve snage:

https://risingroad.bandcamp.com/album/class-warfare

Foreign su nemačka beatdown hardcore ekipa čiji novi EP, Smoke, nakon debi albuma iz 2020.godine nudi pet epesama ozbiljnog, poštenog, znojavog rada. Ovo je dobro produciran metalizirani hardkor sa finim rifovima i pevačem koji hoće malo da povuče i u onom hiperekspresivnom Nu Metal smeru, a bend zna da istrese i dobar gruv/ slem ali i da zasvira brže. Za razliku od dobrog dela beatdowna, ovo nije ni preterano gangsterski ni usredsređeno SAMO na težinu i gruv pa se meni prilično dopalo:

https://foreignhc.bandcamp.com/album/smoke

Ne znamo odakle su Combat Demolition Unit, ali eponimni minialbum koji su izdali za Damien Records iz Minesote nudi najoštriji, najagresivniji hardkor ove nedelje. Ovo je nemilosrdno vrišteća muzika sumanuto distorziranih SVIH instrumenata (uključujući bubnjeve) ali pre svih bas gitare, sa neverovanim količinama mikrofonije oko i unutar pesama. Sve je to, da se razumemo, estetski izbor jer ovo nije nekakav podrumski, početnički projekat već vrlo kvalitetno zaokružen materijal nepraštajuće agresije i, jelte, pravednog besa, i mene je potpuno poravnao sa patosom. Izvrsno:

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/s-t-6

U sličnom formatu su i vankuverski Seasons Worn čiji novi EP, A Flower in Faith nudi puno buke, vrištanja, efekata, semplova, disonance... Ovo je hardcore negde između screamo, mathcore i grindcore paradigmi, vrlo prirodan, vrlo dobro napisan i produciran tako da vam probode uši i ako može isisa mozak sve vreme vrišteći. Pet pesama pametne i maštovite a ekstremne agresije, a sve po ceni koju sami odredite. Majestično!

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/a-flower-in-faith

The Mighty Fall sa Rod Ajlenda OTKIDAJU na svom albumu Filmed On Location!!! Oni sebe opisuju kao ,,cowbell hardcore for a keg party at the end of the world" a muzika je, pa, eksplozivni hardcore koji se nalazi na nekoj idealnoj sredini između pank roka i metaliziranog hardkora, pa se tu i malo posthardkor šmeka ušunja u miks. Pesme su raznovrsne ali uniformno odlične, pevač Mike Carps je razarač, a zvuk benda mišićav a opet dovoljno živ i prozračan. Sa koje god strane da se pogleda, ovo je izvrsno izdanje i ne valja se propustiti, a pritom DAUNLOUD PLAĆATE KOLIKO SAMI ODLUČITE:

https://themightyfallband.bandcamp.com/album/filmed-on-location

The Killer iz Čikaga imaju dve pesme na svom prvom snimku, Demo 2023, i ovo je debeo, težak metalizirani hardkor a koji ima D-beat osnovu i dosta podseća na britanske predloške poput, šta ja znam, Hellbastard i Amebix. Meni se to dopada, naravno, jer je kvalitetno i atmosferično a i naravno da se plaća koliko sami odredite:

https://thekiller.bandcamp.com/album/2023-demo

Kalifornijski krastkorovci The Suffering vrlo pošteno kažu da su bend ,,za fanove reglera za gain", na, jelte, mikseti. Hoću reći, njihov EP Bare Bones At The Annex 2023 ima onaj predebeo, pretežak zvuk gde znate da je najmanje pola kanala na mikseru u crvenom sve vreme, ali bend ipak ne zvuči kao amaterski, klinački projekat. Ovo je kvalitetan, mračan, nihilističan crustcore koji d-beat osnovu spaja sa blastbitovima i nudi mračnu viziju sadašnjosti a budućnosti se ni ne nada. Ono što mi se posebno dopada je da bend ne ide na totalni minimalizam pa su ove tri pesme napisane robusnije, sa više promena ritma, atmosfere i harmonije nego što je za crustcore standard, a da opet osnovna estetika svedenosti nije napuštena. Plaćate koliko hoćete A VREDI:

https://thesuffering001.bandcamp.com/album/bare-bones-at-the-annex-2023

Španci Unicornium su, reklo bi se šaljivi deathgrind sastav ali EP Unicornium ima tri vrlo pristojno odsvirane i producirane pesme u kojima se provuče i malo goregrinda i malo brutal death metala, sve sa ukusom i odmereno za program koji ne stigne ni do šest minuta ali pruži dosta užitka. Vrlo solidno!

https://unicorniumband.bandcamp.com/album/unicornium

Wretched Death iz San Dijega misle da sviraju death metal ali pesme su toliko kratke i nervozne da je ovo više ,,core", mada, naravno, ne deathcore. Bend za sebe kaže i da je ,,perfect if you want 1-2 minute songs purely about gross shit" a pošto se prva pesma na EP-ju moribund zove Nazi Crusher, mislim da možemo da budemo dobri prijatelji. Krljačina iz srca a za pare koje sami odredite:

https://bewarewretcheddeath.bandcamp.com/album/moribund

Odlični su mi bili Abysm sa Novog Zelanda na svom albumu Neuroses. Ovo je kompaktan, vrlo disciplinovano odsviran deathgrind sa malo mathcore egzibicija, ali su u prvom planu energija, bes, eksplozivnost. Produkcija je napucana, ali adekvatna za muziku koja je sva u aperkatu i disonantna i abrazivna i, ako niste na nju pripremljeni, može da vam da i malo košmara. A opet, tehnički kvaliteti, imaginativnost i čista strast sa kojom Abysm sviraju ne može a da vas ne osvoji.

https://abysmnz.bandcamp.com/album/neuroses

Brutal death metal je na jelovniku kod dua Formaldehyde iz Oklahoma sitija. Bend postoji od polovine devedesetih ali je tek prošle godine snimio prvi album a koji je sledio nisku singlova sa obradama klasičnh pesama Cannibal Corpse. Neće vas iznenaditi da novi EP, Blood Tyrant, a prvo izdanje pod novim imenom, Formaldehyde AD, zvuči dosta kao Cannibal Corpse sa polovine devedesetih. Ne samo Cannibal Corpse, ovo je skroz u stilu bendova tipa Broken Hope, Sickening Gore itd, nudeći taj primitivni a opet gruverski, kanibalistički, horor trip koji je u to vreme bio radikalan a sada je, jelte, nostalgičan. Jeftina ali adekvatna produkcija, solidna izvedba, nula originalnosti ali puno duše:

https://formaldehydedeathmetal.bandcamp.com/album/formaldehyde-ad-blood-tyrant

The Pit iz Meksika su upravo izdali svoj drugi album, Of Madness and Evil Whispers čitavih petnaest godina posle prvog, i, mislim, vredelo je čekati. Ovo je old school čukačina, death metal jedne starinske, nikako i prevaziđene forme, sa velikim, atmosferičnim rifovima i poštenom, radničkom svirkom. Dok ovo slušate, znate da su to svirali ljudi koji su se znojili i ulili sve što imaju u muziku, pa gruv, atmosfera i energija albuma deluju autentično, a pesme su aranžirane da zvuče spontano i prirodno. Veoma zabavan album:

https://personal-records.bandcamp.com/album/of-madness-and-evil-whispers

Britanski solo projekat Nest Of Scum je do sada na sebe skretao pažnju vrlo kvalitetnim izdanjima dobrog death metal/ deathgrind gruva i solidne produkcije. Novi album, Brutes je, po rečima samog autora, Grahama Matthiasa manje orijentisan na tehničke kvalitet svirke a više na sirovost i rifčine. Pošteno, mada je u pitanju i dalje tehnički vrlo kvalitetna ploča. Matthias prosto ume da napravi dobre pesme koje jesu brutalne i agresivne ali imaju i mnogo šarma, pa je ovaj album ispunjen naprosto zabavnim deathgrind i death metal pesmama koje, poput lika sa omota, hvataju i ne puštaju:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/brutes

Kakva old skulčina na prvom demou nizozemskog death metal projekta Savage! Demo 1 ima tri pesme koje zvuče kao da ste sve švedske death metal bendove iz 1989. godine ubacili u kacu, ispresovali i iz njih iscedili najsuštinskoju suštinu, pa tu suštinu pohranili na kasetu, pustili kasetu da se marinira nekoliko decenija u najdonjoj fioci a onda je 2023. godine ubacili u dek, pritisnuli Play i otvorili portal za pakao. Mislim, ovo je odlično odsvirano, napisano jako dobro (sa vrlo VRLO očiglednim emuliranjem klasičnog Entombed, Nihilist i Dismember stila), producirano zapravo prilično solidno i u celini moćno i pored terminalnog nedostatka originalnosti. Mislim, Revulsion je prosto death metal HIT a i ovaj demo plaćate po želji:

https://savagedeathmetal.bandcamp.com/album/demo-1

Desekryptor iz Indijane su novi adut švedskog izdavača Blood Harvest i savršeno se uklapaju u zvuk etikete. Debi album, Vortex Oblivion u svojih osam pesama i manje od 40 minuta muzike nudi atmosferičan, mračan, skurilan death metal koji izaziva halucinacije, pleni izuvijanim, bolesno melodičnim rifovima i lavirintskim aranžmanima. Ovo je, svakako, dosta razgovetnije i komunikativnije od nekih STVARNO hermetičnih death metal albuma koje povemeno čujemo ali upravo tu i leži šarm Desekryptora, sa vrlo lepo odmerenim odnosom hermetičnosti i mošerskog, prijemčivog gruva. Vrlo solidna produkcija pritom i, mislim, užitak za svakog ko voli old school maltretman na tragu Immolation, Morbid Angel i sličnih prvoboraca:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/vortex-oblivion
https://youtu.be/L7qxvitXgjE

Ako ste više gore hound, onda je tu prvi demo nizozemskih Mancuerda sa opscenim omotom i nazivom Through Skin, Muscle & Bone. Sastav iz Haga ovde zvuči tradicionalno dementno, sa muzikom koja je primitivna, primalna, sirova i sa tematskim interesovanjem za nekrofiliju i slične, jelte, gadosti. Korektno je to, pa ako volite takvu vrstu death metala, Mancuerda vrede da se poslušaju. Ovo je zbilja kao da ste otkopali nešto iz ne više tako svežeg grooba i tutnuli mu gitaru u ruke a ono, jelte zasviralo:

https://seedofdoom.bandcamp.com/album/through-skin-muscle-bone

Horror Pain Gore Death Productions imaju u ponudi drugi album sastava Exsanguination iz Masačusetsa a koji bi bio mnogo prijatniji da nije baš toliko napržen u masteringu. No, ako su vaše uši manje osetljive na SVE CRVENO SVE VREME (a greota jer je miks dosta prostoran), primetićete da je ovo užasno prijemčiv death metal švedske provinijencije, sa umiljatim rifovima, vrlo finom, živom svirkom i generalno melodičnim a agresivnim programom celom dužinom. Jako lepo, ako vam ne smeta master:

https://hpgd.bandcamp.com/album/burial-rites

Jer, evo, recimo, slušajte koliko lepo zvuči novi EP danskih Ascendency, A Manifest of Imperious Destiny, izašao za Dark Descent. Danci ovde prže četiri pesme SJAJNOG black-death metala koji i sam zvuči organski i razigrani, ali ima zdraviji zvuk i ovde miks može da se raširi po zvučnicima bez opasnosti da sve eksplodira. Na stranu zvuk, Ascendency pišu vrlo lepe pesme i nude old school black-death koji nije samo ekshumacija ostataka nečeg što je neko već odsvirao i sahranio pre trideset godina nego, prosto, kidanje:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/a-manifest-of-imperious-destiny

Kanadski Inhumed započinju svoj novi EP, Feasted Upon Like Carrion apsolutno predugačkim ali ipak solidnim introm. Ono što usledi posle je energičan, nestašan death metal skoro potpuno bez dinamike u zvuku ali sa kvalitetnom, tehničkom a opet prijemčivom, pa čak i ,,keči" muzikom. Inhumed vole melodije, i umotavaju ih u mračniji harmonski šlafrok ali ne mogu da sakriju osmeh dok ih voze. Prijaće i vama:

https://inhumedcanada.bandcamp.com/album/feasted-upon-like-carrion

I da završimo sa heavymetalom, power metalom i raznim krosžanrovskim igrarijama. Treći album grčkih heavy metalaca Thelemite se od strane njihovog izdavača, rumunskog Sleaszy Rider, proglašava albumom godine, čisto da ne budete u ikakvoj dilemi. I, mislim, dobro je ovo, Survival of the Fittest je kvalitetan i zabavan album klasičnog '80s sleaze metala, čiji su adut dobro napisane, zarazne pesme (i omot koji je jasna aluzija na Priestov Defenders of the Faith). Ovde su refreni zapaljivi, gitarske harmonije pravoverne a ritam čvrst i odmah vas pokrene. Da je ovo izašlo 1986. godine, vrlo bi se solidno kotiralo na domaćem radiju 202 kojim su vladali Cinderella i Bon Jovi pa navalite:

https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/thelemite-survival-of-the-fittest-pre-order

Trash Pandas iz Viskonsina su malo metal, malo pank, malo, jelte, alternativa. Ali lepo im stoji ta viskonsinska mućkalica žanrova rok muzike. EP Finally Alive nije uživo, kako bi neko pomislio po naslovu već je prvo pravo izdanje ove ekipe i ima četiri lepe, karakterne pesme tvrđe rok muzike sa dobrom pevačicom i znalačkim kombinovanjem metala, roka, panka... Naprosto je dobro:

https://trashpandasrock.bandcamp.com/album/finally-alive

Oh, odličan je i Grayshape iz Baltimora. Ovo je posthardcore sa energijom, jelte, pravog hardkora, pa album This Is Out Of Body ima sedam kratkih pesama visokoenergetskog sastava, jebeno zaraznih rifova, odličnog, jelte, ekspresivnog pevanja i stalnih promena ritma koje, nekim čudom ne smetaju prevalentnom gruvu. Haotično a opet uredno, producirano solidno i vrlo zabavno. Još i plaćate koliko hoćete PA NE MOŽE BOLJE:

https://grayshape.bandcamp.com/album/this-is-out-of-body-2

Kada sam video da se demo francuskog power metal sastava Last Riders zove Metal Fans, očekivao sam neku ciničnu, usiljeno humorističku osudu raznih štetnih formi ponašanja kod metal publike. Kad ono, ne! Last Riders zapravo pevaju o tome da su sami fanovi metala i ovaj demo je vrlo šarmantan, tako sav neposredan, pun energičnog, žustrog izraza a bez one beživotne produkcije česte u power metalu. Slatko je a završava se obradom Gamma Ray, što govori otprilike na šta ovi ljudi pucaju. I, naravno, plaćate koliko hoćete:

https://lastriders.bandcamp.com/album/metal-fans-demo

Nuclear Dudes je solo projekat Jona Weisnewskog iz Sandridera i teško je reći šta se ovde tačno svira, pošto Jon nema problem da svira SVE, Dobro, ne SVE sve, ali album Boss Blades je koktel industrial metala, synthwavea, filmskih semplova, grindcore i powerviolence nabadanja, i generalno humora i nesputane ekspresije. No, Weisnewski je odličan muzičar koji sve to provlači istovremeno i neobavezno i profi pa se album sluša sa pozitivnom anticipacijom novih svinjarija i širokim osmehom na licu. Da su Ministry upali u mešalicu za beton zajedno sa Agoraphobic Nosebleed, ovo bi bio prvi blok ugrađen u konstrukciju novog ljudskog društva!

https://nucleardudes.bandcamp.com/album/boss-blades

Igor Cavalera ove nedelje ima, evo, već treće izdanje, saradnju sa austrijskim avangardistima Bolt Gun. EP The Warren ima samo dve pesme muzike koja je, formalno, negde između blek metala i doom metala ali je suštinski naklonjenija dronu, ambijentu i power electronicsu. Da se razumemo, ovde i dalje imamo gitare, bubnjeve i vokale, ali pričamo o četrnaest minuta i četiri sekunde koji pre zvule kao cunami nego kao rokenrol singl:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/the-warren

Chamber iz Nešvila su jedan od onih metalcore bendova od kojih ne možete umaći koliko god da se trudite. Ovo je mučan, ekstremno agresivan, beskompromisan zvuk pun disonanci, potpuno ispražnjen od dinamike, sav in your face i nameran da vam to vaše lice i odgrize ako može. No, dosledna agresivnost i klaustrofobičnost albuma A Love To Kill For me jako radi i Chamber uspevaju da svojim Dillinger-Escape-Plan-sreće-Slipknot-u-slepoj-ulici-i-izbode-ga-u-bubrege postignu i malo transcendencije:

https://chambertn.bandcamp.com/album/a-love-to-kill-for

Timo Jacobs, bubnjar Cave In ima i nekoliko drugih projekata a jedna od njih je i Myælin, neka vrsta ritualističkog noise-psych-metal sastava koji je upravo objavio novi album. Meditations on The Book of the Law je filozofska, meditativna ploča koja je istovremeno udara dosta snažno i mada ovde kompozicije umeju da potraju i po pola sata, svirka je žustra i glasna najveći deo vremena. Haotično je to, takođe, sa instrumentima koji često idu u različite strane i može vam se pričiniti da slušate više od jedne pesme u isto vreme, ali TO JE I POENTA. Zanimljivo:

https://myaelin.bandcamp.com/album/meditations-on-the-book-of-the-law

Švedski power metalci Bloodbound rokaju albume kao da je to besplatno. Tales From the North im je deseti album a prvi su izdali 2005. godine, jedva godinu nakon osnivanja. No, ovolika produkcija ih nije iscrpla, kreativno ili energetski, i Tales From the North je pompezna, radosna, zabavna ploča. Preslađena za moj ukus, ali Bloodbond umeju da napišu epsku, cheesy pesmu sa gomilom multitrekovanih vokala i strateški aranžiranim klavjaturama pa ja taj juriš narodnjačke dragosti i metalske discipline ne mogu da odbijem.

https://youtu.be/9WHRM5Ie7WA

Thomas Carlsen's Transmission je, jelte, solo prjekat talentovanog mladog Norvežanina Thomasa Carlsena. Prevashodno gitarski, jelte, čarobnjak, Carlsen sa debi albumom, A Brave Horizon nudi dosta tradicionalan heavy metal sa deset pesama i pedesetak minuta pirotehnike i epike. Produkcija je za moj ukus možda i isuviše čista i ne bi joj škodilo malo dinamike ali se ne može poreći da ovo zvuči uglavnom vrlo solidno, sa zdravim, raspoloženim gitarskim radom, dobrim tempom i procesijom uglavnom odličnih pevača koji oživljavaju Carlsenove ubrzani-Mejdni matrice. Prijatno:

https://thomascarlsenstransmission.bandcamp.com/album/a-brave-horizon

Svaki bend koji se nazove po pesmi Iron Maiden odmah od mene ima makar, jelte, radoznalost a kada mu debi album ima gotivan omot koji podseća na 2000AD koncepte, samo izvedene u futurističkoj, HQ stilizaciji, dobija i moju zainteresovanost. Britanci Tailgunner su, doduše, prošle godine imali prvi EP koji se meni dopao, pa mi nisu potpuna nepoznanica a zadovoljstvo mi je da izvestim da je album, Guns for Hire, vrlo prijatan. Ovo je, da se razumemo, sasvim standardni neo-NWOBHM program, sa prijatno neprebudženom produkcijom, karakternim pevačem i dosta lepih melodija. Ono što bend nema na originalnosti, dobija se na autentičnosti i kvalitetu svirke pa se Tailgunner preporučuju ne samo indirektno nego i, jelte, samom muzikom. Poslušajte, vredi:

https://www.youtube.com/watch?v=ku15qKVcwHI

Album nedelje dolazi iz domena blek metala, a i iz Londona. I, sad, iako često serem po britanskom blek metalu, ima bendova za koje mislim da su legitimno vrhunski. Kejs in point: Calligram. Londonska momčad upravo je izdala drugi album, POSITION | MOMENTUM i ovo je takvo kidanje da sam malo zaplakao od sreće. Calligram nikada nisu bili ,,čist" blek metal, uvek držeći meru pank neposrednosti kao ravnotežu cerebralnom, atmosferičnom metalu u osnovi svog zvuka pa i drugi album vrlo lepo pogađa ovaj odnos, nudeći pesme koje su emotivne, kontemplativne pa i na momente legitimno emotivne, a da se ploča uvek sluša kao jedan tr00 hardkor opus koji niti kalkuliše niti se štedi. Moćno, zrelo, dirljivo, a bogami i krljački do BESVESTI:

https://calligram.bandcamp.com/album/position-momentum

Meho Krljic · 22-07-2023, 12:10:22

Nedelja teškog vremena, olujnih, zapravo orkanskih iskušenja za Balkan, ali i nedelja gomile jubileja u metal kulturi. Nadam se da ćete imati miran i opušten vikend, a dopustite mi da vam sugerišem njegov saundtrak.

Dakle, prvo blek metal, kako je i red. Grci Temple of Katharsis postoje već duže od decenije ali su tek sada, posle mase EP i split izdanja dorasli da izdaju prvi pravi album. Macabre Ritual je vrlo GRČKA ploča blek metala koji je i melodičan i himničan a opet sirov i jednostavan. Temple of Katharsis su prilično old school u svom izrazu, vukući na legendarni period grčke blek metal scene devedesetih godina prošlog veka i nudeći uredan, čist zvuk koji, kada se uporedi sa današnjim trendovima u blek metalu deluje skoro retrofuturistički. Mislim, ovde se čuje bas gitara! Lepe pesme, disciplinovana a žestoka svirka, dosta egejskog ugođaja u harmonijama, jednom rečju užitak:

https://theogoniarecords.bandcamp.com/album/macabre-ritual

Atgeir iz Los Anđelesa sviraju (svira?) depresivni blek metal po mom ukusu. Naime, na EP-ju Remember pesme jesu dugačke i prilično monotone ali stvar uveliko vade prilično težak, mesnat zvuk i žustra, ubedljiva izvedba. Atgeir, dakle, nisu pop bend maskiran u corpsepaint nego ,,pravi" metalci koji prolaze kroz fazu intenzivnog emotivnog bola i to se onda čuje u pesmama dugačkih, neočekivano raznovrsnih aranžmana čija je atmosfera očaja neupitna ali je neupitna i energija s kojom se taj očaj istražuje:

https://atgeir.bandcamp.com/album/remember

A pnagroth (tako malim slovom) su iz mesta neverovatno nazvanog Kissimmee, na Floridi i ovo je dvočlani blek metal sastav sa dosta ambicije da svira izvan tradicionalnih formata. Naravno, kao uzori se ovde pominju Uada, Abigail Williams itd. pa i sami možete da pretpostavite da album Mayqueen zvuči dosta moderno ali i eksperimentalno. pnagroth uspevaju da blek metal spoje sa mnogim savremenim žanrovskim idejama, mešajući i death metal i djent pa i shoegazeom oprljeni atmosferični pop za ploču koja je tehnički impresivna – jer ipak je u pitanju projekat dvojice ljudi verovatno sav urađen kod kuće – a muzički, i pored čestih upadanja u oprobane žanrovske trikove, zapravo u sumi smela i nadahnuta:

https://pnagroth.bandcamp.com/album/mayqueen

Omot četvrtog albuma poljskih Sznur ima sliku ljudske kože iz ogromne blizine i to signalizira da se kod ovog benda radi o osobenom pristupu blek metalu. Ne preterano ekscentričnom, ispostavlja se, Ludzina je uredan, kvalitetan black-thrash metal album za bend koji od 2017. godine radi solidnim tempom i piše muziku koja je neposredna jednostavna, ali efektna. Nema ovde previsokih koncepata ali Sznur tresu vrlo pošteno, imaju dobar zvuk, dobar gruv i generalno zvuče kao da tačno znaju šta rade. Opasno:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/ludzina

Ne marim za britanski Akercocke, ali kako je ovo nedelja obeležavanja silnih jubileja, red je da se pomenu i oni. Decades of Devil Worship je živi album kojim londonski (sada progresivni) black/ death metalci obeležavaju, uh, 26 godina rada. Nije STVARAN jubilej ali je naziv albuma tehnički tačan. Dakle, tačan na najbolji način. I da ne grešim dušu, Akercocke mi se u ovoj sazreloj formi zapravo dosta dopadaju, sa svirkom koja je kompjuterski precizna i pesmama koje kao da su čekale 2023. godinu da dobiju težinu, oštrinu i spontanost što mi sada deluju autentično i ne smaraju me. Čuda se dešavaju!

https://www.youtube.com/watch?v=tKyy3xmV8vU&list=OLAK5uy_mLCZ25rX98hFpjc-Tkb8tpHygQfti6vzY

Album Decade of Pestilence argentinskih Spiritual Desecration sastavljen je od snimaka lošeg i još goreg kvaliteta zvuka. Ali ovaj bend nekako toliko autentično i snažno stoji iza ovih pesama da to ne smeta. U pitanju je kompilacija demo snimaka, neobjavljenih snimnaka i živih snimaka kojim ovaj EKSTREMNO blasfemični sastav proslavlja dekadu postojanja a muzika je, nagađate, supersirovi old school black metal kakav biste čuli krajem osamdesetih iz neke nordijske ili latinoameričke zabiti ako biste tražili dovoljno uporno. Ili dovoljno nesmotreno. Ne znam, meni je ovo neodoljivo:

https://spiritualdesecrationarg.bandcamp.com/album/decade-of-pestilence

Ima četiri godine otkad nisam pisao o potlandskom projektu Mizmor odnosno מזמור (a što je hebrejska reč za psalm) pa je red da kažem da je novi album, Prosaic lepa ploča sirovog, hermetičnog ali na momente i melodičnog i emotivnog, pa, black-doom metala. A.L.N., jedini član i autor u ovom bendu veli da je hteo da napiše manje konceptualnu ploču, nešto bliže njegovoj svakodnevnici, pa je snimio četiri pesme od kojih je najkraća skoro osam i po minuta MUČNINE i zapravo uspeo da u to udene dosta ličnog. Sirovo je ovo, nije za svakoga, ali je neposredno, iskreno i, ako imate smelosti, možda i PREVIŠE komunikativno.

https://mizmor.bandcamp.com/album/prosaic-2

Kad bend postoji od prošlog veka a album je snimio tek sada, to je obično signal za uzbunu ali Ancestral Blood iz Severne Karoline su dosta dobro prošli na svom debiju Forgotten Myths and Legends - Chapter 1. Kako je ime albuma pompezno, takva je i muzika ali ovo je simfonijski blek metal koji, nekim čudom, ne iscrpljuje svoje kreativne sokove u besmisleno nakićenim aranžmanima i picanjenoj produkciji nego KRLJA. Simfonijska komponenta je ovde svedena i služi osnovnim temama peama i mada je pedeset minuta ove muzike svakako malo prejako za mene da bih ih odradio u jednom sedenju, maštovitost Charlesa Lucije je van svake sumnje:

https://youtu.be/E4SVed0tEQM

Hadjemo dalje na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Kalifornijski Auralayer spajaju malo progresive i malo psihodelije u svom teškom roku, mada zvuče vrlo moderno sa tim niskim štimom i svirkom koja je puna savremenih tehnika. Bend sam priziva Mastodon i Torche kao koordinate između kojih se kreće i album Thousand Petals, njihov prvi, izleće na teren sa puno entuzijazma da se dokaže. Prijatno je slušati ploču koja ima jasnu ambiciju da bude komunikativna i slušljiva i publici izvan užeg kruga heavy-psych frikova a da u zvuku i generalnoj atmosferi i dalje drži tvrdu liniju. Pesme su fino napisane, produkcija zdrava, sve u svemu lep album:

https://auralayer.bandcamp.com/album/thousand-petals

Cloud machine su iz Sent Luisa i voze kvalitetan, mada dosta lo-fi stoner-doom-sludge metal. Posle jednog albuma iz prošle godine (a koji se zvao Bong Metal Vol. 1, da bude odmah jasno o kakvim oblacima to bend govori), sada imamo EP Cashed sa četiri pesme teškog, mučnog a zavodljivog gruva. Bend je STRAŠNO distorziran, sa mnogo mikrofonije i buke, ali ume da svira i bluzerske rifove pa se muzika nalazi na nekoj ugodnoj sredini između nasilnosti i relaksacije. Produkcija nije tako rđava zapravo i obavlja potreban posao, a pevanje je vrlo solidno. Bend koji vredi pratiti:

https://cloudmachine2.bandcamp.com/album/cashed

Prošle godine mi je bio okej demo britanskih Chapel Floods nazvan Chapel Floods a sada Chapel Floods imaju EP Chapel Floods na kome su dve od četiri pesme ponovljene sa demo snimka od prošle godine, Chapel Floods. Ni jedna od njih se ne zove Chapel Floods, da ne bude zabune, i ako bend i ima takvu pesmu, još uvek je nije privoleo na harddisk. Enivej, ovo mi je i prošle godine bilo zanimljivo na ime totalno BOLESNOG, sporog, mučnog sludge-doom gruva koji bend ovde valja još jače, bolje i sigurnije, ali sam i tada ukazao da pevanje može da bude dilbrejker za neke slušaoce. Meni se dopada kako vokali zvuče kao da dolaze iz nekog košmara koji ima osoba što spava u sobi do one u kojoj se muzika događa ali ne branim da će to vama biti malo vird. No, muzika Chapel Floods je napravljena da vas stavi u neugodnu poziciju i želi da u njoj nađete tračak transcendencije pa ovaj EP, mislim, uspešno ispunjava svoju misiju:

https://chapelfloods.bandcamp.com/album/chapel-floods-2

Florist iz Tampe su mnogo manje vird i mučni. Minialbum Contact sa svojih šest pesama nudi pošten, znojav psihodelični rokenrol koji na keca hvata i šarmira dobrim, gruvom, ugodnim vokalima i čvrstim a ne skroz betoniranim zvukom, a onda, kada slušate malo pažljivije čujete sve te sjajne psihodelične razrade bluzerskih tema. Ovo je stoner rok sa space rock ambicijama, pa je kombinacija velikh sabatovskih rifova, ajomijevskih solaža, melodičnih vokala i sintisajzerske izmaglice podešena da vas istovemeno drži i čvrsto na patosu i visoko iznad oblaka. Odlično:

https://floristheavy.bandcamp.com/album/contact

Tokijski stoner rokeri Hebi Katana su ove godine već izdali živi album i kompilaciju demo snimaka (a osnovani su pre svega tri godine) pa je najlogičnije da sad imamo i novi EP. Orange ima četiri pesme finog, drusnog, bluziranog stoner roka gde gitara masno zavija a pevač zvuči kao da bi se pobio sa svakim ko mu se nesmotreno ušeta u vidno polje. Bend ima snažan zvuk i svira pošteno i znojavo a spreman je da VAMA prepusti odluku o tome koliko ovo može da se plati, pa nemam druge sem da podignem oba palca visoko u vazduh:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/orange-ep

Gotenburžani Monolord za Septembar spremaju EP It's All The Same, sa dve pesme, ali se već sada može kupiti na Bandcampu. I trebalo bi, jer su ovo dve lepe, melodične pesme psihodeličnog hard-roka, onako, poletne, himnične, sa umiljatim gitarama i pevanjem a sa finim heavy zvukom i lepim faziranim teksturama. Ugodno:

https://monolord.bandcamp.com/album/its-all-the-same

Katalonci Grip malo odskaču od onog na šta sam se navikao da očekujem kad je u pitanju španski stoner rok. Album Solstici je meditativniji i okrenutiji post-metal zvuku od uobičajeno bluziranog, rokerskog stoner stila koji redovno stiže iz Španije. Ali je lep. Pevačica Ana Ruiz ima jedan sanjivi, himnični kvalitet u svojoj izvedbi a bend valja hipnotičke rifove u lepom, bogatom, ne preglasnom zvuku i miksu. Generalna atmosfera albuma je kontemplativna, ali je ovo i rifaška ploča, dinamična ali prevashodno okrenuta ka heavy delu spektra. Prija to:

https://grip.bandcamp.com/album/solstici

Consumer Culture za sebe kažu da su pankeri iz Baltimora i, svakako, čuje se to. Ali album The Future is a Pile of Bodies nije SAMO pank, naprotiv, on je pank rok anarhičnost primenjena na stoner-rok i sludge metal pa se u sumi dobija blago haotična ali i blago psihodelična rok predstava. Ovde svakako ne manjka paklene distorzije i vrištanja pa ako volite da ne znate odakle će doći naredni udarac a draga vam je lo-budget produkcija, ovi ljudi zapravo znaju da sviraju. I kao carevi ovo naplaćuju po vašoj želji:

https://consumerculture.bandcamp.com/album/the-future-is-a-pile-of-bodies

Sorcia su iz Sijetla pa imaju tu privilegiju da im je album snimio, miskovao i masterovao Tad Doyle lično. Lost Season ne zvuči ISTO kao Tadov stari, legendarni bend Tad, ali ima ovde sirovosti i energije kojih se sećamo iz njegovog doba. Sorcia su mešavina stonerskog dooma i pankerskije alternativne verzije teškog roka i ovaj album brutalno prži a da je pritom i pitak i na momente zdravo melodičan. Lepo!

https://sorcia.bandcamp.com/album/lost-season

Jako lepo zvuče i Ursular iz Saksonije kad na debi albumu Preta, a koji je stigao na red posle dva EP-ja, u tužnu i dostojanstvenu doom metal muziku umešaju tenor saksofon. Ovo je vrlo, vrlo srećan spoj, sa promišljenom estetikom u kojoj atmosferične, hipnotične gitare i pomenuti saksofon sede kao rođena braća u miksu kome ne nedostaje moćnog ritma i meljućeg basa. No, heroina ovog filma je Babett Richter, saksofonistkinja i pevačica koja, u skladu sa svojim prezimenom, TRESE ZEMLJU i nebo moćnim vokalom. Richterova ima fantastičan opseg dinamike, od eteričnog pevušenja, preko debelog bluz jecaja do razornog metal vriska i ove se dugačke pesme s pravom oslanjaju na nju. Izvrsno.

https://ursular.bandcamp.com/album/preta

Još kombinovanja ženskog vokala i hard 'n' heavy gitara? Ima! Prvi put čujem za Occult Witches iz Kvebeka, ali album Mastermind me je brzo šarmirao. Ovo je energičan, gruverski moderni hard rok sa stonerskim, bluziranim temama, finim ženskim vokalom i nemirnim, zapaljivim gitarama. Bend je, očigledno odrastao na klasičnim '60s i '70s ritam i bluz i hard rok formatima, svemu dodao malo novomilenijumske stonerske energije i, bogami, neke od pesama na albumu su blizu statusu remek-dela. Ne propustiti:

https://occultwitches.bandcamp.com/album/mastermind

Ripple Music su nas ove nedelje obradovali novim albumom Teksaških Thunder Horse. Voleo sam i prethodni album ove momčadi za istog kalifornijskog izdavača a After the Fall nastavlja u vrlo sigurnoj kombinaciji stoner roka koji po prirodi stvari mora da ima malo južnjačkog šmeka, i metala koji pokriva ceo prostor između dooma i NWOBHM-a. Naravno, najbitnije je da su pesme lepo napisane i da tu konceptualnu matricu iznose elegantno i organski, bez nekakvih postmodernističkih pačvorka, ali i sa dovoljno volje da se ekspeimentiše kako Thunder Horse ne bi zvučali kao puki Black Sabbath Tribute Band. Vrlo pristojan zvuk sa lepom separacijom instrumenata i težinom u miksu koja dolazi iz pojačala i udaraca a ne od gain efekta na mikseti daje ovim epskim stoner himnama patinu i eleganciju i album je prava proslava teškog roka od početka do kraja.

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/after-the-fall

Ripple Music usred leta rade punom parom pa tako ove nedelje imaju i debi album Portlandskih Viral Tyrant. Nazvana Vultures LikeYou, ovo je ploča prijatno faziranog i gruverskog sludge-doom zvuka koji sabatovske rifove spaja sa ritualističkim napevima i u sporom, repetitivnom formatu nalazi dosta drame i dinamike. Viral Tyrant pored očiglednih dugova klasičnom '70s hard rock, doom i heavy metal nasleđu imaju i modernije elemente sludge metal ili čak thrash metal pravaca, pa i blagi progresivni otklon u kombinovanju svih ovih uticaja, tako da je fer reći da ćete ovde doći zbog rifova a ostati zbog svega ostalog:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/vultures-like-you

I idemo dalje: thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Prijali su mi meksički WarGod na svom drugom albumu, a koji je zapravo snimljen još 2008. godine kao demo. Izašao petnaest godina kasnije ovaj materijal šarmira neposrednošću i žestinom. Pričamo o vrlo solidnom speed/ thrash metalu koji ide brzo i pun je zaraznih rifova. Sirovija produkcija se ovde savršeno uklapa uz koncept i Crímenes de Guerra se sluša sa uživanjem od početka do kraja, a plaćate po želji:

https://nekromantrarecords.bandcamp.com/album/cr-menes-de-guerra

Isto iz Meksika su Atrox sa albumom Dominant Species, jednom časnom, znojavom pločom thrash metala koji ne filozofira previše ali i nije samo sprintersko proletanje kroz žanr. Atrox pokazuju da znaju kako se gradi pesama i prelazi iz gruva u krljačinu i nazad a imaju i prijatan zvuk sa zvonkom, energičnom bas-gitarom i pevačem koji još malo pa da peva death metal. Ugodan album za trešere od ukusa:

https://youtu.be/jbgCR6NxUdo

Maidenhead su iz mesta Maidenhead u Masačusetsu a minialbum sa kojim debituju im se, dovitljivo, zove Decapitation of a Maiden. Slatko, a i muzika nije loša. Bend naglašava da su od ovih šest pesama neke nastale još pre šest godina, te da su tek sada privoljene studijskoj formi i, svakako, čuje se ovde da su se neke od kompozicija krčkale i da su evoluirale kroz godine. No, Maidenhead nisu neki komplikovan koncept, ovo je prijatan thrash/ death metal sa lepim rifovima, raznovrsnim tempom i dinamikom i pevačicom koja zvuči DEMONSKI. Old school ali ne naglašeno retro, Maidenhead se veoma lepo preporučuju ovim dobro produciranim materijalom:

https://maidenhead666.bandcamp.com/album/decapitation-of-a-maiden

Isto tako nekako esenski Cerebral Invasion imaju debi album A Story of Death i ovo je isto thrash/ death svirka ali kad ga poslušate sve zvuči sasvim drugačije. Cerebral Invasion su mnogo mračniji, bliži death metal štroki a opet sa dosta trešerske tehničke discipline u pesmama. Nije ovo ni sad kao previše maštovito, ali Cerebral Invasion uspevaju da žustrinom svirke nadoknade ono što im fali u imaginativnosti pa je ovo prijatna, hedbengerska ploča koja se ne stidi da bude i vrlo old school speed metal kad joj to prija (recimo u Rise or be Killed).

https://cerebralinvasion.bandcamp.com/album/a-story-of-death

Za malo ,,trešerskiji" thrash metal tu su Bloodletter iz Čikaga. Ne da na njihovom trećem albumu nema maštovitih melodijskih vinjeta koje bi se sasvim lepo snašle u pesmama nekog melodeath sastava – ima ih onoliko – ali A Different Kind of Hell emanira trešersku nervozu i ulični šmek koji se veikim delom oslanja na vokale gitariste Petera Carparellija. Carparelli stvari drži čvrsto sa obe noge na asfaltu svojom vokalnom izvedbom pa ni kada bend uleti u barokne harmonije koje obe gitare pletu u isto vreme to ne zvuči kao izdaja izvorne thrash energije. Pritom, pesme su kratke, efikasne, nabijene maštovitim temama i ova kombinacija thrash metala i melodeath mejdnovštine mi se jako dopala:

https://bloodlettermetal.bandcamp.com/album/a-different-kind-of-hell

Još uvek se navikavam da su Inhuman Condition bend za sebe a ne nekakva alotropska modifikacija starog hardkor benda Inhuman Conditions. Enivej, ovaj trio sa Floride snimio je novi EP, Panic Prayer i pored četiri pesme prljavog, gadnog thrash metala zagađenog death metalom (ali na najplemenitiji način), dodaju još četiri pesme snimljene uživo. Velju for mani! Ovo je vrlo old school (mislim, ovde ipak sviraju članovi nekih postava Massacre i Death), sirovo, nezainteresovano za modernu publiku i stadionski thrash i dopašće vam se ako mrzite sve moderno i upeglano:

https://inhumancondition.bandcamp.com/album/panic-prayer

Teksaški Fugitive su prošle godine imali zapažen debi EP Maniac, a sad se vraćaju singlom sa dve pesme i njihov je teški thrashcore vrlo ubedljiv. Blast Furnace b/w Standoff je zvuk ljudi koji su besni i ne mare da vam se to ne sviđa, thrash metal i hardcore punk spojeni pod presom, sa vrlo teškim zvukom i jednostavnim ali ne nemaštovitim aranžmanima. Ovo je iskreno, neposredno i dolazi direktno sa ulice i iz duše pa poslušajte:

https://fugitivetx.bandcamp.com/album/blast-furnace-b-w-standoff

Francuzi Bastion su u svoj beatdown hardcore utovarili dovoljno death metal rifova da meni to bude više nego simpatično. Ovo je kao neko ko je istovremeno odrastao i na Earth Crisis i na Cannibal Corpse pa seo da pravi svoju muziku, nudeći solidnu količinu besa i raznih drugih, ali isključivo negativnih emocija za album od jedanaest pesama srednjetempaškog prebijanja. Odlična produkcija, vrlo VRLO mošerski gruv, razjaren pevač – album Prémices nudi sve što je potrebno da čovek bude srećan:

https://bastion4.bandcamp.com/album/pr-mices

A onda su tu The Gavel iz Ilinoisa čiji je EP Split (pretpostavljam split sa nekim drugim bendom, ali informacija nema) solidnih sedam minuta GAŽENJA. Ovo je vrlo heavy metalizirani hardkor sa moćnim zvukom razjarenih gitara, zverskim pevačem i teškim, relativno sporim ali neodoljivim ritmovima. Ubitačno:

https://thegavel.bandcamp.com/album/split

xapothecaryx su, nagađate, veganski straight edge bend iz Ujedinjenog kraljevstva. Njihov EP Purity of Flesh, S(p)oiled by Greed ima pet pesama besne metalizirane hardkor svirke presecane atmosferičnim, mirnijim pasažima. Ili bar jednim takvim pasažom, na sredini. Ostalo je srednjetempaško zakucavanje po receptu Earth Crisis i drugih heroja devedesetih pa ako volite, ovo se plaća koliko hoćete:

https://xapothecaryx.bandcamp.com/album/purity-of-flesh-s-p-oiled-by-greed

Rezent su iz Ist Beja u kaliforniji i Hardside je, nagađate i po imenu, kolekcija od tri pesme teškog, metaliziranog hardkora. Rezent nisu suviše originalni ali ova tri krateža daju potrebnu dozu moshcore bijesa i gruva svakome ko voli nisko naštimovane gitare, repujuće pevače i tribalne ritmove.

https://rezent.bandcamp.com/album/hardside

Slično zvuče i Death Before Dishonor iz Bostona na EP-ju Master of None, ali su bliži thrashcore zvuku. Ovde doduše ima samo jedna njihova pesma, koja je dobar, energičan metalizirani hardcore sa kvalitetnom produkcijom, brutalnim vokalom i dobrim rifovima, a drugi komad je obrada Sonic Reducera od Dead Boysa i, mislim, pričamo SAMO o možda najboljoj pank rok pesmi svih vremena tako da, vredi odvojiti uvo. Death Before Dishonor je svakako sviraju sa dosta ubedljivosti.

https://deathbeforedishonorbhc.bandcamp.com/album/master-of-none

Bent su iz zapadnog Masačusetsa i njihov debi album, Imaginal (Stvarno? Nekako su se oteli iskušenju da album nazovu Get Bent? KAKO???) je zabavna mešavina pank roka, hardkor treša i posthardkora. Nije mala stvar spojiti čitave epohe razvoja pank muzike u okviru jednog benda i jednog albuma, ali, ovo je vrlo šarmatntno uspešan projekat. Imaginal je raznovrsna ploča koja ROKA bez pardona i ovde su forme mnogo manje važne od suština a suština je organski, neprskani rokenrol. Obljubite ga iz sve snage:

https://benttheband.bandcamp.com/album/imaginal

Nikako mi se ne dopada SVE što Cultist rade na albumu Slow Suicide ali morao sam ovo da poslušam znajući da bend vrti smešu beatdown hardcorea i deathcorea a snima za (uglavnom) hrišćansku etiketu Facedown Records. I, mislim, ovo je HEAVY. I hermetično, i mučno i, dobro, na momente me smori standardnim deathcore programom monotonalnih brejkdauna i bas-dropova, ali Cultist imaju zaista brutalan izraz a ta ulična beatdown komponenta ih sprečava od nestajanja u sopstvenim rektumima, pa se ja na kraju nisam pokajao:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kTj9T0UOx7XGuH7CrsH25M3JnEVQiKMzY

Evo nam i novog EP-ja kalifornijskog blackened grindcore projekta Fucked. I staro je bilo dobro a novi EP, smoldering passage je odličan sa kratkim ali maštovitim pesmama koje nemaju problem da u agresivni minimalizam ubace atmosferične momente sa akustičnom gitarom. Zapravo reflektivniji i raznovrsniji materijal nego što sam očekivao, i pritom vrlo solidno produciran. Ako do sada niste probali Fucked, ovo je dobro mesto da se započne a pogotovo po prijateljskoj ceni od daj-šta-daš.

https://fucked1.bandcamp.com/album/smoldering-passage

Demo '23 tokijskog kvarteta Negative Sun ima tri pesme od kojih je poslednja obrada Lightning Bolt, pa je odmah jasno kako će i ostatak zvučati. Dakle, bučno, rastrzano, energično, sirovo, lo-fi i zabavno. Iako je navodno rađeno u studiju sa pravim mikrofonima itd, sve zvuči kao da je snimljeno dajbože telefonom u podrumu ali to mu i daje finu oštrinu i energiju a ekipa svira kao da je ganjaju svi demoni iz pakla. Još se i plaća kako sami odlučite. Sjajno!

https://negativesun.bandcamp.com/album/demo-23

Petiot iz Brazilije navode da su im uzori Regurgitate i Carcass i Flesh Grinder i, pa, baš tako i zvuče. Ovo je old school goregrind koji uspešno i efikasno vozi svoju kombinaciju D-Beat i Blastbeat ritmova sa povremenim upadom u proto-death metal gruv. EP Amblyopia ima tri pesme snimljene u prilično lo-fi uslovima i ni jedna ne dobacuje do minut i izvrstan je. Ne znam da li je izvrstan u visini sedam dolara koliko momci za ovo traže ali je izvrstan. Kad ste već tu, bend je izdao i kompilaciju Dis-gore-o-graphy (2012-2023) na kojij se nalaze sva prethodna izdanja, i ovo je šedeset pesama poštenog, radničkog i seljačkog goregrinda, odsviranog ljudski i u znoju lica svog. Jedina zamerka na Petiot je da su potpuno neoriginalni i da zvuče kao kasete Agathoclesa, Carcass Grindera i Regurgitatea koje još uvek imate u nekoj fioci ali, mislim kakva je TO zamerka?

https://petiot.bandcamp.com/album/amblyopia
https://petiot.bandcamp.com/album/dis-gore-o-graphy-2012-2023

Vrlo je simpatičan debi album ukrajinskog Krafthur, nazvan, pompezno, Acenando aos Pesadelos do Passado. Iamo posla sa šarmantnim blackened death metalom koji voli disciplinovanu, čvrstu tehničku svirku ali i epsku dimenziju zla koje ide uz, jelte, black metal komponentnu njihove muzike. Pristojna jeftina produkcija, fini old school šmek u pesmama, ja sam prilično zadovoljan:

https://krafthur.bandcamp.com/album/acenando-aos-pesadelos-do-passado

Najgora stvar u vezi sa finskim bendom Three Pound Trigger je pevanje koje je nekako nemaštovito i predstavlja obično urlanje i režanje preko inače dosta zanimljive svirke. EP Cthulhu Cult, njihovo prvo malo robusnije izdanje posle jednog demo snimka i jednog singla od pre šest godina donosi četiri pesme progresivnog death metala sa maštovitim aranžmanima i vrlo solidnim zvukom. Vredi poslušati a vremenom će valjda i ti vokali leći:

https://threepoundtrigger.bandcamp.com/album/cthulhu-cult

Pensilvanijski Hallucination je bio dosta neaktivan tokom svoje karijere ali novi EP, Shadow Projection, iako ima samo dve pesme i dolazi tri godine nakon jedinog albuma što ga je bend snimio, ima potencijal da im otvori mnoga vrata. Melodični death metal se, čini mi se, nalazi u istorijskom vrhuncu popularnosti pa ova dva komada lepo legnu čak i meni koji melodeath posmatram sa dosta sumnjičavosti i nepoverenja. Naravno, meni prija što je ovo producirano sirovo, na granici demo snimka, a gde tehnički kvaliteti benda sijaju još jače je se čuje da ovo nije peglano u kompjuteru nego da se tu znojilo i krvarilo, te urgiram da svi ovo čuju i sami odluče sviđa li im se kako Hallucination zvuče. Pesme su dobre, stil ugodan pa nema razloga da ne probate pogotovo jer plaćate koliko hoćete:

https://hallucination1.bandcamp.com/album/shadow-projection-ep

Zato su filipinski Formless Oedon orijentisani na kosmički horor i old school death metal krljanje na svom debi albmu, Streams of Rot. Nije ovo preterano originalan materijal ali je napisan sa strašću i odsviran sa dušom, i Formless Oedon valjaju gadne, pogane rifove i mučne atmosfere a da sve to na kraju deluje krajnje šarmantno. Ko voli kavernozni, lavkraftovski death metal, ovde će svakako naći nešto za sebe:

https://formlessoedon.bandcamp.com/album/streams-of-rot

Uvek je nekao slatko čuti bendove iz nemačkog mesta koje se zove, jelte, Münster. Crypts imaju i odgovarajuće ime jer sviraju vrlo mračan, atmosferičan old school death metal. Novi EP, Necropolis ima četiri pesme kavernozne atmosfere i uglavnom vrlo dobrog, teškog, valjajućeg srednjetempaškog gruva – mada ima i brže i sporije svirke – sa bogatim zvukom gitara koje se preko slušaoca razlivaju poput, jelte, lave istekle iz aktivnog vulkana. Death metal sa, čak, dosta elegantnim korišćenjem melodije i tiše svirke, pa ga preporčujem uz poseban gušt:

https://cryptsdeath.bandcamp.com/album/necropolis-ep

Jednočlani Orbital Gate iz iz Ilinoisa je na Slam Worldwide kanalu na Jutjubu žanrovski određen kao ,,extradimensional femboy slam" a što, ma koliko ekscentrično delovalo kao deskripcija, zapravo zahvata svu širinu interesovanja Evana Van Dynea sa ovim projektom. Ovo je istovremeno i jedna od boljih slamming death metal ploča koje sam čuo u poslednje vreme, produkcijski i svirački vrlo uredna, sa lepim odnosom zujećih rifova i gruverskih slemova, a to što se teme zaista rastežu od kosmosa do Pornhuba (jedna od pesama počinje karakterističnim Pornhub džinglom) je samo, jelte, demonstracija širine vizije. Slam i inače ima perverzna interesovanja za savremene forme (uglavnom muške) seksualnosti podstaknute društvom izolacije i digitalnog ekspeimentisanja, pa je ovo logičan naredni korak:

https://orbitalgate.bandcamp.com/album/voyage-to-the-closing-star

Eternal Rot je malo iz UK a malo iz Poljske a ovo drugo znači i da im treći album objavljuje Godz of War Productions i ovo je vrlo bestijalan, vrlo ,,andergraund" death doom metal. Ali nekako beskompromisan i dosledan. Naime, album Moribound je procesija hipnotičkih death metal rifova izlivanih po slušaocu sporim, mučnim tempom, u skoro marševkom koraku, a preko čega idu najštrokaviji zamislivi vokali. Gadna ali funkcionana kombinacija i album koji traje jedva duže od pola sata ali uz koji brzo izgubite pojam o protoku vremena:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/moribound
https://youtu.be/ZUDTAsIarOU

Iz Ujedinjenog kraljevstva su i Ageless Summoning, kvintet sa debi albumom Corrupting the Entempled Plane na Dark Descent Records i ovo je takođe vrlo mučan, mada nešto lepršaviji death metal. Ageless Summoning ovde sviraju i brže i sporije, ali se što se rifa i harmonije tiče drže vrlo bolesne trake, nudeći disonantne, zarazne teme i melodije i odbijajući da se priklone nekakvim aranžerskim pravilima. Albumu ovo daje vrlo old school prizvuk i ovo nikako nije muzika za ljude koji death metal znaju samo preko modernijih, melodičnijih bendova. Ako cenite dementnost u temelju nečijeg estetskog izraza, ovo je za vas:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/corrupting-the-entempled-plane

Još štroke stiže iz Bratislave na demo snimku Hrob sastava Hrob. Što, nagađate, znači ,,grob" na Slovačkom. Enivej, ovo su tri pesme mučnog, teškog old school death-doom metala sa smelošću da uđe i u pasaže u kojima gitara razlaže a pevač nešto recituje u pozadini. Sve to meni daje jedan veoma old school prizvuk, pogotovo uz starinsku, kavernoznu produkciju i svirku koja je neodoljivo naivno ambiciozna da polomi kalup i pruži nešto novo. Slatko je, jebiga:

https://hrob.bandcamp.com/album/hrob-demo

Norveški veteranski duo Cadaver na novom albumu, The Age of the Offended, tek šestom za tri i po decenije rada, zvuče prilično nadahnuto. Ovo je death metal koji se valjda malo bavi i aktuelnom outrage kulturom, ali u svoje brutalne, energične matrice pušta i dosta rokenrol gruva. Naslovna pesma pogotovo zvuči ovako, ali i ostatak albuma nema problem da umeša energične, surove blastbitove i vrišteće gitare sa malo hard rok gruva i slajd gitara. Ja sam generalno sumnjičav prema takvim kombinacijama, ali Cadaver to nekako šarmantno rade podsećajući da su bili tu (well, jedan od njih je bio tu) kada se death metal originalno solidifikovao kao zaseban podžanr i da dobro znaju kako da ga rastoče i ponovo sastave pa se album sluša sa puno uživanja:

https://cadavertheband.bandcamp.com/album/the-age-of-the-offended
https://www.youtube.com/watch?v=86tPDLAZzdA&list=PL8mubWuh0xkQJqfLvNgi_Ay9PVOmkTbx1

(Kraj u narednom postu)

Meho Krljic · 22-07-2023, 12:11:10

Nisu rđavi Britanci Rannoch sa svojim trećim albumom Conflagrations a koji nudi ambiciozno progresivni death metal. Ambicija je u tome da se ovde vrlo pošteno agresivna death metal forma bez stida i zazora spaja sa atmosferičnijim, melodičnijim, tišim i meditativnijim, pa, rok momentima i da bendu to uglavnom vrlo lepo polazi za rukom. Malo je bendova koji su jednako ubedljivi i kad krljaju iz sve snage i kada kontempliraju nad razloženim akordima i Rannoch zaslužuju pažnju:

https://rannoch-uk.bandcamp.com/album/conflagrations

Bend se zove Immortal Suffering, novi EP je Extreme Torture i stvari su tu više nego jasne. Naravno da je ovo brutalni death metal ravno iz njujorškog Kvinsa i ovih pet pesama nude prebijanje iz sve snage i košmarni imaginarijum kakav ste se mentalno i pripremili da očekujete al ipak morate malo da zažmurite kad krene pokolj. Immortal Suffering ničim ne pokazuju ambiciju da urade nešto novo i originalno ali rokaju:

https://immortalsuffering.bandcamp.com/album/extreme-torture

Sasvim slično mogu da kažem i za kalifornijski Putrescent s tim što je njihov debi EP, Inhuman Ingestation bliži old school death metal formatu. Ali to je to – tri pesme mračnih rifova, neandertalskih vokala, energične i atmosferične svirke, sve je ovo vrlo valjano i zapravo bend predstavlja u odličnom svetlu gde, iako ne pričamo o originalnom izrazu, dobijamo vrlo sigurno napravljenu i odsviranu muziku.

https://putrescent.bandcamp.com/album/inhuman-infestation

Posle dva demo snimka, njemački Alteration dobacili su i do prvog albuma i Deviance je produkcijski i sam pomalo ,,demo" kvaliteta, ali to ne smeta. Muzika je prijatni, mošerski death metal koji ne izmišlja neke nove forme ali ima solidne rifove i bend ga izvodi uz ubeđenje i sa dosta pozitivne energije. Old school i very cool, ako mogu tako da kažem a very cool je i što bend ovo naplaćuje koliko vi hoćete da date:

https://alteration-metal.bandcamp.com/album/deviance-2

Kanađani Vaegon sviraju vrlo razigran i prilično maštovit tehnički death metal. EP The Particle Eclipse u pet pesama ima više nota, harmonija i promena ritma nego što mnogi bendovi naređaju za dvadeset godina karijere i mada to NIKAKO nije garancija da je muzika dobra pa čak ni zanimljiva, Vaegon su prilično dobri. Zanimljivi će vam biti ako volite beskompromisnost brutal death metala koja pritom ne fetišizuje brzinu i agresiju i primenjjuje ih dozirano, između rifova vrlo nezgodne metrike i energičnih a melodičnih solaža. Meni je ovo vrlo solidno a pošto je bend, čini se, nastao ove godine vredi pratiti razvoj njegove karijere od ove tačke na dalje:

https://vaegon.bandcamp.com/album/the-particle-eclipse

Vrhunski death metal ove nedelje stiže iz Pensilvanije ljubaznošću sastava Outer Heaven. Već sam u više navrata pisao o ovim ljudima, čiji mi je debi album bio odličan te sada već davne 2018. godine, pa samo da potvrdimo da petorka iz Daglasvila opasno šamara i na drugom albumu, Infinite Psychic Depths. Kako po naslovu i očekujete, ovo je mračan, old school death metal koga više zanima horor što počiva u dubinama vaše podvesti nego nabrajanje svih načina na koji mogu da vam nanesu fizički bol. Jedanaest pesama na ovm albumu zvuče kao da su umakle iz pećine u kojoj se hiljadama godina krilo neko zlo što su ga naši zaboravljeni preci tamo jedva zarobili dok bend prži kroz old school rifčine i najcrnje atmosfere sa ove strane tamne strane meseca. Gosti na albumu su iz Tomb Mold, Pig Destroyer, pa i Morbid Angel što samo po sebi sugeriše koliko Outer Heaven imaju pedigrea ali čak i da ništa ne znate o bendu, kvalitet pesama i gotovo drsko nabrijana svirka su legitimacija sami za sebe:

https://outerheaven.bandcamp.com/album/infinite-psychic-depths

Na kraju smo, da pogledamo inajnovija izdanja iz domena heavy metala i raznih krosžanrovskih eksperimenata. Meksički Vengador u osnovi sviraju djent, ali EP Memories from the Hot Lands je isuviše kompleksan i ambiciozan da bi ga ta jednostavna reč u dovoljnoj meri opisala. Ovo je progresivni metal sa elementima death metala, djenta, grindcorea, industrial metala itd. itd. itd. sa pesmama koje se protežu od ispod dva minuta do preko pola sata. I pritom su ugodno haotične i fascinatno disciplinovane, sa sve trubama i melodičnim refrenima kad zatreba. Ne znam odakle iskaču OVAKVI bendovi, usred leta kad im se najmanje nadate, ali, evo, Vengador su sjajni!

https://vengador.bandcamp.com/album/memories-from-the-hot-lands

Čileanski Hëiligen imaju iza sebe jedan album, a novi EP, Lights in the Darkness je instant prijemčiv i zarazan sa svojom kombinacijom mejdnovskih harmonija i žestoke neo-NWOBHM svirke. Bend je tehnički izuzetno robustan i uživanje je slušati preplićuće gitarske linije ali i ugodne vokalne harmonije u ovoj vrlo čistoj (za mrvicu prečistoj!) produkciji, no pesme su glavna atrakcija i one su lepe, sa zaista mnogo trikova koji se mogu prepoznati kao pokupljeni iz arsenala Iron Maiden, ali ovde primenjeni na muziku koja je žustrija, brža, energičnija. Užitak:

https://youtu.be/8yJjtyC3sbM

Njemački The Night Eternal na svom drugom albumu, Fatale, dosta stručno mešaju bombastični, top-40-ready heavy metal i raspevani, emotivni gotski rok. To se dobro uklapa sa njihovom okultnom tematikom a emotivna vokalna intepretacija Ricarda Bauma je atraktivna koliko i njegova upadljiva, za nemačku prilično egzotična fizionomija. Ja nisam neki, jelte, ljubitelj gotike, ali The Night Eternal umeju da spakuju gotski glamur u heavy metal karoseriju i to bude neodoljivo na ovom albumu. Plus ta fina produkcija gde je sve glasno ali nekako ništa nije preglasno i ima prostora i dinamike. Jebem mu, odlično:

https://thenighteternal.bandcamp.com/album/fatale

Mortician koji ove godine proslavljaju 40 godina metala očigledno nisu ONI Mortician na koje ste odmah pomislili ik krenuli u glavi da se preračunavate. OVI Mortician su iz Austrije, stvarno postoje 40 godina i album 40 Years of Metal nije kompilacija već njihov četvrti dugosvirajući studijski rad. Bend je, istina je, osnovan 1983. godine ali je albume krenuo da izdaje tek 2011. i možda je to donekle odgovorno što je ovaj materijal ovako napaljen i divalj. Mortician ovde sviraju kao ljudi barem upola mlađi, vozeći ložački ulični heavy metal sa fantazijsko-fajterskom tematikom. Sve, naravno, sedi veoma čvrsto u estetici osamdsetih ali Mortician su dovoljno moderni, pišu dovoljno dobre pesme i sviraju ih sa takvom žustrinom da je teško ne biti šarmiran:

https://morticianaustria.bandcamp.com/album/40-years-of-metal

Veterani iz San Franciska, Oxbow još sviraju i nisu izgubili osobeni plamen inspiracije koji ih nosi još od osamdesetih. Love's Holiday im je, uostalom, tek osmi album u karijeri koja sada spaja četiri decenije, izašao za Ipecac Mikea Pattona i pun masnog, teškog noise rocka koji je sa vremenom postao rafiniraniji a da nije izgubio sirovost. Oxbow su umeli da porede i s Birthday Party i sa Neurosis, podseća nas uslužno Wikipedija, i Love's Holiday svojim bluzerkim i pankerskim nojzom potvrđuje da ovaj nesveti brak i dalje traje na radost svih umešanih.

https://oxbowofficial.bandcamp.com/album/loves-holiday

Saint Agnes, a koji sebe opisuju kao ,,disgusting rock band from London" su možda za nijansu previše ,,komercijalni" za moj ukus ali novi album, Bloodsuckers je pun ugodnog pank rok gruva i nojz rok prljavštine. Dakle, zavrne se tu povremeno na ne baš pop ali na televizičniji alt-rok zvuk, ali većina pesama je jebeno odlična, a zvuk benda pravoverno bučan pa ne mogu da se previše mrštim:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lMBwpiafqJw56gK8FGf1yOB53eEtlah7A

Evo, nisam siguran šta njujorški Somnuri sviraju pa recimo da ih zato stavljam ovde. Jer, album Desiderium, treći za bruklinsku ekipu je težak i agresivan kao bilo koja sludge metal ploča koju ste čuli ove nedelje, ali i razuzdan kao bilo koji hardkor i posthardkor sastav koji je mogao da vam se dopadne, a sve to sa melodičnom, pop dimenzijom koja me iznova i iznova šokira. Somnuri imaju sve predispozicije da budu bend koji sluša ,,normalna" publika ali oni dižu toliko buke da se to svakako neće desiti ove goeine. Poslušajte:

https://somnuri.bandcamp.com/album/desiderium

Voivod nekako idu u ovu sekciju jer je prošlo mnogo decenija otkada sam nogao da ih bez mnogo razmišljanja opišem kao thrash metal bend sa malo ambicioznijim aranžmanima. Znameniti Kanađani (sada skoro isto toliko cenjeni kao i zemljaci Rush za inovativnost i kreativnost) obeležavaju 40 godina rada albumom Morgöth Tales koji pored naslovne pesme, a koja je nova novcata, napisana za ovu priliku, ima gomilu novih verzija starih pesama (doduše samo do 2003. godine i vremena kada je Jason Newsted, sveže izbegao iz Metallice, tu svirao bas) (a i ovde se pojavio da ga odsvira). Ovo je vrlo voivodovski gest i dopušta da se čuje kako – uz novu pesmu koje jasna ekstrapolacija klasičnog Voivod zvuka u smeru metalne avangarde – danas zreli pa i stari ljudi gledaju na pesme iz vremena kada su tek nazirali koliko daleko mogu da odu u nagrizanju žanrovskih zidina. Tako ovde dobijamo Killing Technology ili Thrashing Rage u interesantnim savremenim aranžmanima koji uspelo prave sponu sa mlađim verzijama sebe i čitavu karijeru benda formatiraju kao jedan dugački, neprekinuti eksperiment u kome ideje idu ciklično i spajaju se same sa sobom u večitom vraćanju:

https://www.youtube.com/watch?v=ha28tVmFBSE&list=OLAK5uy_lSXpi-xTLw62isBX7oJu09aYwRvTUJRtQ

Hamburški Velvet Viper ukazuju da se ništa ne može porediti sa metalom na svom osmom albumu Nothing Compares to Metal. Iako osnovani još 1991. godine, Viperi su samo prva dva albuma snimili u dvadesetom veku a ostalih šest je nastalo u poslednjih pet godina. Bend je, dakle, u kreativnom zlatnom dobu pa je i Nothing Compares to Metal ako ne sad nešto originalna a ono dobro raspoložena ploča herojskog hevi metala sa himničnim refrenima i staromodnim ali tako DRAGIM rifovima. Pevačica Jutta Weinhold ima odličan glas i autoritativno vodi ekipu kroz baraž klasičnih heavy metal fora i mada niko neće ovde dobiti oskara za originalnost, album je više nego ugodan za slušanje:

https://www.youtube.com/watch?v=9Nxkt2aOnBI&list=OLAK5uy_mnhupiWuO8rRPcXKIJCeVdHfe_kkeymi8

Album nedelje je nešto što je proletelo ispod radara svim, jelte, važnijim medijima koji se bave metalom, a što i nije neko iznenađenje jer je u pitanju nepoznati brazilski sastav. Ali evo: Chromeskull iz Sao Paola svojim debi albumom, Screaming To The World prizivaju klasični '80s heavy metal i njegove momente slave i trijumfa. Bend je osnovan pre pet godina ali ovo je izrazito zrelo i kvalitetno napisan materijal sa autentičnom uličnom energijom ali onda i sa glamurom i uglancanošću koji gledaju ka zvezdama. Chromeskull imaju sve, i himnične refrene, i vatrometne solaže i mošerske rifove i energiju i bezobrazluk i glad da osvoje svet i ovo je jedna od najboljih ploča klasičnog hevi metala koje sam čuo ove godine. Izvrsno!

https://youtu.be/Nfa4GVjdT2I

Meho Krljic · 29-07-2023, 12:04:16

Imam utisak da kad je vrućina – a vrućina je na celoj severnoj polulopti – izlazi manje albuma. Ne da je ovonedeljni izbor metal muzike mršav i nije da nisam preskočio bar triput ovoliko albuma koje sam čuo ali mi nisu bili dovoljni inspirativni da o njima nešto skromno i napišem, ali nekako kao da puno muzičara čeka da se stvari malo smire pa da nas najesen obraduju. Nije naravno tajna da već u Septembru dobijamo solidno ekstatičnu ponudu u vidu novih albuma Marduk, Cryptopsy i Gridlink pa samo treba izgurati najvrelije leto u istoriji leta i sve će biti dobro (barem do idućeg leta koje će opet biti najvrelije i tako dok ne poumiremo). Da bi izguravanje išlo malo lakše, evo kakve sam lepe stvari slušao u toku protekle sedmice:

Prvo blek metal, jer se ovde zna red. Ne znam da li je škotski sastav Wolvesrot jednočlana operacija ili ne, ali Demo (nazvan samo Demo) sa kojim je započeo oglašavanje na internetu ima dve odlične pesme. Ovo je energičan, brz metal sa izraženom D-beat komponentom ali i intrigantnim blekmetalskim rifovima i melodijama, pun atmosfere ali usredsređen na krljanje. Pritom je produkcija dosta bogata i dobra pa su ove dve dobro napisane kompozicije jako solidna legitimacija. Plaćate koliko hoćete a ovo je KVALITET:

https://wolvesrot.bandcamp.com/album/demo

Sladak mi je nešto šesti demo norveškog blek metal jednoseda Moor. Pompezno nazvan Unclean Oppressed Spirit [demo VI], on jeste sirov, razbarušen i neuredan, ali je pun ljubavi i energije. A to se ceni. Halfden Svarti piše simpatične, melodične teme a izvodi ih energično i sa ubeđenjem i tome se teško odoleva. Plaćate koliko poželite:

https://moorband999.bandcamp.com/album/unclean-oppressed-spirit-demo-vi

Složićemo se da je simfonijski post-blek metal još uvek razumno neistražena teritorija pa zbog toga hajlajtujem album Wind, Breeze, or Breath jednočlanog projekta iz Kentakija, Starer. Koji se meni lično ne dopada MNOGO. No, Josh Hines koji pored ovog ima još masu projekata, uglavnom jednočlanih, ovde nudi osoben zvuk i izvesnu zrelost – ovo mu je na kraju krajeva treći album pod ovim imenom, uz brdo singlova i EP-jeva. Generalno, pričamo o zvuku dosta jasno utemeljenom u shoegaze emociji pa taj mali dodatak orkestracija legne u miks prilično prirodno a meni se dopada teatralnost koju postižu energičniji delovi ovog albuma:

https://starer.bandcamp.com/album/wind-breeze-or-breath
https://folkvangrrecords.bandcamp.com/album/wind-breeze-or-breath

I, Voidhanger za ovu nedelju imaju drugi album švajcarskog jednočlanog projekta Wyrgher, a koji je, dosta pompezno i slatko, naslovljen Panspermic Warlords. Jedini član ovog benda, Menetekel ima, nagađate, još nekoliko sličnih projekata pa je Wyrgher zapravo od debi albuma iz 2015. godine napravio veliku pauzu, ali ona je, čini se, urodila dobrim idejama. Nije da je ovo sad neki RADIKALNO inovativan album ali Wyrgher ovde lepo uklapa muziku sa svojom naučnofantastičnom tematikom i nudi atmosferični blek metal koji nije samo repeticija shoegaze obrazaca već lepo iskombinovana salata gitara, bubnjeva, klavijatura i solidnih vokala, pripremljena uz pristojnu produkciju i uronjena u taman toliko reverba da muzika zvuči ,,svemirski" a ne jeftino i neukusno. Solidno napisane kompozicije, autoritativna svirka, sve u svemu vrlo pristojan povratak za Wyrgher:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/panspermic-warlords

Britanski jednočlani Myrkul je neka vrsta antiteze jednočlanog blek metal benda, onako kako ih danas većinski shvatamo. Većinom su to, dakle, sobni, relativno lo-fi projekti koji izbacuju izdanja velikom brzinom i ne obraćaju previše pažnje na kvalitet muzike jer im je bitna, jelte, ESKPRESIJA. No, Mike Copley-May kome je ovo, ako je verovati Metal Archivesu, jedini projekat, izdao je tek treći album za pet godina i Auldrift je, pa, izuzetno kvalitetan. Nije da i ovde nema preterivanja sa muzikom – album ima čak jedanaest pesama a neke od njih prebace i devet pa i dvanaest minuta – ali muzika je izuzetno studiozno napravljena, sa veoma razrađenim aranžmanima i dobrom produkcijom. Nije što je Copley-May muzikalan pa ume da napiše i vrlo romantičan pijanistički inteludij, nego što razume kako da na beskompromisnu blek metal matricu doda mnogo drugih elemenata raznih metal podžanrova i održi svežinu tokom dugačkog albuma na visokom nivou. Izvrsno napisano, odlično producirano pa još i daunloud plaćate koliko hoćete, dakle, neki ljudi su SVECI:

https://myrkul.bandcamp.com/album/auldrift

Heretic Cult Redeemer su nam već ranije ove godine dali porciju odličnog grčkog blek metala a sada ovaj bend iz Atine ima vrlo solidan split album sa takođe atinskim bendom Svartulven. Heretic Cult Redeemer su ovde raskošni, sa podužim pesmama i puno prostora za istraživanje zanimljivih ideja i za rok muziku nestandardnih harmonija. Takođe vrlo solidna produkcija. Svartulven u svoje četiri pesme (zapravo tri plus intro) nude nešto mračniji, disonantniji blek metal gde se grčka škola spaja sa modernijim, ,,antikosmičkim" zvukom krljačine i ludila. Dajte mu ga:

https://hereticcultredeemer.bandcamp.com/album/path-of-the-undead-ichor
https://svartulven.bandcamp.com/album/path-of-the-undead-ichor-split-album

Danski Panzerchrist se sa novim albumom, Last of a Kind, njihovim osmim za tridesetak rada predstavljaju u osveženoj postavi i zvuče ubedljivo. Izdavač, takođe danski Emanzipation Productions insitira da je baš ovaj bend bio originator black-death zvuka koji od polovine devedesetih mnogi sviraju i mada naravno nisam siguran da možemo BAŠ da se složimo, ovo je svejedno prijatna ploča. Ne sad nešto mnogo inovativna, ali nova pevačica, Sonja Rosenlund Ahl zvuči propisno zlo a bend energično prolazi kroz tvrde, brutalne komade blek metala koji bi Immortal svirali da su se u nekom trenutku zapitali umeju li da sviraju death metal. Meni šarmantno:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/last-of-a-kind

Novi album portugalskog solo-projekta Spellsword me je veoma zaintrigirao i zabavio. Kako i izdavač, Nox Liberatio Records dosta pompezno priča o ,,epskom putovanju kroz srednjevekovni mit o Svetom Gralu", tako zapravo i muzika nudi tu epsku širinu a bez gubljenja u prebogatim aranžmanima ili pretrpanom miksu. Alex Mendes, šef i autor ovog projekta ima dosta iskustva sa pevanjem za portugalske blek metal bendove ali je Spellsword sjajna demonstracija njegovog kapaciteta da komponuje i aranžira kompleksnu muziku koja u osnovi ima oštar, napadački blek metal, ali ga lako i prirodno ukršta sa atmosferičnim, teatralnim postavkama aranžmana, pa i modernističkom kompozicijom. Pažljivo produciran da slušaoca ne zamori intenzitetom svega što se u miksu dešava, Night Of The Grail možda nije baš ,,opera" kako ga izdavač dalje opisuje, ostavljajući samog sebe bez daha, ali jeste zreo, intrigantan i raznovrstan album koji još jednom podseća na adaptibilnost blek metala i njegov kapacitet da bude prokleti udeo u svemu. Odlično:

https://noxliberatiorecords.bandcamp.com/album/night-of-the-grail

No, moram priznati da su mi, što se blek metala tiče, srce ove nedelje ukrali nemački Porta Nigra sa svojim četvrtim albumom, Weltende čija je avangarda nimalo prikrivena, inovacija skoro drsko nametljiva a konačni rezultat zapravo zabavan, brz, energičan metal. Porta Nigra imaju violinu i klavir na par mesta, svakako, i aranžmani su im osobeni i ne prate mnogo utvrđenih pravila rok muzike, ali ovo PRE SVEGA KRLJA. Tako dobijamo avangardu koja se ne plaši da inovira usred onog formata koji je odabrala, bez naglašenih ambicija da beži u druge žanrove i onda meni to zvuči iskreno, inteligentno i zanimljivo:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/weltende

Idemo sad na stoner rok, hard rok, sludge i doom metal i psihodeliju. Without Motion Towards the Coveted Goal je treći propisni album ruskog hard rok sastava Trawler i, pa, lep je. Ako volite southern grooveom oprljeni teški rok, koji ima sasvremeni zvuk i produkciju ali se ne stidi klasičnih trikova na gitarama i himničnog, otegnutog pevanja, na pravom ste mestu. Trawler se ne ubijaju od originalnosti, ali su vrlo kompetentni u ovome što rade i pevanje na Ruskom svakako doprinosi ugođaju:

https://trawlerband.bandcamp.com/album/without-motion-towards-the-coveted-goal-lp

Švedski Blucifer imaju dve lepe pesme psihodeličnog roka na EP-ju Astral Jams. Ovo zaista ima džemerski, spontan filing, sa lenjim gitarama koje su ugodno smeštene između bluza i stratosfere, relaksiranim gruvom i finim ženskim vokalima. Blucifer su i solidno producirani a ove dve pesme plaćate koliko želite pa je u pitanju vrlo prigodan letnji koktelčić stonerskog psihodeličnog roka za ljubitelje:

https://blucifer.bandcamp.com/album/astral-jam

Bunyip je, kao što svi znaju, mitološka zvijer iz folklora australijskih starosedelaca ali i ime vrelog rok benda iz australijskog mesta Ballarat. EP sa tri pesme Swampsong ima i elemente panka i elemente ekstremnijeg metala ali u osnovi je zdrav, gruverski rokenrtol, sviran čiste duše i prljavih misli, kako najviše volimo. Dobar zvuk, energična svirka i osobena atmosfera su sve aduti ovog lepog, kompaktnog izdanja, pa, evo, proverite:

https://bunyip.bandcamp.com/album/swampsong-ep

Isto iz Australije su Bipolar Fuzz a njihov album Unauthorised Access nudi moderni hard rok, sa dobrom produkcijom i energičnom svirkom. Bipolar Fuzz prave pesme koje spajau u sebi sve te teškorokerske elemente koji su posle devedesetih postali besmisleni da se razdvajaju na ,,pank", ,,metal", ,,grandž" ili ,,alternativu" i naprosto zvuče žestoko i zabavno. Jedanaest melodičnih, rokačkih komada za vaše uživanje:

https://bipolarfuzz.bandcamp.com/album/unauthorised-access

Londonski The Fierce And The Dead su snimili četvrti album, News From The Invisible World i ovo je sada ploča sa pevanjem, za razliku od prve tri koje su bile kompletno instrumentalne. To bendu, naravno, daje potencijal za osvajanje potpuno nove publike, pogotovo što eklektičnost i eksperimentalni duh ovde nisu utišani. The Fierce And The Dead, odmah da kažem, nisu možda sasvim po mom ukusu, ali njihova kombinacija psihodeličnog roka, alternativnog roka i popa po uzoru na stvari iz devedesetih, stoner roka, pa i post roka dosta impresivno zvuči i funkcioniše na ovom izdanju. Ima tu mnogo atmosfere ali i propisne, rokačke svirke, u produkciji što je pažljivo dotegnuta da muzici da slojevitost i dinamiku pa ne mogu ni ja da ostanem imun na šarm ovog izdanja:

https://thefierceandthedead.bandcamp.com/album/news-from-the-invisible-world

Brajtonski Crowgod voze vrlo ukusan sludgecore na svom EP-ju Birdcage. Ovo su dve drusne, otresite pesme gruva koji je dovoljno poletan da vas pokrene a dovoljno težak da vas (pozitivno) šokira, nudeći i štedre psihodelične teme i prikladne doom rifove i pevačicu prijatnog glasa. Ovo je vrlo lepo snimljeno, odsvirano sa puno sigurnosti i bend predstavlja u solidnom svetlu pa ga vredi, jelte, staviti na radar:

https://crowgod.bandcamp.com/album/birdcage

Volite li marihuanu? Ako je i ne volite, ništa za to, Marijuana Johnson je vole i za vas. Novi EP stonerske ekipe iz Ohaja se zove Reefer Chamber i nudi puno argumentacije zašto je pušenje kanabisa poželjno, u semplovima i tekstovima ovih pesama. A i muzika je dobra sa mnogo finog gruva i ukusnih stonerskih rifova. Marijuana Johnson sasvim i apsolutno znaju šta rade i njihov kvalitetni, energični a relaksirani stoner rok je naprosto neodoljiv i za strejtere u kakve i sam spadam:

https://marijuanajohnson.bandcamp.com/album/reefer-chamber

Rise Above records nastavljaju sa tradicijom ignorisanja Bandcampa pa novi album Uncle Acid & the Deadbeats moramo da poslušamo na nekim manje ugodnim platformama. No, vredno je truda jer je Slaughter on the First Avenue živi album starog kova, sa četrnaest pesama prijatnog britanskog stoner/ doom zvuka koji u sećanje priziva sedamdesete i slatki spoj psihodeličnih droga, satanizma i horora sa čistim putenim zadovoljstvima. Zvuk je odličan a bend svira kako treba, nudeći bluzirani, džemirani doom rock kome je nemoguće odoleti:

https://www.youtube.com/watch?v=8ff0CaRGm2w&list=OLAK5uy_nBn4rMGxhRUZ89bfEO1Gw8myt_VSseLjI

Italijanska horror-doom institucija Black Spell je reizdala svoj stari EP, Walpurgis Night ali ovog puta u proširenoj formi. Pored naslovne pesme, jednog doom rock komada koji se vozi na kinematskim klavijaturama i dementnim vokalima, i obrade Electric Wizard, tu su još dve moćne, atmosferične i gruverske pesme koje stižu iz najcrnje tmnine noći i hvataju pravo za gušu. Ako volite Black Spell, već ste prestali da čitate i kliknuli na link. Ako ih sada prvi put čujete, bićete ili oduševljeni ili prepadnuti do srži svog bića. A onda oduševljeni:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/walpurgis-night

Onda sad idemo na brže žanrove: thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. SOG je valjda skraćenica za Special Operations Group a istoimeni bend je iz Atlante i nazvan je po jednoj od pesama Rigor Mortis a u kojima je pevač i gitarista SOG, Doyle Bright, svirao. U SOG imamo pored njega i još jednog bivšeg člana Hallow's Eve pa je ovo zaista veteranska ekipa i tako i treći album, Man Demonic, i zvuči. Naime, patinirano, zrelo, prosvirano. SOG nisu imali album od 2016. godine i čuje se u ovom materijalu i mnogo ideja i glad za svirkom i ovo ne samo da je prvoklasni, ,,odrasli" thrash metal nego je muzika i primereno nestašna, brza, energična, napaljena, al ne klinački nego baš onako domaćinski. Ovo je sjajna demonstracija sviračke veštine za ceo bend (mada je meni bubnjar Dane Jensen, drugi član Hallow's Eve, favorit), a SOG imaju dovoljno ideja i veštine da naprave album od trinaest pesama i da POKIDAJU. Thrash metal za anale:

https://sogmusic3.bandcamp.com/album/man-demonic

Boje black-speed metala ove nedelje brane Šveđani Atonement eksplozivnim debi albumom za Dying Victims Productions. Nemačka etiketa je ionako sinonim za izvrsni, pravoverni, sirovi speed i heavy metal pa je album, naslovljen, Sadistic Invaders najprirodniji dodatak njenom katalogu sa deset pesama koje imaju naslove poput Fatal Militia, Axe of Death, Lust for Sin i Unholy Sorcery. Atonement šibaju moćno, a zvuče vrlo old school, uspevajući da postignu lep balans između staromodne, krš produkcije i savremenijeg, urednijeg zvuka. Tako da onda ovaj album u sumi zvuči spontano, prirodno, a da ne ide predaleko u lo-fi smeru. Naravno, rifovi, pevanje, refreni i tempo, sve je to pokretano čistom satanskom energijom pa znate da se ovo ne propušta:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sadistic-invaders

Imamo još black-speeda za one najnezasitije među vama. Iako rodajlendski Black Sorcery sebe vode kao black metal sastav, debi album Deciphering Torment Through Malediction je brzi, pomalo i haotični black-speed opus, slatkih melodija i umiljato nervozne brze svirke. Nešto siroviji zvuk se idealno uklapa uz muziku koja zvuči kao da se nekoliko demona iz pakla dogovorilo da pravi bend ali svaki od njih čuje sasvim različite frekvencije u zvučnom spektru. Sve se to na kraju spoji u zabavan, zarazan paket brze, ne naročito tehničke ali VRLO srčane svirke:

https://eternaldeath.bandcamp.com/album/deciphering-torment-through-malediction

Naravno da bend koji se zove Dead Lesh mora da bude iz naše, jelte, proširene porodice. Ovaj pulski kvartet cepa OPASAN thrashcore i svi EP-jevi do sada im imaju takva imena da ne znate jesu li pisana ćirilicom ili latinicom. Tako i C3B sa svoje dve pesme domaćinske krljačine, tekstovima na Hrvatskom, odličnom produkcijom i kratkim, kompaktnim aranžmanima. Ovo je toliko dobro da sam malo uvređen što bend još nema album. Apsolutna lektira A JOŠ PLAĆATE KOLIKO HOĆETE:

https://deadlesh.bandcamp.com/album/c3b

Armada su iz Perua a njihov Armada: Live Session donosi devet pesama časno i u znoju lica svog odsviranih živih komada metaliziranog, veganskog hardkora koji greje srce i ostale organe. Ovo je u principu srednjetempaški moškor, naravno, ali Armada imaju i dosta dobrih death metal rifova, pesme su uglavnom kratke i jezgrovite pa njihova muzika nema vremena da me smori. Živi zvuk je pristojan i ovo izdanje, koje se kupuje po ceni koju kupac sam odredi, vredi da se posluša:

https://armadahardcore.bandcamp.com/album/armada-live-session

A Cemented In Fear su iz Pitsburga iako debi EP izdaju za australijski 1054 Records. From Purgatory To Heaven je moderniji hardkor, štaviše beatdown hardcore, sa teškim, masivnim rifovima, pevačem što ima malo numetalskih krešenda u svojoj izvedbi pa i blastbitovima na mestima gde to ima smisla. Ovo je sve vrlo pažljivo stilizovano i Cemented In Fear u ovih pet pesama uspešno spajaju ekspresivnost klasičnog američkog hardkora i ubilačku žeđ slamming death metala, pa je meni sve to lepo leglo:

https://1054records.bandcamp.com/album/from-purgatory-to-heaven

E, onda su tu i Sidearm iz Majamija i naravno da sa TIM imenom sviraju metalizirani, srednjetempaški hardkor. Demo nazvan Demo 2023 ima četiri pesme i to je gaženje za sve pare, sa superteškim rifovima, gangsterskim gruvom i zvukom od koga vam malo popusti pažnja i krene krv na nos. Korektno!

https://lethalsidearm.bandcamp.com/album/demo-2023

Radioactive Rats su hardkor pank bend iz Notingema a EP Old Punks Never Die ima po jednu pesmu od GBH, Varukers i Discharge. Svirka je utegnuta, zvuk vrlo čist, ali ovo ima energiju koju mi matori, odavno navučeni na UK82 zvuk potrebujemo na somatskom nivou. Sreća i EP se prodaje po ceni koju sami odredimo. Dischargeova Protest & Survive, za razliku od Varukersove (koja je odsvirana vrlo strejt) ima moderan, metaliziran aranžman i to joj lepo stoji.

https://radioactiverats.bandcamp.com/album/old-punks-never-die-ep

Iako Street Soldier i po, jelte, imidžu, i po zvuku deluju kao da stižu sa američkog asfalta, bend je iz Ujedinjenog kraljevstva. No, ništa za to, njihova kombinacija nu-metala i gruverskog hardkora će vam prijati ako volite taj siledžijski, ulični stil. EP Original Murda Material svakako ima dosta šarma i tough guy stav je ovde oplemenjen sa dosta zabavne i melodične svirke pa je meni to prijalo:

https://streetsoldier.bandcamp.com/album/original-murda-material

Propisno razbijački moškor stiže iz njegove prestonice, Njujorka na debi EP-ju sastava Blood Runs Cold. Ova ekipa se ne šali i ne uzima taoce pa šest pesama na Blood Runs Cold zakucavaju najsurovijim rifovima, bubnjevima od kojih ostaju podlivi po celom telu i granitno tvrdom produkcijom koja hromatske, slem rifove otkida kao sekirom. Demonski vokali dolaze kao šlag na torti, zaokružujući ovaj teatar surovosti i predstavljajući bend u idealnom svetlu. Pakao:

https://dazestyle.bandcamp.com/album/blood-runs-cold

Kome je i to nedovoljno TOUGH, tu su mu Detestment iz Atine. Ovaj grčki Beatdown projekat spaja slemerske metal rifove i dubstep bas-cepanja na svom EP-ju 210 Beatdown, dodaje gangsterske proklamacije i prozivke i death metal vokale i mada je sve to dosta, jelte, predvidivo, ima šarma ako volite gangsterizovani metal hardkor:

https://detestmentbdhc.bandcamp.com/album/210-beatdown

Arid spajaju crustpunk sa death metalom na najštrokaviji lo-fi način koji ljudski organizam može da podnese i iako kasetni EP Abhorrent Reflections zvuči kao da je vremeplovom dopremljen iz neke britanske provincije gde se rodio 1988. godine, bend je zapravo iz Čikaga. Ali ZVUČI vrlo autentično i ko voli taj prljavi, lo-fi crust-metal ovde ima pet pesama ,,antiljudske, antifašističke, antidržavne" zabave. Daunloud plaćate po želji.

https://arid.bandcamp.com/album/abhorrent-reflections-ep

Kalifornijski Dead Heat zvuče vrlo besno na novom EP-ju, Endless Torment. Ovo je pet pesama energičnog, vrlo heavy crossover zvuka, koji ne imitira ni jedan konkretan bend iz osamdesetih ali uzima ono što ja valjalo u to vreme, stavlja ga pod presu i ispucava pravo u vašu facu. Moćno i neodoljivo sa jakim rif-radom i zaraznim vokalima:

https://tankcrimes.bandcamp.com/album/endless-torment

Superćelijske oluje koje su harale po regionu poslednjih dana su napravile puno haosa i po Vojvodini pa su novosadski Ground Zero objavili živi album Live at SKCNS Fabrika - SAWA Fest benefit kao način da se prikupi malo para za festival SAWA a koji je pretrpreo dosta štete. Snimak je iz Februara ove godine a Ground Zero svoju kombinaciju hardcorea i black metala sviraju vrlo ubedljivo, pakujući devet pesama (od kojih su dve obrade) u manje od pola sata opake svirke. Zvuk je odličan, bend raspoložen (ovo je bio nastup ispred Death Before Dishonor) a cilj plemenit pa dajte pare ako vam se dopadne, sevap je:

https://groundzerosaga.bandcamp.com/album/live-at-skcns-fabrika-sawa-fest-benefit

Organ Dealer iz Nju Džersija ove nedelje izbnacili su svoj drugi album i doneli nam prekopotrebnu dozu grindcore brutalnosti. The Weight of Being ima dvadesetjednu pesmu od kojh najduža jedva za šest sekundi prebacuje minut i po. Svirka je, dakle, furiozna, pesme brze, bubnjarsko rešetanje konstantno, a rifovi oštri poput bodeža sa jednostavnim ali efektnim vokalom koji odozgo poliva. Disciplina u svirci i kvalitetna produkcija sugerišu da je ovo deathgrind ali Organ Dealer vole jednostavnost ,,pravog" grindcorea i smeštaju se u istu klasu sa legendama kakve su Nasum i Rotten Sound. Ovo je i masterovao Jim Plotkin, jebem mu mater. Ne propustiti ni slučajno:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/the-weight-of-being
https://organdealer.bandcamp.com/album/the-weight-of-being

Disheaded je projekat jednog čoveka iz Arizone, po imenu Jack, a koji ima još nekoliko jednočlanih projekata, kako to ovakvi ljudi i rade. Disheaded je, maltene i bukvalno stara pesma jer je u pitanju death metal projekat vrlo očigledno napravljen u počast bendu Macabre. Otud i album Murder, Movies, & Metal zvuči kao lo-fi Macabre, sa 23 pesme koje se bave serijskim i spree ubicama, nudeći old school deathgrind matrice i razoružavajuće melodično pevanje. Naravno da je ovo po kvalitetu ispod Macabre koji su ipak bend inovatora i eksperimentatora, ali ako baš krizirate, Disheaded ima šarma:

https://disheaded.bandcamp.com/album/murder-movies-metal

Ako ne volite moderni, plastično-zvučeći, preproducirani death metal onda su Kanađani Triclavian vaši ljudi. Prvi kasetni EP, Pierced by the Spear ima tri pesme sirove, bestijalne old school black-death rokačine koja zbilja zvuči kao da slušate nešto sa kraja osamdesetih. Triclavian su autentični, bučni, vrlo očigledno nezainteresovani da ih primeti nekakav metal-establišment, i njihova muzika zvuči kao da stiže direktno iz pakla poni-ekspresom, samo što na kraju pojedete i ponija a i jahača.

https://covenantrecords.bandcamp.com/album/pierced-by-the-spear

Iako sviraju švedski death metal, Nocturnal Hollow su trenutno bazirani u Hjustonu, u Teksasu. A originalno su iz Venecuele, a što je valjda najlepša ilustracija globalne, inlkuzivne prirode metala kao kulture koju ćete dobiti ove nedelje. Sedmi album ovog dobro podmazanog latino/ američkog vozila se zove Wretched Rituals i naravno da je ubačeno u četvrtu brzinu od samog početka. Nema ovde filozofiranja jer Nocturnal Hollow znaju šta vole i šta njihova publika voli pa se osam pesama smešta u old school traku klasične Swedish Death Metal krljačine sa karakteristinim dismemberovskim rifovima i teškim, ugodnim buzzsaw zvukom. Kao da ste ušli u par starih, razgaženih farmerki, napravljenih od eksera i šmirgle:

https://nocturnalhollow.bandcamp.com/album/wretched-rituals

Kavernozni, tamni death metal stiže nam na prvom EP-ju nemačkih Eyemaster naslovljenom Conjuration of Flesh. Izašao za cenjeni Caligari Records, ovaj materijal sa svoje četiri pesme nudi old school gaženje i poštenu, znojavu svirku, meljući nisko naštimovanim rifovima i teškim ritmom. Eyemaster sviraju u tradiciji bendova poput Grave i fino se uklapaju u trend poslednjih godina koji predvode bendovi poput Tomb Mold, Carnal Tomb ili Mortiferum, oživljavajući ono što je mrtvo u svojoj suštini i čak i kad svira i peva, zvuči kao da se raspada. Odlično napisan, dobro produciran EP i bend koji će, nadamo se, da nas poraduje sa još dobrih izdanja u sezonama koje nailaze:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/conjuration-of-flesh

Thra iz Finiksa u Arizoni svoj prvi album, Forged in Chaotic Spew počinju svojim starim hitom Flame Lurker koji asocira na igru Demon's Souls i postavlja očekivanja kod slušaoca. Ovo nije čist death metal već death sludge nabadačina i isporučuje pakao, nasilje, oštre uglove i turpijaške teksture celom dužinom. Volite disonance? Mučno spore ritmove? Užasno promukle grlene vokale? Thra su tu da vas zadovolje a zatim i izgaze daleko preko granice zadovoljstva. Opako.

https://thra.bandcamp.com/album/forged-in-chaotic-spew

Gore sam već pominjao I, Voidhanger a ovaj italijanski izdavač uvek žedan metalne avangarde ima ove nedelje i debi album sastava iz Čikaga, Fleshvessel. Naslovljena Yearning: Promethean Fates Sealed ovo je ploča koju će neko na keca nazvati pretencioznom kada čuje kompleksne, eksperimentalne death metal komade od po deset minuta razdvajane akustičnim vinjetama, kad čuje violu, klarinet i trubu, pa onda (kvazi)operske vokale, ali Fleshvessel se izrazito trude da sve to spakuju na neki logičan način. Ne kažem da baš uvek uspevaju ali kod njih je i neuspeh zanimljivo čuti:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/yearning-promethean-fates-sealed

Sadistic Vision su osnovani još 1989. godine u Luizijani i sada operišu iz Pensilvanije a prvi album snimili su tek 2020. godine. Novi EP, Destroyer of All Dreams ima pet pesama koje su old school jer bend bukvalno pripada generaciji koja je utemeljivala zvuk death metala i mada se nije mnogo naradio krajem osamdesetih, ovo je sada vrlo ugodan, mošerski i trešerski death metal koji vas neće osvojiti originalnošću ali hoće šarmom i hedbeng potencijalom:

https://borisrecords.bandcamp.com/album/destroyer-of-all-dreams

The Glorious Dead iz Mičigena imaju drugi album, Cemetery Paths i mada njihov death metal nije preterano originalan niti inovativan, ovo je poštena ploča energične svirke i prijatne atmosfere. Mislim, naravno, sve to ima za cilj da vas uplaši ali i da vas protrese, ultimativno zabavi i mislim da ove ciljeve legitimno doseže. The Glorious Dead naravno imaju vrlo tvrd, nedinamičan mastering, ali je svirka dovoljno dinamična da sve ne zvuči kao da su ga pravili roboti a pesme su, ako ne iznenađujuće inventivne, pristojno zanimljive:

https://bindrunerecordings.bandcamp.com/album/cemetery-paths
https://wearethegloriousdead.bandcamp.com/album/cemetery-paths?from=hp_metal

U poslednjem smo delu današnjeg pregleda i treba još da vidimo šta ima od heavy metala i nekakvih krosžanrovskih pokušaja. Škotlanđani Tantrum imaju solidan drugi album naslovljen Another Life. Naslovna pesma, koja album i otvara nema veze sa istoimenim komadom Iron Maiden, ali ostalja vrlo povoljan utisak, sa svojim energičnim ritmom i melodičnim vokalnim linijama. Pevač Mark Reid je definitivno važan element identiteta ovog sastava, sa svojim ubedljivim nastupom i himničnim kvalitetima. Ni ostatak muzike nije rđav, sa kvintetom koji se smešta u tradiciju britanskog hevi metala i daje svemu preliv modernije produkcije ali uz puno respekta za klasiku. Fino!

https://tantrumscotland.bandcamp.com/album/another-life

Girlschool imaju novi album, korektno nazvan WTFortyfive? kako bi se signalizirala zbunjenost da je nekako prošlo četiri i po decenije od osnivanja ovog važnog i uticajnog ženskog rok benda a da mi nismo ništ aostarili. Mislim, nismo... Zar ne? Elem, pre Girlschool su ,,ženski" bendovi bili mahom, jelte, pevačice koje su pevale soul ili pop muziku, eventualno se slikajući sa instrumentima, a Kim, Denise i drugarice su svirale tvrdi, teški rok i hevi metal i stajali rame uz rame sa Motorheadom na braniku sirove rokčine koja je imala prođu i na radiju i u najprljavijim londonskim klubovima. Korektno je onda i da na novom albumu, sastavljenom od sve samih novih pesama sem poslednje pesme a koja, kako i dolikuje je obrada Motorheadove Born to Raise Hell, sa sve Biffom Byfordom, Duffom McKaganom i Motorheadovim Philom Campbellom kao gostima. Ostalo je, pa, teški rok koji su Girlschool patentirale i zbog koga ih je Lemmy i uzeo u svoju protekciju, i, evo četiri i po decenije nizvodno, Kim i Denise i dalje umeju da naprave zaraznu rok pesmu i da je odsviraju tako da vam se uši i noge raduju. Ne sada da je ijedna od ovih pesama osuđena da bude takav KLASIK kakva je bila recimo Emergency iz 1980. godine, ali bend ovde zvuči vrlo zdravo i raspoloženo sa jedanaest pesama koje spajaju glam rok sa pankom, bluz sa metalom, a vašu glavu sa ivicom stola pa tako 42 minuta, dok ne kažete sebi da je ipak ponešto i u redu sa svetom ako žene rođene pedesetih godina prošlog veka i dalje sviraju ovakvu muziku:

https://www.youtube.com/watch?v=dTsJiI4S7uo&list=PLp0vYgo4oPoJDWRn0BROruxGd7uCQWrrL&pp=iAQB

Novi, treći Mutoid Man, sa novim basistom (Jeff iz High on Fire) je, pa, jako zabavan. Ova svojevrsna supergrupa (sastavljena od članova Cave In, Converge i High on Fire) na albumu naslovljenom Mutant prosto zvuči kao da joj ništa nije teško spajajući razigrani, progresivni rok i metal sa pankom i stoner-sludge težinom, nudeći posthardkor i hardkor publici eksplozivnost, pank publici himnične refrene a namrgođenim pušačima kanabisa težinu i nizak štim. Ovo je visokooktanska, u najširem smislu hardcore ploča sa znojavom, hiperkinetičkom svirkom, kratkim pesmama i organskim, prijatnim zvukom. Ovde se svakog trenutka nešto dešava dok bend sprinta kroz prog-punk i psych-core nudeći kaloričan a opet nepretenciozan program vrhunskog muziciranja stavljenog u službu naoko vrlo jednostavnih, hitoidnih pesama. Ako ih do sada niste slušali, Mutoid Man ovim albumom sebe preporučuju na najbolji način, nezavisno od toga koji su vam preferirani podžanrovi.

https://mutoidman.bandcamp.com/album/mutants

The Gorge iz Sent Luisa pošteno svoj album Mechanical Fiction najavljuju rečima da se u progresivnoj muzici valja naći linija između znalačkog muziciranja i prostog izdrkavanja. A njima to ide. Mechanical Fiction je jebeno atmosferična i abrazivna ploča čiji matematičarski ritmički program i asortiman alterovanih akorda dolaze uz gođiraški i mešugaovski šmekerski odnos gruva i melodije. Osam pesama koje su sve svoje i zanimljive, napržen ali ipak dovoljno dinamičan zvuk i bend koji je beskompromisan u onome što radi ali ne fetišistički usredsređen samo na jedan facet svog stila. Mislim, meni je ovo bolje od zadnjeg Mastodon. Dovoljno? Dovoljno!

https://thegorge.bandcamp.com/album/mechanical-fiction

Midnight Vice sa Floride nije isto što i kanadski bend istog imena osnovan još osamdesetih. Ovaj Midnight Vice ima istoimeni debi EP i ovo je šest pesama ljute NWOBHM krljačine u modernom zvuku i sa veoma udarničkom izvedbom. Pesme su vrlo solidne, sa dinamikom, dramom, svim što je potrebno da budu pamtljive i zarazne, vokali su napadni i u tome vrlo funkcionalni, a bend pun energije i gladan da se dokaže. Odlično!

https://youtu.be/6gmFCKNe1J4

Losanđeleski Arch Blade imaju debi album i Kill the Witch je ploča old school metala. Ovo je tradicionalni, prilično ulični ali time ne manje himnični izraz, sa pržećim rifovima, mejdnovskim harmonijama i melodičnim, himničnim vokalom. Prija to meni mada album produkcijski svakako ima prostora za napredovanje, ali neke od pesama su jebeno zarazne (na primer Tyrant Rhapsody) i čovek ne može da im pobegne:

https://www.youtube.com/watch?v=Of1FwPS1hsQ&list=OLAK5uy_mZRp3b0UElB9COQod1nO4qSdbvt1YcDg4

Iako postoji hrvatski bend sa imenom Rockatansky (a što je, ako ima neko da ne zna, prezime glavnog lika iz filmova o, jelte, Pobesnelom Maksu), onaj o kome danas pričamo je finska postava osnovana 2020. godine ,,da zaštiti život i duh najistinitije forme hevi metala." Ambiciozno! Prvi EP, Show of Force je zapravo nenametljiv, šarmantan materijal od četiri pesme koje voze oprobanu NWOBHM formulu, neposredno, sirovo, ali autoritativno, bez studijskog budženja i preteranih stilizacija. Rockatansky prosto zvuče kao da su u studio ušli sa ulice i da im svirka ove prijatne, jednostavne a himnične muzike ide od ruke bez ikakvog razmišljanja, podsećajući koliko je pank-cunami iz kasnih sedamdesetih bio bitan za novotalasni hevi metal. Odlično:

https://rockatanskyofficial.bandcamp.com/album/show-of-force

Album nedelje ipak dolazi iz death metal sfere. I iz ponora najcrnje praznine, reklo bi se. Disimperium iz Oregona nastavljaju svetlu tradiciju izvrsnosti portlandskih bendova a radi se o postavi na čijem je čelu Jon Reider iz Ascended Dead i VoidCeremony pa je i muzika na debi albumu, Grand Insurgence upon Despotic Altars taj neki očekivani haotični, furiozni blend blek i death metala. Ali ,,haotični" ovde označava ideološku afilijaciju pre nego opis muzike koja, iako urnebesna, uskovitlana i brutalna zapravo prati vrlo disciplinovanu formu old school black/ death krljačine sa korenima još u prvim radovima legendarnih Blasphemy. Album je nemilosrdan, umotan u tamnu, otrovnu izmaglicu nisko naštimovanih gitara koje sviraju repetitivne, hipnotičke rifove, zaliven bestijalnim bubnjarskim rafalima i posoljen Reiderovim zverskim vokalima. Urnebesno i na korak od savršenstva. Ubitačan debi:

https://disimperium.bandcamp.com/album/grand-insurgence-upon-despotic-altars

Meho Krljic · 05-08-2023, 12:02:56

Probismo se i kroz ovu nedelju nekako. Vreme je da se opustimo uz blasfemičnu, tenzičnu, najnegativniju muziku s ove strane oluje. Prave i metaforične.

Odmah blek metal i odmah, što bi mangupi rekli, u pičku. Baphomet's Cunt je samo jedan od brojnih jednočlanih projekata prolifičnog londonskog muzičara po imenu James Tait. Tait ovaj projekat opisuje kao ,,seksualni blek metal" i, zbilja, od omota, preko tekstova pa do senzualne izvedbe, novi EP, 616 Pleasures jeste kao da ste uzeli neki post-gotski pop projekat i ubacili ga u blek metal matricu. Taitov vokal ide od švalerskog šapata do blek metal režanja, naravno, a pesme su zapravo dosta maštovite i imaju u sebi puno teatra. Nije ovo nešto što bih ja normalno slušao, ali Baphomet's Cunt u svom lo-budget formatu nudi dosta kreativnosti i imaginacije i vredi da se čuje:

https://baphometscunt.bandcamp.com/album/2023-616-pleasures-ep

Drugi album švajcarskog dvojca Ghörnt, nazvan Häxekult je vrlo prijatan ako volite ovaj partikularni blend melodičnog black-death metala. Svakako se u produkcijskom i aranžerskom smislu čuje da ovo rade ljudi sa zanatom u rukama – autor sve muzike i svirač svih instrumenata Jöschu Käser svira i u uglednim projektima poput Aara i Forgotten Tomb dok je pevač Fabio De laco član Asgarda – a stilski je ovo dosta jako na tragu švedskih bendova poput Setherial ili Dark Funeral, sa visokim tempom svirke i jakim naglaskom na melodiji i atmosferi. To znači da meni ovaj album odmah prija i mada mi neće sad nešto kao promeniti pogled na svet, on je pitak i ugodan:

https://dod-records.bandcamp.com/album/h-xekult

EP Ziemia Obiecana poljskog benda Downfall Of Gods sam propustio prošle nedelje ali je kvalitet takav da mislim da vredi da se spomene ove. Pričamo o bendu koji svira od 2010. godine a da još nije snimio album, no Ziemia Obiecana ima pet pesama, odličnu produkciju i zrelost koja je čak i za poljske – visoke – standarde impresivna . Ovo je blek metal koji se veoma udobno oseća u svojoj koži, koji ne mora da poseže za žanrovskim readymade rešenjima da pošalje svoje poruke, koji zvuči organski spontano, tečno, a opet vrlo pažljivo napisan i aranžiran tako da pogađa direktno u čelo svakim taktom. Tenzično, moćno, energično, a raznovrsno, ovo je JAKO dobro:

https://downfallofgods.bandcamp.com/album/ziemia-obiecana

Danski Tongues je izbacio svoj drugi album, Formløse stjerner šest godina posle prvog i ovo je izuzetno sazreo, kvalitetan materijal. Objavljen za nemački I, Voidhanger ovo je, očekivano, komad inteligentne blek metal avangarde koja lako i bez forsiranja izlazi iz okvira blek metal žanra, ali tako da to zvuči i prirodno i intrigantno pa i integralno uz blek metal etos koji bend nigde ne napušta. Rezultat je atmosferična, melodična ploča koja svoj teatar i emocije kanališe uz jednu artističku spretnost, držeći slušaoca na distanci hladnoćom ali ga i zavodeći mnogim simpatičnim detaljima. Sve to pa i još taj lepi dinamični mastering – izvrsno!

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/forml-se-stjerner

I Ancient Torment i Haxen su sa Rod Ajlenda pa onda i nema ničeg prirodnijeg do da snime split album. I snimili su! The Howling Gale je izdao solidni američki izdavač Eternal Death i ovo je podzemni, sirovi blek metal, sa malo interesovanja da s ečuje izvan ovog partikularnog geta, ali sa solidnim kvalitetom i vrlo posvećenom svirkom:

https://eternaldeath.bandcamp.com/album/the-howling-gale

Blood Abscission se iz sve snage trude da ostanu anonimni pa se ne zna ni odakle su ni koliko ih ima, pesme im nemaju imena a omot njihovog prvog izdanja, EP-ja koji je označen samo rimskim ,,I" ima samo, jelte, jednu prilično preteću čeličnu alatku. Ali muzika je iznenađujuće dobar, prijemčiv atmosferični blek metal koji nekako ne odlazi predaleko od onog po čemu žanr poznajemo – monotonost, razmrljan zvuk, odsustvo rifova u korist šugejzerskih tema – ali meni zvuči ubedljivije od onog što inače čujem u ponudi. Ne znam, svirka je valjda jako kvalitetna a pesme su pametnije napisane, no ovo krlja baš ljudski:

https://bloodabscission.bandcamp.com/album/i

Američki izdavač iz Zapadne Virdžinije, Planetary King Records izdao je debi album kolumbijskog jednočlanog projekta Maligno i ovo je za mene bilo vrlo prijatno iznenađenje. Espiritual Altar Negro je ,,pravi" blek metal onako kako ga ja intuitivno doživljavam, dakle, stoprocentno satanistički, sa zlom dispozicijom ali istovremeno i neposredan, ekspresivan, intiman. Glavni junak ove priče, Azif, odnosno Álvaro Ortiz piše pesme koje su raznovrsne, često melodične i himnične, a izbegava readymade rešenja iz bilo koje podvrste blek metala koja vam pada na pamet. Dakle ovde nema ni glumljenog teatra ni prenaglašene emotivnost i uz vrlo solidnu produkciju imamo posla sa pravim biserom koji možete kupiti digitalno ili na kaseti i odmah ćete se lepše osećati:

https://planetarykingrecords.bandcamp.com/album/espiritual-altar-negro

To je to što se tiče blek metala za danas, a sad idemo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Kvartet iz Istočnog Londona, Gnob snimio je svoj drugi album, Gnob II i ovo je jako prijatan heavy psych jelovnik. Gnob nude ne samo teški psihodelični rok sa razuzdanim gitarama, hipnotičkim napevima, i dervišovski uskovitlanim ritmovima, već i direktnije uticaje istočnjačkih folklornih tradicija kroz korišćenje ,,egzotičnih" instrumenata i njima karakterističnih štimova. Ovo sve daje Gnobovoj muzici meru, jelte, sakralnosti, ali bez sad neke pretenciozne, uozbiljene poze. Ovaj album je naprosto dobar, prijatan psihodelični piknik koji možete slušati ukrug mnogo puta i uživati u njegovom toplim zvuku i nenametljivoj briljantnosti.

https://gnob.bandcamp.com/album/gnob-ii-lp

Jukebox Monkey iz Londona sebe skromno opisuju rečima ,,klasični rok" ali naravno da je album Smiles Becoming Teeth malo više zaneo na stranu teškog roka. Ovo jeste jedna srazmerno glavnotokovska afera, i Jukebox Monkey bi, da su rođeni trodesetak godina ranije, možda danas bili zvezde što ih pamtimo iz devedesetih na ime spajanja klasičnog hardrokerskog izraza sa oslobođenom pank formom, no, ako već nisu zvezde, makar prave lepu muziku. Album je pun tog nekog post-grunge rokenrola, sa energičnom svirkom, himničnim vokalima, dobrim rifovima i lepom količinom harizme. Meni prija:

https://jukeboxmonkey.bandcamp.com/album/smiles-becoming-teeth

Saint Omen su iz Njujorka i jesenas su imali demo verziju svog albuma Death Unto My Enemy, a koji je sada u ful verziji izbacio Forbidden Place Records. Iako bend sebe vodi kao doom metal (pominjući i blek metal i mračni ambijentalni zvuk), ovo je isto toliko i noise rock i pesme na ovom albumu imaju ritualnost, bolesnu, mučnu atmosferu ali i jedan nepogrešivo alternativnorokerski glamur. Koji se, istina je, jedva čuje u svedenim aranžmanima baziranim na bas-bubanj gruvu i odjekujućim gitarama i vokalima ali tu je. Ovo je, dakle, album za ljude koji vole Trenta Reznora ali misle da je isuviše dobro produciran? Tako nekako!

