METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

Meho Krljic · 02-12-2023, 12:14:32

Godina se lagano zatvara iako ima još mesec dana do kraja. Odsustvo velikih izdanja je notabilno, ali to nam daje priliku da se više posvetimo manjim bendovima koje bi smo možda inače zaturili. Ima danas lepih stvari, pa evo, poslušajmo.

Prvo, naravno, blek metal. Faustian je novi australijski blek metal bend, u kome sviraju iskusni muzičari sa članstvom u Abramelin, Werewolves, The Berzerker i prethodnim radom u jakim postavama poput Akercocke, Mortician i Pestilence. Sa takvim pedigreom, nije neko preveliko iznenađenje da debi izdanje, darežljivi EP We Come as Angels (čak sedam pesama!) zvuči tako kako zvuči. A, mislim, razbija. Ovo je blek metal intenzivnog tempa i osvajačke energije, bez sad nekih ambicija da se ide predaleko u atmosferama i meditacijama. Ima varijaca u dinamici i brzini, naravno, i ovo su profi aranžirani komadi, no, Faustian vrlo dobro razumeju kako da u muzici postignu maksimum agresije forsirajući snagu i stalno plešući na ivici jednoličnosti ali nikada ne upadajući u ambis do kraja. Odlično!!!!

https://faustian666.bandcamp.com/album/we-come-as-angels

Prvi album brazilskog Desenterro zove se Assombrado Pela Ajuda Futurista a sve je ovde pravio jedan čovek, Bruno Eduardo, vlasnik još MNOGIH jednočlanih projekata. Zašto mi se baš ovo izdvojilo u moru jednočlanih blek metal radova kroz koje proletim i ne posvetim im duže od sekundu ili dve? Nemam pojma, zaista, Desenterro mi je samo zazvučao nekako iskreno i neposredno, plus, i pored jeftine produkcije, ovo zapravo zvuči dosta zdravo. Eduardo lepo kombinuje rifove i melodičnije atmosfere a vokali su mu ubedljivi, pa mislim da ovo vredi da se posluša ako vam je do sirovog, pankerskog blek metala iz Latinske Amerike.

https://desenterro.bandcamp.com/album/assombrado-pela-ajuda-futurista

Nemamo pojma ko/ šta je Syn, ali (debi?) album ovog norveškog projekta/ benda, Villfarelse, je jedna perfektna kombinacija blek metala stare škole i nešto modernijeg, nešto melodičnijeg blek metala. Villfarelse je ploča koja od melodije svakako ne beži, ali pričamo o gruboj produkciji, vrlo organskoj svirci i sirovoj energiji što prakično šiklja iz ove izvedbe. Klin vokali su prijatno iznenađenje jer i oni nose dimenziju sirovosti u zvuku koji tu sirovost koristi da bi zvučao neposrednije i komunikativnije. Hoću reći, iako je svirka furiozna, ovde ne dobijamo zid buke karakterističan za slične bendove i Syn ne zvuče jednolično već, iznenađujuće, toplo i prijemčivo. Fantastično:

https://youtu.be/F6zErnmo1uo

Helfró je jednočlani projekat islanđanina po imenu Ragnar Sverrisson, a koji inače svira bubnjeve u nekoliko tamošnjih bendova. No, Helfró je nastao kao kada se Ragnar osećao usamljeno nakon što je njegov tadašnji bend (privremeno?) prestao sa radom. Helfró je otud njegova vizija blek metala, prilično brutalna, sa priličnom merom death metala u svojoj formuli. Čućete već, novi album, drugi po redu za ovaj projekat, Tálgröf, ima dosta standardne blek metal pompe i glamura ali ima i mitraljeske blastbitove, duboke, grlene vokale i rifove koji bi pristajali i Suffocationu. Naravno da mene ta kombinacija jako rajca i bend, sada u duo postavi, pravi album odlične produkcije i primamljivih pesama za svakog poštenog metalca koga lože hladnoća i vatra u istoj meri:

https://helfroofficial.bandcamp.com/album/t-lgr-f

I za prošlo izdanje francuskog jednočlanog projekta RüYYn sam rekao da ne pati od originalnosti ali da je vrlo kvalitetno u okvirima tog modernog, atmosferičnog blek metala kog se hvatalo. Slično važi za novi album, Chapter II: The Flames, The Fallen, The Fury, urađen kompetentno, sa dobrim odnosom hladne distanciranosti, očajnike emocije i promišljeno napisanih, često vrtoglavo kompleksnih a opet narativno ubedljivih pesama. Produkciji ne bi škodilo malo više frekvencija u čujnom spektru, ali hajde, sasvim smo solidno prošli ovde:

https://ladlo.bandcamp.com/album/chapter-ii-the-flames-the-fallen-the-fury

Imperial Triumphant su izbacili nekoliko singlova sa kaverima tuđih pesama u toku godine, pa sada EP Covers sve to sakuplja i, ako želite da čujete avangardne blek metalce iz Njujorka kako sviraju Radiohead, Metallicu, Dizzyja Gillespjija (A Night in Tunisia, naravno), Rush i Waynea Shortera (Nefertiti, naravno), navalite. Mislim, nije da imate bolju ponudu za provođenje vremena a i čuti kako Motorbreath zvuči kao avangardni jazz-grindcore vredi svaku sekundu koju ćete u nj uložiti:

https://centurymedia.bandcamp.com/album/covers-collection-ep

Italijanski Infernal Angels ima već šesti album, Shrine of Black Fire i ovo je vrlo uredan, vrlo disciplinovan blek metal sa melodičnim gitarama ali i vrlo kvalitetnom ritam sekcijom koja muzici daje meru death metal čvrstine. Ima tu lepih rifova, pesme su napisane da imaju epsku širinu i energiju ali je kvalitet svirke ono što meni najpre privlači pažnu sa bubnjem i basom koji su ODLIČNI i izdvajaju Infernal Angels ispred konkurencije.

https://infernalangelsofficial.bandcamp.com/album/shrine-of-black-fire

Njemački Dethroned postoje još od polovine devedesetih ali prvi album snimili su tek pre šest godina. Drugi album, A Bridge to Eternal Darkness ih predstavlja u dobroj formi, sa finom kombinacijom klasičnog '90s pristupa blek metalu i novijih, melodičnijih i atmosferičnijih tendencija. Bend svakako zvuči kao grupa veterana (koji sviraju u mnogo drugih postava) koja ove pesme izvodi sa puno autoriteta i ovo je jedna lepa old school ponuda:

https://dod-records.bandcamp.com/album/a-bridge-to-eternal-darkness

Nijemci Nornír su izbacili drugi album, Skuld, treću ploču u trilogiji o tri, jelte, Nornije. Dakle, ovo po definiciji ima vrlo severnjački zvuk i melodično je, oštro, hladno i dosta jednostavno u aranžmanima. A što je prednost, ovo je muzika jasnih ideja bez komplikovanja koje će ih razvodnjiti. Nornír sviraju možda i melodičnije i ,,atmosferičnije" nego što je sad neka moja najveća preferenca, ali je gitaristkinja i pevačica Lethian toliko moćna na mikrofonu (podsećajući bojom glasa i žestinom na pokojnu Tristessu iz grčkih Astarte) a zvuk je dosta zdrav i snažan i svirka znojava i sigurna, pa mi album prija:

https://nornir-northernsilence.bandcamp.com/album/skuld

Regent Death iz Madrida debituju simpatičnim EP-jem Vacuum: Chaos is the Purpose. Pet je to pesama žestokog a opet atmosferičnog blek metala sa dosta energije koja posreduje te priče o smrti, poražavanju bogova i, jelte, vakuumu i haosu. Antikosmički blek metal je obično hermetičniji, apstraktniji itd. ali Regent Death pronalaze pravu meru hipontičke repeticije i propisne krljačine da mojim ušima budu ugodni:

https://regentdeath.bandcamp.com/album/vacuum-chaos-is-the-purpose

Suel su dva Nemca koja sviraju okultni blek metal i sad, iako bi čovek očekivao mekšu produkciju i apstraktniji zvuk, debi album Venomous Curse je zapravo čvrst i energičan. A taj čvrsti, energični produkcijski ambijent se onda iznenađujuće okej uklapa sa pesmama koje su pune te okultne atmosfere i starostavne pretnje. Ne najoriginalnija ploča ove nedelje, ili bilo koje druge nedelje, ali sasvim prijatna sa svojim cheesy imaginarijumom i dobrim saundom:

https://suel.bandcamp.com/album/venomous-curse-3

Ljubitelji ukrajinskih atmosferičara Svrm čekaju novi album od 2021. godine, ali i ove godine dobijamo samo EP sa dve pesme, ... а смерть ввійшла у тебе вже давно. No, rat je, može se razumeti, a i pesme su dobre. Svrm su neka vrsta zlatnog standarda za ne samo ukrajinski atmoblek već slovenski generalno sa svojom vrlo lo-fi, vrlo jednostavnom postavkom, jeftinim zvukom i prostim aranžmanima ali sa muzikom koja ima, jelte, dušu, i ne treba joj da se mnogo kiti ukrasima. Pa tako i ovaj EP sa svojim garažnim emo metalom:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/--3

Francuzi Abduction od 2006. godine sviraju svoj brend melodičnog, progresivnog blek metala pa četvrti album, Toutes blessent, la dernière tue, donosi vrlo zrelu, vrlo izgrađenu muziku koja se majstorski igra atmosferama, temama, melodijama, dinamikom. Ovo je vrlo bogata, vrlo darežljiva, takođe, muzika u kojoj se mnogo SVIRA ali ne na uštrb samih pesama koje su uvek složene konstrukcije ali rađene sa jasnom vizijom. Jako dobro:

https://abductionfr.bandcamp.com/album/toutes-blessent-la-derni-re-tue

Američki Demoncy posle osam godina vraćaju se sa novim albumom, Black Star Gnosis, svojim šestim, ali prvim za ugledni Dark Descent Records. I možete da zamislite da je ovo ekstremno mračno, atmosferično na košmaran način i neodoljivo zarazno. Demoncy stare kao vino i opijaju slušaoca i dobrim zvukom (dobrim, makar za muziku koju sviraju) i zaista demonskim pesmama čija jednostavnost i repetitivnost čine savršeni hipnotički kombo. Moćno:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/black-star-gnosis

Grčki veterani Varathron imaju novi, sedmi album, The Crimson Temple, a što nije mnogo kad znate da bend svira od osamdesetih. Varathron svakako lepo kombinuju old school, pa i prilično cheesy heavy metal ideje sa epskim blek metalom koji je postao odlika njihovog zvuka, pa iako je MENI to previše cheesy, lepo je čuti blek metal i egejski folk u ovako vrelom zagrljaju:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-crimson-temple

Još malo grčke kuhinje stiže na split singlu bendova Nefarious Spirit i Herald. Sa samo dve pesme The Omniversal Pulse je jedan, jelte, koktel-sendvič izvrsnog grčkog blek metala sa Nefarious Spirit koji daju aromu devedesetih, nudeći sirovi 2nd wave materijal, dok su Nefarious moderniji, tehničkiji ali vrlo rifaški, vrlo žestoki. Izvanredan mali poklon za osobu koju volite, pogotovo što može da se kupi i na kaseti:

https://deathsovations.bandcamp.com/album/nefarious-spirit-herald-the-omniversal-pulse

Ima dosta bendova sa imenom Wintermoon ali ovaj o kome pričamo je iz Francuske i vizija je čoveka po imenu Gryp koji, tipično, ima nekoliko jednolčanih projekata u isto vreme. No, Wintermoon je posle deceniju i po priprema i dva EP-ja sada izdao debi album sa postavom koja je četvoročlana i mada su bhubnjevi programirani, ostatak muzike zvuči vrlo zdravo i živo. Ni sam materijal nije rđav i Cold Sky Rising je kao da slušate Immortal koji je malo mekši, malo progresivnorokerskiji, pa i malo bliži ,,običnom" heavy metalu. A što nije neprijatno a svakako nije ni karakteristično za Francuze. Lepo:

https://wintermoon.bandcamp.com/album/cold-sky-rising

Norvežani Koldbrann imaju novi EP, Den 6. Massedød (Manna fra en annen himmel), sa samo dve pesme ali dve vrlo agresivne pesme skandinavskog blek metala. Koldbrann sebe svrstavaju u istu ekipu sa bendovima poput Taake, Urgehal i Marduk i muzika na ovom izdanju je upravo to: mučan, agresivan, veoma težak blek metal koji kad kaže ,,atmosfera" ne misli na setne molske akorde nego na vreli vazduh ispunjen muvama koje zuje iznad toplog leša. Pakao:

https://koldbrann.bandcamp.com/album/den-6-massed-d-manna-fra-en-annen-himmel

Novi Krallice? VEĆ? Bend je prošle godine imao dva albuma ove već jedan ali evo, pred kraj stiže i Mass Cathexis 2 - The Kinetic Infinite, više kombinacija dve celine nego običan album. Ovo je snimljeno iz dve sesije, u dve različite postave, ali sa posebnim zvukom i svetonazorom koje ovaj avangardni blek metal bend vozi već godinama i koji su netaknuti u oba snimka. Mass Cathexis 2 ima tvrđi zvuk i tamniju boju ali je The Kinetic Infinite sa Johnom Marstonom koji eksperimentiše sa sintisajzerima tonalno i zvučno smeliji. Kako god, ovo je u teoriji ,,neobaveznija" ploča sjajnog njujorškog benda ali i dalje prepuna kreativnosti i energije kako malo ko ume:

https://krallice.bandcamp.com/album/mass-cathexis-2-the-kinetic-infinite

Idemo sad na doom metal, stoner rock, psihodeliju, sludge metal i hard rock. Finski dvočlani funeral doom projekat Convocation ima treći album, No Dawn for the Caliginous Night i ovo je sama suština funeral doom muzike spakovana u pet pesama sa skoro pedeset minuta materijala. Funeral doom često ume da ispadne tek monoton u svojoj sporosti i usredsređenosti na očaj, ali Convocation uspešno izbegavaju ovu zamku, pišući pesme koje spretno variraju osnovne teme i zvuče, uprkos mrtački sporom tempu, dovoljno dinamično i živo.

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/no-dawn-for-the-caliginous-night

Mos Eisley Spaceport iz Bremena imaju novu postavu i novi, drugi album, tri godine nakon prvenca. Iako naravno naziv benda sugeriše svemir i naučnu fantastiku, pa i bend ovo zove space-rockom, istina je i da je Further vrlo zdrav album bluziranog, blago psihodeličnog progresivnog rokenrola predvođenog električnim orguljama i drugim klavijaturama, pa ćete, ako volite King Crimson i Deep Purple ovde biti na sedmom nebu. A ako ne volite PA KOJI KURAC da vas ja pitam. Plus, pošto su u pitanju Nijemci, Mos Eisley Spaceport kroz sve znaju da prodenu suptilnu krautrock nit i ovaj album, pažljivo i sa razumevanjem produciran i miksovan, nudi IZUZETNO prijatan teški rok koji, zapravo, nije mnogo težak, već je gruvi, kinematičan i neodoljivo šarmantan. Kako bend ovo još i prodaje po ceni koju sami odredite, nema opravdanja da se ovom sjajnom izdanju ne posveti malo pažnje i vremena:

https://moseisleyspaceport.bandcamp.com/album/further

Amsterdamski Kleazer su tu sa novim EP-jem, vrlo darežljivim paketom od čak šest pesama i njihov hard rock/ alternativni metal/ stoner/ grunge/ whatever je u odličnoj formi. Signals je prosto ploča moćne, gazeće rok muzike sa teškim, lepljivim rifovima, snažnim gruvom i militantnim ritmovima, i odličnim pevanjem koje svemu daje finu treću dimenziju. Nabudžen zvuk, jeste, ali miks i aranžman vokala sve to izvlači i morate ga poslušati:

https://kleazer.bandcamp.com/album/signals

Bandshee iz Kentakija sebe opisuju rečima ,,retro stoner rock band from Louisville" ali to ne hvata sav šarm njihovog zvuka u kome se mešaju stoner i grunge, svakako, ali i bluz i džez, u rifovima, ali i u izvrsnom pevanju gitaristkinje Romane Bereneth. EP Bandshee III ima tri pesme strastvene a kreativne svirke i izvrsne vokalne interpretacije koja će vas uhapsiti i činiti da želite još. Vrlo dobro:

https://bandshee.bandcamp.com/album/bandshee-iii

Mnogo MNOGO neprijatniju ponudi imaju Seið iz Virdžinije sa svojim minialbumom We Are Doomed posvećenim nedavno preminulom prijatelju. Ovo je mučan, iznurujući sludge doom metal, sa valjajućim, zaraznim gruvom, sirovim, vrištećim vokalom i teškim, moćnim rifovima. Nema ovde sad nešto kao mnogo mašte, ali je egzekucija kvalitetna i čovek se brzo izgubi u ovim rifčinama:

https://seidva.bandcamp.com/album/we-are-doomed

Troll Teeth se vraćaju novim EP-jem, Troll Teeth: Sluagh Vol. 1 koji u više od pola sata strpa četiri pesme i ponudi vrlo ugodan psihodelični doom metal. Troll Teeth su brzo postali miljenici publike na ime svog vrlo organskog, pa čak i lo-fi zvuka koji opet ne deluje kao da bend boli kurac za kvalitet već kao da je sasvim dovoljan za muziku koja treba da dolazi iz srca i duše a ne da bude studijska tvorevina. Onda je i ovaj materijal sniman na tavanu gitaristine kuće i zvuči, pa, praznično:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-sluagh-vol-1

Treba brutalnije? Može: Chained to the Bottom of the Ocean su snimili novi EP, Consumed by the Vitriol of Life i njihov bolni, abrazivni doom zvuk je ovde u punoj formi. Nedavni album, Obsession Destruction imao je i izvesne tračke svetla u svoj toj, jelte, opseivnoj destrukciji ali Vitriol je samo gaženje sve vreme. I prelepo je:

https://chainedtothebottomoftheocean.bandcamp.com/album/consumed-by-the-vitriol-of-life

Inače, ne znam kako je fer da je Santtu Laakso OVOLIKO talentovan a mi ostali NIŠTA, ali evo ga i novi Astral Magic. Ovo puta album Ad Infinitum se potpusuje u tandemu sa pevačicom Bridget Wishart i to je i dalje prefinjeni psihodelični space rock sa disko glamurom i, u ovom slučaju malo postpank atmosfera. Mislim, fantastično je, kao i uvek, ali album ima SVOJ brend fantastičnosti. Ne znam koji je ovo po redu album Astral Magic samo u ovj godini ali svi su sjajni.

https://astralmagic.bandcamp.com/album/ad-infinitum

Ne znam da li naziv EP-ja, We're Goin' Out On A High Note znači da se masačusetski ,,doombrass" rokeri Eight Foot Manchild raspadaju, ali ako se raspadaju ovo im jeste najbolje izdanje do sada. Njihova kombinacija lepljivog gitarskog gruva i zapaljivih duvača je lepo sazrevala tokom ovih par godina što bend radi pa je i ovaj EP najraznovrsniji, najsigurniji, a bogami i najbolje produciran. Lepo i nadam se da bend ipak nastavlja da radi:

https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/were-goin-out-on-a-high-note-ep

Da ne prođe ni jedna nedelja bez Grka tu su nam Beyond This Earth sa svojim drugim albumom, Portraits Of The Absurd. Nije ovo baš čist stoner rok, Beyond This Earth imaju zdravu stonersku osnovu i gruv ali malo vuku i na normalan heavy metal u rifovima, što je sasvim šarmantno. Produkcijski ovo je pristojno mada ne možda na onako visokom nivou kako smo navikli od Grka, plus pevač ima malo jači naglasak u svojoj dikciji. Eto, to su sve kritike, ali album pored svega toga zrači hardrokerskom energijom koja čoveka ponese i obraduje:

https://beyondthisearth.bandcamp.com/album/portraits-of-the-absurd

Tu su i Indonežani Jawless sa odličnim EP-jem The Wrath King. Ovo je agresivniji, žešći ali i dalje gruverski stoner rok sa zaraznim rifovima i vokalima, utemeljen u fantazijskoj, ,,metalskoj" tematici i imaginarijumu. Dve nove pesme i dva remiksa pesama sa prvog albuma, sve solidno producirano, vredno svake pažnje:

https://jawlesswarstoner.bandcamp.com/album/the-wrath-king

Urge iz Hanovera su negde između stoner roka i alternativnog metala što možda ne bi bila idealna kombinacija ali album Noiseversity je pun dobro napisanih pesama zasnovanih na jakom rifu, dobrom soliranju, zdravom gruvu. Vokal je najmanje impresivan element muzike, mada je i on sasvim prihvatljivog kvaliteta i bend spaja sa tim nekim hardcore korenima koje reklo bi se imaju, no ceo paket je zdrav, energičan, raznovrstan i vredi da se čuje:

https://urgeband.bandcamp.com/album/noiseversity-2

Španci Saturna svoj album zovu The Reset, možda ukazujući da vas njihova muzika resetuje na prave vrednosti. A te prave vrednosti su uredan, prijatan, pametan ali emotivan prog/ hard/ blago psihodelični rok sedamdesetih godina prošlog veka. Bend album završava živim obradama nekih omiljenih pesama i u rasponu od Sabbatha, preko Doorsa i Hendrixa stiže do Beatlesa, pokrivajući tako sve svoje inspiracije. No, autorski materijal je IZRAZITO snažan i mada Saturna na momente imaju slatke melodične sanjarije koje su mene asocirale na Korni Grupu, imaju bogami i propisnog heavy psych gaženja. Odlično:

https://spindarecords.bandcamp.com/album/the-reset

Čileanski stoneri Dixie Goat imaju novi album, treći u svom opusu, Order, Chaos, Life and Death, i bend se ne mrda predaleko od svog poznatog zvuka. Dakle, ovo je spor, blago okultan stoner-doom, sirov, prirodan, bez napadnog studijskog šminkanja, oslonjen na snagu faziranih rifova, dubok, jak bas, spor, težak ritam. Dixie Goat su jedan od onih bendova koji razumeju da najbolji doom dolazi kada imate najbolji rif koji će ponavljanjem postajati još bolji i konstruišu pesme upravo oko tog rifa. I nema tu dalje neke filozofije. Sve ide prirodno:

https://dixiegoat.bandcamp.com/album/order-chaos-life-and-death

Ubrzavamo i slušamo thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Atomic Witch iz Klivlenda sviraju tačno onakav thrash metal kakav ja volim. Svideo mi se njihov prošlogodišnji debi album a ove godine EP Charmed By Darkness ima dve pesme savršene, vrlo ,,tehničke" svirke a opet napisane da budu interesantni, dinamični narativi. Odlični rifovi, često sa razmišljanjem daleko preko granica thrasha, nervozan a stamen ritam i sjajni vokali, Atomic Witch su ol inkluziv aranžman koji preporučujem od sveg srca:

https://atomicwitch.bandcamp.com/album/charmed-by-darkness

Čileanci Abreaktion su hermetičniji u zvuku ali su dobri. Njihov debi EP, Pyromaniac smešta ih u klasu sa disciplinovanim, agresivnim deaththrash bendovima kod kojih je komponenta thrasha još uvek jako izražena. Bend ima jednu svoju pesmu i jednu obradu Dark Angel na ovom izdanju i uticaj velikih Bay Area prethodnika je vrlo jasan. Dobro je:

https://abreaktion.bandcamp.com/album/pyromaniac

Hexoffender iz Ontarija sviraju blackened punk 'n' roll metal, što deluje komplikovano kad se ovako napiše ali vrlo jednostavno i prirodno kad se sluša. Novo izdanje, Regurgitated Rot ima dve prijatne, rokerske pesme koje zvuče kao Motorhead i GBH na koncertu Bathoryja. Dakle, prelepo, prelepo zvuče. A i produkcija je vrlo okej. Užitak. Sa druge strane su Path of Totality, takođe Kanađani, sa tri pesme vrlo lo-fi blackened speeda za koji ne marim previše ali neka, ne škodi:

https://hexoffender.bandcamp.com/album/regurgitated-rot
https://path-of-totality.bandcamp.com/album/regurgitated-rot-split-with-hexoffender

Ali onda vrlo lep black speed dobijamo na promo snimku, Promo 2023, meksičkih Zaghan. Ovo je producirano kvalitetnije – mada se i dalje drži lo-budget etosa – i dve pesme koje najavljuju album što bi uskoro trebalo da stigne (snimljen je još proletos) su faking odlične. Mislim, rifovi su dobri, vokal sirov, ekspresivan a ritam poznaje dva tempa: brz i brži. Jebanje keve:

https://zaghanoficial.bandcamp.com/album/promo-2023

Maltežani Sonic Storm imaju debi album, Keys to Your Ruin i ako se na stranu stavi BAŠ nedinamičan zvuk bubnja, njihov new wave of old school thrash metal je vrlo pristojan. Sonic Storm nisu šampioni sirovosti i rokerske neposrednosti već pišu ambicioznije, kinematičnije pesme, sa uvodima, razradama, dosta kompleksnim aranžmanima ali imaju, a što je bitno, dobre rifove i jednu uzemljenu, energičnu čvrstinu. Znate već, negde na tragu Testamenta, Sacred Reich itd. Lepo je:

https://sonicstorm.bandcamp.com/album/keys-to-your-ruin

Australijski Idle Ruin su već ove godine izdali debi album, a sada ga prate živom pločom, Live Ruin. Njihov (blago) blackened thrash je ovde u dobroj formi i kvalitet pesama i izvedbe je na očekivanom nivou, naravno pa tu nema nikakvih prepreka vašem užitku. Snimak je, pak malo siroviji i ovde morate malo voleti neujednačene nivoe. Mislim, bend ima odličan zvuk na bini ali svakako pričamo o sirovom ,,live" saundu za koji morate imati i malo inklinacija:

https://idleruin.bandcamp.com/album/live-ruin

Cesspool iz Montreala sviraju beatdown hardcore koji je bliži ,,pravom" hardkoru nego death metalu a što je danas pomalo i ekscentrično. EP SOME SAY IT'S A... ima pet kratkih, zakucavačkih pesama dobre, suve produkcije i poštene, znojave izvedbe, bez previše stilizacija. Cesspool zvuče garažno i ostavljaju utisak autentičnosti a naravno da se ovaj materijal prodaje po ceni koju sami određujete:

https://cesspoolmtl.bandcamp.com/album/some-say-its-a

Za još ,,praviji" hardkor, evo ih Shuzo iz Osla. Norvežani na EP-ju Eterna Agonia cepaju malo D-beat, malo propisan thrashcore i, ako se na stranu stavi dosta dobar, savremen zvuk, sve drugo je kao da je polovina osamdesetih a mi mladi i u naponu snage. Pet pesama šutiranja i dranja za ljude koji te stvari vole:

https://shuzo.bandcamp.com/album/eterna-agonia

NIX iz Švedske svoju muziku označavaju kao petricore, što, naravno, ne znam da li inače postoji ili su ga oni izmislili. Enivej, album XIN je kao anarhopank iz devedesetih ukršten sa metalom, odnosno sa više metala nego kad su to radili Scatha ili Nausea. Ali opet, pesme su jednostavne, rifovi prosti, zvuk čist ali muzika je fundamentalno primitivna sa ugodnim doziv-odziv pevanjem između muškog i ženskog vokala i ritmovima za šutku. Ne sad nešto hiperinventivno ali ima šmeka:

https://nixumea.bandcamp.com/album/xin

Ali evo šta JESTE inventivno. Njujorčani Cash Bribe su valjda u osnovi hardkorpank ali njihov novi album, Escape From New York je hardkor pre svega u smislu energije, žestine, sirovosti, a pesme uzimaju šta im treba i od noise rocka i metala. Ovo je vrlo vrlo zapaljiva smeša i Escape From New York, iako bend ne svodi sve pesme samo na kratke, eksplozivne iskaze, na kraju zvuči kao serija strahovitih sprintova kroz tenzične, teskobne ambijente, sve sa jako bogatim, snažnim zvukom i upečatljivim hardkor pevanjem. Mnogo dobro:

https://cashbribe.bandcamp.com/album/escape-from-new-york

Shinigami su indonežanski hardcore bend sa simpatičnim EP-jem Program Kerja. Ovo je pet pesama metaliziranog hardkora sa daškom ulične, siledžijske škole, ali bliskim i '80s krosover formatima. Po običaju, Indonežani sviraju odlično (solaže su masne, napaljujuće, na nivou ranog Suicidal Tendencies ili Gang Green), ovo je dobro producirano i pesme su doro napisane. Nema promašaja:

https://shinigamimusixx.bandcamp.com/album/program-kerja

Vraćamo se beatdownu, i to u supertešku kategoriju, sa EP-jem Primal australijskog kvinteta Cold Blood. Prosto da čovek ne veruje da bend iz mesta koje se zove ,,Zlatna obala" može da zvuči OVOLIKO zlo jer Cold Blood MRVE. Ovo su pesme koje iz hardkora lako i rado ulete u traku u kojoj se vozi slamming death metal nudeći baš prebijački ritam i šureće rifove, a vokale i da ne pominjemo. Cold Blood imaju dobru produkciju koja uspešno prodaje njihov kvalitetni ali ne sad nešto nečuveno originalni beatdown i ovo je izdanje taman lepo zaokruženo sa pet pesama zvuka koji može da stoji u enciklopediji pored odrednice za ovaj tip muzike:

https://coldbloodau.bandcamp.com/album/primal-ep

Fishface iz Masačusetsa nisu TOLIKO teški, ali da se ne zezamo, i njihov album, The Rebirthing je još jedan biser beatdowna. Ovo je tenzično, gruverski, i kako i sam bend kaže na Bandcamp stranici ,,its sick". OK, fali im apostrof ali zašto bi beatdown hardcore bend iz Masačusetsa znao sve gramatičke trikove? Važnije da znaju da zakucaju rif u glavu, da imaju dobre vokale, disciplinovan ritam, dobru produkciju. A Fishface sve to imaju. Plus malo gangsterskog poziranja. Odlično je:

https://fishface2.bandcamp.com/album/the-rebirthing

Dogmatic iz Tampe ozbiljno kidaju na svom istoimenom EP-ju sa četiri pesme. Ovo je hardcore thrash na prelasku u crustgrind i bend zvuči ljuto, opasno, ali i jako uigrano, sa dobrim gruvom koji ne remeti ta agresivnost što ih vozi. Digitalna kopija je samo dolar:

https://dogmaticfl.bandcamp.com/album/ar021-dogmatic-s-t

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 02-12-2023, 12:15:06

Sa imenom benda kao što je Beaten Unconscious znate da sleduje demo snimak (nazvan samo Demo 2023) ili beatdowna ili slamming death metala ili, ah, grindcorea. Beaten Unconscious iz Tupela u Misisipiju su ovo treće i nude sedam pesama najružnijeg mogućeg grajndovanja. Nije to tehnički nekompetentno, iako je demo snimljen jeftino, koliko je sirovo u duši i insistira da ne razumete ni jedan od rifova kojima vas polivaju. Iskustvo je zaista malko kao da dobijate batine. Plaćate koliko želite:

https://beatenunconscious.bandcamp.com/album/demo-2023

this is the part where you help me su četiri lika iz Garden Stejta koji sviraju nekakav hardkor što se dodiruje sa grindcoreom, ali ima duže pesme, složenije aranžmane. EP Absolute Pain tako ima samo dve pesme ali su to ubedljive, abrazivne, agresivne a opet suptilno urađene pesme žestine i atmosfere:

https://thisisthepartwhereyouhelpme.bandcamp.com/album/absolute-pain

Zagrepčani Stranger mešaju grindcore i death metal sa malo false grind i mathcore elemenata pa je njihov novi EP, The Lesser Man jedna kompleksna smeša harmonija, ritmova, dinamika. Mislim, prva pesma je kraća od minut ali ostale bacaju i preko pet, dakle, ovo nije klasični grindcore kratež već muzika sa više ambicije i znanja. Možda je i preambiciozna jer neke pesme zvuče kao da je bend dodavao nove delove kako su mu padali na pamet a ne kako je nužno imalo smisla, ali ne mogu da ne volim napor učinjen da se sve to uplete u nekakav narativ. Lepo je a naplaćuje se koliko date:

https://stranger-theband.bandcamp.com/album/the-lesser-man

Rusi Hellbomb imaju već dva prethodna albuma ali su tek ovaj treći nazvali isto Hellbomb, praveći jasan manifestni iskaz. Tako da je i muzika URNEBESNO jaka, brza i energična, sa grindcoreom, d-beat hardcoreom, pa čak i malo maničnog metalcorea ubačenim u mešalicu i onda JAKO nagaženim. Album ima deset opesama sa naslovima poput Overdosed on Hate ili Violence We Adore i, da, mislim, ovo nije muzika za hipike ili dobre pravoslavce ali je vrlo dobro napisana i osvaja energijom.

https://hellbomb.bandcamp.com/album/hellbomb

Američki Reap (ili EAP, zavisi kako kad) imaju debi album, Born From Plague i to je dvadeset minuta besomučnog zakucavanja ali sa osećajem. EAP tresu grindcore koji se ne loži na lo-fi zvuk i rifove prepisane od Agathoclesa pa je ovo ploča kvalitetnih gitarskih tema i odlične produkcije, odsvirana tako da vam skrati život bar pola sata, a da vama to uošte ne smeta. Tekstove srećom ne razumem jer slutim da se bend buni protiv ,,woke" ideja, ali ajde...

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/born-from-plague

Onda dođu Brazilci Unblooded sa novim EP-jem, Marcas da Tortura i ovo je brz, energičan deathgrind koji na momente pravi nesrećnu odluku da pored zdrave, energične svirke doda malo tog nekog ,,evropskog" pig squeel šegačenja. Mislim, zvuči awkward i razblažuje inače vrlo zdravu cepačinu, ali hajde, ne kvari zabavu do neke kritične mere. Unblooded sviraju kvalitetno, imaju dosta lepih rifova i ovo je ploča sa sedam solidno produciranih pesama koje i traju preko dva minuta, pa se za sedam dolara dobija dosta lepote:

https://unbloodedband.bandcamp.com/album/marcas-da-tortura

PoserCorpse su dva mlada momka iz San Dijega sa demom/ EP-jem, Brutality Kill't i, pa, mislim, to je thrash/ death metal demo kvaliteta. Nije sad da će vam promeniti život ali ljudi se BAŠ trude oko aranžiranja a svirka je strastvena i pošteno znojava za sve pare:

https://fuckposers.bandcamp.com/album/brutally-killt

Imamo još death metala iz demo sfere. Annihilation Cult su tri tipa iz Mineapolisa koja sviraju u Aberration ali su odlučila da započnu i drugi svoj projekat pa, evo, Demonstration MMXXIII zvuči kao nešto što biste čuli 1994. godine da ste zalutali u neki od beogradskih studija u kojima se tada na traku bacao bolesni, disonantni death metal zvuk, sa kompulzivno ponavljajućim rifovima i nervoznim izmenama ritma. A slatko je.

https://annihilationcult.bandcamp.com/album/demonstration-mmxxiii

Ako vam to nije dovoljno hermetično i vaše potrebe može da ispuni jedino muzika koja zvuči kao umetnička interpretacija špagetifikacije vašeg tela i usporavanja protoka vremena prilikom spuštanja u crnu rupu, molim lepo, black death ekipa Cultum Interitum ima treći album, Sacrum Funeral. Ovaj poljski trio postoji nekih šest godina ali su albume objavljivali isključivo nakon početka pandemije, i, pa, njihov novi album zaista zvuči postapokaliptično. Ovo je IZUZETNO mračno sa disonantnim gitarama, iznurujućim ritmičkim radom i vokalima koji kao da stižu sa ivice svesti. Plus, naravno, pesme su aranžirane više kao da pokušavate da nekom prepričate košmar nego kao, jelte, rokenrol kompozicije. Nije za svakog, naravno, ali vredi:

https://necroeucharistproductions.bandcamp.com/album/sacrum-funeral
https://arsmagnaumbrae.bandcamp.com/album/sacrum-funeral

Da malo isperete uši i dušu, Killermia iz Budimpešte imaju debi album, Path to Affliction. Ne da je ovo sad neka umiljata i nežna muzika, ali njihova kombinacija melodičnijeg death metala i progresivističkih tema i melodija je svakako komunikativnija. Killermia jesu melodičniji i njihove kompozicije imaju odjeke klasične muzike kao i klasičnijeg melodeath pristupa, sa sve prominentnom bas-gitarom koja svira interesantne varijacije na glavne teme, te povremenim harmoničnim vokalnim multitrekingom no, da ne bude zabune, bend je PRILIČNO sirov u produkcijii i sam ima hermetičnu dimenziju u zvuku. Lepo je, a kao debi album posebno originalno i zanimljivo. Povrh svega, komšije ovo daju po ceni koju kupac sam odredi:

https://killermia.bandcamp.com/album/path-to-affliction-2

Notice of Destruction je jednočlani švajcarski projekat koji spaja death, thrash i hardcore da izrazi zabrinutost nad društvenim problemima, bla bla bla. Mislim, kul, debi album Inni d'irriverenza zvuči kao da ste spojili rani Sadus i Demolition Hammer i pod Suncem svakako ima mersta za još jedan takav bend. Album je iskren, žestok i nostalgično staromodan i meni je to simpatično.

https://noticeofdestruction.bandcamp.com/album/inni-dirriverenza

Portorikanci Necronemesis sviraju sirov, ulični death metal koji lepo dođe da čovek plakne uši od apstraktnije svirke koja nekako dominira u ovom žanru. Novi EP, izašao za HPGD, ima pet pesama u petnaest minuta, zove se Warfield Forever i baš je onako pošten i agresivan kako dolikuje. Sirov, daleko od tehničke savršenosti, ali POŠTEN:

https://necronemesis.bandcamp.com/album/warfield-forever
https://hpgd.bandcamp.com/album/warfield-forever

Neverlight Horizon su iz Belgije a njihov novi EP, Walxaz, zvuči vrlo ubedljivo. Ne specijalno inovativno ali bend već ima iza sebe tri albuma i više je nego verziran u konstrukciji energičnih death metal pesama punih lepih rifova, dobrog gruva i satanskih vokala. Neverlight Horizon imaju ime koje kao da je ispljunuo AI kad mu nije bio dan, ali njihova svirka i produkcija su ekstremno korektni i ovo je ekstremno pitko izdanje za hedbengere sa ukusom:

https://neverlighthorizon.bandcamp.com/album/walxaz-2

Slampig iz Mejna su meni nepoznat slamming death metal bend kome je prvo izdanje živi album, Live at the Slaughterhouse snimljen ovog leta. I kako nisam očekivao da mi se to imalo dopadne, anticipirajući detinjasto iživljavanje i loš zvuk, Slampig su me prijatno iznenadili. Ovo je pre svega death metal a slam komponenta dolazi kao nadogradnja inače korektno napisanih gruverskih pesama srednjeg tempa, vokali su vrlo solidni za živo izvođenje a bend svira odlično, sa osećajem za dinamiku i čak dosta melodije u onome što radi. Nije ovo, dakle, najhardkorskiji slem na svetu, ali je vrlo dobar i Slampig imaju na šta da budu ponosni:

https://slampigofficial.bandcamp.com/album/slampig-live-at-the-slaughterhouse

Embrace Your Punishment su pak francuski slam/ beatdown bend sa popriličnom količinom ,,gangsterskog" u svom zvuku. Ovo se pre svega odnosi na vokale gde pevač Vivien Rue zvuči kao Roger Mirett koji je mutirao, te na povremene beatdown momente sporog, mučnog zakucavanja, ali je death metal komponenta albuma Made of Stone, trećeg za bend, vrlo korektna. Bend i sam kaže da meša Panteru, Crowbar i slične bendove sa Misery Indexy i Dying Fetus uticajima i ovaj album je lepa demonstracija kako to može da ide:

https://embraceyourpunishment.bandcamp.com/album/made-of-stone

Kanadsko-nemački duo Rorigøre ima debi EP, Fylth Idolatry i ovo je komplikovani progresivni death metal koji se toliko zapliće u poliritmiju i disonancu da na momente imate utisak da se nikada neće ponovo vratiti na noge. Ali vrati se! Rorigøre su kao pijaniji Artificial Brain opsednut videoigrama i sve to na kraju ima dosta šarma:

https://rorigoere.bandcamp.com/album/fylth-idolatry

Debi album kanadskih Hatred Reigns, nazvan Awaken The Ancients nudi vrlo korektan brutalni tehnički death metal, koji po ko zna koji put podseti da je ovo danas naprosto žanr a ne eksces i da disciplinovani, posvećeni muzičari već na prvom dugosvirajućem proizvodu mogu da deluju kao iskusna, uigrana ekipa majstora. I deluju! Awaken The Ancients je kvalitetna ploča, naravno, ne konceptualno originalna, ali Hatred Reigns razumeju šta znači dobar rif, umeju da aranžiraju pesmu oko njega i mada ovo KIDA od brzine i agresije, istovremeno je suptilno i inteligentno. Ne PRETENCIOZNO, samo dovoljno pametno da se uvuče pod kožu:

https://hatredreigns.bandcamp.com/album/awaken-the-ancients-2

Simpatični su Poljaci Devility sa svojim EP-jem Infernal Retribution koji sa četiri pesme ne pokazuje sad neke nečuvene i originalne ideje, ali vozi fin death metal gruv, ima pristojan zvuk, nudi kvalitetnu svirku i dobar vokal. Ovo je prvo izdanje za bend osnovan 2021. godine i prijatno je:

https://devility.bandcamp.com/album/infernal-retribution-ep

Abyssal Rift iz Ohaja imaju kavernozan zvuk, ali onda i razigrane, nervozne death metal solaže, brutalan ritam i rifove ali i sklonost ka usporavanju do doom metal glacijalnosti. Debi album, Extirpation Dirge je takav, nestašan, sa čestim promenama ritma i tempa, klaustrofobičnim miksom u kome sve odjekuje ali sve vam je in your face (i nije zapravo neprijatno) i očigledno velikom ljubavlju ka old school death metalu. Valjano je:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/extirpation-dirge

Whoa, pa gde su Gravehammer bili celog mog života? Ovaj njemački kvintet prilično zaposlenih muzičara svira već nekih osam godina, ima razne EP-jeve i splitove, ali Bones to Harvest mu je prvi album i, pa, taman mi je legao na ovo klimatski nepristojno vreme. Gravehammer su old school do koske, sa kombinacijom zaraznih grindcore čukanja i mučnog doom metal gruva. U rezultanti to daje odličan death metal stare škole, nepretenciozan, nisko štimovan, produciran jeftino i sa puno memorabilnih momenata. Kao da ste izmešali Grave i Agahtocles? E jeste, BAŠ tako. Or something!

https://gravehammer.bandcamp.com/album/bones-to-harvest

Ajmo malo deathcorea? Malo? Evo, ne znam šta me je tačno privuklo kod britanskih Divine Hatred, ali mi je EP Moral Event Horizon prijao. Mislim da je to činjenica da ovde pored standardne rifaške skromnosti koju deathcore bendovi vole, Divine Hatred imaju imalo propisnih death metal rifova, a produkcija im je nekako prštava, bučna i ne ostavlja onaj uobičajeno klaustrofobični utisak totalne iskomprimovanosti koji mi ne prija. Puno gruverskog rokanja u ove četiri pesme:

https://divinehatred.bandcamp.com/album/moral-event-horizon

Za pravoverniji death metal moramo se vratiti etiketi kao što je Fucking Kill Records. A čije je novo izdanje novi, drugi album sastava Kriegszittern nazvan Flamethrower. Nije da ne znate šta da očekujete, jelte, ovo je sirov, primitivan ali vrlo autentičan, vrlo duševan old school death metal koga ne zanimaju nikakve moderne kerefeke. Zvuk je sirov i težak, pesme su bazirane na hipnotičkim rifovima i melodijama, vokali su skoro neljudski. Sve je kako treba:

https://kriegszittern.bandcamp.com/album/flamethrower
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/kriegszittern-flamethrower

Finci Malicious se mažu po licima i oblače kožne jakne sa nitnama kao da su u blek metal bendu ali kad zasviraju, to je sirov, agresivan death metal stare škole. Novi EP, Merciless Storm dolazi kao nastavak debi albuma od pre tri godine i dere iz sve snage sa četiri pesme urnebesne svirke i odličnog zvuka. Kad slušate ovaj materijal podsetite se da su podele na speed, thrash, death i black metal korisne da se snađemo u moru muzike koje nas zapljuskuje, ali da kod nekih bendova one nemaju previše smisla. Malicious su sve to zajedno i RAZBIJAJU:

https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/merciless-storm

Na poslednjoj smo krivini i slušamo malo heavy metala i krosžanrovske muzike. Emerald Rage iz Ohaja imaju drugi album, Valkyrie i to je prijatan, melodičan power metal koji uspeva da izbegne pošasti ,,plastične" produkcije koja je praktično pravilo za evropske bendove iz ovog krila metala. Emerald Rage imaju dobar, kvalitetan miks a koji zvuči prirodnije i dinamičnije nego što sam očekivao pa mi je i album veoma prijao sa svojom nervoznom energijom i čestim promenama smera. Pevanje gitariste Jakea je svakako najmanje zanimljiv element, ali je uslužnog kvaliteta a rifovi i melodije su prijemčivi što, uz visok tempo koji bend nameće, meni bude dovoljno da se nasmešim:

https://emeraldrage.bandcamp.com/album/valkyrie-2

Prvi put čujem za Metal Jacket iz Njujorka, ali njihov debi album, Patchwork, je jedno prijatno iznenađenje. Bend navodi da se inspiriše i tradicionalnim metalom i thrash metalom i klasičnim rokom, pa je Patchwork jedna vrlo zrela i autoritativna kombinacija (da ne kažem pačvork, jelte) raznih elemenata osamdesetih, uvek sa dosta melodije i himničnim refrenima. Prelazi iz street/ sleaze koračnica kao što je naslovna pesma u power/ thrash koji čujemo u Waves su organski i daju bendu više dimenzija a čuvaju taj osnovni, melodični, himnični zvuk. Bend, dakle, piše vrlo solidne pesme i svira za desetku (sa odličnim pevačem), a ploču je snimio i miksovao Randy Burns što je poseban pečat kvaliteta. Odlično:

https://metaljacketmetal.bandcamp.com/album/patchwork

Već sam negde pominjao da sam sumnjičav prema bendovima koji sebe oglašavaju kao ,,alternativni metal" ali Kanađani Consequents su ne samo u fullu zaslužili ovo ime nego im je i novi album, Venerate Paragon, pun zanimljivih momenata. ,,Alternativno" ovde podrazumeva pre svega jednu autoritativnu, upečatljivu vokalnu interpretaciju sa pevačem (i gitaristom) Mathewom Briseboisom koji poseže duboko u devedesete i manične ponore grunge i nu metal predložaka za svoju, jelte, ,,glumu". No, muzika je vrlo impresivna, takođe, sa čestim disonancama, progresivističkim, pa i matematičarskim elementima, ali tako da pesma uvek ostane centralni deo događaja i bude narativ i atmosferični ambijent u kome se taj narativ događa, radije nego da se pažnja skreće na kompleksnost aranžmana. Vrlo vrlo vrlo dobro:

https://consequents.bandcamp.com/album/venerate-paragon

Gladni ste novog materijala omiljenog industrijskog benda Ministry a ne možete da dočekate novi album najavljen za Mart? Evo, Cleopatra Records ima najbolju moguću zamenu, kroz izdavanje kompilacije koja sakuplja neke neobjavljene snimke iz ranih godina ovog uticajnog benda. Ultimate Rarest Tracks ima četrnaest komada, uglavnom živih snimaka i nešto manje demoa iz najranije faze rada grupe, dakle od 1981. pa do 1986. godine i, naravno, ovo ima vrlo malo veze sa bajkerskim metalom po kome DANAS znate ovaj bend. Ministry su u ono vreme bilo bliži Depeche Modeu, sa ipak nešto hladnijom New Wave oštricom, ali znam puno ljudi koji to vole, pa, eto, možda ste i BAŠ VI jedno od njih:

https://ministryband.bandcamp.com/album/ultimate-rarest-tracks

Novozelandski Demons of Noon sebe nazivaju doom metal bendom (dodaju i da su kultni bend!) ali njihov album Death Machine u doom metal ubacuje popriličnu količinu industrial metala. Pričamo i o zvuku koji je hermetičan, svirci koja je vrlo mašinska, sa puno mehaničkih ponavljanja, ali i pesmama koje u doom melanholiju dodaju mnogo industrijske hladnoće i bezosećajnosti. Nije nezanimljivo:

https://demonsofnoon.bandcamp.com/album/death-machine

Italijani Silverbones imaju malo piratske/ mornarske tematike u svojim pesmama ali drugi album, Brethren of the Coast je više ,,normalan" hair i power metal nego što stopostotno skida piratski metal na tragu Running Wild i drugih modernih bendova ovog stila. Solidno je to, mada, naravno, dosta cheesy i ne nešto mnogo originalno, ali Silverbones znaju zanat, pišu solidne pesme i imaju dobru produkciju i, prosto, pitki su:

https://silverbones.bandcamp.com/album/brethren-of-the-coast

Portlandski bendovi retko razočaraju, pa tako i posthardkor ekipa If This Be Doomsday im album perfektno tenzičnog gruva i odlične svirke naslovljen Oakmother. Ovo je žustro i abrazivno, uglavnom lišeno ,,emo" i ,,atmo" elemenata koji često idu uz posthardcore a bend ima zdrav, kvalitetan zvuk i odlično svira:

https://ifthisbedoomsday.bandcamp.com/album/oakmother

The Lord, odnosno Greg Anderson iz Sunn0))) i Goatsnake je snimio dve pesme sa princezom antifašističke avangarde, Marthe, i ovo je izašlo kao singl The Eye of Destiny. Naslovna pesma je posveta Quorthonu i, pa, mislim, prelepo je jer se Andersonovi topli dronovi izvrsno uklapaju uz Italijankine veštičije napeve. I druga pesma je odlična i ovo je jedan rani poklon za novu godinu za sve nas:

https://thelordsl.bandcamp.com/album/the-eye-of-destiny

Full of Hell se ozbiljno trude ne da budu zapamćeni samo kao dobar grindcore bend pa je nova kolaboracija nminialbum When No Birds Sang sa šuzgejzerima Nothing i ta kombinacija sanjivog gitarskog popa i mrvećeg sludge metala je, naravno, (ne)iznenađujuće potentna. Ima ovde i ozbiljne krljačine i vrištanja, i nežnog popa ali i kvalitetnog ambijentalnog materijala između. Vrlo dobro:

https://fullofhell.bandcamp.com/album/when-no-birds-sang

Album nedelje je iz grindcore orbite! Zaista dobra nedelja za grindcore krunisana novim albumom gotenburških majstora Walking Corpse koji dolazi kao melem na ranu. Ili kao usijano željezo koje treba da je kauterizuje, da budemo precizniji. Our Hands, Your Throat nastavlja sa hipekvalitetnim, hiperagresivnim grindcore terorom koji kao osnovu uzima stilski i senzibilitetski legat zemljaka Nasum a onda ga zaoštrava u svakom smeru. Ovde ima, da se razumemo, pesama i od skoro pet minuta pa Walking Coprse demonstriraju jako dobro vladanje materijalom i sposobnost da svoju agresiju toniraju i ekonomično raspodele i na duže aranžmane tako da ona ne izgubi na oštrini. Fantastično:

https://walkingcorpse.bandcamp.com/album/our-hands-your-throat

Meho Krljic · 09-12-2023, 12:23:18

U nedelji u kojoj smo saznali da Sepultura tokom narednih godinu i po dana zatvara firmu posle četrdesetak godina rada, treba se setiti i da su nove albume za prvu polovinu naredne godine najavili Judas Priest, Saxon i Bruce Dickinson, uglavnom JEBENO dobrim singlovima i da su ovo sve ljudi koji se rokenrolom i metalom bave i znatno duže od Sepulture. Uostalom, Max i Iggor su sva Sepultura koja je meni potrebna, a to su, mislim i dokazali u toku 2023. godine. Enivej, oprostićemo se od Sepulture kad dođe pogodan trenutak, a sad da pogledamo koliko je iznenađujuće dobrih stvari izašlo u toku ove tmurne decembarske sedmice. Mislim, album nedelje je tribjut jednom VELIKOM southern rock bendu, koji se raspao pre punih pedeset godina, tek toliko da se zna.Al prvo blek metal, kako i (anti)bog zapoveda. Uzbekistanski Krsnī (a što je termin za noć na Sanskritu) prave blek metal insirisan vizijama planete Zemlje i prirode bez ljudi, u jednoj, jelte, primalnoj harmoniji nenarušenoj našim eskcesima. No, treći alum, Svoboda (prva dva su izašla prošle godine) nije puko nežno meditiranje nad setnim akordima edenskog mira već prilično žestoka blek metal ploča, poštene, znojave svirke. Štaviše, Krsnī su me prijatno iznenadili time da pored atmosferičnih harmonija imaju i propisan rifaški program te da sve zvuči kao da su ga svirali ljudi, bez blendovanja muzike u jednoličnu masu zvuka kakva je neretko kada se pravi atmosferični blek metal inspirisan prirodom. Dakle, Krsnī su u teoriji bend PRAVLJEN da ga objavljuje finski Naturmacht Productions (A ne objavljuje ga! Nepravda!), ali sa jednim osobenim pogledom na naturistički blek metal, sa dobrim, originalnim idejama i opipljivom strašću. Odličan album koji ne prestaje da iznenađuje:

https://krsni.bandcamp.com/album/svoboda[/color][/url]

Simpatičan je prvi snimak američkog jednočlanog projekta Aldheorte, EP Upon Dying Fields sa četiri pesme furioznog a melodičnog blek metala sa zapadne obale. Nije to naravno ni mnogo maštovito ali je srčano, žestoko i ima fin odnos agresivne, brze svirke i melodičnih, prijatnih tema. Sirovo, ali umiljato:

https://aldheorte.bandcamp.com/album/upon-dying-fields-ep[/color][/url] Česi Bjes sviraju sasvim prijatan post-blek metal, sa dosta dobrim zvukom i jednim autoritativnim nastupom. EP Končina im je drugi koji su objavili ove godine – i uopšte, jer se radi o novom projektu – i materijal je dovoljno raznovrstan a opet dovoljno predvidiv da čovek tačno zna šta da očekuje i da to i dobije, u punoj meri. Pet pesama solidne žestine uz atmosferu i melodije PLUS pevanje na Češkom PLUS cena koju sami određujete:

https://bjes.bandcamp.com/album/kon-ina[/color][/url]

Vraj već znamo a ovaj jednočlani projekat je unapredio svoj zvuk na novom EP-ju, Invoking the Great Wizard, Magnificent Lord "Radiant Garland of Skulls" uvodeći, pored old school čukanja i simfonijske elemente. Lepo to zvuči kada se u suštinski jednostavan, agresivan blek metal stare škole doda malo violina i Jeff Wallien, a koji ima još jedan bend inspirisan hinduizmom, ali u death metal stilu (Emerald Lord) ovde demonstrira puno ukusa. Solidno!

https://vraj.bandcamp.com/album/invoking-the-great-wizard-magnificent-lord-radiant-garland-of-skulls[/color][/url]

Švedski Hersir su vrlo ugodno old school orijentisan blek metal dvojac. Na kraju krajeva, Grim Vindkall, koji svira sve instrumente i napisao je svu muziku na trećem demou, Echoes from the Oubliette, ne samo da ima iskustva sa dosta bendova već je i išao u zatvor zbog podmetanja požara u crvkama početkom veka, što je deo, jelte, tradicije... No, Vindkall zna znanje i ovo je stručno napisan blek metal stare škole sa dinamikom, melodijama i atmosferama onako kako se to nekad radilo. Odlično je:

https://hersir.bandcamp.com/album/echoes-from-the-oubliette[/color][/url]

Australijanci Executus nisu baš mnogo po mom ukusu ali im je debi album, The Black Throne Of Chaos Abandoned svakako simpatičan i kompetentno napravljen. Bend u promo priči pominje ,,galaxy-crushing riffs and reality-warping blastbeats" ali istina je da je ovo jedna prijatna, uglađena muzika sa mnogo melodije i otklonom od nekakvog svirepog blek metala u korist thrash i melodic death metal elemenata. Simpatično je ako volite taj stil i Executus svakako zvuče napaljeno i raspoloženo, a imaju i dobru produkciju.

https://executus.bandcamp.com/album/the-black-throne-of-chaos-abandoned[/color][/url]

Ali zato je danski jednočlani projekat Geistaz'ika obavezna lektira, ne nužno u smislu da ovo svakome mora da se dopadne ili da je ovo smer u kome sav blek metal treba da ide, ali drugi album, Midnatsbøn ved djævelens port tako slatko spaja blek metal i post rok, u jednoj produkcijski skučenoj, jeftinoj a efektnoj formi da se to mora čuti. Naravno, ovo je emotivno, melodično, ali i hermetično, sa elementima sakralne muzike i suludo dugačkim pesmama. Morate ga čuti:

https://geistazika.bandcamp.com/album/midnatsb-n-ved-dj-velens-port[/color][/url]

Islanđani Nyrst su vrlo simpatični na svom drugom albumu, Völd, a koji se bavi pre svega vulkanima, tom, pored gejzira drugom prirodnom atrakcijom ove ostrvske nacije. Mislim, ovo je vrlo dobra kombinacija klasične blek metal deračine i post-blek elemenata, sa upečatljivim vokalom ali i odličnim gitarskim programom. Völd je pritom i solidno produciran i u pitanju je 45 minuta raznovrsne, melodične, epske svirke:

https://nyrst.bandcamp.com/album/v-ld[/color][/url]

Ruski jednoipočlani Mort Froide ima treći album za dve godine, Decieved by the Gods, i meni se dopada ta možda tipično ruska ekspresivnost i emocija, a sve to u srazmerno sirovom zvuku i svedenim aranžmanima. Puno modernog blek metala na mene ne ostavlja apsolutno nikakav utisak jer mi zvuči kao da muzičari samo ređaju molske akorde bez razmišljanja i nadaju se da će razmazan zvuk odraditi posao. Mort Froide su par koraka iznad ovoga, sa melodijama koje su evokativne i pamtljive i tom svedenošću aranžmana koja me drži fokusiranim na temu. Solidno, dakle a plaća se po želji:

https://mortfroide.bandcamp.com/album/decieved-by-the-gods[/color][/url]

Oh, zadnje je vreme došlo kad sa puno zadovoljstva preporučujem izdanje jednih Dimmu Borgir. Ali evo, norveški stadionski blek metalci snimili su album sa obradama, Inspiratio Proganus i molimlepo, kad se ovi ljudi dohvate Venoma, Bathoryja, ali i GGFH (Dead man don't rape, naravno), jebiga, to je MNOGO dobro. Mislim, Black Metal i Satan My Master kao prve dve pesme su dovoljne da vas dovedu na rub infarkta, a kad onda krene GGFH sa svojom industrial mučninom koju Norvežani impresivno rekonstruišu, pa ja se sav istopim. Tu je, neizbežno i Celtic Frost u dve verzije Nocturnal Fear, pa Deep Purple (i to Perfect Strangers, sto mu gromova) a APSOLUTNA poslastica je Twisted Sister sa Burn in Hell, čime Borgiri pokazuju da su, posle svega, ljudi od ukusa i znaju koja je tajno najbolja pesma ovog benda. Jebiga, nezaobilazno i izmakla mu je titula albuma nedelje samo zato što je NEKO napravio još jači album sa obradama:

https://www.youtube.com/watch?v=jVBFkr5pM9I&list=OLAK5uy_lqjv7Ur8dt9fMjJH1_g0QNwxt5i3GJ6JU[/color][/url]

Svora je rusko-finski blek metal projekat, mada su oba člana, sudeći po dostupnim informacijma Rusi. Debi album, Война за ничто (Rat ni za šta) je svakako jasno utemeljen u ruskoj blek metal tradiciji, sa dosta melodije i specifične slovenske, jelte, emocije. Tema albuma i jeste lament nad ratovima za koje autori tvrde da su uvek ni za šta, a deset pesama na njemu su veoma melanholične ali je svirka dinamična pa i zabavna. Fino a naplaćuje se koliko date:

https://svoraa.bandcamp.com/album/war-for-nothing[/color][/url]

Švedski jednočlani Windthrow nije možda sasvim po mom ukusu, ali ne može se poreći da u njegovom melodičnom, epskom blek metalu ima mnogo kvalitetne svirke i pamtljivih melodija. Drugi album, Katabasis, je i vrlo dobro produciran a Robin Pettersson, koji sve to piše i svira, apsolutno ume da uzme i melodične heavy metal elemente i bešavno ih spoji sa propisnim blek metalom. Vrlo dobro:

https://windthrowofficial.bandcamp.com/album/katabasis[/color][/url]

,,Formless black metal", kako svoju muziku opisuju kalifornijski Wrath of Logarius na debi minialbumu Necrotic Assimilation zapravo ima formu vrlo kvalitetnog, tvrdo produciranog black-death metala koji voli rifove, voli brz ritam i generalno je agresivan i ne bavi se preterano setnim harmonijama tako čestim u savremenom blek metalu. Nije da ovde nema melodije, nije da ovo nije EPSKI, ali bend nazvan po jednom od težih bossova iz vanila verzije igre Bloodborne definitivno u ovih pet pesama i intro pakuje mnogo eksploziva. Ja sam bespomoćan kad čujem muziku koja ide ovako brzo i beskompromisno a da opet ima dušu i maštovitost, pa mi je Wrath of Logarius seo ko budali šamar.

https://wrathoflogarius.bandcamp.com/album/necrotic-assimilation[/color][/url]

Ekvadorski Avræ Lvnæ su na sasvim drugoj strani sa svojim debi albumom, Ntdd Strl na kome klavijature imaju prominentno mesto u ansamblu a muzika je velikim delom smeštena između ratničkih marševa i emotivnijeg, praktično postpank gruva. Bend se navodno bavi i ambijentalnom muzikom ali ovde su sintisajtzerske kompozicije bliže dungeon synth cheesu a metal pesme su propisno gitarske i ugodne ako volite ovakav pristup:

https://auraelunae.bandcamp.com/album/ntdd-strl[/color][/url]

Idemo sad na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. I evo, No Falkes Given su iz Raleja u Severnoj Karolini i svoju muziku opisuju kao ,,nitro rock". Ako još vidite i prominentnu Cancerslug majicu na omotu albuma Emperor of the North, biće jasno u kom se smeru sve ovo kreće. Emperor of the North je dakle, album na razmeđu hard roka, pank roka i garaže, sa bluzerskim gitarskim rifovima, izvikivanim pank stihovima (pesme se zovu, recimo, Shut Your Face (When I'm Talking To You), ili A Fistful od Dynamite) i pošteno znojavim tempom. No Falkes Given imaju odličnog gitaristu, čije su solaže masne, hrapave i vrlo zabavne. Pesme takođe nisu rđave, i mada bendu svakako sleduje još sazrevanja i šlifovanja (ti nekontrolisani vokali valjaju da se malo dovedu u red), ovo je zapaljiv album znojave rokenrol svirke kakav je teško ne voleti:

https://nofalkesgiven.bandcamp.com/album/emperor-of-the-north[/color][/url]

Kanađani Pharm su mnogo dobri na EP-ju The Tower koji je prvo malo duže izdanje nekon njihovog debi albuma iz 2019. godine. Nije ni ovo nešto PREDUGAČKO, sa svega tri pesme, ali mnogo je dobro, sa progresivnom verzijom stoner roka koja je URNEBESNO dinamična, a opet himnična i pevljiva. Pharm sviraju kao Mastodon u najluđim danima, ali pišu pesme gde ludačke bubnjarske eskapade idu ispod ložačkih rifova i melodičnog, popaljivog pevanja, pa i kad bend uleti u klasičan math-metal eksces, krene sa blastbitovima (mada sa njima i kreće prva pesma) i neparnom metrikom, to ne remeti pobedničku, toplu, inkluzivnu atmosferu pesama. Fenomenalno a još i plaćate koliko hoćete:

https://pharmband.bandcamp.com/album/the-tower[/color][/url]

Britanski Heavy Leg ne filozofiraju naročito mnogo. Osnovani 2020. godine, kao grupa praktično neznanaca koja je snimila prvi album, do danas su spakovali dva studijska albuma kvalitetnog old school heavy rocka. STUN/KILL Double Live im je novi, dupli živi album sniman letos i predstavlja čitav koncertni set jedne noći sa sedamnaest pesama i živom atmosferom koja je, jelte, old school kao i muzika. Publika se čuje maltene sve vreme a bend zvuči napaljeno i sigurno u svojoj hardrokerskoj deračini na tragu pa, recimo, svega između Blue Oyster Cult proto-metala pa do garažnog panka. Heavy Leg ne samo da su pakleno dobro usvirani nego su im i pesme, bez obzira na poznat format i stil, dobre, pamtljive, inteligentno aranžirane sa simpatičnim ukrasima tamo gde je to efektno. Izvrstan materijal:

https://heavyleg.bandcamp.com/album/stun-kill-double-live[/color][/url] Danski Kill Trip imaju album ugodnog sludgecore gruva. Sifting the Ashes je ploča kratkih, ekonomičnih pesama od dva i po i tri minuta sa teškim zvukom, jakim rifovima ali i poletnim tempom pa i dovoljno melodije u pevanju da sve to proizvede atmosferu zabave i dobrog raspoloženja. Nema pametovanja, nema filozofije, samo teški rok:

https://killtrip1.bandcamp.com/album/sifting-the-ashes[/color][/url]

Prva pesma na albumu bolonjskih Holy Giant, nazvanom Diviners & Dividers zove se Cosmic Pilgrim i postavlja očekivanja za ostatak albuma. Ovo je, naravno, gruverski, psihodelični stoner rok sa vrlo teškim zvukom ali lakom, lepršavom svirkom. Produkcija je, zapravo, za moj ukus dosta muljava, ali gitare su moćne, vokal lepo isplivava iz miksa i mada se činele bore da se čuju kroz kompresor, Holy Giant imaju dovoljno zdrav saund da uživate u njihovim energičnim stonerskim himnama. Kako počinju, tako i završavaju, rokerski, šmekerski, nisko naštimovano i HEAVY:

https://holygiant.bandcamp.com/album/diviners-dividers[/color][/url]

High su iz Engleske i već iz imena je jasno da je ovo muzika inspirisana korišćenjem narkotika. No, album Nice to Meet You nije zapravo toliko napušen da bi se zaboravilo na produkciju i aranžiranje i pričamo o kolekciji fino napravljenih sludge-doom pesama u kojima gitare lepo zavijaju a ritam je čvrst i čoveka fino pokreće. Vrišteći vokali su najmanje maštovit element jednačine ali je na gomili ovo sve dosta dobro i, sa samo četiri dugačke kompozicije, prilično ambiciozno. A plaća se po želji:

https://high-uk.bandcamp.com/album/nice-to-meet-you[/color][/url]

Često pominjemo da su argentinski psihodelični bendovi danas među najboljim na svetu, pa evo još jedne potvrde. Monte Palomar su iz Rozarija a album Nadir im ima sedam pesama sanjivog gruva, prozračnih psihodeličnih gitara sa blagim mikrotonalnim zavrtanjima i odličnih ženskih vokala. Ovo je ,,heavy psych" u svojoj osnovi ali muzika uglavnom ne preteruje sa težinom i više se bavi ugodnim harmonijama, hipnotičnim temama i opijajućim napevima. Sjajno:

https://montepalomar.bandcamp.com/album/nadir[/color][/url]

Dobri su Francuzi Mars Red Sky sa svojim albumom Dawn of the Dusk. Ovo je mastan, nadrogiran stoner-doom, ali sa progresivnim otklonom, pa se dobar gruv i psihodelični rifovi mešaju sa zanimljivim vokalnim programom i puno kreativnih rešenja u aranžiranju. Odlično ovo radi i pesme su raznovrsne a opet unutar konzistentne psihodelične matrice:

https://marsredsky.bandcamp.com/album/dawn-of-the-dusk[/color][/url]

Finci Saasta su svoj novi EP nazvali Black | Death | Doom i, mislim, da. Ovo je u suštini, haha, sludge metal sa elementima death, doom i black metala, ali važnije od nabrajanja komponenti je da su četiri pesme fino i organski napisane da imaju zarazan gruv, veliku masu ali okrenost u aranžiranju i solidnu produkciju. Prija!

https://saasta.bandcamp.com/album/black-death-doom[/color][/url]

Nizozemci Carving Stone svoj debi album istog imena opisuju rečima ,,A solid alternative/stoner rock album thoughtfully crafted." i ovo je jedan eklatantan primer ISTINITOG reklamiranja. Carving Stone je ploča maštovitog rekombinovanja poznatih elemenata, fine produkcije, raznovrsnih atmosfera i dinamike. Ona je uredna, ima dobar zvuk, kvalitetnu svirku i mada ne lomi ni jedan kalup, vrlo se udobno namešta unutar poznatog kalupa i uspeva da svako malo izmami osmeh nekom kreativnom sitnicom. Fino:

https://youtu.be/Z4y2raAUvlk[/color][/url]

Australijski Tube Warmers imaju drugi album, Wisdoom i ovo je simpatična džem ploča na kojoj se bluz (pa čak i malo fanka) sviraju u doom štimu i tempu. Naravno, dosta je to relaksirane forme, ali ritam sekcija je uslužna a gitarista fino solira i meni ovo prija:

https://youtu.be/yqUFfUr_bkQ[/color][/url]

Slow, jedan od glavnih projekata prolifčnog belgijskog muzičara po imenu Déhà je tokom godina i desetak izdanja evoluirao od drone metala do funeral dooma. Isti tempo, slična dinamika, ali opipljiva razlika u harmonskoj prirodi muzike. Najnoviji album projekta, Abîmes I je začetnik novog ciklusa i izuzetno je dobar primerak funeral dooma koji možete davati na slušanje ljudima koje zanima kako muzika tako bizarnog imena uopšte zvuči. Ono što Slow krasi je relativno dobar zvuk – mnogi funeral doom projekti pate od nedinamičnosti u zvuku što kod ovog albuma definitivno nije problem – u kome i rifovi koji se sastoje samo od pet tonova u tri minuta zvuče kako treba, ali i osećaj za narativ, dramu, priču. Déhà pažljivo konstruiše svoje dugačke pesme da prenesu stvarni osećaj depresije, gubitka, ali i bljeskove lepote koji neizbežno idu uz njih i ovo je album koji će vas, sasvim moguće, ostaviti zanemele i sa novim poštovanjem za metal u celini:

https://slowdooom.bandcamp.com/album/ab-mes-i[/color][/url]

Kad smo već kod funeral dooma, teheranski Désespéré ima novi album, Furor Ab Intus, Caeleste Stragem Desuper, treći za tri godine. Solidna radna etika i osoben zvuk u kome se hermetični, vrlo svedeni metal arsenal spaja sa klavirskim temama u jednom neugodnom ali funkcionalnom partnerstvu. Intro i tri dugačke pesme, jeftin ali efektan zvuk:

https://desespere.bandcamp.com/album/furor-ab-intus-caeleste-stragem-desuper[/color][/url]

Čuli ste za funeral doom, očigledno, ali da li znate šta je funeral sludge? Evo, ako ne znate, engleski At War with the Sun imaju split EP sa zemljacima Slump i njihova strana je jedna pesma od skoro deset minuta spore, teške, tvrde, ali i emotivne sludge cepačine. Ima smisla! I dosta je dobro. Slump su daleko manje ,,funeral" tipa i njihova muzika je teži, melodičniji alternativni rok. I solidna je. Dve pesme. Cena ovog izdanja? Koliko sami date!

https://atwarwiththesun.bandcamp.com/album/sp-lit[/color][/url]
https://slumpuk.bandcamp.com/album/sp-lit[/color][/url]

Pošteno je reći da u mojoj kući Izrael, u ovom trenutku, zbog brutalnog etničkoig čišćenja koje sprovodi u odgovoru na Hamasov zastrašujući terorizam, nema baš najviši rejting. Ali Soul Kitchen Band iz Tel Aviva svakako ne nose veliki deo krivice. Ovo je rokenrol trio sa odličnim zvukom i vrlo ugodnim albumom naslovljenim sa Round One, te sa osam pesama intenzivnog gruva i dobrog raspoloženja. Ovo je i fazirano i ugodno psihodelično, naravno, ali je u prvom planu upravo taj zarazni gruv i kinetička energija svirke. Bend se vrlo lepo pokazao na ovom svom – pretpostaviću debi – izdanju pa se nadam da će imati finu karijeru:

https://soulkitchenband.bandcamp.com/album/round-one[/color][/url]

Kanađani Aawks na EP-ju Luna imaju jednu svoju pesmu i to je veoma lep heavy psychedelic rock, a onda iza toga slede obrade Pink Floyd, Flock of Seagulls i jedna autorska pema snimljena uživo. Neobavezno izdanje, možda, ali puno odlične muzike. Aawks su jako dobri i kao izvođači i kao autori, nudeći prefinjen a opet HEAVY zvuk i ovo se preporučuje JAKO:

https://aawks.bandcamp.com/album/luna[/color][/url]

Iiiii, idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljski Topór su osnovani još 2012. ali evo tek sada debi albuma. Wieczna kaźń je ploča disciplinovane, tehničke thrash metal svirke, sa dosta uredno napisanim pesmama između tri i četiri minuta, korektnom produkcijom, solidnim rifovima. Ne prave Topór nikakav posebni kreativni napor da prošire granice žanra, ali unutar njih sviraju ubedljivo, sa pevačem koji se iz petnih žila upire da zazvuči opasno i peva malo na Poljskom, malo na Engleskom sa poljskim naglaskom, gde Poljski, naravno, zvuči bolje, te sa pristojnim solažama i generalno jakim tempom svirke. Solidno:

https://defenserecords.bandcamp.com/album/top-r-wieczna-ka[/color][/url]
https://toporofficial.bandcamp.com/album/wieczna-ka[/color][/url]

Kad nas krene istočnoevropski thrash, krenuo nas je. Affected su mladi thrash bend iz Češke, iz mesta sa preslatkim imenom – Miroslav – i imaju EP Forever a Slave, ,,poslednji sa starom postavom", kako sami napominju, ali ovo zvuči vrlo dobro. Četiri su to pesme vrlo dobrog zvuka, plus vrlo solidne treš metalčine koja voli i melodiju i dinamiku i nešto kompleksnije aranžmane. Ima ovde i malo heavy metal melodičnosti ali Affected su čvrsti i ubedljivi i jedva čekam da vidim šta će da bude sa novom postavim. Slušajte:

https://affected.bandcamp.com/album/forever-a-slave[/color][/url]

Novozelandski Cesura imaju debi EP, Reap the Night i ovo je sirovi, garažni thrash/ deaththrash koji zvuči kao da je 1988. godina, bez nekih sad kao inovativnih ideja i pristupa poznatoj formi ali sa dosta autentičnosti i napaljenosti u izvedbi. Volite rani Demolition Hammer? I ovi momci ih vole:

https://cesura.bandcamp.com/album/reap-the-night[/color][/url]

Morbid Origin je treći album za norveške trešere Inculter i ovo je jako dobro. Rifovi su promišljeni, pesme dinamično aranžirane, ima energije i brzine, ali ima i atmosfere i melodije, produkcija je vrlo solidna. Zapravo produkcija ali i aranžiranje pesama dosta podsećaju i na skandinavski death metal pa iako Inculter sebe drže u thrash orbiti, ovo nije album koji bi robovao žanrovskim klišeima. Odlično:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/morbid-origin[/color][/url]

Nizozemski LIES! Imaju album Mind Pollution i ovo je brutalan, vrlo heavy metalizirani hardcore koji se, makar u zvuku, dotiče sa death metalom. Dakle, ako volite moshcore osnovu i death metal nadgradnju, LIES! Isporučuju. Ne sad nešto preterano kreativno, maštovito, originalno, ali da kidaju, BRT, kidaju. Taj vokal, ti dupli kikovi, ti rifovi, bude to baš dobro na momente:

https://lieshardcore.bandcamp.com/album/mind-pollution[/color][/url]

Odlični su mi Sentinel, novi američki hardkor bend sastavljen od članova gomile već aktivnih hardkor bendova poput Mutually Assured Destruction, Mindforce, Age Of Apocalypse, Restraining Order i Casket Architects. Drugi album, Age of Decay nudi metalizirani hardcore koji mene podseća na recimo Cro-Mags iz perioda prvog albuma, ukršten sa ranim Crumbsuckers, onako masivan, težak, a opet napaljujući, sa geng vokalima i dovoljno brzine da me podigne pre nego što me srednjetempaški moš-rifovi ne spuste. Odlična produkcija i bend koji obara na patos:

https://convulserecords.bandcamp.com/album/age-of-decay[/color][/url]

AntiFatum su ,,latinski blackened crustpunk" iz, jelte, Švedske. Čari globalizacije! Enivej, ovaj kolubmijski kombo ima minialbum Pornomiseria i ta kombinacija crustcore sirovine i blek metal melodičnosti izuzetno dobro radi. Ovo je jeftino, garažno, prosto, udarački a opet ima prorađenije aranžmane i više dinamike od prosečne crustcore ploče. Jeftino ali lepo:

https://antifatum.bandcamp.com/album/pornomiseria[/color][/url]

Ah, pa onda dođu Stress Positions iz Čikaga i album Harsh Reality koji uprkos naslovu, nije nikakav gangsterski moshcore nego napaljen, old school hardcore thrash sa brzim, nervoznim pesmama, praštećim pank rifovima, ubitačnim bubnjevima i pevačicom koja RAZARA. A jebote, da sam samo 40 godina mlađi uz ovo bih se izlomio na nekom koncertu za sve pare. SAVRŠENSTVO:

https://stresspositions.bandcamp.com/album/harsh-reality[/color][/url]

Jarhead Fertilizer iz Oušn Sitija u Merilendu prže gadan deathgrind na albumu Carceral Warfare. Ovo počinje trap semplovima ali se izmeće u kvalitetno produciran, profi odsviran deathgrind stare škole, sa rifovima i gruvom iz devedesetih ali u produkciji treće decenije 21. veka. Što nije loša kombinacija:

https://jarheadfertilizeroc.bandcamp.com/album/carceral-warfare[/color][/url]

Za najtvrđi, najgadniji grindcore, tu su Finci Uhritoimitus i njihova kolekcija EP bundle. Ovo je dvadesetpet pesama sa prethodnih izdanja od kojih ni jedna ne dobacuje do minut i po, rifove je nemoguće zaista razaznati a prostor između svirke je ispunjen bučnim, psihodeličnim tretiranim semplovima. Znate tačno kako to zvuči pa onda znate i da li su Uhritoimitus bend po vašoj meri.

https://esagoya.bandcamp.com/album/ep-bundle[/color][/url]
https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/ep-bundle-cd[/color][/url]

Profanation dolaze iz Francuske i osnovani su 2020. godine ali minialbum Skull Crushing Violence zvuči kao da je stigao iz 1987. Ovo je old shool deathgrind sa nemalim punk elementom i onako kako se u rifovima i aranžmanima čuju uticaji (koje bend uslužno navodi: Repulsion, Terrorizer, Repugnant) tako je i produkcija jeftina, garažna i starinska. Za ljubitelje (Edit: Prc! Sklonjeno sa Bandcampa i najavljeno za 2024. Godinu. Hajde, nek stoji link, biće jednom):

https://profanationband.bandcamp.com/album/skull-crushing-violence[/color][/url]

Axiom Utopia je hamburški, pretpostaviću jednočlani projekat tehničkog death metala i, debi izdanje miniLP Disembodied Voices je savim korektno. Ne superoriginalno, ali korektno odsvirano, korektno producirano i napisano tako da ,,tech" komponenta ne bude u prvom planu. Ovo nije najpe demonstracija tehnike već kolekcija atmosferičnih pesama koje death metalu pored agresije daju i malo kontemplacije:

https://axiomutopia.bandcamp.com/album/disembodied-voices[/color][/url]

Brazilski Cult Of Putrefaction dotiču same ekstreme nihilizma sa albumom Cult Of Rotten Bodies. Ovo su death metal i goregrind spojeni u jedno pod jakim pritiskom, pa je i zvuk takav, iskomprimovan, mučan, hermetičan, a svirka brutalna, ali jednostavna. Cult Of Putrefaction skoro da zvuče kao da su ovo snimili Novembra 1993. a ne Novembra 2023. godine, pa ako čeznete za malo old school brutalnosti, izvolte:

https://cultofputrefaction.bandcamp.com/album/cult-of-rotten-bodies[/color][/url]

Rusi Deprecation svoj drugi album, Annihilation Of Increasing Pain izdaju ponovo za Inherited Suffering i tu znate šta dobijate: ovo je tvrdi, tehnički kvalitetni slamming death metal koji ne izlazi izvan žanrovskih okvira ali unutar tih okvira sve gazi superteškim zvukom, mrvećim slem rifovima, neljudskim vokalima itd. Inherited Suffering drže jedan nivo kvaliteta ispod koga se ne ide kada je produkcija u pitanju a Deprecation su već pokazali da umeju da pišu dobre pesme pa Annihilation Of Increasing Pain ne iznenađuje ali ISPORUČUJE:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/deprecation-annihilation-of-increasing-pain[/color][/url]

Metal Archives tvrdi da su se finski Gomorran raspali prople godine ali bend se očigledno s tim ne slaže jer evo novog, a i prvog albuma. Wander je kombinacija death metala i melodičnijeg, ,,finskijeg" blek metala i sasvim je na liniji onog što očekujete, sa dosta epske melodije, zabacivanjima ka folk tradiciji itd. No, death metal komponenta muzike joj daje izvestan odmak i to se lepo kombinuje. Plus omot inspirisan vidoigrama - preslatko:

https://gomorran.bandcamp.com/album/wander[/color][/url]

Meksički Abominate imaju iza sebe dva albuma pa je novi EP, Vocare Pulvere urađen u već izgrađenom stilu i zvuku. U osnovi je brutal death metal, ali Abominate ovde dosta ambiciozno ubacuju i dosta atmosferičnih i melodičnih delova. Ovo ne umanjuje agresivnost i težinu njihove muzike ali joj svakako daje dodatne dimenzije pored one osnovne koja se sastoji od prigušenih rifova i rafalnih blastbitova. Ima ovde dosta štofa a i produkcija je iznenađujuće suptilna tako da iako na prvi pogled deluje da imate zid buke ispred sebe, mnogi detalji krenu da se čuju kako pesme odmiču. Solidno:

https://abominatebrutaldeathmetal.bandcamp.com/album/vocare-pulvere[/color][/url]

Defenestration je toliko gotivno ime za bend da su Kanađani iz Manitobe kojima je Mortal Cremation prvi EP i prvi snimak uopšte barem četvrti death metal bend koji ga je sebi nadenuo. Enivej, zaslužuju ga, barem kvalitetom muzike jer ovo je kavernozni, podrumski death metal stare škole, u skladu sa nasilnim a duhovitim nazivom benda. Zvuk je muljav i mutan ali radi posao a muzika je, iako strogo zagledana u istoriju, zapravo kreativna, maštovita i prijatna. Mislim, prijatna ako volite taj košmarni stil, naravno. Ali i ako ne volite, poslušajte Mortal Cremation, zavolećete:

https://defenestration204.bandcamp.com/album/mortal-cremation[/color][/url]

Altar of Obedience suz iz Stokholma i njihov novi EP, Pull the Plug, zvuči vrlo švedski. Producirano dosta jeftino, ovo je svejedno egzemplar švedskog death metala sa solidnim zvukom i pesmama koje se voze na jakim rifovima, brutalnom ritmu i pevanju pa ovde nećete nikako promašiti:

https://altarofobedience.bandcamp.com/album/pull-the-plug[/color][/url]

Za malo novozelandskog brutalnog death metala – znamo da tamo to fino uspeva – tu je debi album sastava Plague of the Fallen iz Krajstčerča. I, odličan je. Amongst the Rats je moderan brutalni death metal ali uz izbegavanje njegovog oslanjanja na prenaglašenu kompresiju zvuka i puko ređanje tvrdih rifvova. Naravno, master je i ovde jako iskomprimovan ali basista benda, Vin Minchington, koji je radio i miks i mastering se ozbiljno potrudio da se stvari ipak ČUJU što je velika stvar. Pogotovo jer su pesme napisane dobro, maštovito i mada ne beže iz žanra brutalnog death metala, unutar njega uspevaju da zvuče sveže, dinamično i zrelo. Apsolutne preporuke:

https://plagueofthefallen1.bandcamp.com/album/amongst-the-rats[/color][/url]

U sve izraženijoj opsednutosti ženskim polnim organim, švedski Mumincunt su svoj četvrti album naslovili Crusaders of the Cunt, čisto da bude jasno o čemu se tu radi. No, uprkos juvenilnim očekivanjima koja ova estetika gradi, album je... dobar. I sasvim ozbiljan. Ne sad nešto revolucionaran ali ovo je kvalitetan death metal/ melodeath (ali bez mnogo melodije) sa dobrom produkcijom i izrazito solidnom svirkom. Ubacivanja sintisajzera, gudača i klavira u death metal pokolj mu dođu kao fin bonus.

https://pesttanzklangschmiede.bandcamp.com/album/crusaders-of-the-cunt[/color][/url]

Montrealski Phobocosm su jako dobri i prilično ambiciozni na svom trećem albumu, Foreordained. Kako je i ova ploča, pripremana solidnih sedam godina, kao i prethodne dve objavljena za Dark Descent Record, ona može da posluži i kao neka vrsta sažetka zvuka i svetonazora ovog izdavača – naime pričamo o kompleksnom, ambicioznom death metalu koji kao osnovu uzima sasvim old school zvuk i pristup bendova poput Incantation ili Immolation i na njemu gradi impresivne katedrale disonantnih rifova i mrvećeg ritma. Bend na ovom albumu – zaključnom u trilogiji – ide najdublje i najtvrđe, od supersporih, masivnih doom-death himni pa do razaračkog (anti)kosmičkog krljanja i ovo je ploča za ljude kojima death metal nije samo podloga za šutiranje već koji u njemu vole da se potpuno izgube i, možda, pronađu:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/foreordained[/color][/url]

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 09-12-2023, 12:23:55

E, dobro, na kraju smo i slušamo razne krosžanrovske stvari plus heavy metal. I odmah heavy metal: španski Age of Steel imaju istoimeni debi EP i meni je ovo jako simpatično. Pričamo o klasičnom heavy metalu sa epskim vokalima i žestokom, borbenom svirkom, kao ispalom iz nekog dobrog momenta u osamdesetima kada su rifovi dobijali speed metal ubrzanje a vokali spontano svaki čas uletali u falseto registre, sa pesmama koje su razbarušene i ne baš UREDNE ali od kojih puls krene da raste a osmeh se sam pojavi na licu. Age of Steel svakako potrebuju još rada i na aranžiranju i na produkciji, ali ovo je jedno zdravo, zabavno izdanje vredno pažnje:

https://ageofsteel.bandcamp.com/album/age-of-steel

Recker iz Portlanda u Oregonu (mada ih Metal Archives smešta u Vašington) su kao neki moderni teški rok informisan klasičnim teškim rokom. EP Stormbringer ima čak šest pesama ozbiljno epskih rifova i atmosfere, odsviran lepršavo ali gruverski, sa glasnim ali dosta zdravim zvukom. U muzici Recker se čuje dosta hard roka i hevi metala sedamdesetih i osamdesetih ali bend uspeva tome da udeli poprilično modernog zvuka i da ne zvuči kao stilska vežba iz nostalgije:

https://recker.bandcamp.com/album/stormbringer

Novi Beastial Piglord ima vrlo malo metal elemenata. Nazvan Geriatric Music ovo je album plesnog gruva koji bi se svakako i dalje mogao nazvati industrialom, ali su gruv i psihdoelični elementi znatno izraženiji od metala. Je li i dobro? Naravno da jeste, Piglord je eksperimentator ali jako talentovan pa i ovaj album po ceni od koliko date zaslužuje lepo mesto u vašoj kolekciji, posebno ako volite eksperimentalni rok iz osamdesetih:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/geriatric-music

A ako imate na raspolaganju sat i po i neizdrživu potrebu da slušate muziku koja spaja elemente drone muzike, metala, post roka, nešto malo i free jazza, definitivno se udobno zavalite jer duo Among The Rocks And Roots ima treći album, Pariah i ovo je masivna, eklektična ali na više mesta i veoma dobra kombinacija svega nabrojanog i još ponečega. Nije Pariah, naravno ni najmetalnija ni najambijentalnija ploča koju biste čuli ove godine, ali radi dovoljno sa svojim idejama i ambicioznom strukturom da čovek ovo ozbiljno posluša. Ne znam što su napravili tako nedinamičan master ali to na stranu, sve drugo je vrlo vredno pohvale:

https://cacophonousrevivalrecordings.bandcamp.com/album/pariah-2

Nominalno sličan je novi album projekta iz Portlanda, Megaton Leviathan, nazvan Magick Helmet. Ali, ovo je mnogo prljavije, mnogo eksperimentalnije sa gomilama old school analognih efekata i jeftine musique concrete vožnje izmešane sa savremenim psihodeličnm doomgaze tendencijama. Četiri pesme od kojih se poslednja zove Helios Creeds Magick Helmet, čisto da se zna od koga su učili.

https://megatonleviathan.bandcamp.com/album/magick-helmet
https://youtu.be/1pMf-f-sM6A

Čuli ste za ,,haunt rock"? Ako niste, ne čudi me jer su Teksašani Unmothered izmislili ovaj podžanr i za sada su i jedini koji ga sviraju. Elem, sudeći po albumu Corridors, ovo je kao neka kombinacija sludge metala i alternativnog roka sa dosta atmosfere, dobrim gruvom, energičnim ali ne isključivo agresivnim gitarskim radom. Unmothered dosta polaže na atmosferu, ali ovde se svira znojavo i časno:

https://unmothered.bandcamp.com/album/corridors

Italijani Trick Or Treat se previše, jelte, zezaju, za moj ukus, ali opet, živi album A Creepy Night Live i jeste napravljen da bude jedna dobroćudna žurka na temu ,,holiday season" dela godine, pa je fer i da kažem da njihov power metal ovde ima i kvalitet i ubedljivost i to potrebno dobro raspoloženje. Bend je iskusan, sa dvodeceniskom karijerom i ovo je i tehnički vrlo uverljiva predstava. Ako ste manje namrgođena osoba od mene, Trick Or Treat vrede da se čuju:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/a-creepy-night-live

Polkadot Cadaver nisu možda uvek i skroz po mom ukusu ali uvek (i skroz) imaju dovoljno avangardne energije da budu zanimljivi i inspirativni. Novi album, Echoes Across The Hellscape ima bar 2-3 pesme koje mogu da idu na bilo koju godišnju listu sa svojim ,,The Residents kad bi svirali metal" pristupom rok muzici i, mislim, apsolutno je neophodno da se čuje:

https://polkadotcadaver.bandcamp.com/album/echoes-across-the-hellscape

Mađar Naqoy nije BAŠ metal, ali njegov DIY industrial sa elementima postpanka i konkretne muzike biće blizak svakome ko je osamdesetih i ranih devedesetih slušao ne samo Ministry i Godflesh već i bendove kojima su se oni inspirisali, koji su im bili braća i ortaci, i koji su premošćavali naizgled široki jaz između metala, elektronske plesne muzike i avangarde. Naqoy ima više izdanja ali najnoviji EP, Art Brut je izašao za Forbidden Place Records i meni je ovo ODLIČNO. Maštovito, hipnotično a plesno, abrazivno a suptilno. Plus plaćate koliko hoćete:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/naqoy-art-brut

Ako biste da, recimo, pomognete da neka deca koja žive u siromaštvu dobiju poklone za Novu godinu (dobro, za božić, pričamo o Škotskoj) a da istovremeno slušate dobar heavy metal, evo, glazgovski Tantrum su izdali Christmas EP 2023 i svi prihodi idu humanitarnoj organizaciji Glasgow's Spirit of Christmas. Ljudski. Plus, jebem mu, ovo je puno obrada meni omiljenih pesama kao što je Cold Sweat od Thin Lizzy (JEBENO!), Hazy Shade of Winter od, jelte, Paula Simona i Arta Garfunkela (PREJAKO!) i Road to Hell od Brucea Dickinsona.(GAD DEMIT ROĐACI) da bi se sve završilo Mejdnovom The Loneliness of the Long Distance Runner (ARGH). Sve to za skromne četiri funte, plus jedna originalna pesma. Budite i vi nekome Deda Mraz ili Sveti Nikola ili štagod već volite da budete kad ste darežljivi:

https://tantrumscotland.bandcamp.com/album/christmas-ep-2023

Album nedelje i ne znam koliko je sad to kao opšte poznato, ali ja sam priličan štovalac Johna Fogertyja i njegovog istorijski esencijalnog rada sa Creedence Clearwater Revival. Kalifornijski bend koji je southern rock svirao sa puno elegancije, mešao folk i bluz sa nepogrešivim šefovim njuhom za dobru pesmu je u mojoj mladosti bio rado slušan a mislim da o uticajnosti na rok muziku generalno ne treba da se sad kao nešto puno priča. Otud sam bio veoma zainteresovan kada su Ripple music najavili tribjut album, Burn on the Bayou: A Heavy Underground Tribute to Creedence Clearwater Revival i , sada kada je album izašao, oh, pa ispunio je MNOGE moje nade. Čim čujete prvu pesmu – naravno Run through the Jungle, pesmu koja je 1970. godine upozoravala na preveliki broj komada vatrenog oružja u rukama američkih civila A GDE SMO SADA – u izvođenju JPT Scare Band biće vam jasno da je ovo ozbiljna priča. Todd Severin, osnivač ove etikete je, uostalom, ozbiljan lik profesionalni hirurg sa fantastičnim muzičkim ukusom i neverovatnom voljom i istrajnošću da dobar, kvalitetan teški rok pronalazi, izdaje i promoviše, pa je za ovaj album skupljeno čak 32 benda koji obrađuju isto toliko pesama Kridensa. I sve je SJAJNO. Bone Church odrađuju Fortunate Son tako da poželite da ste na nekom stadionu i derete se iz sve snage, a Suzy Q dobija avetinjsku, ritualnu obradu od Cities of Mars sa Suzy Bravo. A to su samo prtve tri pesme na albumu a koje će vas BAŠ upecati. Dok stignete do War Cloud koji rade Working Man u NWOBHM stilu bićete promenjena žena. Obavezno, obavezno, obavezno.