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/saint-omen-death-unto-my-enemy

Ako volite Dozethrone, singapurski doom duo je snimio novi album, Burning High Again i ovo su tri pesme EKSTREMNO dugačkog trajanja i prilično naglašene monotonije. Naravno, kod Dozethrone je uvek trik bio baš u tome da sviraju jako jednostavne lupove bez mnogo varijacija, prepuštajući repeticiji da hipnotiše slušaoca, pa, ako vam se sviđa njihovba sirova, bučna tekstura, ovo može ozbiljno da vas proradi. A plaća se koliko date:

https://dozethrone.bandcamp.com/album/burning-high-again

Djinn and Miskatonic iz Bangalora nisu snimili novi album ima pola decenije (a toliko je prošlo i između prva dva) ali EP Paleo od ove nedelje je najava boljih vremena. Tri pesme doom rifova, zajebane težine, ali onda i bluzerskih harmonija, melodičnih napeva i možda i nenamerne psihodelije dovoljne su da čoveku poprave raspoloženje. Poslednji komad, dvanaestominutna Paleomythic je prava epopeja!

https://djinnandmiskatonic.bandcamp.com/album/paleo-ep

Pa su tu onda Šveđani Dun Ringill sa svojim doom-folk-metal koktelom melodija, epike i emocija. Abum Where The Old Gods Play - Act 1 je treći za gotenburšku ekipu i izuzetno prija ušima kada teške gitare i organska, prijatno HEAVY svirka ide u tandemu sa nežnim folk melodijama. Dun Ringill ovo provlače nekako iskreno, jednostavno, nudeći srce na dlanu i ostavljajući ga na proverbijalnom terenu i meni je to savršen album, pa preporučujem slušanje i željno iščekivanje drugog čina:

https://dunringill.bandcamp.com/album/where-the-old-gods-play-act-1

E, sad, kome je to previše rifaški i žudi za nešto više atmosferičnim zvukom, beloruski duo Dymna Lotva ima novi album, Зямля пад чорнымі крыламі: Кроў i onda tu post-black/ doom metal i supereterični folk imaju svoj nežni ples pod tim, jelte, nebom prekrivenim crnim krilima. Za moj ukus naravno da ovo ide malo predaleko u melodičnosti i atmosferi, ali Dymna Lotva su veliki majstori zanata i ovo je album mnogo slatkih pesama i dosta funkcionalne produkcije.

https://dymnalotva.bandcamp.com/album/the-land-under-the-black-wings-blood

Simpatični su Turn Me On Dead Man iz San Franciska sa svojim osunčanim psihodeličnim heavy rockom. Cassiopea im je već šesti album pa oni svoje pomalo weird pesme i heavy groove sviraju rutinirano, tako da sve bude pitko, ugodno, čak i za mrvu više neobavezno nego što bi bilo idealno. Ali generalno, ovo je vrlo prijatna rok muzika koju su ranije izdavali i Alternative Tentacles i Heavy Psych Sounds Records, pa pričamo o bendu sa pedigreom i kvalitetom koji ne smete (bend!) zaobići:

https://tmodm.bandcamp.com/album/cassiopeia

Njihov izdavač, Olde Magick Records kaže da je album Return Without Any Memory istovremeno i debi za danski Sonic Moon, ali mi smo njihov debi slušali još pre četiri godine i tada nismo znali da se neće računati u albume jer je sa svojih pet podugačkih pesama ispunjavao sve uslove da ga time smatramo. Elem, Return Without Any Memory je vrlo vrlo dobar, nudeći sporu, tešku muziku sa puno fuzza i wah-waha, melodične, psihodelične ali VEOMA HEAVY rok pesme koje se kreću otmenim tempom i nude nenametljivu psihodeliju. Ima ih sedam i album se od jedne do druge prebacuje lenjo, neužurbano ali otmeno, nudeći prvorazredni provod:

https://sonicmoondenmark.bandcamp.com/album/return-without-any-memory

Brazilski žensko-muški duo White Canyon & The 5th Dimension je pre dve godine skrenuo na sebe dosta pažnje svojim albumom Spectral Illusion pa je novi, Gardeners of the Earth logičan nastavak ovog opusa. I meni je još bolji. White Canyon & The 5th Dimension sada već vrlo sigurno i autoritativno prave svoj psihodelični rok, lake ruke, pažljivo posloženih slojeva muzike u miks, odmerenih, hipnotičnih ženskih i muških vokala. Brazilci vrlo lepo uzimaju za osnovu psihodeličnu muziku iz šezdesetih (od Beatlesa do Pink Floyda) i dodaju joj samo malo modernog začina tako da rezultat nije sad nešto naglašeno ,,heavy" psych ali jeste muzika sa gruvom i pokretačkom energijom kojoj se ne odoleva. Vrlo dobro, vrlo umirujuće a uzbudljivo:

https://whitecanyon5thdimension.bandcamp.com/album/gardeners-of-the-earth

Onda da pređemo i na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Finski Necroweasel su ove godine već imali jedan album, ali šta im teško da snime još jedan? Feel the Speed nije, naravno, neka kompleksna ploča intrigantnih aranžmana i originalnih ideja nego feelgood speed metal žurka sa osam pesama iznenađujuće čistog i kvalitetnog zvuka i idealne kombinacije metala discipline i pank anarhičnosti. Necroweasel su uprkos šaljivom imenu sasvim ozbiljni kada sviraju i ovde ima lepih rifova a pesme zapravo povremeno oće da prebace rajanje pet minuta nudeći nešto trešerske ambicije u građenju kompozicija. Lepo je to sve a plaća se koliko sami odredite:

https://necroweasel.bandcamp.com/album/feel-the-speed

Portugalski Nagasaki Sunrise imaju iznenađujuće mnogo melodije u svom thrash metalu inspirisanom D-beat hardcoreom, pa je split album sa zemljacima Battlescars (čije strane u momentu dok ovo kucam nema na Bandcampu) jedna prilično epskizvučeća ploča. Nagasaki Sunrise ovde trpaju šest lepo napisanih, žestokih pesama epskih foršpila i bučne produkcije (bas melje kao mešalica za beton, pevač izgara), baveći se dalekoistočnim lokacijama i epizodama iz Drugog svetskog rata kroz vrlo kvalitetnu svirku. Ko voli japanski Death Side ali mašta da ih čuje u malo metalnijem izdanju, ovde prektično dobija ispunjenje sna:

https://nagasakisunrise.bandcamp.com/album/split-with-battlescars

A iz komšijske Španjolske stiže šesti album blek-trešera Körgull The Exterminator. Nazvana Built to Kill ovo je ploča lošeg raspoloženja i destruktivne energije, odsvirana brzo, autoritativno, sa puno tenzije u rifovima i produkcijom koja sugeriše brutalni andergraund iako su muzičari zanatski vrlo kvalitetni. Ružno al neodoljivo, ovo je kidanje za sve pare u deset pesama nesputane trešagije:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/built-to-kill

Još blek treša dolazi nam iz Njemačke na novom singlu sastava Cruel Force. Night of Thunder sa dve pesme najavljuje treći album benda koji će izaći u Septembru, i, sudeći po ova dva komada, biće tu razloga za sreću. Ne izmišljaju Cruel Force baš ništa novo u ovom podžanru ali zvuče ubedljivo, spajajući pržački etitjud iz 1983. godine sa kvalitetnom ali ne prebudženom produkcijom iz 2023. Lepo i prijatno, hedbengerski i časno:

https://cruelforceofficial.bandcamp.com/album/night-of-thunder

Gravepath iz Belfasta svoju muziku smeštaju negde imeđu hardkora, sludge metala, crustcorea... EP Splintered Through And Through sa svoje dve pesme šeta se od death metal nabadanja do sabatovskog gruva i mada ništa tu nije sad nešto REVOLUCIONARNO, sve je prijatno, sa dobrim zvukom i kvalitetnom izvedbom. Po ceni od koliko date ovo je više nego vredno vaše pažnje:

https://gravepath.bandcamp.com/album/splintered-through-and-through

Zagrepčanima Starvation dosta treba da krenu zaistinski na albumu Poison God – jebiga, imaju DVA introa na početku – ali kad krenu, bude to dobro. Ovo je metalizirani, trešizirani crustcore odlične produkcije i pesama od po oko dva minuta koji se uz sav metal zvuk i tehniku drži zdrave, pankerski neposredne forme. Dobre gitare,dobar ritam, odlično pevanje, a sve to možete i kupiti po ceni koju sami odredite. Ljudski!

https://starvationcrust.bandcamp.com/album/poison-god

Teeth For Eyes iz Portlanda u Oregonu su svoj EP iz Juna proširili sa još par pesama i HOP, evo albuma, isto naslovljenog Teeth For Eyes. Tako se to radi, a pošto su i Teeth For Eyes, kao i skoro svi bendovi iz Portlanda o kojima pišem, odlični, snažno preporučujem ovih sedam pesama kvalitetnog hardkorpanka. Onako, poletnog, relaksiranog ali ne neozbiljnog:

https://thecharoncollective.bandcamp.com/album/teeth-for-eyes

No Divinity su iz Farga u Severnoj Dakoti a njihov EP Generation of Pain ima četiri pesme vrlo heavy metaliziranog hardcorea. No Divinity imaju zvuk koji bi pristajao i nekom švedskom death metal bendu, onako debeo, masivan, moćan, a pesme su mu prilagođene, valjajući teški, mučni ali prijemčivi gruv sa dosta elegancije. Prija:

https://nodivinity.bandcamp.com/album/generation-of-pain-2

Rabbit je iz Bruklina a novi EP, Bardo je između grindcorea, hardcorea, sludge metala, death metala... U svakom slučaju, BUČAN je, sa vrlo očajničkom dispozicijom u ekspresiji, i pesme su kratke pa sva ta mučnina koja se na vas baca ne stigne da vam otupi čulo za užas. Dakle, fino je:

https://rabbitnyc.bandcamp.com/album/bardo

Novi Fâché? Naravno! Kanadski grindcore trio i dalje radi udarnički pa posle već dva odlična izdanja ove godine sad dobijamo i novi album, À Couteaux Tirés. Sad, ,,album" je možda i preambiciozan deskriptor jer ovo ima devet pesama ali traje manje od devet minuta, no to je grindcore, i Fâché vrlo autoritativno sprintaju kroz svoje mikrokompozicije, nudeći ložačke rifove, kvalitetnu dinamiku i sumanuto vratoloman tempo. Odlično, kao i uvek, a plaća se koliko hoćete:

https://fache.bandcamp.com/album/couteaux-tir-s

Novozelandski deathgrind projekat Gortology postoji od 2004. godine ali kako je ovo spora, partizanska akcija, još nije snimio album. Štaviše, Daniel Hawkins, vođ projekta veli da je i aktuelni EP, Socioperfect nastajao šest godina, sa muzikom koja je uglavnom snimljena 2017. godine a onda prolazila kroz dugačak proces miksovanja i masteringa. I dobro, ovo je jeftina partizanština naravno, ali je lična i izražajna. Hawkins se ovde bavi i sobom i društvom nudeći ružnu, pa i muljavu muziku ali koja se nekako perfektno uklapa uz tekstove i zajedno sa njima oslikava ubedljiv portret ljudske, jelte, duše, uhvaćene u haos moderne egzistencije:

https://gortology.bandcamp.com/album/socioperfect

Tu su i Portugalci Besta čiji album Terra em Desapego KIDA. Ovo je i četvrta dugosvirajuća ploča za lisabonsku momčad u nešto više od decenije pa se tu i čuje kilometraža – ovo je jako usvirano i kvalitetno a i produkcija je profi i u službi muzike koja grindcore oslanja na thrash i death metal osnove a onda se ovaploćuje u pesmama od po šest minuta. Ambiciozno, ma šta ambiciozno SULUDO ali Besta ovo izvode sa mnogo šmeka i elegancije. Jako dobro:

https://bestalfr.bandcamp.com/album/terra-em-desapego

Argentinski jednočlani projekat Massacred stiže do logičnog apeksa svoje za sada prilično kratke karijere. Apocalypse On Earth: A Tribute To Mortician je kompilacija obrada Morticiana, snimljenih partizanski i kad je inspiracija naletala, a što za bend čiji svi dosadašnji snimci zvuče praktično kao demo snimci Mortician naprosto nije dovoljan odmak od materijala koji ga je inspirisao. Christian Badia je muzičar koji ume i može bolje, što je dokazao drugim projektom, Hatefilled, ali Massacred sada već štancuje muziku takvom brzinom da se ne može pričati o ikakvoj promišljenosti ili svežem pogledu na predložak. Sa ovom kompilacijom obrada je svakako za pozdraviti koliko sve zvuči autentično, ali to je uglavnom to – ovde nema trunke odmaka od Morticiana i malo mi je žao što čovek ne zastane, razmisli i uloži više kreativnosti u ovu granu svog rada. Sa pozitivne strane, ovo plaćate po želji:

https://massacred669.bandcamp.com/album/apocalypse-on-earth-a-tribute-to-mortician

Meksički Tempest imaju debi demo, Unending Torment sa četiri vrlo žestoke, energične pesme. Iako bend sebe klasifikuje u death metal, ovo je za moje uši black death metal koji spaja seckave death rifove sa slobodnijim, melodičnijim black temama. Zvuk je ugodno sirov, svirka vrlo žustra a pesme onako radnilki i seljački oštre i na prvu. Lepo!

https://tempestmx.bandcamp.com/album/unending-torment

Mičigenski Dawn Of Agony su izbacili svoj prvi EP, One With Torment i ovo jeste mučan, brutalan death metal sa elementima slamming death metal ekscesa. No, Dawn Of Agony nisu onaj kućni, dečački slem i mada produkcija ovog izdanja svakako nije ,,skupa", ona zvuči profi, a pesme imaju svoje narative i nisu samo niska slemova. Korektno odsvirano, korektno napisano:

https://dawnofagonydm.bandcamp.com/album/one-with-torment-2

Øbelisk iz Montreala šarmantno kombinuju death metal, sludge metal i grindcore za jednu prijemčivu, seksi smešu agresivne a opet prijateljske muzike. Bend još nema album ali prvi propisni EP, The Architecture of Suffering ima čak šest pesama i Øbelisk ovde zvuče sigurno i ubedljivo, tresući svoj heavy zvuk i energične, organske pesme sa puno entuzijazma:

https://obeliskmtl.bandcamp.com/album/the-architecture-of-suffering

Advorsa iz Čikaga sebe vode kao death metal bend, i to je fer, njihova muzika uglavnom i jeste death metal, ali EP Blood Moon je razigran, nestašan, pa i veseo i ne daje slušaocu tipičnu death metal mračnost i namrštenost. Ovo je na ime činjenice da Advorsa u svom zvuku imaju i thrash metal pa i metalcore komponentu sa gruvom koji se ne prekida čak i ako pesme menjaju ritam svakih par taktova. Maštoviti rifovi, melodične teme i raznovrsni vokali svemu ovom daju jednu optimističniju, zabavniju komponentu nego što je standard za ,,običan" death metal pa su Advorsa fino osveženje:

https://advorsa.bandcamp.com/album/blood-moon

Funeral Energy je presladak split EP između dva indonežanska benda. Møremyrk su sa zapada ove velike države i njihova strana je jedan komad od osam minuta atmosferičnog death doom metala koji zvuli kavernozno, bestijalno i simpatično naivno. Horrified sa druge strane imaju tri pesme koje potvrđuju ono što nagađate već i iz imena, naime da se ovaj bend primarno inspirisao jedinim albumom kultnih američkih Repulsion. Krljanje za sve pare:

https://moremyrkdoom.bandcamp.com/album/funeral-energy
https://horrifiedhordes.bandcamp.com/album/funeral-energy

Već smo zimus slušali solidan EP kalifornijskih Tumulation ali sada je ovaj bend iz San Dijega izdao i prvi album i, pa, njihova ,,nisko naštimovana štroka" je ovde u lepoj formi. Pričamo o death metalu atmosfere i sugestivne, evokativne muzike, ali koji sve to postiže bez neke skupe i budžene produkcije nego organski, kroz svirku koja je znojava, poštena, ljudska. Album Haunted Funeral Creations ima osam pesama prljavog, podzemnog gruva ali i vrlo zdrave, prodisale produkcije i njegova je vizija death metala jako prijatna ako volite old school teturanje po groblju:

https://tumulation.bandcamp.com/album/haunted-funeral-creations

Brazilska estrogenom nabijena death metal atrakcija Crypta ima drugi album i mada, kako to obično kažem, ne volim naročito Napalm Records, naravno da Shades of Sorrow može da se posluša sa dosta užitka. Crypta svakako gravitiraju nešto pitkijoj, da ne kažem komercijalnijoj formi death metala, i ovde ima melodičnih solaža i himničnih pasaža, ali muzika je poštena, znojava i razaračka, a atmosfera dovoljno kriptična i intimna za moje potrebe. Devojke se, drugim rečima nisu obrukale, snimivši album koji sa trinaest pesama možda malo i precenjuje svoje kapacitete da se sluša u jednom cugu, ali pesme su oštre, energične i napadačke a bend zvuči usvirano, besno i gladno. Ne mogu, lepo je:

https://cryptabrazil.bandcamp.com/album/shades-of-sorrow
https://www.youtube.com/watch?v=_8bgF3guGQU

Pa onda idemo na Transylvanian Recordings i njihov najnoviji adut u vidu EP-ja Torture Tomb benda Torture Tomb. Imaju dva benda sa ovim imenom, jedan iz Danske, drugi iz Teksasa i ovde se radi o tom teksaškom koji gazi vrlo prljav, vrlo primitivan, teksaški, jelte, death metal. Nije ovo ni neiskusna ekipa, bend već šest godina snima i izdaje EP-jeve i singlove, pa je eponimno izdanje verovatno više način da se signalizira dosezanje nekakve zrelosti i, mislim, sreća je da ta zrelost ne podrazumeva mnogo umivanja muzike. Jer ovo je vrlo šarmantno ovako prljavo, hrskavo i ružno, sa neolitskom estetikom i varvarskim pristupom sviranju instrumenata. Lepo:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/torture-tomb

Takva je nekako nedelja, dosta tog nekog old school death metala je ispuzalo iz šume i onda evo nam i četvrtog albuma njemačkih Temple of Dread. Beyond Acheron je vrlo prijatna ploča koju kao da su pravili Obituary i Morgoth pa je ostavili da se krčka jedno 20 godina i HOP, dobili smo nešto klasično po zvuku i senzibilitetu ali prilično sveže po idejama. Hoću reći, ovo je i melodično i mošerski, i onako, baš moćno a bez neke pretenciozne filozofije, sa bogatim, snažnim zvukom i domaćinskom svirkom. Sjajno!

https://testimonyrecords.bandcamp.com/album/temple-of-dread-beyond-acheron
https://www.youtube.com/watch?v=dNIFbCw4TyU&list=OLAK5uy_nYOLYXc-o3gGMkrKucfKgoODrzKLnaV3g&index=2

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 05-08-2023, 12:03:04

I da pređemo u poslednju sekciju za heavy metalom, power metalom i raznim krosžanrovskim radovima. I, evo, iako mlađani Schädlich koriste nemačku reč za ,,opasno" kao, jelte, svoju firmu, bend je zapravo iz Kalgarija. Ovaj kvartet mlađanih Kanađana snimio je prvi demo (nazvan Demo) i na njemu su dve autorske pesme duboko uronjene u melodični heavy metal stil kasnijih sedamdesetih i ranijih osamdesetih godina prošlog veka sa dve solo gitare i puno slatkih harmonija. Vokal je svakako najslabija tačka ove postave, možda najpre u tome kako je snimljen, ali Schädlich svakako sviraju sa puno energije i zatvarajući demo vrlo kompetentnom obradom Mooreove/ Lynottove Out in the Fields pokazuju da imaju ogroman potencijal. Plaćate koliko hoćete:

https://schadlich.bandcamp.com/album/demo

Nisam uopšte ljubitelj tipa industrial metala koji svira švedski ,,apokaliptični antihrist" Tim Skold, ali ne mogu da ne ukažem da je najnoviji album njegovog projekta Skold naprosto veoma dobar. Seven Heads je kao neki katalog Timove karijere sa elementima muzike Shotgun Messiah, Marilyn Manson i KMFDM, pa i Front Line Assembly sa kojima je svirao uživo na poslednjih par turneja, i ovo je, očekivano, odlično napisan i produciran album švalerskog, radio-friendly industrial metala koji, na moje veliko čuđenje već decenijama zvuči staromodno ali jednostavno odbija da umre. Rispekt.

https://skold.bandcamp.com/album/seven-heads

Wanted iz Mičigena sa svojim drugim albumom, Late Attraction gađaju, i pogađaju sleaze metal zvuk iz osamdesetih sa puno preciznosti. Sami sebe opisujući sa ,,young dudes that write old school metal!" Wanted su namenjeni publici koja voli velike kose, velike rifove, vokale koji izvlače visoke falsete, pesme koje pevaju o erotskim temama, ženama, seksu, emocijama, luzeraju... Ima tu dosta štofa mada bendu, koji je prvi album izdao prošle godine, svakako sledi još malo sazrevanja. No, ovo je suštinski vrlo solidno:

https://youtu.be/D1oKviwIsIg

Novi mađarski power metal projekat, Burning Sun, osnovan prole godine upravo je izbacio debi album i ovo je obavezna lektira za publiku koja voli melodičan, raskošan, ekstorvertan power metal zvuk. Wake of Ashes, kako se ploča zove, je očigledno inspirisan utemeljujućim radovima bendova poput Helloween, Hammerfall, Blind Guardian itd. i isporučuje korektnu količinu epike, melodičnih, poletnih rifova, vokala u visokim registrima, žestokog, brzog ritma... Ovo je i vrlo nrdvoska muzika, bazirana na igranju World of Warcraft, pa ako se nalazite u fantazijskom metalu, ovde nećete pogrešiti. Solidna produkcija sa, za mrvicu beživotnim zvukom bubnjeva, ali generalno impresivan debi:

https://burningsun.bandcamp.com/album/wake-of-ashes

The Crawling iz Ujedinjenog kraljevstva spajaju death i doom metal na način koji u finalnom produktu daje veoma hermetičnu muziku a koja opet ne oskudeva u emocijama i ekspresiji. Treći album ekipe, All of this for Nothing tako nudi i mošerske, energične rifove, i melanholičnije, tužne harmonije, sve odsvirano vrlo ljudski i znojavo, sa dosta suvom, prirodnom produkcijom i meni je to zapravo vrlo simpatično:

https://thecrawlingband.bandcamp.com/album/all-of-this-for-nothing

Bend koji se zove Aardvark, čiji se prvi singl sa dve pesme zove Aardvark a pevač i gitarista im se zove Ed Vaark? To je suviše dobro da bi bilo istinito, kažete vi A IPAK JE ISTINA. Singl sadrži dve pesme, ni jedna se ne zove Aardvark, ali je u pitanju staromodni, preslatki, tradicionalni heavy metal kao sa kraja sedamdesetih i ovo su vrlo lepa dva komada u stilu koji je sebe već jasno razdvajao od hard roka a pre nego što se sve raspršilo u milion podžanrova. Obavezno poslušati pa i kupiti vinil jer ovo VREDI:

https://aardvarkheavymetal.bandcamp.com/album/aardvark

Slugchild iz Mičigena na svom debi albumu spajaju razne elemente raznih stilova ekstremnog metala za debi vrlo izražene ekspresije i karaktera. Wounds Untold ima osam pesama koje sa neobičnom lakoćom prelaze iz sludge metala u black metal i death metal pa u avangardni grindcore, sipajući disonance i vriske na sve strane ali ipak se držeći prilično ubedljivog gruva. Ovo je muzika koja se JAKO trudi da ne možete da je žanrovski klasifikujete, čak ni da je opišete, ali koja želi da vas obuhvati sa svih strana i uguši u svom srećnom zagrljaju. I ide joj!

https://slugchild.bandcamp.com/album/wounds-untold
https://youtu.be/kK_7fPLkEWo

Jednočlani Codex Obscura u ovim pregledima obično stavljam u grindcore sekciju ali novi EP, Codex Orchestura zapravo ima tri stare pesme urađene u orkestarskim aranžmanima. Miira ovim pokazuje svoju muzičku naobrazbu a ako vas zanima kako grindcore zvuči kada ga radi (doduše digitalni) orkestar, treba i da znate da se ovo se plaća koliko hoćete:

https://codexobscura.bandcamp.com/album/codex-orchestura

Virgin Mother smo već slušali i voleli prošle godine. Novi materijal je split EP sa Passion Play i Čikaški jednočlani projekat tu ima dve pesme emotivnog, uobičajeno odličnog, pa, recimo, noise rocka. Druga je čak samo jedna mala meditacija nad razloženim akordima i ovaj kratki ali slatki materijal se dobija po ceni koju sami odredite. Passion Play su sa Rod Ajlenda i njihove dve pesme su metaliziran, kvalitetan (pos)hardkor, sa dosta tehničkih/ matematičkih elemenata i tvrdom, kvalitetnom produkcijom. Odlična kombinacija.

https://virginmother.bandcamp.com/album/split-w-passionplay
https://passionplaypvd.bandcamp.com/album/split-with-virgin-mother

Radiation Blackbody su bas/ bubanj duo iz Bruklina i njihov album Dead Seed Planted in Dead Earth je ona kombinacija progresivnog, poliritmičkog roka i sirovog hardkora kakvu vezujemo za, recimo, Lightning Bolt. Osim što ovde nema pevanja pa je sve ipak malo hermetičnije i manje zarazno. Ali solidno je da pročisti uši i mada slutim da tek treba da dosegne svoju pravu formu, lepo se to posluša. Bend daunloud daje po ceni koju sami odredite:

https://radiationblackbody.bandcamp.com/album/dead-seed-planted-in-dead-earth
https://nervealtar.bandcamp.com/album/dead-seed-planted-in-dead-earth

Koja je razlika između melodičnog thrash metala i power metala? Vi ne znate ali Arkayic Revolt iz Ontarija znaju. I tvrde da sviraju ovo prvo mada ih ja stavljam u sekciju za ovo drugo jer je singl Atlantis Rising uprkos vrlo čvrstoj i žestokoj svirci mnogo melodičniji od bilo čega što bih ja nazvao thrash metalom. Enivej, ni bend nije baš SKROZ iz Ontarija jer ovde peva Marko Duplišak, Slovenac, jelte, iz Slovenije i slovenačkog benda Inmate, i peva odlično, a bubnjeve odrađuje francuski maestro Kevin Paradis. Interkontinentalna postava u kojoj bas svira Britanka Maria Kosma zaokružuje se dvojicom gitarista koji jesu Kanađani i, pretpostavljam, vode glavnu reč kad je pisanje pesama u pitanju a ove dve pesme su ODLIČNE, odsvirane odlično, producirane solidno i od mene dobijaju samo najtoplije preporuke:

https://arkayicrevolt.bandcamp.com/album/atlantis-rising

OK, Bitter Velvet je malo silly ime za bend ali ovaj duo iz Ekvadora, osnovan ove godine, na svom prvom albumu, Unleashed Fears, radi vrlo dobar posao. Stožer benda je Sage Zavage aka Sebastian Peña, mladi ali talentovani metalac koji stoji iza već gomile projekata (Blade's Edge, Curse Breaker...) i ovde je on zapravio odličnu smešu melodičnih tema i šmekerskih rifova u tradicionalnom '80s stilu nudeći onaj fini blend sleaze i street metala na koji ja uvek padam bez greške. Pritom, vrlo VRLO solidna produkcija. No, naravno, pažnju na sebe će skrenuti pevačica Malikce aka Alma Cevallos kojoj je ovo prvi ozbiljniji porjekat i koja posao radi sa puno entuzijazma. Ne pričamo sad o nekoj Areti Frenklin u telu vitke Južnoamerikanke, ali Malikce prži idealni nazalni, ložački stil street metala koji se perfektno uklapa uz Peñine ulične himne i ovaj album se sluša sa obe ruke podignute visoko u zrak, rogova napravljenih od svih prstiju koje imate, ili nikako!

https://stormspell.bandcamp.com/album/unleashed-fears
https://www.youtube.com/watch?v=pgFLKnS-KQU

Meksički Black Mask nisu od prošlogodišnjeg albuma ništa dobili na kvalitetu produkcije ali nisu ništa ni izgubili na epskom, cheesy kvalitetu muzike. Novi singl, Metal Warriors, sa svoje dve pesme, nudi muziku za nostalgičnu publiku kojoj nije ni važno što je zvuk jeftin a sentiment direktno prekopiran iz najbolje metal-berbe osamdesetih, hevi metal fantazija je ovde živa, zdrava i ubedljiva koliko je ikada bila:

https://blackmaskmx.bandcamp.com/album/metal-warriors

Austrijanci Nemoreus sviraju ekstremno melodični folk-metal sa sve buzukijem, frulama i violinom u postavi. Orcunadoras Chapter Two Wanderer je drugi deo u njihovoj seriji EP-ja koji pričaju nekakvu epsku priču u koju nisam imao snage da ulazim, ali tri pesmice na ovom nosaču zvuka su ugodne, nostalgične i dovoljno metalne za moj ukus, pa mislim da vrede da se čuju:

https://nemoreus.bandcamp.com/album/orcunadoras-chapter-two-wanderer
https://runningwildproductions.bandcamp.com/album/orcunadoras-chapter-two-wanderer

Iakose sidnejski Big Red Fire Truck vode kao hard rok bend, EP Trouble in paradise je ofarban nepogrešivim '80s neonskim prelivima pink i magenta boje, a pesme su pune himničnih sleaze metal refrena. Ako volite Sunset Strip bendove iz osamdesetih, pa, ovde nema osude, a Big Red Fire Truck isporučuju:

https://bigredfiretruck.bandcamp.com/album/trouble-in-paradise

Brazilski Icon Of Sin su jedan od onih bendova koji emuliraju zvuk Iron Maiden iz neke od njihovih prethodnih faza i time nam popunjavaju praznine u životu. Drugi album ovog veoma kvalitetnog kvinteta iz Kuritibe zove se Legends i zvuči kao Maiden sa početka ovog veka, onako, drusan i energičan ali sa ipak dosta kompleksnim pesmama. Pevač Raphael Mendes toliko zvuči kao Dickinson da vas neće iznenaditi da je član internacionalnog Iron Maiden tribjut benda Maiden Stars United, ali muzika na ovom albumu je dovoljno dobra sama za sebe da oslanjanje na njegov glas ne mora da bude jedini adut za Icon of Sin. Ovo je žestok a epski, melodičan a težak heavy, jelte, metal, koji je lako voleti a teško mu nalaziti slabe strane kad je toliko sladak u svom omažiranju Maidena i traženju puteva kojima ovi nisu pošli. Meni mnogo lepo:

https://youtu.be/vfX7O1esBQ4

Drugu nedelju za redom album nedelje je iz domena death metala. Al kad izlazi toliko dobrih albuma! Evo, kako sam i ranije ukazivao, kad Caligari Records nešto izdaju, to vredi čuti. Ovaj izdavač se dosledno drži andergraunda ali u tom andergraundu nalazi često i bisere ali nepogrešivo interesantne projekte za koje nikada niste čuli, i daje im potreban vetar u jedra da od njih postane NEŠTO za šta će se čuti. Najnoviji primer su Nijemci Hallucinate čiji debi album, From the Bowels of the Earth nudi moćan, halucinantan dakako, death metal premijum kvaliteta. Ovo je onaj old schoolom jasno inspirisani teški, morbidni zvuk u kome se ne forsiraju brzina i tehnika koliko težina, organski senzibilitet i mračnjaštvo, no Hallucinate na sve dodaju izuzetno napisane pesme, izražajnog pevača, jako dobru produkciju. Ovo je meni leglo kao budali šamar, smeštajući se u isti separe gde u mozgu držim majstore poput Necrot ili Vastum, nudeći tu kombinaciju psihodeličnih disonanci i vratolomnih moš-rifova, a sve u jednom neužurbanom, relaksiranom performansu gde se nekadašnje psilocibinske seanse sada prizivaju kroz ritualističku svirku i svest da niko nikada nije uspeo da umakne smrti. Pa onda ne mora ni da se žuri. FANTASTIČNO:

https://hallucinatedeath.bandcamp.com/album/from-the-bowels-of-the-earth
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/from-the-bowels-of-the-earth

Meho Krljic · 12-08-2023, 12:24:16

Lepo je ponekad imati mirnu nedelju, bez previše VELIKIH izdanja, što nam daje priliku da se intimnije upoznamo sa onim manjim, a koja često prolete bez dovoljno dužne pažnje. Ove nedelje se Beograđani Kobold robusno vraćaju u rotaciju, tu je i prvi album vrlo obećavajućeg hevi metal benda čiju polovinu čine izvrsne trans-žene, a i Werewolves su izbacili novi pus ne odoljivo agresivnog australijskog death metala. Lepih stvari ima.

A prvo krećemo sa blek metalom, naravno. Slovački Cineres je duo dosta iskusnih muzičara, sa debi albumom. Miroslav Raučina, koji ovde svira sve instrumente je prvenstveno bubnjar, u više bendova, notabilno u veteranskom, tridesetogodišnjem projketu Abortion, dok pevač i sam ima nekoliko aktivnih bendova. Two Kings je vrlo lep, za uho prijatan debi album posle prošlogodišnjeg demo snimka i Cineres se ovde pokazuju kao maštoviti i više nego kompetentni i u tehničkom i u umetničkom smislu. Ovo je album melodičnog, ali u nekakvom old school smislu melodičnog, black/ death metala sa raznovrsnim pesamama i veoma lepom produkcijom. Hoću reći, ovde nema ni razmazanosti/ preterane kompresije zvuka niti prejakog oslanjanja na shoegaze pop za melodičnost i emotivnost i Cineres plene bogatim, zdravim zvukom i prvorazrednim izvođenjem elegantno napisanih tema i melodija. Odličan debi!

https://cineres.bandcamp.com/album/two-kings

Mycorrhizae je u principu jednočlani američki blek metal projekat koji se tematski bavi gljivama. Ne i jedini METAL bend sa tom vrstom fiksacije, ali možda jedini blek metal sastav koji je ove godine objavio album sa tom tematikom. The Great Filtration je i debi album za Mycorrhizae i ovo je osvežavajuće prijatna ploča brzog, sirovog blek metala izmešanog sa psihodeličnim progresivnim rokom. Na papiru deluje ambiciozno, pa i pretenciozno ali u prirodi, jelte, je nekako – prirodno, organski odsvirano i producirano da se sluša, uživa i ne pametuje previše:

https://bigbovine.bandcamp.com/album/the-great-filtration

Danski duo Kold je ovog proleća imao debi album a sada su izbacili i EP Ankermyrens Væsen sa dve verzije naslovne pesme, studijskom i živom. Živa verzija je snimljena takođe u studiju, sa dvojicom dodatnih muzičara i zvuči dobro, ubedljivo i bend bi svakako mogao da u ovakvoj postavi funkcioniše ubuduće. I sama pesma je kvalitetna, sa devet i po minuta melanholične, emotivne savremene blek metal svirke. Ko voli atmosferični blek metal ovde dobija zrelu, dostojanstvenu formu:

https://koldbanddk.bandcamp.com/album/ankermyrens-v-sen

Čileanci Bloody Sacrifice insistiraju da njihov drugi album, Perpetua Apoteosis Mística Suprema Inmolación kupite ili UMRETE. A mislim, kad je izbor između TE dve stvari, šta vam teško da makar poslušate ovo? U pitanju je simpatičan, sirov, blago haotičan blek metal stare satanističke škole koji nudi dovoljno energije da se napojite a ne završava u totalnom kršu kako to rade mnoge mlade kolege. Pesme nisu previše originalne, stil kojim Bloody Sacrifice prže još manje, ali ovo ima jednu iskrenost i neposrednost koja osvaja. Plus daunloud plaćate koliko hoćete pa svoj život možete otkupiti za zaista sitne pare ako ga tako malo cenite!

https://forgottentreasures.bandcamp.com/album/perpetua-apoteosis-m-stica-suprema-inmolaci-n

Australijski Runespell imaju peti album, Shores of Náströnd i ovo je sanjivo, epsko putovanje kroz poduže pesme i hipnotički, razmazan zvuk. Ja nisam možda prava publika za brend melodičnog, atmosferičnog blek metala koji Runespell sviraju ali ovo je ploča koja ima mnogo toga da ponudi čak i meni, sa dosta dobrih rifova i jednim ipak uzdržanim trajanjem od 46 minuta. Tanušna, meka produkcija, nostalgične, melanholične teme, sve nekako uklopljeno da zvuči zrelo i smisleno, pa ne mogu da se mnogo mrštim:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/runespell-shores-of-nastrond

Isto iz Australije su Claret Ash i njihov novi EP, Worldtorn: Anemoia označava povratak u velikom stilu za bend koji je poslednji album imao pre pola decenije. Claret Ash sviraju modenri, melodični, čak i prlično ,,post" blek metal, i jako su dobri u pisanju pesama koje imaju i epiku i emociju i nisu samo mehanički naređane shoegaze harmonije. Ovo je i producirano NE BAŠ idealno ali ipak sa nekim razumevanjem da je separacija instrumenata poželjna i da bas-gitara postoji s razlogom a ove moderne, dramatične pesme – neke nove, neke stare u novim verzijama – će biti drage i screamo publici koliko i mlađim blek metalcima. Lepo!

https://hypnoticdirgerecords.bandcamp.com/album/worldtorn-anemoia
https://claretash.bandcamp.com/album/worldtorn-anemoia

Circumambulations je zanimljiv split EP bendovas Girsu i Serpent Blight. Ovi drugi su, eh, pa, dungeon noise projekat, i ne MNOGO maštoviti u svoje dve pesme slobodne forme i prijatne ali ne previše esencijalne teksture. No, Girsu iz Filadelfije svoj progresivni blek metal ovde kanališu kroz dve poduže pesme i tu se čuje puno ideja ali i trud da se kompleksni aranžmani stave u službu jednog konzistentnog narativa. Zanimljiv im je i zvuk i ovo sam poslušao sve klimajući glavom u odobravanju.

https://girsu.bandcamp.com/album/circumambulations-ep

Italijansko-danski The Rite imaju novi album, The Astral Gloom i njihov se blackened doom metal drži dosta dobro. Bleksabatovski rifovi i kendlmaskovske melodije se ovde dosta srećno uklapaju uz tanji, organski zvuk i blek metal pevanje a bend ima i brže, žustrije pesme, pa atmosferične pasaže rađene na klaviru i orguljama, i sve je nekako ugodno retro i toplo i domaće:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/the-rite-the-astral-gloom

Nekako su baš simpatični i Nox Eternus iz Kalifornije na svom četvrtom albumu, Eternal Night. Uprkos muljavoj produkciji, bend uspešno pravi ukusan spoj blek metala, death metala i malo možda i atmosferičnog doom metala, sve spakovano u žustru, brzo mutirajuću formu i odsvirano sa jednom poštenom žestinom i glađu. Nox Eternus ne kalkulišu nego eksperimentišu i njihova muzika iako nemirna nikada ne zvuči nedorečeno ili neiskreno. Lepo je:

https://noxeternus1.bandcamp.com/album/eternal-night

Prelazimo na doom metal, stoner rock, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Pretorijski Acid Magus svoju muziku uslužno opisuju kao ,,garažni doom na pečurkama" i ovo je vrlo solidna kondenzacija zvuka koji ćete čuti na albumu Hope is Heavy. Kao drugi album benda, nakon debija iz 2021. Hope is Heavy je neužurbana, relaksirana ploča stoner roka koji razume šta je to dinamika i ide laganim tempom od postavljanja tema do krešenda, nudeći lepe, bluzirane, fazirane dakako, rifove i melodije, sa harmoničnim pevanjem i psihodeličnim efektima koji svemu dodaju malo dubine. Veoma lepa, čak i nežna ploča teškog, pametnog psihodeličnog roka:

https://acidmagus.bandcamp.com/album/hope-is-heavy

Sveti Vid je ekstremno popularan među stoner rok i doom metal bendovima na ime ranog interesovanja Black Sabbath za jedan od prazničnih običaja vezanih za ovog hrišćanskog svetitelja. Otud sad imamo i poljski sastav Vitus Danza, sa debi albumom istog imena. I zanimljiv je. Vitus Danza nisu klasičan stoner rok bend i zapravo sebe više vide kao progresivni stoner, mada bi se s obzirom na oslanjanje na organski gruv i srazmerno jeftin zvuk moglo govoriti i o ,,alternativnom" stoner roku. Pesme su svakako hipnotične, svirane i producirane dinamično, uz basistkinju i pevačicu Ulu Dabrowsku koja zvuku benda daje poseban karakter. Vredi poslušati!

https://vitusdanza.bandcamp.com/album/vitus-danza

Gore smo imali blek metal bend opsednut pečurkama, ali istina je da su ovakve teme mnogo češće među stonerima i psihodeličarima. Australijski Lucifungus su sludge-stoner duo koji sabatovske rifove i melodije prebacuje preko sirovog, čvrstog gruva. Nema ovde ni mnogo filozofije ni sofisticiranosti, bend je sav u toj spontanosti izvođenja jednostavnih pesama što efikasnije i sa što boljim gruvom. Ide im, a čak i nisu stavili cenu na album Lucifungus 4. Ljudski!

https://lucifungus.bandcamp.com/album/lucifungus-4

Mountainwolf iz Merilenda postoje nešto vie od deset godina, imaju dva albuma i pregršt kraćih izdanja i sviraju ,,electric groove", a što je fin opis za njihovu muziku na najnovijem EP-ju, Part 1. Thunder Honey. Štaviše i jedna pesma se ovde tako zove, da stvari budu do kraja jasne, i u ponudi imamo četiri pesme psihodeličnog, gruverskog roka koji voli fuzz, voli bluzerske rifove, ali pre svega voli jednu organsku sviru celog benda što se poigrava sa temama i pravi od pesama male, slatke proslave rokenrola. Fino!

https://mountainwolf.bandcamp.com/album/part-1-thunder-honey

Meni je i prošli album njemačkih Bunsenburner od zimus bio vrlo pristojan pa mi je i novi, Rituals, prijao. Ovo je stoner rok sa elementima eksperimentalne muzike, nudeći i gruv utemeljen na bluzu i neku vrstu elektroakustičkih vinjeta, često u okviru iste pesme i to dobro funkcioniše. Bunsenburner ovde odrađuju jedanaest pesama koje zvuče kao džemovi – nema ovde pevanja nigde – ali su dovoljno razrađene da ne budu SAMO džemovi. Ugodno:

https://bunsenburner.bandcamp.com/album/rituals

Grci King Mountain imaju novi album, Wrath of the Gods, i njihov je bluzirani stoner rok ovde dobio malu infuziju klasičnijeg metala pa je to sada simpatična kombinacija. Grci su i ranije bili melodični i emotivni u svojoj svirci a sada kada se u nju doda malo propisnog heavy metal cheesea i češćih promena ritma to je nekako simaptično. Volim ove ljude od samih početaka i Wrath of the Gods je prijatno protresanje formule a da se nije izgubila osnova koja me je inicijalno zavela. Valjano:

https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/wrath-of-the-gods

Brazilci Slowner u svom zvuku spajaju uticaje stoner roka, doom metala i alternativnog roka i mada nisam oduševljen produkcijom njihovog minialbuma Leading to Nowehere, koji zvuči kao da ga slušate na malom tranzistorskom radio-aparatu uguranom u ćošak neke kuhinje cirka 1983. godine, pesme su dobre. Ovo je i rifaški i gruverski ali i melodično, plus ima dobre solaže i bend pokazuje solidno raskošnu paletu ideja ali i dobre tehnike. Samo da oprave produkciju i SJAJNO ĆE BITI a i ovako mi se dopalo:

https://slownerband.bandcamp.com/album/leading-to-nowhere

Blues Funeral Recordings ove nedelje ima saradnju između čikaških Rezn i meksikositijevskih Vinnum Sabbathi. No, Silent Future nije split album već prava kolaboracija i ovde imate sedam pesama koje se šetaju od nežnog drona do vrlo dubokog, kosmičkog psihodeličnog roka. Ne preterano abrazivna ali na momente heavy, ovo je ploča vrlo lepe psihodelije, izvrsne space rock atmosfere i moja jedina zamerka na nju je što je nema JOŠ. Sjajno:

https://rezzzn.bandcamp.com/album/silent-future

Kind je svojevrsna bostonska stoner rok supergrupa sa članovima iz više aktivnih bendova. Njihov treći album, izašao za omiljeni Ripple Music svakako pokazuje da pedigre nije beznačajan jer Close Encounters ploča odličnog gruva i finih psihodeličnih melodija. Glasno je to i žestoko, ali Kind imaju osećaja za dinamiku i njihov je teški rok, iako spakovan u poduže pesme, prijemčiv, ugodan, fino curi i mada je miks neobičan u tome kako favorizuje bas gitaru u odnosu na gitaru, muzika je više nego dovoljna da vas angažuje, opije, zavede:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/close-encounters

Razgalio me je i novi album portorikanskih Iglesia Atomica sa svoje četiri pesme toplog, faziranog heavy psych prženja. Los demonios andan sueltos traje solidih pedesetak minuta i pesme su, očekivano, produženi džemovi ali ova tri čoveka imaju moćnu power-trio hemiju i prijatan i organski (ali ne lo-fi) zvuk, pa je album pun lepih momenata i slušaocu ne smeta što su pesme ovako dugačke. Iglesia Atomica sviraju već duže od trideset godina i vidi se da se razumeju jako dobro pa onda space rock momenti koji se pretvaraju u praktično rege-dab, da bi se onda prelili u fazirani ambijentalni nojz, pa se vratili u glasni, odjekujući rok, sve to zvuči prirodno i logično i konzistentno. Vrlo lepo:

https://laiglesiaatomica.bandcamp.com/album/los-demonios-andan-sueltos-official-release

Sad prelazimo na bržu muziku, odnosno thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Necrokiness je jedan baja iz Irske sa sada već drugim albumom, A Force Made Flesh. Ovo je izdao Witches Brew pa je u startu jasno da se radi o ozbiljnijem projektu nego što je prosečan kućni, jednočlani metal, jelte, pokušaj. Adrian Foley piše vrlo pristojan thrash i odlično svira gitaru (i ostale instrumente) a produkcija je mesnata i zdrava. Ovo je thrash metal na tragu kasnih osamdesetih i ere koketiranja sa death metalom, pa su pesme žestoke ali srazmerno kompleksno aranžirane i hermetične. Valjao bi samo MALO dinamičniji zvuk bubnja ali to je već cepidlačenje – ovo je vrlo pristojna ploča sobnog thrash metala:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/a-force-made-flesh

Iako Meatshank iz Kanzas sitija imaju naslove pesama koji sugerišu nestašni death metal, njihova muzika je zapravo nestašni thrash/ crossover. Novi album, XV Years of Fucking Metal nije kompilacija već propisan album nervoznih, poletnih pesama, kvalitetne svirke i osobenog zvuka koji bend neguje. Sve je to nekako radnički i seljački pošteno, puno solidnog gruva i pristojnih rifova a bez nekakvih drama i glume i mada Meatshank tepko da će postati nova, jelte, Metalika ili Antraks, ovo je muzika koja izlazi direktno iz njih, ne imitira nikoga, iskrena je i autentična i to se ceni:

https://meatshankofficial.bandcamp.com/album/xv-years-of-fucking-metal

Izraelski Strident sa svojim trećim albumom, nazvanim Paranoia of the Tyrant nude najčistiji, najčasniji thrash metal što sam ga čuo u poslednje vreme. Ovo je sa jedne strane sasvim, jelte, nekreativno i utemeljeno u formatima koji su dosegnuti još osamdesetih godina ali je u svemu tome razoružavajuće iskreno, neposredno i, naprosto, radi posao. Rifovi ovde služe da vam ubrzaju rad srca i nateraju glavu da mlati, solaže su komponovane, ukusne i taman toliko dugačke da ih ispratite sa osmehom pre nego što se vratimo u rifaški obred, pevanje je svedeno na jednostavni, ekspresivni lavež, a ritmovi su moćni, zakucavački. Produkcijski, takođe, ovo je lepo urađeno, sa finom separacijom instrumenata i bojama koje nisu potpuno satrte kompresorima a pesme povremeno zapanje ingenioznim temama. Naravno, lirički je sve usmereno na kritiku društva i njegovih zala, tako da od mene ovo dobija sve palčeve na gore i širok osmeh:

https://stridentthrash.bandcamp.com/album/paranoia-of-the-tyrant

Necronomicon Ex Mortis iz Čikaga imaju možda i prekomplikovano ime za jedan u suštini jednostavan blend thrash i death metala koji sviraju, ali dobro. Inspirisani horor filmovima, na svom drugom EP-ju Silver Bullet, ovi se momci trude da im muzika bude raznovrsna, dinamična i onda ona na momente potpuno izleti iz okvira ekstremnog metala, nudeći melodične i atmosferične momente. Zanimljivo je to i Silver Bullet je jedna mini-pozorišna predstava koji vredi poslušati u celini:

https://necronomiconexmortis.bandcamp.com/album/silver-bullet

Beograđani Kobold su imali prilično uspešnu prošlu godinu sa odličnim studijskim i veoma dobrim koncertnim albumom kojima su potvrdili i kompozitorsku i izvođačku zrelost. Utoliko, sa novim albumom je moglo i malo da se čeka ali Chaos Head je pred nama i valja ga preslušati. I ne sumnjajte da će Elio Rigonat i saborci ovde pružiti još jednu maštovitu, raznovrsnu ploču kao žilet oštrog thrash metala sa futurističkim halucinacijama i pesmama koje naučnofantastični senzibilitet komuniciraju bez previše oslanjanja na studijski trikeraj. Ovde su znojava svirka i pametni aranžmani najjača oružja i Kobold i dalje ne razočarava. Za moj ukus je prošlogodišnji Technofascism bio čistija, dorečenija ploča, sa pesmama koje su bile veoma zaokružene i čak i kad su aranžmani bili raskošni, utisak je bio da u njima nema ničeg suvišnog. Chaos Head je nešto raznovrsnija ali i manje foikusirana ploča sa bendom koji ovde pokušava mnogo raznih pristupa, ne gubeći zaista identitet ni u jednom trenutku ali sa pesmama koje definitivno imaju delove gde se ideje još uvek isprobavaju. Mislim da ovo neće mnogo smetati slušaocu otvorena uma jer Kobold definitivno pokazuju da progresivna dimenzija njihove muzike može da raste a da se ne izgubi trešerska energija. Verujem da će naredna izdanja biti dotegnutija ali i Chaos Head je ploča koja mi je – uprkos svakako malo upitnoj produkciji – pružila mnogo lepih momenata i jako je vredna svake pažnje.

https://koboldserbia.bandcamp.com/album/chaos-head
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/chaos-head

Ako Srbi imaju Partibrejkers, Rusi sada imaju Partybreaker, moskovski kvartet veganske strejt edž orijentacije. EP Очищение. Любовь. Возмездие. ima tri pesme, po jednu za svaku reč iz naslova i uprkos Nine Inch Nails i Napalm Death merčandajsu na promo fotografiji, ekipa svira propisni metalizirani strejt edž hardkor. Producirane odlično, ovo su tri pesme srednjetempaškog gruva, malo thrash čukanja i dobrih, maštovitih rifova. Vrištanje (i šaputanje) na Ruskom je svakako lep detalj i ovo je generalno vrlo prijatan materijal:

https://partybreaker.bandcamp.com/album/--4

Još metaliziranog hardkora stiže na split EP-ju minesotanskih Out4Blood i oklahomaških Free 4 All. Naravno da su momci odlučili da se izdanje zove BLOOD4ALL a ove četiri pesme nude moškor gruv, death metal rifove, dovoljno metaliziranog beatdown sentimenta da se svako zadovolji. Meni vrlo solidno:

https://out4blood.bandcamp.com/album/blood4all
https://free4allhc.bandcamp.com/album/blood-4-all

Još? Ima! Severed iz Milvokija su izdali demo snimak, promo 2023 i ovo su tri pesme klecačkog moškora sa metal rifovima, lajavim hardkor vokalom, dosta sirovom produkcijom koja svemu daje dozu autentičnosti. Meni je ovo nekako nostalgično i slatko iako bend ne imitira stil iz devedesetih, ali jeste jasno oslonjen na njega, a ta jeftina produkcija svemu daje jedan propisno andergraund šmek. Plaćate koliko sami odredite, pa odredite ljudski.

https://severedmke.bandcamp.com/album/promo-2023

Ima i JOŠ! Dablinski Lost To Life su izdali demo sa tri pesme naslkovljen sa D.S.O.L. Promo i ovo je skraćenica od Dark Side of Life, a što naravno, sugeriše mračan, metaliziran moshcore. Lost To Life svakako imaju spone sa ,,starijim" fuzijama metala i hardkorpanka pa njihova muzika dosta asocira na prelaz iz osamdesetih u devedesete i te momente kada su dugokosi krosover likovi počeli da ustupaju pred ćelavim momcima sa bradicama i u hokejaškim dresovima, koji su kod kuće slušali isto onoliko hip-hopa koliko i metala. Solidno je to, onako, ulično, siledžijski i napaljeno i sa povremenim skretanjima pravo ka beatdown sporosti. Plaćate koliko hoćete:

https://losttolifedhc.bandcamp.com/album/d-s-o-l-promo

Tu su i Natural Human Instict iz Kalifornije sa Promo materijalom od dve pesme kvalitetnog metaliziranog hardkora. Ovo je kratko, slatko, solidno producirano i mada je seam dolara apsolutno previše za dve kratke pesme, dobre su to pesme koje moškor zvuku daju malo poletnosti:

https://naturalhumaninstinct.bandcamp.com/album/promo

Move iz Bostina i sami imaju elemente metaliziranog hardkora i gruva ali njihova muzika je manje metal, više posthardkor i više, pa, prosto više hardkor. Novi album, Black Radical Love ima količinu moš-delova koje će samo najuvežbaniji vratovi moći da isprate ali ovo je ploča maštovitih pesama, energije koja je mnogo eksplozivnija nego što je prosek na moškor sceni, plus bend stvari posmatra iz afroameričke perspektive i to se čuje. Jako moćna, jako dobra ploča:

https://bbbrecords.bandcamp.com/album/black-radical-love

Svakako su jedan od najboljih rok albuma nedelje snimili Šveđani The Hives. Pričamo, naravno, o bendu koji je danas deo muzičkog mejnstrima ali slušali smo juče na poslu The Death of Randy Fitzsimmons i neka me sad zgazi tramvaj ako ovo nije jedan poštena, znojava ploča garažnog panka kakve se ne bi postideli ni najpijaniji andergraund likovi. Snimljen u studiju koji drži Benny Anderson iz Abbe, ovo je album žestoke, rokačke svirke i solidne, prilično zdrave produkcije (mada je preglasno masterovan kako je to danas i običaj). Ima ovde pesama koje su prosto razaračke i toliko sveže da je lako zaboraviti da The Hives sviraju, evo, već trideset godina. No, The Death of Randy Fitzsimmons im je tek šesti album i ovi ljudi sebi definitivno nisu dopustili da se kreativno potroše. Sjajno:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lF21sAlbSU9Ia9HhhTxlZmhTU0hkz78O4

Bruklinski Made For Lying simpatično spajaju eksplozivnost i oštrinu grindcore i powerviolence stilova sa sporim, mrvećim gruvom brutalnog/ slamming death metala. Sve je to spakovano u kratke, efektne pesme na EP-ju Germinal čija prodaja treba da finansira buduće vinilno izdanje benda koje bi sakupilo njihove dosadašnje digitalne EP-jeve. Rekao bih da muzika odrađena ovako strasno, sirova ali korektno snimljena i odsvirana zavređuje vinil, pa, evo, pomozite:

https://madeforlying.bandcamp.com/album/germinal

React dolaze iz Toleda u Ohaju i demo nazvan Promo ima dve pesme energičnog, tvrdog hardcore thrash zvuka. Napravljene da spoje powerviolence eksplozivnost i death metal težinu, sa sve dubokim štimom i debelim zvukom, ovo su dve uredne dvopipominutne proslave svega što volimo u ekstremnoj muzici, napisane stručno i producirane kako treba. Odlična vizit karta:

https://reactohio.bandcamp.com/album/promo

Onda su tu i Moral Pollution iz Milčigena sa četiri pesme prefinjenog D-beat hardkora na EP-ju Nightmare Of Reality. Naravno, d-beat se retko interesuje za prefinjenost, njegova estetika je primitivna i jednostavna ali ovaj bend uspeva da sačuva jednostavnost i neposrednost ovog izraza a da ipak ima prijatne gitarske melodije, promene ritma, simpatičnu aranžmansku raznovrsnost koja ne kompromituje osnovnu vučnu silu muzike a obogaćuje je. Čista, lepa produkcija, plus cena od koliko date čine ovo izdanje vrlo primamljivim:

https://moralpollution.bandcamp.com/album/nightmare-of-reality

Marutaud su iz Estonije a njihov prvi demo (nazvan samo Demo) je mnogo sladak. Mislim, slatko je pre svega što bend koristi reč ,,compromised" umesto ,,comprised" i sebe time nenamerno malo podriva, a slatka je i muzika koja je gruverski old school grindcore što ne akcentuje samo brzinu i oštrinu nego se trudi oko rifova i, pa, jelte, gruva. Šest kratkih i slatkih pesama, produkcija prijatna, svirka vrlo organska, meni je ovo jako godilo a plaćate koliko hoćete:

https://marutaud.bandcamp.com/album/demo

Oligarchical Desecration je jedan tip sa Rod Ajlenda, po imenu Mike Haner i sa niskom izdanja u poslednjih par godina. Novi materija, nakon prošlogodišnjeg debi albuma, je samo promo snimak od dve pesme naslovljen 2023, ali muzički je ovo vrlo impresivno. Uslovno rečeno, Haner radi deathgrind ali ovde ima dosta tech-death elemenata, pa powerviolence eksplozivnosti, zabavnih gitarskih disonanci i stalnih promena ritmova, pa se sve to uz solidnu produkciju i dobro pevanje lepo sklopi u jednu haotičnu ali doslednu celinu. Još i taj đunđiitovski omot! Plaća se koliko hoćete a svakako poslušajte:

https://oligarchicaldesecration.bandcamp.com/album/2023

Obično ne obraćam mnogo pažnje na kompilacije stare muzike u ovim pregledima, jer prostor je ograničen itd. ali ovde vredi ukazati na izlazak kolekcije naslovljene samo Collection, kultnog japanskog grindcore benda C.S.S.O. Ime kao skraćenica za Clotted Symmetric Sexual Orga sugeriše i da ovo nije bila ekipa koja bi pratila standarde japanskog grindcorea do tada, dakle, bendove poput S.O.B. ili Carcass Grinder. Osnovani 1993. godine, C.S.S.O. su bili manje old school, okrenutiji modernom gorergrind izrazu i kao takvi izdali masu split EP-jeva, što je u to vreme bio standard za grindcore bendove, sarađujući sa američkim i evropskim kolegama (Mastic Scum, Meat Shits, Vivisection itd.). Kolekcija ima sav ovaj materijal, plus demo snimke, radove sa kompilacija, neobjavljene restlove, plus kavere Carcass, Napalm Death, Regurgitate i General Surgery. Nostalgično i drago za nas matore a fin komad istorije za zainteresovane mlade:

https://csso.bandcamp.com/album/collection

Complot iz Kvebeka su dva lika koja prže baš divljački black-deah metal. Posle prošlogodišnjeg albuma, vratili su se kraćim formama i novi EP, Obéissance ima tri razbijačka komada za vaše zadovoljstvo. Ovo je vrlo nekomplikovano, vrlo jasno od samog početka, usredsređeno na proste rifove, visok tempo, hipnotičke vokale, sa produkcijom koja je jeftina i adekvatna za muziku što se sva sadrži u produženoj ejakulaciji energije i besa. Prelepo je. A plaćate koliko hoćete:

https://complot.bandcamp.com/album/ob-issance

Prvi album sijetlskih Cystic zove se Palace of Shadows i pričamo o simpatičnom old school death metal produktu sa puno klasičnog gruva i lepih rifova. Cystic imaju i zvuk koji, iako nije sad nešto kao skup, deluje umiljato (pogotovo taj doboš koji zakiva direktno u glavu) i fino se uklapa uz njihove pesme koje su kao zasađene u 1993. godini pa procvetale tri decenije kasnije. Cystic nemaju u sebi skoro ništa originalno, ali njihov OSDM je snažan i zabavan i ne potrebuje nikakve velike filozofije već samo hedbeng:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/palace-of-shadows

Indonežani Celestial (koji su se do pre par meseci zvali KillAthena) dosta petljaju na svom debi albumu Broken Vows & the Unspoken Truth ali ovo je impresivan opus death metala koji se smešta na zlatnu sredinu između progresivnog tech-death komplikovanja i himničnog melodic death zvuka. Dakle, ovo je DALEKO od nekog klasičnog indonežanskog stila, sa modernijom, pa čak i, jelte, nešto ,,komercijalnijom"dispozicijom a meni se dopada što je i dalje očuvano dosta indonežanske hermetičnosti između svih tih melodičnih rifova i harmoničnih pasaža. Vrlo dobro odsvirano, puno sviračkih i aranžmanskih bravura a opet nekako tr00 i down to earth – meni je ovo prijalo:

https://celestial-indo.bandcamp.com/album/broken-vows-the-unspoken-truth

Kataklysm postoje preko trideset godina a u postavi im je nov samo bubnjar, što je prilično impresivno. Manje mi je, mislim, impresivan novi, petnaesti album, Goliath, ali zapravo sam mislio da ću biti iritiraniji. Kataklysm sada zvanično sviraju melodični death metal, međutim Golitah vraća u miks dosta elemenata njihovog starog, ,,normalnog" death metal stila, sa nešto melodeath začina i mada nije da ovaj album sad kao puca od mladalačke energije i maštovitosti, on je zapravo vrlo solidno napisan, odsviran žustro i generalno je zdrav. Nisam fan metalkoraško-djentovskih ulagivanja nekoj ,,modernijoj" publici koja bend povremeno stavi u prvi plan sa tim sedmožičanim gitarama i glupim al kao ložačkim rifovima, ali nije ovaj album rđav. Vidim da dosta ljudi smatra da je ovo najbolji album kanadske ekipe, pa iako nisam siguran da ovde mogu da arbitriram, Goliath mi nije bio neprijatan:

https://www.youtube.com/watch?v=3A5k9Zao-SU

Srećom, izašlo je i nešto BAŠ za mene. U nedelji prilično mršavoj što se tiče velikih izdanja dobili smo novi album australijsiih Werewolves, četvrti u četiri godine, kao svedočanstvo visoke radne etike ovog sastava. Naravno, neko će reći da je lako štancovati albume kada pesme pravite po šablonu i nemate nešto mnogo supstance, ali mislim da je ovo bend oko koga ne treba mnogo filozofirati. Werewolves sviraju agresivan, brz black-death metal i njihovi resursi su visok tehnički kvalitet i rafinirana agresivnost. My Enemies Look and Sound like Me ne oskudeva ni po jednom osnovu i ovo je devet ekonomičnih, razbijačkih pesama koje idu brzo i lome stvari ali nisu nekakva neoliberalna fantazija nego album death metala što slavi energiju i raduje se brutalnosti. Meni je ovo BAŠ JAKO prijalo:

https://werewolvesdeathmetal.bandcamp.com/album/my-enemies-look-and-sound-like-me

Da polako završavamo. Poslednja sekcija po običaju pregleda heavy metal i nekakva krosžanrovska izdanja. Njujorški Contract su me prijatno iznenadili svojim prvim izdanjem pod nazvom Vol 1. Ovo je više demo nego ,,pravi" EP jer je zvuk iako dobar svakako malo jeftiniji ali pesme su prvoklasne. Contract su između hard roka, alternativnog roka, posthardkora, sludge metala, gitarskog nojza... Dakle, na nekom mestu koje je teško da se kao sad nešto precizno opiše ali kad muziku čujete zvuči sasvim prirodno i organski. Jako dinamična svirka, odlični vokali, moćni gitarski rifovi, nemiran ritam, pesme sa himničnim melodičnim elementima ali i oštrinom, žustrinom i ekonomičnim trajanjima od 2-3 minuta su sve jaki aduti ove ekipe. Podržati, poslušati, uživati!

https://contractbk.bandcamp.com/album/vol-1

Sjajan drugi album imaju oklendski nojz rokeri Facet. Nazvan isto Facet, ovo ja album sa jedanaest bučnih, agresivnih a hipnotičkih komada u kojima gitare DERU a bas i bubanj pletu opasan, ali OPASAN gruv. Bend, naravno, ima u svom zvuku razne elemente raznih bendova iz istorije ovog podžanra, poput, jelte, Pussy Galore ili Scratch Acid ali ima i nešto Sweet Toothovog mišićavog bas-gruva koji je meni neodoljiv. Pesme su kratke, ubitačne, zvuk PREMOĆAN a bend zvuči spremno da osvoji svet. Izvanredan album.

https://facet.bandcamp.com/album/facet

King Kobra rade s prekidima već četrdeset godina a We Are Warriors im je tek šesti album. No, dobro, ovaj projekat Carminea Appicea, starijeg brata Vinnyja Appicea, koji je svirao u Black Sabbath je uvek bio osmišljen da radi kada se ima vremena, pa je tako Carmine svirao sa masom velikih bendova (uključujući čak i Pink Floyd) tokom svoje poluvekovne karijere a ovaj bend nikada nije imao neku preveliku kulturnu prezentnost ali je svaki album imao po neku finu pesmu komercijanog radio friendly heavy metala. Tako i We Are Warriors, na kome gitaru svira Carlos Cavazo (svirao u Quiet Riot osamdesetih godina i sa njima doživeo zvezdane trenutke) nudi vrhusnku svirku i pesme koje se šetaju između tugaljivih, nostaglinih polubalada to rokerskije, gruverskjije ponude. Nije da je ovo neka istorijska ploča ali ja sam star i dirne me kada vidim bendove iz moje mladosti da izbacuju nove albume i da na njima ima i ponešto lepo:

https://www.youtube.com/watch?v=9AMtPQqG94U&list=OLAK5uy_m33PPtdFCu-9WK1PXaDACSMkJXCqPqxs8

Grci Refuser nemaju – za moj ukus – idealan zvuk i produkciju na istoimenom debi albumu, a što malko umanjuje njegov impakt i čini da požalim što ovo nije bio samo demo a da im onda neko za pravi album da prave pare da ga snime. Mislim, ja valjda i dalje živim u osamdesetima. Enivej, i muzika ima u sebi dosta '80s šmeka, sa melodičnim a žustrim NWOBHM stilom koji se čuje u napadačkom ritmu, dobrim rifovima, ambicioznom ali svakako nesavršenom pevanju. Lider benda, gitarista, pevač i klavijaturista Konstantinos Karakitsos svakako zna da napravi dobre pesme i nije ni tako rđav pevač ali mislim da bi Refuser procvetali da je ovo pevao neko za mrvicu ubedljiviji i da je Karakitsos uzeo nekog drugog da ovo snimi i miksuje umesto što je sve radio sam. No, naravno, koliko para toliko i muzike, u ovom slučaju produkcije, pa Refuser nude nesavršen ali simpatičan prvi pokušaj i upisuju se na listu bendova koje vredi pratiti u budućnosti.

https://refuser.bandcamp.com/album/refuser

Album nedelje i dokaz broj 4983 da su metalci gadne gikčine! Uzimajući ime direktno iz bestijarijuma Dungeons & Dragons, bostonski (a malo i pitsburški) hevi metal sastav Owlbear na svom debi albumu, Chaos to the Realm prže odličnih deset pesama epske tematike koja i sama duguje mnogo fantazijskom imaginarijumu klasičnih stonih RPG-ova. S obzirom da se radi o vrlo svežem bendu, vredi ukazati da su neki od članova veoma iskusni, kako basistkinja Leona Hayward koju znamo po projektima Transgressive i Northern Crown, tako i pevačica Katy Scary čiji je glavni projekat prethodnih desetak godina bio Klaymore. Sa ovakvim pedigreom vredi očekivati kvalitet i Owlbear ovo stoprocentno isporučuje nudeći žestok, žustar heavy metal na tragu NWOBHM formula, sa svirkom koja je vrhunski disciplinovana a opet živa, ubedljiva, sa odličnom produkcijom i pesmama koje prosto ZAHTEVAJU da ustanete sa stolice i stojeći pozdravite svu tu epiku. Moćno i obavezno za slušanje!

https://owlbearmetal.bandcamp.com/album/chaos-to-the-realm

Meho Krljic · 19-08-2023, 12:01:03

E, pa da poslušamo i malo metala.

Blek metal? Blek metal. Kada bih vas pitao šta na svom prvom albumu svira bend koji dolazi iz Južne Koreje i zove se Celestial Annihilator, vaš odgovor bi nesumnjivo bio ,,Cosmic Black Metal from Infinite Void, Mehmete, PITAJ NEŠTO TEŽE". I bili biste u pravu. Debi album, Annihilation for Esoteric Nascency me je prijatno iznenadio time što ima prilično in-your-face zvuk i produkciju kakve ne očekujete od bendova koji se bave kosmosom i bezdanom prazninom. Umesto razmazanosti i hermetičnosti, Celestial Annihilator vozi težak, debeo, epski zvuk u kome se dobro čuju njegovi melodični rifovi i teatralne harmonije. Sohn Kyungho, autor i izvođač sve muzike u ovom projektu, naravno, ima još mnogo drugih projekata sa strane, ali Celestial Annihilator je generalno iznadprosečan u odnosu na to šta smo navikli da očekujemo od ovakvih bendova. Ne kažem da mi se same pesme nogo dopadaju, a muzika je svakako premelodična za moj ukus, ali ovde se svira dosta žestoko, melodičnost je ubedljiva i generalan utisak povoljan:

https://celestialannihilator.bandcamp.com/album/annihilation-for-esoteric-nascency

Argentinski Windfall su spremili svoj drugi album, The Burning Microcosm za Oktobar ali ga već puštaju na internet. Svakako je jasno da su ponosni na ovaj materijal koji četiri godine posle prvenca nudi epski, melodičan a udarački blek metal. Windfall postoje još od devedesetih i mada nisu bogznakako mnogo snimali, čuje se ovde ne samo taj old school stil već i prilična sigurnost u izvedbi i stavu. Vrlo ugodno:

https://youtu.be/4oqO3W7kUi8

Meksički Belzabet ima iza sebe dva albuma a novi EP, Eclipse dolazi posle dobrih osam godina diskografske pauze. Pričamo o simpatičnom ,,vampirskom" blek metalu koji jako forsira sintisajzere u miksu, a što svemu daje tu neku svečanu i niskobudžetno-glamuroznu dimenziju. Pesme su simpatične, zvuk, dakle niskobudžetno-glamurozan a bend drag:

https://belzabetofficial.bandcamp.com/album/--3

Mnogo su simpatični ekvadorski Pyramidum na svom debi EP-ju El halo del Sol. Nisu njihove tri originalne pesme PRETERANO uredne i njihova kombinacija black, death i thrash metala je razbarušena, ali je srčana, ima fine rifove i melodije, svirka je kvalitetna a produkcija poštena ako već ne idealna. I, jelte, mada bend često ubacuje više ideja u kompozicije nego što realno zna šta da uradi s njima, to kako se na kraju izbore je lepo slušati. Slayerova Sex, Murder, Art kao četvrta pesma i zatvarač EP-ja mi je, naravno donela širok osmeh na lice:

https://pyramidum.bandcamp.com/album/el-halo-del-sol-ep

NordLoth je jedan Rus sa pravim imenom Никита Давыдов a koji, naravno, pored ovog projekta ima i masu drugih jednočlanih radova sa strane. Debi album OVOG projekta, The Night, stiže posle niske singlova iz poslednjih par godina, standardno, ali nudi lep, atmosferičan, melodičan blek metal koji neće osvojiti mnogo priznanja za originalnost ali, evo, meni prija. Možda je stvar malo i u produkciji koja je taman dovoljno dobra da ne bude sobni krš ali je i dalje dosta sirova, a svakako pomažu Davidovljeve lepe gitarske melodije i harmonične teme. Duševno i pitko, okrenuto tradiciji ali ne sad nešto prenaglašeno ,,starinski", sve je to taman kako treba a i Nikita je lep čovek pa je ovo vredno svake pažnje čak i pre nego što vam kažem da se daunloud naplaćuje po želji:

https://ofnordloth.bandcamp.com/album/the-night

Finski Mätäsielu su ove sedmice pritekli u pomoć baš kada sam počeo da očajavam da mi fali malo skandinavskog, ledenog blek metala. Osnovani pre deset godina, Mätäsielu su prošle godine tek izbacili prvo izdanje, singl Ikiyön virsi a koja je i druga pesma na ovogodišnjem EP-ju Mätäsielu. Spora, hladna, emotivna, ova pesma je jedan od četiri odlična komada kojima smo počašćeni ovom prilikom u vrlo dostojanstvenom, melanholičnom ali ni slučajno napadno ekspresivnom modusu izvođenja. Mätäsielu zvuče neužurbano, sa dugačkim pesmama, sporim razvojem tema i setnom a relaksiranom atmosferom. Blek metal koji se gustira polako, sa uživanjem i u intimi. Prelepo.

https://matasielu.bandcamp.com/album/m-t-sielu

Shadow Legion je termin iz gomile video i tabletop igara pa sam iznenađen da postoji samo jedan metal bend sa tim imenom. Pitsburški black-death metalcci su pre neki dan izdali debi album sa ovim naslovom i, pa, prijatno je to. Ovo je kombinacija mračnijeg, ekstremnijeg black-death zvuka sa malo melodije i epike i mada bend, jasno, pripada više andergraundu nego mejnstrimu, simpatično je to kako želi da bude i komunikativan ali i da se drži propisno tvrdog zvuka. Jedanaest pesama, a neke su i preko sedam pa i preko devet minuta je malo MNOGO za ovakvu muziku, ali bendu ne možemo zameriti što je sve što zna nastojao da pokaže na prvom albumu. Poslušajte, ima ovde lepih momenata:

https://shadowlegion1.bandcamp.com/album/shadow-legion

Wolf Lichen su jedan od onih američkih blek metal bendova koji vole prirodu i narodne tradicije, mrze kapitalizam i sviraju brzo, žestoko, emotivno i melodično. Debi EP Empyreal Alpine Lysergy daje sve svoje pare u fond kojim se lokalno stanovništvo na ,,Crvenoj planini" bori protiv ekploatacije litijuma u njihovom kraju, i, mislim, ovo je časno, pošteno i vredno podrške, a ni muzika, jebem mu, nije loša. Pesme na ovom izdanju su JAKO dugačke, doduše, ali Wolf Lichen svoje West Coast uticaje (mislim, čak pominju i vuka u imenu) kanališu u pesme u kojima su monotonija i ponavljanje deo plana pa to na kraju zvuči opojno i hipnotički radije nego dosadno. Bend je za sada studijski projekat, ali kvalitet ovog izdanja je vrlo obećavajući:

https://wolflichen.bandcamp.com/album/empyreal-alpine-lysergy

Dakle, nizozemski duo Urfaust raspao se posle dve decenije rada ali su se od ovoga svijeta oprostili jednim poslednjim opusom. Untergang je sedmi album Urfausta i ovo je jedna fina, pažljivo urađena ploča koja sakuplja na jedno mesto sve opsesije dvojice članova mračnim stranama ljudskog, jelte, stanja, nudeći atmosferični blek metal koji ne ide uobičajenim melodičnim putem. Ovo su, naprotiv, mračne pesme koje sugerišu izmenjena stanja svesti i intoksikaciju, vodeći slušaoce nesigurnim putanjama prema zaključku koji ne može biti ništa drugo do loš. Nihilistički ali opojno:

https://urfaust.bandcamp.com/album/untergang

Njemački simfonijski blek metalci The Circle imaju drugi album, Of Awakening i ovo je jedna pompezna, ambiciozna ploča sa svega pet pesama al koje TRAJU. I traju. Treba imati afinitete prema muzici koja je ovako glasna i neumoljiva sve vreme ali The Circle svakako umeju da se snađu u aranžmanima gde će tužna violina oplemeniti agresivno gitarsko bombardovanje. Za razliku od mnogih drugih simfonijskih blek ili death metal bendova, The Circle kao da ne traže komunikativnost i njihov je izraz upotrebom orkestracija samo podcrtao hermetičnost i mrak:

https://thecirclemetal.bandcamp.com/album/of-awakening

Oregonski Occult Blood zvuče mnogo old school i mnogo dobro na svom prvom EP-ju, The Room in the Ground. Bend je pre ovoga imao samo demo iz 2019. godine pa i ovaj materijal zvuči sveže, napaljeno i sirovo a pesme su upečatljivih, melodičnih tema i momačke, znojave svirke, bez studijskog peglanja i trikova. Ovo dolazi ravno iz srca i meni se jako dopalo:

https://occultbloodusbm.bandcamp.com/album/the-room-in-the-ground

Nisam do sada čuo za nemački avangardni blek metal sastav Nocte Obducta ali njihova muzika blista lepim crnim sjajem na albumu Karwoche – Die Sonne der Toten pulsiert, inače četrnaestom u opusu benda koji radi od polovine devedesetih. Iako avangarda, muzika Nocte Obducta nije hermetičnija od prosečnog blek metal albuma koji biste nasumice izvuki iz gomile ploča u nekoj demonskoj diskoteci i pesme ovde imaju finu epiku, zauzdanu emociju i melodičnost i producirane su sirovo i prirodno. Utoliko, ovo je avangardno isto onoliko koliko je nostalgično za old school zvukom drugog talasa i, puno dobro napisanih pesama i poštene svirke donosi četrdesetak minuta uživanja:

https://scr-nocte-obducta.bandcamp.com/album/karwoche-die-sonne-der-toten-pulsiert

Idemo sad na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Prijatan sludge-stoner EP priuštiće nam Hexenghül iz Kalifornije pod naslovom Hexenghül EP. Bend ima lepljive, bluzerske rifove i dualne žensko-muške vokale gde muškarac, jelte, provajduje promukli death lavež a žena peva melodično. Nije, dakle, za publiku šireg profila al nama bolesnima simpatično. Plaća se koliko hoćete:

https://hexenghul.bandcamp.com/album/hexengh-l-ep

Oh, baš mi se dopada Solaris, prvi EP australijskih Bloodwood. Ovo je psihodelični rok sa mnogo osećaja za prostor i ambijent, koji, da se razumemo, zna i da glasno zavari ali to zavarivanje dolazi kao krešendo muzike koja vas prvo dugo priprema eteričnim zvucima i kosmičkim harmonijama tako da kada krene da baca bombe, te bombe budu, jelte, bombe emocije i promišljene melodije, ne samo rifčine. Vrlo prijatan, sanjiv a opet moćan materijal!

https://bloodwood.bandcamp.com/album/solaris

Novi Pilot Voyager je jedna dron-kompozicija od skoro 47 minuta i odlična je. Mađari iz psychedelic source kolektiva su dosta usporili autput poslednjih godinu dana ali kvalitet ovog izdanja sugeriše da je možda u pitanju ambicija da se stvari dignu na naredni nivo i da albumi budu manje snimljeni džem-sešni a više promišljene, zaokruženije sturkture. Što je ironično, jelte, jer se ovaj album zove The structure is still under construction. No, u izgradnji ili ne, ovo je izuzetno prijatan, melodičan psihodelični ambijent-dron sa osećajem za, jelte, strukturu i odličnim zvukom. Plaćate koliko hoćete a CELU digitalnu diskografiju ovog sjajnog kolektiva dobijate za svega četiri evra. Obradujte sebe:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/the-structure-is-still-under-construction

Nisam očekivao da čujem jedan praktično grandž album na Horror Pain Gore Death Productions ali i to se desilo. Flo su bili bend sa Floride u kome je svirao i Rick ,,Rozz" DeLillo iz Death i Massacre i njihov debi album, Long Way Down je snimljen 2004. godine ali se bend onda rastočio, svako je otišao na svoju stranu i ploča je ostala neobjavljena do danas. A nije loša! Ovo jeste u osnovi grunge rock ali ima neki simpatičan gruv i mada je produciran skromno, to mu daje autentičnost koja je do 2004. godine već odavno bila upitna u muzici sijetlskih vedeta žanra:

https://hpgd.bandcamp.com/album/long-way-down

Kad nema Blek Sabata dobre su i obrade. Bat Sabbath je alter ego kanadskog hardkor pank benda Cancer Bats a Masters of Duality je živi EP sa pet obrada, jeste, Black Sabbath. U pitanju su vrlo klasični komadi (od Children of the Grave do War Pigs) i bend ih izvodi žustro, srčano, ne trudeći se da pronađe neke nove interpretacije starih predloažaka nego naprosto uživajući u najboljim rifovima na svetu i najboljem gruvu sa ove strane pakla.

https://www.youtube.com/watch?v=tv12sgIncPc&list=OLAK5uy_k2V8wBmnqwOZno23Nehc9bxBH2ogM9-Gw&pp=8AUB

Borracho su tri lika iz DiSija sa fino odmerenom injekcijom progresivnog metala u stoner rok tkivo. Neko je album Blurring the Lines of Reality na JuTjubu opisao kao kombinaciju Toola i Black Sabbath i to je onoliko tačna deskripcija koliko vam je potrebna. Borracho pišu spore pesme koje se razvijaju relaksiranom tempom ali uspešno dosežu svoja energiča krešenda i ubacuju se u poletan teškorokerski gruv. Ugodno:

https://borracho.bandcamp.com/album/blurring-the-lines-of-reality

Odlični su i štutgartski Hephaistos sa svojim albumom Medusa punim melodičnog, distorziranog teškog roka. Hephaistos u svoj fazirani doom metal stavljaju pravilne količine psihodelije i umiljatih, eteričnih melodija da njihova vrlo organska, vrlo prirodna svoirka sve iznese na pravu razinu. Pesme umeju da budu i podugačke ali uvek u sebi imaju melodičnu rokenrol osnovu sa jasnim odavanjem pošte prethodnicima iz šezdesetih i sedamdesetih. Opet, ovo je album koji nostalgiju ne gura u prvi plan i naprotiv, zamenjuje je nečim modernim što je samo prirodno izraslo iz tradicije. Jako prijatno:

https://hephaistos-band.bandcamp.com/album/medusa

Takođe su iz Štutgarta Bees Made Honey in the Vein Tree i ako ste pomislili da sa takvim imenom čovek treba da bude vrlo oprezan jer je u pitanju bend verovatno sklon pompeznom izrazu bez mere i milosti, ZLOBNI STE. Ali niste baš sasvim u krivu. Novi, treći a prvi postpandemijski album za ovu ekipu zove se Aion, traje skoro osamdeset minuta i kada bi se nekakvom pametnom ekstrakcijom najboljih delova sveo na 35 minuta, bio bi prilično odličan. Ovo je postmetalski, jelte, psihodelični doom metal i tu sad imate dron komade od dvanaest minuta, BESKRAJNA ponavljanja istih gestova, puno, jelte, taštine praznine itd. Ne kažem da mene sve to ne loži na papiru ali slično, hajde da sad lupim, albumima Isisa, ovo je u principu tačno ono što volim ali u izvedbi ne ume da nađe tu pravu meru, da odvoji bitno od nebitnog i formu prilagodi suštini. Tako da Bees Made Honey in the Vein Tree ZVUČE odlično ali album bi dosta profitirao od editovanja i prepoznavanja gde klasična rokenrol forma predstavlja njegovu snagu a ne dosadnu matricu od koje treba bežati. Dakle, vredno da se čuje ali nije ni lako da se presluša:

https://beesmadehoneyintheveintree.bandcamp.com/album/aion-2

Godthrymm iz Zapadnog Jorkšira su previše melodični u svom epskom doom metalu za MOJ ukus ali sasvim moguće da neće biti za vaš. Ovo je ekipa iskusnih muzičara sa smenama odrađenim i u Solstice (al ne TOM Solstice nego u britanskom, doom bendu Solstice), My Dying Bride, Valenfyre i Annathema pa je i muzika na drugom albumu, Distortions taj neki klasični '90s zvuk Peacevilleovih bendova iz perioda kada su postali dovoljno veliki da ih sluša i normalan svet. Ja sam naravno prestao da slušam Paradise Lost čim su počeli da izrazito ,,Gotišu" a i My Dying Bride su me zamalo izgubili pa mi Godthrymm, koji su ,,komercijalnija" verzija toga nisu moja šolja čaja. Ali album je vrlo kvalitetan a dualni muško-ženski vokali su pun pogodak:

https://godthrymmdoom.bandcamp.com/album/distortions

Njemački Cruel Force su svoj prethodni album izbacili još 2011. godine pa je pojavljivanje novog, naslovljenog Dawn of the Axe povod za solidnu proslavu. Započinjući izvrsnim metal-flamenko instrumentalom Azrael's Dawn, Cruel Force će vas staviti u pravo raspoloženje za svoj blackened speed metal stare škole, i onda nastaviti da krljaju kroz devet ozbiljno ložačkih kompozicija. Ovo je sve vrlo prepoznatljivo po zvuku, rifovima, formatu, stilu pevanja, ali Cruel Force nude prvoklasno iskustvo, sa kvalitetom na svakom nivou, od odličnih rifova, preko miksa koji zvuči starinski ali nije KRŠ, pa do memorabilnih refrena. Izvrsna ploča:

https://cruelforce.bandcamp.com/album/dawn-of-the-axe
https://youtu.be/mZLXHQpFyEk

Tu su onda Speeder, koji, razume se, sviraju vrlo programski old school speed metal. Debi EP, Speeder ima šest pesama i intro i prva pesma je prošlomesečni hit-singl Speed Metal Militia a tu je i Speed Metal Bench, sa demoa iz 2021. godine. Speeder, dakle, znaju šta vole i to rade iz sve snage. Nije ovo ni najmaštovitiji ni najbolje produciran speed metal ikada napravljen u istoriji ali rifovi su pošteni, svirka znojava, pevanje, dobro pevanje može da bude i bolje, ali generalni utisak je povoljan. Speeder su pijanice i, jelte, larmadžije i prijaće vam ako volite takve stvari. Ja ne volim ni jedno ni drugo a MENI prijaju pa vi vidite:

https://speeder1.bandcamp.com/album/speeder

Doomsday iz Oklenda su posle odličnog albuma od jesenas izbacili i novi EP, Doomsday i dostojno imenu, ovo je odlično izdanje. Tri pesme ovde pokazuju da ekipa nije izgubila ni malo energije niti veštine pa njihov thrash metal/ crossover ovde zvuči vrlo šmekerski, sa dobrim rifovima, čvrstim ritmom ali dovoljno ideja i maštovitosti da ovo ne bude samo prepričavanje uspešnih formula iz osamdesetih. Vrlo lepo. Ne propustiti:

https://doomsdaycahc.bandcamp.com/album/doomsday

Načelno ne pišem ovde o singlovima – niko nema baš TOLIKO vremena – ali izuzetak pravim kada singl izda neko poput mojih omiljenih ruskih trešera Смерш. Tomorrow je tipično gnevna, na akciju pozivarska pesma koja osuđuje globalni kapitalistički kancer i ukazuje da je revolucija jedini izlaz. Naravno da ne tvrdim da morate da se složite sa rešenjem koje bend nudi ali ne možete poreći da čak i kad sviraju srednjetempaške pesme, oni zvuče tako eksplozivno da vam srce odmah ubaci u četvrtu. Fantastična pesma od strane benda koji poslednjih godinu dana prosto niže izuzetna izdanja, nažalost potvrđujući da su istorijski momenti velike nesreće ponekad najbolja inspiracija za umetnost koja prkosi praznini. I ovo vam Global Thrash Attack naplaćuje samo koliko želite, pa ne budite škrti:

https://globalthrashattack.bandcamp.com/album/tomorrow-single-2023

Ne znam kako Peking stoji sa garažama, ali ima makar jedan dobar garažni bend. Hawk Sally su svoj EP, Mess it Up snimili možda i doslovno u garaži jer zvuk je sirov ali emocija je iskrena, svirka znojava a pesme bezobrazne, napaljene, kratke i ubitačne. Pet jebačkih garažnih pank komada za sedam dolara je DOBAR dil:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/mess-it-up

Ausgebombt su, naturalno, ne iz Njemačke nego iz Portlanda u Oregonu. Ovaj hardkor bend bi vas lako zavarao, jer mu novi EP takođe nosi nemačko ime: Wiedersehn macht Froide, pa je naslovna pesma i pevana na ovom jeziku. Ostale tri su na Engleskom i na kom god jeziku da ih slušate, Ausgebombt su sjajni. Ovo je melodičan, metaliziran d-beat hardkor koji ima lepu dinamiku, promišljene gitarske aranžmane i demonstracija je da i u tom jednostavnom formatu d-beata/ hardcore thrasha ima prostora za invenciju i maštu. Pesme prijatne, zvuk solidan, a daunloud plaćate koliko hoćete. Sve pet, što bi rekli mladi:

https://ausgebombt.bandcamp.com/album/wiedersehn-macht-froide

Shut Away su kanadski hardkor bend koji lamentira nad egzistencijalnom prazninom koristeći vrlo generičku liriku, ali srećom bar ima propisne metal rifove i težak, debeo zvuk da se njima izrazi. What Now Cruel World je singl sa dve pesme (What Now i Cruel World, dovitljivo!) koje sporo počnu a brzo se završe i mada ja nisam najveći svetski ljubitelj vrlo klasičnog moshcore izraza koji Shut Away slave, svakako mislim da je ovo tehnički dobro i svideće se ljubiteljima žanra, a plus se plaća koliko sami odredite:

https://shutawaymtl.bandcamp.com/album/what-now-cruel-world

Onda su tu Search Warrant iz Masačusetsa, takođe metalizirani hardkor bend ali s tim što je njihova muzika baš spora i u toj sporosti nalazi svoju energiju. EP Secret City Stomp ima pet pesama koje se kreću kao u slow motionu, nudeći lepljive, teške rifove, mikrofoniju, besno, razjareno pevanje i dobru produkciju. Search Warrant kao da su vrlo dobro promislili svoj izraz a onda ga i vrlo stručno pretočili u snimak i, s obzirom da se ovo daje po ceni koju sami odredite, veoma je vredno pažnje:

https://searchwarranthc.bandcamp.com/album/secret-city-stomp

Völdemört Matuška su iz Praga i upravo su izbacili debi album, Pandemonium. Ovo je lepo produciran metalizirani crustcore, sa pesmama između dva i tri minuta, dosta metal rifova, ali i promena ritma. Iako Völdemört Matuška očigledno prave napor da se njihova kreativnost ne iscrpi u D-Beat kopipejstovanju, oni i ne idu predaleko od jednostavne i prijemčive D-Beat formule pa ovaj album zvuči tačno kako treba:

https://voldemortmatuska.bandcamp.com/album/pandemonium

A onda iz Katovica dolaze Hollowman sa EP-jem Fire Forged koji nudi tvrdo kuvani moshcore. Ovo je materijal sa šest kratkih pesama punih metal rifova i dinamičnog, plesnog gruva i meni, koji u suštini nisam ljubitelj srednjetempaškog metaliziranog hardkora, je prijao. Ima tu i propisnih thrash momenata (na primer Torn Apart) da se ne svede sve na klecanje ali Hollowman pre svega krasi jedan tečan, organski stil svirke i dobar zvuk. Odličan EP:

https://hollowmanhc.bandcamp.com/album/fire-forged

Nikad nisam čuo za švedski hardkor bend Fredag den 13:e iako oni rade od 2006. godine. A snimili su masu albuma. Svakako, propust je sevap ispraviti sa novim albumom, Mänskliga Gränstillstånd jednim vrlo prijatnim, vrlo ,,švedskim" komadom čvrste rok muzike. Fredag den 13:e rade u prepoznatljivoj tradiciji koja je krenula negde od Anti-Cimexa pre trideset i kusur godina pa eksplodirala u devedesetima i početkom ovog veka, gde hardkor pank, d-beat i melodični metalizirani zvuk tvore ugodnu sintezu i voze slušaoca predvidivim ali uvek prijatnim putanjama. Dakle, ovo je u osnovi d-beat hardcore, sa melodičnijim gitarama i emotivnijom atmosferom, i svakome ko voli bilo švedski hardkor pank bilo švedski death metal Mänskliga Gränstillstånd će biti užitak:

https://fredagden13e.bandcamp.com/album/m-nskliga-gr-nstillst-nd

Nisam siguran zašto omiljeni brazilski antiautoritarni hardkorovci Crush All Tyranny svoj novi singl, Covardia prodaju za SEDAM dolara s obzirom da pričamo o samo dve pesme i samo tri i po minuta muzike ali bar je muzika dobra. Crush All Tyranny su odavno poznat i dobro opisan fenomen i ove dve pesme su prljavi a pitki crustpunk kakav je nemoguće ne voleti ako ste odrasli slušajući finski i švedski hardkor. A i ako niste, ovo je jako prijatno:

https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/covardia-single-2023

Recimo da finski False Leaders sviraju blackened hardcore. Iako njihova muzika ima u sebi i death metala i grindcorea i thrasha... Ovo je kao neka koagulacija svih ekstremnih metal stilova spakovana u dve pesme na EP-ju Stillborn – drugom za ovaj bend u ovoj godini i drugom uopšte – i sve je dobro, i kompozicije i produkcija i izvedba. Kvalitetno, maštovito, raznovrsno a nepretenciozno, vredi da se čuje a ako kupujete plaćate koliko žeite:

https://falseleaders.bandcamp.com/album/stillborn

Kopenhagenški bendovi Telos i Hexis objavili su split 5" singl bez imena ali sa dve JEBENE pesme. Muzika je sva u nekoj mučno iskompresovanoj kombinaciji post metala, death metala, blekend hardkora i haotičnog hardkora, zvuk dobar a svirka paklena, pa ovo valja slušati i imati. Telos su mi za mrvu draži jer sviraju brže ali oba benda JEBU:

https://hexisband.bandcamp.com/album/split-w-telos
https://telosband.bandcamp.com/album/split-w-hexis

Fetus Destruction, naravno, sviraju goregrind, ali nisu nekakav sobni projekat nekakvog socijalno neuklopljenog deteta, kako je to statistički najčešće slučaj, već pravi trio iz Birmingema u Engleskoj – doduše, po imenima se da zaključiti da je u pitanju troje poljskih imigranata – koji je svoj debi album, Biologic Organic Brutal snimio u pravom studiju i ima pravu produkciju. I ovo nije ni malo rđavo, naprotiv, ako volite kvalitetniji goregrind, Fetus Destruction pišu pristojne pesme u kojima ima prostora i za atmosferičnije delove (slušajte na primer srazmerno kontemplativnu Poison Room No.7) i gde samo vokali koji su 90% vremena u pig squeel modusu vuku stvari u proverbijalno blato. Vrlo je sve to pristojno i od mene dobija jake preporuke:

https://fetusdestruction.bandcamp.com/album/biologic-organic-brutal

Potpuno bez najave i očekivanja sam se obradovao split albumu Pathological Theories of Sadistic Dead a koji su izbacili brazilski grindcore projekti Defunto i Sadistic Pathology. Svakako imena bendova sugerišu generički materijal i bendovi zapravo dele jednog ključnog člana koji u Defunto peva a u Sadistic Pathology svira sve instrumente ali ne peva i, jelte, partizanski je to sve na gomili. Ali je prelepo. Ovo je 20 pesama pročišćenog grindcore besa i frustracije, sa metalskim i pankerskim rifovima i blastbeat/ d-beat kombinacijama, brzim tempom i klasičnim dualnim grind vokalima. Ništa novo, ništa originalno, sniljeno i mmiskovano vrlo jeftino, ali SVE je ovde perfektno i ja tu ništa ne bih menjao. Izvrsno:

https://defuntooficial.bandcamp.com/album/pathological-theories-of-sadistic-dead

Dobar je tusonski Wield. Konzistentno dobar. Ovaj skoro sigurno jednočlani bend iz Arizone je nešto ranije ove godine imao prvi album, koji se meni veoma dopao a sada je tu i EP sa tri pesme, Shards of Sacrilege i odlično to zvuči, sa svojom kombinacijom death metala i hard kora. Priroda diktira da se oni susreću na sredini i tvore grindcore ali ne mora da znači da se muzika na ovom izdanju uklapa u vašu definiciju bilo kog podžanra, pa se samo spremite na tehnički kvalitetni, odlično producirani, cerebralni ali ne pretenciozni metal/ kor koji brzo i rado menja tempo i dinamičan je, pun rifova, tema, dobrih ideja. Tri kratke, ekonomične pesme za četiri dolara – odličan dil:

https://wieldgxc.bandcamp.com/album/shards-of-sacrilege

Čikaški Rites Of Torment nastavljaju da budu jedan od retkih deathcore bendova čije mi se svako sledeće izdanje dopada. Novi demo, nazvan Promo '23 pošteno i znojavo POKIDA sa dve pesme žestine koja ima mesta i za malo melodije i malo gruva, i za obavezne breakdown momente, ali prosto teče, ne smara, vozeći se brzo i atraktivno tih šest i po minuta, pa ja ovo apsolutno preporučujem za konzumaciju i kupovinu:

https://ritesoftorment.bandcamp.com/album/promo-23

Sa imenom kao što je Dripping Decay nema mnogo sumnje u to kako četvorka iz Portlanda zvuči na svom debi albumu, Festering Grotesqueries. Ovo je, naravno, old school death metal/ deahgrind, sa grotesknim temama i količinom zaraznih rifova u jedinici vremena od koje može da se, jelte, rikne. Iako načelno ne inovativni ili mnogo ambiciozni u pretresanju i protresanju temelja stila, Dripping Decay su odlični jer je ovo muzika bez mnogo filozofije a sa mnogo gruva, poštene, znojave svirke, jedne časne, radničke i seljačke dispozicije a sve spakovano u lep miks i prilično dinamičan master. Ovo što Dripping Decay sviraju ne zastareva i samo je pitanje umete li da mu udahnete dovoljno autentičnog života. Kao i mnogi drugi portlandski bendovi kojima se često divim, Dripping Decay – umeju:

https://drippingdecay.bandcamp.com/album/festering-grotesqueries

Volite li EKSTREMNO egzibicionistički tehnički death metal za koji je jasno da ga svira jedn čovek jer ovako razmetljivo (i nametljivo) komplikovane aranžmane teško da bi uspeo da nauči još nekog drugog? Onda je The Plague iz San Antonija za vas. I, mislim, ovaj momak, kome ni imena ne znamo je sjajan. Da, ovo je muzika koju kao da je pravio Yngwie Malmsteen na steroidima mariniranim u Rubinovom vinjaku ali, mislim, zapravo pesme nisu besmislena niska egzibicija i, prekomplikovane i egzibicionističke kakve jesu, one ipak imaju smisla. EP Extermination je šesti za ovaj projekat u poslednje dve godine – i, prigodno, ima šest pesama – i za kućnu produkciju je prilično impresivan po pitanju zvuka, a muzički, eto, poslušajte:

https://theplagueband.bandcamp.com/album/extermination

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 19-08-2023, 12:01:30

Basista i gitarista uglednih švedskih death metalaca Wombbath, Håkan Stuvemark izbacio je solo EP, pod imenom Stuvemark, nazvan Torment of The Wretched i ovo su četiri pesme, verovatno niko neće biti BAŠ iznenađen, žestokog death metala. Muzika je, zapravo, nešto brža nego što su nas Wombbath navikli, pa se ovo kvalifikuje i za brutal death metal etiketu, ali je što se tiče rifova, melodija itd. svakako nešto što biste očekivali od Håkana i Šveđana generalno. I kombinacija je simpatična, dopada mi se ova energičnija, brža a i dalje prepoznatljivo skandinavska verzija death metala i mada Stuvemark nije sad porazbijao SVE kalupe svakako je u pitanju prijatan materijal vredan pažnje:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/torment-of-the-wretched

Håkan je ove nedelje bio vredan pa je izbacio i novi album svog drugog projekta Permadeath. Pet godina nakon prvenca Vermillion, koji je bio jedna kompozicija od 36 minuta, Requiem je, pa, isto jedna kompozicija od 36 minuta. Format je svakako prikladan za Stuvemarkov ambiciozni, ekspanzivni i melodični progresivni death metal, pa je ovo pitak, ugodan opus na kome pored Stuvemarka imamo još dvoje pevača, te Ludviga Johanssona (iz Defiatory i Gore Brigade) koji albumu doprinosi kroz ,,super gitarske kung-fu solaže". Pošteno i zapravo vrlo prijemčivo, sa epskim zvukom i lepo odmerenm trajanjem. Lep album:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/requiem

Kaliornijski Sigils of Völur imaju drugi album posle poludecenijske pauze i on je prigodno nazvan Reanimated. S obzirom da bend nema u postavi bubnjara, ovo je svakako više studijski projekat nego prava, jelte, rok-grupa, ali Reanimated ima prijatan zvuk i atmosferu. Ne mogu da kažem da me blackened death metal što ga ovaj bend pravi nešto MNOGO loži, ali pesme su korektno napravljene, bend ima pristojan karkater i to što je muzika generalno neoriginalna zapravo nije sad neki veliki dilbrejker – kako rekoh, ima ovde pristojne atmosfere i pitko je to sve:

https://sigilsofvolur.bandcamp.com/album/reanimated

Mnogo mi je slatko kako na slici izgledaju članovi merilendskog/ disijevskog/ filadelfijskog Entrail Asphyxiation. Mislim, klinci kao da još idu u srednju školu pa je i demo Entrail Asphyxiation sa svojih pet pesama tako nekako dečiji i simpatičan. NARAVNO da to znači da pesme nisu nešto profi napisane i da je produkcija demo kvaliteta, ali bend svira tako ubeđeno i žustro da sam se ja baš raznežio. Simpatičan, dakle, death metal stare škole od mladih, za mlade, po ceni koju mladi odrede:

https://entrailasphyxiation.bandcamp.com/album/s-t

Požarevljani Mogila Deathcult imaju prethodnu karijeru pod imenom Grobdanište sa aktivnostima još od 2012. godine. No, promena imena daje svemu i novi vetar u jedra pa EP River Rot nudi tri pesme vrlo prijatnog old school death metala. Ovo je sigurno odsviran, dobro produciran močvarno-grobljanski death zvuk sa dobrim rifovima, stamenim ritmovima, odličnim gruvom. Mogila Deathcult razumeju da su dobri rifovi pola posla pa se oko njih izrazito trude, gazeći kroz svoje pesme bez pardona ali sa elegancijom. Meni je ovo odlično!

https://mogiladeathcult.bandcamp.com/album/river-rot

Slični su donekle i Deceptor iz Raleja u Severnoj Karolini nudeći na svom EP-ju Bathed in Blood rekonstrukciju ranog death-thrash zvuka sa kraja osamdesetih i početka devedestih. Ovo je sve partizanština, snimana u kućnim uslovima ali je muzika srčana, autentična i prijatna. Obrada Sepulturine Troops of Doom vam već ukazuje o kakvoj muzici se ovde radi i ako volite, treba da čujete:

https://deceptorthrash.bandcamp.com/album/bathed-in-blood

Argentinski Axsem su debi album izbacili 2015. godine ali su do tada radili već duže od decenije. Enivej, to im se, očigledno, osladilo pa nam evo i četvrtog albuma, Altar de la tortura a koji već i imenom jasno sugeriše da ovde nećemo imati posla sa suptilnom, emotivnom muzikom nego sa, jelte, brutalnim death metalom. Axsem svakako imaju zanat u rukama i ovo su kvalitetno napisane i bezgrešno oddsvirane pesme zakucavačkih blastbitova, disonantnih rifova i komponovanih solaža. Produkcija jeste jeftinija ali radi posao i mada Axsem teško da imaju da svetu ponude išta novo, originalno, nečuveno, ovaj album zna ko mu je publika i njoj nudi krv, suze i znoj. Pošteno i korektno:

https://axsem.bandcamp.com/album/altar-de-la-tortura

Isto iz Argentine su Cemetery Dwell čiji je debi album vrlo ugodan old school death metal sa daškom blek metala. Iako ime benda asocira na prizemnije (i podzemnije) teme, album, nazvan Towards a Dreadful Cosmos zapravo nudi ekspanzivnija interesovanja i muziku koja ima lavkraftvosku kosmičku horor-epiku u njenoj najugodnijoj formi. Tako da iako bend za sebe kaže: ,,Cemetery Dwells plays old school Death Metal, the cold and dark way.", ovo je zapravo topla, prijatna, ugodna muzika sa melodijama i zvukom koji slušaoca obaviju sa svih strana i uljuljkaju ga u nežne maštarije. Meni je to vrlo lepo:

https://cemeterydwell.bandcamp.com/album/towards-a-dreadful-cosmos

Španski Upcoming Devastation snimili su svoj za sada jedini album pre punih deset godina. U međuvremenu je tu bio još jedan EP 2016. godine, ali bend kao da se vraća aktivnostima kroz aktuelni demo-snimak The origin of human disease i singl Reinstate humanicide. Upcoming Devastation zvuče raspoloženo i kvalitetno na oba snimka, nudeći moderni brutalni death metal koji blago koketira sa deathcoreom. Svakako će old school čistuncima smetati plastični, ,,veštački" zvuk bubnjeva, ali bend nudi simpatičnu kombinaciju slem rifova i atmosferičnih melodija i ima tu štofa:

https://upcomingdevastationofficial.bandcamp.com/album/the-origin-of-human-disease-2
https://upcomingdevastationofficial.bandcamp.com/track/reinstate-humanicide

Minialbum Total Regression je prvi za ukrajinski Corium ali, naglašavaju članovi, ne i za same muzičare koji su pomatori i iskusni. I u muzici se čuje da se radi o generaciji sa korenima u death metalu devedesetih godina prošlog veka pa Total Regression ima jedan izrazito ugodni old school senzibilitet, pesme pravljene oko dobrih, mošerskih rifova i sa puno propisnog death metal gruva. Produkcija je simpatična ako već ne savršena, podupirući ono što bend radi najbolje kroz svoje lepe rifove i taj neprestani gruv pa je meni ovo prijalo mnogo više nego što sam očekivao. Lepota. A plaća se koliko sami odredite!

https://corium3.bandcamp.com/album/total-regression

Indonežani Parasitic Indiscriminate drže kraći kurs iz indonežanskog death metala na demo snimku Demo 2023. Ovo je vrlo ,,indonežaski" intoniran brutalni death metal sa tipično hermetičnim zvukom i razigranom, možda ne tehnički ,,virtuoznom" ali impresivno disciplinovanom i upečatljivom svirkom. Većina indonežanskih bendova ovog tipa zadovoljava potrebe tvrdog jezgra brutal death metal publike, bez mnogo ambicije da traži slušatelje izvan te populacije pa su i Parasitic Indiscriminate takvi, ali ovo je vrlo kvalitetno i pesme su natprosečno dobro napisane pa im želim dosta uspeha:

https://parasiticindiscriminate.bandcamp.com/album/demo-2023

Father Figure su tri momka iz Oregona koja na istoimenom debi EP-ju sviraju vrlo ukusan death metal. Ovo je muzika sklopljena oko tečnog, organskog gruva – koliko išta u death metalu, sastavljenom od samih oštrih uglova i neprirodnih srastanja može da se nazove ,,organskim" – i Father Figure slušaoca pažljivo vode kroz lavirint rifova i promenljivog ritma, izbegavajući osećaj isforsirane kompleksnosti aranžmana. Meni, koji death metal najviše volim kad ide brzo i lomi svoje i naše udove, ovo, pak veoma prija. Father Figure pesme pišu pažljivo, sviraju precizno i kvalitetno su ih snimili. Oregon rastura:

https://fatherfigure1.bandcamp.com/album/father-figure

Coprolith je toliko death metalsko ime da se čovek začudi da imaju samo dva benda koji se tako zovu. Jedan je iz Finske a drugi, nama danas bitan je iz Toronta i ima prvi demo, isto nazvan Coprolith. I kida. Ovo je mračan, kavernozan ali zapravo odlično produciran death metal starije škole sa malo ukusnog zanošenja u death-doom smeru (na primer u pesmi Hallucinatory Bloodbath) i zvukom koji je JAKO heavy a da opet nije sav spakovan u jednu ravan i da postoji izvesna separacija instrumenata. Coprolith su neodgovorno dobri i neočekivano zreli i ovom kvintetu Kanađana koji pevaju o kamenoj kaki želim da što pre snime i prvi album jer svet treba da ih čuje:

https://coprolith.bandcamp.com/album/coprolith

Ljubitelji tehničkog, progresivnog death metala imaju ove nedelje i drugi album kanađana Cryophilic. Napravljen pet godina nakon debija, Damned and Decayed je vrlo bogat opus sa pesmama prepunim kvalitetne, ambiciozne svirke i tehničke izvrsnosti. Srećom, Cryophilic se ne zadržavaju samo na razini egzibicionizma i ovo su vrlo solidno napisane pesme brutalnog death metala koji uspešno gradi na progresivnoj osnovi, sa neizbežnom bas-gitarom bez pragova i harmonskim programom koji je modernistički, šenbergovski usmeren. Lepo produciran album, pride, pa ovo izuzetno jako preporučujem:

https://cryophilic.bandcamp.com/album/damned-and-decayed

Epitet ,,bestijalni" je uobičajeno rezervisan za blek metal ali ima i death metala koji zavređuje da ga tako opišu. Jednočlani projekat iz Ohaja, Invultation svakako ima i meru blek metala u svom zvuku, ali štim, ,,tehnički" rifovi i aranžiranje na albumu Feral Legion su ipak pretežno iz domena death metala. Ali zaista furioznog i bestijalnog. Invultation radi u tradiciji najagresivnijeg death metala, poput Hate Eternal ali ima luksuz da ne mora da se ograničava na ono što živi ljudi mogu da odsviraju pa je njegova muzika još brža i agresivnija. I jeste na granici karikature ali sa, što se mene tiče, prave strane. Album je brz, agresivan i uglavnom prijatan pa poslušajte:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/feral-legion

Filadelfijski Horrendous su se pomerili podaleko od death metala na svom petom albumu, Ontological Mysterium. No, koreni su tu a ako volite progresivni metal koji je i dalje hermetičan po uzoru na death metal istoriju, iako se osmehuje u svakom smeru i komunikativan je na više načina, ovo vredi da se čuje. Svirka je vrhunska, album vrlo dobro napisan i pun ideja koje nisu same sebi svrha nego su zapravo razrađene, a produkcija je topla i ugodna:

https://horrendous.bandcamp.com/album/ontological-mysterium

Tu su i internacionalni Unblessed Divine sa debi albumom zanimljivo formatiranog, atmosferičnog (post?)death metala, Portal to Darkness. Ovde sviraju neki iskusni ljudi, kao što je Michał Grall, bivši gitarista nizozemskih Sinister – iako je čovek Poljak – ovde na gitarama i klavijaturama, pa bubnjar Szymon Krasowski iz poljskih Angrrsth i onda na gitari i vokalu Južnoafrikanac Lee Wollenschlaeger koji je snimio jedan album sa Malevolent Creation pre nekoliko godina. Unblessed Divine je zanimljiv projekat, sa dosta atmosfere i nestandardnih elemenata za death metal, ali i sa poštenom death metal dimenzijom. Ova kombinacija eksperimentisanja, elektronike i preciznog, čvrstog death metala malo me podseća na rane devedesete i projekte poput Meathook Seed koji su ukazali na pravac u kome bi death metal mogao da se razvija i dosegne svoju ,,post" verziju i mada to valjda znači i da su Unblessed Divine malo retro, meni je album prijao:

https://www.youtube.com/watch?v=uGsXZ6ffMLU&list=OLAK5uy_mmkdB6-PnhsLZJ2W3lIR2hAgvVg0ntkT4

Evo nas na kraju gde ćemo proveriti još heavy metal izdanja i krosžannrovske projekte. Rusi Crust kažu da ne haju mnogo za stilske međe pa je i njihova muzika malo doom metal, malo sludge metal, malo death metal, malo blek metal... Živi album, Bonfires 2023 je odlična prilika da se upoznate sa opusom ovog sastava iz Novgoroda a koji ima već četiri studijska albuma iako je sa radom počeo pre manje od decenije. Kvalitetno Crust zvuče na ovoj ploči sa bogatim a ne pretrpanim zvukom i pesmama čija doom/ sludge epika i težina stoje u odličnom balansu sa žestokom, razigranom svirkom. Odlični su Crust a daunloud plaćate po želji:

https://crustband.bandcamp.com/album/bonfires-2023-live

Isto Rusi, Правда, cepaju solidan mathcore na svom albumu Культура. ovo je vrlo dobro producirano i odsvirano, naravno vrhunski sa mnogo tehničkih egzibicija ali stavljenim u službu samih pesama. Ovo, utvrdio sam na veliko zadovoljstvo, nije mathcore koji će razarati strukturu pesama dok ne ostane samo niska krešenda, već gde dobijamo propisne narative, PROMIŠLJENU dinamiku itd. Lepa ploča a plaćate koliko poželite:

https://pravda1.bandcamp.com/album/--2

Ringworm iz Ohaja u teoriji ne bi trebalo da mi se dopadaju jer je njihova muzika danas u principu metalcore, ali pošto bend postoji od 1991. godine, u njegovoj muzici ima mnogo ,,starog" metalcore štofa ali i propisnog thrash metal zakivanja. Otud mi je i deveti album, Seeing Through Fire sasvim prijatan. Ovo izdaje Nuclear Blast i Ringworm ne filozofiraju nego naplaćuju decenije minulog rada kroz pola sata i jedanaest pesama surovog ali pažljivo napisanog odvaljivanja bubrega i ostalih unutrašnjih organa:

https://ringworm.bandcamp.com/album/seeing-through-fire

Ponekad samo poželite da slušate malo nemačkog simfonijskog metala bez obaveza i velikih konceptualizacija i ponekad svemir isporuči. Dark Lightning su izbacili svoj prvi, istoimeni EP i ovo je vrlo prijatna kolekcija od pet ugodnih pesama sa cheesy rifovima i melodijama, sintisajzerima koji imitiraju i gajde pored "pravih" simfonijskih instrumenata (slušajte Zwei Volker), te pevačicom koja vozi taj operski stil sa puno ubedljivosti. Bend kombinuje narodnjačke motive, metalske tehnike i simfonijske aranžmane za muziku koja je neodoljivo pompezna ali i dalje nekako jednostavna, navina, nepretenciozna i meni je to neopisivo prijalo. Na sve to, daunloud plaćate samo koliko poželite, pa evo, želećete:

https://dark-lightning.bandcamp.com/album/dark-lightning

Danski Oxx su na nekom finom mestu između sludge metala, noise rocka i progresive pa je album The Primordial Blues kao da slušate Jesus Lizard i Mastodon dok vode ljubav i tuku se u isto vreme. Snažan zvuk, mišićava svirka, pesme koje su i pored težine i žestine zapravo pune suptilnih atmosfera i odmerenog tona, ovo je jako dobra ponuda za ljude što vole gitarsku grmljavinu i bubnjarsku poliritmiju:

https://oxxmusic.bandcamp.com/album/the-primordial-blues

Čikaški Something Is Waiting su na nekoj neverovatno dobro pogođenoj tački između klasičnog heavy rocka sa sve bezobraznom sleaze metal crtom po sredini i noise rocka kome je ambicija da vam nanese trajna oštećenja. Novi album, Absolutely stiže posle pandemijske pauze i kida sa osam pesama neodoljivog rokenrola koji je glasan, težak i mučan ali je istovremeno zabavan i pitak. Retko dobro pogođena kombinacija. Ne propustite:

https://somethingiswaiting.bandcamp.com/album/absolutely

Norveški Tusmørke teško da se kvalifikuju za metal epitet u bilo kom svemiru, ali mislim da je njihov psihodelični, progresivni folk-rok muzika jako bliska metalskom ukusu i potrebama. Album Hestehoven je jedna veoma cool i relaksirana bujica izuzetnih ideja sa sve postmodernim citatima gomile poznatih tema na naslovnoj pesmi, ali i disciplinovana demonstracija snage pažljivo kombinovanog gruva, melodičnosti i improvizacije. Produciran kao da su i dalje sedamdesete, izuzetno maštovit i raznovrstan a opet stilski zaokružen, ovo je album za sladokusce i mnoga slušanja:

https://tusm-rke.bandcamp.com/album/hestehoven

Spirit Adrift su nekad bili epski doom metal bend ali sa prelaskom na Century Media njihova muzika je vrlo organski migrirala ka tradicionalnijem heavy metal zvuku. Pa tako drugi album za ovu veliku etiketu, Ghost at the Gallows ima osam pesama melodičnog pevanja, trad rifova i zvuka koji zapravo dosta solidno emulira '70s prirodnost. Spirit Adrift ni u svojoj ,,komercijalnoj" fazi ne gube eleganciju i kvalitet i mada je muzika definitivno manje zahtevna nego ranije, ona nije i lošija. Ovo su, jednostavno, jako pošteno i dobro napisane i odsvirane pesme i pričamo o ozbiljnom heavy metal zvuku očišćenom od cheesy stilizacija i rađenog na najzreliji način. Odlično:

https://spiritadrift.bandcamp.com/album/ghost-at-the-gallows

Firstborne su nastali od benda koji je svirao samo obrade i posle tri godine napornog rada pred njama je njihov debi album, Gods of Fire. Ovaj američki sastav se bazira na tradicionalom heavy metal zvuku ali ga nadograđuje modernijim, gruverskim idejama i trikovima. Otud je ovo muzika dosta širokog potencijalnog slušalačkog tela, sa raznim generacijama koje ovde mogu da nađu pouno zanimljivih ideja i trikova. Rizik je i svakako da se svakome svidi po nešto a nikome sve ali Firstborne sa dosta ubeđenja prave svoje pesme koje su između pravog heavy metala, grandža, progresive i groove metala i album ima prijatan, nabijen i čvrst zvuk ali ne bez prostora za disanje. Ugodno je:

https://firstborne.bandcamp.com/album/gods-of-fire

Ovo bi bio album nedelje da je zapravo izašao, bilo koje nedelje. No bend ga je pustio na Bandcamp, naložio nas, a onda ga povukao. Prikaz ostavljam jer sam bio ozbiljno impresioniran: Ima nekoliko bendova sa imenom Helms Deep, što nije, jelte, neko VELIKO iznenađenje znajući koliko je Tolkin uticao na ovaj plemeniti muzički žanr i kakve su jebene gikčine metalci. Enivej, OVAJ Helms Deep je trio sa Floride i debi album, Treacherous Ways je fin primer tog, jelte, SAD VEĆ NE TOLIKO NOVOG talasa tradicionalnog hevi metala. Bend svira izvrsno, da odmah bude jasno i njegov predvodnik, gitarista i pevač Alex Sciortino je napisao neke sjajne pesme, kojih se ne bi postideo ni jedan bend iz osamdesetih. Sad, sumnjam da je basista John Gallagher onaj John Gallagher iz Dying Fetus a da je bubnjar Mike Heller onaj Mike Heller iz Fear Factory – o bendu nema nikakvih podataka nigde – ali kvalitet svirke je toliko visok da me ni to ne bi iznenadilo. U svakom slučaju pričamo o albumu čiji je doslovno JEDINI upitni element Sciortinovo pevanje koje je, da odmah bude jasno, VEOMA dobro, sa perfektnim harmonijama i izletanjima u falseto, ali mu fali samo možda mrvica nekakvog karaktera. A možda i ja samo haluciniram, ovo je svejedno veoma dobra ploča prave, tradicionalne hevi metal svirke i u njoj ima toliko Mejdena da mi srce malo jače zakuca kad čujem te prelepe gitarske harmonije. Slušajte!

https://helmsdeep666.bandcamp.com/album/treacherous-ways

Album nedelje uopšte nije izašao ove nedelje! Nekom tragičnom omaškom sam pre nekoliko nedelja omašio album Echoes of Journeys Past norveških Flight, iako ga je izdao Dying Victims u koje se načelno kunem, pa, evo, da ispravimo grešku. Treći album norveških hevi end hard rokera je SJAJAN. Vrlo retro, sa jednim post-hipi odnosom ka teškom roku i pesmama koje su skoro nepristojno prijatni komadi '70s hard roka, metala, psihodelije i progresive, a bez nekog nametljivog KONCEPTA ovaj album osvaja na svakom koraku svakim svjim elementom. Flight prosto pišu lepe pesme i sviraju ih vrlo organski, produciraju se kao da je 1972. godina i generalno su PRESLATKI. Uživajte:

https://flightheavymetal.bandcamp.com/album/echoes-of-journeys-past
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/echoes-of-journeys-past

Meho Krljic · 26-08-2023, 12:10:02

Znam šta se pitate. ,,Da li je prošlo dovoljno vremena da Hoestu oprostimo koketiranje sa nacizmom i islamofobskim izjavama i poslušamo njegov novi album?" Ali to je pitanje na koje odgovor svako mora da nađe sam za sebe. Ovde nećemo pričati o tom albumu. Ali pričaćemo o mnogo drugih dobrih ploča.

I to prvo o blek metalu. I to odmah iz Južne Amerike, da se zaprži pošteno. Nekro Cvlt Desecration su venecuelanski black/ speed metal bend sa današnjom adresom u Argentini, jednim albumom iz 2016. godine ali i sa vrlo pobedničkim EP-jem za ovu sezonu. Nazvana The Psalm of the Black Goat ovo je ploča na kojoj nećete naći mnogo tananih emocija i setnih, melanholičnih kontemplacija. Nekro Cvlt Desecration, naprotiv, biju iz sve snage, prizivaju Đavla i rade sve drugo što očekujete od benda sa ovakvim imenom i kozom odevenom kao propovednik iz pakla na omotu. Pored studijskog dela materijala, a koji obuhvata i obradu Darkthroneovog Under a Funeral Moon (koja razbija), tu je i užasno mutan živi snimak sa četiri pesme a koji je samo šlag na torti. Prelepo:

https://destruktor-records.bandcamp.com/album/nekro-cvlt-desecration-the-psalm-of-the-black-goat-ep-mmxxiii
https://nekrocvltdesecration.bandcamp.com/album/the-psalm-of-the-black-goat-ep-mmxxiii

Njemački Cascalin sa svojim prvim demo snimkom, Unholy Demo(n) postavlja svoj slučaj na vrlo jasne temelje. Ovo je sirov, ali korektno odsviran i snimljen blek metal stare škole, sa speed metal osnovom, jednostavnim, čak prostačkim ali funkcionalnim rifovima i žustrinom u izvedbi koju ni vrlo jeftina produkcija ne uspeva da izbriše. Završavanje snimka Bathoryjevom Satan My Master je prelep gest a i demonska koza na omotu, druga po redu uovom pregledu, je preslatka.

https://cascalin.bandcamp.com/album/unholy-demo-n
https://bloodofcthulhu.bandcamp.com/album/unholy-demo-n

Denverski black-death metalci Boor se posle par godina tišine vraćaju sa solidnim EP-jem, Infernal Regiment. Ovo ima samo dve pesme pa je cena od 6,66 dolara malo jaka, ali je kvalitet tih pesama vrlo visok. Naime, dobro su napisane, odlično odsvirane, solidno producirane i ovo je punokrvan metal za ljubitelje i rifa i gruva i mošinga. Vredno:

https://boormetal.bandcamp.com/album/infernal-regiment

Blut aus Nord su tu sa drugim delom ciklusa Disharmonium. Disharmonium – Nahab se nastavlja na prošlogodišnji album, pružajući još disharmonične (naravno), lavkraftovske halucinacije u čak jedanaest pesama. Ovo je ipak album sasvim razumnog trajanja, sa skoro 45 minuta muzike koja je naravno više u atmosferama i ambijentima nego u rifčinama. Ako vam se istorijski dopadaju BAN svakako treba da čujete, a ako ste novi, ovo može da bude šokantan susret sa avangardom:

https://blutausnord.bandcamp.com/album/disharmonium-nahab

Deset godina nakon prethodnog, Nijemci Endstille se vraćaju sa svojim devetim albumom, DetoNation. I detoniraju se, svakako, pošto je ovo enerrgična, besna ploča razočaranja i frustracije, a koja pored neumoljivih zakivanja blastbitovima ima dovoljno mesta za suptilniji harmonski rad da slušaoca ubaci u meditativno stanje. Produkciji nedostaje basa, čak i više nego što je standard za blek metal, ali ovo je album koji uprkos tome osvaja kvalitetom pesama i uverljivošću izvedbe:

https://youtu.be/FkXaRTsoyQ4

No, to nije ništa kad se uporedi sa takođe njemačkim Baxaxaxa koji su prvi demo snimili 1992. godine a onda prvi album tek 2021. No, drugi album, De Vermis Mysteriis (a što je jedan od najneoriginalnijih naslova u metalu) stiže urednih dve godine kasnije. I pošto izlazi tek 1. Septembra za sada ga slušate samo na Jutjubu. No, lep je. Baxaxaxa uprkos urnebesnom imenu sviraju vrlo atmosferičan blek metal stare škole što znači da je ovo atmosfera SATANIZMA i duboke introspekcije koja traži filozofske uvide a ne nekakva emotivna, melanholična njuskul podmetačina. Baxaxaxa svakako donose tu old school otmenost, ne žureći se nikud i praveći kolekciju uglavnom sporijih a moćnih komada koji se odlikuju ratničkim gruvom i prostranim, širokim miksom. Fino je to, a kada bend uspori do funeral doom mučnine, to je smisleno i pametno, pa i kad ubrza do propisnog trešeraja i to zvuči savršeno. Vrlo dobro:

https://youtu.be/Lib15JVXze4

Nisu nesimpatični baltimorski Nixil čiji drugi album, From the Wound Spilled Forth Fire provlači njihove filozofske kontemplacije kroz muziku koja je moderna, prilično avangardna a opet nekako spontana i nepretenciozna u svom karakteru. Nekako sve zaista najviše zvuči kao potraga za smislom kroz znojav, pošten rad, pre nego kao nekakav definitivni iskaz i to mi se dopada. Pomalo ružnjikav master koji dosta smulja zvuk nije od velike pomoći ali Nixil imaju šta da ponude i to se ipak dobro čuje:

https://nixil.bandcamp.com/album/from-the-wound-spilled-forth-fire

Unbeauty je jednočlani indonežanski blek metal sastav i mada je njegov drugi album, Halmahera previše sladak i melodičan za moje primitivne potrebe, mislim da ga vredi istaći. Jer je, pa, sladak i melodičan i uspeva da blek metal spoji sa istočnoazijskim popom kroz simfonijske aranžmane i umiljate ženske vokale. Ovo je blek metal koji možete puštati i deci i gledati ih kako se radosno osmehuju:

https://unbeauty.bandcamp.com/album/halmahera

Imperial Crystalline Entombment je prejako ime za bend u kome su samo dva čoveka, al ta dva čoveka prave dosta buke i ne mogu da ih ne ispoštujem. Ovaj sastav iz Merilenda svira već dvadeset godina ali mu je Ancient Glacial Resurgence tek drugi album, DEVETNAEST godina posle prvog. I kida. Nije ovo neki ,,pametan" blek metal, nego je sve u oračkim rifovima i mitraljeskim blastbitovima, neumoljivo, nemilosrdno i dobrim delom veoma zabavno. Solidan zvuk (slušajte bas gitaru! SLUŠAJTE!), pesme prijatne, nema greške:

https://imperialcrystallineentombment.bandcamp.com/album/ancient-glacial-resurgence
https://youtu.be/IcUdEntWfyk

Kyy su jedan od onih finskih blek metal bendova koji na svojim plećima drže andergraund reputaciju cele zemlje i regiona. Sastavljeni od anonimnih muzičara, duboko posvećeni satanizmu, Kyy i na svom drugom albumu, Apotheosis: The Light of All Lights nude kvalitetan, pametno i kreativno napisan blek metal u kome ima i melodije i epike i oštrine i prljavštine. Svega što treba, dakle, a momačka svirka i solidna produkcija potvrđuju zrelost i, jelte, ozbiljnost ove ekipe. Jake preporuke:

https://kyyofficial.bandcamp.com/album/apotheosis-the-light-of-all-lights

Slovenci Cvinger su ekipa iskusnih muzičara pa tako i njihov treći album, Doctrines by the Figures of Crnobog zvuli vrlo profi, usvirano, pažljivo napisan i sekvenciran da pruži i atmosferu i narativ i visokokvalitetno muziciranje i dobru produkciju. Cvinger sviraju po vrlo nordijskim pravilima – bend sa kojim ih najčešće upoređuju su Norvežani 1349 – pa je i ovaj album prepun zaista herojske svirke i složenih aranžmana. Naprosto, muzičari ovde ne miruju i ovde nema uvlačenja slušaoca u trans nekakvom repeticijom (sem kad BAŠ to bude na programu) no pesme nisu ni gomila nabacanih ideja koje treba da nas opčine eklekticizmom i maštovitošću. Ovo je pre svega zreo, ambiciozan, odrastao blek metal za sladokusce pa ga tako i trošite – zrelo i odgovorno. Svaka čast za Cvinger:

https://cvinger.bandcamp.com/album/doctrines-by-the-figures-of-crnobog

Pređimo na sporiju muziku. Stoner, dakle, rok, doom metal, sludge metal, psihodelični rok i hard rok. Pa da vidimo! Njemački stoner rokeri Bastardo su snimili treći album, nazvali ga isto Bastardo i time valjda šalju poruku da je ovo neka vrsta najvažnijeg iskaza u njihovoj dosadašnjoj karijeri. I, dobro, lepa je ovo ploča, prijatnog gruva i simpatičnih rifova. Album ne pati od neke velike originalnosti ili ambicije da polomi kalup stoner roka, ali je ugodan, korektno snimljen i odsviran. Malecna zamerka ide na vokal koji može da bude malo ubedljiviji u nekim momentima, ali nije rđav i mutitrekovanje u nekim refrenima ume da bude jako efektno. Takođe, wah-wah pedale na gitarama uvek učine da mi se srce rastopi, pa onda nekako i lakše preguram delove relativno generičkog gruva. Eto, tako nekako, nesavršeno ali simpatično:

https://bastardorock.bandcamp.com/album/bastardo

Kanađani The Death Wheelers zapravo manje vuku na bajkerski rok koliko na doom stranu stoner roka. I fino to rade. Treći album, Chaos and the Art of Motorcycle Madness jeste motoristički tematizovan ali je muzički vrlo zainteresovan za okultnu stranu doom metala, sa gitarskim eskapadama koje izlaze iz bluz formata, tragaju za nečim dalekim i neznanim, da bi se vratile klasičnom rokerskom gruvu, pa tako u krug. Ima tu i direktnih aluzija na Motorhead, naravno, pa i pank momenata, naravno, ali pošto je ovo sve instrumentalna muzika (sem satanističkih vokalnih semplova, NARAVNO), zvuk benda je ipak originalan. Podrumska, slizi, satanistička psihodelija za napredne motoriste, dakle. Navalite:

https://thedeathwheelers.bandcamp.com/album/chaos-and-the-art-of-motorcycle-madness

Malo melodičnog ali opet žestokog hard roka iz švedske nam šalju S.O.R.M. Ovaj rodno mješoviti trio ima album Under My Skin sa jedanaest pesama glasnog, kvalitetnog i dosta raznovrsnog teškog roka koji voli da uleti i u čist metalski cheese, pa da ima atmosferičnije, mekše delove u pesmama koje nisu BAŠ balade nego neke modernije, kontemplativne smicalice. Ima tu štofa i, kako rekoh, raznovrsno je pa vredi da se čuje, samo treba izdržati vrlo glasan mastering:

https://sormsweden.bandcamp.com/album/under-my-skin

Još melodičniji su švedski glam rokeri Velvet Insane i njihov album High Heeled Monster nudi vrlo prijatan i VRLO old school rokenrol po krojevima iz ranih sedamdesetih godina, te adekvatnim zvukom. Meni se to veoma dopada i mislim da Velvet Insane dosta uspešno provlače tu kombinaciju naivne melodičnosti i optimističnog svetonazora kakve smo zavoleli pre pola veka. Fino:

https://www.youtube.com/watch?v=aq092rz5w9Q&list=OLAK5uy_lroGA-UBqNuYhoa_1yIT7fnft-aSOSqko

Čileanci Arteaga svoj novi album, Neon Acido počinju odbrojavanjem na – dairama. Dobar znak! I dobar album, kad smo već kod toga sa šest pesama u suštini relaksiranog ali gruverskog i poletnog acid-stoner-rocka. Ovde ima i dobrog rifa i poludelih sintisajzera koji unaokolo bacaju neonska svetla i lasere, koketiranja sa satanizmom, VHS kulturom, svega što volite. Meni je ovo veoma prijatno izdanje a sa 35 minuta i ne preteruje sa trajanjem pa je skoro idealno:

https://arteaga.bandcamp.com/album/neon-acido

Peruanski Rito Verdugo su na udobnom mestu između garažnog roka, psihodelije i stonera, pa me njihov album, Kamikaze Boom na momente asocira na King Gizzard. Prosto, neke harmonije su skoro pa prepisane od znamenitih Australijanaca, ali Rito Verdugo svejedno imaju više nego dovoljno originalnog – I ODLIČNOG – sadržaja da budu zanimljivi sami za sebe. Ovo je raspevan, kvalitetan album nadahnutog, raznovrsnog teškog roka sa nezaustavljivim gruvom i energijom, puno psihodeličnog sadržaja i jednom optimističnom na momente sasvim partijaškom atmosferom. Odlično:

https://ritoverdugo.bandcamp.com/album/kamikaze-boom

Beware Of Gods na papiru deluje kao nekakav saobraćajni znak iz nekog od romana Terija Pračeta, ali je i ime čikaškog progresivnog stoner-sludge benda Beware Of Gods. Bend ima jedan album, iz prošle godine, a History Eats Itself im je već drugi EP ove godine i dobar je. Ovo je pet pesama bučnog, jako distorziranog progi-sladž stonera sa čak imalo noise rock trikova ubačenih u mašinu i Beware Of Gods vrlo solidno drže pažnju pesmama koje nisu neka OTKROVENJA ali osvežavaju klasičnu gruversku matricu finim idejama.

https://bewareofgods.bandcamp.com/album/history-eats-itself-2

Bendovi Aiwass i AAWKS za split album The Eastern Scrolls daju po samo jednu pesmu ali to je i dalje skoro pola sata prvorazredne, divljački drogirane psihodelije. No, esid je gospodska droga i ove dve dugačke pesme imaju vrhunski hipnotički kvalitet i beznaporni snoliki gruv. Prelepo:

https://aawks.bandcamp.com/album/the-eastern-scrolls-aiwass-aawks

Ripple Music ove nedelje za sve vas sladokusce pripremio je treći album švedskih majstora okultnog, psihodeličnog doom metala, Moon Coven. Meni je i njihov prethodni album, Slumber Wood, objavljen za istog izdavača pre dve godine bio izvrstan a Sun King, kako se ovaj novi zove je još zrelija i istesanija muzika u vrlo lepoj produkciji. Moon Coven pritom sazrevaju na idealan način i umesto da pronađu rutinu i ekonomičnost u svojoj muzici, naprotiv, prepoznaju kada su u opasnosti da upadnu u opšta mesta pa su im pesme pune uzbuđenja i praktično idu od krešenda do krešenda. A opet, ne zvuči to isforsirano i kao da juri spektakl po svaku cenu. Ovo je prosto, vrlo prijatan '70s doom i psihodelični rok odsviran srčano, bez studijskog peglanja, sirov, iz srca i kao takav pun vitalnosti i šarma. Ne propustite ZA IME SVETA.

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/sun-king

Onda da pređemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal, pa šta nam bog da. Metalizer su brazilski thrash metal bend sa već tri albuma iza sebe. Nanoviji EP, Serial Riffer je prvo njihovo post-pandemijsko izdanje i zapravo, za nešto što već u imenu pominje rifove, vredi napomenuti da su Metalizerovi gitaristi zapravo mnogo više od fabrike rifova. Pesme generalno nisu naročito daleko od klasičnog speed/ thrash izraza u smislu ritma, pevanja, tempa itd. ali gitare su veoma maštovite, sa širokim spektrom ideja i tehnika, od mejdnovskih baroknih harmonija, do bluz fraza pa iako Metalizer ne bih primetio po nekom drugom elementu, gitarski rad na ovom izdanju je izrazito zabavan:

https://youtu.be/XTxtoGp3s0A

Portugalski sastav Apocalypse Conspiracy ima istoimeni debi album i ovo je korektan, velikim delom srednjetempaški thrash metal sa dosta atmosfere i ukusnih melodija. Ne moja preferirana forma thrash metala, da bude jasno, ali ima ovde štofa i lepih tema, produkcija je solidna a bend dobro svira. Ako volite thrash koji brzinu koristi samo kao punktuaciju a većinu vremena provodi u finom, tečnom srednjem tempu, ovo će vam se dopasti (Edit: ali ne pre osmog Septembra. Bend je pomerio datum izlaska i skinuo album sa Bandcampa pa, evo, link vam je dole i kad dođe Septembar setite se da proverite kako ovo zvuči):

https://apocalypseconspiracy.bandcamp.com/album/apocalypse-conspiracy-2

Meni su pak dosta zanimljivi Numidian Killing Machine jer toliko retko imam priliku da čujem metal bendove iz Afrike. Ovaj alžirski sastav na debi albumu, Psychotronik Breakdown nudi neku vrstu savremene interpretacije thrash metala a koja u sebi ima elemente i black i death metala pa možda i malo metalcorea. Ono što je nesporno je da Numidian Killing Machine sviraju zaista kao ubilačka mašina i imaju adekvatnu, profi produkciju a pesme su napisane dobro, sa taman toliko ,,afričkog" mirisa da primetite da ovo nije metal iz uobičajenih krajeva. Žustro i krljački, pozdravlja se iz sve snage:

https://numidiankillingmachine.bandcamp.com/album/psychotronik-breakdown

Exmortus iz Kalifornije su mi više impresivni u tehničkom smislu nego što me je njihov šesti album, Necrophony, privukao kao čoveka i muža. Ljudi sviraju superprecizan, vrlo uredan thrash metal sa neoklasičarskim izletima i to sve zvuči tehnički impresivno sa povremeno neodoljivo lepom solažom, no dinamička monotonost albuma (produkcije pre svega, ali i izvedbe) i dosadnjikav promukli, sub-death-metal vokal gitariste Jadrana Gonzaleza mi malo umanjuju finalni utisak. No, vredi ovo čuti, pogotovo ako se ložite na tehnički, a melodični thrash:

https://www.youtube.com/watch?v=LcXsro2DJNU&list=OLAK5uy_kSrJ55b3vvfnQx03Iw6P5xWJxjFILLeyw

Colony Drop iz Sijetla su mi se prodali već teglajnom ,,high speed twin lead" koji krasi njihov Bandcamp, jelte, kamp. Debi album Brace for Impact ipak nije toliko brz koliko bih ja IDEALNO voleo, niti ima BAŠ onoliko dualnih gitarskih linija koliko sam se nadao (mada ih ima), ali je ipak u pitanju ploča vrlo zanimljivog u osnovi thrash/ crossover zvuka, ali koji odskače od uobičajenih formula, nudeći više melodije, post-pankerski gruv, generalno dosta originalnih ideja i rešenja. Album svakako osvaja svojom maštovitošću i osećajem da ni u jednom trenutku nemate pojma šta će sledeće da se desi, ali i deluje kao da će izdržati više slušanja jer sve to nije sklopljeno nasumično već sa dosta promišljanja. Odličan debi, dakle:

https://colonydropband.bandcamp.com/album/brace-for-impact

Sigurno ima neki razlog što su njemački black-speed metalci Knife na Napalm Recordsu ali mene mrzi da se raspitam. Elem, drugi album marburške ekipe, Heaven into Dust je svakako malo glamurozniji od prosečnog blekend spid izdanja kakva inače ovde slušamo, pa je bliži Napalmovom, jelte, glamuru, ali ima ovde lepih rifova i žustre svirke koji mi se dopada pa nisam bio sasvim namršten sve vreme:

https://youtu.be/XmspS0V6PTk

Najjači thrash ove nedelje stiže iz Indijane. GraveRipper su moderan thrash sastav sa samo malo black i death začina u svojoj muzici (a koju oni reklamiraju kao Thrash N' Roll), tako da ona zamiriše vonjem andergraunda kada momci krenu da trpaju naložene rifove i da rešetaju nervoznim bubnjevima. Debi album Seasons Dreaming Death je kolekcija vrlo napaljujućih komada koji u dovoljnoj meri šaraju što se tiče tempa da bend ne iscrpi svu dobru volju posle prve dve pesme nekakvim padom u monotoniju, a gitare su, bogami vrlo zanimljive, sa dosta interesantnih harmonskih rešenja, solaža itd. Bend je osnovan 2018. godine (doduše pod drugim imenom) pa je onda valjda i ovaj album proizvod mnogo opsesivnog rada i spajanja mnogo ideja koje su izranjale tokom pola decenije, a da je opet pošteno, znojavo, radnički i seljački odsviran. Kao takav on je jedan od onih memorabilnih debija što osvajaju ne samo tehničkim kvalitetom već pre svega karakterom i maštovitošću i koje će biti teško ispratiti narednom pločom. No o tome neka oni razmišljaju za dve godine, a sada da svi zajedno slavimo ovu odličnu kolekciju dobrog treša:

https://graveripper.bandcamp.com/album/seasons-dreaming-death

Hrišćanski metal je relativno poznat i dobro opisan fenomen, ali hrišćanski pank je znatno ređa, u divljini ne tako često susretana pojava. Mr xTx je poljski muzičar čiji album Bang Bang Kato Punk nudi upravo tu retku priliku da poslušate trinaest pesama inspirisanih ljubavlju Isusa Hrista i verom u spasenje. Katolički pank, ispostavlja se, zvuči kao regularni pank, ako pod regularnim pankom podrazumevate melodičan, energičan, poletan hardkor urađen pod uticajima, recimo Lookout i Fat Wreck Chords bendova iz devedesetih. Vrlo to profesionalno zvuči, sa kvalitetnim snimkom, solidnim pevanjem i pesmama koje odmah uđu u uho i odbijaju da ga napuste. Fino!

https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/mr-xtx-bang-bang-kato-punk

Threshold iz Melburna imaju dve pesme besnog, metaliziranog hardkora na singlu Your Name / Smash Your Enemies. Tematika pesama je standardni mladalački angst izražen na siledžijski način, a muzika je dobar, plesni, gruverski moškor, solidno produciran i sa dosta organskom, ubedljivom izvedbom. Plaćate koliko hoćete za ovih četiri i po minuta poštenog rokanja:

https://thresholdmhc.bandcamp.com/album/your-name-smash-your-enemies

Hot Corpse je prilično odvratno ime za bend, jelte, ali taj bend, iz Sent Luisa je prilično dobar. EP Live Shamed, Die Drained je kolekcija pet jako dobro snimljenih i odsviranih pesama ozbiljno ložačkog thrashcore zvuka, sa dobrim rifovima, grubim vokalima i puno trešerskog gruva, solaža itd. Pesme su poduže i aranžirane sa dosta ambicije pa Hot Corpse značajno prevazilaze obavezni program koji očekujete od bendova iz orbite metaliziranog hardkora. Vrlo dobro, a plaćate koliko hoćete:

https://hotcorpse.bandcamp.com/album/live-shamed-die-drained-ep

District105 su iz Ho Ši Mina (mada imaju u postavi i jednog bijelog đavola na bas gitari) i trpaju najstrašniji metalizirani hardkor. Ovo je toliko TEŠKO i divljački nasilno da će većina beatdown bendova sa ljubomorom da gleda u svoja pojačala i pita se šta treba još da urade da budu malo više gengsta. EP Seasons In Decay ima četiri pesme i odvaljuje za sve pare. ZA SVE PARE ROĐACI:

https://district105.bandcamp.com/album/seasons-in-decay

Valjda malo i po inerciji, ali ja moškor vezujem za Njujork kao mesto na kome možda nije nastao ali se svakako tu najjače zapatio pre tridesetak godina i postao neka vrsta njegovog zaštitnog znaka. U tom smislu, Real Despair iz Njujorka meni zvuče kao totalno logičan, prirodan izdanak dugogodišnje tradicije i njihov EP od tri pesme, No Redemption, je idealan primer za razvoj ove grane hardkora. Tu dobijamo tri pesme, vrlo dobro odsvirane i producirane koje gangsterske i siledžijske osnove moškor zvuka guraju dalje u beatdwon smeru, sa slam deonicama i nude jednu džombastu, hrapavu teksturu gruva i plesnog ritma nadevenu grubim vokalima, koja bi trebalo da svakom makar malo prijateljski nastrojenom ka ovom zvuku bude draga:

https://realdespairhc.bandcamp.com/album/no-redemption-2

Convulsion iz Ujedinjenog kraljevstva svoju muziku nazivaju ,,grinding hardcore", što znači da ona nije BAŠ grindcore ali ima njegove elemente – pre svega blastbitove i ekstremnu, jelte, glasnost. EP you falter. you fail. you fall. se pre svega odlikuje jako teškim, debelim zvukom i niskim štimom koji bi bili prikladni za nekakav švedski death metal album, a muzika je, pa, dobar, metaliziran, snažan hardkor sa sludge i grind elementima, koji uspešno masakrira vaše uši ali i raduje dušu. Još i plaćate koliko hoćete – milina (Edit: osim što je bend ovo sklonio sa Bandcampa pa se morate strpeti do neke nedefinisane budućnosti za taj masakr ušiju...):

https://convulsiongxc.bandcamp.com/album/you-falter-you-fail-you-fall

Tu su onda i takođe britanski Cruelty sa svojim drugim albumom, Salvation. Cruelty svitaju metalcore ali bliži izvornom stilu metalkora, dakle, ranom Convergeu i tako tim bendovima nego modernijoj, melodičnijoj sorti. Nije da Salvation nema zanimljive izlete iz standardne metalkor krljačine – slušajte Soft Voices Die sa njenim elektronskim pulsiranjem i eteričnim ženskim vokalom – ali dobar deo toga je propisan razbijački, haotični hardkor sa metalnom oštricom. Pametnom dosta! A izdavač Medusa's Lair digitani daunloud naplaćuje po vašoj želji:

https://crueltyhardcore.bandcamp.com/album/salvation-2
https://medusaslair.bandcamp.com/album/mlr028-salvation

Nemački Neck Lock svojom muzikom daju zvučnu sliku ,,pakla u kome smo svi zarobljeni". U prevodu ovo je metalizirani hardcore/ beatdown sa dobrom produkcijom i solidnom svirkom. EP Deprivation of mankind ima tri pesme pune košamrnog i simboličkog imaginarijuma, te dobrih metal rifova i pristojnog gruva. Ako volite stop & go metalizirani hardkor, ovo je odlično:

https://necklock.bandcamp.com/album/deprivation-of-mankind

Metalizirani hardkor ali sada sa (britanske) istočne obale je na programu na demo snimu sastava Final Nail iz Norviča. Demo se zove samo Demo, ima tri pesme i intro i autro (BOGATO) i prilično je uverljiv. Ovo su i solidno mada jeftino producirani komadi i prilično okej napisan materijal sa jakim metal uticajem u rifovima ali i sa agilnim, dinamičnim srednjetempaškim programom u ravni ritma. Nije to sad nešto po mom ukusu ali je pristojno a naplaćuje se po vašoj želji:

https://finalnailhc.bandcamp.com/album/demo

Lajpciški Thriller imaju semo snimak Demo MMXXIII sa deset pesama oštrog, napadačkog powerviolence hardkora. Prilično je to autentično, zvuk je jeftin ali razgovetan, pesme kratke, brze i eksplozivne, pevač se zove Traktor – naprosto znate da sa ovim nećete pogrešiti. Plaća se koliko date, naravno:

https://thrillerhc.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Batra su latvijski powerviolence sastav iz Rige i album (?) Īsumā Par Aktuālo ima osam pesama od kojih najduža traje stopet sekundi a većina je značajno ispod minut. Sasvim korektno za powerviolence, a i ovo je korektno produciran i odsviran materijal. Ako volite eksplozivni, agresivni ali opet komunikativni hardkor treš, Batra isporučuju kvalitet a naplaćuju vam ga po želji. Ja volim!

https://batra.bandcamp.com/album/sum-par-aktu-lo

Divulgator je toliko TREŠERSKO ime da me je obuzela milina čim sam kliknuo na novi EP italijanskog krosover sastava. Nazvan Naturalis Historia Vol 1 ovaj materijal ima tri pesme brze svirke, oštrih rifova, naloženog hardkor pevanja, puno promena ritma... Sve je u skladu sa parametrima postavljenim pre više od trideset godina i Divulgator su me lepo razgalili pa samo ostaje da se nadamo da Vol 2 nećemo čekati godinama:

https://divulgator.bandcamp.com/album/naturalis-historia-vol-1-ep

Uvek rado kliknem na novo izdanje kalifornijskih Psycho Mantis i to ne samo zato što im je ime referenca na omiljeni igrački serijal a koji za par meseci dobija kolekciju namenjenu modernim mašinama i biće za većinu tih igara peti ili šesti put da ih kupujem (ko zna znaće). Drugi razlog je što su Psycho Mantis uvek dobri. Novi EP, Cerebral Labyrinths nudi užurbani, brzi, energični, agresivni kombo thrash i grind elemenata, sa skretanjem ka death metal hermetičnosti i rifovima, ali i očuvanjem mere trešerske komunikativnosti. Bend se bavi vrlo mračnim temama (slušajte sempl na početku EFD) ali je muzika izvođena sa puno entuzijazma, živo, energično, organski, snimljena kako treba i hrskava i kalorična, sa dosta razvnovrsnosti (pogotovo u vokalima) a sa zaokruženim karakterom i stilom. Apsolutne preporuke:

https://psychomantis.bandcamp.com/album/cerebral-labyrinths

Full of Hell imaju novi split EP sa kalifornijskim Gasp ali Gasp svoj materijal nisu stavili na Bandcamp u trenutku dok ovo kucam, pa ne znam kakva je druga strana. Što se merilendskih grajndera tiče, njihova muzika na ovom izdanju je otišla, vrlo prirodno, u smeru avangarde pa je ovo više kolekcija slobodnih improvizacija, soundscape komada i power electronicsa nego, jelte, grindcore. Uvek je dobro videti bendove iz ekstremnog krila metal i kor muzike kako eksperimentišu i Full of Hell ovde nabadaju i nekoliko vrlo kul momenata. Pozdravljam, mada sam i svestan da dobar deo publike ima da bude jako zbunjen i pita se gde je ovde muzika.

https://fullofhell.bandcamp.com/album/full-of-hell-gasp

Old Skin su nominalno sludge metal bend ali njihova muzika je prljava, sirova, jeftina, podrumska pa i ima u sebi dosta grindcore elemenata, te mislim da je nova dva izdanja ove ekipe iz Kolorada prirodnije pomenuti u ovoj sekciji. A to su EP sa dve pesme V/H/Death i split EP sa Watching People Drown, isto sa dve pesme od strane Old Skin. Nema tu sad neke filozofije, ovo je mrveća, gruverska, mračna i jeftina muzika sa puno vrištanja i mikrofonije, namenjena ljudima koji su ozbiljno otpali sa voza kada je ostatak ljudskog društva krenuo u pravcu muzike i kulture glavnog toka. Meni se to dopada a i bend izdanja naplaćuje koliko vi hoćete da date. Fer je fer. Watching People Drown, pak, svoje dve pesme naplaćuju i to pet dolara, a nude mošerski hardcore sa death metal elementima. Nisu ovo dve najbolje napisane pesme koje sam čuo ove nedelje ali ima tu entuzijazma.

https://oldskinsludge.bandcamp.com/album/v-h-death
https://oldskinsludge.bandcamp.com/album/wpd-split
https://watchingpeopledrown.bandcamp.com/album/old-skin-split-wpd-side

Into Sickness iz Meksiko Sitija su sa godinama od death metala migrirali ka vrlo metalnom grindcoreu, po uzoru na recimo Nasum (mislim, pa pogledajte im promo fotografiju). Tako onda i novi EP, Rage zakiva veoma brutalno sa četiri pesme gde je svaka kraća od dva minuta i natrpana brzim ritmom, energičnim pevanjem, oštrim rifovima. Formula se ovde ne rasteže do nekih novih granica ali je izvedba vrhunska, produkcija je kvalitetna i ovo se sluša sa uživanjem a plaća koliko želite:

https://intosickness666.bandcamp.com/album/rage-ep

Recimo da su Driltusk iz Pensilvanije isto neka kombinacija death metala i grindcorea. Bend se hvali da je EP Headwork snimio u svojoj prostoriji za vežbanje i to bez metronoma. I dobro, zvuče oni solidno, al ne sad nešto NEVEROVATNO precizno da svi padnemo na dupe na ovu informaciju. No, ovo je svakako ambiciozan, blago matematički grind-death, sa puno muljavine u promenama ritma i tempa, puno hromatskih rifova koji su brljanje po par istih pragova na gitari i mada je meni to sve super, to muziku i čini hermetičnom i zahteva zainteresovanog slušaoca. Ali takav će dobiti propisan andergraund provod:

https://driltusk.bandcamp.com/album/headwork-ep

Retardnation / FreeXHug split je, jelte, split album jednog kvebečkog grindcore sastava sa jednim francuskim one man bendom. ,,Francuska veza", što bi rekao naš narod, znalački citirajući nedavno preminulog majstora sedme umetnosti Vilijama Fridkina. Elem, Retardnation su malčice ambiciozniji u aranžmanima (a ime im je, eh... nesrećno), pa time i haotičniji dok je FreeXHug laseski usredsređen na svoje grindcore komade od po 60-70 sekundi i reciklažu rifova koje su Agathocles zaboravili da patentiraju pre tri i po decenije. Nema ovde neke velike originalnosti, jasno, ali ko voli primitivni, ma šta primitivni, PRIMALNI grindcore sa dna kace, ovde ima lepe stvari:

https://triangleinfernalrecords.bandcamp.com/album/retardnation-freexhug-split

3rd War Collapse su prijatan finsko-brazilski death metal projekat koji ne izmišlja nešto posebno novo ali voli lepe rifove, ima prominentan bas u miksu i svoj drugi album ograničava na pola sata ukusno napisanog deathgrinda. Catastrophic Epicenter je ploča za ljude koji vole rif, hedbeng i povremenu finu harmoniju. Ona ne nudi nikakva nova otkrovenja ali je poštena, zabavna i vredna pažnje:

https://lethalscissor.bandcamp.com/album/catastrophic-epicenter

Kanađani Zero State imaju vrlo prijatan EP sa četiri pesme, nazvan Lethal Gateway, a što je i njihovo prvo duže izdanje, koje inkorporira i dva prethodna singla. I odlično je. ovo je atmosferični, srednjetempaški death metal teškog, ,,švedskog" buzzsaw zvuka i old school fiksacije na pokretačke rifove i ukusne, komponovane solaže. Ako volite švedki death metal i Bolt Thrower, a ne smeta vam da ih dobijete iz Kanade, uz ovo se ne može pogrešiti:

https://zerostatemtl.bandcamp.com/album/lethal-gateway-3

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 26-08-2023, 12:10:33

Forsaken Earth su dva ortaka iz Australije sa istoimenim debi EP-jem i ovo je prijatan, keči death metal koji ima dosta elemenata thrasha pa i hardcorea u svojoj muzici što dosta forsira gruv i praktično plesne ritmove. Ugodno, lepuškasto, jeftino snimljeno ali prijatno za uho:

https://forsakenearth.bandcamp.com/album/forsaken-earth

Najbrutalniji slamming death metal ove nedelje stiže isto iz Australije. Ectoplasmorphosis je ime benda, Vortex of Possessable Flesh naslov debi albuma, a muzika je, pa vrlo tuđinski, vrlo mašinski slem u kome bubnjevi zvuče kao pneumatski čekić, vokal kao sa druge planete a gitare kao dve-tri mešalice za beton povezane na red. Pesme nisu napravljene da razbiju granice žanra već da vam razbiju glavu, sa intenzivnim blastbitovima presecanim nemilosrdnim slemovima i sve, uključujući grantino tvrdi zvuk radi tačno onaj posao za koji je namenjeno. Nije lako da se sluša ali je lepo:

https://ectoplasmorphosis.bandcamp.com/album/vortex-of-possessable-flesh

Iz komšiluka, sa Novog Zelanda stižu Utilize The Remains čiji debi album nije TOLIKO nepraštajuće i otuđujuće brutalan. No, Psychotic Abyss svejedno nudi deset pesama tvrdog, hermetičnog slamming death metala koji ima gracioznost u svojim plesnim delovima ali voli da nudi mračne, disonantne rifove i pesme koje obrađuju za nijansu filozofskije teme od nekog slem proseka. Vrlo solidan debi:

https://utilizetheremains.bandcamp.com/album/psychotic-abyss

Još brutalnosti? Ima. Atoll su iz Finiksa u Arizoni a njihov četvrti, a prvi postpandemijski album se, prigodno, zove Human Extract. Ovde je master toliko napucan da uči doslovno bole, a imate utisak da vam bubnjar tokom slem delova zabada činele direktno u mozak, no, ko može da izdrži taj produkcijski atentat, Atoll nude ne preterano inovativan ali vrlo kompetentan mošerski brutalni death metal/ slam, sa devet pesama koje imaju prostora i za tehničke egzibicije (uvek u službi same kompozicije) ali i za pritajeni humor. Idealna letnja ponuda za ugledni Unique Leader Records:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/human-extract

Brutalnost ali sa tehničkom oštricom je u ponudi na četvrtom albumu njemačkih Orphalis. As the Ashes Settle je ploča herojski precizne i atraktivne svirke a ni pesme nisu rđave, sa merom melodije i epike ušniranom u brutalni, tehnički death metal tako da nam svo to šikanje pesnicama u glavu po 250 puta u minutu ne postane previše monotono previše brzo. Ne nalaze Orphalis sad neke do sada nečuvene ideje za death metal, ali zvuče napaljeno i sigurno.

https://orphalisger.bandcamp.com/album/as-the-ashes-settle

Tursko-danski izvrsni death metal sastav Hyperdontia je ranije ove godine imao vrlo solidan EP, a sada im je izašao i živi album, Live at Kill-Town Death Fest 2022 snimljen u Kopenhagenu prošlog leta. Bend prolazi kroz svoju ni ne baš malu diskografiju (s obzirom da su počeli da izdaju 2017. godine) sa velikom elegancijom, vrhunskom uvežbanošću i puno energije nudeći nemilosrdni, agresivni death metal koji niti uzima taoce niti se brine za to da li vam je lepo. No, Hyperdontijino stvarno oružje su uvek bile dobro napisane pesme, ne puka brutalnost i ovde oni izvrsno demonstriraju moć dinamike, pametnog aranžiranja i razumevanja kako da se harmonije i ritmovi poslože da muzika sva napravljena od tehničkog, užurbanog sviranja ima neku priču i ne bude monotona. Ponovo ću napraviti paralelu sa Suffocation i ukazati da su Hyperdontia diskretno postali jedan od najboljih savremenih death metal bendova čijim se izdanjima unapred radujem. Album ima i tri studijske pesme, zapravo nov emikseve starih komada i sve je to odlično:

https://hyperdontiaofficial.bandcamp.com/album/live-at-kill-town-death-fest-2022

Nešto niže govorim o novom albumu Incantantion i pjenim kako su ovi ljudi izmislili čitave podžanrove death metala, a Discarnation iz Genta u Belgiji su idealan pokazni primer. Prvi demo ove ekipe, nazvan samo Demo je otelovljenje te kavernozne death metal paradigme sa death metal agresivnošću i doom metal težinom, u šest pesama mučne, mračne, hermetične a ipak jako zavodljive svirke. Jeftina, muljava produkcija je ovde FEATURE NOT A BUG, molim lepo, pa ako biste da se izgubite da biste se našli, izvolite. Plaća se koliko hoćete:

https://discarnationdeathmetal.bandcamp.com/album/demo

Graveview su sa Floride i, mislim, s obzirom da sviraju death metal, jasno je da je ovo old school do koske. EP Ruthless Obliteration of Sanity je vrlo heavy, vrlo mučna afera, pripremana tokom pandemije – bend je prethodni singl objavio još 2019. godine – i realizovana bez kompromisa ili pokušaja da se zvuk osavremeni ili bilo kako prilagodi mlađim, savremenijim slušateljima. Ovo je destilisana štroka, brutalna težina, kavernozno crnilo i veličanstvena mučnina, sve u jednom:

https://graveview.bandcamp.com/album/ruthless-obliteration-of-sanity

Nemački Milking the Goatmachine izbacuju evo i deseti album za 14 godina rada (a dvojica njihovih članova sviraju i u Knife koji isto ima album ove nedelje! Šta je nemačka radna etika!) i mada ni Neue Platte sad ne puca od neke dubine i ambicije da redefiniše žanr, ovo je ploča na kojoj ima dovoljno zabavnog death metal sadržaja i humora da se posluša. Nisam preterani fan njihovog koketiranja sa groove metalom ali sve to ima neku svoju humorističku crtu a death metal, kad se svira ozbiljno, ume da im bude ubitačan:

https://www.youtube.com/watch?v=OSp2PgHL3kk&list=OLAK5uy_mSqr4OO32D7qOMwVxP-zvsCOiMG6bmh84&pp=8AUB

Bubnjevi na drugom albumu španjolskih MDMA su odsvirani od strane živog čoveka, ali su naravno toliko dinamički ravni i toliko su napred u miksu da album Organic pomalo zvuči kao da ste upali u đubretarski kamion u koji neko od spolja udara pneumatskim čekićem. Ako izdržite tu bubnjarsku kanonadu možda shvatite koliko su rifovi kompleksni, kakve sve vratolomije pravi bas gitara bez pragova i da je Organic zapravo ploča vrlo naprednog, ekstremno ambicioznog brutalnog death metala. Ko voli ovako granične radove, sa MDMA će dobiti dosta, jelte, supstance. Ostali će najebati:

https://realityfade.bandcamp.com/album/organic

Celestial Sanctuary iz Kembridža sebe opisuju i kao pripadnike ,,novog talasa britanskog death metala" i njihov drugi album, Insatiable Thirst for Torment svakako ostavlja snažan utisak. I dobar utisak. Ovo je old school u svojoj osnovi sa mračnim rifovima ali i epskim solažama, gruvom koji dosta duguje ranim devedesetima generalno, pa malčice i Bolt Throweru i Benedictionu partikularno. Ali bez nekakvog diektnog kopiranja. Celestial Sanctuary najpre imaju dobre rifove, i jedan karakteran izraz, pa su im i pesme onda osobene i upečatljive. Odlično i krljalčki do bola sa sjajnim vokalima:

https://celestialsanctuary.bandcamp.com/album/insatiable-thirst-for-torment

Till the Dirt je novi bend (nejasno kada tačno osnovan) pevača Atheista, Kellyja Shaefera i s obzirom da njegov matični bend nije snimio propisan album od 2010. godine, deluje kao da je čovek prosto morao da nađe kanal da nekako izbaci sve ideje koje ima. Ovde svira i aktuelni basista Atheista, meksikanac Yoav Ruiz-Feingold, na bubnjevima je Dylan marks iz Eukaryst (a svirao je i u nekim živim postavama Atheist) i, generalno ako volite Atheist, debi album ovog projekta, Outside the Spiral bi trebalo da vam se dopadne. Ovo je progresivni, vrlo maštoviti death metal koji se uopšte ne plaši space rock zastranjivanja i melodičnog proggy pevanja, ali ne napušta osnovnu death metal matricu i uspeva da se nađe na prijatnoj sredini, nudeći i hermetičniji, agresivniji sadržaj za publiku iz mošpita ali i voivodovsko-pinkfloydovske eksploracije za ekipu na tribinama. Prijatno iz sve snage i sa puno odličnih momenata:

https://www.youtube.com/watch?v=_QEHuFPS1ls&list=OLAK5uy_npv1nz48Gv6pCgOrt2ow1YRsxbhC9spus

Publika uvek gladna klasičnog švedskog death metal zvuka ove nedelje ima ponudu u vidu drugog albuma kvinteta Grand Cadaver. Ova ekipa se može pohvaliti nekim veteranskim imenima u postavi (ima tu bivših i sadašnjih članova bendova poput Dark Tranquility, Mr. Death, Treblinka, Tiamat, pa i Hammerfall) pa je drugi album, Deities of Deathlike Sleep jedna sigurno napisana ploča gotenburškog stila i dosta zdravog, organskog zvuka. Moj je utisak da Grand Cadaver, osnovani pandemijske 2020. godine idu na zicer i na svojim albumima ne troše više ideja nego što je minimalno neophodno da se naprave jednostavne, koncertnim izvođenjima primerene pesme pa je i ovaj drugi ekonomičan, i dosta ide na iskustvo i oprobane fore. No, veliko je to iskustvo i dobre su to, uglavnom, fore, pa vredi čuti:

https://grandcadaver.bandcamp.com/album/deities-of-deathlike-sleep

Australijski StarGazer, kako i sami ukazuju, već skoro tri decenije rade svoju avangardnu kombinaciju black/ death metala i ezoterije, tako da imate dosta zaostalog gradiva da pređete. No, novi EP, Bound By Spells je odlično mesto da se na njemu počne sa istraživanjem opusa ovog projekta baziranog na viziji dvojice sržnih mzuičara koji sviraju i u Cauldron Black Ram, bili su članovi Mournful Congregation, jedan od njih je i u VoidCeremony... Ako znate ove bednove, vrlo vam je jasno i kakvom izrazu možete da se nadate kod StarGazer i ovaj EP sa svoje tri ambiciozne ali ne predugačke pesme nudi kompleksne aranžmane, visok nivo muzičke tehnike i ideja, ali vrlo prirodan zvuk pa onda i pitku, komunikativnu izvedbu. Veliko je osveženje slušati cerebralan, tehnički zahtevan metal a koji se istovremeno ne plaši melodije niti je produciran tako da vam probije bubne opne, već, uživa u svojoj eklektičnosti i naturalističkom zvuku. Jako dobro:

https://stargazeraustralia.bandcamp.com/album/bound-by-spells-2

S obzirom da su mi se dva prethodna albuma njujorških legendi Incantation prilično dopala, malo sam se iznenadio kako njihov najnoviji opus, trinaesti album, Unholy Deification zvuči malo i neobavezno. Nije da ovde nema SVEGA što očekujete od Incantationa, i kavernoznih, neolitskih rifova, i brzih delova, i spore svirke, puno pretećeg zujanja gitara i mučnog gruva, pa onda i malo ekstra dobrih ideja odozgo, ali album generalno zvuči više kao kolekcija ideja nego kao zaokružen iskaz. Što je sasvim u redu, da se razumemo, nije death metal muzika koja mora da pravi hitove ili će nestati, ali jeste blago iznenađenje kada je u pitanju bend koji ovo radi bezmalo tri i po decenije i zaslužan je za formiranje čitavih podžanrova. No, John McEntee vrlo eksplicitno kaže da njega ne interesuje da ide na sigurno pa je ovaj album, prosto, kolekcija eksperimenata ne predaleko od standardnog Incantation zvuka. Alternativno sekvenciranje albuma, sugerisano rimskim brojevima na krajevima imena pesama kao da sugeriše da postoji drugi, ,,tajni" redosled kojim treba slušati pesme i to je, naravno, vrlo kul, no ne menja album fundamentalno. Incantation ovde kao da prosto isprobavaju stvari, eksperimentišu sa rifovima i promenama ritma i gledaju šta će od toga da im zazvuči dobro. Što je TAKOĐE u redu ali možda ne mora da sve ide na album, jelte. No, Incantation su Incantation – dakle jbn bogovi – i čak i album na kome oni intencionalno šlajfuju i isprobavaju nove ideje ima dovoljno biserja za nas koji smo, priznajmo – svinje. Obavezno, dakle, slušati:

https://incantation666.bandcamp.com/album/unholy-deification

I na kraju smo, pa da još pokrijemo krosžanrovske albume, i sam heavy metal i da se razilazimo. Finci Earthblood na debi EP-ju Primal Fury u svoj sludge metal sipaju i malo death metala i na kraju to ispadne dosta potentna smneša. Ovo ima gruv sludge metala ali i oštrinu i agilnost death zvuka, sa dobrim rifovima, energičnom izvedbom i jednom opipljivom tenzijom tog gneva koji stoji u naslovu. Pristojna produkcija, dobre gitarske solaže, vrlo prijatan materijal:

https://earthbloodfinland.bandcamp.com/album/primal-fury

Anchoress. (da, sa sve tačkom) su zanimljiv noise rock duo iz Ajove. EP The Death Of Trauma ima tri pesme jako distroziranih gitara i militantnog ritma ali je produkcija topla a izvedba živa, organska, iako ovo nije snimano uživo. Bend piše pesme koje imaju fin dinamički raspon, malo sludge metal gruva i taman toliko disonanci da vas malo drže na ivici i da se ne uspavate. Zabavno, prijatno, lepuškasto!

https://anchoress2.bandcamp.com/album/the-death-of-trauma

Uh, vašingtonski duo Vision Master tvrdi za sebe da svira tradicionalni heavy metal ali... ne? Debi album nazvan Sceptre je kao da ste mladom Voivodu dali da sluša blek metal i hardkor iz budućnosti i pustili ga da luduje. Sceptre je ploča sa melodičnošću i neposrednošću trad-metala, ali sa dosta avangardne i ekstremne agende u svojim zanimljivim, često neodoljivo zabavnim kompozicijama. Poslušajte:

https://visionmaster.bandcamp.com/album/sceptre

Malo smo ove nedelje zakazali na planu tradicionalnog heavy metal zvuka pa stvar mora da vadi njemački izdavač Witches Brew i drugi album takođe njemačkih Somewhere in Nowhere. Naravno da bend sa ovakvim imenom adresu ima severno od Rajne, a album, Rise of the Lost Souls stiže deset godina posle prvenca. I dosta robusno izleće na teren, sa mejdnovskim galopirajućim ritmom i epskim melodijama. Nisu Somewhere in Nowhere džabe čekali deset godina da se ponovo oglase i ovo je ratnički, melodični heavy metal širokih zahvata i gde u svakoj pesmi možete da zamislite pevača kako viče AJMO RUKE GORE na Nemačkom. Sad, malo zbog produkcije a malo zbog nekih elemenata same izvedbe (npr. pevanje) ovo mi nije sasvim na nivou hevi metal vrhunaca koje smo imali prošlih par nedelja, ali Somewhere in Nowhere nude ugodan program i trude se, pa ih preporučujem bez mnogo rezervi:

https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/rise-of-the-lost-souls

Al ako neće mladi, evo, IMA KO HOĆE. Vincent Fournier je rođen 1948. godine i sada, sa punih 75. godina, na svom 22. solo albumu, Road zvuči sigurnije, šarmantnije, relaksiranije i ubedljivije nego ikad. Pričamo o Aliceu Cooperu, za slučaj da nisam dao dovoljno podataka. Elem, Alice Cooper, je doslovno kao vino i otkada je pregazio sedamdesetu snima, reklo bi se najbolje albume svoje karijere. Možda ne NAJBOLJE u smislu gustine hit singlova na njima – teško da će Cooper ikada dosegnuti svoju drugu mladost sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina prošlog veka ili originalnu shock-rock infamoznost iz sedamdesetih – ali Road, inače snimljen uživo u studiju je prosto DOBAR ROKENROL ALBUM. Nita Strauss i ostatak ekipe zvuče kao dobro nauljena mašina, pržeći uredni ali ne beživotni hard rok end hevi metal, ubacujući ukusne bek vokale i generalno praveći idealnu podlogu za Cooperove nostalgične, optimistične tekstove o jelte, sviranju rokenrola, vladanju svojim žanrom, obilaženju planete da se podeli malo sreće sa ljudima. Bob Ezrin je i ovde sve to spakovao u neverovatno kompaktnu ali opet ne beživotnu produkcijsku celinu i, evo, Cooper prosto ima album pun topline i dobrohotne energije. Paradoks je, naravno, da kralj šok-roka, koji i dalje na koncertima ima tačku gde mu odsecaju glavu giljotinom, na novoj ploči zvuči neusiljeno, relaksirano i lišen drame, u vreme kada se forsirana ekspresija i drama najviše traže u rok muzici, ali to je deo generalnog paradoksa čoveka koji i dalje peva o haosu, seksu i ludilu a u stvarnom životu je u braku od polovine sedamdesetih, svako jutro pretrči nekoliko kilometara da bi održavao kondiciju i u slobodno vreme igra golf, no da nas je briga za paradokse Back to the Future ne bi bio jedan od najboljih filmova svih vremena. Slušajte Road, presladak je:

https://youtu.be/mTbKwkAatsc

Nizozemci Vandenberg sviraju preko četrdeset godina pa i novi album, tek peti u njihovom ousu, Sin, ima jedan fini, patinirani zvuk i odmeren izraz. Dobro, pevač je nov, a njegova intepretacija daje MNOGO karaktera ovoj ploči, ali u pitanju je prekaljeni Šveđanin Mats Levén koji i sam peva već četiri decenije i odradio je smene i u Candlemass i kod Malmsteena i nov je samo u smislu da nije ranije pevao u Vandenberg. Sin je lepo napisan album šmekerskog, tradicionalnog hard roka i metala, sa malo sleaze fora i dosta kafanskog štimunga. Meni, kao starijem čoveku, to vrlo lepo leži. Odlična svirka i produkcija, pride:

https://vandenbergband.bandcamp.com/album/sin

No, da ne bude da mladi nemaju baš ništa da ponude, debi album lionskih Meurtrières, nazvan Ronde De Nuit je JAKO šarmantan i moj je album nedelje. Ovo je vrlo lepo napisana ploča energičnih, pankerskih NWOBHM pesama kao ispalih sa starih ploča Mejdna i Diamond Head, sa prelepim gitarskim harmonijama, žestokim tempom i adekvatno prangijaškom produkcijom. Heroina ploče je, svakako, pevačica Fiona – ne zna joj se prezime – koja pored sve te gitarske pirotehnike uspeva da zauzme sredinu bine i preplavi nas svojim moćnim vokalima. FAK! Zar Francuzi da nas spasavaju, braćo? Mi se izbrukasmo, ali nije sramota jer su Meurtrières jebeno fenomenalni:

https://meurtrieres.bandcamp.com/album/ronde-de-nuit

Meho Krljic · 02-09-2023, 13:10:08

Ova nedelja je za mene imala nekoliko začuđujuće nezanimljivih albuma od strane vrlo cenjenih bendova. Pa sam ih sve lepo preskočio u ovom pregledu. Sreća pa smo dobili novu porciju malezijskog satanističkog psihodeličnog stoner zvuka, još prelepog mikrotonalnog hard roka iz Australije, mađarskog uličnog thrash metala, onda britanskog blackened grindcorea sa puno elegancije, a i jedna od institucija švedskog blek metala je dropovala vrlo respektabilan album baš za prvi dan škole. Perfektno. Ima muzike ko hoće da sluša, to hoću da kažem.

Hajdemo prvo na blek metal i u toplije krajeve (kao da nam nije bilo dosta toplote). Kostarikanci Negatio Fidei na svom debi albumu, Manifestaciones izvode vrlo primitivan, pa i dementan blek metal. Ovo nije ni melodično ni kompleksno aranžirano, već uglavnom bazirano na opsesivnom ponavljanju jedne iste teme, vokalima koji zvuče kao da se pevač Alexander QM oprašta od života, jednoj generalnoj svedenosti izraza na najjednostavnije elemente. Ali ume to da bude efektno pa ako ste se zasitili modernog blek metala sa njegovom melodičnošću i baroknim aranžmanima, Negatio Fidei mogu da budu fina promena:

https://negatiofidei.bandcamp.com/album/manifestaciones

No, ako vam je sve to mnogo štrokavo i old school, onda imamo da ponudimo meksički jednočlani Avgrund i njegov debi album, Announcing Spirit Heritage. Ovo je uredna, disciplinovano odsvirana, tehnički kvalitetna ploča modernijeg blek metala sa filozofskim aspiracijama smeštenih između mračno-melodičnih pasaža. Autor i izvođač muzike, Esteban Salcedo Ramirez, ima još gomilu drugih projekata i čuje se tu jedan zanat u rukama sa skoro simfonijskim aranžiranjem i naklonima raznim formama avangarde. Ramirez kaže da je blek metal koji on izvodi ,,čist nihilizam" ali u ovu muziku i produkciju je uloženo dosta razmišljanja, rada, talenta i ona nikako nije samo ekspresija neverovanja ni u šta. Valjano:

https://avgrund666.bandcamp.com/album/announcing-spirit-heritage

Al tu su onda Poljaci Dominance čiji je debi album na idealno zlatnoj sredini. Slaughter of Human Offerings in the New Age of Pan je žestok, agresivan, grajnderski album blek metala koji zakucava blastbitovima i seče oštrim rifovima, bez emo-shoegaze naklona i meditacija, ali koji ima jednu čvrstu, disciplinovanu formu i ne bi se dao nazvati sirovim. Sem ako vam ovo nije prva blek metal ploča koju čujete u životu. Onda, da, ovo jeste sirovo, sa demonskim vokalom, paklenim gitarama i rešetajućim bubnjevima. Izvrsna ploča najagresivnije, najtvrđe forme blek metala, a sa osećajem kad treba malo da se popusti da bi SLEDEĆI juriš imao još veći efekat. Iz vrs no:

https://youtu.be/dIdx9sieUo8

Forgotten... su novi grčki blek metal projekat sa ambicijom da ,,slušaoca gurnu u dubine egzistencijalne kontemplacije". Š... šta se desilo sa starom dobrom formulom ,,seks, droge i rokenrol"? GDE SMO POGREŠILI? Enivej, Forgotten... su na svom prvom izdanju, minialbumu Whispers Of Existence ekipa muzičara iz raznih bendova (npr. Apocalyptic Leaders, Azzaya itd.) regrutovana za snimanje, radije nego ,,pravi" bend ali je muzika jasno stilski i tonalno određena i nudi apokaliptički, zaista kontemplativni blek metal. Ima tu dosta ponavljanja i namerne monotonije ali sve to zvuči kako treba, sa idejom prepuštanja neizbežnom i pronalaženja elegancije u užasu. Sasvim korektno i sazrelo to zvuči, bez viškova u aranžmanima i lutanja u koncepciji:

https://forgottenbm.bandcamp.com/album/whispers-of-existence-ep

Jako su slatki njujorški Eulogist sa svojim debi albumom, Orchestrated Suffering. Ovo je black-death muzika fokusirana na lepe rifove, melodičnu ali ne ,,pop" muziku i izvedbu koja je vrlo organska, po cenu povremenog blagog ljuljanja tempa. No, meni Eulogist ne zvuče loše niti amaterski, samo kao da još sazreavju, a već i u ovoj formi imaju lep, prirodan zvuk, puno dobrih ideja, kvalitetan harmonski rad i aranžmanska rešenja, i ne samo da obećavaju dobru zabavu već je i dobrim delom isporučuju:

https://eulogist.bandcamp.com/album/orchestrated-suffering

Uprkos imenu koje bi vas moglo navesti na krivi trag, duo Fantôme Maléfique je iz Sijetla. Njihovo prvo izdanje, EP Une vie éternelle je jedan melanholičan, nežan koloplet tužnih melodija preko bržih ili sporijih ritmova, sa nerazaznatljivim vrištanjem u pozadini. Generalno nisam previše zaljubljen u blek metal koji praktično nema rifove već samo, jelte, atmosfere, pa tako nisam siguran ni da je ovo materijal baš za mene, ali ta romantičarska estetika (svi tekstovi su na Francuskom) i vrlo svedena, jeftina a zdrava produkcija su me odobrovoljili:

https://fantomemalefique.bandcamp.com/album/une-vie-ternelle

Belgijanci Dikasterion još uvek nemaju album ali Chaos as a New World im je drugi EP, sa šest pesama (plus introm) i trajanjem od respektabilniih pola sata. Dakle, ako vam se dopada to što Dikasteriom rade, ovo je lep materijal. E, sad, to što oni rade je dosta sirov, i old school black metal pomešan sa thrash i death detaljima, ali sve onako sirovo, primitivno. Ne u tehničkom smislu, bend svira vrlo korektno, ali pesme su bazirane na ponavljanju vrlo jednostavnih – neko bi rekao hipnotičkih – rifova i produkciji koja je namerno prštava. Sve se to meni po definiciji dopada, i dinamična produkcija i i opsesivna repeticija, ali Dikasterionu fali samo malo više bestijalnosti a da se odreknu malo prenaglašenog razmišljanja kako da naprave što kompleksnije aranžmane i prepuste stihiji. Time bi pesme izgubile na trajanju ali dobile na karakteru i meni bi se više dopale. No, ako bend voli ovako, ja se neću buniti, svakako ih vredi poslušati jer su iskreni i agresivni:

https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/dikasterion-chaos-as-a-new-world

Ural Megalith je split album/ kompilacija četiri ruska blek metal benda: Nothing, Темень, Vspoloh, Вихрь, i, ovo je dosta prijatno. Iako, recimo, Вихрь i Vspoloh sa svojim dugačkim pesamam dosta akcentuju slovensku melanholiju i tu neku rusku dušu, ovaj album generalno nije onoliko rasplinut koliko sam ja očekivao. Nothing i Темень vrlo solidno zakucavaju, sa kraćim pesmama i bržim tempom pa imate lep raspon, od žestine na početku ploče sve do eteričnog ženskog vokala preko setnih akorda na kraju. Plaća se po želji:

https://uralmegalith.bandcamp.com/album/ural-megalith

OK, teško je ne biti odmah zaljubljen u moskovski Zverzost kad vidite da se taguju i deskriptorom ,,goat punk" na Bandcampu. No, ako pomislite da je to u stvarnosti neki naprosto neodgovorno ložački blek metal, pa, bićete u pravu. Demo nazvan samo Demo ima dve pesme žestokog a opet dovoljno pametnog pa i melodičnog blek metala sa jeftinom ali zapravo kvalitetnom produkcijom i pank elementima vrlo mudro ubačenim u metal pičkažu. Jebem mu, odlično:

https://zverzost.bandcamp.com/album/demo-2

Ne slušam često atmoblek, ali kad je dobar ovako kako ga sviraju Šveđani Black Birch, onda moram. EP bez imena (bend ga zove samo 12" EP 2023) ima dve stare (već objavljene) i dve nove pesme i jednu praktično drsku sigurnost u njihovom pisanju i izvođenju. Ovo je prosto veličanstveno sa izvrsnim melodijama, pametnim aranžmanima i ekspresivnošću koju drugi pokušavaju da odglume i ćesto ne umeju. Mnogo dobro:

https://blackbirch.bandcamp.com/album/12-ep-2023

Prijatno melodični su Weald and Woe iz Ajdahoa čiji drugi album, For The Good of The Realm prilično nadahnuto spaja srednjevekovne teme i čukački blek metal. Nije da je ta kombinacija retka, ali Weald and Woe su uložili više truda od prosečnog ,,medievil" blek metal benda i ovo ne samo da ima upečatljive srednjevekovne melodije i njihov promišljeni razvoj nego bend i svira izrazito dobro a produkcija je neočekivano svetla, prozračna a prirodna. Na sve to ovi ljudi BAŠ rokaju. Odlična ploča pogotovo što pokazuje kako se od istih sastojaka koje koriste brojne druge kolege može napraviti nešto MNOGO svežije i uzbudljivije:

https://wealdandwoe.bandcamp.com/album/for-the-good-of-the-realm

Bogami su prijatno melodični iako manje originalni i švajcarski Hån. Njihov treći album, Conquering Magnificent Halls nudi dosta dobre energije i pamtljivih melodija koje se daju zviždukati i odlikuju se himničnim, svečanim tonom i mada bend kompozicije aranžira rutinerski, uloženo je u svu ovu muziku dosta razmišljanja i truda da se pruži jedan bogat, zabavan program modernog, melodičnog blek metala koji ne zaboravlja ni da roka:

https://han-northernsilence.bandcamp.com/album/conquering-magnificent-halls

Londonski Electric Ape trpa dosta modernog black metal zvuka u hardcore thrash pesme kraće od minut. Dakle, ovo je blackened hardcore vrlo pažljiv da ne pretera sa dužinom, odsviran sigurno pa čak i solidno produciran s obzirom da je u pitanju verovatno jednočlani projekat sa jednostavnom dispozicijom. Kratke, efektne pesme, komada pet na EP-ju Existence Leads To Nothing, puno dobrog rifa i blastbita, cena od koliko date, pa DAJTE:

https://electricape1.bandcamp.com/album/existence-leads-to-nothing

Pređimo na doom, sludge, stoner rock, psihodeliju i hard rock. Italijani Bottomless sebe vode kao doom metal sastav ali, da se razumemo, njihov drugi album, The Banishing ćete voleti i ako prosto volite kvalitetan heavy metal i raduju vas occult doom elementi. Dakle, ovo je atmosferično, nostalgično i ima tu simpatičnu old school produkciju bez prejakih kompresija, sa melodičnim vokalom, a sve aranžirano svedeno, prirodno prilagođeno tročlanoj postavi. Ovo troje muzičara sviraju u mnogo drugih projekata pa to objašnjava kvalitet Bottomlessa, ali bend ima i KARAKTER a to je možda i važnije. Odličan album za Dying Victims Productions:

https://bottomlessdoom.bandcamp.com/album/the-banishing
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/the-banishing

Opium Curs su ,,politički sludge metal bend" iz Atine, pa ako volite tvrde, lepljive rifove i levičarske teme, poslušajte EP Ουρλιαχτά (Yells). Sa tri pesme (i introm) dobro produciranog, energičnog a gruverskog metala, grubih vokala i surovih gitara ovaj prvi snimak za bend je vrlo solidna legitimacija, a plaćate koliko hoćete:

https://opiumcurs.bandcamp.com/album/yells

Imamo još, mada ne izrazito političkog sludge metala! Taman sam se vajkao kako mi je mentalno zdravlje oštećeno činjenicom da sam ove nedelje čuo više lošeg metala nego što ljudski organizam može da podnese kad su mi u rotaciju uleteli Goat Monsoon iz Eseksa u Engleskoj. Ovaj rodno mešoviti sastav svira vrlo glasno i razigrano na EP-ju Living Hell i te četiri pesme su pune ložačkog rifa, urlanja, junačkog, nabadačkog gruva... Produkcija je dosta, jelte, jeftina ali je zvuk stamen i mada bend još uvek nema album, mislim da sa ovim materijalom pokazuju da su zreli. Štrokavo, zarazno, neodoljivo:

https://goatmonsoon.bandcamp.com/album/living-hell-e-p

Italijani Humulus zato nude ugodni stoner rock, sa dosta prijatnog psihodeličnog preliva. Album Flowers of Death ima topao, prozračan miks – slušajte kakose bas-gitara divno čuje – i pesme koje čoveka uljuljkaju u stanje mirnoće i zadovoljstva, sa svojim prijateljskim rifovima i melodičnim pevanjem. Fina demonstracija kako stoner rok ne mora da se odrekne distorzije i žestine a da zvuči prijatno i neagresivno. Još i taj preslatki omot, ma izvrsno!

https://humulus.bandcamp.com/album/flowers-of-death
https://kozmik-artifactz.bandcamp.com/album/humulus-flowers-of-death

Poljacima Weird Tales se drugi album zove Second Coming, Second Crucifixion i mada ima prilično namučenog Isusa na omotu, muzika je poletan, zabavan stoner rok/ sludge metal. Weird Tales vole melodičlne refrene, pankersko pevanje, dobar gruv, a pesme znau da im potraju jer se zanesu kada ih sviraju i bude tu psihodelije i raznog upadanja u ekstenzivnije meditacije koje su, vele oni ,,pokretane narkotičkom psihozom". Da se čovek prekrsti, ali... album je lep. I plaćate koliko želite:

https://weird.bandcamp.com/album/second-coming-second-crucifixion

Australijanski Slowcut sebe taguju i sa post-sludge na Bandcampu i svakako, album In Death Is Relief ima težak zvuk, vrišteće pevanje, moćni zid gitara ali i šugejzersko-postrokerske melanholične atmosfere. Treba sve to koliko-toliko organski upakovati pa album ima samo četiri pesme ali su one JAKO dugačke. Mislim, dve od njih. Dve su samo dugačke. Ali ako volite taj tortured artist fazon samo sa JAKO heavy gitarama, Slowcut su vaš đir:

https://slowcutband.bandcamp.com/album/in-death-is-relief

Blessed Black iz Ohaja odlično zvuče na svom EP-ju Seasons Vol. 1. Ovo su tri pesme hard roka sa doom metal epikom ali i divnim zvukom, bilo gitara, bilo ritam sekcije, bilo vokala. Jako mi prijaju harmonije i generalna melodičnost ove muzike koja opet ne umanjuje težinu rokanja što je na programu. Odlično:

https://blessedblack.bandcamp.com/album/seasons-vol-1-2

Britanci Spider Kitten sami za sebe kažu da su ,,stupidly eclectic" pa i novi album, a koji stiže pola decenije nakon prethodnog, ima u sebi razne elemente rok muzike, ali i nešto industrial metala. No u osnovi albuma A Pound For The Peacebringer je bolestan, spor, vrlo heavy stoner-doom ubačen u dugačke pesme elegantno odsvirane da vas hipnotišu uprkos sirovom zvuku. Melodični multitrekovani vokali dosta čine da umekšaju agresivan, jeftin zvuk instrumenata a koji sa svoje strane ne praštaju i prangijaju po ušima iz sve snage:

https://spiderkitten.bandcamp.com/album/a-pound-for-the-peacebringer

Ibliss imaju drugi album i ako ste pre tri godine prvenac ovih Maležana slušali stisnutih zuba i mislili da od sve te sirovine može malo da se rikne, evo da odmah kažem da Bintang Fajar ima nešto uredniji studijski zvuk nego što ga je imao Demonic, Her. No, to samo pomaže da se mikrofonija i distorzija čuju bolje i Ibliss nikako nisu umekšali svoj surovi, do perverzije ložački stil. Svakako, ovaj album ima u sebi i nešto više prepoznatljivog bluza i gruva, da se malo preseku te brutalne psihodelične eskapade nadevene fidbekom i sabatovskim rifovima od po 16 tona, ali strahu nema mesta: Ibliss su i dalje bolesni na najspektakularniji način i ovaj album će vam doneti puno sreće:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/bintang-fajar
https://youtu.be/NpPLCLcviv8

King Gizzard & the Lizard Wizard su rešili ove nedelje da nam uzmu sve pare. Al neka, zaslužili su. Doduše, nisu objavili ništa što bi striktno moglo da se nazove ,,novim albumom", ali jesu objavili nešto što ljubitelji jednog od najboljih svetskih rok bendova u ovom trenutku neće želeti da propuste. Tu je prvo nova kompilacija demo snimaka Demos Vol. 5 + Vol. 6, sa čak 26 pesama koje znate ali ih ne znate u ovoj formi i uvek je fascinantno slušati kako Gizzardi skiciraju pesme koje će kasnije, i kada budu ,,zvanično" objavljene nastaviti da evoluiraju. Ovaj album je 15 australijskih dolara ali vredi jer ima ćak 26 pesama. A onda je tu i novi živi album, Live in Chicago '23 sa kompletnim koncertima od 11, 12. i 13. Juna ove godine i znate kako se Metalika hvali da ove godine svira po dva koncerta u istom gradu sa različitim setovima? Gizzardi to rade godinama pa i ovde imate 40 pesama i sate i sate uživanja. Bend svira i neke pesme sa izvrsnog junskog stoner thrash albuma PetroDragonic Apocalypse; or, Dawn of Eternal Night: An Annihilation of Planet Earth and the Beginning of Merciless Damnation i zvuči, kao i uvek, moćno. Ne propustiti.

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/demos-vol-5-vol-6
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-chicago-23

Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Gary and the Death Lofts iz Džordžije, države u kojoj je Tramp nedavno bio pritvoren, sebe opisuju kao ,,working class thrash" sastav, osuđuju ,,pozere, nakurčene toksične šefove i veštačku inteligenciju" i podržavaju alkohol i nasilje kao put do rešavaja svetskih problema. Evo, odmah znate da li vam se dopadaju. EP Thrash Rules Everything Around Me, naravno, ima jaku thrash 'n' roll komponentu, sirov je ali dovoljno kvalitetan da se posluša i klimne glavom u odobravanju. Još i taj simpatični naklon Wu Tang Clanu. Sjajno:

https://garyandthedeathlofts1.bandcamp.com/album/thrash-rules-everything-around-me

Poljski Quantum Void su debi album nazvali Escaping Reality, osiguravajućio sebi da će u svakoj internet pretrazi biti zakopani ispod gomile DRUGIH albuma sa istim naslovom. No, dobro, ko voli progresivni thrash metal, potrudiće se da ih nađe, posluša, zapamti. Quantum Void ne hvataju na buku, brzinu, agresivnost, spektakl, i njihov thrash je pažljivo pisan da posloži gomile rifova, tema, ritmova, da sve ne zvuči samo kao ređanje ideja bez jasnog plana, pa i album osvaja tim metodičnim predstavljanjem svojih teza. Dobra produkcija, dobra obrada Kreatora za kraj, ako volite thrash progresivu ovo treba da poslušate:

https://quantumvoid.bandcamp.com/album/escaping-reality-2

Ima dosta lepih stvari na albumu Tangram Apocalypse meksičkog trija Strike Master. Ekipa je iskusna, ovo joj je šesti album pa su svirka i produkcija ultraprofi a pesme imaju mnogo ozbiljnih tehničkih momenata i death metal rifova. E, sad, Strike Master vole svoj old school thrash da nadenu i sa malo eksperimentisanja i izviđanja šta sve može da se uradi sa alternativnim metalom pa je dobro da ovom albumu priđete otvorena uma, spremni da budete iznenađeni jer nije sve ovde klasično treš razbijanje. Ali ga ima dosta!

[/color]https://strikemaster1.bandcamp.com/album/tangram-apocalypse

Čileanski blek-trešeri Demoniac nemaju veze sa istoimenim beogradskim bendom iz vremena moje srednje škole, ali imaju treći album, Nube Negra i na njemu klarinet i harmoniku, plus tekstove na Španskom. Bend ovo sam ističe u prvi plan jer mu je sigurno važno da se pokažu ta eklektična pa i eksperimentalna komponenta s obzirom na oštrinu konkurencije u domenu thrash metala na južnoameričkom kontinentu. No, Demoniac svakako imaju sa čim da izađu pred svet jer je ovo album vrlo nadahnutih kompozicija i kompleksnih aranžmana, osetno progresivan i pre nego što čujete prvi akord na harmonici, a opet razbijački, brz, oštar, onako kako se to radi u latinoameričkoj tradiciji. Jako dobra i maštovita ploča vrhunske svirke i odlične produkcije, pravo osveženje.

[/color]https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/nube-negra
[/color]https://nubenegraprod.bandcamp.com/album/nube-negra
[/color]https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/nube-negra

Budimpeštanski Concrete svoj drugi album, High Evolution, snimljen posle pauze od 12 godina, započinju u punom sprintu i ne usporavaju značajno do kraja. Ovo je thrash metal gladan dokazivanja i Concrete pružaju impresivan program sa osam pesama u jedva preko 20 minuta vrlo ozbiljne bakljade rifova i discplinovanog ritma, sve u jakom tempu, sa karakternim pevačem i varijacijom u harmonijama i atmosferama koja pesmama daje karakter čak i ako je većina slična po brzini. Zaista sam impresioniran, pa čak i napucan, nedinamičan master nekako solidno ide uz dosta topao miks i same pesme koje su usredsređene na dosledno, neprestano pesničenje. Jako dobro, jako agresivno i lišeno viškova, pa se nadam da će Concrete sa ovim albumom dobiti pažnju koju zaslužuju:

[/color]https://concretehungary.bandcamp.com/album/high-evolution

Belinski Raze imaju demo, nazvan samo Demo, sa četiri pesme simpatičnog, old school thrashcore zvuka. Ovo je praktično teleportovano iz osamdesetih sa svojim Bay Area rifovima i pevanjem koje se na skali thrash laveža nalazi negde između Vio-Lence i Nuclear Assault. Solidno producirano, žestoko odsvirano, a po ceni od koliko date i sasvim nepropustivo:

[/color]https://razehell.bandcamp.com/album/demo

Australijski F.U.C. (Forests Under Construction) voze šaljiv thrash metal/ thraschcore na svom novom EP-ju, Everythink. Rifovi su tvrdi, svirka energična, a vokali – komada dva – sirovi i doprinose toj pank komponenti muzike. F.U.C. pišu pesme prilično spontano, reklo bi se, i onda ponekada ubodu zaista moćne momente, a nekada samo vrte oprobane fore da premoste do sledeće ideje. Ali dobro to bude na kraju:

[/color]https://fucforestsunderconstruction1.bandcamp.com/album/everythink

Ulamog iz Virdžinije su izdali debi album, The Hungriest Of The Old Ones i ovo je thrash metal preljave, štrokave dispozicije na putu da se transformiše u kavernozni death metal. Dakle, ovde imamo ,,normalne" hedbengerske rifove ali pesme su napisane tako da imaju mnogo više atmosfere i promena tempa od onog što bi bio neki standard. Okej to bude, Ulamog puno toga odsviraju na albumu i tu ima i propisnog trešerskog čukanja ali i dosta garnirunga usput, pa vredi odvojiti vreme jer su neki rifovi odlični, pevanje je sjajno a opšti zvuk brutalan:

[/color]https://ulamogva.bandcamp.com/album/the-hungriest-of-the-old-ones

Intent su iz Arizone i njihov thrash je vrlo agresivan na EP-ju Sins of the Past. Ovde nema mnogo filozofiranja i sve je u mošerskim rifčinama i superdebelom, teškom zvuku. No, bend uprkos jednostavnosti koncepcije ima znanje da aranžira te rifčine koji ispadaju iz gitara i ovde se čuje mnogo dobrih i jako napaljivih momenata metal muzike. Volite Exodus, Vio-Lence i Testament? Volećete i Intent:

[/color]https://intentbandaz.bandcamp.com/album/sins-of-the-past

Shatter su iz Njujorka, sviraju krosover i njihov Demo 2023 ima zaista svirep, težak zvuk koji podcrtava zvjerske vokale i pržeće thrash rifove. Vrlo je to kvalitetno i mada u nekoj krajnjoj analizi sporije nego što ja volim (ali ja sam svakako tu malko perverzan), Shatter bez ikakve sumnje isporučuju MEGADŽULE energije i tog nekog protomoškor zvuka. Fino je:

[/color]https://shatternyc.bandcamp.com/album/demo-2023

A onda Honey iz Filadelfije imaju EP School Days na kome obrađuju Motorhead, Minor Threat, Youth Brigade i Corrosion of Conformity. I odrađuju pošten posao. Ovo je thrash, kvalitetan, mišićav, dobro produciran, koji pank i hardkor obrađuje sa razumevanjem i ljubavlju. Lepo:

[/color]https://honey-philly.bandcamp.com/album/school-days-ep

Volite li moshcore? A kad dolazi iz pustinje? Desert Demolition je split EP dva benda iz Finiksa, iz Arizone i oba valjaju teške rifove, u bubnjeve udaraju kao da ih mrze a vokali su ultra-siledžijski. One Life Taken i Skin Ticket su ROĐENI jedni za druge a ako volite bučan, težak moshcore/ beatdown, onda i za vas. Plaća se koliko date:

[/color]https://onelifetaken.bandcamp.com/album/desert-demolition-split
[/color]https://skinticketaz.bandcamp.com/album/desert-demolition-split

A ako dolazi iz Indonezije? Huminoid, doduše, na svom EP-ju Pride Comes Before the Crash odlaze dalje u smeru beatdowna sa povremenim slam rifovima pa je ovo još modernije i metlanije. I sasvim je solidno. Dobra, tvrda produkcija, odličan vokal, puno disonantnih rifova – ko voli džombasti srednjetempaški nabod, ovde će se lepo provesti:

[/color]https://volorecords.bandcamp.com/album/pride-comes-before-the-crash

Lower Heaven iz Kanzas sitija vrlo korektno čukaju na dve pesme singla No More Shame / Burden Of Atlas. Ovo je metalizirani, teški hardcore ali tempo je dosta brz za njegove standarde, štim nizak, zvuk masivan a pevač brutalan pa se meni sve to prilično dopalo.

[/color]https://lowerheavenhc.bandcamp.com/album/no-more-shame-burden-of-atlas

Za masu koja više voli D-beat tu su Road Pig iz Nju Džersija. EP Still The Future Is Bleak, izašao za HPGD ima četiri pesme glasnog, himničnog thrashpunka uz koji se pijano šutira i izvikuju parole kojih se sutra ujutro ne sećate. Ali znate da je bilo do jaja. Kvalitet:

[/color]https://hpgd.bandcamp.com/album/still-the-future-is-bleak

Pa onda Worn iz Pensivanije čiji je EP Condensing Flesh baš JAKO heavy, sa pet pesama koje imaju i d-beatove i trešerske rifove i superagresivne vokale... Worn su zaisa kondenzovali sve vrste nelagode i napaljenosti u okviru jednog izdanja i nude non-stop provod. Bukvalno jedino što imam da im zamerim je izbor fonta za naziv izdanja na omotu a sve ostalo je PERFEKCIJA:

[/color]https://wornhardcore.bandcamp.com/album/condensing-flesh

Notingemski Outergods baš kolju na debi albumu, A Kingdom Built upon the Wreckage of Heaven. Ovo je nekakva nesveta kombinacija blek metala i grajndkora, sa malo death metala i pesme su urađene tako da vas uspale rifčinama i vrištanjem a onda da vam ulete u gard i polome vas brutalnom brzinom. Outergods imaju jako agresivan zvuk i stav ali njihov primarno oružje su izvanredni rifovi i dobro napisane pesme. Savršenstvo:

[/color]https://outergodsuk.bandcamp.com/album/a-kingdom-built-upon-the-wreckage-of-heaven

Slovenci Glista ne samo da imaju dobro ime nego im se i novi, drugi album zove, citiram The "Never Apologise for Defending Yourself from Being Violated" Album. Još im se i pevač zove Rok. IMAJU BUKVALNO SVE. Elem, The "Never Apologise for Defending Yourself from Being Violated" Album je profeministički traktat o pravu žena da se brane od ugrožavanja telesnog integriteta spakovan u petnaest prilično zajebantskih deathgrind i thrashcore pesama. Ovo ima šmek stare jugoslovenske scene i ma koliko da su Glista tehnički korektni, najjače oružje im je taj filthcore šarm kojim je muzika okupana. Svakako meni izuzetno slatko a plaća se koliko hoćete:

[/color]https://glista.bandcamp.com/album/the-never-apologise-for-defending-yourself-from-being-violated-album

Kazahstanci Mortal Fate sebe reklamiraju sledećim rečima ,,Terrifying vocals with incredibly complex, melodic guitar parts orchestrated by the most intricate fast drum techniques and lead-heavy bass sound." Što sad zvuči neverovatno pretenciozno, za muziku koja je zapravo vrlo solidan, zdrav deaththrash metal sa old school elementima što u sećanje prizivaju rani Morbid Angel i njihove ispisnike. Album Selfish Society je osvežavajuće organski odsviran i produciran, sa sirovim ali prijatnim zvukom i pesmama koje vrlo pošteno krljaju pa se još i bave sociopolitičkom kritikom. Pozdravljam iz sve snage!

[/color]https://mortalfate.bandcamp.com/album/selfish-society

Novi EP veterana Exhumed, naslovljen Beyond the Dead ima četiri studijske i četiri žive pesme u 26 minuta svirke. Bogato. Deathgrind veteranskog sastava iz Kalifornije je ovde u odličnoj formi a pesme su napisane kao malo održavanje forme dok grupa odrađuje dugačku turneju. Četiri žive pesme zvuče izvrsno i Exhumed defiinitivno jesu u jakoj formi. Užitak:

[/color]https://exhumed.bandcamp.com/album/beyond-the-dead-digital-ep

Meksički Reverence to Paroxysm su relativno nov bend, osnovan 2020. godine i Lux Morte im je prvi album, ali ovo je ekipa iskusnih metal pregalaca sa smenama odrađenim u sastavima tipa Vinnum Sabbathi, Demonized, Disgorge, Darkside Ritual, Profanator. Dakle, što bi rekli na našoj estradi: elita. Muzika je, naravno, superštrokavi, kavernozni old school death metal. Ozbiljno, ovo je album gde osećate da vam treba tuš već na pola prve pesme sa bolesnim, disonantnim rifom, teturajućim gurvom i pevačem koji bukvalno zvuči kao tektonski poremećaj. Pored ovog albuma poznatiji OSDM bendovi tipa Vastum ili Tomb Mold zvuče kao upeglani studijski projekti muzičara što nose uglancane cipele i leptir-mašne. Pa onda, u zavisnosti od preferenci, pazite kud gazite:

[/color]https://mesacounojo.bandcamp.com/album/lux-morte

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 02-09-2023, 13:10:29

Soulareon su dva mladića i Tampe – obojica bivši članovi Carnal Ruin – sa očiglednom ambicijom da ponesu baklju death metala pravljenog na Floridi od strane mnogih junaka našeg omiljenog žanra još od kraja osamdesetih. I debi snimak, Demo – 23 pružavrlo lep program. Ako ste ikada, ali posebno devedesetih godina prošlog veka, voleli Monstrosity, Malevolent Creation i njihove kolege, Soulareon nude muziku u sličnom stilu. Naravno, ovo je demo ali zvuk je sasvim dobar a brze, oštre i napadačke old school pesme pune blastbitova su me jako raznežile. Ne originalno i svakako još uvek ne tako zrelo da kažemo da Soulareon donose nešto od fundamentalog značaja death metal žanru ali prijatno i zabavno za slušanje. Plaćate koliko hoćete:

https://soulareon.bandcamp.com/album/demo-23

Undergang su nam srećan polazak u školu poželeli EP-jem De syv stadier af fordærv koji pakuje čak sedam pesama u malo manje od dvadesetdva minuta. Fina ponuda, pogotovo što je znamenitim Dancima ovo već treće izdanje ove godine a svu muziku su ovde napisali sami. Doduše, Mikkelsen i ekipa svakako ne izlaze iz nekih okvira na koje ste navikli kod Undergang ali i srodnih projekata poput Phrenelith ili nedavno pohvaljenih Hyperdontia – ovo je prosto mračan, pećinski death metal sa pesamama koje su dobrodošlo kompaktne i uspevaju da tu kombinaciju besomučnog prebijanja i sporog, iznurujućeg meditiranja smeste i u manje od dva minuta. Ništa specijalno eksperimentalno ili novo, ali Undergang nude štroku i težinu koje od njih očekujete i neće razočarati:

https://undergang.bandcamp.com/album/de-syv-stadier-af-ford-rv
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/de-syv-stadier-af-ford-rv

U sličnom stilu ali štrokavije i sirovije zvuče Horrid Mass iz Milvokija čiji je demo Formless Dread baš onako prljavo i neprskano kako demo snimci death metal bendova treba da zvuče. Gitara je APSURDNO distorzirana, ritmovi su siledžijski a pesme šarmantno primitivne. Vrlo prijatno, a plaća se koliko date:

https://horridmass.bandcamp.com/album/formless-dread

Indonežani Godzilla puštaju da prođe po više od decenije između njihovih albuma, pa tako treći, nazvan jednostavno III, dolazi nakon drugog koji je izašao još 2011. godine. No, bend je ugodno prirodan sa svirkom koja je organska, spontana, da ne kažem pankerska, i jeftinom produkcijom, što sve njihovom death metalu sa elementima thrasha i hardcorea lepo leži. Godzilla čukaju i boga ne mole, svesni da vam ponekad samo treba dovoljno agresije, bez mnogo filozofiranja. Nadam se da sledeći album neće baš posle moje smrti ali za svaki slučaj, proverite ovo:

https://godzilladeathmetal.bandcamp.com/album/iii-3

Kinezi Rupture imaju drugi album šest godina posle prvog, ali svejedno zvuče kao da je 1994. godina. Reentry of the Mass Graves (jer se prvi zvao Rise from the Mass Graves) je vrlo old school deaththrash ploča na kojoj ima i rifa i melodičnih solaža i pesme umeju da prebace devet minuta. Ovo nije, dakle, album, brzih, kratkih zadovoljstava (mada brze svirke ima koliko hoćete) već album ambicioznih aranžmana i jasne želje da se bend plasira u istu ligu u kojoj su igrali neki od šampiona devedesetih, od Death preko Unleashed do, recimo Grave. Prijatno je:

https://pestproductions.bandcamp.com/album/reentry-of-the-mass-graves

Perpetuated iz DiSija su se raspali prošle godine ali su uspeli da snime debi album koji je, evo, tek sada izašao. Isto nazvan Perpetuated ovo je ugodan, ukusan obrok odl school death metal čukačine što će svakom ko ne voli modernu obezljuđenu produkciju i generičku ,,tehničku" svirku biti melem na ranu. Perpetuated ne zvuče jeftino ili suviše sirovo već teško, grubo, kako treba a pesme su pune kultivisane primitivnosti i napete, mračne atmosfere. Meni vrlo prijalo:

https://perpetuated.bandcamp.com/album/perpetuated

Belgijanci Invertebrated imaju zastrašujuć omot svog EP-ja Mass Planecide, od koga bi i Vladimir Veličković malo podrignuo, a koji pritom sasvim lepo sugeriše kakvu ćete muziku čuti. Ovo je brutalni tehnički death metal koji ima sve što očekujete: visok tempo, nula dinamike u produkciji, smele arpeđo sprintove po vratu gitare, spuštanja u djentaške brejkdaun momente, ali je sve to spakovano u prilično dobre pesme. Brutal tech death je odavno postao polje za dokazivanje tehnike i bendovi često pesme podređuju tome, ali kod Invertebrated ipak postoji dimenzija razumevanja da pesme treba da imaju izvesnu dinamiku i narativ. Solidno je dakle ovo napisano a miks i matser je radio Christian Donaldson pa uprkos jakoj iskomprimovanosti zvuka materijal nije neslušljiv i ima meru topline. Fino:

https://invertebrated.bandcamp.com/album/mass-planecide

Evo nas i na kraju sa malo heavy metala i krosžanrovskih izdanja. Italijanski power-prog-sympho metalci Noveria imaju četvrti album, The Gates of the Underworld, napravljen posle otmene pandemijske pauze i ovo je jedna apsolutno ambiciozna ploča sa bombastičnim zvukom, pesmama koje bace i preko 12 minuta i jednim tako sigurnim, kurčevitim nastupom da se čovek malo prepadne i ustukne par koraka da im napravi mesta dok vitlaju gitarama, bubnjevima i orkestracijama. E, sad, narav, ko od power metala očekuje samo himnične refrene i non-stop čukanje, ovde će naići i na dosta atmosfere i dinamičkih varijacija, što ja, nek se zabeleži, smatram snagom ovog albuma. Noveria se trude da budu raznovrsni i kompleksni bez natrpavanja ideja na mali prostor i ovaj album mora da ima prostora da diše i razmahne se. Pa, eto, ako mu date prostora, mislim da će se desiti lepe stvari:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/the-gates-of-the-underworld

Ima i drugi australijski bend nazvan Lycanthrope ali ovaj o kome danas pišemo je iz mesta koje se zove Newcastle a EP koji su sada izbacili, Hydra, je kao da ste uzeli Slipknot od pre 25 godina, pa ga napumpali kerozinom i onda ga naterali da proguta upaljenu šibicu (ubačenu u čitavu kutiju šibica). Dakle ovo je nu-nu-metal, sa puno karakterističnih krešenda, vokalnih afektacija i mošerskim srednjim tempom ali se Lycanthrope od mnogo drugih wannabe aspiranata razliku kvalitetom. I to kvalitetom svega, rifova, produkcije, vokala. Ovo je baš onako, dobro, masno, heavy i napaljujuće i uspeva, čini mi se, da u jedom izdanju spoji stvari koje se dopadaju i death metal i metalcore publici:

https://lycanthropemusicau.bandcamp.com/album/hydra

Rumuni Helytube pevaju o depresiji na prvoj pesmi svog novog EP-ja, Cai Verzi Pe Pereți ali njihova muzika, i pored melanholičnog preliva tu i tamo zapravo uživa u poigravanju sa žanrovima i formatom metal i rok pesme. Smešteni negde između thrash metala, alternativnog roka, nu metala, post panka i gotike Helytube su produkt dva brata (po imenima Matei Cadă i Alexandru Cadă) i mada im je muzika producirana srazmerno jeftino, ona ima jednu finu andegraund energiju i profitira od tog slobodnog, krosžanrovskog pristupa. Poslušajte:

https://helytube.bandcamp.com/album/cai-verzi-pe-pere-i

Iako Kanađani Twin Banshee sebe nazivaju stoner/ sludge/ doom bendom, EP Rattle je pre kombinacija thrash, groove i sludge metala. Ne i loša, ovo je rifaška, simpatična muzika sa dobrim, grubim pevanjem i lepo aranžiranim srednjetempaškim pesmama. Twin Banshee ima možda i previše radio-friendly kriskornelovskih refrena za moj ukus ali ovo je poštena, znojava, teškorokerska predstava i lako se probavi:

https://twinbanshee.bandcamp.com/album/rattle

Dakle, BAŠ ne volim Biffy Clyro i ni sajd projekat Simona Neila Empire State Bastard za koji on tvrdi da izvodi grindcore ne bih pipnuo ni tuđom rukom da nije uspeo da regrutuje Davea Lombarda da mu odsvira bubnjeve. OK, album Rivers of Heresy NIJE grindcore ali jeste neki polueksperimentalni polupostmoderni blend ekstremnog metala, sludgea, i, dobro, malo bifiklajrovskog melodičnijeg roka. Ima tu povremeno šarmantnih trenutaka koji me pridobiju i, jebiga, lepo je uvek čuti Lombardovo neumoljivo gaženje po bubnju. A i Neil vrišti vrlo časno dok gitarista Mike Vennart (ex-Oceansize) ima lep zvuk:

https://www.youtube.com/watch?v=S5Xjku-dYJ8&list=OLAK5uy_lVMN8gyLwDl2bIBY9r914F4bR6x_OZLwY

Bergfried su duo koji svira romantični heavy metal sa srednjevekovnim inspiracijama. Dakle, jedan vrlo prijatan heavy metral. Drugi album, Romantik II je pun melodičnih ljubavnih himni i mada je produkcija svedena, pevanje Anne de Savoy je ugodno a sintisajzeri prijatno cheesy i meni se ovo dopalo:

https://bergfried.bandcamp.com/album/romantik-ii

Glazgovski Gendo Ikari kombinuju grindcore i noise rock za UBITAČNU kombinaciju tenzije, disonance i čiste agresije. Kako i čekujete od nečega inspirisanog Neon Genesis Evangelionom, dakako. Album Rokubungi je zato dovoljno raznovrstan ali i dovoljno brutalan da vam ispomera kosti lobanje a da posle kraja petnaeste pesme shvatite da vam treba još. Izuzetna svirka, odlična produkcija, ali pre svega bend koji ume da napiše gomilu pesama što imaju i gruv i ljutinu:

https://lckr.bandcamp.com/album/gendo-ikari-rokubungi

Danci Timechild na svom drugom albumu sviraju vrlo zdrav hard rock/ metal osvežen ambicioznim, progresivnim temama i minucioznom svirkom. Osnova, jedan čvrst, sabatovski teški rok se ovde onda fino nadograđuje tim math/ prog idejama, ali bend nikada ne napušta dobar gruv na previše vremena pa se ovo može puštati i ljudima koji samo žele posle teškog dana da se odmore uz malo glasnog rifa i dobrog pevanja. No, Blossom & Plague je više od dobre butt rock ploče i vredi je slušati otvorena uma:

https://youtu.be/sdc7MCYSnoA

Šveđani Vak i sami kažu da ne umeju da stilski definišu svoju muziku jer je u pitanju pet individua koje demokratski odlučuju o tome kako će pesme zvučati. Demokratija ne mora da bude dobra za umetnost, jelte, ali Vak sa svojim drugim albumom, The Islands prave vrlo dobar argument da je ponekada blagorodna. Jer, mislim, ovo je dobra ploča. Bend ipak nudi nekakvu malu pomoć nazivajući na drugom mestu svoju muziku progresivnim sludge metalom i svakako štim i zvuk jesu iz sludge domena, a harmonski rad priziva progresivu, mada biste jednako ovde mogli da govorite i o noise rocku i psihodeliji i da ne budete u krivu. Poenta je – ovo je ploča dobrih pesama, sa puno kreativnog rada ali sa na kraju zaista vrlo dobro formiranim aranžmanima koji svu tu maštovitost formatiraju u rokačke rokenrol komade što se rokenrol matrice ne drže slepo već je koriste kao pouzdanu šasiju za ludu i brzu vožnju. Veoma, veoma lepo:

https://vakband.bandcamp.com/album/the-islands

Petnaesti album Marduka, Memento Mori je ujedno i album nedelje. Ne da je ovo najbolji album u karijeri koja traje duže od tri decenije za jedan od bendova što su definisali švedski blek metal zvuk ali je ovo album prepun ideja, volje i gladi da se izađe iz uobičajenih formata i pronađu novi odnosi agresivnosti i meditativne hladnoće. Marduk definitivno od Mortuusovog dolaska u bend ima tendenciju da eksperimentiše sa atmosferama i tempom, izlazeći iz svojevrsne kolotečine u koju su upali polovinom prve decenije ovog milenijuma, pa je na neki način i očekivanje neočekivanog sada nova rutina za Morgana Håkanssona i ekipu. No, ono što ni Morganu (a ni Mortuusu) nikada nije moglo da se zameri je da ne znaju da napišu pesmu. Pa je tako i Memento Mori prepun dobrh pesama u različitim formama blek metala koji je uvek prepoznatljivo mardukovski ali ume da se prošeta od kavernoznih, sporih, demonskih atmosfera, preko blackened rock 'n' rolla pa do još uvek vrlo upečatljivih deračina u visokom tempu i bez uzimanja talaca. Mortuus je i dalje jedan od najkarakternijh pevača u poslu a meni se ovaj album nalazi na idealnom mestu između obilaženja klasičnih old school pristupa koji i danas rade i isprobavanja raznih novih ideja. Živeli.

https://www.youtube.com/watch?v=be_VxeLUaLc&list=OLAK5uy_n41rf9OeCOZEz9nEZ_jdd-Xm60Umq37lQ

Meho Krljic · 09-09-2023, 12:17:28

Jesenja poplava notabilnih izdanja je vrlo ozbiljno krenula od ranih septembarskih dana. Prošle nedelje smo imali Marduk, naredne stiže Gridlink, ove nedelje su tu Uada, Cryptopsy i Dying Fetus. Plus naravno milion drugih stvari koje su nekom manje matorom od mene važnije i aktuelnije od bendova starih po trideset godina. Fer. U svakom slučaju, i ove nedelje imamo jaku ponudu iz skoro svih žanrova koji mene interesuju, uključujući i izuzetne nove ploče za etikete posvećene stoner zvuku, poput Ripple Music i Magnetic Eye, a i izašao je debi album projekta Aortha koji mora da izazove masivan respekt od strane svakog Balkanca. Evo idemo:

Prvo, razume se, blek metal, da odmah rasteramo radoznalce. Šalim se, blek metal stavljam uvek na početak jer je, pa, popularan i raznovrstan. Elem, ako je verovati Metal Archivesu, a i Bandcamp to potvrđuje, mađarski Fagyhamu nisu ništa snimili od 2007. godine kada je izašao njihov prvi album. No, šesnaest sezona diskografske tišine im je valjda samo razgorelo glad za krvlju pošto je povratnički EP Ódon igék a múltból raskalašno dobar. OK, ovo su samo dve pesme, sa bubnjevima koji su očigledno programirani i nemaju, jelte, ,,ljudsku" dimenziju ali su te pesme napisane sjajno a izvedba je generalno moćna. Fagyhamu, sada svedeni na duo ovde ne samo da prže bez milosti nego tačno znaju kako da aranžiraju pesme da se uho ne umori od non-stop jurišanja a da se u agresiji ne popušta. Obe pesme imaju kompleksne teme i složene aranžmane i mada je ovaj EP izašao još pred kraj Avgusta nisam mogao da odolim da ga ne uvrstim u ovaj pregled. Sjajno je:

https://fagyhamu.bandcamp.com/album/don-ig-k-a-m-ltb-l-2

Njemački trio Luciferian Annihilation Cult zvuči baš onako kako zamišljate na svom drugom demo snimku, Hail to the Whore. Ovo je muljav, pećinski, neproziran bestijalni blek metal sa VRLO satanističkom dispozicijom i svirkom koja je znojava, organska, baš onako poštena. Naravno, kad vam je ambicija da vam muzika bude ovako hermetična a zvuk ovako taman, ne računate na svetsku slavu ali ljubitelji satanističkog, bestijalnog blek metala iz najdubljih ponora pakla će se valjda lepo provesti:

https://luciferianannihilationcult.bandcamp.com/album/hail-to-the-whore

Debi album za dablinski Belial's Throne je prilično melodičan i ugodan za uho, ali bend ne svira u danas popularnom ključu mešanja blek metala sa shoegazeom. Ovo je više '90s stil blek metala sa gitarama koje nude melodični program ali generalnom strukturom pesama koja vuče na drugi talas. Album Forgotten Land of the Lost Souls nastao je posle nekih sedam godina rada i sniman dve godine i vidi se ovde uložen trud u pesme ali i u produkciju koja je živa i prilično dinamična. Belial's Throne ostavljaju odličan prvi utisak i moraju se pohvaliti:

https://belialsthrone.bandcamp.com/album/forgotten-land-of-the-lost-souls

Za mnogo izrazitije ZAO blek metal tu su Fancuzi Infamie sa svojim debi EP-jem, Into the Necrosphere. Ovo je black-death krljačina jeftine produkcije i sa puno negativnih emocija, brza, energična, obeležena upečatljivim temama koje nose pesme nadevene blastbtovima i vrlo raspoloženim bubnjarem. Na momente Infamie podsete na 1349, a to je vrlo ozbiljan kompliment sa moje strane, pa ako volite kvalitetan black-death zvuk odrađen u jeftinom studiju, dakle, sa jednom autentičnom andergraund energijom, ovo će vam lepo leći. Šest pesama i mnogo užitka:

https://infamie.bandcamp.com/album/into-the-necrosphere

Finski Grave With a View su počeli kao death 'n' roll sastav ali danas svoju muziku opisuju kao ,,antiživotno blek metal nasilje iz Finske". Da se čovek prekrsti. No, novi EP, Wounds uopšte nije toliko nasilan niti anti, jelte, životan. Ovo su dve lepe pesme kvalitetnog, energičnog, trešerskog blek metala sa dosta čistom produkcijom i trudom oko aranžmana.Nema ovde štroke i valjanja po podu, Grave With a View nude gospodski, odmeren zvuk za zrelu publiku:

https://gravewithaview.bandcamp.com/album/wounds

Old Spell je novi švedski jednočlani sastav a Curses Cloaked in Gloom mu je prvo izdanje i, pa, simpatično je. Ovo je atmosferičan, melodičan, ali tradicionalni blek metal, sa jasnim korenima u muzici devedesetih pa i osamdesetih, i njenim sponama sa skandinavskim folklorom. EP ima pet pesama, od kojih su dve praktično kućni demo snimci, nešto sirovijeg zvuka ali promišljenih tema i aranžmana a tri su snimljene u propisnom studiju i zvuče vrlo pristojno. Old Spell deluje kao da će imati svetlu budućnost:

https://oldspell.bandcamp.com/album/curses-cloaked-in-gloom

Beloruski cenjeni blek metal duo Downcross za ovu godinu ima split album sa brazilskim Vobiscum Inferni, naslovljen Pact of No Mercy. Downcross su u opasnoj formi ovde sa četiri odlične pesme i efektnim sintisajzerskim autrom koji zatvara njihovu stranu i priprema vas za vrlo atmosferičan intro brazilskog benda. Kada blek metal iz Brazila krene zaistinski, ovo je vrlo ubedljivo, vrlo mračno i dopašće se ljubiteljima ovog benda. Na sve to daunloud se naplaćuje po vašoj želji:

https://downcross.bandcamp.com/album/pact-of-no-mercy-split-with-vobiscum-inferni

I ranije sam na sva usta hvalio Moskovljane Morokh za njihovu eksplozivnu i ekspanzivnu kombinaciju (post) blek metala i hardcorea pa nemam ništa manje pohvale ni za novi album, Insomnia. Naprotiv, Insomnia je najzrelije Morokh izdanje koje sam do sada čuo sa puno atmosfere ali i stručno napisanim pesmama. Istina je i da je ovo sada možda i ,,komercijalniji" zvuk, sa naglašenijim melodičnim klin vokalima tu i tamo, ali Morokh i dalje kidaju dovoljno iskreno i ubedljivo da se ne namrštim previše. Producirano onako kako ja ne volim, ovo izdanje svejedno zvuči dobro i epski, osvajajući slušaoca energijom i intenzitetom zvuka. Obavezno slušanje:

https://morokh.bandcamp.com/album/insomnia

Jedna od institucija američkog blek metala (a ne postoje još ni deset godina!), portlandski melodičari i pagani Uada snimili su četvrti album, u osveženoj postavi, i Crepuscule Natura je vrlo ubedljiva ploča blek metala oslobođenog potrebe da bude namršten i mračan ali nikako postiđenog tih svojih korena. Brak slatke, melanholične ali poletne teme prve pesme, the Abyss Gazing Black sa žestokom, tehnički kvalitetnom svirkom je izvrstan i odmah najavljuje da će album imati i dubinu i širinu, i emociju i energiju. Samo pet pesama na ploči, sa neskriveno epskim ambicijama i jedno ubedljivo vraćanje na putanju sa početka karijere:

https://uada.bandcamp.com/album/crepuscule-natura

Finci Valravn imaju ugodan drugi album, The Awakening. Ako volite finski blek metal, ovo je kao neka njegova destilacija, sa energičnom svirkom, prirodnim, zdravim zvukom i melodičnim, epskim i emotivnim pesmama. Skandinavski metal uvek odiše jednom posebnom autentičnošću i Valravn su izvrstan primer:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/the-awakening

Idemo dalje na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. I malko progresive, takođe. No, za početak ove sekcije doom metal i vrlo lep studijski debi za Dark Shaman. Ekipa iz Sirakuze na EP-ju Evil Ceremony ide utabanim stazama okultnog doom metala, ali sa elegancijom i šmekom primerenim Italijanima koji posebno u južnim krajevima, imaju vrlo solidnu tradiciju ovakvog zvuka. Ovo su četiri pesme duboko uronjene u kiselinu, okultizam i horor, ali bez sad neke pretenzije da one budu mnogo više od propisnog teškog roka. Lepi rifovi, šmekerski vokali, solidna produkcija, sve u svemu vrlo prijatno:

https://darkshaman24.bandcamp.com/album/dark-shaman-evil-ceremony-ep

Prvi EP za belgijski Ember zove se vrlo sugestivno Resurrection of Evil i ovo je čvrst, preteći, a opet zarazan, neodoljiv sludge/ stoner rock koji baštini te neke mračnije teme. Dakle, Ember ne pevaju samo o kanabisu i bongovima i zapravo su lirički okrenutiji epici i hororu, ali muzički nude ugodnu smešu sabatovskih rifova i betonskih tekstura. Dobar gruv, tamna atmosfera, fini rifovi, dopadljivo (i dovoljno melodično) pevanje te sasvim solidna produkcija daju ovom izdanju sve što je potrebno za lep provod:

https://ember-be.bandcamp.com/album/resurrection-of-evil

Ibnu Rizzla iz Kuala Lumpura već na svojoj drugoj pesmi na EP-ju Galaksi Bunga vrlo otvoreno citiraju Hendriksa. A što je meni simpatično. Ovo je melodičan, psihodeličan stoner rok sa tekstovima na maternjem jeziku i vrlo izraženom ljubavlju prema narkoticima, ali muzikom koja ima suptilnost, stil, slojevitost. Dakle, nije ovo samo krljanje po rifovima i sva distorzija na svetu sve vreme, već lepo napisane pesme, flaute, tabla-bubnjevi i blaga narodnjačka komponenta, uz obavezni rifaški program. Dopadljivo!

https://ibnurizzla23.bandcamp.com/album/galaksi-bunga-ep

The Magpie iz Raleja u Severnoj Karolini su ortaci sa Corrosion of Conformity čiji je Mike Dean i bio snimatelj na njihovom debi albumu, The Magpie, pa se nećete iznenaditi da je ovo prijatan heavy psych/ stoner rock sa malo pank i postpank elemenata. Ali, mislim, jednostavan, neposredan, nekako sveden i ukusno napisan, da prija i hardrokerima starijeg kova ali i ekipi koja pre svega troši doom metal. Zvuk je jeftin ali efektan a The Magpie apsolutno imaju mnogo karaktera i to im je jako oružje. Bend je sastavljen od nekih iskusnih muzičara a vidim da su i dosta svirali sa Eyehategod, dakle, ovde su iskustvo i kvalitet udruženi da vam donesu mnogo uživanja:

https://themagpie.bandcamp.com/album/the-magpie

Nešto mnogo sirovije dolazi iz Zagreba. Rifftree su dva lika sa bubnjevima i bas gitarom i muzikom koja zvuči kao proto sludge metal iz ranih devedesetih, sa uticajima što dolaze iz smera noise rocka ali i industriala poput Godflesh ili Fall of Because. Hoću reći WHAT'S NOT TO LIKE? EP Noise Worship je spor, lepljiv, prljav i sonični je (i lirični) spomenik distorzijama, pojačalima, vožnji skejta kad ste naduvani itd. Nisu Rifftree sad nešto mnogo originalni, o ovakve bendove smo se saplitali 1993. godine, kad god smo izlazili u grad da rušimo sistem blejanjem u Bunkeru, ali ima ovde lepe autentičnosti i prirodne masnoće. Cenim to:

https://rifftree.bandcamp.com/album/noise-worship

Sledeći duo o kom pišemo je iz Norveške ali i iz Indije. Spiral Shades su takav, interkontinentalni stoner rock projekat sa drugim albumom Revival koji vozi umiljat drogirani gruv gde Norvežanin sve svira a Indus sve peva. I šarmantno je, mada svedeno, sa temama i melodijama koje vole da malo povuku i na Aziju i pevanjem koje je transplantacija Ozija Ozburna na indijski subkontinent. Nemam zamerki na koncepciju, voleo bih da je izvedba samo malo razigranija ali album ima mnogo šarma i vredi da se čuje:

https://spiralshades.bandcamp.com/album/revival

Finci From Grotto nisu naročito heavy ali je njihov album, Monuments of Our Time vrlo gruvi, atmosferičan i nudi relaksirajući psihodelični rok. From Grotto nemaju pretenzije da vas sa patosom poravnaju volumenom zvuka i njihove pesme su pravljene da se sviraju tiho, sa prozračnim, lepim zvukom u kome akcenti svirani nešto jače imaju ozbiljan impakt. Svirka je lepršava, možda blago postrokerski usmerena da podseća na džezrokerski gruv i sve je to jako pitko i prijatno:

https://fromgrotto.bandcamp.com/album/monuments-of-our-time

Poljaci Noise River su takođe dosta prijatni na albumu Songs of Joy & Black Magic koji spaja fuzz rock, stoner rock, heavy blues i garažni punk rock za jednu organsku smešu dobrog gruva i vozačkih rifova. Nema ovde mnogo filozofije i sve je podređeno lepom, šoferskom osećaju a bend ima interesantan zvuk sa vrlo tamnim, jako distorziranim gitarama, ali onda i sa vrlo uspelim momentima mirne, tihe atmosfere. Vredno istraživanja:

https://noiseriver.bandcamp.com/album/songs-of-joy-black-magic

Rodakill je drugi album slovenačkih Omega Sun i mada u trenutku dok ovo kucam bend još nije stavio digitalni danloud na raspolaganje, hrvatski izdavač No Profit vam nudi vinil a album je, pa jebem mu, dovoljnodobar da pomislite da možda treba da imate vinil. Mislim, Omega Sun ne otkrivaju toplu vodu ali njihov stoner rok je atmosferičan, elegantan i ugodan. Poslušajte:

https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/roadkill-3

Italijani Ordalia su prvi album snimili još 2000. godine a nastavak je stigao tek sada. Odes for Victory nudi vrlo cheesy epski doom metal, nešto kao kada bi Manowar džemovali sa Candlemassom i mada je zvuk možda i malo nekarakteristično svetao za ovakvu muziku, pesme su zapravo vrlo dobro napisane, sa mnogo atmosferičnih rifova i herojskim pevanjem. Treba imati inklinaciju ka muzici koja je OVOLIKO fentezi orijentisana, ali meni se album dopada:

https://ordaliaoriginal.bandcamp.com/album/odes-for-victory-2

Kettlehead zvuči kao šaljivo ime za metal sastav, a Life is Hell kao suviše generičko, tryhard ime za debi album ali ovaj finski projekat zvuči i ozbiljno i dobro na tom debi albumu. I pakleno, takođe, ovo je težak, sirov, brutalan sludge metal sa ekskurzijama u hardcore thrash i ubedljivo prenosi svoju ključnu poruku. Ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno, ovo je vaš fiks:

https://kettlehead.bandcamp.com/album/life-is-hell

Demons My Friends su iz Ostina u Teksasu ali su Meksikanci. Što je vrlo lepo! Debi album, Demons Seem to Gather je takođe lep, pogotovo ako vam je preko glave generičkih stoner rok imitatora koji samo znaju da vrte dva ista bluz rifa. Demons My Friends su kombinacija stoner roka sa grungeom i imaju melodičniju crtu nego što ja volim ali nema sumnje da to uveliko obogaćuje ovaj album. Emotivne, energične pesme, kvalitetna svirka, glasan zvuk – sve što vole mladi:

https://demonsmyfriendsghm.bandcamp.com/album/demons-seem-to-gather

Kanadski Blown Casket prže prljav, zabavan rokenrol na EP-ju High Voltage Dracula. Ovo ima garažnu energiju ali ipak nešto bolju studijsku produkciju i pesme inspirisane starim hororima. Jeftino je, neodgovorno i neodoljivo:

https://blowncasket.bandcamp.com/album/high-voltage-dracula

Fulanno su još jedan od onih argentinskih stoner bendova koji iskaču sa svih strana kada se najmanje očekuje. Ovo je ozbiljno fazirano, možda i drogirano do besvjesti, sa albumom Ruido Infernal koji 47 minuta sipa stonerske rifove i psihodelične solaže, hipnotišući slušaoca svojom lo-fi tektsurom. Izlazi tek iduće nedečje ali obradovaće vas već sada:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/ruido-infernal
https://youtu.be/qSi3VvUo5bU

Kanađani Ethereal Tomb na svom drugom albumu, When the Rivers Dry kontempliraju o ekološkoj katastrofi ali to čine preko neverovatno distortziranih i nisko naštimovanih gitara, preteškog sporog ritma i uz promukle, veštičije vokale. Ovo je sludge doom metal bez previše konceptualnog filozofiranja ali sa ubitačno izoštrenom poentom i apsolutno zavređuje svaki džul nihilističke energije koju ćete uložiti u njegovo slušanje:

https://www.youtube.com/watch?v=VADnmed-EoQ&list=OLAK5uy_l4WA0YxmtL0g9KmkGaYpVJBEXNULOXl2w

Jaded Truth sa Njufaundlenda su grunge/ hard rock sastav po sopstvenoj klasifikaciji. Što znači da EP Bitter ima idealan odnos glam rok korena i pank rok nadgradnje. Mislim, grandž ja ovde ne čujem ali who cares? Ovo je bučno, energično, raspoloženo, i sirovo u idealnom odnosu.

https://jadedtruth.bandcamp.com/album/bitter-ep

Look At You Now je šesnaesti album švedske progresivne postave The Flower Kings, i, jelte, za razliku od onog što se danas podrazumeva pod progresivnim metalom (a što je najčešće sipanje djent rifova preko povremeno neparnog ritma), ovo je ekipa osnovana u prvoj poolovini devedesetih i sa jasnim korenima u prog roku sedamdesetih. Dakle, Yes, King Crimson, Jethro Tull i ostala prog bratija imaju svoj odjek u melodičnoj, pozitivnoj muzici The Flower Kings i, s obzirom koliko je to u ono vreme smatrano zahtevnom, cerebralnom muzikom, slatko je koliko je Look At You Now relaksirajuća, pozitivna ploča. Čije ambiciozne aranžmane i raznoliki instrumentarij skoro ne primetite jer ste sve vreme uljuljkani nežnim temama i ugodnim gruvom. Prelepo, jebem mu.

https://www.youtube.com/watch?v=c23lFSB0Mfk&list=OLAK5uy_mheMaTzGmlh7ZJRTxBC2RzoeDmEHRZIwY

Irski Slomatics su moderniji, distorziraniji i teži ali i njihov album Strontium Fields ima u sebi malo elegancije koju povezujem sa klasičnijim progresivnim rokom. Inače ovo je vro heavy ali i vrlo psihodelični doom metal sa space rock elementima i jednim pametnim, promišljenim pristupom ne samo aranžiranju pesama već i sekvenciranju albuma. Stoga je Strontium Fields ploča koja uprkos intenzivnosti zvuka ne zamara i vuče na slušanje, nudeći i širinu i dubinu. Sjajno:

https://slomatics.bandcamp.com/album/strontium-fields

Medicine Horse dolaze iz Tulse iz Oklahome pa i njihov album, Medicine Horse ima jednu izraženu južnjačku dimenziju. Stoner rok svakako ume da profitira od spajanja sa ,,narodnim" izrazom i Medicine Horse fino odmeravaju blues i southern groove elemente u svojoj muzici i sa druge strane ih balansiraju težinom, svečanom sporošću i BRUTALNIM vokalima pevačice Nico Williams. Ovo je bluzirani stoner rok sa doom metal težinom i sjajnim oećajem kako da iz atmosferične, relaksirane svirke pređe u bombardovanje i pokolj, a da ne pokvari atmosferu. Odlično:

https://medicinehorse.bandcamp.com/album/medicine-horse

Šveđane Domkraft sam hvalio više puta godinama unazad pa i novi album, Sonic Moons, četvrti po redu, snimljen za ugledni Magnetic Eye Records iz Olbenija zavređuje samo birane reči. Domkraft su svoj spoj doom i sludge metala doveli do zaista brilijantskog sjaja, uspevajući da muzici koja počiva na teškom zvuku i moćnim rifovima podare slojevitost i dubinu što promiču mnogim kolegama. Zrelost se ovde čuje na svakoj pesmi u jednostavnosti tema ali u pažnji koja je posvećena dinamici i prirodnom psihodeličnom efektu što dolazi iz ponavljanja istih fraza različitim intenzitetom i sa različitim nivoima distorzije. Naravno, bar šest hiljada garažnih bendova na planeti u trenutku dok ovo čitate pokušava da uradi isto, ali Domkraft su ideal kome je lako težiti a teško ga dostići. Izvrsno:

https://domkraft.bandcamp.com/album/sonic-moons

Domkraft bi po zvuku i stilu vrlo lepo pristajali modernom lajnapu kalifornijskog izdavača Ripple Music, ali taj izdavač ove nedelje ima novi album belgijskog Fire Down Below i ovo je fantastičan desert rock uz koji je skoro nemoguće sedeti mirno. Album Low Desert Surf Club počinje masnom, zaraznom Cocaine Hippo i nastavlja samo još bezobraznije i prljavije. Ne u zvučnom smislu, ovo je dobro, bogato producirana ploča, ali su pesme nevaljale, ložačke, sa monumentalnim gitarskim rifovima, gruvom koji počiva na mišićavoj međuigri basa i bubnja, te sjajnim melodičnim vokalima. Siguran hit za Ripple Music i saundtrak za milion budućih žurki:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/low-desert-surf-club

Prelazimo na bržu muziku i slušamo thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal sa svim njihovim podvrstama, đavo ih odneo. Ali evo, čileanski speed metal je često najbolji speed metal koji ćete čuti u bilo kojoj nedelji. Debi album Crudo Sepulto sastava Crudo Sepulto je razuzdan, energičan i vrlo sigurno odsviran, pa i solidno produciran i jedinu zamerku mogu da dam na malo monoton, skoro pa prošaptan vokal pevača po imenu Eschatology. Ali dobro, ako su ga tako krstili, KAKO JE UOPŠTE MOGAO DA ISPADNE? Crudo Sepulto su generalno kvalitetni, pesme su ložačke i brze a album se čak daje i za onoliko para koliko vi odredite. Svaka čast:

https://crudosepulto.bandcamp.com/album/crudo-sepulto

Losanđeleski Art Of Shock spajaju propisan, mišićav trhash metal sa naglašeno ambicioznim melodičnim temama na svom trećem albumu, Shine Black Light. Ima tu puno promena ritma i amtosfere i mada se meni melodičnost i atmosferičnost benda zapravo ne dopada preterano, ovo je bez sumnje bend sa potencijalom da osvoji dosta širok zahvat publike. I, mislim, pesme su im dobre a delovi koji su ,,pravi" thrash su jako ubedljivi. Jebiga sad, nisam ni ja od kamena:

https://www.youtube.com/watch?v=4XVByf7lTxU&list=OLAK5uy_nM1upEdJOJ1RFvKfI6pOMmC2KlOuQFxBI