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/burn-on-the-bayou-a-heavy-underground-tribute-to-creedence-clearwater-revival

Meho Krljic · 16-12-2023, 12:05:08

Skoro da je kraj. Ova nedelja je praktično obeležila poslednji talas ,,notabinih" izdanja i većina onog što će izlaziti do kraja godine biće ekscentričnosti i ultrahardcore andergraund. Ali uživaćemo svejedno. Ovog tjedna, Latinska Amerika kao da je eksplodirala u svim smerovima i stilovima i preplavila metal planetu svojom muzikom. Odobravamo. I idemo:

Blek metal! Demoncy iz Sijetla sviraju već duže od trideset godina i imaju masu izdanja pa ih se ne mora posebno predstavljati. Novi EP, koji izlazi za Hell's Headbangers naslovljen je Diabolica Blasphemiae i naravno da je to mračan, satanistički, agresivan black metal. No, kod Demoncy ima nečeg toplo familijarnog i iako je ovo nominalno agresivna muzika, meni ona zvuči umirujuće i prijateljski:

https://demoncy-us.bandcamp.com/album/diabolica-blasphemiae

Iako je norveški trio Ormpest svoj album (Demo?) naslovio sa Love Propaganda, ovo je, budite sigurni, sirov, abrazivan blek metal. On svakako ima jednu kontemplativniju komponentu, kako već to zna da bude u norveškom blek metalu ali zvuk je izuzetno sirov, a svirka brutalna. Vredi svaku norvešku krunu koju ćete na njega potrošiti:

https://ormpest.bandcamp.com/album/love-propaganda

Francuski jednočlani Havor za svoj četvrti album, Unfailling Faith In Darkness, svom jedinom članu i autoru sve muzike, po imenu Mathias Nagy, dodaje i živog bubnjara i to jako osvežava izvođenje. Muzika je hermetični, ali zapravo iznenađujuće gruverski blek metal sa elementima grindcorea i post-blek metala i mada sam ja očekivao jedan aranžmanski i produkcijski skromniji program, Havor me je prijatno iznenadio i maštovitošću ali i zrelošću svojih rešenja. E, sad, cena od 20 evra za daunloud je poskupa, ali ovo je solidna ploča:

https://havor.bandcamp.com/album/unfailling-faith-in-darkness

Jednočlani kalifornijski projekat Devouring Famine ima novi EP, Whispers of Forsaken Desire i to su sasvim korektne tri pesme melodičnog osećajnog blek metala. Solidna produkcija, lepa atmosfera, sve kako treba.

https://devouringfamine.bandcamp.com/album/whispers-of-forsaken-desire-ep

Da odmah pretrčimo na drugu stranu proverbijalne gvozdene zavese, Sun of Dead su iz, uh, rostovske oblasti, iz Azova i mada sad ime tog grada izaziva dosta loše asocijacije, Sun of Dead nemaju nikakve veze ni sa ukrajinskim ni sa ruskim nacistima. EP Царство Холода se bavi, jelte, zimom i hladnoćom i dolazi nakon drugog albuma koji je bend već izdao letos i, pa, veoma je lep. Ovo su tri hladne, melodične pesme slovenskog blek metala napisane sa autoritetom i kvalitetom i ne treba ih propustiti, pogotovo po ceni od koliko date:

https://sunofdead.bandcamp.com/album/-

Ne znam odakle su izronili Norvežani Darghl, nema ih na Metal Archivesu, ali debi (?) album, Satan Obscure je baš opasan. Ovo je blek metal, naravno, ali moderniji od klasične norveške orijentacije a opet sa dovoljnom merom tradicionalnog zvuka da konzervativci poput mene budu zadovoljni. Muzika je brutalna, divljačka ali ima prostora za emociju a zvuk tvrd, sa dosta basa, karakterističniji za post-blek formule. Odlično:

https://darghl.bandcamp.com/album/satan-obscure

Južna Amerika je baš dobro rodila ove nedelje. Kolumbijci Defunctorum su, tako, posle debi albuma iz 2021. godine sada izbacili EP Daimonion i ovo su četiri pesme plus intro BRUTALNOG war metal gaženja. Ako volite blackened death metal koji je tehnički kvalitetan ali se to jedva čuje jer bend svira prebrzo i prejebeno i ništa ne razaznajete od navale krvi u mozak, evo, Defunctorum su vaš fazon. Pesme imaju i momente da se predahne, ali kad se krlja, krlja se BAŠ za sve pare:

https://defunctorum.bandcamp.com/album/daimonion

Sludge! Doom! Stoner! Psihodelija! Hard rok! Danci Freddy And The Phantoms imaju ime kao da su Amerikanci, album su naslovili Heathen Gospels, KAO DA SU AMERIKANCI i, mislim, zvuče kao Amerikanci. Al to nije ništa loše. Ovo je prijatan, blago zanarodnjačen pustinjski rok, sa lepim gruvom i bluz šmekom, pa ta lagana kantri i vestern komponenta ne smeta, naprotiv:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/heathen-gospels

Ritvs su nove zvezde izdavača Dying Victims Productions, sa debi albumom Der Tag Naht koji kanališe psihodelični i progresivni rok sedamdesetih na jedan izuzetno atraktivan, a neposredan i iskren način. Nastali od benda Vviva koji je i sam svirao '70s hard rok i proto metal, Ritvs su samo malo ,,zaprogresivili" svoju muziku, dodali prstohvat krautrocka i dobili smo nešto elegantno, otmeno, prelepo. Ritvs su i u izvesnom smislu hermetični jer pevaju samo na Nemačkom, ali muzika je ekstremno komunikativna, zabavna, pitka, a produkcija zvuči prirodno, umiljato. Obavezno slušanje:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/der-tag-naht

Pa onda dođu Italijani Witchsnake sa svojim drugim albumom, Deathcult of the Snake. Njihov prvi album, pre dve godine je zapravo bio spoj dva demo snimka, ali kome je to bilo previše sirovo i nadao se da će za naredno, ,,propisno" izdanje da se produkcija unapredi, treba da zna da ovaj duo ne odstupa od svoje lo-fi estetike. Tako je i Deathcult of the Snake sirov, abrazivan u produkciji, ali, ruku na srce, zvuk je za nijansu slojevitiji a pesme su definitivno kompleksnije, držeći se prirodnog, okretnog gruva koji je bend ubacio na mapu, ali se trudeći da ga razrade što bolje mogu. A, mislim, sjajno:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/deathcult-of-the-snake

A ne valja bez italijanskog dooma da se bude ni nedelju dana. Evo, Warcoe iz Pesara imaju drugi album, A Place for Demons i mnogo je dobro. Ovo je energičniji, gruverskiji doom od onog na šta ste možda navikli sa britanskom i portugalskom školom, i bend u četrdeset minuta istrese osam drusnih pesama fine psihodelije i energičnog, sabatovskog rokanja i rolanja. Odličan zvuk i solidna produkcija (ovo je izdanje Helter Skelter u distribuciji Regain Records, dakle, nema greške) ali kvalitet pesama je na prvom mestu:

https://warcoe.bandcamp.com/album/a-place-for-demons
https://regainrecords.bandcamp.com/album/a-place-for-demons

Al ne valja ni bez Šveđana a New Mexican Doom Cult su, uprkos imenu, upravo iz Švedske. I njihov album, From the Crypt, nudi sabatovski, bluzerski doom metal sa savršenim rifovima, uljuljkujućim gruvom, umirujućim tempom i odličnim, čak prilično ,,prirodnim" zvukom. Ovaj bend svakako voli pored bluz skala da uvali i po neku egzotičniju harmoniju i time sugeriše da mu nije jedina ambicija da zvuči kao da je 1970. godina ali u rezultanti dobijamo album savršenih pesama, izvrsne izvedbe (vokal je genijalan) i sjajnog zvuka. Ne popustiti:

https://newmexicandoomcult.bandcamp.com/album/from-the-crypt-2
https://oldemagickrecords.bandcamp.com/album/new-mexican-doom-cult-from-the-crypt

A tek što ne valja bez Japanaca! Jedini čovečanstvu poznati ,,Tokyo samurai doom" sastav, Hebi Katana izbacio je svoj treći album, nazvan, otmeno, III, i ovo je, znate već, ozbiljna stonerčina. I dumčina. Pre svega rokčina. Nije da ovaj bend, osnovan pre svega tri i kusur godine, ove sezone nije već bio aktivan, bila je tu i kolekcija demosa, i letošnji EP, pa i jedan živi album, ali III je onako idealan kraj godine kakav smo samo mogli da zamislimo. Hebi Katana su nestašni, razigrani, puni revolveraških rifova i neodoljivog gruva a za promenu su i odlično producirani. Da su Electric Wizard i Cathedral 30 godina mlađi, zvučali bi kao Hebi Katana. I pored svega toga, daunloud plaćate koliko hoćete:

https://hebikatana.bandcamp.com/album/iii

U nastavku latinoameričke dominacije ove nedelje, odlični su Čileanci BlackFlow sa svojim debi albumom, Seeds of Downfall. Ovo je epski doom metal, dobro produciran, glasan, drčan a dinamičan. Intelektualna je lenjost reći da se ovde operiše u Candlemass teritoriji ali ja sam generalno lenj čovek i prija mi kako BlackFlow trpaju energičan metal, na momente i drsko visokog tempa a da to i dalje ostaje elegantan, moćan, otmen doom metal. Da smo vi ili ja snimili ovakav debi album PA NE BI PRESTAJALI DA SE HVALIMO:

https://personal-records.bandcamp.com/album/seeds-of-downfall

Rusi Shamayna na promo fotografiji imaju baš impresivne mišiće a ni muzika na debi albumu, Shamacaine, nije uopšte loša. Ovo je gruverski, metalizirani stoner/ sludge/ doom, sa lepim, mračnim a prijemčivim rif-radom, te dobrim vokalima. Shamayna definitivno ne izmišljaju nove stilove ali rade vrlo sigurno u okviru postojećih i daju nam šest pesama kvalitetnog teškog roka i metala:

https://wetrecords.bandcamp.com/album/shamacaine

Saint Ali su sa Sumatre i podsećaju da se u Indoneziji svira često odličan doom metal. Bend je prošle godine izdao prvi album a sada sa EP-jem The Meadow, the Lungs odozgo zakucavaju sa dve dugačke, spore, gruverske, psihodelične pesme. Odličan materijal, odličan bend, hipnoza i užitak:

https://saintali.bandcamp.com/album/the-meadow-the-lungs

Još indonežanske stoner psihodelije nam donose The Broken Heroes koji su album nazvali Whoreshiper, pa onda za svaki slučaj objasnili: 'Whoreshiper is slang word we made from "Worshiper".' Ako smo to apsolvirali, vredi reći i da je album odličan, sa psihodeličnim sabatovskim programom koji se oslanja na lepljive, valjajuće rifove i hipnotičke efekte ali i na melodične, kvalitetno aranžirane vokale. The Broken Heroes su vrlo sigurni u svom izrazu, raznovrsni u okvirima onog što ih zanima da sviraju i ovo je naprosto odličan psihodelični rokenrol:

https://thebrokenheroes.bandcamp.com/album/whoreshiper

Pa tu onda dođu i Francuzi Bourbier sa drugim EP-jem, Stuck In A Loop i ovo je dvadesetak miniuta ozbiljnog sludge metal prebijanja. Ali ne bez osećaja. Pesme imaju dobre rifove ali i dinamiku i gruv i mada vokal deluje monotono u prvi mah sa svojim perpetualnim bolnim krikom, i on je dosta izražajan a ništa ne traje dovoljno dugo da dosadi. Odlično:

https://bourbier.bandcamp.com/album/stuck-in-a-loop

Da ostanemo negde na francuskom govornom području, evo ih Mystic Lamb iz Liježa. Njihov EP Midas Altar je negde na pola puta između tvrdog stonera i gruverskog sludge metala i, pa, lep je. Četiri pesme solidne ako sad ne nešto revolucionarne svirke, dobrih rifova, časne rokerske energije:

https://mysticlamb.bandcamp.com/album/midas-altar

Poljake Narbo Dacal smo voleli i prošle godine na tadašnjem istoimenom EP-ju, a evo ih sada sa debi albumom, Elysium Now i, jebem mu, još su bolji. Ovo je ,,atmosferični sludge metal" sa odličnim disonantnim rifovima, neužurbanim tempom, umilnim vokalima basistkinje Eli i jednom generalno apokaliptičnom ali prijemčivom atmosferom. Bend je album izbacio još krajem Novembra, ali ja to nisam video, pa evo sa zakašnjenjem, ne propustite:

https://narbodacal.bandcamp.com/album/elysium-now

Ako vas sva ova predpraznična atmosfera i užasno stanje u kome se naše društvo (ali i ostatak sveta) nalazi, možda će vam prijati malo VRLO depresivnog funeral doom metala? Temerinski Wurmloch imaju novi EP, Ad Umbrae Infinitatis, i ovo je enciklopedijski funeral doom metal, odsviran sporo, veličanstveno, melodično, depresivno. Samo dve pesme, koje pritom ne traju predugo, su dokaz da neki ljudi znaju da nije stvar u veličini nego u tome kako ga koristiš pa oni svoj talenat i znanje doom metala jako dobro koriste. Masiv rispekt za zemljake, a daunloud plaćate po želji:

https://wurmlochdoom.bandcamp.com/album/ad-umbrae-infinitatis

Imam familiju u nizozemskom Groningenu već četiri decenije i mada nikad nisam bio tamo, nekako ga doživljavam kao domaći, moj grad. Tako i JINI iz Groningena meni odmah zvuče kao da smo ortaci. Album Animate je kombinacija alternativnog roka, malo progresive ali i dooma i, lep je. Melodičan, ali dinamičan sa dosta jakim, hrskavim zvukom i puno, jelte, emocije, ali dostojanstvene. Lepo!

https://jini-band.bandcamp.com/album/animate

Okay You Win iz Londona su svoj debi album, snimili uživo u studiju. Čisto da pokažu svoje, jelte, kvalitete. Live From The Pit se daje po ceni koju sami odredite, što sugeriše da bend ovo doživljava pre svega kao legitimaciju, nešto što treba da vam razgori glad za narednim izdanjima. I hoće, trebalo bi, ovo je vrlo solidan stoner/ alternativni rok, sa dosta melodije ali umotan u teške rifčine i energičan gruv. Živa atmosfera i zvuk dosta doprinose pozitivnom utisku koji je ovo ostavilo na mene ali već su pesme dobre i vrede da se poslušaju:

https://okayyouwin.bandcamp.com/album/live-from-the-pit

Onda su tu Francuzi Un8able koji sviraju uživo u kafiću i ne znam kakvu kafu da pijete, album Live at Lembarzique Café nikako nije tek ugodna pozadinska svirkica. Bend sebe vidi kao prelaznu formu između grungea i, uh, black metala, ali ako mene pitate, ove je prevashodno kvalitetan, bučan sludge metal sa malo začina iz kuhinje alternativnog roka. Ali, onako, sa pesmama čije refrene pevate zajedno sa bendom i kreirate mahnite šutke u publici. Zvuk je veoma glasan, ali i to nekako ide uz ovu žustru, strastvenu svirku i ložačke pesme. A plaće se koliko želite! Ne propustite:

https://un8able.bandcamp.com/album/live-at-lembarzique-caf-2

Čile ove nedelje ima jaku ponudu. The Polvos! su izbacili svoj drugi album, Floating, i mada ovo ima samo šest pesama, one su i dugačke i DUBOKE i nećete se žaliti posle svega. The Polvos! sviraju prvorazredan psihodelični/ space rock sa jakim gruvom ali relaksiranim tempom, odličnom međuigrom čak tri gitare (tu je i sintisajzer), a gde su vokali tek jedan sloj u tapiseriji zvuka. Moćna ritam sekcija drži svu tu tripčinu na okupu i ovo je jedna od ploča koje je opasno prelako zavoleti. Ukrašće vam srce, naime:

https://thepolvosccp.bandcamp.com/album/floating
https://smolderbrainsrecords.bandcamp.com/album/floating

Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Šveđani Sulfuric su svoj debi album izdali na 31. Decembar 2021. godine, ali im se sa drugim žurilo, pa je Macabre Festivities evo izašao tri nedelje pre nekog prirodnog roka. Ali toliko je i inače brz i nestrpljiv da to ne treba da čudi. Sulfuric sviraju brz, rokerski black-thrash metal i ovih deset pesama su himne uz koje se dobro provodi vreme, pije, šutira, možda i brzo vozi. Ne savetujem, naravno, neodgovorno ponašanje ali priznajem da ovaj album zvuči kao nevolja u koju biste rado upali. Dobri, zujeći rifovi, ritam sekcija koja ne može da dočeka da zavari svom brzinom, promukao, vrištav vokal – Sulfuric su u svakom segmentu muzike izvanredni a imaju i dobru produkciju pa se ovo NE PROPUŠTA.

https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/macabre-festivities

Takođe Šveđani, Ominum su iz Gotenburga a u njihovom thrash metalu svakako treba tražiti tragove gotenburškog melodičnog death metala. A što sam pisao i prošli put kasda sam obrađivao neko njihovo izdanje, prošlogodišnji debi album, Monument. Novi EP War For Peace je na liniji iste filozofije i zvuka, čvrst, disciplinovan thrash sa tim simpatičnim death metal začinom, socijalno osvešćen ili makar zabrinut (prva pesma pominje fašističku policiju sa rasističkim uverenjima...). Pesme su poduže i nisu puki sprintovi kroz rif-kolekcije, ima ovde dinamike i, u solažama pogotovo, melodije. Vrlo dobro:

https://ominumthrash.bandcamp.com/album/war-for-peace

A onda Dablin! Irci Crossfire su dropovali debi album, Switch to Reset i ovo baš dere. Bend sebe naziva old school thrash metalom, ali ovo je onako, tehnički robusno, kvalitetno aranžirano, negde na transverzali Testament-Acid Reign-Assassin-Deathrow, pa da samo znate da se upuštate u ozbilnu avanturu sa ovim albumom. Bend piše poduže, kompleksne pesme, produkcija je izuzetno kvalitetna a izvedba izvrsna. Nema greške, sjajan debi:

https://crossfirethrash.bandcamp.com/album/switch-to-reset

Dva benda iz Mineapolisa na split albumu se piše ovako: Skimask and Penis Split. Skimask je jedan baja i on svira više kao black-thrash. Dosta je to garažno-sobnog kvaliteta ali je iskreno i energično i nekako je simaptično. A i lik izgleda kao mladi Lemmy. Jebigasad, pa nisam ni ja od kamena. E, ali Penis sa druge strane su odlični. Mislim, GROZNI su, ali na divan način. Ovo je, hajde da kažemo, war metal, dakle, nesveta kombinacija black i death metala, ali svedena na praktično grindcore skelet. Ovde se svira samo najbrže, najcrnje, najogavnije, sa meljućim rifovima i užasnim vokalima s onu stranu svesti. Bukvalno samo jedna pesma skoro da dostiže dva i po minuta a nekoliko ih je znatno ispod minut. PRELEPO JE, to hoću da kažem a sve plaćate koliko hoćete:

https://skimaskmetal.bandcamp.com/album/skimask-and-penis-split
https://penis666.bandcamp.com/album/skimask-and-penis-split

Portraits of Dismay nije baš album ali jeste sjajna kompilacija singlova italijanskih blek-trešera Bunker 66. I ako ih do sada niste slušali, Dying Victims Productions su vam napravili divnu kolekciju sa čak osamnaest odvaljivačkih metal komada stare škole. Toliko stare da se sve završava obradama Motorheada i Dischargea. Ako vam se ovo ne sviđa, vi možda uopšte ne volite metal, ne, ŽIVOT!

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/portraits-of-dismay

Shogun su vrlo teški metalizirani hardkor iz Noksvila u Tenesiju i minialbum Execution Style shodno tome ima sedam pesama brutalnosti i težine. No, Shogun su dovoljno maštoviti da mi se izdvoje od gomile drugih metaliziranih hardkor bendova, i ovo na momente ima thrash rifove i propisan mošerski program a ne samo gangstersko mahanje ručicama. Dobra produkcija, generalna brutalnost a cena koliko vi kažete:

https://shogunhctn.bandcamp.com/album/execution-style

Isto su superteški Panic Strike iz Džeksonvila na Floridi, pa njihov Demo 2023 ima samo dve pesme u manje od tri minuta muzike al zvuči kao da su vam dečaci sručili pola tone cigala na glavu. Dobar, napaljen metalizirani moškor a cena po izboru:

https://panicstrike.bandcamp.com/album/demo-2023

Kad vam kažem da skraćenica AWAP – ime petočlanog hardcore/ crossover benda iz Ipsviča – znači Ant Walking Alligator People, vi ćete da mislite da je to smešno. Ali bend pojašnjava da su tako u Japanu zvali preživele posle atomskog udara na Hirošimu zbog njihovih deformiteta. SAD VIŠE NIJE TAKO SMEŠNO A ROĐACI? Enivej, EP Mongrels zapravo ne zvuči tako namršteno, ozbiljno i tragično. Ovo je brz, energičan krosover sa dobrim vokalima, kratkim, efektnim pesamama, dobro produciran, odlično odsviran. Nema greške pogotovo jer daunloud plaćate koliko želite:

https://awap.bandcamp.com/album/mongrels

The Future Means Murder je split album švedskih crustcore šampiona DSM-5 i japanskih sirovih crust pankera 暴力装置. Rezultati su eksplozivni, naravno. DSM-5 donose na meni klasičan švedski D-beat, težak, jednostavan, dobro produciran, disciplinovan i zarazan, sve na tragu zvuka iz devedesetih, poput Disfear, Dischange ili Meanwhile dok su 暴力装置zatočnici japanske tradicije sirovine i urlanja u kojoj su nekada šampioni bili Inzest i Disclose. Još kada na kraju udare obradu meni najdraže pesme švedskih kraljeva, Discard, Death From Above, pa teško je ostati miran. Prelepo:

https://blackkonflik.bandcamp.com/album/dsm-5-the-future-means-murder-split

Češki NOT! Mi deluju dovoljno matoro da se sećaju da je ova fraza bila zaštitni znak Scotta Iana iz Anthrax u osamdesetima, pa su i SOD u ono vreme imali i pesmu istog naziva (i teksta) izvođenu uživo. Ali album V září si řekneme!, iako ima elemente krosovera, zapravo nudi kompleksniji, progresivniji spoj hardkora i metala, sa elementima posthardkora ali i grajndkora umešanim u brzi, nervozni thrash. Nisam ovo očekivao i prilično sam impresioniran:

https://notteplice.bandcamp.com/album/v-z-si-ekneme

Necronado je, podsetimo, lepo ime za old skul krosover treš sastav, pa još kad je to sastav pola iz Kanade, pola iz Čilea, znate da smo na dobitku. Već smo ih slušali pre nekoliko meseci na debi EP-ju a novi EP, Seeds of Disease, ima solidnih šest pesama (plus intro) surovih treš rifova, brze, napaljene svirke i još napaljenijih vokala. Momci možda izgledaju kao da se zezaju na slikama ali muzika je odsvirana i producirana bez greške. Krljačina! Jake preporuke! (Edit: bend se i javio da ukaže kako je izdao novi EP, što jako cenim, iako sam ga ja već čuo, no uvek je zgodno kad me bendovi kontaktiraju kad imaju nova izdanja jer, jelte, ne mogu ja sam da postignem BAŠ sve)

https://necronado.bandcamp.com/album/seeds-of-disease-ep

Kad smo već kod krosover treša, evo ih i Poljaci Technophobia sa svojim prvim EP-jem, Anti-Human Terror. Nije ovo mnogo teroristički, naprotiv, sasvim je prijatno i ima četiri pesme energične svirke, žive produkcije, srčanosti. OK, bend još uvek ima da sazreva, ali materijal je zdrav, zabavan i vredan vašeg vremena:

https://technophobiathrash.bandcamp.com/album/anti-human-terror-ep

Britanski War Within svoj osnovni metalizirani hardkor stav oplemenjuju sa dosta sludge metal i noisecore preliva pa je EP I Reside Where Our Love Died BAŠ DOBAR. Ovo je srednjetempaški nabod od koga ne puca samo vilica već i dosta drugih kostiju u glavi, a opet je nekako emotivan, ne nužno formatiran siledžijski nego kao da autori proživljavaju težak bol i nepravdu al ne daju se. OK, to bi bio opis za 90% hardkora, al ovde to nekako zvuči stvarno. Meni je ovo odlično a plaća se koliko date:

https://warwithinhc.bandcamp.com/album/i-reside-where-our-love-died

Sarajevski L I N Č na svom drugom izdanju, Užas, ima četiri pesme prilično old school hardcore thrasha. Ovo je jeftin studijski snimak koji i produkcijski zvuči kao spasen sa neke kasete sa početka devedesetih a i muzika, zapravo vuče na tu epohu sa dosta gruva u nervoznom thrashu. Tekstovi na našem jeziku su neposredni i iskreni a muzika jednostavna ali ne pežorativno primitivna. Dopadljivo a plaća se koliko vi poželite:

https://lincband.bandcamp.com/album/u-as-2

Kad smo već kod old school hardkora, evo i EP benda Fantasy World iz Detroita naslovljen Fantasy World II. Da ovo nije masterovao Will Killingsworth, zvučalo bi kao da zaista slušate kasetu sa kraja osamdesetih u svojoj kombinaciji gadnog, mučnog thrasha i gruva. Surovo, ulično, posvećeno,a plaća se koliko VI poželite:

https://fantasyworldhc.bandcamp.com/album/fantasy-world-ii

Nemci Cruel Division – iz Limburga, od svih mesta na svetu – su svoj crustgrind veoma snažno ukrstili sa blek metalom na EP-ju Under The Burden Of Rotting Fruit i rezultati su uzbudljivi. Ovo je vrlo agresivna, vrlo energična muzika koja uzima najbolje elemente grajndkora i blek metala, nudeći četiri pesme koje zvuče kao da su grubom silom uobličene u svoju finalnu formu. Ovo mislim u pozitivnoj konotaciji, jer se ovde vrlo dobro mešaju mošerski gruv i brutalost, a bend ima sluha i za melodije, ali i za disonance. Napucana produkcija, ali adekvatna za muziku. Odličan, ODLIČAN materijal:

https://crueldivisionhc.bandcamp.com/album/under-the-burden-of-rotting-fruit

Polish Grindcore Attack je, nagađate, kompilacija grindcore muzike koju izvode poljski bendovi., Sastavljač je Grzegorz "Hansio" Kłos, bubnjar benda Delayed Ejaculation a koji je samo jedan od 24 na albumu. Ne ni najbolji, pošto ovde ima stvarno sjajnih bendova kao što su na primer Hostia ili HIV, ili Spowiedź Chama ili Necrosodomistical Slaughter ili... No, većina umetnika je prilično dobra i ovde sem par party-grind projekata nema neke specijalne neozbiljnosti i lo-fi krša. Svakako odličan način da se upoznate sa aktuelnom poljskom grindcore scenom, od najpankerskije opuštenzije pa do deathgrind klanice. A i plaćate kolikogod:

https://musica-tenebris.bandcamp.com/album/polish-grindcore-attack

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 16-12-2023, 12:05:35

Brazilski kvartet Louco na svom istoimenom albumu ima zvuk par sitnih koraka udaljen od garažnog ali to nekako pristaje njihovoj verziji death metala. Ona nije nesofisticirana niti amaterska, pesme su odlično napisane a bend ih svira virtuozno, no Louco karakteriše jedna divljačnost i nepoštovanje za uhodana žanrovska rešenja. Louco tresu nešto svoje ali to njihovo je moćan, agresivan death metal. Sjajno:

https://loucodm.bandcamp.com/album/louco

Keeper of Innsmouth iz Omahe u Nebraski tresu solidan tech-death na svom prvom EP-ju Tales Of Woe. I pored prominentnog Suffocation duksa na promo slici, ovo je moderniji, pa i melodičniji tehnički death metal, koji bi mogao da se dopadne i deathcore publici na ime izvesne tribalne himničnsoti koju forsira. No, dopada se i meni, a iako mislim da je bend premelodičan za tu lavkraftovštinu koju gura, svejedno mi se čini da će ovo imati odličnu prođu kod šire publike orijentisane na death metal (Edit: to jest kad STVARNO izađe jer je bend ovo u međuvremenu uklonio sa Bandcampa, ali ostavljamo tekst ovde, VRATIĆE SE).

https://keeperofinnsmouth.bandcamp.com/album/tales-of-woe

I Njujorčani Futility imaju dosta deathcore dimenzije u svom zvuku, ali ona je izmešana sa zapaljivim death metalom i meni se debi EP, All the Same možda i iznenađujuće mnogo dopao. Bubnjar (odnosno programer perkusija) Bryce Butler bio je član nekih bitnih deathcore i metalcore atrakcija poput Lorna Shore, Whitechapel ili Abigail Williams, i pedigre se ovde odmah čuje, no, Futility su MNOGO više death metal bend od bilo čega nabrojanog i imaju JEBENO dobre rifove, a pesme su ubitačne, energične, ložačke i pamtljive. Sjajno.

https://futilityny.bandcamp.com/album/all-the-same-ep

Finski Veret sebe opisuje rečima ,,metal of death" ali istina je i da demo Demons Rise, Demons Ride! Barem isto toliko vuče na black thrash koliko i na death metal. Ali manje je važna klasifikacija a važnije je da je ovo beskrajno šarmantno, onako sirovo i primalno i sa puno zdrave posvećenosti metalu:

https://veret666.bandcamp.com/album/demons-rise-demons-ride

Nešto su mi prijali Sanktpeterburžani Murder Of Life čiji Demo 2023 sa dve pesme prođe ceo program od agresivnog zakucavanja do mošerskog gruva. Ovo je death metal koji nije zaboravio šta je u njemu zabavno, odsviran iz srca, napisan vrlo solidno, produciran pristojno. Velike stvari očekujemo, momci! A plaća se koliko hoćete:

https://murderoflife.bandcamp.com/album/demo-2023

Onda dođu Eyecatcher iz Baltimora sa četiri kratke, slatke pesme na prvom EP-ju, isto naslovljenom Eyecatcher. Nominalno, ovo je death metal, ali sviran uz dosta pankerske opuštenosti i nestašne energije pa svakako može da se sluša i ako volite deathgrind i slične aberacije. Pesme nisu sad neka čuda komponovanja i aranžiranja i bend još uvek traži krajnnu formu ali simpatično je, anarhično i slatko:

https://eyecatcher.bandcamp.com/album/eyecatcher

Za još death metala sa notabilnom pank notom , tu je drugi album bristolskih Cryptworm. Sa debijem od prošle godine koji je s moje strane bio dosta dobro ocenjen, Cryptworm novim albumom, Oozing Radioactive Vomition kao da se trude da pokažu da nisu izgubili ni trunku inercije. Možda im je produkcija za mrvicu bolja, ali ovo je i dalje gruverski, jednostavan death metal sa mrvećim rifovima i ritmom koji poziva na ples, namenjen ljudima koji bi da se dobro provedu u klubu, manje onima koji bi da kontempliraju ili spoznaju neke nove stvari o univerzumu i ljudskom stanju. Zabava!

https://cryptworm.bandcamp.com/album/oozing-radioactive-vomition

Na Japance možete računati da će da idu kontra opšteprihvaćene logike. Bloody Cumshot je jednočlani melodični death metal sastav koji se bazira na švedskom melodeathu gotenburšek škole a onda u miks dodaje JOŠ melodije i baroknih tema koje kao da su ispale iz neke buduće Castlevania igre. Ali, mislim, projekat se zove Bloody Cumshot i niko ko bi u ovome uživao ga neće dotaći ni u rukavicama. Mislim, i album, drugi za ovaj projekat, se zove Deflorantism. Pa još taj omot! Sick! Autor ima još jedan jednočlani projekat, oblači se i šminka jako ekstravagantno i ako volite transgresivni melodeath, sa ovim nećete pogrešiti:

https://bloodycumshot.bandcamp.com/album/deflorantism

Evo još malo melodeatha: Plague Incarnate je jednoipočlani sastav iz Švajcarske a EP A Fiery Abomination ima tri pesme dobre, solidne, sasvim korektne, melodične a žestoke svirke. Ovo je raspevano i ekstrovertno, naravno, ali se aranžmani ne gube u širini vizije i pesme su formirane oko poštene krljačke filozofije i dobrih, pamtljivih melodija. Pristojna produkcija takođe a cena je koliko vi date:

https://plagueincarnate.bandcamp.com/album/a-fiery-abomination-ep

Da malo plaknete uši od sve te melodije, stižu Peruanci Sexual Defecation. Ako volite ODVRATNI brutal death/ gore izraz kao iz slavnog perioda sa početka stoleća, onda su ovi momci za vas. Demo Demofecation ima šest vrlo solidno napisanih pesama koja zaista zvuče kao da su pravljene (i snimane) pre dvadeset godina, kombinujući death metal i goregrind na najnestašnije načine. Sami određujete cenu, naravno:

https://sexualdefecation.bandcamp.com/album/demofecation

Drugi album australijskog tech-death dua Revulsed zove se Cerebral Contamination i na njemu mi je najveće iznenađenje produkcija koja je, pa, istovremeno i preglasna i pretiha. Bend je sve ispresovao u masteringu a da istovremeno sami instrumenti, gitare pogotovo, kao da nemaju mnogo snage i kao da je ideja bila da se kreira intimnija atmosfera. A to nekako ne ide uz brutal death metal, ma koliko tehnički bio. No, kad se malo naviknete – ide. Revulsed pišu dobre pesme i mada tu ima dosta tehničke razmetljivosti, nije ona poenta kompozicija. OK, treba voleti ovoliko hermetičan, težak death metal, ali to se valjda podrazumeva:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/cerebral-contamination

Debi album norveških Horrifier zvuči kao neka klasična ploča švedskog death metala koju ste propustili da čujete 1992. godine i sada joj se divite kako je neposredna, prodorna, jednostavna a moćna, kako težak zvuk, preteći rifovi, urlajući vokal i neumoljivi ritmovi zajednički tvore proverbijalno više od puke kombinacije elemenata. Bend je vrlo svež, osnovan prošle godine i Horrid Resurrection dolazi posle nekoliko kraćih izdanja i oseća se tu jedna napaljenost, želja za kreacijom i dokazivanjem. Treba ovo slušati i uživati u muzici koja se još uvek nije ohladila i nije puka kolekcija tropa i oprobanih gestova već MOĆAN death metal koji lomi sve pred sobom i ne ostaje nikome dužan:

https://horrifiermetal.bandcamp.com/album/horrid-resurrection

Za baš ZAJEBAN death metal, koji skoro da izlazi izvan granica žanra i pretvara se u nešto avangardnije, zvučeći često pre kao prirodna nepogoda nego kao rokenrol, tu je debi album supergrupe sa istočne obale SAD, Sulfuric Hatred. Članovi već sviraju u Undeath, Vile Ritual, Bowel Erosion, Exsanguinated i još nekoliko bendova a eponimni debi album je onaj savremeni death metal gde rifovi zvuče kao oluja zarđalih brijača a ritmovi kao zemljotres. Moćno, puno negativne emocije ali na svoj način prelepo, ovo je rađeno ozbiljno, posvećeno i uz jasnu svest da se traži nekakva transcendencija u svom tom crnilu. Fantastično:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/sulfuric-hatred

Kad smo već kod death metal supergrupa, Horror Pain Gore Death Productions ima debi EP benda Empires Of Euphrates gde sviraju Kevin Talley i Vincent Matthews (obojica su svirali u Dying Fetus i još masi bendova) te Jim Ross iz Fleshreaper i, takođe još mase projekata. Echoes Of Ancient Past je old school, epski i melodični death metal koji ide na taj neki '90s osećaj, dosta udaljen od onog po čemu ove ljude prepoznajemo, ali dobro im ide. Još i obrada Krokusa za nas baš matore! Milina:

https://hpgd.bandcamp.com/album/echoes-of-ancient-past

Na kraju smo, pa još da obiđemo krosžanrovske transgrtesije, normalan heavy metal i da čujemo št aje album nedelje pa da se razilazimo! Slatki, elem, su Kanađani Devil's King na istoimenom EP-ju sa pet pesama tradicionalnog heavy zvuka i pevanjem na Francuskom. Devil's King nema neku naprženu produkciju, naprotiv, uredan je, zvuči prirodno, organski, neprskano, a pesme su ulične ali himnične, sa dobrim refenima i ponekim pamtljivim gitarskim foršpilom. Simpatično:

https://devilsking.bandcamp.com/album/devils-king

Medusa Touch su osnovani još 1982. u Edinburgu, ali prvo izdanje im je bila kompilacija demo snimaka izašla 2019. na etiketi posvećenoj opskurnim NWOBHM izdanjima (doslovno, etiketa se zove Obscure NWOBHM Releases). U međuvremenu su veterani snimili i debi album, pa je novi EP, The Loser/Savage Circle podsećanje da su još tu i da ne nameravau da tiho odu u noć. Elem, ovo su dve pesme vrlo klasičnog NWOBHM stila, srednjetempaške, čvrste, marševskog koraka i tradicionalnih rifova. Medusa Touch ni slučajno ne pokušavaju da izmisle nešto novo, to je jasno, ali su vrlo kompetentni u onome što rade i ove dve pesme će se rado vrteti na bilo kojoj novogodišnjoj heavy metal žurci:

https://medusatouch.bandcamp.com/album/the-loser-savage-circle

Kinsley iz Severne Karoline nije lako ni opisati jer se njima pesme dosta razlikuju. U osnovi je ovo neki alternativni rok, ali je malo i sludge metal, pa malo i post-metal i tako... bend sebe naziva eksperimentalnim ali naglašava da su ovo tri dobra prijatelja pa to objšanjava i toplinu i hemiju koje se čuju na albumu VI. Ima ovde dosta dobrih momenata a ima i eksperimenata koji nikud ne odu. Preglasan mastering, ali ima srca:

https://kinsley.bandcamp.com/album/vi

Gathered Under Open Skies je split EP imeđu dva nemačka heavy metal benda: Firmament i Midnight Prey. Ovo izdaje Dying Victims, ali ni jedan od bendova nije baš tradicionalni HM. Firmament ovde, sa novim pevačem naginju epskom hard rok izrazu, sa dve pesme raspevanih refrena i herojskih tema i rifova. Pevač nije savršen ali ima to šarma. Midnight Prey pak sebe smeštaju negde između heavy metala i postpanka sa emo pevačem i to mi je bilo izrazito dražesno:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/gathered-under-open-skies

Inertia su iz Bafala u državi Njujork i njihov album The Human Element je baš, ono, nehuman. Dobro, ne nehuman, ali ovo je vrlo ,,tehnički", vrlo progresivni spoj death metala i mathcorea, sa gomilom teških ritmova, egzotičnih harmonija, generalno vrlo zahtevne svirke. Ali i zabavne ako inklinirate ekstremima. Inertia nije teška za slušanje, što se mene tiče, i njihov izraz je pitak i neposredan bez obzira da li je u death metal ili jazz-rock ključu. Produkcija je okej i ovo vredi da se posluša a onda, ako vam se dopadne, i da se kupi, po ceni koju sami odredite:

https://inertiametalny.bandcamp.com/album/the-human-element

Debi album čileanskog benda Emboscada, nazvan Renacer je baš ono što mi je bilo potreno da osveži jednu pomalo sumornu nedelju. Ovo je zdrav, energičan, napaljen heavy metal rađen u NWOBHM stilu, brzog tempa, ložačkih rifova i nestašnih, melodičnih vokala. Bend radi od 2019. godine i ima nekoliko kraćih izdanja pa se na Renacer čuje idealna kombinacija mladalačke napaljenosti i jedne dobre usviranosti i profesionalizma. Solidna produkcija, solidno napisane pesme, mnogo MNOGO energije i obavezno slušanje:

https://evilmetal.bandcamp.com/album/renacer

Italijani Forest of Insomnia se baš ne plaše visokog koncepta. Ovo ne samo što je vrlo melodičan doom metal izmešan sa black metalom i sa solidnom količinom klasične gitare u aranžmanima nego su još i tekstovi za EP Black Gaia preuzeti od Džejmsa Džojsa. Srećom i muzika i produkcija su dosta dobri i opravdavaju sav taj ambiciozni seting:

https://forestofinsomnia.bandcamp.com/album/black-gaia

Kiprani Solitary Sabred sviraju preko dvadeset godina i Temple of the Serpent im je peti album pa se ovde od prve note čuju iskustvo i usviranost. Ne u smislu pijanstva, zaboga, u smislu KVALITETA svirke. Solitary Sabred sviraju herojski tradicionalni heavy metal sa samo malo upliva thrash tehnike u svirku ali sve se to drži sa prave strane power metal ekscesa da niko ne mora da se brine. Zabavno, epski, cheesy, valja čuti:

https://solitarysabred.bandcamp.com/album/temple-of-the-serpent

Neko nosi sablju, a neko sekiru. Poljacima Axe Crazy je Creatures on the Hunt treći album i oni su isto tako negde između NWOBHM i power metal formula, na pravom mestu ako volite rani Helloween, recimo. Album je melodičan, himničan a pošteno znojav i rokački pa ko voli KOSU i gitare što sviraju u tercama nema šta da razmišlja, ovo je odvaljivanje:

https://axecrazy.bandcamp.com/album/creatures-on-the-hunt

Capsule iz Majamija cepaju odličan, vrlo glasan i energičan posthardcore na EP-ju Ferox. Samo tri pesme, ali ovo je puno energije, mišićave, znojave svirke i ponora disonance između znojavog gruva pa se EKSTREMNO jako preporučuje. Ako ste voleli, recimo, Sweet Tooth, projekat Justina Broadricka iz devedesetih, ovo je to, samo brže:

https://capsule.bandcamp.com/album/ferox

Whoa, novi EP Merciless Law? Slavlje! Čileanski majstor Pancho Ireland je prošle godine izdao dva albuma pod ovim imenom, ove je malo usporio pa smo imali samo jedan singl, ali evo nam sad u minut do dvanaest nova četiri komada pod naslovom Grimoire for the Ultimate Sinner. Kao i uvek, ovo je melodičan, energičan heavy metal u NWOBHM stilu samo što se ovom prilikom produkcija unapređuje još par stepeni i, ako volite heavy metal, nemate šta da mislite, UZIMAJTE:

https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/grimoire-for-the-ultimate-sinner

A onda PROSLAVA. To jest album nedelje. Ja sam mnogo voleo prošli album singapurskih Infernal Execrator, naslovljen, genijalno, Obsolete Ordinance, i od njega je prošlo, evo, punih pet godina. Tako da mi je veliko zadovoljstvo da izvestim kako je novi album, Diabolatry apsolutna DETONACIJA. Ovo je black-death-thrash metal sviran toliko brzo da imate utisak da bend poništava prirodne zakone i lansira se pravo u šestu dimenziju, a sve to uz zaista dosta dobru produkciju i kanonadu OPAKIH rifova, vrtoglavih solaža i jednu sveopštu divljačnost koja se čuje u izvođenju. Fenomenalno i najbolji poklon koji sam mogao da dobijem pred novu godinu:

https://pulverised.bandcamp.com/album/diabolatry

Meho Krljic · 23-12-2023, 12:06:47

I kad svi ostali dignu ruke, mi ostajemo verni metalu. Poslednje dve nedelje u godini su tradicionalno napuštene od strane (zapadnjačkih) medija koji se bave metal izdanjima pa mnogo toga promakne i proleti ispod radara, ali zato smo mi tu, da potražimo, pronađemo, ukažemo. Svakako je period izlazaka VELIKIH albuma VELIKIH bendova prošao, ali stoji i da smo u toku ove nedelje dobili par izdanja koja zaslužuju pozicije na bilo kojoj listi albuma godine, a koja će biti nepravedno ignorisana. Pa da ispravimo nepravdu.

I prvo blek metal. Naši stari znanci Misþyrming, vedete islandskog blek metala, objavili su živi album, Með hamri í lifandi formi, oslanjajući se na prošlogodišnji studijski album Með hamri. I, pa, ovo je savršeno. Blek metal bendovi ne snimaju žive albume naročito često, verovatno iz raznih razloga (nezanemarljiv je i to da veliki broj danas aktivnih bendova u ovoj muzici i ne nastupa uživo), ali Misþyrming demonstriraju izvanrednu usviranost, sirov a dobro odmeren zvuk i dobar izbor materijala gde se posle celog prošlogodišnjeg albuma izvodi i još nekoliko starijih pesama. Izvrsno:

https://misthyrming.bandcamp.com/album/me-hamri-lifandi-formi

Malaöun je jednočlani malezijski blek metal bend i njegov treći album, The Inexorable Darkness, je baš onako, mučan. Ali na dobar način. Ovo osciluje između spore, iznurujuće, praktično doomgaze estetike i nešto brže svirke ali prevashodni osećaj je onaj o neumoljivosti. Iskusni Md Adlan Ariffin – koji, naravno, ima više bendova – kompozicije zasniva na brojnim ponavljanjima i insistiranju na jednostavnim, evokativnim temama koje ne prestaju bez obzira na promene tempa. Ovo je dobar, efektan pristup, posebno sa zvukom koji ovaj album ima, gde su instrumenti potopljeni u reverberaciju i prostor pa mene Malaöun ŽEŠĆE radi:

https://malaoun.bandcamp.com/album/the-inexorable-darkness

Francuski Dethroth su vrlo svež i vrlo nov bend sa debi albumom Requiem of the Haunting Keep i evo za sad da kažem da je ovo... korektno? Melodičan ali energičan blek metal sa malo simpatičnog himničnog šmeka, solidno napisan i produciran, jednom rečju – prija!

https://dethroth.bandcamp.com/album/requiem-of-the-haunting-keep

Exalted Sigil iz Merilenda imaju zanimljivu viziju progresivnog blek metala. Njihov drugi album, DEMON∆RT ima dugačke pesme, disonantne gitare, složene aranžmane, no, ovde blek metal osnova nije sasvim zakopana ispod planine progresive i album je i dovoljno oštar za moje potrebe.

https://exaltedsigil.bandcamp.com/album/demon-rt

Donekle su slični Poljaci Supreme Void, dva tipa sa vrlo tehničkim, tenzičnim, progresivnim EP-jem End of Games gde se surovi blastbitovi i brutalni vokali sudaraju sa košmarnim gitarskim disonancama u stalno mutirajućem tempu. Odlično je ovo iako je VRLO muzičarski i izrazito se trudi da pokaže koliko ume da odstupi od standardne black-death matrice a da ne napusti agresiju i brutalnost ekstremnog metala.

https://doloremrecords.bandcamp.com/album/end-of-games-ep

Italijanski muzičar Nihilisthröpist (Giuseppe Casafina) svojim projektom odaje počast Bathoryju i ispisnicima i, na novomEP-ju, Hades, to ide kroz tri pesme zaista vrlo old school šmeka. Ovo je sirov, energičan zvuk na razmeđi panka i metala, pravljen na jeftinoj opremi ali uz dovoljno znanja u studiju i dovoljno spontanosti u komponovanju da sve bude kako treba. Proverite!

https://nihilisthropist.bandcamp.com/album/hades

Archaeic Damnation su iz Turske, Arkaik im je debi album i ako se na stranu stave vrlo nedinamičan, ,,plastičan" zvuk bubnjeva, i generalno pomalo nedinamična produkcija, ovo je simpatičan materijal. Bend lepo kombinuje melodičnost i himnične elemente sa propisnim, old school rif-radom i ima ovde dosta momenata kad čovek oseti kako mu srce brže udara a krv juri kroz vene. Lepo:

https://archaeicdamnation.bandcamp.com/album/arkai-k

Ako volite Tolkina, melodični, atmosferični blek metal i kućne projekte koji su DALEKO preambiciozni za ono što čovek inače čuje u ovakvom jednom formatu, onda treba da čujete Morgul Vale. Baja je od prošle godine snimio, evo, tri albuma, a najnoviji, The Undying Lands, ima samo tri pesme ali najkraća je duža od jedanaest minuta i... pa, uh, ovde ima PREVIŠE talenta za jednog čoveka. Mislim, sve je to TO, ali je nekako MNOGO bolje od onog što ljudi inače rade kod kuće i sa ovakvim idejama...

https://morgulvale.bandcamp.com/album/the-undying-lands

Ali onda su tu i Šveđani Avskräde čiji je blek metal TAMAN po mom ukusu. Album Undergång, njihov drugi, je old school, onako napaljen i žestok sa jedanaest uglavnom kratkih i ekonomičnih pesama poštenog prangijanja. Nije ovde sve u visokoj brzini ali Avskräde zvuče sirovo i zajebano i kada sviraju sporije, ne odajući se nikakvoj perverziji ,,atmosfere" ili ,,emocije" izvan atmosfere koju može da postigne blago distorzirana gitara koja svira skandinavske rifove i emocije koja je na rasponu bes-mržnja. Ovo je koncepcijski jednostavno ali muzički zrelo i produkcijski baš kako treba. Uživao sam:

https://avskraede.bandcamp.com/album/underg-ng

Drakonian Elitism je trodelni split album za britanski Odium Records a između bendova Ofermod, Black Altar i Αχέροντας i taj spoj Švedske, Poljske i Grčke je JAKO potentan. Ofermod su meni SAVRŠENI sa svojim vrlo tehničkim a opet vrlo kinematskim black-death metalom, Black Altar su ambiciozni sa dugačkim, kompleksnim aranžmanima ali i sa časnom, krljačkom svirkom, dok je Αχέροντας (Acherontas) odličan u svojoj progresivnoj/ okultnoj varijanti blek metala koja na drugoj pesmi pređe u praktično avangardnu, ritualnu kompoziciju. Bogami sjajno:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/ofermod-acherontas-black-altar-drakonian-elitism

A onda umetnost! Árstíðir lífsins su na neki način ultimativna forma islandskog blek metala. Paganski, atmosferični, melodični, epski a distancirani i hladni, ovi ljudi imaju sada već solidan diskografski trag tokom protekle decenije, a koji je bio na trenutak zaustavljen pandemijom. Bend se sada vraća EP-jem Hermalausaz od preko četrdeset minuta na kome imate samo dve pesme. Ali veličanstvene! Ovo su moćni, epski blek metal komadi koji u punoj meri legitimišu kombinaciju električnih isntrumenata i orkestarskih elemenata, spoj metala i folka, generalni brak između neba, i, jelte, pakla. Izvrsno:

https://arstidirlifsins.bandcamp.com/album/hermalausaz

Prelazimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, sludge i hard rok i evo odmah još jedni naši stari znanci, poljski stoner rokeri Taxi Caveman, a koji su izbacili novi album pred kraj godine. UGH! je, pretpostavićemo, transkrpicija onog kako se kolokvijalno smatra da su govorili ljudi koji su živeli u pećinama, ali je i kolekcija od osam pesama gde bend daje šest svojih a onda završava materijal obradama Katatonije i Taylor Swift. Dobro to njima ide i njihov teški fazirani zvuk oplemenjuje te, jelte, pop hitove, a bend i inače pogađa sve naciljane mete i svojim materijalom, sa šmekerskim rifovima, dobrim tempom, jednom sigurnom izvedbom. Odlični su Taxi Cavemen a kako i jedna pesma ovde kaže, i seksi su:

https://taxicaveman.bandcamp.com/album/ugh

Twin Mammoth iz Ilinoja sviraju, recimo sludge metal, ali to sam odlučio i pre nego što sam čuo ijednu pesmu sa minialbuma Twin Mammoth I. A ima ih pet i recimo da je ovo, pa, sludge metal u osnovi, s obzirom na srednji tempo, vrisku i gruvčinu, ali rifovi hoće da budu i trešerski i death metalski. Dakle, nije da je bend lako strpati u fioku, ali da krljaju, krljaju. A naplaćuju samo koliko vi dajete!

https://twinmammoth.bandcamp.com/album/twin-mammoth-i

Madridski Axiom9 snimaju improvizivane psihodelične džemove, kao i mnogi drugi bendovi iz ove oblasti muzike. No, Axiom9 to rade dosta dobro! Album Satanic Songs Of Love And Hate je skoro sat vremena dugačka improvizacija koja slušaoca veoma lepo vozi većinu vremena, sa solidnim zvukom, kvalitetnim efektima i pravilno odmerenim varijacijama u dinamici. Relaksirajuće a opet energično:

https://axiom9.bandcamp.com/album/satanic-songs-of-love-and-hate

Parh je poljski sludge/ core sastav sa nekoliko kraćih izdanja, ali upravo su izdali i debi album i to kida. Disobedience ima deset pesama u malo više od pola sata ljute paljbe iz svih oružja, sa masivnim rifovima, teškim ritmovima i čestim skretanjima u D-beat smeru. Plus vokali, onako sirovi, brutalni, ma dopašće vam se, ne propustite:

https://youtu.be/BXGVcTcWW3k

Bitter Altar je split EP između njemačkih The Wright Valley Trio i sijetlskog jednočlanog projekta Blackstaff. I jedan i drugi bend mešaju sludge, doom i (post) black metal elemente ali na dva dosta različita načina pa ovo vredi da se čuje. U oba slučaja dobijate dosta jake, konfrontativne ali prijemčive muzike sa solidnom produkcijom:

https://wrightvalley.bandcamp.com/album/bitter-altar

Uglavnom zaobilazim kompilacije već objavlljene muzike u ovim pregledima ali ovom prilikom to pravilo kršim jer i izdavač i autor kod mene imaju žešću protekciju. Izdavač je, naime, Ripple Music a izvođač Sonny Vincent sa kompilacijom relativno retkih snimaka njegovih bendova sa kraja šezdesetih i početka sedamdesetih, uključujući Liquid Diamonds, Fury, ali i jedan rani demo Testors. Vincent je hodajuća legenda koju sam u Beogradu gledao na jednom izvanrednom konceertu pre dosta godina i neko koga svi koji su nešto u američkom proto panku i proto metalu znaju. Primitive 1969-1976 je kolekcija verovatno najboljeg JEBENOG rokenrola koji ćete čuti ove nedelje a, da se razumemo, i skoro svake druge nedelje. Ne propustite:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/primitive-1969-1976

Slowrepeat su iz Izraela i njihova muzika je psihodelični teški rok sa kašičicom doom metala. EP Abra Cannabra traje solidnih 35 minuta i mada produkcija nije savršena (bubanj jako glasan, gitare malo potuljene), čuje se ovde dosta dobrih rifova i atmosfere:

https://herbyrecords.bandcamp.com/album/abra-cannabra

Iz Rusije stižu Tombweed sa EP-jem Graveyard Blues i ovo je, kako i očekujete, prljavi sludge-doom koji zaista zvuči kao da je nastajao i izvođen je na groblju. Ima tu bluza, nije da nema, ali sve je štrokavo, gadno i, ako volite ovakvu muziku, vrlo prijemčivo. Četiri pesme, dosta sabatovskih rifova, cena po dogovoru, pa izvolite:

https://tombweed.bandcamp.com/album/graveyard-blues

Slumdweller iz Solt Lejk Sitija imaju dosta, eh, nesrećan zvuk na EP-ju Serpent City a što je šteta jer je muzika solidni sabatovski sludge-doom metal. Četiri pesme rifova i psihodeličnog gruva lepo cure ali je kvlaitet zvuka kao sedamnaesti presnimak sa kasete i to malo kvari devojačku sreću:

https://slumdweller.bandcamp.com/album/serpent-city

Iznenađen sam da je ovo prvi put da pišem o Mama Doom, atraktivnom doom/ stoner triju iz Poughkeepsieja u Njujorku. No, Blood Salt Sacrifice im je tek drugi album pa smo nekako ipak na vreme uleteli da pohvalimo sastav koji spaja teški rok i superjeftinu gotiku – slušajte sintisajzer na ovom albumu – za jednu toplu, prijemčivu ponudu. Dve žene (bubanj i vokali/ klavijature) garantuju Mama Doomu lep odmak od dominantno testosteronskog programa ekstremnog metala a da Mama Doom nisu ništa ,,mekši" ili manje sirovi od nasumično izabranih kolega. Slatko je!

https://mama-doom.bandcamp.com/album/blood-salt-sacrifice-2

Black Sunrise iz Indijane su, pak, sasvim normalan, što bi rekli ,,run of the mill" stoner rok sastav, ali to ne mislim kao išta loše. EP The Big Show ima četiri vrlo korektne pesme lepih old school hard rokerskih rifova i dobrog gruva i to što je produkcija, kao, malo jeftinija, mu ni malo ne smeta. Black Sunrise se dobro provode i muzika im je, iako ne ORIGINALNA, vrlo prijemčiva:

https://thesoundofblacksunrise.bandcamp.com/album/the-big-show-ep

Iako Bitter Route iz Alabame sebi pripisuju ,,alternativne" elemente, njihova muzika je PRE SVEGA kvalitetan, mastan rokenrol. Ili stoner rok, ako volite tako. Album You Are Loved svakako ima elemente noise rocka i alternativnog roka ali njegova najupečatljivija dimenzija su bluzerski rifovi i pevanje i mene to JEBENO vozi. Deset pesama opasne rokčine za isto toliko dolara:

https://bitterroute.bandcamp.com/album/you-are-loved

Aaron Edge je tu sa novim albumom svog projekta Lumbar Endeavor i ovo je uobičajeno dobro. Edge tipično radi u agresivnom, maničnom sludge formatu pa album Vampyre to isporučuje, ali ne bez kinematske atmosfere i dosta prljavog, zaraznog gruva. Objavio Electic Talon, pa vi svakako poslušajte:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/the-lumbar-endeavor-vampyre

Kad bend svoj prvi album izda za praktčno nepogrešivu nemačku etiketu Metal on Metal onda znate da to treba čuti. To se baš desilo mladom njemačkom doom/ heavy metal bendu Shaytan i Chapter One je, naravno, vrlo prijatna ploča. Ovo se šeta između ekstrovertnijeg doom metala sa korenima u Candlemass pa sve do praktično plesnog gruva, sa melodičnim a muževnim vokalom i gitarama koje pletu bliskoistočne teme. Odobrava se, iz sve snage.

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/shaytan-chapter-one

Idemo dalje na bržu muziku: thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Ima više bendova sa imenom Goat Rider a ovi o kojima danas pričamo su iz Kostarike i Evil X Evil im je treći album prljavog black speed metala. A kad kažem prljavog, mislim i ,,dosta meoidčnog" ali sa takvim efektima na gitari da ta melodija zvuči sasvim pogrešno i izbačeno iz nekog očekivanog harmonskog programa. Može to da bude i malo naporno, već sam kritikovao speed metal bendove za preterivanje sa chorus efektima, ali Goat Rider uspevaju da ostanu simpatični, tokom najvećeg dela ovih 12 haotičnih, bučnih pesama. Dopada mi se!

https://thrashingcultrecords.bandcamp.com/album/evil-x-evil

Spectral Terror su kvartet delom iz Poljske a delom iz Škotske. Zajebana kombinacija, zajebana muzika, naime black thrash. Prvi EP (posle par singlova ranije ove godine), Instinctive Destruction, ima šest vrlo solidnih i solidno produciranih pesama energične ali i disciplinovane svirke. Ovo nije onaj ultragaražni zvuk kakav mnogi ovakvi bendovi vole, već materijal sa više ambicije i u komponovanju i u produciranju. Ne MNOGO više, ima ovo garažni šmek, ali je dobro:

https://spectralterror.bandcamp.com/album/instinctive-destruction-ep

Uprkos tome što naziv prvog EP-ja grčkih Incineration A.D. zvuči kao da se ipak malo previše trude i prevrnu se pravo u parodiju (dakle, Goatfuck Armageddon Blasphemy), ova, ako je sudeći po promo slici, petorka iz Atine, isporučuje zapravo ODLIČAN blackened thrash metal. Tu je jedan intro, a tu su onda tri pesme koje ne upadaju u kopipejst zamku kakva je danas najveći rizik za blackened thrash bendove, pa se pesme ovde razlikuju i svaka ima svoj identitet i nešto prepoznaltjivo. Zapravo jedino naslovna pesma vozi očekivani Venom-Motorhead kombo, a do tada ste već pečeni. Fino.

https://incinerationad.bandcamp.com/album/goatfuck-armageddon-blasphemy

Resistis su mlada ekipa iz Misurija sa prvim EP-jem, Dissolving Reality i mada ih na Metal Archivesu klasifikuju kao melodični thrash metal, ovo ima dosta krosover i hardkor prljavštine i nervoze u sebi. Naravno, i produkcija je dosta ,,demo" tipa ali to prilično dobro leži uz muziku koja je ovako nemirna i, pored dobrih thrash rifova, nikako ne želi da se odluči za jedan ritam ili tempo:

https://resistis.bandcamp.com/album/dissolving-reality

Iz Indonezije stižu Poison Power i njihov novi EP, Monumental, pet pesama TVRDOG, vrlo metaliziranog hardkora. Zaista, Poison Power u svom zvuku imaju dosta thrash i death metal elemenata pa je ulična podloga ovde nadograđena finim materijalom. Prija:

https://poisonpowerx.bandcamp.com/album/monumental

Tu su odmah i Ballista iz Dallasa sa svojim EP-jem Trans Day of Violence. Imati crnu, veliku trans ženu na čelu teksaškog benda je već samo za sebe valjda dovoljno da skrene pažnju a Ballista i muzički ostavljaju utisak sa svojim JOŠ metaliziranijim hardkorm u kome ima JOŠ više death i thrash elemenata. Brutalno!

https://ballistacotc.bandcamp.com/album/trans-day-of-violence

Australijski The Smut sviraju prljav, nevaljao hardkor pank. Album Hung Like Jesus to sugeriše već i naslovom a onda stižu 23 pesme niskog štima, sludge metal zvuka i pank šutiranja. Nabrijano, što bi rekli u Hrvatskoj:

https://thesmut.bandcamp.com/album/hung-like-jesus

Kad već pominjem pank, The Dilrods su iz Spokejna u Vašingtonu a njihov album, Waiting to Die je zabavna kolekcija energičnih, garažom oprljenih pank komada. Ovo su dobro napisane, pamtljive pesme sa dborim refrenima, visokim tempom, hrskavim zvukom i ekonomičnim trajanjima između minut i dva. Trinaest komada pravo među rogove i možete direktno na spavanje. Sjajno:

https://thedilrods.bandcamp.com/album/waiting-to-die

Dobri su i 4 Injúries iz Barselone čiji je EP Ciutat Terrible sve samo ne ,,terrible". Naprotiv, ovo je pank rok i hardkor sa lepom merom postpanka i alternativnog roka, energičan, a melodičan, sa aranžmanima koji su naizgled jednostavni ali kriju u sebi znatne dubine, sa sigurnom izvedbom, jakom ekspresijom. A plaća se koliko date!

https://4injuries.bandcamp.com/album/ciutat-terrible

Naravno da bend sa imenom, The Drunks, pa još iz Teksasa, dere ljutu garažnu pankčinu, ali kako ova ekipa sebi pripisuje i malo speed metal ambicije, onda je živi album, Live@Rudyards negde između Motorheada, Dwarvesa, Queersa i Venoma. I opako je ovo. The Drunks imaju samo jedan studijski album, Death Dealer iz 2010. godine ali nemaju problem da naprave živi set od deset razbijačkih pesama, sa odličnim zvukom i svirkom koja pokazuje da uprkos forsiranju alkohola u imenu benda i tekstovima pesama, ovde imamo na delu usviranu zlu mašinu koja radi od kraja prošlog veka i obara s nogu kvalitetom. Tu je i obrada Kreatora, Beer Drinker, a koncert se završava ubitačnim komadom Heavy Metal Cocaine Blues, koji je bio B-strana prvog singla iz 2008. godine. Odvaljuju The Drunks i zaista se nadam da će sada još pisati i snimati jer nam apsolutno treba još ovakve rokčine:

https://thedrunkshouston.bandcamp.com/album/live-rudyards

Preskočio sam nekoliko moshcore izdanja koja me nisu radila, ali Disperser is kalifornije se nisu dali ignorisati. Album Critical Moment of Agony ima osam pesama JEBENE nabadačine, sa zaista izvrsnim moš-gruvom, dobrim, veoma metal rifovima (sa sve upadanjem u slemove) i pevačem čije razjareno repovanje buši rupe u mozgu. Fenomenalno napisano, odlično odsvirano, plus odlična produkcija, u celini izvanredno:

https://disperserca.bandcamp.com/album/critical-moment-of-agony

Portlandski Chueko potvrđuju vitalnost tamošnje hardkor pank scene debi EP-jem Tools of Opression. Ovo su četiri pesme sirove, a disciplinovane svirke u old school stilu i ako čovek ne sluša pažljivo, materijal bi praktično mogao da mu zazvuči i kao nešto napravljeno pre četiri decenije. Savršeno:

https://blackwaterrecords.bandcamp.com/album/chueko-tools-of-oppression-ep

A tek Njujorčani Bazooka! Ako ste osamdesetih bili živi i voleli njujorški hardkor, Bazooka će vam odmah ukrasti srce svojim spajanjem svega što je u njemu valjalo. Dakle, ovo je između Crumbsuckers, starog Agnostic Front i starog Sick of it All, pa možda i sa malo Youth of Today šmeka. EP Don't Get Boomed ima pet pesama i zvuči potpuno autentično a daje se po ceni koju klijent odredi. Pa ne propustiti jebemu:

https://bazookanyc.bandcamp.com/album/dont-get-boomed

Vaulting su bili njemački bend koji je radio između 2006. i 2017. godine, a Heritage je kompilacija dela njihovog snimljenog opusa. I skromno je, to svega 24 pesme (ceo drugi album, ceo prethodni EP plus neki sitan kusur) ali je muzički IZVRSNO. Vaulting su bili nekakav tehnički, ambiciozni grindcore sa sasvim solidnom death metal dimenzijom u svojoj muzici pa su ovo kompleksne ali prijemčive kompozicije od minut i po-dva, solidnog zvuka i sa puno maštovitosti, ali i, podrazumeva, se tehničkog kvaliteta. Odličan program za samo dva dolara:

https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/heritage

Malo kvalitetnog, mošerskog death metala ove nedelje u naše živote unose kalifornijski Tomb Dweller. EP Deliberate Defiance fino demonstria šta oni misle kad kažu da sviraju ,,DUNGEON BRAWLING DEATH METAL" i ovo je puno lepih rifova i hedbengerskog gruva, producirano kvalitetno i sa puno tog nekog hardcore štrokavog šmeka. Lepo:

https://tombdwellerca.bandcamp.com/album/deliberate-defiance-2

Mcmurder iz Teksasa su u suštini deathcore bend al da je sav deathcore ovakav, pa ja bih to slušao bez prestanka. Album Angel Grave je kidanje, sa deset pesama prljave, nabadačke svirke i užasne tenzije koja se oslobađa u razvaljivačkim blastbitovima. OK, naravno da ima brejkdauna pa i metalkoraških klin vokala, ali generalno ovo je muzika koja me UZBUĐUJE, delimično jer je i sama uzbuđena, nervozna i legitimno besna, delimično i jer je zvuk prljav i andergraund i daleko od sterilnosti modernog deathcorea.

https://mcmurder.bandcamp.com/album/angel-grave-2

Casketborn iz pitomog Ohaja sviraju ,,caveman slam shit" i to treba shvatiti ozbiljno. Demo 2023 je negde između slamming death metala i beratdown hardcorea sa tri iznurujuće a opet organske, propisno teške i mučne pesme za sve bolensike među nama. Plaćamo koliko želimo, takođe:

https://casketborndeath.bandcamp.com/album/demo-2023

Čileanci Manslaughter zvuče vrlo raspoloženo na debi albumu, Imperio del caos. Ovo je energičan, okretan deaththrash metal sa puno ložačkih rifova, napaljujućih refrena i, podrazumeva se, jakim tempom. Ljudi sjajno sviraju i to što je produkcija dosta demo kvaliteta zapravo nije problem, naprotiv. Ovo muzici daje jednu patinu i jednu autentičnost koju će prava publika umeti da ceni. Obavezno:

https://manslaughter3.bandcamp.com/album/imperio-del-caos

Tombseeker iz Ajdaha sviraju old school death metalčinu, negde kao nekakav gruverskiji Bolt Thrower. I sad vi kažete ,,Fuck, Mehmete! PA DAJ DA TO ČUJEMO!" Za sada je ekipa snimila samo jedan demo, Demo '23 i to su tri pesme koje gaze finim korakom, imaju odlične, zarazne rifove i generalno u čoveku izazivjau sreću i dobro raspoloženje. Demo se naplaćuje koliko sami date, a dajte, jer ovi momci mogu da budu mnogo jaki:

https://tombseeker.bandcamp.com/album/demo-23

Tu su onda i Derangement iz Čikaga i njihov prvi album, Welcome to the Void. Bend pominje picu u svom kratkom CV-ju na Bandcampu, ali muzika ovde nije sad nešto izrazito gastronomski usmerena. Ovo je dobar, old school death metal sa kvalitetnom produkcijom, ljubavlju ka rifovima i teškom gruvu. Bend ume da svira, ume da piše dobre pesme, produciran je odlično i ovo je death metal koji prosto FUNKCIONIŠE bez napora i frikcije. Odlično:

https://derangement1.bandcamp.com/album/welcome-to-the-void

Na krjau smo, pa da poslušamo (jedno) heavy metal izdanje plus te neke krosžanrovske egzibicije. Američki trio Ashen Veil sebe naziva eksperimentalnim doom metal bendom, ali treba da bude jasno da album Another Fire nema mnogo doom elemenata u sebi, pa ni mnogo metal elemenata kad smo već kod toga. No, ovo jeste mračna, opresivna muzika u kojoj su disonanca i tenzija osnovni elementi, sa kompozicijama koje duguju makar isto toliko klasičnoj i folk muzici koliko i metalu ili post-metalu. Vokali Kire McSpice su u prvom planu, s dobrim razlogom jer ona zvuči kao obrazovana operska pevačica, sa savršenom kontrolom u izuzetno visokim registrimaa ispod čega njena dva saborca pošteno deru po svojim instrumentima. Ovo je, kad se naviknete na egzotičnost instrumentarija i namerno hermetičnu fasadu, na kraju i dobro napisano i svakako vredi vašeg vremena:

https://ashenveil.bandcamp.com/album/another-fire

Stuka Squadron su iz Londona a Zeppelin im je drugi album i, pošto i njih izdaje Metal on Metal Records, znate da nema šanse da ovo ne valja. I nema. Mislim, VALJA. Ovo je novotalasni tradicionalni hevi metal sa solidnim tempom, lepim rifovima, uličnim stavom i sve je bez greške. Ima danas dosta NWOTHM bendova pa Stuka Squadron, da se razumemo, imaju veliku konkurenciju ali se trude da pored klasičnog metal programa ubace i malo originalne teatralnosti u sve i, pa, vredi to čuti!

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/stuka-squadron-zeppelin

E i onda album nedelje i izdanje za koje legitimno očajavam što je izašlo u periodu u godini kada metal-mediji više ne obraćaju pažnju na nove stvari jer to znači da će ploča što zaslužuje da bude SLUŠANA i SLAVLJENA proći nezapaženo i mnogo teže nalaziti put do publike koja treba da je čuje. A dobiti novi Kandi Rüh pred sam kraj godine je, jebem mu, legitiman razlog za slavlje. Francuski avangardisti su me pošteno zabavili svojim debijem pre par godina, koji je na metal osnovu zavario elemente svih žanrova kojih su autori mogli da se sete u jednom grozničavom, kinematskom jump-cut protrčavanju kroz popularnu kulturu kakvog se ne bi stideo ni John Zorn, pa sam sa osmehom na licu odvojio uvo i za novi album, Aléatoris Radicalüm. I znate, taj naslov nije ni malo slučajno odabran, uprkos pominjanju slučajnosti, i priprema slušaoca na ,,radikalnu slučajnost" sa tim, u prvom momentu zaslepljujućim blendom instrumenata, harmonija, tema, raspoloženja. No, Kandi Rüh me onomad nisu impresionirali pukim šetanjem kroz žanrove već sposobnošću da pesme u kojima imate metal gitare i džez duvače, marimbe i razne udaraljke napišu i aranžiraju tako da one imaju apsolutnog smisla i budu male pozorišne predstave koje slušaoca uvuku i ne puštaju tih nekoliko minuta. Aléatoris Radicalüm onda, da spojlujemo, ne zvuči ni malo slučajno i ovo su vrlo dobre, vrlo prijemčive pesme koje će vas oduševiti sem ako niste potpuno bez srca. Pa još sjajna produkcija, dobar omot, puno dobro plasiranog humora – album kojim se godina završava na najbolji moguć način.

https://kandiruh.bandcamp.com/album/al-atoris-radical-m-2

Meho Krljic · 30-12-2023, 12:18:04

Završavamo godinu pregledom izdanja izašlih tokom njene poslednje nedelje. Kao što je i običaj, nema ovde nekih grandioznih izdanja, ali među ljudima koji objavljuju svoju muziku u periodu kada je NAJMANJE verovatno da će je iko čuti, kamoli promovisati, ima i ludo talentovanih ili samo veličanstveno očajnički nastrojenih umetnika. Godina je inače bila plodna, kako god da je gledate. Od novih izdanja bendova koji rade već dugo (Suffocation, Obituary, Rotten Sound, Yakuza, Cannibal Coprse, Cattle Decapitation, Dodheimsgard, Dying Fetus, Cryptopsy, Autopsy, KK's Priest, Oxbow, Godflesh, Khanate, Raven, jebem mu čak i Girlschool i Uriah Heep) pa do radova ,,novijih" notabilnih umetnika (Mutoid Man, Carnal Tomb, Tomb Mold, Pupil Slicer, Hellripper, Chained to the Bottom of the Ocean, Ulthar, Gridlink), a to sam pomenuo samo one koji mene interesuju i koji su mi pali na pamet usput. Blek metal je imao sumanuto dobru sezonu, stoner rok i death metal još bolju, a u nekakvim graničnim zonama je proizvođeno neverovatno mnogo dobre muzike, od novog albuma Swans, preko radova bendova Boris ili King Gizzard & The Lizard Wizard, pa do prošlonedeljnih šampiona Kandi Rüh. Sve ovo znači da ja čak ni ne znam šta bih proglasio albumom godine, naprosto izašlo je PREVIŠE PREDOBRIH stvari. I to je verovatno i najbolja stvar koju možemo da kažemo za 2023. godinu. Da se nadamo da će makar kvalitet muzke ostati na približnom nivou i u narednoj godini, a sad da prođemo i kroz ponudu za ovu poslednju nedelju.