Satsuriku Robot su iz Tokija i debi album im se zove No Thrash Metal, No Life! Sa uzvičnikom. Da li STVARNO sad treba još nešto da pišem o ovom albumu? Ne treba? OK, naravno da ne treba ali evo: old school thrash pržačina koja spaja napaljene rifčine, brzinu i naslove pesama poput Robot in the Pandemic ili Mad Thrasher. Mislim, naravno da je zabavno:

https://www.youtube.com/watch?v=4YvqtAQGyws&list=OLAK5uy_kjDWOPa2_-MpvvZDiKVyE-UR2ZPWyBeDg

Ako vam običan thrash nije dovoljan i žudite za hyperthrashom, stižu kao naručeni Terminalist, bazirani u Kopenhagenu ali kombinovanog američko-danskog porekla. Hyperthrash je, uzgred isti kao thrash metal, samo ima mrvicu black i death metal elemenata, pa je drugi album ove postave, The Crisis as Condition jedna dobra, energična ploča na kojoj se brzina, tehnika i maštovitost spajaju za odličan koktel svega što pošten čovek voli u metalu. Kvalitetna produkcija, pošten napor:

https://terminalist.bandcamp.com/album/the-crisis-as-condition

Nazad u domenu običnog thrasha su Taskforce Toxicator, sa možda malko preteranim imenom, ali se album, njihov prvi, Laser Samurai ističe ne samo odličnim naslovom već i dobrom muzikom. Bend je iz omiljenog mesta u Nemačkoj – Münster – a muzika je ložački, napaljeni thrash bez sad nekog preterivanja sa originalnošću ali sa dovoljno horskih refrena i brzine da svi kući odemo srećni:

https://taskforcetoxicator.bandcamp.com/album/laser-samurai

Koliko je slatko kad se thrash metal bend zove Evil Corpse? Mnogo slatko, naravno,a Brazilci koji su sebi nadenuli tu slatku firmu imaju iza sebe jedan album a sada i EP Nuclear Remains koji KIDA. Mislim, skoro da je redundantno reći da južnoamerički thrash metal bendovi po pravilu osvajaju brzinom, žestinom, strastvenošću i iskrenošću a na sve to Evil Corpse još imaju i kvalitetan zvuk, opasne, oštre rifove i izuzetno disciplinovanu svirku i ako volite staru Sepulturu ili zemljake Deathraiser, ovde nećete pogrešiti, a Evil Corpse su još i gospoda i daju vam daunloud po ceni koju sami odredite. Savršenstvo:

https://evilcorpsethrash.bandcamp.com/album/nuclear-remains-ep

Hominidos je novi projekat bubnjara po imenu Дмитро Прасолов a koji svira u bendovima poput Reabilitator, Metal Disease itd. Jedan dobar deo svojih projekata ovaj Ukrajinac radi u solo aranžmanu ali u Hominidos ima i gitaristu i basistu i ovo je pravi bend. Debi album, Hominidos Era svakako zvuči kvalitetno, nudeći tvrd, disciplinovan thrash sa old school jednostavnošću i prirodnim koketiranjem sa hardkorom. Pesme su kratke, energične tekstovi malo na Ukrajinskom malo na Španskom i ovo je vrlo prijatna old school treš žurka a koja se ne plaća NIŠTA:

https://prasolov.bandcamp.com/album/hominidos-era

See No Evil iz Milvokija sebe taguju samo deskriptorom ,,metal" ali nema tu dileme, EP Justify Your Contempt je klecački, metalizirani moshcore. I to dobar. Ove dve pesme su kratke, tvrde i siledžijski senzibilitet ne preovladava nad dobrim rifovima. Dobra produkcija, dosta energije, kratke pesme i cena od koliko date su sve preporuke za pretpostavljam debi izdanje obećavajuće ekipe:

https://seenoevilwi.bandcamp.com/album/justify-your-contempt

Španjolski Vacants objašnjavaju kako EP Down In The Hole zatvara prvo poglavlje njihovog rada time što zadržava agresiju i abraziju a unapređuje produkciju. I ne mogu da se žalim, produkcija je odlična, a svirka kvalitetni metalizirani hardkor gde prva pesma traje manje od tri minuta i uglavnom krlja dok je druga, kako i sami ukazuju, eklektičniji komad sa više različitih atmosfera, ritmova, dinamika, čak i sa malo melodičnog pevanja. Sve na gomili vrlo solidno i vredi da se čuje itekako a kome se baš dopadne, daunloud plaća koliko želi:

https://vacantshc.bandcamp.com/album/down-in-the-hole

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 09-09-2023, 12:17:58

Cold Decay nude parisku varijantu moshcorea. Istoimeni album je pun klecaških ritmova, metaliziranog gruva i grubih muških vokala i tamo gde Cold Decay možda nemaju na originalnosti, apsolutno se kompenzuju energijom i sirovošću. Pakao:

https://colddecayhc.bandcamp.com/album/cold-decay

Iz Ujedinjenoig kraljevstva stižu Living X Grave sa svojom verzijom militantnog veganskog hardkora. Violent Liberation je EP sa tri pesme koje govore o oslobađanju životinja od mučenja i ubijanja koje im priređuju ljudi, a muzički je ovo teški spori metalizirani hardkor, naravno.

https://livingxgrave.bandcamp.com/album/violent-liberation

Apsolutni moshcore biser dolazi sa Long Ajlenda. Pain of Truth su bend sa jasnim korenima u njujorškoj hardkor sceni i album Not Through Blood je neka vrsta destilacije NYHC zvuka sa militantnim a tribalno zaraznim mid tempo ritmovima, pravim požarom gitara i frontmenom Michaelom Smithom koji je prve nastupe sa bendom svog starijeg brata, Backtrack imao kada je bio dvanaestogodišnjak. I mislim, čuje se da ljudi u Pain of Truth naprosto jedu, piju, spavaju i piške longajlendski hardkor, ovo je zvuk ulice izdignut na nivo religioznog obreda, ubedljiv, moćan, impresivan i neodoljiv. Ako ovo sve kažem ja koji NE volim moshcore onda zamislite u kakvoj ćete ekstazi biti VI:

https://dazestyle.bandcamp.com/album/not-through-blood

Ukrajinci Hempcrete prave vrlo zapaljiv crossover thrash sa zaraznim pank temama i čvrstom, disciplinovanom metalskom svirkom i produkcijom. Iako naziv EP-ja, High Beyond Recognition, sugeriše da je ovo pravljeno pod uticajem, jelte, opijata, Hempcrete isporučuju onaj matematički precizni a opet potpuno organski thrashcore kakav biste očekivali od, recimo, brazilskih legendi Ratos de Porao. Mislim, vokal je sličan, nervozna energija je slična, i Hempcrete od mene imaju najjače moguće preporuke. Thrash or be thrashed, braćo:

https://hempcrete.bandcamp.com/album/high-beyond-recognition

Razor Wire iz Masačusetsa za sebe kažu da sviraju ,,New England Death Metal" iako je istina i da njihov demo, nazvan samo Demo, ima isto onoliko hardcorea koliko i death metala u svojoj osnovi, a i u nadgradnji. Pet pesama kraktog trajanja, teškog ritma, sporog tempa, generalno teskobnih atmosfera ali sa šmekom – sve po ceni koju sami određujete. Solidna ponuda:

https://razorwiredeath.bandcamp.com/album/demo

I Scathe iz Kalifornije su hardkor sa solidnom merom metala u svom zvuku, samo sve to prljavo, u muljavoj produkciji, ali odsvirano kvalitetno i besno. EP Volatile ima pet pesama koje znaju da zavrnu i ka grindcoreu i ka death metalu a bend zvuči vrlo profi i napaljeno iako ovo naplaćuje po vašoj želji:

https://scathe209.bandcamp.com/album/volatile

Onda su tu i Maležani Hellexist sa demo snimkom Demo 2023 i ovo je JOŠ prljavštine koja spaja crustcore i death metal. Hellexist nisu neiskusni, imaju iza sebe dva albuma, pa je i ovaj demo, uprkos sirovom zvuku i andergraund štroki vrlo ubedljiv i energičan. Ko voli nerazgovetno a preteće, pa još da uz njega može da se šutira, ovo mu stiže kao naručeno:

https://hellexist.bandcamp.com/album/demo-2023
https://brokennoise.bandcamp.com/album/hellexist-demo-2023-tape

Pravo ime indonežanskih Gutz je, kako oni sugerišu, Grinder Ultra Terror Zealotic, a ako vam to ništa ne znači, niste publika za njihovu muziku. EP Myths Dispelled ima dve pesme, pa, da, ponovo mešavine hardkora i death metala, onako, prostačke, seljačke, ali ispeglane, ubedljive, ma savršene. Beng jor hed tu dis:

https://grinderultraterrorzealotic.bandcamp.com/album/myths-dispelled

Whoa, Lengua Salvaje uz Čikaga mu ga baš daju po gasu. 2023 Demo nudi prljavi crustgrind i thrashgrind, sa striktno podrumskim, pretećim zvukom, brutalnim, mislim ženskim vrištanjem i puno primitivnih rifova. Mučna ali i simpatična muzika i sirova ali adekvatna produkcija. Sve to za dolar!

https://lenguasalvaje.bandcamp.com/album/2023-demo

Kanađani Black Pestilence svoj hardkopanktreš presecaju sa dovoljno blek metala da zazvuče zanimljivo i kao da rade nešto originalno. Ovo nije ,,blackened haredcore" onako kako mi to danas shvatamo nego metaliziran hardcore thrash sa pank prljavštnom ali i onda sa malo blek metal začina odozgo. Album Chaotic Wisdom je jedna od zabavnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje:

https://blackpestilence.bandcamp.com/album/chaotic-wisdom

Austrijski Bastard Peels se deset (i kusur) godina nakon svog trećeg albuma vraćaju EP-jem Scheiss auf dein Geld i kako sami vele, sa beskompromisnim i nepopustljivim stavovima. Dobro, za stavove ne znam NE PRIČAM NEMAČKI, ali muzika je odličan grindcore/ thrash sa taman toliko upada drugih žanrova i senzibiliteta da se čuje da ovo nisu neka naložena deca nego ozbiljniji, zreli ljudi koji mogu da se poigravaju sa tropima kako žele. Fina produkcija, generalno kvalitetno izdanje:

https://bastardpeels.bandcamp.com/album/scheiss-auf-dein-geld

#03_2023 - Petiot x Regurgitasi je, naravno, novi split za Petiot, jedan od projekata neumornog brazilskog grajndera, Arthua. Petiotova strana nudi odličan, plrjav, sirov ali nemilosrdan lo-fi grindcore dok Regurgitasi radi slično ali sa malo manje šarma i elegancije. Ali dovoljno da se ovo izdanje posluša, a ako kupujete, sami određujete cenu:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/03-2023-petiot-x-regurgitasi

Intimidation Display iz Baltimora kažu za sebe da sviraju blackened deathgrind, ali kad slušate album Unrelenting Punishment, njihov drugi, ima tu i slemova, tako da je ovo jedna lepa sinteza više stilova ekstremnog metala. Ne sad nešto revolucionarna ali ovo je častan i iskren uradak iz andergruanda, materijal pun užurbanih rifova, demonskih vokala i mošerskih ritmova. Naslov albuma je usklađen sa muzikom, ali produkcijski je ovo prijatno i ne oštećuje sluh, a ideja ima dovoljno da se monotonija ne uvuče u slušanje. Dakle, preporuke:

https://intimidationdisplay.bandcamp.com/album/unrelenting-punishment

Deathgrind je u ponudi i na četvrtom albumu Solunaca Head Cleaner. The Extreme Sound of Truth je upečatljiv naziv za album a i muzika je upečatljiva sa kombinacijom grindcore rešetanja, ložačkih rifova i dosta atmosferičnih pasaža. Pesme su po dva minuta i imaju dovoljno mesa da zasite a da ne dosade, produkcija je odlična pa, eto, navalite:

https://youtu.be/X79OC8CfF7g

Ako se pitate šta bi, dođavola, ime benda Savage Ruins trebalo da znači, ukazaćemo da se najverovatnije radi o referenci na lokalitet iz igre Final Fantasy Brave Exvius. Metalci su velikim delom opaki nerdovi, nikada to ne treba zaboravljati. Enivej, debi album benda o kome ne znam apsolutno ništa sem da je iz SAD se zove World in Wrath i KRLJA. Mislim, baš krlja, ali onako, sa osećajem. Savage Ruins sviraju old school deaththrash i to je baš onako, jedna ložačka pesma sustiže drugu. Al jedva sustiže pošto je svirka baš brza i agresivna. No, Savage Ruins imaju dovoljno kreativnosti u rifovima i dovoljno truda ulažu u aranžiranje da ovaj album ne zvuči monotono, niti početnički. Ne znam ko su ovi ljudi ali ova ploča zaslužuje široku pažnju i podršku:

https://savageruins.bandcamp.com/album/world-in-wrath

Poljaci Faust svoj živi album, VooDoo Live počinju čitanjem očenaša a posle čega njihov neumoljivi death metal juriš deluje još efektnije. Faust su mi bili odlični prošle godine na svom četvrtom studijskom albumu, Cisza po Tobie, a VooDoo Live ih prikazuje u stvarno impresivnom svetlu sa kompjuterski preciznom svirkom i vrlo dobrim zvukom koji njihove kvalitetne, maštovite deahthrash pesme, sa povremeno vrlo kompleksnim aranžmanima publici predstavljaju na najbolji način. Bend zaslužuje prepoznavanje daleko preko granica inače više nego respektabilne poljske scene pa im svakako posvetite malo vremena:

https://faust4.bandcamp.com/album/voodoo-live

Turci Oculos na svom drugom albumu, Gaslighting, još uvek imaju tragove groove metal interesovanja koja su baštinili ranije ali je sada ovo mnogo čistije u death metal vodama. I dosta je solidno, sa slemerskim srednjim tempom i moš-deonicama, ali i sa atmosferama i pasažima koji malo izlaze iz čiste death metal matrice i daju svemu dah zrelosti i svesti da žanr nije sudbina. Fino sviraju Oculos i dobro su producirani, pa vrede da se u njih ulože vreme i pare:

https://oculos.bandcamp.com/album/gaslighting

Iz Izraela dolaze Spawn of Evil, iskusan bend koji radi od kasnih devedesetih. Sadistic Missionaries im je treći album i ovo je atmosferičan, žestok death metal sa black metal prelivima, i kombinacijom zlih, meljućih rifova sa melodičnijim gitarskim temama. Spawn of Evil imaju duh tog ranog satanističkog death metala koji je najbolje provlačio mladi Morbid Angel pa ako volite takav zvuk i pesme, nećete biti ni malo razočarani:

https://pestrecords.bandcamp.com/album/spawn-of-evil-sadistic-missionaries

Italijani Necrogore imaju vrlo debeo, težak, nedinamičan zvuk na svom debi EP-ju, Digging from Below. Ovo je apsolutno namerna i pažljiva rekonstrukcija švedskog ,,buzzsaw" death metal stila i mada Necrogore sviraju dosta brže, jasno je da su im Dismember najveći uzor. Što nije ništa loše, naprotiv. Četiri pesme i intro beskompromisnog, žestokog death metala stare (švedske) škole svakom mogu da ulepšaju dan, pa neka tako bude i vama:

https://necrogore-it.bandcamp.com/album/digging-from-below-ep

Excarnated Entity su originalno iz Sijetla ali su sada u Poretlandu u Oregonu i kako je maltene sve što sam ikada čuo iz Portlanda odlično, tako i njihov debi album, Mass Grave Horizon donosi IZVRSTAN death metal od old school sorte. Iako je ovo prvi album što ga je bend snimio, članovi imaju dosta iskustva sa masom bendova i Mass Grave Horizon odmah osvaja odmerenim, svečanim doom-death početkom pre nego što prebaci u brzu traku i krene da bombarduje blastbitovima. Excarnated Entity većinu svoje muzike smeštaju u tu tačku balansa između spore, svečane doom ceremonije i energičnog death polivanja, zvuk je taman, štim nizak i sve ima formu košmara koji je oživeo i na javi. Ali košmara kome ne želite da pobegnete. Izvrstan debi:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/mass-grave-horizon

Stari favoriti urnebesnog, pećinskog death metala, njemački Prehistoric War Cult izbacili su Seven Rituals of Unhallowed Primitivity a što JOŠ UVEK nije njihov prvi album već kompilacija nekih dosadašnjih izdanja i živih snimaka koje VEOMA vredi čuti. Ovde imate dvadesetčetiri pesme ozbiljne primitivne pičkaže, čija je primitivnost pre svega u estetici a ne i u domenu kvaliteta svirke koji je NEUPITAN. Sjajno:

https://iconoclasmconquest.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-seven-rituals-of-unhallowed-primitivity

Kad death metal bendu nadenete kul ime kao što je Necroscum, bolje bi vam bilo da isporučite robu. Sreća pa je debi album ove francuske ekipe, Gates of Misery sasvim prijatan. Ne nešto preterano komplikovan, ovo je old school deathgrind rasturačina koja ima svu energiju Misery Index ili Dying Fetus ali bez nekakvog velikog rafinmana u odnosu na njihova bazična podešavanja. No, zvuk je vtrd, bend svira ubedljivo i pesme su bazirane na ložačkim rifovima pa se tih trinaest old school komada vrlo fino proguta i provari:

https://necroscum.bandcamp.com/album/gates-of-misery

Za neke bendove već iz imena znate tačno kako će zvučati. Atomic Goatcrime iz Ekvadora, na primer, mogu da budu samo urnebesni, bestijalni black-death metal, zar ne? Tako je! EP Atomic Goat Exterminium! (sa sve uzivičnikom) ima četiri pesme prostačkog ali šarmantnog zakucavanja bez pretenzija da osvoji srca neke šire publike ali sa autentičnošću i energijom koje će značiti tvrdom jezgru ljubitelja ovakve muzike. Kako i sam bend kaže: ,,Ako ste u potrazi za sigurnim utočištem, ovde ga NEĆETE naći.. Na ovom putu ima samo nasilja i smrti!" Zamotajte mi odmah tri komada, da se ne vraćam svaki čas!

https://atomicgoatcrime.bandcamp.com/album/atomic-goat-exterminium

Novozelandski jednočlani Skull malo preteruje sa brojem izdanja, Death and Metal mu je treći album ove godine, no, kao i kod svakog od prethodnih, i ovaj album ima šarmantne momente i pesme vredne da se čuju i zapamte. Skull sada u svoj mošerski, srednjetempaški death metal ubacuje i pomalo melodije, ali sve je to primereno sirovo, jeftino i podrumski tako da se ne može optužiti za ,,simfo" ambiciju. Ovaj bend slušam već godinama i uvek mi je zabavan:

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/death-and-metal

Vitam et Mortem su institucija kolumbijskog ekstremnog metala, death metal bend sa folk korenima i karijerom sada dužom od dvadeset godina. Polifonía del aniquilamiento - (Tributo a Vitam Et Mortem) je, kao što iz imena naslućujete, kompilacija obrada ovog sastava u izvedbi jedanaest kolumbijskih sastava od kojih većina KIDA. Ossuary su već poznati i ugledni, i njihova pesma je jedna od najuspelijih na albumu, ali i sve ostalo je vrlo dobro i vredno pažnje svakog koga zanima latinoaemerički death metal.

https://vitametmortem.bandcamp.com/album/polifon-a-del-aniquilamiento-tributo-a-vitam-et-mortem

Teksaški duo Discorporate na svom debi albumu That Which Is Not svira, uslovno rečeno, black-death metal, ali uzima dosta slobode u interpretaciji žanrovskih postulata i mada je muzika uredno žestoka i brza, ona i vrlo primetno diše, koristeći razne avangardne, folk i druge elemente. Rezultat je fina, eklektična ali ne svaštarska muzika već baš onako thinking-out-of-the-box paket kakav vam treba povremeno, da pročistite uši i spasete se kolotečine.

https://discorporateofficial.bandcamp.com/album/that-which-is-not

Brazilci Fossilization peglaju vrlo snažno na svom debi albumu, Leprous Daylight. Njihova vizija death metala je neumoljivo bombardovanje blastbitom i najmračnijim rifovima koje ljudsko uho može da čuje, ali onda (povremeno) usporavanje do doom brzina i epske rifaže. Jako to zrelo i moćno zvuči sa uspešnim prodavanjem slušaocu ideje da treba da se prepusti prebijanju i da će tu negde naći transcendenciju:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/leprous-daylight

Italijani Gory Blister prže od 1991. godinei Reborn From Hatred im je sedmi album pa sve zvuči uigrano i sigurno. Iako se bend vodi kao tech-death preduzeće, muzika je ovde, pored postojećeg tehničkog kvaliteta, fino atmosferična i možda i više brine o melodiji nego o komplikovanju sa aranžmanima. Ugodan death metal sa finim tempom i neočekivano mnogo nenametljive melodije:

https://www.youtube.com/watch?v=ClxdHFdLxS0&list=OLAK5uy_lDt_CvcraHWIyGpFL9O-cZ6t4GQhL65XA

Dying Fetus su u ovom trenutku takva institucija brutalnog death metala da su im albumi razdvojeni sa po pet i šest godina. Svakako je jasno da se metalnoj mašini iz Baltimora više isplati da svira turneje gde će publika ionako tražiti da čuje Destroy the Opposition i Shepherd's Commandment nego što je bitno da se publikuje novi materijal. Otud su posle albuma Reign Supreme iz 2012. godine, a koji je bio neka vrsta vrhunca koncepta Dying Fetus, trojica izvrsnih muzičara nekako u jednom legato modu gde uglavnom kopipejstuju svoje najbolje momente i snimaju albume koji zvuče neobavezno ali ugodno. Wrong One to Fuck With iz 2017. godine (Pogrešno jedan jebati sa?) je bio prvi album Fying Fetus za koji mi je delovalo kao da se bend ni malo ne trudi da prevaziđe sebe iz prošle inkarnacije već se ugodno oseća na istoj ravni na kojoj je i bio, sa pesmama koje su korektne i ne naročito bitne za njihov opus. Novi album, Make Them Beg For Death mi ipak zvuči kao da se bend uložio nešto više, pa je songrajting upečatljiviji, no ako tražite od Johna i ekipe probijanje neke nove granice, eksperimentatorsku glad i istraživačko uzbuđenje, ovde toga nema. Album je zabavan primerak za Dying Fetus sada naizgled tako lakog mešanja tehničkog death metala i slemerskog gruva, sa pesmama koje su promišljeno primitivne i samo na trenutak bljesnu pasažima izuzetne tehničke veštine, ali nikako više od toga. No, veterani su svakako ugodni za uho i ako već ovo nije ploča iz koje će drugi učiti nešto novo, ona je jedno vrlo autoritativno ponavljanje lekcija:

https://dyingfetus.bandcamp.com/album/make-them-beg-for-death

Ako su vam Dying Fetus ipak isuviše old school, imamo i novi EP sastava PeelingFlesh iz Oklahome. Ova rasno meštovita atrakcija još uvek nema album ali hara sa kraćim izdanjima poslednje dve godine, pa je i novi EP, Slamaholics Vol. 2 jedan vrlo prirodan, zabavan spoj uličnog hip-hopa i slamming death metala. Nisu PeelingFlesh ni slučajno prvi koji su napravili ovu sponu, slem bendovi odavno rado uzimaju od hip-hopa i ritmove i gruv i odeću, ali u muzici ove ekipe se čuje jedan od najautentičnijih spojeva, sa repovanjem koje sasvim pristaje surovim slemovima i gomilom semplova u miksu. Zakucavanje sa svih strana i dobar njuh na strani Unique Leader:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/slamaholics-vol-2

I evo nas u poslednjoj sekciji sa heavy metalom i krosžanrovskom ponudom. Verovatno niste čuli za portlandske Ghosts & Monsters, jer su imali samo jedan objavljeni album, Do Not Sleep, pre trinaest godina. Sada kanadski neprofitni, entuzijastički izdavač Heathen Hand Records donosi taj album plus neobjavljene demo snimke, prtetpostavljam u nekom momentu i na vinilu (jer je vinil prevashodni medijum ove etikete), ali za sada kao digitalni daunloud, pod nazivom Do Not Sleep / Unreleased. I mada generalno ne pokrivam reizdanja u ovim svojim pregledima, ovde em ima dovoljno novog materijala em su Ghosts & Monsters mnogo dobri. Ovo je mathcore/ false grind sa puno disonance i neparnih ritmova ali i sa zanimljivo napisanim pesama, pa i sa dosta humora koji nije od neke prizemne sorte već onako, uzdržan, iz drugog plana. Ghosts & Monsters odlično sviraju, materijal je odlično produciran – uključujući demo snimke – i ovo je za samo jedan dolar vrlo respektabilan dodatak svakoj kolekciji osobe od ukusa:

https://heathenhandrecords.bandcamp.com/album/do-not-sleep-unreleased

Stonecutters iz Kentakija nominalno sviraju sludge metal ali njihog sludge metal ima u sebi dosta i thrash i heavy metal elemenata pa ih zato stavljam ovde. Album Eye of the Skull je vrlo rifaški, dinamičan i energičan a iako ima tu neku sludge težinu, zvuk nije prekomprikovan i prostora za disanje itekako ima. Fin heavy metal, na kraju krajeva:

https://stonecutters.bandcamp.com/album/eye-of-the-skull

Gore sam pominjao PeelingFlesh i Pain of Truth kao bendove koji spajaju ekstremni metal i hip-hop uticaje, svaki na svoj način. No, ako su vam i jedni i drugi preekstremni, UnityTX su možda pravo rešenje. Ova teksaška, rasno mešotivta ekipa spaja metal i hip-hop na način bliži nekakvom muzičkom mejnstrimu, sa odjecima klasičnog nu metala u svom izrazu. I istina je da nu metal sada prolazi kroz svojevrsnu renesansu, ali Ferality, drugi album ove ekipe nije samo kopipejstovanje Korna i Limp Bizkita iz devedesetih – mada ima sasvim direktnih omaža – već dosta vrsno osvežavanje klasične formule i pesmama koje umeju da budu i čista elektronika. S obzirom koliko ja u suštini nisam neki ljubitelj ovakvog zvuka, UnityTX su mi bili prijatno iznenađenje i uz njihov tenzični gruv sam se lepo opustio:

https://unitytx.bandcamp.com/album/ferality

Belgijski Hunter na svom drugom albumu, Rebel Angels Rise voze tradicionalni heavy metal koji, zbog vokala, odmah podseća na osamdesete. Pevač David Walgrave uspeva da konzistentno izvlači onaj polomljeni, izvitopereni krik negde između Bona Scotta i i Uda Dirkschneidera, između momenata čistijeg pevanja, i u mnogome doprinosi šarmu Hunterovog zvuka. Koji, sam zvuk, hm, nije sjajan. Mislim, album je produciran čisto ali miks je nekako natrpan, a što je šteta jer su pesme prilično dobar, himnični heavy metal za nas matore ali i za mlade koji cene epski cheese. Meni je ovo vrlo prijalo,da ne bude nikakve zabune jer ja ne mogu da ne volim nešto rađeno u maniru ambicioznijeg NWOBTHM-a, sa puno rifčina a onda i sa iskomponovanim solažama i harmonskim delovima sa dve gitare pa preporučujem svima, bez ostatka, da poslušaju:

https://huntermetal.bandcamp.com/album/rebel-angels-rise

Iako Tahićani Uravena insistiraju da njihov izbor thrash metala za preferirani stil predstavlja svestan napor da se pobegne od rajskog imidža Francuske Polinezije, istina je i da im je debi album, Moana mnogo prijemčiviji, melodičniji i gruverskiji od bilo koje thrash ploče koje mogu da se setim. Štaviše, Uravena više sviraju melodični groove/ heavy metal nego thrash i to ne bi bio moj prvi izbor u slušanju ali sam, naravno, iz radoznalosti odvojio malo vremena za ovo izdanje i moram da pohvalim maštovitost i kvalitet:

https://uravena.bandcamp.com/album/moana

Aortha je bend, mada više studijski projekat koji pokazuje šta sve čovek (i to iz Bosne) može da postigne kada je posvećen i uporan. Predrag Glogovac je materijal za ovaj album napisao, koliko shvatam, kao muziku za naredni album njegovog starog benda Monolit, osnovanog još krajem osamdsetih, ali je život članove odveo na različite strane (jedan je i poginuo u ratu) a Glogovac je, sada sa adresom u Norvešoj, na kraju zvao masu poznatih muzičara da mu gostuju i spravio 47 minuta impresivnog modernog metala koji izvode članovi Exhorder, Scar Symmetry, Voivod, Tryptikon i još mase poznatih i manje poznatihbendova. S obzirom da je album sniman na parče na milion mesta na planeti, sve zvuči produkcijski iznenađujuće upeglano a stilski ujednačeno, smešteno negde između power, thrash i melodeath estetika, udobno, ubedljivo i impresivno. Svaka čast:

https://aorthametal.bandcamp.com/album/monolit

Mustang su iz Kalkute i povodom svog debi albuma, Beyond Raging Thunder govore o tome koliko je teško svirati hevi metal kada ste iz zemlje kao što je Indija, ali... da budem iskren, ja sam Indiju i uopšte, južnu i istočnu Aziju uvek smatrao vrlo plodnim tlom za metal svih vrsta. Otud i Mustang meni ne zvuče egzotično negio prijatno i familijarno. Album je staromodan, nostalgičan, ima jaku '80s notu ne samo u pesmama i svirci nego i u zvuku i odmah me vraća u detinjstvo u kome su najepskije stvari istovremeno bile i najviše cheesy. Intro plus devet pesama leći će svakome ko poslednjih godina uživa u novom talasu tradicionalnog hevi metala i bendovima poput Metalian, Riot City ili Raptore. Ne propustite:

https://mustangindia.bandcamp.com/album/beyond-raging-thunder
https://fighter-records.bandcamp.com/album/beyond-raging-thunder

Još trad metala nam stiže iz Nemačke. Skull & Crossbones imaju vrlo, jelte, nemaštovito ime (a i ne sviraju piratski metal) i neko bi mogap da tvrdi da im je i muzika nemaštovita, ali debi album, Sungazer je naprosto staromodno odličan. Ovo je epski, napaljen heavy metal iz osamdesetih, odsviran u modernoj, kvalitetnoj produkciji, sa pevačem koji ima ozbiljan raspon glasa i pesmama koje prosto vuku na hedbeng i sviranje vazdušne gitare. Izvrsno je sa svim svojim mejdnovskim trikovima i melodičnim refrenima i ako vam se ovo ne dopada MOŽDA UOPŠTE NE VOLITE METAL.

https://skullandcrossbones.bandcamp.com/album/sungazer

Možda ste mlađi od mene i sav taj '80s rivajvl vam ne znači ništa, ali ipak želite da čujete pošten glasan hard & heavy zvuk. Tu su danski Street Fighter da vas prijatno iznenade svojim debi albumom Secondhand Hero. Ovo je moderan, melodičan, energičan i glasan heavy metal sa ipak dovoljno old school elemenata da sav svoj cheese i sleaze dozira pažljivo i tako dobije pesme sa potencijalom da budu radijski hitovi u bilo kojoj deceniji od osamdesetih do danas. Slatko:

https://www.youtube.com/watch?v=-uvXyEMFnvc&list=OLAK5uy_mo3VdGYSPHBS-0p7c25YjAxxzbnuzPih4

Disfiguring The Goddess više ne mogu da stavljam u death metal sekcije ovih pregleda jer Cameron Argon sada death metal ostavlja da se čuje samo u tragovima. Novi album, The Brutal Machine je pre svega atmosferični elektronski eksperimentalni rok u kome sintisajzeri, melodični refreni i programirani ritmovi sparinguju sa dubokim death vokalima i distroziranim gitarama. Utisak je često malo shizofren, kao da slušate u isto vreme Bolt Thrower i Boards of Canada no meni je Cameron uvek čovek čijoj se mašti i posvećenosti divim pa je i ovaj album vredan truda koji treba u njega uložiti da bi ga shvatili:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/the-brutal-machine-2

Album nedelje mora biti novi Cryptopsy. As Gomorrah Burns je urađen, evo, gutam knedlu, čak JEDANAEST godina nakon eponimnog albuma kojim je ovaj bend najavio vraćanje brutalnoj tech-death metal ortodoksiji nakon eksperimentisanja sa deathcore naklonima krajem pretprošle decenije. Tvrdokorni fanovi im svakako nisu oprostili razlaz sa pevačem Lordom Wormom do danas, ali stoji da je tokom poslednje decenije Cryptopsy objavio malo muzike količinski ali da je ta muzika bila u vrhu njihovog opusa, kombinujući hipertehničku svirku sa promišljenim songrajtingom. EP-jevi The Book of Suffering mi spadaju u najomiljenija njihova izdanja i mada uvažavam da to ne mora biti tako i za vas, As Gomorrah Burns je logičan, pa pomalo i konzervativan nastavak ove linije. A ,,konzervativno" nije reč koju sam očekivao da upotrebim za Cryptopsy. Bend je svakako imao puno prostora da radi svakojake druge stvari tokom deset godina, sa Floom i Olivierom koji su imali razne druge projekte, Christianom koji je izrastao u vrsnog i traženog producenta ekstremnog metala i Mattom koji se bavio pivom i podkastima i skoro da imam utisak da je novi album snimljen više kao overavanje brenda nego kao nekakav stvarni kreativni imperativ da se stvara. Otud je ovo i neobično jednostavna, neću da kažem plitka ali pravolinijska, rokačka i nekomplikovana ploča za momčad iz Kanade. No, tamo gde se izgubilo na kompleksnosti i hermetičnosti dobili smo na pitkosti i ovo je album koji se bez napora potroši u jednom cugu i lako započne iz početka. Možda je to malo i izdaja Cryptopsy formule koje skoro uvek bila utemeljena na probijanju prethodno postavljenih granica, pa je ovde Matt sa ,,normalnim" death vokalom skoro neprepoznatljiv a bend sa ogromnom lakoćom proleće kroz standardne brutal tech-death forme, no ne mogu da se sad nešto preterano durim što As Gomorrah Burns nije probio neke nove putanje kroz naše lobanje kada je i ovako Cryptopsy po kvalitetu pesama i tehničkoj izvrsnosti beznaporno na vrhu piramide straha. Ovo se toliko lako sluša da je i lako zaboraviti koliko je u pitanju SUŠTINSKI složena muzika sa pesmama koje čak i kada ne idu namerno na lomljenje formule koju je bend koliko juče postavio, zapravo pucaju od složenih aranžmana, tehnički zahtevne svirke i neumoljive energije što je ovi ljudi emituju. Odličan Donaldsonov miks je tu da pokaže ostalim producentima kako se ovo zapravo radi i Cryptopsy, reklo bi se, bez prolivene kapi znoja trijumfuju još jednom:

https://cryptopsyofficial.bandcamp.com/album/as-gomorrah-burns

Meho Krljic · 16-09-2023, 12:05:17

Neke nedelje kao da favorizuju određene podžanrove metala. Recimo, ove nedelje imamo sumnjivo malo stoner roka i thrash metala, ali je zato progresivni death metal EKSPLODIRAO. Ipak, titulu albuma nedelje odnosi jednodugoočekivano grindcore izdanje. Svakako vredi još jednom napomenuti da, pogotovo ako volite death metal i grindcore, ovo pozno leto i jesen donose APSURDNU količinu notabilnih albuma. Da će u sveka 3-4 meseca nove albume izbaciti Incantation, Dying Fetus, Cryptopsy, Tomb Mold pa, da na kraju, daćebog, dočekamo i Suffocation, izvinite, al to je više nego što smo zaslužili.

Al prvo blek metal! Indonežani imaju sve više zanimljivih bendova i u okviru blek metal podžanra, pa tako sada imamo novi EP sastava Choria, a koji iza sebe ima već dva albuma. Beyond the Veil, Swallowed Towards the Past je melodičan, atmosferičan materijal koji ima sve odlike atmoblek stila, sa forsiranjem atmosfere i harmonije radije nego rifova i zvukom koji je razmazan, uglavnom lišen nižih frekvencija, ali koji ipak ima nešto dinamike pa tako kada bend utiša svirku, pesme dobiju intimniju dimenziju, da bi ponovnim paljenjem distorzija i ubacivanjem u višu brzinu stvari opet poprimile epski senzibilitet. Ništa, mislim, revolucionarno, ali Choria su dobri i dobro pišu pesme pa vrede da se potroše ako volite atmosferični blek metal:

https://choria.bandcamp.com/album/beyond-the-veil-swallowed-towards-the-past
https://harshproductions.bandcamp.com/album/beyond-the-veil-swallowed-towards-the-past

Devouring Famine je jedan momak (ili, jelte, ne-momak, ne znamo tačan identitet) iz Kalifornije sa već drugim albumom ove godine. Hiperprodukcija je relativno uobičajena za kućne, jednočlane blek metal sastave no drugi album ovogh projekta, Merge in to Oblivion, devet meseci posle januarskog debija je, pa... prilično solidan. Ovo jeste kućna produkcija ali prilično kvalitetna a pesme su napisane sa dosta vizije da se blek metal nelagoda spoji sa malo atmosfere koju bih najpre mogao da trasiram unazad do industrial metal bendova poput Godflesh. Sve je to razumno dobro ukombinovano i, mada će valjati još sazrevanja, Devouring Famine već sada zvuči prilično interesantno i zabavno. Plaćate koliko hoćete, naravno:

https://devouringfamine.bandcamp.com/album/merge-in-to-oblivion

I Actum Inferni je samo jedan čovek, ali iz Poljske i sa prvim albumom koji je izašao još pre dvanaest godina. No, ovaj čovek nije sedeo skrštenih ruku, svirao je sa nekim drugim projektima u međuvremenu, i sada, sa drugim albumom ovog projekta, Uzurpator niebiańskiego tronu nudi šampionski, razbijački satanizam i kvalitet. Draconis, kako se čovek zove, je uspeo da na albumu postigne i sofisticiranost i kompleksnost kompozicija – stvari ovde traju i preko jedanaest minuta – ali i tu satanističku, bestijalnu agresivnost. Poljake obično hvalimo za visok nivo produkcije i kvaliteta kompozicija, ali Actum Inferni je upravo podigao letvicu par pedalja više. Sjajno:

https://actuminferni.bandcamp.com/album/uzurpator-niebia-skiego-tronu

Kad smo već kod jednoljudskih projekata, Brazilac Antonio Albuquerque svoj Thy Rites vozi od 2005. godine i snimio je masu albuma. Za ovu godinu spravio je EP The Beast of Prey (izlazak je zvanično u Decembru, na katolički, jelte, božić ali ga možete već sada kupiti na Bandcampu) i, mislim, ako volite nekomplikovan, pravoveran, da ne kažem krivoveran satanistički blek metal, ovo je to. Producirano korektno s obzirom na kućne, jelte, uslove, ovo je sastavljeno od superzlih, zujećih rifova i neumoljivih blastbitova, ali je sastavljeno spretno i zanatski zadovoljavajuće. Albuquerque ne ide preko crte ni na jednom mestu ali i ne mora, Thy Rites zvuči BAŠ kako treba i zadovoljava sve ljudske (i životinjske) potrebe koje možete imati u vezi sa ovom muzikom:

https://thyrites666.bandcamp.com/album/the-beast-of-prey

Exil su iz Francuske ali imaju i kazahstanskog člana, a njihova muzika je kombinacija (post)blek metala i hardkora. Dosta uobičajeno za današnje, jelte, standarde, ali Demo 2023 sa svoje dve pesme svakako nudi fin provod sa dve pesme koje idu od energičnog, melodičnog gruva do atmosferičnih pasaža oplemenjenih nežnim šapatom na Ruskom. Ugodno, a daunloud se plaća koliko hoćete.

https://exildsbm.bandcamp.com/album/demo-2023

Grčki Θλίψις odnosno Thlipsis se ni malo ne stide mešanja blek metala i revolucionarnih političkih parola, pa je i debi album, nakon par EP-jeva, nazvan Dawn Of Defiance jedna osvežavajuća kombninacija sirovog, energičnog blek metala i levičarskih sentimenata. Svirka je pošteno krljačka i žustra ali ne bez atmosfere i ne bez melodije, taman toliko sofisticirana da ovo bude blisko i široj publici od baš najtvrđeg blek metal jezgra a da ipak zvuči andergraund pa i opasno. Podržavam a i daunloud se naravno plaća koliko vi hoćete:

https://thlipsis.bandcamp.com/album/dawn-of-defiance

Rusi Падь su mi baš prijali sa svojim debi (mini)albumom, В черных руках озарения. Ovo jeste onaj za Ruse i Slovene generalno emotivni, atmosferični, melodični blek metal, ali Падь zvuče energično i ne rasplinjavaju se previše u aranžmanima, krljajući dovoljno znojavo za moje potrebe. Da se razumemo, pesme su podugačke i nisu baš koncizne, ali svaka ima dobru osnovnu temu, bend to pristojno ispita tokom kompozicije, a produkcija je, iako relativno jeftina, zapravo i sama pristojna sa fino izraženom bas-gitarom koja nosi ovu mašinu napred. Naplaćuje se po želji a vrlo je vredno overavanja:

https://padmetal.bandcamp.com/album/-

Ukrajinski DEF/LIGHT postoji još od polovine devedesetih pa nije ni čudo što muzika na novom albumu, Terror/ Erebus zvuli zrelo, sigurno, lišena viškova a sa svakom pesmom od 14 komada koja ima razlog da postoji. Nije da mislim kako je ovo savršeno, produkcija je definitivno ,,kućnijeg" tipa nego što bi bilo idealno, ali muzika koju piše Михаил Араратян, jeftini simfonijski aranžmani i pevanje Pavla Chinenkova zvuče sasvim ubedljivo i autentično na ovom albumu:

https://deflightmetal.bandcamp.com/album/terror-erebus

Grčki Infernal Throne mi je bio simpatičan te davne 2020. godine sa svojim prvim EP-jem a u međuvremenu je Panos Hliopoulos vredno radio na pripremanju prvog albuma pa je sada Caelum et Infernum pred nama i... simpatičan je. Thrash komponenta je sada manje naglašena u zvuku projekta i Infernal Throne je bliži čistom blek metalu, sa dopadljivim thrash ispadima. Gomila gostiju na vokalima ploči doduše daje malo rastzran karakter i ona nikako nije onako zaokružena kako to neke znaju da budu, ali ima ovde dosta grčke vatre i vredi se malo opeći:

https://infernalthrone.bandcamp.com/album/caelum-et-infernum-album

Zanimljivi su Italijani Gotland sa svojim mešanjem disciplinovanog, čvrstog blek metala i folk muzike koja nije nužno uvek iz mediteranskog kraja. Drugi album, Rise, je jedan masivan opus sa čak sedamnaest pesama koje se bave rimskom istorijom i prelamaju je kroz razne atmosfere i dinamike, držeći uvek tvrdu liniju epskog, ali se ne gubeći u ispraznom spektaklu. Od prvog albuma je proteklo devet godina i nije se tu nakupilo samo materijala, već i iskustva i razumevanja kako se kompleksne teme svode na prirodne aranžmane pa ovo na kraju zvuči jako dobro:

https://gotlandmetal.bandcamp.com/album/rise

Bend Nattfärd, što se tiče interneta, ne postoji jer ga nema ni u jednoj enciklopediji niti izlazi ni u jednoj pretrazi, uključujući na samom Bandcampu a gde sam i naleteo na njihov prvi album. Ali to što nešto ne postoji ne znači da ne KRLJA. Ovo je izdao nemački Amor Fati Productions pa slutim da je i bend odande a album, The Abyss je atmosferična ali RAZBIJAČKA kolekcija ledenih, beskompromisnih blek metal komada čija relativna melodičnost biva snažno kompenzovana neumoljivim tempom i konstantnim udaranjem. Hipnotički, prelepo i mada izdavač ne prodaje daunloud odvojeno, ovo apsolutno vredi poslušati:

https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/nattf-rd-the-abyss

Hajmo sad na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. I, evo, Fishy Tunes je butleg King Gizzard and the Lizard Wizard sa snimkom sa koncerata iz 2019. godine kada su svirali materijal sa albuma Fishing For Fishies a koji u trenutku dok ovo pišem pored mene na Bandcampu u kolekciji ima samo jedna sooba. A što je BIZARNO jer Gizzardi su, kao i uvek UBITAČNI. Snimci su iz UK, Australije i SAD i kvalitet je odličan pa ovo spada u ,,dozvoljena" butleg izdanja koja Gizzardi podržavaju i dobar deo istih i prodaju putem svog sajta (ovaj ne, bar u trenutku dok kucam). Muzika je izvrsna jer je ovaj album jedan sjajan egzemplar Gizzarda kada rade otvorenije psihodelični (hard) rok pa sa ovim, pogotovo po ceni koju sami određujete, ne možete da pogrešite.

https://deafenedrecords.bandcamp.com/album/fishy-tunes

Britanci Howling Black Soul sebe vide kao rivajvl hard rok zvuka iz 1972. godine, citirajući Free i Black Sabbath kao reference. I, dobro, album The Otherside – ako stavimo apsolutno preglasan master na stranu – zvuči kako treba. Ovo je rokerski, energično, rifaški i gruverski pravoverno. Pesme su definitivno prekratke bilo za Free, bilo za Black Sabbath ali je svirka unutar njih kako treba, a hemija zvuči autentično. Tiši mastering bi bio neophodan da ja ovo uzmem da ozbiljno slušam, ali muzički, ovo je vrlo lepa ploča:

https://howlingblacksoul.bandcamp.com/album/the-otherside

Za nešto moderniji ali ne MNOGO moderniji format hard roka tu su Šveđani Electric Boys sa svojim novim albumom, Grand Explosivos. Ovo je ozbiljniji album, u smislu tema, od prethodnog jer je bend, zbog pandemije, malo, kao stavio prst na čelo, ali muzički ovo je nonstop žurka. Electric Boys odvaljuju vrlo veseo, energičan hard rok sa korenima u glam roku sedamdesetih i finim, ne isuviše naglašenim zanošenjem ka sleaze metalu osamdesetih. Odlično producirano, vrlo dobro napisano, puno ložačkih refrena i gitarskih vratolomija, ovo se sluša sa osmehom oko cele glave:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/grand-explosivos

Fireball Sunset iz Oregona prže ugodnu old school hard rokčinu i njihov album, Blistering Sun ima dosta toga čime može da se preporuči slušaocu: dobar tempo, energičnu svirku, kombinaciju rifčina i melodičnih, zavodljivih vokala. E, sad, produkcija je... zanimljiva, pa možda neće biti za svakoga s obzirom na svoj dosta ,,živi" zvuk koji dopušta da se čuje svako ljuljanje u dinamici i tempu, ali za album koji je, koliko mogu dakažem, snimljen uživo u studiju, ovo je prilično slušljivo:

https://fireballsunset.bandcamp.com/album/blistering-sun

Kvebečani Gros Soleil su šarmantni na svom albumu 2038 a koji je negde između psihodeličnog roka, stoner roka, čak i malo grandža... Ovo je prijatno produciran album, sa prozračnim zvukom koji dopušta da se čuju suptilnosti u aranžmanima (dodatne udaraljke, recimo, ali i najsitniji gestovi na gitarama), što doprinosi građenju tog lepog psihodeličnog efekta kome pesme streme, pevanje je na Francuskom a povremene disonance su planski ubacivane da vas protresu. Svidelo mi se:

https://grossoleil.bandcamp.com/album/2038
https://youtu.be/OpcOiTEE_Xc

Meksički Hirkum na istoimenom abumu nudi tvrd, dosta hermetičan psihodelični stoner rok. Ali dobar. Kad se jednom naviknete na vema tvrd zvuk, ovaj bend svira poletno i nudi neke masne psihodelične solaže i gruv. Vredi potruditi se:

https://hirkum.bandcamp.com/album/hirkum

Tu su onda i losanđeleski Formation Ritual sa albumom Doors to the Dead, jednom finom, urednom stilskom vežbom iz doom metala. Ne mislim ovo u lošem smislu, samo hoću da naglasim da bend ima rafiniran zvuk, bez lutanja, improvizacije ili traženja, nudeći precizno ofarbane atmosfere, idealno otmen tempo, melodičan a energičan vokal. Kvalitetno:

https://formationritual.bandcamp.com/album/doors-to-the-dead

Dosta smo deficitarni ove nedelje po pitanju baš nekog strejt stoner rok zvuka, pa u pomoć pritiču čileanski Sótano sa albumom El Semimuerto punim velikih, bluziranih rifova, teškog a poletnog ritma i himničnih vokala. Sótano skoro nimalo ne izlaze izvan fabričkih podešavanja ali njihov drusni, energični stoner rok sa prelivom lepe melodije je baš ono što bi nam doktor prepisao da nismo izvezli skoro čitav naš sistem javnog zdravstva u Nemačku. Jebiga, ostaje da se lečimo rokenrolom, a Sótano zaista deluju lekovito. Moćan album, sladak omot, obavezno slušanje:

https://sotanorock.bandcamp.com/album/el-semimuerto

Piece iz Berlina na svom debi albumu uspevaju da kombinaciju sludge i stoner zvuka učine vrlo originalnom i par puta sam se tokom slušanja trgao i pomislio kako sve ovo zvuči sveže i nepotrošeno. Ancient Greed dolazi posle nekoliko kraćih izdanja i nudi zaista sazrelu formu teškog, ekspresivnog i emotivnog metala koji se drži vokabulara sludge metala ali uspeva da udene mnogo zanimljivih melodija i aranžmanskih rešenja u pesme i da sve to bude originalno, novo, zanimljivo. Odlična atmosfera na albumu koju čak ni dosta muljav master nije preterano pokvario, a onda i nekoliko odličnih rifova, i sve to za samo evro!

https://pieceismetal.bandcamp.com/album/ancient-greed

Tar Pond su švajcarska (anti)supergrupa osnovana od strane članova Celtic Frost i Coroner i namerna da bude saradnja između muzičara i umetnika iz drugih medija. Drugi album ove postave, Petrol, nudi vrlo težak a vrlo dostojanstven doom metal sagrađen na post metal osnovi, otmeno valjajući svoje jednostavne, monumentalne rifove sa mnogo strpljenja i elegancije. Ritam je težak, vokal autoritativan, pesme jako dugačke, sa mnogo spretnih promena dinamike i atmosfere i u celini ovo je izvrstan album hermetične ali zarazne, teške muzike:

https://tarpond.bandcamp.com/album/petrol

OK, idemo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Brazilski trio Phantom Menace je dosta drzak u uzimaju imena od, jelte, jednog od najkontroverznijih filmova Georgea Lucasa, ali dobro, debi album, Night Galleries je dovoljno drzak sam po sebi da opravda TU dskost. Naime, ovo je, pa, energičan, drčan, samo malo ,,blackened" speed metal koji, za razliku od većine speed metal izdanja u današnje vreme, ima nešto kvalitetniju produkciju i svirački fokus koji podseća i na death metal disciplinu. Sad ja tu komplikujem sa detaljima, a Phantom Menace prosto lepo krljaju i ne komplikuju sa pesmama nego postojano jurišaju unapred sa dosta lepih rifova (od kojih neki zaista vuku na black a neki na death metal) i kvalitetne svirke. Poslušajte:

https://phantommenace666.bandcamp.com/album/night-galleries

Bogami su mi prijali Gross Reality, bend iz Raleja u Severnoj Karolini a koji je osnovan još 1990. godine pa sa pauzama radi do danas i, pa, impresionira. Treći album (za devet godina izdavačke delatnosti), Return to Ruin, nudi IZUZETNO zreo thrash metal koji je okej nazvati i progresivnim, mada bend sve kompleksne aranžmane i ambiciozan harmonski rad uspeva da prišije na šasiju vrlo energičnog, krljačkog, brzog muziciranja. To je idealna kombinacija i priznajem da sam na momente sa slašću pomišljao kako je PREMALO bendova koji nastavljaju legat ranog Voivod i Holy Terror iz osamdesetih a da su Gross Reality ne samo jedan od njih nego i jedni od NAJBOLJIH. Ozbiljno, ovo je u klasi Hammers of Misfortune i Strapping Young Lad, ali sa sopstvenim zvukom i šmekom i ko ne posluša, veoma će mnogo propustiti:

https://tribunalrecords.bandcamp.com/album/return-to-ruin

Ovo je definitivno nedelja za progresivne bendove pa tako Rising Sun iz Kanade imaju album impresivnog prog-thrasha. Kako sam ja stariji čovek tako ću i Quest for Absolution uporediti za '80s predlošcima u rasponu od Deathrow pa sve do Atheist, sa pristupom koji fino odmerava udele hermetičnog i komunikativnog u zvuku. Sa tehničke strane, Rising Sun su besprekorni i imaju i odličan miks a ovo je definitivno metal za sladokusce i ljude koji jednako cene pošteno, znjoavo krljanje i kompleksne, definitivno radio-unfriendly aranžmane:

https://risingsunthrash.bandcamp.com/album/quest-for-absolution

Pank i hardkor su u dobrom zdravlju na EP-ju Eaten by Dogs benda Pay No Mind iz Montane. Ovo je onako, andergraund i zabavno, sa dosta truda da se ne svede sve samo na rifove, sa dosta soliranja i prilično kul pankerskog gruva, old school zvukom i pevanjem i zapravo zvuči vrlo prijatno, i retro, kao da je 1988. godina:

https://paynomind69.bandcamp.com/album/eaten-by-dogs-ep

Nemački GorillaPhoenix sviraju energičan metalizirani hardkor ali koji je melodičan i razigran i podseća na melodični hardcore sa etiketa poput Epitaph i Fat Wreck Chords iz devedesetih više nego na moshcore sa kojim najčešće vezujemo ovu kombinaciju. EP Rise of the Monkeys EP (Pt.3) – treći u seriji za poslednjih desetak meseci – impresionira raznovrsnošću muzike koja se ugodno šeta od melodičnog, himničnog hardroka, preko nabadajućeg panka pa do zaista tvrdog metala. Bend sa odličnim zvukom i mnogo karaktera:

https://gorillaphoenix.bandcamp.com/album/rise-of-the-monkeys-ep-pt-3

Recimo da i Forever's Horizon iz Tampe svira nekakav thrashcore. Demo 2023 ima šest pesama metalizirane svirke koja nije ni komplikovana ni naročito inovativna, ali bend (čovek?) zvuči vrlo kompetentno i ima dosta karaktera, posebno sa psihotičnim vokalom i jako komprimovanim gitarama koje svemu daju osećaj tenzije i urgentnosti. Fino:

https://forevershorizon.bandcamp.com/album/demo-2023

Hellpit iz Jekaterinburga imaju odličan EP kvalitetno produciranog thrashcore zvuka naslovljen Все бесы здесь, što je, ako me služi moj zarđali Ruski, deo teksta iz Šekspirove Bure koji ukazuje da su ,,svi đavoli ovde" pa da je zbog toga pakao prazan. Elem, Hellpit OPASNO zakucavaju, ložeći me pankerskom lepršavošću ali metalskom disciplinom u svirci koja je gruverska, ali brza, pa onda JOŠ brža sa uletanjima u ukusne blastbitove, dobrim rifovima i generalno odličnom kombinacijom energičnosti i raznovrsnosti. Izuzetno lep materijal a plaćate koliko hoćete:

https://hellpit.bandcamp.com/album/--2

Spirit of Vengance iz Toronta su ime uzeli od Marvelovog Ghost Ridera a muziku, pa, od njujorških moshcore bendova. Šalim se, ali, da, ovo jeste metalizirani moškor, sa solidnim rifovima, povremenim slemerskim pasažima i generalno prijatnim srednjetempaškim gruvom da se uz njega udara nogama o pod, maše pesnicama i trese glava. Dve pesme na demo snimku 2023 Promo su snimljene u studiju dok je treća uživo i sve je to super osim što je deset (kanadskih) dolara možda malo mnogo za ovaj materijal. Ali je materijal pristojan:

https://spiritofvengeancehc.bandcamp.com/album/2023-promo

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 16-09-2023, 12:05:48

Ahhh, skate core, izraz koji bogami nisam čuo izvesno vreme. Since We Were Kids su iz Kalifornije a njihov album Rehashed Roadrash ima šesnaest kratkih, energičnih pesama u tradiciji brzog, ekspresivnog hardkor zvuka utemeljenoj osamdesetih godina prošlog veka. Ovo je kvalitetno odsvirano, solidno producirano, dobro napisano, sa pesmama koje u trajanjima idu od pola do tri minuta, odličnim pevačem i – a što je meni najvažnije – pretežno brzim tempom. Nostalgično a opet ne sad nešto otužno retro, nego baš smisleno rekonstruisan i unapređen zvuk iz osamdesetih i pravi užitak za moje uši:

https://irishvoodoorecords.bandcamp.com/album/rehashed-roadrash

the burden su iz Teksasa a Canonized je album energičnog metaliziranog crustcore zvuka sa dosta ambicije da ne bude puko kloniranje muzike D-beat uzora. Otud pesme ovde imaju zapravo dosta promena tempa i atmosfere, ali je u osnovi težak, prljav hardcore i puno loše emocije. Energično, na momente i brutalno, ali uvek ambiciozno:

https://theburdenhtx.bandcamp.com/album/canonized-2

Party Rice sviraju ,,Chicago Jock Violence" ili barem imaju taj teglajn ispod slike na Bandcampu. EP Random Act of Violence je, pa, napaljen, brz, nervozan powerviolence, kako i dolikuje, sa niskim štimom i zapravo vrlo debelim, moćnim zvukom gitara, te odličnim dualnim vokalima. Party Rice zvuče kao da je i dalje 1995. godina i to je u ovom slučaju kompliment:

https://partyrice.bandcamp.com/album/random-act-of-violence

Trashworld su iz Orlanda, sa Floride a debi EP, Doomed, ima pet pesama hardkorpanka samo malo začinjenog metalom. Bend je rodno mešovit (i to u korist žena) i BRUTALNO tetoviran, a muzika je ložačka, napaljena, himnična i mada pankerski neobavezna, zapravo odlično napisana i producirana. Kvalitet!

https://trashworld.bandcamp.com/album/doomed

Kicked in the Head by a Horse iz Pitsburga vrlo insistiraju da ne zvuče nimalo kao Dillinger Escape Plan i, evo, da ih umirim, ne zvuče. Ovo je vrištav, tenzičan, prilično brutalan haotični hardkor sa komplikovanim pesmama koje su disciplinovano naučene i odsvirane bez greške, pevačem koji silazi sa uma i jeftinom produkcijom. S jedne strane, bend je AUTENTIČNIJI od nečeg što bi imitiralo DEP, sa druge, muzika im je hermetičnija od većine onog što bi DEP publika ZAISTA želela da čuje. No, album Sporadic Dystrophy mi se zbog toga i dopada:

https://kickedintheheadbyahorse.bandcamp.com/album/sporadic-dystrophy

Album nedelje će ove nedelje biti iz domena grindcorea, ali i pre njega imamo jedno vrlo dobro grindcore izdanje a to je konačno debi album Kanađana Fâché, izašao za Horror Pain Gore Death Productions. Fâché sam vrlo rado slušao poslednjih par sezona jer se radi o ekipi koja ne filozofira nego svira ESKTREMNO brzo, sa kraktim, jednostavnim ali efektnim pesmama, time destilujući grindcore na jednu od njegovih suština. Neke sam njihove pesme uvrstio i u mikseve koje sam radio poslednjih godinu dana pa ću rado svedočiti da je eponimni debi album sa tridesettri pesme jedna paklena kolekcija superbrzih rifova i apsurdno prebrzih bubnjeva, sa klasičim grindcore vokalima i po nekim strateški ubačenim semplom. Fâché su podsećanje da grindcore ne mora da ima nikakvu dodatnu šminku i trikove da bude aktuelan – dovoljno je svirati brzo i iz sve snage i rezultati će doći. Nezaobilazno, a bend na svojoj bendkemp stranici daunloud daje po ceni koju sami odredite:

https://hpgd.bandcamp.com/album/f-ch
https://fache.bandcamp.com/album/f-ch

Još grindcorea dolazi iz, pa, isto Kanade. Serration, doduše na albumu Simulations of Hell grindcore shvataju samo kao polaznu osnovu za muziku koja je delom haotični hardkor, delom metalizirani, teški hardcore, delom melodični alternativni rok, delom elektronski, hm, breakcore? Eklektično je to, ali je eksplozivn, brzo, u skladu sa grindcore etosom i apsolutno vredno trošenja vremena i para. Pokolj, ali maštovit:

https://dazestyle.bandcamp.com/album/simulations-of-hell

I evo još malo grindcorea, ali izmešanog sa... meksičkim trubama? Brujeria je, ruku na srce, većinu svoje karijere hvatala više na humor nego na sad neku maštovitu muziku pa i novi album, Esto es Brujeria solidnih sedam godina posle prethodnog, sa svoja čak 53 minuta ne uspeva da ponudi MNOGO memorabilnih kompozicija, ali... Shane Embury ih je makar uterao u disciplinu što se tiče svirke i mada sada Brujeria više zvuči kao njegovi drugi projekti tipa Venomous Concept, ili Lock Up, samo sa pevanjem na Španskom, to ipak na kraju ima izvesnu snagu i pokretačku energiju. Ako volite Shanea, ovde stiže grindcore vrlo prepoznaltjivo iz njegove kuhinje a meksički elementi svemu dodaju malo šarma, pa ako imate skoro sat vremena na raspolaganju...

https://youtu.be/ZPgZt8m2hnA

Karpathian Relict su se nekada zvali Orthodox i živeli u Ukrajini. Od 2017. godine rade pod novim imenom a sada su u Poljskoj jer, jelte... Orthodox je imao jedan album a za Karpathian Relict je Never be After već treći i ovo je dopadljiv death metal sa dosta atmosfere i truda oko aranžmana. Bend sebe vodi kao technical death metal postavu, ali ovo zapravo više vuče na nekakvu simpatičnu progresivu, sa gudačkim instrumentima i dosta melodičnog rada. Produkcija prilično suva i organska, što mi se takođe dopada pa mislim da Karpathian Relict zavređuju pažnju:

https://karpathianrelict.bandcamp.com/album/never-be-after-2

Stupid jokes for brutal folks je treći album njemačkih In Demoni, brutalnog death metal benda koji voli da se šali. Ovo je retka kombinacija i In Demoni odmah skreću pažnju na sebe vrlo kvalitetnim, tehnički izvrsnim death metalom i velikom brzinom, a koji su izmešani sa povremenim duhovitim semplovima i imaju tekstove od satirične i humorističke sorte. Zanimljiva, retka, ali efektna kombinacija:

https://indemoni.bandcamp.com/album/stupid-jokes-for-brutal-folks

Le Morte su, uprkos imenu, iz Virdžinije a ne iz Francuske a njihov prvi album, Midnight in the Garden of Tragedy ugodno kombinuje death metal, doom metal i malo thrash elemenata što je ostalo bendu od početaka. Fina, atmosferična ploča koja uzima mid-90s doom metal i dodaje mu malo gasa i prljavštine. Nije za, dakle, čistunce, ali ima lepe rifove:

https://lemortedoom.bandcamp.com/album/midnight-in-the-garden-of-tragedy

Fessus su iz Beča a prvi demo im se zove Pilgrims of Morbidity. No, nije ovo PRETERANO morbidno i zapravo je vrlo umirujuće čuti ovako tradicionalan old school death metal. Tri pesme na ovom izdanju ne probijaju granice žanra na bilo koji značajan način ali nude ugodne rifove, dobar gruv, malo brze, malo spore svirke, pa i solidnu produkciju. Prijateljski, podrumski, prijatno:

https://fessus.bandcamp.com/album/pilgrims-of-morbidity

Experiment Specimen iz Toronta sviraju vrlo strejt death metal i meni to vrlo prija. Drugi album, Purity of Purpose sigurno neće skinuti Cryptopsy, Dying Fetus i Suffocation sa trona kada se budu pravile liste albuma godine za par meseci, ali ovo je nekomplikovana, energična ploča koja ide napred ne kalkulišući i podmećući proverbijalnu glavu gde drugi neće ni kopačku. Ne mogu to da ne cenim, a pesme nisu napisane ni malo loše i koketiraju i sa brutalnim death metalom i sa melodičnim death metalom taman koliko treba da sve ne ispadne suviše suvo i nemaštovito. Još je i mozak benda lik našeg porekla po imenu Nick Radlović i to čini Experiment Specimen praktično obaveznim slušanjem:

https://experimentspecimenmetal.bandcamp.com/album/purity-of-purpose

Zna se da se nešto ne primam preterano na melodični death metal, ali Ice Giant iz Masačusetsa sa svjim drugim albumom spravili su komplikovanu supu melodeatha, progresive, simfonijskog metala, thrasha, himničnih refrena, brze svirke... Jebiga, teško da se ne padne baš NI MALO na sve to. Ghost of Humanity je ploča sa MNOGO svirke i bend povremeno malo i preteruje sa progresivom, komplikujući na nekim mestima gde to možda nije bilo potrebno, ali ovo je ploča velike maštovitosti i ZABAVNIH tema, rifova, refrena i generalno dobrih rešenja. Apsolutno vredi čuti, pogotovo uz dinamičan mastering koji omogućasva odvrtanje svega na baš jak volumen i slušanje tog simfonijskog orkestra u punoj snazi:

https://icegiantband.bandcamp.com/album/ghost-of-humanity

Italijani Goat Vomit Noise prave dosta buke oko toga da su oni antisocijalna sila zgađena pravilima modernog sveta, bla bla bla, ali njihova muzika je solidan, disciplinovan death metal stare škole sa daškom blek metala. Novi album, Golgotha of the Underdogs nudi šest pesama (plus intro) poštene, znojave svirke, mračnih rifova, generalno krljačine u jeftinoj produkciji ali sa puno ubeđenja i zanatskog kvaliteta. Sve je to mračno namršteno, ali vrlo pošteno, radnički i seljaški odrađeno do poslednje kapi znoja i od mene dobija oba palca na gore:

https://goatvomitnoise1.bandcamp.com/album/golgotha-of-the-underdogs

Nammu Tammtu je debi album za meksički Castleumbra i ako vam naslov albuma izaziva asocijacije na Lavkrafta i Ktulu mitos – dobro ste naštimovali njuh. Castleumbra su baš u tom kulturnom, jelte, džepu i njihova muzika, kombinacija švedskog buzzsaw metala svog u hipeteškim gitarama ali i mestimično lepim melodijama, sa kavernoznim, mrtvačkim old school death zvukom zvuči IDEALNO. Album uspeva da istovremeno bude i hermetičan i prijemčiv, dajući jednak prostor i mošingu i kontemplaciji i ovo se mora jako poštovati:

https://youtu.be/BduqE131y3M

The Crypt iz Viskonsina albumima daju naslove na Ruskom i vole da sviraju i death metal i heavy metal, zavisno od izdanja. Najnoviji opus, Истребитель je defiitivno death metal ploča, i to kvalitetna, sa osobenim zvukom koji bend ima i prilično originalnim idejama u samim pesmama. U osnovi je apsolutno težak, energičan, rokački death metal, bez previše filozofije i visokog moš faktora, ali The Crypt umeju da pišu pesme interesantnih tema i aranžmana i ovo je materijal sa puno finih detalja. Odlično:

https://thecryptdc.bandcamp.com/album/--3

Čileanci Blood Oath zvuče vrlo old school na svom debi albumu, Lost In An Eternal Silence. Ovo je death metal po meri kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, ne primitivan već naprosto slobodan da ide u bilo koju stranu, jer se ne obazire na cementirane žanrovske granice i obavezne gestove. Produkcija je takođe prijatno ,,prirodna", sa zvukom koji nije sad nešto EKSPANZIVAN ali jeste dovoljno dinamičan, sa finom separacijom instrumenata i lepim bojama. Bend svira vrlo tehnički, zapravo, iako na prvi pogled deluje da će ovo biti nekakav sirov, jednostavan album. Daleko od toga. Blood Oath pišu kompleksne pesme a onda ih izvode šampionski i nije nikakvo čudo da ih je Caligari Records stavio na svoj roster. Izvrstan debi a ako volie Atheist, Death i slične sastave ovo je obavezna lektira:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/lost-in-an-eternal-silence

Još old school cepačine stiže na drugom albumu finskih Mortar. Extreme Measures For Violent Times je kao nešto nastalo 1991. godine sa svojim spajanjem thrasha i grinda pod ekstremnim pritiskom,sa rifovima koje bi i Entombed i Terrorizer voleli da su ih napisali, i jednim udaračkim, agresivnim tempom koji mene osvaja na keca. Sedam pesama bez filozofiranja, sa mnogo znojavog, kvalitetnog rada, dobar, podzemni zvuk, apsolutna lektira:

https://mortardeathmetal.bandcamp.com/album/extreme-measures-for-violent-times

Fabricant su iz Kalifornije i njihov debi album, Drudge to the Thicket, izašao deset godina nakon prethodnog izdanja, je prilično ambiciozna ploča. Produkcijski ne sad nešto preskupa, ona je, pak, puna iznenađujuće progresivnih skretanja nakalemljenih na zdravu, tvrdu death metal osnovu. Suštinski, Fabricant gledaju da isporuče sve potrebne death metal elemente, od blastbitova i mošerskih srednjetempaških momenata, preko grubih vokala, do divljeg soliranja ali onda na sve to dodaju dosta zanimljivog harmonskog rada, pa aranžiranja koje ide preko linije formata i završavamo sa deset pesama dobrog, zdravog, proggy death zvuka. Fino.

https://fabricant.bandcamp.com/album/drudge-to-the-thicket

Tu je onda i trio Flesher iz Indijane sa debi albumom Tales of Grotesque Demise jednom old school cepačinom sa devet pesama horora, mračnih rifova i mošerskog ritma. Ne suviše originalno, nedajbože inovativno, ali Flesher umeju da vam uhvate pažnju i drže vas na udici svojim sirovim zvukom i disciplinovanom skoro ritualnom svirkom. Vredi!

https://flesher1.bandcamp.com/album/tales-of-grotesque-demise

Rusi Dig me no grave nisu samo old school, njihov death metal je ,,ancient" kako sami kažu. No, da, ovo je old school death metal, težak, mračan, bolestan, ali, jelte, prijatan za slušanje. EP Tales of Bloody Moon ne beži predaleko od predložaka ranih devedesetih, tih klasičnih Autopsy, Grave, Morgoth itd. formata, ali sve što radi, radi kako treba, nudeći jeftinu a efektnu produkciju, mnogo mošerskih rifova, čvrsto, sa razumevanjem napisane i aranžirane pesme. Bend je pritom, ovo snimio uživo u studiju i demonstrira izvrsno muziciranje pa, pogotovo po ceni od koliko date, podstičem da se ovo posluša pa i kupi. Da se ne lažemo, By Infinite Might of Haldi je jedna od boljih death metal pesama koje ćete čuti u nedelji NATRPANOJ jebeno dobrim death metalom.

https://digmenograve.bandcamp.com/album/tales-of-the-bloody-moon

Istina je da čekamo novi propisni album Blood Incantation, evo već četiri godine, ali ekipi iz Denvera se ne žuri. Nakon prošlogodišnjeg ambijentalnog EP-ja Timewave Zero, ovogodišnji singl je makar bliži njihovom progresivnom, naučnofantastičnom death metal zvuku koji ste zavoleli na Hidden History of the Human Race. Luminescent Bridge jeste izašao za Century Media ali nema se utisak da je bend zbog toga napravio nekakav kompromis. Naslovna pesma je devet minuta kvalitetne ambijentalne muzike ali je B strana propisan progresivni death metal i ovo daje mnogo dobrih obećanja za budućnost:

https://www.youtube.com/watch?v=aNul02Xp5C0&list=OLAK5uy_ma1gY9yTgEgC5-1DP_-5ERbB72BWyox9c

Postoji i ruski bend po imenu Tardigrad ali ovi o kojima danas pričamo su iz Belgije i imaju prvi album, Desiccation, nudeći dosta melodičan, dosta ekspresivan death metal. I mada Tardigrad nisu skroz po mom ukusu bilo bi licemerno da baš ove nedelje serem nešto protiv kombinacije melodičnih gitara i grubog pevanja, a preko pratnje koja je energična, na momente blago progresivna. Naravno, Tardigrad nisu baš na nivou koji ću malo niže toliko hvaliti, ali... nije ovo loša ploča, ima karaktera i dosta zanimljivih tema. A cena od ,,koliko date" je VIŠE nego fer za jednu prilično dobro produciranu kolekciju melidčnih death metal pesama:

https://tardigrad.bandcamp.com/album/desiccation

Španci Altarage se ne bave nikakvom progresivom, molimlepo. Njihov death metal je već godinama prkosno hermetičan i na granici neslušljivosti sa zidom disonantne buke na mestu gitara i teškim bubnjevima koji sviraju iznurujuće, uskovitlane ritmove. Novi album (nakon EP-ja koji je izašao u Januaru) zove se Worst Case Scenario i zapravo je suptilniji od prethodnih izdanja po tome da ipak daje slušaocu malo predigre pre nego što mu ga zavuče. Naravno i spore pesme ovog benda su neizdrživo tenzične i opresivne a kada Altarage ovde krenu u polivanje blastbitovima, osećaj je kao da vam je neko sručio celu fabriku žileta u uši. Prelep, dakle, da pojasnim, osećaj je prelep. Altarage se nikada ne propuštaju a pogotovo sada kada im je zvuk sazreo i odvaljuje malter sa fasade na suptilnije, lukavije načine nego ikada pre:

https://altarage.bandcamp.com/album/worst-case-scenario

Nema mnogo progresive ni filozofije ni na novom albumu brazilskih Gestos odnosno Gestos Grosseiros. Ovo je kavernozan, mošerski death metal u kome se može naslutiti i malo melodije između mrvećih ritmova i prenapregnutih rifčina ali koji će zaista slušati samo najposvećeniji. No, ovo jeste hermetično, producirano ptilično jeftino i tvrdoglavo se drži samo jedne forme, ali u tome je skoro savršeno:

https://gestosdeathmetal.bandcamp.com/album/blasphemous-words

Ali progresiva definitivno rula ove nedelje i u hvatanju zaleta za najvažnije death metal izdanje u ovom periodu moramo prvo pomenuti i novi album nemačkih Alkaloid. Numen je treći album za osam godina i pokazuje bend kako postepeno proširuje death metal format, bez toga da napusti krjlačku svirku i duboke, grlene vokale. Ovde mošerski temelji nisu preozbiljno načeti i bend zna da sve bolje zvuči kada mlatite glavom pa onda preko njih sipaju gitarske solaže koje zvuče kao da se rahmetli Miles Davis povampirio i dohvatio gitare, voze klin (mada i dalje grube) vokale, i generalno se fino poigravaju sa formom i atmosferom ubacujući i kastanjete uz flamenko gitare kada je to najefektnije. Dosta ideja, ali pre svega dosta energije:

https://alkaloidsom.bandcamp.com/album/numen

No za death metalce je svakako ploča nedelje novi, četvrti album kanadskih gospodara novog talasa old school death metala, Tomb Mold. The Enduring Spirit je izašao posle možda i preduge pauze od četiri godine nakon što su momci iz Toronta u nešto više od dve godine ispalili čak tri albuma koji su maltene svojeručno dali identitet novom OSDM zvuku. Prošlogodišnji demo Aperture of Body najavio je zaokret, no i tako je moguće da će vas The Enduring Spirit zdravo iznenaditi svojim pa, vrlo otvorenim odlaskom u progresivne vode. I, mislim, nije da je za Tomb Mold ovo neprirodan smer – i prethodni albumi imali su intrigantne aranžmane, dosta ritmičkih promena, kompleksne gitarske teme, a sada je samo napravljen prirodan dalji iskorak ka čistijem zvuku, atmosferičnim pasažima bez distorzije, harmonijama koje su bliže progresivnom roku pa i džez roku nego ikakvoj vrsti metala. No, Tomb Mold u svemu tome ne gube ni trunku svog osobenog identiteta, nudeći vrlo organsko proširivanje zvuka i svetonazora. Još je Planetary Clairvoyance iz 2019. godine u svoj kavernozni death metal pustio izvesnu meru kontemplativnije, pa i melanholičnije atmosfere a The Enduring Spirit ovo radi daleko sigurnije i ubedljivije, venčavajući nikada smelije ritmičke bravure sa razuzdanim gitarskim eksperimentima koji uključuju i obilno korišćenje harmonajzera. Centralni komad albuma, Fate's Tangled Thread dobro pokazuje koliko daleko bend može da ode od death metal osnove a da ne izgubi sa njom prirodnu sponu – gde je svakako presudno i to da bubnjar Max Klebanoff ni za mrvu ne uzmiče od klasičnog ,,pećinskog" death vokala – a dok stignete do grandioznog jedanaestominutnog finala sa The Enduring Spirit Of Calamity odavno ćete biti kupljeni za sve pare. Tomb Mold drže mnoge lekcije ovim albumom, ne najmanje dinamičnim, prirodnijim zvukom koji čini da horde iskomprimovanih trigeraša deluju pomalo komično i nadam se da će i za njih i za izdavača 20 Buck Spin ovo biti veliki uspeh jer su to zaslužili i oni ali i death metal publika kolektivno:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/the-enduring-spirit

Na kraju smo, i poslednja sekcija kao i uvek obilazi heavy metal (koga danas ima jako malo) i krosžanrovska izdanja. A kako ja to obično namrgođeno kažem, progresivni metal je danas često samo lozinka za ređanje djent rifova sa povremenom neparnom metrikom. No, Tempête iz Montreala su tu da nam malo razvedre dan. Ovaj power trio na svom albumu Table Tourmente zvuči kao novovekovna ekstrapolacija radova bendova poput Nomeansno, Victims Family ili, dakako, Lightning Bolt, sa vrlo kinetičkim, vrlo mišićavim spojem (post)hardkora, metala, džeza, fanka i noise rock eksperimentisanja. I sad, ne kažem da je ovo JEDINI način da se svira progresivni a istovremeno agresivni, jelte rok i metal, ali su Tempête vrlo zabavni i vrede da se poslušaju:

https://tempete-band.bandcamp.com/album/table-tourmente

Prosthetic Bung iz Kanade su duo čiji je izraz negde na tragu onog fantastičnog spoja (post)pank etitjuda i improvizatorske gladi kakav je karakterisao radove mnogih bendova sa početka osamdesetih (npr. Rip Rig & Panic, Pigbag, 23 Skidoo itd.) Album The Curse of Castle Bungenstein stoga zvuči istovremeno i prijatno familijarno i osvežavajuće novo. Ovo dvoje ljudi sviraju gomilu instrumenata i uspevaju da pretvore album u psihodeličnu, ritualnu proslavu slobode i improvizacije iako ne beže predaleko od rokenrol formata, sa sve jeftinom a efektnom produkcijom i opštom atmosferom dobrodošlice i umiljatosti. Prelepo a daunloud plaćate koliko želite:

https://prostheticbung.bandcamp.com/album/the-curse-of-castle-bungenstein
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/prosthetic-bung-the-curse-of-castle-bungenstein

Za nešto ,,metalnije" tu su Thumbscrew iz Ostina u Teksasu koji kažu da sviraju od 2001. godine, ali kolko vidim, EP Within Hearts Of Redemption im je tek drugo izdanje. Dobro, svirali su uživo, kako sami kažu a svakako se u muzici čuje jaka usviranost i rutina. Ovo je kompleksni, disonantni, tenzični mathcore sa mnogo škripe i mikrofonije i odličan je. Čak je i produkcija vrlo dobra, sa zvukom koji je isovremeno i drsko agresivan i pažljivo podešen da ne pretera sa pritiskanjem ušiju pa da izazove isključivanje. Odlično napisano, generalno odlično a plaća se koliko sami date:

https://thumbscrewtx.bandcamp.com/album/within-hearts-of-redeption-ep

Pre oko godinu dana sam već hvalio debi novosadskih Polywhy, a vredni kombo snimio je i novi album, Wanton Psalms i ovo je još odličnije. Kombinacija emotivnog, ekspresivnog posthardcorea i komplikatorskog mathcorea ovde i dalje radi izvrsno sa pesmama koje su napisane tako da se ne pogube u tehničkim egzibicijama, ali da ta tehnika iz sve snage podupre srž kompozicija. Sjajno odsvirano, dobro snimljeno, ubedljivo a i ovo plaćate koliko želite:

https://polywhyofficial.bandcamp.com/album/wanton-psalms

Damnation's Hammer iz Lankašira u Engleksoj je osnovan, kako sami kažu, kao omaž avangardnim metal bendovima osamdesetih. Treći album, Into The Silent Nebula svakako ima elemente svemirskih eksploracija koje su osamdesetih godina provlačili Voivod, no, Damnation's Hammer su skloniji sporijim formatima u onome što rade pa njihov metal stoji negde između prog-thrasha, doom metala i možda malo i groove metala... Nije to savršeno, ali album ima svog šarma i jakih strana:

https://damnationshammer.bandcamp.com/album/into-the-silent-nebula

Kragujevčani Forever Storm su naravili destogodišnju pauzu posle drugog albuma, ali treći, Od pepela do večnosti, svakako zvuči ubedljivo i kvalitetno. Ovo je power metal koji je malo i preslađen za moj ukus, da se mi razumemo, ali dobar, sa epskim zahvatom ali ne i gubljenjem u toj epici. Stefan Kovačević ume da odmeri odnos melodičnih, himničnih vokalnih tema i prijemčivih, čvrstih rifova, pesme su snimljene i producirane na nivou koji se danas očekuje od (pogotovo evropskog) power metala i ovo je izdanje koje stoji čvrsto kano klisurina, spremno da vas opčini i zavede:

https://foreverstorm.bandcamp.com/album/od-pepela-do-ve-nosti

Great Falls su iz Sijetla i članovi sviraju u gomili drugih bendova a album Objects Without Pain je jedna vrlo ubedljiva, apokaliptična mešavina sludge metala i noise rocka sa korenima u AmRep zvuku devedesetih. Mislim, nije ovo sasvim slučajno izdao Neurot i Great Falls ekstremno sigurno mešaju tenziju i represivnost zvuka sa mišićavim, brzim pesmama pa ovo preporučujem samo najizdržljivijima i najhrabrijima, znajući da će oni uživati:

https://greatfalls.bandcamp.com/album/objects-without-pain

Italijani Cani Sciorri su nešto bliži standardnom '90s noise rock izrazu, pa je album Atletica '75 (sa uistinu sjajnim retro omotom) vrlo lepa kombinacija mišićavog, mesnatog zvuka, znojave svirke i ipak donekle melodičnog rok formata. Ovakvih bendova je devedesetih bilo na svakom koraku, saplitali smo se o njih čim upalimo radio (pod uslovom da smo slušali Radio B92 koji je tad, jelte, bio nešto drugo) itd. ali danas me ovaj album pomiluje prijatnim nostalgičnim dodirom i uživam da čujem nešto ovako jednostavno, prirodno i toplo. Pevanje na Italijanskom pogotovo pomaže. Možete album kupiti direktno od benda, ali Forbidden Place daju daunloud za znatno manje para...

https://canisciorri.bandcamp.com/album/atletica-75
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/cani-sciorri-atletica-75

Za ljubitelje klasičnijeg metala, Ronnie Romero je izbacio treći solo album, ali prvi koji nije kolekcija obrada tuđe muzike. Too Many Lies, Too Many Masters je album originalnog materijala spravljenog sa španskim kolegama u bendu i prikazuje nam jednog od najcenjenijih savremenih heavy metal pevača u vrlo dobro svetlu. Ako znate Ronnieja pre svega po njegovoj saradnji sa Ritchiejem Blackmoreom, vredi reći da Romero i u ovoj autorskoj varijanti ne beži predaleko od zvuka koji vi volite. Uostalom, on je nastupajući sa Rainbow vrlo jasno pokazao koiko mu je pokojni Dio veliki uzor pa je i ovaj album veoma blizak Diovim solo radovima. Epski, melodično, cheesy i energično, ovde je uglavnom sve na svom mestu i sluša se uz osmeh odobravanja:

https://www.youtube.com/watch?v=aEuM9fpZs-A&list=OLAK5uy_mUwrHHftaoA07uM1TDeGn6U22twLaie5Y

Album nedelje? Bio sam skoro u suzama kada sam viudeo da će Gridlink snimiti još jedan album. U suzama. Pre skoro pune decenije je njihov treći album, Longhena stavio tačku na jednu od najsjajnijih ekstrapolacija ideje grindcorea u istoriji ekstremnog metala, nudeći tananu, humanu emociju izmešanu sa supersoničnim masakrom. Onda se Takafumi Matsubara šlogirao i delovalo je da je bend otišao u istoriju. Slavno. Sa jednim od najizvrsnijih opusa u grindcoreu (u ukupnom trajanju od oko 45 minuta, prtitom), ali zauvek. No, veliki gitarista se nije predao i posle mnogo napornog vežbanja vratio je pokretljivost svojoj levoj ruci, pa snimio neke zaprepašćujuće dobre stvari poslednjih par godina o kojima sam već pisao. Sa svoje strane je pevač Jon Chang prekinuo diskografski post odličnim albumom No One Knows What the Dead Think, pre eku godinu, zajedno sa gitaristom legenadrnih Discordance Axis sa kojim su njih dvojica (i takođe legendarni bubnjar Dave Witte) još devedesetih pogurali grindcore na potpuno novu razinu. No One Knows What the Dead Think je ponudio još kontemplativnog grindcorea koji smo voleli kod Gridlink, ali kada se Gridlink okupio ranije ove godine i u njujorškom Saint Vitusu održao urnebesan povratnički koncert, pa, da, i tada sam skoro zaplakao. Novi album, Coronet Juniper je još jedan dobar razlog za suze sa jedanaest novih pesama koje perfektno nastavljaju tamo gde je Longhena stala. Danas sam za mnogo albuma koristio epitet ,,progresivni" ali kod Gridlink ovo je samo element kompleksne jednačine u kojoj se spajaju emo, prog, meodični hardcore i najoštriji, najbrži organski grindcore koji možete da zamislite. Za razliku od gore hvaljenih Kanađana Fâché, Gridlink se ne bave jednostavnim, klasičnim grindcore rifovima i Matsubara ovde plete složene laserske mreže melodije i solaže preko razaračkih ritmova koje isporučuje ritam sekcija nadljudskog bubnjara Bryana Fajarda i novog basiste, Maura Cordobe. Jon Chang je, naravno, onda demon koji stoji na sredini bine i spaljuje sve ispred sebe vriskom koji ni posle trideset godina nije izgubio ništa na maničnosti. Album je svakim svojim atomom onako brz, beskompromisan i UBITAČAN kao i svako Gridlink izdanje pre njega a opet nov, svež, nepotrošen. Iako su Chang, Matsubara i kolege pojedinačno i kolektivno uticali na MNOGO bendova u poslednjoj deceniji, još uvek ne postoji ništa što se zaista može porediti sa Gridlinkom pa ovaj album nije samo događaj već BLAGOSLOV.

https://gridlink.bandcamp.com/album/coronet-juniper

Meho Krljic · 23-09-2023, 12:05:30

Poplava notabilnih metal izdanja – pogotovo ako volite ekstremniji metal – se nastavlja i ove nedelje. Dobro, izašao je i novi Thy Art is Murder, ako ćete baš da cepidlačite, al nisu oni, jelte, iz moje orbite interesovanja. Novi Cannibal Corpse, pak? Prvi sam u redu da čujem! Svakako kenibali teško da su doneli išta novo svetu i sebi sa novim albumom, ali vuče zdravo i dobro, a kada imamo i drugi album jednog od najboljih modernih heavy psych bendova u istoj nedelji, stvari svakako stoje sjajno. Uletimo:

Prvo, naravno, blek metal. Skaldir je čileanski (uglavnom) jednočlani blek metal sastav čiji spiritus movens, Zvi Tacussis ima još nekoliko jednočlanih projekata, kako je i običaj. No, Skaldir je na debi albumu, Ritual, Sex & Blood veoma dobar i vredi ukazati na materijal koji odiše jednim finim old school mirisom, ima solidnu produkciju i kvalitetnu svirku, a da istovremeno nudi vrlo lepo napisane pesme. Veliki broj jednočlanih blek metal bendova su više terapija za njihove, jelte, ,,vlasnike" ali Skaldir se izdvaja fino uobličenom ekspresijom i nudi muziku koja zvuči intrigantno, neposredno ali i kvalitetno. Vredi poslušati:

https://skaldirmetal.bandcamp.com/album/ritual-sex-blood

Finski trio Moonlight Sorcery nudi blek metal vrlo visoke kakvoće na debi albumu, Horned Lord of the Thorned Castle. Ovo je melodičan, raskošan blek metal sa puno ,,tehničke" svirke ali sa ekspanzivnim zvukom koji koristi mnogo klavijatura, ima kompleksne a prirodne aranžmane, jedan vrlo ekspresivan kvalitet. Ovo je, uslovno rečeno, u istom stilu kao ,,komercijalniji" bendovi tpa Cradle of Filth ili Dimmu Borgir, ali na svoj način, sa elementima heavy metala, power metala i hard roka i mene je veoma impresioniralo.

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/horned-lord-of-the-thorned-castle
https://youtu.be/2EePImr70Jg

,,NOVI Xasthur?", kriknućete iznenađeno, ,,pa zar nije već jedan album izašao ranije ove godine?" I svakako jeste, ali Scott Conner valjda ima mnogo inspiracije ovih dana da stvara taj svoj hermetični, melanholični blek metal. Doduše, novi album, zvanično zakazan za Oktobar, i naslovljen The Funeral of Being zvuči kao da je Conner skupio restlove od letošnjeg Inevitably Dark i spakovao ih u album bez mnogo ceremonije. Ovo je vrlo lo-fi, vrlo, čak, neobavezno na neki način i mislim da je pre svega namenjeno hardkor fanovima ovog projekta.

https://xasthurband.bandcamp.com/album/the-funeral-of-being

Grčki Melan Selas izbacio je svoj treći album, Zephyrean Hymns i po prvi put naslov nije na Grčkom što valjda malo svedoči da žensko-muški duo ima u vidu i internacionalnu publiku. I sasvim je to fer jer je muzika ovde, iako suštinski blek metal, puna klasičnih heavy metal i thrash rifova, sa kontemplativnom, otmenom atmosferom i pesmama koje su svirane bez žurbe i forsiranja tempa. Ovo je harmonski VEOMA u grčkom stilu sa puno egejskih skala i može u krajnjoj linji, predstavljati način da i ,,normalna" publika počne da sluša blek metal:

https://melanselasthecirclemusicfamily.bandcamp.com/album/zephyrean-hymns

Old Ruins iz Nemačke su po opisu skoro pa kao neka parodija: heavy/ post-black metal koji se lirički pre svega temelji na Blizzardovoj popularnioj videoigri Diablo. No, kad poslušamo njihov prvi album, Always Heading East, to zvuči dosta ugodno. Old Ruins je atmosferičan ali rifaški materijal, sa zaista solidno uhvaćenom horor atmosferom Diabla i puno epskih preliva u jednom drusnom srednjetempaškom formatu. Solidna produkcija, lepe gitare, prijatno sam iznenađen:

https://oldruins.bandcamp.com/album/alway-heading-east

Bend se zove Misanthropic War, debi album je Utter Human Annihilation i naravno da je muzika onako kako običan svet zamišlja da zvuči sav ekstremni metal: besomučno sipanje blastbitova i neraraznatljivih rifova uz mutan, neljudski vokal, ali... ovaj nemački bend (projekat?) nekim čudom uspeva da ekstremnu monotoniju svoje muzike dinamizuje nekim malim detaljima, pa iako su sve pesme skoro iste i ni jedan rif nećete zapamtiti nakon slušanja albuma, zapamtićete iskustvo padanja u grotlo vulkana iz koga šikljaju usijani žileti. A ni to nije za baciti:

https://misanthropicwar.bandcamp.com/album/utter-human-annihilation

Kanađani Kings Rot su jedan od onih dobronamernih blek metal bendova koji svoj imaginarijum zasnivaju na Tolkinu i mada im je muzika i dalje žestoka i agresivna, ona odiše prijemčivošću i nije neprijateljska prema slušaocu. Drugi album ove ekipe, At the Gates of Adversarial Darkness sav je u epskim atmosferama i melanholičnim temama sviranim sa vrlo organskim, sirovim zvukom. No ovde to ne deluje kao budžetska limitacija, i čini se da u Kings Rot smišljeno išli na dinamičan, prostoran zvuk koji, istina je, dosta odgovara njihovim pesmama. Simpatično:

https://kingsrot.bandcamp.com/album/at-the-gates-of-adversarial-darkness

Aset su iz raznih zemalja. Ovaj tajanstveni bend je do sada otkrio da ima u sebi članove Oranssi Pazuzu i Seth ali ima tu još bendova za koje ne znamo. Kako god da okrenete, muzičari su iz Finske, Francuske i još nekih, za sada nepoznatih zemalja a muzika na debi albumu, Astral Rape, je prepoznatljivo avangardna i divljačka u isto vreme. Tematski, album se bavi okutlnim (i to, ako je verovati upućenima, staroegipatskim okultizmom) a muzika je hermetična a opet prijemčiva. Taman da vas malo provocira ali i da ponudi avangardu koja je pitka i ukusna:

https://aset-magic.bandcamp.com/album/astral-rape

Profanatica iz Konektikata prže već duže od trideset godina i sa njima znate šta dobijate. Naime, čistu pomrčinu, nihilizam i satanistički haos. Novi album, Crux Simplex je bestijalan, sirov, jednostavan i beskrajno šarmantan sa svojim svođenjem blek metala na njegove najosnovnije karakteristike bestijalnosti i svireposti i onda, uz mrvu death metal gruva, vožnju pravo do dna provalije. Pakao:

https://profanaticasom.bandcamp.com/album/crux-simplex

Sa imenom benda kao što je Bekor Qilish znate da će u ponudi biti nešto weird. Ovaj jednočlani avangardni blek metal iz Italije je od prvog albuma prošle godine pa do drugog, The Flesh of a New God koji je upravo izašao pojačao avangardu, blek metal ukrstio sa dosta drugih formi i apsolutno porazio jednočlanost. Andrea Bruzzone jeste napisao svu muziku i stihove na ovoj ploči ali se što se izvedbe tiče ograničio na pevanje i elektroniku, sakupivši ansambl odličnih muzičara, uključujući Giulija Galatija iz Hideous Divinity na bubnjevima. Blek metal jeste i dalje u osnovi ali je onda dodato dosta death metala, progresivne metrike i istraživanja harmonija i aranžmani su produbljeni tako da je krajnji rezultat nešto kao da ste ukrstili avangardni blek metal Krallice sa proggy death eksploracijama Atheist. NARAVNO da takva muzika može da bude i malo self-indulgentna, svakako je heremetična ali Bruzzone svejedno piše prijemčive pesme i ovo je album sa ohrabrujuće mnogo dubine.

https://bekorqilish.bandcamp.com/album/the-flesh-of-a-new-god

Idemo na stoner rok, doom metal, sludge metal, hard rok i psihodeliju. Trio iz Nju Hempšira Abel Blood sebe opisuje rečima ,,heavy stoner rock" ali njihov album, Arrival of the Waves nije puko ređanje teških bluziranih rifova kako je to neretko slučaj u ovakvim situacijama. Naprotiv, Abel Blood sviraju uzdržano, tiho, suptilno, oslanjajući se na pune akorde, često bez distorzije, prozračan zvuk i psihodeličnu atmosferu. To definitivno čini momente kada se zgazi faz pedala efektnijim, ali je muzika ovog benda sve vreme vrhunski atmosferična i uljuljkana u jedan neodoljiv gruv. Odlično:

https://abelblood.bandcamp.com/album/arrival-of-the-waves

Uraken Survivors je simpatično ime za bend jer, da budem iskren ne znam koga uraken uopšte može da ubije. Možda nekog leptira ako je baš trošnog zdravlja, ali to je sve! Enivej bend je iz Francuske i svira kvalitetan, bluziran stoner rok sa dosta revolveraškim stavom i zaraznim gruvom. EP Haze On Wheels zvuči onako dosta old school hardrokerski sa puno gitarskog rada koji je mogao doći i iz šezdesetih ili sedamdesetih ali sa modernijom produkcijom i težim zvukom. Pet dobrih pesama za bajkere i one koji se tako osećaju:

https://urakensurvivors1.bandcamp.com/album/haze-on-wheels

Argentinci Graven Dägger svoju muziku opisuju i kao dungeon rock i, pa, to je dobra deskripcija. Album No King's Land ima malo srednjevekovnih melodija, dosta klavijatura, ali je u pitanju i gitarom vođen, gruverski, okultni '70s doom. I sve se to lepo uklapa jedno uz drugo. Pomalo i neobavezno i album je više procesija lepih atmosfera i gruva nego nekih dramatičnih pesma, ali... lepe su to atmosfere, lep gruv i prijatno je sve vreme:

https://gravendagger.bandcamp.com/album/no-kings-land

Insonika su iz Švedske i njihov doom metal je zapravo ako je verovati njihovim rečima, ,,eksperimentalni stoner rok". OK, istina je da ovo nije standardni doom, da ovde nema naglaska na gotskim elementima ali spora, svečana atmosfera koju bend kreira svakako se ugodno smešta u doom teritoriju. EP Lost at Sea ima tri pesme veoma fino faziranih gitara, melodičnih vokala, te lepo upotrebljenih klavijatura koje vuku i na klasični hard rok ali i na space rock psihodeliju. Metal Archives ovo vodi kao ful album, jer su pesme po dvanaest minuta pa vi vidite. Meni je odlično:

https://insonikaband.bandcamp.com/album/lost-at-sea

Prijatno zvuče australijanski Astronomie na svom albumum nagađam prvom, Interstellar Nomad. Ovde ima dosta te ,,svemirske" atmosfere i psihodelije kakve očekujete od bendova koji tako jako idu na kosmičke reference u svojoj ikonografiji ali Interstellar Nomad je i neočekivano rifaška ploča sa lepim odnosom teškog, energičnog gruva i mekših, meditativnijih psihodeličnih pasaža. Lep vokal, lep, težak zvuk, lepa ploča:

https://astronomie.bandcamp.com/album/interstellar-nomad

Kanađani Spook The Beast imaju tri pesme teškog, dumerskog post-metala na EP-ju Guided By The Second Sun i koliko da mi se ne sviđa produkcija koja je istovremeno i bučna i nejaka, toliko mislim da bend ima puno dobrih ideja i da svira sa puno strasti. Vredi da se čuje jer, jebiga, KRLJA:

https://spookthebeast.bandcamp.com/album/guided-by-the-second-sun

Znamo već koliko sam slab na Argentince koji sviraju psihodelični, drogirani rok, pa tako moram da odmah u startu kažem i da su Tusoc iz Rosaria odlični. Album Éter, njihv prvi, je malo manje bluzirano-garažno-zaprljan od onog što ja očekujem od Argentinaca, ali je i dalje jako dobar, sa gruvom izmešanim sa sanjivim, psihodeličnim atmosferama. Svirka je znojava ali muzika koja iz nje izlazi je sofisticirana i u njoj se gledao svaki detalj pa Tusoc od mene dobija vrlo snažnu preporuku:

https://tusocbanda.bandcamp.com/album/ter

Isto iz Argentine, ali iz Buenos Airesa je Sabbra Cadabra, podkast i izdavač koji je ime uzeo po pesmi Black Sabbath a sada nas je počastio tribjut albumom grupi Kiss. Kiss ove godine završavaju sa koncertima, zauvek (kažu po ko zna koji put) pa je primereno da im se snimi tribjut, ali sviran od strane mase južnoamaeričkih stoner rok bendova. KISSMOKER (A Stoner Rock Tribute To Kiss) ima i bezveznih obrada, ali ima i lepih a i jako smešnih pa svakako poslušajte:

https://sabbracadabra.bandcamp.com/album/kissmoker-a-stoner-rock-tribute-to-kiss

Norvežani Kal-El imaju novi EP i Moon People su dve pesme toplog, nisko naštimovanog fuzz-groovea i melodičnih, psihodeličnih vokala. Kal-El nisu slučajno tako poznati i popualarni među stonerskom i psihodeličnom publikom jer, iako često sviraju formulu oni tu formulu dobro razumeju i uspešno osvežavaju za svako izdanje. Ove dve pesme traju skoro petnaest minuta kumulativno i prijatne su:

https://kal-el.bandcamp.com/album/moon-people

Kome nije još dovoljno teško i sporo, evo ih Nijemci Raging Sloth. EP The Descent ima tri pesme od kojih najkraća traje skoro osam minuta i znate da će ovo biti kao da ste zgutali tablu bensedina i pokrili se dedinom perinom: rifovi su prespori, preteški, lepljivi, gitare zvuče kao da dolaze sa svih strana odjednom, bubnjevi su spori, mučni, vokali promukli, bolni... Raging Sloth se definitivno drže maksime da morate da budete polomljeni u komade pre nego što pokušate da se ponovo sastavite, ali ovo nije i glupa muzika i pesme su dobro napisane, sa smislenim razvojem narativa i dinamike. Zapravo ugodan materijal!

https://ragingsloth.bandcamp.com/album/the-descent-ep

Jedan od albuma spore muzike biće i jedan od dva albuma nedelje ali pre njega da čujemo JOŠ JEDAN kvintet koji predvodi žena. Haurun su iz Oklenda a album Wilting Within im je prvenac posle nekih pola decenije rada. Ovo je spora, intimna ploča koju nose pre svega gruv basa i bubnja, dok gitare uglavnom diskretno farbaju atmosferu ili polivaju toplim fuzzom a Lyra Cruz nudi eterične, sanjive, bogami i hipnotične vokale. Ovo je jasna i ne preterano originalna formula ali radi, đavo je odneo. Kao Cowboy Junkies koji su odrasli slušajući Black Sabbath:

https://smallstone.bandcamp.com/album/wilting-within

Orbiter su kvartet ali i njih predvodi žena (ALI KAKVA ŽENA!) a debi album, Hollow World, izdao je Argonauta Records. Ako znate ovu nemačku firmu onda znate i da objavljuju JEBENO opasnu muziku pa je heroinski stoner-doom Orbitera jednako jebeno opasan. Ima ovde sofisticiranosti i štofa i raznih harmonskih eksploracija (slušajte instrumental Kolibri) ali kad bend uleti u mučan gruv a pevačica Carolin Koss uzme da se klati ispred mikrofona shvatite da vam bukvalno ništa drugo ne treba i da sve to možete da slušate celu noć:

https://orbiterconnection.bandcamp.com/album/hollow-world

Svačiji omiljeni prog-jazz-psych grooveri, meksički Rostro Del Sol su konačno izbacili novi EP, Blue Storm i ja ne mogu biti srećniji. Mislim, ovo se vodi kao EP, ali pričamo o 35 minuta muzike u četiri komada koji savršeno provlače sada već dobro zaokruženu kombinaciju psihodeličnog fanka i rokenrola, džeza, soula i hard roka. Rostro Del Sol sviraju savršeno, naravno, i da je ovo snimljeno krajem šezdesetih, Santana bi smrknuto poslušao materijal i rekao sebi da mora da jebeno unapredi svoj prog-game, a nije teško zamisliti mase u zanosu kako plešu, pevaju i osmehuju se slušajući ovu vrlo fizičku a tako duhovno uzdižuću muziku. Da u 2023. godini postoje ovako ne-cinične, optmistične i radosne ploče je, pa, ništa manje nego čudo. Obavezna lektira, deco:

https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/blue-storm

E, dobro, idemo na brže formate: speed, thrash, hardcore, hrindcore i death metal. Francuzi Takedown sviraju simpatičan rokerski speed/ thrash metal na svom novom EP-ju, Evil Rise a koji dolazi posle sedam godina tišine i vodi bend u novom smeru. Dve su to pesme radosnog slavlja metala kao kulture i njegove neponovljive energije, sa dobrom produkcijom, retro šmekom i gurvom očigledno namenjenim znojavim šutkama u prljavim klubovima. Užitak:

https://takedownband.bandcamp.com/album/evil-rise

Finci Radux snimili su debi album posle nekoliko godina rada i nekoliko kraćih izdanja i, pa, It's Going to Be a Great Day je zabavan. Ovo je old school thrash metal koji sebe ne shvata preozbiljno pa su vokali, što bi naš narod rekao ,,ko moja baba Radojka posle treće loze", ali su pesme korektno napisane, svirka je eksplozivna a album je lišen pozeraja koje je relativno čest kod modernih trešera. Meni ovo fino curi a daundloud se daje sa dž:

https://atomicgrass.bandcamp.com/album/its-going-to-be-a-great-day

Vigil iz Ričmonda u Virdžiniji osvajaju na prvi ugriz svojim demo snimkom Demo 2023. Ovo je (blago blackened) thrash metal sa ženskim, demonskim vokoalom, odličnim rifovima, odličnim solažama, odlično napisanim pesmama. Vigil su old school – čuje se ovde dosta Slayera, krosover uticaja i generalno osamdesetih – i zvuče autentično, neposredno i pre svega superzabavno. Četiri pesme za onoliko novca koliko sami ponudite, što je savršen dil (Edit: PRC, bend je uklonio demo sa bandcampa ali ostavljam tekst i link jer je jasno da će se uskoro vratiti):

https://vigilthrash.bandcamp.com/album/demo-23

Belgijski PatriarcH najavljuju trijumfalni povratak albumom Demonic Heart, sedam godina nakon prethodnog i ovo je sada više thrash i više progresiva a manje power metal, pa ako to volite, ima ovaj album štofa. Nisu PatriarcH revolucionarni u onome što rade, produkcija im je dosta nedinamična, ali pesme nisu rđave:

https://patriarchbelgium.bandcamp.com/album/demonic-heart

Destabilizer su iz Danske i njihov debi album, Violence Is the Answer! osim što uzima svoje ime od naslova jednog satiričnog teksta koji sam pre više od deset godina napisao za tada još uvek donekle normalne E-novine Petra Lukovića, zapravo zvuči iznenađujuće pitomo s obzirom da izlazi za Horror Pain Gore Death Productions. Ovo je thrash metal sa pažljivo napisanim i aranžiranim peamama tako da je njegova hedbengerska osnova razvijena u dosta kompleksne formate, ne bežeći od ulične thrash srži u nekakve progresivne smerove, ali trudeći se da pesme imaju dinamiku, narativ, raznovrsnost. Destabilizer me zapravo malo podsećaju na kalifornijske Vio-Lence sa tom svojom kombinacijom ulične, hardcore buke i ambicioznijeg aranžiranja. Nisu, naravno BAŠ TAKO revolucionarni kao što su Vio-Lence bili kada su izdali svoj legendarni prvi album, ali ovo je album prijatnih rifova, dobrih pesama, ugodnog zvuka:

https://hpgd.bandcamp.com/album/violence-is-the-answer

Njujorčani Another Demon mešaju thrash i death metal sa jačim udelom thrasha. EP As Above So Below svakako zvuči odlično sa dosta šmekerske rif ponude i pevanjem koje asocira na Slayer u najboljem smislu te reči. Ovo isto treba da čuju i trešeri i death metalci, pa i hardkor i obična heavy metal publika jer je prijemčivo, odlično napisano, a sa puno uličnog šmeka. Sjajno:

https://anotherdemon.bandcamp.com/album/as-above-so-below

Daniel Hawksworth iz Lidsa je toliko dobar u okviru svog thrash metal projekta Diffracted da mi je skoro neverovatno da je ovo samo neki baja koji sve snima kod kuće, praktično iz hobija. Pritom, instrumentalni thrash metal načelno kod mene ne izaziva previše reakcija ali EP Exoplanetary Possessor ima toliko dobrih rifova u svoje tri pesme, plus tu naprženu produkciju, jebene solaže itd. da ovo ne mogu da ne preporučim iz sve snage. A plaćate kolikogod:

https://tmsnge.bandcamp.com/album/exoplanetary-possessor

Česi Exorcizphobia su iz Trutnova i kada sedite u mestu koje svakog leta pohode desetine ekstremnih metal bendova iz celog sveta onda i nije neko čudo ako na kraju i sami zasvirate metalčinu. Novi album, Spiritual Exodus je četvrti za ovu ekipu i nudi jedan prilično old school thrash/ crossover zvuk sa stamenim, disciplinovanim rifovima, poletnim ritmom, dobrim solažama i zrnom humora u svemu. Exorcizphobia su iskusni, usvirani, kvalitetno producirani i nude miris starog, proverenog trešeraja bez poziranja i glume. Fino:

https://exorcizphobia.bandcamp.com/album/spiritual-exodus

Dying Victims Productions su ove nedelje rešili da nas poplave, izbacujući čak tri nova izdanja a notabilan je prvi album poljskih Vengeance koje još zovu i Fukkin' Vengeance. Molim lepo. Debi ovog iskusnog kvarteta se zove Sewer Surge i nudi ULTRA old school speed metal. Ozbiljno, produkcija je kao da slušate Diamond Head a svirka je vrhunski, organski, neprskani, rokerski speed. Sve je to, naravno, idealno uklopljeno i ovaj album se ne propušta ako volite starinski metal, ako volite pank, ako volite Motorhead, ili, uopšte, dobru muziku. Pesme su napisane sjajno, zvuk je PATINIRAN a album izvrstan!

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sewer-surge

Isti izdavač ima i četvrti album brazilskih Farscape. Ovo je takođe old school trešeraj ali Farscape su ipak malo moderniji u zvuku pa njihov vrlo disciplinovani, vrlo brazilski thrash sa proto-death metal rifovima zvuči ubitačno i zlo. Bend pritom ima prilično sirov, ali autentičan zvuk i mada ih to ograničava na andergraund publiku, pesme na albumu Purged and Forgotten su napisane sjajno, solaže su eksplozivne i atraktivne a bend deset godina nakon prethodnog albuma pokazuje da nije izgubio tempo. Odlično!!!!!

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/purged-and-forgotten

Za het trik Dying Victimsa, dobijamo speed metal direktno iz tamnice na EP-ju Ruins londonskog sastava Dungeon. Dungeon još nemaju album ali ovo je materijal sa pet podugačkih pesama koje zujeće, zarazne speed metal rifove i promuklo pevanje smeštaju u dosta razrađene aranžmane. Ima ovde melodije, taman koliko treba, produkcija je prilično topla i prirodna i Dungeon se ovim vrlo solidno preporučuju slušaocu sa istančanim ukusom i većim zahtevima:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/into-the-ruins
https://dungeon2.bandcamp.com/album/ruins

Little Rock Massacre je jednočlani rokenrol projekat iz Litl Roka u Arkanzasu, sa istoimenim debi izdanjem a koje je EP sa šest pesama, pa, dobrog rokenrola. Jeff Johnston koji sve ovo svira i peva je vrlo talentovan i pravi kvalitetnu, energičnu muziku koja odlično zvuči i u produkcijskom smislu a stilski stoji negde između garažnog panka i stoner roka. Meni se jako dopada:

https://littlerockmassacre.bandcamp.com/album/little-rock-massacre

Internet ne ume da mi kaže ko su i odakle su Toxic Neurotic ali njihov album Masterful Grubbin nudi PRVOKLASAN pank rok u maniru stvarno starih majstora kao što su Ramones ili The Dead Boys. Nije ovo sad neki direktni tribjut, da se razumemo, pa će Toxic neurotic prijati svakome ko je ikada voleo taj pank-rok-za-maloumne stil koji su provlačili svi od Pekinške Patke i Angry Samoans do Screeching Weasel i The Queers. Devet pesama pljuvačke i štuke za dolar. Nećete se vratiti:

https://tigerhawkrec.bandcamp.com/album/masterful-grubbin

Ukrajinci Painful Degradation najavljuju svoj album promo snimkom sa četiri pesme, Promo 2023. Album treba da ima 12 pesama u 32 minuta, ,,čiste hardcore/ grind/ sludge muzike" i ovaj promo svakako daje razloga da se zainteresujemo. Naime, teško je, glasno je, energično je i krlja. A ima i raznovnrsnosti i pesme su promišljeno napisane i producirane, pa, hajde, dosta dobro. Promo ne možete kupiti (sem ako biste da date 300 dolara za četiri pesme, onda samo napred) ali poslušajte, dobro je:

https://painfuldegradation.bandcamp.com/album/promo-2023

Kalifornijski Life Turned Cold ima prvi EP (posle singla od pre tri godine), Holding Court i ovo je uličarski, siledžijski metalizirani moshcore kakav bi trebalo da stoji u enciklopediji kao ilustracija za ovaj pravac. Life Turned Cold imaju apsolutno sve što zamišljate da ovakva muzika mora da ima, srednjetempaški nabod, pržeće rifove, vokal koji repuje promuklo i besno, čak i introe koji bi savršeno pristajali nekom hip-hop albumu, pa ako volite vunene kape, dresove, razvezane patike i tetovaže, ovo je idealno, a prodaje se po ceni koju sami odredite:

https://lifeturnedcold.bandcamp.com/album/holding-court

Onda su tu i Thousand Knives, Kanađani koji sviraju u donekle sličnom ključu srednjetempaškog gruva sa metal rifovima, ali je njihov album, Incessant Violent Thoughts bliži metalkoru, svakako ,,metalniji", sa vokalom što onaj promukli vrisak srednje visine što su ga metalkor bendovi patentirali gutra malo dalje prema blek metal teritoriji. Ima ovde i bržih momenata i bend voli da uvali disonantne, rifove i dezorijentišuće promene tempa i smera kretanja pa album nije samo mošerska hipnoza i, generalno, zanimljiv je i kvalitetan:

https://thousandkniveshfx.bandcamp.com/album/incessant-violent-thoughts

Njemački Desiderate svoj stil opisuju i kao '90s hardcore. Pa izvolite, Demo 2023 zvuči heavy i metalizirano ali ima tipičan hardkorovski gruv, sa tri pesme siledžijstva ali sa dosta elegancije i šmeka. Plaćate koliko hoćete:

https://desideratehc.bandcamp.com/album/demo-2023

Iz Indonezije stižu Last Dayz sa tri tvrde, metalizirane hardkor pesme na demo snimku Demo. Ovo je kao da Slayer krene da svira moshcore, sa vrlo oštrim, kvalitetnim metal rifovima, promuklim vokalom i zakucavačkim srednjetempaškim gruvom za koji znate da vas neće pustiti. Plus semplovi iz True Detective. Odlična produkcija, visok kvalitet:

https://lastdayzhc.bandcamp.com/album/demo

Dead Earth iz Klivlenda svoj prvi EP From The Ruins objavljuju tek u Novembru ali na Bandcampu možete kupiti daunloud i to po ceni koju sami odredite. Što je fer, a i muzika je dobar VEOMA BESAN metalizirani hardcore. A koji je pritom i malo više orijentisan ka old school thrashu nego što je danas standard. Dakle, ima ovde geng-vokala a li ima i Slayera i meni se sve to izrazito dopalo:

https://deadearth2.bandcamp.com/album/from-the-ruins-2

Heh, kad sam ja bio mlađi, ,,melodični crustcore" je bio maltene oksimoron, iako su već tada Anti Cimex, Death Side i drugi švedski, japanski ili američki bendovi postavljali temelje za melodičnu granu D-beat muzike. Valjda je imidž krastkorovaca bio tako jak da sam uvek zamišljao da su to neki pijani ljudi koji se jedva drže za svoje instrumente... Enivej, to sve pominjem jer Indonežani Arrived Consilium sviraju melodični crustcore koji očigledno mnogo duguje Wolfbrigade školi krasta i sa kasetnim minialbumom Pium nudi vrlo prijatan materijal koji melodiju i propulzivnost ove muzike kanališe na idealan način. Gitare su odlične, sa puno atmosfere i maštovitih razrada tema, ritam je čvrst i žestok a pevačica Tria pošteno i ljudski JEBE KEVU, pa ovo ne treba da propustite:

https://avaricerecords.bandcamp.com/album/pium

Squelch iz Kalgarija nikako ne sviraju ,,melodični krast". Njihov Demo 2023 je prljavi, nihilistički, garažni crustgrind, kao nešto ispalo iz 1992. godine, sa zvukom koji je ugodno sirov, pevačima (od kojih je najmanje jedan ženskog pola) što ostavljaju srce na terenu i neoriginalnim pristupom rifovima, ritmovima i aranžmanima koji je TOLIKO neoriginalan da zvuči autentično. Dva kanadska dolara za puno pank sreće:

https://squelchgrind.bandcamp.com/album/demo-2023

Argentinci Guerra de Cerdos u principu sviraju hardcore, ali EP Como la bala que se ahoga en sangre u svojih šest pesama ide od thrashcore krateža od po pola minuta, preko više pank komada pa do nešto dužih i kompleksnijih postpank kompozicija. Sve im dobro ide od ruke i ovo je vrlo ugodan materijal, sa višekanalnim pevanjem, odličnim gitarama i tenzičnom, energičnom muzikom. A još i plaćate koliko hoćete!

https://guerradecerdos.bandcamp.com/album/como-la-bala-que-se-ahoga-en-sangre

Šit madafaka, nikada nisam čuo za sanfranciskanski Lipstick ali album The Wasteland We Left Behind, pretpostavljam njihov debi je... impresivan! Nominalno, ovo jeste D-beat hardcore sa forsiranjem prepoznatljive crustcore forme u ritmovima i zvuku, ali pesme imaju puno ritmičkih diverzija i harmonskih obogaćenja a bend naprosto zvuči autentično i iskreno, venčavajući trešersku agresiju sa malo introspektivne kontemplacije na idealan način. Fenomenalno:

https://lipstick-sf.bandcamp.com/album/the-wasteland-we-left-behind

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 23-09-2023, 12:05:58

Klivlendski duo Mutated Sex Organ svira vrlo klasičan i, a što je danas relativna retkost, dobro produciran goregrind. Drugi album, Abyss of Flesh usledio je brzo nakon prošlogodišnjeg debija i ima čak 26 pesama neljudskih vokala, jednostavnih rifova i dobrog tempa. Nije ovo sad nekakvo otkrovenje niti pomera granice žanra ali s obzirom da je većina modernog goregrinda snimljena kod kuće i skoro neslušljiva, Mutated Sex Organ su vrlo prijatno osveženje:

https://mutatedsexorgan.bandcamp.com/album/abyss-of-flesh

Oh, haha, jebote... Gore smo imali stoner bendove koji obrađuju Kiss a V/A - "Blast No.1"– Blastbeat Tribute To Type O Negative je, tako je, kolekcija obrada Type O Negative koje sviraju grindcore bendovi. Od kojih nisam čuo ni za jedan jedini, ali... pa gomila pesama je ovde odlično ispala nalazeći u sporoj, senzualnoj depresivnoj muzici Petera Steelea njegove korene iz Carnivore. Dakle, ovo jebe keve iz sve snage al kevama se to sviđa:

https://783punx.bandcamp.com/album/v-a-blast-no-1-blastbeat-tribute-to-type-o-negative

Ukrajinci Mulyfication sa svojim debi albumom, Swamped in Forlorn Misery upravo nude taj osećaj da ste prekriveni nečim teškim i bolnim. Ovo je kavernozni old school death metal izmešan sa doom metalom, skromne produkcije ali korektnog zvuka i generalno korektne dispozicije. Dakle, bez nekih velikih ambicija da se ovde nešto izmisli od nule, ali pošteno hermetično i preteće:

https://bldmgk.bandcamp.com/album/swamped-in-forlorn-misery-lp

Španski trio Burnt To Death svira mišićav, energičan blackened death metal, sa idealnim udelima death metalske težine i ,,tehničkih" rifova i solaža sa jedne strane, i blekmetalske drame i vodvilja sa druge. EP Doomed by Reality je daežljiva ponuda sa šest finih pesama i solidnom produkcijom i ovo je mislim odlična vežba pred snimanje prvog albuma. Kompozicije će taman sazreti do tada a zvuk je već tu, poslušajte:

https://burnttodeath.bandcamp.com/album/doomed-by-reality

Bogami, Poljaci Abominated pošteno krljaju na debi albumu, Traumatic Putrefaction. Ovo je nekomplikovan, za uho vrlo ugodan death metal stare škole, kao ispao iz 1992. godine, sa D-beat osnovom i zaraznim rifovima. Abominated su negde na na tragu ondašnjih radova recimo Entombed i Gorefest, dakle, sa razgovetnim zvukom i minimumom hermetičnosti a da njihova muzika i dalje ne zvuči ,,komercijalno" ili kao da izdaje svete postulate death metala. Meni se mnogo dopadaju i to kako imaju mračno melodične rifove, i to kako su pesme pankerski aranžirane i to kako blastbeat sviraju sporo, iznurujuće... Odlični su:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/traumatic-putrefaction

Debi album Iraca Crimson Butchery zove se Repulsive Exhibition i mislim da je na osnovu naslova i omota sve jasno. Ovo je brutalni death metal starije škole, uzgojen na plodnom kompostu koji su u devedesetima ostavili Cannibal Corpse i njihovi akoliti, ali okretan, spretan i nimalo ustajao. Nije da Crimson Butchery sad izmišljaju neke nove forme u poznatom, jelte, formatu, ali se fino snalaze sa zaostavštinom velikih prethodnika i nude osam zabavnih pesama lepih rifova i dinamičnog aranžiranja. I produkcija je vrlo solidna pa je ovo jedno ubedljivo i prijatno death metal izdanje za ljubitelje stare škole:

https://crimsonbutchery.bandcamp.com/album/repulsive-exhibition

Portugalski Capela Mortuária svira death metal sa velikom količinom thrash metala u svojoj osnovi. Ovo je brza, oštra, napadačka muzika sa nervoznim thrash rifovima, trešerskim, uličnim vokalima i čestim upadanjima u blastbit kako bi se još više naglasila brzina i agresivnost kompozicija. A opet, Capela Mortuária imaju jedan pankerski, krosover šarm koji ih čini prijemčivim i za publiku kojoj bi ,,čist" death metal bio suviše hermetičan. Album Monstro, prvi za bend, se još i prodaje po ceni koju sami odredite a što je više nego fer za nešto sa ovim kvalitetom svirke i produkcije:

https://capelamortuaria.bandcamp.com/album/monstro

Najbrutalniji od svih brutalnih death metala doći će nam iz Kolumbije ove nedelje. Decarabion imaju iza sebe jedan album a novi EP, Hidden in Delirium, Reality Revealed je samo za najizdržljivije, najodanije ljubitelje brutal death metal izraza sa svojim konstantnim polivanjem blastbitom, neprozirnim zidom zvuka, gitarama koje odozgo dosoljavaju neugodnim, represivnim harmonijama, neljudskim vokalom... Ovo je fascinantna muzika i to što čoveku treba izvestan trening da bi mogao da je sluša daje joj jednu ezoteričnu komponentu. Pet ful pesama, intro i autro, puno muzike za onog koji može:

https://decarabion.bandcamp.com/album/hidden-in-delirium-reality-revealed-2

Za old school publiku tu je švedski Altar of Obedience sa svojim drugim albumom, Morbid Devoties. Produkcija nije baš idealna ovde, sa vrlo nedinamičnim zvukom bubnjeva za početak, ali bend svira ubitačno a pesme su sasvim na liniji sa old school matricama, nudeći ukusan, kaloričan obrok mesnatog, krvoločnog death metala koji ponavlja sve ono što smo voleli početkom devedesetih, samo žešće, brže, krvavije. Fino:

https://altarofobedience.bandcamp.com/album/morbid-devoties-2

Za, pak, nju skul publiku Wormhole imaju novi album, Almost Human, Ova međunarodna atrakcija registrovana u Baltimoru je sa svojim trećim albumom na tragu nečeg zaista zanimljivog, umešno i smelo mešajući progresivu, death metal, deahtcore... Nije da je to automatski po mom ukusu ali Wormhole pišu dovoljno dobre pesme da me stalno drže na udici nečim prijemčivim. Plus, vrlo prozračan a HEAVY miks. Ukusno:

https://wormholesom.bandcamp.com/album/almost-human

Iz Brazila stiže solidno bombardovanje na četvrtom albumu benda Rebaelliun. Iako rade od 1998. godine, ovi likovi iz Porto Alegrea nisu se pretrzali od studijske produkcije ali možda zato ovaj materijal i zvuči ovako zverski i napaljeno. Ovo nije taj moderni ,,brutalni death metal" utoliko da ne koketira sa slamom i ima nešto topliju produkciju ali ne sumnjajte da pričamo o surovoj polivačini blastbitovima, o rifčinama koji skidaju facijalne malje ako ih ne zaštitite kacigom, o pesmama koje su zle, satanističke i neodoljive. Under The Sign Of Rebellion je pisan tokom pandemije i PUCA od besa pa ako volite Hate Eternal, Morbid Angel i slično, navalite:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-rebellion

Još brutalnog death metala? Nema problema. Porkfarm su iz Vusteršira u Engleskoj i mada ne očekujete da iz tako pastoralnog kraja dođe ovako izopačena muzika, evo došla je. Mada joj je trebalo dosta vremena. Porkfarm su prvi demo snimili 2007. godine, onda naredne izbacili prvi EP i onda, evo petnaest godina kasnije prvi album, Disfiguring Humanity. Ali to znači da se ovde nakupilo dosta dobre muzike, pa i besa. Trojica članova Porkfarm, koliko mogu da kažem, nisu ni nešto aktivna u drugim bendovima pa je u Disfiguring Humanity ulivena sva njihova kreativnost i, nagađam, dosta frustracije i gneva. Jer, iako ovaj album ne redefiniše žanr ni na jedan način, on je primetno osveženje u brutal death metal delu recentne produkcije, nudeći organski, kvalitetno napisane pesme i izvedbu koja je ubedljiva, neposredna, in your face. Ovde nema nekakvih promišljanja formata, koketiranja sa melodijama ili gruvom – Porkfarm pucaju iz svih oružja sve vreme derući kožu rifovima i meljući blastbitovima, podsećajući da brutalni death metal treba da vas ostavi bez daha, ne samo bez sluha. Izvrsno, jebem mu:

https://porkfarm.bandcamp.com/album/disfiguring-humanity

I, evo nas u poslednjoj sekciji gde preslušavamo heavy metal i nekakve krosžanrovske radove. I, evo: Marthyria je čileanski jednočlani hrišćanski hevi metal bend. A znate već da je katolički hrišćanski metal najjači. Ozbiljno, debi album ovog projekta, Sacrifice ima deset pesama žestine, dobrih rifova, himničnih refrena, tempa. Svakako pomaže i to što je za potrebe snimanja albuma Juan José Léniz jednočlanost zamenio tročlanošću pa Marthyria ovde vozi u power-trio formatu i KIDA. Mislim, ovo je, bez obzira na tematiku jedan od najzabavnijih heavy metal albuma koje ćete čuti ove nedelje, pa poslušajte:

https://marthyria.bandcamp.com/album/sacrifice

A solidnu dopunu daju i Thundergrave iz Meksika sa svojim debi EP-jem, For The True Glory. Ovo je tradicionalni heavy metal odsviran sa power metal ambicijama, energičan, melodičan, i sa izvesnim produkcijskim problemima (pre svega preglasan i sasvim nedinamičan programirani bubanj). No, ako ovo izdanje shvatamo kao pre svega legitimaciju, Thundergrave imaju s čim da se preporuče, nudeći epsku, cheesy heavy metal svirku kakvu volimo i potrebujemo u životu:

https://www.youtube.com/watch?v=PbbDEdD02C4

Hands of Orlac su u teoriji doom metal bend ali njihov album, Hebetudo Mentis je zaptavo melodični oklutni (doom) rock kao ispao sa bolje strane sedamdesetih godina prošlog veka. Ima ovde malo progresive, puno simpatičnog ženskog pevanja, zvuka koji je prirodan i bez studijskog peglanja, i mada pesme nisu sad nešto da se čovek onesvesti, album fino curi. Bend je iz Italije i svakako se tu čuje dosta uticaja italijanske tradicije mračnog kinematskog zvuka. Lepo:

https://handsoforlac.bandcamp.com/album/hebetudo-mentis

By Fire and Sword iz Ajdahoa dodaju još hrišćanskog vajba u ovonedeljnu heavy metal selekciju. Njihov debi album, Glory je pomalo iznenađujuće funkcionalna smeša klasičnog heavy metal izraza, power metal melodičnosti i himničnih religioznih napeva. Ne bi trebalo da funkcioniše, ali bend uspeva da dobrim songrajtingom i drusnom svirkom prepegla i neke produkcijske slabosti i taj pomalo ekscentrični stilski spoj, nudeći zabavan, interesantan materijal:

https://byfireandsword.bandcamp.com/album/glory

Kerrigan iz njemačkog Frajburga nisu u hrišćanskom fazonu ali njihov dei album, Bloodmoon je jedna od najprijatnijih heavy metal ploča koje ćete čuti ove nedelje. Dva člana benda Lone Wanderer su od 2020. godine radila na ovom projektu i debi album je pun epskih rifova, melodičnih gitarskih tema i energične, osvajačke svirke u NWOBTHM stilu. Kerrigan u svojim korenima vrlo očigledno imaju Maidene i Diamond Head ali njihova interpretacija klasičnih matrica je sveža, nadahnuta i mada produkcija zvuči vrlo old school, muzika nije prenaglašeno retro već samo pokazuje da tradicija nije mrtva dok su ljudi sposobn da unutar nje prave nove, sveže, vitalne ploče. Sjajno:

https://kerriganheavymetal.bandcamp.com/album/bloodmoon

Tideless iz San Dijega spajaju death metal, doom metal i shoegaze u jednoj funkcionalnoj, mada moram da priznam ne i PRETERANO efektnoj matrici koja na njihovom drugom albumu, Eye of Water postaje razumno predvidiva kako idete kroz materijal. Ima, naravno dosta šarma u postmetalskom gruvu sa death vokalima i death rifovima, i mešanju ritmova tipičnih za ekstremni metal sa sanjivim shoegaze atmosferama, ali pesme su jako dugačke i nemam utisak da opravdavaju toliku dužinu nekim ozbiljnim razvojem svojih ideja. Ovo je prijatan album, da se razumemo, ali nije i uzbudljiv a što sam ja možda nesmotreno očekivao imajući na umu sudar žanrova koji je obećao:

https://tideless.bandcamp.com/album/eye-of-water

Al evo onda nešto što JESTE uzbudljivo. KEN mode iz Vinipega možda sada doživljavaju zvezdane trenutke nakon uspeha filma Barbie ali ovaj bend krvavo radi već godinama i Void mu je deveti album. KEN mode su ,,ekstremni noise rock" sa uticajima iz oblasti metala i hardkora pa i Void zvuči krvoločno, abrazivno i nestašno a opet otmeno i sa pravom merom hipnotičke, hladne repeticije u svojim pesmama. Žestoko zakucavanje bubnjem, tenzične disonance na gitarama, militantan bas, a opet sve miskovano da ima vazduha i ne bude samo zid od cigala. Jebiga, odlično:

https://kenmode.bandcamp.com/album/void

Novozelandski Bulletbelt se zvanično vode kao black-thrash postava i svakako, njihov peti album, Burn It Up ima žestoke rifove i vrištave vokale, ali je on DALEKO sofisticiraniji pa i bliži nekakvoj muzici glavnog toka nego što biste očekivali. Već je druga pesama na ovom albumu, Arminius, tako himnična i emotivna da mogu da je slušaju svi, od metalkor publike pa do ljubitelja Placebo i My Chemical Romance. Ako sebe nalazite na bilo kojoj od navedenih koordinata, vredi da poslušate Burn It Up. Ima ovde mnogo zanimljivog da se čuje:

https://bulletbeltnz.bandcamp.com/album/burn-it-up

Equivocator je interesantna saradnja dvojice iskusnih muzičara (Marr Lupo i Chris Alfano) koji na istoimenom Ep-ju u tri pesme spajaju i thrash i posthardcore, i progesivni (melodični) death metal, pa i malo industriala. Gadna je to papazjanija ali FUNKCIONIŠE. Pesme su napisane odlično, produkcija snažna a zvuk glasan bez preterivanja i ovo je vrlo sveže i originalno:

https://equivocator.bandcamp.com/album/equivocator

Noctomb iz Raleja u Severnoj karolini su izvrstan primer kako se mogu spojiti dva naoko vrlo disparatna stila metal muzike a da to zvuči organski i efektno. Debi album, isto Noctomb, spaja naime sirovi blek metal i abrazivni sludge metal i to radi sjajan posao. Ovo je energično, prljavo, tenzično i gruverski na smenu, sa sirovim ali adekvatnim zvukom i perfektnim uklapanjem vokala i rifova uz bas-gruv. Odlično:

https://noctomb.bandcamp.com/album/noctomb

Stoned Phoenix su dvoje heavy metalaca iz Portlanda u Oregonu a Stoned Phoenix je i njihov debi EP. Ima dosta toga što se može kritikovati u vezi sa ovim materijalom: on je sirov i produciran vrlo garažno, bend svira uživo i nema bas gitaru što u prilično klasičnom hard 'n' heavy setingu koji se ovde vozi svakako deluje kao nedostatak, pesme su zapravo predugačke i ne bi im škodilo sečenje na pola da dosegnu svoj puni potencijala... Ali ima i nečeg neodoljivog u energiji koju ovo dvoje muzičara projektuju kroz zvučnik. Joey DeMartini svojim razigranim ritmovima i Sabine Stangenberg svojim hrskavim rifovima i simpatičnim vokalom nude mnogo obećanja. Ne ispunjavaju ih sva i ovaj EP je , što se mene tiče, više nacrt nego gotovo produkt, ali... obećavaju! Je li najbolja stvar u vezi sa ovim materijalom njegov omot? Evo, preslušajte pa odlučite:

https://stonedphoenix.bandcamp.com/album/stoned-phoenix

Kako rekoh, ove nedelje imamo dva albuma nedelje jer nisam mogao da se odlučim za samo jedan. Emocije su me obuzele! Dead Feathers iz Čikaga su za mene vrlo važan bend ne samo zbog njihovog ekstremnog kvaliteta već i jer su me usmereili na praćenje etikete Ripple Music koja mi je tokom protekle četiri godine donela neizmerno mnogo fantastične muzike. Ripple Music je, naravno, i izdavač drugog albuma ovog benda i Full Circle je i dalje EKSTREMNO briljantna demonstracija kako se u 21. veku može praviti psihodelični teški rok sa decidno old school temeljima a da to ne bude ni na koji način zastarelo ili da zvuči kao pastiš Hendriksa, Blue Cheer i njihovih ispisnika. Full Circle ima sve što sam voleo kod debija All Is Lost, ali urađeno još sigurnije, ubedljivije, zrelije. Gitare su zvonke, nemirne, pune psihodelične strasti, bas je topao i drži sredinu bine čvrsto da stvari ne polete predaleko, bubnjevi su dinamični a stameni, dok su vokali Marisse Allen, naravno, ono što na kraju postavlja Dead Feathers za glavu iznad kolega. U pevanju Allenove ne mogu a da ne prepoznam vrlo klasičan zvuk i filozofiju spajanja bluza sa hard rokom kakve smo nalazili kod Zeppelina, Janis Joplin – a izdavač pominje i Lindu Hoyle i Ingu Rumpf – i njena vokalna akrobatika je nešto što na ovom albumu toliko blista da odvlači pažnju od činjenice da i ostatak benda nudi izuzetan program sve vreme. Ove pesme su hipnotičke, zarazne i imaju gravitaciono polje kome je jako teško pobeći. Još jedan apsolutan klasik za Ripple Music? Apsolutno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/full-circle

A onda drugi album nedelje i da kažemo to ovako: srećan novi Cannibal Corpse svima koji slave. Ekipa iz Bafala sa svojim šesnaestim albumom, Chaos Horrific uspeva da nastavi pobednički niz, ne nudeći skoro ništa novo ali uspevajući da njihov sada BAŠ old school metal zvuči i dalje sveže i zabavno. Priznajem, naravno da je fer reći da kad krenete da slušate ovaj album to zvuči skoro kao da ste uzeli da slušate prethodni, iz 2021. godine, Violence Unimagined pa se malo zaneli i zaboravili da stanete, ali... sve je to DOBRO. Ne revolucionarno ili eksperimentalno, već samo mesnato, energično, MOĆNO i ubedljivo. Erik Rutan je sada već dva albuma u bendu i njegov doprinos songrajtingu i solažama je svakako dragocen jer Cannibali ovde uspevaju da mnoge svoje oprobane fore i trikove upotrebe na interesantne i maštovite načine. Naravno da album ima svoje momente u kojima zaboravite šta slušate i mogao bi ovo biti i Red Before Black ili Evisceration Plague, ali Kanibali prosto ne zvuče ni izlizano ni umorno ni bezidejno, već još uvek vitalno i gladno. Možda su, naravno, dobri glumci, Rob Barrett već godinama izgleda kao da bi radije na binu izašao da svira obrade Zeppelina i ZZ Top nego da prži visceralni death metal, ali... muzika i dalje zvuči pravoverno, sočno i krvoločno. Ne album godine, nikakva inovacija ili promena paradigme, ali bend za koji se s pravom može tvrditi da ima najviši profil u kulturi glavnog toka od sve death metalske bratije i dalje uspeva da se ne samo ne obruka nego da proizvede ploču za koju će sve kolege sa odobravanjem klimnuti glavom dok će publika i dalje lomiti vratove pokušavajući da održi korak sa Georgeom Fisherom. Svaka im čast.

https://cannibalcorpse.bandcamp.com/album/chaos-horrific

Meho Krljic · 30-09-2023, 12:03:15

E, pa, tako. Vučićeva omiljena razbibriga – vikend ratovi na Kosovu – se prošlog vikenda zapravo zamalo realizovala i to, reklo bi se, bez njegovog znanja, pa sad ne znamo je li više zastrašujuće to da vođi izmiče deo moći iz ruku ili to da oni koji taj deo moći preuzimaju deluju kao najgori, najkriminalniji deo njegovog kriminalnog režima, skriven iza sramotno lažnih paškvila o patriotizmu i heroizmu. A i Bandcamp je prodat i onda sve u kuras... Hoću reći, slušanje metala u ovakvom kontekstu je prosto higijenski čin, pa, evo, da se malo zaperemo.

Ajmo prvo blek metal, kako i dolikuje. Melodični blek metalci iz Istanbula, Sabhankra imaju dosta iskustva, na kraju krajeva sviraju duže od dvadeset godina i snimili su pet albuma, pa je onda i novi EP/ kaseta, Rotting Helios puna kvalitetne muzike. Produkciji imam šta da zamerim – užasno nedinamičan bubanj za početak – ali ove dve pesme su lepo napisane i aranžirane i bend ih izvodi uz puno ubeđenja.

https://sabhankra.bandcamp.com/album/rotting-helios

Norveški blek metalci Hjemsøkt svoju partikularnu formu ove muzike zovu ,,Æterisk Misanthropisk Sort Metal" a što zvuči kao sva sila nepotrebnih pod-klasifikacija, no muzika na njihovom prvom EP-ju, Mystikk og mørke je jako dobra. Ovo je hermetičan, vrlo hladan blek metal sa solidnom folk osnovom, zvukom tipičnim za norvežane, sa tankim, visokim gitarama ali i bas-gitarom koja se lepo čuje u miksu, odličnim vokalom i dobro napisanim pesmama. Pesama je pritom šest u malo manje od dvadesetpet minuta i ovo je izuzetno jak i siguran nastup za vaš naredni omiljeni norveški blek metal bend:

https://hjemsokt.bandcamp.com/album/mystikk-m-rke

Bukureštanski trio The Wise Become Fools zvuči ubitačno na svom drugom EP-ju, Shadows On Cave Walls koji naslovom priziva Platona ali se bavi savim modernim sociopolitičkim temama. Muzički ovo je glasan, zdrav post-blek metal, žestok i težak, napisan i odsviran vrlo profesionalno. Ovde se black metal oštrina, ali i za post-blek metal karakteristična melanoličnost idealno ukrštaju sa malo sludge metal težine i ovih pet pesama pošteno odvaljuju:

https://thewisebecomefools.bandcamp.com/album/shadows-on-cave-walls

Finci Fimbulvetr su najmanje treći bend po redu koji nosi ime po zimi što najavljuje kraj sveta, a njihov debi album izlazi ovih dana, za sada dostupan samo kao strim na JuTjubu, barem što se tiče slušanja za dž. Ali, hm, odličan je. Perkeleen Äpärä je savršena kombinacija old school sirovine i folk uticaja sa modernijim, melodičnijim pristupima u blek metalu. Bend ima sve, i epske, sintisajzerima ofarbane atmosfere, i staroškolske ,,glupe" mošerske rifove, i vrištav, vrlo ,,finski" vokal, i melodično, himnično pevanje, pesme su odlične a produkcija sasvim solidna pa je ovo ODLIČAN debi album. Blek metal kao melem za dušu!

https://youtu.be/cJ_9R4wZHSc

Woe su sa američke istočne obale i njihova četiri člana kombinovano sviraju u desetinama bednova, pa je u materijal koji se čuje na albumu Legacies of Frailty, petom u opusu benda za petnaest godina izdavanja, vrlo uverljiv. Ovo ima jednu naturalističku dimenziju i u zvuku i u stavu, pa iako je muzika sofisticirano aranžiraniran melodični blek metal, ovde se nema osećaj da ljudi sviraju ,,žanr". Već sve odiše jednim, da tako kažemo, autentičnim filingom a kome doprinose odlična, puna a prirodna produkcija i mnogo dobra svirka. Veoma jak album:

https://woeunholy.bandcamp.com/album/legacies-of-frailty
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/legacies-of-frailty

Jednočlani francuski projekat Sühnopfer aktivan je od početka stoleća, i mada je njegov spiritus movens, Florian Denis u međuvremenu imao nekoliko drugih projekata, ovo ostaje njegova glavna pasija i ,,posao". Četvrti album, Nous sommes d'hier stoga zvuči istovremeno i vrlo lično i vrlo profesionalno, sa tim srednjevekovnim senzibilitetom vrlo izraženim u muzici koja je melodični, dinamični blek metal sa puno promena ritma, zaslađenim melodijama i energičnom svirkom visokog tempa. Pesme su veoma dugačke, ali Denis se trudi da aranžmani budu bogati i da opravdaju trajanja kompozicija i, uostalom, njegov naklon dekadentnom izrazu se uklapa uz te barokne, bogate aranžmane. Solidno:

https://suhnopfer.bandcamp.com/album/nous-sommes-dhier
https://www.youtube.com/watch?v=sZWmbR1wfLw

Ženevljanski Rorcal je baš, ono, hermetičan skoro do granice nepodnošljivog, Negde između abrazivnog drona i elektronskog black metala album Silence je disonantan, mračan, vrlo težak i vrlo težak za slušanje ali i otmeno dosledan u onome što radi. Ako možete da izdržite, ima ovde štofa:

https://rorcal.bandcamp.com/album/silence
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/silence

Trivax su bend nastao u Iranu ali danas baziran u Šefildu iz, rekao bih, jasnih razloga. Drugi album ove sada mešovite persijsko-britanske postave, Eloah Burns Out nudi vrlo kvalitetan, jako uredno produciran black death metal sa dosta epske širine ali i usredsređene, disciplinovane svirke. Trivax ima svoj zvuk i vrlo sigurno deluje u ovoj postavi, provocirajući ali proizvodeći kvalitetnu muziku:

https://trivax.bandcamp.com/album/eloah-burns-out

Kanađani Dismal Aura formalno sviraju blek metal ali njihov drugi album, Imperium Mortalia ima u sebi barem isto toliko hardcore stava i interesovanja koliko i blek metal rifova, vriskova i karakterističnog ritma. Hoću reći, Dismal Aura se u tekstovima bave politikom, vrlo jasno i eksplicitno, a muzika, iako zaista koristi tehnike i ideje blek metala, meni više zvuči kao visokotehnički hardcore. Ovo izdaje Avantgarde Music iz Italije, ali avangardnost ove muzike je pre svega u njenoj političkoj orijentaciji i nepokolebljivoj energiji izvedbe, kojima se forma prirodno potčini:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/imperium-mortalia

Isti izdavač ima i debi album španjolskih Voidescent i ovo je već ,,avangardnije" ili makar bliže blek metal srži pa onda ,,zaavangardljeno". No, da ne mudrujem mnogo, Voidescent OTKIDAJU energičnom, surovom svirkom, kačeći se na second wave matricu a onda je proširujući dugačkim pesmama i ambicioznim, atmosferičnim aranžmanima. Zvuk albuma, čvrst a opet sa puno prostora, dosta doprinosi hipnotičkom, epskom osećaju koji muzika proizvodi, no, ključna je svakako veština ovih iskusnih muzičara u pisanju kvalitetnih pesama. Dust and Embers je ubitačan prvi album i obavezna lektira za ovu nedelju (mada izlazi tek za dve):

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/dust-and-embers
https://voidescent.bandcamp.com/album/dust-and-embers

Isto iz Španije su Marthyrium i prilično avangardno zvuče na svom drugom albumu, Through the Spheres of Darkness. Snimljen šest godina nakon prvenca, ovaj album je mračan, apokaliptičan, zavodljiv, nudeći moderni blek metal ali sa dosta napora da se napišu kompleksne, veoma okultno-mračne pesme. Na momente to dođe do ivice poze, jelte, ali opet, ovo je blek metal i izražavanje u najekstremnijim ekstremima je standard. Marthyrium svakako impresioniraju kvalitetom pesama, pa i produkcije koja nije ,,lepa" ali je makar vrlo dinamična. Nažalost, bend ne prodaje digitlani daunloud kao poseban produkt, ali valjaju se čuti:

https://marthyrium.bandcamp.com/album/through-the-spheres-of-darkness
https://youtu.be/Uf9jVAK29w4

Za jednako pustolovan blek metal – ali na drugi način – tu je novi album irskog Primordial. Ova ekipa, aktivna već više od trideset godina meša keltski folk i blek metal sa dosta zrelosti i sugurnosti na ovom albumu pa ovde nećete dobiti taj Orthodox Celts/ The Stone krosover o kom ste sanjali. How It Ends je zapravo setna, atmosferična ploča ali sa puno zdrave, znojave svirke, dugačka solidnih 65 minuta i sa vrlo snažnim zvukom koji ipak ne zamara uši tako da ne možete da isterate te njene pesme od sedam minuta. Lepo je da Metal Blade Records imaju i ovako osvežavajuće stvari u katalogu:

https://primordialofficial.bandcamp.com/album/how-it-ends

Impurus, jedini član projekta Cromlech inače svira bunbnjeve u okultnom doom rock bendu Albez Duz pa je i debi album njegovog solo projekta prilično okultno orijentisan i atmosferičan. No, ovo je pre svega blek metal sa, jelte, atmosferom i Impurus je album naslovio Cold and Stiff da bi odmah bilo jasno šta da se očekuje. Dobro, ima ovde melodije i lepote (slušajte rif koji otvara Ash Pillar), ali je atmosfera primereno ledena, mračna, i Cromlech slušaoca uvlači u svoju mrežu obećavajući ne užitke i zabavu nego, naprotiv, eliminisanje osećanja, topline, redukciju do ne-života. Kompozicije su nastajale u rasponu od devedesetih do pre par godina i pripremane za bend Dies Ater ali nikada realizovane u tom kontekstu pa je Impurus ovde napravio jedan prijatan spoj klasičnog '90s zvuka sa malo modernijih stremljenja i snimio odličan album:

https://archaic-sound.bandcamp.com/album/cold-and-stiff

Ko voli Wolves in the Throne Room ima da se poraduje novom EP-ju. Crypt of Ancestral Knowledge ima četiri pesme i primereno je atmosferičan, okultan, fantastičan, sve ono što od ovog benda zahtevate i očekujete. Sa godinama su se Wolvesi patinirali i ovaj materijal zvuči istovremeno i vrlo očekivano, skoro pa generički, ali i skroz iskreno pa i nekako naivno nameran da vas uhvati na udicu svojim akustičnim gitarama i mekanom produkcijom:

https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/crypt-of-ancestral-knowledge

Za još američkog zvuka tu su Nganga iz mog omiljenog mesta u Sjevernoj Karolini, Ralej. EP Phthisis, njihov prvi, je emotivan, disonantan, bučan, vrlo organski odsviran. Nganga zvuče kao ljudi koji ulivaju sve što imaju u muziku što je jedva drže pod kontrolom i ovo je, uz takođe vrlo organski, prozračan zvuk, lepa ponuda:

https://ngangaband.bandcamp.com/album/phthisis

Den Saakaldte su šta se dobije kada grčki blek metalac ode u Norvešku i tamo pravi blek metal sa lokalnim muzičarima. Bend postoji duže od deceniju i po a Pesten som tar over mu je četvrti album i idealan spoj egejske melodičnosti i norveške hladnoće. Energično, elegično, vrlo organski i neodoljivo, pogotovo ako volite '90s zvuk bilo koje od ove dve države:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/pesten-som-tar-over

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metaI, psihodeliju i hard rock. Italijani Electric Machete sebe nazivaju opskurnim power triom, ali posle albuma High Penetration Formula će, nadamo se, dobiti malo zaslužene pažnje. Ovo je prijatan, lepozvučeći teški rok/ stoner sa dosta suptilnosti u zvuku koji nije samo polivanje recikliranim rifovima i spektakl kompresije. Naprotiv, gitare su ovde maštovito ozvučene, provučene kroz puno efekata i smelo, istraživački aranžirane tako da momenti tipičnih bluz-rifova dolaze samo kao dobrodošla vraćanja u maticu nakon eksploratorne jurnjave unaokolo. Ritam sekcija je mišićava i žestoka ali bez preterivanja sa agresivnošću pa Electric Machete generalno zvuče okretno i zabavno svo vreme:

https://electricmachete.bandcamp.com/album/high-penetration-formula

Bend se zove Cursed By Weed a album Drug Island pa je lako pogoditi kako to sve zvuči. Zvuči glasno, bučno i stameno – stoner rok ovog benda (projekta?) iz Kana ima u sebi dosta sludge metal težine. Nije to ni suptilna muzika ali rifovi, gruv i energija rade posao, a album se daje po ceni koju sami odredite i onda je prijatno prepustiti se stihiji:

https://cursedbyweed.bandcamp.com/album/drug-island-2

Vranjanci Cardinal Point su mi mnogo zanimljiviji sa svojim melodičnim, grandžerskim stoner rokom. Debi album, Man Or Island ima fine southern groove teme, ugodno topao zvuk (sa jakom bas-gitarom) i pevača koji ne bi štrčao da ga stavite u neki od bitnih Seattle bendova devedesetih godina prošlog veka. Veoma ugodna ploča srpske močadi:

https://cardinalpoint.bandcamp.com/album/man-or-island

Space Islands su dva Brazilca iz Natala sa istoimenim albumom i dosta gladi za istraživanjem interfejsa između psihodeličnog roka i progresive. Tako je ovo album relaksiranog gruva i dobrih atmosfera ali i prilično naprednih aranžmana. Negde oštri prelazi između različitih stilova dobro upale, ne svuda, ali album je kao celina pun dobrog raspoloženja i jeftinog, a prijatnog zvuka pa moram da ga preporučim:

https://spaceislands.bandcamp.com/album/space-islands

Crn, mračan, vrlo hermetičan death doom metal prave dva tipa iz Nju Džersija pod imenom Anharat. Posle prvog EP-ja iz 2021. godine, na redu je i debi album, Deathcult Resurrection i ako volite death-doom, vredi obratiti pažnju. Anharat ne rade ništa novo ili nečuveno ali znaju šta rade pa su im rifovi teški, otmeni i prijemčivi, ritmovi uglavmom spori i iznurujući, a zvuk snažan a ne i preterano komprimovan. Dodajte još neolitske, duboke vokale i ovo je vrlo prijatan paket.

https://anharat.bandcamp.com/album/deathcult-resurrection

Rusi Clarity Vision su snimili dva singla i sad imaju eponimni EP sa pet pesama spajanja savremenog, vrlo teškog stoner rocka i old school doom metala spravljanog po receptima sedamdesetih godina prošlog veka. Rezultati su tripozni, gruverski, spori i prilično zarazni. Pevačica Galina Šapakovskaja fino kontrastira svoj hipnotički napev lenjim, sporim bluziranim rifovima i mada sve zvuči neužurbano i drogirano, pesme su zapravo ekonomičnog trajanja i ne preteruju sa repeticijom. Fino:

https://clarityvision.bandcamp.com/album/clarity-vision

Naravno da bend koji se zove Old Goat Smoke svira prljav, mastan stoner rock. A još su i iz Australije! Prvi demo, nazvan Demo je sirov, superjako faziran, satanistički intoniran ali generalno prijatan, zabavan sa tri pesme MUČKI izdrogirane svirke i puno perfektne zlovolje:

https://oldgoatsmoke.bandcamp.com/album/demo

Belgijanci The Guardians su sušta suprotnost. Njihov album On je vrlo uredan, melodičan, pažljivo odsviran i profi produciran pa je ovo stoner rok za ljude koji vole da čuju da se u pojačala i gitare uložila znatna suma, da su ljudi vežbali i pesme više puta menjali od nule pre nego što su dobili nešto originalno i osobeno. Nije to nužno bolje od garažnog, spontanog, izdžemovanoig stoner roka, ali ako volite umivenije lice ove muzike, The Guardians su vrlo solidna ponuda:

https://theguardiansband.bandcamp.com/album/on

Caged su iz Filadelfije a njihov album From Roving About the Earth je doom/ sludge ritual kome bih pripisao i post-metal komponentu kada termin post-metal ne bi danas bio rezervisan za jednu prilično standardizovanu, melanholičnu verziju ove muzike. Caged pak, po emocijama možemo svrstati na razna mesta između melanholije, očaja i nihilizma, sa zvukom koji je ekstremno mračan i hermetičan i svirkom koja je energična ali ne daje ni tračak nade slušaocu. Pakao:

https://cageddoom.bandcamp.com/album/from-roving-about-the-earth

Razumem da vam je to možda i previše mračno, pa onda evo malo hard roka iz Denvera koji samo malko povuče na doom, da se vidi koja je godina. Cloud Catcher su trio koji voli bluz i klasičan hard rok, a album Return From the Cauldron bi muzički, a skoro pa i produkcijski mogao da se umeša u izdanja iz ranih osamdesetih i da ne šrtrči mnogo. Cloud Catcher sviraju heavy metal kakav nastaje kada se otmete iskušenju da svirate brže, žešće i prljavije od kolege do vas i strogo se držite JEBENOG rokenrol gruva ali ga koljete bez milosti:

https://cloud-catcher.bandcamp.com/album/return-from-the-cauldron

Dobro, za tužniji sporiji doom metal idemo u Belgiju. Columbarium su započeli da rade u ranim devedesetima ali prvi album snimaju ipak tek sada i The Morbidious One je neka vrsta kombinacije '90s doom metala sa svim njegovim gotsko-romantičarskim skretanjima, i nekakvog ekspresivnog alternativnog roka. Kad radi, ovo radi ubitačno i pesme su neodoljive drame melodičnih rifova i teškog, prošaptanog jecaja. A radi dobar deo vremena! Proverite:

https://columbarium.bandcamp.com/album/the-morbidious-one
https://www.youtube.com/watch?v=BuuonNGA3B0&list=OLAK5uy_lOyXJE1KPvk1BeB4QW09_La0IrksVD2GE

Ajmo sada veseli, razigrani rokenrol. Dictator Ship su jedan od onih bendova kod kojih posle pet taktova znate da su Šveđani iako pevaju sa savršenim američkim naglaskom – naprosto, niko ne radi moderni glam rok/ hard rok koktel kao švedski bendovi a Dictator Ship su jedni od najboljih sa drugim albumom, Electric Jihad koji bi, da je izašao 1972. godine verovatno promenio istoriju muzike, izbacio Zemlju iz orbite i srušio je u sunce. Ovako smo se izvukli za dlaku ali party mood je ovde skroz REAL. Odlično je:

https://dictator-ship.bandcamp.com/album/electric-jihad

Gore sam prizivao post-metal, pa evo, Helve iz Lidsa na svom EP-ju To be Forgotten nude baš to: spor, melanholičan spoj doom ritmova, emo pevanja i psihodeličnh shoegaze gitara. OK, kad se ovako kaže, deluje sjajno i delovi ovog EP-ja svakako jesu sjajni. E, sad, pesme su po dvanaest minuta pa ako možete, vi udrite:

https://helveband.bandcamp.com/album/to-be-forgotten
https://ripcordrecords.bandcamp.com/album/to-be-forgotten

Rocky's pride & Joy: All The Colours Of Darkness je novo izdanje uvek pouzdanih sardinijskih trgovaca drogiranom muzikom, Electric Valley Records. Bend je iz Australije, a ovo mu je prvi album posle par kraćih izdanja i skoro da unapred znate kako će sve zvučati: sporo, bolesno, fazirano, sirovo a neodoljivo zarazno. Rocky's pride & Joy ovde donose porciju, kako i samo kažu, čistog zla i neodoljivog psihodeličnog satanizma. Nije za civile, ali za iniciranu publiku, ovo je još jedno nezaobilazno izdanje ove sjajne etikete:

https://evrecords.bandcamp.com/album/rockys-pride-joy-all-the-colours-of-darkness

Ubacujemo u višu brzinu i slušamo thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sa imenom kao što je Satan Worship čovek bi očekivao da čuje najsiroviji, najrpljaviji black-thrash metal, ali album Satanik Overdose Of Hell, inače treći za ovu brazilsko-njemačku skupinu, zapravo ima mnogo atmosfere i sofisticirano napisanih black thrash pesama. Da se razumemo, ima ovde old school rifova i motorhedovskog gruva, ali je to spakovano u podugačke pesme sa toplim, savremenim zvukom, komponovanim solažama i lepim harmonskim momentima. Nije ni tako loše u paklu, reklo bi se:

https://www.youtube.com/watch?v=4RJNJAs_Kk8

Ne znam kakvo tačno dupe je u pitanju na trećem albumu latvijskih Deodium ali oni sviraju brz i ugodan thrash metal sa mnogo death metal elemenata na svom trećem albumu, Maldupe. Ima ovde dosta gruva i aranžmana koji se trude da slušaoca iznenade i pružaju mu stalno uzbuđenje tako da je ovo čak možda i više za death metal nego thrash metal publiku, ali ložački rifovi i mošerski srednjetempaški delovi su kao stvoreni za mošpit hedonizam. Vredi čuti:

https://deodium.bandcamp.com/album/maldupe

To da debi album poljskih Popiór, nazvan Pomarlisko zvuči ovako dobro i zrelo nije toliko čudo kada vidite da je ovo zapravo novi projekat članova legendarnih KAT i da su pesme i pripremane za album koji je KAT trebalo da snimi sa Romanom Kostrzewskim (a i poslednji album ove kombinacije se zvao Popiór), ali je ovaj iznenada umro. Popiór svakako zvuče kao odavanje pošte velikoj ličnosti poljske metal scene i ovo je old school metal na razmeđi thrasha, heavy metala i progresive, ozbiljno napisan, ozbiljno produciran i vrhunski odsviran. Može vam zvučati malo i suviše '90s, ali kvalitet je jako visok:

https://youtu.be/yGoEIIpb0mc

Faster Than the Devil 2 je split album četiri benda na etiketi Wise Blood Records iz Indijane koja kaže ,,naši rifovi su zli ali mi nismo". Dobro je to znati, jer, ova četiri benda valjaju puno zlih rifova. Vicious Blade, Blasted Heath, The Gauntlet, i Bastard Cross su svi na takozvanom spektru blackened speed thrash metala i, mislim, da se ne zajebavamo, ovo je žurka od početka do kraja. Baš onako, raskalašna, sirova, andergraund žurka na kojoj više ne znate jesu li vas prebili ili ste imali najbolji provod u životu:

https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/faster-than-the-devil-2

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 30-09-2023, 12:03:50

Ako volite ipak malo više melodije u svojoj thrash-speed dijeti, nemajte brige, švedski Tyranex su tu sa svojim četvrtim albumom, Reasons for the Slaughter i ovo je jedna lepo producirana, moderno zvučeća ali i prilično old school ploča po rifovima i temama. Gitaristkinja i pevačica Linnea Landstedt čini veliki deo šarma ovog sastava sa svojim autoritativnim, hrapavim a opet melodičnim vokalom, ali kompozicije koje forsiraju brzinu i pozitivnu tenziju joj daju potreban teren da na njemu pokaže svoje veštine. Tyranex imaju moderan zvuk, da, ali njihova muzika je kao ubrzani NWOBTHM, što je uostalom i činilo veliki deo rane speed-thrash ponude, pa tako ovaj album ima melodiju, ima nestašnu atmosferu, ima tu uzbudljivost early '80s autputa, ali je pakuje u razbijački moderni zvuk. Prelepo:

https://tyranex.bandcamp.com/album/reasons-for-the-slaughter
https://youtu.be/Q4HvypafgK4

Treš događaj nedelje je nesumnjivo izlazak novog albuma internacionalne ženske thrash metal atrakcije Nervosa. Napalm Records znaju da hendluju ovaj materijal pa je Jailbreak OPASNO oštar i napadački album sa dosta kvalitetne svirke i minimumom ulagivanja nekakvoj ,,mejnstrim" publici. A opet, šefica benda, Prika Amaral drži svoju novu grčko-bugarsko-brazilsku postavu u žešćoj formi i ovo je ploča navijačkog thrash metala koja zvuči stadionski u najboljoj mogućoj konotaciji. Valjano i sasvim moguće prijemčivo i tim nekim civilima koji inače misle da je Metallica kraj sve muzike:

https://nervosa-brazil.bandcamp.com/album/jailbreak
https://youtu.be/EtPuGrl15x0

Geist iz Njukasla odvaljuju bubrege na svom albumu Blueprints To Moderate Sedation. Ovo je crustcore/ d-beat hardcore sa masivnim metal zvukom i vrlo žestokom, moćnom izvedbom. Pritom pesme uspevaju da imaju i raznovrsnost u atmosferama, tempu, intenzitetu, pa je album, ovako odlično produciran i odsviran, jako prijemčiv za ponovljena slušanja. Odlično:

https://geistuk.bandcamp.com/album/blueprints-to-moderate-sedation
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/blueprints-to-moderate-sedation

Harm's Way iz Čikaga, pak, zakucavaju svoju kombinaciju moškora i death sludge zvuka bez imalo milosti. Album Common Suffering ima deset pesama ko od brega odvaljenih sa betonski čvrstim zvukom i bez skoro ikakvog popuštanja slušaocu. Ovo se sluša iz sve snage ili ne uopšte. Mračno, tenzično, disonantno, a ritmično i plesno, ovo ima ponešto za svakog:

https://harmswayband.bandcamp.com/album/common-suffering

Grove Street iz Sautemptona previše petljaju za moj ukus ali njihov mošerski hardkor/ krosover ima dosta meka kasnih osamdesetih i ranih devedesetih i onda, mogu ja to da slušam. Ne baš da OTKINEM ali album The Path To Righteousness ima dovoljno trešerskih rifova koji mi donesu osmijeh na lice:

https://www.youtube.com/watch?v=YHhsdn8nKpo&list=OLAK5uy_keQIFdf2EsqBXNxv1uEDC1xSUkmANhVKw

Two Guns je bio naziv finog stripa Stevena Granta od kog je posle napravljen i solidan film sa Denzelom Washingtonom i Markom Wahlbergom, a sada je to i ime hardkor benda iz Arizone. I to sasvim pristojnog. Ready for War je EP sa tri pesme metaliziranog, ultrateškog, siledžijskog hadkora sa dobrim metal rifovima i baš DEBELIM zvukom. Opaljuje se ovde vrlo dobro iz oba pištolja:

https://twoguns.bandcamp.com/album/ready-for-war

Zadnje je vreme došlo kada novi album MDC moramo da slušamo na JuTjubu jer njihov izdavač, Cleopatra Records, još nije pustio pesme na Bandcamp. Mislim, šta uopšte MDC rade na Cleopatri je takođe misterija koju moram da razrešim neki drugi put, ali u ovom trenutku da kažem da sam presrećan što stari hardkorpank bend koji je definisao veliki deo onog što ja doživljavan kao hardkor i dalje radi, četrdeset i kusur godina nizvodno. War is a Racket nikako nije najbolji album MDC, ali, mislim, ovo je razoružavajuće prijatna ploča panka sviranog energično, brzo, bez filozofiranja. MDC nikada nisu pokušali da odstupe predaleko od savršene, eksplozivne pank rok formule nadevene promišljenom levičarskom politikom i mada jesu uvek voleli da ubacuju mikroelemente drugih žanrova u svoju muziku, War is a Racket je podsećanje da je njihov zvuk uvek bio sasvim zdrav i nikada u riziku od ponavljanja. Ovo je sasvim neposredna ploča gde dobijate dobre, pametne gitare, odlične, brze bubnjeve i glas Davea Diktora koji jeste ostario ali se nije pokvario. Sve pet, što bi rekli mangupi:

https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/war-is-a-racket
https://www.youtube.com/watch?v=tEtasinAJ_8&list=OLAK5uy_mF0bjfYaNnrsFzDFWOIrx0TnUW2pxnZmU

Plunge iz Albukerkija imaju demo (naslovljen samo Demo) sa osam pesama mučnog, abrazivnog powerviolence zvuka. Ovo je muzika lošeg raspoloženja, pesimizma, izolacionizma i odbojnosti ali bar kratko traje, jelte, pesme su po pola minuta i minut, i uz svu disonancu, urlanje i blastbitove, brzo prođu. Šalim se ja malo, naravno da ja volim kad je muzika ovako agresivna i mučna a zvuk sirov a idealno funkcionalan pa urgiram da se čuju Plunge:

https://plungeviolence.bandcamp.com/album/demo

Francuzi Patent su negde između tehničkog/ mathcore zvuka i grindcore eksplozivnosti na albumu Obedience. Dobro to zvuči – bend je isprva planirao da bude samo duo bubnjeva i basa, ali u kvintet-postavi prave jako mnogo buke, zvuče upeglano, utegnuto i opasno sa pesmama od 3-4 minuta, komplikovanim ritmičkim metrikama i dva pevača koji urlaju. Lepo:

https://patentmathcore.bandcamp.com/album/obedience

Nijemci T.F.B. (odnosno Task Force Beer) mešaju old school grindcore sa malo death metal gruva i to zvuči odlično na novom split albumu sa Abjured. T.F.B. forsiraju pivski štimung ali ima tu i sociopolitičke kritike (npr. kritikovanje zavisnosti od društvenih mreža, znate već), pa se i album zove Changed..? Nothing..! i može se tumačiti kao ,,osvešćena" hardcore ploča. No, muzika je toliko dobra da skoro da nije ni bitno. E, sad, Abjured su isto Nemci i njihov grindcore u sebi isto ima malo death metal nadjeva, ali na njihovoj strani nema humorističkih tonova i ležernije atmosfere, svira se brzo, ubitčano i supernavežbano. Odlični bendovi, odlične pesme, dobra produkcija, vrhunska andergraund ponuda:

https://tfb-grind.bandcamp.com/album/changed-nothing
https://abjuredgrindcore.bandcamp.com/album/changed-nothing

Parižani Karras svoju muziku opisuju kao spoj panka, krastkora, grajndkora i ranog, sirovog death metala. Ali ako vam je sve to komplikovano, album We Poison Their Young je, prosto, ODLIČAN grindcore. Ova tri čoveka udaraju veoma jako, sviraju brzo a zvuče teško kao bilo koji nisko naštimovani sludge metal bend koji vam padne na pamet. Pesme su od nekoliko sekundi, do par minuta, blastbitovi melju, gitare sahranjuju, vokali prže, nemate gde da se sklonite:

https://karrasband.bandcamp.com/album/we-poison-their-young

Još mračnog, teškog grindcore zvuka? Ima. Rat King su trojka iz Sijetla čiji album Psychotic Reality baš brutalno zakucava. Ovde su pesme duže od tri minuta pa ne pričamo o klasičnom wham-bam-thank-you-maam grindu ali ovde death metala ima tek da zamiriše. Rifovi su prosti, gruv jednostavan, muzika razoružavajuće primitivna a zvuk klaustrofobično taman. Sve to u kombinaciji daje zapravo neodoljiv album:

https://ratkingband.bandcamp.com/album/psychotic-reality

Meksički Spawn of Annihilation imaju drugi album, snimljen pola decenije nakon prvog i naslovljen Illusory Orbit of Ominous Anomalies i, mislim, jasno je i po nazivu benda i albuma da imamo posla sa tehničkim brutalnim death metalom. Spawn of Annihilation se izrazito trudfe oko pesama i ovo nije puko zakucavanje bralstbitom u glavu sve vreme, mada naravno da ovaj ritam dominira na albumu. No, ima ovde i klasičarskog istraživanja (slušajte razlaganja na harfi kojima počinje Kinessentia i koja bi mogla biti uvod za neku igru iz serijala Final Fantasy, a slične stvari se dobijaju i u dva kasnija interludija) i dosta razmišlljanja o aranžmanima pa Spawn of Annihilation – i pored vrlo nedinamičnog miksa i masteringa – meni zvuče dobro i drže pažnju tokom svojih brutalnih, tehničkih eskapada. Fino:

https://spawnofannihilation.bandcamp.com/album/illusory-orbit-of-ominous-anomalies

Terror Factory je već peti album kolumbijskih Butchery i, pa... ako volite jednostavan deathgrind/ brutal death metal sa svinjskim vokalima, ovde ćete biti veoma lepo usluženi. Produkcija je HEAVY i mesnata, pesme prostačke, ali onako simpatično prostačke a pevanje je, pa, puno roktanja i skičanja. Za razliku od mnogo drugih bendova koji ovakvu muziku izvode sa ironičnim odmakom, Butchery u nju utaču krv, suze i gnoj (!) i to se čuje:

https://butcherybrutal.bandcamp.com/album/terror-factory

Brutalni detah metal izmešan sa deathgrindom je i na EP-ju Suffer and Suck it Hard masačusetskih Goreality. Bend postoji već dvadeset godina i ima jedan album izašao 2007, a ovo je, mislim, prvo izdanje posle godina hibernacije i DOBRO JE. Ovo je maštovita, dinamična muzika koja izbegava onu čestu brutal death metal zamku da sve pesme budu blastbitovi sve vreme, sa nerazaznatljivim rifovima i nula varijacije. Ovaj je materijal lepše, makar smelije i ambicioznije napisan a izvedba je ubedljiva i ovo je u celini zabavno izdanje:

https://goreality.bandcamp.com/album/suffer-and-suck-it-hard-ep

Disanimator iz Konektikata kažu da sviraju death metal onako kako su to naši preci planirali kad su ga pravili. I još kažu da moderni death metal može da odjebe. Drugi demo šest godina nakon prvog, Stimulate the Tomb, prikazuje taj njihov tradicionalni death metal u dobrom svetlu, sa četiri pesme zapravo dobe produkcije i odlične svirke koja prezentira jednostavne, lepe gruverske pesme sa prijemčivim rifovima i dobrim solažama. Ovo jeste old school, naravno, ali nije primitivno ili sirovo u tehničkom smislu i sluša se uz veliki osmeh na licu.

https://disanimator.bandcamp.com/album/stimulate-the-tomb

Ukrajinski Wormitorium svojom Bandcamp stranicom pozivaju na bojkot ruskih muzičara što, jelte, mislim da nije rešenje iako ih razumem. No, srećom Wormitorium sviraju dovoljno zabavan death metal da to ne bude jedina notabilna stvar u vezi sa njima (kao ni to da svi žive u različitim krajevima zemlje). EP Katarg sa svoje tri pesme nudi old school death metal dosta dobre produkcije i, onako, divljačke, ali zabavne dispozicije. Nije ovo sad nešto sjajno napisano, ali ima lepe rifove, odsvirano je okej i pitko je a plaća se koliko date:

https://wormitorium.bandcamp.com/album/katarg

Pursuit iz Severne Dakote kažu da sviraju ,,Aggressive, rhythmic, fast paced fuckin metal!" sa, jelte, dva uzvičnika. Kaseta Demolition 2023 nudi zapravo, pravite se iznenađeni, pristojan garažni death metal sa dosta gruva i prijatno sirovim zvukom. Nedopečeno je, treba još da se radi na ovome ali... slatko je.

https://pursuitfargo.bandcamp.com/album/demolition-2023

Danci Asinhell snimaju za Metal Blade pa im debi album Impii Hora zvuči jako profi i kvalitetno producirano. Njihov death metal je prilično stare škole, sa elementima koji će vas podsetiti na Obituary i Dismember, i Asinhell umeju da uvale i melodične teme a da ne zvuče kao da se kače na melodeath trend popularan poslednjih godina. Ovo je pre svega HEAVY, puno rifčina i dosta srčano pa se sluša sa uživanjem:

https://asinhell.bandcamp.com/album/impii-hora

Stara škola je na programu i na debi albumu finskih Disguised Malignance. Ekipa iz Helsinkija radi tek dve godine ali članovi imaju već izvesnog iskustva, pa Entering the Gateways ima lep odnos profi svirke i jedne primitivne, sirove estetike. Kako je i Finska u Skandinaviji, ovde svakako ima malo te klasične '90 melodičnosti koju pripisujemo skandinavskom death metalu a pesme su jednostavne, atmosferične, ugodno primitivne i prijemčive:

https://disguisedmalignance.bandcamp.com/album/entering-the-gateways

Finci su i Omnivortex ali njihov stil je značajno moderniji. Na svom drugom albumu, Circulate, ovaj talentovani kvartet prži tehnički, blgao blackened a dosta ,,naučnofantastični" death metal. Sve to zvuči jako zrelo, jako promišljeno i prosvirano i za razliku od mnogo tech-death rodbine, ovde su u prvom planu pre svega pesme a tehnika im je resurs. I produkcija je zapravo odlična, uspešno kombinujući čvrstinu koju očekujete od tech-death produkta sa suptilnošću miksa u kome se, recimo, bas-gitara odlično čuje i drži sredinu terena dok gitare mogu da se bave atmosferama i bojama. Dinamičan master u kome sve lepo diše je samo trešnja na vrhu proverbijalne torte. Jako dobar album:

https://omnivortexofficial.bandcamp.com/album/circulate

Tamo gde su Bolt Thrower stali, Šveđani Just Before Dawn vide kao svoju dužnost da nastave. I nastavljaju već duže od decenije. A War Too Far je peti album švedske death metal skupine i donosi još njihove kombinacije švedskog death metal zvuka (dosta bliskog gotenburškoj školi iako je bend iz Stokholma) sa boltthrowerovskim meljućim ratnim death metalom. Bend se, valjda je to jasno, ne ubija od originalnosti ali isporučuje baš ono što želite od njega, epsku širinu, rifove u kojima se možete utopiti, hipnotički srednjetempaški ritam... Plus fin, dinamičan master, tako da, navalite:

https://rawskullrecordz.bandcamp.com/album/a-war-too-far

Slatko je kada brutalni death metal i goregrind stigne od benda koji se zove – Aroma. Ovaj američki kombo je svoj prvi EP, Adenocarcinoma snimio za Horror Paind Gore Death Productions i ovo je šest pesama, svaka kraća od dva minuta, sirovog zvuka, primitivne estetike, ali sa dovoljno šarma. Mešavina goregrind osnove i slamming death metal nadgradnje radi pristojno jer su vokali ULTRA dementni i čitavoj muzici daju prizvuk slatke parodije:

https://hpgd.bandcamp.com/album/adenocarcinoma

Italijanski Lebbra i rumunski Putred imaju split album Valley of the Putrid Lepers i, pa, da, sve zvuči ,,pjutrid" i ,,leporozno". Rumuni isporučuju tri pesme mučnog, klatećeg death metala premijum kvaliteta, valjajući hipnotički gruv sa puno autoriteta, dok su Italijani brži, skloniji deathmetalu sa više thrash elemenata i predstavljaju pristojan kontrast. Ovo zvanično izlazi polovinom Oktobra pa ga pazarite na vreme:

https://putred.bandcamp.com/album/lebbra-putred-valley-of-the-putrid-lepers-split
https://youtu.be/X7Icuoj2G6w

Avangardni death metal ne samo da očekujete nego i POTREBUJETE od italijanskog izdavača I, Voidhanger, pa tako oni uredno isporučuju novi, treći album američkog duo-projekta Acausal Intrusion. Nazvan Panpsychism ovo je ponovo album kombinovanja tehničke, izluđujuće komplikovano aranžirane death metal svirke i antikosmičke blek metal atmosfere. Glavna razlika u odnosu na prethodni album iz 2021. godine je za moje uši produkcija, jer su Acausal Intrusion malo oladili sa kompresorima i pustili instrumentima da malo dišu pa je atmosfera odmah lepša a ploča prijatnija za slušanje. Utoliko, ovaj komplikovani, dezorijentišući galimatijas (dis)harmonija i saplićućih ritmova mogu da preporučim avanturistički nastrojenim slušaocima bez mnogo ustezanja:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/panpsychism

20 Buck Spin imaju brutalnu godinu u kojoj su već izbacili nove albume Tomb Mold i VoidCeremony a sada nam ga, evo, i novi Ruin Lust. Ekipa iz Njujorka nije ni malo razblažila svoj brutalni blackened death izraz pa je novi album, četvrti za deset godina, Dissimulant skoro neizdrživ ako niste BAŠ naklonjeni muzici čiji je osnovni element nelagoda. Ali brutalna, dinamična nelagoda. Naravno, Run Lust sviraju disonantno ali sviraju ZA DESETKU, ovo je atletičarski, jurišni black death napad sa pucanjem iz svih oružja, bez studijskog peglanja i kompjuterskog trikeraja. Samo orkanski metal, samo hardkor. Titula albuma nedelje im je izmakla za MILIMETAR:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/dissimulant

Malčice mirniji, atmosferičniji black-death nude Nijemci Terra Builder na svom debi albumu Solar Temple. I ovo je zapravo nelagodna, hermetična muzika ali posle Ruin Lust Terra Builder zvuče gotovo umiljato sa svojim čestim headbang predasima i srazmerno melodičnijim rifovima. Bučan, težak album urlanja i agresivne svirke, ali vi to volite:

https://terrabuilderband.bandcamp.com/album/solar-temple

Južnokorejski Xenotropic Mutation slobodno mogu da se stave u enciklopediju pored odrednice ,,brutal/ slamming death metal" jer je njihov debi album, Omophagia of Submerged Organism nešto na šta možete da bez reči pokažete prstom kada vas neko pita kakva je to muzika. Ovo je, da se razumemo, vrlo dobro, mada ne inovativno niti na bilo koji način proširtuje granice svog žanra. Xenotropic Mutation samo vrlo dosledno, vrlo kvalitetno izvode muziku koja je po definiciji skoro neslušljiva, neprozirna, nalazeći male estetske gestove u granitno čvrstom zidu zvuka i vrlo tvrdo kodifikovanim rifovima, ritmovima i harmonskom programu – i to im odlično ide. Ako volite urnebesni slam, ovo je izvrsno a izdao ga je Inherited Suffering koji se ovakvim pločama sigurno vraća u sedlo:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/xenotropic-mutation-omophagia-of-submerged-organism

Stižemo do kraja pa da pokrijemo te neke krosžanrovske radove i ono malo heavy metala što mi se dopalo ove nedelje (ali BAŠ dopalo). Noise rock duo iz Atlante, '68 ima novi album, Yes and... i, pa, ovo je još jedan pobednički spoj pankerske i sludgerske rokenrol svirke zavaren na silu u noise rock izvedbi. '68 su maštoviti, bučni, puni old school trikova koje izvode sa ubeđenošću kao da je 1991. godina i Steve Albini ima najveći kurac na svetu, i generalno, spajaju paklenu buku i zarazan rokenrol kao pravi šmekeri:

https://purenoise.bandcamp.com/album/yes-and

Kanadski Nova Doll su negde između stoner roka, fuzz rocka i napaljenog garažnog panka. Album Denaturing ima sedam prljavih, jako distorziranih pesama mračnog, klaustrofobičnog zvuka ali himničnih rokenrol refrena i ta je kombinacija dezorijentišuća i privlačna:

https://tarantulacassettes.bandcamp.com/album/denaturing

Naravno da kombinacija KK Downinga na gitari i Rippera Owensa na vokalima mora da se sluša. Čak i ako, nekim čudom, nemate nikakav odnos sa tim da se radi o praktično nastavku Judas Priesta drugim sredstvima, KK's Priest na svom drugom albumu nudi dovoljno razuzdanog, hedbengerskog hevi metala da svi odemo kući zadovoljni. Nema tu nekih velikih iznenađenja, jer ipak pričamo o gitaristi koji je oblikovao ovaj muzički žanr u prilično presudnoj meri ali kako je ovaj album delimično kreiran i da se pokaže Halfordu i njegovoj ekipi šta su izgubili, ima ovde i više krvi i znoja nego što biste možda očekivali. Posebno je Owens napaljen i demonstrira da nije bez razloga menjao Halforda u vreme kada je ovom bilo dosta Judas Priesta, nudeći zlu, atraktivnu vokalnu akrobatiku. No, bend svakako i pored svog egzibicionizma pre svega zvuči uredno uvežban i disciplinovan da u prvi plan stavi pesme koje su, možda, surogat-Judas Priest ali su svakako zabavne:

https://kkdowningofficial.bandcamp.com/album/the-sinner-rides-again
https://youtu.be/6VhcBXTVL_k

Album nedelje je hevi metalčina za sve pare. Velocidad 22 su šoferski heavy metal bend iz Buenos Airesa a Alcohol y gasolina im je treći album i ovo je neodoljiva kolekcija kamikaze-metal himni. Velocidad 22 u skladu sa svojim imenom sviraju u visokom tempu, rifovi su poletni, optimistični, pevanje na španskom himnično. Ovo je kao neki povratak u rane osamdesete dok su Motorhead i AC/DC još bili mladi i naši roditelji su ih se plašili, samo sve odsvirano brže, napaljenije, sa većim osmehom na licu. IZ VRS NO:

https://velocidad22.bandcamp.com/album/alcohol-y-gasolina

Meho Krljic · 07-10-2023, 12:22:52

Idemo polako da vidimo šta je bilo od metal au poslednjih nedelju dana. Miran period, u principu, barem ako ignorišem poplavu neverovatnih stoner rok albuma koja nas je zapljusnula tokom poslednjih par dana.

Al prvo blek metal. Španci Barbarian Swords mešaju blek metal, thrash, death i doom metal sa dosta solidnim uspehom u svom opusu, ali blek metal, mislim, preovladava. Njihov četvrti album, Anti-Dogma Megaforce se da opisati kao rasturačka ploča agresivne, anti, jelte, dogmatične ali i nihilističke, antireligijske pa i antuhumane, ali vrlo zabavne muzike. Kada bend na istoj ploči ima pesme koje se zovu Glorious Deicide i Nuke Barcelona, znate da su pazili na svaki detalj i pokrili ceo spektar mržnje. Ovo je odlično odsvirano, besno, krvoločno i prilično solidno producirano i vredi da se overi:

https://barbarianswords.bandcamp.com/album/anti-dogma-megaforce

Taubrą su delom iz Švajcarske, delom iz Norveške a u potpunosti impresivni. Ova ekipa dosta iskusnih muzičara (koji sviraju u bendovima poput Malphas, Forgotten Tomb, Aara itd.) sa svojim debi albumom, Therizo isporučuje jednu od najfinijih i najzrelijih blek metal ploča ove nedelje. Umotana u nordijsku hladnoću, žestoka i agresivna a opet puna folk motiva, atmosfere pa i melodičnosti ova ploča u prvi plan stavlja pesme od po šest i sedam minuta napisane tako da slušaoca prošetaju kroz narative i raspoloženja i nikada ga ne izgube. Bubnjar Jöschu Käser svira verovatno najsuroviji blastbit koji sam čuo ove nedelje ali bend uspeva da ga upari sa veoma inventivnim melodijama i atmosferama nikada ne bežeći predaleko od matrice modernog blek metala i je superiorno koristeći u svakoj pesmi. Sjajno.

https://taubra.bandcamp.com/album/therizo
https://youtu.be/tsi7oHksZ1k

Australijski Shrouded dosta solidni na svom debi EP-ju Further Removed. Ovo je taj neki moderni blek metal zvuk, melodičan, atmosferičan, hermetičan, pa i kontemplativan sa pesmama od po sedam i osam minuta i zanošenjem u ,,post" smeru i mada Shrouded ne smišljaju bogznašta novo, oni ovo sviraju sa nepokolebljivom ubeđenošću. Na kraju ta kombinacija ambicioznih i dugačkih pesama sa sirovim, hermetičnim zvukom ispadne funkcionalna i autentična.

https://shrouded.bandcamp.com/album/further-removed

Hallig / Friisk je split album dva njemačka blek metal benda sklona melodiji, atmosferi, emociji. Pričamo, dakle, o vrlo modernom blek metal izrazu, sa dugačkim pesmama – album traje 32 minuta sa samo četiri pesme – ali je ovde svakako u ponudi vrlo visok kvalitet. Oba benda imaju ubedljiv, dobar zvuk, sviraju za sve pare i prenose tu svoju emociju i atmosferu sa puno uverljivosti. Dopalo mi se:

https://hallig.bandcamp.com/album/split-w-friisk
https://friisk.bandcamp.com/album/split-w-hallig

Bečki The Negative Bias su pre četiri godine izdali album sa samo dve pesme a koji je trajao preko 42 minuta. Tada sam ih dosta pohvalio za songrajting i aranžiranje, a novi album, The Seven Seals of Saligia je ,,normalnija" ploča, u smislu da ima sedam pesama od kojih ni jedna nije duža od deset minuta, a kvalitet kompozicija, svirke i produkcije nije opao. Naprotiv, The Negative Bias su i dalje vrlo dobri i uspevaju da se izdvoje u moru modernih atmosferičnih blek metal projekata i bendova izraženim karakterom, vrhunskim kvalitetom svirke, odličnom produkcijom. Jedan od hajlajta nedelje:

https://thenegativebias.bandcamp.com/album/the-seven-seals-of-saligia
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/the-seven-seals-of-saligia

Nizozemci Salacious Gods sviraju gotovo trideset godina i mada im je Oalevluuk tek četvrti album i to posle rupe od osamnaest godina, radi se o ekipi muzičara koji sviraju u gomili bendova i dobro znaju šta rade. Oalevluuk je ozbiljan, epski opus blek metala sa jasnim korenima u devedesetima, sa dosta melodije ali sa jednom opasnom, opakom satanističkom crtom u svom karakteru, i intenzivnom, energičnom izvedbom. Kvalitetno, epski, impresivno baš kako omot, koji šalje jake Frazetta vajbove, sugeriše:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/oalevluuk

Third Storm su iz Upsale u Švedskoj i ovo je kvintet dosta iskusnih muzičara – osnovan, uostalom, još 1986. godine – čiji nas drugi album vraća u vreme kada je švedski blek metal bio sinonim za agresivnost i zlo. The Locust Mantra, kako se ovaj opus zove, ima atmosferu i melodije, ali je suštinski usredsređen na agresiju, brzinu, preteće gitarske rifove i promukao, mržnjom ispunjen vokal. Zakucavački ritmovi, neumoljive gitare i vrištanje su dalje vrlo umešno i ukusno dopunjeni sintisajzerima koji donose dobrodošlu treću dimenziju u muziku i sprečavaju je da postane samo pozadinski šum. Third Storm su dobrodošlo podsećanje da ,,old school" metal podrazumeva i ljude koji su ga stvarali još pre skoro četiri decenije, i dalje aktivne i besne, autentične u svom izrazu. Odličan album:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/the-locust-mantra

Grci Liturgy of Desecration su duo dva tipa koji, svaki za sebe imaju gomilu jednočlanih i sličnih projekata. Naravno, sa ovakvim imenom, znamo da će ovaj projekat biti agresivan, sirov, old school black metal i, evo, treći EP (nabavljiv i na kaseti), Spiritual Anticosmic Warspells baš to i donosi. Naravno, Grci su to pa je ovo ipak disciplinovanije odsvirano i bolje producirano od prosečne ,,antikosmičke" blek metal svirke na internetu, no, ugođaj je tačno onaj koji potrebujemo: agresija, brzina, mračnjaštvo. Uživajte:

https://liturgyofdesecration.bandcamp.com/album/spiritual-anticosmic-warspells
https://fallentemple.bandcamp.com/album/spiritual-anticosmic-warspells

Grci su dobro rodili ove nedelje pa evo i drugog albuma jednočlanog projekta Auriferous Flame a koji se zove Ardor for Black Mastery. I pored tog pompeznog naslova, album je zapravo dosta zdrav, radnički i seljački black-thrash, doduše sa pesmama od po deset minuta ali sa zvukom koji je uglavnom down-to-Earth i aranžmanima koji samo povremeno odu u smeru ambijentalne, apstraktrne muzike. Zabavno je ovo:

https://auriferousflame.bandcamp.com/album/ardor-for-black-mastery
https://spectrallore.bandcamp.com/album/ardor-for-black-mastery

Švedski black-death projekat Svartkonst je od jednočlane postave narastao na kvintet, makar u živim setinzima. No za potrebe trećeg studijskog albuma, May the Night Fall, Rickard Törnqvist je ponovo sve snimio sam. Ovo je sada vrlo rafinriana, vrlo dobro producirana muzika koja veoma organski spaja melodičniji (pa i melanholičniji) black metal sa švedskim buzzsaw death metal zvukom. Što je zanimljiva kombinacija jer su neke pesme skoro čist rani Entombed a neke Watain. I, mislim, šta tu ima da se ne voli?

https://svartkonst666.bandcamp.com/album/may-the-night-fall

Dosta blek metala, idemo sad na doom metal, stoner rock, hard rock, sludge metal i psihodeliju. Superlynx iz Osla sebe taguju i kao bend koji izvodi ,,meditativnu" muziku i to je preslatko. Četvrti album ovog norveškog kvarteta svakako ima cerebralne kvalitete (pa vidite taj omot!) i njegova spora a melodična, hipnotična muzika može da posluži i u meditativne svrhe, posebno sa povremenim istočnjačkim motivima što promaknu kroz standardni heavy psych program. Ovo je topla, prijemčiva muzika čije distorzirane gitare i autoritativno teški ritmovi nemaju u sebi dimenziju agresije već deluju prijateljski i ugodno, a nežni, melodični vokali Pie Isaksen svemu dodaju posebno ugodan preliv. Bend svakako ne zaboravlja da odradi potrebne heavy rifove pa je ovo jedan jako lepo zaokružen paket:

https://superlynx.bandcamp.com/album/4-10

Volite li grandž? A kad ga sviraju žene? The Maxines iz Džordžije resetuju grandžersku formulu na fabrička podešavanja nudeći spoj panka, fuzz rocka i alternativnog roka na svom albumu Skin Tight. Ovo su vrlo pravoverne alt-rok himne zaista kao ispale sa kraja osamdesetih i početak devedesetih, bez mnogo studijskog peglanja i sa dosta propisne emocije:

https://themaxinesband.bandcamp.com/album/skin-tight

Hypersleep su iz Atine, ali u Džordžiji. Istoimeni EP, doduše, ima u sebi odlike grčkog stoner roka utoliko što je prijemčiv, pitak, slušljiv i normalnim ljudima a da ne kompromituje psihodeličnost i težinu. Hypersleep samo nemaju produkciju onog kvaliteta koji biste očekivali od Grka ali ovo je svejedno finozvučeći materijal i dobija preporuke:

https://hypersleep.bandcamp.com/album/hypersleep-ep

Iz Kopenhagena stižu Erection House koji imaju, istina je, upečatljivo ime, ali kad vam njime privuku pažnju, umeju i da je zadrže solidnom muzikom. Album Feels of Correction je poplava fuzz rock lepote, jedan spaljen, psihodeličan komad gitarske buke i drogiranog gruva, kao nastao ukrštanjem late '60/ early '70s muzike sa dve strane okeana, britanske psihodelije i američkog proto panka. Pres riliz bukvalno pominje da ovo istovremeno podseća na Hawkwind i Stooges/ MC5 i nije u krivu. Erection House nude čist, nepresečen blagoslov i treba ga konzumirati stalno i neodgovorno. Album izlazi tek za tri nedelje al evo da se ložimo:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/feels-of-correction
https://youtu.be/Q3Pab1iPx-c

Meksikanci Veljet sviraju vrlo mastan, psihodeličan stoner rok na debi albumu Demiurgo. Ovo je sedam pesama ozbiljnog bombardovanja teškim ritmom i apokaliptičnim rifovima, ali uz dosta osećaja za dinamiku, gruv, teksturu, pa i harmoniju. Veljet su instrumentalni ali u njihovoj muzici se ne oseća kao da je u pitanju puki džem zabeležen u studiju i ovo su dobro ispisane pesme u kojima ima mesta za spontanost, ali se forma dobro zna a disciplina se ceni. Lepa ploča:

https://smolderbrainsrecords.bandcamp.com/album/demiurgo

The Uneven iz Tenesija su simpatičan hard rock sastav sa debi albumom, Flight Out Of The Hollow koji nudi reflektivan, kontemplativan sadržaj i kvalitetan zvuk. Ovo je ono što smo nekada zvali AOR, dakle rok muzika orijentisana na odraslu publiku, sa, naravno, ostacima bluz i bugi prljavštine u svojoj srži ali bez fokusiranja na seks, droge i rokenrol eksces. The Uneven umesto toga zaista meditiraju o unutrašnjem životu i ljudskom stanju, i to rade kroz četrdesetak minuta vrlo pristojne i raznovrsne teškorokerske zabave:

https://theuneven.bandcamp.com/album/flight-out-of-the-hollow
https://youtu.be/UhdvFsLeeKY

Poljaci Dopelord nikada nisu krili svoje karte. Već više od deset godina albumi su im ponori fuzza i basa, posvećeno satanistički i beznaporno, pozitivno naduvano psihodelični. Najnoviji, Songs for Satan je destilacija svega što valja kod ovog benda sa pesmama koje uspevaju da voze opojno distozirane gitare i drsko spor, težak ritam a da opet budu zarazne, hitoidne. Ako ste ikada voleli tu drogiranu, satanističku stranu doom metala, dakle transverzalu Black Sabbath-Electric Wizard, Dopelord će vam sesti ko budali šamar. Sjajan album.

https://dopelord.bandcamp.com/album/songs-for-satan

Restless Spirit sa Long Ajlenda su odlični na svom trećem albumu, Afterimage. Ovo je taj neki moderni blend stoner roka i zrelog heavy metala za odrasle kakvi često izlaze za Ripple Music, ali je u ovom slučaju izdavač izvrsni njujorški Magnetic Eye. Drugi način da se ovo opiše bi blo da se prizovu Corrosion of Conformity ali pokušavam da deakcentujem ideju da Restless Spirit ikog imitiraju. Ovo je zreo, kvalitetan album koji pritom vrlo jako krlja i mada je sviran u prepoznatljivom žanru, bend ima karakter, identitet i dobro napisane pesme. Ne znam koji im je bio kurac da ovoliko komprimuju master s obzirom da je sam miks prilično dobar i da bi sve daleko bolje zvučalo da se samo malo pusti da diše, ali čak i tako, Afterimage je odlična ploča vredna svake pažnje.

https://restlessspirit.bandcamp.com/album/afterimage

Heavy Psych Sounds su pre dve godine izbacili debi album američkog trija Kadabra, a koji se zvao Ultra i pobrao mnoge simpatije. Između ostalog, ja sam se o njemu izrazio u superlativima. Nastavak je pred nama, zove se Umbra i, pa, Kadabra nisu popustili ni za mrvu. Ovo je hipnotički, gruverski fuzziran psihodelični rok iz kog kiselina curi na sve pore a pesme su jednostavne i MONUMENTALNE. Kadabra, naravno, zvuče vrlo organski i prirodno, bez poziranja i studijskog peglanja i Umbra je apsolutni trijumf estetski sirovog a zanatski rafiniranog, neposrednog rokenrol izraza:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/kadabra-umbra

Dosta sporog, sad malo brzo: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Finger Collector Crew je nestašni novi EP utrehtske ekipe Grindpad. Nizozemci iza sebe imaju jedan album i na ovom EP-ju dobijamo kvalitetan, profi produciran, vrlo dobro odsviran thrash metal sa daškom death metala. Pet je to pesama u petnaestak minuta i mada se svira žestoko, ima dovoljno varijacije u aranžmanima da svi thrash ukusi budu zadovoljeni. Dok god volite pravoverni, old school '80s zvuk, to jest. Bend ne prodaje digitalni daunloud ali možete ovo kupiti na vinilu!

https://youtu.be/YIa9MiwnEqQ

Shithammered iz Nju Hempšira su dva lika koja čukaju blek treš metal, posvećen pijancima, drogerašima i drugim luzerima. Lepo je znati svoju ciljnu grupu, ali EP Atomic Sodomizer ni slučajno nije nekakav skroman napor. Ovo su četiri lepo napisane i jeftino ali časno producirane pesme pankerskog metala koje će vam garantovano popraviti raspoloženje i dati snagu da uđete u novi dan. Muzika za dušu! A plaćate koliko hoćete. Pa, da li ste ikada dobili bolju ponudu?

https://shithammered.bandcamp.com/album/atomic-sodomizer

Ona su tu MorLord čiji je stil nekakav blackened death/thrash metal. Debi izdanje, EP Post Mortem ima zapravo trešerski gruv sa death vokalima i, mislim, pitak je, ako volite sirovu underground muziku. Ima ovde dobrog plesnog gruva, refrena na poljskom koje možete pevati zajedno sa bendom i mada je zvuk dosta taman, zvuči sve to sasvim fino u jednom demo-smislu:

https://morlord.bandcamp.com/album/post-mortem

Pakistanskim Tabahi je Thrash for Justice drugi album, devet godina nakon prvog. Nije lako biti trešer u Pakistanu, ali muzika koja se ovde čuje je priključena na visokonaponski vod, nestašna, brza i zabavna. Tabahi za sebe kažu da su jedini thrash metal sastav u Karačiju – dvanaestom po veličini gradu na svetu, sa preko dvadeset miliona stanovnika ako je verovati ovogodišnjem popisu – ali to ih očigledno samo podstiče da budu još bješnji. Utemeljeni na modernim thrash stilemama – bend pominje Havok, Powertrip itd. pored Anthraxa, Testamenta, Megadetha i Slayera kao inspiracije – Tabahi pišu vrlo solidne pesme i izvode ih sa puno disciplne i karaktera. Hoću reći, ovde se grize ali je svirka bezgrešna a produkcija vrlo solidna i imamo posla sa thrash poslasticom:

https://tabahi.bandcamp.com/album/thrash-for-justice-2

Underground Prison je prvi EP za atinski Gun Recoil, jedna kvalitetno odsvirana i dobro producirana ploča što, uprkos pominjanjima zatvora i pištolja zapravo pre svega omažira klasični Bay Area Thrash. Grci znaju kako se to radi i mada ovih pet pesama više forsiraju gruv i atmsferu nego brzinu, pričamo o kvalitetnom izadnju:

https://gunrecoil.bandcamp.com/album/underground-prison

Madman iz Kanzas sitija sviraju od 2016. godine, ali zvuče kao nešto što ste mogli čuti još osamdesetih ili ranih devedesetih sa svojim spojem avanturističkog pank roka, eksperimentalnog post panka i hardkora. EP The Tycoon ima šest pesama koje čak nisu ni izrazito kratke i ovo se može računati i u minialbum, a produkcija je razoružavajuće jeftina i veoma odgovara bendu koji ima naglašeno istraživački ali i dalje čvrsto formiran stil i nudi instant-prijemčiv gruv i ton. Lepo.

https://madmankc.bandcamp.com/album/the-tycoon

Simpatični su filipinski Ibigti ang Kamatayan sa svojim istoimenim EP-jem a koji nudi četiri pesme (zapravi tri i intro) krosovera/ metaliziranog hardkora kao sa kraja osamdesetih i početka devedesetih. Ovo još uvek ima thrash metal rifove ali ima i začetke moshcore groove pristupa pa je nekako nostlagično, simpatično, jeftino producirano ali prija uhu:

https://ibigtiangkamatayan.bandcamp.com/album/ibigti-ang-kamatayan

Novosađani MoshPit na svom EP-ju Mogu prže pankerski old school krosover. Na primer, refren prve pesme je ,,skini mi se s kurca" i to je neodoljivo. Četiri pesme urađene u vrlo '80s stilu (sa sve pankerskim repovanjem koje je tada bila inovacija), jednostavnost, šarm, energija, semplovi Slobodana Miloševića, sve što je potrebno da čovek bude srećan, a još i plaćate koliko hoćete. Idealno!

https://moshpitns.bandcamp.com/album/mogu

Teksašani Career Politicians nisu neslični u svom pristupu hardkoru pa je i njihov demo I Don't Care brz i oštar, politički, jelte, usmeren i jako besan. Ovo sviraju, kako se navodi ,,grindcore veterani" iz gomile bendova za koje niste čuli, ali to objašnjava kvalitet zvuka i žestinu izvedbe. I ovaj materijal plaćate koliko hoćete A VREDI:

https://careerpoliticians.bandcamp.com/album/i-dont-care

Tu su nam i Puljani Dead Lesh sa prvim albumom, Rat, Kuga i Glupi Ljudi, a koji je, eh, zapravo samo kompilacija njihova četiri dosadašnja EP-ja u jedan paket. No, dobra vest, pogotovo ako niste do sada slušali Dead Lesh, je da su to bili odlični EP-jevi pa je i ovo odlično producirana, ubedljivo odsvirana kolekcija hardkor/ treš hitova. Ono što mi se sviđa kod ove ekipe sastavljene od iskusnih muzičara sa scene (članova Bolesno grinje i drugih lokalnih atrakcija) je ne samo ubedljivost i neposrednost u zvuku i izrazu već i originalnost koju demonstriraju u nečemu što je vrlo dobro poznata i opisana forma. Pesme ovde, konsekventno, zvuče kao nešto što je bend izvukao iz SEBE a ne iz žanrovskih arhiva i to se ne može kupiti novcem. No, ALBUM se može kupiti i pošto ga No profit Records u skladu sa imenom daje po ceni koju sami odredite, verujem da je neljudski da ovo ne poslušate i ne pazarite:

https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/rat-kuga-i-glupi-ljudi

Za ljude kojima termin hardcore znači pre svega ,,besni tetovirani likovi u dresovima" imamo da ponudimo Visions of Mortality iz Teksasa. Bend na svom drugom EP-ju, Path to Divinity ima darežljiv program od pet pesama vrlo solidnog prebijanja, urađenog u odličnoj, bogatoj produkciji. Gitare ovde pošteno kolju, ritam je stamen a opet gruv zvuči organski a pevač je zvijer. Na granici sa death metalom a gde je i najlepše, ovo se plaća koliko vi kažete:

https://vomhc.bandcamp.com/album/path-to-divinity

I Capra iz Luizijane su bend više za nekog drugog nego za mene – na promo slici se vidi više tetovaža nego što ja mogu da zgutam – ali njihov metalizirani hardcore ima u sebi dovoljno panka i izvornog metalcore zvuka da ipak mogu da ga poslušam sa odobravanjem klimajući glavom bar pola vremena. Produkcija je dosta solidna, pevačica sirova i mada pesme nisu naročito maštovite, mislim da vrlo rade posao ako volite ovakav zvuk:

https://capraband.bandcamp.com/album/errors

Da nastavimo sa metalcoreom? Evo, ne znam šta mi je. Forked Tongue iz Bangalora u Mejnu su baš ona kombinacija srednjetempaškog nabod-gruva, numetalskog vokal-krešenda i narcisoidnih tekstova kakva bi meni trebalo da se agresivno ne dopada, ali EP The Fragility of Progress je nekako naivno iskren u svom obožavanju žanrovske forme i ne mogu da ne budem šarmiran muzikom koja je sve vreme u brejkdaunu ovako ubeđeno i posvećeno. Solidna produkcija i cena od koliko date.

https://forkedtongue.bandcamp.com/album/the-fragility-of-progress

Pre-Breaker iz Edmontona u Alberti su negde između tog siledžijskog hardkor izraza i trešerskog krosovera. Ni ovaj bend još nema album ali drugi EP, Shot in the Face ima četiri pesme gde se slejerovski rifovi sipaju preko srednjetempaškog, nadrkanog gruva i to je malo teško iskulirati. Naravno, ja volim kada je treš brži, ali ovi ljudi dobro kuvaju u ovoj svojoj brzini:

https://pre-breaker.bandcamp.com/album/shot-in-the-face

Argentinci Disfuria na svom drugom albumu, Ejercicios de violencia vrlo uspešno spajaju crustgrind i beatdown hardcore. Ovi stilovi, na papiru dosta razdvojeni u kulturnom i zvučnom smislu ovde su spakovani u kratke pesme nasilja besa, ali i zaraznih rifova, sa vrlo teškim zvukom i odličnom produkcijom. Disfuria uspevaju da povežu eksplozivnost grindcorea sa siledžijskim gruvom beatdowna i da to zvuči prirodno i prijemčivo. A još i daju album po ceni koju sami odredite. Respektčina:

https://disfuria.bandcamp.com/album/ejercicios-de-violencia

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 07-10-2023, 12:23:25

Kalifornijska jednočlana grajdnkor atrakcija Houkago Grind Time ima split EP sa teksaškim Real Life Ugly. Izdanje ima posebno ime za svaku stranu (Raw Ass i Main Character Syndrome) a u ponudi je ukupno deset pesama poštenog, pravog, glupog ali šarmantnog grindcorea. Nema ovde mnogo filozofije, oba benda sviraju žanr sa puno zanatskog umeća i bez ambicije da se ikako odmaknu od njegovih osnovnih stilema, ali ponekada je to sasvim dovoljno. Plaćate koliko hoćete, razume se:

https://houkagogrindtime2.bandcamp.com/album/raw-ass-split-with-real-life-ugly-2
https://reallifeugly.bandcamp.com/album/main-character-syndrome-split-w-houkago-grind-time

The Tooth / Primitive Rage je split između dva moderna grindcore/ false grind sastava iz SAD. Primitive Rage stvarno zvuče primitivno i razjareno u svojih dodeljenih 170 sekundi krljanja i mrvljenja dok The Tooth imaju kompoziciju od preko četiri minuta impresivnih mathcore kombinacija sa dementim grindcoreom. Izvrsno a plaća se koliko želite:

https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/the-tooth-primitive-rage
https://thetoothokc.bandcamp.com/album/the-tooth-primitive-rage

Dead Solace iz Pitsburga imaju džinovske, naoružane mačke na omotu svog EP-ja Dead Solace, predstavljene u simpatično humorističkom tonu ali muzika je sasvim ozbiljna kombinacija beatdwon hardcorea i slamming death metala. I ja na to padam bez greške. Bend ima odličan gruv, dobre rifove, osećaj za krešenda, pa i kvalitetnu produkciju sa oštrim gitarama i dinamičnim bubnjevima, da ne pominjem meljući bas (mada sam ga upravo pomenuo) i čak ni metalcore elementi u muzici me ne žuljaju. Odlično:

https://deadsolace.bandcamp.com/album/dead-solace-2

Ukrajinski Infernation sebe smatraju war metal sastavom što je, jelte, ironično s obzirom na... znate već. Kako god, njihov debi album Dark Path of Renunciation nudi sirovi death metal ukršten sa bestijalnim blek metalom za osam pesama u pola sata krljanja bez vađenja. Nema ovde neke sofisticiranosti i naravno, kad udarate pola sata u isto mesto, ono oće da utrne, ali bend ima taman toliko zanimljivih rifova i promena ritma da se spase. Sirova, pozemna produkcija se podrazumeva:

https://infernation.bandcamp.com/album/dark-path-of-renunciation
https://nekrolustrecords.bandcamp.com/album/nekro-026-infernation-dark-path-of-renunciation

Horror Pain Gore Death productions kao da je malo ,,komercijalizovao" svoj autput pa je prvi album benda Putrascension iz Nju Džersija, Forever Below u za njih nekarakterističnom formatu melodičnog black-death metala. I ja sam svemu tome malo sumnjičavo pristupio ali Putrascension su veoma dobri, kako u smislu pisanja pesama tako i u samom zvuku koji je daleko od copypaste melodeath formula na koje uglavnom nalećem nasumičnim pretragama. Putrascension imaju dosta osobenog mirisa i karaktera i deluje kao da su spremni da osvoje svijet:

https://hpgd.bandcamp.com/album/forever-below

Internal Suffering iz Kolumbije vele da nezadrživo mrve u prah trendove još od 1996. godine, što se uklapa jer im novi album, Rituals, zvuči kao brutal death metal iz 1996. godine. A što čak nije ni moj pokušaj da budem duhovit, Internal Suffering prosto voze onu vrstu brutalnog death metala koja još uvek sadrži ljudsku komponentu u sebi i iako je u pitanju zaista brutalna i beskompromisno agresivna muzika, ona zvuči kao da je radi ljudi opsednuti demonima a ne same mašine. Svakako malo lažem u smislu da je ovo i tehnički i produkcijski bliže ranim godinama ovog veka nego polovini devedesetih, ali poenta stoji, ovo je old school na dobre načine, sa solidno napisanim pesmama i zvukom koji je prirodniji, slušljiviji od hiperkomprimovanih albuma na koje smo se danas navikli. Internal Suffering su kvalitetni, prijemčivi, razumeju šta je dobar rif, znaju da se snime i izmiksuju a ovde im gostuje i nekoliko poznatih muzičara uključujući Jamesa Murphyja pa album apsolutno zaslužuje vašu pažnju:

https://internalsuffering.bandcamp.com/album/rituals

Njemački Fleshsphere sviraju vrlo pošten, znojav, kako se to obično kaže, radnički i seljački death metal na svom debi albumu, A Higher Quality of Pain. Ovde nema preteranih filozofija ili pokušaja da se forma proširi, ovo je rifaški, gruverski death metal stare škole, dobrog, masivnog zvuka i energije koja pokreće. Ugodno, poznato, pomalo starinski ali mi to tako volimo:

https://fleshsphere.bandcamp.com/album/a-higher-quality-of-pain

Left to Rot iz Teksasa nisu sad nešto kao originalni ali njihov prvi EP, Breath of the Tomb se svojski trudi da vas zapanhne tim dahom iz grobnice. Ovo je solidno producirano, prilično heavy i preteće, više gruverski nego brzo i agresivno, ali sa propisno narihtanim old school death metal gruvom, pa ko to voli ima četiri pesme plus intro da se nauživa:

https://lefttorot.bandcamp.com/album/breath-of-the-tomb

Naravno da bend koji se zove Devour the Fetus operiše u slamming death metal vodama, pa je tako i novi EP, Ocean of Fetal Abominations vrlo jasno postavljen u ovaj žanr. No, Devour the Fetus su iskusna ekipa – iz Pariza, od svih mesta na svetu – sa dva albuma iza seb i vrlo čistom, kvalitetnom produkcijom pa su ove dve slem pesme pitke i ugodne za slušanje ako volite ovu vrstu metala. Nema ovde izmišljanja novih formi, ali su pesme napisne stručno a izvedba je bez greške:

https://devourthefetus.bandcamp.com/album/ocean-of-fetal-abominations

Rusi Vedmak se vode (i oblače) kao blek metal bend ali najnoviji EP, Wandering of Souls je uglavnom death metal, i to dobar, eksplozivan, mošerski. Bend nudi tri svoje pesme u odličnoj produkciji, a onda i dve obrade od kojih je druga Bloodline od Slayer što je... interesantan izbor. Kako god bilo, Vedmak su veoma dobri i zavređuju dosta pažnje:

https://vedmakmetal.bandcamp.com/album/wandering-of-souls

Švedski One Day in Pain znaju kome nude svoju muziku i znaju šta taj kome je nude očekuje pa je njihov treći album, In Pain We Trust jedna posve neoriginalna ali pitka i ukusna kolekcija old school death metal pesama. Ima tu svega što treba, malo melodičnosti, malo spooky atmosfere, malo mošerskih ritmova, a kvintet je i odlično produciran i mada se album zaista sluša kao pre svega obilazak opštih mesta skandinavskog death metala, bend to isporučuje vrlo ubedljivo pa sve na kraju bude i zabavno:

https://onedayinpain.bandcamp.com/album/in-pain-we-trust

Švedska je u kući i na drugom albumu trija Xorsist iz Štokholma gde dva člana imaju po dvadesetjednu a jedan svega osamnaest godina. Mladost, ludost, pa At the Somber Steps to Serenity nudi sirov ali i malo melodičan old school death metal švedskog profila i, mislim... meni je ovo mnogo slatko. Dosta sirov miks koji Xorsist voze na albumu svemu daje jednu autentičnu, garažnu dimenziju a pesme su razoružavajuće neposredne, jednostavne, zarazne. Pritom ovo je izdao Prosthetic Records, dakle ne pričamo o DIY partizanštini nego o autentično dobro OSDM jurišu na vaša čula:

https://xorsist.bandcamp.com/album/at-the-somber-steps-to-serenity

I na kraju smo. Pa ćemo još čuti malo heavy metala, krosžanrovskih izdanja i saznati šta je album nedelje. Al prvo: Flying Skull iz Kelna osnovani su još 1980. godine kao Skull. Prvi album snimili su tek 1990. godine a drugi 1993. I na tome je sve moglo da stane, ali nije. Bend se posle pauze reaktivirao 2014. godine i tri decenije nizvodno, stiže nam treći album, Obscurita. Doduše, od deset pesama, pet smo već čuli na povratnčkom EP-ju Sign of the Brave pre devet godina, ali bend naglašava da su one sada u novim, rearanžiranim verzijama.Takođe se naglašava da je album snimljen bez korišćenja moderne tehnologije i da bend uživo zvuči identično onome što se ovde čuje. I, mislim, OK, ako vam ne smeta zaista malo retro zvuk, Flying Skull ovde nude prijatnu, nostalgičnu šetnju kroz metal koji je početkom osamdesetih bio cutting edge a sada ga nazivamo tradicionalnim uz sjetni osmeh i otiranje suze. Mislim, cheesy je, nostalgično je, producirano je kao da je 1983. godina, pevanje je, pa, metalsko, radije nego rokersko, ali ovo u meni izaziva mnogo pozitivnih emocija.

https://flyingskull.bandcamp.com/album/obscurita

Austrijski Dusk imaju dobro ime, finu '70s produkciju sa dubokom, udobnom bas gitarom, onda lepe, hrskave rifove sa samo malo bluza u svom old school heavy metalu i upečatljivu pevačicu, pa je fer reći da njihov debi album, Wheels of Twilight ima sve sastojke da bude prijatno popodnevno slušanje nekoliko pta za redom. Dusk ne revolucionišu formu, to nikako, ali njihov '70s heavy metal je zdrav, dinamičan i prijatan a nekada je to dovoljno:

https://duskheavyrock.bandcamp.com/album/wheels-of-twilight

Uh, zar nismo tipa PROŠLE NEDELJE imali novi Iron Savior? Ali ne, proverio sam, nemačka power metal mašina je prethodni album izdala pre malo više od godinu dana, no njihova je radna etika takva da su od 1996. godine do danas izudarali 14 albuma i onda ovaj petnaesti, Firestar, dođe više kao overa nego kao nekakav poziv da se upoznate s njihovom muzikom. Hoću reći, ko ih je voleo do sada, nema razloga da brine. Kome njihov melodičan, prilično kičast, ali tehnički vrlo impresivan power/ speed/ heavy rad nije pogađao žicu, ni Firestar ga verovatno neće pridobiti. No teško je poreći da je ovaj album spravljen vrlo stručno i da je prepun prijemčivih melodija, horskih refrena ali i propisnih old school heavy metal rifova. I mada Iron Savior skoro ništa novo ovde ne donose, nekako mislim da i ne moraju. Oni su i dalje na ugodnoj zlatnoj sredini između upeglanog, simfonijskog power metala i malo štrokavije street metal šetnje i Firestar isporučuje sve kvalitetne produkcije, odlične vokalne aranžmane i dobre solaže koje očekujete. Nekim bendovima to prosto ide TAKO lako i mada Iron Savior definitivno ovde samo recikliraju sebe, rade to sa puno elegancije:

https://youtu.be/IpCtHgTYw0s

Hardead iz Barselone sviraju najgoru vrstu hevi metala poznatu čovečanstvu, ili barem meni. U muzici ovog benda se spajaju tehnika i produkcija thrash/ groove metala i cheesy epika hair metala i dok sam ja spreman da slušam sve ove muzike odvojeno, fuzionisane mi BAŠ ne prijaju. Naprosto, imam utisak da su matrice uvek neugodno hermetične za muziku koja u vokalima pokušava da bude epska i poletna... No, prvi EP benda, We Are Rebellion ipak uključujem u ovaj pregled jer bend pesme svira sa očiglednim entuzijazmom, pevač ima šarmantan lavež koji malo podseća na Biffa Byforda, a argentinski gitarista Carlos Besteiro ume da odsvira lepu solažu. Imaju Hardead i zanat i energiju, ali voleo bih da su ili bliži heavy metalu ili thrash metalu.

https://hardead.bandcamp.com/album/we-are-rebellion

Worn Mantle iz Mineapolisa su prošle godine snimili prvi album relativno normalnog blackened sludge metala, ali novi album, Hole, ima samo dve kompozicije u više od sat vremena mučne, udaračke svirke i predstavlja, jelte, ,,eksperiment sa dugačkom formom". I, dobro, ako se ovome pristupi sa eksperimentalnim naumom, imaju Worn Mantle šta da ponude. Hoću reći, ove dve pesme a koje su jedna ista kompozija presečena na dva dela zbog Bandcampovih ograničenja, imaju mnogo dobrih momenata. Ali opet, što se tiče nekakve kompletne, zaokružene forme, ne mogu da tvrdim da svi ti momenti nisu mogli da idu i bilo kojim drugim redosledom. No, dobro, muzika koja je dezorijentišuća a pritom krlja može da bude zabavna po sebi:

https://wornmantle.bandcamp.com/album/hole

Pošto sam ja, jelte, mrtav iznutra, novi album Prong mi ništa ne znači, kao što mi nije značio ni jedan njihov album nakon što su se završile osamdesete i ovaj sam bend pratio samo jer su se družili sa Justinom Broadrickom. No, možda ste vi pristojniji ljudi od mene pa, evo, State of Emergency je gruverski, kvalitetan album metala koji se pravi da nije metal i hardkora koji apsolutno jeste metal. Dobro producirano sa dosta godfleshovskih detaljčića, meni zapravo smrtno dosadno, ali... rekosmo već:

https://pronglive.bandcamp.com/album/state-of-emergency

Album nedelje je iz stoner rokerske, ali suštini hevimetalske i hardrokerske oblasti spektra glasne muzike. I, uh, jebemti, koliko su dobri Kanađani La Chinga na albumu Primal Forces! Ovo je još jedan apsolutni trijumf za Ripple Music koji u pres rilizu loži hajp na maksimum, pominjući Sabbath, Zeppelin i MC5 kao uzore, mada je istina i da je ovo praktično 100% heavy metal album. Mislim, La Chinga zvuče kao nekakva idealna verzija hard rock-heavy metal spoja iz osamdesetih sa nestašnim vokalom, himničnim refrenima, perfektnim gruvom, briljantnim solažama, moćnim rifovima... Ovo je kao da ste uzeli AC/DC, Guns 'n' Roses, Motley Crue i Led Zeppelin, pa ih ubacili u blender i iz njega izašlo ČISTO SAVRŠENSTVO. Album, dakle, pun rokenrol himni koje ne smete propustiti:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/primal-forces

Meho Krljic · 14-10-2023, 12:14:02

U nedelji u kojoj smo svedočili nekim od najbrutalnijih prizora sistematskog nasilja i podsetili se da je čovek čoveku ne vuk nego krvnik, silovatelj, uništitelj i poništivač i da je, jelte, pakao prazan pošto su svi đavoli ovde, skoro da je trivijalno to koliko je i kakve muzike izašlo... No ako je već slušamo, neka bude metal. Koji makar podseća, upozorava, ne doputšta da zaboravimo kako je surovost ljudi prema ljudima integralni deo našeg postojanja. Mnogo dobrih izdanja u nedelji od koje to nisam očekivao, sa iznenađujućom količinom savršenih heavy psych izdanja ali i krosžanrovskih eksperimentisanja što su me poravnala sa patosom. Izvolite:[/font]

Blek metal za početak. Australijski duo Sorathian Dawn je definitivno premelodičan za moj ukus, no njihov drugi album, Radiant Terror će se dopasti svakome ko voli melodični blek metal sa epskim zahvatom i poštenom, znojavom svirkom. Ovde gitare jesu na ivici shoegazea dobar deo vremena ali su aranžmani mišićavi i žestoki i bend je, više od deset godina nakon prvenca, ovde svakako u kreativnom usponu:

https://sorathiandawn.bandcamp.com/album/radiant-terror

Slidhr su tri Irca sa dosta iskustva svirke u gomili bendova a treći album ove postave, White Hart! (sa sve uzvičnikom) je jedna robusna, ubedljiva ploča black-death metala koji udara jako ali ima i lepo napisane, domišljate aranžmane. Bend ima prilično težak zvuk i veoma uspešno kombinuje epiku blek metala sa masivnošću death metala pa je ovo ploča koju jednako obeležavaju agresivnost i himničnost. Fino:

https://slidhr.bandcamp.com/album/white-hart

Česi Kraake posle sedam godina imaju drugi album, Sonog. Nije ovo sad neka revolucionarna i nečuvena muzika, Kraake rade u prostoru koji dobro poznajemo, sa melodičnim temama i jednom naturalističkom dispozicijom, pesme nisu naročito maštovite, ali JESU odsvirane srčano i sa puno ubeđenja i bend zvuči autentično, sirovo, LJUDSKI:

https://kraakeblackmetal.bandcamp.com/album/sonog

Iako jednočlani blek metal projekat Olbak dolazi iz Norveške, i sebe na Bandcampu opisuje prosto kao ,,Norsk Svartmetall", istina je i da je Kablo (kapirate?) aka Adrian Castro rođeni Španac i da se preselio u Norvešku pre nekog vremena. Enivej, treći album ovog projekta, Arlekvinens Forfall nudi devet pesama nordijskog blek metala koji ima prijatnu old school oštricu ali dovoljno melodičnosti za moderna shvatanja, rezak a hladan zvuk, a u kome opet ima dovoljno bas-gitare i, dakle, generalno je nastao srećnom kombinacijom ne nužno kompatibilnih elemenata. Vredi da se čuje a plaća se koliko hoćete ako poželite da ga kupite:

https://olbak.bandcamp.com/album/arlekvinens-forfall

Njemački Sadistic Goatmessiah su BAŠ old school. Za svoj Demo 2023 kažu da, ako ne možete da dođete na neki od koncerata da kupite kasetu, onda pošaljite lepo praznu kasetu na njihovu adresu pa će vam ga oni snimiti i vratiti kasetu. Staromodno i šarmantno. Srećom, možemo ove tri pesme kupiti i digitalno, i to po ceni koju sami odredimo, pa je sve u redu i za generaciju Z. Muzika? Naravno, staroškolski black metal iz vremena kada se još nije tačno znalo šta termin uopšte označava. Bend nije neiskusan, ima dosta snimaka i izdanja iza sebe pa su i pesme solidno napisane, karakterno izvedene i pristojno producirane. Milina:

https://sadisticgoatmessiah.bandcamp.com/album/demo-2023

Rasputin's Dick je užasno ime za bilo kakav bend a pogotovo black-death metal sastav iz Ohaja koji se štimuje iznad E i u svoju muziku ubacuje i klasične heavy metal elemente. Zvuči kao gadna, neprijatna papazjanija ali demo Rising, snimljen u prostoriji za vežbu ima previše lepih ideja i energije da bi se ignorisao. Naravno da zvuči garažno ali, jebem mu, zvuči ZANIMLJIVO:

https://rasputinsdick.bandcamp.com/album/rising

Filadelfijski Krieg sviraju od devedesetih a Ruiner im je deveti album i ovo je vrlo standardno zvučeća ploča za njihov opus. Dakle, blek metal koji je hermetičan ali prijemčiv u isto vreme, gde monotonost vokala i jednostavnost ,,rifova" imaju naglašeno psihodeličnu ambiciju, sa pesmama koje su izrazito organske u aranžiranju i maltene da zvuče kao malo uvežbaniji džemovi. Sve je to deo Krieg iskustva:

https://kriegofficial.bandcamp.com/album/ruiner

U nedelji sa dosta dobrog blek metala, stigao nam je i novi Sulphur Aeon. Njemački ljubitelji Lovecrafta su sa trećim albumom pre pet godina dostigli neku vrstu svog kreativnog vrhunca pa je, evo, uz pandemiju i jedan živi album iz 2020. godine trebalo da prođe pola decenije pre nego što dobijemo četvrti studijski rad. Seven Crowns and Seven Seals zvuči, pa, recimo ,,komercijalnije" nego prethodni opusi, epski nabrijan, monumentalan i lepo produciran, sa sada jednim generalno prijemčivijim zvukom. Razloženi akordi i setne melodije su sada postavljene u znatno bolji miks i data im je prominentnija pozicija u pesmama tako da Sulphur Aeon bez neke drastične promene svoje muzičke filozofije, mislim, uspešno strimlajnuju svoj izraz i čine ga otvorenijim za širu publiku. Meni se to, naravno, za mrvu manje dopada nego prethodne ploče ali to su samo moje ekscentričnosti, ovo je album svakako vredan da se posluša sa dužnom pažnjom, prepun odličnih momenata i siguran u sebe:

https://sulphuraeon-vanrecords.bandcamp.com/album/seven-crowns-and-seven-seals

Poljaci Mānbryne vrlo ozbiljno i studiozno pristupaju svom drugom albumu, Interregnum: O próbie wiary i jarzmie zwątpienia. Ovo je vrlo poljska, vrlo katolička inačica blek metala, sa epskim zvukom, atmosferičnim gitarskim temama i pesmama od po sedam i osam minuta gde neumoljivo zakucavanje proizvodi hipnotički efekat i slušaoca uvlači u dubinu. Produkcija nije baš po mom ukusu, ali bend svakako zna šta radi i ovo ima potrebnu širinu i taj epski, melodični zahvat koji će vas šarmirati. Sjajno:

https://manbryne.bandcamp.com/album/interregnum-o-pr-bie-wiary-i-jarzmie-zw-tpienia
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/interregnum-o-pr-bie-wiary-i-jarzmie-zw-tpienia

Vredni ruski okultni blek metalci А за Солнцем Луна... rešili su da i ove godine, treće za redom, izdaju ful studijski album iako su proletos već imali 3-way split Tempted by Dark Art. Tako da, zvanično, 24. Oktobra izlazi Поганки i bend je u IZRAZITOJ formi na ovom albumu. Produkcija je i dalje prilično jeftina, ali to se sada već skroz uklapa uz snolike, teatralne aranžmane pune starostavne drame i narodne magije, a bend ima pesme i od deset minuta, pune mašte, kreativnosti i znojave, pankerske svirke. Ne treba ovo propuštati:

https://hexencave.bandcamp.com/album/toadstools

Ali su me onda oduševili i Islanđani Fortíð čiji sedmi album, Narkissos beznaporno na black metal osnovu stavlja i heavy metal/ shred cepačinu, ali i folk teme i sve to zvuči uredno, organski, autentično. Islanđani i inače imaju poseban ukus blek metala pa se Fortíð samo uklapaju u tradiciju i pomeraju je nekoliko koraka dalje nudeći superiornu ekspresivnost, maštovite pesme, čvrst, drusan a organski zvuk. Sjajno:

https://fortid.bandcamp.com/album/narkissos

Enivej, idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok, sludge metal... Austrijski The Heavy Minds su kombinacija garažnog panka i psihodeličnog stoner roka, što se sve lepo uklapa na novom albumu, Beyond Gloom. Pesme ovde imaju prljav, neodoljiv fuzz na gitarama i melodičnu, himničnu dimenziju posebno u pevanju na koje se, istina je, valja malo navići, ali kad se naviknete, album pokazuje mnogo više dubine nego što ste očekivali. Sjajne solaže, recimo!

https://theheavyminds.bandcamp.com/album/beyond-gloom

Zone Six su nemački trio (ali na ovom albumu malo prošireni u kvintet) što od 1997. godine operiše u polju kraut-rok rivajvla. Full Mental Jacket je album inicijalno snimljen početkom Marta prošle godine, improvizovan u studiju i pod uticajem početka ruske invazije na Ukrajinu, a onda je trebalo godinu i kusur da se urade dosnimavanja, miks, editovanje... No, vredelo je čekati jer ovo nije tek neobavezni snimak lenjih džemova već izuzetno dobar pokazni primer za moderni rok inspirisan acid i kraut rockom, sa jasnom a relaksiranom formom, odličnim zvukom, puno fantastičnih slojeva zvuka i tekstura. Pored standadne gitara-bas-bubanj postave, ovde naravno ima mnogo psihodeličnih efekata, ali i klavijatura, a tu je i saksofon (koji svira veteran Gottfried Klier čija džez, improv i kompozitorska karijera traje još od sedamdesetih godina prošlog veka) i muzika je duboka, bogato producirana, hipnotična. Ploča bez greške:

https://zonesix.bandcamp.com/album/full-mental-jacket

Telesterion su misteriozni psihodelični/ post rock sastav kome se ne zna ni zemlja porekla niti ko su članovi (svi koriste antičke pseudonime) ali se zna da je od 2022. godine kada je entitet zvanično postao aktivan, izašlo već četiri albuma. Peti i aktuelni se zove i Epopteia i nudi vrlo prijatan program eteričnih psihodeličnih rituala baziranih delimično na egejskim harmonskim skalama, sviranih sporo, dostojanstveno. Muzika je odlična, produkcija ne nužno idealna – album zvuči kao da je sniman u prostoriji za vežbu sa mikrofonima koji hvataju druge instrumente i jakim gejtovanjem/ kompresijama potrebnim da se ovo kompenzuje – ali se ploča svakako odlikuje jednom ozbiljnom ambicijom da se dosegne meditativna atmosfera i možda i spiritualni zanos. Harmonični, sanjivi vokali pogotovo doprinose ovom ugođaju. Vredno svake pažnje:

https://telesterionmusic.bandcamp.com/album/epopteia

Londonski Morag Tong (da, da, ime jeste uzeto iz Morrowinda) su svoj jedini album snimili pre pola decenije ali novi EP, Grieve je povratak sa stilom. Pričamo o četiri pesme tešog, sporog, prilično otmenog sludge-doom zvuka sa melanholičnim, na momente i veoma naglašeno gorkoslatkim melodijama, ali i sa ugodno abrazivnim teksturama gitara i vokala. Morag Tong umeju da povuku na post metal i post rock i možda su malo više shoegazy nego što ja IDEALNO volim ali ovo je svakako solidan materijal:

https://moragtong.bandcamp.com/album/grieve-5

Od benda sa imenom Kannabinõid očekujete standardniji stoner rok zvuk, ali ova estonska ekipa na trećem albumu, Mass, kombinuje stoner rok i post metal za posebnu vrstu tenzičnog a opet gruverskog doom metal izraza. Ima tu i melodije i atmosfere ali je tekstura toliko abrazivna,sa surovim distorzijama i brutalnim vokalima, da je na programu uvek uneasy listening. Ali dobar uneasy listening, a plaćate koliko hoćete:

https://kannabinoid.bandcamp.com/album/mass

Novozelandski trgovci sludge metalom, Beastwars snimili su album obrada novozelandskih bendova i kantauora, Tyranny of Distance i ovo je bučna, pošteno fazirana ploča pankerske žestine i metalske težine. Niste, realno, čuli ni jedan od originala koje Beastwars ovde čereče, ali prijaće vam kombinacija brutalnog zvuka, ekspresivne izvedbe i melodičnijih predložaka. Za nojzrokere i sladž metalce podjednako:

https://beastwars.bandcamp.com/album/tyranny-of-distance

Ruski Топь sa svojim drugim albumom, Изотоп svoj stoner rok izraz kombinuju sa progresivom ali i sa jednim jednostavnim, neposrednim izrazom koji je delom grandž, delom, čak, recimo neki groove metal. Ne nužno kombinacija koju bih ja oberučke prihvatio, ali tobdžije iz Moskve imaju dobar zvuk, odlično sviraju i maštoviti su pa je ovaj album izvor nekih od najvećih (prijatnih) iznenađenja za mene ove nedelje. A plaćate koliko želite:

https://tonb.bandcamp.com/album/--5

Umbra je drugi album za britanski doom metal sastav Gévaudan i ovo je sada samo jedna kompozicija od 43 minuta. No, Gévaudan sviraju u dosta prepoznatljivom '90s doom metal stilu britanske/ Peaceville škole pa album pored sporosti i težine ima dosta melodije i gotske emocije. Ima i pasaža koji su atmosferični i nisu striktno ,,metal" ali koji idealno razblažuju taj gotik-dum što suštinski čini karakter benda i pomažu da se album lakše svari. Nije rđavo:

https://gevaudan.bandcamp.com/album/umbra

Još doom metala? Ima. Naime izašao je novi, drugi The Answer Lies In The Black Void i ova kolaboracija između Martine Horváth i Jasona Köhnena (da kopipejstujem objašnjenje koje sam napisao pre dve godine za njihov debi: ona peva u Thy Catafalque a on je svirao u The Kilimanjaro Darkjazz Ensemble a sad je u Celestial Season) zvuči ništa manje zanimljivo u 2023. godini. OK, produkciji bih mogao ponešto da zamerim – bubanj ume da bude previše beživotan za moj ukus – ali bend ni ne pokušava da zvuči ,,organski". Thou Shalt je, naprotiv, ploča koja naglašava svoj ,,studijski" kvalitet sa mnogo efekata i multitrekovanja, pogotovo Martininih izvrsnih vokala i gradi izuzetno atmosferične doom katedrale u kojima Mađaričine folk vratolomije idu prirodno uz Jasonovu gotik dramu. Moćno, moćno, moćno:

https://theanswerliesintheblackvoid.bandcamp.com/album/thou-shalt
https://youtu.be/1kI3fN_Ukh0

Body Void iz Vermonta u Novoj Engleskoj izgledaju kao najcrnji hipsteri ali album Atrocity Machine je pakao sludge-doom-noisea koji će izdržati samo mazohisti a voleti samo mizantropi. Ovo, da ne bude zabune, mislim u najpozitivnijem smislu. Nije da Body Void nemaju rifove, ali oni se ne čuju i nije da pesme nemaju aranžmane ali one više zvuče kao da sedite u podrumu i slušate bombardovanje koje nikako da stane. Pakao:

https://bodyvoid.bandcamp.com/album/atrocity-machine

No, Body Void zvuče maltene kao rokenrol bend kad se uporede sa britanskim Catafalque (koji, da otklonimo mogućnost zabune, nisu isto što i gore pominjani Thy Catafalque). Njihov album, Dybbuk ide korak dalje i meša doom metal ritmove i tempo sa harsh noise teksturama i hard ambient crnilom. Dobro, svaka budala može da udara u bubanj i preko pusti gitarski feedback, ali Catafalque su ovde zapravo napisali PESME i uspeli da one zvuče ne baš PRIJEMČIVO ali fascinantno pa je od njih teško odvratiti pažnju:

https://catafalque.bandcamp.com/album/dybbuk

The Clamps su samo jedno slovo udaljeni od The Cramps, pa onda i muzika koju ovaj italijanski trio isporučuje... dobro, ne liči TOLIKO na Crampse ali jeste dobrim delom utemeljena u pank roku. Album Deadly Kick For A Fat Fucker ima dvanaest speed rock himni, nudeći energiju, buku, dobar provod. The Clamps znaju svoju publiku pa sve od omota albuma, preko tempa kojim se svira do načina na koji su gitare distorzirane deluje kao kompjuterski podešeno na njenu frekvenciju. No, ovim ne želim da kažem da je album na bilo koji način beživotan i hladno iskalkulisan, The Clamps donose dobar rokenrol i ako volite dobar rokenrol – a ko ga ne voli? – nećete biti razočarani:

https://theclampsrock.bandcamp.com/album/deadly-kick-for-a-fat-fucker

Free Field iz Sent Luisa sviraju ugodan južnjački heavy psych koji, za promenu, ne insistira na preteškom zvuku i napucanoj produkciji već naprotiv, na prostoru, atmosferi i melodijama. Ne da Free Field na istoimenom albumu nemaju distorzije i slične efekte na gitarama ali su oni ovde prevashodno u službi postizanja adekvatno psihodeličnog ugođaja. Bend se sastoji od samo dva člana i mada je zvuk ekspanzivan i ekspresivan a aranžmani umeju da budu i ambiciozni, ima tu određene intimnosti koja ide uz duo formu:

https://freefieldband.bandcamp.com/album/free-field

Novi Mondo Generator? I don't se why not!!!! Nick Oliveri je i dalje u talu sa Heavy Psych Sounds Records pa i We Stand Against You izlazi za uglednu rimsku etiketu iako je muzika ovde značajno brža nego što je prosek kod ovog izdavača. Mondo Generator uvek programski spaja (acid) punk sa (acid) rockom i stonerskim tropima a ovaj album je programski podešen da muzika bude pankerska, anarhična i besna. Mislim, na naslovnoj strani je Molotovljev koktel a Oliveri piše devet besnih, ličnih pesama čija pank furija odlično pleše sa gitarama potopljenim u psihoedeličnu kiselinu. Izvrsno. Na momente i fenomenalno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mondo-generator-we-stand-against-you