Prvo blek metal, kao i uvek. Slovački Abyssal Necrophony je VRLO nestandardan jednočlani blek metal projekat jer, kad krenete da slušate njegov album Alpha & Omega čućete ne samo atmosferični, a sirovi blek metal nego i iznenađujuće melodične progresivne power metal teme, dugačke, složeno aranžirane pesme i sve to spakovano u kućnu ali sasvim funkcionalnu produkciju. Malo sam se zapanjio ali sam se onda i dobro zabavio:

https://abyssalnecrophony.bandcamp.com/album/alpha-omega

Grčki duo Sad su sami sebi najbolja reklama pa su svoju fotku i stavili na omot albuma Black Metal Craft i, mislim, pa pogledajte ih, kako da ne poželite da ovo slušate? Sad rade malo kraće od dve decenije i Black Metal Craft im je osmi album i ovo je vrlo prorađen, dobro zaokružen old school black metal zvuk koji, priznajem, u sebi ne nosi ništa novo niti maštovito, ali je iskren, neposredan i može da deluje osvežavajuće:

https://youtu.be/AGEl9zM1hGI

Guntmold je pristojan kućni blek metal bend sa Njufaundlenda i Labradora. EP Blackened Infection ima tri autorske pesme old school mirisa i obradu jednog od najranijih ,,hitova" Mayhema (Chainsaw Gutsfuck, naravno) i mada nikakva otkrovenja tu ne nastupaju, simpatično je i po ceni od koliko date, sasvim korektno:

https://guntmold.bandcamp.com/album/blackened-infection

Debi album šćećinskih Hekatomb se zove Korosta i ceo je posvećen životu čoveka po imenu Ivan Muraszko koga bend naziva ,,ludim prorokom" i kaže ,,who preached his gospel through blood, death and plague". Pravilna tema za blek metal album, pogotovo za kolekciju mračnih pesama duboko ukorenjenih u zvuk ranih devedesetih. Hekatomb ne interesuju gotski glamur niti emo emanacije, ovo je hermetična, sirova muzika od koje treba da se osetite blago zastrašeno ali i fascinirano. Vrlo dobro:

https://hekatomb.bandcamp.com/album/korosta

Nemci Eranthos sviraju BAŠ nemački blek metal. Drugi EP benda, Death Entropy vozi se u epskom, ekstrovertnom modusu, nudeći melodične teme i blago razmazan zvuk. Eranthos tačno znaju koga gađaju svojom muzikom i to što rade, rade vrlo stručno. Naravno, ne gađaju baš mene ali pozdravljam kvalitet:

https://eranthos.bandcamp.com/album/death-entropy

Dlje ide doom metal, stoner rok, psihodelija, sludge metal i hard rok... Kopenhagenški Foreshadower mnogo filozofiraju u najavi svog EP-ja Fall, koji će ZVANIČNO izaći 24. Januara ali evo sad je već na Bandcampu, i, eto, to je instrumentalni post-doom metal, pa slušalac mora sam da nađe ,,značenje u odsustvu značenja" i bla bla bla. Sreća pa muzika govori u njihovo ime dovoljno ubedljivo pa su ove tri pesme elegantne i mada teško da će ikom sad kao nešto promeniti život, mogu da ga malko ulepšaju. A plaća se po želji:

https://foreshadower.bandcamp.com/album/fall-2

The Fukushima Daisies su iz Mičigena i svoju muziku nalaze između grandža, alternativnog roka, panka, metala... No, Hot Shit Part II, njihov novi EP sa četiri pesme je razoružavajuće jednostavan, sa četiri kratke pesme teškog roka koji ne filozofira nego vozi. Povezite se:

https://thefukushimadaisies.bandcamp.com/album/hot-shit-part-ii

Tu su i Weaving Spiders iz Kentakija sa svojim debi albumom, Unknown Threats i, ako se na stranu stavi diskutabilan omot i pomalo andergraund produkcija (koja nije i loša, odmah da kažem, samo malo osobena), ovo je ploča puna dobrog raspoloženja i gruva. Weaving Spiders provlače energičan, poletan stoner rok kroz deset pesama (mada zapravo devet ali se jedna ponavlja u dva miksa) i to je uglavnom ne samo prijatno za uši već i prilično raznovrsno, sa kompozicijama koje imaju individualne identitete. Valjano:

https://weavingspiders.bandcamp.com/album/unknown-threats

Italijani Godzilla was too drunk to destroy Tokyo su čekali skoro do poslednjeg otkucaja sata za 2023. godinu da objave svoj novi album, Evil Lord. Enivej, na naslovnoj strani je rakun na skejtbordu koji ispaljuje laserske zrake iz očiju tako da... ovo je svakako ploča koja pre poziva na žurtke i provode nego što od vas očekuje neku duboku kontemplaciju. Bend je ovde više u modusu garažnog nego stoner roka, prljav, dosta zabavan, nestašno faziran i mada materijal ni na koji način ne unosi neke novine u rokenrol format, sve je to pitko i vredi da se posluša:

https://godzillawastoodrunktodestroytokyo.bandcamp.com/album/evil-lord

Poljaci Engraver na debi albumu, Rituals, fino kombinuju doom metal i psihodelični stoner rok, praveći jasnu sponu sa prvim demo snimkom (Road to Rituals) urađenim početkom godine. I meni je ovo sjajno. Pričamo o muzici koja ima i masu ali i širinu, koja se ne žuri napred ali nije ni lenja, gde imate prostora da dišete i psihodelija dolazi spontano, bez forsiranja. Album priča o vešticama i okultizmu, i bend zvuči mladalački napaljeno ali maštovito, kreativno, pre svega zabavno:

https://engraverpl.bandcamp.com/album/rituals

Onda smo prešli na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. O Exit Catacomb smo već pisali povodom prvog EP-ja ranije ove godine i tada ukazali da je ovaj projekat napravljen s namerom da uništi 2023. godinu. I OK, Fabio Duca se nije baš ubio od napora (pažnju mu je možda odvukao njegov drugi projekat, L.S.D.) ali je album sa kojim se godina zatvara sasvim korektan. Ovo je i dalje blackened speed metal bez mnogo filozofije ali sa dobrim gitarama, efektnim, kratkim pesmama koje su isto onoliko pank koliko su i metal i sirovom ali fukcionalnom produkcijom. The Witch Trials je ploča uz koju ćete se lepo provesti, slušajući ubrzani, usirovljeni rokenrol sa svom nestašnom energijom koju je ova muzika ikada imala, uspešno lišenom naslaga koncepcija koje su se nataložile tokom decenija. Lepo:

https://exitcatacomb.bandcamp.com/album/the-witch-trials

Anarchÿ iz Misurija nisu baš morali da čekaju badnje veče da objave drugi album, Eyeclöser jer, i pored samo malo kućne produkcije, ovo je vrlo zabavan progresivni thrash album koji bi bilo lepo da čuje više ljudi. No, dobro, valjda oni znaju šta rade a mi smo tu da podržimo. Eyeclöser svakako ima gomilu ideja i ta lagano demo produkcija nikako ne smeta da se sve one dobro čuju. Anarchÿ definitivno imaju kuda da sazrevaju dalje ali su već sada izrazito zabavni i vrede da se provere:

https://anarchythrash.bandcamp.com/album/eyecl-ser

Guerrero Eterno odnosno Eternal Warrior su iz Perua ali su se, mudro, preselili na Floridu između osnivanja i objavljivanja debi albuma, Eternal Warrior i, evo, sad je ovo američki thrash metal. Solidno produciran, sa dosta old school prljavštine, ali disciplinovan i uredan. Nije, naravno, album, preterano originalan, ali je to ljupkih devet pesama:

https://eternalwarrior.bandcamp.com/album/eternal-warrior

Ruski jednočlani speed metal projekat Arcaneblaze mi je bio vrlo lep i na prošlim izdanjima a upravo izašli drugi album, When Dogs Slay Over, donosi još rokerskog, šmekerskog speed metala za ljude od ukusa. Dmitrii Borodin sve to vrlo sigurno svira, sa produkcijom iznad proseka za moderni blackened speed zvuk koji rade jednočlani projekti a pesme su stručno napisane i lože vas iz sve snage. Provrazredna zabava a cena je koju sami odredite pa odredite ljudski:

https://arcaneblaze.bandcamp.com/album/when-dogs-slay-over

Argentinski trešeri Undermine imaju treći album, Crisis Capital i ovo je okretan, energičan crossover thrash sa četrnaest pesama ljutine i energije. Bend je usviran kao sat, produkcija je dosta dobra i svi oni klišei o posebnoj eksplozivnosti južnoameričkog treš metala su ostvareni na najbolji način. Sjajno:

https://undermine.bandcamp.com/album/crisis-capital

Ofensa iz Barselone sviraju u skladu sa svojim imenom, ofanzivno i zajebano. Album ¿Cual humanidad? je sirova, agresivna kombinacija metala i panka, ali ne BAŠ krosover treš, kako je tradicija već negde između blackened thrash metala i crustpunka, sa kratkim pesmama, ali maštovitim aranžmanima, zanimljivim harmonskim programom koji odluta i u smeru death metala i sa brutalno distorziranim gitarčinama. Odličan materijal, solidan zvuk, cena od koliko date, pa nema ni najmanjeg razloga da sebe ovim ne počastite:

https://ofensapunk.bandcamp.com/album/cual-humanidad

Manic Aggression iz Šefilda su se prvo zvali Alkoholokaust (da, u oba slučaja su koristili slovo ,,k") i to otprilike opisuje kakvu muziku možete da očekujete na debi EP-ju Manic Aggression. Naime, krosover pokretan pivom, ALI uz ogradu da je promena imena svakako signalizirala i da će ovaj krosover biti više zao, mračniji, agresivniji. Tako da su ove četiri pesme (plus intro), zapravo vrlo ljute, besne, ,,motivisane mržnjom", kako kaže i jedan od naslova, sa čvrstim trešerskim rifovima, horskim refrenima, nadrkanim lid vokalom. Još je i dobro producirano pa je ovo jedan neočekivani krosover biser za kraj godine. A plaćate kolikogod:

https://manicaggression0114.bandcamp.com/album/self-titled-2023

Pay the Price su iz Bilbaa ali su u svojoj biografiji napisali da se grad zove Bilbo i meni je neproporcionalno mnogo smešno da povežem glavnog junaka Hobita sa uličnim, gangsterski intoniranim moshcore sastavom iz, jelte, Baskije. Enivej, eponimni EP ima samo dve pesme, gde su jedine reči na engleskom te iz naslova, a sve ostalo je na baskijskom, uz surovi, ulični, gansterski hardkor. Kombinacija je odlična i bend zvuči ubitačno, pa ako volite, PLATITE CENU (od dva evra):

https://paythepricehxc.bandcamp.com/album/pay-the-price

DHS su iz Portlanda (doduše u Mejnu), i imaju solidan album, The Homeland. Ovo je srednjetempaški nabod-core, sa dovoljno zvuka i šmeka osamdesetih da meni ne bude odbojan. Ako, pak, volite hardcore ranih dvedesetih, ovo je vrlo lepo producirano i uverljivo. Petnaest pesama a plaćate koliko hoćete. Lepo.

https://dhshc.bandcamp.com/album/the-homeland

Onda iz Baltimora dolaze Erode i njihov Promo 2023 sa tri pesme metaliziranog hardkora koji koketira sa blek metalom. S obzirom da je ovo demo, solidno sve to zvuči a muzika je mračna, hermetična a opet zarazna. Fino je i plaćate koliko hoćete:

https://erodebaltimore.bandcamp.com/album/promo-2023

Immortal imaju novi EP, Angst i to su četiri pesme tvrdog, uličnog hardkora. Naravno, pričam o Immortal iz Indonezije, a na koga ste vi mislili? Ovih pet momaka su iz Kendala i trpaju iz sve snage na ovom vrlo dobro produciranom izdanju. Deset dolara, al bar znate šta kupujete!

https://immortal2021.bandcamp.com/album/angst

Tripa su iz Buenos Airesa i sviraju, recimo, metalizirani hardkor sa dosta ,,blackened" arome. S/T je valjda demo sa tri pesme i ima manične vokale, disonantne gitare ali i dovoljno propisnog mošerskog materijala da sve bude prijatno. Plaćate po želji.

https://tttripa.bandcamp.com/album/s-t

Nightjar iz Kuala Lumpura na svom EP-ju Nightcrawler imaju pesmu Fuck Corporate Hardcore, We'll Show You How i kako ih ne voleti? Njihov metalizirani (a malo i post-)hardkor je duševan, zabavan, glasan ali ne represivno glasan, svirka je lepršava ali čvrsta, i sve ima smisla. Odličnih šest pesama žestine:

https://nightjar-my.bandcamp.com/album/nightcrawler-ep
https://bollocksrecords.bandcamp.com/album/nightjar-nightcrawler

XX je zanimljiv split album dva poljska benda. Sa jedne strane su Mordhell, iskusni blek metalci iz Poznanja sa tri albuma i masom kraćih izdanja iza sebe i ovde oni demonstriraju iskustvo i kvalitet kroz četiri pesme odl school krljačine. Odlični rifovi, agresivna svirka, mudro korišćenje melodije, solidna, prštava produkcija, sve kako treba. A onda su sa druge strane Moloch Letalis koji su takođe bend sa dvadesetogodišnjim iskustvom, koji takođe nominalno svira blek metal, ali njihove četiri pesme ovde su praktično deathgrind. I to kakav! Ovde su rifovi fenomenalni, tempo furiozan a bend piše pesme od po tri minuta koje vas sve vreme drže na tački ispred pucanja. Izvanredno:

https://mordhell.bandcamp.com/album/xx

Tampalasan su filipinski deatgrind duo i njihov album, Impious Fucking Existence je enciklopedijski primer estetizovane mržnje i zlovolje. U manje odsedamnaest minuta ovde bend spakuje deset pesama tupe, primitivne, monotone svirke koja će vam leći TAČNO kako treba ako ste u pravom raspoloženju:

https://tampalasan666.bandcamp.com/album/impious-fucking-existence

Iz Poljske nam dolazi i xTHEOPHILUSx, jednočlani hrišćanski death metal projekat jednog Piotra Lehkija. I, mislim, s obzirom da mu je drugi album ove godine i da je sve to kućna produkcija, Semen Est Sanguis Christianorum je savim pristojna kombinacija rifova i energičnog ritma. Ovo je pošten i znojav death metal sa katoličkim naklonom, i mada je dvanaest pesama mnogo, album nije ni dosadan ni monoton, sa dosta simpatičnih ,,sakralnih" elemenata između nabadanja:

https://xtheophilusxmrxtx.bandcamp.com/album/semen-est-sanguis-christianorum

Još Poljske? Ima. Heretique iz Gljivica su svoj treći album, Bestias Hominum, izdali oštro i napadački baš na katolički božić, jer, mislim, kakva bi to inače jeres bila? Ovo je fin, pitak materijal koji death metal osnovu meša sa malo thrasha i malo black metala za kolekciju pesama koje nikog neće oboriti s nogu nekakvom FILOZOFIJOM, ali će mu dati lepe rifove, dobar gruv, odličnu produkciju. Veselo, praznično, prijemčivo:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/bestias-hominum

Posle šest godina pauze Baltimorski Bound by the Grave se vraćaju baš na božić. EP Many Faces Many Victims ima šest pesama kvalitetnog, solidno produciranog death metala sa old school rifaškom oštricom i dovoljno sofisticiranosti da očigledni dugovi prema Cannibal Corpse i njihovim ispisnicima budu u domenu omaža a ne puke imitacije. Pristojan užitak:

https://bbtg.bandcamp.com/album/many-faces-many-victims

Massacred godinu ispraća u turobnom raspoloženju, EP-jem Unholy Infestation sa jedanaest pesama lo-fi deathgrind klanice uz gostovanje gitariste ,,Elliota iz Kalifornije" na basu i gitarama. Christian Badia je rešio da obustavi rad sa projektom Hatefilled (i obriše albume sa Bandcampa, čak), i da nastavi sa, po mom mišljenju, slabijim od svoja dva glavna projekta, ali Unholy Infestation makar zvuči besno i razumno energično. Naplaćuje se po vašoj želji, pa, evo, ulepšajte malo čoveku praznike:

https://massacred669.bandcamp.com/album/unholy-infestation

Prvi EP teksaških Womb Rot izlazi tek u Januaru ali možete već sad da ga slušate putem omiljenog JuTjub kanala. I sad, Bodiez in the Trunk sugeriše da je ovo nekakav siledžijski hardkor sa gangsterskim fantazijama, i, istina je da filmski semplovi u ovom materijalu idu na tu stranu. Ali muzika je vrlo dobar, brutalan i gruverski slamming death metal sa ukusno dodatom merom beatdown hardcore elemenata tako da, ne propustite:

https://youtu.be/KdgINmVdpvk

Slatki su nizozemski Zen Disdain sa svojim prvom EP-jem, Premonition koji energičan black/ death metal spaja sa operskim ženskim vokalima. Kombinacija je simpatična, pogotovo što sama muzika ne preteruje sa produkcijskom budževinom i naglasak je ovde više na samim rifovima/ temama i aranžiranju nego na mrvećem zvuku. Uz disonantne rifove, mnogo blastbita i ugodni sopran, ovo je simpatično iznenađenje pred kraj godine:

https://zendisdain.bandcamp.com/album/premonition

Iako se prvi album sastava Chaos Sanctuary iz Nju Džersija zove Instrumentality, ovo NIJE isključivo instrumentalna ploča. Naprotiv, ovo je tehnički death metal sa odličnim vokalima a ni muzika nije rđava. Chaos Sanctuary imaju superkomprimovanu, nedinamičnu produkciju i vole česte rifove od jednog tona pa u tom smislu malo zanose i u deathcore smeru, ali pesme su, ako ništa drugo, dinamične, sa dosta dobrih ideja, puno ,,shred" momenata i instrumentalnom, jelte, ekspertizom, koja je visoka ali nije samo sebi svrha. Svakako impresivan debi:

https://chaossanctuary.bandcamp.com/album/instrumentality

Prvi demo sastava Bloodtied sa Floride, Verses of Initiation, ima samo dve pesme ali i to je dovoljno da ekipa podseti da je Florida neprikosnovena kad pričamo o death metalu. Ovo je brutalni BRUTALNI death metal sa zakivačkim, nepraštajućim ritmom, jako tvrdim gitarama i neljudskim vokalima, ali Bloodtied se dramatično razlikuju od prosečnog tima klinaca koji danas ovakvu muziku prave da bi šokirali ekipu na Tiktoku time što imaju ozbiljan gruv. Jako dobar prvi snimak, vredi ih držati na radaru a demo plaćate koliko poželite:

https://bloodtied.bandcamp.com/album/verses-of-initiation

Na kraju smo sa malo heavy metala i malo krosžanrovske ekscentričnosti. Déhà je snimio nekoliko albuma prošle nedelje od kojih predstavljamo dva. I, evo, na drugi dan (njihovog!) božića je, recimo, izbacio album Agony Through Steel a koji je jedna pesma u trajanju od 42 minuta i 42 sekunde mučnog, ali funkcionalnog drone/ ambient zvuka. Umetnik sam kaže: ,,This song is meant to crush any decent amount of positive feels and give you the negative introspection you need. It's like walking in Hell while understanding everything wrong." pa ako imate potrebu, cena je koliko date:

https://deha.bandcamp.com/album/agony-through-steel

Još drone/ ambient sadržaja stiže sa iste adrese. Déhà sa Above& Below: Darkness still reigns nudi istovremeno i hermetičniji ali i optimističniji ugođaj. OK, ne ,,istovremeno", ovo su dve kompozicije distinktno različite boje i raspoloženja i vredi ih čuti a cena je i dalje ista:

https://deha.bandcamp.com/album/above-below-darkness-still-reigns

Burning The Cross su iz Japana pa im možemo oprostiti nesvesnost da njihovo ime može da ima i... neželjene konotacije. Demo The Birth Of Evil Lord daje dve pesme heavy/ speed metala sa pevačem koji izvlači satanske falsete (ali samo u prvoj, jer je druga instrumentalna), jasno inspirisane legatom Mercyful Fate pa ako biste da to čujete, poslušajte, šarmantno je, a daunloud se naplaćuje po želji:

https://burningthecross.bandcamp.com/album/the-birth-of-evil-lord-demo

Album nedelje je EP. Phantom Lung završavaju svoju trilogiju EP-jeva započetu proletos trećim, finalnim delom. Abhorrent Entity III: solivagant je onoliko ružan, zajeban, agresivan koliko očekujete ako ste slušali prethodna blackened haredcoregrinddeath izdanja ovih Kanađana i, sa tri pesme, može da bude i test izdržljivosti. Ne jer je dugačko, nije, najduža pesma ide samo sekund preko tri minuta, nego jer je MNOGO AGRESIVNO i MNOGO TEŠKO. Prelepo je.

https://phantomlung.bandcamp.com/album/abhorrent-entity-iii-solivagant

Meho Krljic · 06-01-2024, 12:15:00

Prva nedelja godine je na izmaku i mada, naravno, nismo dobili nikakvo spektakularno novo izdanje, bilo je dosta dobre muzike da se čuje, probere, sa zadovoljstvom potroši. Evo malog izbora:

Naravno, sve počinje blek metalom, kao i uvek. Ne slušamo prečesto blek metal pravljen na Sri Lanci, pa evo onda debi EP-ja ekipe po imenu Agathi, a koji se zove Asamgna i odličan je. Pričamo o melodičnom, atmosferičnom blek metalu, dakako, ali Agathi u jedan dosta izraubovan format ubrizgavaju dosta svežine sa svojim pamtljivim temama pa njihov melanholični blek metal iskače iz oceana melanholičnog blek metala u kome se davimo već toliko vremena. Tri pesme tuge i nevjerice:

https://agathi.bandcamp.com/album/asamgna

Finci Aihos imaju drugi album, Sarvipää i ovo je vrlo korektan, lepo produciran, ugodan finski blek metal. Bend je sebe osudio na priličnu opskurnost publikovanjem albuma na samom kraju godine (pa još, inicijalno, samo putem Black Metal Promotion JuTjub kanala (bez čak i Spotify ili Bandcamp ponude, pa je ova potonja dodata kasnije), a što je šteta jer je ovo solidno napisana ploča fine kombinacije agresivne svirke i melanholičnijih tema. Aihos zvuče kao da su na tačno idealnoj sredini između rutinerske zrelosti i još uvek ličnog, neposrednog izraza. Vrlo lepo:

https://aihos.bandcamp.com/album/sarvip

Još Finaca? Ima! Vredni su bili potkraj stare godine pa je Domus Serpentis snimio novi EP, The Storm Upon the Altar i ovo je perfektan blend sirove, agresivne old school cepačine i melodičnih, samo blago folkornih tema. Sve u jeftinoj ali dobroj jednočovečijoj produkciji, naravno. Markus Silvennoinen koji sve ovo svira i peva ima još neke projekte pored Domus Serpentis i vidi se da se radi o kreativnom i maštovitom čoveku, a ovo je materijal baš po mom ukusu:

https://youtu.be/29hQ-qUfIgc

Song ov Darkness je split EP četiri indonežanska benda i sve je ovde blek metal različitog stila, a nalazim da su Fallen God koji sviraju najortodoksniji blek metal, najbolji. Njihova pesama je razarački brza i žestoka, ali uz dosta melodije i razgovetnog rukovanja temama pa sam se ovde ozbiljno proveo. Ostali bendovi su takođe zanimljvi: Wong Alus je nešto melanholičniji, meditativniji blek metal, Atrocious su još naglašenije melodični a Moon je negde između atmosferičnog blek metala i ambijenta. Plaća se koliko date a vredi čuti:

https://moonblackmetal.bandcamp.com/album/song-ov-darkness-split

Belgijski Absolutus pak nude VEOMA hermetičnu viziju blek metala na novom minialbumu, Entfremdung. Bend ima iza sebe više izdanja i iskusan je, pa je Entfremdung samo potvrda da je baš ovo zvuk kojem oni teže, jedna mračna, jedva prozirna muljavina gitarskih atmosfera, vokala na granici svesti i ritmova koje ćete teško i razaznati. Pun je internet klinaca koji se trude da budu što hermetičniji, naravno, ali Absolutus ovo rade sa velikom merom umetničke sigurnosti i zrelosti i vredi im posvetiti vreme:

https://absolutus.bandcamp.com/album/entfremdung

Malist ima novi, peti album, Of Scorched Earth i iako se umetnik, Ovfrost, u međuvremenu iz Rusije preselio u Češku (pitamo se zašto! Šalim se, jasno je valjda da koliko god da blek metal nominalno slavi rat, teško da iko želi da iskusi teškoće što uz njega dolaze, pogotovo kada dobar deo sveta smatra da ste na pogrešnoj strani istog), kvalitet muzike je ostao nepromenjen. Ovo je ponovo vrlo sigurno napisana ploča kompleksnih aranžmana, čija atmosferična dimenzija je neupitna ali Ovfrost je bar klasu ili dve iznad kolega koje se zadovoljavaju senčenjem atmosfere. Njegove su kompozicije utemeljene na şloženim preplitanju tema i razrada i atmosfera je njihov proizvod, ne samo boja postignuta harmonijom. Odlično napisano, solidno miksovano, snažno se preporučuje:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/of-scorched-earth

Kako slušati podzemni, štrokavi blek metal a nekako time pomoći Palestincima koji su trenutno, nije to preterano reći, na meti genocidne akcije Izraela? Možete i ovako: kupite kompilacijski album Black Metal Against Blackout i tu ćete naći 41 bend za koji nikada niste čuli, a od kojih su neki zapravo solidni. Što je manje bitno, koliko je bitno da ćete ovim podržati ne samo andergraund koji se cima oko jednog pravičnog cilja, nego i civilno stanovništvo Gaze što prolazi kroz nimalo metaforički pakao u momentu dok ovo kucam. A plaćate koliko želite:

https://blackstagrising.bandcamp.com/album/black-metal-against-blackout

Shograath je australijski blek metal duo (u sastavu Shograath i Drugoth) a EP Carving the Sigil in the Realm of Man je, uprkos pompeznom naslovu, jedna fino svedena ploča fino svedenog, bestijalnog blek metala. Shograath ne komplikuju sa aranžmanima i ova muzika počiva pre svega na tenzičnim ponavljanjima napetih, disonantnih rifova i ritualnih, ne baš napeva ali krikova koji imaju obrednu težinu. Tri pesme vrlo sličnog tempa, boje i dinamike i mada to svakako deluje monotono, monotonost i jeste jedna od poenti ovde:

https://shograath.bandcamp.com/album/carving-the-sigil-in-the-realm-of-man

Nemački duo Fantasma ima iza sebe jedan EP a sada smo dobili dugosvirajući demo Abomination of Human Pestilence i to je vrlo sladak, sirov, old school blek metal. Ovo je snimljeno sa živim bubnjevima (sešn muzičar Mortos, molićulepo) i demo odiše podrumskom, vitalnom energijom a pesme su jednostavne ali efektne, sa puno energije u svirci i ugodnim, toplim lo-fi zvukom. Plus svu tu lepotu plaćate po želji:

https://fantasmabm.bandcamp.com/album/abomination-of-human-pestilence

Kubanci Narbeleth imaju šesti album, A Pale Crown, i ovaj iskusni duo nudi samo suvu krtinu na novoj ploči. Pričamo o svakako melodičnom i atmosferičnom blek metalu ali sa dovoljno old school sirovine i energije da to bude usklađeno sa mojim konzervativnim potrebama. Narbeleth su jednostavni u aranžiranju, ali ovo je jer su rifovi i teme koje sviraju upečatljivi i fascinantni sami po sebi pa nema potrebe za komplikovanjem u egzekuciji. Dah skandinavskog blek metala iz devedesetih se ovde više nego oseća pa ako kao i ja volite drugotalasnu sirovinu, navalite. Narbeleth su odlični:

https://folterrecords.bandcamp.com/album/a-pale-crown

Idemo dalje sa stoner rokom, doom metalom, sludge metalom, hard rokom i psihodelijom. Nizozemci Bonebag Alley imaju gadno ime i gadan omot svog debi EP-ja, Taste the dirt, ali muzika nije loša. Ovo je između stoner roka i groove metala ali sa zaista dobrim gruvom i dobrim rifovima i generalno dobrim zvukom. Koji je, da se razumemo, jeftin, ovo je snimljeno u studiju koji je sam bend napravio i zvuči kao, jelte, malo jača prostorija za probu, ali zvuči SOLIDNO. A plaćate po želji:

https://bonebag-alley.bandcamp.com/album/bonebag-alley-taste-the-dirt-ep

Floriđani Royal Graves sviraju vrlo heavy verziju post-metala, sa sludge težinom i agresivnošću, ali sa dosta, jelte, zamišljenosti i melanholije. Bend još nema album ali aktuelni EP, Amen donosi četiri solidno atmosferične i agresivne metal pesme, pa poslušajte, vredi:

https://royalgraves.bandcamp.com/album/amen

Peacepipe iz Kalifornije nemaju mnogo dilema oko toga kako žele da zvuče. Njihov debi album, isto Peacepipe, je jasno utemljen na hašišarskom stoner-doom-sludge pristupu (uz navođenje uzora poput Eyehategod, Bongzilla i Toke), pa je ovo sporo, puno masnih, psihodeličnih rifova i sirovih, mučnih vokala. Bend nije originalan ali je sasvim ugodan u onome što radi, nudeći hipnotički spori tempo i lepljive gitare u kolekciji od šest finih, solidno produciranih pesama a sve po ceni koju sami određujete:

https://peacepipe.bandcamp.com/album/peacepipe

Zanimljiv debi album imaju Temporal Driver iz Denvera. Album nazvan A Treatise of Sorcery: The Definitive Guide to Mysticism in Magic je kombinacija doom metala i stoner roka, sa svim tim očekivanim okultnim i mističnim osnovama ali sa jednom neposrednom izvedbom koja ne komplikuje i slušaocu pruža čistu emociju, razgovetne teme, pitke melodije. Ovo je HEAVY, da ne bude zabune, samo ne pozira i ne folira se, nego iskreno i ljudski ide napred.

https://temporaldriver.bandcamp.com/album/a-treatise-of-sorcery-the-definitive-guide-to-mysticism-in-magic

Za propisan heavy psych ugođaj ponekad je potrebno otići do Kanade. Hexerei su imal ijedan EP pre tri godine a sada su pripremili debi album, Nihil i Celandum i ovo je vrlo fina ploča doom metal/ stoner rock hibrida sa dosta bluza u svojoj osnovi i živom, sirovom svirkom u izvođenju. Produkcija prirodna, dosta jeftina, ali muzika autentična i energična:

https://hexerei1969.bandcamp.com/album/nihil-i-celandum

Naši stari argentinski prijatelji Black Sky Giant su izbacili novi album instrumentalnih psihodeličnih džemova i red je da se posluša. To što znate šta ćete sa The Red Chariot dobiti, naravno, malo umanjuje iznenađenje koje (možda) sugeriše font na omotu pozajmljen od Scorpionsa, tako da, da bude jasno, ovo NIJE nekakav retro metal paket, već kolekcija lepih krautrok/ psych maštarija bez smaranja, bez pevanja, elegantna i spakovana u manje od 40 minuta. Ugodno a sve za dolar:

https://blackskygiant.bandcamp.com/album/the-red-chariot

Blistering Tree sa Floride imaju debi album, Somewhere Within sa svega pet pesama sporog, relaksiranog doom-sludge zvuka. Ovo je melodično, sporo ali ne prenaglašeno sporo, gruverski i opušteno, i mada se tekstovi bave ,,satanskim deluzijama" i ,,delirijum tremensom", album ima jedan prijateljski, umiljat zvuk. Za neko opušteno popodne:

https://blisteringtree.bandcamp.com/album/somewhere-within

Švajcarci Kala Azar i sami sviraju doom-sludge i nakon debi EP-ja od pre dve godine sada su izdali ,,Self Titled LP". E, sad, ovo ima samo četiri pesme i traje manje od pola sata pa nije neki pravi ,,LP" ali je sasvim solidno. Ima ovde lepih metalskh rifova, dobre atmosfere a zvuk nije prebudžen i sludge komponenta se ne odnosi na do besvesti iskomprimovan master. Naprotv, zvuk je prozračan i dinamičan a lepe distorzije na gitarama ukusno hrskaju u vašim ušima. Same pesme nisu sad nešto nečuveno originalne ali lepo cure i, s obzirom da sam daunloud plaćate po želji, Kala Azar su više nego vredni vaše pažnje i vremena:

https://kala-azar.bandcamp.com/album/self-titled-lp

Škoti Gutterblood su negde između alternativnog/ pank roka, noise rocka i stoner roka pa EP Hard Gandhi (sa dve nove i dve stare a remasterovane pesme) ima spektar atmosfera i ideja. Meni sve to zvuči nekako iskreno, časno, radnički i seljački, u skladu sa imenom benda koje označava osobu nižeg staleža, a sa muljavom ali opet solidnom produkcijom, sve nekako ima jedan opipljiv DIY šarm:

https://gutterbloodband.bandcamp.com/album/hard-gandhi-e-p

Prošle smo se godine upoznali sa iranskim jednočlanim projektom Andromelin gde gospodin Mohammad Tajik stvara i svira simpatičan doom metal. Andromelin je imao čak tri izdanja u 2023. godini – dva albuma i jedan EP – a tempo se ne usporava ni u novoj, pa EP Satan's child ima tri pesme u malo manje od dvadeset minuta intimnog, kućno produciranog ali i dalje simpatičnog dooma. Ovde se nežne, elegične atmosfere i rifaški rad smenjuju prirodno i ugodno a iako je tempo ujednačen tokom celog trajanja materijala, monotonija se izbegava spretnim aranžiranjem uz povremeni dodatak bliskoistočnih harmonija.

https://andromelin.bandcamp.com/album/satans-child

Aye Mammoth iz Tenesija sviraju ,,Rock and roll with heavy tendencies" a što se u slučaju EP-ja Return čita kao kvalitetan, atmosferičan, psihodelični stoner rok. Ovde imamo četiri pesme jakog gruva ali i fine atmosfere, sa faziranim gitarama i teškim a opet ne preteškim zvukom. Aye Mammoth zvuče poletno i razigrano iako ne sviraju više nota nego što je minimalno nužno i njihova muzika ostavlja utisak pritajene radosti, kako i dolikuje. Produkcija jeftina ali funkcionalna, bend vrlo solidan:

https://ayemammoth.bandcamp.com/album/return

I Horse God sviraju rokenrol sa hevi tendencijama, mada oni svoju muziku opisuju i kao progresivni, stonerski hard rok, ili alternativno ,,muzika uz koju umiru konji". Pa pripazite ako imate nekog ajgira u domaćinstvu. Nije to tako strašno, da ne bude zabune, konji su osetljiva bića, i album Giraffatron je prijatan lo-fi psihodelični, samo blago progresivni stoner rok sa dosta gruva i drogeraške atmosfere, ali bez sad nekih dramatičnih konceptualizacija. Pesme su dobre, svirka sigurna a ni produkcija, iako sam je u prethodnoj rečenici opisao kao lo-fi nije MNOGO sirova. Solidno je ovo:

https://horsegodband.bandcamp.com/album/giraffatron

E, idemo sad na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Francuzi Strong Defense igraju jako i napad, ako je sudeći po EP-ju Choice of Contradiction. Ovo su četiri pesme vrlo kvalitetnog, udaračkog thrash metal sa visokim nivoom produkcije i sviračke discipline, ali sa dovoljno dobrih ideja i svežih rifova da se ne svede na stilsku vežbu. Ima ovde svakakvih dinamika, atmosfera i brzina i pričamo o odličnom debi izdanju:

https://strongdefense.bandcamp.com/album/choice-of-contradiction

Godinu punu kvalitetnog blackened speed metala zatvorili su Atömic Seasön, austrijska ekipa sa debi EP-jem Ancient Rites. Ovo je vrlo korektno producirano i zapravo zvuči čistije i ,,studijskije" od većine sirovog blackened speeda koji smo slušali u 2023. godini ali rifovi su pravoverni, pevanje na liniji a pesme napisane pristojno. Valja:

https://atomicseasonthrash.bandcamp.com/album/ancient-rites

Kolumbijci Guerra Total postoje već duže od četvrt veka i imaju iza sebe dosta izdanja. No, album Himnos Rituales De Guerra y Total Devastación izašao poslednjeg dana prošle godine svejedno zvuči sveže, napaljeno, sirovo, jelte, AUTENTIČNO i ovde se ne primećuje ni trag nekakve rutiniranosti i pukog sviranja žanra. Žanr je, naravno, blackened speed metal sa onim moćnim latinoameričkim mirisom, pa, eto, navalite:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/himnos-rituales-de-guerra-y-total-devastaci-n

Peruanci Lethal Blaster već su izdali EP nazvan Lethal Blaster pre pet i po godina a sada su izdali i debi album i on se zove – isto Lethal Blaster. Treš metal? Treš metal, naravno. Lethal Blaster dobro sviraju, imaju sklonost i ka melodičnosti pored tvrdog treš rif-rada, a jednu pesmu su posvetili Tori Black. Mislim, gospoda. Njihov thrash ima u sebi malo rokenrol šmeka, što mu lepo prija a produkcija je sasvim okej, ako već ne glamurozna. Lep debi:

https://lethalblasterthrash.bandcamp.com/album/lethal-blaster

Templar vs. Terror Cross je split EP finskih bendova Templar i, jelte, Terror Cross i ako volite lo-fi blackened thrash punk, ima da se poradujete. Templar su u formi sa dve pesme sirovog, ali zapravo prvoklasno napisanog krljanja, sa dobrim rifovima i žustrom, rapsoloženom, svirkom i svemu tome čak ni potpuno garažni zvuk ne smeta ni malo da bude proslava metal radosti. A prva pesma je i obrada Van Halen! Terror Cross imaju za nijansu ,,studijskiji" zvuk i mrvicu su bliže klasičnom speed metalu a jedna od njihove dve pesme je i obrada Ratt. Prelepo! Jedini problem je što morate da kupite kasetu jer se daunloud ne prodaje (ili barem ne ikome koje normalan), pa, eto:

https://nucleartemplar.bandcamp.com/album/templar-vs-terror-cross

Ne znam da li Mass Appeal iz Dalasa baš mogu da računaju na masovnu popularnost sa svojim tvrdim, metaliziranih hardkorom, ali među nama bolesnicima ovo se vrlo solidno kotira. ,,Ovo" je EP isto naslovljen Mass Appeal sa pet pesama odličnog gruva i dobrih metalskih rifova. Pevač je takođe ubedljiv a produkcija jaka sa ukusno žvaćućom bas-gitarom i nabod-bubnjem. Kako to obično kažemo u ovim momentima: moš iz treš, sestre i braćo. A i plaćate koliko hoćete:

https://massappealtx.bandcamp.com/album/mass-appeal-ep

Losing Vision su sa Floride i Vessel of Violence im je prvo duže izdanje posle par demosa i jednog singla. Ovo je tvrd, vrlo metaliziran hardcore, sa sedam pesama koje se uglavnom vrte oko dva-dva i po minuta i zadovoljiće svačije potrebe za teškim rifovima, tromim, mučnim gruvom i zapaljivim refrenima. Prilično odlično a plaćate po želji:

https://losingvision.bandcamp.com/album/vessel-of-violence

Onda imamo i Indonežane Snapped sa EP-jem Despize. I ovde, kad prođe intro koji vozi brejkbitove visokog tempa kao da je 1998. godina, dolaze tri pesme tvrdog, metaliziranog moschore zvuka. Vrlo solidno producirano, vrlo dobar gruv, svirka dobra, vokali ubitačni. Preporučuje se:

https://targetrecords.bandcamp.com/album/snapped-despize

Pa iz Argentine dolaze Heridas. Demo El caos en la inercia ima samo dve pesme i intro, ali i on lepo zakiva, dajući nam metalizirani, gruverski hardkor, sa interesantnim uletanjem u epske, melodične refrene koji se nekako lepo uklope uz inače vrlo tvrdu moškor svirku. Bendu je ovo prvi snimak, urađen u Decembru i obećava:

https://heridas.bandcamp.com/album/el-caos-en-la-inercia

Final Words sa severozapada Ujedinjenog kraljevstva ne filozofiraju ni malo. Njihov EP Injustice je pet pesama brutalnog beatdown gaženja sa zverskim vokalima, slem rifovima, niskim štimom i gruvom koji melje u sitne mrvice. Nema ovde nikakvog truda da se ikako promeni poznati format, ali Final Words su vrlo tr00 u ovome što rade i to se čuje:

https://finalwordsbd.bandcamp.com/album/injustice

Tu su i Indonežani Bruse sa prvim studijskim minialbumom, Ruthless Neighborhood. I mada ovo u prvi plan izbacuje gangstersku estetiku, muzika ima dosta hermetičnog metala umešanog sa moshcore i beatdown tendencjama. Neki rifovi bi se pre trideset godina zvali industrial metalom, a onda tu dođu i solaže, pa deathcore breakdownovi itd. Fino je:

https://brusehardcore.bandcamp.com/album/ruthless-neighborhood

Finski Gray State ima izvrstan album metaliziranog hardkora naslovljen Under the Wheels of Progress sa omotom na kome je reprodukcija platna Točak sveta slikara Jeana Delvillea i sedam pesama (plus intro i autro) energične, krljačke muzike. Ovo je pre svega utemeljeno u thrash i crustcore predlošcima, ali Gray State nadrastaju puku reciklažu postojećih formi i njihove pesme umeju da potraju i po pet i po minuta, sa solidnim trudom ulivenim u aranžiranje. Ima ovde odličnog gruva, atmosfere, dinamičnog razvoja kompozicija, ali sve je to žestoko, sa odličnom produkcijom i bendom koji u svemu ima prepoznatljiv identitet. Baš, baš dobro:

https://graystatehc.bandcamp.com/album/under-the-wheels-of-progress

Monomaniac iz Bafala imaju EP sa dve pesme, Dysphoria // Destined To Question, prvi sa novim pevačem i ovo je... sirovo. Njihov hardcore je hermetičan ali gruverski, agresivan ali plesan, lo-fi ali dovoljno razgovetan. Mislim, sad zvuči kao da pričam o nekom visokom konceptu a Monomaniac prosto u studiju vrše brutalni električni egzorcizam anksioznosti i besa i to zvuči prirodno i fino:

https://monomaniac.bandcamp.com/album/dysphoria-destined-to-question

Onda imate Gimmick. (tako, sa tačkom) iz Birmingema u Alabami kojih u bendu ima ŠEST. Ne znam šta radi šest ljudi u hardcore bendu, valjda imaju bar dva pevača... enivej, EP Don't Belong to Us ima jednu originalnu pesmu i četiri obrade hardcore bendova za koje verovatno niste čuli, ali ako jeste, svideće vam se kako su urađeni kaveri. Naime, čvrsto, jako, sa dobrim zvukom i zakivačkom moshcore svirkom. Gimmick. imaju , jelte, ,,gimmick" u imenu ali svirka je 100% tr00:

https://gimmick.bandcamp.com/album/dont-belong-to-us

Nightfeeder iz Sijetla sviraju i aranžiraju jednostavnije na EP-ju Disgustör. Ovo je pank/ hardkor sa D-beat osnovom i jednim neposrednim, savršenim formatom u kome dobar rif, promukli vokal i energičan, kompulzivan ritam odrađuju posao bez ikakvih problema. Solidan zvuk i D-beat materijal bez filozofiranja, jednostavan i savršen. Daunloud plaćate koliko hoćete a ima i vinil:

https://nightfeeder.bandcamp.com/album/disgust-r-ep
https://newdarkagerecords.bandcamp.com/album/disgustor-e-p

Katorga iz Melburna imaju samo dve pesme na seveninčeru Hellfire, ali pošteno se tu krlja. Bend sebe taguje i kao stenchcore, a što je uvek znak obrazovanosti i ukusa pa je i muzika u tom nekom old school formatu spajanja krastpanka i metala koji smo slušali krajem osamdesetih. Kompetentno je i zabavno:

https://katorga2.bandcamp.com/album/hellfire-7

Skoro da se čovek iznenadi kada iz Norveške dođe bend koji NE svira blek metal. Sepulcher su ekipa sa dva albuma iza sebe a aktuelni EP, Veins of the Void, ima tri pesme na razmeđi metaliziranog hardkora, death metala i thrash metala. Dobro to zvuči, zrelo i promišljeno, sa dosta atmosfere ali i dosta poštene, znojave svirke, sa dobrom produkcijom i generalnim kvalitetom koji očekujete od Skandinavaca:

https://sepulcherfusa.bandcamp.com/album/veins-of-the-void

Mađari Rigorist imaju tri pesme lepog death metala na kaseti Demo '23 izdatoj u sto primeraka. Ovo je vrlo korektno napisan i odsviran materijal stare škole, bez nekih inovativnih vizija, ali sa finom atmosferom, finim gruvom i pristojnom produkcijom. Mosh-friendly i generalno friendly.

https://rigorist.bandcamp.com/album/demo-23

Bostonski Torn In Half imaju već nekoliko singlova i demo snimaka iza sebe, a split EP Prayers Returned With Pain sa Open Casket sadrži samo dve njihove pesme ali te dve pesme UBIJAJU. Ovo je death metal srednjeg tempa, velike težine, debljine i niskog štima, napravljen da se uz njega mlati glavom i gubi svest. Iako Torn In Half ne koketiraju svesno sa hardcoreom, ovo je apsolutno pogodno i za hardcore publiku. Jako dobar zvuk, odlični vokali, preteški rifovi, moš faktor 120, ne propustiti. Open Casket su slični ali su bliži death-sludge i hardcore formulama i, bogami, i njihove dve pesme su solidne:

https://torninhalfmetal.bandcamp.com/album/prayers-returned-with-pain
https://isolatedincidentsinc.bandcamp.com/album/prayers-returned-with-pain

Pseudo-Supremacy su dva lika iz Kalifornije sa albumom sirovog deathgrinda nazvanim You Are but a Thought. Ovo je kućna produkcija, ali su pesme srčano odsvirane, napisane solidno i ako volite lo-fi krljačinu u kojoj nema naročito mnogo filozofije ali se TRESE za sve pare, onda ovom treba da posvetite malo vremena.

https://pseudo-supremacy.bandcamp.com/album/you-are-but-a-thought

Što kažu, ne slušam često deathcore al kad slušam volim da je ovako sirov i da ima izobilje slemova. Manifestations iz Indijane vole i death metal i deathcore pa su se smestili na neku finu sredinu između ovo dvoje i njihov EP Our Death Will Mean Nothing je, onako, sirov, brutalan a zarazan u rifovima. Bend zvuči časno, iskreno, ubeđeno u ovo što radi a ta sirova, gruba produkcija dodatno oživljava snimak. Pesme su podugačke, to je istina, ali meni je ovo vrlo lepo prijalo a bend i naplaćuje samo onoliko koliko biste vi da date:

https://manifestations.bandcamp.com/album/our-death-will-mean-nothing

Čileanci Deconsekrated su već prvog januara dropovali svoj debi, Ascension in the Altar of Condemned i ovo je jedna ugodna ploča kavernoznog, old school death metala. Nije da ovakve muzike nemamo u izobilju ali Deconsekrated svemu uspevaju da ubrizgaju dovoljno osobenosti i u zvuku i u kompozicijama da ne zvuči kao puko kloniranje popularnih OSDM sastava iz poslednjih par godina. Sirova, ali efektna produkcija, puno mračnih rifova, dobri vokali, atmosfera za deset, manje od pola sata muzike ali ta muzika je vrlo vredna vašeg vremena:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/ascension-in-the-altar-of-condemned

Voidskull iz, jelte, Albukerkija, tvrde da ne prate nikakva pravila i da namerno idu i protiv sebe a kamoli protiv nekh drugih autoriteta. Enivej, onda je debi album, Isolation as a Weapon, u osnovi death-black metal ploča, povremeno začinjena nekim malim ekscentričnostima, da se vidi to ,,razmišljanje izvan kutije" ali je u suštini dobra, krljačka, zabavna kolekcija energičnih pesama i svirke koja ume da bude i pošteno oznojena i brza ali i suptilno atmosferična. Nije svaki eksperiment ovde uspešan, ali ima dosta šarma da se posluša:

https://voidskull.bandcamp.com/album/isolation-as-a-weapon

Atavistic Decay iz Indijanapolisa svoju muziku opisuju i rečima ,,metafizička trulež" pa, eto, ako biste da poslušate malo death metala koji dolazi ne iz bilo koje pećine već iz PLATONOVE pećine, Demo MMXXIV je tu. Ovo je neočekivano dobro snimljeno i producirano za prvi demo snimak a pesme su dugački, zaista kavernozni death metal komadi koji treba da hipnotišu i povuku vas u metafizičke dubine gde ćete, jelte, istruliti. Vrlo solidno:

https://atavisticdecay.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv

Čileanci Nigromancia su svoj drugi EP, Vortex of Existence izdali poslednjeg dana prošle godine i tako zatvorili istu na častan i pošten način. Nije njihova muzika ni mnogo originalna ni maštovita, ali je ovo dobar old school death metal koji će prijati publici od iskustva, sa pristojnom studijskom produkcijom i čak i snimcima sa probe koji su snimljeni kroz miksetu i zvuče odlično. Prija!

https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/vortex-of-existence

At The Plates je naravno, kulinarski death metal bend iz Virdžinije, a kome je Omnivore već drugi album. Ako se na stranu stave igre reči u naslovima pesama (kao i u imenu benda), Omnivore je kućna radinost i jedan koloplet uticaja i interesovanja koji dolaze sa različitih strana death metala, black metala i ekstremnog metala uopšte. To da bend ne zvuči kao da svaštari nego da naprosto zna kako da aranžira pesme sa mnogo različitih ideja je svakako jedna od najboljih karakteristika ovog projekta. Ne mora da znači da će vam se sve ovde dopasti, ali ima mnogo toga što verovatno hoće, pa vredi poslušati:

https://attheplates.bandcamp.com/album/omnivore

No, B4RBAR4 su tri Čeha koji ubijaju na albumu Forfeiture of Repentance. Već prva pesma se, reklo bi se, inspiriše aktuelnim ratovanjem na Bliskom istoku i brutalno mokri po sve tri avramske religije koje se mogu povezati sa ovom teritorijom, a to je tek početak. Ostatak albuma je jednako nihilistička, brutalna death metal avantura, sa jednostavnim ali evokativnim pesamama, lo-fi produkcijom ali odličnom, žestokom svirkom. B4RBAR4 su old school ali nemaju potrebu da to naglašavaju, oni su toliko besni da će vam biti malo i muka od svega, ali to je i pročišćujuće:

https://b4rbar4.bandcamp.com/album/forfeiture-of-repentance

Poslednja sekcija, sa krosžanrovskom muzikom i heavy metalom! I, evo, Déhà nije usporio svoju prednovogodišnju izdavačku aktivnost a na sam novogodišnji dan izašao Live In Theatrum Denonium, snimak celog koncerta koji je održao kao solo umetnik, ali i sa gostima, pred raspoloženom francuskom publikom. Prošle nedelje smo ovde pričali o njegovim albumima koji su bili u daleko više apstraktnom modusu, baveći se drone i ambient muzikom, no, Live In Theatrum Denonium (a ovaj prostor je više umetnička galerija nego ,,teatar", barem ovaj deo u kome je nastup urađen) je kombinacija mnogo ,,žanrovskijeg" zvuka od propisnog blek metala, preko trapa i post roka do old school g-funka (sa sve izvođenjem Coolijeve Gangsta's Paradise). Moram priznati da je ovo briljantno i da Déhà sve radi ne samo tehnički impresivno već i umetnički izvrsno, nudeći organske spone među nekoliko nominalno ne naročito bliskih žanrova. Album plaćate koliko želite a na Bandcamp stranici je i link do YouTube snimka nastupa, pa toplo preporučujem:

https://deha.bandcamp.com/album/live-in-theatrum-denonium

Njemački projekat Loudanum je teško uhvatiti za glavu ili rep. Album Ignoranzmedizin je malo spori, mučni sludge metal, malo brzi, energični grindcore-thrash. No sve je to odrađeno uz dosta entuzijazma, energično i u sasvim solidnoj kućnoj produkciji pa izaziva osmehe i prijatna osećanja, a naplaćuje se koliko date. Dvanaest pesama rifova i urlanja:

https://loudanum.bandcamp.com/album/ignoranzmedizin

Mortal Man iz Severne Karoline nisu ništa snimili od debi albuma koji je izašao još 2012. godine. No, prvi Januar ove godine je video izlazak drugog albuma, Dawn of the Time Immortal i u skladu sa epslim naslovom, ovo je ploča epskog, melodičnog, herojskog heavy metala. Ali ne i pompeznog, ne i toliko cheesy da i meni malo bude neprijatno. Mortal Man svoju muziku postavljaju na zdrave osnove kombinujući maštovitost progresivnog roka i atmosferu epskog doom metala za jedan izrazito zdrav heavy metal opus u kome nema poziranja, nema klišeiziranih trikova i obaveznog sadržaja. Ovo je prosto, propulzivna, energična a neposredna ploča heavy muzike sa pristojnim miksom i puno poštene gitarske pirotehnike. Užitak:

https://mortalmanrock.bandcamp.com/album/dawn-of-the-time-immortal

Unatoč imenu, pa i pesmi nazvanoj Doomed to Infinity, sanktpeterburški Doomerion ne sviraju doom metal. Album Transgressia je zapravo kombinacija post metal i posthardcore halucinacija i cepačina, sa pesmama koje alterniraju između atmosferičnog, čak i nežnog instrumentalnog ambijenta i takođe instrumentalnog, emotivnog ali veoma žestokog krljanja. Iznenađujuće mnogo mi je prijala ta toplo-hladno kombinacija žestine i miline, a kako album košta koliko VI kažete, nema razloga da mu ne pružite sve šanse:

https://doomerion.bandcamp.com/album/transgressia

Španci In Victory prže vrlo disciplinovan, pažljivo aranžiran simfonijski power metal i ovu godinu započinju EP-jem Ignite. I baš su ga zapalili, ovo je napisano da u prvi plan stavi sve jake strane benda, sa baroknim aranžmanima, pamtljivim folki temama i kvalitetnom, tehničkom svirkom. Nisam sad nešto ljubitelj ovog tipa produkcije, ali to naprosto ide uz power metal i ako volite muziku koja uživa u svom visokom kiču ZA SVE PARE, In Victory su odlični:

https://invictoryofficial.bandcamp.com/album/ignited

Freddy Krumins kaže da bi Fountain Of Youth 2023 mogao da mu bude poslednji solo album (uradio ih je četrnaest do sada) a mi ćemo i dodati da bi ovo bila šteta jer veteran iz Las Vegasa na ovoj ploči zvuči sveže i kvalitetno kao i uvek, ne pokazujući nikakve znake popuštanja. Pričamo o pre svega odličnom pevaču koji nikada nije dobio pažnju koju zaslužuje – iako je svirao sa nekim bitnim muzičarima – ali i o multitalentovanom muzičaru, aranžeru i producentu čiji solo albumi su često raznovrsna, bogata ponuda sjanog teškog roka sa ingeniozno uvezanim različitim uticajima i idejama. Tako je i na Fountain Of Youth 2023 pa ljubitelji klasičnog hard roka i hevi metala imaju čemu da se poraduju:

https://freddykrumins.bandcamp.com/album/fountain-of-youth-2023

Album nedelje je druga ploča koju je agilni meksički Iron Blood and Death Corporation izbacio na prvi Januar, dakle drugi album čileanskih Meridion, nazvan Caverns. I ovo je odlično. Meridion su napravili pauzu od skoro sedam godina između albuma a njihov zvuk je u ovom periodu sazrevao pa je sada to jedna vrlo prirodna, organska smeša death metala, black metala, psihodeličnog roka, doom metala... Sve to zvuči intrigantno jer je aranžirano maštovito, sa epskim prelivom ali uz fokus da se ne izgube osnovne teme pesama, a i sa zvukom koji iako nije preskup, fino služi toj žanrovskoj kombinaciji koju bend servira. Sedam odličnih pesama plus autro i odličan provod za slušaoca spremnog na sve:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/caverns

Meho Krljic · 13-01-2024, 12:08:28

E, pa tako. Godina je već zaozbiljno počela (a biće ovo godina u kojoj izlaze novi Judas Priest, Ihsahn, Saxon, Bruce Dickinson, i svi će, sudeći po singlovima, biti jebeno dobri) pa se i izdavaštvo zahuktava. Ove nedelje smo dobili i prvu turu ,,većih" izdanja i ima tu da se probere jako dobre muzike. Probrali smo za vas, pa poslušajte.

Prvo blek, jelte, metal. Asphalt Grieving je malo neobično, svakako originalno ime za blek metal sastav, a u pitanju je kombo (ili jednočlani projekat) iz Čilea sa debi (?) albumom Lack of Certainty. Ako jeste debi, ovo je vrlo solidno, sa modernim, praktično post-blek stilom i produkcijom koja nije skupa ali je rezonska. Pesme su tenzične a imaju mesta i za, jelte, melodije i ovo je, ako volite moderni blek metal vrlo obećavajuć debi:

https://asphaltgrieving.bandcamp.com/album/lack-of-certainty

Obično se tu nešto kao mrštim kad treba da slušam britanski blek metal ali jednočlani Naegling mi je nekako ispao sladak. Naravno, demo The Murmuration je kućna produkcija sa dve pesme ali sve je to dopadljivo, sa finim melodičnim temama i puno sirove, poštene emocije. Lepo je:

https://naegling.bandcamp.com/album/the-murmuration-demo

U Decembru smo svedočili debi albumu norveškog projekta Darghl, a evo njih opet sa već drugim albumom, Trivmph ov Fire. Iznenađujuće, ovo nije smeće, naprotiv, ovo je u skladu sa imenom benda ,,TRVE NORWEGIAN BLACK METAL KVLT", ili makar agresivna, jednostavna blek metal muzika posvećena antihrišćanstvu, paljenju crkava (nagađate, jelte, na šta aludira naziv albuma, a ako i ne nagodite, vidite omot) i svim tim, jelte, neprijatnim stvarima. Ali iako Darghl nisu mnogo sofisticirani, njihova muzika nije ni glupa ili previše jednostavna. Ima ovde autentične energije, dobrog poznavanja žanra pa i solidne produkcije, s obzirom na koju se tradiciju naslanja:

https://darghl.bandcamp.com/album/trivmph-ov-fire

Tu je i novi EP danske blek metal mašine, Panzerchrist. Bend je već imao album prošle godine, posle deset godina pauze a sada EP All Witches Shall Burn potvrđuje stopostotnu dominaciju iskusnog komboa sa četiri pesme krvničkog zakucavanja i lepog spajanja blek metal pervertiranosti sa death metal čvrstinom. Odličan materijal za nas matore a i mladi da poslušaju da nešto nauče:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/all-witches-shall-burn

Za pet godina je njemački jednočlani Apeiron snimio, evo, već pet albuma. Najnoviji, Geistzeit, je ubedljiva, dobro producirana demonstracija modernog blek metala sa puno melanholične emocije i zvonkih gitara. Ne moja šolja čaja, ali svakako korektan, kvalitetan album koji treba preporučiti ljudima što imaju inklinaciju. Da ne budem nerazumen, ima ovde pesama koje mi se dosta dopadaju, na primer Sternenstaub, a album se daje po ceni koju sami odredite pa ne treba da mnogo oklevate:

https://apeiron-metal.bandcamp.com/album/geistzeit

Skopski (jednočlani?) Psevdanor na svom prvom albumu spaja lo-fi, kućni blek metal sa malo, recimo, postpank šmeka. Ima to svoju logiku i atrakciju, mada naravno treba da imate inklinaciju ka zvuku koji je ovboliko hermetičan a istovremeno naglašeno ekspresivan. Recimo da Artimpasa, kako se album zove, svakako obećava, nudeći prepoznatljiv identitet i strastvenu svirku a plaća se koliko date pa mu pružite priliku:

https://psevdanor.bandcamp.com/album/artimpasa

Jednočlan je i argentinski ÚLHNAR a debi album, Sempiternal sorrow, je jedna žalobnička meditacija o svemu i svačemu (uključujući grčku mitologiju, samoubistvo itd.) unutar melodičnog, melanholičnog post/ black metal ambijenta. Nije to rđavo i ko voli ovako introverne projekte, ne smeta mu donekle kućna produkcija i raduje se plutanju u shoegaze gitarskim ambijentima, neka pristupi:

https://ulhnar.bandcamp.com/album/sempiternal-sorrow

Ne znam, ali nagađam da bi i francuski Dark Aeon mogao biti jednočlan. No, album Alpha svakako nudi izuzetan program sa tehnički kvalitetnim, proggy black-death zvukom u pesmama koje idu od šapata do vriska i nazad kroz impresivne razvoje ideja, puno melodije i vrlo solidnu produkciju. Crni biser ove nedelje a naplaćuje se koliko date:

https://darkaeonmusic.bandcamp.com/album/alpha

Pređimo na sporu muziku, to jest stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Scavenger su iz Montane a Feral im je drugi album i ovo je sludge-stoner metal sa dosta agresivnom dispozicijom ali ipak prevashodno utemeljen na gruvu. Produkcijski ovo je prljavo i imam utisak da bi malo bolji miks zapravo hajlajtovao dobre strane pesama a malo prikrio neke generičke, no Scavenger svakako vrede da se čuju, pogotovo ako volite loše raspoloženi, dinamični sludge zvuk:

https://scavenger2.bandcamp.com/album/feral

HazeHound su iz Montreala i sviraju prljav, bluzirani rokenrol/ stoner rok. Debi album Macrodose zvuči kao da je snimljen u malo jačoj garaži, zvuk je distorziran i prepucan, ali pesme su zapaljivo gruverske i vrede da se čuju. Da za naredno izdanje porade malo na produkciji i biće bomba a i ovako je to prijatno za svakog ko voli Hendriksa, MC5 i tako te proverene vrednosti:

https://fromtheurn.bandcamp.com/album/macrodose

https://hazehound.bandcamp.com/album/macrodose

Dopadljivi su Red Sun Sermon iz Misurija,sa svojim hard rokom i stoner rokom, na albumu Queen of Swords. Fino je to bluzirano, produkcija je dovoljno živa i dinamična za moje potrebe, gitare lepo hrskaju a gruv je zdrav, da bi sve na kraju odozgo overili ugodni, takođe lepo bluzirani ženski vokali. Prija:

https://redsunsermon.bandcamp.com/album/queen-of-swords

Mourning Dawn su iz Pariza, začeti kao jednočlani projekat ali evoluirali u pravi bend koji spaja tužni, mučni doom metal i blek metal za jednu vrlo francusku, emotivnu kombinaciju abrazivnosti i emotivnosti. Novi album, The Foam of Despair, šesti u opusu benda, napisan je vrlo sigurno da i pored pucnjave iz svih oružja deluje intimno i introvertno a produkcija koju je radio Déhà podcrtava taj kontrast buke i hermetičnosti. Vrlo dobro:

https://mourningdawn.bandcamp.com/album/the-foam-of-despair

Murder One su također iz Francuske a EP Cluster One (ne njihov prvi) ima dve pesme finog teškog roka. Ovo je negde između stoner roka i heavy metala, onako, gruverski ali kompleksnije u ritmici i aranžiranju od ,,normalnog" stonera, Dobar, težak zvuk, lepi vokali, propisan etitjud, preporuke:

https://murderone.bandcamp.com/album/cluster-one-2

I za francuski triling tu su nam Qilin, instrumentalni stoner sastav iz Pariza koji sebe poredi sa Yawning Man ali da budem iskren, zvuk koji Francuzi gaje je bliži doomgaze formulama. Ne skroz po mojoj meri, album Parasomnia je ipak dopadljiv i ima čime da se podiči, nudeći hipnotičke, harmonične gitare, topao bas i lep 'gejzerski gruv:

https://qilin.bandcamp.com/album/parasomnia

Solunci Altar of The Stag su izmešali doom metal i post-metal na albumu Visceral Offering i ovo je, pa, ploča koja ide na to da vas smori dužinom pesama, sporinom svirke, jednom namerno repetitivnom, hipnotičkom koncepcijom. Nije to loše i mada se ne radi o nekakvom svuiše originalnom zvuku, bend zna kuda je krenuo a ako ste i sami krenuli na isto mesto, lepo ćete se ispričati:

https://altarofthestag.bandcamp.com/album/visceral-offering

Heavy Psych Sounds Records za svoje prvo izdanje ove godine odmah jako i do daske. The Clamps su iz Italije a Megamouth je kolekcija deset sirovih a opet himničnih faziranih heavy psych komada. Ovo je zapravo brzo i energično, bez stajanja da se napravi atmosfera, sa dosta masnih gitarskih solaža i pankerske žustrine. Izdavač govori o solobađanju pandemijskih tenzija i zaista, ovaj album sa svojom nemirnom, ne nužno optimističnom svirkom lepo dođe svima nama koji smo pod pritiscima i mukama sve vreme, da se izduvamo i opustimo:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-clamps-megamouth

Da nam ni Ripple Music ne ostane dužan, evo novog split albuma iz njihovog serijala Turned to Stone. Turned To Stone: Chapter 9 spaja fantastične filadelfijske psihodeličare Ritual Earth i italijanski psihodelično stoner duo Kazak. Ovi prvi su moćni, elegantni, sa bogatim, jakim zvukom i epskim a intimnim pesmama, dok su Kazak simpatično svedeni i dopadljivo hipnotični. Turned to Stone je izvanredan način da se skrene pažnja na bendove koji započinju svoje karijere i JAKO obećavaju a iza sebe već imaju snimljen materijal pa veoma toplo preporučujem ovu odličnu ploču:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-9

Sad ubrzavamo icepamo thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. I evo odmah, thrash metal sa malo crossover začina stiže nam iz Slovačke. Technology of Death imaju debi album, Skutočný nepriateľ i ovo je vrlo dobro producirano, sa mesnatim gitarama u oba kanala i dubokim, jakim basom na sredini terena. Bend piše pesme očigledno namenjene mošpit rekreaciji ali one nisu i primitivne i aranžmani su elegantno razrađeni sa finim smenama dinamike i ljupkim melodičnim iznenađenjima između surovog denflovanja. Ulično, napaljeno, a rafinirano:

https://technologyofdeath.bandcamp.com/album/skuto-n-nepriate

A iz Kolumbije dolaze Tyrants sa svojim drugim albumom, Warlord. Ovo je old school treš metal, sa nekim tu i tamo upitnim rešenjima u produkciji ali sa dovoljno energije i zujećih, opasnih rifova da ja u sumi svih stvari budem zadovoljan. Bend ima hipnotički, topli zvuk gitare, dobre solaže, forsira jak tempo i u sve ubacuje jednu zlu, staroškolsku speed metal aromu. Lepo je:

https://tyrants2.bandcamp.com/album/warlord

Kill Your Masters je treći album pensilvanijskih Maniacal Device, kolekcija sa trinaest kratkih, brzih pesama koje se konzumiraju lako i ostavljaju dobar ukus u ustima. Maniacal Device sviraju crossover thrash ali su maštoviti i nisu puko skidanje SOD ili DRI formula. Ne šeta se ovde predaleko od predložaka, da bude jasno, ali bend zvuči autentično u zvuku, sveže i inspirisano u idejama i ima izuzetan kvalitet svirke i produkcije. Odlično:

https://maniacaldevice.bandcamp.com/album/kill-your-masters

Ako već iz imena benda, Wrong Move, nije jasno da imamo posla sa metaliziranim hardkorom, onda ime snimka – 2 Song Promo '23 – daje potrebnu informaciju. Zašto demo kome u naslovu stoji 2023. godina izlazi tek naredne je pitanje za kad neko bude intervjuisao ove ljude, ali do tada, ovo su dve pristojne moshcore pesme dobre produkcije i bez mnogo smaranja. Bend je iz Olbenija u Njujorku a ovo vredi čuti:

https://wrongmove.bandcamp.com/album/2-song-promo-23

Nazar su iz Merilenda i First Curses je, valjda, njihov prvi EP (demo?) sa četiri pesme BESNOG hardkora. Ovo je metalizirano ali u dosta old school stilu, sa krosover notom i bučnim, pankerskim/ grajnderskim teksturama. Zapaljivo je i čoveka odmah privuče. Fino:

https://nazarthrash.bandcamp.com/album/first-curses

Indonežani Gagak su pak bliži moschore i beatdown formulama i odlično im to ide. EP Gelap ima pet pesama i produciran je i odsviran superkvalitetno, sa pesmama koje su takođe sjajno napisane. Ovde imate mnogo tog uličnog, gengsta gruva koji volite, ali sve spravljeno maštovito i sveže pa ne časite ni časa:

https://gagak.bandcamp.com/album/gelap

Tu su i Avulsion iz Kalifornije sa kasetom Throne of Shadows. Ovo ima samo dve kratke pesme a košta solidnih pet dolara da se daunlouduje, no bend piše dobar moshcore, ima produkciju koja je ugodno garažnog tipa i svira srčano i žestoko pa svakako vredi da se posluša:

https://avulsionhc.bandcamp.com/album/throne-of-shadows

Dulzura je kvintet iz Belingema sa debi EP-jem Dulzura i pet pesama hardkorčine na pola puta između metaliziranog moškor zvuka i pankerskije, lepršavije svirke. Dobro je to snimljeno i solidno je karakterno, a po ceni od koliko date zaista nema mnogo premišljanja:

https://dulzura.bandcamp.com/album/dulzura

Blindsider iz Nju Džersija ga malo jače kolju pa je njihov EP, Resurgence, prvo izdanje nakon demo snimka od pre dve godine kojim je bend debitovao, iako i sam dosta pankerski lepršav, takođe optočen vrlo metal zvukom i urlajućim, zverskim vokalima. Sve je to hardkorpank na kraju dana ali sladak je:

https://blindsider.bandcamp.com/album/resurgence

Ako ne možete da slušate beatdown hardcore sem ako se eksplicitno bavi hardcore pornografijom, i za vas ima nade: These Days and Those Days su švajcarski beatdown trio čiji najnoviji EP, Eminent Pleasurment – Fucked Into Sextasy provajduje baš to to vam treba. Muzički je ovo vrlo pristojan beatdown sa odličnom produkcijom, raznovrsnim vokalnim tehnikama i gruvom uz koji je teško ostati miran. Tematski, pa... hardkor porno. Eto:

https://thesedaysandthosedays.bandcamp.com/album/eminent-pleasurement-fucked-into-sextasy

Pa su tu onda No Refuge iz Mičigena sa EP-jem At The End of One's Rope. Ovo su četiri pesme metaliziranog/ beatdown hardcore zvuka bez pornografskih ili bilo kakvih drugih ekscentričnih tematskih skretanja, jedan klasičan ulični stil, sa gruverskim, poletnim pesmama, tvrdom produkcijom i ekstrovertnim pevačem. Lepo:

https://norefuge.bandcamp.com/album/at-the-end-of-ones-rope

Imamo još tvrdog, moškor zvuka: iz Ujedinjenog kraljevstva, tačnije iz Šefilda stižu Rough Justice sa debi albumom, Faith In Vain i mada ovo svakako sugeriše i imenom da će biti klasična gangsterska žurka, zapravo je njihov hardkor, onako plesan i tvrd kakav jeste, fino oplemenjen harmoničnim pasažima i neočekivano atmosferičnim momentima. Dakle, ovde dobijate sav mošerski program za znojave rekreacije u mošpitu ali onda i malo ugodne melodije odozgo. Lepo:

https://mlvltd.bandcamp.com/album/faith-in-vain

Agonista iz Meksika su taman po mom ukusu. Ovaj bend iskusnih hardkor likova iz Tihuane je pre šest godina izdao prvi EP, a sada (ili makar u Martu) im izlazi debi LP, Grey and Dry, kolekcija sa 11 D-beat pesama vrlo klasične forme, bez mnogo komplikovanja, a sa opet dovoljnom merom maštovitosti da sve ne bude baš čisto kloniranje Diščardža. Produkcija čista, lepa, a opet ne prebudžena, svirka žustra a disciplinovana, sve odlično:

https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/grey-and-dry

Još lepog D-beata stiže iz Rusije sa EP-jem Remark istoimenog benda. Ovo mi deluje kao mlada ekipa jer je muzika jednostavna a produkcija jeftina, no ovih šest pesama idu dobrim tempom, imaju opresivnu atmosferu a zarazne rifove i sve je baš kako treba da bude u ovom stilu hardkorpank muzike. Plus pevaju na Ruskom, PLUS, obradili su Police Bastard od Dooma. RESPEKT:

https://remark666.bandcamp.com/album/remark

Lazer Bullet iz Portlanda u Oregonu su sa svojim debi EP-jem, Spirit Suck Shit napravili ploču taman po mojoj meri. Ovo je brz, energičan hardcore thrash sa osam pesama u kojima gitare zuje kao komarci, vokali su na ivici demencije (ali s one strane) a pesme su kratke, eksplozivne, pankerske. Kao nekakav nedavno otkriveni dragulj iz osandesetih! Ne časite ni časa:

https://blackwaterrecords.bandcamp.com/album/lazer-bullet-spirit-suck-shit-ep

Decoy iz Baton Ruža u Luiziani tresu baš onako zajeban metalcore kakav bi sav metalcore bio da sam ja neka vlast. EP re:selection ima samo tri pesme ali ovo je jedna agresivna, razjarena kombinacija granitno čvrstih gitara, plesnog, mošerskog gruva i urlajućih vokala. Ima čak i himničnih refrena kakve ja ne volm u modernom metalkoru ali bend uspeva da sve to bude kompaktno, mučno i nepraštajuće. Valja:

https://decoy225.bandcamp.com/album/re-selection

Izdavač Daze najavljuje album Breathing Through The Wound benda Splitknuckle iz Eseksa rečima da je ovaj album ,,fucking gangsta" ali istina je i da koliko da ovde ima gangsterskog, uličnog moshcore zvuka, toliko ima i death i thrash metala. Svakako pričamo o agresivnoj, teškoj ploči, dobroj produkciji i jednom prebijanju iz sve snage:

https://dazestyle.bandcamp.com/album/breathing-through-the-wound

Recimo da su AMDeathCult u osnovi pank bend. Ova ekipa iz Čikaga ima EP AM Death Cult sa dve pesme u kojima se Husker Du sreće sa sludgecore gruvom i to dobro zvuči. Odlično odsvirano, lepo producirano, puno energije a elegantno, pa još plaćate koliko hoćete. Premija!

https://amdeathcult.bandcamp.com/album/am-death-cult

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 13-01-2024, 12:09:07

I Fetishist iz Čikaga su, recimo, pank bend, nastali iz umetničke grupe koja je radila performanse, pre nekoliko godina. Prvi album je naišao na solidan odgovor ali bendu se na kraju nije dopadao pa su ga izbrisali sa Bandcampa a sada su izdali novi, nazvan Austerity Messiah. Ovo je snimljeno uživo u studiju, inženjer zvuka je bio niko drugi do Steve Albini a muzika, je, pa blago artistički pank, koji prija ušima. Fetishist ne komplikuju previše, ali ovo svakako nije običan radnički i seljački pank rok, već muzika koju informišu decenije nasleđa ,,alternativnog" i andergraund roka sa raznih strana uglavnom američke scene i sve se to fino spakuje u jednu pank-postpank mešavinu energije i atmosfere.

https://fetishist.bandcamp.com/album/austerity-messiah

Još panka? Ima! Bonefire iz Mineapolisa su bend nastao od članova Misery i još nekih drugih postava, okupljen na koncertu Danziga pre nekih 18 godina i sa zanimljivom kombinacijom pank roka, metala i, uh, gotike u zvuku. Novi EP, Frankenstein's Soap Opera nema baš mnogo gotike da se čuje ali ovo su dve vrlo lepe, energične a elegantne pank rok pesme sa izvrsnim vokalima Crystalynn Emelianoff i jednom opipljivom anarhopank teksturom. Ako volite anarhopank iz Ujedinjenog kraljevstva iz osamdesetih, ovo je mnogo prijatno i ne valja se propustiti:

https://bonefireact2.bandcamp.com/album/frankensteins-soap-opera

BREAKING/ENTERING iz Memfisa u Tenesiju sviraju jako abrazivan, bučan, mučan, glasan, na ivici podnošljivosti powerviolence hardcore. I, mislim, uživaćete. EP III ima pet pesama od kojih samo jedna prebacuje minut i po (i to jedva) i toliko distorzije i mikrofonije da ćete satima posle podrigivati. A plaćate koliko želite. Ajmo:

https://breakingandenteringtnpv.bandcamp.com/album/ep-iii

Powerviolence sa skretanjem u grindcore dobijamo i na demo snimku sastava F.O.A.M. Full On Attack Mode, a koji se zove Torment Demos. Ovde nema mnogo filozofije, puca se rafalno, iz svih oružja i materijal od osam pesama ne traje ni toliko minuta. Ali je kompetentno i solidno producirano!

https://foam4.bandcamp.com/album/torment-demos

I još odličnog powerviolence zvuka na demo snimku sastava Chain Snatcher iz Litl Roka u Arkanzasu. Winter Demo 2024 nažalost ima samo dve pesme ali one traju malo duže od PV proseka, imaju pored brutalnig zakivanja i malo gruva i mada je produkcija garažna i muljava, ovo vrlo lepo šamara. Još i to prelepo ime benda. Plaćate koliko hoćete:

https://chainsnatcher501.bandcamp.com/album/winter-demo-2024

K.N.B. su dva lika iz Klivlenda sa istoimenim albumom (EP-jem? Demom?) surovog, vrlo bučnog grindcorea. Ovo je veoma old school i zvuči kao nešto što ste mogli dobiti na nekoj kaseti osamdesetih godina, ako niste pazili šta radite, i meni se jako dopada. Pogotovo to da je ovo autentičan studijski snimak, dakle, ne neka kućno-garažna produkcija, a da i dalje zvuči kao totalna kataklizma. Prelepo je, a plaćate koliko hoćete:

https://knbgrind.bandcamp.com/album/knb

Indonežanski AK//47 više nisu skroz indonežanski jer sada imaju dva američka člana, ali muzika na četvrtom albumu, Menari Dalam Abu Algoritma nije nimalo popustila, naprotiv. Ovo je odlična ploča modernog azijskog grindcorea sa jednom zrelom, pa i melodičnom dimenzijom koju znate, štujete i volite u radovima bendova kao što su Grindlink ili Wormrot. Album ima deset odličnih pesama, vrhunsku svirku i kvalitetnu produkciju pa ni slučajno ne propustite jer pričamo o remek-delu savremenog grajnda:

https://ak47grind.bandcamp.com/album/menari-dalam-abu-algoritma

Iako masačusetski Escuela Grind imaju ,,grind" u, jelte, imenu, njihova muzika je razigrano različita od izdanja do izdanja. Najnovije je EP DDEEAATTHHMMEETTAALL a koji sledi iza EP-jeva PPOOWWEERRVVIIOOLLEENNCCEE i GGRRIINNDDCCOORREE iz 2020. godine (bilo je i drugh izdanja u međuvremenu). Nije ovo baš oštra separacija i DDEEAATTHHMMEETTAALL svakako ima elemente i grindcorea i powerviolencea i death metala, no, važnoje da je ovo zabavno, kvalitetno, sirovo a IPAK rafinirano. Četiri pesme udarničke svirke gde na poslednjoj gostuje Barney Greenway koga vi znate kao pevača Napalm Death a ja kao originalnog pevača Benediction:

https://escuelagrind.bandcamp.com/album/ddeeaatthhmmeettaall

everdying je jednočlani melodični death metal projekat iz Ilinoja i mada su produkcija i mastering na drugom njegovom albumu, Dimensions of Mortal Frailty neprijatelji uha i sa svom tom kompresijom jedva da možete da čujete muziku, kompozicije su dobre, đavo ih odnio. Johnny Dove se loži na rani švedski melodeath ali ga svira sa deathgrind energijom i ovo su srazmerno kratke pesme nabijene sa jedne strane finim melodičnim temama a sa druge sirovim razbijanjem. Živi bubnjevi u svim pesamama se pozdravljaju mada, naravno, nije da ćete zaista moći da čujete da ovo sviraju živi ljudi, no, sve u svemu, ovo je bučan, neuredan ali ljubak projekat.

https://everdying.bandcamp.com/album/dimensions-of-mortal-frailty

Nešto su mi ove nedelje simpatični jednočlani death metal projekti, pa tako i Xaphon iz Tenesija koji je pritom i hrišćanski death metal projekat. No, Heights of the Far North je prijatna ploča dinamičnih aranžmana, ali solidnog gruva. Ovde ima dosta mirisa kasnih devedesetih, možda se, ironično, muzika benda donekle može uporediti i sa određenim fazama Deicide, i mada imamo posla sa agresivnim zvukom i jako komprinovanim masteringom, sve to fino curi i lepo se sluša. Individuate je, recimo, baš hitčina.

https://xaphon.bandcamp.com/album/heights-of-the-far-north

Jer evo ga i Engulf iz Nju Džersija, još jedan jednočlani projekat sa debi albumom, a koji, taj debi album, The Dying Planet Weeps, obrađuje klimatsku i svaku drugu kataklizmu koju smo sopstvenim rukama i kuroboljom sagradili. Ovo je vrlo tehnički album koji pritom ne zvuči kao da se autor bavi demonstriranjem svojih muzičarskih kvaliteta već ploča koja izbegava gotova rešenja i prirodne puteve, krčeći svoju putanju kroz niski štim ali i vrlo dobar miks. Hal Microutsicos, inače gitarista filadelfijskih Blasphemous piše vrlo dobre pesme negde na transverzali agresivne kompleksnosti Gorguts i satanskog šarma Morbid Angel, nudeći mučnu ali neodoljivu kombinaciju krljanja i bolesnog gruva. Ovo je i vrlo dobro producirano i zavređuje ozbiljno slušanje i ozbiljno praćenje ovog momka u budućnosti:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/the-dying-planet-weeps

Portugalski Saevus Finis imaju tri člana i UBIJAJU na debi albumu, Facilis Descensus Averno. Ovo je vrlo moderni, vrlo disonantni death metal kome jako iskomprimovan zvuk nije smetnja da prenese poruku, jer je poruka da ovi ljudi žele da vas smrskaju. Iako vrlo tehnička, ova ploča je takođe i sva u atmosferama i mada teško da ćete zapamtiti ijedan rif sa nje jer ovde gotovo da nema normalne harmonije da se čuje, opšti utisak teške opresivnosti ali i pažljivo kontrolisane dinamike i gruva je neporeciv. Vrlo solidno:

https://saevusfinis.bandcamp.com/album/facilis-descensus-averno

Iz iste države dolaze i Karnak Seti koji nisu toliko agresivni i zapravo sviraju melodični death metal ali novi EP, Restos zapravo nije onoliko melodičan koliko bi mene žuljalo i u stvarnosti kombinuje death metal, thrash metal pa i malo death rock elemenata za jednu funkcionalnu smešu. Bend iza sebe ima tri albuma i pregršt kraćih izdanja pa se ovde čuju iskustvo ali i kreativnost. Aranžmani su vrlo dobri rifovi autoritativni, miks i mastering napucani ali rade posao kako treba i uz Restos se provede finih dvadeset minuta:

https://karnakseti.bandcamp.com/album/restos

Abyssal Frost iz Atlante su mnogo slatki na slikama jer je u pitanju multirasni blackened death metal bend koji voli da se maže po licima kao da svira blek metal a oblači se kao da svira death metal. I svira. Mislim, death metal, a koji je samo stručno oprljen blek metal atmosferama. Većinski, ovo je tvrda, tehnički precizna muzika death metal štima u kome epski blek metal delovi zvuče dosta srećno. Produkcija napucana ali radi posao, pesme solidno mošerske i dovoljno maštovite da se niko ne smori, pa računam da je debi album The Pyre Aflame vrlo solidna ponuda:

https://abyssalfrost.bandcamp.com/album/the-pyre-aflame

Primordial Seed su dva momka, jedan iz Portlanda u Oregonu, drugi iz Denvera u, jelte Koloradu, a koji prave death metal. EP Chaos Unbound je dopadljiv sa svojih pet pesama atmosferičnog, ekonomičnog rokanja koje ima i fine rifove i dosta gruva, a pomalo kućna produkcija mu ne smeta mnogo. Primordial Seed su maštoviti i nihov old school death metal zvuči i zrelo i sveže u isto vreme. Lepo je (Edit: mada uklonjeno sa Bandcampa u međuvremenu. Ostavljamo tekst u nadi da će se izdanje uskoro pojaviti).

https://primordialseed.bandcamp.com/album/chaos-unbound

E, dakle, pravo je zadovoljstvo slušati slamming death metal koji se ne zaustavlja samo na ispunjavanju infantilnih fantazija. Iron Front iz Oklenda na svom drugom albumu, Hooked isporučuju brutalan gruv i zakucavačke slemove a da to zvuči opasno, istinski nadrkano i nekako otmeno. Doprinosi i zvuk koji nije onaj uobičajeni sterilni do besvesti komprimovani meni digitalnih semplova što ih koriste kućni slem projekti, već propisan kavernozni pokolj u kome stvari mučki odjekuju a vi imate utisak da se nalazite usred šutke koju izvodi neka ekipa iz neolita. Odlični slemovi, odličan gruv, vrlo dobre pesme, odlična produkcija, pravi biser od albuma benda koji svira nekih osam godina ali je odlučio, čini se, da prvo sazri pa da onda krene da snima albume. Sjaj! No!

https://ironfront.bandcamp.com/album/hooked

Još slema, ali od decidno sirove, lo-fi sorte stiže na debi albumu kanadskog benda Masticated Cadaver. Progression Towards Total Maceration je poštena, časna ploča kućnog slema koji nije ni nešto preterano originalan ni skupo produciran, ali se ne gubi u fetišizaciji detalja i ima pesme koje lepo cure i ispunjavaju svoje funkcije:

https://masticatedcadaver.bandcamp.com/album/progression-towards-total-maceration

E, na kraju smo i slušamo krosžanrovske ekscentričnosti i heavy metal. Prvo izdanje Beastial Piglorda za ovu godinu zove se Essence Of Brown i karakterišu ga duge, spore pesme sa dosta psihodeličnog kvaliteta. Ovo je konsekventno manje ,,eksperimentalno" od onog što bi Piglord mogao da radi, jer se uglavnom svodi na ponavljanje onog što je već radio, ali on to dobro radi, nudeći hipnotične, dobro producirane kompozicije psihodeličnog industrial metala i naplaćujući to koliko vi želite. Dakle, ne da nemam šta da zamerim nego ovo preporučujem vrlo snažno vašoj pažnji:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/essence-of-brown

Losanđeleski Ruthless se štimuju prenisko i imaju pretaman zvuk za heavy/ power metal kombinaciju koju izvode pa mi se čini da pesme na novom albumu, The Fallen, imaju manje efekta na mene nego što bi imale sa svetlijim zvukom i u ,,običnom" štimu. No, mislim, ne da ja sad bendu hoću da određujem kako treba da zvuči. Ovo je svakako simpatično napisana ploča koja beži od power metal sterilnosti i vanila-fentezi šmeka i ima ,,uličniji" pristup materijalu. Solidne su to pesme, pevač je ekspresivan i ima tu dosta lepe arome. Vredi:

https://www.youtube.com/watch?v=IDuW5EGlqw4&list=OLAK5uy_kuj6XklsqCtNQ8oLGIcuoQa5miIoHaS-0

Francuski No Terror In The Bang su definicija krosžanrovskog benda jer njihov album, Heal u osnovi ima metalcore ali veoma naglašava ,,kinematsku" dimenziju svoje muzike pa je ovo na momente i materijal koji uopšte nije metal, ali je uvek zanimljiv a često opojno intenzivan:

https://noterrorinthebang.bandcamp.com/album/heal

Bronson Arm iz Mičigena su duo koji svira ,,psihodelični sludge punk" a debi album im zvuči kao noise rock ukršten sa ranim Nomeansno hardkorom. Dakle, ima ovde puno nervozne ali pitke energije koja dolazi kao iz poznih osamdesetih sa deset finih, grčevitih komada koji u svojoj minimalnosti svejedno ne izmiču gruvu i atmosferi:

https://bronsonarm.bandcamp.com/album/s-t

Nizozemci Sea Of Consciousness sa svojim istoimenim debi albumom vrlo ambiciozno mešaju žanrovke karte, radeći u rasponu od melodičnog, atmosferičnog heavy metal zvuka, preko progresive i thrasha do black metala. No, ploča ne zvuči kao nekakav postmoderni pačvork koliko kao prirodna i promišljena konstrukcija osobeng karaktera podignuta na raznorodnim ali i dalje dovoljno srodnim temeljima. Album je, što je najvažnije, pitak i lak za slušanje sa varljivo kompleksnim aranžmanima koji su stavljeni u službu centralnih tema kompozicija i njihove marljive razrade. Dakle, puno ideja i smela ali autoritativna igranka među njima:

https://seaofconsciousness.bandcamp.com/album/sea-of-consciousnes

Animårum su isto dosta eklaktični ali uglavnom unutar jasno definisanih granica ekstremnog metala. Novi EP, Machina, koji govori o dehumanizujućoj stvarnosti što je delimo, je fin blend hermetičnog death metala i melodične progresive, sve uz ugodno tehničku svirku i produkciju kakvu ja inače ne mogu da kažem da volim – znate već, malo dinamike, puno kompresije – ali koja radi dobar posao gde treba. Animårum su maštoviti, sigurni u aranžiranju, ma odlični:

https://animarum.bandcamp.com/album/machina

Auh, što su dobri danski Lifesick na novom EP-ju za Metal Blade, nazvanom Love and Other Lies. Prva pesma je mračna, akustična balada kakvu bi Michael Gira i Nick Cave napisali da su se zatekli na pustom ostrvu na kome ima da se pije samo apsint a onda slede dva komada BRUTALNOG mešanja metalkora i sludge metala. Zvuk je zastrašujuće težak, bas gitara zvuči kao da ste kontrabas priključili na distorziju veličine lokomotive, bubnjevi praktično klipuju sve vreme a vokali su URNEBES. Prejebeno:

https://lifesickhc.bandcamp.com/album/love-and-other-lies

Grčki pregaoci iz Rock of Angels Records imaju za ovu nedelju sedmi album nemačkih Scanner a koji, pod raznim imenima sviraju još od kraja sedamdesetih i pauzirali su skoro deceniju od poslednjeg albuma. The Cosmic Race, pak, nema mnogo ,,retro" zvuka u sebi i ovo je fina kombinacija nemačkog power metala i tradicionalnije heavy metal pirotehnike. Bend odlično šalta između melodičnih, epskih momenata, propisne rifaške cepačine i intrigantnog gitarskog rada, a produkcija je ako ne baš ,,suva" a ono dovoljno svedena da ne bude neprijateljska. Vrlo lepo:

https://roar-scanner.bandcamp.com/album/the-cosmic-race

Za još melodičnog kombinovanja power metala i heavy metal tradicije tu su brazilsko-njemačko-dansko-italijanski The Grandmaster sa svojim drugim albumom, Black Sun. Ovde glavnu reč vodi Alessandro Del Vecchio, klavijaturista Edge of Forever a koji radi sa još mnogo drugih bendova i uz izvrsne vokale koje isporučuje Per Johansson iz legendarnih Fate i Alessandrove kompozicije i produkciju, The Grandmaster odmah deluje otmeno i kvalitetno. Ima tu dosta cheesy elemenata, naravno, ali ovakva muzika ne bi živela bez njih pa ako volite power metal, uz The Grandmaster nećete pogrešiti:

https://www.youtube.com/watch?v=KkYrf0gkSU8&list=OLAK5uy_k93xtPYfdn5lCDHaqVum7jgfpY0kX_BsE

Za ljude kojima je to sve previše razobadano i samo žele da slušaju kvalitetan teški rok sa začinom '80s AOR cheesea, tu su Italijani Last in Time. Osnovani pre tri godine, ovi ljudi imaju novi album, Too Late, a koji se nalazi na teritoriji negde između kanadskih Loverboy i onog momenta kada je Ritchie Blackmore shvatio da Rainbow može da ima sve žive neoklasičarkse i proggy pesme sve dok on za svaki album napiše bar jedan do dva power-pop singla tipa Stranded ili All Night Long. Ali, mislim, ovo je baš dobro. Svakako, jako je cheesy ali je real deal, sa fino aranžiranim pesmama, stručno multitrekovanim vokalima u himničnim refrenima i miksom koji bi mogao da bude i malo prozračniji ali ne kvari suviše. Valjano:

https://www.youtube.com/watch?v=hPxDLocF_Mk&list=OLAK5uy_mVneFiv5IGlsb4VJdyL49ULFIkRA2oExQ

No, možda ste u fazonu da bend osnovan 2021. godine ne može da svira AOR onako kako su to radili heroji sedamdesetih godina prošlog stoleća (i ne može) pa će vama ko ljuta trava na ljutu ranu leći novi Magnum. Britanski veterani ove godine slave pedesetdrugu godišnjicu rada a dvadesettreći album Here Comes the Rain ima jako lepih momenata, pored, naravno, onih koji su suviše cheesy čak i za mene. No, mislim, elegantno je ovo i to da je pevač, gitarista i autor velikog broja Magnumovih pesama, Tony Clarksin umro pre manje od nedelju dana je, pa... tragično. Ali ispisati se ovakvim albumom je kraj koji vi i ja možemo samo da sanjamo:

https://www.youtube.com/watch?v=8epmJvFRkew&list=OLAK5uy_nhGbDbq3kkHSW2bx5lxdWld4r5kb06ITM

Iako Tracii Guns nije nimalo neaktivan sa matičnim bendom LA Guns, ima vremena i za projekte sa strane pa tako dobijamo Russell/Guns, kolaboraciju sa pevačem Great White, Jackom Russellom. Koji, da, deli ime sa jednom vrlo slatkom rasom pasa. Album Medusa je, nećete se iznenaditi, lepa kombinacija hard rok i sleaze metal komada koji, uprkos solidnoj kilometraži svojih autora zapravo ne deluju rutinerski i bezbedno nego unutar svog tradicionalnog formata zvuče sveže i energično. Pomažu i dobri muzičari u bendu (Alessandro Del Vecchio svira klavijature i na ovom albumu) ali Tracii je napisao neke zaista jako solidne komade ovde. Već otvarač, Next in Line je dobra pesma a druga, Tell Me Why je vrlo vrlo dobar hardrokerski benger za sve generacije. I ostatak albuma je za poštovanje pa ne propustite. Hevi metal, sestre moje, for evr:

https://russell-guns.bandcamp.com/album/medusa
https://www.youtube.com/watch?v=vLGLcnjfeMw&list=OLAK5uy_n4bOcjkJO-2Z4aIqeAhKkGiaAom22QctE

Dosta dobrog death metala ove nedelje, pa tako i album nedelje stiže iz ovog smera. A i iz Australije. Domination Campaign, sajd projekat pevača i gitariste veteranskih death metalaca Psycroptic je baš dobar. Ovaj duo sada ima već drugi album, A Storm of Steel i to je jedna gruverska, drusna death metal ploča koja agresiju lako ukršta sa teškim, ukusnim gruvom. Reći da je Domination Campaign pomalo kao Bolt Thrower je pomalo i varanje s obzirom da i ime benda i albuma sugerišu jasan uticaj birmingemske ratne mašine, ali ovo nije puki omaž velikim prethodnicima, koliko radi u istom prostoru srednjetempaškog, mrvećeg death metala, ali sa osobenim ukusom. Jason Peppiatt je jako dobar pevač, kadar za širok spektar izraza unutar death metal stila, a ovde svira i sve gitare i bas, dok Joe Haley, gitarista Psycroptic ovder svira izvrsne bubnjeve. Jako JAKO dobro:

https://dominationcampaign.bandcamp.com/album/a-storm-of-steel

Meho Krljic · 20-01-2024, 12:02:36

Evo nas u snegom prekrivenom Beogradu. Posle nedelje u kojoj smo imali i praktično letnjih 18 stepeni, stiže vikend koji se vraća zimskim čarolijama. Uz saosećanje sa svima koji moraju na posao po kijametu, evo malo metala da izvida rane.