Losanđeleski Deathchant su snimili album na kome se old school '70s estetika i moderniji zvuk odlično uklapaju jedno uz drugo. Thrones je ploča sa proggy i AOR elementima ali je i neumoljiva i neposredna u svom heavy psych izrazu i nikakva količina gitarske pirotehnike – a ima je, album je pun psihodeličnih bluz vratolomija – ne može da zaseni tu pravovernost ritam sekcije u kojoj bas i bubanj GAZE napred bez ikakvog pardona. Još i motorhedovsko pevanje odozgo – pa MILINA ROĐACI. Deathchant zvuče istovremeno lepršavo i superheavy a jako malo bendova ume da postigne taj kvalitet. Veoma, veoma dobro:

https://deathchantnoise.bandcamp.com/album/thrones

Purple Kong su ,,trojica vanzemaljaca koji istražuju ovu planetu... i nisu impresionirani". Ali njihov debi album, Blood Lightning, jeste impresivan. Ova britanska trojka ima iza sebe dva EP-ja i Blood Lightning je očigledno produkt benda koji je pod točkove bacio solidan broj kilometara, pa je stoner-doom koji Purple Kong proizvode zreo, mastan, očišćen od nekakvih viškova, zasnovan na dobrom rifu, dobroj vokalnoj temi i teškom, zaraznom gruvu. Nema studijskog peglanja, nema laži, nema prevare, samo UŽASNO heavy zvuk koji se po vama razliva poput lave i deset psihodeličnih hitova. Nezaobilazno!

https://purplekong.bandcamp.com/album/blood-lightning
https://kozmik-artifactz.bandcamp.com/album/purple-kong-blood-lightning

Ova nedelja je donela nekoliko MNOGO dobrih izdanja u stilu '70s okultnog fuzz-dooma, pa tako i album Sloth losanđeleske grupe Sloth. Ovo je sporo, nadrogirano i superiorno psihodelično sa rifčinama koje bi Tony Iommi priznao kao svoje kad bi ga sud malko pritisnuo za alimentaciju, te perfektno aranžiranim pesmama tako da se od prostih, džemerskih ideja dobije veličanstvena psihodelična tapiserija. Ja čim čujem vokale koji su ovako producirani krenem da se spuštam u bezbednosni položaj a kad gitare upadnu u duboki ponor fejzera čini vam se da se posle slušanja ovog albuma nikada nećete vratiti:

https://heavysloth.bandcamp.com/album/sloth-3

Klasični okultni doom i stoner rock stiže na novom albumu, drugom po redu za Wicked Trip iz Tenesija. Ovaj je bend vrlo aktivan u poslednjih par godina, sa više izdanja koja su sledila jedno drugo pa je Cabin Fever kruna ovog perioda, sa izuzetno zrelim, izuzetno ZARAZNIM faziranim occult-doom-stoner-hard-rock materijalom koji odmah hvata odličnim gruvom i teksturom a onda vas presudno vezuje uz sebe izvrsnim pevanjem. Wicked Trip imaju fantastičan osećaj za kinematskku dramu postignutu minimalnim sredstvima i ovde su rifovi užasno evokativni i pored svoje tehničke jednostavnosti. Zvuk je perfektno podešen za prirodnu psihodeliju bez previše efekata, a ploča sa 46 minuta trajanja stoji u idealnom formatu. Ne propustiti:

https://wickedtrip.bandcamp.com/album/cabin-fever

Sad idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Disstorture su dva dugokosa Nemca koja vole tamne naočari, lovačko oružje i slikanje u poljskim veceima. Možete onda lako da predočite sebi kako zvuči EP Barbecyou, njihov prvi studijski snimak – jedan beer 'n' roll komad krosover treša bez sad nekih preterano originalnih pogleda na alkoholičarski metal ali sa minimalno potrebnom količinom zabave. Produkcija jeftina, ali prihvatljiva, atmosfera vesela i neodgovorna:

https://disstorture.bandcamp.com/album/barbecyou

Kill-o-Matic su iz Mađarske, ali po imenima, članovi su Rusi. Dva člana, konkretno, koliko ih u bendu ima. Album Root Beer Maniacs nudi raspevan, melodičan old school thrash metal koji ima tu pivsku atmosferu ali podsticanu pre svega prirodom ljudi koji ovo sviraju a ne alkoholom koga, naglašava se na omotu, ovde ima nula procenata. Nije ovo sad neki esencijalni album što žanr izmišlja ponovo od nule, ali Kill-o-Matic vole da su im pesme himnične, da mogu da se pevaju horski i ima tu neke lepote:

https://kill-o-matic.bandcamp.com/album/root-beer-maniacs

Italijani Ural imaju dopadljiv treći album, Psychoverse, nazvan, slutim, po konceptu nastalom u stripovima o Džonu Difulu... Enivej, ovo je thrash metal koji više naglašava narativ i teatar nego brzinu ili gruv. Ural odlično sviraju, imaju solidan zvuk, a kompozicije su progresivne u jednom zrelom smislu, bez instrumentalističkih egzibicija, sa svešću o albumu kao celini i poziciji svakog od elemenata u toj celini. Često potežem Holy Terror i stari Voivod kao bendove koji su pre 40 godina postavili temelje za progresivni thrash na kojima su samo retki gradili i mislim da su Ural jedan od bendova koji ovom legatu daju dostojanstveni novi život:

https://uralthrash.bandcamp.com/album/psychoverse

Za nešto standardniju thrash ponudu tu su Infestation koi sebe opisuju kao ,,Old school thrash metal from good old Germany!" Ta nemojte kasti! Hajde da MI procenimo koliko je Nemačka ,,good old" a vi, deco, samo radite svoj posao. Enivej, debi album benda, The Vermin Within nudi sasvim korektan dopadljiv old school thrash metal sa divljim rifovima i pomuklim pevanjem, što meni idealno zadovoljava, jelte, potrebe. Produkcija bi mogla da bude malo dinamičnija, bubanj pogotovo, ali jasno je da se ovde tražio zvuk Kreatora iz druge polovine osamdesetih i postignut je na više od jednog načina. Korektno!

https://infestation666.bandcamp.com/album/the-vermin-within

I Blessed Curse iz kalifornije su solidno old school na svom drugom albumu a koji objavljuju više od decenije nakon prvenca. Pray for Armageddon je abrazivna i gruverska ploča koja ne zasniva svoju agresivnost na brzini koliko na dobro odmerenom rifu i energičnoj izvedbi. Ako volite Testament, a sigurno volite, Blessed Curse nisu predaleko od ovog predloška, samo sa sopstvenim idejama. Odlični su:

https://blessedcurse.bandcamp.com/album/pray-for-armageddon
https://www.youtube.com/watch?v=eM4HlbyiN6M&list=OLAK5uy_kH0cewdTbFMeYdyDin4S64EA46M-1720E

Ali IMAMO još thrash progresive. Ukrajinski Cosmic Jaguar su debi album imali ranije ove godine, i izazvali dosta pažnje svojim karakternim zvukom i fokusom na južnoameričku istoriju i mitologiju, a novi EP, The Order of the Jaguar Knights nudi vrlo tehničku a opet neodoljivo napisanu muziku koja prevazilazi puku demonstraciju sile i uvežbanosti i nudi VIŠE. Više maštovitosti, više cheesea, više inzenađenja. Tri nove, odlične pesme plus obrada Cynicove Veil of Maya, teško da ćete ovde pogrešiti:

https://cosmicjaguar.bandcamp.com/album/the-order-of-the-jaguar-knights
https://www.youtube.com/watch?v=C05Sf7rFwIE

Blackened thrash je tu za one kojima je sva ta progresiva suviše progresivna i samo žele da se zalete u masu sa pivom u ruci i ludačkom potrebom da se šutiraju i budu šutirani. Sadistic Force su Teksašani, Midnight Assassin im je drugi album i on, pored blackened vokala, zapravo ima dosta više varijacije u ritmovima i mašte u gitarama od tog nekog blackened thrash proseka. Zvučno, bend je VRLO old school autentičan, ali pesme su ugodno maštovite i naprosto moćne:

https://sadisticforce.bandcamp.com/album/midnight-assassin
https://mercenarypress.bandcamp.com/album/midnight-assassin
https://hpgd.bandcamp.com/album/midnight-assassin

Uh, uh UH, čim sam čuo vokale na debi EP-ju istanbulskih Hazardous osetio sam kako se sav topim od miline. Highly Contagious ima četiri pesme old school thrash metal krljanja, blago zanoseći i u smeru deaththrasha i krosovera i mada ništa od svega toga nije preterano inovativno, bend je jako usviran, disciplinovan, ubitačno brz i precizan a rifovi su OPASNI. Naravno, taj visoki, vrišteći, DEMONSKI vokalni stil gitariste Hamita Özmena izdiže zvuk Hazardous iznad proseka pa onda čovek pažljivije sluša i sve ostalo i shvati koliko je truda uloženo u aranžmane. Plus – dobra produkcija. Odličan debi DAJTE ODMAH ALBUM, PA NEĆEMO ŽIVETI VEČNO:

https://hazardous.bandcamp.com/album/highly-contagious

Psycho Preacher je EP vrhunskog kolumbijskog thrash/ crossover zvuka sa dve izuzetno snimljene i odsvirane pesme pune vratolomnog tempa, ludačkih solaža, moćnih rifova i maničnog pevanja. U pitanju je saadnja između bendova Psycho Mosher i Poison the Preacher koji su, vele, među najboljima u državi i kad ovo čujete nije teško da se u to poveruje. Ovi ljudi tako krljaju da su među najboljima U SVETU. Obavezno:

https://poisonthepreacher.bandcamp.com/album/psycho-preacher

You Will Burn su metalizirani hardkor sastav iz Alabame sa dva pevača i istoimenim debi EP-jem koji ima četiri pesme loše raspoloženog, besnog hardkor panka. Ovo je očekivano mošerski materijal, sa puno klecačkog gruva ali i tenzičnih gitarskih disonanci, vrištećim vokalima, ali onda i prošaputanim, blago numetalskim pasažima... Program koji volite i očekujete od ovakve grupe. Produkcija vrlo dobra, bend se odlično pokazao u ovom inicijalnom predstavljanju.

https://youwillburn.bandcamp.com/album/you-will-burn

Kanađani Treachery svoju muziku nazivaju brutalnim hardkorom, i njihov minialbum, Comfort In Despair zaista ima supertežak, buzzsaw zvuk i nizak štim, te nemilosrdno gaženje po slušaocu. Ovo je suštinski kombinacija d-beata sa malo metaliziranog hardkora i radi posao sasvim fino iako pesme nemaju mnogo originalnih ideja. Broji se ubedljivost a ovde toga ima za izvoz:

https://treacherybc.bandcamp.com/album/comfort-in-despair

I Human Deceit bi mogli da se opišu kao brutalni hardkor. Njihov EP Sever and Survive zvuči kao Slayer koji se spojio sa Agnostic Frontom i došlo je do organskog srastanja thrash i moshcore stilova. Pet pesama, težak, mastan zvuk, siledžijska svirka, sve što volite:

https://humandeceithc.bandcamp.com/album/sever-and-survive-ep

Švedski Riksrevisionen se ne zamara nekakvim ,,brutalnostima". Njihov album Stämpla ut je skoro čist d-beat punk i tu tačno znate šta dobijate u pogledu forme. No, Riksrevisionen prave napor da makar malo tu formu oplemene pa pesme nisu samo rekonstrukcije nečeg što su pre njih uradili Anti-Cimex ili Discard već imaju jednu simpatičnu trešersku energiju. Zvuk je umirujuć, pevanje zanimljivo, svirka brza i živahna i meni ovo vrlo lepo leži a bend naplaćuje samo onoliko para koliko biste VI da date:

https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/st-mpla-ut

Ne znam kako biste zamišljali projekat koji je kolaboracija članova Amebix i Discharge ali verovatno ne onako kako zvuči False Fed. OK, album Let Them Eat Fake ima malo Amebix false metal epike i Discharge hardkor oštine ali je sve to umotano u postpank atmosferu i dramu i, evo, baš sam se prijatno iznenadila:

https://falsefed.bandcamp.com/album/let-them-eat-fake

Gravestone nam se uslužno predstavljaju kao ,,Death metal punks from Sweden, playing punky death metal" pa je i njihov drugi album, Hollow Be Thy Grave primer srećnog braka između niskog štima, d-beat hardcore formata i direktnih omažiranja prva dva albuma zemljaka Entombed. Sve je to snimljeno i producirano vrlo (death) metalski, sa zvukom kog se ni jedan bend iz Sunlight ergele ne bi stideo a pesme su jasne, neposredne, bez mrsomuđenja. Dakle, premija:

https://gravestoneswe.bandcamp.com/album/hollow-be-thy-grave

Slamdown Brutality Vol. 1 je, naravno, internacionalna kompilacija sa 21 bendom koji izvodi slamming beatdown. Dakle, ekipa iz 13 zemalja ovde sipa ulične, gangstereske refrene, repovanje, slamming death metal vokale, blastbitove, niske štimove i MNOGO slemova. Još i omot sa karakterističnim MMA momentom. What's not to like? Naravno, i iza ove kompilacije stoji vredni nemački 164 Beatdown Crew. I plaćate koliko hoćete. Navalite:

https://164beatdowncrew.bandcamp.com/album/slamdown-brutality-vol-1

Final Stance iz Arizone na istoimenom minialbumu nude još metaliziranog hardkora i beatdown đakonija. Ovo je izrazito solidno producirano i dobro odsvirano a pesme su siledžijske i agresivne onako kako volite:

https://finalstance.bandcamp.com/album/final-stance

(Kraj u sledećem postu)[/font]

Meho Krljic · 14-10-2023, 12:14:38

Brazilci IMD – Insane Mosh Dealers sviraju brzi thrashcore, pa demo 2023 pakuje četiri pesme u oko pet minuta svirke. Nisu oni ni originalni ni mnogo maštoviti, ali KIDAJU pa uz cenu od koliko date veoma ispunjavaju sve uslove da budu preporučeni ljudima koji vole brzo, kratko i ravno do, jelte, dna:

https://insanemoshdealers.bandcamp.com/album/2023

Španci Kädaverico album Santa Muerte započinju litanijom zazivanja đavola, ali njihova muzika je zapravo crustgrind i narednih 15 pesama su kao da slušate Disorder i Carcass slepljene u istom telu. Sve to ima gritty old school teksturu i rifove koje znate unazad bar 30 godina i naravno da je na ime toga šarmantno ali stoji i da su pesme predugačke za ono što se u njima događa, kao i da nedinamičan zvuk proizvodi dosta monotonije u slušanju. Ali za ozbiljnu underground ekipu, ovo je svakako album na koji valja obratiti malo pažnje.

https://kadaverico.bandcamp.com/album/santa-muerte

Nemački The Hole imaju samo dve pesme na EP-ju The Hole, a što je dosta skromno jer je u pitanju grindcore bend sa kratkim, jezgrovitim izrazom. No, ovo su pristojne pesme, sa dobrom svirkom, produkcijom i uspešnim pakovanjem puno energije u šezdesetak i devedesetak sekundi. Plaćate koliko hoćete, a bend vredi imati na radaru za dalje:

https://thehole-grindcore.bandcamp.com/album/the-hole

Španci Silent Grinders nisu baš mnogo ,,silent". Demo Egoísta nudi četiri kratke, kompaktne pesme brutalnog deathgrind zakucavanja i da se melje – melje se. Zvuk je težak, bend raspoložen, muzika ne naročito originalna ali funckioniše kako treba:

https://silentgrinders.bandcamp.com/album/ego-sta

Beastplague sa Floride nisu ništa snimali devet godina, ali njihov novi, treći album, A Different Animal opasno zakucava. Ovo je tehnički, kvalitetni grindcore koji koketira sa death metalom, ima čvrstu, komprimovanu produkciju i pesme što umešno idu između zaslepljujuće brzine i kvalitetnog mošerskog gruva. Sve je to u dobroj tradiciji bendova poput Nasum ili Rotten Sound pa ako vam te forme grindcorea nije nikad dosta, ovo je odličan izbor:

https://beastplague.bandcamp.com/album/a-different-animal

Hatefilled se vratio. Christian Badia se valja zadovoljio objavivši nekoliko albuma svog drugog benda, Massacred čiji je primitivni death metal omažirao Mortician, pa se sada ponovo laća goregrind alata. Brutal Dismemberment Of A Worthless Being je minialbum sa dvanaest pesama i mada ja Hatefilled obožavam, ovo ne spada u bolja izdanja tog projekta. Produkcija je slaba, pesme su prilično generičke i mada pozdravljam povratak u udobniji format za prolifičnog Argentinca, nadam se da će naredni albumi biti bliži starom Hatefilled autputu. No, plaća se koliko ste sami spremni da date, što je fer:

https://hatefilled.bandcamp.com/album/brutal-dismemberment-of-a-worthless-being

Whoa, njemački Sucking Leech postoje od devedesetih, imaju pet albuma a ja za njih prvi put čujem? Fejlovao sam kao čovek, komunista i poštovalac grindcorea. No, kako nikada nije kasno da se pokajete, evo, i ja se sada kajem i ukazujem da je novi EP ovog sastava, Errordynamic ODLIČAN. Ovo je deathgrind visokog tempa, zaraznih, melodičnih death metal rifova, kvalitetnog, ekspresivnog pevanja i jedne old school energije kanalisane u pesme koje ne kaklulišu, ne traže atmosfere i gruv nego ODVALJUJU. Pritom šest lepih komada, odlična produkcija i cena od KOLIKO DATE. Neki ljudi su naprosto isuviše dobri za ovaj surovi svet:

https://suckingleech.bandcamp.com/album/errordynamic

Grindcore poslastica za ovu nedelju dolazi u formi albuma Substation Failure njuorleanskih Slab. Ovo je tehnički kvalitetan a nepretenciozan grindcore album sa devet pesama od kojih samo poslednja prelazi dva minuta a ostale ne dobacuju ni do minut. Odlično produciran, odsviran ubitačno, pun lepih rifova, brzine i prijatnog moš-gruva, Sunstation Failure se još daje za onoliko para koliko sami odvojite pa je u pitanju skoro savršena ponuda:

https://badassrock.bandcamp.com/album/substation-failure

Thetan uz Nešvila su mi bili prejaki proletos sa EP-jem Dim Times a bend se vraća u izuzetnoj formi na albumu Grand Ole Agony. Ovo je i dalje primitivni, organski spoj grindcorea, noise rocka i sludge metala bez gitare, a bend svoj bas/ bubanj/ vrištanje setap oživljava tereminima i brdom gostiju. Pesme su i dalje kratki, surovi komadi besa i očaja, producirane garažno ali atmosferične i programski oslonjene na više od puke agresije. Odličan bend koji perfektno spaja noise rockerske trope sa grindcore municijom:

https://thetan.bandcamp.com/album/grand-ole-agony

Muggeseggel je žargonski izraz u Nemačkom jeziku koji se odnosi na nešto VEOMA malo, praveći referencu na ,,muda od muve". A radi se i o bendu čiji prvi, istoimeni album, nudi zabavan, energičan deaththrash program. Nagađam da su i tekstovi pesama humoristički – bend se na kraju krajeva na promo fiotografiji nosi kao da je u pitanju grupica nemačkih farmera – ali je muzika sasvim ozbiljna, nudeći nefilozofski, sprinterski metal sa mošerskim rifovima, vrištavim vokalim i po nekim dobrim blastbitom. Produkcija takođe, prilično ozbiljna, sa zvonkom bas-gitarom koja predvodi juriš, odličnim gitarama i bubnjem koji je jedino za nijansu suviše svetao za moj ukus, ali da ne smaramo sa detaljima. Bend piše vrlo solidne pesme, ima odličan omot albuma i ovo je što se mene tiče ploča vredna svake pažnje:

https://muggeseggel.bandcamp.com/album/muggeseggel-2
https://kkr-muggeseggel.bandcamp.com/album/muggeseggel

Kakothanasy su jedan od onih nesnosnih brutal death metal bendova koji perverzno uživaju u činjenici da su im naslovi pesama čitavi pasusi. Ali, uh, ispostavlja se da je demo kojim Švajcarci najavljuju svoj drugi album, sa naslovom Initiating The Primal Cognizing Display Of Intrinsic Tangible Affliction zapravo vrlo solidan. Dve su to pesme za koje vam maltene isto toliko vremena treba da pročitate naslove koliko da ih preslušate, ali ovo je kvalitetan, beskompromisan i do apsurda napucan brutal death metal koji iako bije iz svih oružja, ima i određenu suptilnost u komponovanju i aranžiranju. Bend kaže da će album tek naredne godine a što je u redu, ovako komplikovana muzika ne treba da se pravi zbrzano.

https://kakothanasy.bandcamp.com/album/initiating-the-primal-cognizing-display-of-intrinsic-tangible-affliction

Pored milion drugih bendova koji se zovu Mortuary, uključujući naše kragujevačke death metal prvoborce, Mortuary iz Francuske je možda i prvi koji se tako nazvao. Osnovani još 1989. godine ovi ljudi su upravo objavili svoj šesti album, Sublime the Decline i mada sebe opisuju kao brutal death metal sastav, ovo je i iznenađujuće melodična ploča. Brutalni death metal je svakako osnova, sa standardnom kombinacijom blastbitova i meljućih srednjetempaških delova, ali bend ima epske rifove, himnične refrene, te jednu old school epiku koja njihovoj muzici daje puno karaktera. Odlično:

https://mortuarynancy.bandcamp.com/album/sublime-the-decline

Teksašani Death File Red imaju skoro neodgovorno nizak štim i sirov zvuk na EP-ju Inhumanitarian, svojem prvom zvaničnom izdanju posle prošlogodišnjegdemo snimka kojim su se predstavili svetu. Ovo je old school death metal koji prelazi u disonantni death metal, ali ne gubi gruv i mošerski potencijal. Bend ima dosta zanimljivih ideja i mada je zvučno duboko ukorenjen u tradiciji, nije zadovoljan time da samo replicira tuđe matrice, već ih smisleno i maštovito obogaćuje. Ako možete da podnesete zvuk, Death File Red imaju mnogo kreativnog death metala da ponude:

https://deathfilered.bandcamp.com/album/inhumanitarian

Španski Akouphenom na debi albumu Death·Chaos·Void nude skoro pa stereotipni blackened death metal sa puno atmosfere, spooky melodija i jako dugačkih pesama. Mislim, neću da kažem da ovde nema ambicije, bend se svakako pošteno trudi da opravda trajanje nekih kompozicija i u dvocifrenom broju minuta, a zvuk je, pa, zanimljiv. Ima tu dosta dobrog da se čuje i mada bih svakako voleo da su pesme MALO fokusiranije, nije da Akouphenom nemaju kvalitet i da se samo možda radi o tome da sam ja nervozniji nego što treba. Album koji svakako vredi da se čuje:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/death-chaos-void

Dosta sam old school death metal bendova čuo i preskočio ove nedelje jer su zvučali kao da tek uče da sviraju, ali finski Malformed mi je na kraju ispao mnogo simpatičan. Bend još nema pravi album (ima živi izdat ranije ove godine) ali EP The Gathering of Souls, upravo izašao, donosi razuzdan, veseo old school death metal zvuk sa demo produkcijom i mnogo žara u svirci. Bubanj je kanta, bas-gitara je prangija, al gitare ujedaju a vokal je odličan pa uz vrlo pravoverno napisane mošerske pesme staroškolske tmine i gadosti ovo bih baš morao da budem džukela da ga ne preporučim. Krljanje za sve pare:

https://malformeddm.bandcamp.com/album/the-gathering-of-souls

Oh, tu su i Overthrow, dva lika iz Londona koje Metal Archives vodi kao thrash sastav ali novi EP, Ascension of the Entombed je uglavnom old school death metal. Sa malo melodije, svakako i to vrlo dobro pogođene i ukusno upletene u sirovi, starinski zvuk, ali death metal bez greške. I dobro zvuči. Overthrow i pored te pomenute melodije i povremenog blastbit krljanja u prvi plan guraju old school death metal gruv i ovo je epski dobar EP:

https://overthrowmetal.bandcamp.com/album/ascension-of-the-entombed
https://youtu.be/t4Txl5HdA2s

Da ne bude da je ove nedelje valjao samo old school death metal, evo, Human Prey iz Lajpciga su izbacili novi EP, Tombs of the Blind Dead i njihov brutal death/ slam je u odličnoj formi. Human Prey spadaju u ,,pametnije" slamming death bendove sa ambicijom da probijaju granice žanra i pronalaze u njemu nove forme, ali na onom bazičnom nivou imaju duboko zadovoljavajući, teški zvuk sa tvrdim gitarama, opakim bubnjem i zverskim vokalom. Ovde čak ni jaka kompresija nije problem jer bend vrlo pažljivo podešava produkciju da bude u skladu sa potrebama muzike koja je, pa, zaista, pametna i maštovita i brutalnom slamu daje mnogo kreativnih elemenata. Odlični Human Prey:

https://humanprey.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead
https://risingnemesisrecords.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead

OK, tu je i debi album internacionalnog projekta Arborescence of Wrath, nazvan Inferno i ko voli tehnički, brutalni death metal ovde ima da se dobro uda. Članovi su iskusni, najpoznatije ime u postavi je Jason Keyser, pevač Origina a muzika je brzi, superkomprimovani tehnički brutalni death metal bez nekih preteranih kreativnih ekscesa ali uredan, pun dobre atmosfere i MNOGO težak. Jebanje:

https://arborescenceofwrath.bandcamp.com/album/inferno

Evo nas i na kraju sa heavy metal albumima i tim izluđujućim krosžanrovskim odvizima! I, heh, sanktpeterburžani Tardigrade Inferno su praktično definicija krosžanrovskog benda jer njihov stil je mešanje metala sa cirkuskom muzikom. Zvuči kao puki, jelte, trik, da se u epohi kratke pažnje privuče publika po ma koju cenu, ali drugi album ovih talentovanih Rusa, Burn the Circus zapravo nudi solidno napisane pesme zarazne atmosfere i tema koje ćete sebe uhvatiti kako ih pevušite dok radite nešto drugo. Tehnički gledano, njihov metal je u masteringu isuviše iskomprimovan za moj ukus ali Tardigrade Inferno uspevaju da budu dovoljno interesantni da neizbežno moram da ih preporučim:

https://tardigradeinferno.bandcamp.com/album/burn-the-circus

Nizozemski Lord Volture je svoj treći studijski album izdao 2014. godine pa su i snimci na novom, živom albumu, Live 'em Up! prevashodno iz te godine sa nešto malo materijala iz 2016. Ako volite tradicionalni heavy metal sa vokalima koji zvuče kao da je svaki slog produkt solidne agonije, Lord Volture isporučuju. Nemaju oni neke velike svoje ideje niti su naročito karakterni ali ovo je korektan heavy metal uz koji se pleše i plače, produciran solidno i isporučen profi. Fer:

https://lordvolture.bandcamp.com/album/live-em-up

Iz iste zemlje su i Laster a koji se i dalje vode kao avangardni black metal bend iako je novi album, Andermans Mijne barem isto onoliko art rock koliko i blek metal. Možda vam se na njemu neće sve dopasti podjednako ali Laster se smelo i maštovito igraju na granicama žanrova i postižu dosta pogodaka u svojim eksperimentima:

https://laster.bandcamp.com/album/andermans-mijne

Dead Demons su Englezi a Trial By Fire im je novi EP sa pet pesama i ovo je ugodan, energičan heavy metal sa '80s mirisom ali fino odmeren da bude negde između baš tradicionanog zvuka i proto thrasha. Dakle, ovde ima i malo Dia i malo rane Metalike, a muzika je melodična, rokerska, sa odličnim vokalima i miksom u kome se sve veoma lepo čuje. Bend ima i energiju i dinamiku i melodiju i dobar rif i ovo izdanje se ne propušta:

https://deaddemons.bandcamp.com/album/trial-by-fire-2

Španski Anker mešaju svoj heavy i power metal sa malo groove metala što, naravno, nije sasvim po mojoj volji, no, album Lurperatutako istorioak ima jednu zaraznu energiju sa svojim mešanjem melodičnosti i abrazivnosti, klin vokala sa promuklim režanjem itd. pa neko ko je malo manje konzervativan od mene treba da posluša i vidi koliko mu se sve to dopada:

https://ankertaldea.bandcamp.com/album/lurperatutako-istorioak

Auh. Bend se ove Nightwölf, sa sve umlautom, iz Brazila je a debi album mu se zove The Cult of the Wolf. Stvarno bismo morali da živimo u najgorem od svih svetova pa da to ne valja. Al valja. A Šopenhauer nek jede gomna. Nightwölf tresu tradicionalni heavy metal sa puno štofa, pevačem koji malo vuče i na stil Marca Storacea iz Švajcarskog Krokusa a čija je pesma Night Wolf verovatno poslužila za inspiraciju u imenovanju ovog benda, gitarama koje sipaju poštene, seksi rifove i dobre old school solaže, snažnim ritmom. Nightwölf imaju SVE, uključujući epske pesme od po šest minuta (naslovna!) i trešerske komade uz koje inventar strada bez greške (Under the Sky). Ako volite Hell Fire ili Riot City, ovo se ne propušta:

https://nightwolfmetal.bandcamp.com/album/the-cult-of-the-wolf

Drezdenski Acid Blade ne odustaju od svog vrlo retro zvuka. Ali kad im to tako dobro ide. Novi EP (nakon prošlogodišnjeg zapaženog debi albuma) zove se Shooting Star i ima četiri pesme koje su i dalje kao ispale iz nekih prošlih decenija. Bend ovom prilikom čak više vuče na sedamdesete sa epskim proto-metal temama i himničnim refrenima a vokali mi se sada više dopadaju i mislim da su odlično uklopljeni sa generalnim zvukom benda. Meni su se Acid Blade i do sada sviđali ali Shooting Star pritom ima i neke od najbolje napisanih pesama koje je bend do sada obnarodovao pa ovo preoručujem sa mnogo entuzijazma:

https://acidblade.bandcamp.com/album/shooting-star

Teksašani Scrollkeeper solidno gaze na novom EP-ju, Wetiko. Njihov power metal u sebi ima dovoljno tradicionalne, ulične heavy metal prljavštine da ne zvuči preupeglano i sterilno i ovo je šest pesama finog, melodičnog, energičnog muziciranja. Bend ima taman dovoljnu količinu cheesea da bude prijatan a da ne pređe u domen ironijskog slušanja, produkcija je ugodno sirova, bubnjarka Krystal Salinas pošteno zakiva a na poslednjoj pesmi gostuje Tomy Stewart iz Hallow's Eve, dakle, PRELEPO:

https://scrollkeeper.bandcamp.com/album/wetiko

Ne da u životu ne bih poslušao bend sa imenom Vanishing Kids nego me je i omot njihovog albuma Miracle of Death aktivno odbio kada sam na njega naleteo na Bandcampu. Trebalo je da mu Angry Metal Guy da jaku četvorku da bih mu posvetio malo vremena i, uh... ovo je... dobro? Ozbiljno, ova ekipa iz Viskonsina uspeva da umeša '70s psihodeliju sa okultnim doomom i shoegaze popom i da to zvuči ne samo smisleno nego i, uh, istovremeno neposredno i ekspresivno a onda i teatralno. Miracle of Death je ploča koja svoje suprotnosti spaja sa takvim organskim autoritetom da sam skoro na svakom taktu bio zapanjen kako sve što čujem DOBRO funkcioniše zajedno iako NE BI SMELO. Polugaražna produkcija još više doprinosi kultnosti ovog albuma pa urgiram da se presluša. Malo ovakvih stvari moete da čute u bilo kojoj nasumično odabranoj nedelji:

https://vanishingkids.bandcamp.com/album/miracle-of-death-2

Ova nedelja je, primećujete, PUNA albuma koji preziru pripadnost jednom žanru A ODLIČNI SU. Evo, The Lion's Daughter iz Sent Luisa. Njihov peti album, Bath House vas već omotom natera da malo trepnete i promrmljate jedno ,,šta je bre OVO?" a onda kad krene muzika morate da proverite da niste greškom pustili dva albuma odjednom. Mislim, je li ovo black metal, progresivni rok, industrial metal ili sludge metal? Odgovor na ovo teško pitanje je jedno zvonko ,,da!!!" a bend piše neizdrživo dobre pesme i svira ih sa takvom ubedljivošću da vam se čini da ste se teleportovali u paralelni univerzum u kome je ekstremni metal najnromalniji deo mejnstrim kulture. Zapanjujuće:

https://thelionsdaughter.bandcamp.com/album/bath-house

Album nedelje je ipak stigao sa Floride. Faethom iz Fort Loderdejla su dokaz da pridev ,,blackened" danas lepo ide uz bilo šta što vam padne na pamet. Konkretno, ovaj bend spaja blek metal i progresivni heavy rock sa jakim korenima u progresivi sedamdesetih godina prošlog veka. Chaosmorphogoria je treći album za postavu predvođenu propulzivnom klavijaturistkinjom i pevačicom, Marielom Muerte i na njemu je spajanje već toliko organsko da se šavovi ni ne primećuju. Faethom besprekorno grade blek metalski teatar na heavy prog temeljima i mada im je produkcija malo i muljava za količinu genijalne svirke koju isporučuju, album svejedno pogađa kao macola u oko. Kao i prethodne dve, i ovo je konceptualna ploča naučnofantastične tematike i ako metaforički penis ne može da vam se erektira ništa više od ovog gde sada jeste, onda da i ne pominjem da bubnjeve na ovom albumu svira Brian Wilson, talentovani mladac koji svira i u Hellwitch ali i kod Yngwieja Malmsteena. Faethom su IZVANREDNI jer njihov žanrovski mišmeš na papiru zvuči kao dobra zajebancija ali onda kad čujete album shvatite da ljudi pišu neopisivo sjajne pesme i da je Mariela Muerte najbolji jebeni blek metal pevač, nezavisno od rodne klasifikacije, kojeg ste čuli ove nedelje. Obavezna lektira:

https://faethom.bandcamp.com/album/chaosmorphogoria-2

tomat · 15-10-2023, 12:21:14

https://youtu.be/FRcWozTYXSc?si=FBsrEyF_WWBNvDzj

Meho Krljic · 21-10-2023, 12:09:30

U nedelji u kojoj smo dobili novi singl Judas Priest nekako sav ostali metal mora da se malo izmakne u stranu i napravi mesta za šutku. No, bilo je još mnogo dobre ili makar zanimljive muzike da se čuje, pa, evo, dok ja igram Spider-mana 2 i Super Mario Bros. Wonder u isto vreme, jer ko ima vremena da čeka, vi navalite na prelsušavanje.

Blek metal, naravno! Taman sam zaustio da pitam koliko to često ukrajinski Mørkt Tre snimaju albume, ali zapravo njihov zadnji pravi album je bio još 2020. godine. Evo, meni je vreme proletelo a verovatno doprinosi i to da su prošlog meseca imali split album sa švedskim Likom (a koji je jednočlani blek metal projekat i nema veze sa drugim švedskim bendom istog imena a koji svira, jelte, švedski death metal). Kako god, novi Mørkt Tre je tu i valja ga ljuljati. Зазирни за обрій je treći album benda i ovde klasifikacija ,,atmosferični blek metal" tek počinje da vas priprema na muziku koja na momente odlazi u postrokerskim smerovima i dugo provodi meditirajući preko melodičnih akorda u ugodnoj, intimnoj atmosferi. Naravno, Mørkt Tre se trude da se ne svede sve samo na prijatan, ali nekonsekventan džeming pa su pesme napisane da kapitalizuju na kontrastima između stilova i ovde ima i odličnih momenata u kojima folk-motivi bivaju presečeni brutalnim blastbit nabijanjem, pa onda krautrokerskih psihodeličnih gruv-pasaža i space-rock istraživanja. Uvek postoji spona sa blek metalom i Mørkt Tre ne žele da skroz pobegnu od žanra, ali ovo je jedan odličan primer za to koliko blek metal ima fleksibilnosti i kapaciteta da se širi i razvija bez gubljenja identiteta. Odlično:

https://mrkttre.bandcamp.com/album/--4

Čikaški kvartet Selenoplexia se klasifikuje kao blackened death metal, ali njihov debi album, Exalt and Despair ima u sebi i nešto sludge metal primitivnosti pa je ovo jedna karakterna, ugodna mešavina stilova, rifčina, krljačkih ritmova, atmosfere. Bend stručno šara između brzine i agresivnosti sa jedne strane i tih atmosferičnijih momenata i gruva sa druge, nudeći evokativne melodije i teme, a pevačica zvuči ZVERSKI i ekspresivno i bendu dodaje taj presudni element identiteta što ih izdiže za glavu iz mase kolega. Lepa prva ploča:

https://selenoplexia.bandcamp.com/album/exalt-and-despair-2

Simpatični su čikaški Ashabah kako imaju posebnog člana benda koji piše pesme i tekstove ali u njemu ne svira, a onda imaju i dvoje osoba na vokalnim dužnostima a obe vrište i tako... Debi album, isto Ashabah je simpatičan sa svih strana, nudeći melodični a sirovi blek metal koji uspeva da postigne i taj neki folk ugođaj a bez oslanjanja na ijednu konkretnu narodnu tradiciju. Pesme nisu predugačke i bend se ovde trudi da ideje i teme u svakoj istraži temeljito ali bez zastranjivanja i pretrpavanja aranžmana. Ponešto od toga je manje, ponešto više uspešno ali album ima šarma i drusnu, jeftinu produkciju:

https://ashabah.bandcamp.com/album/ashabah

Debi finskog benda Nôidva sam prilično voleo te pandemijske 2020. godine ističući koliko njegov sirovi šarm lepo leži uz simpatičnu melodičnost. Njegov nastavak, Lappish Shatanism, nije nimalo unapredio produkciju niti odstupio od svoje ponosito garažno-podrumske estetike, ali pesme su i dalje odlične, razigrane, zabavne. Mislim, dobro, ovo je blek metal, sve je to nominalno mračno i opasno, ali... entuzijazam koji Nôidva pokazuju u muzici je prosto zarazan:

https://youtu.be/Ex8Zaljd57U

Amalekim su delimično poljski, delimično italijanski blek metal bend i taj spoj Mediterana i severnijih delova Evrope lepo radi i na drugom albumu, Avodah Zarah. Ovo je melodičan, dinamičan moderni blek metal, sa epskom atmosferom ali i sa puno ukusnih detaljčića u svirci da bude konzistentno zanimljiv. Naravno da je to sad i previše melodično i atmosferično za moj ukus ali Amalekim su toliko šarmantni da ne mogu da ih ne preporučim. Album izlazi u Novembru ali omiljeni JuTjub kanal omogućava da se čuje ceo već sada:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/avodah-zarah
https://amalekim.bandcamp.com/album/avodah-zarah
https://youtu.be/NcFmt3Krqwo

I Asagraum su internacionalna postava sa ženama iz Nizozemske i Norveške koje ovde tresu oštar, okultni, opasan blek metal. Veil of Death, Ruptured je treći studijski album za Asagraum i žene ovde zvuče uredno satanistički i pakleno, ali i disciplinovano, maštovito, smelo, a bez gubljenja sirovosti i prljavštine koje su sastavni deo njihovog zvuka. Lepo!

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/veil-of-death-ruptured

Još žena? Ima. Wratheon je do ove godine bio solo projekat jednog Davida Fostera iz SAD ali sa debi albumom, Becoming Nil ovo je sada pravi bend sa najmanje jednom ili dve žene u postavi. Muzika je, pa, kombinacija black i thrash metala a sve sa dosta pank i hardkor neposrednosti u izrazu i mada Wratheon teško da krči neke nove žanrovske putanje, svirka je pošteno žestoka i znojava i to mene odmah kupi:

https://www.youtube.com/watch?v=Yav_MEjeIIw&list=OLAK5uy_nWj8IPs8SbOZTIQmMcb-l9uSbAxw8UWo8

Francuski sekstet Sangdragon ne radi ništa sa pola snage pa tako osam godina posle prvog albuma stiže nastavak, Hierophant kao dupli disk od skoro osamdeset minuta muzike. Ovo je ambiciozni black-death metal sa puno simfonijskih elemenata, srednjevekovnih instrumenata ženskog horskog pevanja (odlična Cynthia Marciniak) i mada ne mogu da kažem da je muzika benda specijalno po mom ukusu, sav taj teatar i vatromet su spakovani u dosta suvu pdoukciju i album je makar pitak i prijemčiv:

https://sangdragon.bandcamp.com/album/sangdragon-hierophant-double-album-2023

Proslava black-thrash prljavštine i neodgovornosti stiže na split albumu Fuck In Hell's Evil Bitches gde japanski Abigail i američki Nekrofilth pokušavaju jedni druge da nadmaše u tome ko će bit pijaniji, napaljeniji, vulgarniji. Ali i zabavniji, jelte (Nekrofilth su zabavniji,d a ne bude zabune). Ovo izdaje Hell's Headbangers i pričamo o sasvim uspelom spoju art brut krša i ipak ,,produciranog" ekstremnog metala.

https://nekrofilth-ohio.bandcamp.com/album/fuck-in-hells-evil-bitches

Ume li Finska da razočara? Ne bi se reklo. Evo, debi album dvojca Noitila, snimljen u kolibi duboko u šumi sa tri mikrofona i bez jedenja govana o atmosferama i emocijama nudi besprekorno intuitivan organski, neprskan blek metal kakav je milina samo zamisliti a kamoli čuti. Langennut pritom, iznenađujuće, ne zvuči suviše lo-fi, a kompozicije su od po pet, sedam i osam minuta, sa dovoljno vremena da se razviju i te neke atmosfere pa i čuju emocije, ali sve kroz besomučno testerisanje gitara i nemilosrno prebijanje bubnjeva. Pa još ti vokali! Odlično:

https://noitila.bandcamp.com/album/langennut-2

Hajdemo sad na doom metal, sludge metal, stoner rock, psihodeliju, hard rock... Malfiore su indonežanski, prilično lo-fi stoner doom sastav sa debi EP-jem Decaying Carcass. Ovaj materijal ima dosta dobrih elemenata i bend sa priličnim autoritetom distorzira svoje instrumente u teksturu iz koje izranjaju hipnotički rifovi. Songrajting je nešto na čemu ima još da se poradi, ovde je to više jedan intuitivan proce sa zahvatanjem u sludge, doom i death metal bez mnogo reda i logike. No, šarmantno je:

https://malfiore666.bandcamp.com/album/decaying-carcass

Soul of Salem su iz Barija a debi album, Spellbook im je prijatna kombinacija jako faziranih gitara, gruverskog ritma i melodičnih vokala pevačice Claudije Martinelli. Ovo je doom metal sa dosta hard rock i stoner DNK u svojim ćelijama, psihodeličan i prijatan. Album je produciran možda malo neobično, ali kada se naviknete na to koliko sve zvuči svetlo, jaka separacija instrumenata i trud oko boje i teksture će vas osvojiti. Prijatna, energična a nenapadna ploča:

https://nosliprecords.bandcamp.com/album/spellbook

Njujorčani Sabbath Warlock su zapravo sličnog svetonazora, sa doom metalom u kome ima dosta '70s hard roka, bluza itd. Novi EP, Fast Radio Bursts ima dobre rifove, dobar ritam i gruv, pet sasvim solidno produciranih pesama negde između heavy metala i doom metala, sa razumno raznovrsnim ritmičkim i harmonskim radom i jedina zamerka ide na pevanje koje je blago isforsirano. Pevač Mark Mitchell ima dobar raspon ideja ali njegov glas, mislim, nije idealan za to što pokušava da uradi. No, to je srazmerno mala zamerka i ovo je prijatan materijal:

https://sabbathwarlock.bandcamp.com/album/fast-radio-bursts

Italijanski jedočlani ženski doom metal projekat Marthe je svoj prvi album, Further In Evil izdao za Southern Lord i to nije slučajno. Ovaj antifašistički, feministički doom metal ima jednu anarhičnu, pankersku dimenziju, blek metalsku oštrinu ali i himničnost koju ne možete poreći. Sve su pesme ovde jednostavne ali pogađaju prave gde treba i u njima nema viškova. Sirovo, na trenutke i naivno ali baš zbog toga dobro:

https://marthesl.bandcamp.com/album/further-in-evil

Smokecastle su osnovani prošle godine u Beogradu a Stardust im je prvi EP i ovo je vrlo dubok zasek u psihodeliju, stoner i doom metal. Zvuk je težak, masivan, a svirka spora ali agresivna, no bend ima prostora i za harmonske avanture i mada se pre svega drži gruva, muzika ne deluje nemaštovito ili skučeno. Smokecastle nemaju problem da pesme gurnu i preko jedanaest minuta valjajući teške, spore rifove i okultne, psihodelične pasaže, samo da bi se vratili u brutalno zakivanje i, evo, mene su prilično ubedeili uprkos vrlo agresivnom masteringu:

https://smokecastle.bandcamp.com/album/stardust

Stone Nomads dolaze iz Hjustona i njihov stoner rok je dosta metaliziran. Album ...at the Gates of Solitude, njihov drugi, ima i gruv i melodiju ali su rifovi izrazito tvrdi a produkcija napucana, metalska, pa je ovo prikladno za publiku koja voli kada im je stoner rok agresivniji i bješnji. Ipak, Stone Nomads uglavnom ne dopuštaju da im se pesme pretvore u nezanimljive blokove betona i u njima ima dovoljno dinamike i zanimljivih ideja da vas održe budnim i napetim:

https://stonenomads.bandcamp.com/album/at-the-gates-of-solitude
https://stonenomadsgravitoyd.bandcamp.com/album/at-the-gates-of-solitude

Dust Devil su iz Australije a EP Oubliette ima dve pesme zakivačkog, psihodeličnog stoner roka. Mislim, dve pesme ali preko 25 minuta trajanja pa je ovo dosta benga za vaš bak, sa puno mučnog, psihodeličnog gruva, gitara koje prave vratolimije kroz wah wah pedale i ostalog heavy psych menija koji volite i očekujete od ovakvih bendova. Dobar Dust Devil:

https://dustdevildoom.bandcamp.com/album/oubliette

Za ljubitelje južnjačkog šmeka u teškom roku tu su 20 Watt Tombstone iz Viskonsina i njihov slajd gitarama i močvarnom rakištinom zaliveni stoner rok na albumu The Chosen Few. Ne znam što bend ovo ne stavlja na Bandcamp ali muzika je, i pored preglasne, agresivne mastering-papazjanije, vrlo dobra:

https://www.youtube.com/watch?v=xHU4wQi8MSI&list=OLAK5uy_nqdrJgme91a0q2I89808LQSiSJiCSrTEg

Debi EP danskih Patron zove se isto Patron i ugodno spaja stonerski gruv sa doom metal dramom. Članovi su već iskusni, sa dugačkom kilometražom u bendovima poput Anoxia i Chiro pa i Patron zvuči instant-patinirano i kvalitetno. Kombinacija teških, lepljivih rifova i dramatičnih, romantičarskih vokalnih aranžmana fino funkcioniše i Patron imaju sa čime da se predstave svetu:

https://patrondk.bandcamp.com/album/patron

Austrijski High Brian nisu mnogo ,,heavy" ali svakako spadaju u heavy psych departman rok muzike. Album Five, Six, Seven (i, ne, ne postoji album One, Two, Three, Four koji bi mu prethodio) je ugodno psihodeličan sa puno efekata na gitarama i mnogo teksture. To što bend ne gazi svom snagom svejedno ne oduzima na energiji pesmama čiji su gruv i teme ugodno prefarbane nežnim, melodičnim pevanjem. Veoma prijatna ploča sa puno sitnog, smislenog eksperimentisanja.

https://highbrian.bandcamp.com/album/five-six-seven

Francuzi Occult Hand Order su ,,heviji" mada je njihov album, Silence By The Raging Sea i sam naglašeno psihodeličan i raznovrstan. No, ova momčad iz Liona ide na kombinaciju ozbiljne svemirske psihodelije i okultnog dooma i ima vrlo težak, vrlo glasan miks i master gde su instrumenti totalno in your face i treba i malo treninga da se čuje da muzika ima i slojevitost i dubinu. Solidno je to, a na momente i odlično:

https://occulthandorder.bandcamp.com/album/silence-by-the-raging-sea

Dream Unending i Worm su izdali split album, Starpath i ovo je za sada vrhunac istraživanja novih putanja u doom metalu koja smo čuli kod pitsburškog izdavča 20 Buck Spin. A mislim, ako se sećate kakvi su bili pojedinačni albumi ove dve postave, znate da tu nema zezanja. Dream Unending ovde ulaze u fulu u jedan progresivni doom modus rada sa dugačkim pesamama i masom ideja koje ne zvuče nabacano iako umeju da budu jeretičke a onda Worm dođu sa svojim proggy black metal doomom i zatrpaju vas odozgo bizarnim jukstapozicijama, čudnom produkcijom, eksperimentisanjem koje je smelo ali daje rezultate. Opasno:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/starpath

Ah, ljudi, NOVI Ozric Tentacles? Pa dokle Ed i ekipa misle da rade? Naravno, Lotus Unfolding zvuči kao maltene bilo koji album koji ste nasumično izvukli iz četrdesetogodišnje karijere instrumentalnih psihodeličara iz Somerseta i neću ni da kažem da ovo nije ni na koji način inovativno ili eksperimentalno. Ali bend stalno menja članove, ima dotok sveže krvi i ovde se čuje jedna vitalnost u svirci koja godi. Ovaj bend je meni uvek bio primer rok benda koji mogu da slušaju zakleti ,,denseri", bar oni koji vole psihodeličnije forme plesne muzike pa se i ovde trenserski sintisajzeri sudaraju sa prog-rok gitarama a ritam je poletan i žestok. Uz Ozric Tentacles bukvalno uvek znate šta dobijate i to je uvek makar vrlo dobro:

https://kscopemusic.bandcamp.com/album/lotus-unfolding
https://youtu.be/1pfser5uX_w

Za publiku kojoj nije prijatno dok joj nije izrazito mučno, tu su Stomach iz Ilinoisa. Ova dva čoveka na albumu Parasite valjaju skoro neizdrživo težak, spor i abrazivan sludge doom metal potopljen u najcrnje mastilo i ostavljen u podrumu da crkne. Album ima osam pesama ali sve zvuči kao jedna neprekinuta seansa torture u kojoj će možda, ako imate sreće, da vam pred očima jednom bljesne bela svetlost razuma. Treba izdržati ali dobro je:

https://stomachdoom.bandcamp.com/album/parasite-3

Grčki Unverkalt su na trenutke malo kao Pink Floyd koji sviraju jako distorzirani post-metal. Znam da to sad zvuči i kao možda prejaka pohvala, ali ovo je izdao Argonauta Records a oni se ne zajebavaju. ,,Ovo" se odnosi na album A Lump of Death: A Chaos of Dead Lovers i mada Unverkalt svakako većinu vremena više vuku na alternativni rok nego na Pink Floyd, njihov post-metal sa ženskim vokalima je zanimljiv i privlači, pa i drži pažnju. Emotivno, melodično a jebeno mračno:

https://unverkalt.bandcamp.com/album/a-lump-of-death-a-chaos-of-dead-lovers

Nizozemski trio Bismut svoj instrumentalni progresivni teški rok izvodi sa dosta ubedljivosti i šmeka da ja ne krenem da gunđam kako je sve ovo samo džemovanje i kako bi trebalo da sednu i napišu prave pesme da bi im muzika stvarno radila. Album Ausdauer uglavnom dobro radi jer je ovo vrlo ,,power trio" format sa puno mišićavog rada, ali bez nekakvog agresivnog fokusa na virtuoznosti, već sa jasnim kolektivnim naporom da se teme lepo postave i razrade kroz improvizaciju. Pesme su dugačke i ima tu i malo meandriranja i praznog hoda, ali prijatno je...

https://bismut.bandcamp.com/album/ausdauer

Ripple Music za ovu nedelju servira malo teškog roka iz Bretanje. Appalooza su trio iz Bresta u kome dva od tri člana imaju moćne brade a album The Shining Son je neka vrsta konceptualnog opusa koji se bavi popriličnim brojem religijskih slika i simbola. I dok vi sad očekujete da muzika bude spora i svečana, The Shining Son TRESE. Ovo je definitivno pitkija, razigranija strana teškog roka i Appalooza su negde između QOTSA i Soundgarden, ali iako ja ni jedan od ta dva benda nešto sad ne kujem u zvijezde, mora se priznati da Francuzi pišu dobre pesme. Zapravo, solidne pesme sa odličnim incidentima unutar kompozicija koji stalno osvežavaju moje interesovanje za njihovu muziku. A i svirka je energična i poletna i ovo je album dobrog raspoloženja i solidne dubine:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-shining-son
https://appalooza.bandcamp.com/album/the-shining-son

A isti izvrsni izdavač nam donosi i debi album bostonske stoner supergrupe, Blood Lightning, nazvan isto Blood Lightning. Ovaj projekat, osnovan krajem 2020. godine od strane članova GOZU, Sam Black Church, Worshipper i We're All Gonna Die je maltene kompjuterski doteran da bude idealan za Ripple Music katalog, sa niskim štimom, teškim rifovima i stamenim ritmom ali onda i sa NWOBTHM gizdavošću u pevanju i solažama. Taj spoj gruverskog stoner roka i šmekerskog heavy metala stvarno dobro radi i Blood Lightning imaju šest opakih pesama koje je pritom snimio i miskovao Benny Grotto a u čiji CV spada i rad sa Rolling Stones i Aerosmith pa je uz dobar, dubok mastering Alana Douchesa ovo jedan MONSTRUM od ploče Još se i završava obradom Sabbathove Disturbing the Priest sa zlosrećnog Born Again a koji, evo i 40 godina kasnije postojano potvrđuje svoj status tajno najnestašnijeg Black Sabbath albuma IKAD. Opako:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/blood-lightning

Ni rimski Heavy Psych Sounds Records nije sedeo skrštenih ruku pa smo dobili novi album portlandskog trija Hippie Death Cult. Nazvan Helichrysum ovaj treći dugosvirajući opus u šestogodišnjoj istoriji benda nudi dobre rifove, maštovite gitarske arabeske, fin gruv i upečatljivo pevanje basistkinje Laure Phillips. Eddie Brnabić koji svira gitaru je i producirao ovaj album i sve zvuči dosta organski i prirodno energično a što se uklapa uz pesme koje su gruverske i rokerske a da opet čuvaju meru pretećeg, tamnog zvuka koji ide uz drogirani stoner rok. No, bend pre svega zvuči kao troje muzičara koji sviraju ZAJEDNO, neupeglano, prirodno, telepatski povezano i ovakva hemija stvarno vredi da se čuje. Odlično, kao i uvek:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hippie-death-cult-helichrysum

Prelazimo na brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Spinne su uprkos nemačkom imenu – iz Meksiko sitija. I sviraju thrash metal eksplicitno nameran da sačuva klasični kalifornijski Bay Area zvuk, dajući mu taman toliko modernog koliko mu je potrebno da živi i prosperira. EP The Shimmer vrlo jasno prenosi uticaje Exodusa, Slayera i Metallice koje bend pominje, ali Spinne ih stručno upliću u pesme koje imaju sopstveni kvalitete i identitet i zvuče istovremeno i tradicionalno i svoje. Dobri rifovi, solidno pevanje i ODLIČNE solaže, sve to solidno producirano i odsvirano za desetku, pa ovo treba da čujete:

https://spinnemx.bandcamp.com/album/the-shimmer

Ne znam šta bi ime Comaniac trebalo da znači (Manijak u komi? Manijak za komu?) ali četvrti album ove švajcarske skupine je, pa, tehnički kvalitetan thrash metal koji se trudi da ne bude samo sprint unapred iz sve snage, nego da ima dosta promena ritma, melodije i prepoznatljive teme, jednu (vrlo blago) progresivnu inklinaciju. Nije da ja ne volim da je thrash jednostavan, prirodan i brz, volim, ali imaju i Comaniac šta da ponude. None For All ima devet pesama i mnogo truda oko toga da svaka od njih ima distinktne teme i aranžmane pa ovaj album prijatno iznenađuje na svakom koraku:

https://comaniac.bandcamp.com/album/none-for-all

War Curse su iz Sinsinatija a album Confession je iz Metalike i Testamenta, ako tako mogu da kažem. Hoću reći, treći album za ekipu iz Ohaja je na tragu melodičnije, gruverskije interpretacije thrasha koja zaista ima Metallicu i Testament kao polaznu tačku ali onda još malo više zavrne ka hard roku i tu se onda dese zanimljive stvari. Ne uvek i DOBRE, ali bend se trudi da ne bude puka imitacija slavnih prethodnika i to treba ceniti:

https://warcursemetal.bandcamp.com/album/confession

Argentinci Violent Execution su svoj živi album nazvali Sensación Mosh en vivo pa je jasno da ćete ovde čuti mošerski, old school thrash i thrashcore. Bend ima taj klasični '80s pristup pesmama, sa keči rifovima i dobrim gruvom, ali i sa brzom, nervoznom svirkom, tekstovi obrađuju i te neke sociopolitičke teme i sve je kao da je opet 1989. godina. Pritom album zvuči vrlo dobro, sa kvalitetnim miksom i dosta pesama sa prošlogodišnjeg, trećeg studijskog albuma. Odlično:

https://violentexecution1.bandcamp.com/album/sensaci-n-mosh-en-vivo

Maltežani Animamortua na debi albumu, Gods Among Us piče progresivni thrash sa dosta apetita. Nije da ovde nema normalnih rifova i hedbengerskih ritmova, ima, i muzika nije nekakav džezirani metal, ali aranžmani, teme i melodije su dosta ambiciozni, a pesme progresivno sve duže traju do kraja album a koji se završava sa trodelnom svitom Lunar Sentinel. Jeste, to je taj naučnofantastični thrash metal koji pominje i tamne materije i heliocentrizam i dopašće se i heavy metal i progressive metal publici. Fino je:

https://animamortua.bandcamp.com/album/gods-among-us

Znate već kako Latinoamerikanci sviraju thrash metal, brzo, nervozno, napaljeno, pretičući sami sebe. Kada u tome postoji i mera discipline i urednosti, to je najbolje na svetu. Represalia iz Bogote su tu negde, i njihov prvi album contrahechos isporučuje robu kao vaš omiljeni diler, u zabitoj uličici, iza kontejnera. Ovo je brutalan thrash, sa daškom death metala ali i uličnog, nabadačkog hardkora i koktel funkcioniše odlično, sa izvitoperenim, bolesnim rifovima, užasnim vokalom i ritmovima koji često sapliću sopstvene noge. Odličan album, odličan bend:

https://represalia.bandcamp.com/album/contrahechos-2

Dobro, i Španci umeju da ga istresu za sve pare pa iako Angelus Apatrida, bend sa preko dve decenije iskustva i sedam albuma iza sebe na novom, Aftermath, zvuči prilično rutinski i produciran onako uredno ali i bez dinamike kako Century Media bendovi znaju da zvuče, jebiga, ljudi umeju da naprave pesmu. Jeste, sve je to ,,mejnstrim thrash" ali je dobar, ili makar korektan, sa dovoljno gruva, dovoljno brzine, dovoljno proverenih fora da kod mene proradi. Album ima i dve pesme snimljene uživo, čisto da čujete da bend i na koncertima zvuči jednako profi:

https://centurymedia.bandcamp.com/album/aftermath

Sunnycide je pomalo čudno ime za bend, ali dobro, ljudi su iz Ontarija. EP Descent // Martyr ima dve pesme BRUTALNOG zakivanja na razmeđi sludge metala, death metala i haotičnog hardkora. Znate šta da radite sa tim. Srećno i slava vam:

https://sunnycide.bandcamp.com/album/descent-martyr

Ako ne možete u teretani da postignete svoju optimalnu radnu temperaturu sem ako u slušalicama nemate death metalom isprljani beatdown hardcore koji prave Rusi nastanjeni u Njujorku, BAŠ IMATE SREĆE. Kursani nisu naročito maštoviti ali EP Нокаут пощечиной ima dve pesme postojanog, tvrdog beatdwon gruva i uz ovo se gvožđe diže praktično samo!

https://kursani.bandcamp.com/album/--2

Singapurski xdetesterx imaju lep Promo 2023 sa dve pesme vrlo heavy, ali i vrlo dobrog straight edge metala. Tekstovi su skroz na liniji a muzika teška, gruverska, moćna. Odlična produkcija i brutalna svirka ove mlade ekipe:

https://xdetesterx.bandcamp.com/album/promo-2023

Česi See You in Hell osnovani su još 1999. godine i sviraju energični d-beat hardcore sa distinktnim ukusom dvedesetih. Novi album, Do smrti a ještě dál snimljen je još pre godinu dana ali je tek sada izdat, verovatno da se uklopi sa nekim drugim planovima benda. Kako god bilo, ovo je izvrsna ploča patiniranog, kvalitetnog krastpanka sa prepoznatljivim rifovima odličnom hemijom između muzičara, odličnom, mesnatom produkcijom. Tako jednostavno a tako moćno, pa još dostupno po ceni koju sami ponudite. Izvrstan dil!

https://insanesocietyrecords.bandcamp.com/album/see-you-in-hell-do-smrti-a-je-t-d-l-lp

Missing Bodies su pankerski thrashcore bend iz Meksika a čiji EP Cuerpos Perdidos sa sedam pesma prošeta kroz sasvim finu količinu rifova, tema, raspoloženja. Missing Bodies umeju da idu i u ,,post" smeru mada im je muzika uvek bazirana na propisnom thrashu i pesme su kratke, besne, dobro producirane pa se po ceni od koliko date ovo izdanje samo od sebe preporučuje:

https://missingbodies.bandcamp.com/album/cuerpos-perdidos

Days Spent su kvintet sa Floride koji drma taj neki standardni metalizirani moškor. Njihova diferencija specifika je pak da imaju ženu za mikrofonom i to zvuči odlično. EP Grieve/ Thrive ima četiri pesme i ni jedna se ne zove ni Grieve ni Thrive ali su rifovi pravoverni, gruv moćan a pevanje izvrsno. Nema greške:

https://daysspent.bandcamp.com/album/grieve-thrive

Inherit the Curse iz Bremena po sopstvenim rečima proizvode ,,nihilistični hardkor" pa ako se osećate nihilistično, probajte njihov EP Condemnation na čijem omotu skelet mačem probija zemaljsku kuglu da joj konačno presudi. Neko bi ovo nazvao i albumom jer ima osam pesama koje nisu nekakve mikroskopske veličine, mada je istina da tu ima i jedan intro... U svakom slučaju, ovo je malo hardcore, malo blek metal, malo grindcore, bučno je ali i maštovito i ima šta da se čuje, a po ceni od koliko date u pitanju je sjajna ponuda:

https://inheritthecurse.bandcamp.com/album/condemnation-ep

Etienne Meessen kaže za sebe da je ,,neprofesionalni muzičar" iz Nizozemske, samouk ali sa 25 godina iskustva pa onda i njegov aktuelni projekat Izua zvuči veoma dobro. Minialbum Vidura je negde između grindcorea i nekakvog old school metalcore izraza sa možda malo false grind/ mathcore začina. Ja ga sad tu komplikujem ali Vidura je instant prijemčiva, ekspresivna kolekcija energičnih pesama koje imaju maštovite rifove, energiju, eksplozivnost. Odlično producirano, takođe, ne treba propustiti:

https://e10mason.bandcamp.com/album/vidura-2

Litvanski Stranguliatorius imaju iza sebe tri albuma ali novi EP, Death Grind Degenerates ve ć i imenom sugeriše da je u pitanju manifest pa je dobro mesto za upoznavanje sa bendom za koji nikada niste čuli. I, da, naravno, ovo je death metal sa organskijim, gruverskijim strukturama pesama te ljupkim ispadima blastbitova, zvuk je težak, ne baš LEP ali ne i neprijatan, a bend dobro trese:

https://stranguliatorius.bandcamp.com/album/death-grind-degenerates

Loathe iz Perta u Australiji nude vrlo tvrd, brutalan deathgrind na debi EP-ju Null and Void. Mislim, EP, jelte, ima 14 pesama i ovde se svira sa pedalom za gas naguranom do patosa sve vreme, sa pesmama od kojih samo jedna prelazi dva minuta a većina je ispod jednog minuta. Zvuk je tvrd do bola, svirka jako disciplinovana i bend perfektno prelazi iz mitraljeskih blastbitova u ,,mirnija" srednjetempaška zakivanja, donoseći samo agresiju i pakao:

https://loathedeathgrind.bandcamp.com/album/null-and-void

Wield je iz Tusona, Arizona i mislim da je u pitanju jednočlani grindcore projekat koji je ove godine već imao debi album a Communion of Crank mu je drugi EP posle njega. Sve je to korektan moderni grindcore sa dosta gruva i solidnom emulacijom matrica koje su postavili Pig Destroyer i njihovi ispisnici, i produkcija je sasvim okej. Wield nema nikakav poseban sopstveni zvuk, ali ovo je ugodno za slušanje:

https://wieldgxc.bandcamp.com/album/communion-of-crank

Česi Slup su iz Brna kao See You in Hell odozgo, a iza sebe imaju dva albuma. Self torture je novi minialbum i ovo je vrlo solidnih osam pesama klasičnog češkog grindcore/ goregrind izraza. Bend je vrlo očigledno deo iste tradicije kao, recimo, Gutalax ili Jig-ai, i ovde ima i kvalitetne produkcije i vrlo tvrde svirke i dovoljno progrgljanih vokalnih linija da se goregrind publika pošteno (samo)zadovolji. Pristojne pesme, generalno lepo izdanje:

https://slup.bandcamp.com/album/self-torture-2

Bestial Tongues su iz Nju Džersija i njihov deathgrind je dosta napet, pun tenzije i disonantnih a zaraznih rifova. Ima ovde i death metal težine, progresivnijeg aranžiranja pesma i dosta kompleksnosti u pesmama a bend, iako još nema album, sa nekoliko dosadašnjih EP-jeva pokazuje da doseže zrelost. Vredi proveriti novi EP Horrified Animal King, bez obzira da li više volite grindcore ili death metal:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/horrified-animal-king

Charnier su iz Bresta u Francuskoj ali im je EP Disgust miksovao i masterovao Will Killingsworth iz uglednog studija Dead Air u Masačusetsu. To govori i o ambiciji ove postave – kojoj će ovo biti prvo pravo izdanje nakon demo snimka od pre četiri godine – ali i o kvalitetu muzike. A ta muzika je nemilorsdni, moderni grindcore, sav u spidu i krljanju, sa pesmama od po minut i po, razornim rifovima i izmučenim, vrištavim vokalima. Ne mnogo originalno, ali zapaljivo, kvalitetno, bombastično i zabavno a plaća se koliko date što je VRLO fer:

https://charniergrind.bandcamp.com/album/disgust

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 21-10-2023, 12:10:17

Švajcarci Stortregn su verovatno i premelodični za moj račun ali njihov šesti album, Finitude vredi poslušati. Iako je ovo nominalno black death metal, sa progresivnijim naklonom, spoj žanrova u materijalu je impresivan, sa čistim progresivnim rokom pa i džez-rokom koji se prirodno useljava između blastbitova, ćelavom bas gitarom i akustarama koje samo sevaju unaokolo i kompleksnim, malo i razmetljivim aranžmanima. Sve je to možda previše barokno, previše ARANŽIRANO za moj jednostavni ukus, ali je impresivno i vredi da se čuje:

https://stortregn.bandcamp.com/album/finitude

Ha, Im Tode su Amerikanci a ne Nemci, iako ime sugeriše drugačije, a treći album, a drugi ove godine, Dawn of Devourment je, za mene, neočekivano zdrava kombinacija nestašnog, agresivnog death metala sa malo blek metal začina i atmosfere. Bend je ovde jako raspoložen i ima jednu kinematsku dimenziju u svojim energičnim black-death kompozicijama tako da se ,,atmosferičnost" ovaploćuje ne u za metal uobičajenim pasažima bez pravog rifa, gde se samo neki akordi diskretno vrte u pozadini već u temama koje imaju prijatan bliskoistočni šmek i lepo se uklapaju uz agresivni, tehnički vrlo kompetentni death metal. Fino:

https://imtode.bandcamp.com/album/dawn-of-devourment

Mladi kostarikanski bend Mörtual iza sebe ima par kratkih izdanja a ovogodišnji demo-snimak, Evil Incarnation ih predstavlja u vrlo prijatnom svetlu. Mislim, neprijatnom za normalan svet, ali ako volite prljav, sirov, mračan old school death metal, Mörtual imaju tačno ono što vam treba. Ovo je šest pesama zujećih, pretećih rifova i pećinske krljačine, sa gitarama koje pršte na sve strane (slušajte uvod za Dimensional Chaos), jakim tempom i pevačem koji pošteno i ljudski mumla i urla celim putem. Razaranje, a sve to po ceni koju sami odredite:

https://mortualofficial.bandcamp.com/album/evil-incarnation-2

Seraphic Entombment iz Alabame svoj debi album započinju bez kompromisa i ikakvih pogledavanja u nekakvom ,,komercijalnom" smeru. Sickness Particles Gleam kreće doom-death kompozicijom od dvanaest minuta bolesnog, surovog, sporog i teškog zabadanja. I ceo album je takav, kombinujući razaračke death metal rifove sa teškim, sporim doom gaženjem. Bez milosti, ali uzvišeno, transcendentno, moćno. Plus omot je odličan. Ako volite ovako mučnu i tešku muziku, Seraphic Entombment znaju kako da vas zadovolje:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/sickness-particles-gleam

Iako su francuski Saddict bliski metalcoreu po nekim elementima svoje muzike, drugi album, ReVolt im ima vrlo zdravu death metal osnovu. Pesme su gruverske, istina je, ali su rifovi u dobroj meri pokupljeni od Slayera, atmosfera je primereno mračna a pevačica Brgitte provodi veliki deo vremena u dubokom, death metal registru. Ako niste BAŠ old school death metal čistunac, ovo je vrlo prijatna, prijemčiva ploča:

https://saddict.bandcamp.com/album/revolt

Da se ne kaže da svesno izbegavam melodični death metal evo novog EP-ja kanadskih Beyond Fiction. Nazvan Monuments, i sa solidnih pet pesama on mi je za slušanje prijao najpre jer se ovde ne odstupa naročito daleko od templejta koji ja volim a templejt su, naravno The Black Dahlia Murder. Nisu Beyond Fiction imitacija kolega iz Mičigena ali svakako slede njihov primer pa su im pesme brze i energične a melodičnost iako epskog zahvata uvek presvučena preko mišićave, znojave matrice. Produkciji bih štošta imao da zameram ali Monuments je pitak, lep materijal:

https://beyondfiction.bandcamp.com/album/monuments

Nizozemski Ecocide su debi album izdali još 2013. godine i trebalo im je deset godina da naprave nastavak. Metamorphosis je nekomplikovna ali u sebe sigurna ploča mošerskog, tamnog old school death metala sa ostacima thrash rifova u svom digestivnom traktu. Čvrsta svirka, dobar gruv, solidna produkcija, Ecocide su ponuda koja se ne odbija, pogotovo ako volite Obiruary, Morgoth i njihove ispisnike:

https://ecocide-osdm.bandcamp.com/album/metamorphosis

Nemački Incremate kažu da su ih od osnivanja 2007 godine morile česte promene postave i meandriranja u stilu ali su ipak uspeli da dođu i do četiri albuma. Unexposed, aktuelni, je ploča gruverskog death-thrash materijala koji vas neće poravnati sa patosom ili ostaviti bez daha, ali moći će da vas zabavi. Rifovi su ložački, pevanje zagrobno a atmosfera prijatna. Solidno producirano i ukrašeno lepim solažama, vredi da se čuje:

https://incremate.bandcamp.com/album/unexposed

Exhumed... From The Unhallowed Ground je debi album poljskih death metalaca Putrid Evil koji poslednjih deset godina tešu zanat snimajući split albume i EP-jeve. Prvo dugosvirajuće samostalno izdanje je puno vrlo old school testerisanja sa čak četrnaest srazmerno kratkih pesama sirovog death metal i deathgrind zvuka, namenjenog publici koja voli dobar, zarazan rif i šutku. Nema greške, kao da smo ponovo u osamdesetima:

https://putridevil.bandcamp.com/album/exhumed-from-the-unhallowed-ground

Ako volite kad je death metal i brutalan i melodičan, pa da zanese malo i ka simfonijskim aranžmanima, Francuzi Splice su se upravio vratili posle deset godina pauze što je započela izlaskom njihovog debi albuma. EP Crypsoria's Echoes je taman dovoljno brutalan za moj ukus, da Splice jasno razdvoji od moderne melodeath matrice koja je često bliska black metal i metalcore formatima, a aranžmani imaju dovojno simfonijskog da muzika bude zabavno teatralna, ambiciozna ali ne pretenciozna. Pet pesama dobre krljačine za pet evra, legitimno:

https://splicemetal.bandcamp.com/album/crypsorias-echoes

Kanađani Display of Decay ne mare mnogo za melodiju. Njihov death metal je agresivan, udarački, uglavnom u srednjetempaškom gruvu ali nedvojbeno nameran da slušaoca pokori nemilosrdnim gaženjem i volumenom. Četvrti album, Vitriol ne puca od neke velike kreativnosti ali produciran je korektno, svirka je uredna a pesme se nižu kao na traci, krljaju i vrlo časno žure da se sve završi za pola sata pre nego što postane dosadno. Pošteno:

https://gorehouseproductions.bandcamp.com/album/vitriol

Daleko brutalniji su pak španski Putrid Torso čiji debi album Trails Of Hypnotized Human Veins (seriously, šta uopšte ZNAČI taj naziv albuma?) rešeta ko iz mitraljeza i poliva disonantnim, mučnim rifovima. Ovo je onaj brutal death metal koji vam preplavi sva čula stižući od nula do sto za dve sekunde i samo će najistreniraniji ostati posle prve pesme i prepoznati da je muzika ova dva Španca zapravo prilično kompleksna, promišljeno napisana pa i zarazna kad se naviknete na intenzitet zvuka:

https://putridtorso.bandcamp.com/album/trails-of-hypnotized-human-veins

Na sasvim drugoj strani su kijevski Mordox čiji minialbum Grand$lam ponosito pronosi wigga slam barjak kroz ovonedeljnu ponudu. Ovo je, dakle, slamming death metal izmešan sa siledžijskim beatdown hardkorom, hip hopom, gangsterskom estetikom i svim onim što ,,pravi" death metal nikada ne bi trpeo. Ali Mordox to lepo upliću sa sve semplovima i repovanjem, i ako se ikada nađete u idenitetskoj krizi i ne budete sigurni da li ste više metalac, reper ili, jelte, običan čovek iz naroda, umirujuće je znati da imate muziku za takve trenutke:

https://mordox.bandcamp.com/album/grand-lam

OK, OK, možda vam je gangsterski slem isuviše daleko od onog što tražite u death metalu, evo, imate Cryptic Hatred, mlađani finski trio sa dve mračne, old school pesme death metala savršene atmosfere i gruva na split EP-ju sa zemljacima Azatoth. Ne znamo kakva je druga strana ploče, Azatoth je nije stavio na Bandcamp (još uvek), ali Mystique Sorcery i Obnoxious Path To Immortality su dve dobre pesme pa je i samo izdanje, Obnoxious Path of Reincarnation, što se tiče mene, njima legitimisano i vredi vašeg vremena i para:

https://cryptichatred.bandcamp.com/album/mystique-sorcery-obnoxious-path-to-immortality

Zagrepčani Emberam zvuče odlično na demo snimku Presumed Guilty. Ovo je old school tech death metal, dakle, manje kompjuterski ispolirana, post-ljudska mešavina nerazaznatljivih rifova i ritmova sviranih zaslepljujućom rzinom, a više organski, zabavan blend gruva i krljanja, sa basom bez pragova i vokalima po uzoru na Atheist. Vrlo solidna produkcija, lepi rifovi, melodične solaže, odlično:

https://emberam.bandcamp.com/album/presumed-guilty

Kad smo već kod death metal progresive, ove godine smo već imali neke bisere u tom podžanru a sada su Afterbirth dropovali svoj treći album, In but Not Of i, oh koliko je ovo dobro. Mislim, nije album nedelje samo iz tehničkih razloga! Afterbirth su svačiju pažnju privukli prošlim albumom, za Unique Leader 2020 godine negde s početka pandemije, ali novi album je izdao Willowtip i bend se uprkos tome da i dalje ima element brutal death metala u svom zvuku, zapravo mnogo prirodnije uklapa u katalog ovog izdavača. In but Not Of je intenzivno maštovit, kreativan album gde krljačina nije obavezni sastav već prirodan deo muzike koja eksperimentiše sa svim, od harmonije, preko gruva, dinamike i brzine do atmosfera i opšteg filosofskog naklona materijala. Ovo je ponovo snimano u studiju Menegroth: The Thousand Caves u Kvinsu a iskusni Colin Marston je napravio MAGIJU na planu miksa i masteringa. Afterbirth uspevaju da budu bend i za brutal death i progressive metal publiku, svirajući muziku koja je istovremeno i opskurna, hermetična, drsko eksperimentalna, brza, teška, abrazivna ali onda i neagresivna, prijateljska, inkluzivna. Album je izuzetan a Afterbirth krče nove puteve za ekstremni metal:

https://afterbirthnydeathmetal.bandcamp.com/album/in-but-not-of

Poljaci Martyrdoom imaju ,,doom" već u imenu ali njihov drugi album, As Torment Prevails sastavljen je pre svega od teškog, mesnatog old school death metala (sa sve Autopsy obradom na kraju) pa je doom metal ovde korišćen samo stručno, spretno, kao dodatak nabadajućoj death metal osnovi. I to dobro funkcioniše. Martyrdoom imaju dobre, evokativne rifove, solidan gruv i upečatljivog pevača a muzika je producirana korektno. Fina ploča:

https://youtu.be/3JC07cgNaY4

Evo nas na kraju, sa multi i krosžanrovskim izdanjima i sa heavy metalom starog kova. Za početak, Danci Sylvatica nisu previše po mom ukusu ali im ne mogu poreći trud oko razvijanja svog izraza a koji se nalazi na tački srastanja skandinavskog folka sa sve herojskim ,,vikinškim" momentima, i melodičnijeg blek metala. Treći album, Cadaver Synod je sav uzvitlan i raspevan, pun ukrasa i mikromenadžovanja svakog takta i dobro, meni je to pretrpano događajima, ali teme umeju da budu zarazne a bend se svakako trudi da ostavi utisak. Treba čuti:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/cadaver-synod

Kinezi Misty Mountain – odnosno 岚之山– sviraju vrlo programski postavljenu verziju melodičnog, neoklasičarskog power metala na svom debi albumu, The World Needs Heroes i, ako volite neoklasičarske aranžmane i melodičnost, operski sporan izmešan sa klasičnijim heavy metal vokalima, jednu generalno epsku, herojsku atmosferu, ovo je za vas. The World Needs Heroes zvuči kao, pa, nekakva kineska verzija tolkinovskog metala jednih Blind Guardian i ovo mislim u sasvim pozitivnom smislu, bez konotacija o jeftinom imitiranju koje nažalost i dalje često podrazumevamo kada koristimo atribut ,,kineski". Naprosto, ovo je melodično i romantično i možete da zamislite ove pesme u nekom MMO naslovu napravljenom za kinesku publiku sa svojim optimističnim, epskim zahvatom i zaslađenim aranžmanima. Produkcija svakako jeste nešto gde može da se kritikuje ,,plastični" zvuk, odsustvo dinamike i sve redom što i inače kritikujem kod modernog power metala, ali Misty Mountain su napravili maksimum od onog što su imali na raspolaganju i ovo je album koji mene može da impresionira na tehničkom planu a nekom mlađem i manje ciničnom će biti i veoma ugodan za generalno slušanje:

https://mistym.bandcamp.com/album/the-world-needs-heroes

Konektikatski Entierro jesu do svog drugog, aktuelnog albuma, The Gates of Hell naporavili tranziciju iz stoner roka ka klasičnijem heavy metal izrazu, ali ovde ima još dosta bluzerskog šmeka, stonerskog gruva i generalno rokenrol štimunga umešanog u nešto stzilizovaniju, melodičniju heavy metal muziku. Prija to ušima, pogotovo ako ste skloni hard rok strani spektra pa je The Gates of Hell, uprkos imenu, album dobrog raspoloženja i plesnog ritma:

https://entierro.bandcamp.com/album/the-gates-of-hell

Ballsqueezer su, ako iz imena nije jasno, humoristički power metal bend iz Slovačke. Kako to zvuči? Pa... neobavezno, ali melodično, prijatno. Bend pritom snima neočekivano mnogo pa je Jalapenos već drugi njihov album ove godine (prošle su imali dva, pretprošle tri...) i mada naravno to donekle znači i da su pesme relativno jedostavne, bend ima prijatan zvuk i ako ste skloni relaksiranoj, humorističkoj metal-svirci, može da se sluša:

https://ballsqueezer.bandcamp.com/album/jalapenos

Savage su heavy metal ekipa iz Bavarske sa vrlo jasnom orijentacijom na kalifornijski zvuk osamdesetih i tu neku malo mračniju, zajebaniju stranu sunset strip formule. Izdavač, Dying Victims Productions konkretno pominje W.A.S.P. i Motley Crue i oba benda se čuju u zvuku i izvedbama na debi albumu, Glory Riders. Dakle, ovo je cheesy ali epski sleaze/ heavy metal sa produkcijom koja se izrazito trudi da uhvati zvuk osamdesetih i, ako ste naštimovani na pravu retro frekvenciju, ovde ćete se lepo provesti:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/glory-riders
https://www.youtube.com/watch?v=4apwZsy6tkE

Slowburn su iz Madrida a Fire Starter im je debi album i ovde dobijamo tradicionalni heavy metal sa '80s šmekom. Dakle, fajterski rifovi (u skladu sa izdavačem – Fighter Records), energičan ali ne prebrz ritam i pevač koji se napreže da peva u visokim registrima. Nekome je to i tada bilo bezveze, ali meni je danas slatko i nostalgično. Pesme nisu nemaštovite i bend se trudi da osveži trad-metal matricu sa malo ukrasa ali je ovo u principu negde između Judas Priest i Riot i ako volite ijedan od ta dva benda, Slowburn treba da čujete:

https://fighter-records.bandcamp.com/album/fire-starter

Grinded Grin su ugodno avangardni spoj džeza, improvizacije i teškog roka kakvih ima na sve strane, istina je, ali ovo je bend iz Zagreba pa tako odmah bliži našim srcima. Fledge je drugi album ovog (sada) sedmerca (sa dve bas gitare u postavi, pa nek ide život), a posle mase EP-jeva u poslednjih par godina i ova (ne isključivo ali uglavnom) instrumentalna, gruverska muzika je raspoređena u pet kompozicija koje su smeštene na finu poziciju između ,,nove muzike" i muljavog stoner gaženja. Sve je to pametno i promišljeno a opet zvuči primalno i sirovo, sa odličnim kombinovanjem saksofona i sintisajzera sa gitarama i bubnjevima. Ima čak i pevanja, i to ženskog. Ne propustiti:

https://grindedgrin.bandcamp.com/album/fledge

God Smiles Upon The Callous Daoboys, novi EP za The Callous Daoboys iz Atlante ima samo tri pesme ali njihov glamurozni mathcore znači da ćete ovde čuti MNOGO nota, mnogo vokanih akrobacija, prelaske iz psihotičnog vrištanja u mainstream-ready refrene, sve to producirano kao da je najnormalnije da se muzika ovako široke konceptualne, er, širine, čuje ovako dobro sve vreme. Mislim, teško je ovim ne biti impresioniran čak i ako, kao ja, ne marite mnogo za nu-metal dimenziju muzike što je The Callous Daoboys nestašno ubacuju u blender:

https://thecallousdaoboys.bandcamp.com/album/god-smiles-upon-the-callous-daoboys

Ali su bogami po mom ukusu Cronies iz Njujorka čiji album L1V3 S1CK0 L0V3 F3ST uprkos užasnom imenu koje vam ne želim da prekucavate IKADA, donosi osam pesama JEBENOG noise rocka pravo iz crne rupe. Cronies su kao pankerskiji Jesus Lizard ili metalskiji Sratch Acid, sa neverovatno prelepo distorziranim gitarama i genijalnim gruvom te pevačem čije ćete vriske (u kojima još uvek može da se čuje mali trag bluza) čuti u snu. Jebanje keve toliko kvalitetno da biste tu dobru ženu posle častili i krempitama:

https://croniesny.bandcamp.com/album/l1v3-s1ck0-l0v3-f3st-2

death pose iz Čikaga nisu toliko savršeno spojili gruv i teksturu, ali ništa zato, njihov album Midnight Society u noise rock formulu dodaje i dosta hardcore eksplozivnosti pa je ovo muzika koju ćete i da slušate i da pevušite a i da se uz nju šutirate. Himnično, a abrazivno, plesno a neodgovorno:

https://deathpose.bandcamp.com/album/midnight-society

Švajcarske Dirty Sound Magnet više ne mogu da stavljem u stonersku sekciju ovih nedeljnih pregleda jer je novi album, Dreaming in Dystopia otišao podaleko od stone roka a još dalje u smeru eksperimentalnog i art roka. Ima ovde još tragova psihodelije ali bend je jednako blizak Residentsima koliko i bilo čemu sa Heavy Pssych Sounds Records. Dreaming in Dystopia pominje snove već u imenu i pesme jesu sanjive, melodične i iščašene a mada album ne forsira distorzije i mrak, metal i hard rok publika će ceniti izuzetan rad ritam sekcije ispod skoro detinje nedužnih glavnih tema:

https://dirtysoundmagnet.bandcamp.com/album/dreaming-in-dystopia

Ako ne možete da izdržite predugo bez novog izdanja Maxa Cavalere, ne brinite, Go Ahead And Die je trio koji je on napravio da svira sa svojim sinom Igorom Amadeusom Cavalerom a imaju i bubnajra, Johnnyja Vallesa iz Goreshack i Swamp Witch, i ovo je prljavija, sirovija, undergroundu bliža varijanta kombinacije death, thrash i groove metala sa crustcoreom kakvu očekujete od porodice Cavalera. Igor je radio produkciju, on i ćale sviraju gitare (a on svira i bas) a album je miksovao i masterovao Arthur Rizk, stari Maxov saradnik, pa sve zvuči istovremeno i pankerski ali i uredno i spremno za konzumaciju i među ljudima koji nikada nisu snimili kasetu i poslali je nekome poštom. Pesme umeju da budu dosta rastrzane i nije se ovde baš MNOGO vodilo računa o aranžmanima ali ta anarhičnost ima svoju draž;

https://www.youtube.com/watch?v=ftIVjR6CmDY

Death metal, grindcore i prog-metal publika može da se nađe na piću slušajući OWDWYR. Ovaj trio iz Kalifornije na albumu Receptor ima petnaest pesama sa mnogo promena ritma, različite metrike i interesantnih tranzicija. Dobro to zvuči, surovo a pametno pa mi čak ni prisustvo djentaških momenata ne predstavlja preveliku prepreku:

https://owdwyr.bandcamp.com/album/receptor

Samurai su iz Montreala i njihova muzika je između heavy i speed metala, dovoljno melodična i gruverska za ono prvo, a onda i dovoljno oštra i napadačka za ovo drugo. Produkcija na prvom EP-ju, Call of the Beast je apsolutni haos ali to barem bendu daje osoben zvuk i, evo, ja sam zainteresovan da čujem još. Entuzijazma ovde ne manjka:

https://samuraimetal.bandcamp.com/album/call-of-the-beast

I Italijani Game Over su negde između thrash i heavy metala. Njihov peti album Hellframes takođe dosta pati zbog produkcije, pa iako se bend baš trudi oko pesama, ne mora da znači da ćete sve lepo čuti. Niti da je trpanje delova u aranžmane lopatom uvek pobednička strategija. No, moram da cenim svakog ko pokušava da spoji maidenovske teme sa thrashom i groove metalom pa tako i njih:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/hellframes
https://www.youtube.com/watch?v=XNZkkEHUOpA&list=OLAK5uy_nBQ8YHpQiL4Ly69ctk8H4v7xDnbZxRLC4

Brazilski Living Metal i sami cepaju heavy metral sa speed metal ubrzanjima. Drugi album, Viviendo el metal izrazito pati od beživotne produkcije, jer muzika nije loša i u miksu i masteru koji bi malo više disali, bila bi mnogo upečatljivija. Pogotovo što se ovde radi o kolekciji obrada latinoameričkih bendova (Acidio, Panzer, Kraken, Luzbelo itd.) pa su pesme himnične old school '80s speed-cepačine koje zaslužuju malo lepšu završnu obradu. Mislim, sad ja kritikujem Living Metal, iako su oni dali sve od sebe pa je ovo u sumi stvari dobra muzika, nedovoljno dinamična produkcija, ali vredno da se čuje:

https://youtu.be/5TBS5vAQFMY

Cirith Ungol sada imaju karijeru dužu od pola veka i uprkos svemu ostaju jedan razumno adergraund sastav čiji heavy metal autput nekako transcendira trendove i ostaje ukorenjen u uticajima sa kraja šezdesetih a da ne zvuči ni retro ni, nedajbože, generički. Dark Parade je tek šesti album benda, sa niskom izdanja u osamdesetima i onda povratničkim albumom iz 2020. godine koji je bio jako dobar. Ali i Dark Parade je, iznenađujuće ili ne, jako dobar. Delimično, za to je odgovoran pevač Tim Baker koji i dalje zvuči demonski, ali i pesme su napisane dobro, pročišćenih aranžmana, bez mnogo filozofiranja, sa melodičnim, epskim heavy metalom koji zvuči ozbiljno i ne gubi se u poziranju. Svaka čast:

https://cirithungol.bandcamp.com/album/dark-parade

Albuma nedelje nema jer je album nedelje zapravo singl nedelje. Generalno ovde ne pokrivam singlove, rekosmo već da niko nema toliko vremena, ali naravno da se izuzeci prave kad mora. A za Judas Priest mora, jebem mu. Mislim, Halford i Hill su i dalje tu, posle pola veka i ako ceo novi album bude kao Panic Attack, e pa onda ćemo se lepo provesti osmog marta kada Invincible Shield dropuje. Panic Attack je keči, zarazan komad skoro pop-metala ali sa svim priestovskim elementima koje želite, očekujete, potrebujete. ,,Novi" gitaristi zarađuju svoje pare savršenom emulacijom Tipton/ Dauning sinergije, Travis i dalje kida bubnjeve ko mator, a Halford je, pa, savršen, kako i očekujete od metalnog boga što se u osmoj deceniji života još nije umorio od silnih falseto uspinjanja i kidanja svog grla. Odlična pesma i podsećanje da još koju godinu imamo ovu instituciju rok muzike na raspolaganju. Iskoristimo te godine na najbolji način:

https://youtu.be/N_l-trEOtbk

Meho Krljic · 28-10-2023, 12:04:50

Ove nedelje je izašlo toliko mnogo muzike kao da su muzičari kolektivno osetili da se bliži kraj sveta pa gledaju da izbace sve što mogu iz sebe, da im bude lakše. Raznovrsnost ponude je zastrašujuća – od klasičnog koprofilnog old school death metala, preko ruskog pravoslavnog satanističkog blek metala pa do psihodelične elektronske plesne muzike – i kada vas jednom budu pitali kakav je bio kraj Oktobra 2023. godine recite mu da je bio jebeno dobar i da je šteta što ga je propustio.

Prvo blek metal i odmah dosta jak četvrti album za finski Aegrus. Invoking the Abysmal Night je ploča evokativnog, melodičnog ali istovremeno i dosta mučnog blek metala, onako kako najviše volite. Iako osnovani 2005. godine, Aegrus imaju u svom zvuku prilično naglašenu old school crtu a koja se fino uklapa sa kvalitetnom svirkom, dobrim aranžmanima i tim tužnim, melanholičnim melodijama što proziru kroz energično testerisanje. Majstorski spravljena ploča i potvrda finske dominacije:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/invoking-the-abysmal-night

One Of Nine američki blek metal sastav o kome ne znamo baš mnogo ali je (debi? Skoro sigurno) album Eternal Sorcery jedna bučna, epska ploča koja zaziva srednjevekovlje a krlja snažno ama osećajno. Ima ovde melodije, ima atmosfere, svega što je danas rašireno u blek metalu, ali svirka je furiozna a zvuk prštav, bučan, nesuptilan ali dobar. Osvoji ovo čoveka na prvi aperkat a onda nastavi da bude odlično:

https://oneofnine.bandcamp.com/album/eternal-sorcery
https://wolvesofhades.bandcamp.com/album/eternal-sorcery

Dosta je dobar i Efraah Enhsikaah, ,,enigmatični muzičar" čiji prvi album izlazi za Osmose Productions. A oni ipak ne objavljuju tek makar šta. One Thousand Vultures Waiting To Be Fed je i sama mračna, okultna, atmosferična ploča, puna vampirskih melodija i tmine, i mada je poznato da ja blek metal (kao i uostalom SVE) volim kada je brz, ovo je i u sporim pesmama jako dobro. Efraah Enhsikaah odlično piše pesme, a onda ih izvodi sa puno teatra ali i snage. Moćno:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/one-thousand-vultures-waiting-to-be-fed

Mort Écarlate je jedan lik iz Kvebeka koji muziku pravi iz zabave, kako sam kaže, a za čiji ćemo debi album, jednostavnosti reći da je blek metal. Iako ovde ima i death i thrash elemenata. No, Mathieu Robichaud je prilično talentovan i ne samo da lepo spaja žanrove, nego i piše solidne rifove, pa i pesme umeju da iznenade maštom i kvalitetom. Solidno je ovo i producirano i vredi da se čuje:

https://mort-ecarlate.bandcamp.com/album/geuler-en-for-t

Poljaci Teufelsberg na svom drugom albumu ne odmiču se predaleko od second wave pravovernosti i mada bi čovek mogao da kaže da je sve ovo već čuo, progutao i svario, bend je vrlo ubedljiv u tome što radi (mislim, slušajte dementno zviždukanje pevača na kraju druge pesme – to ne bi radio neko ko nije siguran u sebe i satansku enrgiju koja ga napaja). Pakt mit dem Teufel izlazi tek iduće nedelje ali album se može preslušati u celini i,ako volite sirov blek metal okrenut isključivo obožavanju Paloga, ovo će vam utažiti žeđ:

https://teufelsbergbm.bandcamp.com/album/pakt-mit-dem-teufel-2
https://youtu.be/RHLT4Btrm6Q

A Flourishing Scourge iz Sijetla su vrlo interesantni u svom progresivnom čitanju blackened death formata. Njihov drugi album, Sickened Seed je impresivna kolekcija kompozicija kojima pripadnost ekstremnom krilu metal muzike ne umanjuje ni ozbiljnost ni prijemčivost. A Flourishing Scourge nekako uspevaju da u svojoj muzici povežu i klasični izraz i jedno ranjivo, neposredno otvaranje ka slušaocu, a da ipak tu ostaje i dimenzija hermetičnog, ezoteričnog koja ide uz black i death metal. Album je produciran preglasno s obzirom na suptilnost koju pokazuje u samim kompozicijama i aranžiranju i to je jedna moja zamerka na njega. Ali drugih nemam. Ovo vrlo studiozno treba da se presluša:

https://aflourishingscourge.bandcamp.com/album/sickened-seed

Za nešto značajno klasičnije po zvuku tu su Norvežani Flukt, čiji drugi album, Omen ov Darkness donosi svo zlo, hladnoću ali i melodičnost što je potrebujete od starostavnog, alhemijskog okultnog, satanističkog blek metala. Album ima solidan zvuk, ne suviše suptilan ali dovoljno prirodan da pesme zvuče vitalno, stvarno, a ne sintetički i ispeglano, a bend ima mašte da u jednom dosta klasičnom formatu piše pesme sa karakterom i idejama. Fino:

https://dusktone.bandcamp.com/album/omen-ov-darkness

Rietas i Riivaus dva finska jednočlana blek metal projekta, od kojih ovaj drugi već ima dva albuma iza sebe pa i zvuči nešto rutiniranije na split albumu Loimus. Sve je to garaža, da bude jasno, ali dobra, energična garaža. Rietas je pak na ivici kasetnog snimka iz podruma i samo ga priličan kvalitet pesama spasava. Apsolutni hardkor:

https://korpituli.bandcamp.com/album/loimus
https://rietas.bandcamp.com/album/loimus

Iz Ukrajine stižu Perimortem čiji debi album spaja melanholični, ,,slovenski" blek metal sa malo death metala i to je dosta elegantna kombinacija. Pillars of Light je album čvrstog zvuka koji se dobro uklapa iz emotivne, melodične gitarske teme a bend zvuči profesionalno i jasno usmereno u pravu stranu. Ne sad da je ovo SKROZ po mom ukusu ali Perimortem su veoma dobri:

https://perimortem.bandcamp.com/album/pillars-of-light

Blek metal bendovi koji se inspirišu vestern tematikom i zvukom i nisu TOLIKA retkost a Wayfarer iz Denvera su verovatno najpotnatiji od svih. Novi album, peti u opusu benda, American Gothic dosta srećno spaja kantri i vestern trope sa gotskom atmosferom pa sve propušta kroz blek metal filter i muzika ne zvuči skarabudženo niti na silu kalemljeno bez reda i poretka. Hoću da kažem, bend uspešno postiže dramu u formatima koje vezujete za C&W, gotiku ili blek metal i ona je plemenitija i slojevitija zahvaljujući tom čudnom ali funkcionalnom spoju:

https://wayfarercolorado.bandcamp.com/album/american-gothic

Švajcarski jednočlani Impalement ima drugi album, The Dawn of Blackened Death i, mislim, manifest je već u imenu ploče. Ovo je black-death metal visoke kakvoće, sa nešto fine, preteće atmosfere i puno oštrih rifova. Nemački muzičar Beliath koji stoji iza ovog projekta ume da se slika, da, ali ume i da napiše prijemčive pesme a da ih zatim aranžira i izvede sa dosta osećaja za detalj pa je ovo album ne sad neke revolucinarne ali jako ugodne, melodične i oštre metal muzike za sladokusce:

https://impalementofficial.bandcamp.com/album/the-dawn-of-blackened-death

Meni se dosta dopao i prvi album italijanskog projekta Vertebra Atlantis, kao i prethodni radovi talentovanog Gabrielea Gramaglije, pa ću ukazati da je i drugi album, ponovo izašao za dosta pouzdani I, Voidhanger, vrlo dobar. Ovde je, doduše, dosta deakcentovana ,,bestijalna" strana black i death metala koji se mešaju u Gramaglijinoj muzici i drugi album, A Dialogue with the Eeriest Sublime je više strejt progresivni black-death metal nego išta drugo. Ali izuzetan, sa jako ambiciozno napisanim i aranžiranim pesmama a bez pretrpavanja aranžmana idejama. Gramaglia je sazreo kao autor a album je produciran prilično solidno i uspeva da hermetičnost i ezoterčinost spoji sa znojavom, mišićavom svirkom na idealan način:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/a-dialogue-with-the-eeriest-sublime

A onda ide poljsko-ukrajinski Three Eyes of the Void sa debi albumom, The Atheist, i ovo je jako solidno, takođe. Three Eyes of the Void sviraju u suštini post-blek metal, i ima u njihovoj muzici puno tog šugejzerskog šmeka koji se skoro po pravilu nalazi u post-blek metal proizvodima, pa je fer reći da ovo možda nije bend prvenstveno za mene ali The Atheist u ovkiru svog žarna nudi čvrstinu, sigurnost, jednom rečju – kvalitet. Već sam video da po Jutjubu padaju poređenja sa Emperorom i to zaista nije sasvim bez osnova. Preporučuje se snažno:

https://threeeyesofthevoid.bandcamp.com/album/the-atheist

Pređimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Nemački trio The Spacelords radi već petnaestak godina i novi album, nectar of the gods kreće sa takvom lakoćom i sigurnošću da vam je odmah jasno da ste u rukama ljudi što vrlo dobro znaju šta radei kuda su se zaputili. A zaputili su se u svemir, naravno. The Spacelords su space rock/ krautrock postava čija je muzika hipnotična i psihodelična bez nekog vidnog napora – bend se prosto u prvom taktu priključi na kosmičku energiju i vozi taj zavodljivi gruv kroz četiri dugačke kompozicije odmerenog, elegatnog džemovanja. Savršenstvo:

https://thespacelords1.bandcamp.com/album/nectar-of-the-gods

Kostarikanski kvartet Lumpen svira radnički i seljački (a po Marksovoj definiciji za revoluciju nezainteresovani) stoner rok. Vidim da bend album Por El Mal Camino taguje i sa doom metal i mada ovde ima malo hrapavih, ,,ekstremnih" vokala, većina ove ploče je gruverski teški rok. Svirka je solidna, pesme atmosferične mada jednostavne i moram da priznam da samo vokali malo odskaču. Pevač Paul Jiménez pogađa sve note, da ne bude zabune, ali je njegov stil relativno uzdržan i malčice podriva energetsku, jelte, stabilnost sistema ovog benda. Ali i u tom kontrastu između čvrste matrice i ,,mekanih" vokala ima nekog šarma valjda. Bend svakako vredi da se posluša:

https://lumpen4.bandcamp.com/album/por-el-mal-camino

Blue Almonds sami za sebe kažu da su jedan od najpoznatiujih poljskih stoner rok bendova a album Mashup opisuju kao ,,70's Rock/Blues" sa sve pesmom koja se zove Blues i drugom koja se zove Awaking. OK, što NE BI Poljaci izmišljali nove reči u Engleskom? Enivej, album je možda zaista više sanjivi '70 rok nego stoner rok, ali prijatno je to, lepo producirano, lepo otpevano i taj neki nežni gruv čoveku može da prija:

https://youtu.be/NhYerT1IRz4

Mislim da Bury The Burden iz Lidsa ne znaju šta tačno znači reč ,,interludij" ali dobro, PA NISMO SVI ZAVRŠILI FILOLOŠKI FAKULTET NEMOJTE SAD. Važnije je da sludge metal koji ova ekipa svira na EP-ju An Increased Perception of Suffering zvuči zdravo. Mislim, zvuči KRŠ jer je ovo prilično garažna varijanta sludge metala, ali zdrav je to krš. Sirov, bučan, onako ne iz srca nego iz creva, sa ponekim lepljivim sabatovskim rifom i gazećim ritmovima. Iskreno, bolno, dopadljivo a plaća se koliko VI kažete:

https://burytheburdenuk.bandcamp.com/album/an-increased-perception-of-suffering

Poljaci Weedcraft sviraju spor, teturajući, nadrogirani stoner rok, a omot njihovog drugog albuma, Żur, vrlo plastično komunicira kakva će biti muzika. Ovo je instrumentalni, jako teški, jako spori gruv sa lepljivim rifovima i apsolutnom željom da vas hipnotiše. Bend ne pokazuje SUVIŠE mašte koja bi pravdala devetominutne pesme što su prakitčno varijacija na jednu temu, ali nije ovo loše, odsvirano je sa ubeđenjem i ostavlja utisak rituala:

https://weedcraft.bandcamp.com/album/ur-3

Zanimljivo zvuče Finci The Moonhaze na novom albumu, Conundrum of Reality, vozeći posred druma sa svojom kombinacijom hard roka, psihodelije i progresive. Ima ovde sabatovštine, ima motorhedovštine, štim je nizak a gitara dobra. E, sad, vokali su definitivno iz kategorije ,,navićićete se" jer gitarista Samuli Rajala ima vrlo osoben stil, a i superravni, supernedinamični zvuk bubnjeva je meni lično malo smetao. No, The Moonhaze imaju dovoljno ideja u pesmama i dovoljno izvođačkog šmeka da ovo ne budu dilbrejkeri:

https://themoonhaze.bandcamp.com/album/conundrum-of-reality

Nijemci Phantom Winter sviraju sludge metal, ali zapravo melodičniji, atmosferičniji sludge metal nego kolege. I, dobro, dosta neintuitivno zvuči kad se kaže ,,atmosferični sludge" ali to su verovatno govorili i prvim atmoblek bendovima. Phantom Winter imaju tu neku postmetalsku melodičnost i melanholičnost ali pesme im nisu napustile sludge brutalnost i sirovost. Her Cold Materials, njihov treći album je jako bučan i pesme su dugačke pa nije za neutreniranog slušaoca, ali za nekog naviknutijeg na ovaj nivo pritiska, verujem da ima par momenata prave transcendencije da se čuje:

https://phantomwinter.bandcamp.com/album/her-cold-materials

Nešvilski Howling Giant zvuče vrlo dobro raspoloženo na svom drugom albumu, Glass Future. Bend je do sada izdavao za neke od najboljih firmi u ovom trenutku koje se bave teškim rokom (Ripple Music, Blues Funeral), pa je saradnja sa njujorškim izdavačem Magnetic Eye prirodna i plodna za obe strane. Glass Future je relaksirana, nenametljivo psihodelična ploča melodičnog, skoro popičnog stoner roka koji, svakako, ima teške ritmove i masivne gitare ali je pre svega melodičan i vrlo prijateljski nastrojen. Odličan zvuk i bend koji je u sebe ekstremno siguran, sa dobrim razlogom:

https://howlinggiant.bandcamp.com/album/glass-future

Publika sklona epskom doom metalu ima novi Sorcerer. Šveđani rade ovo što rade još od kraja osamdesetih i Reign of the Reaper, iako tek četvrti album, zvuči i zrelo i nepotrošeno. Bend je suviše ,,komercijalan" za moj ukus, sa naglašavanjem melodija i epskog, ekspanzivnog zvuka, ali zdravo je to, sa dosta propisne heavy metal srži i bez prenaglašavanja gotskog materijala. Plus pesme su praktično mini-pozorišne predstave. Vredi čuti:

https://sorcererdoom.bandcamp.com/album/reign-of-the-reaper

A publika sklona stonerskom, gruverskom doomu ima drugi EP argentinskih En la Niebla da se poraduje. Ovaj power trio iz Kordobe je pre malo manje od godinu debitovao prvim izdanjem i mada albuma još nema na vidiku, Cvlto & Hash sa svoje dve pesme svakako razgoreva glad svakome ko voli spor, zarazan ritam, teške, lepljive rifove, melodično, drogirano zapevanje. En la Niebla su samo još jedno podsećanje na to koliko argentinska stoner rock scena ima fantastičnih bendova što naizgled beznaporno spajaju klasični teški rok i psihodeliju sedamdesetih sa današnjim drogeraško-satanističkim trendovima. Sjajno:

https://enlaniebla666.bandcamp.com/album/cvlto-hash

Post-doom? Šta još neće izmisliti u toj Australiji? Saturnine imaju istoimeni EP sa četiri pesme muzike koja je melanholiča i spora, malo glasna, malo tiha i, dobro, ta ,,post" komponenta se čuje u izboru harmonija ali i stila pevanja i uopšte, u aranžiranju pesama. Ako volite i dalje heavy i snažnu muziku koja koketira sa alternativnim rokom ali zadržava težinu i abrazivnost, probajte Saturnine:

https://saturnineaustralia.bandcamp.com/album/saturnine

Norvežani White Tundra su tako nazvali i svoj debi album i nije da vam je sada kao teško da zamislite kako to zvuči. Mislim, ,,bela tundra" je kako bi i osoba rođena u Sahari opisala zvuk ovog benda da joj pustite album bez najave. Dakle, sporo, gruverski, sa prelepo faziranim gitarama, puno simpatičnih, skoro grandžerskih melodija, puno bolno promuklog pevanja... White Tundra su stoner rok melodične provinijencije a koja ne umanjuje težinu zvuka pa, dakle, navalite:

https://whitetundra.bandcamp.com/album/white-tundra

Da ostanemo još malo u Skandinaviji, Finci Cardinals Folly imaju novi album, Live By The Sword i ovo je jedan manifest u kome bend pokazuje kako oni shvataju doom metal i metal uopšte. Ploča je melodična, energična, na momente melanholična, bestidno emotivna, a opet rokerska i energična. Ovo nije doom metal koji čita romantičarsku poeziju obučen u čipku, sa čašom crnog vina u drugoj ruci, već rokerska, prljava, sirova satanistička (ili makar paganska) proslava melodije, psihodelije i entuzijazma,Pridružite se:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/live-by-the-sword
https://cardinalsfolly.bandcamp.com/album/live-by-the-sword

Nebula su snimali recentne koncerte u Švedskoj i Nizozemskoj i sada je to živi album izašao za Heavy Psych Sounds Records. Ako znate Nebulu, znate da je u pitanju gruverski heavy psychedelic rock sastav iz Kalifornije koji svira već četvrt veka i da je njihova kombinacija masnog bluza, teškog gruva i neodoljive psihodelije, pa, neodoljiva, masna i teška u najboljem smislu. Dvanaest pesama najfinijeg rokanja samo za vas:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nebula-livewired-in-europe

Još jedan odličan živi album su izdali stoneri iz Njukasla, Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs. O ovom bendu sam se već pozitivno izrazio na ime studijskog albuma koji su izbacili u Februaru a album Live In New York je snimljen Aprila ove godine i ima osam pesama odlične, energične a atmosferične teškorokerske svirke sa moćnim zvukom gitare i fino podešenim vokalnim efektima. Jako lepo:

https://pigspigspigspigspigspigspigs.bandcamp.com/album/live-in-new-york

Hajdemo dalje na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kalifornijski Bezaliel na svom albumu, Bezaliel, vozi tu neku kombinaciju blackened thrasha i malo death metala koja najviše forsira melodičnost i atmosferu pa je album zapravo najviše blek metal od svega. Ali ima rifove, ima primitivni, radnički i seljački mentalitet i sasvim solidnu produkciju i meni je onda bio mnogo sladak. A plaćate po želji:

https://bezaliel.bandcamp.com/album/bezaliel

Hoćete još blackened thrasha? Španci Omission su pripremili devet odličnih pesama na svom sedmom albumu, Disciples of Ravens Vengeance. Ovo nije mnogo ,,blackened", najviše na polju vokala, a muzika je črvsti, rifaški, sitno seckani treš metal koji ide napred solidnom brzinom, melje naprženom bas gitarom i generalno je tvrd i heavy. Ima tu samo malo mesta i za melodije, ali u prvom planu su satanizam i agresija:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/disciples-of-ravens-vengeance

Francuzi iz Liona, Shotgun Logic piče odličan thrash metal i na novom EP-ju, Adaptive Manipulator a koji stiže pola decenije nakon prvog EP-ja. Ovo je vrlo tehnički, vrlo čisto produciran, cakum-pakum uredan thrash koji ne hvata toliko na brzinu koliko na oštrinu. Rifovi su atraktivni, pevanje vrištavo i prijemčivo, a bend savršeno radi zajedničke ukrase u i inače izvrsnoj muzici, virtuoznost prikazujući samo usput, bez prenaglašavanja. Dve nove pesme, obrada francuske old school heavy institucije, Attentat Rock, plus singl iz 2021. godine kao bonus pesma – vrlo solidna ponuda:

https://shotgunlogic.bandcamp.com/album/adaptive-manipulator

Pa su tu onda jednako zajebani Cursed Disciples iz Portugalije, sa EP-jem Set to Fail. Njihov thrash metal ima u sebi i malo modernog hardkora, pa je superdisciplinovana, brza i opasna svirka dopunjena niskim štimom i jednom finom siledžijskom komponentom (uključujući semplove Joea Pescija iz Casina) koja joj odlično leži. Cursed Disciples na kraju zvuče kao death metal bend koji je odlučio da svira thrash ali ga je negde usput malo zavela neodoljiva privlačnost hardkora, pa ako to zvuči i kao Malevolent Creation iz nekih perioda, da, dopašće vam se. Čak šest pesama i intro – odlična ponuda na svakom nivou:

https://curseddisciples.bandcamp.com/album/set-to-fail

Šveđani Eternal Evil voze vrlo upečatljiv blackened thrash metal, sa dosta melodije ali sa brzim pesamama i oštrom, napadačkom svirkom. Drugi album ovog kvarteta, The Gates Beyond Mortality pun je dobrih rifova i vrlo žustre a opet tehnički izvrsne svirke. Plus, razume se, odlična produkcija. Šteta da ovo nije na Bandcampu:

https://www.youtube.com/watch?v=WZknJz6OAM0&list=OLAK5uy_nQhx67vHbN094vO0S5BENjbBSOoRwQ93Q

Italijanski Latebra su na nekom zanimljivom mestu između blackened thrash metala, hardkora, pa i nekakvih melodičnijih formi post-metala i posthardkora koje se meni generalno ne bi ni nešto dopale ali album Strappare Alle Onde je izuzetno doro napisan a onda i odsviran sa takovm strašću i spretnošću da je teško ostati na njega indiferentan. Latebra su energični, emotivni pa i ekstatični u tome kako u svoju disciplinovanu, tehnički kvalitetnu muziku sebe unose bez ostatka a to da album daju po ceni koju sami odredite je posebno ljudski. Obavezno poslušati, ovo kida:

https://latebra.bandcamp.com/album/strappare-alle-onde

Cars On Fire su, sudeći po promo slici, dve žene i dva muškarca iz San Dijega koji sjajno mešaju pank rok, hardkor i nešto metala na albumu Burning at Both Ends, njihovom prvom, mislim. Muzika je karakteran, lepo faziran rokenrol sa autoritativnim ženskim vokalom, gitare su često inventivno melodične, gruv je nevozan ali vozački – u skladu sa imenom benda – a produkcija masna i kalorična. OK, bend oće malo da ljulja tempo, ali to je nekako šarmantno jer zvuči napaljeno i pankerski. Probajte:

https://carsonfire1.bandcamp.com/album/burning-at-both-ends

Bloodmoney su, pak, vrlo stereotipni nabod-core iz Hjustona, iz, jelte, Teksasa. Nekad su nam iz tog grada dolazile veličine poput D.R.I. a sada moramo da se zadovoljimo i sasvim korektnim metaliziranim siledžijskim hardkorom koji svakom graškom znoja isceđenom tokom brutalne svirke nastoji da pdovuče svoju uličnu reputaciju i autentičnost. Ne marim za to previše, ali bend vrlo časno bode, ima solidan zvuk i naprosto ne dopušta da ga ignorišete. A još i daunloud EP-ja Time's Up plaćate po žellji. To je fer:

https://bloodmoneytx.bandcamp.com/album/times-up

Isto tako zvuče i Luck Runs Out iz Grand Rapidsa u Mičigenu. Ili bar vrlo slično – Demo 2023 je zapravo produciran uznemirujuće dobro, sa brutalnim zvukom koji iako jako kompromovan ne zvuči beživotno nego baš KIDA, pa beatdown prebijanje koje Luck Runs Out ovde priređuju, sa sve vrlo thuggish vokalima ostavlja jak utisak. Tri pesme al razbijaju:

https://luckrunsout1.bandcamp.com/album/demo-2023

Scavengers iz Olbenija pak na svom, kako kažu, poslednjem EP-ju (nazvanom samo IV) prže četiri pesme vrlo solidnog blackened crustcorea. Sve je to pitko, snažno, ekspresivno i sa dovoljno truda oko gitarskih tema ali i aranžiranja generalno da ne bude dosadno – uostalom, poslednja pesma je skoro sedam i po minuta ozbiljne agresije. Vrlo lep oproštaj za bend čiji su svi članovi zaposleni u drugim grupama, muzika koja se ne traži nego se već ima i zna šta će sa sobom. Plaćate koliko hoćete JER ŠTA ĆE IKOME PARE (Edit:PRC! Bend je sklonio izdanje sa Bandcampa. Ostavljam tekst i link jer vačjda će ga uskoro vratiti):

https://scavengersny.bandcamp.com/album/iv

Iz istog grada su i Cold Kiss sa dve nabadačke, gruverske moshcore pesme na snimku Promo 2023. Ovo se naplaćuje solidnih pet dolara ali muzika je vrlo ozbiljno pisana i odsvirana, uz solidnu produkciju pa bend svoje ambicije ne krije a i nema rašta.

https://coldkisshc.bandcamp.com/album/promo-2023

Indonežani Indifferent imaju tri pesme na demo snimku Drama of Era i ovo je u osnovi gruverski hardkor ali sa dosta thrash metal rifova i elemenata generalno. Kao što od Indonežana očekujete, kvalitet svirke i produkcije su na visokom nivou a pesme nisu preterano kratke i brzo se pretvore u džombastu, hipnotičnu teksturu u kojoj ćete nesputano uživati:

https://indifferenthc17.bandcamp.com/album/drama-of-era-demo-23

Finski crustgrinderi Major Mistake sebe opisuju rečima ,,GRINDING HARDCORE METAL PUNK OF DEATH!" pa eto, tačno znate šta da očekujete od albuma Wire-Brain Children. Dakle, štroku prljavštinu, podrumski pankerski pogo ali i krastgrajndersku sirovost u teksturi muzike. Bend povremeno neočekivano iz blastbeat/ d-beat pravovernosti sklizne u pank rok zabavnost i to simpatično proširi horizont očekivanja. Solidno:

https://majormistake.bandcamp.com/album/wire-brain-children-2

Glazgovski Peacemaker istresaju tri pesme ozbiljno uznemirujućeg hardkora na snimku koji se zove The Shallow Grave Demo. Jeste ovo hardkor u osnovi, sa metaliziranom nadgradnjom ali bend ima i finu meru sludgecore i noise rock elemenata u svom zvuku i to se sve udružuje za superiorno tjeskoban a opet zarazan muzički program. Odlično:

https://peacemakerglasgow.bandcamp.com/album/the-shallow-grave-demo

Uznemirenje neće smanjiti prvi album grupe End iz Nju Džersija, sastavljene od članova The Acacia Strain, Counterparts, Fit For An Autopsy, Shai Hulud i Reign Supreme. Solidnog pedigrea tu ima – do mere da biste ovo mogli nazvati supergrupom – ali End je napravio takav album da mu ne treba tuđ pedigre. The Sin Of Human Frailty je ploča PAKLENOG blackened hardcorea, sa gitarama koje zvuče kao fabrika motornih testera u kvaru, ekstremno teškim zvukom bubnjeva i najpromuklijim vokalima koje ćete čuti ove nedelje. Sumanuta žestina, česte promene tempa, jedna generalna orpesivnost zvuka se podrazumevaju ali End to pakuju na iznenađujuće prijemčiv način i, pa, ovo NE SMETE propustiti:

https://yourfuckingend.bandcamp.com/album/the-sin-of-human-frailty

Ako ste to preživeli, na volej će vas dočekati Year Of The Knife iz Delavera čiji je album No Love Lost dvadeset minuta i devet pesama furioznog hardcore prebijanja sa ekstenzivnim koketiranjem sa grindcoreom. Nije ovde SVE brzo i kratko, pesme imaju i prljavi, mučni gruv kakav volite i cenite u ovom podzemnom domenu ekstremne muzike, ali kad je brzo baš je jebeno a i kad je sporo prilično je jebeno. Bend zvuči BESNO, pesme su jednostavne a prirodne, a tu su i kolaboracije sa Full of Hell i Sanguisuggabogg i sve to vredi da se potroši iz sve snage:

https://xyotkx.bandcamp.com/album/no-love-lost

Unhinge iz Nju Džersija su veoma bučni na svom drugom albumu, ali šta drugo očekivati od ploče koja se zove Aggravated Mayhem? Pričamo o osam pesama nemilosrdnog deathgrind prebijanja sa zvukom koji je na pola puta između garaže i pakla i svirkom organske topline i orkanske jačine. Gomila zlih rifova – koje ćete jedva čuti pored svih tih distorzija – urnebesna brzina i neljudski vokali se podrazumevaju. Bestijalno!

https://grandvomitproductions.bandcamp.com/album/aggravated-mayhem

Njujorški black-death-grinderi koji snimaju za pitsburški 20 Buck Spin, Gravesend, imaju drugi album, Gowanus Death Stomp i ako znate koji je nivo kvaliteta što ga očekujemo od 20BS bendova, neće vas iznenaditi da je u pitanju jedan izuzetno agresivan ali pitak album. Ovo je, naravno pitko pre svega jer bend odlično svira pošto su pesme pravljene da budu jedna organska ali ne sasvim prirodna smena rifova i ritmova, a dok je zvuk napucan do bola i probija i bubne i druge opne u orgamizmu. Agresija, ali iz ljubavi:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/gowanus-death-stomp

Kalifornijska deathgrind trojka Kill the Con Man daje sve pare od svog trećeg albuma, Militant Minority u fond koji pomaže deci na bliskom istoku. Pa, mislim, ako vam se dopadne ova sirova, brutalna muzika, skromne produkcije, ali vrlo sigurne estetike i atraktivne svirke, dajte koji dinar za nju – cena je ona koju vi odredite. Na kakva sranja trošimo pare, ovo je em plemenito em Kill the Con Man toliko dosledno trpaju svoju prljavštinu da je to meni jako simpatično:

https://killtheconman.bandcamp.com/album/militant-minority

Belligerence su tri klinca iz Berlina koji sviraju ,,macabre death metal". Ispostavlja se, barem na dve pesme koje zajedno čine njihov prvi demo, nazvan The Wretched, da je to čvrst, kvalitetan death metal sa horor-atmosferom, dobrim, ložačkim rifovima, opasnim gruvom i odličnim vokalom. Beligerence pritom imaju vrlo dobru produkciju i sviraju MNOGO bolje nego što očekujete, pa bih vrlo rado da ovaj bend odmah vidim sa nekim albumom u ponudi:

https://belligerence1.bandcamp.com/album/the-wretched-demo

Ima iznenađujuće mnogo bendova sa imenom Deadspeak. Ovaj koji sada ima album (prvi, pretpostavljam), je iz Poljske, iz Gdanjska, imao je jedan EP 2010. godine pa onda pauzirao i sada Human Alchemy demonstrira na šta Deadspeak misle kada kažu da sviraju ,,occult death heavy metal". U normalnim uslovima bilo bi red da im se kaže da to ne može tako i da ima da se odluče za NEKI od nabrojanih žanrova, ali Human Alchemy je zapravo ugodna andergraund ploča death metala koji zvuči kao da je propao kroz vremensku provaliju iz 1991. godine i završio u 2023, a da je pritim stvarno pokupio malo black metal i heavy metal elemenata. Podrumski je sve to, prljavo, sirovo producirano i pesme zvuče nekako starinski ali to im baš i daje šarm jer Deadspeak vrlo ubedljivo i lepršavo krljaju nudeći nešto što je old school ali sa energijom dvadesetogodišnjaka koji krče nove puteve:

https://deadspeak666pl.bandcamp.com/album/human-alchemy

Iako ime benda Evil Syndicate deluje kao nekakva organizacija iz stripova o Duck Avengeru, u pitanju je ozbiljan, kvalitetan projekat iz Brazila koji se posle desetogodišnje pauze (a imao je samo dva EP-ja) vraća trećim EP-jem, sugestivno naslovljenim Hell on Earth. I ovo je odlično. Evil Syndicate sviraju fantastično, imaju dobru produkciju i njihov brutalni a melodični, zarazni death metal donosi svo tepih-bombardovanje kakvo volite u muzici američkih bendova poput Hate Eternal samo spojeno sa latinoameričkom vatrenošću i emocijom. Jako lepo napisane pesme, puno virtuozne svirke i rifovi koje je nemoguće izbiti iz glave, dakle odličan materijal i, nadamo se, najava konačno prvog albuma:

https://evilsyndicateofficial.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Teksašani Baring Teeth su toliko agresivno disonantni a opet tehnički kvalitetni na svom četvrtom albumu, The Path Narrows da je ovo skoro pa morao da izda I, Voidhanger. I ako kao i ja, partikularni ukus ovog nemačkog izdavča vezujete za ekstremni metal koji ne voli kalupe i žanr koristi pre svega kao i orijentaciju, Baring Teeth će vam leći kao budali šamar. Ovaj trio je UBITAČNO dobar i u svirci i u pisanju pesama koje kao da se protive svakoj logici komponovanja i aranžiranja a opet imaju unutarnju logiku i konsekventnost, tako da muziku ne možete nazvati hermetičnom – suviše je AKTIVNA pa i otvoreno koketira na momente – a da se opet radi o nečemu što avangardnu značku nosi vrlo ponosito na reveru. Ako do sada niste slušali Baring Teeth zamislite neki 20 Buck Spin bend ali na esidu i bićete blizu. Odlična ploča:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-path-narrows

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 28-10-2023, 12:05:24

Cemetery Urn iz Melburna, pak, sa svojim petim albumom za šesnaestak godina diskografske aktivnosti, a naslovljenim Suffer the Fallen, nude ugodnu old school death metal žurku za ljude od ukusa. Ovo je OSDM visokih tehničkih kvaliteta i odlično napisanih pesama, taman po zvuku ali nimalo stidljiv da ima kompleksne arnžmane, teške tranzicije između delova pesama, stalne promene tempa i ritma, promišljena gitarska soliranja. Bend je izuzetno zreo i trebalo bi da oduševi svakog ko voli Immolation, Morbid Angel, Incantation, Deicide i ostale rodonačelnike, ali, da bude jasno, ne zvuči kao imitacija ni jednog od njih. Cemetery Urn su originalni, svoji i izvrsni.

https://cemetery-urn.bandcamp.com/album/suffer-the-fallen

Bacterial Husk iz Bostona imaju debi album, Anthropogenic Ruin i to je sad nekakav simpatičan, gruverski, old school ali ne MNOGO old school death metal. Prosto, Bacterial Husk vole da se rif lepo čuje, da se publika primi na njega, da svi zajedno tresu glavama u istom ritmu i album je stručno sklopljen oko ove zdrave filozofije. Solidna produkcija, prijatna ploča:

https://bacterialhusk.bandcamp.com/album/anthropogenic-ruin

Berzerker Legion je JOŠ JEDAN od projekata prolifičnog Šveđanina Jonnyja Petersona. Ovog puta postava je švedsko-nizozemsko-britanska, sa članovima Decapitated, Dark Funeral, Asphyx i milion drugih bendova, a muzika je iznenađujuće melodični, epski death metal koji uzima Hypocrisy za nekakvu osnovu ali onda kao da pruža ruke ka publici koja radije sluša Napalm Records bendove. Naravno da je sve to napisano vrlo stručno i čak i meni koji ne marim preterano za ovoliko melodičnosti u death metalu album ume da priredi lepe momente:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/chaos-will-reign

Praznik za death metal publiku mora predstavljati novi, deseti album kaliformijskih Autopsy, nazvan prilično ekspanzivno Ashes, Organs, Blood and Crypts. Autopsy su institucija ekstremnog metala i bend koji ne samo da je izmislio zvuk koji danas nazivaju old school death metalom, i utemeljio ga niskom albuma sa kraja osamdesetih i početka devedesetih nego i danas snima iznenađujuće zdrave i potentne ploče. Prošlogodišnji Morbidity Triumphant je pokazao da u staroj mašini itekako ima još goriva, a Ashes, Organs, Blood and Crypts je zvuk benda koji toliko dobro razume svoju muziku da se čini da bi ovo mogao da radi još trideset godina. Možda je i tanka linija između štancovanja generičkih, stilski jasno oblikovanih ali kreativno ispraznih komada death metal muzike i snimanja albuma u zen-stanju gde svaka nota pada na pravo mesto, ništa nije suvišno i bend zvuči sigurno i vitalno kao bilo kada u svojoj karijeri, ali Autopsy su APSOLUTNO sa njene prave strane. Ovaj album naprosto – radi. Bez filozofije, bez eksperimenata ili traženja nekakvog radikalnog novog pogleda, Autopsy su savršeni u onome što rade i očigledno je da u tome i dalje uživaju. Pa uživajte i vi:

https://peaceville.bandcamp.com/album/ashes-organs-blood-and-crypts
https://youtu.be/YoKNYRrsj7s
https://youtu.be/AtZEH1QmDf8
https://youtu.be/YoKNYRrsj7s

Evo, recimo, nemački Endseeker su bend koji jasno i nedvosmisleno kreće od tradicije koju su izgradili Autopsy i četvrti album, Global Worming na nju nadograđuje par cigli i po koji crep ali ne menja ništa dramatično. Dakle, ovo je HEAVY, agresivno a srazmerno sporo i jednostavno aranžirano. No, Endseeker umeju da i u prilično svedenoj postavci napišu memorabilne pesme, izvedba je puna dobro odmerene drame pa je i ovo ploča koja čak i u nedelji kada izlazi novi Autopsy nema čega da se stidi:

https://endseeker.bandcamp.com/album/global-worming

Tu su negde i Danci Shadowspawn sa svojim trećim albumom, Blasphemica koji i sam valja ukusan, kavernozni old school gruv i ima velike, snažne rifove koji vas obaviju sa svih strana i ne puštaju. Bend ima vrlo napucanu prepoznatljivo skandinavsku produkciju a pesme sa sobom nose dah rituala, izvođene ritmom i dinamikom koja prosto zaziva učešće publike u konačnoj realizaciji kompozicija. Sad ja to kao nešto mistifikujem ali Shadowspawn prosto pišu dobre pesme koje vas teraju na kretanje i ako ste kretanju skloni, ovo je death metal prvorazredne kakvoće:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/blasphemica

Ja sam što se death metala tiče na svoje došao već sa Autopsy, a ovo sve ostalo je praktično bonus. Al nešto od toga je JEBENO dobro, evo na primer, prvi EP portlandskih Thanamagus, nazvan Lie in Wait. Thanamagus su prosto slika i prilika Portlanda: divljački i surovi death metal koji oni sviraju oplemenjen je vrlo ozbiljno urađenim ambijentanim momentima, pesme su generalno izuzetno napisane a produkcija je sjajna. Naravno, iako iza sebe imaju samo jedan demo u ovoj postavi, muzičari koji sviraju u Thanamagus su iskusne lokalne i nacionalne face sa smenama odrađenim u Coffin Rot, Ascended Dead, VoidCeremony, pa čak i Morbid Angel. Ako volite to spajanje avangarde i divljaštva koje je karakteristično za mnoge portlandske death metal bendove, Thanamagus su obavezno štivo:

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/lie-in-wait

Briljantni njemački progresivni death metalci Obscura su svoju američku turneju krunisali albumom A Celebration I - Live in North America, to jest kolekcijom živih snimaka sa raznih koncerata prošle i ove godine. I, mislim, Obscura ne potrebuje neko veliko predstavljanje, bend je nadaleko cenjen i za virtuoznost svirke i za kompleksnost kompozicija, u Srbiji su svirali više puta i ostaje samo da kažem da album ima odličan zvuk a bend je kompjuterski precizan ali nikada beživotno nedinamičan. Prelepo:

https://obscura.bandcamp.com/album/a-celebration-i-live-in-north-america

U poslednjoj smo sekciji i tu ćemo čuti razne krosžanrovske radove ali i pošten hevi metal. Bavarski kvartet Thriller, evo, vraća osamdesete u fokus u velikom stilu na svom debi albumu, Street Metal. Ovo je u sebe jako siguran tradicionalni heavy metal sa pravilnim odnosima NWOBHM krljačine i malo sleaze metal romantike, pesmama koje osvajaju jakim tempom i energijom, te pevačem, Julianom Masonom čija akrobatika dodaje ovoj ploči bar još 40% karaktera i prepoznatljivosti. Nije da su ostali u bendu slabi, naprotiv, solaže su masne i zabavne i svirka je generalno zdrava, pa ko god da je voleo Judas Priest onako kako su zvučali u ranim osamdesetima, ovde će se jako lepo udati. Da je bubanj produciran malo dinamičnije, album bi bio skoro savršen, ali i ovako je to odličnih tridesetosam minuta odvaljivanja:

https://youtu.be/gaYVUnpgB38

Kad sam video ime benda – guttered – malo sam prevrnuo očima ali kada sam čuo debi album, Surfacing, mora se priznati da su Australijanci sebi nadenuli pravo ime. Ovo je blackened sludge metal VRLO zajebane abrazivne enerrgije, sa gitarama koje su toliko distorzirane i teške da se jedva kontrolišu i gruvom koji je brutalan a zarazan. Bend pored tako agresivnog zvuka piše relativno kratke, ekonomične pesme, a što je dobro jer je ovakvu muziku nemoguće trpeti u većim dozama kad imate godina koliko ja. Guttered ni malo ne zanima da budu komunikativni i zanimljivi široj publici, ovo je muzika striktno za najveće agresivce među nama. Ali je dobra i barem se naplaćuje koliko god da ti agresivci imaju da daju:

https://gutteredingrime.bandcamp.com/album/surfacing

Hoćete još nešto bučno, pakleno distorzirano i agresivno? Ima. Tiger Blue iz Mineapolisa sebe opisuju rečima ,,Midwest Mayhem" mada je album As The Evening Wore On... ruku na srce mnogo MNOGO prijemčiviji od ovog o čemu smo pisali iznad. Tiger Blue su surovo distorzirani ali njihova muzika je između posthardcorea, noise rocka i možda malko matchorea sa dosta disonanci i ritmičkih diverzija, ali suštinski gruverska pa i rokerska. Album je bučan ali zapravo iznenađujuće pitko produciran sa fino razdvojenim instrumentima (slušajte kako basčina greje sredinu terena) a pesme imaju energiju da klubove dižu u vazduh ali i da se refreni pevaju u glas. Izvrsna ploča:

https://tigerblue1.bandcamp.com/album/as-the-evening-wore-on

Wenches & Rogues su iz Saskačevana ali sviraju kao da su ih juče izvukli iz neke škotske provincije. Bend postoji desetak godina, radi na drugom albumu a Legends & Lore je aktuelni EP sa čak sedam pesama. I mislim, to je keltski folk izmešan sa metalom, vrlo časno, veselo i poletno, sa kratkim, energičnim pesmama gde se violine i trešerske gitare sasvim solidno druže. Bend ima i ženski i muški vokal, ima i malo panka u svom zvuku i sve je to sasvim prikladno za bilo koje slavlje koje možete da zamislite:

https://wenchesandrogues.bandcamp.com/album/legend-lore

Bukvalno čim vidite logo losanđeleskih Angel Fury, znaćete i kakva im je muzika na istoimenom demou, prvom za ovaj bend iz Los Anđelesa. Naime, sleazy, nostalgičan old school melodični heavy metal jednom nogom na Sunset Stripu, drugom u garaži iz koje je većina Sunset Strip heroja ionako i krenula. Ovde nema PRETERANO puno cheesea i s obzirom na ženski vokal i melodične gitarske areabeske, može se reći da Angel Fury svoj izraz vide negde između ortodoksnog sleaze metala i power pop akcijanja kakvo je osamdesetih provlačila na primer Pat Benatar. E, sad, jel' će biti awkward ako kažem da mene ove dve pesme mnogo lože? OK, produkcija je podrum i bend je baš retro, ali... zvuče autentično A TO SE JEDINO BROJI.

https://angelfury.bandcamp.com/album/angel-fury

Kanađani Tower Hill zvuče modernije i ,,tehničkije" na debi albumu, Death Stalker. Ovo je mešavina tradicionalnog heavy metala i melodičnog, energičnog power metala i mada, ako bih sad da baš budem gunđalo, mogu da kažem da bend možda previše svira i trudi se da pokaže da zna sve fore na koje može da se pomisli kad svirate HM klasiku, ne bi bilo fer da ne kažem da su neke pesme ovde apsolutni hitovi. The Claw is the Law, druga po redu, recimo, uspešno sa sebe otresa većinu aranžmanskog ekscesa koji malo napada naslovnu pesmu što je album otvorila, i mada i ovde Tower Hill umeju da upadnu u virtuozni mod sviranja, pesma je u prvom planu i dosta solidno jebe kevu. Bend svakako na albumu demonstrira i znanje sviranja i puno entuzijazma, pa je ovo prilično prvoklasan debi koji treba slušati i preporučivati drugima:

https://towerhillmetal.bandcamp.com/album/deathstalker

Beogradski WDS su zapravo dve trećine Kobolda (samo u zamenjenim ulogama pa Elio Rigonat svira bubnjeve a Mateja Tanjević bas), plus Đorđe Petrović na gitari a u pitanju je projekat u kome se svira kombinacija crossover thrasha i surf rocka. Na papiru zanimljivo, u praksi dosta haotično. Album WДС deluje kao sklepan za jedan dan i dok mi se dopada njegova anarhična energija, mastering gde je sve u crvenom i momački klipuje ga čini vrlo teškim za slušanje. Ima šarma ta kombinacija nervozne svirke i repovanja, naravno, ali valjalo bi malo promišljenije:

https://eliorigonat.bandcamp.com/album/w

Kad vam kažem da se prva pesma na novom albumu pitsburških Legendry zove The Bard's Dream, odmah ćete znati da, uprkos koži i metalu u koje se bend zaogrće, ovu muziku prave ozbiljni nrdovi mekog proverbijalnog trbuha. Naravno da je Time Immortal Wept, kao i prethodna tri albuma benda, melodičan, kvazisrednjevekovni hevi metal sa zvonima, flautama, harfama, nešto što bi svirali Tolkien i Jethro Tull da su kojim slučajem odrasli slušajući Zeppeline i Motley Crue. Ne dopada se to meni sve, dosta je cheesy čak i za moje pojmove, i produkcija je, eh, ne baš idealna, ali ima mnogo duše i dosta šarma pa se preporučuje romantičnim osobama:

https://legendry.bandcamp.com/album/time-immortal-wept

A onda, srećan Sunn O))) svima koji slave jer su Stephen i Greg upravo objavili EP Evil Chuck/Ron G. Warrior (i to za Sub Pop, pa nek ide život) kao posvetu Chucku Schuldineru i Ronu Guardipeeju (hardkor pevaču iz Sijetla koga možda znate iz Brotherhood) i, mislim... iako su pesme kraće od šest minuta, Sunn O))) magija je netaknuta toliko godina kasnije. Dva čoveka, dve gitare, pojačala, fidbek i apsolutna hipnoza. Ima MNOGO ljudi koji poslednjih dvadeset godina imitiraju rad ovog dvojca (često proširivanog gostima) ali NIKO ne zvuči kao original. Genijalno:

https://sunn.bandcamp.com/album/evil-chuck-ron-g-warrior

Usurper iz Njukasla imaju iza sebe jedan aalbum, a Hand of the Usurper im je novi EP sa darežljivih pet pesama i puno raspoložene svirke. Usurper su klasični heavy metal a s obzirom da dolaze iz grada iz koga su Venom, Tygers of Pan Tang i Brian Johnson iz AC/DC, jasno je da imaju jedan ozbiljan legat da ga ispoštuju. A što se i dešava. Hand of the Usurper je zabavna, poletna ploča dramatičnih refrena, falseto pevanja, ozbiljnog, energičnog ritma i jako lepih gitara, kako u domenu rifova tako i kad pričamo o solažama. Bend je i solidno produciran i ovo je jedna od lepših heavy metal ploča ove nedelje, napravljena sa lepo odmerenim količinama cheesea i znojave, poštene svirke:

https://usurper1.bandcamp.com/album/hand-of-the-usurper

Italijanski duo Ragana čine dve žene a muzika je negde između posthardkora, blackened screamoa i melanholičnog blackened doom metala. Vrlo feministički, vrlo snažno a jednostavno sve to zvuči na albumu Desolation's Flower sa sedam pesama skeletalnih aranžmana, ogoljene emocije i razderane gitarske distorzije. Hermetično ali veoma neposredno i emotivno:

https://ragana.bandcamp.com/album/desolations-flower

Nikada nisam bio preteran ljubitelj kalifornijskih veterana Dokken, pa ni novi album, Heaven Comes Down, urađen više od decenije nakon prethodnog, neće preterano promeniti moje mišljenje. Opet, ovo je vrlo korektan top-40 hard rok/ hevi metal staroškolske provinijencije i Don Dokken apsolutno i dalje ume da napiše sleaze metal pesmu koju će čovek pevušiti dok nešto radi po kući, nesvestan da se zarazio. Ima ovde mnogo proverenih fora i album ni u snu ne pokušava da izmisli nešto novo u okviru starog formata, no lagao bih kada bih rekao da u okviru istog tog formata ovde ne dobijamo nekoliko stvari koje vrede da se upamte:

https://youtu.be/lnJ0YThG_OY

Italijani Sarneghera? Nude iznenađujuće funkcionalan sudar alterenativnog roka i metala sa EP-jem Il varco nel vuoto: tales from the lake vol.2. Stilski, ove četiri pesme su kao da ste jedne za druge zaheftali Placebo, pa onda po jedan posthardcore i nu-metal bend po izboru i to nikako ne bi trebalo da radi, a pogotovo ne za mene, ali... Sarneghera? nekako pišu dobru muziku, imaju autentičan karakter i energiju u svirci a pesme su urađene sa dosta slojeva a opet ne pretrpane idejama i produkcijskim trikovima. Besmisleno jeftino izdanje po ceni od koliko date, a ODLIČNO:

https://sarneghera.bandcamp.com/album/il-varco-nel-vuoto-tales-from-the-lake-vol-2

Elm Street su iz Australije, imaju najmanje dva Jugovića u postavi (mislim da su Hrvati) i treći album, The Great Tribulation im je kombinacija tradicionalnog heavy metala sa modernijom produkcijom i malo groove metal fora. Nije to nužno baš po mom ukusu, ali Elm Street iz relativno generičkog zvučnog ambijenta izvlače dosta dobrih trenutaka na albumu koji traje preko pedeset minuta. Da se malo kondenzuje, bilo bi mi pa i odlično, ali i ovako je sasvim slušljivo!

https://youtu.be/0dqevJMK5cY

Brazilski Ignited (danas sa stalnom adresom u Švedskoj) na svom drugom albumu i sami mešaju tradicionalni metal i malo modernijeg gruva ali Cradle Of The Wicked mojim ušima mnogo više prija jer prosto vernije skida šmek i atmosferu metala osamdesetih. Bend je žestok, energičan, rifičan a istovremeno ugodno cheesy, krećući se na rasponu između Judas Priesta, Maidena i power-thrash muzike onog vremena, sa povremeno himničnim momentima i puno hedbengerskog programa. Plus, jelte, solaže i generalni sviračko-proukcijski vatromet, ovo se sluša sa velikim osmehom na licu:

https://ignitedmetal.bandcamp.com/album/cradle-of-the-wicked

Ako ste malko skloniji progresivi i simfoničarskim ekstenzijama klasičnog metala, tu su lasvegasovski Immortal Guardian. Drugi album, Unite and Conquer nije sad nešto previše po mom ukusu, ali biće po vašem ako ste uvek sanjarili o tome da Blind Guardian odu malo dalje u modernom prog smeru. Svakako puno impresivne, tehničke svirke i mnogo atmosfere:

https://immortalguardian.bandcamp.com/album/unite-and-conquer

Novi King Gizzard & The Lizard Wizard nema baš mnogo veze sa metalom, pa ni sa rok muzikom, pa mora da ide u ovu sekciju gde stavljamo sve što ne znamo gde bismo drugde. Elem, The Silver Cord je album elektronske muzike inspirisane raznim varijantama plesnog zvuka, sa naravno povelikom merom psihodelije koju očekujete od prolifične australijske postave. Materijal je uglavnom delo Stua McKenzieja koji je napravio osnovne matrice kod kuće a onda je bend dosnimavao razna čudesa tokom turneje, po raznim hotelima, aerodromima itd. između Marta i Jula ove godine. I sad, ja često umem da drsko kažem kako su Gizzardi najbolji rok bend na svetu u ovom trenutku – dobro, ne računam Stonse, jebem mu – ali opasno se zabrinem kad vidim da su najbolji i kada se odmaknu od roka. Mislim, sve drugo na stranu, ODAKLE McKenziju ali i ostatku ekipe OVOLIKO kreativnosti? Pa jedva da smo svarili junski album vrhunskog stoner-thrasha čiji naziv neću napisati jer je apsurdno predugačak, a The Silver Cord nam donosi sedam drsko kompleksnih plesnih komada u standardnim i produženim miksevima, zvučeći prepoznatljivo kao KG&TLW koji poznajemo i volimo a istovremeno zvučeći kao sasvim novi bend. Jebem mu mater, nekom je proviđenje baš podarilo mnogo talenta a onda je taj neko taj talenat ispoštovao ulažući BEZUMNO mnogo rada u svoju muziku. I svaka pohvala kou dobije za tu muziku je viiše nego zaslužena. Elem, The Silver Cord: volite li Gizzarde? Volite li Beatles? Volite li Aphex Twin? Silver Apples? Tehno? Trens? Disko? Ako je odgovor na najmanje dva od ovih pitanja ,,da", navalite bez stajanja:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/the-silver-cord

Njujorški Show Me The Body su negde između hardkora, alternativnog roka, ali i avangardnog izraza utemeljenog na čistom zvučnom dizajnu. Na živom albumu Live & Loose In The USA se ove stvari spajaju na svakako zanimljive, ne uvek idealne načine ali ta energija krivog srastanja bendu daje i karakter i potencijal da raste u raznim smerovima. Album je sav primitivan, divalj i istovremeno intelektualan. Jebeno:

https://showmethebody.bandcamp.com/album/live-loose-in-the-usa

Witching iz Filadelfije imaju tri žene i dva muškarca u bendu što je vrlo lep odnos. Da ne pominjem boje kose i frizure... Enivej, bend se vodi kao sludge/ doom metal postava ali drugi album, Incendium u formulu ubacuje i blek metal i ovo je baš dobro, snažno, teško, tvrdo, a melodično i prijemčivo. Bend odlično rukuje dinamikama i atmosferama, mešajući demonske blackened vokale sa melodičnijim pasažima i album je ugodno raznovrstan i melanholično poletan.

https://witching.bandcamp.com/album/incendium

Offended iz Lidsa u Engleskoj su predvođeni pevačicom Carol Fernandez a čiji prijatni glas i promišljeno aranžiranje vokala odlično dopunjavaju progresivne matrice albuma Dreamworld. Pričamo o metalu koji se ukršta sa progresivnim rokom stare škole, sa podugačkim pesamama i puno melodije, a gde je kvalitet kompozicije i aranžmana uvek prva briga pa je ugodno kako bend ne dopušta da ga proggy impulsi odvuku od upečatljivih tema i njihovog razvoja. Ovakva muzika zaslužuje i nešto bolju produkciju ali Offended su definitivno vredni vaše pažnje ovde i sada:

https://offendedband.bandcamp.com/album/dreamworld

Doro Pesch je ponovo među nama i ima novi album! Žena sa karijerom od preko trideset godina, koja je još devedesetih svirala stadione i izmuzla svaku kap potencijala iz kombinacije nemačkog hair metala i atraktivne spoljašnjosti i dan-danas zna tačno šta da napravi da bi stari fanovi bili zadovoljni i da niko kući ne ode namrgođen. Conqueress – Forever Strong and Proud je kolekcija od čak petnaest pesama gazećeg stadionskog metala, od kojih na dve gostuje Rob Halford i mada Doro nikada nije bila velika pevačica, nikada nije mogla da bude optužena da 1. nema harizmu i 2. da ne zna da izabere saradnike. Ovde je tome dodala i izbor obrada koje ne mogu da pogreše pa tako Halford gostuje na Priestovoj Living After Midnight ali i na obradi Total Eclipse of the Heart Bonnie Tyler. Album ima par odličnih metal bengera a onda ima i balade i sve ono što u principu mene ne zanima u opusu Doro Pesch. Ali tih par pesama koje su dobre su baš ono što od nje očekujem i nemoguće mi je da se ne radujem da je kraljica i dalje aktivna:

https://youtu.be/gvZFVj2Ca0M

Oh, album nedelje ove nedelje dolazi iz Moskve. Izvanredni blek metal kolektiv Бѣсъ (aka Bes) je izbacio svoj drugi alum, Ѿ Лукáвагѡ (odnosno Ov the Devil) baš na Svetu Petku i, da bude jasno, to nije ni malo slučajno. Ovo je STOPOSTOTNO satanistička ploča koju zanima samo i isključivo dekonstrukcija hrišćanske dogme i metodično otrzanje svemu čemu nas uče poslednjih dve hiljade godina. I kada čujete koliko je muzika ovde dobra, shvatite da se stara poslovica ,,đavo ima sve najbolje melodije" odnosi i na albume jer Бѣсъ su toliko inspirisani, toliko napaljeni na ovoj ploči da je teško ne biti zaražen njihovim entuzijazmom. Veteran ruske scene Дмитрий Лебедев koji ovaj bend predvodi (i ima neprebrojnu količinu aktivnih drugih projekata i bendova) se kao dete deset godina bavio plesom i prosto je nemoguće ne videti jednu zaista plesnu eleganciju i lakoću sa kojom ova postava juri kroz izuzetno spretno napisane pesme i poigrava se sa blek metal tropima, nudeći pravoslavne napeve, hevi metal solaže, trešerske sprintove i napaljene hardkor refrene. Ruski blek metal je često na narednom evolutivnom koraku u odnosu na uobičajenu slovensku estetiku i emociju u okviru ove muzike i Бѣсъ su IZUZETNO podsećanje na ovu istinu. Apsolutna lektira, apsolutna podrška za ovaj projekat:

https://biese.bandcamp.com/album/ov-the-devil

Meho Krljic · 04-11-2023, 12:02:32

Kad iskombinujete Halloween i Bandcamp Friday u istoj nedelji dobijate CUNAMI novih izdanja jer će i Kurta i Murta ali i njihova vanbračna deca da izdaju NEŠTO samo da se zapljunu. Ko uopšte ima snage da pretura po naplavinama metal i metalu srodnih izdanja u potrazi za skrivenim blagom? Niko, eto ko, ali imate sreće jer sam ja BA niko i dao sam sve od sebe da pronađem, poslušam, uputim. Bila je ovo, da se razumemo, jaka nedelja.

A svaka pa i jaka nedelja počinje blek metalom. A ova partikularna, SRPSKIM blek metalom. Eto, gde ima tu se i presipa! Dimitrije Mirić aka Deimos iz Ade je, sada je to fer da kažemo, vodeći srpski autoritet za oblast depresivnog, samoubilačkog blek metala. Debi album njegovog solo projekta Praznina, nazvan Čovek koji Nije stiže nakon dva vrlo solidna EP-ja od prošle godine a koja sam uredno pohvalio. Muzika koja je tamo bila već zrela i prodorna ovde je samo pogurana mrvicu dalje, sa dotezanjima gde treba i glancanjem produkcije tako da sve zvuči još malo bolje. Prazninu sam već hvalio na ime toga što DSBM žanr ne shvata kao puku terapiju već se ovde vodi računa o kvalitetu pesama i produkcije. Praznina, dakle, i dalje ostaje projekat u kome se o melanholiji, očajanju, depresiji i beznađu priča kroz vrlo estetizovan format, sa pažnjom da pesme imaju svoje karaktere i zbog toga je ovaj projekat za prsa ispred ne samo domaće DSBM produkcije već i mnogo stranog materijala koji uglavnom čujem, slegnem ramenima i zaboravim posle pet sekundi. Vrlo solidan album a koji se daje za onoliko koliko sami odredite:

https://praznina0.bandcamp.com/album/ovek-koji-nije

Italijanski Nightgate ima odličan debi EP, takođe Nightgate, sa dve pesme blek metala koji je iznenađujuće kompleksno aranžiran iako se drži vrlo old school zvuka i formata. Dakle, ovo je rifaški, pa i trešerski, sa hrskavim, ugodnim zvukom i vrlo sigurnom izvedbom i ,,atmosfera" se postiže pametnom harmonskom progresijom režećih gitarskih rifova a ne danas vrlo popularnim pomalo odsutnim šugejzerskim ređanjem akorda. Bend se izrazito potrudio oko aranžiranja pa su pesme prepune iznenađenja i skretanja pod pravim uglom ali to ne zvuči svaštarski nego odmereno i promišljeno. Veoma dobar debi:

https://nightgatebm.bandcamp.com/album/nightgate

Kostarikanski Requiem Of Malediction sa prvim albumom, Satanas Triumphans, vrlo jasno posstavljaju svoj slučaj. Ovo je satanističi blek metal (mislim, naravno), sa lepo odmerenom kombinacijom old school oštrine i new school melodičnosti, sa dosta epike ali i tehnički napredne svirke. Najviše pažnju privlači to što su pesme prilično razlićčite među sobom i bend, iako ih ima dosta i podosta traju, ne ponavlja trikove koji pale, i trudi se da ide što je šire moguće a da ne napusti ortodoksnu blek metal matricu. Solidna produkcija i ubitačan debi:

https://requiemofmalediction.bandcamp.com/album/satanas-triumphans

Finci Siimes sa svojim, pretpostavljam prvim, EP-jem, Näkyjä Pimeydessä vrlo jasno pokazuju kakvi su im prioriteti. Ovo je atmosferični blek metal sa dugačkim pesmama koje ne forsiraju brzinu ili agresiju već opresivnu, bolesnu atmosferu no ona je element prilično dobro napisanih pesama i nije tu ostavljena sama za sebe da smrdi. Siimes polako, metodično i vrlo uspešno slušaoca uvlače u jedan izvitopereni ambijent i prespajaju mu svojim rifovima sinapse u mozgu sve dok ne počne da gubi osećaj za realnost. Fino:

https://siimesblackmetal.bandcamp.com/album/n-kyj-pimeydess

Udûn iz Barselone nose redenike i skijaške maske (i brkove!!) na promo-slici pa im je takav i blek metal, nasilan, divljački i zabavan. Debi EP ovog katalonskog kvarteta spaja napadački blek metal tempo sa thrash i death metal rifovima, a pesme su, koliko god da na prvi pogled zvuče kao puko iživljavanje, zapravo napisane i aranžirane prijemčivo. Bend pritom ima i dobar, glasan ali zaokružen zvuk i onda Lanza de Longinos sa svojih šest energičnih, paklenih pesama donosi odličan provod za svakog ko voli da je metal konfrontotivan i in-your-face ali seksi:

https://udunblackmetal.bandcamp.com/album/lanza-de-longinos

The Magus je trio vrlo iskusnih grčkih muzičara, od kojih su svi svirali u Thou Art Lord ali i u još nekoliko desetina bendova i projekata. Najnovija avantura je nastala kao produžetak raspalih Necromantia a Βυσσοδομώντας je debi album i ovo je vrlo prijemčiva kombinacija blek metala i melodičnijeg heavy zvuka. The Magus ovo rade vrlo ubedljivo, ne žrtvujući agresiju i ekstremnost blek metala ali umešno kombinujući ekspanzivan rifaški rad, horove, atmosfere. Produkcija je možda za nijansu previše čista za moj ukus ali opet, bend zvuči razgovetno i nije razmazan kako to često zna da bude kod ,,atmosferičnog" blek metala pa ovo moram pozdraviti. Teatralni aranžmani, mnogo zabavnih ideja i jedan odličan debi album:

https://necromantiaofficial.bandcamp.com/album/vissodomontas

Portorikanski Vermyapre postoji još od 2004. godine ali pod ovim imenom su do sada snimili samo aktuelni EP, Vermyapre. Ovo je darežljiva kolekcija sa čak šest pesama (mada si tri interludiji!!!) mračnog, pomalo okultnog blek metala. Nema tu sad neke revolucionarne originalnosti ali bend krasi jedna autentičnost koja se ne može poreći, plus ovo je vrlo solidno odsvirano i snimljeno a naplaćuje se koliko date pa je sasvim ljudski da mu pružite šansu. Vermyapre prosto ne sviraju sve isto što i drugi i ono što sviraju dolazi direktno iz njih:

https://vermyapre.bandcamp.com/album/vermyapre

Nahasheol su još jedan od onih modernih blek metal bendova koji imaju taj neki dramatični, apokaliptični zvuk, vole blagu disonancu na gitarama, vole atmosferu i reverberaciju u miksu... Sve smo to već čuli ali debi album ovog dua gde Nizozemac radi sve osim tekstova a Brazilac radi tekstove je svakako pristojan (uzgred, album je imao i sešn-basistu). Serpens Abyssi ima šest podugačkih pesama atmosfere i drame i zvuči ubedljivo i profi, ako već ne sad nešto izrazito originalno. Meni prija:

https://nahasheol.bandcamp.com/album/serpens-abyssi

Nerumia su švajcarsko-italijanska black-death postava koja svira već dvadeset godina i ima nekoliko albuma iza sebe. Nanoviji album, Senza Realtà je agresivan, atmosferičan, gruverski i ima tekstove na Francuskom i Italijanskom što je nekako jako simpatično. Bend se oseća vrlo udobno u svom odabranom formatu i ovo su vrlo solidne pesme. Agresivne a promišljene:

https://nerumiaband.bandcamp.com/album/senza-realt

Kako blek metal i dalje često koketira sa nacizmom, lepo je povremeno čuti bend koji je otvoreno antifašistički a da dolazi iz Švedske, dakle, države u kojoj blek metal uglavnom ne asociramo sa političkom korektnošću. Ovaj jednočlani projekat, Cirkeln, ima treći album, The Primitive Covenant i u pitanju je veoma prijatno raznovrstan blek metal stare škole, okretan i pun dobrog gruva. Hoću reći, ako volite Darkthrone, Cirkeln je sličan spoj pankerskog heavy metala i pravovernog blek krljanja i teško da se nećete dobro zabaviti uz ovaj album:

https://cirkeln.bandcamp.com/album/the-primitive-covenant

Francuzi Pénitence Onirique su onako kako zamišljate da zvuči francuski blek metal inspirisan ezoteričnim učenjima i okultnim znanjem. Treći album, Nature Morte ima elemente metalkora među svim tim melodičnim, atmosferičnim, epskim blek metal radom, i nije to baš skroz muzika za mene, ali... nije teško njome biti impresioniran. Konceptualno utemeljen na pisanju Renéa Girarda o ,,mimetičkoj žudnji, žrtvenom jarcu i ritualnoj žrtvi", ovo je materijal dugačkih, bogato aranžiranih pesama monumentalnog zvuka i kvalitetne, oštre svirke. Respektabilno:

https://ladlo.bandcamp.com/album/nature-morte

Indijski Raat je ove godine već imao singl, EP i demo, ali je sad stigao i četvrti album ovog jednočlanog projekta, Secret Light. Nisam možda najveći ljubitelj tog bučnog, atmosferičnog post-blek metal smera u kome Sushant Rawatgura svoju muziku ali ovo je impresivno napisano i producirano i mada Raat radi uglavnom što i drugi slični projekti, kod njega to zvuči zrelo i kvalitetno. Tri dugačke pesme emotivnog, blago progresivnog blackgazea za one koji znaju:

https://raat.bandcamp.com/album/secret-light

I Mađari Aornos u svom blek metalu imaju progresivnih dimenzija – bas gitara na albumu Pre Divine ili ima osam žica ili nema pragove, zavisi od pesme – ali ovo je više u modusu kosmičkog, epskog blek metala. Odlični to zvuči i vidi se da bend ozbiljno radi već oko jednu deceniju, pa im četvrti album vrlo prirodno šalta metal-žanrove i pravi kompleksne a organske aranžmanre. Provuče se tu i malo Lovecrafta, da bude jasno da sva ta progresiva stoji u službi zla i sila mraka, pa ako volite egzistencijalni, kosmički horor i odličan, kompleksan blek metal, na dobitku ste:

https://aornos.bandcamp.com/album/aornos-pre-divine-full-album-2023

Kome je sve to PREVIŠE sofisticirano i gladan je izvornog haosa i mržnje blek metala, evo, stigao je novi Goatkraft. Momčad iz Bergena na svom drugom albumu, Prophet of Eternal Damnation ne odstupa ni za korak od svog bestijalnog war metal zvuka i mada je meni njihov non-stop juriš sirovim, tamnim zvukom dosta monoton, bendu se ne može poreći posvećenost i hardkor stav. Pokolj u nastavcima:

https://goatkraft.bandcamp.com/album/prophet-of-eternal-damnation
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/goatkraft-prophet-of-eternal-damnation

U sličnom stilu ali bliži mom ukusu su esenski Ch'ahom. Nemci na svom debi albumu, Knots of Abhorrence i sami baštine mračni, kavernozni zvuk i legat bestijalnog haosa ali su pesme ovde značano raznovrsnije, svirka ne nužno tehničkija ali ugodno raznovrsnija a zvuk ima samo malo (ali presudno) više vazduha da se razmaše. Bend, da se razumemo, uopšte nije naivan i pesme ovde prebacuju i deset minuta pa pričamo o ozbiljnom, studioznom radu na kreiranju podzemnog, prijemčivog black-death metala koji na momente prosto oduševi maštovitošću. Izuzetno:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/knots-of-abhorrence

Pređimo na dom metal, sludge metal, stoner rock, psihodeliju i hard rock. A ima svačega! Evo, Lung su velški odgovor na Electric Wizard! I, OK, bend ne kaže ništa slično pretenciozno na svojoj Bandcamp stranici ali jedan od njih nosi majicu Electric Wizard na promo slici a i njihov ,,riff worship" u srazmerno lo-fi uslovima podseća na znamenite prethodnike. Album Volume zvuči kao da je snimljen u garaži pod morem, i to mislim u najboljoj konotaciji jer su rifovi teški, tečni i taman koliko treba mutni, čoveka okružuju sa svih strana i utapaju u talasima distorzije i satanskog bluza. Bend naravno zvuči vrlo hermetično i namenjeno samo uskostručnoj publici ali ako ste deo iste, ovde ima puno sreće:

https://lungdoom.bandcamp.com/album/volume

Ne znam jesu li Ego Planet iz Nju Džersija ime uzeli po planeti Ego iz Marvelovog univerzuma, ali debi album, isto nazvan Ego Planet, im je nezavisno od toga vrlo dobar. Ovo je debeli, teški hard rok sa gitarama koje su nisko naštimovane i masivne, a ritam vrlo autoritativno ukucava u patos, ali gde je pevanje melodično, glas zvonak a refreni slatki i pamtljivi. Ego Planet su kao neka umivena verzija Black Sabbath koja se ukrstila sa nekakvim alt-rock bendom i srećni spoj koji je nastao ima himničnost i prijemčivost što će privući i normalnu publiku, ali i odlične gitare i okultni šarm ezoteričnijeg rokenrola. Vrlo fino:

https://egoplanetband.bandcamp.com/album/ego-planet

Doomsday Dementia su iz Montreala i njihov sludge metal ima u sebi doom metal drame ali i crustcore prljavštine. Idealan brak, mnogi će reći, i moram da se složim. Iako drugi album benda, Filth, Lies & Sewage, nije sad nešto preoriginalan u svojim pesmama niti suptilan u produkciji, njegova ambicija da vas osvoji štrokom i zapahne mirisom kanalizacije sasvim se lepo realizuje. A plaćate koliko hoćete. Superpošteno:

https://doomsdaydementia.bandcamp.com/album/filth-lies-sewage

Dryland iz Belingema u Vašingtonu imaju drugi album, Weekend in the Swamp i ovo je zapravo suptilniji teški rok nego što taj naslov sugeriše. Dryland sviraju teško, gruverski, lepljivo, ali njihova produkcija je daleko od garažne kršine kakvu možda očekujete a pesme su napisane lukavo, sa iznenađujuće kompleksnim aranžiranjem. Dok vi shvatite da ste očekivali puki stoner rok a dobili solidnu dozu ,,mastodonske" progresive bićete već upecani. Izuzetno:

https://drylandheavyband.bandcamp.com/album/weekend-in-the-swamp

Pre skoro tačno godinu dana voleli smo njujorški trio Reverend Mother i njihov debi album, a oni nisu oklevali pa su nam sada spremili novi. Seven Nights In Memphis je album snimljen tokom sedam večeri u studiju Easley Recordings u Memfisu, u Tenesiju i, pa, odličan je. Ovo je dubok, bluziran psihodelični rok sa fantastičnim ženskim vokalom i tako autoritativno postavljenim atmosferama da se čovek naježi od miline. Da bude jasno, ovde nema nekog studijskog trikeraja i peglanja, ovi ljudi naprosto pišu i izvode izuzetne komade bluz-roka sa ukletim psihodeličnim srcem i ovih devet pesama će od vas napraviti svoju kučku. Iz sve snage. Majka je majka!

https://reverendmotherbk.bandcamp.com/album/seven-nights-in-memphis

Ancient Days iz Indijanopolisa imaju već pet albuma iza sebe, snimljenih 2020. i 2021. godine, tako da je kul da su za Devil's Night napravili malu pauzu i vratili se jači nego ikad. Devil's Night je šest pesama satanističkog ali neodoljivo gruverskog doom metala, sa sve razuzdanim električnim orguljama koje pretiču zabavne '70s rifove. Bubanj je živ i razigran a vokali su melodični sa onom neodoljivom okultnom frekvencijom koja se tako dobro uklapa uz wah-wah pedale na gitarama. Dakle, bluzerski, psihodelično, zabavno, dramatično, teatralno a opet dovoljno neposredno, ovo vredi kupiti i slušati, a plaćate KOLIKO HOĆETE:

https://ancientdays.bandcamp.com/album/devil-s-night-2

Mirror Spell iz Madrida imau četiri pesme lepljivog, psihodeličnog doom metala na EP-ju Elders And Visions i to mi je baš prijalo. Ovo je garažni, sirovi doom metal, i po zvuku i po uživanju koje bend prikazuje puštajući gitare da škripe i fidbek da lebdi oko rifova, svirka je spora, troma a pevanje jedini element koji se izdiže iznad mutne, distorzirane muzike. Sve zajedno zvuči hipnotički i prijemčivo:

https://mirrorspell.bandcamp.com/album/elders-and-visions

Pa onda dođu australijski Twin Serpents čiji drugi album Forever Witch nudi sličnu muziku ali bučnije, abrazivnije, za nijansu ,,rokerskije". Doom koji Twin Serpents sviraju ima dovoljno elemenata sludge metala da zazvuči ekstrovertnije, a produkcija je znatno prštavija, sa gitarama koje se skoro raspadaju od distorzije i pevačem koji upada u zverska, preteća fraziranja. Šest pesama ozbiljnog razvaljivanja, sa sve semplovanjem Arnolda Schwarzeneggera iz Konana:

https://twinserpents.bandcamp.com/album/forever-witch

Jehovah On Death iz Atine nisu TOLIKO eksperimentalni ali njihov okultni hard rok je zanimljiv i po zvuku i po temama. Ovo je, kako sami članovi kažu ,,zasnovano na stigmatama, ekstazama i smrti" a EP Heart of Guilt ima pet pesama energičnog, melodičnog hard roka čija himničnost sprečava čoveka da ga nazove progresivnim na prvu loptu. Optimistično na prvi pogled, ovo ima jednu skurilnu dimenziju stručno provučenu između raspevanih stihova i poletnog ritma. Vredno vašeg vremena:

https://jehovahondeath.bandcamp.com/album/heart-of-guilt

The Cult Ov Crowley iz Ohaja su vam spakovali mali i sladak poklon za Noć veštica. EP Toil n' Trouble ima dve pesme umiljatog, zabavnog ,,NEO blackened lofi blood rocka" koji ovaj bend piše i svira sa puno gušta i elegancije. Nenametljivo sjajno:

https://thecultovcrowley1.bandcamp.com/album/toil-n-trouble

Slovenci Chains i Italijani Black Spell su za Helouvin izbacili simpatičan split singl, Rito Funebre. Naravno da pričamo o okultnom, faziranom, lo-fi doom metalu sa puno atmosfere i hipnotičke teksture. Black Spell uostalom već znate, oni su svojevrsne zvezde ove scene, ali i Chains su vrlo solidni:

https://chains.bandcamp.com/album/rito-funebre-split-with-black-spell
https://blackspell1.bandcamp.com/album/rito-funebre-split-with-chains

Miscellen iz Vašington DiSija sebe opisuju kao ,,Heavy Psychedelic Alternative Rock" ali onda dodaju i da sviraju ,,Psychedelic Neo-Noir Rock" pa je njihov peti album, Contrablonde jedna odlična demonstracija šta to u stvari znači. A znači, nagađate, atmosferični, psihodelični rok koji ne polaže toliko na težinu koliko na pamet i ovo su vešto napisane i aranžirane pesme sa odličnim ženskim vokalom i svom mogućom kinematskom dramom koju u njima možete da zamislite. Bend album daje za onoliko para koliko sami izdvojite što je za ploču ovog kvaliteta skoro zločin. Slušajte:

https://miscellen.bandcamp.com/album/contrablonde

Grci Chipper gaze baš izrazito grčki na EP-ju Reality Check. Ovo je, kako i očekujete od hard roka/ stoner roka iz Soluna, vrlo umiveno u produkciji, odlsvirano superprofi, sa himničnim, poletnim pesmama koje će jednako privući i staro i mlado. Grandž, stoner i hard rok srolani u jedno i posluženi sa mnogo sigurnosti:

https://chipperskg.bandcamp.com/album/reality-check-ep

Italijanski sludge metalci Wojtek kažu da im je Petricore prvi studijski album što me malo zbunjuje jer su oni već imali jedan studijski album 2020. godine a koji se meni tada dopao. Oba izdanja imaju po pet pesama pa nije da tu sad postoji neka opipljiva razlika u formatu i dužini. Enivej, novi, a onda, kao i ,,prvi" album, dakle Petricore, je jako prijatan. Wojtek vole da u svoj sludge ubacuju mnogo različitih pa i neočekivanih elemenata i mada ovaj album nije toliko zvučno orijentisan na mučninu i represiju, ništa nije izgubio na žestini, a dobio je dosta na prijemčivosti. Stvari su lepo i producirane i ovo je, uprkos glasnoći i težini, topla i prijatna ploča. A to ne kažem baš prečesto za sludge metal, jelte. Wojtek naprosto uspevaju da se spretno izvuku iz jame apsolutnog crnila i na momente nas puste da vidimo nebo, što ovom albumu izrazito godi:

https://teschiodischi.bandcamp.com/album/petricore

AcidFather iz Srbobrana imaju novi EP, isto nazvan AcidFather i ovo su tri pesme teškog, surovog sludge metala koji, ipak, ima i malo melodije i gruva. Duo iz Bačke se vrlo lepo snalazi sa pesmama i ima zvuk koji je tvrd, samo blago neprijateljski prema slušaocu, ali dovoljno topao i slojevit za moj ukus. Solidno napisano, vrlo solidno snimljeno, generalno vrlo preporučljivo:

https://acidfather.bandcamp.com/album/acidfather

Infinity Ritual su sa Novog Zelanda i njihov doom metal je spojen sa groove metalom što, da se razumemo, nije kombinacija kojoj bih odmah pohrlio u susret, ali... EP II, drugo izdanje ove ekipe ispostavlja vrlo dobre argumente. Mislim, da, ima ovde groove metal elemenata u osnovi ali muzika je psihodelična i elegantna i dobro napisana. Ima tu drame, ima hipnoze i Infinity Ritual se prikazuju u odličnom svetlu:

https://infinityritual.bandcamp.com/album/ep-ii

Poljaci Tortuga imaju treći album, Iterations i mada bend sada snima za Napalm records, ovo je producirano sa dosta ,,andergraund" estetike na pameti. Hoću reći, ovo je i dalje prilično garažni heavy psych, sa gitarama koje prilično nedinamične i solidno jakim poljskim naglaskom u pevanju. Tortugi ovo daje preliv ne amaterizma ali jedne podzemne autentičnosti koja je simpatična mada može oterati mejnstrim publiku od benda. No, kvalitet pesama je visok i ako vam ne smetaju zvuk i pevanje apsolutno treba da poslušate ovaj album:

https://tortugapl.bandcamp.com/album/iterations
https://youtu.be/4AzppXcR6lQ

Blazoner iz Virdžinije nisu mogli sa sobom da se dogovore da li bi pre svirali post metal ili stoner rok pa je rezultujuća muzika spoj i jednog i drugog. I prijatna je. Album Escape to Electric Land je maštovit, melodičan a ugodno heavy teški rok sa gitarama koje zatrpavaju, moćnim, gruvom ali i melodičnim, himničnim pevanjem. Na momente se bend raspeva i više nego što bih ja idealno želeo ali pesme su uglavnom toliko pune simpatičnih ideja i odsvirane sa takvim entuzijazmom da mi je teško da zaista nešto prigovaram:

https://blazoner.bandcamp.com/album/escape-to-electric-land

Od benda koji se zove Melancholia očekivali biste, pa, melanholičniji zvuk. Al kurac, ovaj duo iz Belingema u Vašingtonu (a nisu, primetili ste, jedini bend iz ovog mesta o kom danas pričamo) melanholične melodije i akorde skriva između pasaža bučne, energične sludge metal svirke. Album Book of Ruination, prvi za bend koji se tesao kroz seriju EP-jeva, će biti prijemčiv svakome ko voli sludge metal abrazivnost sa vrištanjem i mrvećim rifovima, ali onda će dodatno da servira i malo te, jelte, emocije. Poštujemo:

https://melancholia.bandcamp.com/album/book-of-ruination

Pa onda stižu Morne iz Bostona i album Engraved With Pain, izašao za Metal Blade ali zapravo mnogo postmetalskiji nego što očekujete. Mada naravno, ne znam ja šta vi očekujete, meni je ovo prvi susret sa Morne ali ovo je njima već peti album i oni sa mnogo sigurnosti voze svoje teške a atmosferične desetominutne pesme, nudeći teskobu ali i momente popuštanja pritiska da samo malo udahnete pre nego što vas ponovo gurnu pod vodu. Mučno ali neodoljivo:

https://morneband.bandcamp.com/album/engraved-with-pain

A N J A (ili A.N.J.A.) iz Belfasta ima u svom zvuku isto onoliko punka koliko i hard rocka ali to je sve jako gruverski, psihodelično i kul i svideće se svakome ko voli psihodelični rok iz kog god smera da ga udari. Novi EP jednočlanog irskog (ženskog) projekta, The Season Of Evil ima pet pesama rokačkih ritmova, nevaljalih gitara, snažnog gruva i cool pevanja. Ne propustite:

https://anjamusic.bandcamp.com/album/the-season-of-evil

Gozer iz Šefilda imaju EP The Path Always Leads To The End i ovo je spoj sporog, teškog post-metala i malo eksperimentisanja sa zvukom. I prijatan je. Pesme nisu predugačke, eksperimenti su uredno udenuti u i dalje prepoznatljivo pop-formu a zvuk je agresivan ali dovoljno slojevit za potrebe muzike koja se otrže imperativu težine:

https://wearegozer.bandcamp.com/album/the-path-always-leads-to-the-end

Strigoi, projekat Gregora Mackintosha iz Paradise Lost mi je i dalje MNOGO zanimljiviji od Paradise Lost. Novi EP, Bathed in a Black Sun nudi teški, apokaliptični spoj crustgrinda, doom metala i blackened death preterivanja i sa pet pesama prolazi kroz sve svoje forme sa vidnim zadovoljstvom. Užasno težak zvuk i užasno raspoloženi muzičari:

https://strigoiofficial.bandcamp.com/album/bathed-in-a-black-sun

Za nešto MNOGO laganije, ali ne manje uzbudljivo, tu su Šveđani Svartanatt i njihov album Last Days On Earth. Svartanatt vole '70s rokenrol i njihova muzika je spoj energičnog, a melodičnog hard roka i progresive sa pesmama od po tri-četiri minuta koje vole bluz (pa i džez – slušajte Keep On Movin) i imaju prirodan, starinski zvuk koji prosto osvaja svojom dinamičnošću i prostorom. Ali to su i dobro napisane pesme a bend zvuči kao da se veoma lepo zabavlja:

https://svartanattoff.bandcamp.com/album/last-days-on-earth

Dobro, nekome takva muzika nije dovoljno heavy ali onda, molimo da poslušate novi Ufomammut. Italijani na EP-ju Crookhead imaju tri pesme, i to je, naravno, potpuno utopljeno u crnilu i distorziji. No, Ufomammut nikada nisu bili neki preozbiljan ,,doom" ili ,,sludge" sastav i njihova eksperimentalna oštrica je ovde uveliko živa i zdrava. Uživajte:

https://ufomammut.bandcamp.com/album/crookhead-ep

Istina je da londonski Green Lung sad snimaju za Nuclear Blast ali hajde da im tone uzimamo PREVIŠE za zlo (a ne znam koje ja sad moralno pravo sebi uzimam da nešto serem a upravo sam kupio dva albuma ovog izdavača...). Novi album, This Heathen Land, treći u karijeri benda i dalje nudi jako prijatan okultni/ doom rock i mada je produkcija mrvicu skuplja a bend u zvuku nešto prijemčiviji, sve to meni tako umiljato ulazi u uho da ne mogu ni na šta da se ljutim. Svakako će Green Lung sa ovim albumom osvojiti novu publiku, nudeći rokenrol koji je prijemčiv i praktično nežan u svom izrazu ali njegova okultna osnova nije kompromitovana i bend uspešno čuva dubinu i u produkciji i u aranžmanima i u pesmama:

https://greenlung.bandcamp.com/album/this-heathen-land

Evo nam i drugog albuma ,,projekta" Yawning Balch a koji se odnosi na saradnju između Boba Balcha (iz Fu Manchu) i Yawning Man. Yawning Balch – Volume Two nastavlja tačno tamo gde je Volume One, izašao letos, stao, jer ovo su, naravno, snimci sa istog sešna od prošle godine. I sve je sjajno kao i tada: spori, psihodelični, tripozni džemovi improvizovani od strane nekih od najboljih ljudi u biznisu i topao, prijatan kvalitet snimka. Heavy Psych Sounds Records zna šta izdaje a i mi znamo šta kupujemo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-balch-volume-two

AcidSitter su valjda kao bejbisiter ali na esidu? What. Ever. U svakom slučaju ovaj bend poljsko-japanskog etniciteta i sa štabom u Krakovu, na albumu Make Acid Great Again svira neodoljivo sladak psihodelični rok. Ovo nisu pesme koje ruše volumenom nego razigrane psihodelične himne sa puno efekata na gitarama, sa nestašnim analognim sintisajzerima i sa naglašenim optimizmom u svom gruvu i vokalima. Pre. Le. Po:

https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/make-acid-great-again

Ni sardinijski šampionski izdavač Electric Valley Records nije podbacio za ovaj Bandcamp Friday (a kada oni tradicionalno SVA svoja izdanja prodaju po ,,pay what you want" ceni) pa smo po ceni ,,daj šta daš" kupili split album portlandskih Asteroid Witch i isto portlandskih Greenseeker. Asteroid Witch su SUPERnadrogirani na svom debiju, prelepo psihodelični i ugodno HEAVY, sa jakim rifovima preko toplog basa i puno psihodeličnih efekata, dok Greenseeker sa svoje dve PODUGAČKE pesme zamišljaju kako bi Uriah heep zvučali da im se tur-bus jednog lepog dana sudario sa još dva tur busa a u kojima su sedeli Led Zeppelin i Black Sabbath pa su doktori posle spajali delovel tela nasumično. Premoćno, premoćno bi zvučali a vi ovo nemojte propustiti, u pitanju je psihodelični album možda i čitavog meseca. A mesec je tek počeo! Plus, evo, ovde me secite ako mačevalac koji predstavlja Greenseeker na omotu nije Link iz The Legend of Zelda:

https://evrecords.bandcamp.com/album/asteroid-witch-greenseeker

OK, 2023. je godina a nakon Hawkwinda evo su i Gong sa novim albumom. To da su originatori psihodeličnog roka i dalje tu i snimaju (dobre!) albume je valjda dovoljan dokaz da nije baš SVA droga smrt, a mada je Daevid Allen, osnivač i spiritus movens Gonga preminuo još 2015. godine od raka, njegov legat traje, sa evo već trećim albumom u posthumnoj fazi. Ali, mislim, ovo je MNOGO dobro. Allenov originalni zvuk bio je bliži psihodeličnom popu kakav je bio popularan krajem šezdesetih ali već sa drugim albumom, Camembert Electrique urađeno je skretanje ka spejs rok muzici da bi sa Allenovim odlaskom 1975. godine bend otišao u jazz rock smeru i nakon njegovog povratka 1990.je sve spojeno u jednu organsku smesu. Tako onda i novi album, Unending Ascending prolazi celim putem od space rocka, preko jazz rocka do psihodeličnog popa i natrag, nudeći zdrav, progresivni zvuk i prepoznatljiv sentiment, bez ambicije da se išta radikalno menja. Jer, mislim, i ne treba. Gong zvuče BAŠ kako želimo da zvuče i to što rade je prosto savršeno:

https://gongband.bandcamp.com/album/unending-ascending

Iiii, idemo sad sa thrash metalom, speed metalom, hardcoreom, grindcoreom i death metalom! Španski Nuclear Revenge zvuči vrlo raspoloženo na živom albumu, Live Among The Wicked. Snimljen prošle godine na festivalu Hell on Earth ovaj album je promocija drugog studijskog albuma iz 2021. godine ali i jedan generalni prolazak kroz katalog ovog sastava i Nuclear Revenge svoj black thrash sviraju razbijački, brzo, neodgovorno. Ima tu puno odličnih rifova, a sve zvuči prirodno i organski pa ko voli old school deračinu ovde ima da se nauživa:

https://nuclearrevenge.bandcamp.com/album/live-among-the-wicked

OK, ponekad već na osnovu naslova albuma znate da nema šanse da muzika na njemu ne valja. U slučaju trećeg albuma black-thrash trija iz Kentakija, Black Knife, naslov je Baby Eater Witch i, evo, muzika je pankerski, energični, zabavni, jelte, black thrash sa elementima panka i drunk 'n' rolla. Ali, bitno je, produkcija je vrlo solidna, sa jakom separacijom instrumenata, dubokom, ugodnom bas-gitarom, i bubnjevima koji imaju raspon, dinamiku, akustiku. Ni pesme nisu rđavo napisane i bend ima žicu za proizvođenje himni namenjenu alkoholisanim šutkama i razuzdanom horskom urlanju prostačkih refrena. Siguran sam da su im koncerti urnebes, ali pošto ni vi ni ja nećemo baš sutra u Kentaki, poslušajte Baby Eater Witch, prijaće vam:

https://blackknife.bandcamp.com/album/baby-eater-witch

Spid metal je na programu i na petom albumu sastava Alleyway iz Oškoša u Viskonsinu. Kad vam rodni grad ima tako kul ime, morate da se posebno potrudite i za naziv ploče pa se aktuelni album zove Speed Metal, Thunder and Rage. I, dobro, muzika nije loša, ovo je, naravno, rokerski, pijani speed metal, sa dosta disciplinovanom svirkom, podnošljivom produkcijom i dosta pravoverne energije. Alleyway apsolutno znaju da pišu pesme i ovih deset komada su metal himne koje bi u bilo kojoj deceniji u poslednjih četrdeset godina podigle masu u klubu na noge i izazvale neodgovorno pa i NEPRAVOSLAVNO ponašanje. Fino:

https://alleyway.bandcamp.com/album/speed-metal-thunder-and-rage

Nekrowulf su iz onog mesta što se zove ,,hell"u Mičigenu i sviraju pankerski spid metal. Njihov split sa ilinojskim solo projektom Axeblood, nazvan Through Infernal Chasms ima dve njihove pesme slavljeničkog raspoloženja, vrlo vredne da se čuju i zavrte, dok Axeblood ima samo jednu pesmu ali kvalitetnog, sirovog, autoritativnog black thrash/ black metala. Oba benda zvuče bolje nego što očekujete a daunloud plaćate koliko želite. Prelepo:

https://nekrowulf.bandcamp.com/album/through-infernal-chasms
https://axeblood.bandcamp.com/album/through-infernal-chasms

Svestan sam da, tehnički gledano, Antibiotica znači da je nešto ,,protiv života" pa je to dostatno metalsko ime za bend, ali mislim, ipak treba pokazati i malo smisla za estetiku. Enivej, Šveđani sa ovim imenom čak nisu ni jedini bend koji se tako zove (postoji i nizozemski Antibiotica666) a EP The Butcher Of The Soul ima dve solidne pesme old school i blago blackened speed/ heavy metala. Ništa sad tu nije naročito novo ili originalno, ali je korektno, ugodno, nostalgično koliko treba a producirano uredno i meni se dopalo:

https://antibioticasweden.bandcamp.com/album/the-butcher-of-the-soul

Pitsburški trio Razorblade ima novi singl, Nocturnal Beast, sa dve pesme, jednom novom i jednom starom u novoj verziji, a obe su odlične. Uprkos svom izgledu i proklamaciji ,,Thrash Metal Punks.
Fast, Dirty, and to the Point!", Razorblade su kvalitetni i uvežbani, sa dobro napisanim pesmama koje lepo pronose thrash tradiciju ali nisu puka niska klišea. Jeftino producirano ali odlično a po ceni od koliko date i VEOMA preporučljivo:

https://razorbladepgh.bandcamp.com/album/nocturnal-beast

Drugi album slovačkih Acid Force zove se World Targets in Megadeaths (da, ubacili su nedostajuće slovo ,,a", respekt) i ovo je, nećete se iznenaditi, old school trešagija. Onako kako su mnogi istočnoevropski thrash bendovi zvučali početkom devedesetih, tako Acid Force zvuče danas i meni je to veoma simpatično. Dakle, pričamo o napadačkom, oštrom thrash metalu koji ipak ima prostora i za melodiju i malo klasičnog heavy izraza. Lepo i nostalgično, ali pre svega kvalitetno napisano i odsvirano:

https://acidforce.bandcamp.com/album/world-targets-in-megadeaths

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 04-11-2023, 12:04:02

A Ukrajinci Zombie Attack odvaljuju na svom trećem albumu, Labyrinth. Ovo je jako čvrst, jako bučan, pod konac odsviran thrash metal koji ima dovoljno originalnih ideja da ne bude samo ređanje korektnih rifova, ali i odličnog pevača što bendu garantuje karakter čim čujete dva stiha. Superčvrsto, superprofi producirano i zabavno:

https://zombieattackthrash.bandcamp.com/album/labyrinth

Indijski Kill the King su me odmah odobrovoljili time što su i ime benda i ime debi albuma uzeli od jedne od meni najomiljenijih pesama sastava Rainbow. Naravno, Kill the King sviraju thrash metal, ali fer je reći i da je pesma Kill the King najavljivala trešerske brzine i žestine pa je sve to deo jasne, jelte, istorijske vertikale. Enivej, dobar prvi album za indijski kvintet, sa finom kombinacijom socipolitičke osvešćenosti, uličnog thrasha i sofisticiranosti svirke i produkcije. Volim kad je thrash metal oštar i napadački a da istovremeno nisu sve pesme u istom tempu i volumenu. Odlično:

https://killthekingofficial.bandcamp.com/album/kill-the-king
https://youtu.be/o0AgNbMa8b0

Horror Pain Gore Death productions ove nedelje ima novi album sastava Degrave iz Misurija i ovo je njihov treći dugosvirajući projekat, nazvan prosto Volume. A jeste voluminozan – ovo je thrash metal odličnog, raskošnog zvuka i pesama koje zapravo thrash vide samo kao polaznu tačku da se razviju u pravcu atmosferičnog, na momente i psihodeličnog teškog roka. Spoj trešerske oštrine i gruverstva (!!!) sa stoner/ heavy psych razradama mi je izrazito legao i Degrave su mi, iako ne onako ekstremni kako sam očekivao, pružili lepu zabavu:

https://hpgd.bandcamp.com/album/volume

Australijski Reaver su za skoro deceniju postojanja izbacili nekoliko kraćih izdanja pa i živi album, ali aktuelni, Iron Nation im je prvi studijski album. I, mislim KAKAV debi! Baš onako, ubedljiv, bezobrazan, drsko nametljiv sa svojom napaljenom svirkom i dobrom zvukom. Ovo je thrash metal brzog tempa i energične izvedbe koji još čuva spone sa tradicionalnim heavy metalom (pa i sa Metallicom) i razume važnost karakternog pevača, dobrih rifčina i varirajuće dinamike između pesama. Jako dobro:

https://reavermetalaus.bandcamp.com/album/iron-nation

Stormwrath iz Valensije imaju treći album, La campana del infierno i mada su naslov ovog puta napisali na Španskom, pesme su i dalje na Engleskom. Ne da će te sad kao mnogo slušati tekstove, ovo je i dalje surovi, agresivni deaththrash metal sa promuklim vokalom koji se više čuje kao tekstura nego kao glavni prenosilac informacije. I dobar je, Stormwrath pišu dobre rifove, imaju prštav ali ugodan zvuk, a svirka je energična, ubedljiva, inspirišuća. Čak dvanaest pesama ozbiljnog čukanja:

https://stormwrath.bandcamp.com/album/la-campana-del-infierno

Vrlo dobar, maštovit hardcore thrash i noise na drugom albumu bostonskih Sexless Marriage nazvanom This Is Not Love. Bend ima teški, abrazivni noise rock zvuk ali i pesme od po šezdesetak sekundi pa je ovo idealan spoj dve forme ekstremne muzike, sa maštovitih petnaest komada koji variraju tempo i glasnoću ali ne i nemilosrdnu ambiciju da vas, jelte, pojebu. Trebaće vam:

https://sexlessmarriage.bandcamp.com/album/this-is-not-love

Frenzy iz Portorika su eklektični na drugi način. Njihov demo (nazvan Frenzy Demo) je teški, metalizirani hardcore koji ide celim putem od beatdowna, preko hardcore thrasha sve do grindcore ekstrema. Ne naročito uobičajena kombinacija, ali efektna, sa teškim, jakim zvukom i bendom koji zvuči kao da je spreman da poruši sve ispred sebe. Odlična tri komada i, mislim, potvrda da bend može odmah da snima album. Ovo je MOĆNO:

https://frenzy00720.bandcamp.com/album/frenzy-demo

Kolumbijski duo Dissocial već imenom i dizajnom logotipa i omota kasete jasno sugeriše šta svira, pa tako nećete biti iznenađeni da na EP-ju nazvanom, War Will Never End? za malezijski Broken Noise Records, čujete sedam pesama obožavanja britanskih Discharge. Dissocial su "dis" bend starog kova i paklena distorziranost koju ovde čujete prenošena je iz ruke u ruku od ranog Discharge preko švedskih Discard i japanskih Disclose sve do, evo, treće decenije 21. veka. Ako volite ovaj izvorni d-beat, Dissocial će vam biti TAMAN, a ako ne volite, nismo više prijatelji:

https://brokennoise.bandcamp.com/album/dissocial-7-track-ep-tape

Španjolski Public Intoxication takođe imenom javljaju kome je namenjen njihov novi album, Last BrainCell. No, iako sam ne pijem (pogotovo ne varikinu kao lik na omotu) i moždane ćelije moram da ubijam drugim sredstvima, iznenađujuće sam uživao u muzici koja drunkpunk estetiku vezuje uz vrlo solidan thrashcore. Album je lepo produciran, odsviran bez greške a pesme imaju hardcore thrash lepršavost uz sasvim lep raspon ideja i raspoloženja. Po ceni od koliko date, ovo je primamljiva ponuda.

https://publicintoxication.bandcamp.com/album/last-braincell

Postoje najmanje dva benda sa imenom Rassuk (a što bi na Malajskom označavalo demonsku posednutost), jedan iz Malezije a drugi, o kome danas pričamo, iz Džakarte i radi se o, za Indoneziju relativno nekarakterističnom hardcore bendu. Hoću reći, EP Perplexed & Vexed ima šest pesama kompleksnog, aranžmanski vrlo ambicioznog metaliziranog hardcorea koji nema problem da koketira sa posthardkor i mathcore formulama. Proizvod sve te koketerije je muzika koja je impresivna na tehničkom nivou ali ima i emociju pa zadovoljava obe, jelte, proverbijalne polovine mozga. Jako dobro:

https://rassuk.bandcamp.com/album/perplexed-vexed

Teksaški kvartet Warpflesh na debi albumu Bonded to Horror stoji negde između death metal/ grindcore ekstrema i relaksiranijeg, gruverskijeg hardcore zvuka. Mislim da je svakako dobro ako ste ljubitelj grindcore i death metal estetike jer će tako kvaliteti ovog albuma, njegova oslanjanja na neprirodne aranžmane i brzinu/ oštrinu/ agresivnost da vas osvoje na prvi mah a onda će i ta ugodna gruverska komponenta da proradi kako treba. Ovo je kompetentno odsviran i produciran album i naplaćuje se koliko date a što je opet vrlo fer. Probajte:

https://warpflesh.bandcamp.com/album/bonded-to-horror

Grčki trio Vasanist na debi albumu Deceptor ne donose nikakav svež ili originalan pogled na deathgrind, ali su kompetentni i korektni. Ovo je, onako, death metal bez previše filozofije, sa zujećim, prijemčivim rifovima i pesmaam napisanim da te rifove stave u prvi plan. Ne sad nešto mnogo mašte ali radi:

https://vasanist.bandcamp.com/album/deceptor

No, apsolutna grindcore poslastica dolazi sa albumom Necro/Concede Split 2k23 na kome su dva australijsla benda od kojih, evo, ne znam koji je bolji. Necroseptic su iz Brisbejna a Concede iz Perta ali i jedni i drugi sviraju šampionski, imaju odličnu produkciju i pišu kvalitetne, eksplozivne pesme od po minut. Ovo je takva fontana energije i moći da mi dođe da malo skvirtujem od zadovoljstva. Ne propustiti:

https://concedehc.bandcamp.com/album/necro-concede-split-2k23
https://necroseptic.bandcamp.com/album/necro-concede-split-2k23

Još grindcorea? Ima! Loathsome iz Belgije svoju muziku opisuju kao ,,nisko naštimovani razjareni grind" a EP Promo, koji se daje za koliko para sami odlučite da potrošite ima tri pesme što najavljuju album Loathsomness is Bliss. I, mislim, kida. Ni jedna pesma nije duža od 73 sekunde, zvuk je dubok i težak a svirka besna i precizna. Odličan promo:

https://loathsomegrind.bandcamp.com/album/promo

I još grindcorea dolazi iz Vašington DiSija. Deliriant Nerve su već proletos izdali istoimeni debi album a sada imaju EP, Contaminated Conscience sa devet brzih, kratkih, razaračkih pesama. Ovo je grindcore sviran oštro, sa rifovima koji naginju death metalu pa mu nervozni, grčeviti aranžmani daju finu urgentnost, ali se nađe mesta i za gruv (npr. slušajte početak Face the Knife). Bend odlično svira, produkcija je vrlo solidna i ovo se, po ceni od koliko date, odmah kupuje:

https://deliriantnerve.bandcamp.com/album/contaminated-conscience

Dosta jakog grindcorea ove nedelje, pa su i nemački Feind rešili da se zapljunu. Njihov album od pre par godina mi je bio JAKO dobar a Moloch, novi EP, ne razočarava sa osam kratkih pesama vrlo tehničkog ali vrlo ubitačnog grindcorea. Feind nisu neki filozofi ali pišu sjajne pesme i izvode ih maksimalno energično, sa dobrom produkcijom. Ne propušta se ovo, pogotovo ne po ceni koju sami određujete:

https://feind.bandcamp.com/album/moloch

S.U.R.G.E. odnosno Species Under Regime Global Extortion iz Sakramenta sviraju nervozan, ali i labavo aranžiran sludge-crustcore-powerviolence i ako vam to nije previše reči da se opiše EP sa tri pesme nazvan State of Complete Emptiness onda ste na dobrom putu da vam se ovo dopadne. S.U.R.G.E. sviraju energično i zvuče gladno i besno a ovaj je EP, za para koliko date izdao pouzdani Transylvanian Recordings. Vredi!

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/s-u-r-g-e-state-of-complete-emptiness

Losanđeleski Unceremony sebe doživljavaju prevashodno kao grindcore sastav ali debi EP, You Sleep... We Crawl u svoje četiri pesme pored grindcore elemenata ima i blek metal pa i melodični death metal kao ravnopravne komponente. I, mislim, odlično to zvuči, Unceremony pišu pesme koje ulaze u uvo na ime melodičnih, upečatljivih rifova a izvedba je žustra, brza, energična, uz solidnu produkciju. Jako ubedljivo prvo izdanje:

https://unceremony.bandcamp.com/album/you-sleep-we-crawl

Extremely Brutal na papiru deluje kao ,,bebin prvi grindcore bend" ali u stvarnosti ovo je kanadsko-japanski deathgrind projekat sa, evo, već drugim albumom sasvim solidne svirke. Nije Remaining Afterlife ni na koji način inovativna ploča ali su pesme kratke, energične i rade posao. Ako volite Dead Infection, Regurgitate i slične bendove, Extremely Brutal su produkcijski kvalitetna, svirački i više nego dobra varijacija na ove teme. Deset lepo napisanih, hrskavih deathgrind komada za sladokusce a po ceni od koliko hoćete, pa još te lepe solaže!

https://extremelybrutal.bandcamp.com/album/remaining-afterlife

Teksaški Stabbing ima iza sebe već jedan album a novi Demo, Demo 2023, nudi dve pesme slamming death metala solidnog kvaliteta mada bez neke naročito izražene karakternosti ili individualnosti. Ovaj žensko-muški duo počiva na iskustvu Marvina Ruiza, koji pravi svu muziku i ima dosta iskustva sa raznim projektima, pa čak i određenu kilometražu sviranja uživo u legendarnim Devourment, te se onda i muzika ovog sastava za sada zadržava u okvirima onog što biste očekivali od teksaškog slama i ne ide dalje. No, u okvirima toga što radi, ona je vrlo kompetentna i ovaj demo sasvim lepo najavljuje nova izdanja:

https://stabbingtxdm.bandcamp.com/album/demo-2023

Portlanđane Nightmarer sam pohvalio za album Deformity Adrift proletos, a oni su sada izdali Deformity Adrift: Reformed. Generalno ne pokrivam ovde remasterovane albume, ali ovo je više od remastera, sa puno intervencija u miksu, dodatim vokalima, novim zvukom gitara, bubnjeva itd. A album – disonantnog, represivnog ali kvalitetno napisanog – death metala je dovoljno dobar da ga ponovo preporučim, pogotovo sada sa zvukom koji MNOGO više prija mojim ušima. Ako niste, hajdete:

https://nightmarer.bandcamp.com/album/deformity-adrift-reformed

Hanging Wound iz Severne Dakote zvuče jako simpatično old school na prvom EP-ju, Eat the Knife. Ovo je primitivan, podrumski death metal sa jednostavnim pesmama i apsolutnim preterivanjem u korišćenju alterovanih akorda na prvoj pesmi, ali dobro, SVI smo bili u toj fazi. Bend se ne odlikuje prevelikom originalnošću ali to kompenzuje uverljivošću i autentičnošću izvedbe koja kao da je snimljena u malo jačoj garaži, i teško je ne smešiti se dok ovo slušate:

https://youtu.be/qlAzE0XlRNo

Kalifornijski Philosopher započinju svoj drugi album (ali prvi u postavi koja nije jednočlana), Fires Of The End introm od dva i po minuta zvučne montaže i, mislim, koju kurac? Ajde 20 sekundi, 30 sekundi, U REDU JE SHVATILI SMO BRATE PA NISI TI PIERRE SCHAFFER OK. No, dobro, kad krene propisna svirka ovo je ugodan death metal starije škole koji, uprkos imenu, ne filozofira mnogo. Nego, jelte, trese. OK, ima ovde i gruva i rokanja, a bend dugove imenu odužuje najpre vokalima šefa Andrewa Castilloa koji vidno podsećaju na pokojnog Chucka. Fino je:

https://philosopherdeath.bandcamp.com/album/fires-of-the-end

Onda će o istom trošku da vam prijaju i isto teksaški Avaeras sa svojim drugim demom (a trećim izdanjem u celini) za ovu godinu: Cast into Perdition. Ovo je pećinski, primitivni death metal kod koga jeftina ali efektna produkcija i tvrdoglavo fokusiranje na najžanrovskije elemente death metala tvore jednu vrlo pravovernu vrlo hardkor estetiku. Naravno da Averas nemaju mnogo šansi da osvoje publiku izvan tog tvrdog jezgra old school death metala ali NJOJ će ponuditi fiks najčistijeg užitka:

https://avaeras.bandcamp.com/album/cast-into-perdition

Koliko shvatam, tokijski Lycanthrope je ranije više vukao na doom i gothic doom metal, ali novi, treći album, Pillars of Profanation je propisan deaththrash. Jedini član ovog projekta, Chikara Kuwata, je verovatno u ovih pet godina koliko je prošlo od drugog albuma doživeo neku vrstu konverzije i sada je ovo prilično lo-fi ali prilično uzbudljiv, oštar i napadački metal za šutiranje i mlatoglav. Koliko je ovo lo-fi operacija svedoči i omot koji je pravljen uz pomoć AI-bota (i grozan je) ali nije loše za slušanje:

https://lycanthrope.bandcamp.com/album/pillars-of-profanation

Ripped Open iz Indijane donose onaj neki klasični garažni death metal. Ne nužno po zvuku, EP Ripped Open je produciran vrlo pristojno ako već ne skupo, ali ovo je baš death metal za ljude koji vole mošing, mrtvački gruv, jednu tečnu formu muzike u kojoj nema nekih oštrih skretanja i iznenađenja. Ripped Open su nominalno možda i slamming death metal sastav ali oni sebe tako ne predstavljaju, ovo je naprosto death metal za ples. I vrlo je dobar:

https://rippedopen.bandcamp.com/album/ripped-open-ep

Čileanski Hellsign imaju album, njihov prvi, iako je bend aktivan već osamnaest godina. E, pa, srećno punoletstvo sa albumom A Brand New Scar koji donosi malo old school cepačine negde na tački susreta death i thrash metala. Bend je IZUZETNO raspoložen na ovom materijalu i vidi se da su se pesme krčkale dosta vremena pa je sve maštovito, lepršavo, energično i smena melodija, rifova, gruva i jurnjave je nadahnuta, dobro promišljena i prosvirana. Pesme su pune finih detalja a produkcija prilično dobra s obzirom da ipak pričamo o partizanskom preduzeću. Veoma sveže i zabavno, preporučuje se iz sve snage:

https://hellsign.bandcamp.com/album/a-brand-new-scar

Finski Aedes imaju prvo izdanje, EP Odious Imprecation i ovo je death metal stare škole i muljavog zvuka, ali sa vrlo lepim idejama, odličnom atmosferom, kvalitetnim pesmama. Deluje suludo ovo nazvati progresivnim s obzirom da zvuči kao da je nastalo 1993. ali Aedes idu toliko nasuprot klišea koji danas vladaju u death metalu, a pesme su im oslobođene obaveznih sastava i klišeiziranih moš-delova, da muzika zaista diše i deluje progresivno. Odličan početak za novi sastav:

https://aedesmetal.bandcamp.com/album/odious-imprecation

Cyaxares je irački jednočlani projekat koji već duže od decenije spaja kurdske folk uticaje sa melodičnim ali agresivnim, ekstremnim, uglavnom death metalom. Novi album, Mangi Jadooband pakuje dosta zanimljivih ideja i inspirativnih kontrasta u svojih sedam pesama i sve što tridesetogodišnji Mir Shamal Hama-faraj nema u produkciji, ima u maštovitim aranžmanima i smelom spajanju folklornog i metalnog. Vredi čuti:

https://cyaxares.bandcamp.com/album/mangi-jadooband

Italijanski death metalci Fulci su svoj četvrti album jednostavno nazvali The Morrisound Session odajući time i počast studiju koji je u velikoj meri definisao zvuk najuticajnije struje death metala kasnih osamdesetih i ranih devedesetih. Fulci da se razumemo, ne baštine nužno istu vrstu zvuka i kompozitorske filozofije i njihov album je prljaviji, mračniji, bliži drugim strujama američkog death metala (Immolation, na primer). Nedavna kolaboracija na saundtraku za kratki film Tropical Sun im je u zvuk dodala i malo kinematskih elemenata pa je ovo prijatan album rifaškog ali atmosferičnog death metala za ljubitelje stare škole:

https://fulci-maggotstomp.bandcamp.com/album/the-morrisound-session

Obscene Worship iz Denvera ozbiljno peglaju na svom debi albumu, Ordained to Infernal Depths i, dobro, možda će ,,Murderous Death Metal" nekom zvučati kao pleonazam ali to je da u startu bude jasno da se ovde na traži atmosfera i da nije dovoljno da se zvuči preteće. A opet, Obscene Worship izleću na teren u punoj brzini i pod punom ratnom opremom ali njihov death metal nije puki blastbit fest. Album umesto toga inteligentno smenjuje tempo i ređa rifove tako da se agresivnost dobija kao rezultanta svega što se dešava, a ne samo tempa i volumena. Bend me time malo podseća na stari Cryptopsy i verovatno ne moram da nudim jači kompliment od toga. Slušajte Obscene Worship:

https://obsceneworship.bandcamp.com/album/ordained-to-infernal-depths

Nisam do sada čuo za argentinski Expiration ali valjda je to jer im je Slave Blood prvi album. No, ovo je jako simpatičan materijal koji će obezbediti da ne zaboravim ovo ime. U pitanju je kvalitetan, pomalo i progresivan death metal koji se ne kiti nekakvim proggy i melodeath deskriptorima ali ume da bude melodičan, ume da istupi izvan standardnih međa žanra i zvuči sveže, nadahnuto i svoje. A pritom pričamo o energičnoj, brzoj muzici koja je spakovana u jeftinu ali efektnu produkciju. Odličan, upečatljiv debi:

https://blackrattrecords.bandcamp.com/album/slave-blood

I Seeds Of Disease su iz Argentine i mada postoje skoro deceniju i po, još nisu snimili album. Ali ređaju kraća izdanja, posebno poslednjih par godina pa je novi EP, Purulent and Deformed Humanity neka vrsta krune ovog dela njihove karijere i, nadam se najava albuma. Jer, ovo je solidno. Produkcija je i ovde relativno jeftina ali korektna a pesme su karakterne i ovo je death metal koji ima i gruv i pamtljive rifove i nije samo kiša blastbitova. A opet, Seeds Of Disease zvule dostatno mračno i preteće i donose jednu old school ozbiljnost u sve. Fino.

https://s-o-d.bandcamp.com/album/purulent-and-deformed-humanity

Ne znam baš tačno šta bi reč Adversaion trebalo da znači ali ovaj losanđeleski projekat ima vrlo slušljiv album, Dejection of the Malign Tabernacle. Ovo je old school death metal sa malo kosmičke atmosfere i neolitskog zvuka, dovoljno old school da me privuče, dovoljno progresivan da me zadrži uz sebe. Kvalitetan iako ne skup zvuk i dobro napisan materijal sa puno mošerskih poslastica između kosmičkih momenata:

https://adversaion.bandcamp.com/album/dejection-of-the-malign-tabernacle

Jedina stvar koju su portlandski Sepulchral Decay napisali na Bandcampu povodom svog debi albuma, Seasons of Decay je da su svi fajlovi u wav formatu jer im Bandcamp ,,ne dopušta da aplouduju mp3". Eh ta Spotify generacija, valjda ne kapira da će Bandcamp sam konvertovati lossless format u komprimovane formate... Enivej, Sepulchral Decay su mladi, blesavi, neskloni marketingu, ali album je zanimljiv. Znate već da portlandski death metal ume da bude ekscentričan, čudan, nestandardan, pa je takav i ovaj album sa vrlo izraženom power-trio dimenzijom razigrane svirke i aranžmana koji forsiraju međuigru muzičara za često dugačke instrumentalne pasaže. Dobar, nadahnut i zaprvo vrlo lepo produciran death metal, pa moram momke da pohvalim za debi:

https://sepulchraldecay.bandcamp.com/album/seasons-of-decay

Hm, Cerebral Cortex iz Toleda su ,,eksperimentalni metal bend" mada je eksperiment, čini mi se u tome da se vidi koliko deathcore elemenata mogu da ubace na svoj album Synthetic Plague pre nego što se ja smorim i prestanem sa slušenjem. Ali dobro, zapravo je ovo zanimljiva kombinacija death metala, progresivnog metala i malo deathcorea koja me ne iritira i mada me i ne ushićuje, nalazim da je dovoljno prijatna da je preporučim i drugima:

https://cerebralcortex.bandcamp.com/album/synthetic-plague

Belgijski Carnation, nažalost, imaju JAKO prepucan zvuk na svom trećem albumu, Cursed Mortality a što ga čini malo težim za slušanje kad sam ja u ptianju. I što je šteta jer ovo je prvoklasan old school death metal koji ima kvalitet i produkciju kakve nude bendovi na prilično velikim etiketama Dobro, i Carnation snimaju za Season of Mist pa je podrazumevani nivo kvaliteta tu, a pritom mislim i na pesme koje su, iako u prepoznatljivom Dismember/ Unleashed stilu, jako dobro napisane, uz puno epskog zahvata ali i puno sitnih, iznenađujuće osvežavajućih detalja. Naravno, masivne rifčine od kojih gaće same padaju se podrazumevaju. Dajte mu ga:

https://carnation.bandcamp.com/album/cursed-mortality-2

Pain Divine nastavljaju da budu dobri sa svojim mešanjem death metala i nabod-corea. Novi EP, A Worthy Adversary ima šest pesama od kojih je poslednja obrada Hatebreedove Not One Truth i to vrlo lepo pasuje uz zvuk benda koji je ime uzeo po, uh, pesmi Morbid Angel. Metalcore i death metal nisu baš toliko često dobri prijatelji ali Pain Divine uspevaju da ih fino pomire i ovo je vrlo kvalitetan, prijatan materijal dobre produkcije i ozbiljne ulične agresije:

https://paindivine.bandcamp.com/album/a-worthy-adversary?from=fanpub_fnb

Za baš onaj brutalni death metal, evo, Unique Leader imaju novi album internacionalnog (ali evropskog) projekta Kraanium. Scriptures of Vicennial Defilement je šesti album benda koji je počeo u Oslu ali sada ima članove iz Norveške, Danske, UK, Finske i Švajcarske i mada ovo nije nikakav novi evolutivni skok za brutal/ slamming death metal formu, svakako je zabavan. Mislim, muzika je BRUTALNA, svirka i produkcija kompjuterski upeglane ali ne mrtvačke, rifova ima, da se razumemo, povremeno jako lepih i iako Kraanium ne prebacuju ni jedan standard koji možete da zamislite a tekstovi se i dalje oslanjaju na već JAKO IZLIZANU opsesiju mizoginim slikama, slamming death publika imaće čime da se zadovoljava:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/scriptures-of-vicennial-defilement

Malo sam se trgao kada sam video da je od drugog albuma Xoth prošlo četiri godine. A od prvog i svih šest. PA STANITE MALO KOLIKO GODINA ONDA MI TO IMAMO? Bilo kako bilo, ekipa iz Sijetla je sa prve dve ploče izradila jaku reputaciju u domenu progrersivnog, naučnofantastičnog death metala pa se tako od trećeg opusa dosta očekivalo. I, dosta se i dobija. Exogalactic je nesumnjivo najzreliji album Xoth do sada i ovde je spoj (samo malčice humorističkog) space-death metala, progresive i melodičnog death metala urađen najprirodnije, sa pesmama koje teku organski i bogatim, snažnim ali ne prepucanim zvukom (prikazivač na Angry Metal Guy kaže da je inicijalno album bio masterovan daleko neprijatnije i da je bend nakon negativne reakcije recenzenata platio da se uradi novi master koji, mojim ušima barem, zvuči jako lepo). Xoth sviraju virtuozno, da, ali snaga ovog benda je u kvalitetu pesama i tome kako nešto tako egzotično kao što je sci-fi death metal čine tako prijemčivim i zabavnim za široke slojeve publike . Na potezu su sada Slugdge, naravno, ali dok se oni ne smisle, Xoth su vladari:

https://xoth.bandcamp.com/album/exogalactic

E, dobro, evo nas na kraju pa slušamo egzotične krosžanrovske uratke i tradicionalni heavy metal. I, jelte, svi su objavili albume na Halloween pa što ne bi i Beastial Piglord? Solo umetnik iz Severne Karoline nas je počastio još jednom kolekcijom uvrnutih, psihodeličnih pesama što žive između art rocka, industrial metala, i generalne avangarde na albumu Pearls Before Swine. Piglorda od MASE sličnih muzičara-amatera koji sede kod kuće i iznova izmišljaju eksperimentalni rok izdvaja to što je, pa, vrlo talentovan. Album je i odlično produciran a i muzika se vrlo snažno oslanja na ekscentrične uzore iz osamdesetih godina pa je ovo kao nekakav gateway drug za mlade metalce koji žele da prošire horizonte. Plus, cena je i sada koliko date:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/pearls-before-swine

Solidno mi se dopao i prethodni album britanskih Warcrab, pre četiri godine, pa evo i novi, četvrti, The Howling Silence prija mojim ušima. Warcrab su i dalje unutar death-sludge okvira, ali ovaj album je, mislim, razigraniji, manje namrgođen i mada bismo ga teško mogli nazvati dobro raspoloženim, čini mi se da je poletan u svojoj suštini. Bolt Thrower legat u jednom napadačkom stavu je i dalje tu, a bend ima i topao, ugodan zvuk uprkos dosta jakoj kompresiji u masteringu. Lepo:

https://warcrabuk.bandcamp.com/album/the-howling-silence

Axioma iz Klivlenda zvuče dostojanstveno i zrelo na EP-ju Primal Descent gde njihov blackened sludge metal ima jednu umirujuću toplinu a atmosfere, iako preteće, nisu i agresivne. Iz nekog razloga, sve odiše snolikim kvalitetom i pored rasturajućih bubnjeva, promuklih vokala i HEAVY gitara pa se uz ovu muziku može i hedbengovati i dremati. Jebiga, prelepo:

https://axioma.bandcamp.com/album/primal-descent-ep

Šta dobijate kada spojite flamenko, pank rok i prstohvat glam roka sa zapadne obale? Pa Gypsy Pistoleros, naravno. Bend je inače iz Ujedinjenog kraljevstva a novi album, Duende a Go Go Loco je jedna zabavna rokenrol-flamenko ploča koja se ne gubi u nekim ambicijama o dubini i postmoderni nego provajduje melodičnu, plesnu zabavu:

https://www.youtube.com/watch?v=wLfB403H-dc&list=OLAK5uy_kPS0Nev-vy8R9xcsMZNwYfEpeS54CApvM

U nedelji relativno mršavoj što se tiče klasičnog heavy zvuka izdvojio se švedski jednočlani projekat Inmundus. Ovo radi jedan Richard Bryngelsson, čovek na polovini šeste decenije života i sa, koliko razumem, inklinacijom ka instrumentalnom progresivnom metalu. No, album Rebellion, deveti za ovaj projekat niti preteruje sa progresivašenjem, niti je insturmentalan. Naprotiv, Bryngelsson piše himnične heavy metal pesme i peva ih sasvim korektno. Nećete pasti na patos od njegovih vokalnih kapaciteta ali ovo je napisano sigurno, odsvirano malo i razmetljivo dobro (slušajte bubanj!), aranžirano umešno i Rebellion je vrlo pristojna ploča modernog heavy metala. Poslušajte:

https://inmundus.bandcamp.com/album/rebellion

Ali dobro, imamo power metala u ponudi i to BAŠ dobrog. Brazilski veterani Angra, a koji sviraju već duže od trideset godina, imaju deseti album, a prvi post-pandemijski, Cycles of Pain. I ako ne znate kako Angra zvuče, zamislite Helloween iz Keeper of the Seven Keys faze koji su isti nivo kreativnosti i snage sačuvali kroz sve naredne decenije. Cycles of Pain je, prosto moćna ploča, prepuna melodije i prštave energije, ali napisana i odsvirana metikulozno i sa osećajem za detalj. Ovo nije puki vatromet prijatnih tema, da se razumemo, i bend kroz ugodne proggy pasaže razigra mišiće kad god deluje da ćemo se izgubiti u zaslađenoj power metal himničnosti. OK, 55 minuta ovakvog zakivanja može da bude i mnogo ali bend nije snimio album pet godina, razumite ih:

https://youtu.be/yr9Pk1CAtFo

A tu su i Finci Satan's Fall sa svojim drugim albumom, Destination Destruction i njihova rekonstrukcija '80s zvuka je vrlo dobrodošla ove nedelje. Satan's Fall nisu mnogo satanistički, njihova muzika je pre svega street metal sa himničnim, uličnim šmekom i kogod da je osamdesetih tresao glavom uz Judas Priest, Accept, Angel Witch ili koji drugi prigodni NWOBHM sastav, ovde će biti kao kod kuće. Bend vrlo dobro zna kako da iskombinuje hedbengerski gruv sa poletnim refrenima i ova ploča se sluša uz puno pevanja uglas i skakanja u mestu:

https://www.youtube.com/watch?v=TNGsDSlKIvs&list=OLAK5uy_k9kwZs0d7_uZVs92FgD6grwdZ9nG1X3bc

Još tradicionalnog hevi metala stiže nam iz Grenobla i ovo je najbolji trad-metal album ove nedelje. Francuzi Electric Shock sviraju od 2011. godine ali kada čujete album Blow It Off lako ćete poverovati i da je ovo nekakav izgubljeni dragulj iz 1987. Dobro, produkcija je savremena i nema pljeskav, plastični zvuk koji je često bio karakteristika glam metal bendova onog vremena, ali osim toga, Electric Shock su fina rekonstrukcija Sunset Strip metala i njegovih satelita iz osamdesetih godina sa uličnim, luzerskim himnama koje imaju i dobar rif i pevljiv refren i prosto jednu zdravu teškorokersku dušu. Old school but not old fools, kako to kažu pametni ljudi, pa ako volite hair metal koji nije puko poziranje i suvi sleaze and cheese, ovo je veoma dobra ponuda:

https://electricshock.bandcamp.com/album/blow-it-off

Whoa, novi Siege? PA ČIME SMO TO ZASLUŽILI? Ah, ne, ništa, raziđite se, ovo je samo neki mladi heavy metal sastav iz Los Anđelesa nesvestan postojanja originatora grindcore zvuka sa istim imenom. For šejm! Enivej, OVAJ Siege je izbacio EP Magicks i nudi superoldschool heavy/ speed/ power zvuk kao ispao iz najboljih momenata osamdesetih. Mislm, produkcija je lepa i prirodna, pevanje onako, naivno i slatko, solaže su pažljivo iskomponovane i melodične a pesme brze i žustre. Nisam ni ja od kamena i ovo mi je ušlo pod kožu:

https://youtu.be/xOwBux6n12Q

(zapravo kraj je u SLEDEĆEM postu)

Meho Krljic · 04-11-2023, 12:05:32

Veseli se death metal rode jer ove nedelje imamo dva albuma nedelje i oba su iz death metal podžanra! I, mislim, naravno, ova je godina bila APSURDNO jaka za death metal i fer je da kažemo kako do njenog kraja ne mora ništa više da izađe. Jer, evo, ove su godine nove (i dobre) albume imali i Cannibal Corpse i Cryptopsy i Cattle Decapitation i Incantation i Tomb Mold i Autopsy i Disfiguring the Godess i Analepsy i Obituary i Atrocity i Impetuous Ritual i Vomitory i Necropanther i Undergang i VoidCeremony i Dying Fetus i, evo Carnal Tomb a sada su i kraljevi žanrta, Suffocation izdali svoj deveti album, Hymns from the Apocrypha. I sd moram malo da sednem da se odmorima nabrojao sam samo ,,velike" bendove. A Vastum, mudro, svoj novi album čuvaju za narednu nedelju. Jer, mislim, ko želi da se sudari sa Suffocation na dan izlaska? I, pa, evo, iako je ovo žanr u kome svi bendovi neupućenom slušaocu zvuče u dlaku isto, Suffocation i više od tri decenije nizvodno imaju instant-prepoznatljiv zvuk. OK, optužbe da je ovo sada kaver-bend ne treba shvatati ozbiljno ali treba prepoznati da je Terrance Hobbs oko sebe okupio ljude koji su taj Suffocation zvuk upoznali pre svega kao fanovi i njihov napor da u njega udenu nešto svoje, čini mi se, daje ovom albumu presudan dah svežine. Unazad godinama gledamo Rickyja Myersa kako briljira na koncertima ali sada kada je konačno ušao u studio, Suffocation zvuče par procenata mlađe i svežije nego na prethodnom albumu iz 2017. godine. Slično i bubnjar Killitorousa, Kanađanin Eric Morotti svoju apsurdno visoku tehničku ekspertizu ovde po drugi put stavlja u službu Terranceovih kompleksnih ali uvek nekako razumljivih i karakternih kompozicija i to, uz zvonku bas-gitaru veterana Dereka Boyera naprosto razara. Drugi gitarista, Charlie Errigo se i sam već dokazao na koncertima kao pouzdani partner Terranceu, koji kapira sve njegove uvrnute ideje i spreman je da ih izgura bez oklevanja. I sad, Terrance sebi pušta na volju na ovom albumu, ponegde se i otvoreno poigravajući sa formom pesme onako kako je to umeo da radi na Pierced From Within, kombinujući teške, komplikovane aranžmane sa umirenim ali prjemčivim melodijama koje smo slušali na Suffocation i Pinnacle of Bedlam, i mada je ZAISTA stvar ukusa koliko će vam ovo biti povratak u formu, ili preteran napor da se ta forma razvuče u sve strane koje je bend tokom decenija istraživao, Hymns from the Apocrypha je zvuk napaljenog, gladnog benda koji je postepenim zanavljanjem krvi ali i pažljivim negovanjem jedinstvenog izraza sebe održao na vrhu piramide straha tokom više od trideset godina sa dobrim argumentom da NIKO i nigde ne zvuči ovako. Meni se album JAKO dopada makar na ova prva slušanja (posebno pozdravljam što se završava novom verzijom Ignorant Deprivation na kojoj, iako ne vidim da to igde piše, čini mi se, gostuje Frank the Tank na voikalima) a neka istorija kaže svoje kad se prašina malo slegne:

https://suffocation.bandcamp.com/album/hymns-from-the-apocrypha

A drugi album nedelje me je onda jebeno poravnao sa patosom jer su njemački Carnal Tomb konačno izbacili novi, treći album, Embalmed in Decay i naprosto preskočili već jako visoku letvicu kvaliteta elegancijom gazele i snagom kengura. Njihov prethodni rad, Abhorent Veneration iz 2019. godine bio je jedan od najubedljivijih predstavnika tog novog talasa old school death metala koji je nastupio krajem prošle decenije i u kome se i dalje kupamo, a kao i drugi najistaknutiji predstavnici, Carnal Tomb su vidno napredovali u međuvremenu. Ne dobijamo na ovom albumu baš TOLIKO skretanje ka progresivnom metalu kakvo su nam priredili Tomb Mold pre nekoliko nedelja, ali Carnal Tomb su primetno sazreli, kako u zvuku koji je sada čist, hrskav i dinamičan, tako i u pesmama koje su pune ideja organski spojenih u dinamične, uzbudljive celine. Ovo je jedno manifestno otrzanje modelu old school death metala koji je počeo da dominira sa masom novih bendova što su prihvatili zvuk i filozofiju koje su između ostalih izgradili baš Carnal Tomb, ali ne kroz nekakvo poricanje njihove relevantnosti već kroz prirodnu, smislenu evoluciju. Rezultat je album koji donosi i težinu i skurilnu atmosferu ali i mnogo više podsećajući da death metal ima mnogo širu viziju od onoga što nam uobičajeni prosek nudi. Carbal Tomb sa ovim izdanjem sebe upisuju na sam vrh lestvice, nudeći OSDM remek-delo koje me, uz rizik da preteram, podseća na način na koji su legendarni Seance sebe reinventovali između prvog i drugog albuma. Apsolutno uživanje:

https://carnaltomb.bandcamp.com/album/embalmed-in-decay

Meho Krljic · 11-11-2023, 12:01:54

Ovog puta smo imali mirniju nedelju, sa manje VELIKIH izdanja, ali nakupilo se tu dosta toga zanimljivog, bez obzira. Ove nedelje izašli su i novi albumi legendarnih institucija kao što su Helmet i Scream i mada ni jedne ni druge nisam obuhvatio ovim pregledom, svakako se radi o bendovima koji imaju moj nepodeljeni respekt pa ih potražite na Bandcampu ako inklinirate njihovom zvuku. Oba albuma su odlična samo nisu BAŠ moja rakijska čašica napunjena mokraćom daždevnjaka. Ali evo šta jeste:

Prvo je to blek metal. Agilni hrvatski (a sa bazom u Švajcarskoj) projekat Petrale je izbacio novi album, a koji je zapravo unapređena verzja starog albuma. Naime, All Things Infernal je originalno snimljen 2021. godine, sa programiranim bubnjevima i bas-gitarom, da bismo ga sad dobili u verziji gde su svi instrumenti pravi. Nekima to neće mnogo značiti – pesma, što rekoše Cepelini, ostaje ista – ali meni se sviđa ova unapređena verzija sa pesmama koje su i dalje hermetične i mučne, ali sada imaju lepu novu dimenziju vitalnosti u ritam sekciji. Sve je i dalje delo jednog čoveka koji se može pohvaliti zavidnom kreativnošću a i ispravnim etičkim stavovima, tako da, za jedan jedini švajcarski franak sebi možete priuštiti ovaj odlični album i znati da ste uradili nešto dobro:

https://petrale.bandcamp.com/album/all-things-infernal-2

Poljaci Totenmesse ne izgledaju kao blek metalci (kratke kose, tetovaže, heroin chick look...) plus imali su jednu pesmu u igri Cyberpunk 2077 što, jelte, stoji negde na suprotnoj strani od ,,tr00" i ,,kvlt" deskrpitora, ali... drugi album, Fiktionlust im je vrlo dobar. Ovo je poljski blek metal, sa mrvicom deah metala, modernog zvuka i aranžmana koji stručno kombinuju melodičnost, atmosferičnost i agresiju. Kada se svira žestoko, Totenmesse UBIJAJU, sa takvom neumoljivom energijom da se čovek prepadne, ali album svakako više ,,poljskim" čini ta lepa varijacija između agresije i atmosfere. Vrlo, vrlo dobro, plus taj odlični omot:

https://paganrecords.bandcamp.com/album/fiktionlust

Slatki su mi Ad Unum Omnes, njemački kvintet iz Bohua, a čiji drugi album, isto nazvan Ad Unum Omnes (prvi se NIJE zvao tako, molimlepo) meša black metal i thrash metal za kolekciju pesama koje su, pa... okej. Nisam pao na dupe ali možda je to delom zbog produkcije bubnja koji je jako u prvom planu a nema baš mnogo dinamike. Nisu pesme loše napisane, dalekobilo i Ad Unum Omnes fino mešaju black metal agresiju, atmosfere i trešerske rifove. Dobro to sedne kad se čovek navikne na zvuk:

https://adunumomnes.bandcamp.com/album/ad-unum-omnes-3

Indonežanski Luminous Path izvode (izvodi?) najsiroviji, najprimitivniji blek metal koji možete da zamislite (a da nije u pitanju tek sobna zajebancija nekakve amaterske dečije ekipe). Album The Dark Path to Enlightenment me podseća na ono što je Bethor radio dok sam ja bio u postavi, dakle, svođenje muzike na najjednostavnije sastavne delove i onda njeno izvođenje tako da se vidi ko može duže da izdrži: slušalac ili izvođač. Ako vam to zvuči primamljivo, a nekima sigurno hoće, album se daje po ceni koju sami kažete:

https://luminouspath.bandcamp.com/album/the-dark-path-to-enlightenment

Navikli smo da u Skandinaviji slušamo blek metal iz Norveške, Švedske, Finske i sa Islanda i, u određenoj meri se može argumentovati da svaka od ovih država ima nacionalni zvuk. Ne znam kakav bi bio nacionalni zvuk blek metala Danske jer sam premalo bendova odande čuo ali, evo, Gennem Tågen nude vrlo solidan debi album da se posluša. Ovo je hladan, melodičan a distanciran blek metal za koji se odmah čuje da dolazi sa severa Evrope, sa pesmama koje forsiraju melodične gitarske teme i atmosferu ali ne na uštrb žestine. Bend ima i brzinu i oštrinu koliko je potrebno i ako je ovo ,,atmosferični" blek metal, to je najpre na ime hipnotičkog ponavljanja fraza i iznurivanja slušaoca tempom. Kvalitetno je, karakterno, dopada mi se:

https://strangeaeonsrecords.bandcamp.com/album/koldt-betragtes-verden
https://gennemtaagen.bandcamp.com/album/koldt-betragtes-verden
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/koldt-betragtes-verden

Švedski Mephorash su živ, evoluirajući primer kako blek metal može da bude veran filozofiji i zvuku ove muzike a da po formi ide u uzbudljivim, nedovoljno istraživanim smerovima. Peti album ekipe iz Upsale, Krystl-Ah se ne razlikuje fundamentalno od prethodne ploče iz 2019. godine a koju sam ja dosta kritikovao za to da je sva u teatru a da ima premalo supstance, no, ili sam ja u međuvremenu popustio s kritičarskom erekcijom ili su Mephorash naprosto dodali još malo gasa i od teatra napravili nekakvu supstancu. OK, neke od ovih pesama prosto zvuče kao Napalm Records gotik-dum bend koji se greškom naštimovao dva tona više a svira sporije nego što treba, ali nekako sve to sada uglavnom funkcioniše. Pesme su i dalje podugačke, o horove i semplove vrana se saplićemo, ali ovom prilikom mi je sve to nekako toplo i prijatno. Možda je presudan i taj ugodni mastering koji muzici ostavlja mnogo dinamike i ne da joj da smori. Ne znam, tek, ovo mi je bilo slatko:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/krystl-ah

Da ne prođemo bez Finaca ni ove nedelje, tu su Verilehto, duo dosta iskusnih muzičara čiji debi album pod ovom firmom, Kuoleman siipien havina ima malo okultnog, malo folklornog šmeka, ali sve spakovano u jednu dosta sirovu, pankersku matricu. Produciran dosta čvrsto, ovo je album koji više voli atmosfere nego brzinu ali atmosfere gradi na old school način i meni to prija. Nema, bez Finaca bismo bili sasvim izgubljeni na putu u Evropu i u pakao:

https://verilehto.bandcamp.com/album/kuoleman-siipien-havina

Dosta blek metala, sad malo doom metal. I stoner rok. I psihodelija. I hard rok. I sludge metal. Negative 13 iz Pitsburga sviraju ,,Punk Infested Stoner Sludge Doom Core" i ako se pitate kako to zvuči, pa, zvuči divljački. Živi album, Live From Black Forge snimljen je posle više od decenije pauze i prosto eksplodira od energije i želje da se muzikom napravi, jelte, jak iskaz. Šest pesama haosa, urlanja i mučkog prebijanja sa vrlo solidnim živim zvukom pokazaće da bend definitivno još nije rekao svoju poslednju reč ali ova koju JESTE rekao, imao težinu i snagu:

https://negative13.bandcamp.com/album/live-from-black-forge

Iako šćećinski Nihilosaur sebe taguju deskriptorima kao što je ,,doom" i ,,psychedelic" i ,,sludge" njihov novi album, Modern Depression bih ja najpre video negde u prostoru između post-metala i alternativnog metala. Ima ovo težinu, da se razumemo, ali je melodičnije, atmosferičnije i raspevanije od bilo čega što biste očekivali da čujete unutar doom i sludge granica. No, Nihilosaur su kvalitetni, maštoviti i imaju jednu pesmu gde su muziku napisali na stihove Žorža Bataaja, dakle, u pitanju su još i intelektualci! Bend ima dosta izdanja iza sebe i Modern Depression je zvuk grupe koja savršeno vlada svojom formom, pa mu obavezno posvetite nešto vremena:

https://nihilosaur.bandcamp.com/album/modern-depression

Jaggu iz Osla svoj energični sludge metal na novom izdanju, EP-ju Sluggu uparuju sa puževskom tematikom. Ima verovatno neke logične vertikale koja vodi od Lavkrafta do puževa golaća ali to ćemo da prepustimo akademicima da rešavaju. Nama je dovoljno da kažemo da su ovo glasne, abrazivne a onda i ugodno melodične pesme sludge metala koji ima malo prostora i za atmosferu i odmaranje, ali kad radi onda radi pošteno i za sve pare. Fino, zanimljivo izdanje a sa cenom koju sami odredite:

https://jaggu.bandcamp.com/album/sluggu

Sun Q sebe opisuju rečima ,,kada bi magični realizam bio muzika" a što je dosta primamljivo. Iako se bend na Bandcampu vodi kao da je iz Turske, ovo je zapravo prevashodno ruska ekipa sa saradnicima sa raznih kontinenata i album, Myth, je začet u Rusiji ali onda dovršavan u UK i SAD sa članovima benda koji su sada u Moldaviji i Turskoj. Dodatno, muzika se oslanja na razne tradicije, i to ne samo evropske, američke i azijske, već i afričke i mada sad na papiru deluje kao da je to nekakav težak postmoderni bućkuriš nasleđa i muzičke teorije, Myth je zapravo izuzetno prijatna ploča glasnog, emotivnog rokenrola sa elementima soula i folka. Prijaće vam, sigurno, jer su već ženski vokali toliko upečatljivi da im ne možete umaći:

https://sunqband.bandcamp.com/album/myth

Norveški power trio SÂVER spaja sludge metal sa post rockom na svom albumu From Ember And Rust i pored jako teškog, iskomprimovanog zvuka, koji čini sve težim za slušanje nego što bi trebalo, nudi dosta eksperimentisanja sa formom, atmosferom, dinamikom. SÂVER se zaista trude da sludge metal agresiju spakuju u pesme koje imaju i druge dimenzije i tim mi je više žao što je na kraju sve tako glasno masterovano da vas zvuk umori posle dve pesme. Ali izdržite, ima ovde šta da se čuje:

https://saeverband.bandcamp.com/album/from-ember-and-rust

Notingemski Jerky Dirt je jedan lik koji svira prijatan, fazirani psihodelični rok. Album Neuremesis, novi opus ovog čoveka je još jedna demonstracija da su neki ljudi naprosto TALENTOVANI. OK, produkcija je mrvicu ,,kućnija" nego što bi bilo idealno (mada ja tu sitničarim dosta), ali pesme su napisane i aranžirane vrlo lepo, sa presimpatičnim faziranim zvukom gitare, melodičnim psihodeličnim vokalima i jednim smislenim prepakivanjem Black Sabbath u prijateljskiju formu. Lepo:

https://jerkydirt.bandcamp.com/album/neuremesis

Praški Opium Warlock su posle dve godine cimanja snimili debi album, God Skin i to je bolesni, spori, psihodelični sludge-stoner hororšou. Mislim, vokali su demonski, gitare polivaju izvitoperenim (dis)harmonijama a ritam sekcija svira spor, mrtvački gruv, no to sve zajedno bude na kraju vrlo primamljivo. Ovo nije ,,stoner rok" za normalne ljude koji bi samo da čuju malo glasnije odsviran bluz već, jelte, ritualna muzika za sataniste i korisnike opioida da se samouništavaju u ekstazi nihilizma. I, mislim, odlična je, jebem mu. Opium Warlock imaju perfektan osećaj za kinematsku atmosferu a zvuk im je, iako nominalno veoma sirov, zapravo pažljivo miksovan da se na vas spusti u slojevima i opije vas pre nego što budete rastrgnuti. Ako volite degenerisane satanic-fuzz-stoner bendove poput Loose Sutures, Dope Smoker, Black Spell i tako tu zajebaniju Electric Valley ekipu, Opium Warlock su apsolutna preporuka. Odlični su!