A dezinfekcija ide prvo sa blek metalom. Crypts Of Dusk su blek metal duo iz Belgije koji sebi pripisuje simfonijske kvalitete, ali debi album (ako im je to debi... a i ako je album, s obzirom na četiri pesme i dva introa/ interludija) Beyond This Mortal Realm ne preteruje sa simfonisanjem, naprotiv. Ovo je dosta sirov blek metal sa atmosferom, svakako, sa klavijaturama, da, ali prevashodno utemeljen na gitari, bubnju i jednostavnim temama. Meni prija jer se drži te neke klasične matrice i ima jednako klasični, mrtvački zvuk i svetonazor:

https://cryptsofdusk.bandcamp.com/album/beyond-this-mortal-realm

Da li je Plaguehound jednočlani nemački blek metal bend? Ne znamo ovo oko broja članova ali Bandcamp stranica tvrdi da je projekat iz Njemačke a EP Plaguehound ima tri pesme i jedan interludij finog tevtonskog blek metala. Ovo je melodičan i epski materijal koji malo vuče i na melodični death metal ali sa druge strane ima i siroviju, pank komponentu. Sve ga to smešta na vrlo dopadljivu teritoriju i Plaguehound prilično obećava ovim debijem:

https://plaguehound.bandcamp.com/album/plaguehound

Detestial iz Atine sa prvim demo snimkom, Amongst The Winds Of Twilight, nude očekivano kvalitetan black i black-thrash metal. Bubnjar Vagelis Felonis je jedna vrlo iskusna faca sa desetinama projekata iza sebe pa je i Detestial ekstremno kvalitetan projekat sa odličnom produkcijom, vrhunskim sviračkim kvalitetima i pesmama koje se uspešno kreću od krešenda do krešenda, uspevajući da uvale i malo egejskih harmonija u pokolj. Ne propustiti, pogotovo što plaćate koliko želite:

https://detestial.bandcamp.com/album/detestial-amongst-the-winds-of-twilight

Bečlije Abigor ni posle trideset godina rada ne pokazuju znake zamora. Novi album, četrnaesti po redu, pompezno naslovljen Taphonomia Aeternitatis - Gesänge im Leichenlicht der Welt je, naravno, ploča pompeznog, satanističkog blek metala koji slavi haos, gori u paklu, gosti se prorokovom krvlju i sve to radi uz dobro napisane, atmosferične pesme. No, ovo je atmosfera horora i okultizma, za razliku od danas uobičajenog shoegaze atmosferisanja a Abigor su i majstori aranžiranja sa pesmama (kao što je ta pomenuta o pijenju prorokove krvi) koje se transformišu u praktično operske komade. Lepo, ubedljivo, zabavno:

https://luzifer.bandcamp.com/album/taphonomia-aeternitatis-ges-nge-im-leichenlicht-der-welt

Moje uobičajene predrasude prema britanskom blek metalu su ove nedelje na muke stavili Andracca (malo iz Engleske, malo iz Velsa) svojim drugim albumom, To Bare the Weight of Death. Konfuzija u naslovu na stranu, ovo je vrlo lep, teatralan a istovremeno agresivan i brz blek metal gde se moderniji melodičniji sadržaj fino meša sa sirovijim, prirodnijim zvukom i pomenutim teatralnim elementima. Odlično:

https://andracca.bandcamp.com/album/to-bare-the-weight-of-death-2
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/to-bare-the-weight-of-death

Norveška je čovečanstvu dala dva benda po imenu Vemod. Jedan se raspao posle prvog demo snimka još pre četvrt veka, a drugi, evo, ima drugi album, The Deepening. I ovo je, oh, pa znate već, norveški TO THE MAX. Dakle, filozofski, zagledano u prirodu, sa dugačkim pesmama koje kombinuju psihodelični rok, folk i propisni blek metal u iznenađujuće kinematskim aranžmanima. Melodično, na momente i hipi, producirano dosta suvo, ovo se gustira i preslušava sa puno pažnje:

https://vemod.bandcamp.com/album/the-deepening

I italijanski trojac Voltumna se fino uklapa u ovonedeljnu ponudu blek metala koja je puna ekscentričnih izdanja što vole da pomešaju blek metal sa raznim drugim elementima i ponosna su na ono što na kraju tu ispadne. Konkrento, novi EP ovog benda, For Death Is Fate, je jedna smeša black i death metala sa psihodeličnim rokom, kinematskim aranžmanima i sve je prepuno kul osmišljene drame i virtuozne svirke. Proverite:

https://voltumna.bandcamp.com/album/for-death-is-fate

Rusi Drakon na svom drugom albumu, Thunderdome (na Ruskom se album zove Светопреставление) imaju i drombulje, ali muzika je zapravo više strejt blek metal od prethodna dva opisana izdanja. I dobra je, ovo je melodični, dobro producirani blek metal čija himničnost stoji na čvrstim, mošerskim osnovama. Bend ima energiju, ima melodiju, ali i sofisticiranost da ih spoji na efektne načine. Lepo:

https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/drakon-thunderdome

Kada francuski LADLO izbaci debi album nekog novog francuskog sastava možete biti sigurni da je to vredno da se makar čuje. A/Oratos su osnovani 2016. godine i ovo je bend koji se bavi gnosticističkom ezoterijom – na kraju krajeva album se zove Ecclesia Gnostica – a kad čovek ovo čuje shvati koliko je ,,melodični blek metal" najčešće sužena odrednica i svodi se samo na ređanje shoegaze harmonija preko istog starog ritma. A/Oratos su melodični, da, ali njihova melodičnost je znatno šireg zahvata, a opet spakovana u dobro formatirane, čvrste metal pesme. Produkcija je veoma čista, vokali su JAKO dobri i ovo je bez sumnje jedan od najboljih metal albuma izašlih do sada u 2024. godini:

https://ladlo.bandcamp.com/album/ecclesia-gnostica

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Memory Driven iz Oklahome pamtimo po albumima na kojima su svirali obrade raznih tuđih pesama ali Thirteen je album originalnog materijala i ova ekipa pokazuje da im i dalje od ruke ide autorski doom metal nežne emocije i progresivne inklinacije. Album ima šest pesama koje nisu ekstremne dužine ali jesu duže i aranžirane da se himnične, elegične teme lepo razviju a da sporiji tempo svemu da svečanu dimenziju. Melodični, fino aranžirani vokali, žalobnička atmosfera, sve je na mestu i ovo se preporučuje ljubiteljima Peaceville Doom talasa iz devedesetih bez mnogo rezervi:

https://memorydrivenofficial.bandcamp.com/album/thirteen

Novi Monegros Acid Resort je EP sa četiri pesme nazvan Pineal Passenger Paradox. Asonanca na stranu, a ja se na njih uvek ložim, ovo je još jedna korektna i primamljiva ploča psihodeličnog, jelte, roka i eksperimentisanja, sa naslovima pesama koji se bave hormonima što ih želimo u što većoj količini u svom oragnizmu (oksitocin, dopamin, endorfin i serotonin). Ništa od ovoga nije naročito formalizovano ili formirnao, i autor, Napoleon Rigor Mortis i dalje zadovoljno eksperimentiše i pušta da mu muzika nastaje što je spontanije moguće, ali lepo to zvuči. Naravno, plaćate po želji:

https://napoleonrigormortis.bandcamp.com/album/pineal-passenger-paradox

Niški doom metalci The Bloody Earth su u post-reunion periodu bili, pa... prilično neaktivni u diskografskom smislu, sa samo jednim albumom iz 2017. godine. Ali novi EP, Crnoslovlje donekle unapređuje situaciju sa dve dugačke, moćne pesme mračnog death-doom zvuka punog sakralnih orgulja i kvalitetnih aranžmanskih ideja. Ovo je izuzetno atmosferično, sa opresivnim obrednim kvalitetom i košmarnom aromom u kojoj su sjajni vokali Dušice Antić savršen centar oko koga se sve vrti. Pored dve pesme na Bandcampu, EP sadrži i treću, obradu kompozicije Cveta trešnja Zorana Simjanovića iz filma Sabirni centar, pa proverite s bendom kako da i do nje dođete. A ovo se daunlouduje po ceni koju sami odredite. A sjajno je:

https://thebloodyearth.bandcamp.com/album/crnoslovlje

Nemam pojma ko su i šta su Ridge a švedski Ozium Records ne daje nikakve informacije o njihovom albumu, Hymns From The Renascent Ghost, ali ovo je sirovi, jako fazirani, garažni stoner-rock, pa ako volite jake, moćne rifove, teške gitare, energičan rad, ali tako da sve zvuči spontano i kao da bend svira tu, u vašoj sobi, sa ovim nećete pogrešiti. Za sad nije na prodaju, datum izlaska je tek u Oktobru, i može samo da se čuje, ali vredi da se čuje:

https://oziumrecords.bandcamp.com/album/hymns-from-the-renascent-ghost

Evo nam i novog albuma španskog trija Axiom9, a prethodni je bio pre jedva mesec dana. Ovo je bend koji albume snima tako što improvizovane džemove baca na, jelte, traku/ hard disk i onda probere šta valja pa to objavi, ali kako sam i u Decembru rekao, njima to ide znatno bolje od nekog proseka heavy psych scene. Tako je i Disturbances In The Outer Limits sa svoja tri dugačka džema još jedan vrlo dobar primer kako možete svirati improvizovanu psihodeličnu muziku, biti heavy a da sve to ima sofisticiranost u pristupu i kvalitetan zvuk. Axiom9 su prosto vrlo odgovorni u tome kako svaki od članova shvata svoj ulogu u celini i konzistentno proizvode vrlo prijatne albume koje preporučujem iz sve snage. A naravno da plaćate po želji:

https://axiom9.bandcamp.com/album/disturbances-in-the-outer-limits

Britanci Dungeön zvuče kako im i ime sugeriše, kao da sviraju u podrumu u kome je dosta toga bilo utamničeno i umrlo. Eponimni debi EP ima tri pesme mračne, muljave ali zarazne i dopadljive doom-sludge svirke za ljude koji vole da osete štroku pod rukom.

https://dungeonriffs.bandcamp.com/album/dunge-n

Trip su, pak, tri lika iz Trinidada, a što je, ispostavlja se, grad u Koloradu u ovom slučaju, koja imaju živi EP Your 1 is Not My 1. Uprkos imenu benda, ovde se mnogo više čuje mišićavi stonerski power-trio rad nego neka duboka psihodelija. Trip prave instrumentalne komade skakutavog ritma i matematičarskog gruva i to zvuči uredno i zabavno.

https://trippydippy.bandcamp.com/album/your-1-is-not-my-1

Jasno je šta Kanađani Fuzzpeddler sviraju, samo je, jelte, pitanje KAKO. Demo mmxxiv, njihov prvi snimak je jedan zid fuzziranih gitara i zvuči toplo i prijateljski iako je svirka žestoka, na momente i agresivna. Ovo jeste stoner rok, prva pesma se zove Thus Smoked Zarathustra, na kraju krajeva, i ima melodične, pamtljive vokalne teme, ali zvuk je toliko teksturiran i hrapav, a opet, kako rekoh, topao i prijatan, da može da se na ranu previje. Pet lepih, kratkih pesama za isto toliko kanadskih dolara je sasvim pošten dil:

https://fuzzpeddler.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv

The Stone Eye su pak dva lika iz Filadelfije koja sviraju ugodan teški rok i imaju novi EP sa četiri pesme naslovljen Nothing Shall & By Any Means. Oni sebe opisuju kao fuzzom pokretani progresivni sludge metal i mislim da je ovde progresiva naglašenija nego sludge jer iako pričamo o, rekosmo, teškom roku, zvuk je mnogo topliji i dinamičniji nego što je za bilo koji sludge metal standard. A ritmovi su nemirni, metrike kompleksne, pevanje melodično, a gitare pune maštovitih ukrasa i generalno zanimljivih ideja. Vrlo, vrlo prijatno:

https://thestonedeye.bandcamp.com/album/nothing-shall-by-any-means

Po ko zna koji put se teza o tome da nečeg specijalnog ima u vodi (ili vazduhu?) u Portlandu u Oregonu potvrđuje kroz zanimljiv album, ovog puta progresivnog sludge metala. Bend je Lord Dying, a Clandestine Transcendence im je četvrti album i ovo uspeva da istovremeno bude i sirovo i atmosferično, i suptilno i primitivno. Na promo slici ova tri muškarca izgledaju kao da jedu samo ono što ulove golim rukama (a da nisu ništa ulovili nedelju dana) ali muzika im je zbog toga još moćnija:

https://lorddying.bandcamp.com/album/clandestine-transcendence

Nick Oliveri ima ne jedan nego dva albuma ove nedelje. Izdao ih je, naravno, pouzdani rimski Heavy Psych Sounds Records i ovo su njegovi snimci sa raznim muzičarima u raznim studijima, sa pesmama koje su sve vrlo ,,stonerske" ali se kreću od bluza i akustike do hardkor panka. A muzičari, pa, već u prvoj pesmi na prvom od dva albuma imate Slasha, pa, dakle, tu ima malo i star powera. N.O. Hits At All Vol.8 i N.O. Hits At All Vol.9 su žurka od početka do kraja, pa proverite jeste li poneli kašiku i upaljač i upadajte:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nick-oliveri-n-o-hits-at-all-vol-8
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nick-oliveri-n-o-hits-at-all-vol-9

Slift su iz Tuluza a sviraju kombinaciju krautroka, psihodelije i malo doom metala. I još izdaju za Sub Pop! Album Ilion sastavljen je od dugačkih, psihodeličnih, na momente obrednih ali generalno zabavnih pesama sa dosta atmosfere ali i znojave, časne svirke i meni je to šarmantno i vrlo pitko:

https://slift.bandcamp.com/album/ilion

Nisam ranije čuo za One Eyed Moon iz Atlante ali album Wasteland im je opasan. Ovo nije nekakvo veliko filozofiranje, već prevashodno energični teški rok, sa fino hrskavim rifovima, bluziranim temama i kvalitetnom izvedbom. Čak četrnaest komada se spakovalo u malo više od sat vremena, sa ekonomičnim trajanjima i prijateljskom atmosferom:

https://oneeyedmoon.bandcamp.com/album/wasteland-2

Njujorški instrumentalni psihodelični doom majstori Clouds Taste Satanic su kežuali dropovali novi album preko noći na Bandcamp, najavljujući da vinil stiže prvog Marta. I, oh, da je 79 A. E. ,,saundtrak za apokalipsu". Al kad je muzika ovako dobra, nek dođe i ta apokalispa što pre. Mislim, ovo su samo dve pesme relaksiranih heavy psych meditacija, obe po dvadesetjedan minut, snimljene stručno i odsvirane sa sada već veoma visokim nivoom ekspertize i razumevanja formata u kome bend operiše već godinama. Nezaobilazno, kao i obično:

https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/79-a-e

Cold in Berlin nisu iz Berlina i jedan su od vrlo retkih doom metal bendova sa izraženom gotskom dimenzijom a koji se meni dopadaju. Od prošlog, odličnog albuma, Rituals of Surrender prošlo je skoro pet godina pa je novi EP, The Body Is The Wound, došao kao nasušna potreba. Nisam još siguran šta je to u zvuku Cold in Berlin što mi se dopada, njihova muzika je vrlo gotski uplakana, melodična i teatralna, ali možda je u pitanju ono što u nju oni donose izvan metala a što me podseća pre svega na klasične 4AD bendove. Ta kombinacija postpank i metal gotike nekako vrlo dobro radi za moj ukus i The Body Is The Wound je kolekcija prosto neodoljivih pesama sa neodoljivim ženskim vokalima preko moćnih rifova i hermetičnih melodija. Prelepo:

https://coldinberlin.bandcamp.com/album/the-body-is-the-wound-e-p

Idemo sad sa thrash metalom, speed metalom, hardcoreom, grindcoreom i death metalom. Bloodstone su thrash metal ekipa iz Singapura, a Electrocution im je drugi album (osam godina posle prvog), izašao za kineski Awakening Records i sa kasetnim izdanjem za takođe kineski Toxic Death. I, ovo je baš simpatično, sa jednom sirovom, old school black-thrash dimenzijom u zvuku i deset zaraznih, energičnih pesama. Bloodstone nisu komplikatori i vole da zuje brzo, sa ubedljivim uletanjima u blastbit tempo i ložačkim, nervoznim gitarskim rifovima, što sve albumu daje osećaj urgencije, ali sa stručno aranžiranim pesmama gde ima prostora i za drugi tempo, dinamiku. Produkcija je funkcionalna i ovo je jako prijatna ploča za svakog ko voli old school speed i thrash metal:

https://tdr666.bandcamp.com/album/bloodstone-electrocution

Nikada nisam čuo za španski mOnOs de chOcOlate ali mislim da njih to ne bi potreslo. Bend minialbum Amaga les Vergonyes izdaje da obeleži trideset godina rada pa ko se upeca, upecao se, a ima ovde dopadljivog, gruverskog krosover treša za sve generacije. Karakterno i kvalitetno:

https://monosdechocolate1.bandcamp.com/album/amaga-les-vergonyes

Executive Disorder je politički osvešćeni thrash metal bend iz Perua. Ali taj Peru je u državi Njujork. Novi EP benda, Failed State je jednostavan, pankerski thrash sa četiri pesme koje se bae uobičajenim sociopolitičkim temama. Failed State je jedno, onako, generičko ime, a ni muzika nije sad nešto preterano originalna ali sve na gomili ima šarma:

https://executivedisorder.bandcamp.com/album/failed-state

Acid Mass je, rekosmo onomad, jedan čovek iz Sinsinatija koji svira sirovi thrash. U međuvremenu snimio je debi album (jesenas) a danas slušamo novi EP, Upon the Knife sa četiri pesme ozbiljne cepačine. Prosto, ovo je i dalje sirovi thrash, bez mnogo sofisticiranosti, ali sa primerenom atmosferom '80s VHS horora i dovoljno muzičkog znanja da zrači šarmom. Jedtina produkcija je ovde a feature, not a bug, i radi kako treba:

https://acidmass666.bandcamp.com/album/upon-the-knife

Orders in Blood je drugi EP za kanadski thrash metal Prohibitor i mada bend ni slučajno ne puca od neke originalnosti, ovo su četiri pesme kvaliteta. Bend svira vrlo disciplinovano, vrlo tehnički, više forsirajući stamen srednjetempaški moš-gruv nego brzinu i silovitost. No, materijal je odlično produciran, napisan sa razumevanjem kako da pesme zvuče dinamično iako su sve vreme zapravo svirane istim nivoom intenziteta i sve zvuči vrlo prijemčivo:

https://prohibitor.bandcamp.com/album/orders-in-blood

Methedrine su Italijani a No solution, no salvation im je debi album i ovo je thrash metal pomešan sa pankom, dakle, jelte, krosover, sa jednim onako ličnim stavom i pesmama koje nisu sad neki HITOVI ali su dobre za šutiranje i imaju karakter. Methedrine umeju da se produciraju, umeju da sviraju, zvuče energično i to se sve odobrava:

https://methedrine.bandcamp.com/album/no-solution-no-salvation

Novosađani Pannox imaju debi album, The Night of Pan i ovo je dopadljiva ploča melodičnog, proggy thrash metala. Iako bend postoji nepune dve godine, pričamo o iskusnim muzičarima koji već imaju masu projekata u siviju pa je i The Night of Pan jedna sigurno napisana i odsvirana ploča energične, a melodične muzike. Sviđa mi se što je i pored te progresivne komponente koja se čuje najpre u maštovitim gitarskim arabeskama, onaj bazični deo muzike, trešerska krljačina, i dalje je ne samo prisutan nego i vrlo ubedljivo old school. Produkciji bi imalo štošta da se zameri, ali album je napisan inspirisano i odsviran impresivno, ne propustite:

https://pannox.bandcamp.com/album/the-night-of-pan

Potpuno su me nespremnog zatekli Šveđani Xion sa svojim debi albumom, Between Shadows and Gods. Ovo je PREDOBAR thrash metal, čisto produciran, perfektno odsviran, sa pesmama koje su krljačke a opet maštovite. Pevač Robin Björk zvuči kao unapređena verzija Jamesa Hetfielda a što se prefektno uklapa uz muziku koja uzima old school predloške a onda na njima gradi vrlo kreativno, sa mnogo interesantnih harmonskih ideja i genralnih aranžmanskih mađija. Ovo je u osnovi čvrst, mošerski treš metal ali sa toliko pametne i ambiciozne naddgradnje da sam ja BRUTALNO impresioniran. Ovome je titula albuma nedelje izmakla za dlaku!

https://xiontheband.bandcamp.com/album/between-shadows-and-gods

A HOMELAND DENIED: A Compilation for the Palestinian Liberation je, kako i nagađate, kompilacija hardkor bendova koji podržavaju palestinsku slobodu, nezavisnost itd. Bez obzira kakav je vaš stav prema politici i terorizmu Hamasa, činjenica da prihodi od prodaje ove kompilacije idu za pomoć deci u Gazi bi trebalo da bude dovoljna da posegnete za karticom, a to da imate 105 hardkor (i sličnih) bendova koji ovde pošteno podsećaju da biti hardkor ne znači samo imati tetovaže i izigravati gangstera je tek dobrodošao bonus. Koliko shvatam inicijatori projekta su Racetraitor, i kvalitet muzike je zapravo na povisokom nivou ovde:

https://hardcore4gaza.bandcamp.com/album/a-homeland-denied-a-compilation-for-the-palestinian-liberation

Hacker su iz Australije i sviraju nevaljao, zabavan hardcore punk. Novi seveninčer, Psy-Wi-Fi, ima četiri pesme energije, pevanja kroz nos, solidnih hrskavih gitara i dobrog tempa. Totalna zabava:

https://beachimpedimentrecords.bandcamp.com/album/psy-wi-fi
https://heltaskeltarecords.bandcamp.com/album/psy-wi-fi-7

Cannon su kalifornijska metalizirani hardcore/ beatdown ekipa a Defy & Control je EP od tri pesme silovitosti. Mislim, OK, ovo je uglavnom srednjetempaški gruv, ali onako, težak, sa masivnim rifovima, mrvećim bubnjem i brutalnim vokalima, a sve to zvuči simpatično i prijateljski zahvaljujući solidnoj produkciji koja ne preteruje sa kompresijama. Cenu određujete sami:

https://cannonhc.bandcamp.com/album/defy-control

Zuckerburger dolaze iz Ukrajine a Decimate je EP sa tri kratke ali slatke pesme hardkor čukanja. Ovo je maštovitije od uobičajene ponude metaliziranog hardkora i uspeva da bude kreativno i raznovrsno i u veoma skučenom formatu. Solidna produkcija, takođe:

https://zuckerburger.bandcamp.com/album/decimate-ep

Pa onda iz Kirgistana dolaze YBF a čije je ime skraćenica za Your Broken Face, kako im se zove i prvi (?) EP. I, ako očekujete siledžijski, metalizirani hardkor, samo ste na pola u pravu jer u ove tri pesme YBF zapravo dosta vuku na klasični crossover thrash sa, svakako, elementom siledžijstva ali su pesme po tempu, energiji i nervozi jasno usmerene na krosover stranu, sa sve skretanjima ka deathgrindu u poslednjoj pesmi. Produkcija je odlična, tekstovi na besnom Ruskom, pevanje upečatljivo i ovo je veoma dobar materijal, pogotovo što dolazi iz države za koju nemamo pojma u pogledu hardkor scene. Jake preporuke:

https://ybface.bandcamp.com/album/your-broken-face

xDEVOUTx su naravno straight edge bend is Ilinoja ali demo Demonstration 2024 je mnogo bliži klasičnom moschore izrazu sa gansgertskom dispozicijom, pesmama koje pominju lojalnost, veličaju komšiluk itd. No, dobro sve je to povezano a xDEVOUTx to što rade, rade dobro:

https://xdevoutx.bandcamp.com/album/demonstration-2024

Motogrinder je haotični grindcore projekat iz Kolorado Springsa a Eat Shit Or Die Trying je prvi, recimo EP. Ovo je brzo, divljački odsvirano, sa dementnim vokalima i pesmama koje su očekivana muljavina rifova i ritma koji prestiže sam sebe, no Motogrinder nije projekat ,,nemuzičara" koji bi samo da se iživljavaju i ima u sebi jednu vučnu silu rokenrol ekscesa poguranog na poslednju potenciju (sa sve džez uvodom u Jazz Hands). Naravno da ovo plaćate koliko želite:

https://motogrinder.bandcamp.com/album/eat-shit-or-die-trying

Srbija ove nedelje sa gomilom zanimljivih izdanja. Jedno će na kraju biti i album nedelje. Ali pre toga, sremskomitorvački Dishate imaju treći album, Mankind Existence i ovo je zabavna kombinacija tehničkog, malo i progresivnog deathgrinda sa sirovom produkcijom. Bend je vrlo usviran, sa pesmama koje prave impresivne piruete i skretanja pod pravim uglom, ispaljuju ludačke solaže i sve to u visokom tempu, i kad se naviknete na prudukciju koja je dosta... kućnog tipa, moći ćete da cenite kvalitet muzike i visoku kakvoću izvedbe:

https://dishate.bandcamp.com/album/mankind-existence

Telavivski Vermintide sviraju tek tri godine a Virus Pedigree im je već drugi album. I odličan je, pričamo o deathgrind krljačini spakovanoj u pesme od po minut i neki sitan kusur preko, producirane vrlo solidno i sa istovremeno ,,tehničkom" i divljačkom svirkom. Vermintide su jaki sa svih strana, pišući kvalitetne pesme a onda ih svirajući za medalju i ako ste ikad voleli Groinchurn i takve bendove, Vermintide su obavezna lektira:

https://vermintide.bandcamp.com/album/virus-pedigree

(Kraj u sledećm postu)

Meho Krljic · 20-01-2024, 12:03:11

New Hell sa Rod Ajlenda postoje nešto više od deset godina i mada su marljivo snimali tokom ovog perioda, upravo izašli New Hell im je prvi album. Bend se sa ovih sedam pesama smešta negde između grindcorea, deathgrinda i nekakvog, kako i sami kažu, blackened death punka, nudeći agresivnu ali i emotivnu muziku u isto vreme. Pesme svakako nisu predugačke, ali jesu pažljivo napisane da kapitalizuju na grindcore prodornosti ali da ipak budu karakterne i zanimljiv je ovo album u celini. Možda su vokali blago monotoni, ali opet, vrištanje je to, i ima svoju energiju:

https://newhell.bandcamp.com/album/new-hell

Ne znam ko su Worse Than Death iz Kalifornije ali njihov EP Maimed and Displayed ima dve prvoklasne pesme grindcorea koji se lepo druži sa thrash i death metalom. Rifovi su napredni, aranžmani promišljeni, svirka izvanredna a produkcija veoma dobra i pritom pesme traju svega po minut i po. Plaća se po želji ali ovo je bend koji treba zapamtiti jer ovaj materijal mnogo obećava:

https://worsethandeath.bandcamp.com/album/maimed-and-displayed

Ova nedelja ima dosta opasnog grindcorea u ponudi. Wasp Mother su iz Masačusetsa a Digital Pollution je EP sa šest razbijačkih pesama. Ovo je ,,tehničkiji" grindcore ali sa zvukom i atmosferom koji, za razliku od često jake iskomprimovanosti izdanja koje izbacuju kolege ima volumen ali ima i dubinu. A pesme na momente imaju skoro ritualni kvalitet (pogotovo ako ritual izvode pankeri). Odlično izdanje:

https://waspmother.bandcamp.com/album/digital-pollution

Torsion iz Tenesija imaju drugi EP u karijeri, kasetu Suspended In Darkness, sa četiri pesme simpatičnog death/ black metala koji voli da malo začini stvari i hardcore/ grindcore elementima. Nije to neki visoki koncept, ljudi jednostavno prave fini mošerski metal sa izletima u brzinu, izletima u atmosferu, itd. a da sve ostaje gruverski i pitko. Lepa svirka, solidna produkcija, dobre pesme, nadam se da će bend da se malo dinamičnije angažuje jer se polako stvaraju uslovi da se snima prvi album. A ovaj EP možete da daunloudujete po ceni koju sami odredite.

https://torsion615.bandcamp.com/album/suspended-in-darkness

Inhuman Scourge iz Mineapolisa su death metal kvartet sa prvim EP-jem, Haunted by Apocalyptic Visions, ali sudeći po promo fotografiji, imamo posla sa dosta iskusnim muzičarima, a Metal Archives potvrđuje da su svirali (i sviraju) u dosta drugih bendova. Ovo su četiri pesme death metala koji ima sve što treba, i atmosferu, i rifove, i agresivnost i gruv i vidno je da se bend potrudio oko pisanja i aranžiranja pa sve zvuči dostatno zrelo i kvalitetno. Ni produkcija nije loša i ovo je veoma solidan debi a bend pritom daunloud daje po ceni koju sami odredite. Pošteno i ljudski:

https://inhumanscourge.bandcamp.com/album/haunted-by-apocalyptic-visions

A Dipygus dolaze iz Kalifornije i Dipygus im je treći album (bend postoji desetak godina a albume snima od 2019.). I ovo je mračan, kavernozan, old school death metal sa pevačicom koja zvuči neolitski i rifovima koji obožavaju one hammering ukrase koje su Cannibal Corpse promovisali polovinom devedesetih. Enivej, ako volite Cannibal Corpse i generalno old school death metal, Dipygus sa deset pesama u četrdeset minuta nude sve što treba: atmosferu, disonancu, zarazne rifove, mučan gruv. Ne oklevajte:

https://youtu.be/T2ua69QPas0

Italijani Exequiae Sacro sa prvim EP-jem, Leading a War Against Tools of Posthumanity nude primitivan, sirov death metal. Gadno je to, onako, hermetično, mračno, kavernozno, sa bogami i podužim pesmama u nekim momentima i meni se dopada. Nije za neutreniranu publiku ali je valjano:

https://unholydomainrecords.bandcamp.com/album/leading-a-war-against-tools-of-posthumanity-tape-pre-order-now

Ribspreader (Rogga Johansson i još dva drugara) vrlo lepo štancuju albume pa su evo za dve decenije rada nahizali deset komada plus još masu drugih izdanja. A nikom od njih to čak nije ni glavni bend! Reap Humanity je, kako i očekujete, ploča nestašnog, visceralnog švedskog death metala sa niskim štimom, debelim, masivnim zvukom i pesmama koje ne komplikuju mnogo nego uleću u šutku bez zaštitne opreme. No, nije ovo samo bezdušna rekonstrukcija swedeath formule i pesme su ipak napisane sa dosta pažnje i elegancije. A i produkcija je dobra! Pobednički:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/reap-humanity

Rumunski Necrotum sa svojim trećim albumom, Defleshed Exhumation i sami simpatično mešaju old school gruv i te neke gitarske ukrase koji asociraju na Cannibal Corpse iz ONOG doba, samo što su u njihovom slučaju aranžmani pogurani nešto naglašenije ka progresivnom delu spektra. Dobro to zvuči, sa pesmama koje uprkos standardom death metal arsenalu deluju prijateljski i pitko radije nego preteće i agresivno. Vrlo vredno ulaganja vremena:

https://necrotumdeathmetal.bandcamp.com/album/defleshed-exhumation-album

Dying Victims ne prave ni jedan pogrešan korak u novoj godini i donose nam ove nedelje čak tri izdanja a među njima debi album njemačkih Boundless Chaos, naslovljen Sinister Upheaval. Ovo je death-thrash metal sirove, ali tehnički kvalitetne teksture, sa pesamama koje su sklopljene oko mračnih rifova i sviračkih bravura članova benda. Sve zvuči spontano i kao da je bend do finalne forme pesama došao džemujući u prostoriji za vežbanje a ne pišući ih na telefonu kako se to danas radi i ovo je sa 36 minuta jedna lepa proslava šutiranja i znoja:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sinister-upheaval

Portugalski Dark Oath uopšte ne bi trebalo da mi se dopadnu, jer oni sviraju ,,epski melodični death metal" imaju napucanu produkciju i jako komprimovan master, ali... njihov drugi album, Ages of Man je TOLIKO epski da tu ni kamen ne bi izdržao. Bend svira kao da im sam Dionis štimuje instrumente, simfonijski elementi su stručno utisnuti između znojavih blastbitova, demonski vokali Sare Leitão kidaju a bend piše pesme apsurdno zaraznih tema i melodija. Evo, šokiran sam ali meni je ovo vrlo simpatično:

https://darkoathmetal.bandcamp.com/album/ages-of-man

Od prošlog albuma legendarnih Master prošlo je šest godina ali ovo je bend koji sebi može da dozvoli kolike god želi pauze jer radi skoro pune četiri decenije. Kao i kod (skoro) ispisnika Autopsy koji su prošle godine imali odličan novi album, i Paul Speckman sa Masterom ne odlazi daleko od formule koja ga je, jelte, proslavila, ali to je ionako formula iz koje je nastao SAV death metal. Saints Dispelled je ploča raspoloženog, energičnog deaththrasha sa Paulovim prepoznatljivim vokalima, puno ložačkih rifova i nula filozofiranja. Beng jor hed tu dis:

https://master.bandcamp.com/album/saints-dispelled

Još deaththrasha? Ima! Sovereign su iz Osla a debi album, Altered Realities im je izdao Dark Descent i odmah znate da to ne može da bude loše. I nije, Sovereign ovde sviraju i brzo, i žustro, ali i suptilno, pišući blago progresivne pesme koje imaju iznenađujuće simpatične pasaže melodije između ozbiljnog krljanja. Produkcija je suva, prirodna, svirka znojava, poštena, album opasan:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/altered-realities

Al zato debi album australijskih Resin Tomb, Cerebral Purgatory, baš udari u glavu i protrese čoveka. Ovo je disonantni death metal sa malo sludge prljavštine, a svirka je tehnički vrlo izbrušena, čak i virtuozna. Bend ima brutalan, težak zvuk i kad krene da melje rifovima i blastbitovima tu vrlo malo toga može da ostane čitavo i moram da priznam da ovako ubedljivu death metal ploču, pa još kao prvi album nepoznatog benda, davno nisam čuo.

https://resintombaus.bandcamp.com/album/cerebral-purgatory

Paroxysm iz Brazila sviraju prijatan death-doom. Album Faith Swallower ima šest gruverskih pesma koje zalivaju toplim rifovima, promuklim death vokalima i povremenim bržim delom, držeći se pre svega rifova iz Candlemass/ Cathedral škole. Solidna produkcija doprinosi ugođaju, a pesme su napisane originalnije i maštovitije nego što je prosek za ovakve bendove. Proveriti!

https://paroxysm777.bandcamp.com/album/faith-swallower

I za kraj da poslušamo heavy metal i krosžanrovske projekte ako ih ima! Dakle, malo prijatnog i prijatno cheesy heavy rocka dobijamo na drugom albumu argentinske postave Ethimos. Hijo de la luz nije sad nešto vrhunski producirana ploča ali je puna iskrene energije i poletnih rifova. Pevačica Romina Briglia ima odličan glas a ostatak ekipe drma solidnu hard rokčinu i mada Ethimos ne idu nikuda gde mi već nismo bili, prijatno je još po koji put obići familijarna mesta teškog roka. Valjano i pošetno.

https://ethimos.bandcamp.com/album/hijo-de-la-luz

Nakon vrlo solidnog prvenca iz 2022. godine, kragujevački heavy/ power metal heroji Oathbringer prave korak dalje novim albumom, Tales of Valor. Kako se prvi album zvao Tales of Glory, ovde je ne samo tematska i tonalna konzistencija očuvana već slutim da će i treći album imati sličan naslov. Ako volite ,,fantasy" metal opšteg tipa, Oathbringer isporučuju za sve pare, nudeći epsku, energičnu, dobro napisanu i aranžiranu muziku sa kvalitetnom produkcijom (koja pritom ne pati od beživotne preupeglanosti). Upečatljivi vokali basiste Miloša Stošića i dalje su u prvom planu kao najočiglednija atrakcija, ali bend je na svim frontovima jak, nudeći tvrd ritam, jake rifove, pamtjive melodije i vozeći se u tekstovima od nordijske mitologije do Dine Franka Herberta. Album je primećen na, jelte, kolektivnom zapadu, i sa dobrim razlogom jer su Oathbringer ubedljivi:

https://oathbringer.bandcamp.com/album/tales-of-valor

Dying Victims Productions nas podsećaju na kvalitet mančesterskih Heavy Sentence novim 7" EP-jem, Warriors of Madness. Ovo su tri slatke, himnične pesme tradicionalnog metala uz koje se nekontrolisano đuska, ruke dižu u vis i promuklo horski peva. Heavy Sentence i dalje naoko beznaporno vaskrsavaju duh NWOBHM zvuka sa početka osamdesetih, onog namenjenog radničkoj klasi i njihovoj deci, i ovaj materijal prosto pršti od pab-energije ili makar energije malog kluba gde se svi znaju iako se nisu nikad upoznali, sve je toplo, znojavo, i optimistično. Ne propustiti:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/warriors-of-madness-7

Nemački izdavač potpuno kida ove nedelje i nudi nam i debi album kanadskih Kontact nazvan Full Contact (da, sa ,,c") i, oh, pa nije što su iz Kanade ali Kontact zvuče kao Voivod koji sviraju heavy metal. Dakle, ovo je i blago proggy i dosta svemirski, ali je vrlo old school sa kombinacijom heavy i speed metal elemenata u jednoj epskoj, melodičnoj i zabavnoj formi. Produkcija je takođe dosta old school sa lepom separacijom instrumenata, finim bas-registrom i prštavim bubnjem. Progresivno i superzabavno:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/full-contact

Britanci Final Coil kažu da je njihov prvi album bio poređen sa radovima tako bitnih bendova kao što su Tool i Pink Floyd, pa, evo, slušajte novi album, The World We Inherited i recite da li vi tu čujete Tool ili Pink Floyd? Ne baš, a što je dobro jer imamo valjda dovoljno imitatora i jednih i drugih. Final Coil su svakako pod generalnim uticajem ovih prethodnika, ali njihov post-metal sa malo progresive je dovoljno njihov da ih ne moramo nazivati bilo čijom kopijom. Ima ovde atmosfere, cepačine, sve je onako, ozbiljno, znate već kako post-metalci vole, ali može da se maše kosom. Nije loše, dakle!

https://finalcoilrock.bandcamp.com/album/the-world-we-inherited

Veteranski američki trešeri Destructor su prošle godine imali novi album (a ove obeležavaju 40 godina od osnivanja) a njihov pevač i bubnjar su pre nekoliko godina kreirali i neku vrstu sajd projekta, Vulgar Devils čiji je drugi album, Witches Wheel upravo postao dostupan. Da je vulgarno i đavaosko, jeste, i to se vidi već i po omotu, ali muzika je fina. Ovo je rokerski metal sa thrash disciplinom i kvalitetnom produkcijom, ali i sa puno nestašne, prljave energije. Pričamo o muzici napravljenoj za neobuzdane žurke na kojima bi posetioci trebalo da padaju od pića, droge i da imaju nezaštićen seks dok istovremeno izvikuju himnične refrene ovih energičnih pesasma. Da su kok-rok bendovi osamdesetih formirani desetak godina kasnije i imali više Venoma i Overkilla u svom vokmenu, zvučali bi ovako:

https://vulgardevils1.bandcamp.com/album/witches-wheel-2
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/witches-wheel

Koliko je prelepo to da Saxon imaju novi album? I da je album dobar? Yorkširska metalna mašina je u izvanrednoj formi s obzirom da bend postoji od pre mog rođenja (a ja sam rođen pre više od pola veka) i Hell, Fire and Damnation im je četvrti album za četiri godine. Naravno, dva od tih albuma bile su kolekcije obrada bendova koje su Biff i ekipa voleli, ali Carpe Diem iz 2022. je bio legitimna i odlična ploča a sada i Hell, Fire and Damnation ima čime da se pohvali. Ovo je vrlo prepoznatljivo i vrlo ubedljivo ČIST Saxon od prvog tona, sa samo onoliko modernizovanim zvukom i pesmama koliko je potrebno da se bend ne svede na sopstveni tribjut ekt. Neke pesme su čiste heavy metal himne, kao što je naslovna, ili su NWOBHM juriši (Fire and Steel) mada priznajem da mi je jako lepo legla i There's Something in Rosewell sa svojom atmosferičnošću iako je u pitanju teško gazeća metal pesma. Posebno je lepo da je druga polovina albuma natrpana pesmama koje zvuče inspirisano i smelo, sa lepim ekstrapolacijama klasičnog Saxon modela. Naravno da se ovde nikada ne odlazi predaleko od poznatog predloška, ali predložak, evo, i u 2024. godini radi vrlo dobro i pesme poput Kubla Khan And The Merchant Of Venice ili Pirates Of The Airwaves zaslužuju svu vašu pažnju i ljubav. Volim Saxon već četrdeset godina a oni nikako da mi daju razlog da in ne volim. To je, jelte, ljubav:

https://www.youtube.com/watch?v=m3K7nFFppdo&list=OLAK5uy_kagU7GVyxc9So9g5WKapUHBzBLybhuDF0

Album nedelje stiže iz Beograda sa prvim izdanjem benda M L E V, nazvanim ...i nema naznaka izlečenja, a koji je novi projekat nekih iskusnih likova. Sa Borisom, basistom i gitaristom ove postave (i starim fanzinskim majstorom) se poznajem i, što se kaže, sarađivali smo u okviru benda Disfigured jedno vreme i imam o njemu samo najlepše i najbolje reči. U M L E V svira i Igor Kuzmanović, bubnjar Chemical Tomb a vokale odrađuje Relja Brajović, dok je crtež na omotu uradio Igor Štanglicki koga možda pamtite iz URGH! Ili po raznim avangardnim muzičkim radovima iz ovog veka (a sa kojim sam takođe svirao u nekoliko postava) i ovaj album je izvrstan komad modernog, progresivnijeg, pa i blago avangardnog grindcorea. Dakle, ovde imate sve što treba: kompjuterski preciznu svirku, strateško korišćenje disonance, veoma ekspresivno pevanje i, a što pogotovo prija ušima, vrlo čistu produkciju. Pesme su napisane odlično i ovaj album zaslužuje da bude zapažen i u svetskim okvirima a za našu scenu se svakako radi o biseru kakav ne smete propustiti (a i plaća se koliko sami date):

https://mlev.bandcamp.com/album/i-nema-naznaka-izle-enja

Meho Krljic · 27-01-2024, 12:11:58

Još jedna vrlo jaka nedelja za majku Srbiju sa čak dva ekstremno notabilna izdanja beogradskih bendova, a koja i u nekom internacionalnom okviru bivaju zapažena. Greje to srce u ovim zimskim danima. Idemo:

Prvo blek metal. Ius Ad Bellum iz Nemačke započinju svoj debi EP, The Magic Force Against The World introm od skoro tri minuta orgulja, međutim kad muzika krene zaistinski, ovo je oštar, napadački, melodičan blek metal sa malo te neke ,,srednjevekovne" dimenzije, ali sa dosta zaista znojave, kvalitetne svirke i podužim pesmama. Dopada mi se kako bend u melodije ubacuje i malo nestašnih tema, dopada mi se koliko brzo svira kada svira brzo (naslovna pesma je jedan JURIŠ) i mada je produkcija još uvek dosta jeftina, bend apsolutno obećava svojom kreativnošću i idejama. Plaćate koliko hoćete a vredi ove ljude pratiti i dalje:

https://iusadbellum.bandcamp.com/album/the-magic-force-against-the-world

Abhoria iz Los Anđelesa se u svojoj muzici sasvim vidno napaja skandinavskim uticajima, pa je i drugi album, Depths, negde između neumoljivog bombardovanja koje biste čuli na albumima Nordjevel ili Marduk i eksperimentalnije, mrvu avangardnije muzike iz šifonjera, recimo, jednih Enslaved. Amerikanci generalno ne imitiraju Skandinavce tako često ali Abhoria kao i da ima šta da kaže ovom pločom, nudeći istovremeno agresivni ali i atmosferični blek metal kome visoki tempo i volumen ne oduzimaju na dubini i zapravo često podcrtavaju zrela rešenja u rifovima i harmonijama. Naravno, pesme su podugačke i posle izvesnog vremena taj volumen i tempo mogu da odvedu uho putem monotonije, ali uz malo treninga, Depths je ploča koja nudi dosta interesantnog materijala za zahtevnijeg slušaoca:

https://abhoria.bandcamp.com/album/depths

Poljaci Rarog'g nisu MNOGO plodni sa albumima, Homo ad Fundum im je treći za petnaest godina, ali se čuje da su materijal pripremali studiozno i ploča zvuči promišljeno i raznovrsno. Naravno, pričamo o poljskom blek metalu i Rarog'g su udobno unutar poznate matrice melodije, atmosfere, emocije, agresije i visokih tehničkih standarda. No bend ima karakteran album sa pesmama koje će vas stručno provozati između različitih raspoloženja i ambijenata a pritom se ovo prodaje po ceni koju sami odredite. Pobednički:

https://rarogg.bandcamp.com/album/homo-ad-fundum

Kanadski bend (projekat?) Son Of Iron sebukvalno nigde na internetu ne pominje sem na stranici na Bandcamu koja nudi EP The Age Of Rust tako da ne znamo NIŠTA ni o čemu, uključujući da li je ovo stvarna muzika. Ali je dobra. Ovo je dobar, čak i vrlo solidno produciran black-deah metal sa dosta dinamike i melodije u aranžmanima, dobrim rifovima, lepom atmosferom. Želim da verujem da anonimni projekat iz Ontarija na svom prvom izdanju može ovako lepo da zvuči, nemojte mi ubijati snove:

https://son-of-iron.bandcamp.com/album/the-age-of-rust

Poljaci Kalt Vindur sviraj ,,podkarpatski blek metal" i, mislim, lepo to zvuči. Treći album, Magna Mater je zrela, energična i melodična ploča snažne atmosfere i mišićave svirke. Tipično za Poljake, ovo ima jednu epsku širinu, nabudženu produkciju, visok nivo sviračkih kvaliteta, ali i melanholične, melodične elemente pored tvrdoće i energičnosti. Veoma ubedljivo i profi, plus ima i dušu:

https://kaltvindur.bandcamp.com/album/magna-mater

Corax B.M. nije blek metal poznatog ovdašnjeg političkog karikaturiste već blek metal kvartet iz Atine. Debi album, Pagana je veoma simpatičan sa naglašenom tom paganskom i okultnom dimenzijom, bez preterivanja sa agresivnošću i sa lepom kombinacijom ženskog i muškog vokala u mračno-sakralnim napevima. Fino:

https://coraxbmthecircle.bandcamp.com/album/pagana

A iz istočne Engleske stižu The Infernal Sea i možda je meni samo popustila pažnja ali njihov četvrti album, Hellfenlic je vrlo slušljiva ploča. Ovo je melodičan blek metal, ali melodičan na jedan zao način a okultno-ritualni elementi muzike stoje u finoj ravnoteži sa epskim a onda i sa brzim, krljačkim. Ceo paket, što se mene tiče:

https://theinfernalsea.bandcamp.com/album/hellfenlic

Meksikanci Luciferian Rites su nekako duševni na svom četvrtom albumu, Oath of Midnight Ashes. Da ne bude zabune, ovo je satanistički blek metal do koske, koji krlja vrlo žestoko i bez mnogo milosti kad krene da krlja, ali Luciferian Rites u sav taj lom mešaju i melanholične, tužne melodije, kojima sviranje preko superbrzog ritma daje simpatičnu urgentnost. Ukusno:

https://luciferianrites.bandcamp.com/album/oath-of-midnight-ashes

Pretpostaviću da je Summoning Ancient Bleakness debi album za španski sastav Dolorosa jer nikada nisam čuo za ove ljude. Niste ni vi, ali ČUĆE SE jer ovde dobijamo leden, oštar blek metal koji mene podseća pre svega na skandinavski zvuk od pre trideset i kusur godina, Mayhem ili Darkthrone, sa jednom totalnom posvećenošću mraku i smrti i pesmama koje ne komplikuju i dobro znaju potreban minimum elemenata da naprave svoju poentu. Jebačina:

https://dolorosabm.bandcamp.com/album/summoning-ancient-bleakness

Pa ni njemalčki Mal Doror nije rđav sa svojim demo snimkom MMXXIII koji je, uprkos imenu, tek sada izašao. Ova dva momka uzimaju taj neko ledeni old school blek metal pa ga mešaju sa malo modernijeg atmobleka i ove tri pesme to lepo podnose:

https://maldororofficial.bandcamp.com/album/mmxxiii

Rhûn je, uh, psihodelični jednočlani blek metal projekat iz Portlanda u Mejnu i nisam očekivao da mi se debi album, Conveyance in Death, ovako dopadne. OK, pomaže što ovo ima dodatog živog bubnjara pa odmah zvuči ,,stvarnije" ali ta kombinacija blek metal sirovine i psihodelične atmosfere je ovde postignuta zaista skromnim sredstvima i ima dosta šarma i otmenosti. Ko je to očekivao?

https://rhun-official.bandcamp.com/album/conveyance-in-death

Pređimo na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Mayeflower su tri lika iz Australije koji sviraju vrlo zdrav hard rok. Debi album, Mayeflower je raspložen, energičan, glasan materijal koji, iako koristi klasične hard rok elemente, ne deluje starinski ili kao pokušaj imitiranja uspelih prethodnika. Umesto toga, Mayeflower zvuče dosta autentično pa iako ne koriste neke nove i nečuvene ideje, imamo utisak da su i do tih starih ideja koje koriste došli sami, nezavisno. Ovo čini album pitkim, svežim i prijatnm za slušanje iako je on zaista ,,samo" komad zdravog teškog roka:

https://mayeflowerband.bandcamp.com/album/mayeflower

Cheddar su španska muško-ženska ekipa čiji debi album Psyche nekako zgodno meandrira između čvršćeg roka i atmosferičnijeg post roka, uspevajući da bude i intiman i ekspresivan a da me ne iritira nekakvim razmazanim atmosferama i readymade shoegaze rešenjima. Produkcija je deo toga: ovo je prilično suvo i oslanja se na grupu ljudi koja svira radije nego na efekte, a drugo, tu je odličan vokal pevačice Clare Dorronsoro, dok su treće svakako pesme koje su napisane dovoljno maštovito da čovek bude angažovan tokom slušanja. Vredi da se posluša!

https://cheddarcorp.bandcamp.com/album/psyche

Spillage su čikaši bend koji meša doom metal sa old school hard 'n' heavy uticajima Uriah Heep, Scorpions i Judas Priest, po njihovom sopstvenom priznanju. Četvrti album, Phase Four svakako nudi melodičan, staromodan ali prijemčiv hard rok i hevi metal sa prijatnim klavijaturama koje se motaju oko klasičnih rifova. Album najviše jebe miks koji nekako uspeva da istakne najlošije detalje i čini da bend zvuči značajno lošije nego što ovaj jeste, sa vokalom istaknutim isuviše u prvi plan koji onda zvuči odglumljeno i isforsirano, bek vokalima sakrivenim u pozadini, čime im je oduzeta funkcija, plastičnim, ružnim zvukom bubnja itd. Ali Spillage imaju zanat i ovo nije loše:

https://spillage.bandcamp.com/album/phase-four

Heh, Fuzz Forward je jako lepo ime za stoner rok bend a ni bend, iz Barselone, nije loš. Parasites im je drugi album i ovo je heavy, sporo, gruverski i sa dovoljnom merom bluza u svom tom teškom cepanju da se bend ipak ne odvoji od baze i padne u dekadenciju. Lepo i prijatno:

https://discosmacarras.bandcamp.com/album/parasites

Slower je projekat koji pesme Slayera svira, pa, sporije, pretvarajući manični thrash metal u melodični, prijemčivi doom metal. Zvuči šašavo, ali ovo je čedo Boba Balcha iz Fu Manchu i nastalo je doslovno kada je učenici pokazivao kako da odsvira Slayerov South of Heaven pa usporio rifove da joj bude jasnije. Sve mu se to dopalo, pa je posle spustio štim i uzeo da se igra sa Kingovim i Hannemanovim kompozicijama i evo nam sada EP-ja isto nazvanog Slower gde imate War Ensemble, Dead Skin Mask, Blood Red, The Antichrist i naravno South of Heaven u vrlo lepim novim verzijama. Pored Boba ovde su članovi Monolord i Lowrider u ritam sekciji a vokale je dala Laura Pleasants iz benda Kylesa i, pa... mislim, odlično je NARAVNO. Slayer i doom metal su izrazito prirodan spoj a iako EP ima samo pet pesama, traje skoro 40 minuta i, evo, garantujem da ćete uživati u ovom novom izdanju nepogrešivog Heavy Psych Sounds Records:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/slower-slower

Greengoat su jedan od onih stoner rok duo projekata u kojima žena svira bubnjeve a muškarac gitaru i peva i album A.I. im je izdao Argonauta Records a što je odmah znak da se obrati pažnja. Naravno da je muzika sirova, smišljeno jednostavna i nabijena primitivnom energijom ali bend, inače iz španjolske, ima sofisticiranosti i u pisanju i u produkciji pesama i ovo se lepo suša:

https://greengoat.bandcamp.com/album/a-i

Urnebesni sardinijski izdavač Electric Valley Records za ovu nedelju i kao svoje prvo izdanje u 2024. godini ima fenomenalni debi album masačusetskih Grave Speaker. Nazvana isto Grave Speaker, ovo je ploča ozbiljnog obožavanja Black Sabbath, sa vrlo živom, dinamičnom svirkom i sirovom a dobrom produkcijom. Bend, naravno, ide par koraka dalje u smeru doom metal ekstravagance i narkotičkih ekscesa pa je ovo ploča koju će voleti i publika Electric Wizard, ali, mislim, ako volite dobar heavy bluzerski rif i spori, hipnotički tempo, nema šta da razmišljate:

https://evrecords.bandcamp.com/album/grave-speaker-grave-speaker

I idemo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Reign su, pretpostavljam iz Čikaga a njihov debi album, Foul Territory, je disciplinovana thrash metal ploča sa mračnom atmosferom i daškom siledžijskog hardkora u svom zvuku. Nothing wrong with that, mislim, ima to svoj karakter i svirka i produkcija su vrlo solidni a to da bend ume da pesme napravi da budu lepe, male drame je svakako plus:

https://reignchicago.bandcamp.com/album/foul-territory-2

KnifeKnife iz Kolorada sviraju thrash metal koji nekako prirodno zavrće ka melodičnim, malo pank, malo melodeath, a onda malo i metalcore pašnjacima. Iako je debi album, Bloodlines, i besan i politički angažovan, ta melodičnost mu daje fin karakter i izdvaja ga od onog što prave kolege. Dobro producirano, ambiciozno napisano, upečatljivo, pa na momente i keči:

https://knifeknife.bandcamp.com/album/bloodlines

Dočekali smo i novi Bombarder. Tridesetosam godina posle osnivanja, a osam posle prethodnog albuma, legendarni Jugoslovenski, bosanski, pa sada srpski speed metal sastav Bombarder izbacio je svoj osmi album, Sa dna groba. Naravno Neša i drugovi nisu bili neaktivni u poslednje vreme, prethodne smo godine imali EP koji je najavljivao ovaj album, no, kao neko dovoljno mator da se seti da su Bombarder krajem osamdesetih bili svojevrsni fenomen, uspevajući da dobace do ,,prave" štampe i donoseći dah ekstremnog metala u tadašnji mejnstrim, ja sam apsolutno raznežen. Aktuelna postava benda kombinuje šefa Nenada Kovačevića sa članovima dodatim nakon prelaska u Srbiju dvedesdetih, kao i sa dva mlađa momka koji sviraju u nekim bitnim aktuelnim bendovima (Quasarborn, Nadimač...) pa je ovo ugodan spoj iskustva i mladosti, ali pre svega kvaliteta. Rezultat je postava koja radi kao sat, sa superdisciplinovanom svirkom punom ukusnih melodičnih heavy/ speed rifova i kvalitetnom ritam sekcijom, sve aranžirano profesionalno, sa mnogo finih, maštovitih momenata a da se ipak ne preteruje sa ukrasima jer Bombarder je uvek i karakterisala jedna neposrednost. Neša i dalje praktično samo izgovarta tekst ali njegov glas i skoro četiri decenije nizvodno ima harizmatični ton i sve se to dobro uklapa uz osveženu, punokrvnu muziku. Bombarder uspevaju da i u 2024. godini budu staromodna ali ne zastarela metal atrakcija koja, u meni barem, izaziva samo pozitivna, ugodna osećanja. Svaka čast.

https://bombarder.bandcamp.com/album/sa-dna-groba

Srbija, rekosmo, i ove nedelje sa vrlo jakom reprezentacijom pa nam je tu i drugi album ženskog thrash metal sastava Jenner iz Beograda. Preseče me malo kada vidim da je basistkinja Anja Mirković rođena 2005. godine jer je meni 2005. godina bila JUČE ali nećemo mojoj starosti dopustiti da nas navede na krivi put, jer Jenner TRESU. Iako bend sebi i dalje pripisuje speed metal elemente, i oni se čuju u harmonskom domenu istina je da je Prove Them Wrong, sedam godina nakon prvog albuma i sa osveženom postavom, jedan vrlo siguran i ugodno ,,tehnički" thrash materijal gde tri žene sviraju jebeno ubedljivo, producirane su kako treba i nude pesme sa lepim melodijama i promišljenim aranžmanima. Izuzetno kvalitetno, uverljivo, sa odličnim vokalima šefice Aleksandre Stamenković i obavezno za slušanje i hajpovanje:

https://jennerserbia.bandcamp.com/album/prove-them-wrong
https://fighter-records.bandcamp.com/album/prove-them-wrong

Indonežani Extincted svoju muziku opisuju sasvim lepo: ,,Slammin metallic hardcore, breakdowns with power as usual." Sve to dobijate u dve pesme na EP-ju Divided Purpose / Triumph of The Ratrace sa dve pesme ozbiljnog hardkor gruva i metal rifčina, te dobre, masivne produkcije. Odlično:

https://extincted.bandcamp.com/album/divided-purpose-triumph-of-the-ratrace

World of Malice iz Mičigena su beathdown hardcore, da, ali sa toliko nabasovanim zvukom, toliko zajebanim vokalima i teškim gruvom da je njihov demo, Demo 24, praktično death metal. Dve pesme i intro vrlo jebene muzike. Sedam dolara je visoka cena ali ako volite, vi ćete dati:

https://worldofmalice.bandcamp.com/album/demo-24

Kakvi su inače kućni goregrind projekti, Terminal Secretions je dosta dobar. Drugi EP ovog meksičkog one man banda je kao neki ubrzani Regurgitate sa malo brutal death metal naklona, a što je meni naravno leglo ko budali šamar. Solidna produkcija, zapaljivi rifovi, na pesmama još može da se radi ali ovo obećava. The Second Flood plaćate koliko hoćete a ovog momka držite na radaru. Sad kad nemamo više Hatefilled, dragoceno nam je sve što iole valja:

https://txsx.bandcamp.com/album/the-second-flood-ep

AMBUSH! Records je mali DIY izdavač iz Sijetla posvećen andegraund grindcore/ noisecore itd. muzici a Auditory Assault Vol. 1 je kompilacija bendova koji izvode takvu muziku, za koje nikad niste čuli, ali koji će vam ulepšati dan, a moda i život. Mislim, sve je to krš i lom ali DOBAR krš i lom. A plaćate koliko hoćete. Podržite scenu i budite malo šmeker:

https://ambushrecords.bandcamp.com/album/auditory-assault-vol-1

Njemački deathgrinderi Arroganz se javljaju sa prvim EP-jem posle četiri godine, ali zvuče napaljeno i žejni dokazivanja. Spiritual Outlaws je mesnata, energična a opet melodična ploča sa kombinacijom mošerskog death metal gruva, zakucavanja i malo blek metal tema, a što je sve spakovano u kvalitetnu produkciju. Arroganz uspevaju da budu atmosferični i agresivni u jednakoj meri i ovih pet pesma po ceni koju sami odredite je vrlo solidan dil:

https://arroganz.bandcamp.com/album/spiritual-outlaws

I prošli album sastava Knoll iz Tenesija me je dobrano protresao a novi, As Spoken je KIDANJE. Ovo je ,,artistički" grindcore, u kome ima i blek metala i avangarde koliko hoćete, ali koji pre svega razbija nudeći neumoljivu brzinu, paklene rifove, demonske vokale, sve to upleteno u pesme koje nisu obični krateži od po par desetina sekundi već ambicioznije kompozicije. Prva na albumu, recimo, traje preko pet minuta i to je ozbiljan rad i za njih kao muzičare i za vas kao slušaoca. Jedanaest hermetičnih pesama stiglih pravo iz pakla, samo za sladokusce:

https://knollgrind.bandcamp.com/album/as-spoken

Demonfuck su sa Floride i sviraju, pa, recimo blago blackened deathcore i meni je album Necronomicum sa svojom perverznom, nestašnom demonskom tematikom i konstantnim polivanjem blastbitovima zapravo bio vrlo simpatičan. Demonfuck imaju sve juvenilne tematske opsesije koje očekujete od tinejdž slem benda koji posle škole sedi u garaži, duva i smišlja naslove pesma (ovde dobijamo stvari poput Pussy on a Chainsaw, ili Anal Del Rey, ili I Roofied Myself) i stilsku doslednost koja ume da pređe i u malo monotonije jer pesme uglavnom ponavljaju iste fore, ali istovremeno, bend je simpatično zao, ne filozofira mnogo i arsenal koji koristi, koristi sa sigurnošću. Slatko!

https://demonfuck.bandcamp.com/album/necronomicum

Još deathcorea? Ima! Sacricide su iz Vašington DiSija i njihov prvi album Nearer the Flame je lepa mešavina deathcore gruva, death metala i progresivnijeg metala. Sve je to pitko, energično i mada neke pesme naravno odu predaleko u meoidčnom metalcore smeru za mene, a druge su suviše srednjetempaške za moje potrebe, Sacricide imaju s čim da izađu u čaršiju i nisu se izbrukali:

https://sacricideofficial.bandcamp.com/album/nearer-the-flame

U do sada neprecendiranom triptihu deathcore izdanja nudimo vam i Elysian Tyrant iz Španjolske, jednočlani, kućni projekat, čiji mi je demo/ EP Pseudodecoherence bio baš simpatičan. Ovo su četiri pesme surove agresije i maničnih vokala, isto onoliko grindcore koliko i deathcore, sa produkcijom koja jeste ,,plastična" ali joj to nekako i dobro pristaje. Autor je svakako sklon disonantnim rifovima tipičnim za ovu muziku ali mu izleti i po koji odličan death metal pasaž i, s obzirom koliko je sve to na gomili brzo, agresivno i brutalno, ja sam vrlo zadovoljan a vi plaćate koliko želite:

https://elysiantyrant.bandcamp.com/album/pseudodecoherence

A onda spektakl, to jest Lockslip iz Los Anđelesa čiji istoimeni EP ima četiri pesme LUDILA. OK, disonantnog, haotičnog hardkora koji je negde na sredini između maničnog noise rocka, spastičnog mathcorea i vašeg najgoreg košmara. Savršeno napisano, herojski odsvirano pa još sjajno producirano (slušajte tu bas gitaru!), ovo se pritom prodaje po ceni koju sami odredite. Neki ljudi su predobri za ovaj svet, a Lockslip su i generalno PREDOBRI:

https://lockslip.bandcamp.com/album/lockslip

Enforcement Droid su death metal bend iz Nju Džersija inspirisan Robokapom, konkretno robotom ED209 koji je dao i ime prvom EP-ju. I ovo je zapravo vrlo solidno, nudeći pristojno produciran, vrlo gruverski, vrlo tečan death metal uz koji se može lepo provesti vreme, bez nekakvih velikih iskakanja iz formata ali i bez smaranja. Četiri lepe, čvrste pesme dobrog death metal gruva, odsvirane od strane pravih muzičara sa jasno demonstriranim entuzijazmom, ništa vam više ne treba da budete srećni:

https://enforcementdroid.bandcamp.com/album/ed209

OK, to je bio death metal baziran na Robokapu, ali ako ne možete da odete mirno u krevet ako niste prelsušali bar jedno death metal izdanje inspirisano igrom Control finskog studija Remedy, IMATE SREĆE. The Oldest House iz Madrida kolju sasvim solidan death-doom metal na EP-ju A Worm Through Time, njihovom prvom, rekao bih, i ono što možda nemaju u skupoj produkciji i nekakvoj kompleksnosti, nadoknađuju energijom i finim gruvom. Ima tu i malo horova i ambijentalnih nežnosti za osetljivilje dušice ali većina materijala, je, naravno, TEŠKI metal

https://theoldesthouse.bandcamp.com/album/a-worm-through-time

Debi album death metalaca Dissected iz Ohaja, Golden Hues of Decay možete da kupite po ceni koju sami odredite a što je vrlo fer jer je ovo sasvim solidna ploča. Dissected su negde između slamming death metala i jako metaliziranog hardkora, pa je i njihov izraz agresivan, ali dosta okrenut mošerskom gruvu. Ovo je pristojno producirano i mada ne puca od originalnosti, zabode po koji memorabilan rif i zvuči iskreno, energično, ljudski:

https://dissected1.bandcamp.com/album/golden-hues-of-decay

Necromaniac su iz Londona i njihova kombinacija death metala, black metala pa i malo thrash elemenata je nekako... andergraund. Promo MMXXIV je sledstveno tome jedan sirov, vrlo šarmantan materijal gde u tri pesme bend vaskrsava duh kasnih osamdesetih i ranih devedesetih, uspevajući da zvuči istovremeno i zlo i sasvim umiljato. Bend čak ni ne prodaje ovaj demo, što me hrabri da je u pitanju samo najava albuma kojim će Necromaniac sebe konačno da nametnu kao mesije kakve su nam potrebne na našem putu ka paklu. Sjajno!

https://necromaniac.bandcamp.com/album/promo-mmxxiv

Argentinski slem sastav Spontaneous Combustion sva svoja izdanja nekako elegantno u naslovu poveže sa vatrom, pa tako i najnoviji EP, Incineration. A i muzika je elegantna, sa tri pesme kvalitetnog, dobro produciranog slamming death metala za ljude koji ne padaju na baš najdetinjastije fore, ali ih loži dobar mošerski gruv i fini rifovi. Odlično:

https://spontaneouscombustion1.bandcamp.com/album/incineration

A Boltcutter su iz Oregona, i njihov prvi EP The Slamz: Chronicles, Vol. 1 već i imenom izaziva asocijacije na gansgterskiju stranu ove muzike, pa i kad čujete hip-hop intro nećete biti mnogo iznenađeni. Boltcutter svakako sviraju slamming death metal, ali on ima dosta elemenata beatdown hardcorea i gangsterskog senzibiliteta, sa sve semplovima i repovanjem ubačenim između dubokih death vokala i pig squeelova, no, ovo je u svakom pogledu prijatan materijal, lepo produciran i sa pošteno postavljenim gruvom:

https://boltcutterslam.bandcamp.com/album/the-slamz-chronicles-vol-1

Norvežani Blood Red Throne su prošle godine proslavili četvrt veka postojanja a onda evo odmah izbacili i jedanaesti album, Nonagon. Njihov zvuk se već zna, dakle, ovo je disciplinovan, srednjetempaški death metal sa dobrim rifovima, dobrim gruvom, dobrim, čvrstim ritmom i klasičnim neolitskim vokalima. Bend svakako osvežava poznate matrice sa puno finih ukrasa i zanimljivih ideja i ovo je album pitkog, lepog death metala za stariju publiku koja još može da baci hedbeng:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/nonagon

Kanađani Dissimulator sviraju, hajde da kažemo death-thrash ali pošto im je debi album izdao ugledni 20 Buck Spin, znate da to ne može da bude baš običan deaththrash metal. I nije, ovo je, onako, nervozno, rastrzano i sklono razvaljivanju forme kroz kompleksne ritmičke i harmonske vratolomije, ali Lower Form Resistance je ploča na kojoj je vučna sila uličnog thrash metala uvek prisutna i ovo mu daje jednu neodoljivu neposrednost. Plus ta lepa produkcija!

https://20buckspin.bandcamp.com/album/lower-form-resistance

Pohvalili smo prošle godine debi album portlandskih Dripping Decay a sada je ekipa izbacila i odličan EP pod naslovom Ripping Remains. Ovo ima i malo spooky atmosfere i nije baš samo zakucavanje sve vreme, ali i kada zakucavaju, Dripping Decay su na tragu starih majstora poput Repulsion i Terrorizer i ne zvuče monotono i mašinski. Pet originalnih pesama, plus obrada detroitskih Halloween za kraj – užitak!

https://drippingdecay.bandcamp.com/album/ripping-remains

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 27-01-2024, 12:12:26

I njemački Drowned zvuče prijatno old school na svom drugom albumu, Procul His. A koji dolazi deset godina nakon prvog albuma, a koji je bend izbacio posle više od dvadeset godina rada. Dakle, Drowned nisu mnogo plodni ali zato valjda Procul His zvuči sveže, sa pesmama koje nisu industrijski pravljene nego imaju divljačku ekspresivnost i jednu finu andergraund autentičnost. I lepa old school produkcija pride!

https://drowned.bandcamp.com/album/procul-his

Dvojica članova gotenburških Carnal Savagery su svirala u Desolation i Cromlech a zajedno i u Divine Souls pa su i u ovaj bend doneli jak pedigre. No, onda su sagradili i pedigre za ovaj bend jer je Into the Abysmal Void već peti album ovog projekta za, evo, pet godina i ako volite gotenburški stil švedskog death metala, ovo je TO samo odvrnuto na jedanaest. Superteška produkcija, kombinovanje abrazivnih rifova sa krvočnim solažama ali pre svega onaj klasični švedski mrtvački gruv, Carnal Savagery sve to isporučuju bez pardona i nude jedanaest pesama horora i buke:

https://carnalsavagery.bandcamp.com/album/into-the-abysmal-void

Britanci Cognizance sa svojim trećim albumom, Phantazein, našli su se negde na razmeđi tehničkog death metala, deathcorea i progresivnijeg, melodičnijeg death metal zvuka. Nije sad ovo neka superkomplikovana muzika, naprotiv, dosta je pitka i bendu su i melodija i gruv dragi koliko i ,,tehnika". Sasvim fino:

https://cognizance.bandcamp.com/album/phantazein

Za ljubitelje apsurdno brzog i brutalnog a opet suludo melodičnog i razmetljivo virtuoznog tech-death zvuka, Francuzi Exocrine imaju šesti album, Legend. I, mislim, ovo je preterano u svakom smislu, arpeđo je ovde osnovna jedinica mere bubnjevi, su neverovatno brzi na momente a produkcija prenapregnuto komprimovana do besmisla, sa aranžmanima koji teraju vaše uši da se sapletu i mole vas da vratite pesmu bar deset sekundi unazad. E, sad, ko to ne voli, neće voleti. Ko voli, pa, Exocrine su pokidali:

https://exocrine.bandcamp.com/album/legend

Smara vas sav taj ulickani, dobro producirani death metal i priželjkujete nešto što zvuči kao da je ispalo iz utrobe kita A JOŠ UVEK MRDA? Dopustite mi da vam preporučim Purulency iz tenesija. Njihov demo, Transcendent Unveiling of Dimensions je baš onaj kavernozni, dementni old school death metal koji vam treba. Sve je ovde mučno, hermetično i teško ko tuč a opet sirovo i vitalno. Caligari Records ZNAJU:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/transcendent-unveiling-of-dimensions

Poljaci Kult Mogił ispoučuju standardno kvalitetan metal, u njihovom slučaju u formi death metala koji je samo malčice oplemenjen nekakvim, recimo blek/ post-blek idejama. Bend iza sebe ima dva albuma a novi EP, Fenêtres de l'enfer je izvrsna kombinacija koljačkog, agresivnog death metala i malo atmosferičnijih gitarskih pasaža u pet stručno napisanih pesama. Sjajno odsvirano, dobro producirano, ovo je zrelo i zaista izvrsno na svim nivoima. Jake preporuke:

https://k-m-b.bandcamp.com/album/fen-tres-de-lenfer

Evo nas u poslednoj sekciji sa heavy metalom i krosžanrovskim (pa, nadam se uvek, i krosdreserskim) izdanjima. Debi album brazislkih Lucifer Priest, Unexpected Presence je, pa... simpatičan. Ovo je heavy metal sa jednim narodnim, kafanskim šmekom i mada se ovde ne da čuti mnogo neke originalnih ideja, bend ono što je napisao izvodi sa puno srca i entuzijazma. I radi to posao, ovo ume da bude onako, poletno, melodično, zarazno, i pošto je producirano okej, pitko je i lepo se sluša:

https://youtu.be/704gxqFr_yI

Byron je šarmantni finski heavy/ doom metal bend sa dvoje pevača i klavijaturama i zdravim hardrokerskim temeljima. Drugi album, Chapter II: The Lotus Covenant, pokazuje kako bubnjar i šef benda, Johannes Lahti vidi dalju evoluciju zvuka, sa vrlo prijatnim, epskim temama ali sa jednom disciplinovanom izvedbom i dobrim gruvom. Byron se ne gubi previše u širinama i mada ovde ima i lepa količina virtuozne svirke i epskih, blago folk melodija, na delu je pre svega kvalitetan, čvrst hevi metal kome vokali Johanne Eteläkari daju dobru oštricu:

https://byronfinland.bandcamp.com/album/chapter-ii-the-lotus-covenant

Ralej u Severnoj Karolini je autentični rasadnik dobrih metal bendova. Najnoviji primer su Mega Colossus čiji je četvrti album, Showdown jedna vesela, melodična rekonstrukcija ironmaidenovštine na američki način. Mislim, ovo je melodično, čak i popi, ali su pesme dugačke po šest i sedam minuta i svira se dosta, sa puno razmišljanja o razradi tema i dinamizovanju aranžmana i album je jako pitak, moderno i lepo produciran. I, da dodam, čini mi se da, uprkos tome što je ovo čist heavy metal, možete da ga puštate i civilima i da neće biti mnogo problema jer su gitare umiljate a vokali čisti i prijatni, pa ga svakako testirajte na najbližoj rodbini i prijateljima:

https://colossusmetal.bandcamp.com/album/showdown

Enchanted Steel je ljupko ime za ljupki jednočlani projekat iz Poljske. ,,Arion Galadriel is an elf.", kaže autor za sebe, pa vi vidite koliko vam se dopada ovaj nežni, optimistični, epski ali intimni power metal sa jasnim tolkinovskim uticajima i nenametljivo virtuoznom svirkom. Nostalgično i simpatično, ovaj projekat sa EP-jem Astral Kingdom u tri pesme ponudi dosta razloga da ga držite na radaru:

https://enchantedsteel.bandcamp.com/album/astral-kingdom

Death Spa su iz Sijetla a na EP-ju Cracked Eggs, prvom snimljenom u formi pravog benda imamo dve pesme odličnog bučnog, abrazivnog ali zaraznog noise rocka izmešanog sa hardcore punkom. Ne filozofira se tu mnogo, sve je disonantno, bolesno i iskrivljeno na sve strane, ali gruvi i zarazno i meni je dovoljno da bend stavim na radar iz sve snage. Death Spa ovo naplaćuju samo dolar ali ako ste baš CHEAP, imate isto da kupite i od Forbidden Placea po ceni koju sami odredite:

https://death-spa.bandcamp.com/album/cracked-eggs
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/death-spa-cracked-eggs-b-w-body-horror

I Eye Flys iz Filadelfije su u osnovi noise rock sastav, onako, bučni su i rastrzani, ali drugi album, isto Eye Flys ima i malo sludge metal težine. No, Eye Flys fino kombinuju teški, mučni metal gruv i maštovite noise rock gitare, pa kad na to dođe grub, ekspresivan vokal, bude to odlično. Mislim, mučno, ali prelijepo.

https://eyeflys.bandcamp.com/album/eye-flys-2

Brazilci Sangue de Bode su baš nezgodni za klasifikaciju jer svciraju ekstremni metal koji ima elemente death i thrash metala, pa i blek metala na momente ali onda dodatno i kompozitorski i aranžerski i studijski eksperimentišu sa formom pa im je treći album, Eu Sou a Derrota, skoro nemoguć za opisivanje a kamoli za pakovanje u fioku. Ali je DOBAR. Ovde ne znate šta će se sledeće desiti, ali Sangue de Bode pesme pišu odgovorno a sviraju JUNAČKI pa čak i dosta jeftina produkcija ne smeta i samo doprinosi autentičnosti. Obavezno poslušati:

https://sanguedebode.bandcamp.com/album/eu-sou-a-derrota

Španski sastav Mägo de Oz postoji od kraja osamdesetih a Alicia en el Metalverso im je sedamnaesti album, pa ako niste čuli za njih to je, naravno, jer pevaju na Španskom i većina anglofonih medija ih ignoriše. Enivej, ovo je vrlo sladak heavy metal sa folk elementima, ali propisno rokerski i krljački odsviran tako da melodične teme na violini pređu u krvoločne gitarske solaže i vice versa. Pritom, stvari su ovde vrlo ambiciozno aranžirane i ako ste maštali o bendu koji bi po zvuku, ambiciji i idejama bio između Sigh i Iron Maiden, mislim da smo vam našli udavaču:

https://www.youtube.com/watch?v=Brqa1xuBNIU&list=OLAK5uy_nF82_tBaq0wHlqM0RSaqwgWlPDEmCZMz0

Vipassi možda nisu baš moja šolja čaja (mada, mislim, taj omot na kome mlade nage devojke plešu oko vatre, ko ne bi poželeo da popije TAJ čaj?) ali ovaj australijsko-francusko-britanski bend svakako na sebe skreće pažnju svojim ambicioznim instrumentalnim metalom. Novi album, Lightless je kao da ste izmešali tehniki death metal i jazz rock, sa sve blastbitovima, ćelavim basom i gitarskim temama kompletno sviranim u flažoletima. Naravno da ovde poliritmija hara i sve je veoma kompleksno, ali bend ima vrlo dobar miks i maštovitost u čijoj je službi i visoka tehnička ekspertiza. Što znači, uh, da Vipassi možda i JESU moja šolja čaja, bez obzira na nagost i biološki pol osoba na omotu:

https://vipassi.bandcamp.com/album/lightless

Za drezdenski Cosmic Void na Metal Archivesu stoji da svraju post-blek metal i možda je to samo put koji su stigli do muzike na svom debi albumu, Subterranean Rivers. No, muzika je ovde mnogo više post-sve, sa kombinacijom atmosferičnosti koja bi odgovarala i psihodeličnom roku, doom metal rifova, blek metal melodija, pa onda i malo naklona ka jazzu. Cosmic Void svakako ne pokušavaju da se zatvore u jedan obor a njihovo eksperimentisanje je smelo i zanimljivo ako već ne daje uvek i stalno isključivo izvrsne rezultate:

https://cosmicvoidmusic.bandcamp.com/album/subterranean-rivers

Ne znam ni u koji bi podžarn bendovi Lotus Thief i Forlesen spadali ali ova kalifornijska ekipa (bendovi dele nekoliko članova, da bude jasno) na split albumu Lotus Thief – Forlesen nudi dva pogleda (u dve dugačke pesme) na spoj, recimo, blek metala, doom metala, post rocka, pa možda malo i folka. Sve je primereno dramatično i atmosferično i, pa, dobro je. Ovo je izdao I, Voidhanger i tačno se uklapa u njihovu viziju. Da Swans sviraju blek metal, možda bi zvučali ovako:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/lotus-thief-forlesen

Njujorški Guhts su u nekom sličnom muzičkom domenu sa izraženom post-metal (oni kažu i metalgaze) dimenzijom. Dovoljno je reći da bend kao svoje uzore navodi Velvet Underground i Sonic Youth a da je muzika na albumu Regeneration ipak uverljivo metal i steći ćete pravu sliku. Guhts su atmosferični, pa i melanholični, sa ubedljivm ženskim vokalima i pesmama koije se nikud ne žure i zbog toga prijaju:

https://guhts.bandcamp.com/album/regeneration

Čileanci Hellman spajaju hard rok i death metal za osobenu death 'n' roll kombinaciju na debi albumu Born, Suffering, Death. Nije to onako zezatorski kako sam ja mislio i bend se BAŠ trudi oko svirke, ima dobru produkciju a pesme zvuče zrelo, promišljeno i kvalitetno. Eto!

https://www.youtube.com/watch?v=3sz7S7fYmj8&list=OLAK5uy_lpjKaQ6PgwTjjy8lyXrrqQGHEc1NQWeSg

Gore smo imali Lucifer Priest a sada imamo i samog Lucifera. SAMO NEK JE VESELO. Nemačko-švedski heavy metal-doom metal kombo u kome svira Nicke Anderson iz Entombed, a njegova žena, Johanna Platow Andersson peva, se vraća sa petim albumom, Lucifer V i ovo je SJAJNO. Mislim, doom težina i masivan zvuk, fine, sabatovski atmosferične pesme ali onda i puno propisnog feelgood glam rock, hard rock i heavy metal štofa, sve se to uklapa kao čokolada i Smoki. Gospođa Andersson i dalje peva za desetku a pesme sa sve dairama i radio-friendly refrenima i dalje imaju propisan doom metal koeficijent mase. Odlično:

https://luciferofficial.bandcamp.com/album/lucifer-v

Danski progresivci Manticora su jaki na novom albumu, Mycelium. Bend, nominalno klasifikovan kao progresivni power metal ovde zapravo šeta kroz čitav spektar žanrova, bez problema spajajući power metal melodičnost, heavy metal nestašluke, proggy komplikacije i death metal zakucavanja. Jako atraktivno sa sviračke strane ali i impresivno napisano da se pesme formiraju kao posebni entiteti a ne samo kao gomile ideja. Jebeno:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/mycelium

Swedish Metal je split album bendova Midnatt i Overture i mada je ovo zapravo reizdanje demo snimaka koje smo već čuli jer su se njima ova dva benda predstavila svetu pre dve godine, vredi skrenuti pažnju na njega. Jer oba benda su sirov, autentični garažni heavy metal i donose čoveku mnogo sreće. Nadam se uskoro novim radovima:

https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/swedish-metal

Satyasena iz Los Anđelesa sebe opisuju kao psihodelični metal bend, ali album Satyasena ima barem isto toliko progresive koliko i psihodelije u sebi. Nešto kao kad bi se Devin Townsend nagutao pečuraka pa uleteo u studio? Tako nekako. Sad, naravno, nije mi sve što ovi ljudi rade podjednako uspešno ali Satyasena su kreativni i nemaju problem da isprobaju mnogo različitih ideja i pristupa i NEŠTO od toga je ODLIČNO.

https://satyasena.bandcamp.com/album/satyasena-2

Command su iz Švedske a Resver im je debi album i ovo je ekstremno prijatan heavy metal/ hard rock sa okultnom notom. Znate već, zvuk je prirodan, produkcija dosta suva, a pesme imaju puno atmosfere. Resver ume da bude i žestoka, brza ploča sa naklonima speed metalu (slušajte Twisted Mind) ali bend je ugodan šta god da radi i nudi veoma lep program ozbiljnog, zrelog, old school metala. Skoro da sam šokiran da ovo nije izdao Dying Victims jer su Command TAČNO njihov fazon. No, švedski Jawbreaker ovim izdanjem podseća da nije naivna firma (već u katalogu ima Acid Blade i Black Denim Rage, recimo) i da je valja pomno pratiti:

https://jawbreakerrecords.bandcamp.com/album/resver-2

A jebem mu, Wizard Death iz Indijane su podsećanje da, uprkos svom mračnom imaginarijumu i depresivnim konceptima, metal treba da bude i muzika RADOSTI. Ovo je duo oca i sina gde klinac (i to baš omalen klinac) peva (vrišti, peva, zabavlja se) a ćale pravi muziku i sve svira, i prvi EP, I Am the Night je, uprkos kućnom štimungu nekako neposredan, iskren i prelep:

https://wizarddeath333.bandcamp.com/album/i-am-the-night

Acerus su čikaški bend sastavljen od samih Latinoamerikanaca, što je vrlo slatko. A sladak je i njihov četvrti album, The Caliginous Serenade čiji heavy metal ima jednu fantazijsku, pomalo i snoliku dimenziju a da se opet ne izgubi sasvim u nekakvim vilovnjačkim sanjarijama. Hoću reći, ima ovde propisnog rif-rada i poštenih solaža, a bend ume da se oznoji dok svira i muzika ima i blagi progresivni naklon. Vredi čuti:

https://luxinframundisproductions.bandcamp.com/album/the-caliginous-serenade-2

Show N Tell iz Arizone sviraju heavy/ speed metal kao da je 1982. godina a oni su upravo izbačeni iz bara u kome glam metalci i matori pankeri zajedno šmrču kokain i jedni drugima drkaju kurac plačući. Hoću reći The Ritual Has Begun je jedna lepa, autentična ploča i vrlo uspešan debi album. Show 'N' Tell su zaista kao da ste se vratili u slavne momente osamdesetih godina kada su bendovi poput Riot i rane Metalike uzimali pelcer od NWOBHM sabraće sa druge strane okeana, ubrzavali muziku i ekstremno se zabavljali to radeći. Čista, nepatvorena heavy metal proslava:

https://youtu.be/_le9-1JZMT4

Za statistički neverovatan ali ipak tehnički moguć slučaj da vam se Show N Tell ne dopada jer je previše agresivan, španski Savaged bi sa svojim debi albumom, Night Stealer trebalo da su prava temperatura za vaš razmaženi ukus. I ovaj bend rekonstruiše najbolji zvuk metala osamdesetih, ali u njihovoj heavy/ speed kombinaciji ima taman tolkiko sleaze melodije da vam se srce malo otopi a i produkcija je prostornija, za nijansu dinamičnija. Bend je, da se ne lažemo, FENOMENALAN, sa pesmama koje su ozbiljni hitovi a kada im vidite frizure USRAĆETE SE.

https://savaged.bandcamp.com/album/night-stealer-pre-order
https://youtu.be/IpT0nfQu3h0

Album nedelje? Ovo je praktično atentat! Mislim, KOLIKO su jebeni Vitriol iz Portlanda (kao i nekih 96% portlandskih bendova sa bilo koje scene koje ćete ikad čuti)? Drugi album ovog death metal sastava iz Oregona, Suffer & Become je evolucija njihovog zvuka koji bi se MOGAO uporediti sa Cattle Decapitation (sa kojima su radili turneje i dele producenta, Davea Otera) ali nije njegova imitacija. Vitriol ako ništa drugo zvuče LUĐE i agresivnije nego CattleDecap u svojim poslednjim inkarnacijama, nudeći ekstremno brz, abrazivan, ali i esktremno tehnički death metal koji opet ne deluje kao naštrebana matematičarska svirka nego, znate već, muzika iz samog pakla. Naporno je to i za uho sa jako naprženim miksom i masterom, ali i za ostale intelektualne i druge organe jer treba isprocesovati sav taj zvuk, no Vitriol u svom ludilu definitivno imaju metod i album, kad mu se prepustie, otvara svioje dubine i razotkriva se kao je jedna disciplinovana pa onda i jebeno fascinantna predstava brutalnosti koju ne smete propustiti:

https://centurymedia.bandcamp.com/album/suffer-become

Meho Krljic · 03-02-2024, 12:00:22

Pošto je upravo završen Bandcamp Friday, čuli smo toliko muzike da nam se sad malo povraća. Idemo odmah:

Prvo blek metal, kako i običaji nalažu. Španski avangardni blek metal sastav SMRT (što je akronim od Sado Masochistic Ritual Temple, kako se zvao i prvi album) izbacio je svoj drugi album pre neki dan i on se zove Barcelona at 9. Što nije baš neki ,,blek metal" naslov ali ni SMRT nisu normalan blek metal bend i ova je ploča inspirisana i Jodorowskym ali i prizorima noćne Barselone, poglavito onog njenog dela gde se prodaju narkotici i ljudska, jelte, tela. Muzika je, očekivano, hermetična i neprijatna ali ne i bez glave i repa, i SMRT daju jedan zanimljiv umetnički pogled na blek metal koji bi mogao da vam osveži dan:

https://deadseedproductions.bandcamp.com/album/barcelona-at-9

Nijemci Frost, Pisse & Elend imaju zajebano ime ali im je muzika dosta melodičan, malo melanholičan ali za moje potrebe i dalje dovoljno sirov i agresivan blek metal. Drugi EP, Pisse (da, prvio se zvao Frost, INTELIGENTNI STE) ima šest solidno dugačkih pesama pa je to više kao neki minialbum, a muzika je lepa, dostatno raznovrsna, izvedba sigurna, zvuk pristojan. Moderan blek metal koji još uvek ima dovoljno starinske sirovine da meni prija:

https://frostpisseelend.bandcamp.com/album/pisse

Deadyellow iz Nju Džersija za sebe kažu da sviraju ,,alternativni blek metal" a Metal Archives ih vodi kao post-blek metal. Svakako, ovo ima blek metal osnovu i dosta alternativne i eksperimentalne nadgradnje. Drugi album, What Was Left of Them počinje glasnim, sažižućim dronom pa prelazi u post-blek krljačinu i onda vrlo elegantno smenjuje rifove, harmonije, ritmove. Eksperimentisanje je uvek, jelte, igra na manje nego sigurno, ali Deadyellow kao da značajno više meta pogađaju nego što promašuju, lako se šetajući od blek metal krljačine do post-rok intime. Meni je ovo vrlo dobro:

https://deadyellows.bandcamp.com/album/what-was-left-of-them

Nešto manje napadno ,,eksperimentalno" ali i dalje sklopljeno od uticaja sa različitih strana dobijamo na novom albumu u principu jednočlanog projekta Drunemeton. Ovaj ruski muzičar se nedavno preselio u Pančevo a Tir nan Og mu je peti album, urađen sa živim bubnjarem i finom kombinacijom folk i blek metal elemenata. Produkcija nije sad nešto skupa ali album je bučan i zanimljiv. Mastering je radio, ako dobro tumačim potpis na Bandcampu moj stari drugar Vladimir Uzelac (iz All My Sins i drugih projekata)) i kako je slovenski folklor i misticizam njegova, jelte, furka, onda je dodao i malo svirke na tradicionanim duvačkim instrumentima u miks. Drunemeton jeste produkcijski ograničen ali ima lepe teme, dobre ideje i mnogo srca i ovo vrlo vredi da se čuje:

https://drunemetonex-thesacredgrove.bandcamp.com/album/tir-nan-og

Hasturian Vigil su dva Irca sa debi EP-jem Unveiling the Brac'thal kooji nudi vrlo simpatično neprskani blek metal. Ovo naprosto, uz svu ,,eldritch" atmosferu koju bend pravi, zvuči nekako zdravo i razigrano, sa propisnim metal melodijama i temama i mošerskim ritmovima i to što pesme dobace i do deset minuta ne lišava muziku jedne prijatne komunikativnosti. Baš je da se sluša uživo i maše kosom:

https://hasturianvigil.bandcamp.com/album/unveiling-the-bracthal

Danci Vægtløs sebe opisuju i kao ,,francuski blek metal" bend što je, verujem ovde stilska a ne geografska odrednica. Album Aftryk nije lak za slušanje: tematski se on bavi gubitkom bliske osobe a muzički ima blackgaze pesme od po devet i deset minuta. No, Vægtløs to što rade rade predano i uz davanje svojoj muzici prostora da diše pa možda i da deluje isceliteljski:

https://vaegtlos.bandcamp.com/album/aftryk

To je to što se tiče blek metala a sada prelazimo na stoner rock, sludge metal, doom metal, psihodeliju i hard rock. Aaron Edge je izdao novi album svog projekta The Lumbar Endeavor i osim omota koji podseća na Kreator, muzika je za njega standardni mučni sludge metal. The Dead Sea, međutim, ne zvuči rutinski iako je prošli albuim ovog projekta bio izašao u Decembru, pre jedva malo više od mesec dana. No, neko ima inspiracije i ume da je iskoristi i The Dead Sea je vrlo prijatna ploča sa jedanaest pesama koje formulu bolnog, teškog sludge metala lepo variraju i nude fin program:

https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/the-dead-sea

Moon Wizard iz Solt Lejk Sitija u svom stoner roku imaju onaj srećan spoj hipnotičnih faziranih gitara i autoritativnog ženskog vokala. Treći album, Sirens, nudi rečaksiran gruv i melodične, himnične refrene, sa gitarama koje pokušavaju da budu jednako zavodljive kao bluz-vokal Sami Wolf i njihova je međuigra temelj na kome počiva šarm ovog albuma. Ostalo je standardni stoner rok, ali, mislim, dovoljno je:

https://moonwizard.bandcamp.com/album/sirens

Naravno da LungBurner iz Atlante stoje negde između sludge metala i stoner rocka. No, za mene pomalo iznenađujuće, EP Embers ima i malo post-metal atmosfere. Svakako pričamo o HEAVY muzici sa jakim gitarama, vrištavim vokalom i sklonošću ka halucinantnom. Prijatno je:

https://lungburner.bandcamp.com/album/embers

Bukvalno nikada nisam čuo za geografske lokalitete sa kojih Minerall tvrde da dolaze (to neke napuštene postaje u Indijskom okeanu i tako to) ali ništa zato. Debi album ovog psihodeličnog projekta, Bügeln, je četrdesetak minuta svemirskog džemovanja, improvizovanog u jenom dahu pre svega nekoliko dana i u pravom partizanskom duhu, odmah objavljenog. Ali je dobro. Ovo je DOBAR psihodelični džem, sa glasnim i tihim delovima ali sa uvek dobrom atmosferom i gruvom i vredi ove momke držati na radaru:

https://minerall.bandcamp.com/album/b-geln

Troy The Band iz Londona imaju debi album, Cataclysm i ako volite sporu, tešku muziku koja istovremeno ima jedan intimistički, distancirani melodični preliv, tu ste svoji na svome. Troy The Band su takoreći manekeni doomgaze stila, sa fino iskombinovanim sabatovskim rifovima i shoegaze atmosferama, sve uklopljeno da nekako ima smisla, i producirano na osoben ali funkcionalan način. Četrdeset minuta psihodelične, hipnotične muzike za celu porodicu:

https://troytheband.bandcamp.com/album/cataclysm

Berlinski Bipolar Architecture su suviše ,,gaze" orijentisani za moj ukus, ali, mislim, možda sam samo jutros ustao na levu nogu. Njihov album Metaphysicize zapravo iz post-metal stereotipije baš i spasava ta izražena shoegaze komponenta, sa povremenim uletanjima u blek metal (i dakle, posledičnim dobijanjem blackgaze zvuka) i ako vam se to čini primamljivo, skoro da nema mogućnosti da vam se ovo ne dopadne:

https://bipolararchitecture.bandcamp.com/album/metaphysicize

Ahahaha, kalifornijski Well Hell sebe taguju i sa ,,doomgays" a što je nekako logična progresija u subkategorizaciji spore, melanholične muzike koju svi volimo ali se malo i brinemo da ne ispadnemo, jelte, nemuževni. Enivej, EP floriografia ima tri pesme doomgaze meditacija, spor je, prijatan, sanjiv, melodičan, dopašće vam se a muževnost nek ide u kurac, NIŠTA OD NJE NEMAMO.

https://wellhell.bandcamp.com/album/floriografia

Za porciju klasičnije doom-stoner muzike, tu su pensilvanijski Purple Lung sa prvim EP-jem Ritual Magick i ovo je vrlo fino. Bend svira tri pesme faziranog, punokrvnog psihodeličnog doom gruva, sa lepim melodijama i temama, solidno producirane, a gitaristkinja i pevačica Toni Pennello ima jebeno spektakularan glas i bendu daje dimenziju više. Okutlno!

https://purplelung.bandcamp.com/album/ritual-magick

Ako vam ove godine još nije bilo dosta Boba Balcha, evo albuma njegovog projekta Big Scenic Nowhere, nazvanog The Waydown. Ovo su snimci stari i po pet godina, mada uglavnom iz 2021. godine u postavama koje variraju ali se sve vrti oko gruverskog, hipnotičkog psihodeličnog roka (sad se vi pravite da ste iznenađeni). Naravno da je ovo izdao Heavy Psych Sounds Records, a odlično je čuti ovu ekipu u jednom intimnijem, možda i ,,mekšem" izdanju a koje i dalje ima svu potrebnu težinu i psihodelični efekat. Ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/big-scenic-nowhere-the-waydown

Froglord je jednočlani doom projekat iz Bristola, to svi znamo, ta toliko sam voleo Froglordovih poslednjih par albuma, ali za potrebe živog nastupanja, 'lord je skupio pravu postavu pa otud i živi album [LIVE] at the Anvil. Ovo je sirovo, simpatično i mada nema produkcijsku upeglanost Froglordovih studijskih snimaka, to nadoknađuje više nego entuzijastičnom živom energijom. Muzika je najviše u klasičnom doom stilu mada ima i naklona novijoj fazi Froglorda sa pesmama više u bluz i bugi varijanti. Odlično, naravno i nova pobeda Froglorda koji od hobija mic po mic pravi ozbiljnu priču:

https://froglord.bandcamp.com/album/live-at-the-anvil

Na redu su thrash i speed metal, hardcore i grindcore pa onda death metal. Koje su šanse da iste nedelje čujemo albume dva benda sa dva različita kraja sveta a koji se oba, bend, dakle, zovu Burning? Dosta dobre, ispalo je. Prvi na redu su kolumbijski trešeri sa svojim trećim albumom Bloodmoon Sorceress, a koji kida. Ovo je old school speed-thrash trpanje, sa osam pesama kvalitetnog, organskog zvuka, finih rifova, dobrih solaža i sirovih vokala. Baš kao iz kuhinje naših baka. Bend je surovo usviran, produkcija jeftina a kvalitetna, sve je taman kako treba:

https://darkunitedmedia.bandcamp.com/album/bloodmoon-sorceress

Bristolski Overpower još nema album ali njihov drugi EP, Becoming The Tyrant, stoji na vrlo dobrom mestu između zrelije thrash metal svirke ozbiljnijih aranžmana i divlje mladalačke napaljenosti. Tri su to pesme šikljajuće energije dobro kanalisane, odlično producirane, sa upečatljivim vokalom i osećajem za dinamiku. Izdavač ne prodaje daunloud ali možete naručiti CD ili kasetu ovog odličnog materijala:

https://mercenarypress.bandcamp.com/album/becoming-the-tyrant

Česi Mörghuul sa debi albumom, Domination of the Beast nude manični blackened speed metal koji ne može a da čoveku ne donese osmeh na lice. Ovo je sirova, energična brza muzika sa urnebesnim vokalima i old school produkcijom u kojoj sve pršti, hrska i krcka i, mislim, kome se OVO ne dopada, taj verovatno uopšte ne voli metal. Mörghuul su kao vremeplov podešen na period mojih najlepših uspomena i neću da čujem nikakve zamerke na ovo prelepo izdanje:

https://morghuul.bandcamp.com/album/domination-of-the-beast

Ima milion bendova koji se zovu Chainsaw pa, eto, danas sušamo novi album jednog od njih. Ovaj Chainsaw je iz Grčke (da stvari budu komplikovanije, iz istog grada, Atine, ima još jedan bend sa istim imenom), osnovan je 1997. godine kao jednočlani sastav ali je sve albume snimio u trio-formi. I, treći album, Satan, je, old school speed metal zabava. Ne suviše inovativna, ali svakako jako prijemčiva, sa puno odličnih rifova, beskompromisnim stavom i lepom, jeftinom produkcijom. Ugodno:

https://flogarecords.bandcamp.com/album/satan

Australijski Outnumbered opisuju svoju muziku rečima ,,Old school style Hardcore. Short, fast and in your face" ali EP Open Your Eyes ima i pesme od preko tri minuta. Old school filing je svakako tu i Outnumbered zvuče kao street punk bend koji je spontano ubrzao svoju svirku a meni se to dopada. Šmekerski materijal:

https://outnumberedhc.bandcamp.com/album/open-your-eyes

Švedski D-beat hardcore je poznat i u literaturi dobro opisan fenomen. No, projekat Bloøks pokušava da nas navede na krivi trag introm od skoro dva minuta sakralnog pojanja na EP-ju Huldran. Dobar, pokušaj, a i kad krene svirka, ovo je standardni švedski crustcore izmešan sa blek metalom i ako volite i jedno i drugo i ne smeta vam vrlo jeftina produkcija, Bloøks nude dostojanstvenu, emotivnu muziku sa elementima folka, za poznavaoce i sladokusce. Pritom se prodaju po ceni koju sami odredite:

https://blooks.bandcamp.com/album/huldran

Francuzi Kamikrazy sa svojim demo snimkom The Great Kamikrazy Swindle donose šest pesama krosover zabave. Ovo je čisto i kvalitetno producirano, odsvirano stručno, sa simpatičnim vokalima i pesme umeju da potraju i pet minuta pa ko voli krosover treš napravljen kao da je još uvek 1992. godina, treba da obrati pažnju, Kamikrazy su dobri:

https://kamikrazy.bandcamp.com/album/the-great-kamikrazy-swindle-demo

Whoremones su malo ženski, malo muški sastav iz Los Anđelesa i njihov pank rok na EP-ju Hydrangea je IZVRSTAN. Ovo je fazirano i iznojzirano baš koliko treba a da nije napustilo bazični pank znoj i gruv i zvuči istovremeno i autentično i ,,muzičarski" u idealnom odnosu. Ženski vokali su fantastični, zvuk podrumski ali odličan a pesme kratke, karakterne, moćne. Jako dobro, i da je izašlo pre trideset godina danas bi se smatralo klasikom Riot Grrrl panka:

https://whoremones.bandcamp.com/album/hydrangea

Odličan hardkor pank stiže i iz Ričmonda, još jednog kalifornijskog grada, a na albumu sastava Brigata Vendetta nazvanog sugestivno This is How Democracy Dies. Brigata Vendetta imaju vrlo old school zvuk i mogli su isto ovo svirati u vreme kada su Bad Brains, Dead Kennedys ili Minor Threat harali scenom, ali sve je to dotegnuto do pucanja, odsvirano prejako, producirano dosta dobro a pesme su jebene pank himne. Moćno:

https://brigatavendetta.bandcamp.com/album/this-is-how-democracy-dies

Femur Breaker iz Pensilvanije nude tri pesme VRLO loših emocija i vrisštanja na EP-ju Asphyxiation as a Fashion Statement. Bend sebe vrlo solidno prodaje muzikom koja je manični, haotični, ali disciplinovani i promišljano producirani hardcore, a napomena da su ovo tri pesme od petnaest postojećih rajca me da čujem ceo album koji se očigledno sprema. Sjajno:

https://femurbreaker.bandcamp.com/album/asphyxiation-as-a-fashion-statement

Indonežanski moshcore? Čuli smo dosta toga poslednjih meseci pa se sada na spisak upisuju i Brake, iz Kedirija, sa demo snimkom Promo '24. Dve pesme, mržnja, bijes, pretnje, srednji tempo, gruv, geng vokali, sve standardno i bez iskakanja iz proseka, ali dobro odsvirano, kvalitetno producirano i prijatno ako volite siledžijski hardkor:

https://brakehardcore.bandcamp.com/album/promo-24

Evo i malo metaliziranog moškora iz Tenesija. Godsize imaju EP No Survivors sa četiri pesme jako tvrdih rifova i brutalnih vokala. Ovo je lepo napisano, korektno producirano i nema nameru da skreće sa pravog puta gaženja po vašoj lobanji teškim korakom. A plaćate koliko hoćete za to zadvovoljstvo!

https://godsize.bandcamp.com/album/no-survivors

Pa onda Skuffed iz Arizone (i to iz Jume, od svih mesta) nazivaju slušaoce kučkama još i pre nego što krene pevanje, pa znate da je EP Skuffed tvrda ulična priča. Ovo je vrlo metaliziran ali i vrlo siledžijski ,,gruviran" hardkor koji ima elemente death metala, ali je po stavu 100% onaj thug-core koji poznajemo i neki od vas ga vole. Skugged As Fuck, tako se zove prva pesma, a druga govori o tome da policiju treba ubijati. Eto...

https://skuffed.bandcamp.com/album/skuffed

Divine Right su straight edge grupa iz Severne Karoline i mada su im tekstovi BAŠ straight edge orijentisani, muzika na EP-ju je žestoki, raznovrni, metalizirani hardcore koji koketira i sa thrash metalom i sa grindcoreom i sa crustom... Meni se ovo zapravo dopalo iznenađujuće mnogo i preporučujem ga snažno i bez rezervi:

https://divinerightnc.bandcamp.com/album/salvation-ends-2

Auditory Anguish iz Kalifornije su negde između death metala i hardcorea, sa kratkim pesmama, brutalnim srednjetempaškim gruvom, zverskim vokalima i generalno jako abrazivnim zvukom. EP Crime Rituals stiže posle prošlogodišnjeg prvog demo snimka i sa sedam pesama zapravo skoro da služi i kao prvi album. Vrlo je solidan:

https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/crime-rituals

Zato su kopenhagenški Night Fever maštoviti, razuzdani, pa i melodični u svom pogledu na hardcore. Album Dead End ima dvanaest pesma skoro razmetljivo dobre svirke, energije koja bi mogla da pokrene nosač aviona i brzine koja mi ekstremno prija pogotovo što je složena uz melodične teme i ekspresivno pevanje. Sjajno:

https://nightfeverhc.bandcamp.com/album/dead-end

.DotCursor iz San Franciska navode Acacia Strain kao jedna od uzora, pa onda očekujte i ovde moderan, vrlo formalizovan zvuk sa dosta disonance i disciplinovanom svirkom. Dopada mi se EP Death Walks jer je ovo pet pesama metaliziranog hardkora koji vrlo solidno krlja a opet ostaje u jednoj hermetičnoj ravni, nudeći virtuoznost koja slušaoca drži na distanci i prikazuje mu izvitoperenost sveta u svoj njenoj zastrašujućoj, fascinantnoj lepoti:

https://dotcursor.bandcamp.com/album/death-walks

FUCK ON THE BEACH / SKIPLIFE split 7 EP je baš ono što piše na, jelte, pakovanju, split singl čeških i japanskih hardkor treš udarnika, gde na sedam inča dobijate devet pesama eksplozivnog, grčevitog šamaranja koje kao da je ispalo iz 1989. godine. Mislim, Skiplife obrađuju Monster X i Infest, da bi sve bilo kristalno jasno. Fuck on the Beach su, naravno, manični, distorzirani, vrišteći i najduža pesma ovde im traje tačno minut. Fenomenalno:

https://psychocontrolrecords.bandcamp.com/album/fuck-on-the-beach-skiplife-split-7-ep

Old school hardcorepunk stiže nam i na EP-ju Wage Cage mičigenskih Stunner. Ovo je superzabavno, besno, i zvuči kao da je nastalo u ranim osamdesetim godinama, krećući se idealnom putanjom između prostote i sofisticiranosti. Izuzetno:

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/wage-cage

Deselect su isto jako old school, ali inspirisani radovima bendova poput Siege ili The Faith. Istoimena kaseta, dakle Deselect, ima osam kraktih, brutalno nihilističkih pesama distorzije i urlanja i ne treba je propustiti, pogotovo jer daunloud plaćate koliko želite:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/deselect

Bandcamp stranica benda Verboten iz Toronta a na kojoj je samo EP Verboten kaže: ,,Verboten was once but is no more." Pretpostavićemo da to znači da im je ovo jedini snimak i da će zauvek tako ostati, ali šteta je. Jer ovo je krljački, ubedljiv blackened crust i osvaja jednostavnošću ali i uverljivošću izraza. Verboten ne izmišljaju neke nove forme i formate, ali imaju lepe rifove, sviraju brzo i beskompromisno i imaju sasvim dobar zvuk pa sam ja u ovih pet pesama uživao a vi ih možete kupiti po ceni koju sami određujete:

https://verboten2.bandcamp.com/album/verboten-ep

Corpse Eater je jednočlani nemački grindcore/ deathgrind prijekat što je za deset godina rada naređao masu EP-jeva i split izdanja a prošle godine i prvi album. No, pred nama je sada novi EP, Age Of Reckoning, i ovo je pet pesama vitkog i okretnog deathgrind zakucavanja sa zaraznim rifaškim radom, visokim tempom i pank vokalima. Ron Hellrung piše solidne pesme, ima solidnu produkciju i ne smara nekakvim meditacijama nego KRLJA. Pametnom, što se kaže dovoljno, a nama glupima i VIŠE nego dovoljno:

https://mortuarygrinder.bandcamp.com/album/age-of-reckoning

Belgijanci Parasite Circus nude razarački grindcore na svom novom EP-ju, Infectious Information Systems. Pričamo o četiri pesme ,,tehničkog" grinda, u tradiciji Nasum i sličnih bendova, sa kvalitetnom produkcijom, srazmerno razgovetnim vokalom i kvalitetnom aranžiranim pesmama od minut, dva, pa i četiri minuta. Odlično je:

https://parasitecircus.bandcamp.com/album/infectious-information-systems

Corpsevore su deathgrind postava koja izdaje za HPGD pa manje više znate da će ovo biti kvalitetno ali i dovoljno tr00 i andergraund. EP Feed The Plague ima deset pesama od po dva minuta surovog krljanja, divljačkih solaža, zakivačkih blastbitova i odvratnih old school death vokala. Užitak:

https://hpgd.bandcamp.com/album/feed-the-plague

A onda su tu i Dropthehammer, još jedna deathgrind postava ali iz komšijske iz Pule sa (savim očekivanim) vezama sa bendom Bolesno grinje pa onda i a isti izdavač, No Profit Recordings izdaje i njihov novi, treći album, Greed Misery. Sa ovim albumom bend slavi deset godina postojanja i nudi kvalitetan, odlično produciran materijal sa puno dobrih rifova i izvrsnom svirkom. Ako volite punokrvni deathgrind koji ima dovoljno mašte unutar okvira žanra, Dropthehammer su sjajna ponuda. Plus, daunloud plaćate koliko želite:

https://dropthehammer.bandcamp.com/album/greed-misery
https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/greed-misery

Za još deathgrinda tu su vam Bludgeoner iz Njujorka na svom prvom demo snimku, Sash N Grab Demo '24. Ovo je sirov, jeftin, ali pošten i zabavan andergraund (mada više udrigraund, jelte) materijal sa četiri pesme finog gruva i krljačine. Za poznavaoce:

https://bludgeonernyc.bandcamp.com/album/sash-n-grab-demo-24

Kalifornijski Terminal Discharge su negde između propisnog death metala i metaliziranog hardkora i to im dosta lepo stoji. EP Contempt ima pet komada krljačine i gruva, sa okretnim pesmama i produkcijom koja ne forsira težinu i glasnoću nego pušta muzičare da pokažu šta znaju. Prijatno je, kompaktno a sa dosta dobrih ideja i kvalitetnim zvukom. Lepo:

https://terminaldischarge.bandcamp.com/album/contempt

Promakao mi je prošle nedelje drugi album beogradskih Nemesis, iako bi se sjajno uklopio iz ono o čemu smo tada pričali. No, nije kasno ni danas da skrenemo pažnju da ove žene imaju drugi album, Embrace Reality, nakon pandemijskog prvenca iz 2020. godine i da ,,jedini ženski melodeath bend u Srbiji" nastupa sa dosta sigurnosti. Nije ovo, da bude jasno, u stilskom smislu neka moja preferirana muzika, ali žene znaju svoj posao, sa energičnim a melodičnim pesmama napisanim bez nekakvog preteranog skretanja daleko od klasičnog Arch Enemy stila, sa solidnim zvukom u kome su gitare hrskave i ukusne a bubnjevi iako ne sad nešto dinamično producirani, ne zvuče ni sasvim mrtvački. Vokali Sanje Drče su ODLIČNI a kompozicije su, čak i meni koji ne slušam puno melodičnog death metala, ubedljive, dobro zaokružene, SMISLENE. Mislim, rifovi su ODLIČNI a smena melodičnih, himničnih pasaža sa propisnim mošerskim programom je odmerena baš kako treba. Dakle? Odličan drugi album, Nemesis mogu da osvajaju ostatak sveta nakon što su osvojile moju dobru volju:

https://nemesis-serbia.bandcamp.com/album/embrace-reality

House of Atreus iz Mineapolisa nominalno sviraju melodični death metal ali novi EP, Orations skoro da je bliži blackened thrash izrazu nego onome kako ja razumem melodeath. Ovo je agresivno, loše raspoloženo, producirano dosta užasno, puno zlih rifova i nekako sve na gomili ostavlja utisak opasnosti i zlovolje. Hoću reći, dopalo mi se!

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/house-of-atreus-orations

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 03-02-2024, 12:00:50

Uvek je prelepo videti novo izdanje Deviated Instinct. Klasični britanski stenchcore sastav (oni su ovaj termin i izmislili) nam je za ovu priliku doneo EP Dance of the Plague Bearer na koem su ponovo snimljene neke od njihovih najstarijih pesama iz osamdesetih i ova kombinacija klasičnog crustcorea i metala je savršena i u 2024. godini. Pet komada uživanja:

https://deviatedinstinct.bandcamp.com/album/dance-of-the-plague-bearer

Kalifornijski Ghoul nije izdao album osam godina, mada su mu članovi bili aktivni u drugim bendovima, poput Exhumed, i izdato je tu par singlova i jedan živi album, no zbog toga je lepo legao novi EP, Noxious Concoctions sa pet pesama death metala izmešanog sa raznim drugim uticajima. Ghoul se ne brinu mnogo da li im je muzika žanrovski odrediva pa je ovo u najširem smislu pankerski deaththrash metal, sa nestašnim rifovima i atmosferom dobre zombi-žurke. Izdanje zatvara obrada Funerota i u gobalu je ovo sve neobavezno ali prijatno:

https://maniaxe.bandcamp.com/album/noxious-concoctions

Smoking Mirror su iz Kalifornije i mada im je Live for the Blade prvi EP, on zvuči tako dobro da je jasno da su ovo iskusni muzičari iz bendova poput Poxx, Hellish Form, Body Void, Keeper i Goreshack. Live for the Blade donosi pet pesama krljačkog death metala koji ima jednu ugodnu old school komunikativnost sa odličnim vokalom i pamtljivim rifovima, te produkcijom koja je dinamična i živa. Odličan debi i bend sa kojim treba ozbiljno računati:

https://smokingmirrorband.bandcamp.com/album/live-for-the-blade
https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/smoking-mirror-live-for-the-blade

Bayonet Dismemberment su vrlo nov death metal kombo iz Vankuvera, ali debi EP, Carnage Of War impresionira kvalitetom i svirke i produkcije. Iako ove tri pesme ne demonstriraju neko novo žanrovsko razmišljanje, materijal je kvalitetan i donosi slušaocu korektnu količinu sreće sa solidno napisanim kompozicijama, dobrim solažama, teškim a bogatim zvukom. Bend sebe smatra brutal death ekipom, ali muzika je uglavnom u srednjem tempu, nudeći slemerski gruv i tek povremene ispade brzine. Vrlo solidno:

https://bayonetdismemberment.bandcamp.com/album/carnage-of-war-ep

Debi album mlađanih Sinistrum iz Kentakija nudi prijatan deaththrash. Infernal Dawn ima lepu energiju, dobar gruv, povremeno iznenađujuće maštovita rešenja (slušajte šta radi bas-gitara na drugoj pesmi) i generalno osvaja energijom i entuzijazmom. Mošerski, bez kalkulacija, pravo u čelo a opet sigurno u izvedbi i zaokruženo u stilu:

https://sinistrum.bandcamp.com/album/infernal-dawn
https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/infernal-dawn
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/infernal-dawn

Belgijanci Demenzia Mortis nominalno sviraju blackened death metal, ali ovo je sirovo i sa mnogo thrash arome, pa onda njihov drugi album, La Forêt Des Pendus možda jednako treba da zanima black-thrash publiku. Zvuk je, rekosmo, sirov, a kompozicije simpatično siledžijske sa mnogo odskakanja od tipičnog death ili black-death fetišizovanja tehnike i discipline, i ovo je album za old school slušaoca koji će znati da ceni njegovu neprskanost i spontanu energiju, spakovanu u i dalje korektno odsvirane pesme:

https://demenziamortis.bandcamp.com/album/la-for-t-des-pendus

Soulmass sa Floride su na prethodnim izdanjima bili inspirisani igrama iz Demon's i Dark Souls serijala, ali za treći album, Principality of Mechanical Violence su se okrenuli Mobile Suit Gundam nasleđu. Svejedno, muzika je i dalje energični ali i melodični death metal koji hvata na lep gruv i šarm:

https://soulmass.bandcamp.com/album/principality-of-mechanical-violence

Convulsively Rotteness je split kaseta dva brazilska benda, Podridão i Convulsive i oba su projekti sa prethodnim izdanjima pa je kvalitet materijala ovde visok. Pričamo o mračnom death metalu podrumske provinijencije ali je nivo produkcije kod oba benda odličan i sve zvuči bogato, živo i moćno a pesme su, pa, odlične, ako volite taj old school pristup materijalu koji, opet, nije ni bez mašte ni bez dinamike ni bez varijacije. Odlično izdanje:

https://podridao.bandcamp.com/album/convulsively-rotteness
https://convulsive666.bandcamp.com/album/convulsively-rottenness-split-album

Šveđani Put Me Out donose dve pesme old school death/ thrash riljanja na EP-ju The Stench. Ništa novo, originalno ili nečuveno, ali Put Me Out zvuče vrlo ubedljivo, autentično i dobro se zabavljaju dok sviraju a sve je producirano zdravo i čoveku naprosto odmah popravi raspoloženje:

https://putmeout.bandcamp.com/album/the-stench

Kvalitetan ruski slem dobijamo na debi albumu moskovskog trija Axiomatic Dematerialization. Nazvan Absolute Elimination of Existence ovo je sigurno napisan, uredno produciran serijal slemova i blastbitova spakovan u kompaktne, ekonomične pesme. Axiomatic Dematerialization znaju sve fore sa gitarama i vokalima, umeju da ritmove malo i zakomplikuju da bude zanimljivije i mada nikada ne idu u nekom novm, neistraženom smeru, vrlo su ubedljivi u onom što rade:

https://axiomatic.bandcamp.com/album/absolute-elimination-of-existence

Ako ruski slem nije dovoljno hladan, idemo u Rejkjavik. Islanđani Devine Defilement imaju već masu kraćih i dužih izdanja i Age of Atrocities im je treći album i, mada, ruku na srce, ovde ima dosta deathcore elemenata, ima sa druge strane i dovoljno lepog death metala da ja budem zadovoljan. Naravno, sve je to brutalno, vrlo tehnički uglancano, producirano bez mnogo dinamike, ali Devine Defilement pišu dobre pesme, umeju da variraju brzine, da upadnu u dobar gruv, da ponude lepu nisku slemova i bude to jedna pitka ploča na kraju:

https://devinedefilement.bandcamp.com/album/age-of-atrocities

Jednočlani britanski Nest Of Scum nastavlja sa svojim novim ,,manje tehnički kompleksnim a agresivnijim" smerom pa je novi EP, Unstoppable Deadly Warriors jedna trešerska mošerska death metal komadina rifčina i zakucavačkog ritma. Graham Matthias je sad već vrlo ispekao zanat i pesme su napisane izvrsno, produkcija je vrlo dobra i ovo se zguta u jednom dahu i traži se još:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/unstoppable-deadly-warriors

Mind Conflict su dva tipa, jedan u ,,zapadnoj Evropi", drugi na ,,Bliskom Istoku" a bend je tokom godina prošao kroz razne promene postave i traženje zvuka. Album Temple of God nudi srednjetempaški death metal gruv sa samo malo zanošenja ka hardkoru i mada su pesme jednostavne, one zvuče zdravo, sa dobrim rifovima, propisnom produkcijom i etitjudom koji prija:

https://cavalcadexrecords.bandcamp.com/album/temple-of-god

Poljaci Sacrofuck pružaju bestijalan, agresivan ali i tehnički upeglan program na svom drugom albumu, Święta krew. Bend svira skoro dve decenije i nivo kvaliteta koji se ovde čuje nije došao preko noći, ali Sacrofuck zato mogu da se razmeću pametno napisanim brutal death metal pesmama i vrhunskom svirkom. Deset komada moći i imaginativne agresije:

https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/wi-ta-krew

Kolumbijski Blood Infection ne filozofiraju nešto preterano na svom drugom albumu, ...Of Rome and Its Aberrations, ovo je agresivan, energičan death metal sa neljudskim vokalom, rifovima koji melju i nervoznom ritma-sekcijom. Producirano muljavo ali skoro idealno za ovakvu muziku, ovo ima pesme koje čoveka lepo vode od krešenda do krešenda i pružaju mu uvid u neke od najcrnjih ponora ljudskog uma:

https://bloodinfection.bandcamp.com/album/of-rome-and-its-aberrations

Da ostanemo u komšiluku, Meksikanci Khabra imaju debi album, Blood Necrology + Demo 2008, dakle, novi materijal dopunjen materijalom od pre šesnaest godina. Bend, i pored toga što postoji tolike godine i dalje zvuči mlado, napaljeno i sveže pa je i album jedna onako sirova, old school krljačina koja deluje kao da je snimljena uživo, sa zvukom koji ćete voleti ako vam je muka od upeglane, prekomprimovane moderne produkcije i pesmama koje ne donose mnogo novog žanru death metala ali dolaze ravno iz srca. Ili već nekog drugog unutrašnjeg organa. Hoću reći, neposredne su, žestoke, emotivne, mada je sva ta emocija unifomrno negativna:

https://nekromantrarecords.bandcamp.com/album/blood-necrology-demo-2008

Da ne zaboravimo ni ove nedelje Indonežane, Perveration su dva lika sa Istočne Jjave i sa drugim albumom koji se zove Putrefaction of Infinite Apogee. Ako slušate indonežanski brutalni death metal, treba odmah reći da su Perveration po kvalitetu na prilično visokoj poziciji tamošnje piramide straha. Stilski ovo je standardno, ali je kvalitet kompozicija pa i produkcije ipak znatno iznad proseka. Ko voli da ga udaraju u glavu macolom pola sata, ovde ima da doživi mnogo orgazama:

https://perveration.bandcamp.com/album/putrefaction-of-infinite-apogee
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/putrefaction-of-infinite-apogee

I nakraju smo i slušamo heavy metal i razne krosžanrovske stvari. I, ha, čikaški Spillage su prošlog Petka pored novog studijskog albuma o kome sam pisao prošle nedelje izdali i živi album, SPILLAGE Live! snimljen 2022. godine i, kako sam se žalio na miks koji bendu ne čini mnogo usluga na studijskom albumu, tako ću ovde reći da kvalitet produkcije, koji nije SJAJAN, ipak ističe dobre strane benda. Ovo je siguran, udoban hard rok sa oprobanim kombom gitara i klavijatura i pevačem koji ovde zvuči daleko ubedljivije nego na studijskom snimku. Prijatnih sedam pesama i dva kratka intervjua, užitak:

https://spillage.bandcamp.com/album/spillage-live

Francuzi Eludya sebe opisuju prosto kao ,,hevi metal bend" mada je njihov prvi album, Echoes of Fate, EKSTREMNO melodičan i verujem da bi mnogi doveli u pitanje njegov hevi metal status. No, ako volite muziku vođenu sintisajzerom ali i sa dovoljno hrskve gitare, umiljatog soliranja i pristojnim tempom, ako volite melodične ali ne nešto virtuozne nego pre svega simpatične muške vokale (pogotovo kad se peva na engleskom), Eludya imaju dosta dobrog da ponude:

https://eludya.bandcamp.com/album/echoes-of-fate

I kolumbijski Hagalma je vrlo melodičan i ima prominentne sintisajzere u zvuku pa je i njihov drugi album, Resistencia, prirodan sledeći objekat vašeg interesovanja. Ljudi su prvi album snimili još pre dvanaest godina ali nisu bili neaktivni u međuvremenu i Resistencia je jedna rasvirana, energična ploča sa epskim refrenima i puno atraktivnih melodija. Solidni vokali, solidna produkcija, hevi metal za ljude koji cene melodiju:

https://hagalma.bandcamp.com/album/resistencia

Čim vidite da The Stage of Dreams imaju dvoje pevača (tj. i pevača i pevačicu) znate da je ovo bend koji se trudi da klasičan heavy metal format malo proširi. I naravno, debi album, The Duality Conflict, melodičan i epičan, ima izvesne progresivne elemente, ali ne nauštrb klasičnog heavy metal cheesea. E, sad, sedamnaest pesama je BAŠ MNOGO (neke su interludiji, da budemo fer), ali ambicija i teatralnost benda su simpatični:

https://thestageofdreams.bandcamp.com/album/the-duality-conflict

Novi album maverika iz Severne Karoline koga znamo pod imenom Beastial Piglord zove se Looney Tunes. I mada bi bilo primamljivo čuti Piglorda kako radi obrade kompozicija iz crtanih filmova, ovo je ipak kolekcija njegovih novih pesama. I dalje smo u Residents-kad-bi-svirali-metal modu rada, i dalje se plaća koliko želite i Piglord je i dalje vrlo talentovan i ima nekoliko memorabilnih momenata na albumu. Vredi overiti:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/looney-tunes

Project Arcadia je internacionalni projekat sa bugarskom osnovom i nekim članovima koji su svirali ili i dalje sviraju u Annihilator. Pričamo o vidno ,,shred" orijentisanom power metalu pa je treći album, Of Sins and Other Tales jedna raskošna, melodična, epska ali mišićava kolekcija pesama koje demonstriraju tehničke kapacitete muzičara (prednjači novi gitarista Milcho Kolev) ali imaju i himnične refrene i puno ,,ajmo ruke gore" momenata. Vrlo ubedljivo i verujem da će prijati publici koja u power metalu traži malo klasičnijeg hard 'n' heavy mirisa:

https://projectarcadia.bandcamp.com/album/of-sins-and-other-tales

Nizozemski power metalci Burning imaju već dva albuma a sad su izdali split album sa Sad Iron, jednim vrlo starim bendom iz iste države originalno osnovanim još krajem sedamdesetih. Međutim, strana Sad Iron nema na Bandcampu u trenutku dok ovo kucam pa ne znam valja li (a ko ima snage da uopšte proverava imperijalistički Spotify?), ali su Burning zato u odličnoj formi. Ovo je melodičan, ali pošteno oznojen heavy/ power metal sa četiri pesme rifova i pažljivo aranžiranog čukanja. Burning razumeju prijemčivost harmonije, moć dobro složenog aranžmana ali i znaju kada ne treba da komplikuju preko mere pa su pesme zrele i karakterne a produkcija vrlo dobra.

https://burning1.bandcamp.com/album/back-to-back-3

Da malo pročistimo uši tu su X's For Eyes iz Australije, jedan, uh, pa, kao krosžanrovski projekat gde ima i industrial metala i post-metala, i hardcorea i sludge metala... In Horrid Waves je mučan, težak album ali nije bez reda, poretka i smisla. Ova muzika počiva na tenziji i neprijateljevanju sa celim svetom, ali ume da se estetski zaokruži i predstavi vam se u najboljem svetlu. Neke pesme su petominutni krešendo besa i straha, izveden spretno i snimljen jeftino ali korektno. I to moramo poštovati:

https://xsforeyesnoise.bandcamp.com/album/in-horrid-waves
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/on063-in-horrid-waves

Slatki su Nijemci Depraved Entity na svom drugom albumu, Angels of Sin. Uprkos tom opasnom imenu benda, muzika je melodični heavy metal koji ,,anđele greha" sigurno nalazi u devojkama koju autor uveče sramežljivo gleda kada izađe u grad. Dosta je sve to sleazy ali ne na old school način, nego je to moderna ljiga koja nije baš po mom ukusu ali bend zna šta hoće i to vrlo solidno postiže:

https://youtu.be/02ndmFX0NVA

Njemački hevi metalci CobraKill imaju drugi album, Serpent's Kiss i ako ste voleli njihov debi od pre dve godine, nema šta da razmišljate. Ovo je i dalje sleazy, ulični metal sa pesmama čiji naslovi zvuče kao da ste ušetali u videoklub u 1989. godini (Above the Law, Concrete Jungle, Bazooka) i stilom smeštenim na sredinu između Motley Crue i, recimo, Accept. Produkcija je dosta tanušna, što je u skladu sa erom koju bend emulira i mada je sve ovo vrlo cheesy, bend me je svakako razgalio:

https://youtu.be/shJWGYRi1ZI

Čikaški meth. (tako, malim slovom i sa tačkom na kraju) su praktično definicija onog što mislim kad kažem ,,krosžanrovski bend". Ovo je mračna, vrlo abrazivna ali i atmosferična muzika negde između noisea, black metala, death metala, screamoa, powerviolencea i jedino što unapred znate je da neće biti lako da se sluša ali da ćete MOŽDA okusiti transcendenciju. Album Shame, prvi za ovu ekipu je vrlo disonantan, pun meditacija o stidu i okrutnosti, masterovao ga je Colin Marston i – odličan je. Sve što meth. rade je vrlo transparentno, vrlo neposredno i čoveka ruši na patos bez trikova i filozofije:

https://methil.bandcamp.com/album/shame

Ako je to MNOGO mračno, tu su Hrvati Them Moose Rush sa jednom ljupkijom kombinacijom progresivnog i noise rocka. Album Zepaxia teško da biste nazvali metalom ali ovih šesnaest pesama definitivno će prijati metal publici, sa puno mašte i ideja ali i sa čvrstim, teškim zvukom i odličnim gruvom:

https://themmooserush.bandcamp.com/album/zepaxia

Za klasičniji noise rock, tu su Italijani Baratro i njihov album The Sweet Smell of Unrest koji melje kao drobilica za metal. Ovo je procesija superteških, abrazivnih noise rock (i malo i sludge metal) komada koji ne preteruju sa filozofiranjem, ali ubijaju moćnom bas-gitarom, militantnim ritmovima i urlanjem. Prejako, maltene i doslovno jer preslušati ovih jedanaest pesama skoro da je ekvivalentno trčanju polumaratona:

https://baratro.bandcamp.com/album/the-sweet-smell-of-unrest

Još izvrsnog noise rocka stiže nam iz Francuske. Veuve Scarron svoju garažnu varijantu noise rocka plasiraju pravo u rašlje sa pet pesama riljanja i atmosfere na EP-ju Thanks For Nothing Find Me Nowhere. Bend je savršeno minimalistički orijentisan, nudeći isključivo krtinu, podsećajući da je rokenrol pre svega u etitjudu a onda u svemu ostalom. Bez greške i jebeno odlično, a dok bend nudi izdanje za samo dva evra, Forbidden Place ga prodaju za koliko sami date:

https://veuvescarron.bandcamp.com/album/thanks-for-nothing-find-me-nowhere
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/veuve-scarron-thanks-for-nothing-find-me-nowhere

Novozelanđani Ginzu And The Steak Knives zvuče odlično u svojoj kombinaciji noise rocka i nekakvog pankerskog sludge-stoner zvuka. Album No Fucks je povratak u diskografsku aktivnost posle pola decenije i ima jednu agresivnu ali dostojanstvenu, zrelu oštricu, nudeći militantnu bas gitaru, disonantne rifove i ritualna zapevanja. Plus oldičan zvuk, odlini tekstovi i sve to po ceni koju sami odredite. Fantastično:

https://ginzuandthesteakknives.bandcamp.com/album/no-fucks

Justin Broadrick je objavio novi EP svog shoegaze projekta Jesu, Hard to Reach i ako vam naslov zvuči poznato, ovo je zapravo remaster i reizdanje dve pesme koje su izašle još 2008. godine ali sa dodatim pesmama iz iste sesije koje do sada niste čuli. Jebiga, Justin je neko koga slušam preko trideset godina i obožavam skoro nekritički pa onda i shoegaze elektroniku sa autotune vokalima mogu da volim kad je on napravi. Jer, jelte, Justin UME da od bilo čega napravi hipnotičku mantru:

https://jesu.bandcamp.com/album/hard-to-reach-ep

Grčki Graywitch su, za moj brutalni ukus, možda i malo previše epski i melodični na svom drugom albumu Children of Gods, ali to ja samo izigravam neku ozbiljnu ličnost nego što treba da se shvati kao nekakva kritika. Graywitch sviraju simpatičan power metal bez previše originalnosti ali sa finom merom zanatske izvrsnosti. Kombinacija energičnog metal čukanja i narodnjačkih motiva je ipak nepogrešivo pobednička, kad god da se pojavi i priznajem da sam se mnogo više smešio nego što sam se mrštio slušajući ovaj grčki odgovor na Blind Guardian:

https://graywitchband.bandcamp.com/album/children-of-gods

Ne kažem da su Transit Method iz Ostina u Teksasu bend sasvim po mom ukusu ali njihova vizija alternativnog metala i progresive ima dosta intrigantnih elemenata. Album Othervoid me je prijatno iznenadio na više mesta svojim odbijanjem da smara nekakvim progresivnim eksperimentima već gotovo direktnim pozivanjem na pank a onda na tu osnovu dodajući te progresivne elemente. Zanimljivo je:

https://transitmethod.bandcamp.com/album/othervoid

Wandering Oak iz Ročestera u Njujorku mešaju heavy i black metal pa onda na to dodaju malo folka i tako nastaje njihova muzika. Ne mora da vam se u njoj sve dopadne ali drugi album, Resilience je ambiciozna ploča sa samo pet ali dugačkih pesama i složenim aranžmanima koji ako treba i na silu mire suprostavljene stilske elemente. Svakako možete da kažete da je mnogo toga ovde isforsirano ali Wandering Oak ovo rade sa puno ubeđenja:

https://wanderingoakband.bandcamp.com/album/resilience

Ha, Kanađani Striker su previše cheesy čak i za mene, ali njihov sedmi album, Ultrapower rekonstrukciju hair, glam, sweet i sleaze metala osamdesetih radi sa impresivnim entuzijazmom. Ovo je kao da ste iskomprimovali Europe, Bon Jovi, Whitesnake u najosetljivijim momentima, na sve to dodali malo power popa Pat Benatar, dobro izmućkali i poslužili uz nekakav koktel neonskih boja. Mislim, jebeno je odlično, samo treba da baš VOLITE osamdesete, natapirane frizure, ceo taj fazon:

https://strikermetal.bandcamp.com/album/ultrapower

Bečki sastav Diamond Falcon čekao je baš Bandcamp Friday da izda svoj treći album, Gates of Hell. Mislim, iskusno. Enivej, ovo je tradicionalni heavy metal sa nemalim dugovima ka Iron Maiden školi ritma i harmonije, ali sa dodatnom porcijom cheesea. Bend svakako razume, voli i ume da rekonstruiše '80s epiku i mada im pesme nisu SUMANUTO dobre, nisu ni rđave pa meni najviše smeta produkcija sa nedinamičnim a preglasnim bubnjevima, tihim, diskretnim ritam-gitarama i previsoko miksovanim vokalom. Da se ovo malo remiksuje, da bude, jelte, življe, bilo bi ODLIČNIJE ali i ovako zavređuje pažnju svakog poštenog hevi metal manijaka:

https://diamondfalcon.bandcamp.com/album/gates-of-hell

Album nedelje stiže iz Francuske! Necrowretch su negde između death i black metala ali njihov peti album, Swords of Dajjal, kao da nije mnogo zainteresovan da se žanrovski odredi i roka po osećaju. Ovo je agresivna, pa i epska muzika, odsvirana uz puno energije i znoja, daleko od nekakve beživotne studijske upeglanosti ali ipak sa merom teatra i drame primerenim modernom blek metalu. No, istovremeno, ovo je i death metal ploča dobrog gruva, satanistička u jednom osvežavajuće pretećem modusu, puna agresivne, optimistično-nihilističke emocije. Odlično je:

https://necrowretch.bandcamp.com/album/swords-of-dajjal

Meho Krljic · 10-02-2024, 12:19:53

U nedelji u kojoj se Kerry King vratio sa novim singlom (gde članovi Forbidden, Death Angel, Vio-lence i Skrew praktično izigravaju Slayer-tribute band) nismo imali MNOGO nove zanimljive muzike, bar ne po mom ukusu. Ali bilo je taman toliko da se čovek zadovolji. Evo šta bismo izdvojili:

Prvo možemo black metal, po običaju. Parižani Seeds of Loss se, recimo, ne mažu farbom po licu ali sviraju vrlo zdrav blek metal na debi albumu Pale Sulphur. Ovo je moderna muzika, ne u smislu da je u pitanju blek metal sav od atmosfera i melanholičnih harmonija već u smislu da se rifaški i harmonični blek metal prirodno i organski spaja sa trešerskim i metalkoraškim rifovima i formama, za pesme koje su dinamične, gruverske, energične i teraju na pokret. Zvuči kao da su koncerti ovog benda zabavni događaji a debi album je odličan:
https://seedsofloss.bandcamp.com/album/pale-sulphur

Wolves of Isengard su iz Tulse ali im demo Shemhemforash zvuči kao da su Šveđani. Solidne su ovo tri pesme, pristojnog zvuka i jedne lepe old school kombinacije agresije i hladnoće u pesmama. Nema tu sad nešto mnogo komplikovanja ali tako je osvežavajuće čuti blek metal bend koji svira RIFOVE pa makar dolazio iz Oklahome a ne iz Srednje zemlje. Ovaj solidni demo plaćate po želji:
https://wolvesofisengard.bandcamp.com/album/shemhemforash-demo-2024

Čini mi se da smo već pričali o Hulder, belgijskom jednočlanom ženskom blek metal bendu koji sada operiše iz Amerike jer se Marliese tamo preselila i udala za Sama Osbornea, gitaristu i bubnjara raznih death metal bendova. Elem, drugi album Hulder, Verses in Oath izdao je 20 Buck Spin i to je prilično jak signal da ovo valja. Muzika ima sirovost i neposrednost u kombinaciji sa zrelošću, što su sve obeležja ove pensilvanijske etikete, ali onda ima odozgo i dodatni sloj blek metal glanca i glamura i to vrlo lepo ide jedno uz drugo. Plus, produkcija je iznenađujuće živa i dinamična. Moćno, melodično, elegantno i mračno:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/verses-in-oath

Ako u svom blek metalu volite i malo rokenrol gruva, tu su vam Šveđani Alfahanne sa svojim trećim albumom, Vår tid är nu. Ovo je, onako, himnično, sa dosta gotskog roka prevučenog preko blek metala, a što znači da nije baš za mene, ali bend ima lep zvuk i piše dobre pesme i nisam ni ja baš skroz imun na njihov šarm:
https://alfahanne.bandcamp.com/album/v-r-tid-r-nu

Almighty Earth je treći album francuskih War Inside i izlazi tek sutra, ali možete ga već sada čuti u celini i uživati. To jest, ako volite, disciplinovani, melodični a agresivni blackened death metal sa vrlo čvrstim (možda i premalo dinamičnim) zvukom i lepo, stručno napisanim pesmama. Bend postiže dobru ravnotežu između propisnog metalskog rif-rada i melodičnih elemenata karakterističnih za savremeni black metal zvuk i nudi ne specijalno originalan ali ugodan program:
https://lordalienoire.bandcamp.com/album/almighty-earth
https://youtu.be/dkqWFX37mkM

Idemo sad sa stoner rockom, doom metalom, psihodelijom, sludge metalom i hard rokom. Poljaci Weedow sa istoimenim albumom valjaju neke od najtežih zvukova koje ćete ćuti ove nedelje. Gitare su ovde prosto kao da se na vas ruši čitav neki lednik otkačen sa planine posredstvom klimatskih promena i bend sa svojim sporim, elegantnim stoner-doomom vrlo dobro razume da onda i treba da se u najvećoj meri osloni na repetitivne rifove i njihovu hipnotičnu prijemčivost. Kad preko još dođu ukusno odsvirane teme na solo-gitari, a bas i bubanj samo melju, ovo bude skoro pa savršeno. Weedow možda na slici deluju kao tri stondirana štrokavca ali muzika im je sofisticirana taman koliko treba i jako zavodi:
https://weedowdoom.bandcamp.com/album/weedow

Šveđani Concealed Elephant imaju malo stoner težine u svom zvuku ali EP (zapravo miniLP sa četiri dugačke pesme) KM, HP & BO je više kombinacija progresivnog i psihodeličnog roka sa dosta old school zvuka sintisajzera i finim, relaksiranim tempom u razvoju kompozicija koje karakterišu očekivano kompleksne ritmičke metrike i dosta atmosfere. Bend pritom ima lep, dinamičan zvuk i odličan džemerski gruv a da je u pitanju ipak propisan studijski snimak u kome se sve dobro čuje. Jako ugodno a možete ga kupiti po ceni koju sami odredite:
https://theconcealedelephant.bandcamp.com/album/km-hp-bo

Belgijski duo PVRS sviraju skoro enciklopedijski post-metal/ doomgaze na albumu Solstice. Sve je teško, melanholično, tužno, nekako malo i hermetično i mada možda ja nisam preterano raspoložen za ovakav album u ovom trenutku, u tehničkom smislu njemu ne da ništa ne fali nego je vrlo kvalitetan, sa sve svojim preglasnim, razmazanim masterom.
https://pvrs.bandcamp.com/album/solstice

Čovek bi pomislio da će Santtu Laakso da nam da malo vremena da se odmorimo ali ne. Neće. Novi Astral Magic je pred nama (prethodni je izašao u Decembru a u Januaru smo imali kompilaciju retkih i neobjavljenih snimaka) i, kao i obično, End of Time je kolekcija feelgood svemirskih psihodeličnih pesama. I kao i obično, sjajna je. Laakso ovde radi sa još dva muzičara ali većina svirke je delo njegovih ruku i mada na ovom albumu stvarno nema nekih velikih iznenađenja, sve je to izuzetno sofisticiran, prijateljski psihodelični zvuk koga, makar ja, ne uspevam da se zasitim:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/end-of-time

Za još izuzetno ugodnog, nežnog, pitkog ali ne plitkog psihodeličnog zvuka, tu je drugi album australijske ekipe Sons Of Zöku. Ovaj šestočlani kolektiv (u kome nisu svi muškarci, uprkos imenu benda) za ovu je priliku ojačan i sa dva gosta koji sviraju tablu i saksofon pa je ËNDLËSS jedna naglašeno old school ploča psihodeličnog roka koji se rado bazira na azijskoj tradiciji i meditativnim praksama, nudeći hipnotičke pesme, topao zvuk, jednu iznad svega umirujuću muzičku masažu. Fenomenalno:
https://sonsofzoku.bandcamp.com/album/ndl-ss-2
https://copperfeastrecords.bandcamp.com/album/ndl-ss

Fortunate Son iz Sent Luisa lepo spajaju sludge metal, pank rok i malo južnjačkog gruva na svom albumu 7 Joints. Inspirisani, koliko se po imenu benda može nagađati, i Creedence Clearwater Revival zaostavštinom, Fortunate Son imaju agresivan, ali prijemčiv, zarazan zvuk sa dobrim gruvom, žestokim ritmom i pevačem koji ne uzima taoce. Na momente, ovo preti da postane noise-rockerski pokolj ali se uvek seti svojih movčvarnih korena i ponudi slušaocu pojas za spasavanje. Odlično je:
https://fortunatesonstl.bandcamp.com/album/7-joints

Brazilci Spiral Guru su EP Silenced Voices pripremali pre pandemije, ali se onda desilo šta se desilo i bend navikao da pesme pravi na probama, spontano, kroz kolektivni džeming morao je da se navikne na razmenjivanje fajlova preko interneta i rad u izolaciji. No, materijal, četiti pesme na ovom izdanju, je sasvim zdrav, sa lepim, stonerskim, blago progresivnim matricama i odličnim vokalima Andree Ruocco. Toplo, prijatno i relaksirano:
https://spiralguru.bandcamp.com/album/silenced-voices

I Locomotiva Elétrica su iz Brazila, ali njihov zvuk na EP-ju Os Animais que nos Habitam je izrazito utemeljen na džemovanju. Bend uostalom svira instrumentalno, bez pevanja, kreirajući lepe psihodelične džemove sa melodičnim gitarama i prominentnim orguljama koje farbaju ugodni gruv. 24 minuta lekovitog psihodeličnog roka:
https://locomotivaeletrica.bandcamp.com/album/os-animais-que-nos-habitam

Dead Runes iz Nešvila su kao kada bi Mastodon svirali stoner-doom metal i to ne zvuči uopšte loše. Raidho im je prvi album i ima tu dosta maštovitog teškog roka, dobre, vrlo žive svirke, sve spakovano u solidnu – ako već ne idealnu – produkciju i bend ostavlja utisak pitkosti ali i ozbiljnosti:
https://deadrunes.bandcamp.com/album/raidho

Thick iz Gotenburga sviraju kvalitetan rokenrol. EP Get a Ride trese sa tri pesme u klasičnom power-trio stilu, budeći nam lepe uspomene na sve od Hendrixovog Experiencea pa do, šta ja znam, John Spencer's Blues Explosion. Ne da Thick imitiraju ijedan od ova va benda, ali daju isti taj neki spoj gruva, energije i jake hemije:
https://thickswe.bandcamp.com/album/get-a-ride-ep

Hora su, pak, fuzz-doom bend iz Bristola. Njihov prvi EP, Witch Trial Sessions Vol. 1 je prljav, sirov, mračan, neprijatan ali ima svog šarma. Bend ume da napravi atmosferu, a ume i da isprži dobar fazirani gruv pa je meni sve to nekako pozitivno i kad čujem lepe hard'n'heavy melodije i solaže, nasmešim se:
https://horadoom.bandcamp.com/album/witch-trial-sessions-vol-1

A sada thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. I odmah pitanja: volite li grčki thrash metal? The Usurper sa EP-jem Of Fire and Soul nudi argumente da mu posvetite malo vremena. Ovo je hermetičan, mračan thrash metal, više u brutalnoj težini i debelom zvuku nego u brzini i okretnosti. Možemo i tako da se igramo, naravno, pa ako volite muziku koja nije seksi, nije čak ni za običnu šutku i hedbeng, treba da čujete The Usurper:
https://youtu.be/ot6ae1z8EwU

Night Slasher su litvanski treš metal sa istoimenim debi albumom i dovoljno energije da čitav konvoj šlepera isteraju uzbrdo do Šarganske osmice ako zatreba. Ovo je, naravno, old school intonirano, sa dosta klasičnog speed metal prizvuka, ali i sa kvalitetnom, punokrvnom produkcijom i sa pesmama koje nisu samo metalizirani D-beat pank već konstrukti složenih aranžmana i povremeno uverljivo epskog zahvata. Bend svira već deset godina (doduše, isprva su se zvali Alcotopia) pa zrelost i ubedljivost koji se čuju na ovom albumu ne treba da čude. Ali treba prepoznati koliko je on pored te zrelosti istovremeno i zabavan. Izvrsno:
https://nightslasherofficial.bandcamp.com/album/night-slasher

Švedski trešeri F.K.Ü. postoje od 1987. godine ali su tada posle godinu dana prestali sa radom pa su se reaktivirali 1997. Svejedno, za tolike decenije nisu preterivali sa snimanjima ali je The Horror and the Metal, njihov šesti album, sasvim prijatna ploča. Ovo je thrash metal kao komunikativna muzika za dobar provod. Jeste da se bavi, kao, mračnim temama, hororom, antihristom itd, ali atmosfera je kao da ste na nekoj žurci sa povremeno otvoreno humorističkim tonom, a svirka čvrsta i sigurna. Jako:
https://fku-moshoholics.bandcamp.com/album/the-horror-and-the-metal

Al onda tu dođu i Amerikanci Morbid Saint kojih se sećam još iz osamdesetih, mada su prvi album snimili tek 1990, ali bio je tu jedan demo pre toga i bilo je dobro. Neiznenađujuće, viskonsinska ekipa i sada ZAKIVA pa je novi, tek treći album za četiri decenije postojanja, Swallowed by Hell jedna lepa kolekcija old school thrash komadina. Morbid Saint ne izigravaju nikakve gangstere ili progresivce, njihova muzika je čist ubrzani heavy metal zasnovan na NWOBHM predlošcima i sviran tako brzo i žestoko da prilazi death metalu iz mrtvog ugla i nokautira ga sa par kratkih direkta. 46 minuta poštenog trpanja posle koga ćete se osećati preporođeno!
https://youtu.be/oTMfEXFDydY

Towerlord iz Teksasa sebe opisuje kao krosover sastav ali prvi demo, isto Towerlord, je bliži deaththrash delu spektra. Ne da je to nešto loše, ovo su tri pesme solidno sazrelog metala sa dobrim rifovima, odličnim vokalom, čvrstim ritmom i dobrim zvukom. Vredi poslušati, kupiti za dolar i pratiti šta će bend dalje da radi:
https://towerlord.bandcamp.com/album/towerlord

Demonstration of Power iz Glazgova sviraju ekstremno heavy metalizirani hardcore koji se na momente skoro ne razlikuje od death metala. EP Five Eyes ima dve pesme mrvećeg gruva, siledžijskih vokala, sa puno moćnih metal rifova i kvalitetnim, teškim zvukom. Ne bi mi bilo mrsko da slušam i čitav album ovog zvuka, ali za sada ovo ne može da se kupi jer izdavač daunloud kao da ne prodaje a fizički nosač zvuka ne najavljuje. No, nema veze, preslušajte:
https://northernunrest.bandcamp.com/album/five-eyes

Nemački hardkorovci Truth Grip sve prihode od EP-ja Reality Curse prenose direktno na prijatelja koji je nedavno bio primoran da počne da koristi invalidska kolica i pošto je to plemenito, onda ovo treba da kupite ako IMALO volite metalizirani moshcore/ beatdown. Truth Grip su pritom dobri, moderni, teški, dovoljno raznovrsni i dobro producirani pa čak i ja koji ne marim previše za ovakvu muziku mogu da ih slušam bez štucanja:
https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/reality-curse

Butcher iz Subotice postoje već MNOGO godina ali 6 Konjanika Pakla im je prvo izdanje i ovaj miniLP nudi onaj autentični, haotični old school hardcore-thrash, kakav se na ovim prostorima svirao i osamdesetih i devedesetih a izgleda da će i zauvek. Pored šest studijskih pesama, imamo i stari snimak sa probe kao i jednu pesmu urađenu uživo ali Butcher SVE vreme zvuče kao da sviraju uživo i taj šarm i autentičnost su zarazni. A daunloud plaćate koliko hoćete.
https://butchersu.bandcamp.com/album/6-konjanika-pakla

Simpatični su i Rusi The Dead State, sibirski hardkor bend sa albumom nazvanim Здесь, a što znači ,,ovde". Ovo je metalizirano, ali bliže propisnom thrash metalu i krosoveru nego moshcore formatima, sa odličnim vokalom, lepim rifovima i solidnom produkcijom u kojoj sve eksplodira ali sve ima i prostora i ne zvuči kao da je nagurano u jednu ravan. Tekstovi na Ruskom, stav izražen, sve preporuke za The Dead State:
https://thedeadstate.bandcamp.com/album/--5

Search Warrant su, naravno, hardkor bend iz Masačusetsa a EP Re-Execution ima šest pesama metaliziranog ali i dalje dovoljnp pankerskog zvuka da se čovek lepo zabavi. Recimo, Caught je pesma za ozbiljne mošpit akcije sa svojom besnom energijom i pogo-ready ritmom, a razjaren vokal i tvrda produkcija će privući i moshcore publiku. Odlična, eksplozivna komadina hardkorpanka a još po ceni koju sami određujete!
https://searchwarranthc.bandcamp.com/album/re-execution

Tu su onda i Jezter sa Floride i njihov drugi EP, For The Amusement Of You. Ovo je opet metalizirani hardkor sa dobrom kombinacijom gruva i brze svirke, taman kako treba. Bend ima dobar, napržen zvuk, sa puno mikrofonije i pevača koji zvuči kao da je u plamenu jedno 90% vremena a od šest ponuđenih pesama samo jedna prelazi dva minuta. Efikasno, ekonomično, pa i ekstatično!!!!
https://4ephyra.bandcamp.com/album/4e027-for-the-amusement-of-you

fearbirds su iz Vankuvera a njihov debi album, Aux Blood fino kombinuje d-beat i metalizirani trešerski hardkor sa malo disonanci tako da se kao rezultat dobije muzika koja je i zarazna, mošerska, ali i blago hermetična, opresivna. Nizak štim, težak, napumpan zvuk, ali lepa količina maštovitosti u pisanju pesama drže ovaj album na odličnoj poziciji između hardcore i posthardcore svetonazora i bend tu radi mnogo dobrih stvari:
https://fearbirds.bandcamp.com/album/aux-blood

A Knife in the Dark/Heavens Die je split EP dva benda iz naslova i ovo je hermetični, mučni, mračni metalizirani hardcore koji je prošao daleko iza moškor zajebancije i susreo se sa najcrnjim sludge metal košmarima negde tamos druge strane. A jako je dobro. Oba benda imaju bogat, abrazivan a opet ne prenapucan zvuk i razumeju potencijal dinamike u aranžiranju pesama. Sjajno je:
https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/a-knife-in-the-dark-heavens-die

Military Shadow/Kuebiko split 7" je ploča za baš baš lojalnu krastpank publiku. I izdavač se zove Believe in Punk a ovo su dva benda koji zvuče kao da su svoje radove snimili početkom devedesetih nakon godina konzumiranja skoro letalnih doza Siege i japanskog hardkora. Opako:
https://believeinpunk.bandcamp.com/album/military-shadow-kuebiko-split-7

Merit su švedski hardkor sastav sa finom dozom noise rocka i abrazivnijeg posthardkora u svom zvuku. EP No One // Nowhere ima pet brutalnih a gruverskih pesama spakovanih u kompaktne aranžmane od po minut-dva i ovo se proguta sa velikim zadovoljstvom.
https://meritnoise.bandcamp.com/album/no-one-nowhere

Za baš dobar pank, The Chisel stižu iz Londona. What A Fucking Nightmare je album sa šesnaest pesama brze, energične muzike za šutiranje i kolektivni silazak sa uma. The Chisel ne bih nazvao hardkor bendom jer u muzici imaju onaj baš old school himnični pank vajb, ali da umeju da pokidaju, umeju. Odličan album:
https://thechisel.bandcamp.com/album/what-a-fucking-nightmare

Još odličnog panka donose The Sleeveens, irsko-američki projekat koji sa debi albumom omažira rani pank zvuk bez nekakvog utapanja u nostalgiji i drugim otužnostima. Ovo je prosto energična, bučna rok muzika sa puno dobrih ideja i nezanemarljivim himničnim kvalitetima, pa izvolite, poslužite se:
https://dirtnaprecords.bandcamp.com/album/the-sleeveens-s-t

Ne znam odakle su Sacricide koji imaju kasetu Sacricide ali pošto zvuče kao da su iz Birmingema i sviraju vrlo britanski-intoniran mračni '80s hardcorepunk/ stenchcore, onda ću da kažem da su Britanci. A dobri su, ovo su četiri pesme vrlo kvalitetno rekonstruisanog zvuka mračne strane UK hardkora osamdesetih, sa lepo iskobinovanim pank i metal elementima i finim, hrskavim zvukom. Masterovao Will Killingsworth a zna se da on ne radi sa smećem. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://crypticscieldvault.bandcamp.com/album/sacricide

Rusi Плач Машин sa demo snimkom nazvanim samo Демо nude četiri pesme brzog, jednostavnog ali prijemčivog grindcore/ fastcore zvuka koji spaja tradicionalne formate sa modernijim idejama. Rifovi su ovde prostački, aranžmani jednostavni, ali sve zvuči kako treba, sa dovoljno razgovetnim vokalom, dovoljno blastbitova i i disonance da sve bude tačno na svom mestu. Plaćate koliko hoćete:
https://plachmashin.bandcamp.com/album/-

A iz Kejptauna dolaze Behest i njihov blackened grindcore. EP Celestial Fortress ima četiri agresivne, mračne, pa na momente i mučne pesme, koje uspešno kanališu taj zvuk zrelog, smrknutog besa što ga Behest neguju. Solidno producirano, dobro napisano i odsvirano, vredi da se čuje!
https://behestnoise.bandcamp.com/album/celestial-fortress

Šveđani Bulletsize kažu da su dve pesme na EP-ju Lost and found .... bile namenjene prošlogodišnjem debi albumu, ali da nisu imali vremena da ih aranžiraju. Ništa zato, evo ih sada i ovo je šarmantan death-thrash metal, pogotovo na kraćem od dva komada, Crowd Control, koji je propisna čukačina. Prva, i duža pesma, Scarred je atmosferičniji, samo blago ,,blackened" komad, a sve to je na gomili prijatno i lepo producirano:
https://bulletsize.bandcamp.com/album/lost-and-found

Ne umem ni da smislim šta bi ime benda iz Teksasa, Torchered, trebalo da znači – verovatno je u pitanju alternativno pisanje reči ,,tortured" – ali da ovi ljudi čukaju – čukaju. EP Wrapped in Rope je brutalni death metal spreman za konzumaciju, sa tri energične, agresivne pesme pune surovih rifova i nemilosrdnih bubnjeva, sa neolitskim vokalom odozgo. Sve je superutegnuto, producirano tako da svaki dodir žice ili kože proizvodi malu eksploziju blizu vaše bubne opne i ko voli brutal death metal ovde nema šta da misli:
https://torchered.bandcamp.com/album/wrapped-in-rope

Zna se da nisam sad neki veliki slušalac melodičnog death metala ali drugi album sastava Deathless iz Nešvila, The Clairvoyant, mi je bio sasvim slušljiv. Jer pored melodičnih, himničnih momenata, ova momčad zapravo dosta dobro čuka, nudeći ne preterano kompikovanu ali pitku death metal muziku sa solidnim zvukom, kvalitetnim bubnjarem i povremeno lepim gitarskim arabeskama. Bude to simpatično:
https://deathless.bandcamp.com/album/the-clairvoyant

U Spectral Voice sviraju tri člana Blood Incantation pa im to odmah garantuje pedigre. Njihov drugi album, Sparagmos upravo je izašao za Dark Descent Records i ako vam je normalan doom metal malo suviše dijetalan, Sparagmos je ploča izuzetno mračnog, hermetičnog death doom metala što bi trebalo da vas razvali. Bend odmah kreće sa pesmom od skoro dvanaest minuta i imaće ih svega još tri do kraja albuma, nudeći jako spore, apokaliptične ritmove, atmosferične gitare, vokale na ivici čujnosti i muziku koja je istovremeno toliko mučna i neodoljiva da je nemoguće ostati miran uz nju:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/sparagmos

Odličan drugi album za oregonski Petrification. Portlandska momčad je napravila razmak od dobrih šest godina između dve ploče i ovo je zrela, prijemčiva death metal ploča vrlo utemeljena u onom old school death metal zvuku koji svi volite, sa jasnim dugovima ka Death, Bolt Thrower ili, šta ja znam, Pestilence, ali sa modernim, bogatim zvukom i drusnim stavom. Vrlo mošerski, vrlo atmosferično, a puno odličnih rifova i dobrih vokala. Da se ne propusti:
https://petrificationdm.bandcamp.com/album/sever-sacred-light

Contaminated iz Melburna su čekali solidnih sedam godina da isprate cenjeni prvenac novim albumom, ali slušanje albuma Celebratory Beheading je jedna katarzična, radosna situacija. Pogotovo ako volite brutalni death metal koji nije samo generičko ređanje rifova i moš delova, već pažljivo iskomponovana i izvedena muzika tako da se postigne maksimalna sinergija agresije i atmosfere. Contaminated imaju čvrst, abrazivan zvuk i sviraju žestoko, ali album je uvek u smeni bolesnog, mrtvačkog gruva i ekstremne agresije, sa mnogo pametno korišćenih atmosferičnih melodija ubacivanih u strateškim momentima. Jako dobro!
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/celebratory-beheading

Evo smo i na kraju i slušamo heavy metal i nekakve krosžanrovske radove. No Helmet su dva lika iz Ontarija koja prave metal samo sa basom i bubnjevima. Na osnovu drugog EP-ja, nazvanog EP 2, mogu da kažem da No Helmet imaju interesantan zvuk i umesto da se okrenu za ovakve postave uobičajenoj kombinaciji gruva i teksture, sviraju visokotehnički, trešerski/ krosoverski metal sa puno promena ritma i vrlo eksplozivnom energijom. Meni je ovo odlično, a vi poslušajte:
https://nohelmet.bandcamp.com/album/no-helmet-ep-2

The Butler su isto dva lika, ne znamo ni odakle (verovatno negde iz SAD) i njihova muzika je teška i agresivna, a žanrovski je negde između sludgecorea i, recimo, industrial metala. Hoću reći, EP Overexposed and Underwhelmed/Voices sa svoje dve kratke pesme uspe da se prošeta između masivnih gitara i vrištanja do elektronskih bitova i šaputanja i bend je svuda prilično uverljiv. Još i nudi muziku po ceni koju sami određujete. Vredi poslušati:
https://thebutler.bandcamp.com/album/overexposed-and-underwhelmed-voices

Haystack su, pak, Šveđani i sviraju nekakav pankerski noise rock. Ne ,,pankerski" po nedisciplini ili krš zvuku, njihova pankerska dimenzija se očitava u priličnoj komunikativnosti pa i pevljivosti pesama koje i dalje imaju potrebne militantne bas gitare i komprimovanu energiju. Album Doomsday Goes Away mi deluje kao vrlo solidna ponuda za odmor i relaksaciju:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_m2BkE7O9-YBArzMqIjWTaq6TagjWP3F28

Španski bend In vain je negde između melodičnog power metala i tvrđeg thrash metala i to nije kombinacija kojoj bih ja odmah poklonio svoje srce i nepodeljenu pažnju, ali Back to Nowhere, njihov šesti album ima nekoliko baš dobrih momenata. Bend je jako ubedljiv u svirci, ima dobru produkciju i kada napiše dobru heavy metal temu, to baš pogodi gde treba:
https://fighter-records.bandcamp.com/album/back-to-nowhere
https://www.youtube.com/watch?v=ruw5I1bQXNk&list=OLAK5uy_ntQAbJEnAjAvER64x1BJXjc0ISkqJQ-Dg

Evo nek album nedelje bude iz švedske neo-hair metal kuhinje. Smoking Snakes su Šveđani ali naravno da izgledaju i da zvuče kao da su izašli sa Sanset Stripa cirka 1989. godine. Njihov debi album, Danger Zone radi taj neki sleaze metal sa idealnim odnosom glam roka i panka, vrlo sigurno, brlo bezobrazno, sa odličnom produkcijom i bendom koji autoritativno zna da napiše pesmu. Ubacite malo gitarske pirotehnike, dobrog, promuklog pevača, uverljiv ulični etitjud i eto nas pred modernim klasikom:
https://www.youtube.com/watch?v=Fcr145zQYkI&list=OLAK5uy_nhAFAlvK9VqJBqxmlfYhYGPcExcyh3yls

Meho Krljic · 17-02-2024, 12:21:02

Kvalitet metala koji je izašao ove nedelje u oštrom je kontrastu sa užasnim stvarima koje se dešavaju po celoj planeti i obećavaju nam još mračniju budućnost nego što smo, pod uticajem između ostalog i metala zamišljali da ćemo je imati. Ratovi, strmoglave klimatske promene, zloupotreba moći, političke asasinacije, sve su to ne samo teme pesama i albuma koje slušamo nego i život koji živimo. No, treba ga i ŽIVETI pa hajde da poslušamo malo kakvog je to progresivnog blek metala i regresivnog hard roka bilo ove nedelje.

Prvo blek metal (običan, ne MNOGO progresivan). Njemački sastav Zwielicht je punih deset godina čekao da isprati prvi album novim dugosvirajućim radom, ali je makar The Aphotic Embrace ambiciozna i DOBRA ploča. Iako rađena u modernom blek metal stilu, sa dosta melodije i atmosfere, ovo je i muzika sa dovoljnom količinom old school blek metal krljalčine, rifa i dobre, stare agresije da i meni zaigra brk u osmehu. Zwielicht pišu pesme i od po deset i po minuta, ali umeju da ih ispune doigađanjima i ovo je sazreo, odrastao blek metal koji ipak ne zaboravlja kako je dobro kad se pošteno bije. Vrlo solidno aranžirane pesme sa dosta dinamike, plus dobra produkcija (slušajte koliko basa ima u snimku!) koju samo malo kolje glasan mastering. Ali samo malo. Odličan album da se njime započne nedelja:
https://zwielicht.bandcamp.com/album/the-aphotic-embrace

Sirovi blek metal ponekad zaista profitira od jeftine, skoro garažne produkcije. Danci Frelser imaju demo, naslovljen DEMO MMXXIV i ovo je baš ono, old skul deračina, pola pank pola metal a SVA andergraund, sa svirkom koja je toliko brza da se pretvara u teksturu i demonskim vokalizacijama umesto pevanja. Najslađe je što obrađuju i Darkthroneovu Too Old, Too Cold i nekako pokazuju kad su im se otvorile oči. Plaćate koliko želite:
https://frelser.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv

Francuski melodični blek metalci Griffon se na svojim temama bave istorijskim temama, pa je i treći album, De Republica jedna rasprava o značaju republike kao uređenja u kome građani, umesto jednog čoveka (ili porodice) urpavljaju društvom ali i o ključnoj ulozi koju revolucija igra u unapređenju društva kroz ljudsku istoriju. Mislim, ozbiljno, ali Griffon sve ove stvari rade elegantno, kroz melodične, himnične kompozicije pune horova i epskih harmonija a koje su opet lepršave, razigrane, aranžirane drsko kompleksno a odsvirane drsko umešno. Naravno, ja po pravilu nisam publika za melodični blek metal, ali Griffon su tolik dobri u ovome što rade da legitimizuju čitav taj stil za mene:
https://griffonblackmetal.bandcamp.com/album/de-republica
https://ladlo.bandcamp.com/album/de-republica

O LVME ne znamo skoro ništa, ni ko su ni odakle su (Metal Archives kaže da je postava ,,internacionalna") ali drugi album, Of Sinful Nature, im je vrlo prijemčiv. Ovo je, naravno, avangardni blek metal koji uspeva da ima dobar odnos poštene, krljačke, znojave svirke i formalnog eksperimentisanja i sve to spaja u kompozicijama koje imaju i narativ i atmosferu i energiju... Pet komada i puno užitka za ljude koji u blek metalu vide i tu cerebralniju dimenziju ali ne odriču se krvi i znoja:
https://lvme.bandcamp.com/album/of-sinful-nature

Novi, četvrti album nemačkih Farsot, Life Promised Death dolazi sedam godina posle prethodnika. I zvuči zrelo, zainteresovano da sledi samo svoj instinkt i zvuk. Otud su pesme raznovrsne i ne mogu se uklopiti u neke moderne blek metal trendove, ali nisu ni nekakav konzervacionistički old school formalizam. Farsot zaista ovde traže pre svega, jelte, svoj izraz, i nekada je on na granici post metala, nekada je bliži doomu... Apsolutno treba čuti:
https://farsot.bandcamp.com/album/life-promised-death

Atinjani Sun Of Nothing nisu baš čist blek metal bend, ali recimo da su njemu, ili barem post-blek metalu najbliži sa svojim bučnim, mučnim, agresivnim a sjetnim zvukom. EP Maze ima pet dugačkih pesama koje kombinuju muljav, prštav miks (ali se barem čuje bas!), vrišteće vokale, atmosferične lupove jednostavnih tema, krljačinu, sporost, brzinu, tenziju, rasturačinu i sve to nekako uspevaju da ujedine u koliko-toliko konzistentan izraz. Nije to malo:
https://sunofnothing.bandcamp.com/album/maze

Zanimljivi su australijski Chapel Perilous sa debi albumom, The Tower of Silence, a koji je za sada samo na JuTjubu a u Ponedeljak ga puštaju na propisne striming servise (nažalost, nisam siguran da je Bandcamp ovde uključen). Vredi ovo čuti jer dva momka koji ovo prave uspevaju da se ubace u idealnu poziciju između propisno krljačkog blek metala, okultnog roka pa i malo psihodelije, kombinujući blastbitove i oštre gitare sa vrlo razrađenim klavijaturističkim aranžmanima i postižući jedan bogat, slojevit zvuk. Veliki kvalitet albuma je da se on je gubi u širini mogućnosti koje mu ovo pruža i da su pesme promišljeno, usredsređeno komponovane, svaka sa svojom jasnom temom i karakterom. Odličan debi:
https://youtu.be/Mf0nmNKcXC8

Prelazimo na doom metal, sludge metal, stoner rock, psihodeliju i hard rock. I radovaćemo se. Britanski Silen još nemaju album ali njihov drugi EP, The Emperor, The Fool, The Devil kvalitetom, sugeriše da je možda vreme. Bend je ime dobio po narodnoj skaski iz petnaestog veka, ali njihova muzika nije zagledana u prošlost nego, jelte, u budućnost. Čime hoću da kažem da je ovo progresivni sludge metal sa dosta dobrih ideja i pažnjom da se kreiraju atmosfera i tenzija, pa da su onda neizbežni momenti vrlo heavy svirke dobri pančlajni. Čudo jedno kako muzika odmah zvuči višedimenzionalnije kad ne pržite baš sve vreme iz sve snage. Elem, dobar materijal, a još po ceni od koliko vi sami ponudite.
https://silen.bandcamp.com/album/the-emperor-the-fool-the-devil

Virdžinijski Letcher vrlo časno tresu radnički i seljački doom metal na svom prvom pravom demo snimku, Demo '24. Ovo je sporo, sirovo, zasnovano na hipnotičkom rifu, psihodelično bez neke velike filozofije, već naprosto jer je to prirodno stanje uma u ovakvim situacijama i sa svojih pet pesama daje dosta obećavajućih momenata. A plaćate koliko želite:
https://letcherrva.bandcamp.com/album/demo-24

Brazilci Solipso su negde u sludgecore ravni sa svojim EP-jem Menos Que Nada. Ovo je pet pesama lošeg raspoloženja, agresivne vožnje, sirove, jeftine produkcije, a sve se završava doom-sludge himnom Jesus Hitler. Ako volite lepe stvari, plemenitu muziku i kvalitetnu produkciju okrenite se i idite. Mi ostali ćemo se u ovome valjati kao prasad u blatu:
https://solipsosludgefuck.bandcamp.com/album/menos-que-nada

Slični su zapravo i Nijemci Mæntis samo što njihov drugi album, ima pesme od po petnaest minuta i, gulp, momente melodičnog pevušenja između sludge-doom zatrpavanja. Muljavo je ovo, mračno, neprozirno, ali ima i šarm i gruv i nekako kad se naviknete da ovaj album kao da nikada neće da se završi, on postane dobar:
https://maentisdoom.bandcamp.com/album/to-become-king

Tu onda imate i Mudwagon čiji je EP Mudwagon Radio kao neki konceptualni materijal o radio-voditelju kome se Mudwagon ne dopadaju a gostuju mu u emisiji. Ovo je gruverski, dosta relaksiran psihodelični rok, koji ne preteruje sa težinom ili agresivnošću a opet je blizak stonerskim formulama spontanosti i smorene energije. Vredi da se čuje:
https://mudwagon.bandcamp.com/album/mudwagon-radio

Atinjani Black Stone Machine u uobičajeni grački stoner rock zvuk dodaju i malko kantri elemenata da bi postigli osobenost i to im dobro ide za rukom. Novi EP, The Guild of Black nudi za Grčku tipični masivni, čvrsti, upeglani stoner tresak, sa čak i malo agresivnijim pesamama nego što biste očekivali (Rock Bottom je baš krljačina) a onda to preseku akustičnim slajd gitarama i vestern atmosferom. Vrlo prijatno:
https://blackstonemachine.bandcamp.com/album/the-guild-of-black

Parižani Witchorious na debi albumu istog imena nude doom metal sa dosta eskpresivnog opsega. Ovo jeste teško i, uglavnom, sporo, ali pesme nisu samo usporeni, nisko naštimovani bluz i ovaj bend ima ambiciozne aranžmane, zanimljivo multitrekovane vokale, jednu dekadentnu crtu koja im daje originalni kvalitet. Vredno slušanja i proučavanja, sa nekim vrlo lepim psihodeličnim momentima:
https://witchorious.bandcamp.com/album/witchorious-2

Sundrifter su tri lika iz Bostona a njihov album An Earlier Time je kombinacija desert rock rifova i space rock džemovanja. Bude to dobro, i psihodelično i žestoko i, onako, ima viziju, ima ideju a ne žuri se:
https://sundrifter.bandcamp.com/album/an-earlier-time

Mr. Bison su ranije snimali i za Ripple Music ali kako se radi o italijanskom projektu, ništa nije prirodnije nego da novi album, Echoes From The Universe, izađe za rimski Heavy Psych Sounds Records. No, za razliku od uobičajene tvrde desert/ stoner svirke koju ovaj izdavač rado valja, Mr. Bison na ovom albumu nude prelep psihodelični, pa, progresivni rok inspirisan nordijskom mitologijom. Ovo je, koliko razumem, konceptualni album i izvrstan je, kombinujući proggy maštovitost i psihodeličnu, jelte, psihodeličost, na jedan vrlo organski način, nudeći bezvremeno, plutajuće a opet ROKAČKO iskustvo. Heavy Psych Sounds Records prosto ne umeju da promaše i ovo je još jedan PUN pogodak za jednu od najboljih etiketa u biznisu:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mr-bison-echoes-from-the-universe

A proslava koju nam je Ripple Music priredio ove nedelje dugo je pripremana. Sedam godina smo čekali na novi album benda The Obsessed, projekta koji legendarni Scott "Wino" Weinrich predvodi još od kasnih sedamdesetih i koji je bio apsolutno esencijalan u uspostavljanju zvuka doom metala zajedno sa St. Vitus (u kojima će Wino takođe svirati jedno vreme, u vrlo bitnoj fazi za bend), Pentagram itd. Wino se danas smatra hodajućom legendom i sa 63 godine albume snima tek kada ima šta da kaže. Njegov poslednji solo album, Forever Gone, izašao pandemijskog leta 2020. godine bio je procesija akustičnih bluz meditacija, intimna ali i beskompromisno otvorena, bez stida i sakrivanja. Otud je i novi alvum The Obsessed, u osveženoj postavi, Gilded Sorrow, jedna jednostavna, neposredna ploča čija zrelost nije u komplikovanim interpretacijama korena rok muzike već u tome koliko prirodno se ti koreni danas čuju u pesmama koje Wino piše da ogoli još uvek snažne emocije. Zvati ovo danas doom metalom je istovremeno i tačno i pogrešno jer Wino i The Obsessed ovde rade bluzirani hard rok sa mračnom, pesimističnom notom bez mnogo skretanja u neke ,,žanrovskije" vode. No, njegova svedenost, usredsređenost na slike i emocije koje uz njih idu čine ga opipljivijim, življim od ,,obične" hard rok ponude koju danas možete pronaći nasumičnom pretragom Bandcampa ili neke slične platforme. Wino je, ako već moramo da iskoristimo tu reč, PESNIK, neko ko stvari prvo PROŽIVLJAVA a onda ih sažima u seriju slika i zvukova koji će u slušaocu izazvati snažnu evokaciju i obogatiti i njegov unutarnji svet iskustvom što ga nije sam doživeo ali ga je OSETIO. Malo danas imamo takvih ljudi, iako ih imamo, verovatno, više nego ikada, ali uvek je malo, pa je Wino neka vrsta nematerijalnog kulturnog blaga ove planete. SLUŠAJTE:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/gilded-sorrow

Hajde sad da pređemo u višu brzinu i poslušamo nova thrash metal, speed metal (nema ni jedno), hardcore, grindcore i death metal izdanja. Njemački Reavers su imali jedan album 2019. godine a sada se vraćaju u formu EP-jem Violator. I cepaju pošteno, ovo je thrash metal čvrstog zvuka, kompjuterski preciznih, kao nožem odsečenih rifova i dobro usmerene, kontrolisane agresivnosti. Bend ume da zasvira brzo i žestoko ali i ume sebe da postepeno dovede na tačku gde je prelazak u brzu svirku oslobađanje nakupljene tenzije i to zvuči odlično. Šest finih, udaračkih pesama za ljubitelje thrasha:
https://reavers.bandcamp.com/album/violator

Vrlo malo i thrash metala ove nedelje, ali srećom, kvalitet je visok. Česi Refore su imali sjajan debi album 2021. godine a novi, Illusion of Existence, je, ako je nekako moguće, JOŠ BOLJI. Ovo je izuzetno brz, prodoran thrash metal koji ne kalkuliše i ne smara moš delovima upitnog kvaliteta nego sprinta napred svom dostupnom brzinom, poliva opasnim rifovima i sve žaokružuje očajničkim, upečatlljivm vokalima. Ovo je idealno mesto na kome divljački speed metal prelazi u disciplinovaniji ali i dalje nepoćudni thrash i bend se na tom mestu nalazi, evo već nekoliko godina, a nadam se da će se tu i zadržati. U slabijoj nedelji, Refore bi se bez problema zakitili titulom albuma tjedna jer je ovo TOLIKO DOBRO:
https://refore.bandcamp.com/album/illusion-of-existence

War Pact su nekakvi mladi momci iz Kalifornije koji kažu da su EP Savagery Unbound već jednom snimili, dok su se zvali Pain Catalyst, ali kad su promenili ime, rešili su da ga snime ponovo. Pošteno. Ovo je krosover sirovog zvuka ali srčane, pa i iznenađujuće kompleksne svirke, sa dosta ritmičkog i harmonskog eksperimentisanja. Na momente je korak od raspadanja (druga pesma pogotovo ima falširanja koja su verovatno umetnički izbor ali su upitnog efekta) ali nekako ima dušu i lepo je:
https://warpactcrossover.bandcamp.com/album/savagery-unbound

Arctic Horror nisu sa Arktika nego iz Bostona, ali njihov crustcore/ thrashcore ima u sebi malo nekakve hladnoće i distance i zvuči zrelo i interesantno. Album At Winter's Dusk je žestok i brz koliko treba ali je i hermetičan, ima relativno kompleksne aranžmane i sugeriše da pesme pričaju važne narative u skladu sa hardcorepunk tradicijom. Odlično je sve to na gomili:
https://arctichorror.bandcamp.com/album/at-winters-dusk

Kanađani Tall Pork kažu da sviraju old school punk rock i baš to se i dobija na njihovom drugom albumu, This EP Has 22 Minutes... Da prenebregnemo to da u nazivu tvrde da je ovo EP a u opisu da je album, ono što se čuje je osam kvalitetnih uličnih himnih sa raspevanim refrenima i poštenom, znojavom svirkom. ,,Old School" u ovom slučaju znači da Tall Pork sviraju onako kako su početkom devedesetih svirali američki i kanadski pank rok bendovi ugledajući se na zvuk sa kraja sedamdesetih, ali, mislim, sve je to ODLIČNO, sa sirovom ali funkcionalnom produkcijom i jednim organskim kvalitetom u svirci. Ima i kaseta:
https://tallpork.bandcamp.com/album/this-ep-has-22-minutes
https://tarantulacassettes.bandcamp.com/album/this-ep-has-22-minutes

BloodRitual iz Severne Karoline sami sebe nazivaju kaubojima, ali na slici imaju kačkete i tetovaže umesto kaubojskih šešira i mamuza pa ne treba da očekujete nekakav country & western preliv u njihovoj muzici kad krenete da slušate promo snimak Do You Believe. Ovo je, ipak, sasvim ugodno iskustvo sa vrlo metaliziranim hardcoreom, sa sve masnim soliranjem na gitari i skoro blackened vokalima. Dve pesme, uglavnom srednjeg, plesnog tempa, dobra produkcija, bend predstavljen u odličnom svetlu:
https://bloodritual666.bandcamp.com/album/do-you-believe-promo

Ako volite škotski metalizirani nabod-core, oduševiće vas Despize. Glazgovski bend na EP-ju Roll Cage / Sniper ima dve pesme surovog prebijanja sa napucanim zvukom i snažnom ekspresijom a što u nekim momentima podrazumeva i prilično legitimno korišćenje melodije, nekarakteristično za ovakav stil. Izdavač ovo ne prodaje ni u jednoj fizičkoj formi a daunloud oće da naplati 141 funtu tako da ne znam KOJI IM JE KURAC, ali vredi da čujete ovo ako volite takav zvuk:
https://northernunrest.bandcamp.com/album/roll-cage-sniper

Dissent su iz Francuske, dakle, nisu iz Škotske, ali se fino nadovezuju na prethodni bend. Njihov EP, Slashers/ Endure, isto ima dve pesme zajebanog, metaliziranog hardkora svog u tvrdom gruvu i tenzičnim gitarama. Ovo je još par stepeni pomereno od ,,normalne" ulične nabadačine i u smeru nekakvog ,,žanrovskijeg" metala i prilično je dobro:
https://dissentfra.bandcamp.com/album/slashers-endure

Shattering iz Sijetla su negde između hardcore, metalcore i mathcore/ false grind formula na svom albumu Ready To Cry. Ovo ima samo osam srazmerno kratkih pesama i dobro će poslužiti da vam pročisti uši svojim nervoznim promenama ritma, disonantnim gitarama i pevačem koji je otelotvorenje nelagode. Meni je vrlo prijalo:
https://shattering.bandcamp.com/album/ready-to-cry

Švajcarci Satanic Violence su na svom prvom EP-ju negde između hardkora, blek metala i blackened rock 'n' rolla i sve to u ugodnom lo-fi paketu sa tri simpatične pesme. Six Sick Suck je ploča i za pankere i za metalce, sve dok cene andergraund duh i sirovost:
https://satanicviolence.bandcamp.com/album/six-sick-suck-ep

Onda su tu Divine Sentence, Švajcarska ekipa iz Ciriha sa EP-jem Promo '24. Veganski, metalizirani hardkor koji ovaj bend ispaljuje u uho slušaoca je veoma besan (pevačica je izuzetno upečatljiva), napisan tako da očuva taj neki izvorni pank gnev a da ima i sve '90s uplive metala koje je hardkor učinio svojim, i mada pesme umeju da budu malo fragmentirane, ima u njih dve dovoljno gruva i energije da svi budete srećni. Solidna produkcija i cena od koliko date su dodatni razlozi za overu:
https://divinesentence.bandcamp.com/album/promo-24

Pa onda idu Roadkill XIII iz Njemačke, slični ali još metalniji. Njihov EP, World Forlorn dakle, vuče ka klasičnom thrash metalu (naslovna pesma pogotovo) i ovde su groove komponente više začin nego glavno jelo. Pet pesama, solidna produkcija, solidno sve na gomili:
https://roadkill13.bandcamp.com/album/world-forlorn

I onda imamo i No Relief iz Brightona, isto metalizirani, gruverski hardkor sa solidnim odnosom srednjetempaškog mošinga i brže, energične svirke. Destroy Your World je EP sa pet pesama, ubedljivo odsviran, sa vrlo dobrim zvukom i dosta karaktera na strani benda. Ova tri nabrojana izdanja možete da slušate jedno za drugim i da se legitimno teleportujete u devedesete, da proverite da li su zaista bile tako tough kao što se priča. A i ovo plaćate po želji:
https://norelief.bandcamp.com/album/destroy-your-world-2

Dobro, evo još jedno izdanje iz slične orbite. Complex su iz Kalifornije i EP Heaven's Free, sa pet pesama ima dosta naglašen plesni gruv, ali je i pošteno čvrst i agresivan. I ovo je pristojno producirano, ima kvalitetan vokal i plaća se koliko želite. Publika koja voli metalizirani, mošerski hardkor je ove nedelje baš dobila mnogo dobrih izdanja:
https://complexhardcore.bandcamp.com/album/heavens-free

I još jedno slično izdanje dolazi iz Misurija. Covert imaju šest pesama na EP-ju Siege a ovo je više thrash nego mosh, jelte, core, sa pesamama koje imaju jednostavne, ložačke rifove preko zakucavačkog d-beata, a nizak štim, težak zvuk i brutalan vokal sugerišu metalizirani hardcore pre nego ,,običan" crustpunk. U svakom slučaju je odlično a i ovo se plaća koliko hoćete:
https://covert-ops-covert.bandcamp.com/album/siege

Da zaokružimo ovaj blok metaliziranog hardkora tu su i Dared2Live iz Merilenda čiji 2024 Demo ima crtež besnog kera na ,,omotu" i muzika jeste besna ali nije skroz u thug-core modusu. Ima tih elemenata, naravno, ali dobar deo demo snimka su brži, pankerski delovi sa samo povremenim upadanjima u klasični siledžijski moškor. Dobar, debeo zvuk, kratke, efektne pesme, odlični vokali, a plaćate koliko hoćete. Sve, dakle, kako treba:
https://dared2livehc.bandcamp.com/album/2024-demo

Basura iz Severne Karoline se vode i kao death metal bend, ali album Haracary je mnogo više grindcore sa samo trunčicom death metala u svom receptu. Ovo je grčevitije, disonantnije, pankerskije i generalno eksplozivnije nego što bi bilo kakav death metal bio, sa devet zanimljivih, maštovitih pesama, odličnom, organskom svirkom i sasvim adekvatnom produkcijom. Jaka preporuka za Basuru:
https://basuragrind.bandcamp.com/album/haracary

Francuski jednočlani Crevure ima pet kratkih i jezgrovitih pesama na EP-ju Global Intifada, nudeći idealan prelazni oblik između hardcore thrasha i grindcorea. Dakle, ovo je razgovetnije i ,,pankerskije" od klasičnog grindcorea, a brže i eksplozivnije od strandardnog hardcore thrasha i vrlo snažno pumpa krv u sve potrebne delove tela. Producirano jeftino ali časno, a plaća se koliko hoćete:
https://crevure.bandcamp.com/album/global-intifada-ep

Pa jebiga, slatki su Doomscroller sa svojim prvim demo snimkom, Obsessed by Sickness. Ova njemaka momčad svira baš old school death metal, skoro kao da su svirali u istoj garaži sa Possessed pa onda čuli prve snimke Death i sami rešili da se oprobaju u ovom novom žanru. Sve je to onako, sirovo i primitivno u zvuku ali pesme su dobre i ekstremno zarazne ako volite klasični death metal rifaški program i pocupkujuće ritmove. Ja nisam uspeo da skinem osmeh sa lica tokom celog trajanja snimka, a ovi divni Hamburžani još i demo prodaju po ceni koju sami odredite. Napred i navali:
https://doomscrollerdeathmetal.bandcamp.com/album/obsessed-by-sickness

Da ne serem mnogo o sociološkim teorijama koje povezuju stanje u društvu sa estetikom muzike koju to društvo proizvodi, ČINJENICA je da iz Kolumbije dolazi nesrazmerno mnogo upečatljivih brutal death metal bendova. Cercenatory su jedan od njih i njihov drugi album, GoreSphere je na granici slušljivosti. Hoću reći, ništa nije gore od brutal death metala koji se svede samo na zaravnjenu teksturu i Cercenatory su sa ovim albumom na KORAK od toga sa produkcijom koja je prebasovana i bez trunke dinamike. Ali korak je ipak korak i ovde se ima čemu radovati. Ako volite, jelte, kanibalizam, vađenje utrobe, orgije u paklenim tamnicama, takve neke stvari. Cercenatory su kao brutal death metal iz dvehiljadedvadesetih sa produkcijom dvedesetih a to je zajebano:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/goresphere

Kanađani Defenestration su prošle godine imali vrlo prijaan old school debi, a sada dodaju kratki EP sa dve pesme snimljene tokom istih sesija. Promo '24 je na manje-više istim koordinatama, s tim što je jedna pesma spori death doom a druga gruverskiji death metal ali sve je to tako kako je i bilo, tradicionalno, jeftino i prijatno.
https://defenestration204.bandcamp.com/album/promo-24

Teksaški Digest The Womb je neka prelazna forma između deathcorea i death metala sa malo slamming beatdown šmeka. Deluje komplikovano na papiru a zvuči jednostavno kad se pusti. 2024 Demo ima dve pesme koje gaze, kidaju, mrve i nisu nikakav revolucionarni preokret, jelte, u death metalu, ali su prijatne i solidno producirane:
https://digestthewomb.bandcamp.com/album/2024-demo

Ko voli kvalitetnu studijsku produkciju, niske štimove i HM2 distorzije, debi album frankfurtskih Acrid Death nudi vrlo prijatan old school program. Abominable Presence of Blight je ploča koja svoju fascinitanost Graveovim i Dismemberovim ranim albumima ne da ne krije nego je stavlja u prvi plan, ali bend uspeva da ove predloške tretira kao žanr u kome se može stvarati radije nego kao matricu koju treba prepisati, pa iako je zvuk i stil prepoznatljiv, pesme su ,,svoje" i, pa da ne preteram, ali ODLIČNE. Acrid Death su udarači koji imaju snažan kroše ali se razumeju i u taktiku i baš pošteno protresu čoveka:
https://acriddeath.bandcamp.com/album/abominable-presence-of-blight

Španski (pa još baskijski) Pestilength na trećem albumu, Solar Clorex podsećaju da njihova muzika nije ni black, ni death ni doom metal, nego ,,corrosive metal". Naravno, on jeste kombinacija sva tri nabrojana žanra a mojim ušima je najbliži death metalu pa ga zato stavljam u ovu sekciju, no Pestilength definitivno imaju jednu sirovost i monomanijačku svedenost u zvuku koji ih čine osobenim. Sirovo, surovo, na momente NELJUDSKI i baš zato impresivno:
https://pestilength.bandcamp.com/album/solar-clorex

Poslednja sekcija! Krosžanrovski radovi i heavy metal! Horrible su interesantna kombinacija članova i žanrova. Ovaj belgijski projekat sa prvim albumom, Filth, postoji već pet godina i, pretpostavljam, aktivan je u pauzama rada bezbrojnih drugih projekata u koje su članovi umešani. Ovde imate Jonasa Sandersa, bubnjara Pro-Pain i Oliviera Drisa, gitaristu Resistance kao osnivače ali u bendu svira i neumorni Déhà koga možda više znate po masi andergraund eksperimenata sa black metalom i ambijentalnom muzikom. Horrible, pak, sviraju nešto što je kombinacija deathcorea, modernog hardcorea, pa i death metala i mada nisu naravno sasvim u skladu sa mojim ukusom, album je zanimljiv, promišljeno napisan, dobro produciran i vredi da se čuje. A ako bi kupovali, daje se po ceni koju sami odredite:
https://wearehorrible.bandcamp.com/album/filth

Poljaci S O M A su baš solidni na albumu Locker Room, njihovom drugom, a koji je neka vrsta spoja sludge metala, noise rocka i blagog eksperimentisanja. Sve smo to mi matori čuli negde krajem osamdesetih i početkom devedesetih kada su pank i metal muzičari silovito proširivali svoje i naše vidike, ali S O M A su veoma dobri, sa odličnim zvukom, vrlo dobro napisanim pesamama i zrelošću koja njihovoj muzici i dalje ne oduzima jednu divlju energiju. FUSS je recimo LEGITIMAN hit:
https://somagd.bandcamp.com/album/locker-room

Uh SUNCE ti jebem. See You Next Tuesday su prošle godine izbacili PAKLEN album, petnaest godina nakon osnivanja, ali su sada odmah za njim izdali i ovaj novi, remiks album naslovljen Relapses i ako je prošli bilo još koliko-toliko moguće klasifikovati u nekakav granični deathcore, ovde to više ne možemo. Ovo je, onako, ispalo sa šarki, nudeći mnogo agresivne elektronike, mnogo vrištanja, blastbitova i eksperimentisanja koje polazi od osnove prošlog albuma ali ga onda reimaginira i u duhu najboljih remiks albuma devedesetih, otvara sasvim nove horizonte. Izvrsno:
https://cunexttuesdaygrind.bandcamp.com/album/relapses

Šveđani Crazy Lixx naizgled bez napora rezurektuju glam/ sleaze zvuk osamdesetih, nudeći bolji Motley Crue nego što sami Motley Crue danas mogu i da zamisle. Album Two Shots at Glory podseća da su Šveđani praktično evropski šampioni u sviranju rok i hard rok muzike u ovom trenutku sa nekoliko bendova koji bi, da su američki, svirali stadione. Ovo je ploča sa sada već fino ustaljenom postavom koja je na okupu već, evo četvrti album za redom, pa je tu snimljeno i nekoliko starih pesama, da im se, valjda, daju definitivne verzije. Ako volite teški rok sa nabijačkim ritmom, melodičnim vokalima, himničnim refrenima i TONAMA cheesy tema, sa Crazy Lixx ćete biti na nebu:
https://www.youtube.com/watch?v=PEOqsfvuRaI&list=OLAK5uy_kF8YnnfUxbWY5v7-3Od0sOf4JDXayGT1k

Durbin je, nagađate, projekat Jamesa Durbina, momka koji je pored drugih projekata, pevao u Quiet Riot na njihovom još uvek najnovijem albumu, Holywood Cowboys iz 2019. godine. U bendu Durbin sa njim je i bubnjar Mike Vanderhule, pouzdani sajdmen koji je svirao sa Vincem Neilom, Steveom Lukatherom, Geoffom Tateom i masama drugih, da ne nabrajam, jasno je da je ovo bubnjar koga zovete kada vam treba pouzdanost i kvalitet. Bas svira Barry Sparks iz Michael Schenker Group i Leatherwolf i prvi album Durbina, Screaming Steel je vrlo, jelte, TRADICIONALNI heavy metal, a kad to kažem, mislim da je na razmeđu MSG, Iron Maiden, Accept, Judas Priest... ali da ima svoj zvuk i da taj zvuk ima puno karaktera. Recimo, naslovna pesma, nakon vrlo NWOBHM otvarača (nazvanog Made of Metal) je jako pamtljiv, gotovo cirkuski, himnični komad a i ostale sve imaju upečatljive gitarske teme i korespondirajuće bas-linije, što, kad se upari sa kvalitetnim ali sirovim Durbinovim vokalima, daje ploči ozbiljnu svežinu i uzbudljivost.
https://youtu.be/YbM1nVYRnrk

Čim vidite da Italijane Elettra Storm izdaje Scarlet Records naslutićete i kako im debi album, Powerlords zvuči. Jeste, ovo je progresivni power metal koji spaja ozbiljnu tehniku (pa i virtuoznost) sa poštenim rokanjem a onda i sa himničnim, praktično pop melodijama u kojima imamo multitrekovane ženske vokale koji su spremni za Evroviziju. Naravno da mene loži TAJ nivo kiča i ne mogu da ne padnem na brzi, napaljeni metal sa tolkinovskim melodijama na klavijaturama, kvazisimfonijskim aranžiranjem i nebeskim ženskim (dobro, i muškim) vokalima:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/powerlords

Nešto ispod ćemo videti da je album nedelje jedna progresivna ploča, ali kome su sve te novotarije koje se nazivaju progresivom suviše, eh, nove, obradovaće se da čuje da je Steve Hackett snimio novi solo album, The Circus And The Nightwhale. ,,Solo" ovde znači da je Hackett napisao i aranžirao opus od trinaest pesama žanrovski nimalo omeđenih nekakvim radom po formuli ,,prog roka" ali da su ovo odsvirali neki jako dobri muzičari. Zanimljivo je, evo, preko pet decenija nizvodno videti gde su i kakve su karijere imali Hackettovi saborci iz Genesis, što Peter Gabriel, što Phil Collins a gde je Hackett. On je, primećujemo, jedini koji je ostao zainteresovan za izvornu progresiju rok muzike i ponudio album koji u 2024. Godini zvuči... pa, bezvremeno. Ja presrećan.
https://insideoutmusic.bandcamp.com/album/the-circus-and-the-nightwhale-24-bit-hd

Irski noise rockeri Panikatax imaju novi EP na Forbidden Place Records i ovo je očekivano sjajno. White Water Rafting ima četiri kratke pesme vrlo pankerske ekonomičnosti i jednog dobro kanalisanog, sažetog besa. Precizne, tenzične gitare i umešno korišćenje dinamike su dopunjeni odličnim vokalima i ovo je ploča uz koju je teško ostati miran. Izvrsno i nadam se da će Panikatax ubrzo da nam ponude još materijala. A plaćate koliko hoćete!
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/panikatax-white-water-rafting

Album nedelje je, rekosmo, progresivan. Ihsahn je ove nedelje izdao dve verzije svog osmog solo albuma, ,,normalnu" i orkestarsku. Normalna, koju smo svi jedino i čuli, takođe dolazi sa orkestracijama, koje se kombinuju sa tradicionalnijim rok i metal instrumentima i šefovim još uvek dovoljno (blek) metalskim pevanjem, dok je orkestarska, dakle, aranžirana ,,samo" za orkestar. Kako god bilo, činjenica da se i album zove Ihsahn sugeriše da je za ovog autora u pitanju možda i definitivni iskaz i vrhunac njegove karijere izvan matičnog Emperora. I, dobro, ovo svakako više nije blek metal, ako je Ihsahnov solo autput ikada mogao da se spakuje u tu (inače dosta široku) kategoriju, ali zadržava dovoljno blek metal DNK u svom progresivnom roku i metalu da stara publika sa odobravanjem klimne glavom i pronađe spone koje će je odvesti do ranih izdanja Emperora iz devedesetih. Album je, inače, odličan, sa zaista organskim spojem električnog i orkestarskog, sa aranžmanima koji su bogati i maštoviti, epski ali izbegavaju grandioznu bombastičnost koja često ,,simfo" metal bendove čini kičastim i dosadnim posle izvesnog vremena. Ovo su, zapravo, dosta intimne kompozicije, pa čak i kada u, na primer, Pilgrimage to Oblivion krenu blastbitovi a gudači uhvate da seku kao sabljama, to je i dalje kao nekava mitska pripovest o putovanju na koje mi danas ne možemo ni da sanjamo da krenemo ali ga možemo videti u snovima i drugim izmenjenim stanjima svesti. Ihsahn je, naravno, školovan muzičar i ozbiljan multiinstrumentalista ali njegov kvalitet ostaje to da razume podjednako i metal i klasičnu muziku i prepoznaje tačke na kojima oni mogu da srastu kako bi na svet doneli nešto istinski novo.
https://www.youtube.com/watch?v=0mvxReIZjMI&list=OLAK5uy_nUEtkoPTtygOCpOE4synwdj_A8-FgV0iM

Meho Krljic · 24-02-2024, 12:05:09

Kolika količina dobre muzike, a sve u nedelji u kojoj su dečku u osnovnoj školi u Beogradu koja se nije ni oporavila od prošlogodišnjeg masakra našli nož. Život nam je sve luđi ali je muzika, zaista, sve bolja...