https://opiumwarlock.bandcamp.com/album/god-skin

Rusi Wildweed sa albumom Vol. 1 označavaju prelazak iz stadijuma benda koji izbacuje masu singlova i demo snimaka u stadijum ,,propisnog" objavljivanja. Vol. 1 svakako nudi VOLUMEN, u smislu količine muzike pre svega jer ovo traje skoro sat vremena, sa pesamama koje hoće da prebace i deset minuta. Zvučno, ovo je toplo faziran, gruverski stoner doom, sa mnogo droge, okultizma i, jelte, crne magije. Ne specijalno inovativno, ali svakako hipnotički prijemčivo, a plaća se koliko date:

https://wildweed.bandcamp.com/album/vol-1

Oopsy Dazey su portlandski heavy psych duo sa osnovan Januara ove godine i sa debi albumom, Oopsy Dazey koji je upravo izašao. Solidna radna etika ali ovo su ljudi iz uglednih postava poput LáGoon, The Crooked Whispers i Wizzerd i odmah se tu čuje da imamo posla sa ozbiljnim likovima. E, sad, nije ovo stvarno baš HEAVY psych, zapravo, često je na ivici sanjive pop-psihodelije, ali, jebiga, dobro je. Pesme imaju finu slojevitost i prijatne psihodelične prelive, kratke su i efektne a zvuk je prozračan i ugodan za uho. Pritom, alo daunloud kupujete od benda, cena je sedam dolara, ali Forbidden Place Records isto to prodaju po ceni koju sami odredite, pa birajte pametno. Ako volite, šta ja znam, (nežniji) Sonic Youth, My Bloody Valentine, shoegaze generalno, ali sa merom stonerske psihodelije, ovo je fino:

https://oopsydazey.bandcamp.com/album/oopsy-dazey
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/oopsy-dazey

Značajno metalniji su Belgijanci Left Eye Perspective čji album Conundrum spaja alternativni rok sa progresivnim metalom, sludge metalom i stoner rokom. Generalno, naravno da ovde dobijate srednjetempaški, heavy groove, sa povremeno zanimljivim melodičnim ekscesima. Bend je na momente i preblizu nekakvom ,,komercijalnom" grandž zvuku za moj ukus, ali onda ulete soliranja sa wah-wah pedalom pa se smirim. I tako. Vredi čuti:

https://lefteyeperspective.bandcamp.com/album/conundrum-2

Zato su tu Teksašani Burn Ritual da mi zaleče svaku ranu, stvarnu i izmišljenu. Ovaj vrlo heavy stoner rock bend sam voleo i na albumu The Void iz 2020. godine a njihov zvuk je od tada samo evoluirao. Ne previše, ovo je i dalje vrlo četvrtast stoner-doom sa sporim, valjajućim gruvom, hipnotičkim rif-radom i melodičnim, psihodeličnim vokalom, ali sam ZVUK je za mrvu prozračniji, i dopušta toj imanentnoj psihodeliji da bolje radi. Burn Ritual prosto, nisu bend koji smišlja neke NOVE rifove i njihov je program uglavnom baziran na obožavanju Tonyja Iommija i Black Sabbath, pa je lepo kada te rifove smeste u prostor koji im daje više zvučne slobode, sa alikvotnim tonovima koji piče ispod tavanice i rade vam svašta. Odličan je, dakle, Grave Watcher, kako se novi album zove, ne propustite:

https://burnritual.bandcamp.com/album/grave-watcher

Pa onda idemo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljaci Extinkt na svom drugom albumu, Trinity Redux spajaju thrash metal črvstinu sa krosover lepršavošću pa u sve ubacuju malo heavy metal dernečenja. Mislim, posle dve brze krosover pesme koje album otvaraju, Battle Song je thrash 'n' roll provod kakav možda niste očekivali ali poradovaće vas. Extinkt, istini za volju, previše šaraju za moj ukus čak i uz kraćim pesmama koje često zvuče kao spojene iz delova koji nemaju mnogo veze jedan sa drugim, ali zvuk im je lep, a ljudi sviraju sa puno strasti pa ne mogu da ih ne simpatišem:

https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/trinity-redux

Sodom su uzeli pesme sa nekih svojih ranih demo snimaka, ponovo ih snimili i izdali kao EP 1982. Nema greške, naravno (sem što su neke pesme iz 1984. ili 1985. ali dobro, možda su NAPISANE 1982. godine) i svakako nećete MENE čuti da se žalim na to da Sodom svoj old school black thrash vraćaju u rotaciju na ploči sa lepom, ne prebudženom produkcijom. Naravno da je ovo jebeno prelepo:

https://sodomofficial.bandcamp.com/album/1982-ep

Još old skula? Kako da ne, evo, Tom G. Warrior je skupio ortake da sa njima odsvira sav materijal svog starog benda, Hellhammer, u kome je svirao pre Celtic Frost. Projekat se zove Triumph of Death a živi album gde se sve to desilo je Resurrection Of The Flesh. I, mislim, da li OZBILJNO treba još nešto da se kaže? Ovo je old school blackened speed oranje sa solidnom količinom izvornog crustpunka (i Motorheada) u svom DNK, a Tomov glas je i dalje neka vrsta zvučne relikvije:

https://www.youtube.com/watch?v=fNVkui2Dn8I&list=OLAK5uy_kIz7YhD5Tk78J1jLmZrTsegYv5Ul1d9vk

Australijski Tunnel Vision mi je sasvim lepo legao sa EP-jem Sanctimonious od dve pesme. Ovo je jednostavan ali stamen old school hardcore thrash sa jasnim punk korenom i kvalitetnom thrash nadgradnjom. Bez filozofije, bez nekakvih postmodernih ambicija, ove dve pesme samo ulete u šesnaesterac, pokrljaju odbranu, zabiju gol i odu da se kurče pre publikom. Respekt:

https://tunnelvision.bandcamp.com/album/sanctimonious

Dry and Shattered su iz Lozane (u Švajcarskoj, dakako) i njihov album, Systemic Turpitudes (štagod TO značilo) je jedna brutalna smeša krosover thrasha sa nešto modernijim metaliziranim hardkorom ali i sa elementima brutal i slamming death metala. Gadno zvuči a gadno i ZVUČI if you catch my drift, jer je ovo definitivno muzika lošeg raspoloženja, sa mrvećim rifovima, nemilosrdnim ritmom i brutalnim vokalima, ali ona istovremeno ima tu razigranu, zaraznu dimenziju krosovera i slema pa slušalac ne može da odvoji uho od nje. Dobra produkcija, ozbiljan bend:

https://dryandshattered.bandcamp.com/album/systemic-turpitudes

Tu su onda i bizarno nazvani Nijemci Assi Assassin sa svojim prvim EP-jem, Entry Wound. Ovo je krosover bliži thrash metal čvrstini, vrlo disciplinovan, čvrst i agresivan. Assi Assassin su tehnički jako nabrijani i pesme su im napisane da budu istovremeno i zarazne, pogodne za šutiranje ali i da iskoriste tu tehničku ekspertizu muzičara. Uz jako čvrstu produkciju i napaljenog pevača, ovo je biser modernog crossover thrasha pogodan za slušanje u svim prilikama kada vam treba saundtrak da nešto porazbijate. A naplaćuju ga koliko VI odredite:

https://assiassassin.bandcamp.com/album/entry-wound-ep

Ako više volite metalizirani moshcore, Constitution iz Singapura isporučuju dobra. EP Diminishing Grit ima vrlo solidnu produkciju i kratke a efektne moshcore pesme sa puno melodičnih gitara i emocija, da se u punoj meri prenese ta muka mlade osobe koja se, jelte, rve, sa svetom i gradi svoju moralnu personu. Efektno!

https://constitutionhardcore.bandcamp.com/album/diminishing-grit

No, ako BAŠ potrebujete mačonasilje u svom moshcoreu, imamo za vas Locked Up sa Floride, bend koji kaže da svira ,,kriminalnu muziku" a na omotu istoimenog EP-ja veli i da ovo prave Floriđani za Floriđane, sa sve slikom aligatora u lancima koji kao da je upravo napustio teretanu jer je em solidno razbacan, em ima šorc i (Nike) patike. Locked Up su uprkos toj kaskadi bulšita, sasvim solidni kad se pusti muzika: ovo je testosteronski moshcore koji meni, vrlo osetljivom na dosadu koju mid-tempo muzika zna da mi inspiriše, zapravo zvuči sasvim okej. Produkcija dobra, bend pesme pakuje u mali format a pevač je ozbiljno besan, pa, mislim, lepo to bude na kraju. Plaća se koliko želite:

https://lockedupfl.bandcamp.com/album/locked-up-ep

Bare Knuckle Brawl iz Minesote imaju EP od dve pesme – Fisticuffs – i već to insistiranje na pesničenju u imenu benda i izdanja sugeriše da, iako je ovo zapravo thrashcore sastav, publika koja voli siledžijski moshcore treba da obrati pažnju. Jer, obe ove pesme, i pored thrash rifova i solaža, pa i blastbita u drugoj od njih, suštinski počivaju na srednjetempaškom nabod-gruvu i ovo je definitivno muzika pre svega za ples i kolektivni mošing. Svakako sjajna svirka i dobra produkcija pa ako vas interesuje ta smeša thrasha i moshcorea, navalite:

https://bareknucklebrawl.bandcamp.com/album/fisticuffs

,,Čist" moshcore stiže na debi albumu berlinskih Finalizer a koji je naslovljen Deep Dive In The Void. Jedanaest je to pesama srednjetempaškog, teškog naboda, metaliziranih rifova i ,,Rodžer Miret u teretani" vokala, no bend stvari obavlja stručno i ima podesna popuštanja tenzije da se slušalac malo odmori pre ponovnog uletanja u šutku. Pritom, produkcija je solidna, rifova ima i odličnih pa je fer reći da Finalizer imaju album kojim mogu da se ponose:

https://finalizerhc.bandcamp.com/album/deep-dive-in-the-void

Nijemci Mindwrecked na promo slici nose majice sa logotipima Grave i Napalm Death (i to bogami, FETO a ne nešto modernije), ali ako očekujete old school death metal i grindcore, odskočićete u užasu jer minialbum Dysthymia stoji mnogo bliže beatdown hardkoru. Ali, mislim, dobar je. Mindwrecked pišu kratke, efektne pesme iznurujućeg gruva i ogromne težine, sa metal rifovima i pevačem čiji svaki stih zvuči kao da nanosi permanentnu štetu grlu. Uz dubok štim i jako masivan zvuk, ovo se fino svari:

https://mindwrecked.bandcamp.com/album/dysthymia

Rend iz Australije na svom demo snimku nazvanom Demo sviraju vrlo solidan, kvalitetan crossover. Moja glavna zamerka, da to odmah odradimo, je da je ovde skoro sve u srednjem tempu i da krosover treš bez brze svirke meni zvuči skoro pa neprirodno. No, kad se stave na stranu te moje nastranosti, Rend imaju odličan, heavy zvuk, sviraju izvrsno i pesme su vrlo lepo napisane. Demo za primer a cena daunlouda koju sami odredite:

https://rendhc.bandcamp.com/album/demo

Već naziv kasete, Life Fast//Die slow, sugeriše da je bend iz Indonezije i zaista, Crusher su iz Džakarte a njihova kaseta Life Fast//Die slow ima šest pesama mezaliziranog beatdown hardcorea. Ima tu dosta šarma jer Crusher, za razliku od dobrog dela kolega ne potenciraju baš PRETERANO tu neku mačo komponentu ove muzike pa se na materijalu da čuti i malo pank vajba, death metal dubine, thrash rifova. Svakako, ako volite beatdown, treba da čujete:

https://crusherxhc.bandcamp.com/album/life-fast-die-slow

Isto iz Indonezije su Straight Punch, osnovani 2015. godine i sa jakom NYHC srži u svom zvuku. Bend na albumu MindFullHate prilično uspešno pravi rekonstrukciju njujorškog krosovera iz osamdesetih i njegovog prelaza u metaliziraniji moshcore koji je dominirao u devedesetima. Straight Punch zvuče kvalitetno, imaju solidne rifove i dobar gruv i album je sasvim korektno produciran a za razliku od indonežanske prakse, ovo se prodaje samo za dolar. Poslušajte:

https://straightpunch.bandcamp.com/album/mindfullhate

Riwen su blackened hardcore (recimo) bend koji je još 2014. godine osnovao Johannes Persson iz Cult of Luna, u nameri da, pa, da svira hardcore. A Brutal Reality je novi EP benda (koji je prvi album izdao još 2015. godine), sa četiri pesme koje svesno idu na mračni '90s senzibilitet na tragu Strife ili Integrity. Ni jedni ni drugi ne spadaju u meni omiljene, jelte, umetnike, ali Riwen zvuče dobro, uredno, ubedljivo. Produkcija je kvalitetna, pesme su atmosferične a opet svedene i čvrste i ovo vredi da se posluša sa apetitom:

https://riwen.bandcamp.com/album/a-brutal-reality

Ali onda su mi odlično legli Incendiary Device sa istoimenim albumom. Ma šta legli, ODUŠEVILI ME. Ovaj njujorški hardkor bend prosto organski i izuzetno sigurno gradi na tradiciji klasičnog hardkor panka i ima kolekciju fantastično karakternih pesama koje istovremeno zvuče i kao nešto što već znate ali i pucaju od autentične energije, ideja, stava. Da je ovo izašlo 1986. godine – a gde bi pripadalo po zvuku i maštovitosti – danas bi se smatralo formativnim albumom za mnoge potonje bendove. I ZVR SNO:

https://bridge9.bandcamp.com/album/incendiary-device-2

MouthBreather iz Bostona su negde između hardcorea, powerviolencea, grindcorea i metalcorea. Zajebani procepi da se u njih upadne ali bend se junački drži sa albumom Self-Tape koji je uprkos singularnoj viziji da vam izvadi i oči i uši i nagura vam ih u dupe, zapravo iznenađujuće maštovit i zabavan. Al da je agresivan, jeste. No, MouthBreather podsećaju da se može biti i EKSTREMNO agresivan i maštovit u isto vreme i to je važna lekcija za kolege:

https://mouthbreathercult.bandcamp.com/album/self-tape

Total Brutal Terror deluje kao ime koje biste dali bendu što ste ga sa grupicom ortaka osnovali u osmom razredu osnovne škole, ali VRAGA, evo, to je i ime krosover sastava iz Španije. Surf Palomares im je minialbum sa šest kratkih, brzih pesama zaista razaračke krljačine, ali Total Brutal Terror su razgovetni, njihovi rifovi su trešerski, pa i pored visoke brzine i neretkih upadanja u death metal koketeriju (vokali, blastbitovi), ovo ostavlja utisak artikulisane, skoro pa melodične muzike. Obožavam ovako disciplinovan, kvalitetan a okretan metal pa evo, obožavajte ga malo i vi:

https://totalbrutalterror.bandcamp.com/album/surf-palomares

A onda SPEKTAKL. Degrading Spectacle iz Atine su krosover bend kome je ukonjeno svo salo i ostala je apsolutna krtina. Album Degrading Spectacle ima osam pesama od kojih ni jedna ne prebacuje dva minuta, sa brzom, oštrom, napadačkom svirkom, odličnim zvukom, izvrsnim pevačem. Ovde nema introdukcija, atmosferičnih pasaža, kompleksnog aranžiranja, bend samo savršeno vozi brze thrashcore pesme kroz nisku tema, muzičkih i liričkih, dodirujući razne sociopolitičke aspekte modernog života i ispunjavajući prazninu u obliku novog izanja DRI ili Attitude Adjustment u vašem životu. Izvanredno:

https://degradingspectacle.bandcamp.com/album/degrading-spectacle

Barricade su (pretpostavljam) mladi i (vidno) napaljeni grindcire sastav iz Indonezije. Njihov EP (album?), GrindPeace sa svojih osam kratkih pesama prolazi kroz obavezne sastave i nudi vrlo ugodnu ako već ne originalnu i preterano maštovitu muziku. Barricade čukaju u old school modusu koji me malo podseća na japanski SOB i njihove razne ispisnike, tu je i jedna obrada GG Allina, a produkcija je sasvim okej pa ako volite, izvolite:

https://barricadegrindid.bandcamp.com/album/grindpeace

Tuzlanski TTSindrom na albumu Spiralni Haos sviraju vrlo old school grindcore/ deathgrind. Ove kratke, jednostavne pesme su nešto što ste mogli čuti diljem, jelte, ostataka Jugoslavije početkom devedesetih, saomo što TTSindrom imaju nešto bolju produkciju od one koja nam je tada bila dostupna. Meni sve to vrlo prija, sa pesmama koje su po dva rifa, klasičnim dubokim vokalom i urednim blastbitovima koji pesme plasiraju u gol bez greške svaki put. Ako ste ikada voleli Terrorizer i njihove savremenike, TTSindrom su za vas:

https://ttsindrom.bandcamp.com/album/spiralni-haos-2

Prijatan je novi EP finskih Sågverk, nazvan Dirteater, sa šest pesama u kojima se grindcore, death metal ali i nekakav blackened rock'n'roll spajaju za malo atmosfere, malo gruva i malo čukanja. Sågverk već imaju dva albuma iza sebe i ovo je razrađen, jasno omeđen format u kome oni pišu prljave, ali prijemčive pesme. Solidna produkcija se podrazumeva:

https://saharuotsiksi.bandcamp.com/album/dirteater

Horsewhip sa Floride su ove godine već imali odličan split sa Yashirom a njihov aktuelni album, Consume and Burn prosto ubija. Ovo je težak, opresivan, a dinamičan disonantni hardcore koji i pored ekstremne agresivnosti zapravo mnogo više ide na gruv nego na puku brzinu. Hoću reći, iako su Horsewhip najbliži rođaci grindcoreu (i imaju blastbitove), njihova muzika je tečnija, organskija od pravog grindcorea. I možda ta tečna, organska njena priroda i čini da nešto ovako teskobno i agresivno slušate i osećate kako vas puni energijom. Fantastično:

https://iodinerecordings.bandcamp.com/album/consume-and-burn

Lord Of Angmar iz Atine su simpatični sa istoimenim debi albumom koji spaja death i black metal uspešno i sa jasnim planom. Ovo je žestoka, energična muzika sa solidnom količinom prepoznatljivo grčkih blek metal harmonija i tema, te gazećim brzim tempom. Epski pisane melodije se fino ponašaju uparene sa energičnom, dinamičnom izvedbom i mada bend još nije solidifikovao postavu pa koristi sešn-bubnjara i gostujućeg pevača na nekim pesamama, kvalitet materijala je visok i zaziva ponovljena slušanja:

https://lordofangmar.bandcamp.com/album/lord-of-angmar

Iako su kvebečki NecroticGoreBeast master svog trećeg albuma Repugnant ispresovali tako da uši podnose otkaz i idu na rehabilitaciju u banju već posle dve pesme, ovo je, pa, zapravo dobar i maštovit album slamming death metala. A pritom je totalno hardkor, bez želje da se mrdne izvan granica žanra ili inovira forma. Ovo je brutalno death metal gaženje opsednuto seksualnim nasiljem do mere da već čitanje naslova pesama deluje kao da imate posla sa parodijom ali je muzički sve vrlo ozbiljno, usredsređeno i posvećeno nanošenju što više štete brutalnim slemovima, neljudskim vokalima, granitno čvrstim rifovima. No, Kanađani imaju dara da sve to oplemene sa samo malo razrešenja i ukrasa koji dolaze na krajevima tih paklenih rifova i Repugnant je time sveža, vitalna ploča što tačno zna kada treba da vam popusti za mrvicu, da udahnete, da biste jače osetili naredni šamar. Vrlo lepo:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/repugnant

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 11-11-2023, 12:02:31

U principu, španski Empire of Disease ne bi trebalo da mi se dopadaju. Njihov je drugi album, Shadows in the Abyss, kombinacija melodičnog death metala i gruverskog metalcorea što nisu moji preferirani žanrovi, ali pesme su nekako prijemčive, rifovi uglavnom uzbudljivi a kombinacija gruva i bržih delova lepo odmerena. Ima ovde malo The Black Dahlia Murder magije na gitarama a bend nikada ne upada u nekakav stadionski metalcore štimung koji bi me odbio pa moram da preporučim ovu baskijsku ekipu za slušanje:

https://empireofdisease.bandcamp.com/album/shadows-in-the-abyss

Rusi Ammonium, pak, sa svojim trećim albumom, Erased Existence, kažu da su se promenili i muzički i kao ljudi. Ali ja, naravno, nisam slušao prva dva albuma pa da svedočim KOLIKO je ta promena izražena, tek, ovaj album i sam zanosi prema melodičnom death metalu ali opet ne previše da to meni fatalno zasmeta. Ammonium zvuče ubedljivo i energično na ovoj ploči koja dolazi usred vrlo komplikovnaog, teškog vremena i za ruski, jelte, narod koji nije baš planirao da uleti u rat i međunarodne sankcije ali i sam bend čiji je gitarista poginuo letos pa je ovaj album neka vrsta memorijala za njega. Vredi da se čuje:

https://ammonium.bandcamp.com/album/erased-existence

Mangled iz Čilea, pak, tresu old school deaththrash koji legitimno zvuči kao da je napravljen i snimljen početkom devedesetih godina prošlog veka. A nije, naravno, Mangled su novi bend a istoimeni EP im je debi izdanje. I slatko je, mada, naravno, morate biti naklonjeni demo-produkciji i tom zaista pomalo starinskom načinu pisanja pesama. Ja sa tim nemam ni najmanji problem jer sam star i Mangled me podsećaju na to vreme kada se thrash metal pretapao u death metal i kako je sve to bio jedan uzbudljiv period otvaranja horizonta mogućnosti. Bend spretno kombinuje komplikovane, muljave rifove i melodičnije pasaže da pesmama da širinu i uspeva da u krljačinu ubaci solidnu količinu atmosfere. Dopadljiv debi i bend koji vredi pratiti:

https://mangledchile.bandcamp.com/album/mangled

Kome sva ta sirovina nije po volji, australijski The Ritual Aura imaju četvrti album, Heresiarch, i njihov tehnički death metal ovde zvuči veoma umiveno, uglancano i dopadljivo. Ima tu i elemenata avangardne kompozicije, pesme se dosta uspešno i organski šetaju između standardnijeg metal krljanja i atmosferičnih orkestracija ali čak i kad se krlja, krlja se simpatično, sa dosta melodije i samo brutalan vokal i komplikovano aranžiranje ostaju kao naklon death metal ortodoksiji. Maštovit album, sa možda previše skretanja pod pravim uglom da bude baš klasik, ali je zanimljiv da se čuje:

https://theritualaura.bandcamp.com/album/heresiarch

Navikli smo na kvalitet poljskog blek metala ali sastav Egzekucja iz Žešova svira odličan old school death metal i donosi pravo osveženje ove nedelje. Minialbum Ordo Predatorum, prvo duže izdanje ove postave ima pet veoma kvalitetnih pesama koje nude progresivni death metal u jednoj sirovoj formi. Dakle, ovde je zvuk teksturiran i topao a svirka je tečna i gruverska i Egzekucja zvuče kao najbolja verzija 1992. godine koja mi pada na pamet. Egzekucja su kvalitetni, originalni i autentični (sa sve pevanjem na Poljskom) pa molim da se obrati pažnja i pomogne da bend postane uticajan – treba nam više ovakve muzike na planeti.

https://egzekucja.bandcamp.com/album/ordo-predatorum

Austrijski sastav Athiria ima treći album, Conjure the Beast i ovo je kvalitetan, gruverski death metal sa upečatljivim ženskim vokalom u navalnom redu i nekim simpatičnim melodijama na gitarama. Athirisa nisu ni najbrži ni najžešći ni najmelodičniji death metal bend u biznisu ali je njhova kombinacija gruva i dobrih rifova meni ovde zvučala prijatno, dok pevačica Andy Schaf ima ugodan, pamtljiv vokal. Lepuškasto:

https://athiria666.bandcamp.com/album/conjure-the-beast

Kada ste opsesivno kompulzivni na najgluplje načine, kao na primer ja, onda vas nervira što kad bend opišu kao ,,war metal" vi bez slušanja ne znate da li to spada u black ili u death metal. Što se kaže dabogda svako imao TAKVE probleme. Enivej, Left Cross iz Virdžinije su definitivno bliži death metalu sa tamnim, muljavim zvukom i vokalom spuštenim u niži registar, ali album Upon Desecrated Altars svakako mogu (i treba) da slušaju i blek metalci koji naginju toj najsirovijoj, agresivnoj formi ove muzike. Upon Desecrated Altars nije sad nešto neviđeno maštovit album, i slušanje svih deset pesama u cugu može da vas malo i zamori, ali Left Cross su generalno zdravi, usredsređeni na krljanje i bez ambicije da se sad kao nešto izjašnjavaju o svojoj muzici. Ovo je prosto, udarački sve vreme, sa dovoljno varijacije da ne bude instant monotono i eto, izvolte, hvala:

https://leftcross666.bandcamp.com/album/upon-desecrated-altars

Ah, sa dosta sam pozitivne anticipacije čekao na novi Vastum i, evo, nedelju dana nakon izvrsnih novih albuma Suffocation i Carnal Tomb, ekipa iz San Franciska suvereno isporučuje. Znam da većina starih fanova smatra da je bend opao u kvalitetu i maštovitosti nakon promena postave u drugoj polovini prošle decenije ali meni je Orificial Purge iz 2019. godine bio jedna od najlepših ploča sezone u kojoj je old school death metal eksplodirao i mislim da je novi album, Inward to Gethsemane (naslov je gotovo sigurno aluzija na naslov prvog albuma njujorških Incantation) više nego korektan i zabavan. Štaviše, Vastum mi ovde deluju razigranije nego na prošloj ploči, i dalje valjajući uobičajeni koktel kavernoznog, tamnog zvuka, divljačkog prebijanja i mrtvačkih death-doom koračnica, ali uz dosta namernog poigravanja sa formom. Naravno da se nikada ne odlazi predaleko od OSDM pravoverja, ali, ne znam, meni je ovo dobro. Produkcija je zapravo prijatno živa i dinamična s obzirom na apsurdno nizak štim i taman zvuk, a bend sve svoje trikove koristi da podcrta efektnost kompozicija kojih u 38 minuta ima sedam i album ne preti da dosadi. Ja sam vrlo zadovoljan, i rekao bih da izdavač 20 Buck Spin apsolutno zna šta radi:

https://vastum.bandcamp.com/album/inward-to-gethsemane
https://20buckspin.bandcamp.com/album/inward-to-gethsemane

Evo nas na kraju i treba još da preslušamo krosžanrovska izdanja i propisan hevi metal, te da vidimo šta je album nedelje. Hamburški Spitting Nails sviraju čvrst i okretan, pa, recimo posthardcore sa dinamičnim, bučnim pesmama i ozbiljnom metalskom energijom. Album this is progress je suviše harmonski maštovit da bi se mogao sav obuhvatiti terminom sludge metal ali ovi Nijemci totalno imaju sludge metal agresivnost i težinu a uz finu raznovrsnost na gitarama. Vrlo dobra ploča sa dvanaest glasnih, oznojenih bengera:

https://spittingnailshc.bandcamp.com/album/this-is-progress

Cameron Argon ima novi EP svog solo projekta Disfiguring The Goddess, naslovljen Sooth 2 i mada su elementi slamming death metala i dalje tu, on i sam ovo naziva ,,slambient" muzikom. Već poslednjih nekoliko izdanja je forsiralo sintetičke ambijente i elektronske plesne ritmove umešane sa slam rifovima i brutalnim vokalom (i bubnjem) pa je i Sooth 2 logičan naredni korak, sa kinematskom atmosferom i šest kratkih pesama za koje i dalje nije najsigurnije kuda idu ali Cameron ih radi sa puno ubeđenja. Ni jedno od ovih novijih izdanja nije, barem za mene, na nivou njegovih radova sa početka prošle decenije, ali jesu zanimljiva kao eksperimenti i drago mi je da ih i dalje radi. A plaćate po želji:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/sooth-2

Ex Everything su, kako i ime sugeriše, ekipa vrlo iskusnih muzičara iz Oklenda i okoline, i njihov debi album, Slow Change Will Pull Us Apart, izašao za Neurot, je odlična kombinacija (post)hardcorea, noise rocka i malčice mathcorea. Mislim, pesme su uglavnom organske i HEAVY kako bog zapoveda a opet imaju dovoljno gestova u smeru iznenađivanja slušaoca da album ne zvuči kao nekakva stilska vežba. Zvuk je pritom debeo, jak, moćan. Ma, uživanje:

https://exeverything.bandcamp.com/album/slow-change-will-pull-us-apart

Poljacima Rascal, sem diskutabilnog ukusa u odabiru imena za bend, nema šta da se zameri u vezi debi albuma. Nazvan Lost Beyond Reason ovo je heavy metal tradicionalnog zvuka ali speed metal brzine. Što je ređa kombinacija nego što bi čovek očekivao. Rascal su melodični, pa i himnični, sa lepim, optimističnim solažama i ugodnim vokalima ali sviraju u tempu koji je najčešće rezervisan za bendove iz ekstremnije grane ove muzike. No, naravno, time se meni ovaj album više sviđa. Ovo nema power metal napirlitanost u zvuku i sve je prirodnije i toplije od tipično nedinamične savremene power metal produkcije, a svirka je kompkuterski precizna i zarazna. Vrlo, vrlo dobro:

https://rascalband.bandcamp.com/album/lost-beyond-reason

Jer evo slušajte kako zvuči moderni power metal: Italijani Secret Sphere izdali su svoj jedanaesti album, Blackened Heartbeat i veteranski sastav (osnovan potkraj prošlog veka) ovde trese vrlo sigurno, vrlo ubedljivo kombinujući čvrsti, epski metal i bombastične orkestracije za maksimum efekta. Tu sve puca od horskih refrena, kompleksnih aranžmana i mada produkcija nije ONOLIKO beživotna kako zna da bude, svakako se da primetiti snažna kompresija u zvuku koja ovom metalu daje meru ,,artificijelnog". No, Secret Sphere pišu vrlo solidne power metal himne i ovo je album koji ide od krešenda do krešenda bez gubljenja koraka i mislim da će se dopasti svakome ko ovakvu muziku voli:

https://youtu.be/eNsw6Wrm6Rw

Izraelci Death Magick su izbacili svoj, pretpostaviću prvi demo-snimak, nazvan Demo MMXXIII i ovo su tri pesme vrlo ubedljivog tradicionalnog heavy metala. Poređenje sa Accept je prirodno s obzirom na glas i intonaciju pevača, ali Death Magick se generalno dobro uklapaju u '80s paradigmu sa epskim a opet u ulicu ukorenjenim stilom, čvrstim rifovima pa čak i produkcijom koja dosta liči na ono što je rađeno u toj deceniji. Izvrstan način da se predstavite svetu:

https://deathmagick1.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Heavy metal kvintet iz Atine, Diviner, promenio je celu postavu sem pevača za četiri godine koliko je prošlo od prethodnog albuma, Realms of Time. No, na novom, trećem albumu, Avaton, najprominentniji element je svakako pevanje Yiannisa Papanikolaoua, čiji dominantni, sonorni, pomalo na Dia nalik, vokal daje ploči osobenu herojsku strukturu. Daleko od toga da je ostalo loše. Bend svira odlično, produkcija je vrlo pristojna sa prominentom, zvonkom bas-gitarom u miksu i odličnim bubnjevima, gitare su izvrsne u pratnji i solažama i imaju taman koliko treba mejdnovskih harmonskih momenata i ceo album odaje utisak jedne propisno prostudirane matrice herojskog heavy metala koja se sada rekonstruiše ali ne hladno i laboratorijski, već sa ljubavlju. Svakako, bend se ne mrda predaleko od Iron Maiden-Dio-Judas Priest transverzale koja je u Grčkoj već solidno zastupljena, ali nema ni potrebe, jer odličan je u tome što radi:

https://roar-diviner.bandcamp.com/album/avaton

Uvek se obradujem (i malo šokiram) kada bendovi osnovani pre mog rođenja izbace novi album. U slučaju Foghat radi se o samo šest meseci za koliko su me pretekli ali to i dalje znači da je bend osnovan pre pune pedesetdve godine. Ovo sam verovatno već pominjao, ali kada sam kao klinac počinjao da slušam aktuelnu muziku, Status Quo koji su u to vreme svirali dvadeset godina i najavljivali raspad (da bi se godinu dana kasnije ponovo okupili) smatrani su za DINOSAURUSE. Elem, Foghat jesu pravili pauzu između 1984. i 1993. godine ali od tada sviraju postojano i bez prestanka i, evo, Sonic Mojo im je osamnaesti album za pola veka postojanja i, pa, prijatan je. Bend je nastao na vrhuncu britanskog tralasa bluz-roka pa je ovaj zvuk i dalje prisutan u novim pesamama – iako je jedini originalni član bubnjar Roger Earl – a koje su vrlo ugodan, topao i neagresivan hard rok. Produkcija je posebno lepa jer beži od savremene ispeglanosti i kompresija i zvuči zdravo, snažno i vitalno. Jebiga, meni je ovo mnogo simpatično iako je u pitanju reciklaža zvuka poznih šezdesetih i ranih sedamdesetih, od Fleetwood Mac, preko Santane do Almana:

https://youtu.be/5bc_vVWqyIc

Finci Temple Balls imaju možda previše napucan zvuk za moj ukus, ali njihova rekonstrukcija klasične sleaze metal himničnosti je respektabilna. Album Avalanche, njihov četvrti, otvara se legitimnim stomperom All Night Long kakvog se ne bi postideo ni jedan LA Guns ili Motley Crue iz najboljih godina a album sa trajanjem manjim od 40 minuta i čak jedanaest pesama uglavnom uspeva da održi erekciju sve vreme i iznese slušaoca do željenih visina rajskog užitka. Jebiga, odlično:

https://youtu.be/zeixkZpwaIk

Debi solo album gitaristkinje Sophie Lloyd je, da se razumemo, još komercijalnijeg zvuka i nije baš idealno ugođen sa mojim željama, potrebama, nastranostima, ali ovo je vrlo iskreno napravljen i odsviran chart-topping, heavy metal koji spaja klasičnu hair metal estetiku sa malo novomilenijumskog power popa i shreda za četrdeset minuta ne neprijatnog glasnog, melodičnog zvuka. Lloydova ga je nazvala Imposter Syndrome, valjda umorna od toga da ljudi stalno pitaju da li devojka koja izgleda kao ona STVARNO svira gitaru, i ako sviranje u pratećem bendu Machinegun Kellyja nije nekakva preporuka – ovaj album bi trebalo da bude.

https://youtu.be/VekVw7MKzq8

Kiparski Receiver su bend koji me je zaveo na prvih par taktova. Ovo je klasični metal sa stoner rok zvukom i to je idealna kombinacija. Mislim, album Whispers of Lore, prvi za ovu finu ekipu, ima sav NWOBHM epski cheese, sa sve izvrsnom pevačicom, Nikolettom Kyprianou koja zavrće na soul i jazz, taman koliko treba i ne odmičući se značajno od heavy metal teatra, a onda je to spakovano u suvi, organski, neprskani stoner rok studijski zvuk. Pa, prelepo. Veseo, energizujući album:

https://receiverofficial.bandcamp.com/album/whispers-of-lore
https://www.youtube.com/watch?v=NJWWemVfqdw&list=OLAK5uy_mYLTE_Ja4hcJ0_FI4X6HfsbuftqY5xID4

Album nedelje je ploča koja forsira komediju. Ozbiljno. Humoristički trešeri iz zelene Irske, Gama Bomb imaju novi album, Bats i s obzirom na dvodecenijsku karijeru i činjenicu da je ovo već osmi album benda, teško da tu ima mnogo iznenađenja, ali... Gama Bomb ovde pišu stvarno vrlo solidne pesme i mada ne inoviraju u formi, rekao bi da su ovo legitimno neke od njihovih najboljih kompozicija. Zvuk možda nije idealan (nije ni TAKO loš), ali album, zamišljen kao sonični horor film stare škole, sa jasnim aluzijama na cheese pedesetih godina prošlog veka, ima prosto raskošno dobar muzički program, i ovo je meni najbolje Gama Bomb izdanje koje sam do sada čuo. Faking rispekt:

https://gamabomb.bandcamp.com/album/bats

Meho Krljic · 18-11-2023, 12:10:59

U nedelji u kojoj je Srpska pravoslavna crkva (ili makar jedan njen iguman) predvodila proteste protiv nastupa poljskog blek metal benda koji propagira pravoslavlje, uz optužbe da je u pitanju, citiramo, ,,satanizam", bezbedno je reći da nikada nije bilo bogougodnije biti metalac. I gluplje biti pop. Ovo je bila nedelja bez ,,velikih" izdanja (sem ako ne računamo povratnički album Sadusa) ali opet, nakupilo se mnogo manjih a notabilnih ploča od kojih su neke mnogo dobre.

Prvo pa blek metal! Konektikatski Ritual Clearing zvuče napaljeno i žustro na debi albumu, Penitence. Bend se već pre nekoliko godina oglasio dobro primljenim eponimnim demo-snimkom i album je sada logična nadgradnja. Pričamo o sirovom, vrlo mračnom i agresivnom blek metalu koji svoje melodije jedva pušta da se čuju kroz abrazivnu izmaglicu gitara i uraganskih bubnjeva. Primalno, oštro, znojavo i odlično:

https://eternaldeath.bandcamp.com/album/penitence

Njemački Belialed su premelodični za moj ukus, ali debi album, Beyond Resigned im je nesumnjivo dobar. Ekipa voli da se slika u Bathory majicama i njihova muzika svakako ima old school komponentu jer su ovo na kraju krajeva jednostavni aranžmani, pesme koje forsiraju nežne, setne ambijente melodičnih gitara preko prostih ritmova, uz produkciju koja je pre svega okrenuta toj setnoj, melanholičnoj dimenziji muzike.

https://youtu.be/5O5H2EJYGD0

Rusi Хандра su loše raspoloženi i ubedljivi na svom novom EP-ju С особой Ненавистью (tj. ,,S naročitom mržnjom"). Bend ima iza sebe dva albuma i ovde su zvuk i izvedba kvalitetni a muzika je otrovni koktel blek metala, thrasha i death metala, sa pesmama punim atmosfere ali i poštenog trešenja. Promukli vokal i satanizam se valjda podrazumevaju. Lepo je:

https://handra.bandcamp.com/album/with-special-hatred

Satanascui Hammer su iz Čilea a debi album, Where the Shadows Lie je u osnovi blek metal ali sa dosta heavy metal melodičnosti a onda i nešto death metal gruva u svojoj srži. Tako da pričamo o ploči koja vas neće ni oboriti s nogu agresijom niti je u pitanju najmračniji album ove nedelje. Satanascui Hammer su prosto simpatični, sa pesmama koje lepo cure i ugodne su za uho:

https://satanascuihammer.bandcamp.com/album/where-the-shadows-lie

King je blek metal projekat ljudi iz Fuck I'm Dead, Remains i još mase drugih australijskih bendova i Fury and Death im je treći album ali prvi koji ja čujem. I, mislim, nadao sam se nečem žestokom i brzom kad već imamo takav kolektivni CV i, da, album je brz, energičan i melodičan u idealnoj meri. Hoću reći, melodije su izražene, emotivne, SJETNE, ali s obzirom na činjenicu da ih bend baca preko urnebesno razaračke ritam sekcije, meni je to sjajno. King su i kvalitetno producirani, bliže thrash nego blek metalu sa čistotom i težinom zvuka koji, pak, sjajno pasuju njihovoj melodičnosti i žestini. Fantastično:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fury-and-death

Malo andergraund blek metal veselja dobijamo na split albumu tri benda, uglavom iz Italije. Del Principio e Della Fine ima po dve pesme postava Astar, Giliath i Aramas, i ovde se da čuti dosta zanimljivih ideja koje blek metal umeju da pretvore i u post pank. Slatko je:

https://delprincipioedellafine.bandcamp.com/album/del-principio-e-della-fine

Postoje najmanje tri benda sa imenom Angrenost a ovaj koji nas danas zanima je iz Portugalije. Treći album postave koja radi još od 1995. godine zove se Magna Lua Ordem Mística i ovo je glasan, ekspanzivan, pa i pomalo epski blek metal koji pritom i pored sve ezoterične tematike i imidža zapravo dosta vuče na post-blek metal senzibilitet. Dobrim delom su tu zaslužni klin vokali koji uglavnom izgovaraju ili izvikuju tekst, dajući svemu malo egzistencijalne napetosti. Jer, sama muzika je agresivna. I meditativna, da, ali agresivna, sa puno brze i žestoke svrike i post-blek produkcijom koja sve razmazuje i čini da osetite da se na vas obrušavaju tone snega i da ćete naprosto zaspati i snevati zauvek. Lep album:

https://angrenost1.bandcamp.com/album/magna-lua-ordem-m-stica

Francuzi Obsidyen i sami jašu u smeru post-blek metal sutona a njihov drugi album, Litany of Iah je bučna, svemirska konceptualna ploča o drevnim astronautima. Obsidyen su se ranije bavili starozavetnom tematikom da bi sada skrenuli pravo prema Erichu Von Dänikenu, što, jelte, nisam siguran da je napredak, ali je Litany of Iah epski, solidan album, prvi u najavljenoj trilogiji, pa ako vam se ova bučna, atmosferična muzika dopadne, eto, radujte, se, biće još!

https://drowninginchaosrecords.bandcamp.com/album/litany-of-iah-2

Garden of Stillborn Idols je dosta zajebano ime za debi album ali švajcarski kvartet Dyssebeia ovo uspeva da isprati i dosta zajebanom muzikom. Kombinacija black i death metala ovde je urađena u vrlo progresivnom ključu, sa jasnim post-blek elementima ali i priličnom količinom svežih, originalnih rešenja. Pritom muzika je istovremeno agresivna i suptilna sa jako tvrdim zvukom (pretvrdim za moje nežne uši, naravno) ali i puno pažnje za male detalje u aranžmanima koji osvežavaju čitav program. Vrlo dobro:

https://dyssebeia.bandcamp.com/album/garden-of-stillborn-idols

Idemo sad na stoner rok, hard rok, doom metal, sludge metal i psihodeliju. Buzzhound iz Kentakija namerili su da vas sa svojim prvim albumom, Heathern Royalty, nateraju da se napijete, pijani napravite neko sranje i onda sutra, mučeni mamurlukom i glavoboljom sa osmehom pomislite da ste se u stvari okej proveli. Ovo je, shodno tome, neodgovorno zapaljiv, vrlo sirov stoner/ weed/ beer rock na granici anarhije, sa pesmama koje močvarni hard-blues sviraju značajno brže nego što zakon propisuje i produkcijom koja je demo-kvaliteta. Sve to albumu daje pravilnu količinu šarma pa, eto, probajte:

https://buzz-hound.bandcamp.com/album/heathern-royalty

Orphans Of Doom iz Kanzas Sitija su, iako imaju ,,doom" u imenu zapravo spoj doom metala sa post rockom. Drugi album, Realms, je tako jedna melodična, pa i melanholična ploča teškog zvuka, energične svirke ali i eterične atmosfere. Taj spoj HEAVY gitara, nabadačkog bubnja i promuklog vokala sa postrokerskim kontemplacijama ne mora da funkcioniše za baš svakoga, ali mislim da je zanimljiv i vredi da se istraži:

https://orphansofdoom.bandcamp.com/album/realms

Norveški G.R.I.M. na svom drugom albumu pravi originalan, osoben doom metal koji ima prepoznatljivu nordijsku hladnoću ali je... drugačiji nego što očekujete. D'er uvist å vite kvar uvener sit je ploča sa samo četiri pesme ali one su između deset i trinaest minuta i nude mnogo raskošniji, bučniji program nego što je za doom standard. Svakako, ovo je sporo, tužno, setno, melanholično ali G.R.I.M. svoje pesme aranžiraju sa mnogo više baroknih ambicija na umu nego kolege. Plus to pevanje. Sjajno!

https://grimnorway.bandcamp.com/album/der-uvist-vite-kvar-uvener-sit

The Bloodletters iz države Njujork prvog Decembra izdaju novi album, Straight to Hell, ali naravno da je ceo materijal već nabavljiv na Bandcampu. Bend je u osnovi hard rok postava stare škole sa prijatnim '70s mirisom i elementima bluza i gospela u svojoj muzici. Iako to može da deluje staromodno na papiru, u stvarnosti ovo je samo malo nostalgično a zapravo vitalno, sveže, razigrano, sa odličnim zvukom i autoritativnom svirkom. The Bloodletters su melodični, ekspresivni i puni prijatnih bluz rifova, pa ako volite teški rok, sa ovim nećete pogrešiti:

https://thebloodlettersband.bandcamp.com/album/straight-to-hell

Obično grčke stoner rok bendove hvalim za jedan izuzetno visok nivo kvaliteta i muzike i produkcije pa evo i trećeg albuma sastava Fuel Eater iz Patrasa a koji sve ovo iz sve snage potvrđuje. Echoes Of Absurdity je radio-friendly ploča kvalitetne produkcije, odlične svirke i aranžmana, sa bendom koji je na zlatnoj sredini između grungea i stoner rocka i refrenima koji će lansirati stotine upaljača i ekrana mobilnih telefona ka tavanici. Možda suviše ,,komercijalni" za moj ukus, Fuel Eater su ipak isuviše dobri u pisanju pesama da bih ih tako lako otpisao. Poslušajte, vredi:

https://fueleater.bandcamp.com/album/echoes-of-absurdity

Portugalski Travo, pak, nude veoma ugodan psihodelični rok na svom albumu Astromorph God. Ovo je melodino i gruverski, a istovremeno drogirano i zagledano u svemir sa vrlo zdravom ambicijom da nam pobrka misli i uvede nas u nove dimenzije bitisanja. Energična svirka ritam sekcije se fino dopunjava sa gitarama prelivenim brojnim efektima a pametno aranžirani vokali podsećaju da osim Gizzarda ima još bendova koji razumeju koliko je ljudski glas zanimljiv instrument i koliko ga moderni teški rok retko koristi na interesantne načine. Travo su sa svojom kombinacijom late '60s psihodelije i modernijeg, prljavijeg hard roka ODLIČNI i zavređuju pažnju i podršku:

https://spindarecords.bandcamp.com/album/astromorph-god

Samsation su Slovenci koji su se preselili u Trst u periodu između osnivanja 2020. godine i rada na istoimenom debi EP-ju. Ovo je pet pesama hard roka sa jakim '70s ali i '60s šmekom, puno bluza u osnovi, psihodelije u nadgradnji, prozračnim, dosta prirodnim zvukom (kome bi godio i malo dinamičniji mastering) i prominentnim klavijaturama u aranžiranju. Prijatno je:

https://samsation.bandcamp.com/album/samsation-ep

Stoner-doom koji sviraju Poljaci Mountain Of Misery se odlikuje pre svega melanholičnom atmosferom. Album In Roundness je heavy do besvesti, gitare su MASIVNE, a ritam sekcija monumentalna, no same teme su otmeno tužne, sa melodičnim, sanjivim pevanjem i jasnom ambicijom da čoveka uhvate na emociju i zavedu. Malo je to i grandžerski, jeste, ali je baš JAKO:

https://mountainofmisery.bandcamp.com/album/in-roundness-2

The Holy Nothing su tri lika iz Fort Vejna u Indijani i prva pesma na njihovom EP-ju Vol I: A Profound and Nameless Fear se zove Bathe Me. Heh! Ovo je jako zarazan spoj noise rocka i stoner/ sludge metala i pesme, komada pet, su kompaktne, ekonomične, pune atmnosfere ali i kompulzivnog gruva, baš kako treba. Zvuk prebudžen, uši otpadaju, ali pesme odlične:

https://theholynothing.bandcamp.com/album/vol-i-a-profound-and-nameless-fear

Ripple Music ove nedelje široko, sa dva lepa, nova albuma za ljubitelje teškog roka. Prvo su tu Britanci Ritual King i album The Infinite Mirror. Ovo je tipično izdašna, raskošna stoner/ desert rock ploča sa svega pet pesama ali kada već otvarač za album traje devet i po minuta znate da vam sledi, jelte, trip. Pričamo o toplom, gruverskim hard 'n' heavy zvuku koji i pored oslanjanja na rifčine i tvrd ritam ima i prostora za melodije i voli da svoju čvrstu fasadu popravi sa malo atmosfere. Više nego ugodno!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-infinite-mirror

Drugi su Finci Terrormania, a koji su u osnovi i sami stoner ili desert rock ali je njihov album Nyctophobic MNOGO ekspanzivniji. Bend navodi Ghost, Lordi pa i Van Halen kao uzore i ovo je melodičan, himničan, ,,televizijski" hevi metal sa čvrstom, zdravom hard rok osnovom i puno sintisajzera u zvuku. Glamurozno, popi i zabavno:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nyctophobic

Zanima vas kako se nastavlja priča o slonu koga su nacisti vratili iz mrtvih a on se onda, znate već, okrenuo protiv njih? Oh, pa evo nam ga treći album britanskih anonimaca Bull Elephant, nazvan The Long War, a koji treba da zaključi priču. I, mislim, članovi benda su zapravo anonimni, ne znamo ko ovde svira, dakle, to nije bila nekakva pežorativna ocena važnosti ove postave, ali moram da kažem da mi je The Long War nešto manje impresivan od prethodnih izdanja. Solidan je, da ne bude greške, ovo je i dalje amtosferičan, kinematičan doom metal koji tu doom sonvou vrlo rado proširuje bacajući se sve do death metal i sludge metal agresije ali i usvajajući elemente teatra, no malo to sad sve već i očekujemo i nemam utisak da su Bull Elephant napravili primetan korak napred u svom komponovanju i aranžiranju. No, dobra vest je da su i dalje veoma dobri u spajanju svega što ih zanima u celine koje iako ne bi trebalo da rade, zapravo rade dosta dobro a dinamičan mastering uveliko pomaže da se ovaj album odvrne jako i sluša onako kako je zamišljeno: glasno!

https://bullelephant.bandcamp.com/album/the-long-war

Iako Belgijanci Modder sviraju sludge metal u nekakvoj svojoj suštini, njihov drugi album The Great Liberation Through Hearing počinje napaljenim blastbitom, čisto da vas upozori da ovde nema zezanja. Modder su tu da polome sve barikade, sve međe i predstave vam muziku koja je AGRESIVNA a istovremeno zarazna i neodoljiva. I, mislim, ta prva pesma traje preko osam minuta i to je osam minuta TAKVOG instrumentalnog gaženja da se posle nje pitate može li ovaj album uopšte da održi ovaj nivo agresije i zabave tokom svog popriličnog trajanja. Ispada da može. Modder imaju nekakve vokalizacije u muzici ali ovo je prevashodno instrumentalni, pomalo avangardni sludge metal koji hipnotiše i bije, ne odbacujući ni slučajno gruv komponentu sludge (i doom) muzike ali je koristeći da vas potpuno uvuče u ring gde će vas onda nokautirati nezadrživom serijom. A vi ćete se vratiti po još. Moćno!

https://modder.bandcamp.com/album/the-great-liberation-through-hearing

Novi album portlandskih careva Robots Of The Ancient World zove se 3737 – traje 37 minuta i 37 sekundi, naravno – samo učvršćuje strahopoštovanja vrednu reputaciju ove ekipe. Naime, ovo je veoma zreli, otmeni heavy psych/ stoner zvuk koji najbolje elemente teške psihodelije šezdesetih i sedamdesetih venčava bez greške sa modernim zvukom i tehnikama. Dakle, ovde ima i stoner rocka, i nosie rocka i ,,normalnog" rocka, sve je jako gruvi i atmosferično, a rifovi samo valjaju odozgo. Plus, odlični vokali koji se savršeno utapaju u ovom cunamiju zvuka. Da je samo mastering manje glasan ovo bi bilo jebeno remek delo, a i ovako je remek delo:

https://robotsoftheancientworld.bandcamp.com/album/3737

Thrash i speed metal, hardcore i grindcore, pa death metal. To je sada na redu! Pretpostavljam da kalifornijski Haunter (a koji nisu isto što i teksaški Haunter koje poznajemo i volimo) misle da stavljanje korus efekta na gitaru i odvrtanje na jedanaest njihovoj muzici daje poseban karakter i prepoznatljivost ali mene posle pola minuta samo jebeno iritira. Demo/ EP Incantations through Dark Magick je zapravo vrlo dobar sa pet pesama okultnog black speed krljanja i bend svira odlično, a pesme su napisane raznovrsno i zanimljivo, pa je čak i zvuk hajde-de, okej, ali nešto što je trebalo da bude samo strateški iskorišćen efekat na par mesta preuzelo je čitav materijal i čini da zvuči pomalo detinjasto i amaterski. Ali možda vama to neće toliko smetati pa svakako poslušajte bend koji ima MNOGO potencijala:

https://haunter666.bandcamp.com/album/incantations-through-dark-magick

Grčki duo Venus manifestno svira naučnofantastični metal, a to je, kad se prevede u zvuk, progresivni thrash. I dobro to zvuči. Debi album, Obscured Until Observed ima oštar i napadački stav a onda i svu silu ,,tehničke" svirke da zadovolji i životinju i čoveka u vama. Ovo je progresiva koja se drži thrash metal zvuka i teksture pa su progresivni elementi umućeni u generalnu agresiju i album zvuči čvrsto i energično ali istovremeno i maštovito, melodično, svakako sve vreme napaljeno. Lep debi:

https://venusscifi.bandcamp.com/album/obscured-until-observed

Cadaverous Night su Finci i njihova muzika je black-thrash metal/ thrash 'n' roll koji ćete voleti. EP Devil's Fire ima dve fine stufijske pesme, napisane i odsvirane simpatično, sa dobrom produkcijom i vrlo pristojnom, party atmosferom a tu su onda i tri žive pesme gde je party atmosfera još izraženija. Veoma pitko:

https://cadaverousnight.bandcamp.com/album/devils-fire

Kanađani Hyperia su snimili praktično jedini ovonedeljni strejt thrash metal album. Njihov treći, The Serpent's Cycle, doduše i sam ima malo death metal prizvuka u svom nižem štimu i debljini zvuka, ali vokal pevačice Marlee Ryley je zarazno dobar a rifovi su pravoverna trešagija, pa kad na to dođu dobre solaže, sve bude na svom mestu. Bend ume da i zamelodiše i tu takođe dobro zvuči a album sa jedanaest pesama (od kojih je poslednja obrada Heart) ume da potraje, ali traje otmeno:

https://hyperiametal.bandcamp.com/album/the-serpents-cycle

Dobro, i Izraelci Nail Within sviraju pre svega thrash metal ali njihov album, Sound of Demise, drugi u opusu, sa prvim snimljenim pre ravno dvadeset godina, zapravo ima više elemenata melodeath zvuka u sebi. Ali je dobar. Vidi se da je ovo pisano godinama pa su pesme pune zanimljivih detalja i ideja. Nije sve od tog po mom ukusu, ali ako volite švedski melodeath urađen u nešto više thrash metal ključu, ovde nema mnogo toga što vam se neće dopasti. OK, produkcija možda, jer je sve nekako prekomprimovano, skučeno, ali pesme su okej:

https://nail-within.bandcamp.com/album/sound-of-demise

Urugvajci Confusión Masiva isto brane boje relativno čistog thrasha ali njihov EP, Especie En Extinción mori malo tamna produkcija. No, muzički, ovo je vrlo solidno, na razmeđi između čistog thrash metala i krosovera, onako kako u latinskoj Americi baš zna da bude dobro. Pet pesama, dosta energije, cena sitnica, tj. sami je određujete:

https://confusionmasiva.bandcamp.com/album/especie-en-extinci-n

Gasket iz Baltimora imaju album kratkih, agresivnih, vrištećih hardcorepunk pesama koji se zove Dull the Needle. Ni jedan komad ne dobacuje do dva minuta a muzika je takva, nervozna, negde između sludgecore i grindcore pristupa, sa lepljivim rifčinama i povremenim ispadima brzine. Pesme su više pretnjom privoljene na harddisk nego što je to neko sad seo i ozbiljno aranžirao ali to bendu daje autentičnost u izrazu a zvuk je solidan. Lepo to, jelte, sve na gomili bude:

https://gasketbaltimore.bandcamp.com/album/dull-the-needle-2

Bloodrhine su Kanađani i njihova kombinacija hardcorea i metala mi nekako vuče na ezoteričniji UK zvuk tipa Amebix, ili one neke keltske bendove iz devedesetih (Disaffect itd.) izmešan sa malo Hellhammer/ Celtic Frost uticaja. Nije loše na papiru a još je bolje na prvom EP-ju, isto Bloodrhine, koji ima pet pesama žestoke, a atmosferične svirke za krastkorovca u svima nama. Fino je:

https://bloodrhine.bandcamp.com/album/bloodrhine

Tu su negde i Šveđani Harmagedon čiji debi album smešta svoj zvuk negde između crustcorea, noise rocka, death metala i death 'n' rolla kakav su, na primer, Entombed pa posle malo i Dismember radili devedesetih. Dystopian Dreams je kolekcija razumno kratkih, gruverskih i abrazivnih pesama koje imaju sav potreban groove da budu zanimljive stoner rok publici a svu potrebnu agresiju da budu hardcore. Master je, doduše, NEZAMISLIVO glasan što ne znam kako pomaže muzici koja je svirana i miksovana da ima jedan živ, organski dinamizam, ali pesme su dobre i ovo vredi da se posluša:

https://harmagedon.bandcamp.com/album/dystopian-dreams

Sadus su uvek bili solidna drugoligaška postava i, evo, i novi album, The Shadow Inside, snimljen sedamnaest godina nakon prethodnog održava tu drugoligašku reputaciju. Svakako, duo je promenio svoj zvuk i ono što je krajem osamdesetih i početkom devedesetih bio svedeni, zarazni deaththrash, sada je tehničkiji thrash metal koji kombinuje jake rifove, gruv i jednu čvrstu, disciplinovanu svirku za album uglavnom srednjetempaških trešera. Nije rđavo, nije fenomenalno, naprosto, prijatno je i ne probija nikakve nove puteve unutar svog odabranog žanra. Svirka je, očekivano, kvalitetna, a ako imam zamerke to je prvo na vokale Darrena Travisa koji vrišti ubedljivo ali, pa, monotono, a onda malo i na miks koji je bučan uprkos zapravo dinamičnom masteru. Ali, mislim, slušajte koliko je bubanj iskomprimovan, zaboga! No, kako god, Sadus ovde imaju nekoliko odličnih momenata – It's The Sickness je, recimo, legitimno lepa krljačina – i vredni su svake pažnje:

https://sadusofficial.bandcamp.com/album/the-shadow-inside

Wastelander su iz Mičigena i njihov drugi album, Endless Survival je sav u postapokaliptičnom imaginarijumu na tragu Fallouta, Mad Maxa, Hokuto No Ken i tako tih maštovitih svetova koje znamo iz popularne kulture. Muzički, Wastelander su negde na tački dodira thrash metala, crustpunka i malko blek metala, a ovaj album je, pa, dobro raspoložen, namenjen provodu, žurkama, pijanom padanju po mošpitu i emitovanju piva kroz nozdrve, između ostalog. Mislim, zabavno je:

https://wastelander666.bandcamp.com/album/endless-survival
https://dystopiandogsrecords.bandcamp.com/album/endless-survival

Tornado iz Teksasa je ono kako biste najavili nekog profesionalnog rvača kada biste bili WWE konferansje koji od mamurluka ne može više da se seti ni jedne kreativnije dosetke, a to je istovremeno i beatdwon bend iz, jelte, Teksasa, koji se zove Tornado. Tornado Demo '23 ima dve pesme i outro i ovo je plesni beatdown hardcore koji uprkos sobnom kvalitetu snimka zapravo nudi odličan gruv i respektabilan gangsterski štimung. Solidno.

https://tornadotx.bandcamp.com/album/tornado-demo-23

Davanje imena bendu je čin koji nosi sa sobom veliku odgovornost. Ništa gore nego kada bend ima DO JAJA ime a muzika je tunjava i nikakva. Otud sam sa dosta olakšanja zaključio da You Bastard iz Kalifornije svom imenu služe na čast jer je ovo baš onakav kikes hardkor pank kakvom sam se nadao videvši da se bend zove, jelte, You Bastard a EP You Died. Dakle, ova trojka TRESE baš za sve pare nudeći zapaljiv, ložački, moshpit-ready molotovljev koktel rifova, odličnog pevanja i brzog ritma. Ne mogu da zamislim da su koncerti ove ekipe išta drugo sem jedne proslave preterivanja u svakom smislu. Slušajte!

https://you-bastard.bandcamp.com/album/you-died

Boudicca iz Njukasla u Australiji su baš onakav dah svežeg vazduha kakav je potreban svakoj hardcore sceni. EP Uncouth ima sve što treba da ima jedna hardcore ploča: žestinu, agresivnost, pevačicu koja zvuči kao da bi mogla da pregrize Jugo Floridu ako se malo jače napregne, odličan zvuk, ali pre svega ima sjajne pesme. I to ne samo neke hardkorpank krateže, iako, da, ovde ima i kratkih pesama. No Boudicca baš umeju da se igraju i atmosferom i dinamikom, nudeći moćne rifove i evokativne melodije preko kojih pevačica Madeline Mitchell bljuje vatru poput nekakve najjače aždaje na južnoj hemisferi. Nekako je dragoceno naći hardcore bend koji ne beži od melodije a koji pritom nije zagledan u sopstveni pupak i smara vas svojim emocijama nego JEBE KEVE. Premoćno:

https://boudicca.bandcamp.com/album/uncouth

Pensilvanijski Massive Denial su bliži standardnom hardcorepunku iz osamdesetih, sa brzim, nervoznim tempom svirke i zapaljivim, keči rifovima i temama. Melodičnije pevanje je svakako način da se privuče više publike, i Massive Denial imaju i solidnu količinu The Queers/ Screeching Weasel punk rock formule pa je sve to vrlo lepo smučkano i posluženo. Album No Control ima dosta grubu produkciju ali to se i uklapa uz identitet benda. Lepo:

https://massivedenial.bandcamp.com/album/no-control

Tu su onda i Dissent sa Floride sa demo snimkom A Thirst For More. Ovo je pet pesama plus intro ozbiljno žestokog čukanja u stilu metaliziranog hardkora devedesetih. Ne skroz usporeni do moškor gruva, ali dovoljno blizu njega za vaše potrebe, Dissent se odlikuju dobrim rifovima, finim zvukom, kvalitetnom energijom:

https://dissentyourways.bandcamp.com/album/a-thirst-for-more

Rusi Umerla su nešto melodičniji, možda bliži posthardcore zamišljenosti, ali EP Скоропостижно je ubedljiv i snažan sa četiri pesme ozbiljne svirke i produkcije. Ovo je emotivno i ima tu neku očajničku energiju koja dolazi kroz spoj melodičnih, atmosferičnih gitara, glasnog, ekspresivnog pevanja i žestokog tempa a tekstovi na Ruskom su savršen detalj. Sve to a na kraju platite koliko hoćete. Odlično!

https://umerla.bandcamp.com/album/suddenly

Čikaški Racetraitor sam cenio i pre nego što sam video da gitaristkinja Andrea Black nosi Assuck majicu na promo slici, ali mislim sada? Apsolutni respekt. Ne smeta ni što im je novi album, Creation and the Timeless Order of Things jedna lavina zajebanog, apokaliptičnog blackened hardcore zvuka gde pesme u minut i po nabiju takvu tenziju, agresiju i melanholiju da posle njih trinaest ne treba da radite testove na depresiju bar 24 sata. Sjajno:

https://racetraitor-hc.bandcamp.com/album/creation-and-the-timeless-order-of-things-3

Portlandski Rank and Vile na debi albumu, Worship imaju grindcore i sludge u osnovi a pesme su im po minut i po i dva. Dakle, ekonomično, HEAVY, sa mnogo teškim, velikim gitarama i bez preterivanja sa tehnikom. Worship je pre svega album masivnog zvuka, dubokog štima, mikrofonije i rifa a tek onda demonstracija brzine i navežbanosti. Ali je dobar:

https://rankandvile.bandcamp.com/album/worship

Trocar su zanimljiv grindcore trio iz Arizone i DC-ja čiji novi EP, Piecemeal ima samo dve pesme ali su to komadi od po minut i po i, bogami, tri minuta. Bend ,,normalnu" grindcore osnovu proširuje agresivnim digitalnim manipulisanjem zvukom i mada sve to deluje prljavo i jeftino, takođe je organski i nekako prirodno. Plaćate koliko hoćete a vredi da se čuje:

https://thetrocar.bandcamp.com/album/piecemeal

Dark Spire iz Portlanda su već imali EP ove godine a novi, Her Body of Water je brutalna mikstura grindcore, black metal i death metal elemenata sa shoegaze prelivom. Pesme su kratke, većinski ispod minut ali muzika je energična, abrazivna, emotivna pa i prilično maštovita i ovaj bend lagano osvaja teritoriju i sprema se za prvi album s punim pravom. A ovo plaćate koliko hoćete:

https://dark1spire.bandcamp.com/album/her-body-of-water

Innominate iz južne Kalifornije sviraju već duže od pola decenije i pripremali su debi album, Foreboding kroz nekoliko kraćih izdanja, uključujući živi album iz prošle godine. I, dobro, čuje se ovde posvećenost i trud da se ostavi utisak. Ovo je brutalni death metal koji surovo poliva blastbirom i ima disonantne, opresivne rifove a bend svira razigrano i sa puno entuzijazma. Produkcija je okej, ali je najvažnije svakako da su pesme napisane i aranžirane promišljeno sa MNOGO promena ritma i skretanja u druge strane, ali da sve to na gomili daje dosta smislene celine. Nije za neku širu javnost ali brutal death publika ovde ima da se nauživa u materijalu koji je kreativan i tehnički impresivan:

https://innominatedm.bandcamp.com/album/foreboding

Poljaci Khaöz zapravo mešaju melodični death metal i blek metal ali njihov demo The Messenger (The Great Shadow) zvuči tako zlo i besno da ga je milina slušati. Četiri pesme epskog prebijanja i melodija, sa najužasnijim vokalima koje ćete čuti sa ove strane reke Stiks:

https://rexdiaboli.bandcamp.com/album/khaoz-the-messenger-the-great-shadow-2

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 18-11-2023, 12:11:37

I Italijani Iron Flames mešaju black i death metal ali njihov demo Immortal Hero of Eternal Time je brutalniji time što deakcentuje melodije i forsira brzinu i agresiju. Zvuči solidno divljački ali kvalitetno a i pesme su dugačke i ambiciozno aranžirane. Lepo:

https://ironflames.bandcamp.com/album/immortal-hero-of-eternal-time

Najmanje dva člana nizozemskih Bloodphemy svirala su u Sinister pa i peti album ovog benda, Dawn of Malevolence ima dosta sličnosti u zvuku sa titanima nizozemske scene. Odlično je ovo ako volite sirov, old school death metal koji trese snažno, nemilosrdno a opet teče prirodno, organski i ukusno smenjuje tempo, ritam i teme. Mnogo je osvežavajuće čuti bend koji svira SVOJU muziku jer bez obzira na navedenu sličnost sa Sinister, pesme su na ovom albumu napravljene bez uvaljivanja oprobanih, generičkih brejkdauna i moš-delova, pa Bloodphemy, iako su VRLO old school zvuče sveže i neistrošeno. Odličan zvuk takođe:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/dawn-of-malevolence

Australijski Carcinoid imaju jedan album iz 2019. godine iza sebe, te još dva split LP-ja, a novi EP, Encomium to Extinction će vam žestoko razgoreti glad za još. Nije da je ovo skroman materijal, pričamo o pet pesama u skoro pola sata muzike, ali Carcinoid imaju taj neki lepljiv, prijemčiv zvuk i uho za dobar gruv i čovek nikako da ih se nasiti. Dakle, ovo nije ni prebrzo ni preterano agresivno ali jeste primitivno, sirovo, kavernozno, sa old school srži i dobrom, kvalitetnom produkcijom. A još kad vidim da bend ima bubnjarku, milina:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/encomium-to-extinction
https://carcinoid.bandcamp.com/album/encomium-to-extinction

Brajtonski Body Asphyxiation Science snimili su novi EP, Heresy, i, imajući u vidu da je ovo solidno masivan produkt sa šest kvalitetnih death metal pesama, mislim da su više nego spremni da urade debi album i osvoje svijet. Duo je vrlo siguran, vrlo ubedljiv u svom science fiction death metalu koji visok tempo i agresivnost odlično uklapa uz futurističke atmosfere i nudi muziku koja je ZANIMLJIVA u prvom redu. Odlični rifovi, dinamično, nervozno aranžiranje i miks koji je, pa, prilično okej (mastering je, naravno, dosta glasan), sve su to kvaliteti izdanja koje osvaja i drži pažnju sa lakoćom:

https://bodyasphyxiationscience.bandcamp.com/album/heresy

Koliko razumem dostupnu enciklopedijsku građu, Befallen iz Klivlenda su svoj poslednji, treći, demo snimili još 2011. godine, onda su ćutali i sada se vraćaju sa EP-jem Before the Sun koji je odličan. Mislim, ne znam šta su radili 12 godina ali i mi bi trebalo da to isto radimo. Befallen nominalno sviraju melodični death metal, što i nije moj preferirani format ali njihova muzika je jednostavna, sa skoro ritualnim žarom koji komplikovanije aranžmane rado zamenjuje za srednjetempaški gruv uz koji se polako hipnotišete i hvatate napev da se pridružite proslavi. Odlična produkcija, lepa ploča:

https://befallencle.bandcamp.com/album/before-the-sun

Australijanci Deliquesce imaju debi album, Cursed with Malevolence i mada je njihov odabrani stil brutalni death metal sa dosta ,,tehničke" svirke gde se mnogo i brzo menjaju tempo i smer kretanja, produkcija je, pa, skoro garažna. A što je zanimljiva kombinacija jer Deliquesce ostavljaju utisak virtuozne svirke koja nije rezultat studijskog peglanja i editovanja nego ljudske discipline i truda. Kad se još uleti u neki old school gruv, eto miline. Valjana prva ploča:

https://deliquesceau.bandcamp.com/album/cursed-with-malevolence

Impresioniran sam drugim, albumom projekta Alchemy of Flesh jer je ovo jednočlani death metal projekat (iz Atine u Džordžiji) koji uspeva da zvuči i tehnički ubedljivo ali i aranžmanski i produkcijski zrelo na nivou ne baš uobičajenom za projekte ljudi koji imaju masu jednočlanih projekata. No, Tim Rowland je talentovan i nudi zabavnu, agresivnu a dovoljno melodičnu death metal žurku na svom drugom albumu pod ovim imenom, By Will Alone i ovo vredi čuti:

https://alchemyofflesh.bandcamp.com/album/by-will-alone

Novi album kalifornijskih Condemned, nazvan Daemonium ne vodi njihov brutalni death metal u nekom novom, uzbudljivom, neistraženom smeru, ali nudi propisan slemerski/ tehnički program za ljubitelje. Ovo je, dakle, striktno za one koji vole kombinaciju srednjetempaškog gruva i blastbitova, neljudskih vokala, sa dosta tehničke ekspertize ali sa naglaskom na bolesnom, toksičnom gruvu. Produkcija, tipično za Unique Leader bendove, PREPUCANA do bola, a album neoriginalan ali sasvim solidan:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/daemonium

The Spiral Continuum je, sasvim moguće jednočlani sastav iz Bostona čiji debi EP, The Spiral Continuum nudi vrlo solidan, tehnički napredan i melodičan death metal. Nema ovde sad nekog predalekog iskakanja iz žanra, ni muzički ni produkcijski, ali je sve vrlo kompetentno, lepo napisano, sa dobrim korišćenjem melodije da se osveži tipično agresivan nastup i The Spiral Continuum sa svoje četiri pesme apsolutno vredi da se posluša:

https://thespiralcontinuum1.bandcamp.com/album/the-spiral-continuum

Foetal Juice je, da se dogovorimo, odvratno ime za bend ali ovi Britanci se u potpunosti iskupljuju kvalitetom muzike na albumu Grotesque, njihovom trećem za sedam godina. Kad se na stranu stave, jelte, groteskne teme pesama, Foetal Juice sviraju neodoljivo zarazan old school death metal koji misli da je i dalje 1990. godina i da se štimovanjem dva tona niže od thrash metala pravi death metal. I u pravu je, jebem mu. Mislim, naravno, ovo ima i blastbitove i death metalske harmonije koje nećete čuti u thrashu ali trešerska energija je NEPOBITNA. Prelepo:

https://foetaljuice.bandcamp.com/album/grotesque-cd

No, koliko mi se tek dopada drugi album Kanađana Ceremonial Bloodbath, to treba videti. Genesis of Malignant Entropy i dalje zadržava black-death formu po kojoj bend već znamo, ali je skretanje u smeru death metala u domenu samog zvuka vrlo čujno. Naime, ovo je HEAVY i tamno, a što DIVLJAČKU svirku ističe na poseban način. Ceremonial Bloodbath su, jelte, bestijalni u svojoj viziji death metala i ovde nema zajebancije sa gruvom, atmosferom i nekakvim kompleksnim aranžmanima. Ceremonial Bloodbath odu na nokaut, rodbino, i bolje bi vam bilo da držite taj gard jer pogađaju nepogrešivo:

https://ceremonialbloodbath.bandcamp.com/album/genesis-of-malignant-entropy

Nagađam da će najnoviji EP sastava Maul iz Severne Dakote biti poslednje izdanje za 20 Buck Spin za ovu godinu i ako bude, pensilvanijski izdavač će se ispisati iz 2023. u velikom stilu. Maul na Desecration and Enchantment imaju samo dve pesme ali ovo je PREBIJAČKI death metal sa ukusno i pametno iskorišćenim semplovima i sintisajzerima. Kao i većina 20 Buck Spin bendova, Maul su hermetični ali rade vrlo pošteno i znojavo i izbegavaju opšta mesta death metala a ove dve pesme kombinovano traju preko petnaest minuta i vredi da se čuju do poslednje note:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/desecration-and-enchantment

Neurectomy je brutal-tech-death ekipa iz Njujorka u kojoj bubnjeve svira John Longstreth i čim znate taj podatak znate i da naziv debi albuma, Overwrgought, podrazumeva IZLUĐUJUĆE brzu i kompleksnu muziku. Mislim, ovo je pola sata tech death urnebesa za slušaoca kome su Origin isuviše konzervativni i očekujte samo najekstremniji, ALI DOBRO NAPISAN death metal gde su virtuoznost i agresivnost isto a vitoperenje žanrovskih pravila ide daleko preko granice ,,tehnike" i zalazi u avangardu. Jebanje!!!!!!!!!

https://neurectomy.bandcamp.com/album/overwrought
https://neurectomyband.com/

I evo poslednje sekcije sa heavy metalom i krosžanrovskim smicalicama. Evo, na primer, blackened sludge koji sviraju francuski Celeste ima u sebi i malo metalcore glamura a što bi mene trebalo da u principu odbije, no, EP Epilogue(s) sa svoje tri pesme nekako časno i neposredno šalje svoju tešku emociju i kombinuje te pržeće gitare, meljuće ritmove i užasno bolan vokal za koktel koji mi prija. Prija!

https://celesteband.bandcamp.com/album/epilogue-s

Kanađani Obroa-skai su, recimo, progresivni, pomalo eksperimentalni a veoma bučni screamo sastav koji ekstremnu ekspresivnost svoje muzike pojačava prštećim, abrazivnim zvukom ali i piše iznenađujuće kompleksne, zahtevne a zarazne pesme. Mislim, ovo nije grindcore niti mathcore ali ima energiju i drskost i jednog i drugog, razgovetno je ali istovremeno jako hermetično i slušaoca stavlja na brojne testove snage istovremeno ga zavodeći ogoljenom emocijom. Pritom, album se zove Science Progresses One Funeral at a Time što je dodatno kul!

https://obroa-skai.bandcamp.com/album/science-progresses-one-funeral-at-a-time

Ima masa bendova sa imenom Palehorse pa nisam siguran zašto su Finci Amendfoil svoje jedinstveno ime promenili u manje jedinstveno Palehørse, ali hajde, muzika je ostala dobra, zanimljiva, progresivna i maštovita. Drugi album ove ekipe pod ovim imenim nazvan je Hunting Grounds i ima deset pesama ekspanzivnog, rokerskog i hardrokerskog metala koji ne haje previše za žanrovske klasifikacije jer se oseća odlično u svojoj koži i zna da će ga svuda prepoznati. Palehørse su na ovoj ploči i melodični i agresivni, svakako uzbudljivi, nudeći muziku koja će se dopasti i ,,alternativcima" i ,,tehničarima" jednako. Sjajno:

https://palehrse.bandcamp.com/album/hunting-grounds

Ima li nerdovskijeg postupka do da pesme na svom demo snimku nazovete tako što ćete napraviti dve direktne reference na Konana, ali tako da se prva bavi jednom od najpoznatijih Howardovih priča o popularnim Simerijancu, a druga jednom od najpoznatijih RPG kampanja vezanih za ovog junaka? Evo, ja ne mogu da se setim. Pritom, Erlking iz Ohaja sve to rade uz omot koji je apsolutni ripof ne Konana nego Princa Valijanta, pa moram da se zapitam da nije ovaj bend samo nekakva halucinacija mog deliričnog mozga! Elem, Demos 2023 ima te dve pesme i ovo je herojski, melodični heavy metal snimljen u sobnom setingu. Slatko je.

https://erlkingmetal.bandcamp.com/album/demos-2023

Heh, Hard Excess je tako nekako... pitomo ime za bend koji hoće da se zakiti bad boy imidžom bliskim metal i hard rok publici a da ipak ostane pristojan i prijemčiv i za mame te publike. Mislim, ,,Teško preterivanje", sure, buddy, kako da ne. Enivej, bend je iz Austrije pa se možda može prihvatiti da ljudi ne kapiraju koliko im je ime smešno, ali debi album, The Nations Dust je jednako smešan ali u pozitivnom smislu. Mislim, ovo je zabavan, glasan rokenrol na tački susreta glam roka i hair metala, i ima tu vrlo lepih rifova i dobrog rokenrol gruva. Naravno, bend i tu ide malo preko crte pa neki momenti deluju blago karikirano, ali opet, meni se to DOPADA. Gruv je dobar, svirka energična a pevanje propisno visoko u registrima, gitaristi povremeno iz bluzerskih rifova ulete u neoklasičarske, jelte, ekscese i nekako bude to jako simpatično do kraja:

https://hardexcess.bandcamp.com/album/the-nations-dust

Nijemci Savage Blood su svoj drugi album nazvali Wheel of Time, a za šta ne znam je li direktno vezano za uticajni serijal fantazijskih romana, no, ovo bez sumnje idealno paše uz njihovu muziku. Jer, da, ovo je epski, fantazijski hevi metal sa himničnim melodijama, melodičnim vokalima i puno pozitivne energije. Jeste to mrvicu previše cheesy čak i za mene, ali je dobro, kvalitetno napisano, odsvirano i producirano:

https://savagebloodmetal.bandcamp.com/album/wheel-of-time

Treći album belgijskih Thorium je vro ambiciozan komad melodičnog heavy/ power metala pod nazivom Extraordinary Journeys Pt. I. ov, naravno, sugeriše da će biti i nastavka, a sa pedeset minuta muzike koja je prepuna melodičnih krešenda, energične svirke i heroizma, nije da ovde nismo dobili pun obrok, sa dva dezerta. Thorium su kao (novi) Iron Maiden na steroidima, radeći sve što očekujete da čujete na novim Maiden albumima ali duplo brže i sa duplo više proggy ambicije u aranžmanima, pa iako je njihova muzika u teoriji preslađena za moj ukus, ne mogu da kažem da mi ne prija:

https://thoriumband.bandcamp.com/album/extraordinary-journeys-pt-i

Klivlendski Olathia su na osetljivom mestu između heavy metal pravoverja, power metal gizdavosti i metalcore ekstrema. Nisam mogao znati, pre prvih par taktova njihovog trećeg albuma, The Forest Witch, da li to meni može da se svidi ali ispostavlja se da itekako može. Ovo je žestoka, a melodična muzika sa dosta dobrim odnosom heavy metal ortodoksije i metalcore drame, a pevačica Chris Emig je vrlo dobra u svojoj ulozi gromobrana i predvodnika navale. Raznovrsno, dobro napisane pesme, bučna ali funkcionalna produkcija i album koji vredi poslušati:

https://olathia.bandcamp.com/album/the-forest-witch-digital-album

Destructor iz Ohaja cepaju, s prekidima, od 1984. godine i, mislim, respekt za bend koji posle bezmalo četiri decenije karijere zvuči ovako napaljeno. Peti album, Blood, Bone, and Fire njihovu kombinaciju epskog heavy metala i trhash metal agresivnosti vozi sa puno ubedljivosti, smeštajući se negde između Raven i Overkill pristupa metalu, a to je, da se ne lažemo, jebeno dobro mesto da se na njemu bude. Album ima svu prefinjenost veteranskog produkta ali spakovanu u od energije pršteću formu koja bi pristajala nekom srednjoškolskom sastavu. Pa, eto, ne propustite:

https://youtu.be/Ns2dMijAPWY

Album nedelje? Dolazi iz Italije! Rogue Deal su toliko old school u svom tradicionalnom heavy metal izrazu da im već druga pesma na debi albumu, Escape from Justice, pokupi čitav početni rif od Ritchieja Blackmorea (konkretno iz pesme Spotlight Kid) i bezobrazno se pravi kao da se ništa nije desilo. Ali, mislim, prašta im se jer su Rogue Deal, što bi rekli Amerikanci REAL DEAL. Mislim, ovo je manje Rainbow a više NWOBHM cepačina sa epskim refrenima, raspevanim gitarama i pevačem koji obožava da prži falseto. Bend sam navodi Tokyo Blade, Iron Maiden i Diamond Head kao uzore i ovo je baš ta kombinacija ulične, mangupske poze i melodičnog, fentezi metala koji sanjari o Noćnim rendžerima, Ogledalima zvezda i Uličnim borcima. Sve je to propisno producirano i odsvirano sa mnogo šmeka pa da kažemo da bi Rogue Deal, da su ovo objavili pre 40 godina danas bili navođeni kao uzori i mesije, a danas možemo da nesputano uživamo u lepoj rekonstrukciji zvuka koji smo tada voleli:

https://roguedeal.bandcamp.com/album/escape-from-justice

Meho Krljic · 25-11-2023, 12:06:58

Polako se usporava. Možda se po količini to neće primetiti, ali notabilno je da ove nedelje nije bilo puno ,,velikih" izdanja. Ide kraj godine, uskoro će i liste najboljih albuma, ali koga zanima šta ima novo a zanimljivo, evo smo se potrudili:

Ajmo prvo, kao i obično, blek metal. Francuzi Hell Gate vrlo ubedljivo nastupaju na svom drugom albumu, Vagues d'amertume. I pored imena na engleskom (a i ,,imena" članova koja sve sadrže reč ,,Hell"), Hell Gate su vrlo ,,francuski" black metal projekat, sa kombinacijom black i death metala, avangardnim, nestandardnim pakovanjem za svoje podugačke pesme i vrlo čvrstim zvukom. Ovo je ,,atmosferično" ali bez prelazaka u shoegaze harmonije koje su skoro pravilo za atmosferični blek metal ovih dana. Hell Gate su mračniji, ali i rado odlaze u smeru post-blek metala i post metala generalno. Kada krljaju, krljaju pošteno, ali ovo je generalno atmosferičan album i tako ga treba slušati:

https://hellgateband.bandcamp.com/album/vagues-damertume

Pre dve godine sam tada aktuelno izdanje slovačkih Aeon Winds opisao kao ,,atmo-cheese" ukazujući koliko je njihov atmosferični blek metal zaslađen i, jelte, cheesy. To sam pisao sa simpatijama, da bude jasno, pa tako i novi album, Night Sky Illuminations, koji nije ni malo manje cheesy, gledam sa jednakim simpatijama. Aeon Winds su supermelodični, zvuk im je razmazotina, pesme aranžirane tako da gotovo nema veze koji se ritam svira jer su u prvom planu te zapevajuće gitare, ali mora se priznati da od svih atmoblek bendova koje povremeno poslušam, Aeon Winds kao da ovakve stvari rade najbolje. Mislim, ovaj album zvuči monumentalno, epski, ubedljivo, sa taman koliko treba simfonijske dimenzije u aranžiranju da svemu da malo dubine i, evo, od mene sve to dobija jake preporuke:

https://hexencave.bandcamp.com/album/night-sky-illuminations
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/night-sky-illuminations
https://tryznaproduction.bandcamp.com/album/night-sky-illuminations-full-length-2023

2020. godine je prvi album kanadskih Sombre Héritage meni pružio sasvim korektnu ako ne preterano originalnu zabavu iz domena atmosferičnog, melodičnog blek metala. Evo nam sad drugog albuma, Inter Duo Mundi i ovo je i dalje jako prijatno. Bend se postepeno otrže onim najstandardnijim rešenjima za atmoblek i, držeći i dalje prijatne, pamtljive melodije, eksperimentiše sa ritmovima i dinamikom. Sviđa mi se i što zvuk nije sasvim razmazan. Ugodno:

https://youtu.be/z7fckiQui2c

Isti izdavač, kvebečki Sepulchral Productions ima i treći album takođe kvebečkih Délétère i ovo je okultno dobra zabava. Songes d'une nuit souillée je bliži blek metal zvuku onako kako se on solidifikovao devedesetih, sa puno klavijatura, bolesno slatkih melodija i jednom naglašenom epikom u svojoj osnovi. To sve puca od horova, zvona, produkcija je zaravnjena i prilično nedinamična, ali publika koja ovo voli, to voli baš tako. I dobro je:

https://youtu.be/8KOI0PkazyQ

Valdrin iz Sinsinatija snimaju za Blood Harvest i njihov pompezni, melodični blek metal je svakako na nekoj talasnoj dužini ovog švedskog izdavača poznatijeg po avangardnom death metalu. Kako god bilo, četvrti album ove ekipe, Throne of the Lunar Soul je kolekcija zaista epskih, melodičnih, HEROJSKIH pesama koje ne samo da pevušite zajedno sa bendom nego uz njih i pocupkujete. Ne sve vreme, naravno, jer Valdrin ipak imaju i krljačke delove, inače ja to ne bih mogao da svarim, ali melodični program je kao Iron Maiden na esidu i ovaj album je izuzetno prijemčiv i na ime dosta lepe produkcije i na ime žestoke svirke i na ime pamtljivih tema i dobrih aranžmana. Jako:

https://valdrin.bandcamp.com/album/throne-of-the-lunar-soul
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/throne-of-the-lunar-soul

Ciriški Ophanim pripadaju grupi Helvetic Underground Committee i kao i drugi bendove iz ove ekipe (u mnogim od kojih svira Menetekel, spiritus movens ovog projekta), imaju vrlo hermetičan, osoben i zanimljiv zvuk. Debi album, Tämpelskläng ima samo četiri pesme u svoja 42 minuta, ali mnogo uradi u njima nudeći muziku koja je na razmeđi okultnog i sakralnog provlačeći hipnotičke melodije, horske napeve, puno ritualne atmosfere. Vrlo, vrlo zanimljivo pa nek je i dosta jeftino producirano, ima štofa:

https://ophanimtemple.bandcamp.com/album/t-mpelskl-ng

Francuzi Deathcode Society su teoretski verovatno premelodični za mene. Njihov drugi album, Unlightenment svoju simfonijsku blek metal misiju ispunjava sa dosta dimmuborgirovskih tema i harmonija, ali... ali ovo je uglavnom toliko brzo i energično da mi je teško da se dalje mrgodim. Deathcode Society su na ovom albumu kao neka blekmetalska varijanta The Black Dahlia Murder, pompezni, bombastični, ali u krajnjoj liniji uvek razarački moćni i sa odlično napisanim pesmama od po sedam minuta. Još ta dobra riba na omotu!

https://deathcodesociety.bandcamp.com/album/unlightenment

Nisam siguran otkud irski Fraught na Argonauta recordsu, ali ne branim. Iako njihov debi album, Transfixed on Dying Light, svojim blago avangardnim, blago ,,post" blek metalom izmešanim sa death metalom ne pasuje u katalog ovog italijanskog izdavča, on je meni prilično impresivan. Ima tu i čukanja i meditiranja, i disonance i dobrog, propisnog rifa, ali pesme su napisane tako da sve to ima smisla i da ne bude samo ređanje fora koje su u trendu, a svirka i produkcija su prilično kako treba. Naravno jebeni Argonauta skoro ništa ne stavljaju na Bandcamp, pa ovo mora da se čuje drugde, ali veoma je vredno:

https://www.youtube.com/watch?v=NgxXURYs3Wg&list=OLAK5uy_mnmR2LZLAnL_6Gm1BbPZ3N2yiLZlu1JHQ

Kad smo već kod keltskog blek metala, evo ga i novi Black Pyre. Kardifski jednočlani (povremeno i višečlani) projekat je već voljen u ovoj kući i mada novi album, Fall Of The Northern Kingdom ne obara na pod nekim NOVIM pristupom materijalu ili produkciji, i dalje imamo na programu kolekciju simpatičnih blek metala pesama sa keltskim i velškim motivima i to je dopadljivo:

https://blackpyre.bandcamp.com/album/fall-of-the-northern-kingdom

Finski Korgonthurus su ozbiljna i ozbiljno satanistička ekipa koja svira od početka stoleća a Jumalhaaska joj je četvrti album i, pa, ovo je baš prvorazredno. Korgonthurus imaju moćan zvuk, sviraju ultraupeglano, ali pesme, kojih ima samo četiri, su epske (i po trajanju: najkraća ima skoro 12 minuta, najduža više od 16), napisane tako da spoje agresivnost satanističkog metala sa malo melanholičnih, atmosferičnijih melodija. Jako dobro, jako profi urađeno, i kompozitorski i aranžerski ambiciozno i ubedljivo:

https://woodcutrecords.bandcamp.com/album/jumalhaaska
https://korgonthurus.bandcamp.com/album/jumalhaaska

Pa onda hajdemo na stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal, šta se već nudi... Mada mislim da se sludge metal ne nudi ove nedelje... Enivej, naravno da francuski trio Supertzar svira fazirani stoner-doom metal. Naravno da su ime uzeli po pesmi Black Sabbath. Naravno da omot njihovog debi albuma, Epic Truths & Fantaisies asocira na omot Sabbathovog albuma Heaven and Hell. I ne, nisam pogrešio u kucanju, zaista piše ,,Fantaisies" na tom omotu. No, Supertzar uprkos svim indikatorima koji ih smeštaju u "tribjut bend" teritoriju, uspevaju da svoj, jelte, fazirani stoner-doom, izmaknu iz senke Black Sabbath dovoljno da se muzika sluša kao originalna tvorevina a ne puki derivat. I nije to uopšte loša tvorevina. Ovo je ugodno faziran, prijatan i psihodeličan materijal sa dugačkim pesmama koje vas uljuljkaju u slatki dremež svojim gruvom i odozgo miluju nežnim psych-melodijama, a sve to ima dovoljno hrapavih tekstura za svačije potrebe. Bogato i prijatno, ovo je snimljeno još 2020. godine i lepo je što je konačno ugledalo svetlo dana, uključujući na vinilu:

https://supertzarband.bandcamp.com/album/epic-truths-fantaisies

Fuzzing Nation su još jedan grčki stoner/ desert rock sastav koji se samo odnekud pojavio i odmah, što bi mladi rekli izdominirao. EP Fuzzing Nation ima četiri pesme inspirisane uobičajenim kruicima kao što su Kyuss, Fu Manchu, QOTSA i slično, i ovo je odmah kako treba: prijemčivo, melodično, sa finom dinamikom pesama, pre svega sa vrlo lepim gruvom. Greota da ga nema na Bandcampu (bar za sada) ali valja da se čuje:

https://youtu.be/CAQLwdN3Tsg

Još Grka? Ima! Diesel Cindy su, doduše bliži noise rock i postpank delu spektra, ali sve je to i stoner rok i odlično je. Album Spill The Dirt ekipe iz Atine u malo više od pola sata pakuje osam pesama koje proizvode napete, pomalo bolesne ali prijemčive atmosfere a bend, tamo gde nema na težini, ima na psihodeličnosti gitara koje idu od surf vibrata do paklenog wah- wah zavijanja. Relativno nestandardno za grčku scenu, ali meni odlično:

https://dieselcindy.bandcamp.com/album/spill-the-dirt

I Cosmic Shadows su Grci odakle je i njihov debi album istog imena (er... naravno), ali njihov psihodelični rok je daleko bliži old school psihodeličnoj garaži sa elementima surf rocka nego nekakvom, jelte, ,,metalu". A i veoma je dobar. Ovo ne samo da je zvučno autentično, sa finim, prozračnim zvukom gitara, toplim basom i lepo odmerenim bubnjevima i vokalom nego su i pesme odlično napisane. Devet hitova koji idu dosta brzo i efektno pogađaju sve naciljane mete mada se album završava trijom dužih i sporijih pesama koje će vam pomoći da se spustite. Odlično:

https://cosmicshadows.bandcamp.com/album/cosmic-shadows

Praise the Sun je termin iz igračkog serijala Dark Souls ali istoimeni norveški sastav nije nešto napadno tematski okrenut ovim igrama. Otud je i njihov stoner rok nešto ,,veseliji" od onog što bi taj predložak diktirao, mada se EP Sinister & Unhinged odlikuje pre svega suzdržanom, blago pretećom atmosferom. No, muzika je gruvi, vokali su prijatno monotoni a produkcija korektna i ovo se lepo posluša:

https://praisethesun.bandcamp.com/album/sinister-unhinged

Ime indonežanskog sastava The Corals zapravo je akronim od ,,The Corporation Of Rock And Loud Spreader". Eto malo kreativnog kasapljenja Engleskog jezika, a EP Terbelenggu Depresi nudi kreativan, dobro ne MNOGO kreativan ali dovoljno kreativan i originalan rokenrol da čovek tokom te tri pesme uživa. Ovo jeste nekakav stoner rok u osnovi, ali je brzo, energično i poletno, dakle, više je rok nego stoner, da tako kažemo. Bend svira vrlo žustro, pesme su visokog tempa a zvuk iako jeftin, zapravo je zdrav i prijatan za uho. Odličan EP i bend koji vredi pratiti:

https://thecorals1.bandcamp.com/album/terbelenggu-depresi-2

U sličnom tempu znaju da zasviraju i australijski Fool's Idol ali njihov EP Autumn je psihodeličniji, faziraniji, što bi mladi rekli istripovaniji. Sa šest pesama koje se sve zovu Autumn i samo dodaju rimske brojeve, ovo je materijal kompaktnog, energičnog ali ležernog rokenrola sa puno psihodeličnih efekata i svešću da dobre ideje ne treba izlizati. Pesme su, dakle, ekonomično aranžirane, pevanje melodično i zabavno, a gitare, posebno u solažama, SVEMIRSKE. Odlično:

https://fools-idol.bandcamp.com/album/autumn-ep

Zabavni su i španski Wet Cactus čiji novi album Magma Tres ima dobre, teške gitare i džemerski gruv. No, pesme su napisane studiozno, svirka zvuči spontano ali je disciplinovana i taj zdravi, lepi miks mnogo pomaže. Čak dvanaest pesama na albumu koji je žurka sve vreme ali pametno i promišljeno menja tempo i intenzitet. Pouzdani Electric Valley Records:

https://wetcactus.bandcamp.com/album/magma-tres
https://evrecords.bandcamp.com/album/wet-cactus-magma-tres

Ah, prelepo, Clouds Taste Satanic su nas na Crni Petak poradovali novim EP-jem, vragolanski nazvanim All I Want for Christmas Is Your Soul i ovo je briljantnih četiri komada veselog psihodeličnog stoner roka, bez pevanja ali kome pevanje ZAISTA treba kad su gitare ovako ekspresivne? Naravno, radi se o obradama tuđih pesama sa božićnom tematikom, od dečijih popevki do Spinal Tapa i naravno da od CTS dobijamo zabavu i to po ceni koju sami odredimo. Trn on, tjun in i uživajte:

https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/all-i-want-for-christmas-is-your-soul

Pensilvanijski trio Almost Honest ima simpatičan novi album, The Hex of Penns Woods i ovo je izuzetno ugodan, gruverski stoner rok, sa finim bluz osnovama ali melodičnim nadgradnjama koje prizivaju u sećanje i psihodelični rok sedamdesetih ali i neke kasnije alotropske modifikacije rok muzike, partikularno one iz devedesetih u kojima su alternativci ponovo otkrivali moć bluza. Jedanaest maštovitih pesama odličnog gruva i popaljive atmosfere:

https://almosthonestpa.bandcamp.com/album/the-hex-of-penns-woods

Idemo na bržu muziku: thrash, speed, hardcore, grindcore, death metal! Speedraiser su Poljaci (naravno) a njihov debi album, Mosh! Bang! Drink! je kolekcija pijanih speed metal pesama (NARAVNO!). Mislim, ovo je praktično niska klišea, sa pacovom koji vozi motor i pije zidarsko pivo na naslovnoj strani, no, Speedraiser imaju dovoljno tehničkih kvaliteta u svirci, te pristojnu produkciju da im ovaj intenzivno nostalgični materijal bude slušljiv. Ne sad FENOMENALAN ali prijatan:

https://youtu.be/SHsdLevzjJ8

Česi Solution of Panic sviraju ,,violence thrash", mada je to u prevodu na naš jezik vrlo disciplinovan, agresivan death-thrash metal. Debi album, Revenge From The Grave zvuči osvetnički, tvrdo, moćno, sa zvonećim, dominatnim basom, energičnim gitarama i zakucavačkim bubnjevima. Vokali su između death metala i hardcore laveža a pesme pune pretećih rifova i ložačkih hukova. Odlično:

https://solutionofpanic.bandcamp.com/album/revenge-from-the-grave

Merciless Attack su iz Venecije i imaju drugi album, Mechanical Visions pun dosta fino odstojalog thrash metala. Ne napadno retro, Merciless Attack samo prirodno gravitiraju ka jednostavnim rifovima i aranžmanimna koji forsiraju hedbeng i šutiranje. Ima dosta mediteranske buke i besa u ovom materijalu sa pesmama čiji naslovi zvuče kao da su napisane još osamdesetih i priznajem da sam se grdno zabavio slušajući:

https://mercilessattack.bandcamp.com/album/mechanical-visions

Nizozemci Bladecrusher na svom drugom EP-ju, Death, Revenge, War prže energičan thrash metal umanjujući crossover zvuk sa prvog EP-ja i puštajući dosta Slayera, Exodusa i tako tih lepota da se čuje u rifovima. Kad se na to doda i blago blackened vokal, ovo je, uz dobru produkciju, odličan materijal koji slušaoca ostavlja gladnim za JOŠ:

https://bladecrusher.bandcamp.com/album/death-revenge-war

Thrashing Cult Records su kineska etiketa posvećena modernom thrash metalu a Nightwings su bend iz Tokija sa istoimenim debi albumom punim sirovog, rokerskog speed/ thrash zvuka. U Nightwings sviraju članovi nekih već aktivnih bendova i na albumu se čuju kvalitet i iskustvo, pogotovo u songrajtingu, sa finom kombinacijom rifova, melodičnih tema i iznurujućeg D-beat kucanja. Vokali su takođe grubi a melodični i Nightwings su, ako se zvezde dobro postave, viđeni za slavu:

https://thrashingcultrecords.bandcamp.com/album/nightwings

Australijski Komodo Nightmare imaju već EP i singl koji se isto zovu Komodo Nightmare, a sada su izdali NOVI EP koji se zove isto Komodo Nightmare. Malo će biti zajebano da se sve to isprati, ali kapiram da su ovde sve pesme ponovljene sa prvog EP-ja, a dodate su još dve pa je to valjda proširena verzija debija. U svakom slučaju, ovo je ugodan, dobro produciran krosover-treš sa odličnim, promuklim vokalima, kratkim, ekonomičnim aranžmanima i dovoljno brzine da meni srce bude na mestu:

https://komodonightmare.bandcamp.com/album/komodo-nightmare-ep

LOVE/SICK su iz Helsinkija a i jako su agresivni i teški. EP, takođe naslovljen LOVE/SICK ima pet kratkih pesama hardcorea koji nije samo ,,metaliziran" nego pošteno hromiran, sa sludge metal težinom, death metal štimom i grindcore vokalima. Brutalno, moćno, gruvi pa i blago proggy sa svojim čestim promenama ritma i tempa. Odličan materijal da se prikažete svetu:

https://lovesickhc.bandcamp.com/album/love-sick

Bullet Trauma su takođe iz Helsinkija a njihov debi EP Hunting Season ima čak sedam pesama tvrdog, energičnog crossover thrash zvuka. Neko bi ovo nazvao i albumom, jer pesme nisu nekakvi krateži od pola minuta već potpuno formirani metal komadi, a zvuk je sirov, tvrd, snažno distorziran, nameran da vas malo isprovocira. Bend piše pristojne pesme ali njihovo oružje je ta energična, brutalna izvedba, sa nervoznom brzinom, promuklim pevačem i prljavštinom koja zvuči zavodljivo:

https://bullettrauma.bandcamp.com/album/hunting-season

Paperclip iz Belingema u Vašingtonu i ShellShock iz Portlanda u Oreginu imaju split kasetu (mada za sada samodaunloud) nazvanu samo Split. Svaki bend daje po dve pesme ekstremno abrazivnog, bolesnog hardcore/ powerviolence zvuka i ako od ovoga ne progledate i pomislite da je život prekratag da biste ga gubili na gluposti, onda za vas nema nade. Ubistveno a plaća se koliko želite:

https://shellshockhxc.bandcamp.com/album/split
https://paperclipnwhc.bandcamp.com/album/split

Sewn Shut iz Solt Lejk Sitija sviraju metalizirani hardkor na istoimenom EP-ju ali kako jedan od članova na promo slici nosi Exodus duks, odmah znate da će biti dobro. Ovo je klasičan moshcore na prelazu u beatdown, sav u mrvećem srednjetempaškom gruvu, brutalnim vokalima i horskim dozivkama, koga od nekakvog proseka izdvaja odlična produkcija i stvarno kvalitetna svirka. Zverski, a plaćate koliko hoćete

https://xsewnshutx.bandcamp.com/album/sewn-shut

Infernal Diatribe su iz Mejna i nihov metalizirani hardkor je disonantan i JAKO distorziran tako da izlazi iz okvira klasičnog nabod-kora koji znate i volite. Ali ne predaleko, EP Surging Violence je odlično postavljen između moshcore, beatdown i dissonant/ chaotic hardcore koordinata i ubedljivo šuri kroz svojih pet komada. Da je sa ovakvim zvukom inženjer masteringa Will Killingsworth uspeo da napravi snimak koji ima toplinu i ne vređa uši je, takođe, malo čudo:

https://infernaldiatribehc.bandcamp.com/album/surging-violence

Francuzi Asilian imaju prilično grozan zvuk na svom debi albumu, Escarcération, sav u nekakvim old school digitalnim distorzijama i kompresijama, kao da je sve snimano u nekom beogradskom studiju 1991. godine. Ali, dobro, ako se to stavi na stranu, album je neoriginalan, ne previše maštovit ali ugodan. Ovo je jednostavan death metal sa oprobanim rifovima i prepoznatljivom atmosferom koji se sluša sa osmehom i bez ambicije da će vam sad to kao nešto promeniti život. Ali mlatićete glavom, zabavljati se.

https://asilian.bandcamp.com/album/escarc-ration

Kolumbijski Ossuary imaju vrlo old school etitjud na svom četvrtom albumu, Stellar Annihilation. Ovo je napisano i odsvirano kao da je bend i dalje u srednjoj školi, sa primitivnim aranžiranjem i izvedbama koje su strastvene, sirove, bez sofistikacije, ali pravoverne autentične. Produkcija je solidna i to je dobro jer iako bi garažni, demo-zvuk možda dodao još malu meru autentičnosti ovom materijalu, učinio bi ga težim za slušanje nego što je potrebno. Ovako, Ossuary mi prijaju i njihov staroškolski death metal konzumiram sa osmijehom.

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/stellar-annihilation

Rusi Paramatma, pak, svoj prilično brutalni death metal venčavaju sa hinduističkim i budističkim filozofskim konceptima, pa minialbum Sovereign Hell lomi kosti ritmom i skida kožu oštrim rifovima, zverske vokale i da ne pominjem, ali sve to radi u cilju prosvetljenja duha i inspirisanja svih nas da tražimo nešto bolje, više, plemenitije. No, čak i da ste agresivno sekularna osoba, Paramatma su superteški, imaju solidne rifove, prže jake blastbitove i producirani su solidno, dakle, užitak je zagarantovan:

https://paramatmaom.bandcamp.com/album/sovereign-hell

Za dvostruki nokaut iz Engleske stiže split singl bendova Mortuary Spawn iz Lidsa i Vacuous iz Londona. Nazvan Disease Entity/ Dance of Teeth, ovaj seveninčer ima dve pesme prljavog, nevaljalog death metala i deathgrinda za ljude koji poznaju i cene andergraund. Dobra ponuda:

https://mortuaryspawn.bandcamp.com/album/disease-entity-split-w-vacuous
https://vacuousdeath.bandcamp.com/album/dance-of-teeth-split-w-mortuary-spawn

Onda preskočimo Lamanš i stiže nam drugi EP francuskih Cryptic Grave nazvan Awake in a Grave. Ovo je jako lep old school death metal koji podseća na Morgoth i bendove te generacije, sa artikulisanom svirkom i jasnim zvukom ali sa stalno mutirajućim, izvitoperenim aranžmanima gde rifovi uleću i izleću iz pesme sledeći neku infernalnu logiku, a pevač lebdi iznad matrice kao nekakav zli duh.

https://metalisthelaw.bandcamp.com/album/awake-in-a-grave

Infected Chaos su iz Austrije i posle tri albuma snimili su EP Conjuration Overture – Vanity is Dawning. Ovo bih mogao da nazovem atmosferičnim death metalom jer bend pored propisnih rifova i death metalskog krljanja voli i atmosferičnu melodiju pa i zrnce melanholične emocije u onome što radi. Nije baš skroz po mom ukusu ali nije ni loše:

https://infectedchaos.bandcamp.com/album/conjuration-overture-vanity-is-dawning
https://www.youtube.com/watch?v=guXz_DNUrCI&list=OLAK5uy_nEYAJ6SxaVmhnEXza2m2sHMXyqjnVPY84

Master's Call iz Volverhemptona jesu tehnički gledano death/ black ekipa, ali njihov debi album, A Journey for the Damned ima u sebi i malo prodornih thrash metal rifova. A što je meni prijalo jer je ovo inače korektan ali ne sad nešto preterano originalan death-black, odsviran kvalitetno, produciran solidno ali bez mnogo osobene arome ako se izbace ti thrash elementi. Srećom, ne izbacuju se i Master's Call su na kraju vrlo slušljivi:

https://masterscallofficial.bandcamp.com/album/a-journey-for-the-damned

Za malo skandinavskog death-black zvuka tu je debi album projekta Sort Sind pod nazivom I skyggen af livet. U pitnaju je jednočlani autlet za Mathiasa Friborga koji inače svira gitaru i peva u cenjenom danskom death metal bendu Hyperdontia i Sort Sind mu je zanimljiv otklon od ,,čistog" death metala i ubrizgavanje malo blek metal epike u još uvek tvrdu, tešku death metal matricu. Friborg piše dobre pesme, ima vrlo solidan zvuk i uspeva da nam proda tu svoju kombinaciju epike i tehnike, nudeći dovoljno prostora i za pošten hedbeng i za plutanje u melodičnim, fantazijskim prostorima. Vrlo dobar album:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/i-skyggen-af-livet
https://desiccatedproductions.bandcamp.com/album/i-skyggen-af-livet

Black-death je na programu i u slučaju drugog albuma italijanskih Morbid Sacrifice, ali ovo je mnogo primitivniji, mnogo više old school rad. Ceremonial Blood Worship ima osam pesama duboko ukorenjenih u zvuku i filozofiji devedesetih, sa naglaskom na, jelte, morbidnosti i mračnjaštvu, sa produkcijom koja je jednostavna, jeftina, sa svirkom koja je disciplinovana ali suštinski, jelte, bestijalna. Mogu da zamislim ljude kako padaju po mošpitu uz ovo a na kalendaru piše da je 1991. godina:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/ceremonial-blood-worship

Kambrijski Void Below se vode kao death metal sastav ali njihov novi EP, World Undone na čvrstu death matricu disciplinovanog ritma dodaje dosta post-metal atmosfere. Kad se još ukombinuju i relativno razgovetni vokali, ovo bude interesantna smeša metal podžanrova, no death metal ovde jeste u tehničkoj većini, pa ako volite, probajte:

https://voidbelow.bandcamp.com/album/world-undone

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 25-11-2023, 12:07:29

Čileanci Sadism cepaju već 35 godina i Obscurans im je deseti album. I u prvih par taktova čujete da se radi o prekaljenom bendu koji, opet, svoje iskustvo nije pretočio u rutiniranu, zanatski korektnu ali nenadahnutu svirku. Naprotiv, Sadism sviraju baš momački, vozeći svoje ,,dominating death metal" pesme sa puno apetita i u dobroj produkciji. Nije ovo, da bude jasno, ,,originalno" i zaista biste mogli da zamislite isti ovaj album snimljen i 1988. godine, sa nešto manje nabudženim zvukom, ali i tada kao i sada, on bi osvajao autentičnošću i snagom. MOĆNO:

https://hammerheart.bandcamp.com/album/obscurans

Za ljubitelje kvalitetnog death metala sa naučnofantastičnim prelivom, tu su španski Deimler i njihov drugi album, Immortalized. Ovo je sada praktično studijski projekat nastao rezurekcijom nekada ,,pravog" benda ali koji sada, u postpandemijskoj eri, uspešno snima dobre albume. Immortalized je iznenađujuće melodična ploča sa dobrim čvrstim zvukom i mračnom death metal atmosferom u osnovi, ali i sa ugodnim gitarskim temama i gruvom koji nije agresivan već topao, prijemčiv. Nekako praznično sve to zvuči:

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/immortalized
https://youtu.be/aNs64fKb48Y

Na kraju smo i slušamo heavy metal i nekakve krosžanrovske momente ako ihima! Gravibus Triturabis je drugo izdanje u serijalu split izdanja nazvanom Alutiae izdavača M.U.S.I.C. Records iz Francuske pa su i bendovi na njemu francuski. Oba sviraju heavy metal sa modernim zvukom ali dovoljno klasične melodije da budu makar prijatni. Bullet Ride su za mrvu bliži thrashu, sa dosta korišćenja duplog bas bubnja, ali za mikrofonom imaju melodičnu ženu pa je ovo lepa kombinacija zvuka i energije. Evil-Minded su slični, sa baš BAŠ klasičnim rifovima i manje upečatjivim pevanjem, ali pesme su prijatne i ovo je sve solidno isproducirano da pošten metalac ima šta da čuje.

https://alutiae.bandcamp.com/album/gravibus-triturabis

Slični su i Brazilci Goaten sa svojim debi albumom, Midnight Conjuring. I ovo je moderan heavy metal sa savremenim zvukom ali dovoljno klasičnih elemenata da bude prikladan za moje potrebe. I Goaten malčice pate od toga da imaju pevača koji je korektan ali ne i upečatljiv, ali u njihovoj muzici je i nešto više atmosfere a manje klasične heavy melodije, pa je to, recimo njihova osobenost. Solidno, svakako, sa dobrom produkcijom:

https://goaten.bandcamp.com/album/midnight-conjuring

Forbidden Place Records za ovu nedelju imaju dementan album noise popa, debi izdanje norveškog projekta Molenfunken nastalog kao ofšot (sada raspalih) noise rockera Succuba, za vreme pandemije. Album je kao The Residents za predškolsku decu. Eto! A izdavač daunloud, po običaju prodaje za onoliko koliko sami odredite:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/molefunken-fade-into-bolivian

Hitten su vrlo ubedljiv sleaze/ glam metal iz Španije, a time mislim da zvuče kao hair metal bend iz Los Anđelesa sa kraja osamdesetih, ali maštovit, kreativan hair metal bend iz Los Anđelesa sa kraja osamdesetih. Peti album ekipe iz Murcije, While Passion Lasts zvuči kao da ste spojili Dokken i Motley Crue sa malo Bon Jovi šarma i mada naravno, nikada ne deluje dobronamerno kada bend opisujete navodeći druge bendove, ovo mislim u najboljoj konotaciji. Hitten isporučuju baš onaj odnos strasti i slasti koji je potreban da ova muzika zaživi i ne bude puki cheese, imaju dosta doabr zvuk i apsolutno dominiraju na ovom albumu:

https://hittenofficial.bandcamp.com/album/while-passion-lasts
https://youtu.be/DhkQu_Guld0

Iako su Kiprani March To Die ime najverovatnije uzeli po pesmi Possessed, njihova je muzika značajno bliža epskom heavy metalu sa daškom dooma nego proto death metal zakucavanju koje biste očekivali. Album Tears of the Gorgon, njihov prvi, ima upečatljivu Rubensovu sliku na omotu i muziku koju bih opisao kao moderniju varijaciju na Manowar. Dakle, ovo je epski, a opet prljavo, seksi i neposredno, i mada nisam sad neki preveliki fan toga kako su pesme napisane i kako gitarista Alex Danazoglou izvikuje stihove većinu vremena, March To Die imaju svog štofa:

https://marchtodie666.bandcamp.com/album/tears-of-the-gorgon
https://youtu.be/8U9fxhPCD3s

Nemački kvintet Don't Drop The Sword ima drugi album, Age of Heroes i ovo je baš onako, enciklopedijski power metal. Don't Drop The Sword su pod vrlo, vrlo, VRLO jasno izraženim uticajem Blind Guardian i njihova muzika je i sama Tolkien-metal sa poletnim folk temama i horskim, epskim refrenima. Ako vam ne smeta neoriginalnost, na ovom albumu ima mnogo lepog da se čuje, u dobroj produkciji i sa zavidnim nivoom sviračkog i aranžerskog kvaliteta:

https://dontdropthesword.bandcamp.com/album/age-of-heroes

Blazon Stone su snimili novi živi album, Return To Port Noselake kao način da se obeleži desetogodišnjica debi albuma, Return To Port Royal. Na ovom nastupu se čak čuje i originalni pevač, Erik Nordkvist i mada je bend ovaj album izdao ponovo 2020. godine u svojoj definitivnoj ediciji, hajde, radi se o zabavnom setu melodičnih pirate-metal pesama koje je lako voleti. Koncertna izvedba je simpatično autentična, sa miksom koji nije preterano studijski budžen pa ako volite ove Šveđane, treba da čujete:

https://blazonstone.bandcamp.com/album/return-to-port-noselake

Malezijski Silent Angel su DALEKO premelodični za mene, s obzirom da njihov power metal u nekim momentima baš zazvuči kao power pop iz osamdesetih ali neka me đavo odnese ako debi album, Unyielding, Unrelenting nema neke od najložačkijih rifova i tema ove nedelje. Dakle, svakako ne treba očekivati Helloween ili Blind Guardian ovde, Silent Angel su mnogo više bend za ,,normalne" ljude koji vole da upale radio da čuju poletan refren ili lepu baladu, ali, demit, ima ovde nekoliko baš moćnih momenata a i slatko je da bend ima dve pevačice:

https://www.youtube.com/watch?v=ianCUwTN7eg&list=OLAK5uy_lVCfteEBaXeEs9rr4ZwGhS2VFIkQAtc4w

Zato su Strange New Dawn tu da i dalje ne budu sasvim po mom ukusu ali da ponude nadahnutu, ambicioznu kombinaciju progresivnog roka, doom metala, progresivnog metala... Treći album Norvežana, New Nights of Euphoria je bombastičan u aranžmanima, kao da Pink Floyd i Paradise Lost džemuju zajedno i mada je meni to malo dalje od centra interesovanja, bend svakako ima ideje i puno sa njima uradi:

https://strangenewdawn.bandcamp.com/album/new-nights-of-euphoria

Coven Japan su zaista iz Japana – Tokija – i njihova muzika je inspirisana NWOBHM herojima naše mladosti, te drugim stvarima iz osamdesetih, uključujući Mercyful Fate. No, debi album, Earthlings je definitivno najbliži melodičnom a energičnom NWOBHM zvuku kakav, da se ne lažemo, ja najviše volim. Bend ima dosta old school miks i produkciju, forsirajući lepu separaciju instrumenata i svetlije boje a posebno je slatko čuti malo prostora na bubnju. Ima tu himničnosti, ima i poštenog krljanja, i bend je još uvek ne do kraja sazreo ali na finoj trajektoriji koja usput kači i Iron Maiden i Tygers of Pan Tang. Nazdrav-fakin-lje!

https://youtu.be/T8dY3OtWgrU

Day Job uz Birmingema u Alabami nude meditativni, vrlo mehanicistički a opet dovoljno human, organski noise rock uz koji se klima glavom i pomalo gubi svest. Album The Auger mi intenzivno zvuči kao nešto što je nastalo recimo 1993. godine a onda nekakvim neobjašnjivim temporalnim paradoksom izašlo trideset godina kasnije, sa jasnim odjecima onog što su u ovoj muzici radili, recimo Shelac ali i Sweet Tooth, i sa daškom hrvatskih šampiona Regoč. Deset pesama, kvalitetan zvuk (između ostalog odličan mastering već pomenutog Willa Killingswortha), odličan gruv i bend koji ne treba propustiti:

https://dayjobnoise.bandcamp.com/album/the-auger

Ovo je bila mirna nedelja pa je album nedelje onda iz domena death metala, da bismo malo zagrejali stvari. Britansko-američki Cruciamentum, dakle, imaju drugi album, osam godina nakon prvog ali je njihov death-metal-iz-ambisa netaknut zubom vremena. Obsidian Refractions je izuzetno prijatna ploča za svakog ko voli taj neki OSDM stil sa bolesnim, ali ne napadno disonantnim rifovima, već se taj osećaj teskobe i disharmonije postiže ,,u dužinu", nižući tonove po skali koja nije baš SASVIM od ovog svijeta. Bend piše dobre, pa i prilično keči pesme s obzirom da obitavaju u orbiti haosa, smrti, užasa, a produkcija je ugodna, sa velikim, snažnim gitarama i praskavim bubnjem ali bez nepotrebnih komprimovanja u zid buke. Odlično:

https://cruciamentum.bandcamp.com/album/obsidian-refractions

News:

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)