Prvo blek metal, kako je i red. Angel Massacre iz Severne Karoline su osnovani još 2006. godine a prvi album su snimili tek petnaest godina kasnije. Tako da to što dobijamo drugi album, tri godine nizvodno deluje sasvim okej. Kao i sam album, naslovljen Worshipped In Vain, a koji je isto sasvim okej. Angel Massacre su melodični i istovremeno, kako sami kažu, mizantropski orijentisani, svirajući u jednom prilično old school modusu, sa pesmama pravolinijske strukture koje slede formate sa početka stoleća i poznog drugotalasnog blek metala. I meni to, naravno, prija. Ne donosi ova ekipa neki posebno originalan pogled na celu problematiku ali melodični, oštri rifovi i brz tempo rade posao. Produkcija prštava, prljava, jeftina ali i ona radi posao, pa ako volite blek metal koji više mrzi crkvu nego što se bavi kontemplacijom samoubistva, ovo je savršeno lepa ponuda:
https://angelmassacreofficial.bandcamp.com/album/worshipped-in-vain

Prošle smo nedelje nešto guslali o progresivnom blek metalu, pa ko se tad zainteresovao ima debi album nemačkog sastava Vanta, nazvan Kollapsar. I ovo je vrlo uverljivo napisan i produciran album sa zrelošću koja sugeriše da ovim ljudima ovo nije baš prvi, jelte, studijski rodeo. Kollapsar je ambiciozna ploča sa pesmama od po jedanaest minuta i ,,svemirskom" atmosferom koja i pored napetosti i pretnje imanentnih blek metalu, emituje i primamljiv poziv na istraživanje. Odazovite se, vredeće:
https://vanta-kollapsar.bandcamp.com/album/kollapsar

Nijemci Stiriah sa svojim trećim albumom, Portal, utvrđuju gradivo i nude razmazani, melodični ali agresivni blek metal za ljude koji vole onu klasičnu tune in, turn on, zone out formulu samo uz jako distorzirane gitare i vrištanje. Previše je to, dakle, razmazano u miksu za moj ukus, ali Stiriah definitivno znaju šta rade i publika kojoj je ovo namenjeno će u ovom albumu naći mnogo razloga za radost.
https://stiriah666.bandcamp.com/album/portal
https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/portal

Za publiku koja,pak, više inklinira satanističkom blek metalu, poljsko-beloruski Petit Nuage Noir (da, ,,mali crni oblak") imaju drugi album, Staring into the Void. Ovo je vrlo svež projekt, star tek dve godine i sa prvim albumom koji nije star ni godinu dana u ovom trenutku, pa se i na novom albumu čuje jedna svežina, napaljenost, energična ambicija da se sva negativnost i mizantropija izbace u šikljajućim iskazima posle kojih više neće biti potpitanja. No, muzika benda je sofisticirana i ne svodi se nas prostu agresiju, to jest agresija je ovde temperirana zanimljivim gitarskim idejama i dobrim aranžiranjem. Ako ste pre, recimo 20-25 godina voleli Impaled Nazarene i pitate se ima li danas bendova koji mogu u čoveku da proizvedu slično uzbuđenje, imam za vas odlične vesti:
https://petitnuagenoir.bandcamp.com/album/staring-into-the-void

They Came from Visions su jedan od onih enigmatičnih blek metal bendova sa članovima kojima se ne znaju ni lica ni identieti (i samo se zovu Voice of Gloom, Voice of Misery i Voice of the Deep). Ipak, makar znamo iz koje su zemlje – Ukrajine – i da su osnovani 2019. godine. Drugi album, The Twilight Robes ih prikazuje u vrlo srećnom prelaznom obliku između melodičnog, blago folklorno informisanog blek metala i post-blek metala sa izuzetno prijatnim atmosferama i melodioznim gitarskim radom, ali i sa dovoljno znojave, ljudske svirke da sve ne pređe u puki zvučni tapet. They Came from Visions pritom imaju dosta ,,prirodan" zvuk i ne naročito skupu produkciju a što doprinosi neposrednosti sa kojom inače dugačke i dosta složeno aranžirne pesme dolaze do slušaoca. Nisam preveliki ljubitelj melodičnog i atmosferičnog blek metala, ali ovo je baš dobro:
https://theycamefromvisions.bandcamp.com/album/the-twilight-robes

Tu je i poljski Kra, verovatno jednočlani projekat čiji je blek metal razumno melodičan, ali istovremeno i žestok, sa dosta solidnom produkcijom koja ga izdvaja iz populacije kloniranih atmoblek bendova. EP/ demo W ciszy i szarości ima tri pesme zabavnih multitrekovanih vokala i prijatno iskombinovanog krljanja i melodija. Po ceni od koliko date vrlo je vredno pažnje:
https://kraofficial.bandcamp.com/album/w-ciszy-i-szaro-ci

Ne znamo ko je i šta je Urstrid, sa istoimenim debi albumom, sem da je iz Norveške, ali ovo, taj debi album, Urstrid, zvuči nekako sjajno. Naravno, morate voleti zaista starinski blek metal po norveškom šnitu, pa ako ste ljubitelj old school Darkthrone/ Isengard zvuka, volite kada su pesme jednostavne, hipnotički monotone i melodične na jedan sirov, neposredan način, ovo treba da čujete:
https://urstrid.bandcamp.com/album/urstrid

Hrizg su osnovani 2005. godine i svoj peti album, Damnatio Memoriae, urađen posle šest godina pauze, najavljuju objašnjenjem da se radi o trijumfalnom povratku najjačeg španskog black-death benda. Ne baš PRESKROMNO al što je blek metal bez malo kurčenja? Enivej, ovo je prijatan album ako volite black death metal jedne savršeno strejt, savršeno normalne forme. Hrizg zanat imaju u prstima, produkciju umeju da naprave taman kako treba ali da će sad tu da ulete sa nekim svežim idejama, pa, neće. No, nije originalnost jedino što mi tražimo od metala i ko voli da se dobro protrese, nek posluša s apetitom:
https://hrizg.bandcamp.com/album/damnatio-memoriae

Mada priznajem da su mi kad je black-death u pitanju lepše legli Karkosa iz Indijane sa svojim debi albumom, Esoterrorcult. Prvo, ovo je jebeno krljački, vrlo tehnički na onaj razmetljivo-razigrani način kome je teško odoleti, a pesme su biseri agresije ali one šmekerske, satanističke, sa dosta zanimljivih ideja i trikova. Mastering OČAJNO glasan što je šteta ali ploča i pored toga IZVRSNA:
https://karkosa.bandcamp.com/album/esoterrorcult

I italijani Keres pakuju svoj black death u APSURDNO iskomprimovan master, pa na albumu Homo Homini Lupus, njihovom debiju posle osam godina rada, skoro da nema veze kojim se tempom i intenzitetom svirta jer sve zvuči ISTO. No, kad se malo oslušne, ne, ovo su sjajno napisane pesme, izuzetne tehnike ali pre svega zapaljivih melodija i tema i da je album samo malo lepše produciran ja bih, evo, rekao da je ovo remek-delo. A i ovako je odličan:
https://keresofficialband.bandcamp.com/album/homo-homini-lupus

Evergarden su dva Amerikanca sa demo albumom In Light koji zvuči odlično. Ovo je prilično melodični (post-) blek metal, ali pored atmosfere i emocije ume i da isporuči heavy, energičnu svirku i moram ga na tome pohvaliti. Pesme su apsolutno predugačke, sa zabacivanjem i preko deset minuta ali ambicije barem ne nedostaje:
https://evergardenbm.bandcamp.com/album/in-light-demo

I Hatesong su Amerikanci ali njihov blek metal je izmešan sa crustcore formatima i uticaji Celtic Frosta i Darkthronea su jasno vidljivi na EP-ju Blood Stains the Blackest Circle. Samo dve pesme, ali dobre, zle, sirove a sazrele. Ako vam se dopadnu, bend već iza sebe ima jedan album. A ovo plaćate koliko želite:
https://hatesong.bandcamp.com/album/blood-stains-the-blackest-circle

Heh, članovi mičigenskog blek metal benda Shadows Enshroud Us zovu se Thomas, Austin, Kollin i Leslie, što, priznaćete, nisu neka grim and frostbitten imena, ali debi minialbum benda, Metamorphosis je JEBANJE KEVE. Ozbiljno, ovo je tehnički kvalitetan, impresivno čvrst i brz a opet melodičan, glamurozan blek metal kao negde sa početka ovog veka, sav u mišićavim demonstracijama žestine i oštrim, zapaljivim rifovima. Šest pesama vrlo ozbiljnog odvaljivanja bubrega i KVALITETA:
https://shadowsenshroudus.bandcamp.com/album/metamorphosis-2

Black-death metal je baš lepo rodio ove nedelje pa evo i prve dugosvirajuće ploče projekta Legacy of Satan začetog u Rusiji a danas zvanično internacionalne postave. No, ovo nije ,,pravi" album već kompilacija do sada urađenih pesama, sa naslovom Compilation Vol. 1 i mada je istina da ste ove pesme MOŽDA već čuli ranije, pakovanje osam komada u jedan format zapravo podcrtava koliko je ovaj bend jak. Ovo je agresivan, energičan, tehnički izvrstan black-death sa blek metal oštrinom i ekstrovertnom dimenzijom, a onda sa tehničkim kvalitetima i moš-faktorom brutalnog death metala. Ubitačna kombinacija sa odličnim vokalima i dosta gitarske pirotehnike koju ne valja propustiti, pogotovo što nemački izdavač Kryrart Records daunoud daje po ceni koju sami odredite:
https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/compilation-vol-1

Idemo na stoner rok, doom metla, psihodeliju, sludge metal i hard rok. Rusi The Chorts se oblače kao skejteri ali sviraju, bogami, dobar doom metal. EP Grimoire II, njihov drugi za manje od pola godine je, posle pijanističkog minimalnog uvoda, materijal sa dve kompozicije zanimljivog, teatralnog izraza koji spaja melodične, karakterne vokale i dosta kompleksne aranžmane. Ovo nije uobičajeni gotski doom metal kakav bi čovek očekivao već još teatralniji sklop glume i čvrste svirke. Interesantno je:
https://thechorts.bandcamp.com/album/grimoire-ii

Dobar doom metal stiže i iz Norveške posredstvom prvog EP-ja skupine Zebulon. Naslov Desolation I sugeriše da je ovo samo prvi EP u seriji a njegove dve pesme idu otmenim sporim tempom i nude melodičan, žalobnički materijal dovoljno smiren za kontemplaciju a dovoljno uzbudljiv za pokret i akciju. Vrlo obećavajuće:
https://zebulondoom.bandcamp.com/album/desolation-i

Sicilijanski stoneri Rhino imaju album epske grandioznosti ali i jedne svedene, neposredne psihodelične ekspresivnosti i to mi je vrlo prijalo. Human Farm je ploča koja se nikuda ne žuri, koja zna da će njeni teški rifovi i hipnotički gruv na kraju slušaoca oboriti na zemlju, ali koja ni ne preteruje sa gustinom zvuka. Gitare ovde jednako često služe da suptilno ofarbaju atmosferu, kao i da težinom i distorzijom proizvedu u vama male požare, pevanje je melodično i nenametljivo, a bend izvrstan:
https://rhinostoner.bandcamp.com/album/human-farm

Solidni psihodelični stoner stiže i iz Belfasta na (mini)albumu benda Gravity Well. Ta neka kombinacija izdrogirane sabatovštine i ženskih vokala, sa sve klavijaturama i raznim psihodeličnim efektima ume baš dobro da proradi i ovde je proradila JUNAČKI pa je Negative Space kolekcija izuzetno prijatnih heavy psych komada za staro i mlado:
https://gravitywellni.bandcamp.com/album/negative-space

Kad izmešate doom metal i hardcore dobijate doomcore, naravno. Muerto en la bacha su iz Argentine a njihov demo/ EP Rudimentarioje vrlo solidna demonstracija kako to zvuči. Prostački je, kako i naslov kaže, rudimentarno, ali ima šarma a plaća se koliko hoćete:
https://muertoenlabacha.bandcamp.com/album/rudimentario

Za baš PRAVI doom i to od one funeral sorte, imate album Slik Elven Renner norveškog u principu jednočlanog projekta Guðvangir. Album ima samo tri pesme, ali su one sve veoma dugačke, jako spore, emotivne do neizdrživosti i sa izmučenim vokalima koji su isto toliko blek metal koliko i doom metal. Guðvangir zapravo zvuči kao da je blek metal muzičar inspirisan folklorom uzeo da svira fineral doom i, pa, ide mu dosta dobro. Ovo zna da odluta i u postrokerskom smeru i svakako nije samo imitacija poznatijih bendova iz ovog podžanra:
https://gudvangir.bandcamp.com/album/slik-elven-renner

Guiltless snimaju za Neurot i ovo je novi bend nekih ljudi koji sviraju u nekim već etabliranim ekipama iz Neurosis orbite (Intronaut, A Storm of Light, Battle of Mice itd.) pa možete i da zamislite kako im približno EP Thorns zvuči. Jeste, ovo je mračan, težak blago ritualistički sludge-metal, sa pesimističnom vizijom ali optimističnom energijom, snimljen moćno i urađen da bude apokalipsa koju ćete voleti:
https://guiltless.bandcamp.com/album/thorns

Ako ne znate ko su Toadliquor, to je u redu, ovaj misteriozni sludge/ doom kombo iz SAD (originalno iz Kalifornije) je prethodni (i do juče jedini) album izdao još 1993. godine a poslednji komad nove muzike im je izašao 1998. Dakle, sećamo ih se samo mi metuzalemi. Ali, mislim, Toadliquor su ne samo ponovo među nama nego su i ODLIČNI. Novi, drugi album, Back in the Hole izašao je za Southern Lord, sada sa dosta naglašenom noise rock komponentom između brutalnih zidova sludge-doom rifčina i napeva iz daljine i, mislim, jako je dobro, ne propustite:
https://toadliquorsl.bandcamp.com/album/back-in-the-hole

Bukvalno niko više ne može da isprati koliko ima bendova koji se zovu Mistress i koji od njih šta svira. Ovaj najnoviji je iz Bostona i demo snimak nazvan samo Demo ih predstavlja u odličnom doom metal svetlu. Ovo je gruverski, siroviji doom metal po uzoru na, recimo, Electric Wizard, sav onako mastan i izfaziran, spor, preteći i zao ali ga izdvajaju IZVRSNI ženski vokali koji satanističko-pretećem imaginarijuju dodaju odličnu dimenziju melodije. Bubanj zvuči previše umjetno za moj ukus ali ostalo je odlično:
https://mistressdoom.bandcamp.com/album/demo

Finci Craneium su iznenađujuće melodični na svom albumu Point of No Return. Ovo je mišićav, energičan heavy psych/ stoner rock, ali sa jednim relaksiranim stavom u aranžiranju, sa dosta upečatljivih vokalnih tema i solidnom smenom gruva i psihodeličnih atmosfera. Lepo:
https://craneiumband.bandcamp.com/album/point-of-no-return

Heavy Psych Sounds Records samo štancuju hit ploče jednu za drugom. Ove nedelje na redu su kalifornijski Disastroid sa svojom vizizjom mešanja stoner rocka, grungea, ali i malko noise rocka pa i sludgea. Novi album, Garden Creatures producirao je legendarni Billy Anderson i to je sad jedna beskrajno šarmantna procesija teških rok pesama koje ni ne moraju da budu glasne ali uvek imaju savršen gruv i atmosferu. Nekako sve zvuči jednostavno kad Disastroid sviraju iako ovde svaki detalj ima svoju funkciju. Izvrsno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/disastroid-garden-creatures

Idemo dalje na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Mada speed metala ove nedelje i nema... Enivej, iz Memfisa u Tenesiju ne dolazi samo brutalan gangsterski hip-hop nego i, evo, brutalan thrash metal. Vermin Fate su osnovani pre dve godine a nakon prošlogodišnjeg debi EP-ja stiže i prvi album, sugestivno nazvan Total Nuclear Assault. Iznenađujuće ili ne, ali muzika samo malo podseća na Nuclear Assault i pre bih je opisao kao kombinaciju krosover zvuka kakv je gajio, recimo MOD krajem osamdesetih (pevač jako podseća na Billyja Milana) i slejerovskog thrash metala zaoštrenog tako da prelazi u grindcore i death metal na momente. Ovo definitivno ima tvrd, težak zvuk, preteće rifove i inklinira ka brutalnijoj strani spektra i, ako je od pomoći, bend sebe upoređuje sa Power Tripom ili Warbringerom (doduše i sa Metalikom). No, ovo je vrlo ubedljiv debi, pritom napravljen i kao konceptualni album. Odličan materijal:
https://verminfate.bandcamp.com/album/total-nuclear-assault

Iako su mi Šveđani Rifforia delovali sumnjivo već po imenu a i debi album im se zove Axeorcism, ispostavlja se da ovo nije nikakva ,,shred" ploča nego vrlo solidan thrash/ power metal sa, tako je, dosta jakih gitarskih rifova i moćnim zvukom. Bend piše kompaktne, energične troipominutne pesme u kojima gitare polivaju lavom, ritam sekcija odvaljuje a pevač, veoma iskusni Nils Patrik Johansson (iz Civil War ili Astral Doors) apsolutno dominira. Moćno:
https://www.youtube.com/watch?v=09BKyOJKFLM&list=OLAK5uy_mfC2QGipi5kBXH-J7FSwybdqFxOsKwY8Y

Nijemci Smorrah imaju sumnjivo ime – ko bi očekivao da se iza njega krije thrash metal postava? – ali debi album, Welcome to Your Nightmare im je solidan. Nije ovo nekakav preoriginalan pogled na thrash, ali je kvalitetan, sa promišljenim pesmama u stilu koji jednako forsira tehniku i gruv, sa dovoljno energije i brzine za moje potrebe a opet sa jednim otvorenijim pristupom aranžiranju, gde ima prostora za različit tempo i atmosfere. Solidno!
https://www.youtube.com/watch?v=rG6Kqc-1k9w&list=OLAK5uy_mSgkgjxQcfwSMUSAyfEG4QBwVtKJ2s-ho

Generalno ovde ne pokrivam singloive – rekosmo već da niko nema TOLIKO vremena na raspolaganju – ali ima situacija kada je neophodno prekršiti pravilo. Moji sugrađani, Kobold, dakle, najavljuju novi EP sa tri pesme singlom Nove stare igračke i ovo je TOLIKO dobro da nisam mogao da se strpim i sačekam ceo EP. Naime, Rigonat i ekipa kažu da je ovo za njih same bio neočekivan smer u smislu da su napisali tekstove na srpskom plus da su same pesme... drugačije od dosadašnjeg materijala i da nisu bili sigurni da li ikada da ih objave ili da iz njih samo pokupe dobre rifove i unište ih. Ali drago mi je da su se odlučili na publikovanje jer je kombinacija melodičnih, melanholičnih tema i apsolutno razaračke grind-thrash svirke neodoljiva. Ovo odmah da se kupi i čuva jer ne znamo da li će bend da se u jednom trenutku trgne i odluči da materijal suviše odstupa od njihovog svetonazora i da ipak nije za javnost:
https://koboldserbia.bandcamp.com/track/nove-stare-igra-ke

Rusi Barrier nude vrlo tvrd ali karakteran metalizirani hardkor na EP-ju Период Полураспада / Self-Decay Season. Ovde za tri dolara dobijate tri vrlo solidne pesme srednjetempaškog moshcore stila, sa kvalitetnom produkcijom i promišljenim aranžiranjem. Zrelo, ubedljivo:
https://thebarrier.bandcamp.com/album/self-decay-season

Prva pesma na EP-ju Enter the Dark Waters ruskog hardkor sastava Step to freedom zove se Ice Prison a što, u svetlu recentne smrti Alekseja Navaljnog u zatvoru ,,Polarni vuk" koji se nalazi u Arktičkom krugu, daje neobično potentan naboj potpisu benda koji kaže: ,,Crust punk underground front! Against state control!" Elem, ovo je metalizirani crustpunk i vrlo je solidan sa tri kvalitetne, štrokave ali dobro napisane i lepo producirane pesme. Plaćate koliko hoćete a bend od toga što platite neće videti ni dinara pa, eto, po svojoj savesti:
https://steptofreedom666.bandcamp.com/album/enter-the-dark-waters

Teksaški DSGNS dalje tresu vrlo ubedljiv posthardcore i novi EP, Nothing Is Waiting For us ima četiri pesme OPASNE energije i oštre agresije. Mislim, ovo je ,,post" uglavnom jer koristi niži štim i rifove često bliže noise rocku nego panku, ali je brutalno, sa strašnim vokalima i odlično napisanim pesmama koje se za čoveka lepe i iz njega isisavaju sav optimizam i nadu. MOĆNO, a još je i snimljeno uživo (u studiju). Ne propustiti:
https://dsgns.bandcamp.com/album/nothing-is-waiting-for-us

I Alley Trash sa Rod Ajlenda valjaju kombinaciju posthardkor i metaliziranog zvuka sem što njihov EP, Instant Regret hoće da povuče i na nu metal. I lepa je to, zarazna kombinacija sa bendom koji zvuči profi, solidnom produkcijom i metalkor energijom koja se meni, za promenu, dopada:
https://alleytrashri.bandcamp.com/album/instant-regret

Spitting Demon su četvorica Indonežana sa demom nazvanim Demonstration a koji sa samo dve pesme ostavlja izvanredan utisak. Ovo je superiorno produciran, vrlo profi odsviran, zreo i ubedljiv metalizirani hardcore koji stručno šalta između moškor gruva i intenzivnije metalskih pasaža. Veoma kvalitetno, vredno svake pažnje:
https://spittingdemon666.bandcamp.com/album/demonstration

Atrophy iz Dalasa se nisu pretrgli od originalnosti u imenu, ali EP Futile im je solidan, sa četiri pesme i autrom RAZARAČKOG metaliziranog hardkora. Ovo je na momente na ivici industrial metala sa svim tim kompresijama i korišćenjem gitare kao perkusionističkog instrumenta a pevač je DEMON:
https://atrophytx.bandcamp.com/album/futile-ep

Klasičniji beatdown hardcore stiže iz, tako je, Njujorka. Real Despair su izbacili EP sa dve pesme, Buried/Leech, nudeći vrlo prepoznatljivo ,,gangsterski" jezik, ugodni plesni gruv i agresiju koja je ovde više poziv na druženje nego ikakva destruktivna sila. Slatko, ugodno, prijateljski:
https://realdespairhc.bandcamp.com/album/buried-leech

Pa onda imamo i Indonežane JUPZHARDCORE čiji EP, Long Time No See nudi sličnu muziku samo sa jednom komponentom mladalačke naivnosti. Ozbiljno, ove tri pesme nekako zrače naivnošću i čistotom iako se ozbiljno upiru da zvuče gangsterski. Neodoljivo je:
https://jupzhardcore.bandcamp.com/album/long-time-no-see

Za ono što ja doživljavam kao klasičniji hardkor, otići ćemo do Maltimora u Merilendu. Sinister Feeling imaju istoimeni album i ovde su pesme svakako sa malo metal uticaja, ali svedene na kratke iskaze od po pola minuta ili minut, sa čestim promenama ritma, pankerski jednostavnim gitarskim temama, eksplozivnim pančlajnima... Solidno producirano (mada preglasno izmasterovano) i generalno dobro:
https://sinisterfeeling.bandcamp.com/album/sinister-feeling

Onda su tu i Gnose iz Brazila, sa dosta klasičnim crossover stilom. Album Manifesto Periférico je produciran malo upitno, sa premalo dinamike, ali je muzika pravoverni sociopolitički osvešćeni, antifašistički treškor za kakav uvek imam vremena. A i ne treba puno vremena jer su pesme kratke, jezgrovite, ekonomične. Fino, a i ovo plaćate koliko hoćete:
https://gnose.bandcamp.com/album/manifesto-perif-rico

Zato su Public Acid iz Severne Karoline snimili album kakvom nema ništa da zamerim. Na Deadly Struggle samo jedna pesma od osam ponuđenih pređe dva minuta dok bend krlja brutalan, abrazivan d-beat, bez direktnog kloniranja britanskih i švedskih uzora, ali sa neodoljivim rifčinama i nemilosrdnim tempom. Public Acid pritom aranžiraju muziku primetno zanimljivije od većine d-beat sabraće, pronalazeći i u jednoj od najsvedenijih formi popularne muzike prostor za poigravanje, a teksturalno album je sasvršen, sa jakim distorzijama i mučnim mikrofonijama koje zajednički tvore hipnotički sloj apstrakcije između vas i uzvitlanog metala. Savršeno! Titula albuma nedelje izmakla ZA DALAKU:
https://beachimpedimentrecords.bandcamp.com/album/deadly-struggle

Skull Splitters je split EP bendova One Way Terror i Wolfenstein koji se nalaze u Bafalu u državi Njujork i to je sad pet pesama poštenog thrashcore krljanja. One Way Terror imaju kraće pesme i za mrvu ,,pankerskiji" zvuk a Wolfenstein su opet mrvicu bliži black-speed formulama i imaju nešto duže pesme, no ako vam se svide jedni, svideće vam se i drugi, skoro sigurno. Ovo je oštro, jebački i efektno, sa pristojnom produkcijom i nepobitnom uličnom aromom u muzici. A daunloud plaćate po želji:
https://onewayterror.bandcamp.com/album/skull-splitters
https://wolfensteinny.bandcamp.com/album/skull-splitters

Tu su i Italijani Loia sa albumom L'Alba della preda i ovo je još sedam pesama kvalitetnog thrashcorea. Loia imaju ambicioznije namere u domenu zvuka i atmosfere, pišući pesme sa dramatičnijim tokom i narativom, ali da ne bude zabune, ovde se krlja baš kako treba. Dobar zvuk, dobar bend, pevanje na Italijanskom, dakle, skoro savršeno a kod samog benda na Bandcampu daunloud plaćate po želji:
https://loia.bandcamp.com/album/lalba-della-preda
https://diodrone.bandcamp.com/album/lalba-della-preda
https://teschiodischi.bandcamp.com/album/lalba-della-preda ,

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 24-02-2024, 12:05:40

Volite žestoku muziku ali naprosto nemate vremena u životu? Češki jednočlani Sunshine Friendship Club pakuje 12 pesama u oko jedan minut na split albumu sa Days of Hate. Kakva je strana Days of Hate ne znam, dasa nije ostavio link ali njegova strana, Life of Regret Speedrun je odlična. Za standarde koji važe u žanru koji se bez ironije zove ,,Micro-grindviolence" ovo je ne samo kvalitetno producirano nego su i te mikro-pesme solidno napisane. Respekt. A cena, naravno, po želji.
https://sunshinefriendshipclub.bandcamp.com/album/life-of-regret-speedrun-split-w-days-of-hate

MindTax su iz Vankuvera, ali u Vašingtonu. Tako piše na Bandcampu! Enivej, ovo je grindcore bend sa dve pesme na EP-ju subliminal vortex, ni jedna ne dobacuje do minut i po ali kvalitetne su, sa disonantnim rifovima, superbrzim tempom i smislenim aranžmanskim idejama. Plaćate kolko hoćete, razume se, a MindTax vredi držati na radaru za dalje:
https://mindtax.bandcamp.com/album/subliminal-vortex

Vašingtonski Burial Rites na svom prvom demo snimku, Demo 2024 tresu fin, gruverski deathgrind. Za razliku od nekih kolega koje forsiraju ili tehniku ili brzinu, Burial Rites i tehniku i brzinu stavljaju u službu finih pesama, razumnog trajanja i odličnog gruva i rifova. Produkcija je vrlo dobra, bend zvuči zrelo i snađeno, a onda je ovo najava odlične diskografske karijere koja dolazi:
https://burialritespnw.bandcamp.com/album/demo-2024

Torture Hammer je, jebiga, odlično ime za death metal bend a ovaj kalifornijski kombo na demo snimku Dormant Horror ima četiri pesme koje sasvim odgovaraju tom imenu. Nije ovo sad neki NAJBRUTALNIJE brutalni death metal ali jeste gruverski death metal sa slem deonicama, snimljen jeftino ali efektno i generalno lišen poziranja i nekakvog filozofiranja. Ovde se krlja za sve pare i to treba ceniti:
https://torturehammer.bandcamp.com/album/dormant-horror

Mađarima Damnation je Fátum prvi album ali ovo je iskusna ekipa sa smenama odrađenim u pedigriranim bendovima kao što su Ahriman i Thy Catafalque. Izdavač, Pest Records se ni malo ne usteže da ih nazove supergrupom i sigurnost svirke se nesumnjivo čuje. Što se materijala tiče, imamo posla sa klasičnim, rifaškim death metalom bez nekog velikog napora da se izađe iz okvira žanra ali sa izuzetno ubedljivim nastupom . Iz nekog razloga Damnation su me podsetili na klasični zvuk Gorefesta i sličnih bendova njihove generacije i to treba shvatiti kao kompliment. Ovo ne izmišlja toplu vodu ali TRESE za sve pare:
https://pestrecords.bandcamp.com/album/damnation-f-tum

Kolumbijski Bonestorm na svom drugom albumu, Under the Sight of Time obrađuju pesmu Killchain od legendarnih Bolt Thrower i to je otprilike sažetak njihovog zvuka. Ovo je dakle, težak, mastan death metal zainteresovan za moćan ton gitare i veliki rif, bez mnogo komplikovanja bilo u gitarskim temama bilo u aranžmanima. Tečno je to i, što se kaže, lepo curi i producirano je dosta korektno pa iako Bonestorm ne čuvaju neka velika iznenađenja za slušaoca na ovom albumu, on se sluša sa relaksiranim zadovoljstvom:
https://bonestormdeath.bandcamp.com/album/under-the-sight-of-time

Kad smo već kod Bolt Throwera, Chainsword su iz Poljske ali su i oni inspirisani univerzumom Warhammer 40K kao i slavni prethodnici iz Birmingema, pa je i njihov drugi album, Born Triumphant dovoljno sličan Bolt Throwerovim meljućim ratnim fantazijama da meni bude zanimljiv. Chainsword ni nemaju neku ambiciju da menjaju lice death metala, već, naprotiv, da podsete kako je okej kada svirate lepljive rifive preko stamenog, marševskog srednjeg tempa i da možete da imate ceo album tih ugodnih, tvrdih, mračnih ali prijateljskih mantri.
https://chainsword.bandcamp.com/album/born-triumphant

Šveđane Put Me Out smo već slušali pre par nedelja na aktuelnom demou a sada imaju kratki EP, All Flesh is Grass i stvari stoje odlično. Ovo su dve nove pesme bolesnog death/ thrash metala koji ima vrlo karakterne pesme i vrlo solidan miks i pravo je osveženje u moru kloniranih bendova u kome se generalno utapamo:
https://putmeout.bandcamp.com/album/all-flesh-is-grass

Članovi njujorškog benda Hypoxia sviraju ili su svirali u jedno 30 drugih bendova – neki od njih, poput Total Fucking Destruction ili Nader Sadek su i dosta poznati – pa nije neko iznenađenje da im treći album, Defiance zvuči ovako zrelo i profi. Pričamo o mračnom ali inteligentno sklopljenom death metal opusu, gde su preteći štimung i atmosferične gitarske teme bitnije od puke agresije. No, da se neko ne uplaši da Hypoxia nisu dovoljno heavy – ovo je VRLO heavy i kad krene da udara, udara bez milosti:
https://hypoxiaband.bandcamp.com/album/defiance

Nisam se nešto nikada previše bavio ekipom iz Arizone, Job for a Cowboy, njihovi prvi radovi su bili isuviše ,,deathcore" za moj ukus pa sam ih rano precrtao, ali bend se upravo vratio petim albumom, deset godina posle prethodnika i, uh, Moon Healer je impresivna ploča savremenog progresivnog death metala. Ispostavlja se da pozniji Job for a Cowboy mnogo više gravitiraju taboru jednih Cynic nego, ne znam, Suicide Silence i ovde dobijamo sve poliritmije, ćelave bas gitare i progresivne melodijske linije koje možemo da pooželimo, plus dosta solidnog krljanja. Do sad mi je bilo lako a sada moram nekako da se suočim sa činjenicom da slušam bend sa ovako bizarnim imenom:
https://jobforacowboy.bandcamp.com/album/moon-healer

Za brutal death metal publiku, Unique Leader ove nedelje ima peti album benda Atoll iz Finiksa u Arizoni i, pa, Inhuman Implants zvči baš kako očekujete da zvuči brutal death metal album na ovoj etiketi u 2024. godini. Dakle, iskomprimovan do ludila, tehnički kvalitetan ali sklon upadanjima u vrlo jednostavne i efektne slem pasaže, miksovan solidno ali onda u masteringu učinjen toliko glasnim da uši otpadaju... Vrlo dobar primerak žanra, znatno iznad proseka ako već ne revolucionaran:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/inhuman-implants

Uvek moram da se podsećam da su Morta Skuld Amerikanci a ne nekakvi skandinavski mračnjaci (valjda me to ,,skuld" buni) iako je bend osnovan još 1990. godine i naređao je dosta izdanja. Creation Undone je sedmi album za tri decenije (doduše sa velikim prekidima) i zvuči ubedljivo, teško, moćno a opet nekako svedeno, fokusirano. Morta Skuld kao da su zainteresovani samo da pišu dobre death metal rifove i slušaoca hipnotišu tim uskovitlanim srednjetempaškim nabijanjem koje im tako dobro ide. Ploča je, da se razumemo, dovoljno i raznovrsna i tehnička za 2024. godinu, ali istovremeno i jako old school i bend me je baš vratio u rane devedesete. Jaka preporuka s moje strane:
https://peaceville.bandcamp.com/album/creation-undone
https://www.youtube.com/watch?v=o7rfHknVa54&list=OLAK5uy_lcgni3CTn-4lt6U4FbT8ax9U16kBTSTNw

Irski Vircolac svoj drugi album, Veneration, počinju folklornim napevom ali onda nastavljaju u vrlo krljačkom smeru. Ovo je death metal sa daškom black metala, zao, atmosferičan, ali sirov i prirodan. Bend svira vrlo organski i gaji finu količinu old school neposrednosti u svojoj srži pa album ima jednu ličnu, ubedljivu dimenziju već na prvi kroše:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/veneration

Za ljubitelje baš sirove, neposredne death metal svirke, tu su bečki Skatoscivus čiji demo, Abyssalorum zvulči kao da ste ga iskopali iz nekog groba u koji je bačen 1991. godine. Ovo je mračno, gadno, ružno ali sve to na neodoljiv način. Ako ste old school, navalite:
https://skatoscivus.bandcamp.com/album/abyssalorum

Njujorčani Summon the Plague svoj death metal začinili su sa samo malo hardcore/ beatdown arome pa je minialbum Human Frailty nekako istovremeno i deathmetalski hermetičan ali i ulično propulzivan. Jako tvrda produkcija, ali solidno napisane pesme, moćna svirka, plus cena od koliko date za materijal koji kvalitetom dalekio prevazilazi prosek za debi izdanja, sve su to argumenti da odvojite malo vremena:
https://summontheplagueny.bandcamp.com/album/human-frailty

Poljski bend Orchivion porede sa Septicflesh ili Fleshgod Apocalypse na ime simfonijske dimenzije u njihovom zvuku ali istina je da Poljaci sebi čak ni ne pripisuju death metal deskripciju i radije se nazivaju ekstremnim simfonijskim metal bendom. I ima to smisla; debi album Carnivores jeste ekstreman u smislu da su matrice čvrste konstrukcije nemilosrednog ritmičkog zakucavanja i jako iskomprimovanih gitara, ali preko idu raskošne orkestracije i melodični vokali sa samo povremenim death metal režanjem. Svakako, publika koja voli death metal kada se ovaj ukršta sa orkestarskom muzikom će najpre da se pronađe u ovoj muzici, ali Orchivion definitivno imaju potencijala da budu interesantni i široj populaciji. Kvalitet nesumnjivo imaju, što ovaj album demonstrira svojim kompleksnim aranžmanima i autoritativnim izvođenjem:
https://orchivion.bandcamp.com/album/carnivores

Oh, izuzetan debi za finski Slaughterror. Doduše, Endless Lust for Gore je samo EP sa četiri pesme ali ovo je napisano sa autoritetom, odsvirano herojski, i zvuči kao da na vas pada barem 5-6 tona nakovanja. Pričamo o iskusnim muzičarima sa dosta projekata iza sebe pa je otud i zrelost zvuka Slaughterror ne preveliko iznenađenje, ali njegova svežina jeste. Ovo je istovremeno i vrlo tehnički, vrlo agresivan death metal, blizak američkoj rodbini, a sa opet nepogrešivom skandinavskom melodičnošću i hardkorpank dimenzijom u srži. Fantastično:
https://slaughterror.bandcamp.com/album/endless-lust-for-gore

Evo nas na kraju sa krosžanrovskim sadržajem i tradicionalnim heavy metal ponudama. A ako mislite da je ime Vincent Crowley za bend smešno, informisaćemo vas da se i lider, te pevač tog benda zaista zove Vincent Crowley i da mu je to ime ostalo iz vremena dok je služio kao jedan od sveštenika u Crkvi Satane. Crowley je napustio kuću Nečastivog kada je umro Anthony LaVey, osnivač ove verske organizacije, ali sada, sa pedesetsedam godina, pravi simpatičan metal negde između death metala i Mercyful Fate vodvilja. Drugi album, Anthology of Horror je procesija atmosferičnih pesama inspirisanih horor temama i, nekako je relaksiran, prijatan. Stari Crowleyjev bend, Acheron se trudio da bude mnogo namršteniji svirajući klasičniji death metal, dok je ovo satanistički i okultno u onom najljubaznijem smislu, sa odličnom svirkom ekipe iskusnih muzičara (članova Acheron, Blood Coven itd.) i finom produkcijom. Pa još obrada Kinga Diamonda na kraju, preukusno:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/anthology-of-horror

Heh, epic doom se od ,,običnog" heavy metala često razlikuje samo po nižem štimu pa otud drugi album kalifornijskih Stygian Crown stavljam u ovu sekciju. A dobro je ovo, da se ne zabunimo, Funeral for a King je jedna epska, ali mišićava, znojava ploča, Stygian Crown sviraju šampionski, pevačica i klavijaturistkinja Melissa Pinion ima moćan glas, ako već ne neku superraskošnu tehniku i sve je onako simpatično epski i mračno:
https://stygiancrown.bandcamp.com/album/funeral-for-a-king

Beastial Piglord samo štancuje nove albume. Najnoviji, Manipulating Reality se ponovo plaća samo koliko vi to želite i procesija je industrial-metal komada starog kova, eksperimentalnih zvučnih kolaža, psihodeličnih ambijenata. Piglord je i ovde ekonomičan i dobro produciran pa je u klasi kućnih eksperimentalnih muzičara koji kreću od metala a završavaju na drugom kraju svemira on i dalje jedan od najboljih u poslu:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/manipulating-reality

Borknagar su generalno premelodični za moj ukus, ali opet, novi album, Fall, dvanaesti za Norvežane koji ove godine obeležavaju tri decenije rada, je jedno tako ubedljivo, raskošno delo da ne mogu da ga ne preporučim za slušanje. Kombinacija progresivnog, melodičnog metala, vikinških, folklornih motiva i blek metak agresivnosti me je uhvatila već na prvoj pesmi i verujem da će i vas:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/fall-24-bit-hd-audio

Čileanci Acero Letal imaju možda i previše tanušan zvuk na novom EP-ju, Legiones, ali ako prevaziđemo taj problem, ostaje nam vrlo ugodan old school heavy-speed metal sa prijatnom latinoameričkom aromom. Ovaj bend iz Valparaísa postoji već sedamnaest godina, još uvek nije snimio album ali ovo mu je do sada najduže izdanje i svedoči ne samo o ambiciji već i o kvalitetu koji bend ima. Da je produkcija samo malo bolja, Legiones bi bio izvanredan, ali i ovako je u pitanju odličan komad brijuće, uzbudljive heavy/ speed metalčine. Witches Brew su na sebe preuzeli izdavanje fizičkih nosača a to je odmah znak kvaliteta. Poslušajte:
https://aceroletal.bandcamp.com/album/legiones
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/legiones

Dosta dobrog heavy metala smo dobili ove nedelje, a to uključuje i treći album kanadsko-američkih Traveler, nazvan Prequel to Madness. Ova ekipa iskusnih, zaposlenih muzičara (iz Kontact, Hazzerd, Shrapnel itd.) sa trećim albumom već vrlo ubedljivo pravi epski, himničan heavy metal koji i dalje ima kredibilnu street metal oštrinu, kombinujući vrlo epske melodije i aranžmane sa svirkom namenjenom podgrevanju ozbiljne pogibije u mošpitovima. Mislim ko može da ostane miran uz Take the Wheel, taj je već mrtav, ja da vam kažem, a bend odmah iza nje ubacuje moćnu Dark Skull sa nestašnim mejdnovskim rifovima i, mislim, slušajte, odlično je:
https://travelermetal.bandcamp.com/album/prequel-to-madness-2

Puljani SpellScroll su relativno mlad heavy metal bend sa nekim članovima Chronic Disease i simpatičnim zanošenjem u power metal smeru. Debi album istarske ekipe zove se Realms of the Unseen i dosta je ubedljiv ako već ne POTPUNO sazreo u domenu produkcije ali i songrajtinga. Prijemčivi, melodični rifovi u kojima se još uvek lako prepoznaju Iron Maiden koreni i čvrsta, energična ritam sekcija postavljaju kvalitetnu osnovu – i prepoznaje se da muzičari sa puno entuzijazma i radosti izvode ove kompozicije – a onda odozgo dolazi pevanje Kristine Damjanović koje je u ovom trenutku nesumnjivo najjači adut. Mislim, svi sviraju odlično, da ne bude tu ikakve zabune, i dugački, blago progresivni instrumentalni delovi su meni, starom Mejdnovcu, vrlo prijatni ali pevačica ima moćan, autoritativan glas i ,,otvara" pesme na najbolji moguć način. Sve ovo plus daunloud se plaća koliko želite. Vrlo dobro:
https://spellscroll.bandcamp.com/album/realms-of-the-unseen

Sudbina je to tako namestila da iste nedelje solo albume izdaju Mick Mars i Ace Frehley, dvojica gitarista legendarnih bendova koji su se s tim bendovima razišli uz dosta prolivene žuči (u Marsovom slučaju i sa visokoprofilnim suđenjem). Marsov album meni se nije dopao pa o njemu ne pišem – suviše tu ima nekakve nu metal dimenzije za moj ukus – ali Frehleyjev je druga priča. On je inače pričao da će 10,000 Volts, kako se album zove, biti takvo JEBANJE KEVE da će bivši drugovi iz Kissa doslovno da plaču slušajući ga i dok, jelte, ne mogu da garantujem da Gene Simmons zbog ovog gubi mnogo sna, Frehley svakako Kiss publici pruža još klasičnog Kiss zvuka u modernom pakovanju. Nisam sad ni ja neki najveći fan Kissa na svetu, ali ovo je korektan, himničan glam metal sa refrenima koji zovu da se ruke dignu gore i ritmovima uz koje se refleksno trupka nogama. Ima to štofa, mislim, pesma kao što je Cherry Medicine je LEGITIMAN komad glam roka za 21. vek:
https://www.youtube.com/watch?v=FhRqVUs523Y&list=OLAK5uy_kDM7_qIkvlXjz38npXHJsl7gDMKbpuMes

Dying Victims Records ove nedelje apsolutno trijumfuje jednim brutalnim het-trikom a gde je prvi na redu treći album lisabonskih Toxikull, nazvan Under the Southern Light. Iako južnjačka strast sigurno informiše ove energične pesme, Toxikull sviraju najpre unutar zvučnog i tematskog okvira koji je pre četrdeset i više godina postavio novi talas britanskog hevi metala. Nije da ovde nema laganog skretanja i u smeru američkih bendova onog vremena, pa recimo već druga pesma, Around the World plasira jedan ozbiljan teškorokerski hit za top liste 1984. godine kakav bi Motley Crue ili Skid Row voleli da su snimili. Toxikull su ubedljivi, sigurno, vrlo sazreli i objavljuju za firmu koja sakuplja neke od najboljih savremenih bendova što sviraju u tradicionalnom stilu. Nema greške:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/under-the-southern-light

Nije to sve od ovog izdavača, kako rekosmo. Iron Curtain imaju novi album (pre skoro tačno godinu dana su, sećate se, imali zapaženi mini Gladiator) i ko je voleo njihov sirovi, ulični old school speed/ heavy zvuk prošle godine, voleće ga i ove. Savage Dawn je ploča PRAVOVERNOG rifa (slušajte Gypsy Rocker koja podseća da je Metallica nekada pravila jebeno dobre rifove a danas zvuči kao da se James samo zagreva u prostoriji za vežbanje sedamdeset minuta), jakog tempa, starinske produkcije, cheesy old school vokala i generalno svega što tražite od propisnog heavy metala ulične provinijencije. Moćno, zarazno, neodoljivo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/savage-dawn

I pošto je sve lepše utroje, Dying Victims su ovonedeljnu produkciju zaokružili debi albumom londonskih Coltre koji je... prelep. Ovo je BAŠ old schol heavy metal, koji zvuči kao da ste negde u kasnim sedamdesetima i slušate Thin Lizzy ili Wishbone Ash a onda njihov zvuk zaoštravate i ulazite u NWOBHM krivinu. Naslovljen To Watch With Hands... To Touch With Eyes ovo je i album dubljih meditacija o, jelte, ljudskom stanju preko proggy heavy metal pesama od po sedam i sedam i po minuta, produciran starinski i umiljato, sa vrlo prirodnom dinamikom i izvrsnim bojama instrumenata. Biser od debija:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/to-watch-with-hands-to-touch-with-eyes

Album nedelje doneli su nam posle podugačke anticipacije Sleepytime Gorilla Museum, kalifornijski avangardisti sa dosta metal elemenata u svom zvuku ali i dosta jakom ambicijom da metal, modernu kompoziciju, progresivni rok i generalnu avangardu spoje u jedno, stavljajući električne gitare i violine, harmonike i niklharfu, pa i neke instrumente za koje nikada niste čuli, u isti lonac i pišući magične kompozicije sa njima. E, sad, problem je što je ekipa poslednji album izdala pre, uh, sedamnaest godina, ali diskografska suša se prekida ove nedelje sa tek četvrtim albumom, of the Last Human Being. Ali, mislim, ovo je MNOGO MNOGO dobro. Bend je sa pisanjem i snimanjem ove ploče počeo još negde 2010. godine pa se tu svašta dešavalo, no, album uopšte ne zvuči kao da je imao težak porođaj i nudi vrtoglavo kompleksne aranžmane koji se sviraju ne samo sa lakoćom nego sa RADOŠĆU, sa malim pozorišnim komadima ispunjenim zanimljivim likovima i simbolikom, sve to u odličnom miksu kakav ovako složenoj muzici ume da podari dovoljno široku binu da se na njoj pokaže. Fenomenalno:
https://sleepytimegorillamuseum1.bandcamp.com/album/of-the-last-human-being

Meho Krljic · 02-03-2024, 12:05:08

Iron Maiden je do sada imao tri pevača a dvojica su snimila odlične solo albume u razmaku od nekoliko dana. Zna se da Paul Di'Anno nije najbolje sa zdravljem ali nadam se da će on na ovo reći ,,challenge accepted" i uraditi nešto zanimljivo u neko skorije vreme. Pored toga, ove nedelje gomila drugih interesantnih stvari, tipa Ministry imaju novu i prilično dobru ploču, Messiah se vraćaju fantastičnim albumom, a da ne bude da jedinu dobru muziku prave bendovi osnovani pre četrderset i kusur godina, dobili smo i novi, iznenađujuće meditativni Tigers on Opium, pa novi album najprefinjenijeg ruskog thrash metala iz kuhinje projekta Смерш, Psychic Lemon su me samleli svojim psihodeličnim space-rock gaženjima, a i Astral Magic je beznaporno objavio novi minialbum, čisto da ne bude da par nedelja nije ništa izbacio. Plus, naravno, gomila novih zanimljivih demo snimaka i manjih izdanja. Zaronimo!!!!!

Prvo u blek metal pa nek ide život. Hajnalpír – II je drugi EP mađarskog, pretpostaviću jednočlanog projekta Hajnalpír i mada ovo ima devet pesmaa i traje preko pola sata jasno je i zašto autor ne smatra da se kvalifikuje za album. Naime, ovo je još sirovo, ali u jednom zapravo dobrom smislu. Pesme su agresivne, visokog, neumoljivog tempa i testerišućih rifova sa vokalima koji kidaju grlo i gitarskim temama koje pored sve buke i pokolja imaju u sebi prostora i za melanholiju. No, Hajnalpír ne spada u moderni, atmosferični blek metal i bliži je formulama iz devedesetih sa svojim finim balansom nasilnosti i introspekcije:
https://hajnalpir.bandcamp.com/album/hajnalp-r-ii

Evo nam ga i novi Ildfar. Otkada je ovaj solo projekat ponovo vraćen u život 2018. godine, Thomas Aamodt aka Favn radi prilično vredno. Treći album Sorrowful Echoes of Perdition ostaje na liniji hladnog, melodičnog, jednostavnog, prilično sirovog blek metala koji neće osvojiti srca kritike i biti prepoznat kao nekakav revolucionarni doprinos medijumu ali ovo je neposredna, iskrena, emotivna muzika čija koncepcijska jednostavnost i emotivna naivnost (u najboljem smislu) mnogo znače kada krenete da ga slušate. Vrlo korektno:
https://ildfar.bandcamp.com/album/sorrowful-echoes-of-perdition-2

Ruski duo Potvor svira muziku negde između black metal i sludge metal ekstrema i to funkcioniše vrlo solidno. Novi EP, Садится солнце sugeriše da je bend spreman za prvi album, sa svojih šest pesama, tvrdim sludge rifovima, energičnom svirkom i blek metal ekspresivnošću, ali i klarinetom iznenađujuće dovitljivo ubačenim u masakr. Vredi poslušati a plaćate koliko želite:
https://potvor.bandcamp.com/album/-

Njemački projekat Blackest svira blek metal kao da ste uzeli Mayhem od pre trideset godina pa mu onda izvadili pola mozga i u drugu polovinu nasulu flašu loze i kreozina. Novi EP projekta, I midnattens skuggor je sirovina samo za istreniranu publiku. Ali ona će u toj sirovini oblaporno uživati:
https://astralnightmare.bandcamp.com/album/i-midnattens-skuggor

E, ovako se svira atmosferični blek metal: Francuzi Etoile Filante (,,zvijezda padalica", naravno) na drugom albumu, Mare Tranquillitatis svoj kosmički blek metal guraju daleko međ zvezde, mešajući blek metal raspojasanost sa psihodeličim svemirskim ukrasima i prelazeći povremeno u čist meloidični ambijentalni zvuk. Slatko!
https://etoilefilante-northernsilence.bandcamp.com/album/mare-tranquillitatis

Za ozbiljan satanizam, tu su Nijemci Halphas, sa svojim trećim albumom, Sermons Of The Black Flames. Iako je sve u službi Nečastivog, ovo je muzika bliska modernom blek metal zvuku, sa dosta melodije i harmoničnim akordima preko kojih se vrišti. Ne, dakle, nužno moja šolja zmijskog otrova, ali je objektivno ovo vrlo solidna ploča:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/sermons-of-the-black-flames

Da li je beloruski Leprous Vortex Sun jednočlani projekat? Skoro sigurno. Drugi album, Шум небытия je jedna hermetična, opresivna ploča disonantnog, nihilističkog blek metala koji pritom izlazi iz standardne matrice pravolinijske, direktne agresije, upadajući u somnambulne, hipnotičke repeticije neugodnih pregršti nota i neprebrojivih ritmova. Naravno da nije ni malo lako ovo slušati, ali LVS zvuči kao pozorišna predstava koju čujete bauljajući po nekom narkotičkom snu i to je fascinantno. Ovo je avangarda koja možda i ne zna da je avangarda. A plaća se koliko hoćete:
https://leprousvortexsun.bandcamp.com/album/--2

Norveški Misotheist nastavlja da snima albume od po tri dugačke pesme pa je tako i najnoviji, treći album, Vessels by Which the Devil Is Made Flesh nekih četrdesetak minuta satanizma spakovanog u tri dugačka opusa i pripremljenog za vaš potpuni, nesveti užitak. Brage Kråbøl je već jako istesao svoj zanat i ovo je napisano kvalitetno, aranžirano kako treba i nudi ubedljiv norveški blek metal na nekoj idealnoj prelaznoj tački između tradicionalnog satanističkog riljanja i modernije atmosferične produkcije. Lepo:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/vessels-by-which-the-devil-is-made-flesh

Koliko daleko možete da odete od blek metala a da muzika koju svirate i dalje bude kredibilno namenjena blek metal slušaocima? Finci Einvigi misle da je odgovor ,,prilično daleko" jer je njihov treći album Monokroma kombinacija post-blek metal atmosfere, blekgejz melanholije i folk melodija. I, na moje veliko iznenađenje, meni se to dosta dopada. Ispostavlja se da je mnogo toga u kvalitetu pesama, znate. Mislim, Einvigi jesu supersavremen bend, osnovani 2014. sa prvim albumom tek 2020. godine, no razumeju da je važno da imate i PESMU a ne samo atmosferu. Sjajno:
https://einvigiband.bandcamp.com/album/monokroma

Prelazimo sad na spore forme: doom metal, stoner rock, hard rock, sludge metal i psihodelični rok. I, evo, portugalski Misleading stavljaju ,,heavy" u ,,heavy psych" ako smem tako da kažem. Album Face The Psych je kolekcija skoro pa garažnih space-jamova, sa brutalnim psihodeličnim efektima, kompulzivnim gruvom i bez mnogo obzira za to koliko ste opijata konzumirali pre slušanja. I prilično je dobra, ovo je pank-rok komprimovanje Velvet Undergrounda i Greatful Deada, ali sa razumevanjem i sigurnom rukom. Volim orgulje koje se ovde čuju, volim agresivnu bas gitaru, ali i kinematksu dimenziju koju ovde čujemo a koja sugeriše da ovo nisu 100% na licu mesta improvizovane pesme već ipak jedan strukturiraniji materijal. Plaćate po želji!
https://heavymisleading.bandcamp.com/album/face-the-psych

Vašingtonski Kitsa su svoj debi album nazvali Dead by Dawn i mada je ovo aluzija na drugi film iz franšize Evil Dead muzika im uopšte nije nekakav izopačeni, mučni metal torture i gadosti. Naprotiv, ovo je melodičan teški rok sa malo grandža u svom desert/ stoner setingu i prijateljskim, toplim zvukom. Ugodno, relaksirano, a opet HEAVY I ENERGIČNO:
https://kitsa.bandcamp.com/album/dead-by-dawn

Tu su i bremenski Skeithan, trio koji svira post-metal ali za razliku od velikog broja kolega, to radi sa dosta gruva. Ovo je pritom i muzika sa iznenađujuće mnogo dinamike u zvuku i da pevačica (u Slayer majici!!!!) nema bolno iskrivljene vokale ovo skoro da bi dio prijatan psihodelični rok. Demo The Dying of Light ima pet pesama, lepo se čuje, plaća se koliko hoćete i predstavlja ekipu u finom svetlu:
https://skeithan.bandcamp.com/album/the-dying-of-light-demo

Grci Smokedown, pak, sa lakoćom potvrđuju superiornost grčkog stoner roka u ovom trenutku naše deljene istorije. Album The Toll Of Time je pun relaksiranog gruva, beznaporno kul rifova, atmosfere, pa i malo melahholije i mada je sve to urađeno sa maltene garažnom spontanošću, zvuči zrelo i ozbiljno:
https://smokedown.bandcamp.com/album/the-toll-of-time

Iz Grčke su i Smokin Dame a njihov album Revalations From A Gun ima devet pesama poletnog heavy rocka i samo malo arome egejskih harmonija. Grci ovakve stvari rade sa visokim nivoom kvaliteta pa i Smokin Dame nude vrlo prijemčiv program teških ritmova, jakih rifova i upečatljivih vokala, sa refrenima koje pamtite. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je teški rok uz koji se pije i pada:
https://smokindame.bandcamp.com/album/revalations-from-a-gun

Za grčki het-trik ove nedelje obratićemo se na adresu sastava 2 Headed Dogs iz Preveze. Ovo je, barem na albumu Harraga, duo odličnih muzičara koji cepaju rokčinu punu jakih gitarskih tekstura, bubnjarskog gaženja i nervozne energije. Bend sa lakoćom spaja propisan teški rok sa garažnim pankom, emitujući šmek bezobrazluka i prkosa, nudeći bogat zvuk i jak tempo. Bez greške:
https://twoheadeddogs1.bandcamp.com/album/harraga

Norveški Waste a Saint svoj melodični stoner rok mešaju sa dosta '90s zvuka alternativnog roka (i grandža) i to im jako doro ide od ruke. Album Ravenous ekstremnop rofitira od finog, melodičnog gitarskog rada i fantastične pevačice koja rokenrol pesme pretvara u male himne uz koje je nemoguće ostati miran. Možda bi pre trideset godina Waste a Saint bili na MTV-ju i kasnije smatrani za jednu od ključnih grupa epohe, ali danas su oni samo ODLIČAN rokenrol bend i to je dovoljno:
https://youtu.be/raYwZTfpeUM

Clouds Taste Satanic su prethodni album izdali pre nekih 13 meseci pa su nove dve pesme stigle u pravom trenutku da utažimo žeđ za pametnim, psihodeličnim, kinematičnim, instrumentalnim doom metalom. Album 79 A.E., osmi za njujoršku skupinu sa svoje dve pesme baca preko četrdeset minuta trajanja, krećući se otmenim, sporim ali ne izveštačenim korakom, nudeći nisko naštimovani psihodelični sadržaj i atmosferu drogiranog sna iz kog možda i ne želite da pobegnete uprkos povremeno strašnim momentima. Navalite:
https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/79-a-e

Skull Servant su iz Severne Karoline i sviraju dopadljiv psihodelični doom metal. EP Summon Sorceress je blago satanistički, prijatno okultno orijentisan i donosi tri pesme sporog, otmenog tempa, teških iommijevskih rifova i dobre psihodelije. Solidan zvuk, solidan užitak, solidno sve:
https://skullservantmetal.bandcamp.com/album/summon-sorceress

These Wicked Rivers su Britanci ali sviraju southern rock kao da su mladost proveli kuvajući metamfetamine i gađajući iz malokalibarske puške aligatore po movčvarama Luizijane. OK, novi album, Force of Nature je dosta umiven, promišljeno napisan i kompleksnije aranžiran nego što biste očekivali od klasičnog swamp rocka, ali ima prepoznatljive pevljive refrene i dobar gruv. Fino:
https://www.youtube.com/watch?v=MNXqAx0KSLU&list=OLAK5uy_lvfEQxQRoBIoPoe61PaVLXcQCBMuKBVhw

Iz Bafala su onda Nine Layers Deep i njihov prljavi, teški, blago blackened sludge metal. Album Impermanence, njihov drugi ako se ne varam, je pun tenzije, agresivnog gruva i solaža na ivici čupanja žica ali nije nekakva bezdušna komadina buke. Ovo su ipak, na kraju dana rokenrol pesme i imaju rokenrol dušu. I vrede da se provere:
https://ninelayersdeep.bandcamp.com/album/impermanence

Ovo mi je baš trebalo! Azell su superteški duo iz Kentakija sa debi albumom nazvanim Death Control koji tako snažno čoveku pročisti uši da se posle oseća kao da bi mogao da se rve sa najmanje dva jazavca. Ovo su jedan čovjek i jedna žena gde on svira gitaru, bubanj i urla a ona svira bas i urla i, mislim, kad čujete taj RAZARAČKI sludge doom poželećete da vam barem jedan jazavac večeras prepreči put DA GA NAUČITE PAMETI. Taktika spaljene zemlje ponekad, da prostite, pali:
https://azellrr.bandcamp.com/album/death-control

Kome je to preterano agresivno, ponudićemo mu Clarion Void iz Kolorado Springsa. Mislim, slična je to muzika i album Failure In Repetition, drugi za ovu mladu ekipu takođe spada u sludge doom fioku, ali je ipak za nijansu manje letalan, ostavlja male prostore da slušalac udahne vazduh i povremeno pusti da se između APSURDNO distorziranih rifova provuče i neka sitna melodija ili rokerski rif. Meni je sve to jako dobro:
https://clarionvoidco.bandcamp.com/album/failure-in-repetition

Legitimno je pitati hoće li Astral Magic prestati da izbacuje izdanja većom brzinom nego što iko može da prati. Novo izdanje je EP Mind Melt Machine, a koji dolazi svega par nedelja nakon najnovijeg albuma a koji je bio već drugi album ove godine. Enivej, Mind Melt Machine je urađen u kolaboraciji sa legendarnim Paulom Rolandom i, ako je moguće, još je psihodeličniji i gruverskiji od normalne muzike koju pravi Santtu Laakso. Ovo je slatko kao med, duboko kao nekakav začarani bunar i neodoljivo:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/mind-melt-machine-ep

Australijanci Lilac Vegetal na istoimenom debi albumu sviraju muziku negde između noise rocka, stoner rocka ali i noise popa... Ovo ima sav militantni bas i svu masivnu gitaru koji vam trebaju, ali voli i da bude melodično, da svira tiho i da vas iznenađuje. Probajte:
https://lilacvegetal.bandcamp.com/album/lilac-vegetal

Heavy Psych Sounds Records ne prestaju da nižu opake ploče iz nedelje u nedelju pa tako sad dobijamo novi Tigers on Opium i on je, naravno, odličan. Kažem ,,novi" ali Psychodrama je zapravo prvi pravi album za portlandske teškorokerske šmekere. I jeste najzrelije njihovo izdanje do sada sa umirenom, čak i malo introspektivnom svirkom i temama koje su filozofske i nekako skoro da je iznenađenje da je ovo isti bend koji nas je pre koju godinu uveseljavao bezobraznim stonerskim himnama poput I May Sound Like A Drunk... But I Feel Like A Matador. Psychodrama je definitivno mirnija i tiša ploča ali... dobra je. Ovo je zvuk stoner roka koji više ne mora da poseže za lulom da bi svet oko sebe video drugačije i koji sada taj svet pokušava da njemu samom objasni umesto da se samo smeje:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/tigers-on-opium-psychodrama

Hands Of Goro svoju muziku zvou ,,scumbag rock" ali, mislim, svaki pristojan teški rok se može tako opisati. Konkretno, eponimni debi album ove kalifornijske postave nudi sjajan, poletan hard rok sa puno bluz rifova i nestašne revolveraške atmosfere, sa sve odličnom produkcijom i pažnjom za svaki detalj. Hands Of Goro se, da se razumemo, samo prave da su neka neobavezna ekipa ispičutura, ali pišu smrtonosno dobre pesme i sviraju ih za medalju. Naravno da ovde imate članove Spirit Adrift, Wild Hunt i još gomile bendova, Tom Draper je svirao i u živim postavama Carcass i Angel Witch i kilometraža i iskustvo se itekako čuju. Ne propustiti:
https://handsofgoro.bandcamp.com/album/hands-of-goro

Londonski superteški, superabrazivni psihodeličari Psychic Lemon su se vratili sa četvrtim albumom i ja ne mogu da iskažem koliko sam srećan. The Unheimlich Kingdom ima samo četiri kompozicije, ali poslednja i naslovna traje preko dvadeset minuta i ovo je ponovo idealan odnos džem-sešn energije i strukturiranije, ili makar usmerenije lavine zvuka. Psychic Lemon nisu neki filozofi, njihovi rifovi su primalni, prosti, primitivni, ali su im teksture bogate i hipnotičke a pesme imaju tri dimenzije. Izvrstan zvuk, izvrstan album:
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/the-unheimlich-kingdom

Pređimo dalje na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. I, heh, Helldemon su osnovani ove godine u Finiksu u Arizoni, već imaju demo, isto Helldemon, i zasnivaju svoj zvuk na ,,nemačkom thrash metalu iz osamdesetih". Pa kako ih ne voleti i pre nego što čujete prvu pesmu? A kad čujete, lepo je ovo, sa jasnim dugovima Kreatoru i Destructionu ali modernizovano, sa finim uplivom death metala u sav taj thrash. Solidan zvuk, opake pesme, cenu sami određujete:
https://helldemon.bandcamp.com/album/helldemon

Onda imamo Disarmageddon, iz Johanesburga, thrash metal sastav za čiji je zvuk u dobroj meri odgovoran opus američkih Testament. Mislim čuju se ti isti kompleksni rifovi ali prirodan gruv i debi album No Liberty se lepo vozi sa pesmama od pet i šest minuta, nudeći stamenu svirku, dobru produkciju, jedan generalni kvalitet. Ko voli thrash što se ne iscrpljuje samo u sprintu, sa ovim će se južnoafričkim bendom lepo usrećiti:
https://disarmageddon1.bandcamp.com/album/no-liberty

Za daleko manje ozbiljan thrash tu su mlađani nemci Chronic Thirst sa debi albumom Völlgas. Ovo je, da citiram bend, ,,alcoholic thrash 'n' roll" i mada nisam pao na dupe od kvaliteta pesama, vesela atmosfera i energija su me ipak donekle odobrovoljile:
https://chronicthirst.bandcamp.com/album/v-llgas

Meni su grčki trešeri Suicidal Angels uvek bili okej bend. Mislim, kad se zanemari to kičasto ime. Novi album, Profane Prayer je prvi koji su Nick Melissourgos i sad već ustaljena ekipa snimili od 2019. godine i, pa, on je tehnički impresivan, od prvog tona prepoznatljiv, ali možda i za nijansu premelodičan za mene. Dobro, ima ovde dovoljno propisnog thrasha da se to lepo sluša i bend svakako osvaja kvalitetom svirke. Mada ne sad i nekom velikom maštovitošću, ovo je uglavnom vrlo standardna muzika za ovu postavu i ako ste posle pet godina pauze očekivali više avanture i eksperimentisanja, spremite se za KOREKTNOST. Ali ni njoj ništa ne fali, istini za volju:
https://www.youtube.com/watch?v=_ofxYJgSXAk&list=OLAK5uy_mDIiUG-eF5Q8KTNwpSfy_4IqH3ZtpbTDE

Ne znam šta su Nemci Surgical Strike radili više od četvrt veka pre nego što su snimili debi album 2020. godine, ali evo, drugi album, 24/7 Hate je jedna sasvim korektna ploča ,,komercijalnijeg" thrash metala. Mislim, ovde ima malo koketerije sa groove i power metal strujama, ali osnova je užasno zdrav old school, prilično tehnički thrash koji i sam malo podseća na Testament, ali možda i na nemačke veteranske sastave kao što su Kreator ili Assassin. Surgical Strike su me prijatno iznenadili maštovitošću u pisanju pesama a nimalo me nisu iznenadili visokom sviračkom ekspertizom. Ipak oni ove sezone pune trideset godina rada. Poslušajte, dobri su:
https://www.youtube.com/watch?v=YPPcKzsufG8&list=OLAK5uy_lucvSh-z7O_QBHtQfiZVQ6ARWPqd24ZSU

Fantastični ruski thrash superheroj СМЕРШ (aka Сергей Крючков) se ne predaje iako sve protiv čega se bori već godinama kao da postaje još snažnije i opakije. Novi album se zove К Будущему i u pitanju je ponovo razjarena a suludo zarazna ploča socijalno i politički angažovanog thrash metala koji gleda u budućnost i pita se šta ostavljamo u amanet generacijama koje stižu. Крючков pritom nije zadovoljan samo kopipejstovanjem zvuka sa prethodnih izdanja pa ova ploča ima iznenađujuće mnogo melodije i sva je u atmosferičnom srednjem tempu. Još jedno izuzetno izdanje za projekat koji nažalost dobija sramotno premalo pažnje na thrash sceni naše planete:
https://globalthrashattack.bandcamp.com/album/2024

Oh, ali kako su dobri britanski Devastator! Na svom drugom albumu, Conjurers of Cruelty, ova relativno mlada ekipa prži vrlo ozbiljan black-thrash metal koji će vas podići na noge a onda vas naterati da se zatrčite u najbližu masu i započnete neartikulisani ples, čujući muziku u svojoj glavi i nako što se album završio. Ovo je kao da su Sodom i Bathory imali vanbračno dete pa ono sad stasalo slušajkući Hellrippera. Solidna produkcija, opaki, OPAKI zli rifovi i slavlje tokom celog albuma:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/conjurers-of-cruelty

Drain Down su Nijemci, Toxic Society im je drugi album, a muzika je nekakav thrashcore/ crossover i naravno da se meni dopada. Bend se ne ubija od maštovitosti ali album nije samo imitacija krosover bendova iz osamdesetih i ima svoj osoben zvuk i karakter. Dobro je, žestoko, akcijom ispunjeno:
https://youtu.be/bfPMUARxNrA

Pipe Bomb je – rekao bih jednočlani – hrišćanski metalkor bend iz Filadelfije i dok je ovo red reči u rečenici koji meni ne obećava ništa dobro, EP Stomp mi se zapravo dopao. Jeste ovo metalkor ali je mučan, disonantan i težak, bez zastranjivanja u pop i himničnost, pesme su kratke i besne a produkcija vrlo dobra. Svaka čast:
https://pipebombpa.bandcamp.com/album/stomp

Ekvadorski Luperkalia su negde između pank roka, grandža i hardcore thrasha na svom istoimenom albumu. I šarmantni su, sa solidnom produkcijom, dobrom, žustrom svirkom i puno karaktera. Muzika je dinamična, brza, energična, pevanje na besnom Španskom, sve je kako treba:
https://luperkalia.bandcamp.com/album/luperkalia

Katalonski Obaga imaju lep prvi demo od dve pesme, Ras i Curt. Bend kaže da svira ,,fem metal" što meni sugeriše žensku postavu (ili makar preženo žensku) ali na Instagramu se vidi da je u postavi jedna žena i tri muškarca što znači da je ta žena NAJJAČA. No, muzika je svakako dobra, nekako fino iskombinovana od malo thrasha, hardcorea i melodičnijeg, možda malo pankerskog roka. Još i fina produkcija i ovo je jedna bombona:
https://obagacat.bandcamp.com/album/ras-i-curt
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 02-03-2024, 12:05:41

Cold Case su iz Teksasa a Twist Of The Knife im je do sada najduže izdanje sa sedam pesama metaliziranog hardkora od one ulične sorte. Ovo nije čist srednjetempaški moškor, već ima u sebi i elemente thrasha, sprintujući raspoloženo kroz neke pesme i, uz dosta jaku produkciju i pevača koji odlično zvuči, uspeva da se nametne karakterom. Plus, se plaća koliko hoćete, pa vredi proveriti:
https://coldcasetx.bandcamp.com/album/twist-of-the-knife

Isto iz Teksasa su Dragged Across Concrete (naravno) ali sempl koji otvara njihov istoimeni EP nije iz ovog filma već iz serije The Blacklist, znate već ono: ,,Bože", ,,God can't protect you. But I can". Elem, naravno da je ovo superteški metalizirani hardkor i naravno da ima i beatdown/ slam elemente. Sve regularno, pet pesama ozbiljnog nabadanja u vanglu za isto toliko dolara, tvrda produkcija, dosta karaktera, pesme ne sad nešto fokusirane, ali rade posao:
https://draggedacrossconcrete.bandcamp.com/album/s-t

Dayz Lost iz Indijane već time kako pišu ime sugerišu da sviraju ulični, polugangsterski metalizirani hardkor. No, to rade vrlo umešno. Demo snimak Demo Redux (koji zapravo demo iz 2022. godine proširuje jednom pesmom) je ne samo snimljen i produciran više nego ubedljivo već i bend taj svoj moškor format oplemenjuje osetnom dozom karaktera i identiteta. Odlični rifovi, odlično pevanje, odlično izdanje a koje plaćate koliko hoćete:
https://dayzlost.bandcamp.com/album/demo-redux

kontrakmati su iz Indonezije a album Telling Lies je kombinacija fastcore i metal elemenata. Pesme su veoma kratke (samo dve prebacuju minut), zvuk dosta dobar, svirka ubedljiva i ovo zadovoljava moje potrebe za onim što smatram klasičnim hardkorom u priličnoj meri. Vrlo retko za Indonežane, kontrakmati svoj album nude po ceni koju sami odredite:
https://kontrakmati.bandcamp.com/album/telling-lies

Nickelcrack (kapirate?) su powerviolence bend iz Drezdena i baš me nervira što nemaju tekstove za EP ZementXSpritze na Bandcamp stranici jer fantaziram da prva pesma, Ronny & Mike govori o pesmi I Shot Reagan omiljenih nam Suicidal Tendencies. Ali dobro, neke stvari će zauvek ostati ovijene velom misterije. U međuvremenu, ovo je sirov, agresivan ali nekako drag, topao, pankerski powerviolence, sa opet dovoljno dobrim zvukom i disciplinom u svirci da i metalci budu srećni. Fino je:
https://nickelcrack.bandcamp.com/album/zementxspritze

Baš sam danas slušao Ratos De Porao i mislio kako planeti treba više brazilskog krosover treša i OPA MILE, evo ga bend Odiosa i njihov album Selva de Pedra. Ovo nije imitacija RDP-ovog zvuka ali se svakako čuje dosta uticaja slavnih prethodnika. Odiosa, pak, imaju pevačicu i njen snažni, hrapavi glas dosta doprinosi karakteru benda a pesme su tvrde, brze i ugodno kratke. Užitak!
https://odiosaoficial.bandcamp.com/album/selva-de-pedra

Švajcarci Divine Sentence jebu kevu svojoim old school metalcore jurišom na istoimenom minialbumu. Istini za volju, ovo su dva snimka u jednom – prve četiri pesme su već izašle 2022. godine a dve su nove, ali ništa za to, dobro je sve, ovo je veganski, besni metalkor koji bijesni i protiv rata i oligarha, sa sve ruskim stihovima a ja sam na to ekstremno slab. Nove pesme su ultra teške i napaljene i ko uz ovo ne uleti u mošpit, taj je verovatno mrtav i treba da se zove pogrebno preduzeće da ga odvezu:
https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/divine-sentence

Krastkor publika ima odličnu ploču ove nedelje posredstvom meksičkog sastava Xataraxa. Album La Tragedia de los Comunes nije puki sirovi d-beat pank iz garaže već jedna malko promišljenija kolekcija pesama napravljenih na klasičnim temeljima ali sa dosta osećaja za atomosferu, dramu, tenziju. Ovo je solidno producirano, odlično napisano i aranžirano i skoro idealno kombinuje crustpunk neposrednost i jednostavnost sa tim nekim malo kompleksnijim pristupom materiji. Izuzetno:
https://xatarxa.bandcamp.com/album/la-tragedia-de-los-comunes

A onda d-beat iz Portlanda, pa da se izgine u šutki. Negative Prayer je projekat sadašnjih i bivših članova gomile bendova, uključujući death metal instituciju Vastum i pank rok legende Poison Idea pa je i album SELF//WOUND jedna ozbiljna ponuda tuče i povrede. Mislim, ovo je d-beat hardcore, ni manje ni više, ali tako jebeno dobar i ubedljiv, pun atmosfere, pretnje, nasilja koje je temperirano tako da uvek tražite još malo, i, uz odličnu produkciju, matematički podešeno da ja ne mogu da prestanem da slušam. Još i sve pare idu za pomoć Palestini. Ljudski. I moćno:
https://negativeprayer.bandcamp.com/album/self-wound

WRØNG su dva Australijanca koja sviraju grindcore ali bez gitare. Album Acid Burns je snimljen u jeftinoj studijskoj postavci,sa bas-gitarom i bubnjevima i mada dvojac svira vrlo tehnički kvalitetno, imanentna sirovost snimka mu daje jednu garažnu notu. No, ovo je sasvim primereno muzici smeštenoj u pesme kraće od minut, sa disonantnim bas-rifovima i stalnim promenama ritma. Nije za generalnu populaciju ali grindcore/ powerviolence publika će ovo zgutati u jednom cugu. A plaća se koliko poželite:
https://wrng.bandcamp.com/album/acid-burns

Iz Finske stižu Sonic Poison, bend koji grindcore svira kao pijani kafanski rokenrol. Kako to zvuči? Odlično! Album Grinded Leftovers, gramatika na stranu, ima svu eksplozivnu energiju grindcorea stare škole, dakle, superubrzanog, superuprošćenog panka koji se zaljubio u metal, ali ima i jednu raspusnu, obešenjačku rokenrol dimenziju. Pesme su i dalje kratke, kraće od minut, ali bend sa svakom priča neku novu priču i ovde nije sve izblendirano u jedan isti, nerazaznatljivi zvuk. Sjajno:
https://sonicpoison13.bandcamp.com/album/grinded-leftovers
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/grinded-leftovers

Ratpiss iz Kvebeka na svom EP-ju Four Humors dnose četiri kratke pesme prljavog deathgrind zvuka. Bend sebe obeležava i kao ,,deathviolence" i, dobro, kako god, ovo je prljavo, muljavo, menja ritam svakih par taktova jer je nervozno, ali ima šarma.
https://ratpissmtl.bandcamp.com/album/four-humors

Rectoplasm su četiri klinca iz Južne Karoline koja vole slem. Novi EP, Liquifying Brutality kreće semplovima iz Dracula Flow 3 mem-videa koji je harao TikTokom i JuTjubom prošle godine a što dodatno svedoči o klinačkom statusu benda, no muzika je šarmantni, jednostavni slamming death metal sa dobrim gruvom i zapravo pristojnom produkcijom. Plus, treća pesma ima sempl iz Velikog Lebovskog, što malo koriguje klinačku dimenziju ovog materijala a na četvrtoj gostuje Angel Ochoa iz slem legendi Cephalotripsy, tako da... respekt. Rectoplasm ni slučajno ne izmišljaju ništa novo u svom žanru, ali ga rade sa apetitom i vrede da se čuju:
https://rectoplasmsc.bandcamp.com/album/liquifying-brutality

Iz Singapura su onda End of All, bend koji sebe opisuje deskriptorom ,,dummy death metal", rezervisanim za najteže od najtežih death metal udarnika. U sluačaju ove ekipe, demo snimak nazvan Demo donosi brutalni death metal/ slam izmeđan sa malo OSDM i malo beatdwon hardcore trikova i ove tri pesme fino cure. End of All svakako imaju mladalačku naivnost u zvuku ali jesu JAKO heavy i muljav zvuk im pristaje
https://endofalldm.bandcamp.com/album/demo

Dortmundski Oppression Denied su značajno ,,tehničkiji" i čistije producirani ali njihov EP, A Multitude of Malfunctions ima u sebi ugodnu dozu brutalnosti. Ovo je agresivan death metal istovemeno zainteresovan za poigravanje sa formom i sa ponuđene četiri pesme isporučuje finu količinu hedbengerskog a opet i blago progresivnog materijala:
https://oppressiondenied.bandcamp.com/album/a-multitude-of-malfunctions

Pa je tu onda Desecrator of Ichor, grčki bestijalni black-death sastav sa albumom Apex Nocturnus, koji zvuči kao da dolazi sa dna okeana u kome ste udavili celu invazionu mrskih zavojevača ma sa koje strane da su dolazili. Pretpostavljam da je ovo jednočlani projekat, na to najviše miriše, ali ne samo da diže buke za bar pet ljudi nego je i dovoljno profi produciran da mu sirovost zvuči kao deo estetike a ne samo ekonomska nužda:
https://desecratorofichor.bandcamp.com/album/apex-nocturnus
https://youtu.be/H2cac6gcUC8

Indonežani Sorem su zanimljivi. Njihov treći album, Esoteria ima pomalo muljavu produkciju ali ona se nekako dobro uklapa uz death metal koji forsira prvo atmosferu, onda gruv a tek na kraju agresivnost. Ova ekipa psotoji već duže od deset godina i vidi se jedan trud da se standardni death metal format probije, bez napuštanja onog što death metal čini, jelte, sjajnim, dakle KRLJANJA, ali uz dodatak ezoterične, demonske dimenzije koja ovde jako lepo stoji:
https://sadistrecords.bandcamp.com/album/sorem-esoteria

Fathomless Ritual je jedan momak iz Toronta ali ume taj da napravi pristojan brutal death metal album. Hymns For The Lesser Gods je dovoljno ,,tehnička" i dovoljno bestijalna ploča da je slušate kao propisan death metal a ne kao projekat nekog ekscentrika koji sedi u kući i snima se u kompjuter dok mu ortaci idu na tekme i povaljuju sve što hoda. Dakle, ima ovde i kvaliteta i karaktera i, jelte, humora koji često morate imati kad svirtate ovako ekstremnu muziku i iako Fathomless Ritual neće promeniti svet, nije rđav da se čuje:
https://fathomlessritual.bandcamp.com/album/hymns-for-the-lesser-gods

Za siroviju ponudu imamo Ruse. I Fince. Morbital | Naillung Split donosi po dve pesme ovih bendova i Naillung su negde između muljavog blek metala, crusta i karkasovskog grindcorea dok su Rusi Morbital nekakav uskovitalni death metal sa blackened/ war metal oštricom. Jebeno je sve to ali sviđa mi se:
https://spiritualwarfareprod.bandcamp.com/album/morbital-naillung-split

Iz Tenesija dolaze Desiccated sa svojom prvom ponudom, EP-jem (mada zapravo mini el pijem) Tapestry of Flesh i ovo je šest pesama vrlo finog death metal gruva i prijatnih rifova. Desiccated mnogo više forsiraju mračnu atmosferu i horor sazvučja nego nekakvu otvorenu agresiju, imaju topao zvuk i fino posložene instrumente u miksu te se ovaj materijal sluša sa osmehom na licu. Vrlo lepo:
https://desiccated-deathmetal.bandcamp.com/album/tapestry-of-flesh

I Turci Edgeflame su prijatno atmosferični i srednjetempaški gruvični na novom albumu, In Vaulted Halls Entombed. Ova ekipa radi od 2010. godine i na ovom, petom albumu, demonstrira solidan zanat, osećaj za atmosferu, sve što treba. Iako pričamo o nečemu što je sada između melodičnog death metala i thrash metala, a za šta ja često nemam apetita, album je ugodan i pitak:
https://edgeflame.bandcamp.com/album/in-vaulted-halls-entombed

Za publiku koja ište suroviji nastup, Poljaci Deviation imaju drugi album, Lair of Suffering i to je sada jedan old school brutal death metal u maniru, recimo, Suffocation, Monstrosity pa i Cryptopsy. Deviation sviraju od 2009. godine ali njihova muzika je veoma primetno ukorenjena u zvuku devedesetih, i prijatno je čuti tu kombinaciju agresije, atmosfere, tehničke ispeglanosti a u miksu koji nije najdinamičniji SVIH VREMENA ali nije ni najstrašnije pretrpan i neslušljiv. Mislim, bas-gitara se odlično čuje i to je prelepo. Tradicionalno, poznato, kvalitetno, ubedljivo:
https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/deviation-lair-of-suffering

Glazgovljani Suffering Rites imaju debi EP Eternal War i ako ste odmah pomislili na Bolt Thrower, niste PREDALEKO od mete. Ovi Škoti su za mrvu melodičniji ali ovaj materijal je definitivno u tradiciji mrvećeg, srednjetempaškog, ,,ratnog" death metala. Dobro, ima i bržih momenata ali bend više forsira težinu i inerciju. Miks nije sad nešto skup, vokali su previsoko, ali to su sitnice, ovo je lep, mošerski program za sladokusce:
https://sufferingrites.bandcamp.com/album/eternal-war

Onda su tu Tymvos, Edinburžani sa debi albumom World of Abominations i tu dobijamo ukusan old school death metal za ljude koji vole kada ih dupli bas bubanj rešeta u glavu a mošerski rifovi polivaju odozgo. U muzici Tymvos se čuju razni uticaji sa početka devedesetih, od Bolt Thrower i Gorefest do raznih skandinavskih siledžija i bend čak i produkcijski podseća na tu slavnu epohu. Štrokavo i mošerski, Škotska ove nedelje jako zastupljena:
https://tymvos.bandcamp.com/album/world-of-abominations
https://machorecord.bandcamp.com/album/world-of-abominations

Iz pitome Kanade stižu Aspersions sa istoimenim debi EP-jem, blago progresivnog tech-death metala. Ovo nije neopisivo komplikovana muzika, čak je i dosta melodična, otud i taj ,,prog" element, ali jeste u pitanju propisan death metal koji uživa u neparnim metrikama i izmišljenim harmonijama. Vokali dobri, puno zanimljivih melodijskih linija, možda preglasan master za nešto što uživa u detaljima, ali svejedno jak debi:
https://aspersionsmetal.bandcamp.com/album/aspersions-ep

Već kad vidite sliku benda Ectospire iz Tulse, iz Oklahome, znate da vas čeka dobar provod. A čeka. EP Afterlife Brutality ima samo dve pesme ali su ovo dve ekstremno heavy pesme death metala shvaćenog više kao serije udaraca tupim predmetom posred vaše lobanje nego kao neke ,,tehničke" muzike. Ectospire imaju solidne rifove, dobre vokale itd. ali muzika kao celina im je jedan ozbiljan napad na čula. Ali napad slasti. Plaćate koliko hoćete.
https://ectospire.bandcamp.com/album/afterlife-brutality

Meksički Unblessed Domain nisu ništa snimili od demoa iz 2013. godine ali, evo, novi EP Undead Sessions je baš prijatan. Ovo je old school death metal kome sve dolazi prirodno, sa tri pesme pretećih rifova i primitivnim, zakucavačkim ritmovima. Odlično je sve to na gomili, sa sve polugaražnom produkcijom koja dodatno patinira snimak. Da je više ovoga, svi bismo bili srećniji:
https://unblesseddomain.bandcamp.com/album/undead-sessions

I evo nas na kraju, pa da poslušamo hevi metal izdanja i krosžanrovske ponude. Laniakean Fire je ,,naš" bend utoliko da je njegov spiritus movens, Petar Stojiljković iz Srbije mada živi u Nizozemskoj. Na debi EP-ju ovog simfonijskog/ gotik metal benda ima još imena sa našeg podneblja ali i dosta ljudi sa drugih meridijana i ovo je jedna lepo, profesionalno sklopljena kombinacija čvršćeg gotskog metala i orkestracija, ne nužno žanrovski po mom najužem ukusu ali dovoljno ubedljiva da je i ja poslušam sa mnogo odobravanja. Stojiljković je pritom sjajan gitarista i solaže su razmetljive ali uvek ukusne. Poslušajte:
https://laniakeanfire.bandcamp.com/album/echoes

Ukrajinski Kraamola su jako simpatični na svom drugom albumu, Ідол, gde kombinuju power metal i narodnjačke melodije na jedan osvežavajuće neposredan način. Ovo je muzika veselih, optimističnih tema koje su samo uzgredno ,,epske", svirana sa puno apetita i u ,,organskim" aranžmanima koji ne forsiraju ni brzinu ni tehniku već pre svega dobar gruv i atmosferu. Pevanje na Ukrajinskom, kombinovani muško-ženski vokali i jedna pobednička atmosfera su sve argumenti za to da posluašte ovaj album čak i ako niste veliki potrošač power metala. Nisam ni ja, al kad se tu udenu violine i pošten, žestok folklor, bude to dobro:

https://kraamola.bandcamp.com/album/--2

Nijemci Writhen Hilt imaju vrlo solidan debi EP, Ancient Sword Cult sa pet pesama bestidno gikovskog epskog hevi metala koji priziva fantastičke trope i nudi herojske melodije preko melanholičnih, zvonkih gitara. Bend je, zanimljivo, nastao od sastava Booze Control koji je prestao sa radom 2019. godine i mada se članovi nisu promenili, Writhen Hilt se ne smatra samo promenom imena benda već potpuno novim projektom, usmerenim na publiku kojoj klecnu kolena kada čuje epske, zarazne melodije. Jeftina produkcija, andergraund šmek, ali puno lepote:
https://writhenhilt.bandcamp.com/album/ancient-sword-cult

Šveđani Riders of Rohan se lože na Tolkiena, naravno, ali njihova muzika kombinuje gikovski, ,,elfovski" fentezi-metal sa malo propisnog heavy rock/acid-rock/ psych šmeka i to je užasno prijatna kombinacija. Novi miniLP, With Hope Or Without... je zaista malo kao da slušate Blind Guardian koji sviraju Kinkse i Hawkwind i, mislim, da ne bude nikave zabune, meni je to mnogo slatko. Bend ima neobične ideje o tome kakvo pevanje ovakva muzika zahteva, kako se sve to aranžira i miksuje, ali... šarm ispada iz svakog takta ove muzike. Poslušajte:
https://cryptofthewizard.bandcamp.com/album/with-hope-or-without

Sentry je nemačko-američka postava u kojoj svira gitarista Masters of Disguise Eric Kaldschmidt sa evropske strane, a onda sa američke imate tri člana veteranskih Manilla Road. Debi album, Sentry, nije me naročito oborio s nogu, ali ovo je zdrav, pošten heavy metal sviran od strane ljudi koji to rade već duže od četrdeset godina. Pa se onda autentičnost i ljubav ipak čuju:
https://sentrymetal.bandcamp.com/album/sentry

Italijani Crying Steel su svoju četrdesetogodišnjicu proslavili koncertom u rodnoj Bolonji a koji se sada može čuti na živom albumu Live and Thunder. Iako jedan od prvih italijanskih heavy metal bendova, osnovani 1982. godine, sa debi albumom 1987, Crying Steel su drugi snimili tek dvadeset godina kasnije a onda snimili još samo dva. Ne mnogo aktivni u studiju, veterani iz Bolonje zvuče raspoloženo na ovom živom albumu uz svu potrebnu ,,lajv" prljavštinu. Nije ovo ni najoriginalniji muzički program niti je bend po zvuku ili pristupu ikako jedinstven, ali svirka je solidna, i mada na miks imam razne pritužbe, ovde se svakako čuje autentična heavy metal energija iz osamdesetih kredibilno prenesena u novo doba.
https://cryingsteel.bandcamp.com/album/live-and-thunder

Oh, nova power metal supergrupa iz SAD, sa članovima Owlbear, Skelator, Judicator, Transgressive i još gomile bendova? Gde da se prijavimo? Justicar su za sada izdali ovaj jedan EP sa dve pesme, Outbound Flight, i to je jako prijatno. I nije ,,samo" power metal, zapravo ovo je sa jedne strane bliže thrashu a sa druge klasičnom heavy zvuku pa melodična power dimenzija u sredini dođe kao fin balans. Svirka vrhunska, kvalitet priličan, potencijal ogroman:
https://justicar.bandcamp.com/album/outbound-flight

Mora se priznati da je Al Jourgensen svoje mesto u panteonu rok muzike zaradio ne samo naoko neljudskom otpornošću na negativne efekte decenijskog uzimanja heroina već i jednom posvećenošću doslednom – i estetski i politički – izrazu od kog ne odstupa decenijama. Novi album Ministry, Hopiumforthemasses ni slučajno ne izmišlja ništa novo da ga Ministry dodaju u arsenal ali i ne mora. Formula posle tolikih decenija i dalje radi, ovo je industrial-metal sa šmekom i mangupskim šarmom koji istovremeno nimalo uzdržano piša po nacistima, industriji fosilnih goriva, bijelom smeću... Al i ekipa su toliko uigrani da ovo mogu da rade još dvadeset godina – mada je najavljeno da će se pravitri još jedan album i onda razlaz – ali to da i dalje zvuče iskreno, autentično i relevantno je čudo dostojno divljenja:
https://ministryband.bandcamp.com/album/hopiumforthemasses

Blaze Bayley, za moje pare, nije bio naročito adekvatan pevač za Iron Maiden, a nije pomoglo ni što su iz benda u njegovo vreme bili odsutni Smith i Dickinson, dva rasna autora pa je ovaj na kraju pevao na dva albuma skoro kompletno napisana od strane u trom momentu vrlo self-indulgentnog Stevea Harrisa. No, Bailey ima sasvim korektnu solo karijeru posle Maidena i novi album, Circle of Stone je komad ukusno otesanog britanskog hevi metala sa dovoljno tradicionalnog u svojoj osnovi i dovoljno modernog u nadgradnji da deluje i aktuelno i klasično. Momci iz mančesterskog benda Absolva koji ovde sviraju se ne pretržu od sad neke ogromne karakternosti, ali to i nije ideja ovog albuma. Blaze je ovde u prvom planu i zvuči odlično kada su pesme napisane za njegov opseg a fini rifovi i ukusni upadi melodičnih solaža nakon njegovih vokalnih krešenda daju muzici tačno onu meru raspusnosti koja joj treba. Moglo je ovo da se malo punije miksuje, naravno, akcenat je na gitarama, bubnjevi su bez dinamike a bas-gitare jedva da ima, ali to na stranu, ovo je lepo napisan, lepo odsviran, lep album. Uz Dickinsonov solo album koji je izašao par dana kasnije osigurano je da ove godine nećemo biti uskraćeni za dobar britanski metal:
https://youtu.be/ZqMj-jNx-6E

A moram da kažem da sam se prijatno iznenadio da Bruce Dickinson posle bezmalo dve decenije odluči da snimi novi solo album. Ne spadam u najveće fanove njegovih starih solo ploča, ali svejedno je uvek bilo zanimljivo čuti Brusa šta radi kada ne mora da se uklapa u viziju Stevea Harrisa i svaki od albuma je imao po nešto što je ostalo i izdržalo test vremena. A, da se ne lažemo, narod je to voleo i Bruce je imao uspešnu karijeru bez potrebe da se oslanja na Maiden nasleđe da privuče publiku. Elem, pošto je danas Iron Maiden skoro bezgranično dostupan za njegove kompozitorske i aranžerske ambicije, nisam mislio da ćemo ikada ponovo dobiti novi solo album iz Dickinson kuhinje, ali The Mandrake Project je tu i... dobar je! Bruce, kao i uvek kada radi sa iskusnim gitaristom i producentom Royjem Zjem, gravitira ka težem zvuku i ovo su pesme koje mešaju njegovo interesovanje za ezoteriju sa ljubavlju ka primalnom, teškom metalu. Album je, ispostavlja se, bio u nekoj od faza nastajanja čitavu deceniju i izašao je u paru sa stripom a Bruceova ambicija ionako nikada nije bila mala. Ovo je album koji odiše atmosferom, kinematskim postavljanjem pesma (slušajte dramu u Rain on the Graves) i jednim neodoljivo stripovskim tretmanom mistike i metafizike. Roy Z ima priliku za nekoliko neodoljivo prljavih faziranih gitarskih linija u Ressurection Men dok je, recimo, Fingers In The Wounds ono kako bi Maideni zvučali da imaju klavijaturistu (dobro, i perkusionistu) u stalnoj postavi. Dok je Eternity Has Failed direktan nastavak Maidenove If Eternity Should Fail i ovo je neočekivan, sjajan momenat u kome se spajaju dva krila karijere velikog autora i pevača. I, da se razumemo, čak i da vam se pesme ne sviđaju MNOGO, Bruceov glas je takvo blago za čovečanstvo da ga je prosto zadovoljstvo slušati na albumu koji je ceo napisao za sebe i ima priliku da se razigra, da glumi, da uživa. Čovek sada ima punih 65 godina i trebalo bi da je zreo za penziju, ali ne bi me čudilo da iz Brucea izvučemo još bar petnaest godina dobrog metala. Živeo, majstore:
https://www.youtube.com/watch?v=yulfvacpvTc&list=OLAK5uy_nc8RZZYvCNYcxpRAwA9DYvHk2Dhh_JTzI

Album nedelje nisam siguran da umem da žanrovski odredim. Mislim, ŠTA danas uopšte sviraju švajcarski veterani Messiah? Recimo da ja album Christus Hypercubus doivljavam kao progresivniji thrash metal ali bend sebi na Bandcamp stranici pripisuje i death metal komponentu. Fer je reći da je ovaj album, tek sedmi u četrdesetogodišnjoj karijeri benda, žanrovski agnostičan i može se nuditi i thrash i death i metalcore publici, i ljudima koji vole industrial i postpunk... I to je, jelte, znak zrelosti benda i sigurnosti u svoj karakter i viziju. Messiah su bili legende već u drugoj polovini osamdesetih i legende ostali mada od 1994. godine pa sve do 2020. nisu snimili album. A Christus Hypercubus je siguran znak da bend itekako ima u sebi mnogo toga kreativnog da ponudi za još više od decenije sa izvrsno naoisanm pesmama, raznovrsnošću, dramom, atmosferom, energijom. Mislim, čak je i produkcija sjajna. Fenomenalan album za ekipu prvoboraca iz zemlje koja ima bezobrazno visok broj ključnih bendova iz osamdesetih:
https://messiah1984.bandcamp.com/album/christus-hypercubus
https://www.youtube.com/watch?v=e-3fCA5gbzs&list=OLAK5uy_nzQYnDilPClFIeMlNGMzbZ3KVERR3LHF4

Meho Krljic · 09-03-2024, 12:02:59

Zajebana nedelja je iza nas, sa bolešću u porodici (mačijoj i ljudskoj), mukama na poslu, sve na kraju krunisano smrću Akire Toriyame koga skoro da isto smatram članom porodice. I sad je to najgori kliše na svetu, ali dobra muzika koja je izašla u ovom periodu je jedna od retkih stvari koja balansira tu lavinu iskušenja i provajduje saundtrak uz koji čovek može da sebi priušti i malo optimizma i pronađe motivaciju da ide napred. Mislim, da bude jasno, Judas Priest su snimili ploču skoro nedopustivo dobrog hevi metala, ali dok stignemo do nje već ćemo biti u doom metal ekstazi na osnovu novih izdanja Froglorda, Goat Major i Early Moods, slušaćemo kibernetizovani grindcore koji se bavi likom i delom Orsona Velsa i hedbengovati uz destilovnu speed metal ekstazu projekta Midnight. Vežite se pa da poletimo:

I odmah da uletimo u blek metal. Nagađam da je Chymist jednočlan projekat jer prvi EP, Opus I: Nox, prosto zrači tom nekom samotnom, u sebe zagledanom, meditativnom energijom. No, mislim, ovo je vrlo solidan materijal, pristojnog zvuka i odlično urađenih pesama atmosferično-melodično-ezoterične podvrste. Chymist uspeva da proda svoj kontemplativni blek metal sa puno ubedljivosti na ovom izdanju a kako najavljuje i živi debi za kraj meseca, ispostaviće se da možda ovo i ne mora da bude jednolani bend. Kvalitetno:
https://chymist.bandcamp.com/album/opus-i-nox

Nemnački Legatus je tajnovita nova grupa sa EP-jem Aus dem Schattenreich koji u tri pesme i petnaest minuta uskovila popriličnu količinu ludila i strave. Ovo je bolestan, mračan blek metal, ,,atmosferičan" samo utoliko da obezbeđuje atmosferu beznađa, opresije i izaziva osećaj gušenja. Ovo je mučna a beskrajno zavodljiva muzika, odsvirana urnebesno brzo i bez ikakve brige za to da li će se iko osećati lepo dok sluša. Izvrsno je:
https://youtu.be/mJ3VuyMdeSo

Norveški jednočlani Styggedom vrlo kredibilno vraća old school sirovinu u žižu naše pažnje. Debi album ovog projekta (iza koga stoji bubnjar i multiinstrumentalista Kjartan Steingrimm Øvrehus), nazvan Massedrap je sirov, primitivan i neopisivo šarmantan. Pank rok, jebiga sa slatkim melodijama, nestabilnim ritmovima i strastvenim pevanjem na Norveškom. Mislim, OK, zvuči kao Darkthrone, ali kad je TO bilo problem?
https://badnoiserecords.bandcamp.com/album/massedrap

Belgijanci Serpents Oath su prvi album izdali 2020. godine, a sada već imaju treći, Revelation i njihov prodorni, energični blek metal je ovde u dobroj formi. Ovo je okultni blek metal sa osvežavajuće žetokom svirkom koja priziva formate sa početka veka i bendove poput Marduk i Setherial, samo dodajući više ,,spooky" elemenata u muziku. Produkcija je dosta nedinamična, ali nije da to nije skoro pa pravilo za ovakvu muziku. Vredi čuti:
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/serpents-oath-revelation

Sa druge strane su Francuzi Merrimack koji ove godine obeležavaju tri decenije rada pa otud i novi album, šesti u njihovom opusu, Of Grace and Gravity ima i na neki način posebnu težinu. Ne da je Merrimacku ikada bio problem da sklopi ploču epskog, pretećeg, satanizmom i ezoterijom inspirisanog blek metala pa je ovo ubedljiv, kvalitetan materijal, negde na sredini između '90s dekadencija i savremenije, melodične i atmosferične blek metal filozofije. Bend se svakako izdvaja jednim dodatnim nivoom pažnje za detalje u aranžmanima i temama i ovo vredi čuti:
https://merrimack.bandcamp.com/album/of-grace-and-gravity

Italijanima Brünndl se i drugi album, upravo izašao, zove Brünndl, kako im se zvao i prvi. Vole tu reč a koja je staro germansko ime za reku koju danas znamo kao Brenta. Ovaj sastav u kome imamo najmanje dva čoveka sa jugoslovenskog podneblja još i tekstove piše na starim germanskim dijalektima za pun ugođaj starostavnosti i old school pravoverja. Elem, aktuelni album, Brünndl, nudi za moj groš vrlo ugodan old school blek metal koji zvuči neposredno, bez previše skretanja sa puta utvrđenog još u ranim devedesetima, sa sirovim vokalnim interpretacijama i jednostavnim aranžmanima. Melodičniji rifovi mi prijaju jer ovo na kraju krajeva jesu RIFOVI a ne samo ređanje šugejzerskih akorda kako to danas neretko zna da bude situacija, pa su mi Brünndl bili simpatični i pre treće pesme u kojoj bez mnogo ceremonije i predigre koriste i harmoniku da nas razgale. Prelepo:
https://brunndl.bandcamp.com/album/br-nndl-3

Idemo na doom metal, stoner rock, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Satánico Pandemonium su iz Meksiko Sitija i sa ovakvim imenom šalju preteće vibracije i pre nego što poslušate minialbum III. Naravno, ovo je spori, fazirani doom metal sa narkotičko-satanističkim inklinacijama, ugodan ako volite ovakvu muziku. Satánico Pandemonium ne odstupaju previše od zacrtanog formata ali formatu se zaista nema šta zameriti, ovo je materijal koji čoveka zapljusne zvukom i izmasira bukom tako da ima osećaj da je prošao nekakav nečastivi ritual i na drugu stranu izašao promenjen:
https://satanicopandemonium.bandcamp.com/album/iii

Tortured Spirit postoje već dvadeset godina ali od 2009. godine i svog drugog albuma nisu ništa novo snimili. Petnaest godina je vrlo dugačak period gestacije ma o kom bendu da se radi, pa su Tortured Spirit ipak rešili da krenu lagano u novu fazu, izdavanjem demo snimka sa dve pesme pod prostim nazivom Birthdaypresent. Dobro, možda ovo nije stvarno najava naredne faze rada koliko je samo podsećanje, da je, eto, ovaj bend osnovan pre dve decenije, ali... ovo su vrlo solidne pesme. Tortured Spirit sviraju ugodan, melodičan doom metal sa jasnim korenima u '70s okultnom roku, finim gruvom i jezovitom ali prijatnom atmosferom i mada ovaj demo nema neku skupu produkciju, on zvuči dostojanstveno i prijemčivo. A plaća se koliko želite:
https://torturedspirit.bandcamp.com/album/032024-birthdaypresent

Hrvati Mycena su negde između stoner džemova, noise rocka i psihodelične improvizacije na živom albumu Live at Funk snimljenom u Koprivnici pre neki dan. Pričamo o sporoj, drogiranoj muzici i dugim pesmama, ali i ambiciji da te pesme imaju nekakav narativ i da slušaoca uverljivo vode između krešenda nekakvom melodičnijom, psihodeličnom stazom koja podrazumeva i trubu preko gitare.
https://mycena.bandcamp.com/album/live-at-funk

Za nešto BAŠ heavy imamo prvi album katalonskih Blazar. Španska scena povremeno izbaci neki bend koji nas sve zatekne jer se odjednom nađe na vrhu svog odabranog podžanra i Blazar su u solidnoj opasnosti da se i njima to desi. Debi album, Fatal Cosmic Wound, posle sedam godina rada i više kraćih izdanja je jedna prefinjena kolekcija mračnih, jezovitih death-doom-sludge pesama koje ne samo da imaju te zarazno moćne rifove i promukli, demonski vokal, već i majstorski koriste sintisajzere da postignu kinematsku, moćnu atmosferu. Mislim, Blazar pre svega pišu dobre pesme u kojima se naizgled devet minuta valja jedan isti rif u istom tempu, ali se zapravo dešava MNOGO toga, dobro odmerenog i uspešno plasiranog u vašu amigdalu. Odlično je:
https://blazardoom.bandcamp.com/album/fatal-cosmic-wound

Čileanci Sigmantra su svoj prvi EP nazvali Hallucinogenic, za svaki slučaj, da ne bude nikakve zabune oko toga šta ćete čuti. Ovo je ekstremno prijatan, toplo faziran stoner rok, sa zaraznim gruvom i melodičnim, psihodeličnim vokalima, sa ukusno odmerenim silaženjima u doom brzine (tj. sporosti) i atmosfere. Četiri pesme uz koje se lepše živi:
https://sigmantra.bandcamp.com/album/hallucinogenic

Montreal nam nudi Cell Press, projekat trojice ljudi već aktivnih u masi bendova, ali šta fali da se osnuje još jedan? Album Cages nudi sludge metal izmešan sa noise rockom i bode jako i bez milosti, ali uz odličan gruv i prilično impresivan miks. Bubanj je dinamičan, bas-gitara zvonka i jaka, a gitara i vokal su opaki. Nema greške:
https://cellpress.bandcamp.com/album/cages

Gravel Grower su doom metal četvorka iz Strazbura koja u prvi plan gura beskompromisnost. Njihov debi album, Breach, ima samo tri pesme i ni jedna nije kraća od 13 minuta i to je sve jako sporo, mučno, teško, hermetično. Bend svira i rifove ali mu je glavni interes kreiranje jedne višeslojne teksture zavijanja i jeke i, sad, može to da bude i dosadno, ali ako biste da slušate apstraktniji doom metal, zainteresovaniji za sam ZVUK nego što je prosek, ovde imate bend koji nije nekompetentan ni u jednoj kategoriji i koji će vam ponuditi dosta sreće:
https://gravelgrower.bandcamp.com/album/breach

Isenordal iz Sijetla mešaju doom, folk i blek metal i njihov drugi album, Requiem for Eirênê kreće bez previše ambicije da vas u materiju uvodi postepeno, odnosno odmah dobijate pesmu od petnaest minuta da se zagrejete. No, ona je istovremeno i najduža pa ako ste nju izdržali, sve što kasnije dolazi možda neće delovati tako zajebano. I, mislim, nije. Isendoral su u principu tužni, svečani ali i prijatni, sa slatkim, melodičnim, žalobničkim zapevanjem preko klavira i violine u naslovnoj pesmi i puno orgulja u ostalima. Dobro je ovo:
https://isenordal.bandcamp.com/album/requiem-for-eir-n

Danci Kollapse svoj brutalni, nepraštajući sludge metal temperiraju sa malo eksperimentalnog duha na albumu AR, uspevajući da im jako heavy pesme, producirane oštro i glasno, ne budu tek skoro identični komadi mašinske agresije nego skoro identični komadi mašinske agresije u čijem je središtu ljudska duša koja PATI. Ovo je BOLNO dobar deo vremena ali na jedan isceljujući način:
https://kollapse.bandcamp.com/album/ar

Vrlo solidan fazirani stoner rok nude Francuzi Greyborn sa EP-jem Scars. Ovo je klasičan power-trio format gde svaki od muzičara radi šta može da zaseni ostalu dvojicu ekspresivnošću i ukusom, a opet sve ima kolektivni duh usmeren u istu stranu. EP je prepun prelepo faziranih rifova i psihodeličnih melodija, lepog pevanja, ubistvenog ritma... Odli-faking-čno:
https://greyborn.bandcamp.com/album/scars-ep-2024

Power trio format je pravi izbor i za italijanski trio (naravno) hijjs. Debi album, Stuck On Common Ground je omamljujuće psihodeličan i maštovit, odlično miksovan i na ugodnoj sredini između militantne noise-rock agresije i drogiranog, lejd bek stonera. Ovo je objavio, naravno, Heavy Psych Sounds Records i nastavio pobedničku seriju koja ove godine nikako da im stane. Hijjs su inventivni, malo bezobrazni i mnogo kvalitetni:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hijss-stuck-on-common-ground

Ima li impresivnijeg narativa u savremenom doom metalu od onog koji nam je priuštio bristolski maskirani majstor Froglord? Doom metal zasnovan na halucinantnom, labavom narativu o civilizaciji žaba na papiru deluje kao zajebancija za neku sreednjoškolsku djecu, ali Froglord ne samo da svoje odlično producirane albume izdaje velikom frekvencijom nego su oni i sve impresivniji u tome kako je muzika na njima zrela i zarazna, ambiciozna a i dalje organski razvijana. Najnovije izdanje nije album, već EP Live by the Fuzz or Die by the Slime, sa tri podugačke pesme koje se nakon prošlog albuma koji je išao više na bluz i southern rock stranu vraćaju u domen epskog, psihodeličnog doom metala. Mislim, ima ovde bluza i dalje, da se neko ne zabrine, ali već otvarač, Live by the Fuzz je pesma u kojoj se gudački instrumenti i ritualni napevi savršeno uklapaju uz moćne fazirane gitare, sve preko sporog, svečanog ritma. Froglord je jedan od najboljih songrajtera u modernom doomu, sa velikim osećajem za dramu i kako je slušaocu predstaviti, a naredne pesme skreću i u postpank smeru (genijalno nazvana ((((or))))) (pa vi prebrojte zagrade da vidite jesam li se prevario) a onda i prema blackened-doom-thrash metalu. Izvrsno ,,malo" izdanje za Froglorda koje ne prestaje da iznenađuje na svakom koraku.
https://froglord.bandcamp.com/album/live-by-the-fuzz-or-die-by-the-slime

Pre par godina mi se jako dopao debi album, losanđeleskih Early Moods a sada je ekipa objavila i drugi, A Sinners Past i ovo je jednako vredno da se čuje. Early Moods kombinuju '70s teški rok i proto metal sa '90s grandž uticajima i osvajaju s jedne strane neposrednošću u izrazu a sa druge DOBRIM PESMAMA što je valjda među najboljim kvalitetima koje bend može da ima. A Sinners Past tako nudi neke od najboljih doom metal pesama koje ćete čuti ove nedelje,a to u nedelji koja je prepuna apsurdno dobrog dooma (mislim, koliko je dobra Blood Offerings!!!!! A tek Walpurgis!!!!!!), sa neodoljivim okultnim prelivom i mišićavim metal gruvom, sve spakovano u produkciju u kojoj sve puca pod pritiskom. MOĆ:
https://earlymoods.bandcamp.com/album/a-sinners-past

A da nam ni Ripple Music ne ostane dužan, evo nam debi albuma velških Goat Major, nazvanog Rituals, da nas do kraja zakuca u patos. Todd iz Ripplea je dosta hajpovao ovaj album ali sa dobrim razlogom, jer se Goat Major nalaze na idealnom secištu stoner roka i okultnog doom metala, sa superteškim a opet dovoljno ,,prirodnim" zvukom i pesmama koje od starta tu ritualnu dimenziju podstiču kombinovanjem hipnotičkih rifova sviranih na OGROMNOJ gitari i zapevajućeg, a opet rokerskog vokala. Album je masterovan glasno i možda bi i umorio uho samo da bend nije ovako maštovit u svom probijanju kroz obredni gruv i soporifičnu izmaglicu. PREMOĆ:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ritual

Idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Australijski trešeri Sithlord imaju iza sebe dva albuma snimljena u rasponu od sedamnaest godina. Sada su napravili još pet godina pauze, pa se vraćaju EP-jem Jettison the Dead i mada ne mogu da kažem da je to sad bila neka dugoočekivana ploča s moje strane, ona pruža ugodan program udaračkog old school thrash metala sa dobrim rifovima i veštičijim vokalima. Sithlord uprkos vrlo gikovskom imenu nisu nekakav Star Wars fan-fiction projekat (ili bar nisu SAMO nekakav Star Wars fan-fiction projekat) i njihova muzika je utemeljena u mračnom satanističkom speed-thrash nasleđu iz osamdesetih, sa ratničkim srcem i odličnom kondicijom da sprinta u jurišu bez stajanja do konačne pobede. Meni je ovo jako prijalo:
https://sithlordthrash.bandcamp.com/album/jettison-the-dead

Sa klivlendskim jednočlanim projektom Midnight obično nema promašaja pa tako ni na novom albumu, Hellish Expectations. Za razliku od nekih kolega, Jamie Walters ne izbacuje albume na svakih par meseci i njegov blackened speed metal zvuči upeglanije ali ne manje autentično zbog toga. Hellish Expectations je očekivano (i pakleno) ispunjen ložačkim pesmama koje duguju svoje postojanje Motorheadu i Dischargeu barem koliko i Bathoryju i Celtic Frostu, bez preterivanja sa aranžmanima. Ovo je efektno, ekonomično, odlično producirano, puno vrtoglavih solaža koje ukusno dopunjuju napaljujuće rifove i Midnight prosto blista ovim albumom:
https://midnight-ohio.bandcamp.com/album/hellish-expectations

Ako vam je slučajno Midnight suviše ,,komercijalan", molim lepo, svi smo imali faze ekstremne tvrdoglavosti, nema osude. I u to ime ponudiću vam debi brazilskih Speedkiller, nazvan Inferno. Da ne bude zabune, nije ovo neki podrumski black-speed metal, sasvim je to solidno producirano i virtuozno odsvirano, ali ima dimenziju sirovosti koju Midnight (više) nema. Vokali su pećinski, rifovi nekako neodoljivo primitivni, ritam nekako rudimentaran i meni sve to prija, nekako me podseća na prvi put kada sam čuo , recimo, Possessed:
https://www.youtube.com/watch?v=gFC9couIZTM&list=OLAK5uy_n72AlR3xTj5vbvbKILx8gZR4f-1FTPoTc

Čileanski trio Sentinels se prvo zvao Sentinel, ali su promenili ime da valjda zvuče brojnije. Elem, novi EP benda koji već ima jedan album i par kraćih izdanja iza sebe je prijatan, jeftino ali časno produciran komad old school thrash-speed metala. Nazvan Paranormal, ovaj se materijal oslanja na pank isto koliko i na klasičan heavy metal i nudi prijemčive rifove, ubedljiv vokal koji svakih par taktova pređe u vrisak, ali i finu, kvalitetnu svirku celog trija. Basista i bubnjar kredibilno razbijaju, gitarista pušta krv solažama a tanja produkcija svemu dodaje sloj autentičnosti. Meni prelepo:
https://youtu.be/xCrnk7l4igo

Exhorder iz Nju Orleansa su bend najpoznatiji po tome da su pre Pantere svirali tu kombinaciju groove i thrash zvuka koji je Pantera nešto kasnije pretvorila u svetski brend. Legendarni debi album Slaughter in the Vatican mnogi i danas ističu kao ploču koja je od Exhorder trebalo da napravi megazvezde, ali, eto, ne u ovom univerzumu. Enivej, ovi se južnjaci nisu predali pa su se 2019. godine vratili trećim albumom a sada smo dobili i četvrti, Defectum Omnium. Ja nisam ljubitelj groove-thrasha, ni Panteru u principu ne volim, ali i kod Pantere i kod Exhordera sam uvek umeo da nađem momente koji mi se sviđaju. Pa tako i na novom albumu. Mislim, thrash delovi su BAŠ dobri, produkcija je solidna i mada pesama ima previše (ali možda sam i ja samo mator i čim vidim dvanaest pesama na metal albumu mislim da mora da je dupli), ovo je svakako impresivno za uši. Pat O'Brien iz Cannibal Coprse ovde sad svira gitaru a bubnjar Sasha Horn je svirao u Forbidden, Trials, čak i u Heathen i donosi lep dodatni pedigre legendarnoj ekipi:
https://exhorder.bandcamp.com/album/defectum-omnium

Recimo da su Margana iz Nju Brunsvika u osnovi treš metal, ali njihova muzika pokušava da istovremeno bude i pank ali i progresivni rok i sad je to na EP-ju Suicide, Suffering, Hatred & Death jedna zabavna konfuzija. Bend svakako ima suviše lo-fi produkciju da bi bio ,,stvarno" progresivan, ali to njihove ideje i entuzijazam u svirci ni malo ne ograničava i ovo apsolutno treba čuti:
https://margana.bandcamp.com/album/suicide-suffering-hatred-death

Španski Ratizidas pak sviraju dosta tradicionalan krosover. Album Ríos de Sangre sa svojih osam pesama imau sebi i treš metala i skejt kora i ranog moškora i svih tih stvari koje su se plodno ukrštale pre tri i po decenije i mada se ne ubija od neke nečuvenosti i svežine, sasvim je solidan u napadu i čvrst u odbrani i fino iscuri. Produkcija vrlo profi a cena od jednog ojra vrlo darežljiva:
https://ratizidas.bandcamp.com/album/r-os-de-sangre-2

Francuzi Din Version sebe opisuju kao ,,heavy punk" sastav, a što je u prevodu neka lepa kombinacija hardkora, metala, pa i malo alternativnog roka tu i tamo. Debi EP Dordogne ima šest pesama koje demonstriraju ne samo stilsku raznolikost grupe nego i jedan visok kvalitet kompozicije i izvođenja, sa dobom produkcijom i dosta fine atmosfere u onome što se radi. Valjano:
https://dinversion.bandcamp.com/album/dordogne

Kad smo već kod panka, debi album kalifornijskih GraveRise se zove isto GraveRise i kombinacija je horror-punka i psychobillyja sa prstohvatom surf rocka. I mislim, ovo je vrlo prijemčiva muzika, sa sve kontrabasom umesto bas gitare, pesmama od dva minuta pravovernog rokenrol prženja i jednim drskim, neodoljivim stavom. Nema greške:
https://graverise.bandcamp.com/album/graverise-self-titled

Indonežani Thornz of abyss sviraju metalizirani hardkor sa naglašenim mošerskim gruvom ali i dosta melodičnih solaža na gitari. Solidna kombinacija a, kako je to sa Indonežanima često slučaj, ovde imamo spoj kvalitetnog tehničkog rada sa vrlo karakternim zvukom benda. Odličan zvuk gitare, pritom, i odličan Demo 2024 sa tri pesme:
https://thornzofabyss.bandcamp.com/album/demo-2024

Plague Pit iz Bristola sviraju ,,negative hardcore" što mi deluje kao tridesetpet godina zakasneli odgovor na talas bendova koji su sebe krajem osamdesetih etiketirali sa ,,posicore", naglašavajući da imaju pozitivne stavove i poruke. Elem, Demo '24 ove ekipe je što kažu all over the place, kombinujući blek metal vokale, d-beat rifove, moshcore brejkdaun momente, trešerski gruv... No, nije to rđavo, postoji ovde vizija i mada joj treba još dosta šlifovanja, prijemčiva je a plaća se koliko hoćete:
https://plaguepitviolence.bandcamp.com/album/demo-24

Bilo bi duhovito da bend koji se zove Load Tha Nine zapravo izvodi nekakav dungeon synth ili folkerski blek metal, ali naravno da ova ekipa iz Južne Kalifornije cepa ulični metalizirani hardkor sa mnogo skakućućih ritmova, slem rifova i repovanja muževno promuklim glasovima. EP If You Don't Like Me Kill Me je na ivici karikature ali, mislim, tu se nalazi sva dobra ekstremna muzika pa ko voli vrlo ,,hiphopizirani" old school moshcore, nek isproba. Daunloud se plaća koliko hoćete:
https://loadthaninehc.bandcamp.com/album/if-you-dont-like-me-kill-me

Damage Control iz Filadelfije pamtimo od prošle godine i solidnog utiska koji su ostavili tadašnjim promo snimkom. Ovom prilikom imaju EP The Weight We Carry i ovo je solidna demonstracija kako istu filozofiju koju baštini i prethodno opisani bend uvijaju umoderniju oblandu. Hip-hop je ovde – iako ima i skrečovanja – ipak bliži savremenijim formatima trap i drill muzike, a muzika ima fanki nu-metal elemente i još težu beatdown osnovu. Pevačica Danielle je i dalje jak adut ove ekipe ali Damage Control su jaki na svim stranama:
https://damagecontrol2.bandcamp.com/album/the-weight-we-carry

Supeteški metalizirani hardcore stiže nam iz Konektikata sa albumom Life's Cold Grasp sastava Domain. Ovo je inspirisano Slayerom koliko i Cro-Magsima, na primer, sa veoma teškim zvukom, rešetajućom ritam sekcijom i razjarenim vokalom. Nije svo to prebijanje lako za uho ali ko voli, uživaće:
https://dazestyle.bandcamp.com/album/lifes-cold-grasp

Nisam ni siguran šta Union Of A Dying Sun iz Tulse žele da kažu opisujući svoju muziku rečima ,,Apocalyptic Hardcore / Political Thrash" ali budite sigurni da je ovo u principu hardcore thrash izmešan sa malo crustcore lepote i da je album Union Of A Dying Sun fina kolekcija sa osam pesama apsolutno političke sadržine ali umotane u ipak neku poetiku. Union Of A Dying Sun me podsećaju na bendove iz devedesetih, od Hellcrusher, preko Dsisaffect i Hiatus pa do Nausea, baštineći tu finu istoriju unije mračnog, pesimističnog panka i jednostavnog, radničkog i seljačkog metala, a to rade sa dobrim pesmama, jakom atmosferom, kvalitetnom produkcijom. Rispekt:
https://unionofadyingsun.bandcamp.com/album/union-of-a-dying-sun
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 09-03-2024, 12:03:35

Donekle u sličnom politikom i estetskom taboru su Agonista sa Rod Ajlenda čiji debi album, Grey And Dry, donosi crusty/ d-beat hardcore punk sa jednostavnim zapaljivim rifovima, ložačkim vokalima i solidnim zvukom. Bend kao da pogađa tačnu meru osvežavanja standardne D-beat matrice sa samo malo trikova i skretanja, ali osnova je praktično Discharge i tu nema greške. Meni odlično a i bubnjar je glavni vokal što je posebno slatko:
https://armageddonlabel.bandcamp.com/album/grey-and-dry

Kalifornijski Bite the Hand,pak, sviraju baš hardkorpank. OK, produkcija na EP-ju Brutal by Design je ,,modernija" ali muzika veoma lepo evocira momenat ubrzanja koji se desio početkom osamdesetih, a onda prerasta u mošpit gruv koji je paralelno nastajao i nudi četiri pesme i intro odličnog provoda:
https://bitethehandca.bandcamp.com/album/brutal-by-design

Ako vam u modernom metalkoru nedostaje malo klasičnih '90s nu metal elemenata, Drop Out iz Denvera su tu da vas očaraju. Prva pesma na novom EP-ju, Blood and Gasoline zove se Coward to a Landmine i ima i old school drum 'n' bass brejkbitove i disonantne, godfleshovske gitare i višekanalno pevanje po jasnoj mustri koju su napravili bendovi poput Korn i Slipknot. No, mislim, materijal je generalno vrlo dobar, sa ekstremno teškim gitarama, puno korišćenja semplova (Hellraiser, naravno) i brejkbitova, te tim jonathandavisovskim vokalom koji ekstremno dobro radi posao. Impresivan produkt:
https://dropoutco.bandcamp.com/album/blood-and-gasoline

Njemački Tuun sviraju metalizirani hardcore ali nekako blagosloveno lišen mačo-gangsteraja. EP Human Grave je žestok, težak i naklonjen publici koja na koncerte dolazi da odradi kardio trening ispred bine, ali je i simpatično gikovski, sa jednim odmakom u svojoj težini i agresiji koja je umiljata. Solidan materijal u pet lepih, dovoljno raznovrsnih pesama:
https://tuuncrew.bandcamp.com/album/human-grave

Njemački WOAT su, nagađate, ime sebi nadenuli praveći skraćenicu od epiteta ,,najgori svih vremena". E baš da ga jebem. Nije njihov debi album veganskog metala ni najbolja ploča svih vremena ali najgora teško da je pa sve i da se gleda samo ono što je izašlo ove nedelje. Ovo je negde između powerviolencea i death metala, sa 14 ne mikroskopskih ali kratkih pesama koje često i grčevito menjaju tempo i smer kretanja i to ne mora uvek da bude na opštu korist ali produkcija je solidna, bend zna da svira i procuri to lepo:
https://woat.bandcamp.com/album/holocene-extinction

Vomit Spell/ Barren je split EP kaseta između njemačkih Vomit Spell i belgijskih Barren. Barren su kvalitetan grindcore u ,,modernijem" formatu Nasum ili Rotten Sound, dok su Vomit Spell nešto primitivniji, bliži death metalu, ali ne manje šarmantni. Buka, urlik, zakucavanje:
https://barrenchainsawgrind.bandcamp.com/album/split-w-vomitspell
https://vomitspell.bandcamp.com/album/split-tape-with-barren
https://youtu.be/3RF7ydjFTv4

Heh, njemački Arthouse Fatso, najnoviji adut omiljene firme Horror Pain Gore Death Productions je grindcore bend tematski usredsređen na, uh, Orsona Velsa? Da, on je taj ,,arthaus debeljko" iz imena benda a debi album, Sycophantic Seizures: A Double Feature je kinematična grindcore ekstravaganca digitalnih ritmova i razigranih, evokativnih gitara, skandirajućih vokala, industrial eksperimenata. Haotično je ovo, ali ima šarma i časne ambicije:
https://hpgd.bandcamp.com/album/sycophantic-seizures-a-double-feature

Finci Psykoosi su osnovani prošle godine i svu zaradu od kupovine prvog EP-ja, Life Of Stress daju za humanitarnu pomoć Gazi. Ljudski, lepo i sasvim očekivano od benda koji svira jako sirov grindcore po receptima starih majstora. Ako, na primer, patite za zvukom ranih devedesetih i izdanjima na kojima su Carcass Grinder, Regurgitate i sami Agathocles zvučali kao da je ceo bend upao u mešalicu za beton, Psykoosi će vam doneti neslućene užitke. Meni prelepo, naravno:
https://psykoosi.bandcamp.com/album/life-of-stress

U muzici benda Hysterectomy se da naći ta neka sistemska, ugrađena mizogonija koja ide uz slamming death metal (mislim, sa takvim imenom to praktično očekujete), ali je ovaj bend makar uvija u narativne oblande koje su zanimljive. A muzika na debi albumu je iznenađujuće dobra. Ne znam zašto Metal Archives vodi Hysterectomy kao prevashodno deathcore ekipu jer je ovo klasičan slem, sa solidnim gruvom, dobrom produkcijom, solidnim nastupom. Pesme su napisane očekivano skakutavom putanjom, ali imaju smisla i nisu samo nabacana gomila rifova, a bend zvuči zrelije nego što sam očekivao. Album, Just The Two Of Us ima čak i zapanjujuće interesantan omot. Poslušajte:
https://hysterectomyslam.bandcamp.com/album/just-the-two-of-us-2

Mutilated by Zombies iz Ajove imaju, evo, već četiri albuma, pa je ovaj novi, Scenes From the Afterlife već očekivana kombinacija dosta tehničke svirke i horor-intoniranih kompozicija. Mutilated by Zombies su mi više impresivni u smislu disciplinovane svirke nego što me oduševljavaju kvalitetom pesama, mada ovde stvari dosta kvari jako nedinamičan mastering koji čini da sve zvuči isto iako objektivno nije. Bend definitivno ima šta da pruži u sviračkom smislu:
https://mutilatedbyzombies.bandcamp.com/album/scenes-from-the-afterlife

Italijani Skulld zato zvuče odlično na debi albumu The Portal Is Open koji, iako nominalno prpada death metal podžanru, ima zapravo jednu keči, zaraznu thrash metal komponentu. Mračno je to, kao preteće, ali je zapravo puno ložačkog, moshpit friendly gruva i čukanja, sa uzbudljivim rifovima i upečatljivim vokalom. Death thrash obično nije ovako popaljiv i Skulld bi trebalo da mogu da dobro kapitalizuju ovaj svoj potencijal (Edit: nestalo sa Bandcampa, ali u nekom momentu će se svakako pojaviti pa ostavljamo tekst):
https://worldeaterrecords.bandcamp.com/album/the-portal-is-open

I Molten iz San Franciska su možda u osnovi death metal ali njihova muzika ima i dosta heavy metal i thrash metal zanošenja, raznovrsnija je i melodična od većine death metala koji poznajete. Drugi album, Malice ima izraženu ambiciju da se ne bavi žanrovskim tropima već da u prostoru između žanrova nađe neke, jelte, jedinstvene izražajne formate. I zna to da bude prijatno, bend je svakako sklopljen od ljudi koji znaju da sviraju i pišu u najmanju ruku zanimljive pesme, a materijal je produciran toplo i hrskavo. Vredi poslušati:
https://molten666.bandcamp.com/album/malicide

Brazilci 4BanneD su onda nekakav klasičan deaththrash, sa naglašenom thrash dimenzijom u aranžmanima ali sa niskim štimom i death vokalima. Album Sanatorium je u principu pravolinijski sprint, ne bez suptilnosti, ali usmeren na to da slušaoca ponese energijom i brzom svirkom, i to je sasvim okej. Produkcija suviše kockasta, nedinamična za moj ukus (mada naravno, možda i JuTjub kvari zvuk dodatnom kompresijom) ali pesme nenametljivo simpatične:
https://www.youtube.com/watch?v=J-Vp5T_3qXg&list=OLAK5uy_mF6pI9mpJyO0XXKC3B7_yUKlgHPW4HRDU

Osvežavajuće je videti death metal bend u kome jedan i jedini ženski član svira gitaru a ne, kako je običaj, da peva ili svira bas. Enivej, Ways to the Grave su iz Nju Džersija i njihov death metal je malo progresivan a malo vuče i na neki tvrdi hardcore thrash. Debi EP, Cult of Reapers ima prijemčivo napisane pesme, dinamičnu svirku i dovoljno drame za svačije potrebe. Ima tu dosta modernih rešenja u zvuku i u harmonijama pa ovo može da se dopadne i post-blek metal ili metalcore publici; vredi poslušati:
https://waystothegrave.bandcamp.com/album/cult-of-reapers-ep-2

Kad smo već kod proggy-death materijala, Zagrepčani Nether imaju novi album – pomalo prevarno nazvan The First Encounter, ali to je zato to bend baštini teme klasične naučne fantastike i svoj svemirski metal ovde ubacuje u nešto što deluje kao konceptualni album. Najveća prepreka ka užitku je ovde produkcija koja je čista i prozračna ali nekako nedinamična i nemam utisak da u pravoj meri podupire ambiciozne aranžmane benda koji se oslanja na mnogo atmosferičnih harmonija i kompleksnih rifova. Meni se sve to dopada i svakako je vredno malo truda da naviknete uho da čuje sve kako treba:
https://tothenether.bandcamp.com/album/the-first-encounter

Nizozemski Houwitser nisu snimili album od 2010. godine ali, evo, da nisu mrtvi pokazuje i nova, šesta dugosvirajuća ploča, Sentinel Beast. Iako se bend vodi kao ,,brutal death metal" postava na Metal Archivesu, ovo je old school death metal u smislu da zvuči kao nešto iz devedesetih, kad su Houwitser, uostalom, i osnovani. I sad, nema tu neke prevelike maštovitosti u obradi klasičnog formata ali ima i nečeg ekstremno šarmantnog u jednostavnosti sa kojom bend kombinuje gruv, agresiju, prijemčive rifove i generalno prilično razgovetnu muziku. Dakle, iako je ovo ,,brutalni" death metal, njegova ambicija nije da bude neproziran i odbojan za slušaoca, naprotiv:
https://houwitser.bandcamp.com/album/houwitser-sentinel-beast

Švedski death metalci Puteraeon imaju impresivnu kolekcviju facijalnih malja ali i dobru diskografiju. Pored četiri albuma, tu je sada i EP Quindecennial Horror, jedna baš onako ŠVEDSKA ploča sa niskim štimom, teškim zvukom, tom neodoljivom kombinacijom prljavog panka i masnog metala koju prepoznajemo kao zaštitni znak ove zemlje. No Puteraeon nisu samo rekonstrukcija švedskog buzzsaw metala od pre trideset godina i imaju maštovito i dobro napisane pesme, otresitu izvedbu, pa je ovo izdanje, kojim obeležavaju petnaestogodišnjicu rada kolekcija starih pesama u novim verzijama i zvuči izvrsno:
https://emanzipation.bandcamp.com/album/quindecennial-horror

Kalifornijski Skeletal Remains odvaljuju bubrege i druge unutrašnje organe prebijanjem na svom petom albumu, Fragments of the Ageless. Ovo jeste izdao Century Media pa možete očekivati upeglanu produkciju i muziku koja death metal dobro razume, interpretira i u njemu ne inovira preterano, no meni album prija. Ovo je kao da ste uzeli Monstrosity i Morbid Angel sa kraja devedesetih, pa im dali modernu produkciju, ne terajući ih da se pretržu od eksperimentisanja ali apsolutno kapitalizujući na njihovim songrajterskim veštinama. Deset pesama sofisticiranog nasilja, molim, hvala:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/fragments-of-the-ageless-24-bit-hd-audio

Ko ipak želi da čuje nešto ,,novije" i smelije, debi album Kanađana Apogean je jedna skoro razmetljivo kvalitetna tech-death ploča. Nazvan Cyberstrictive ovo je opus pun kompleksnih pesama koje imaju glavu i rep ali su prepune pokretnih delova koje skoro da ne možete da pohvatate na prvo slušanje. Apogean nabijaju brutalan tempo od početka pa i kada sviraju u srednjoj brzini tu se stalno nešto menja, kombinuje, vuče na razne strane i malo je čudo da se pesme nekako održavaju na gomili i ne rasipaju u puke pregršti nota i udaraca:
https://apogean.bandcamp.com/album/cyberstrictive

A za slušaoca koji voli supersirovi death metal, tu je Abyssal Synodality, split EP dva portlandska sastava: Besotten i Funerelic. Oregon je, znamo, rasadnik jebeno dobrih andergraund poslenika pa i ova dva benda sa autoritetom valjaju mračne rifove i mrtvački gruv. Slušajte:
https://besotten.bandcamp.com/album/abyssal-synodality

Slimelord su iz Lidsa i njihov debi album, Chytridiomycosis Relinquished nudi jednu haotičnu, halucinantnu, svakako hororičnu ali impresivnu kombinaciju death metala, doom metala i psihodelije koja nije PREDALEKO udaljena od progresivne dimenzije u koju su nas prošle godine povukli Tomb Mold svojim četvrtim albumom. No, Slimelord su, mislim, na sičnu destinaciju stigli sopstvenim snagama a album svakako zvuči ambiciozno eksperimentalno sa mnogo dinamične, mišićave svirke i pristojnim miksom. Pošto je ovo izdao 20 Buck Spin, glasan mastering se podrazumeva, ali srećom ne TOLIKO glasan da muziku punu lepih detalja izpasira u zvučni pire. Taman kad čovek pomisli da je 20 Buck Spin manje-više našao svoj definitivni zvuk, oni na nas bace ovakav biser i podsete ZAŠTO su verovatno najbolja svetska etiketa kad je ekstremni metal u pitanju:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/chytridiomycosis-relinquished

I evo nas i na kraju, gde ćemo poslušati heavy metal izdanja i krosžanrovske radove. Slovaci Slight Lie su svoj treći album naslovili From Caroline... with Hate ali muzika im je ugodna, simpatična, intrigantna. Ovo je neobičan spoj metalcore i heavy/ power metal elemenata i bend uspešno osvaja pažnju jakim tempom i vrlo sigurnim melodičnim pevanjem. Ima ovde i malo melodičnog panka iz devedesetih i ako ste skloni eksperimentisanju sa spajanjem žanrova, Slight Lie su originalni, ubedljivi, kvalitetni muzičari a koji su i solidno producirani i zavređuju da se čuju:
https://slightlie.bandcamp.com/album/from-caroline-with-hate-full-length

Berlinski Sanity sebe vode kao simfonijski metal,ali su u tehničkim terminima negde između black i death metala sa svojim melodičnim temama i raskošnim aranžmanima, ali i sa grubim, hrapavaim vokalima i upadanjima u blastbitove. Sve je to vrlo kičasto i epski intonirano, ali novi EP, The Beast, sa četiri pesme drži pažnju i lepo se konzumira, uspevajući da barokne aranžmane ipak drži pod kontrolom i ne izgubi se u širini, jelte, vizije. Bend je poslednji, treći album snimio još pre dvadesettri godine, pa je ovaj EP drugi u povratničkoj seriji i vrlo je vredan pažnje:
https://sanityberlin.bandcamp.com/album/the-beast

Firestorm imaju dobro ime ali dolaze iz mesta u Novom Južnom Velsu sa još boljim imenom: Broken Hill. Posle takve artiljerijske pripreme, debi EP, isto nazvan Firestorm možda i ne može da bude TOLIKO impresivan kako sam se nadao, ali ovo je ugodan heavy metal sa thrash proširenjima, sa četiri studijske i dve žive pesme čvrstog thrash ritma i melodičnog pevanja.
https://firestormofficial.bandcamp.com/album/firestorm

Francuzi Ecclesia su u osnovi, ili po poreklu, doom metal bend ali drugi album, Ecclesia Militans je u najvećoj meri heavy metal sa doom prizvukom i okultnim temama. Mislim, ovo je epski, raspevano, mračno na jedan prijemčiv, kinematičan način, puno svečanog zvuka crkvenih orgulja između modernije hevi metal nabadačine i mada nije producirano idealno, ima puno šarma:
https://ecclesia-official.bandcamp.com/album/ecclesia-militans

Oh, novi EP kalifornijskog everything-and-the-kitchen-sink-core benda Squid Pisser je pred nama i, pa, dobro, ovo su još četiri pesme haotičnog muziciranja, power electronics tekstura, digitalno procesovanih vokala, divljački eksperimentalnog miksovanja. Vaporize A Neighbor još dolazi u kombinaciji i sa stripom pa odvojite malo vremena za ove momke, nećete požaliti.
https://squidpisser.bandcamp.com/album/vaporize-a-neighbor-ep-comic-book-set

Eh, šta ja znam... Shadohm je novi projekat Paula Jaroszewicza koga znate po Decapitated, Vader, Hate i drugim znamenitim poljskim bendovima. No, Shadohm nije death metal projekat, već kombinacija djenti progresive i gruva, negde između Gojire, Meshuggah i Lorna Shore. U teoriji okej, u praksi, meni je ovo baš nekako mehanička, proračunata ali ne i nadahnuta varijacija na poznate teme, no EP Through Darkness Towards Enlightenment svakako ima ambiciju pa poslušajte, možda se vama dopadne više nego meni:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/through-darkness-towards-enlightenment

Čekajte, već je prošlo skoro četiri godine od poslednjeg albuma Anaal Nathrakh? Vot da fak? Kuda ode to vreme? Na to kako ćemo brzo venuti i svenuti nas je birmingemski dvojac podsetio novim EP-jem, Apocalyptic Onanism a koji zapravo samo ima tri miksa pesme Endarkenment, naslovne sa tog još uvek najnovijeg albuma. I, mislim, KIDA. Originalni miks je već bio izvanredna demonstracija agresivnosti i elegancije koje su zaštitni znak Anaal Nathrakh a onda stiže breakcore miks koji je apsolutno preterano haotičan za ičije dobro, ali je nekako kul da su ga ljudi izdali i smatraju da drugi ljudi to treba da čuju. Posle svega stiže orkestarski aranžman a koji pokazuje koliko Mick Kenney zapravo piše lepu, tužnu, pa i veličanstvenu muziku sa teatralnom dramom i fantastičnom (prirodnom) dinamikom a koje se samo ne čuju od sve distorzije i vrištanja. Ne propustiti. Dovoljno je što su ONI propustili da nam daju novi album 2022. godine kad su nam ga po logici stvari dugovali.
https://anaalnathrakh.bandcamp.com/album/apocalyptic-onanism

Power metal koji svira Sonata Arctica je toliko cheesy i kičast da se uvek malo iznenadim da ovo ne pištaju deci u obdaništima. BOLJE BI RASLI UZ OVO NEGO UZ PRODANOG BRANKA KOCKICU. Novi album, Clear Cold Beyond prikazuje Fince u dobrom raspooženju i visokom tempu sa kombinacijom klasičnog power metala i progresive koja još više uvećava dimenziju kiča, ali nekako je sve slatko, bombastično, moćno, skoro kao da Abba svira metal i tome je teško odoleti:
https://www.youtube.com/watch?v=uQdTQm9Jq20&list=OLAK5uy_nBu7_0MnC4D_xK49XAdPw4uz-bD5gsqJE

Supergrupa The End Machine (sa članovima Dokken, Dio, Foreigner, Lynch Mob, MSG itd.) ima treći album, The Quantum Phase i, mislim ako volite Dokken i Georgea Lyncha, ovde nema greške. A i ako ne volite. Mislim, The Quantum Phase zvuči moderno, energično, a opet dovoljno pitomo da bude blisko mejnstrimu i da mogu da ga slušaju i civili. Kvalitet:
https://www.youtube.com/watch?v=u8OCmlmOrWM&list=OLAK5uy_mhEExf4WcAlVAp7H52ktRPF7GUQ3ygbzQ

Alnbum nedelje? Mora da se šalite, ovo je DOGAĐAJ GODINE. Možda sam malo i dosadan sa tim, ali mene i dalje fascinira da bend sa pedesetčetiri godine u CV-ju može da izbaci album kao što je Invincible Shield i pravi se da je stanje redovno. Ne znam, evo, ja lično slušam Judas Priest duže od četiri decenije i nikada nisam zamišljao da će Rob Halford sa pune sedamdesetdve godine da i dalje zvuči ovako ubitačno i opako, kamoli da će bend u sebi i dalje imati ovoliko krvi i života. OK, pored Halforda, jedini član iz originalne postave je Ian Hill, ali ne treba da potcenimo da je Glenn Tipton I DALJE na gitarskim dužnostima (od 1974, moliću), da je Scott Travis preko tri decenije u bendu i da ,,novi član" Richie Faulkner i sam grabi ka sredini četrdesetih. Hoću reći, ovo nije Judas Priest Tribute Band, nego the real deal i mada Invincible Shield nikako neće (niti pretenduje) da ima istorijsku težinu koju su imali British Steel, Sad Wings of Destiny, Painkiller ili Screaming for Vengeance, ovo je neopisivo osvežavajuće pravoverna ploča. Singlove ste čuli, ali kad čujete naslovnu pesmu shvatićete da je pred vama jedan apsolutni Priest klasik, pesma neodoljive energije, ogromnog šarma, bezvremenog optimizma. A i ostatak albuma je ovakav, bez mršenja muda, usredsređen na dobar rif i sigurnu egzekuciju u kojoj se zna ko šta radi i kako Halford drži pažnju slušaoca dok se Faulkner i Tipton spremaju da poliju opasnim solažama. Album prolazi kroz gotovo celu karijeru Priestovih transformacija, od '70s melodičnosti, pa do proto-thrash zakucavanja i, mislim, ova ekipa i dalje ume da piše metal himne kakve drugi samo zavidljivo žele da su sami kreirali. Kraljevski.
https://www.youtube.com/watch?v=zLPaGqGzdY0&list=OLAK5uy_nh_3y5WX0FaRJHPzVdmhmSdAY9LxGt_yo

Meho Krljic · 16-03-2024, 13:05:08

Pored svih objektivno loših stvari koje se dešavaju, sad još i neka maliciozna stoka ide po JuTjubu i prijavljuje kanale koji promovišu metal da krše kopirajt, tvrdeći da je sama vlasnik autorskih prava. Nije, naravno, ali kada je Google bolelo dupe za to? Rezultat je da su u poslednje dve nedelje najmanje tri kanala sa izvrsnim sadržajem koji je promovisao sveža metal izdanja morala da pobrišu/ sklone sve videe ne bi li se spasli ukidanja a što je, u epohi u kojoj muzike izlazi toliko da čovek sa normalnom količinom slobodnog vremena naprosto POTREBuJE nekog da je filtrira i usmeri ga ka sadržaju koji ga tematski zanima, ravno zločinu. Nadajmo se da ima nade da se stvari poprave, a ja, eto, činim koliko mogu da iskopam, preslušam, uputim, ukažem. Pa ajmo:

Blek metal!!!!!!!!!! Postoje dva mađarska benda sa imenom Lidérc jer je u pitanju ondašnji folklorni naziv za kućnog duha. Ovaj o kome sada pričamo je iz Vesprema – grada blizu Balatona – i ima debi album folkom i okultnim inspirisanog blek metala, Profán Mystérium. I slatko je to, sa simpatičnim melodijama odrađenim preko standardnog blek metal nabijanja. Lidérc se sasvim uklapaju u moderne struje vezane za melodični, atmosferični blek metal, ali ne zaboravljaju da u sve uliju dosta znoja i krvi kako bi muzika zvučala autentično i iskreno. Meni se dopadaju:
https://sunandmoonrecords.bandcamp.com/album/prof-n-myst-rium

Najnoviji EP prolifičnog grčkog jednočlanog blek metal projekta Adventum Diaboli zove se The Heretic Soundtracks i to je pet pesama pretećeg, svečanog blek metala srednjeg tempa i epske atmosfere. Giorgos K. Aka Leviathan koji sve ovo radi se tokom duže od decenije snimanja prilično izveštio i mada se čuje da je muzika rađena kod kuće (njegov kućni studio i sam ima pompezno ime, Cosmic Lucifer Studios), čini mi se da ona na pravi način koristi intimnost i ličnu dimenziju koju to podrazumeva. Simpatično:
https://adventumdiaboli.bandcamp.com/album/the-heretic-soundtracks-ep

Drugi album brazilskih Vazio zove se Necrocosmos i jasno je da tu neće biti popuštanja. Ovo je agresivna, oštra blek metal ploča old school cepačine i kosmičke tematike, pravo osveženje u moru atmosferičnih, melodičnih, kontemplativnih blek metal izdanja u kome se utapamo. Vazio na neki način pronose dalje baklju tehnički kvalitetnog, maštovitog blek metala satanističko-okultnog profila kakav su Mayhem zauzimali početkom veka, nudeći deset pesama koje se šetaju između disonantnih rifova i epskih, melodičnih refrena. Izvrsni svirački kvaliteti, produkcija prihvatljivo dobra, album ODLIČAN:
https://vazio.bandcamp.com/album/necrocosmos

Drugi album njemačkih Whispers Of The Damned je, pak, mračna, okultnim temama okrenuta ploča, sa muzikom koja atmosferu nalazi u pretnji, najavi propasti, tmini. A Depraved Ritual dolazi šest godina nakon prvenca ovog trija i nudi svedene, obredno intonirane pesme sa mnogo ponavljanja i tamnim, ali toplim zvukom. Whispers Of The Damned imaju dosta jasnu viziju i jednostavnost njihovih pesama čini veliki deo njihove prijemčivosti.
https://whispersofthedamned.bandcamp.com/album/a-depraved-ritual

Tu su i Poljaci Poroniec sa debi albumom, W połogu. Bend je usmeren na mračne, egzistencijalne teme (Poroniec je demon koji nastaje od deteta umrlog u materici nakon indukovanog, jelte, pobačaja) a muzika je, za Poljsku očekivano kvalitetan blek metal sa dosta atmosfere i prilično ubedljivim zvukom:
https://poroniecband.bandcamp.com/album/w-po-ogu

Onda imamo i debi album vijetnamskih Imperatus i ovo je old school deračina za sve pare. Imperatus sebe vide kao zatočnike tradicije energičnog, agresivnog blek metala kakav su radili Marduk, Immortal i Dark Funeral početkom stoleća i mada nemaju neku skupu produkciju, sve nadomešćuju ubedljivom svirkom i nepatvorenom žestinom. Album At the Mercy of the Wind nije, dakle, nešto mnogo originalan ali ima neposrednost, šarm i tehnički kvalitet:
https://imperatus.bandcamp.com/album/at-the-mercy-of-the-wind

Novi album francuskih Corpus Diavolis, peti u njihovom opusu, zove se Elixiria Ekstasis i primerneo imenu u pitanju je epska, atmosferična kombinacija black i death metala sa okultnim i satanističkim prelivima. Corpus Diavolis su kinematični i veoma dramatični u onom što rade i imaju profi produkciju i čvrst zvuk, pa verujem da će i ovaj album naći svoju publiku bez po muke. Kvalitet:
https://corpusdiavolis.bandcamp.com/album/elixiria-ekstasis
https://ladlo.bandcamp.com/album/elixiria-ekstasis

Ali su mi se onda PRILIČNO dopali Nastergal na svom debi albumu The Untold War. Ovo je ekipa iskusnih muzičara sa raznih strana sveta (Novi Zeland, Ukrajina, Argentina, Južnoafrička Republika) a The Untold War je brza, jako agresivna ali i neodoljivo zarazna ploča blek metala koji prži zujećim rifovima i provocira demonskim vokalom. Mislim, naravno, nagađam da bi današnjim klincima ovo moglo imati i previše rifova a premalo atmosfere, poštujem, ali meni Nastergal baš pašu sa svojom agresivnom ali ne monotonom svirkom i moćnim, podugačkim pesamama:
https://www.youtube.com/watch?v=N63qu4cVOq4&list=OLAK5uy_m971jIeUkki-iM-OMGBnQRkkjvo5KiwH4

Ako vam je sve to ipak previše ulickano i blek metal možete da slušate samo ako zvuči kao da je snimljen direktno na kasetu a onda ta kaseta zavija u pokvarenom deku, pa, perverzni ste ali IMA: Thomas Eriksen pored svog glavnog projekta Mork, gde sve svira sam, sad ima i Udåd gde isto sve svira sam. Debi album, isto Udåd, je baš sirov i old school i, pa, zvuči kao da je snimljen direktno na kasetu a onda ta kaseta zavija u pokvarenom deku, ali je sve to simpatično i nekako toplo ljudski:
https://peaceville.bandcamp.com/album/udad

Iako većinu jednočlanih, kućno-garažnih sirovih blek metal projekata preletim bez mnogo obraćanja pažnje jer su na granici neslušljivosti i uglavnom proizvode generičku, neoriginalnu buku, poneki ispadne zabavan. Pa tako i kanadski Desecrament čiji je demo sirovog, old school black metala, Demo I, neodoljivo šarmantan. Ovo je kao nekakav teleporter u koji uđete i izađete u 1989. godinu, a posred čela vas pljusne neizdiferencirana gomila buke u kojoj su blek metal, death metal i grindcore. Sve je BAŠ sirovo, sa ljuljanjem tempa, primitivnim rifovima i očajničkom vriskom na mestu pevanja, ali sve je i savršeno. Rock on, brother:
https://desecrament.bandcamp.com/album/demo-i

A sada doom metal, stoner rock, sludge metal, hard rock i psihodelija! Sotakone su finski stoner rok kvartet čiji album Tuhon Sinfonia nudi dosta moderan zvuk, sa velikim gitarama koje zauzimaju najveći deo zvučnog polja, ali sa melodijama i jednom generalnom razigranošću koje više asociraju na sedamdesete. Ovo je fina kombinacija i Sotakone su zapravo veoma prijatni za uho sa mnogo melodičnih refrena i umiljatih gitarskih međuigara koje kao da su ispale iz autobusa kojim su Wishbone Ash išli na turneju. Jako slatko:
https://sotakone.bandcamp.com/album/tuhon-sinfonia

Da psihodelija može da bude fanki i u isto vreme i hardrokerska dokazuju Hâdzen iz Njemačke. Njihov album Revolution Swamp sa svojih osam pesama spaja heavy blues i funk u finom hard roku razigrane, psihodelične teksture. Ovo su dinamične, lepo napisane i odlično odsvirane pesme sa finim rasponom volumena i lepom bojom instrumenata, kao poručene za vašu sledeću kuću zabavu:
https://hadzen.bandcamp.com/album/revolution-swamp

Dosta klasičniji psihodelični stoner-doom metal donose Daytripper iz Finiksa u Arizoni. Debi album, Book I: The Trip već i naslovom sugeriše sve što treba da znate, da će biti tripozno i da će biti epski pa i jeste. Ovo je puno teških doom rifova, psihodeličnih efekata i vokala kao iz pakla za jedan pun pansion i all inclusive paket brutalne ali opojne muzike:
https://daytripperdoom.bandcamp.com/album/book-i-the-trip

Tu je onda novi album australijskih hardrokera The Neptune Power Federation. Nazvana Goodnight My Children, ova ploča sa osam drusnih, gazećih pesama jasnih korena u muzici sedamdesetih ima možda i malu okultnu komponentu, ali veseli rifovi i melodični ženski vokali drže je sa decidno vedre strane rok muzike. Ovo je zabavno, na momente ukusno melanholično, i ne preigrava svoju retro dimenziju, pa je meni vrlo prijalo:
https://theneptunepowerfederation.bandcamp.com/album/goodnight-my-children

Mađarski kolektiv psychedelic source records je dosta usporio produkciju u poslednje vreme jer su, jelte, stisle porodične obaveza ali novi album, this is, makar pokazuje da je ekipa dalje na istim muzičkim pozicijama. Produkcijskim, takođe, this is je snimak dugačkog džem sešna, dogovorenog spontano i kao takav je sirov i prirodan. No, sa ovim ljudima uvek dobijate nešto dobro pa tako i sada, imate na jelovniku dugačke instrumentalne džemove uz koje je beskrajno lako otplutati i ne vratiti se. Plaćate po želji:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/this-is

Fracuzi Dionysiaque za sebe kažu da sviraju ,,neortodoksni" doom metal a čim vidite da im je debi album, Diogonos izašao za I, Voidhanger, biće vam jasno da vas ne čeka puko prepisivanje od poznatijih kolega. Diogonos je ploča koja svu cheesy epiku doom metala pakuje u energičnije, pa i brže aranžmane nego što očekujete, kredibilno se ukrštajući sa black ili thrash metal formatima, ali uvek zadržavajući jasnu harmonsku i atmosferičnu dimenziju koje ih vezuju za klasične doom radove. Produkcija je prijatno suva, ne baš PRIRODNA ali lišena preteranog budženja i komprimovanja a bend je veoma maštovit i sposoban da ponudi mnogo zanimljivog. Odličan debi:
https://dionysiaque.bandcamp.com/album/diogonos
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/diogonos

Što se benda Bongzilla tiče, znate već kako oni zvuče pa možete da sami zamislite kakav je živi album Dabbing (LIVE) Rosin in Europe upravo izašao za Heavy Psych Sounds Records. Ovo je, naravno, sirovi, hipnotički sludge metal, muljavo produciran, andergraund intoniran, izvrstan za ljude koji vole ovaj partikularni spoj bluza i prljavštine, nepodnošljiv za sve ostale:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/bongzilla-dabbing-live-rosin-in-europe

Malo avanturističkije ćete se provesti slušajući indonežanski Fulgur. Ova ekipa svira blackened sludge metal i njezin EP Tangled Sacrifice je agresivan, abrazivan, težak i mučan ali ima šmeka, ima gruva, nije samo komprimovana frustracija. Prilično garažna produkcija dodatno pojačava utisak sirovosti i surovosti celog snimka ali Fulgur svakako pišu fine kratke komade crne buke:
https://fulgurnoise.bandcamp.com/album/tangled-sacrifice

Ali Portland u Oregonu ne prestaje da nas zasipa dobrom muzikom. Ash Eater su tri skejtera koja sviraju pshodelični teški rok ali dosta drugačiji i po zvuku i po strukturi od onog što očekujete. Album Breathe the Smoke, njihov drugi je produciran i snimljen kao da je u pitanju prog-rok ploča koja je imala budžet samo za malo bolju garažu ali onda odsviran kao da se umesto originalnog benda pojavila ekipa njihove mlađe braće navučena na pank. Energično, dinamično i zabavno a još i plaćate koliko želite:
https://asheater.bandcamp.com/album/breathe-the-smoke

Nijemci Swamp Corpse posle šest godina predigre izbacili su novi album, Vol. 2, One Louder i ovo je brutalna kombinacija doom metal sporosti, i težine, te sludge metal oštrine i agresivnosti. Mislim, nije sad da te stvari ne idu prirodno zajedno i Swamp Corpse samo fino uokviruju srodne tendencije da se slušalac smrvi težinom i izdrobi oštrinom na sitne komade. Ne ,,pametno" , ne ,,sofisticirano" nego brutalno:
https://swamp-corpse.bandcamp.com/album/vol-2-one-louder

Najteže doom iskustvo ove nedelje prirediće vam Šveđani Malsten sa svojim drugim albumom, The Haunting of Silvåkra Mill - Rites of Passage. I naziv mu je zajeban a muzika je teška, elegantna, dostojanstvena, tužna ali prijemčiva. Album ima samo šest pesama ali dve od njih su kratki interludiji ali jedan od njih je avetinjska folk balada od minut i po a ostalo su monstruozni komadi rifa i lamenta od po deset minuta valjanja najtežeg metala na svetu. I mislim, predobro je:
https://malsten.bandcamp.com/album/the-haunting-of-silv-kra-mill-rites-of-passage

A kome nije bilo dosta težine, ima i Ozki, jednočlani projekat iz Španije koji spaja doom i industrial metal i ako ste ikada slušali stari Godflesh ili Skin Chamber i pomislili da je dobro ali da bi trebalo da je nekako JOŠ štrokavije, sirovije, mučnije, poradovaće vas ove tri pesme na EP-ju Ta orain zer? Supertežina i supermučnina a cena koju sami odredite:
https://ozki.bandcamp.com/album/ta-orain-zer

Graveside Grin je debi album za bostonski stoner sastav Leather Lung i izdao ga je ugledni Magnetic Eye Records. I malo sam se i iznenadio jer je ovde muzika dosta agresivna za ovu etiketu, ili makar više okrenuta jeftinim rokenrol zadovoljstvima. Leather Lung su kao neka kombinacija sludge metal oštrine i hard rok/ bugi dopadljivosti, što na ovom albumu nije uvek dobitna kombinacija, ali ima svoju filozofiju:
https://leatherlungcult.bandcamp.com/album/graveside-grin

Čikaški Ohpen Ahrms vole da u svoj doom metal ubace što više mogu progresivnog roka, pa album Lying Beside You zvuči kao neki projekat Keitha Emmersona ali da je Emmerson mlađi pola veka i odrastao na Melvinsima i Big Black. Iako bend pominje i post-rock u svojoj eksplikaciji, meni je ovo suviše energično, in your face i rifaški da bih i pomislio na post rock, nekako je energija nestašna, optimistična, poletna a što, priznajem, nisu epiteti za doom metal album. Ali jesu za OVAJ doom metal album:
https://ohpenahrms.bandcamp.com/album/lying-beside-you

A sada thrash i speed metal, pa onda hardcore, grindcore i death metal!!! Eagerkill je solidno ime za thrash metal bend a nazvati debi album Fatal Massacre Engine je tek odličan potez. Bend je iz Kine, muzika je rokerski thrash metal, sa osam kompaktnih pesama na ovom prvom albumu i iako ne pričamo ni o kakvom novom formatu za stari dobri thrash, plus produkcija je kao za malo bolji demo, Eagerkill svejedno osvajaju AUTENTIČNOŠĆU i prosto jednom zabavnom dimenzijom svoje muzike.
https://tdr666.bandcamp.com/album/eagerkill-fatal-massacre-engine

Nisu loši Deliver The Suffering iz Tuluza čiji prvi EP, Unleash The Chaos meša thrash metal osnovu sa samo malo death metal nadgradnje da zazvuči opasno i preteće i privuče sebi publiku koja voli mošerske rifove i demonske vokale. Ovih pet pesama su besne, energične, i nabijene tenzijom koja se oslobađa u brzoj svirci, kako sve i treba da bude. Prijatno je:
https://deliverthesuffering.bandcamp.com/album/unleash-the-chaos-ep

Latvijski Dehead nisu još snimili normalan studijski album a i od prvog EP-ja je prošlo devet godina. No, ekipa se lagano vraća u formu živim albumom Live at Depo koji ima vrlo dobar zvuk i prikazuje bend u usviranom, kvalitetnom izdanju. Muzički, ovo je thrash metal tvrđe i mračnije sorte, sa malo koketiranja sa death metal izrazom bez neke velike originalnosti ili razmišljanja-izvan-kutije, ali korektno napisan i prijemčiv:
https://dehead.bandcamp.com/album/live-at-depo

Onda imamo Poljake Armagh čiji je treći album, Exclamation Po!nt, izašao za pouzdani Dying Victims Productions, prijatna old school tvorevina na secištu speed, heavy pa i black metala. No, recimo da je speed metal od te neke vrlo rane sorte u osnovi muzike koja ima heavy metal melodičnost ali speed metal brzinu i eksplozivnost i Armagh zvuče ekstremno autentično, zaključno sa produkcijom koja bi vas mogla prevariti da je ovaj materijal snimljen pre četrdeset godina. Sve to ne bi preterano pomoglo da pesme ne valjaju ali Armagh pišu vrlo dobar materijal i impresivno ga interpretiraju, nudeći poslasticu za old school publiku:
https://armagh.bandcamp.com/album/exclamation-po-nt
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/exclamation-po-nt

Stari trešeri iz Arizone, Atrophy su tu sa novim albumom, Asylum, i malo sam se presekao da bend koji svira od osamdesetih i gostovao je u Beogradu na prelazu u devedesete, još od tad nije snimio novi album. Asylum je, dakle, treći album posle, uh, 34 godine i, ako ste voleli Atrophy 1990. godine, sasvim će vam prijati. Mislim, ovo bukvalno nastavlja tamo gde se onda stalo, sa old school pristupom ambicioznijem thrash formatu, čestim promenama ritma i nešto složenijim aranžmanima ali sa tvrdoglavo ortodoksnim rifovima i vokalom. Meni lepo:
https://www.youtube.com/watch?v=IdMhRCPcXuI&list=OLAK5uy_lgJ8GXVLkzpN_Ldu5TdgDW3wzLsQ38RqE

Pa onda opet Dying Victims Productions i njujorčani Stress Angel koji svoj speed-thrash sviraju kao neki psihodelični art-projekat. Drugi album ovog bruklinskog dvojca, Punished by Nemesis vozi pošteni, čukački blackened speed ali sa zvukom koji bi radio i za neki okultni doom rock, pa poslušajte, izvozaće i vas ta njihova sirovost i psihodelija:
https://stygianblackhand.bandcamp.com/album/punished-by-nemesis
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/punished-by-nemesis

Malezijski beatdown u mojoj glavi počinje da dobija mitske proporcije, otprilike kao i ,,indonežanski death metal". Naravno, nije da imam sad neki veliki uvid u tamošnju hardcore scenu ali skoro sve što odande čujem u beatdown stilu je dobro. Najnoviji primer, MONEYBAG1327, ekupa iz Kuala Lumpura i njen EP MONEY.POWER.PAIN sa pet pesama izvrsnog gangsterisanja i odlične produkcije. MONEYBAG1327 ne zavrću previše u death metal smeru, ali imaju dobre slemerske rifove, imaju odlične vokale i gruv im je nepogrešiv:
https://aakrecords.bandcamp.com/album/money-power-pain

Evo odmah i malo indonežanskog uličnog hardkor zvuka. Stolen Soul imaju demo od tri pesme isto nazvan Stolen Soul i ovo su kratki komadi gruverskog, metaliziranog gangsteraja, bez neke velike originalne vizije, ali sa autentičnom energijom. Stolen Soul su ugodni, ne mnogo više od toga ali nikako ni manje. Ako volite srednjetempaški moškor, ovo se vrlo lepo posluša:
https://stolensoulhc.bandcamp.com/album/self-titled

Na skoro identičnoj poziciji su i Justice Forced, takođe Indonežani ali sa demom od dve pesme, Demo 2024. Isti ritmovi, isti rifovi, samo za nijansu brutalnije i muljavije, sve je to prijemčivo, plesno i čoveku lepo ispuni par minuta vremena:
https://justiceforced.bandcamp.com/album/demo-2024

Mazenko možda na papiru ne deluje kao ime za brutalni hardkor bend, ali Mazenko su bend iz Litl Roka u Arkanzasu i bogami kolju. Njihov minialbum Self Implode or Decompose ima jako težak zvuk, brutalan ulični vokal, gruv toliko tenzičan da je na ivici upadanja u noise rock ponor, surovu bas-gitaru... Dakle, jako heavy, jako tvrdo, pa ko voli, nek uleti glavom:
https://mazenko.bandcamp.com/album/self-implode-or-decompose

Prisoner iz Virdžinije na albumu PUTRID | OBSOLETE imaju i BRUTALAN d-beat hardcore, a imaju i mračni industrial metal, pa sirovi blek metal, pa sludge i noise elemente. Zvuk je jako bučan, bend mračan i agresivan i mada se album ne sluša lako, ima na njemu mnogo toga da se upamti.
https://prisoner.bandcamp.com/album/putrid-obsolete

Ne znam šta bi u životu bio Slow Juicer ali u umetnosti to je hardcore bend iz Poljske, sa EP-jem Only the Thickest Essence koji ima sedam pesama popriličnog naboda. Ovo je srednjeg tempa, heavy, sa grubim, jakim vokalom i metaliziranim rifovima, i zvuči kao nešto iz ranih devedesetih u najboljem smislu te reči. Dobar zvuk, dobra svirka, sve okej:
https://slowjuicer.bandcamp.com/album/only-the-thickest-essence

Za nešto manje uličnu, nešto više, hm, umetničku (?) muziku tu su Nulla+ sa svojim albumom Mente Captus. Ekipa iz Peruđe vozi veoma vabrazivan, eoma distorziran blackened hardcore sa svim zamislivim skretanjima ka sludge ili posthardcore boksovima. Jebeno je ovo slušati jer su gitare STRAŠNO distorzirane pa još često sasvim disonantne a vokal je izluđujuće vrištanje 99% vremena, ali... pesme su maštovite i raznovrsne a bend ima solidan stav i viziju:
https://nullaplus.bandcamp.com/album/mente-captus

Pa su tu i Gouge Away iz Fort Loderdejla na Floridi čiji treći album, Deep Sage kombinuje hardcore i alternativni rok na za mene vrlo svež način. Gitare su inventivne i maštovite, pevačica Christina Michelle ima autoritativan pankerski izraz a sve je spakovano u kratke, ekonomične, energične, pametne kompozicije koje imaju mesta i za dinamiku i atmosferu i eksperiment. Odlično:
https://gougeawayfl.bandcamp.com/album/deep-sage

Onda imamo split EP dva britanska benda. Burial Røt su iz Notingema i njihov hardkor je dosta blizak death metalu ali preko nekakve deathgrind veze i njihove četiri pesme su pošteno znojave, mračne, teške i pune pravovernog death metal moš-gruva. Plus solidna produkcija. Eyeteeth su ,,straightedge violence" postava, što znači da njihova strana ima deset pesama od kojih je pola ispod minut, sa kombinacijom powerviolence eksplozivnosti i klasične straight edge himničnosti, pa sve dosta sirovo i jako. Odlična ploča:
https://burialrotdm.bandcamp.com/album/split-w-eyeteeth
https://eyeteeth.bandcamp.com/album/split-w-burial-rot

Pa onda imamo Pogo's Clubhouse iz Las vegasa, opet kombinaciju hardcorea sa death metalom i opet ne u uobičajenom uličnom, nabod-core stilu. No, Horns of Calamity, debi minialbum za Pogo's Clubhouse svakako ne zadržava svoje udarce. Ovo je mračna, agresivna muzika puna negativne energije, ali i dobrih, velikih rifova koji joj daju izvestan gruv i toplinu. Valjano:
https://pogosclubhouse.bandcamp.com/album/horns-of-calamity-2

Idemo u Novi Sad jer Tethyal imaju prvi album posle demo snimka od pre osam godina, nazvan Sloboda. Bend je od svojih sludge metal početaka došao do blackened crustcore izraza pa je Sloboda žestoka, besna, BRZA ploča zujećih rifova koji se šetaju između crustcore primitivnosti i blek metal drame. Blaga monontonija kojom album zapreti preseca se promenama tempa i dinamike, pa i korišćenjem sintisajzera, saksofona, klarineta i drombulja da se uobičajeni zvučni spektar proširi a iako je produkcija prilično, jelte, jeftina, album zvuči uredno. I, što je najvažnije, iskreno, besno i emotivno. Cena je koliko date pa dajte pravično jer Tethyal iznose srce na teren i zabijaju golove majstorski:
https://tethyal.bandcamp.com/album/sloboda

Blackened crust sviraju i Cult Dialect iz Njujorka, ali njihov demo Ides of March je mnogo manje ,,emo" i više se oslanja na tradiciju mračnijeg, metalom inspirisanog hardkora iz britanske škole. Dve pesme, dobar, kvalitetan zvuk, solidna ponuda a po ceni koju vi određujete:
https://cultdialect.bandcamp.com/album/ides-of-march-demo-2024

Francuzi No Self sviraju vrlo gruverski metalizirani hardkor na EP-ju Humanity's Crash Test. Ovo je šest pesama non-stop đuskanja, sa plesnim ritmom, jakim gitarama i nametljivim, upečatljivim vokalima koji vuku na devedesete i nesveta ukrštanja repa i metala. Fino je a naplaćuje se po vašoj želji:
https://noselfhc.bandcamp.com/album/humanitys-crash-test

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 16-03-2024, 13:05:41

Brajtonski Hot Fiends su na svom novom EP-ju, Cult Supreme smešteni negde između hardkora, posthardkora, pa i nešto progresivnijeg roka. Ovo jesu pesme sa emocijom i energijom panka, ali su spakovane u ambicizonije aranžmane koji grade jaku tenziju i oslobađaju je kada više ne može da se izdrži. Odlično je:
https://hotfiends.bandcamp.com/album/cult-supreme

Sangre iz San Dijega svoju muziku opisuju kao ,,rockerviolence" a što je, u konkretnom slučaju EP-ja Sistema Rota, powerviolence sa dužim pesamama. I minimumom minimuma slušljivosti. Ovo je skoro sasvim bez nekakvih pamtljivih rifova ili tema, potopljeno u okean najstrašnije distorzije i mada je češće sporo nego brzo, odaje utisak neprijateljstva i agresije:
https://sangrehc.bandcamp.com/album/sistema-rota

Nisu loši Discern iz Oklahome sa EP-jem A Selfish Endeavor. Ovo su tri pesme emotivnijeg hardcore/ mathcore zvuka, solidno odsviranog i sa okej produkcijom. Ako volite screamo, sa svom njegovom prenaglašenom emotivnom dramom, ali da pritom muzičari budu i malo razmetljivi, Discern su za vas:
https://discern405.bandcamp.com/album/a-selfish-endeavor

E onda dođu Hemorrhoid ali ne onaj beogradski iz devedesetih već iz Portlanda u Oregonu ali i ovaj Hemorrhoid svira deathgrind i, pa, dobar je. Debi album Raw Materials of Decay zaista zvuči ,,raw" i kanališe jaku energiju dvedesetih. Carcass iz perioda prvog albuma mi deluje kao najočigledniji orijentir, ali Hemorrhoid su dovoljno disciplinovani u svirci da poređenje ne bude u tome da je ovaj album zvučni haos. Naprotiv, on je prilično fokusiran, ima dobre old school grindcore rifove, solidne vokale, ima brzinu i generalno ko voli stari Carcass, Regurgitate, ali i Defecation ili Terrorizer, ovde će se ozbiljno radovati.
https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/raw-materials-of-decay

Belgijanci Lintworm imaju istoimeni album vrlo bučnog hardkora sa elementima pre svega powerviolence muzike ali i drugih ekstremnih stilova. Ovo su kratke, opake, agresivne pesme u kojima je tračak svetlosti što se povremeno probije između vrisaka i distorzije najčešće samo naznaka melodije koju biste mogli pripisati blek metal uticajima, ali je najveći deo muzike disonantan i zastrašujući. Produkcija prebudžena ali se i to uklapa uz muziku, odličan materijal:
https://lintworm.bandcamp.com/album/lintworm

Novi demo benda Chain Snatcher zove se samo Spring Demo 2024 (januarski se zvao Winter Demo 2024) i nastavlaj dobru tradiciju sirovog, brutalnog powerviolence hardcorea sa tematikom usredsređenom na sitni (ali nasilni) kriminal. Ovaj rasno meštoviti bend iz Litl Roka u Arkanzasu uspešno povezuje ,,ulični" senzibilitet hardkora sa sirovošću powerviolence izraza i po ceni od koliko date donosi tri pesme prefinjenog nasilja:
https://chainsnatcher501.bandcamp.com/album/spring-demo-2024

Kalifornijski Braineater svira već duže od decenije i ima masu kraćih izdanja ali ne i album. No, novi EP, Unsown and Dead, sa svoje četiri pesme deathgrind odvaljivanja kao da sugeriše da je vreme. Braineater su old school i sirovi, sa opravdanim prezirom distancirani od moderne prekomprimovane, beživotne produkcije, a pesme su im brze, opake,sa pretećim rifovima i sjajnim vokalima. Pokolj po ceni od koliko date:
https://braineater1.bandcamp.com/album/unsown-and-dead

Sastav Brat iz Nju Orleansa na slici deluje kao da su ga skupili kroz neki poluparodični talent-šou, ali debi album Social Grace je opasna ploča muzike koju bend zove ,,bimboviolence". Zašto? Pa valjda pevačica Liz Selfish izgleda kao bimbo... U realnim terminima, ovo je kombinacija deathgrinda, powerviolencea, hardcorea itd, jedan ne sad nešto omamljujuće originalan ali uredno komunikativan i dobro produciran album teške muzike koja nešto ima i da kaže. Brat su ozbiljni i prilično zreli na prvom albumu i publika koja u grindcoreu, powerviolenceu i sličnim stilovima traži ,,odrasliji" šmek, ovde ima šta da čuje:
https://brat504.bandcamp.com/album/social-grace-2

Isto onda i Shock Withdrawal iz Los Anđelesa, mada je njihov debi album, The Dismal Advance ekstremniji. Ovo je grindcore u čeonom sudaru sa death metalom, komprimovan u pesme od po minut i po, vrlo tehnički kvalitetan ali istovremeno sirov po prirodi i stavu. Divljački i pošteno znojavo, a opet zrelo i odraslo:
https://shockwithdrawal.bandcamp.com/album/the-dismal-advance

Još tehničkiji grindcore donose The Sawtooth Grin iz Providensa na Rod Ajlendu. EP Jabberwocky demonstrira ambicioznu viziju benda da uobičajeni grindcore program obogati sa mnogo kompleksnih ritmičkih i harmonskih promena i ovo je zapravo odličan ,,false grind"/ mathcore materijal u kome se brzina i tehnička naprednost svirke udružuju da u rezultanti daju vrtoglavu, dezorijentišuću ali zavodljivu muziku. Izvrsno, pa još i plaćate po želji:
https://sawtoothgrin.bandcamp.com/album/jabberwocky

Još grindcorea? Ima! Meatshield su dva lika iz Noksvila u Tenesiju u prilično provokativnim majicama ali i sa EP-jem vrlo propulzivnog deathgrinda. Human Cross Section Collection je zapravo split sa kvartetom Aroma iz Filadelfije, a Meatshield na njemu u četiiri pesme kolju bez stajanja, ni u jednom slučaju ne prebacujući dva minuta. Primitivno, surovo, neodoljivo. Aroma su bliži goregrind delu spektra, sa neljudskim vokalima i old school primitivizmom u pesmama koje kao da su bile snimljene 1991. godine, onda sahranjene i sada iskopane da bi bile poslužene za konzumaciju. Prijatno:
https://meatshield666.bandcamp.com/album/human-cross-section-collection-split-with-aroma
https://aroma4.bandcamp.com/album/meatshield-aroma-split-human-cross-section-collection

Odlična nedelja za grindcore, a krunišu je WITSEC iz Finiksa svojim minialbumom Vital Witness. Momčad iz Arizone i sama svira tehnički kvalitetno i zrelo, ali ovo je manje blisko death metal strani spektra a bliže tradicionalnom hardcore thrash izrazu, sa zapaljivim rifovima, razgovetnim pevanjem i ugodnom smenom brzog i superbrzog tempa. Pesme nisu mikroskopskih dimenzija ali jesu kratke i ekonomične, produkcija je vrlo solidna i WITSEC mogu da nakrive kapu jer im je prvo izdanje ODLIČNO:
https://witsecband.bandcamp.com/album/vital-witness

Singapurski kvartet Ursula debituje demo snimkom prljavog, sirovog, vrlo prijemčivog deaththrash metala. Demo 2024 ima svu old school štroku i opakost koje priželjkujete ako vam je moderni metal suviše ulickan i preproduciran, a opet dobijamo i uigran, disciplinovan bend koji svira brzo i kvalitetno gradi tenziju u pesmama koja se zatim oslobađa kroz brzu, energičnu egzekuciju. Četiri pesme, cena koliko date, produkcija andergraund ali adekvatna, MNOGO RAZLOGA da Ursuli date šansu:
https://ursuladeath.bandcamp.com/album/demo-2024

Tu su onda i Kvebečani Satanic čiji treći album, Taste of Vengeance, stiže pet godina nakon drugog ali skoro da zvuči kao da je zapravo u pitanju nekakav izgubljen demo snimak sa kraja osamdesetih. A ovo mislim u najboljoj konotaciji, naravno. Ovo je death-thrash metal sa satanskom speed metal oštricom i tamnim, muljavim zvukom koji krvoločnom prženju daje posebnu dimenziju autentičnosti i podzemne ubedljivosti. Satanic su, da bude jasno, the real deal i nije ih briga ni koja je godina ni šta je danas moderno. Slatko je:
https://satanicthrashmetalgmailcom.bandcamp.com/album/taste-of-vengeance-2

Terror By Night su dvojac iz Mičigena i imaju debi album istog imena. Ovo jeste nekakva kućna muzika, ali je i simpatičan omaž old school black death metalu, odsviran dosta dobro i produciran iznenađujuće solidno s obzirom da pričamo o verovatno no-budget operaciji. Mladići pritom imaju puno srca pa ko voli staru školu, nek se zapljune:
https://terrorbynight.bandcamp.com/album/terror-by-night

Backstabber iz Kvebeka imaju korektan novi EP, Patterns of Domination. Ovo je death metal sa malo thrash neposrednosti u izrazu, nekomplikovan, tečan, pitak. Četiri pesme dorbih rifova, surovog vokala, mošerske energije, sve mi se dopada:
https://backstabbermetal.bandcamp.com/album/patterns-of-domination
https://www.youtube.com/watch?v=tR3Hc0ePhGY&list=OLAK5uy_kd3w2SeT_ZdPyWA9rn6KRx57psz8lm3DA

Devet godina nakon drugog albuma, Kanađani Blastomycosis izbacuju i treći, A Feast for the Tasteless i njihov brutalni, odvratni death metal je ovde u izvrsnoj formi. Generalno, tematski opseg koji ovaj sastav pokriva rezervisan je za jednočlane goregrind i slem bendove koji svoju muziku prave sami, kod kuće, na telefonima, ali Blastomycosis dokazuju da ima ljudi koji će praviti kompleksne, impresivne death metal pesme sa mnogo zanimljivih elemenata a da one mogu da se zovu Aroused by Genocide ili Let's Eat Us a Fetus... Ima humora na ovom albumu, što je ipak neophodno kada se bavite ovako patološkom tematikom, ali kvalitet svirke, solidna produkcija i sigurnost kompozicija su njegovi najjači aduti. Blastomycosisu je, da bude jasno, titula albuma nedelje izmakla ZA DLAKU:
https://blastomycosis.bandcamp.com/album/a-feast-for-the-tasteless

A onda je tu i novi Vltimas. Pre nekoliko godina je ova supergrupa članova Morbid Angel, Cryptposy i Aura Noir sa svojim debi albumom bila jedno fino osveženje, pokazujući kako ljudi poznati po krčenju novih puteva u svetu ekstremne muzike mogu da naprave album koji će uzeti elemente njihovih matičnih bendova i, bez kompromitovanja nasleđa, snimiti ploču prijemčivog death metala sa blagom black aromom i da sve zvuči zrelo ali i nekako prijateljski, kao da je namenjeno i ljudima iz muzike glavnog toka. Drugi album, EPIC je... pa, manje uzbudljiv. Svakako je malo introspektivniji, reflektivniji, ali kao i da je pisan da zaista bude bliži glavnom toku sa vokalima Davida Vincenta koji su sada skoro potpuno napustili death metal orbitu, sa Mournierovim tek uslužnim sviranjem bubnjeva i gitarama koje su možda i najbolji deo paketa ali i one povremeno izbacuju dosta generički materijal. Pesme su najveći problem, sa dosta čestim upadanjem u by-numbers epiku gde Vincent glumata i to bude simpatično par puta ali posle izvesnog vremena počne i da iritira. Nije ovo rđav album u elementima, ima dobrih rifova, dobrih atmsfera, produkcija je lepa a mastering prijatno dinamičan i naravno da uživam u Blasphemerovim melodičnim dosetkama između rifova, ali kao celina je isuviše prišao ,,rok" muzici za moj ukus a predaleko se odmakao od ekstremnosti koje ipak morate imati da bi ovo radilo:
https://vltimas.bandcamp.com/album/epic

No, za ekstremnost su tu svakako Aborted. Belgijski veterani brutalnog detah metala sa svojim dvanaestim albumom, Vault Of Horrors nastavljaju u hororom inspirisanom kinematskom stilu po kojem ih znamo, a stvari obogaćuju još više time što imaju goste na SVAKOJ pesmi, dodše samo na vokalima, ali ipak, NA SVAKOJ PESMI. Aborted generalno nikad nije bio bend koji se trudi oko komplikovanih aranžmana, ali je poslednjih par albuma izrazitije išlo u ,,tehničkom" i aranžerskom smeru, no, sa Vault Of Horrors se njihov standardni death metal zapravo približio deathcore izrazu i sad je to i malo čudna kombinacija u kojoj imate vrtoglavo brz i složen Kenov bubanj ali su rifovi koji preko toga idu iznenađujuće često sastavljeni od prostog cepanja po e žici. No, dobro, Abortedu svakako leži odlazak u jednostavnijem smeru jer je u njihovoj muzici atmosfera često bila primarni element pa iako Vault Of Horrors ni slučajno nije moje omiljeno izdanje ove ekipe, ono je slušljivo...
https://abortedmetal.bandcamp.com/album/vault-of-horrors

Švedski Necrophobic su osnovani još krajem osamdesetih ali njihov novi album, In the Twilight Grey, deseti u njihovom opusu, zvuči vrlo moderno i usklađen sa modernim melodičnim tendencijama u blek metalu. Naravno, Necrophobic su začeti kao death metal bend i ovo je tehnički gledano black-death ploča, otud i u ovoj sekciji, ali joj je blek metal identitet prevalentan. I, mada ovo izdaje Century Media i Necrophobic i malo pate od sindroma ,,mejnstrimizacije" svoje muzike, In the Twilight Grey ima dosta momenata maštovitog oplemenjivanja jednog malo i izlizanog žanrovskog formata. Nije meni ovo album nedelje, ne bi bio ni jedne, ali je pošten:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/in-the-twilight-grey-24-bit-hd-audio

Sa Italijanima Hadit zato nema razočaranja. Talentovani trio iz Lombardije i na drugom albumu, sada za nemački I, Voidhanger, nudi briljantno avangardan black-death zvuk sa puno oštre, napadačke svirke ali sa očiglednom željom da se okultna atmosfera i ezoteričnost stave u prvi plan. Volim ovu bas gitaru koja se šeta kroz miks kao da je na godišnjem odmoru i, uopšte, Hadit deluju kao da se dobro zabavljaju svirajući muziku ukorenjenu u lavkraftovštini a onda poguranu dublje u crni, nepoznati svemir. A, da, album se zove Metaphysical Engines Approaching The Event Horizon i morate ga čuti:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/metaphysical-engines-approaching-the-event-horizon

Black-death je baš rodio ove nedelje. Tu nam je i debi finskih Jordsjuk, EP naslovljen Råtner på Rot i ova ekipa se trudi da ubrizga dozu old school rifaškog zla u moderan zvuk. I dobro joj ide, ovo su četiri pesme koje imaju jaku atmosferu ali i kada šamaraju i to je jako, a pevanje na Finskom zvuči opako i zlo. Vrlo vredno pažnje:
https://jordsjuk.bandcamp.com/album/r-tner-p-rot

Portlandski Archmage imaju prvi demo, ...And Skulls i ovo u četiri pesme obožavanja Bolt Throwera u garaži. I što bi se reklo, nema tu šta da se čoveku ne dopadne. Srednjetempaški gruv koji podseća na napredovanje tenkovske divizije ka bojištu, dubok, promukao vokal, nisko naštimovani, topli rifovi... čak je i ta demo produkcija vrlo solidna, i po ceni od koliko date, Archmage imaju zaista čime da vas poraduju:
https://andskulls.bandcamp.com/album/and-skulls

Parižanima Dawn Of Decline je bila potrebna skoro decenija i po da svoj prvi EP isprate albumom, ali Steel For Flesh je makar zabavan paket tehničkog, pomalo i melodičnog death metala koji osvaja instrumentalističkim heroizmom, komplikovanim aranžmanima, ali i propisnim mošerskim rifovima. Ovo je brzo, nervozno, puno tenzije koja se oslobađa u kompleksnim solažama svakih pola minuta i slušaocu nudi dosta bogat program agresivne ali i intelektualno provokativne muzike:
https://dawnofdecline.bandcamp.com/album/steel-for-flesh

Defect Designer su Rusi ali su se na vreme preselili u Norvešku pa njihov treći album, Chitin, devet godina nakon drugog, stiže sa slobodnije, jelte, teritorije. I slobodno i zvučo. Nominalno death metal sastav, Defect Designer na ovom albumu kombinuju svakojake grindcore, prog, death i džez elemente za muziku koja je stalno agresivna i ,,ekstremna" ali je definitivno usmerena pre svega na poigravanje sa vašim očekivanjima. Jak instrumentalistički nastup, solidan zvuk (bas gitara je OGROMNA) i puno tvrdog metala:
https://defectdesignerband.bandcamp.com/album/chitin

I evo da na kraju poslušamo i krosžanrovske radove, te propisan heavy metal. I, evo odmah, ne umem da tačno (pod)žanrovski odredim šta sviraju Šveđani Tall (a što je švedska reč za bor), jer njihov debi EP, Old Soul Incantation sa svojih čak šest pesama ide u razne strane, dotičući i blek metal i thrash metal i death metal i narodnu muziku (sa sve tradicionalnim instrumentima), a sve u jednom svedenom, pomalo i hermetičnom produkcijskom ambijentu. Ovo definitivno zvuči drugačije od većine muzike koju prave kolege, a da i dalje pravoverno spada u andergraund metal. Dobro je, interesantno je i vredno pažnje:
https://tall.bandcamp.com/album/old-soul-incantation

Londonsko-oregonski Weston Super Maim su mogli da idu i sa grindcore albumima, pogotovo jer im album See You Tomorrow Baby počinje semplom sa Pig Destroyerovog Prowlera-u-dvorištu, ali u muzici ovog projekta ima dosta elektronike i, hm, futuristike? Bend se predstavlja rečima ,,zamislite da Meshuggah ne umeju da broje" i onda nastavlja sa na momente razmetljivim, na momente cheesy progresivnim metalom između surovih grindcore prebijanja. Dobri su ako volite ovolike ekstremnosti, apsurdno nizak štim i jako komprimovan zvuk, a i album se naplaćuje koliko date:
https://westonsupermaim.bandcamp.com/album/see-you-tomorrow-baby

Power electronics je obično muška prćija, pogotovo na zapadu (u Japanu smo imali prominentne ženske autore u ovom delu ekstremne muzičke scene... na zapadu mi na pamet pada samo Nic Endo a koja je, jelte, pola Japanka) pa mi je tim draže da čujem nešto kao što je debi EP jednočlanog projekta sa Long Ajlenda 10,000 DEAD PIGS. O ovoj ženi ne znamo ništa, sem da je prvo radila u okviru doom/ stoner izraza ali EP No Truth je čista elektronska buka i prelep je. Ovde imamo tri pesme tople, višeslojne teksture, sa elegantno, sporo evoluirajućim narativima. Dakle, i pored pretećeg senzibiliteta, No Truth nije ZAISTA agresivan, već prevashodno otmeno uzdržan, odmeren opus dobro shvaćene buke, a sva zarada od izdanja, na zahtev autorke ide u fond za pomoć palestinskim i libanskim izbeglicama. Pa budite čovek, jebem mu:
https://selfloathingrecords.bandcamp.com/album/no-truth

Iako se Lord Goblin vode kao britanski bend na osnovu mesta stanovanja, u stvarnosti su Italijani, pa tako i njihov istoimeni debi album ima u sebi dah italijanskog okultnog/ horor roka, posredovan u dobroj meri finim teksturama klavijatura između prijatnih old school rifova. Lord Goblin na prvencu sviraju heavy/ power metal ali tako kao da je kraj sedamdesetih/ početak osamdesetih, spajajući savremenu epiku sa prljavijim, prirodnijim zvukom. Vrlo se to dobro kombinuje a album sa trajanjem kraćim od četrdeset minuta i nema priliku da dosadi, dajući svoj iskaz u jednom efektnom, ekonomičnom pakovanju:
https://lordgoblin.bandcamp.com/album/lord-goblin

Britanski DragonForce za svoj sedmi album, Warp Speed Warriors spremili su najzaslađeniju, najkomunikativniju, najviše cheesy verziju svog power metala. Naravno da je to suviše ,,pop" za mene ali ploča svakako sadrži dovoljno brzine, žestine i preterivanja sa sviračkim egzibicijama da i ja imam šta da čujem na njoj. DragonForce umeju da budu neodoljivo optimistični a kako im je Warp Speed Warriors prva postpandemijska dugačka ploča, sve ostavlja utisak velikog povratka ortaka kojih ste se uželeli. A imate i obradu Taylor Swift pa i jedan instrumental posvećen igračkom serijalu The Legend of Zelda. Nisam ni ja od kamena:
https://dragonforce.bandcamp.com/album/warp-speed-warriors
https://www.youtube.com/watch?v=iPToXB8HcSs&list=OLAK5uy_mGlkJbCCB3nDUZZ8Q4Vc2tiXSv-aUCIio

I španski Lords Of Black su u teoriji previše cheesy za moj ukus, ali nije njihov šesti album (za deset godina), Mechanics of Predacity meni sad kao neslušljiv, daleko od toga. Ovde ima dosta propisnih heavy metal rifčina a i na vokalima je Ronnie Romero i klasa se tu odmah čuje. Epski refreni idu preko energične ritam sekcije a melodičan gitarski rad je uverljiv:
https://www.youtube.com/watch?v=m4zb_3Q_TwU&list=OLAK5uy_lqFrvj7TBQgMlpvU21-UbwcI2lftDPlwc

I Kanađani Lutharo mi spadaju ovde iako je njihov drugi album, Chasing Euphoria delimično melodična death metal ploča. Ali delimično je i cheesy power metal album sa jako epskim melodijama i kvalitetnom pevačicom. Ne da bih ja ovo slušao u nekim ogromnim količinama, ali album zvuči pošteno:
https://www.youtube.com/watch?v=Ius2sMCLMlc&list=OLAK5uy_k8zv25SqcrO3zurncdEzoyj6WQ-hdT2VA

Finski Iterum Nata svira ,,progresivni psihodelični ezoterični folk", ali album From the Infinite Light će apsolutno prijati i metalcima. Glasan je, emotivan, na momente distorziran, a pesme su jako lepe i ovo je istovremeno i pitko i zahtevno. Slušajte:
https://iterumnata.bandcamp.com/album/from-the-infinite-light

Drugi album peruanskog jednočlanog hevi metal projekta Natthammer izlazi tek krajem Aprila, ali omiljeni Jtjub kanal je dobio priliku da ga predstavi u celosti pa je red i da ga mi poslušamo. Jer je ovo vrlo slatko, Tridesetpetogodišnja Fátima del Carmen je solidna multiinstrumentalistkinja i prihvatljivo dobra pevačica a njene kompozicije imaju ugodan jeftiniji epski štimung i dovoljno aranžerskih i muzičarskih egzibicija da nas drže zabavljenim sve vreme. Album je uostalom i sam kompaktan, sa nešto preko 35 minuta muzike, a uz klasičnu metal ikonografiju i pristojnu ako već ne skupu produkciju, sve to ostavi solidan ukus u ustima.
https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/the-hammer-of-the-witch
https://www.youtube.com/watch?v=AhdZ9_vDRMw&list=OLAK5uy_l5VVY6TXz1rIQOA0RDdcRSJxBJdVxUtbw

Možda ste primetili da je nemački izdavač Dying Victims objavio čak četiri izdanja ov enedelje i sva su dobra. Jedno od njih je i demo novog švedskog heavy metal benda Spasms, nazvan Invocatio I MC. Ovo su četiri pesme andergraund štroke koja bi u 1983. godini terala klince da pišaju u gaće i jedni drugima presnimavaju kasete kao da prenose ezoterično, zabranjeno učenje. Danas to zvuči nostalgično, melodično, umiljato i donosi osmeh na lice:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/invocatio-i-mc

Pa onda idu australijski Aardvark za istog izdavača sa vrlo old school dizajnom omota svog debi albuma, Tough Love, implicirajući da bi ovo mogla biti neka ploča iz 1981. godine koju biste videli u radnji i kupili bez slušanja, samo na osnovu slike. I muzika je takva, pa iako je bend osnovan 2021. godine, on kredibilno zvuči kao da je četrdeset godina stariji, sa produkcijom i generalnim zvukom koji evociraju hevi metal ranih osamdesetih. Ima ovde energije, ima atmosfere, ima TONE cheesea i ako volite tradicionalni hevi zvuk, nema šta da razmišljate, ULEĆITE:
https://aardvarkheavymetal.bandcamp.com/album/tough-love
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tough-love

Poljaci Ironbound sa svojim drugim albumom, Serpent's Kiss pružaju jedan kaloričan obrok heavy metala izraslog na obožavanju i rekreiranju NWOBHM formula. Možda ćete ovde čuti dosta Iron Maiden ili Tygers of Pan Tang uticaja – dizajn omota kao da je jasna aluzija na Maidenov Somewhere in Time – ali ko kaže da je to u 2024. godini loša stvar? Ironbound su melodični i energični i uprkos očiglednim uticajima imaju dovoljno ,,svoj" zvuk da se u njemu uživa bez krivice:
https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/serpents-kiss

A grčki duo Saturday Night Satan fino kombinuje heavy metal i okultni doom na svom albumu All Things Black. Ovo ima sve te lepe rifove koje očekujete ali onda i prijatne ženske vokale i ako ste hard roker koji voli da su stvari samo malo mračnije, a lepo vam legne i po koji cheesy refren, uživaćete:
https://saturdaynightsatan.bandcamp.com/album/all-things-black
https://youtu.be/lN2ZsaExSBg

Album nedelje, uh, uopšte ne izlazi ove nedelje. Treći album italijanskih Funeral Oration izlazi tek, dakle, naredne nedelje ali već može da se čuje i... vredi ga čuti, ITEKAKO. Antropomorte je briljantna kombinacija blek metala sa okultnim rokom, sa jednom opipljivom energijom u pesmama koje sprintaju unapred bez osvrtanja, ali koje onda imaju i gomilu zanimljivih ideja, uklopljenih tako da se tornado koji ovi momci podižu svojom svirkom nikada ne umiri. Blek metal može da bude tako mnogo toga pored šugejz akorda preko monotonog bubnja i Funeral Oration, a koji rade još od kraja osamdesetih, ovim albumom pružaju pravi masterklas iz inventivnosti i aplikacije originalne vizije:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/antropomorte
https://youtu.be/ngf4GV3gNKI

Aco Popara Zver · 16-03-2024, 16:02:20

Meho Krljic · 23-03-2024, 13:01:10

Tragična dešavanja u Moskvi od sinoć me sprečavaju da za ovaj uvod smislim išta duhovito. Štaviše i svest da sam u opisima mnogih albuma govorio o tome da je muzika ubistvena ili koristio nekakve ,,nasilne" metafore me ispunjava nelagodom i podseća na to koliko retorika vezana za metal ponekada nije primerena trenutku. Samo se nadam da slušanje ove silne muzike može da bude umirujuće kako bi se strahote kojima svaki dan svedočimo makar malo udaljile od najranjivijih delova našeg ja.

Blek metal za početak i lepo je kad vam proleće krene nabodom ravno među oči, isporučenim, u ovom slučaju iz suncem okupane Nizozemske. Wrang iza sebe imaju dva albuma a EP Haatspraak je proširenje prošlogodišnjeg singla i jedna lavina blek metal besa i energije. Ovo su pesme bazirane na zlim, pretećim rifovima, vrištanju i neumoljivom tempu, ali su napisane pažljivo i imaju i dinamiku i narativ. Produkcija simpatična, na pola puta između mujla i nebesa, materijal odličan a cena prijateljska (tj. sami je određujete):
https://wrang.bandcamp.com/album/haatspraak

Moram da priznam da su mi simpatični i Caustifrüst iz Nove Engleske, a da veliki deo te simpatičnosti zavređuje prelepa životinja na naslovnoj strani njihovog debi albuma, Zarathustra. I, mislim, i muzika je okej, primitivni, melodični blek metal koji ide brzo i monotoniju u izrazu pretvara u svoje oruđe, nudeći teksturiran zvuk i hipnotička ponavljanja. Sve nekako FUNKCIONIŠE kod ovih ljudi:
https://caustifrust.bandcamp.com/album/zarathustra

A kad sam već zabrazdio u severnoamerički sirovi blek metal, šta me košta da o istom trošku odradim i montrealski – verovatno jednočlani – Adversaire? Ništa, eto šta! Novi EP, Froid je jedan čovek koji vrišti u telefon a ispod ide kakofonija brutalnih lupova i disonantno soliranje na gitari. Mislim, ZNAM, ovakvih bendova ima na svaka tri koraka na Bandcampu i obično im ne posvetim ni tri sekunde vremena, ali Adversaire mi je nekako... dobar. Kao NurseWithWound koji su umesto uz konkretnu muziku ukus formirali uz Bathory i rani Mayhem...
https://adversaire.bandcamp.com/album/froid

Slatki su Singapurci Nerraka sa svojim black death metalom i novim EP-jem, I, Astaroth. Ovo je nekada bio jednočlani bend čiji je spiritus movens, Astaroth Araziel radio sve sam, ali sada je na delu, ili makar na slici, robustan kvartet koji svira jednostavnu ali zaraznu muziku. Bend pritom ima i jednu nestašnu thrash komponentu u zvuku i celom nastupu, posebno sa pesmama kao što su Beasts of the East i apsolutnim hitom za ovaj istorijski trenutak: DTZ (Death To Zionists). Slatko:
https://nerraka.bandcamp.com/album/i-astaroth

Ukrajinski svrm ima novi EP sa dve pesme, Є тільки смерть, є тільки тьма, a što će, ako Сергій Ткаченко bude sledio obrazac iz poslednje dve sezone, biti i njegovo jedino izdanje za ovu godinu. Ako tako bude, onda dobro slušajte, jer ovo su dve vrlo melanholične pesme atmosferičnog, depresivnog blek metala po oprobanoj, ali ne i izlizanoj formuli. Plaćate koliko želite, takođe:
https://svrm.bandcamp.com/album/--12

Ostajemo u jednočlanoj orbiti za novi EP italijanskog projekta Murk. Lorenzo Bellia ima milion ovakvih projekata a Murk je old school black-speed mašina koju on vozi već nekih sedamnaest godina. EP Grim Battles je vrlo sigurna lo-fi kombinacija d-beat osnove i jednostavnih riova. Na momente, ovo je skoro čist crustpunk sa odjecima Anti-Cimex i sličnih švedskih predložaka, na momente ima malo blek metal melanholije, ali je sve vreme jako simpatično. Četiri pesme najpoštenijeg pank-metal rokanja na svetu, ne treba propustiti:
https://murk82.bandcamp.com/album/grim-battles

Odličan novi album za Khold iz Osla. Ovaj norveški kvartet (plus ,,tajna" članica, supruga pevača i gitariste koja piše tekstove) je za malo više od dve decenije postojanja naređao, evo, već osam albuma a Du dømmes til død je vrlo zreo, vrlo siguran i prijemčiv opus muzike koja je nepogrešivo utemeljena u norveškoj blek metal tradiciji iako po rifovima pa i samom zvuku više zvuči kao nekakav moderni metalkor. Ozbiljno, ovo je jako čisto, rifovi su mošerski i sede u srednjem tempu, dajući albumu ugodnu a preteću dimenziju koja onda ima mesta i za klasičnije blek metal harmonije i vrlo sugestivne vokale. Opasno:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/du-d-mmes-til-d-d

Šveđani Dödsrit su za sedam godina izbacili četiri albuma što nije loš tempo imajući u vidu i pandemiju i sve drugo. Pogotovo što ova vrsta epskog blek metala zahteva dosta ulaganaj vremena i para, u pisanje pesama, vežbanje, snimanje, produkciju. Novi album, Nocturnal Will kreće pesmom dužom od deset minuta i odmah u prvi plan stavlja pamtljive, melodične teme i post/ hardcore emotivnost. Dödsrit, naime, nisu ,,čist" blek metal sastav pa himnične srednjevekovne melodije umešno kombinuju sa dosta hardcore/ screamo elemenata i to se sve nekako organski uklapa. No, u prvom redu ovde moramo pohvaliti kvalitet kompozicija koje su uglavnom popriličnog trajanja a nude mnogo sadržaja, dobro osmišljenog i kvalitetno aranžiranog. Sve to plus album plaćate koliko hoćete i ne mogu da prenaglasim koliko preporučujem da ga poslušate jer je skoro nezamislivo da ćete se pokajati. Dödsrit su ZA MRVICU izgubili titulu albuma nedelje, pa dakle nemojte da oklevate:
https://dodsrit.bandcamp.com/album/nocturnal-will

Stoner rok, doom metal, psihodelija, sludge metal, hard rok... Praški Acid Row zvuče fenomenalno na svom trećem albumu, Poisoned Mind, nudeći zreo, odlično napisan stoner rok upakovan u odličnu, tešku produkciju. No, u prvom planu je karakter benda, sa sjajnim gitarama i upečatljivim vokalima, te vrlo dobro napisanim pesmama koje stoner rok osnovu umešno spajaju sa doom metal stilizacijama ali i sa pank rok sažimanjima. Moćno, inventivno, ali pre svega ŠMEKERSKI:
https://acidrow.bandcamp.com/album/poisoned-mind-2

Kanadski The Gnashing je jednočlani projekat sa, evo, već drugim albumom za dve godine u spoju doom i black metala koji zvuči zrelo i smisleno. Ovo nije just another kućni projekat niskog kvaliteta produkcije i siromašnih ideja već dobro formiran muzički iskaz sa, u ovom slučaju, osam ubedljivih pesama dobre muzike i finog karaktera. Pohvale i preporuke!
https://thegnashing.bandcamp.com/album/forsaken-sanctuary

Finci Altar of Betelgeuze imaju treći album, Echoes i njihov doom metal je meni nekako by-the-book. Hoću reći, solidan je, zreo, siguran u sebe ali istovremeno i kao da se nije mrdnuo ni korak od 1992. godine i tadašnjih snimaka Paradise Lost, Anatheme itd. Što, naravno nije fer reći, Altar of Betelgeuze imaju sopstveni karakter, ali jesu utemeljeni vrlo čvrsto u doom metal zvuku od pre tri decenije i najkomfornije se osećaju u njemu, ne stremeći nekoj velikoj evoluciji. Ali donoseći pristojan program:
https://altarofbetelgeuze.bandcamp.com/album/echoes-2
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/echoes

Zato su tu Hamferð sa Farskih ostrva čiji je doom metal moderniji, izmešan sa dosta post-metal ili sludge elemenata, a opet nekako prepoznatljivo melanholičan i tužan, pored sve energije koju emituje. Men Guðs hond er sterk je treći album ove ekipe ali dolazi šest godina nakon prethodnog (i pet nakon EP-ja Ódn) i baš zvuči kao iskaz, kao album koji će priuvći pažnju javnosti na sebe svojom kombinacijuom ultra-tvrdih rifova, melanholičnih tema i raspevanog, klin vokala između doom-death urlanja. Album se pritom bavi kitolovačkim incidentom od pre više od jednog veka u kome je poginulo 14 ljudi i kao takav je, jelte, konceptualan i vrlo neužurban u pričanju svoje priče. Moćno:
https://hamferd.bandcamp.com/album/men-gu-s-hond-er-sterk

Pa onda imate i Scorched Oak iz Dortmunda, stoner rok trojku koja u svom zvuku ima dosta doom metala, ali i nekakvog alternativnog roka. Album Perception sastavljen je od dosta dugačkih pesama i nudi težak, lepljiv gruv, moćne, pamtljive rifove i ubedljiv ženski vokal basistkinje Linde (i sasvim solidno ubedljiv muški vokal gitariste Bena, da ne bude zabune). Zvuk je supertežak i tvrd, ali muzika je dinamična, maštovita i ne voli da ponavlja iste fore. Vrlo solidno, dakle:
https://scorchedoak.bandcamp.com/album/perception

Sa Hashtronaut iz Denvera u principu uvek znate šta da očekujete pa je tako i novi album za Blues Funeral, nazvan No Return jedna prijatna, familijarna komobinacija teškog gruva, lepljivog stonerskog rifa i psihodeličnih vokala. Bend uslužno upućuje slušaoce projekata Bongzilla, Weedeater ili Sleep da im daju šansu, ali ovo je svakako i projekat koji stoji na svoje dve noge i bez obzira što ovaj sludge-stoner-doom nema u sebi mnogo ambicije da izmišlja žanr od nule, on je ubedljiv i prijatan:
https://wearehashtronauts.bandcamp.com/album/no-return

A onda iz Memfisa stižu Mudshow i njihov sludge metal ne uzima taoce. Album Destiny je konceptualna ploča sa istorijskom tematikom, pritom inspirisana poetikom Artura Remboa i ako vam to nije dovoljno da ODMAH kliknete na link, evo, reći ću i da je ovo jedna od najbrutalnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje iako je nekoliko pesama samo recitovanje zlokobne poezije. Mislim, nije ovo slučajno izdao Horror Pain Gore Death Productions, jer kad Mudshow krljaju, zemlja se trese:
https://hpgd.bandcamp.com/album/destiny

Izašla je i integralna verzija split EP-ja Rito Funebre gde su sa jedne strane satanski Italijani Black Spell a sa druge slovenački Chains. Ovo smo već čuli u kompaktnijem formatu, ali vredi obratiti pažnju: oba benda daju po tri pesme i Black Spell su ovde BEZOBRAZNO fazirani, dok Chains odgovara prvoklasnom bluziranom, satanističkom psihodelijom. Electric Valley Records kao i obično, nudi samo krtinu:
https://evrecords.bandcamp.com/album/black-spell-chains-rito-funebre

Dalje imamo thrash i speed metal, hardcore i grindcore, te death metal. Blood Rot iz Kalifornije (a što nije isto što i nedavno rasformirani Bloodrot iz Nju Džersija) na prvom demo snimku, Demo '24 imaju prikladno odmeren balans sirovog thrash zakucavanja i sofisticiranije, čak nežnije svirke. Sve to u produkciji koja je zaista demo kvaliteta, ali tim pre treba primetiti kako bend dobro pogađa te smene atmosfera i dinamiku kompozicija. Generalno ovo je dobar old school thrash metal, prljav, podzeman, duboko ukorenjen u osamdesetima i sa potencijalom da nam u životu donese mnogo sreće. Plaćate koliko želite:
https://bloodrot.bandcamp.com/album/demo-24

Splinter iz Kalkute na momente malo kubure s produkcijom na debi EP-ju, takođe Splinter, ali muzici se nema šta zameriti, naprotiv. Ovo su četiri pesme old school thrash metala sa jasnim korenima u osamdesetima, besnim gitarama, hrapavim, grubim vokalom i dovoljno dinamike i raznolikosti u aranžmanima da ne bude dosadno. Splinter zvuče napaljeno i autentično a to je za početak vrlo obećavajuće:
https://splinterthrash.bandcamp.com/album/splinter

Iz Singapura stiže jednočlani projekat To End All Suffering sa svežim EP-jem I AM the Tormentor. Momak po imenu Shaojun je kao To End All Suffering već prošle godine snimio debi album i njegov muzički stil je black-thrash sa dosta sirovim nastupom ali i prihvatljivim nivoom produkcije i kakvoće ideja. Mislim, kad prođe uvodna pesma koja je, hajde da kažemo, eksperimentalnija, ostatak ovog izdanja je vrlo korektan sirovi blek-treš demo-kvaliteta. A meni to nekad bude dovoljno:
https://toendallsuffering.bandcamp.com/album/i-am-the-tormentor

Bavarci Hellburst su svoj debi album izdali za Fucking Kill Records i znalci će već i tu informaciju umeti da transformišu u prilično dobru sliku njihovog zvuka. Zvučnu sliku, jelte. Album Chomolungma je ploča drusnog i otresitog black-thrash metala ali sa nešto više promišljanja i ideja u podžanru koji često karakteriše velika jednostavnost. Hellburst u svojim aranžmanima imaju i malo old school death metal elemenata, praveći kompleksnije rifove i mračni gruv, a produkcija je puna, topla, par koraka iza standardne black-thrash sirovine. Odilčan prvi album benda koji se već godinama teše snimajuči kraća izdanja. Black metal, thrash metal i death metal publika da obavezno obrati pažnju:
https://hellburst.bandcamp.com/album/chomolungma-2

A čileanski ,,violent thrash metal" kvintet Critical Defiance ima novi, treći album, The Search Won´t Fall i, ako se na stranu stavi da nemam pojma ni šta naslov treba da znači, valja reći da se ovde vidi sazrevanje. Ne zvučno, Critical Defiance su i dalje korektni ali sirovi na razini samog zvuka, ali kompozicije su sada kompleksnije i oštri, napadački thrash metal se već na prvoj, naslovnoj pesmi pakuje u aranžman od sedam minuta sa mnogo promena ritma i tempa. Pesama ima jedanaest, poslednja traje devet i po minuta i bend, impresivno, sve vreme sipa opake rifčine i svira sa divljačkom ubeđenošću. I prošla izdanja ovog sastava su bila vrlo dobra, ali novi album je skok na narendi nivo koji moram pozdraviti stojećom ovacijom i sasvim korektnom erekcijom:
https://criticaldefiance.bandcamp.com/album/the-search-won-t-fall

Temperaturu koju su nam već nabila prekookeanska braća održaćemo sa malo mediteranske vatre jer portugalski Peste Negra imaju vrlo jaku ponudu sa svojim debi albumom, Parasita. Osnovani 2021. godine i sa nekoliko pripremnih radova u vidu kraćih izdanja, Peste Negra sa ovim albumom izleću na teren u punoj formi servirajući mišićav, zapaljiv death-thrash metal, pun do vrha dobrih rifova i aranžiran tako da svo salo otpadne u ludačkom sprintu ka liniji cilja. Ovde nema ,,atmosfere" niti kinematskih ambicija, Parasita je sklopljen od niza kratkih, efektnih, ubitčanih pesama sviranih jakim tempom, uz vrišteći (a ugodno raznovrstan) vokal, sa rifčinama koje dolaze iz one idealne kombinacije panka i metala što je originalno i porodila thrash i ubedljivom instrumentalističkom tehnikom. Jako, jako dobro, ovakvim debi albumom bi se svaki bend ponosio:
https://pestenegraband.bandcamp.com/album/parasita

Altared States iz Zapadne Virdžinije sviraju od 1990. godine a još nisu snimili album. No, istina je i da su 1990. snimili demo a onda diskografski mirovali do 2019, od kada je krenula niska EP-jeva i Throw on the Dirt je najnoviji u nizu. I ovo je dopadljiv thrash metal u pet pesama dosta razrađenih aranžmana, sa dosta truda da muzika bude gruverska i vokalima koji su... pa, recimo zanimljivi. Solidno je to i ima nekakav identitet kojim se Altared States izdvajaju:
https://altaredstates.bandcamp.com/album/throw-on-the-dirt-2

Tu su i kanadski Slave Agent sa svojim drugim albumom, Silent Universe i ovo je lepa ploča old school thrash metala. U zvuku Slave Agent ima dosta očekivanih uticaja Slayer, Exodus ili Dark Angel, ali se može čuti i nezanemarljiva količina nemačkih uzora poput Destruction, Sodom, Kreator ili Assassin. Mislim, meni je sve to kao melem na ranu, sa vrlo mišićavom svirkom i naprženim, glasnim zvukom. Thrash til death, nema druge:
https://slaveagent.bandcamp.com/album/silent-universe

Kad god vam je teško u životu, možete da pomislite kako postoji Južna Amerika i njen osobeni thrash metal i koliko energije ti ljudi imaju da vam predaju. Toxic Carnage su iz Sao Paola, drugi album, pet godina nakon prvog koji je i sam došao deset godina nakon prvih snimaka, zove se Praying for Demise i ovo je baš ono što čujete u glavi kad pomislite na brazilski thrash. Praskavo, jako, kvalitetno ali sirovo, socijalno osvešćeno ali sklono alkoholu, karakterno i generalno odlično. A daunloud plaćate kolio hoćete. Neki ljudi su previše dobri prema nama:
https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/praying-for-demise

Francuzi Noir Corbillard su negde između posthardkora, screamoa i treškora sa svojim albumom Noir Corbillard, pretpostavljam debi izdanjem. Bend kaže da im je muzika ,,nasilnička i očajnička", to je dobar opis jer hvata i brutalni, autoritativni zvuk bas-gitare ali i emotivnije, reflektivnije gitare. Naravno, ima ovde i praktično emo delova ali ima i propisnog rokanja i sve je nekako iskreno i nepretenciozno, pa se još i naplaćuje po želji. Korektan i zanimljiv prvi album:
https://noircorbillard.bandcamp.com/album/noir-corbillard-2

Arrkaim iz Omska sviraju skoro pa stereotipan blackened posthardcore na singlu Escape. Ovo je onako, ruski melanholično i emotivno, a dovoljno glasno i energično da ne bude tek balada. Sibirska tuga je među najtežim tugama na skali tuga i Arrkaim nude dovoljno argumenata da ih čovek prati i ubuduće. Naravno da ovu jednu pesmu u normalnoj i instrumentalnoj verziji plaćate po želji:
https://arrkaim.bandcamp.com/album/escape

Chesty Malone and the Slice 'em Ups su njujorši pank-rok bend sa simpatijama ka metalu i zajebanom plavušom ispred mikrofona. My War im je EP sa dve pesme, nagađate, dve obrade Black Flag, snimljene u čast četrdesetogodišnjice izlaska drugog albuma ovog uticajnog benda. Druga pesma je Scream i... pa, nema mnogo filozofije, ovo je odavanje pošte nekim od ključnih pesama američkog panka sa početka osamdesetih a koje su oblikovale i zvuk američkog hardkora. Poslušajte:
https://chestymalone.bandcamp.com/album/my-war

Pank rok ,,intelektualnijeg" formata dolazi nam iz Francuske. Basic Shapes su četiri ne ni tako mlada muškarca čiji album, Low energy, sa trinaest pesama podseća na zlatno doba pank roka sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih ali sa produkcijom primereno modernom dobu. Sjajno to zvuči, sa praskavim gitarama, toplim, jakim basom i energičnim bubnjem, a i vokali su odlični. Ako volite Clash, Buzzcockse, pa čak i The Jam, overite Basic Shapes:
https://basicshapespunk.bandcamp.com/album/low-energy
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/basic-shapes-low-energy

Onda imate pank izmešan sa stoenr rokom. Wrinkled Rat su iz Oklenda i njihov demo snimak naslovljen samo Demo se kreće između anarhopankerskog propovedanja, ulične, pijane šutke i stonerskih polivanja sabatovskim rifovima. Mislim, prva pesma se zove Sabbath Muddy Sabbath, sve je jasno. Tri pesme, cena koliko date, sve je ovo samo jedan ,,hello, world!" gest, ali je vrlo dobar i dosta obećava:
https://wrinkledrat.bandcamp.com/album/demo

E, sad, moderni, metalizirani hardcore ove nedelje će nam poslužiti kvebečki Trigger Road. EP Purged sa svoje četiri pesme zapravo u metalizirani hardkor ubacuje i dosta sludge metal rifova pa je ovo ugodna forma muzike koja se iz sve snage trudi da izazove neugodnost. Pevač grdno vrišti i zavija, naravno, ali rifovi su lepi, ritam postojan i sve zvuči primamljivo:
https://triggerroad.bandcamp.com/album/purged

A tu su i Serenity iz Kalifornije. EP 1,000,000 Eyes ima tri kratke, metalizirane, masivno-zvučeće pesme hardkora koji voli gruv, voli rif, a voli i disonancu tu i tamo. Grubi vokali se podrazumevaju i ovo je baš onako jedan pitak, taman odmeren obrok za nekog ko voli al ne bi da preteruje. Još i plaćate po želji:
https://serenity760.bandcamp.com/album/1000000-eyes-2

Britanski Mastiff sa svojim četvrtim albumom, Deprecipice, svoju kombinaciju hardcorea, sludge metala i grindcorea pomeraju u hardkor smeru. No, zvuk je ovde apsurdno TEŽAK a pesme imaju sjajan odnos grindcore krljačine i sludge/ doom atmosfera pa ne bih rekao da je mnogo toga izgubljeno u tranziciji ka ,,mejnstrim" publici. Naravno, sasvm je fer ako kažete da ste više voleli stare albume, pre nego što je bend potpisao za veliku etiketu, a koji su bili bliže grind strani spektra, no, Deprecipice zvuči ZRELO na prvom mestu i mislim da je legitimna evolucija svetonazora i stila ovog benda. Beng jor hed to dis:
https://mastiffhchc.bandcamp.com/album/deprecipice

False Body je mnogo dobro ime za hardcore bend, čak i ako se ne radi o transrodnoj tematici. A ne znam da li se baš o tome radi u slučaju benda False Body iz Kanade, no EP It's Not Permanent definitivno dotiče teme telesne autonomije i identiteta i to radi vrlo ubedljivo. Ovo je negde između ,,normalnog" hardkora, false grinda, pa i malo noise rocka, sa brutalnim zvukom, mnogo energije i pevačicom koja RAZARA. Nikako ne propustiti:
https://falsebody.bandcamp.com/album/its-not-permanent

Vrlo težak, vrlo agresivan hardcore/ death metal donose Portlanđani Misery Whip na split EP-ju sa bostonskim Blood Tithe. Oba benda kombinuju death metal sa hardcoreom gazeći teško i brutalno, u slučaju Blood Tithe sa dosta promena ritma i tempa, u slučaju Misery Whip sa vrlo naglašenim gruvom, i oba imaju adekvatno težak zvuk i kvalitetnu svirku. EP se zove War For Salvation pa, eto, opremajte se za rat:
https://miserywhippdx.bandcamp.com/album/war-for-salvation

Twisted Truth iz Milvokija nemaju toliko death metala u zvuku ali EP Aversion to Joy ima četiri pesme i intro veoma teškog, veoma razaračkog mošerskog hardcorea. Istina je da su i ovde rifovi na momente dosta (death)metalski ali Twisted Truth možda ipak nešto više vuku na siledžijski beatdown. U svakom slučaju, opasno trpaju a ovaj EP plaćate koliko želite:
https://twistedtruthwi.bandcamp.com/album/aversion-to-joy

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 23-03-2024, 13:01:38

Dopadljiv krosover na EP-ju Pay Ya Tik, sastava Skeleton Head iz Australije. Ovo je pet pesama zvuka i estetike kasnih osamdesetih, pa ako ste u to vreme bili živi, voleli M.O.D. i DBC i slične bendove, probajte i ovo. Nije inovativno, nije originalno, ali ima štofa:
https://skeletonhead2.bandcamp.com/album/pay-ya-tik

Kad smo već kod krosovera, Irony Criticism and Jokes je jedan lik iz japana koji svira dosta zabavan krosover. Naravno, produkcija je kućna ali zvuči sasvim solidno za taj format a pesme su, pa, pristojne. Mislim, album Anal Smiles se skoro sav vrti oko masturbacije pa su nekako tematska orijentacija i produkcijska situacija u finom balansu. Ne znam, nezreo sam ali meni je ovo simpatično. A naravno da plaćate koliko god želite:
https://ironycriticismandjokes.bandcamp.com/album/anal-smiles

Spaced su iz Bafala i njihov hardkor je, pa, pankerski. Mislim, na suprotnoj strani od sve te metalizirane moškorčine koja nas zasipa iz svih smerova. Album This Is All We Ever Get je energičan, tvrd, moćan, atmosferičan, sa nepraštajućim bas-polivanjima, brutalnim bubnjem i bolesnim gitarama, ali je i nekako optimističan, svakako prepun nepoćudne radosti:
https://spaced.bandcamp.com/album/this-is-all-we-ever-get

Uhritoimitus je finski jednočlani projekat iznenađujuće visokog kvaliteta i muzike i svirke. Mislim, album paine nudi grindcore po mustri ,,tehničkijih" bendova tipa Rotten Sound ili Nasum i sasvim kredibilno replicira njihov zvuk i energiju. Razarački:
https://uhritoimitus.bandcamp.com/album/paine

Čikaški Wounds postoje od 2012. godine, a imali su singl 2018, pa EP 2019. godine. Dakle, debi album Ruin je pripreman dugo i studiozno, a što se i čuje jer je ovo kompleksan, vrlo navežban technical death metal u kome su komplikovane metrike i individualne tehničke egizibicije upletene u složene, zahtevne kompozicije. Ko voli tech-death i lože ga stalne promene ritma i rifovi kojima kao da nema kraja, uživaće u albumu što je produciran tako da sve bude na izvolte ali izbegava preglasan mastering koji zna da pokvari ovakva izdanja. Ko ne voli, možda ga Wounds i ubede jer se ZAISTA JAKO trude:
https://woundstech.bandcamp.com/album/ruin

Argentinci Blodig sa svojim novim EP-jem, Graveyard Decay, pak, mnogo više idu na gruv, težinu, evokativne rifove. Iako su iz suncem okupane Južne Amerike, Blodig svoj zvuk zasnivaju na severnjačkim predlošcima, konkretno na švedskom ,,buzzsaw" death metal zvuku i ovo je prepoznatljiva smeša teškog, nisko naštimovanog rifa, muževnog vokala, melodičnih solaža i lepršavog ritma. Ne baš sad mnogo ORIGINALNO, ali kome u životu nedostaje zvuka po uzoru na Dismember, sa Blodig će se sasvim lepo provesti jer je bend kvalitetan, ima ideje, ima zanat i pruža vrlo solidan program:
https://blodigband.bandcamp.com/album/graveyard-decay

Severed Tusk je odlično ime za death metal bend (i logotip im je sjajan!) a i sugeriše da će muzika koju se spremate da potrošite biti primitivna, masivna i bestijalna. The Severed Tusk Demo ne razočarava i ovaj kanadski kvintet pruža tri pesme old school prebijanja u produkciji koja je zaista demo kvaliteta ali potpuno primerena divljačkom muzičkom programu. Prelepo:
https://severedtusk.bandcamp.com/album/the-severed-tusk-demo

Čileanski trio Devoured God sa svojim demo snimkom Infaust Monolith donosi dve pesme sirovog, ali u sebe sigurnog black-death zvuka. Ovo je mračno, decidno nemoderno, ekspresivno, a pesme su podugačke i sasvim jasno napravljene da se ne osetite prijatno slušajući ih. Ali eto, prijatne su!
https://devouredgod.bandcamp.com/album/infaust-monolith-demo

Portugalski Ethereal Wound je i produkcijski upeglaniji i nešto moderniji u zvuku, ali i ovo je u suštini black-death metal, sa nešto ,,tehničkijim" sviračkim slojem i dosta atmosfere. EP Eclipse | Advent ima četiri podugačke pesme kvalitetno urađenih, tečnih aranžmana koji svoju kompleksnost uspešno guraju u drugi plan, nudeći logične, interesantne narativne linije da ih slušalac sledi. Vrlo siguran rad za ovu dvojicu autora, PLUS je u pitanju posveta mangi Berserk, PLUS plaćate koliko hoćete:
https://etherealwound.bandcamp.com/album/eclipse-advent

LKVGT iz Haga svoj andergraund kredibilitet blago ugrožavaju time što na dva mesta na Bandcamp stranici objašnjavaju kako se izgovara njihovo ime (dakle: Lijkvogt) a džaba onda i što su imena članova ispisana samo inicijalima i što pesme na spisku imaju rimske brojeve. No, šalu na stranu, debi album Manische omarming van een alomvattend niets je sasvim korektno producirana, dobro odsvirana kombinacija black i death metala koja svoju eksperimentalnu ambiciju nalazi u relativno nestandardnim idejama o aranžiranju i spajanju elemenata. Sad, pesme su dugačke, prva je sedam minuta, druga je devet i tako dalje, i moglo bi se argumentovati da muzike ovde u svakoj od njih ima previše, da su ideje mogle da se koriste ekonomičnije, da se razviju više itd, ali LKVGT se junački trude da sa idejama koje imaju urade stvari koje drugi ne rade i to se mora pozdraviti. Dakle, jeste ovo i blago svaštarski, ali je originalno i uz kvalitet svirtke i produkcije, i dosta zanimljivo:
https://lkvgt.bandcamp.com/album/manische-omarming-van-een-alomvattend-niets

Još black-death brutalnosti stiže nam iz srca Katalonije, dakle iz Barselone na trećem albumu sastava Atrexial. Nazvan The Serpent Abomination, ovo je album hipnotičkih blek metal tema i ponavljajućih, kompulzivnih melodija ali i apstraktnih zidova zvuka i tonova puštenih da lebde u praznini. Atrexial su zaista možda bliži blek metal delu spektra, ali njihovo bavljenje demonologijom i ambiciozne, dugačke pesme, pripadaju više death metal strani jednačine. Zvuk razmazan ali album dosta impresivan:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/the-serpent-abomination

U ovaj black-death blok upadaju i Saksonci Fall Of Serenity. Ovaj nemački bend je svoj prethodni album izdao još 2007. godine pa Open Wide, O Hell stiže posle velike pauze i sa dosta toga da dokaže. Fall Of Serenity su svakako malčice bliski i melodičnom death metalu, ali ovo je pre svega ploča pošteno, sa dosta truda napisanih black-death pesama u kojima melodije i solaže zdušno rade na oplemenjivanju rifaške osnove. Ne sad neki moj prvi prioritet u životu, ali ovo je sasvim solidan album:
https://fallofserenitylfr.bandcamp.com/album/open-wide-o-hell

I hajde, tu je i split EP između kanadskih Wormwitch i američkih Sadistic Ritual. Wormwitch su između black death metala i hardcorea, maštoviti, oštri i opasni na svojoj strani, rokajući brzo ali sa atmosferom, dok su Sadistic Ritual bliži kombinaciji death metala i hardcorea i imaju tri pesme dobrog gruva i gruvanja. Mislim, kidanje na sve strane:
https://sadisticritualatl.bandcamp.com/album/wormwitch-sadistic-ritual
https://wormwitch.bandcamp.com/album/split-with-sadistic-ritual

A dobro i portugalski Chapel of Samhain je u black-death taboru, samo što njihov debi album, Black Onyx Cave ima i solidnu količinu death doom sporosti i težine u svojoj ponudi. Ovo je sirovo, kavernozno i ni ne pomišljajte da ovo pustite nekom koga ste tek upoznali. Ovakva muzika je za posvećene, za ljude koji znaju da uživaju u jednostavnim,malim stvarima i jednostavnim, VELIKIM rifovima:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/black-onyx-cave

Kvartet Eternal iz Arizone svoj debi album, Cryptic Lust završava obradom Mayhemove Deathcrush. Ali kako Eternal sviraju death metal, ovo je više spona usmerena na vernost old school zvku nego pokušaj da se dodvore blek metal publici. Enivej, Deathcrush je ovde odsviran pošteno a i ceo album je pošten, old school, mošerski death metal. Nema tu ništa sada kao PAMETNO ili originalno ali Eternal tresu snažno i znojavo u jednom poznatom, prijatnom formatu koji mi što smo ovo slušali još devedestih rado ponovo čujemo i sa osmehom ispratimo:
https://eternalaz.bandcamp.com/album/cryptic-lust

A onda imamo vrlo solidan drugi album za Apparition iz Los Anđelesa koji mračni, hermetični old school death metal zvuk kombinuju sa malo progresivnih stremljenja u kompozicijama, ubacujući puno smena tempa i ritma, doom metal atmosfera, poigravanja sa klavijaturama. Nekako je to dobro sklopljeno tako da sirova OSDM osnova nikada ne bude neugodno podsećanje na prošlost benda koji sada jezdi progresivnim nebesima već, naprotiv, sve ove komponente uspešno sarađuju u kompozicijama koje su logične onoliko koliko zaista podzemni death metal uopšte prati logiku rok pesme. Vrlo vredno da se čuje:
https://apparitiondeath.bandcamp.com/album/disgraced-emanations-from-a-tranquil-state

Hrvatski duo Pit Viper je možda suviše ,,muzičarski" nastrojen za moj ukus, ali ako ste čovek slobodoumnih shvatanja, njihov album Eternity nudi finu kombinaciju tehničkog death metala sa virtuoznim gitarskim eskapadama. Naravno, iako je produkcija uslužnog kvaliteta, ovaj materijal zapravo bi procvetao da se uradi sa malo više para, pa zainteresovanima apsolutno prteporučujem slušanje i kupovinu jer Pit Viper vredi podržati i dati im priliku da rade i sazrevaju:
https://pitviper1.bandcamp.com/album/eternity

Brodequin iz Tenesija ne menjaju mnogo ni metu ni odstojanje, pa im novi album, Harbinger of Woe, posle dvadesetogodišnje pauze (ako ne računamo EP iz 2021. godine) zvuči maltene kao da je i dalje 1998. godina kada je ovaj bend osnovan. Dobro, nije da se ne primećuje unapređen kvalitet kompozicija, ali ovo je vrlo sirov, vrlo ,,deathgrinderski" death metal i u prvom planu su brutalnost, brzina i agresija. Meni je ovo definitivno najbolje Brodequin izdanje ikada, pa poslušajte:
https://brodequin.bandcamp.com/album/harbinger-of-woe

Tu je i novi Hideous Divinity i Italijani nastavljaju gde su stali pre nekih pola decenije svojim četvrtim albumom, nudeći tehnički ali brutalni death metal i dosta kinematske atmosfere da tu i tamo malo predahnete od prebijanja. Pesme su dugačke, napisane i aranžirane ambiciozno, ali nemilosrdno udaranje je uvek bilo jedna od definišućih karakteristika ove ekipe i TO se nije promenilo. Brutalni tech-death koji ova ekipa valja, da bude jasno, ima više dimenzija nego što je u ovom podžanru standard i mada je zvuk jako težak, album Unextinct je pun interesantnih kompozicija i nećete se tako lako umoriti od slušanja:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/unextinct-24-bit-hd-audio

Uporedivo brutalni ali na sasvim drugi način su Aberration iz Mineapolisa čiji disonantni death metal zvuči kao jedna razmazotina ali razmazotina sa ONOG svijeta. Album Refracture, debi za ovu ekipu je takođe vrlo ambiciozno napisan, sa dugačkim pesamama, ambijentalnim, improvizovanim pasažima i zidovima buke koji nisu prosta kombinacija ritma i rifa već rastežu granice death metala na logične ali BOLNE strane. Bolesno, ubitačno, neodoljivo:
https://aberrationdeath.bandcamp.com/album/refracture

Kalifornijski Civerous su osnovani pre samo pet godina ali već imaju drugi album, Maze Envy, izašao za ugledni 20 Buck Spin i, očekivano, brutalan do koske. Opet, naravno, za ovu etiketu snimaju bendovi koji u death metalu uspevaju da spoje izvornu primitivnost i avangardne sklonosti pa je Maze Envy ploča čija se sofisticiranost nalazi kad malo razgrnete slojeve kao beton tvrdih rifova i vokala sa onu stranu svesti. Nije za nezvežbano uho, pogotovo sa vrlo tvrdim masteringom, ali Civerous nude za ovog pensilvanijskog izdavača očekivano složenu a organsku muziku:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/maze-envy

Kao simpatičan bonus, 20 Buck Spin je objavio i prvi demo sijetlskih Corpus Offal, nazvan samo Demo 2024. Corpus Offal je, naravno, bend u kome sviraju članovi raznih uglednih sastava poput The Bell Witch, Demoncy, Cerebral Rot, čiji je ovo praktično i direktni nastavak, a dve pesme na ovom demou nude muljav, štrokav, kanalizacioni death metal namenjen striktno poznavaocima, ljubiteljima i gurmanima. Poslužite se:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/demo-2024

Na kraju smo pa treba još da poslušamo krosžanrovske radove i čisti hevi metal. Pa tako Hrvati Grinded Grin imaju i novi album, Charlatan, svega nekoliko meseci posle prvenca koji se meni jesenas dosta dopao. Ovo je i dalje kombinacija progresive, stoner roka, psihodelije, sve urađeno sa ambicijom da se bude izvan uobičajenih formata, sa spojem duvača i ,,normalnih" rok instrumenata. U postavi sada ma dosta stranaca i Grinded Grin je legitimno nazvati internacionalnim projektom, ali kako god da ih nazovete, treba da ih čujete:
https://grindedgrin.bandcamp.com/album/charlatan

Melodični metalkor nije često u rotaciji kod mene ali Candlewaster iz Sijetla nekako uspevaju da zvuče sveže i zanimljivo na šest pesama novog EP-ja, The Ghost Pushes You Down, a koji je njihovo drugo izdanje posle debi EP-ja od pre sedam godina. Pomaže što ovo nije STVARNO metalkor sve vreme, već nekakva kombinacija metalkora, alternativnog roka, indi popa, pop panka... Šta ja znam, ima ovde svega i svačega, ali je iskombinovano IZVRSNO u pesmama koje imaju i rif i gruv i pop-melodičnost. A čvrsto je, energično, metalski. Bend sebi pripisuje i eksperimentalnu dimenziju ali ovo slobodno mešanje žanrova funkcioniše tako dobro da mislim da bi Candlewaster već mogli da ga patentiraju:
https://candlewaster.bandcamp.com/album/the-ghost-pushes-you-down

Njemački power metalci Stormhunter imaju četvrti album, ingeniozno nazvan Best Before: Death i ovo je melodična, energična muzika sa dosta te neke himnične dimenzije, ali napisana kvalitetno, izvedena junački, producirana solidno. Stormhunter možda nisu poznati kao neke druge kolege,a li njihov power metal ima i dubinu i karakter i nije tek ređanje generičkih rifova i melodija. Lepo:
https://stormhunter.bandcamp.com/album/best-before-death

Owlbear su prošle godine imali izvrstan debi album heavy metala inspirisanog fentezi i D'n'D tropima a novi EP, Legends and Lore ima tri obrade: jednu pesmu od Warlocka, jednu od Manilla Road i jednu od Cirith Ungol. I sve je IZVRSNO. Owlbear su baš moćna, osvežavajuća pojava na američkoj heavy metal sceni i jedva čekam da napišu još autorskog materijala. A do tada, ovo su najbolja četiri dolara koja ćete potrošiti ove nedelje:
https://owlbearmetal.bandcamp.com/album/legends-and-lore

Šveđani Scarblade imaju jedan album iz 2016. godine ali demo Ready for Action im je novi početak. I naslov ukazuje da je bend, jelte, spreman za akciju a i ja mogu da potvrdim da je njihov staromodni, jako šarmantni hard rok/ hevi metal u zaista za akciju spremnoj formi. Bend kombinuje jak rif, melodične klavijature, čvrst ritam i izvrsne ženske vokale za dve pesme koje ne deluju ni malo ,,retro" iako su zaista sklopljene po formulama od pre nekoliko decenija, sa punim, kvalitetnim zvukom i izvrsnim radom čitavog benda. Fantastično:
https://scarbladeoffficial.bandcamp.com/album/ready-for-action

Beyond the Bells je drugi album za belgijski heavy metal sastav Scavenger, ali ako znate da je prvi album izašao još 1985. godine, to stvari stavlja u posebnu perspektivu. Jer, da se razumemo, Beyond the Bells zvuči staromodno na sve najbolje načine. Ovo je nestašni, napaljeni metal na razmeđi heavy i speed filozofija, sa zaraznim ženskim vokalom, pesmama koje su istovremeno i himnične i pripremljene za konzumiranje tokom šutke. Nisu Scavenger ni naročito originalni ali zvuče AUTENTIČNO i tu nema mnogo rasprave. Kidanje:
https://youtu.be/4MRV4K5yU5o

Švedski hardrokeri Ctuzh imaju novi album, The Jungle Revolution i mada je većina toga što bend svira za mene isuviše ,,mejnstrim", album ima i par finih sleaze metal himni a ja ipak volm svoja grešna zadovoljstva:
https://youtu.be/Z-7lE_O1wyQ

Novi EP britanskih Alestorm, Voyage Of The Dead Marauder ima neke od najzaraznijih piratskih melodija koje ćete čuti ove godine (Uzbekistan, recimo) i mada je izdanje u celini možda isuviše ,,komercijalno" za moj prefinjeni ukus, ima nečeg u toj vučnoj sili dobre pomorske teme:
https://alestorm.bandcamp.com/album/voyage-of-the-dead-marauder
https://www.youtube.com/watch?v=LT7HqIP55tI&list=OLAK5uy_kqExanYtVCihzNdlz60Fe80iA0UgUVxRw

Španci The Wizard imaju vrlo ugodan album old school metal/ hard rok zabave, The Exit Garden. Ovo je negde na razmeđi '70s okultnog roka i '80s heavy metala i zvuči jako dobro sa svojim lepljivim gruvom, dobrim rifovima i melodičnim pevanjem i refrenima. I još taj psihodelični imaginarijum, izvrsno je:
https://www.youtube.com/watch?v=wx9-NbwrwaQ&list=OLAK5uy_nuwNMlj0sBl_QQPjn447eZpsoQZ3F61q4

Album nedelje! I dobro, malo je to uvek i stvar ukusa, ali realno, bolju rokenrol ploču nećete čuti ove nedelje od trećeg albuma italijanskog power-trio komboa Sonic Wolves. Nazvan samo III ovo je materijal urnebesne energije, prepun lepota kao što su zavijajuće gitare, razaračka ritam sekcija i prodorno pevanje Amerikanke Kayt Vigil koja pritom svira opaku basčinu. No, ostala dva člana, na gitari i bubnjevima su DEMONI dostojni ovog formata, pa je III ploča na kojoj se svakla naredna pesma iz sve snage upinje da prevaziđe prethodnu po energiji, bezobraznosti, čistom boljenju kurca za muzičku teoriju, žanrovska pravila, bilo šta. No, naravno, iako Sonic Wolves zvuče tako nekako spontano i neobavezno, ovo je KRVAVO navežbana muzika ljudi koji osećaju kako drugo dvoje dišu i, mislim, bluz, rok, metal, psihodelija, džeming, sve je fenomenalno, ne oklevajte:
https://sonicwolves.bandcamp.com/album/iii

Meho Krljic · 30-03-2024, 12:01:51

OK, danas imamo raznoliku ponudu, od odličnog srpskog blek metal nastupa, preko izvrsnog improvizovanog desert rocka pa do power metala koji je pravila veštačka inteligencija i obrukala se isto onoliko koliko i makar 5-6 pravih bendova koje ste čuli u poslednjih pola godine. Izvolimo:

Blek metal! Saturnus iz Čilea su mi na keca ukrali srce svojim prvim EP-jem, Death Devotion. Bend je pre sedam godina snimio svoj prvi demo, pa je ovaj novi materijal za prvo pravo izdanje izrazito zreo i predstavlja vrhunac višegodišnjeg rada za kvartet koji svira u stilu surovog, superbrzog blek metala kakav su Šveđani i Norvežani cepali početkom stoleća. Dakle, ovo prosipa blastbitove kao da su na devedesetpostotnom popustu, brije do glave oštrim rifovima, ima sjajne vokale, PLUS su pesme napisane odlično i imaju lep tok, tenziju, katarzu, dramu MA SVE. Ne propustiti jer ovakvi bendovi nisu nešto što srećete na svakom koraku:
https://vestigiaflamae.bandcamp.com/album/death-devotion

Nisam očekivao da bend čije je ime igra rečima/ aluzija na klasičnog britanskog izdavača muzičkih nosača bude zapravo ovako solidan blek metal projekat. His Master's Noise su iz Sakramenta a prvi, istoimeni album im je maštovit, nabacujući na blek metal osnovu mnogo thrasha, hardcorea, svirajući žustro i zvučeći organski i ŽIVO sve vreme a bez upadanja u kućni lo-fi standard. Prijatno i imaginativno:
https://hismastersnoise666.bandcamp.com/album/his-masters-noise

Dark Horizon je toliko nekako generičko ime za bend da sam se na trenutak uplašio da nije u pitanju nekakav AI produkt. Ali nije, ovo je pravi bend, iz Kasela u Njemačkoj a Darkness Falls Upon Mankind – još jedan generički naslov – im je drugi album. Dvanaest godina posle prvog! I omot je vrlo generički. Muzika, pak, nije loša, mada nije nužno moja šolja čaja sa svojom kombinacijom blek metala i melodičnog death metala. No, Dark Horizon pišu sasvim solidne pesme, trude se oko svirke i sve zvuči strastveno i pošteno odsvirano u znoju lica svog a tu je i obrada (švedskih, doduše) Naglfar pa ne mogu baš da budem surov:
https://darkhorizonofficial.bandcamp.com/album/darkness-falls-upon-mankind

Ad Mortem su Saksonci i njihov debi album, In Honorem Mortis je PREVIŠE melodičan za moj ukus, ali je dobar. Ovo je blek metal napravljen od strane iskusnih muziara sa dosta projekata iza sebe, urađen po oprobanoj mustri bendova kao što su, na primer, Taake, i spakovan u osam pesma epskih rifova i dosta jednostavne strukture. Bend bez PREVIŠE ambicije da inovira, ali vrlo siguran u svoju viziju:
https://admortem666.bandcamp.com/album/in-honorem-mortis

Darkestrah iz Kirgistana slavi četvrt veka postojanja (i novi život u Njemačkoj) sedmim albumom, nazvanim prosto Nomad. S obzirom na srazmerno egzotičnu lokaciju sa koje ova ekipa potiče, i muzika je očekivano ,,egzotična". Ne ekscentrično egzotična, ali lepo je imati malo stepske folk-meditacije izmešane sa emotivnim blek metalom. Darkestrah vrlo stručno pišu pesme u kojima se narodnjački napevi i propisno blek metal krljanje susreću prirodno, zagrle kao najrođeniji i nastave da plešu, pa ih vredi poslušati iz sve snage:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/nomad

Francuski Pâlefroid na svom drugom albumu nudi vrlo tipično ,,francuski" blek metal sa puno atmosfere, melodije, teksture. Muzika je sklopljena promišljeno, bez preambicioznog eksperimentisanja u aranžmanima, zvuk je hipnotičnog kvaliteta, i ko voli ovakav blek metal, L'Appel mu nudi tričetvrt sata užitka:
https://palefroid.bandcamp.com/album/lappel
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/lappel-2

Utrehtski Verwoed ima vrlo pristojan treći album, The Mother. Ovo je, s obzirom da pričamo o jednočlanom projektu, dosta kvalitetno producirana ali i ambiciozno napisana muzika koja ima atmosferu ali se ne iscrpljuje u njoj. Erik Bleijenberg je album pisao pet godina i vidi se ovde mnogo napora i promišljanja uloženih u kreaciju drama od po osam i devet minuta koje treba nešto složenije da KAŽU. Fino je:
https://verwoed.bandcamp.com/album/the-mother

I njemački ezoteričari Vorga imaju nov, drugi album, Beyond the Palest Star i odmah da kažem da su oni suviše melodični za mene. No, kvalitet pesama je na vrlo visokom nivou a ,,svemirska" naučnofantastična tematika mi je bliska srcu. Ne cenim preglasan mastering ali Vorga nisu puki ,,atmoblek" mešetari i njihova muzika ima i kompleksnost i dubinu koje moram ceniti:
https://vorgaband.bandcamp.com/album/beyond-the-palest-star

Satansmörder je kul ime za blek metal projekat i mada je u pitanju skoro sasvim stereotipni američki jednočlani, kućni bend, drugi demo, Gehenna mi je bio simpatičan. Ima ovde mnogo neposrednosti i iskrenosti i lepo se tu kombinuju pankerska sirovost i metalska epika a i produkcija je sasvim okej. Ljudski:
https://satansmrder.bandcamp.com/album/gehenna

War is Eternal je drugi album za belgijski Dolchstoss i mada je meni odmah malo sumnjivo kada blek metal bendovi naglašavaju ikonografiju vezanu za nemačku armiju i svoje stvaralaštvo baziraju na nemačkom iskustvu učešća u nekom od dva velika rata prošlog veka, recimo da Dolchstoss za sada deluju DOVOLJNO nedužno. A i album je odličan, sa čvrstim, mišićavim blek metalom koji voli rifove i preteće teme, a iako je disciplinovan i produciran vrlo dobro, ne gubi organsku, prirodnu komponentu. Osvežavajuće i vredno pažnje:
https://dolchstoss.bandcamp.com/album/embers-of-the-fallen

Poljaci Above Aurora sa svojim trećim albumom, Myriad Woes, nude poljskiji blek metal od većine poljskih bendova. Ovo je melanholična a opet konceptualno kompleksna i ambiciozna muzika u kojoj se depresivni blek metal elementi stručno mešaju sa nasleđima doom i post metala. A pesme su dugačke, i ne plaše se da više puta promene smer u kome idu. Jako zreo, jako interesantan album i žali bože što je baš ovako produciran ali, hajde, izdržaćemo:
https://aboveaurora.bandcamp.com/album/myriad-woes

Za moderni, melodični ali aranžmanski dosta ambiciozni i složeni blek metal danas su zaduženi Kanađani Cantique Lépreux. Uvek je prijatno čuti blek metal koji se peva na Francuskom, a pogotovo kada srednjevekovne melodije odrađuje preko apsurdno agresivne, PRESVIRANE pratnje. Volim kad metal preteruje a treći album ovog sastava, Le bannissement je preteran u više smerova. Sedam pesama KRLJAČINE i SJETE, pa ko TOME može da odoli?
https://cantiquelepreux.bandcamp.com/album/le-bannissement

U Njemačku idemo po porciju nordijske mitologije. Duo Helsang ima drugi album, nazvan Niflheim i ovo je kombinacija skandinavske epike, poštenog tevtonskog krljanja, finog, grandioznog kiča i još krljanja. Kod Helsang mi se dopada da i pored sveg insistiranja na mitologiji i epici, muzika ima jedan lep fokus i vučnu silu koja joj ne da da usput nekud zaluta.
https://vamamargaproductions.bandcamp.com/album/niflheim

Evo nas i u Srbiji, preciznije u Apatinu gde dvočlani Endarken ima svoj drugi album, Ancient | Natural | Satan i, mislim, teško je ne biti malo patriotski ponosan. Mladen Romac i neimenovani bubnjar ovde rokaju vrlo pošten, znojav, satanistički i slatko melodičan, a opet sveden, fokusiran blek metal stare škole. Endarken kao da su ispali iz najboljeg momenta devedesetih sa ovih šest pesama u oko četrdeset minuta muzike, nudeći dobre rifove, organski zvuk, srčanu, ekspresivnu izvedbu. Pesme takođe DOBRE i ovde nema šta da se čoveku ne dopadne. Respekt:
https://youtu.be/Kicdt_Pd1vA

Pređimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Tūth iz Melburna ima EP pristojnog sludge metala i ovo je pet pesama odmerenog srednjetempaškog gruva, fino fazirane gitare i promuklog, bolnog vokala. Ne onako abrazivno kako sludge ume da bude, ovo izdanje je mene osvojilo toplinom u zvuku i prijemčivim gruvom:
https://tthmusic.bandcamp.com/album/and-unwell

Portlandski Asphalt sviraju najštrokaviji, najteži sludge-doom metal koji možete da svarite. EP nazvan samo V ima tri pesme bolesti, masivnosti i mržnje koja će vas obuzeti euforično i pročišćujuće. Sjajno, a još i plaćate koliko želite:
https://eatingasphalt.bandcamp.com/album/e-p-v

Sweater For An Astronaut su iz mesta Judžin u Oregonu a Afterburnt im je novi EP sa četiri pesme opasnog rokanja. Ovo je u suštini možda i kao neki stoner rok ali je nestašnije, brže, energičnije, pa su sabatovski rifovi ovde nabačeni preko užurbane, dinamične osnove i lepo im to stoji.
https://youtu.be/eJED1teRIr0

Zabavno sviraju Španci Psycho Rebel Front na svom albumu Cosmic Fingers, spajajući psihodelični, stonerski rokenrol i garažnu prljavštinu. Muzika je sofisticirana, zapravo, oslanjajući se na gruv, ali sa dosta truda uloženog u pisanje kompleksnih aranžmana prepunih promena dinamike, različitih boja i tekstura, melodičnog pevanja i harmonskih poigravanja na gitarama. Osvežavajuće i prijatno:
https://gatoencerradorecords.bandcamp.com/album/cosmic-fingers

U britanskom kvartetu Commoner samo jedan član nema bradu i to kreira neobičan disbalans na promo fotografiji. Ali ništa zato, bend ima FENOMENALAN logo a i drugi album, A Commoner's Quest sasvim korektno kompenzuje bilo kakvu nelagodu koju biste mogli osetiti zbog golobradog člana gde mu mesto nije. Ovo je ugodan doom metal koji takođe malo naginje heavy i stoner formatima, snimljen vrlo solidno i odsviran sa autoritetom. Topao zvuk i prijatni doom rifovi pomažu da se ovo konzumira sa zadovoljstvom a plaća se koliko želite ako poželite da kupite, što je JAKO korektno s obzirom na kvalitet:
https://commoner666.bandcamp.com/album/a-commoners-quest

Direwolf iz Arkanzasa su znali šta rade stavljajući sliku mlade, lepe žene sa mačem na naslovnu stranu debi albuma, Direwolf. A i sa muzikom znaju šta rade, pa to što su mi pažnju privukli omotom nije ni tako loše. Ovo je kombinacija old school stoner/ doom metala i heavy metala sa jednom low-key epikom, opuštenim stonerskim gruvom, dosta dobrom produkcijom. Bend se fino snalazi u pisanju propisnih heavy metal komada koji istovremeno zadovoljavaju i primalne stonerske potrebe, ima zanat u rukama i generalno je pitak:
https://direwolf1.bandcamp.com/album/direwolf

Na sasvim drugoj strani su Šveđani Hämnd čiji debi album kombinuje post-metal dramatiku jednih Isis sa doom/ sludge sporošću i težinom. Naslovljena Eldhav, ovo je ploča sa suštinski samo tri pesme (i jednim interludijem), ali su one spore, mučne, ali opet i onako, plemenite i ako vam se dopada taj spoj post metal emotivnosti i doom... emotivnosti i sporosti, ovo je odličan izbor:
https://hamndband.bandcamp.com/album/eldhav

Dropovao je novi Cancervo, naravno, ponovo za nepogrešivi Electric Valley records sa Sardinije i, u duhu prethodna dva izdanja, nazvan samo ,,III". Ovo je najzrelija ploča za italijanske horor-heavy-psych-doom-Satan-stonere, utoliko da su pesme sada prkosno dugačke i mučne na neodoljiv način a vokali kojima sam na prošlom albumu bio relativno neubeđen sad nekako odišu jednim tevtonskim šmekom. Mislim, kič su, da se razumemo, ali nekako se dobro uklapaju u muziku i kada u trećoj pesmi refren ,,Burn Your Child" zazvuči kao ,,Burger Time", imate utisak da su Cancervo dosegli svoju pravu formu, nudeći neometanu zabavu za svakog poštenog satanistu/ stonera/ doom frika:
https://evrecords.bandcamp.com/album/cancervo-iii

Čim čujete pola minuta prvog albuma norveškog doom-death-heavy metal benda Coffin Storm, znaćete da ovde svira Fenriz iz Darkthrone. Konkretnije, on ovde peva i, mislim, ako znate kako Fenriz peva, znate odmah i da ovo ne može da bude ,,normalan" doom-death-heavy metal. I nije. Arcana Rising je sirova ploča sa sirovom produkcijom, ali sirova i konceptualno i aranžmanski, sa spajanjem elemenata često bez mnogo logike, nego više da se vidi šta će biti. Ima to šarma, naravno, ali ne treba očekivati doom metal na nivou Candlemass na koje ovo, konceptualno, najviše liči. Naravno, sve je ovo produžetak projekta koji su Apollyion (aka Ole Jørgen Moe) iz Aura Noir i Bestial Tormentor (aka Olav Knutsen) imali do pre nekih četvrt veka, Lamented Souls, pa je ovde pridruživanje Fenriza valjda način da se malo jače brendira ova vrsta old school doom metala. Proverite sami:
https://peaceville.bandcamp.com/album/arcana-rising

Max Boogie Overdrive su rok bend iz Los Anđelesa, debi album im se zove Stoned Again i ovo je žurka od zida do zida što se kaže. Nema tu neke filozofije, ovo je šoferski stoner/ desert rock sa jakim rifovima, jakim psihodeličnim efektima, agresivnim ritmom i agresivnim vokalom. I sve to zajedno radi kao sat. Pesme su ubitačno napisane sa idealno-minimalnim brojem elemenata da budu savršeni rokenrol komadi, onda su odsvirane sa ubeđenjem i stilom i na kraju su miksovane vrlo solidno. Dakle, masno, glasno a ne preglasno i prenatrpano. Kome se ovo ne dopadne, odmah da se sahranjuje:
https://maxboogieoverdrive1.bandcamp.com/album/stoned-again

We only Need 5 Minutes To Crack Your Head je dobar ali prevaran naslov. Brazilski bendovi The Acid Machine i Madame Frankenstein na tom EP-ju apsolutno troše više od pet minuta pokušavajući da mi razbiju glavu i na kraju – spojler? – ne uspevaju. No, ako se taj čin lažnog marketinga stavi na stranu, ovo je odličan materijal, u sasvim očekivanom stoner/ fuzz/ heavy psych stilu sa obe strane i četiri pesme odmerenog, sporog, šmekerskog krljanja.
https://madamefrankenstein.bandcamp.com/album/we-only-need-5-minutes-to-crack-your-head

Ni Google nema ideju ko je Bitchlover, ali Hank Bitchlover's Criminal Record je album deset pesama energičnog, zabavnog rokenrola, bez mnogo filozofije ali sa vrlo kvalitetnim zvukom, stavom i idejama. Sve je uredno i profi a opet je sve i ulično i prljavo, u jednom idealnom spoju spontanosti i profesionalizma. Pričamo o čikaškom projektu kome ne znamo ni članove ni NIŠTA, ali ako vam ovaj album ne donese osmeh na lice, nešto nije u redu sa vama. Rok end rol:
https://bitchlover.bandcamp.com/album/hank-bitchlovers-criminal-record

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju imaju debi izdanje nove supergrupe, Mario Lalli & the Rubber Snake Charmers (a gde pored Lallija sviraju i Brant Bjork, Sean Wheeler i Ryan Güt) a koje je improvizovani dezert rok džem naslovljen Folklore From The Other Desert Cities. Naravno da je nešto to prave ljudi koji su dezert rok praktično izmislili veoma vredno vaše pažnje: ovo je spor, odmeren improvizovani psihodelični rok a koji ima i pevanje (ili makar Wheelerovo recitovanje psihodelične poezije preko hipnotičkih instrumentalnih matrica) i mada možda zvuči jednostavno na površini, ima mnogo detalja koji ukazuju koliko su ovi ljudi iskusni i duboko u temi:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/mario-lalli-the-rubber-snake-charmers-folklore-from-the-other-desert-cities

Molim da pređemo na thrash i speed metal, hardcore i grindcore i death metal. Rise of the Dead je treći album za belgijski Devastatiön, skoro punu deceniju posle prethodnika, i ovo je jedanaest pesama ZLOG black thrasha koji agresiju fino temperira atmosferom. Devastatiön nisu naričito zainteresovani za mejnstrim publiku i njihova muzika zvuči kao ukrštanje najoštrijih, najopasnijih delova speed, thrash, black pa i malo death metala, sa demonskim vokalima, tenzičnim rifovima i izgasiranim tempom koji će i onim najizdržljivijim biti solidan kardio-test u mošpitu. Je Be No:
https://devastationmusic.bandcamp.com/album/rise-of-the-dead

Njujorčani Satanic Magick nemaju MNOGO mašte u imenovanju izdanja pa im se debi zove samo EP 2024, ali, OH, koliko imaju strasti u sviranju! Satanic Magick su tročlani black-thrash kombo i njihovo dovlačenje Venoma, Motorheada i njihovih ispisnika u 2024. godinu obeleženo je solidnom produkcijom, veoma dobro napisanim pesmama prepunim ložačkih rifova i ne samo sigurnošću u svirci već opipljivom radošću i entuzijazmom. Znate već kako kažu da umetnost treba da oplemeni čoveka, e pa, Satanic Magick su tu da ga onečiste ali na najuzbudljiviji način na svetu!
https://satanicmagick.bandcamp.com/album/ep-2024

Bugari Terravore sa svojim trećim albumom, Spiral of Downfall donose fin, tehnički a opet nekako narodski thrash metal. Ovo je uredno, disciplinovano, kvalitetno producirano, ali je i karakterno i ne gubi se preterano u tehnici i komplikovanom aranžiranju već fino odmerava odnos thrash prodornosti i ambicioznijih aranžmanskih ideja. Vrlo solidno:
https://terrav0re.bandcamp.com/album/spiral-of-downfall
https://youtu.be/AWN1df7fadQ

Čileanski Fuego Eterno sviraju odlično na svom drugom albumu, Trance Tras El Velo Del Inconsciente, dajući thrash metalu dosta života i svežine u pesmama koje spajaju standardnu metal matricu sa malo panka, roka, alternative... Pevanje na španskom i srčanost u svirci se podrazumevaju i samo je greota da sve zvuči kao da je snimljeno za ukupno šest dolara pa je produkcija BAŠ sirova. Ali opet, to svemu daje i malo propisne andergraund patine i Fuego Eterno su vredni svačije pažnje:
https://fuegoeternometal.bandcamp.com/album/trance-tras-el-velo-del-inconsciente

Ali onda ne znam kako Cortisol iz jebenog NJUJORKA imaju ovako krš zvuk na EP-ju Revived to Suffer ali hajde, valjda to doprinosi autentičnosti. Naravno da je ovo nekakav old school thrash sa elementima black i death metala i naravno da je meni to sve, čak i sa zvukom koji asocira na kasetu što je stajala zakopana u dvorištu bar dvanaest godina pa onda pronađena – simpatično.
https://cortisolnydm.bandcamp.com/album/revived-to-suffer

Naravno da Melee iz Tenesija sviraju vrlo teški metalizirani hardcore. EP Violent Lies je veoma siledžijski nastrojen ali ima opake rifove i vrlo dobar, masivan zvuk i po ceni od koliko date ne može se ne preporučiti. Kao da vas je neko lupio posred face svinjskom polutkom:
https://meleehc.bandcamp.com/album/violent-lies

Za hardcore thrash bliži old school formulama obratićemo se na adresu kostarikanskih Plagas. Njihov EP Rey del Dolor je sirov, energičan i namršten ali zapravo sirov samo u domenu estetike. Zvuk je kvalitetan, studijski a pesme su napisane raznovrsno i kvalitetno. Sve je vrlo dobro pa cena od koliko date ne reflektuje kvalitet izdanja. Sem ako ne date bar pet dolara, onda reflektuje:
https://plagashc.bandcamp.com/album/rey-del-dolor

I kalifornijski Goner sviraju hardcore thrash dosta starog formata. Gonzoid Demo – 2024 ima u sebi dosta crossover i skate core zvuka kasnih osamdesetih a bend demonstrira vrlo solidno znanje i u pisanju pesama i u svirci. A imaju i karakter! Tri pesme, vredi čuti!
https://goner-rocks.bandcamp.com/album/gonzoid-demo-2024-2

Australijska, jelte, rok legenda, JJ Speedball ima novi album, Power Violence Pop, koji nije ni powerviolence ni pop nego pank. JJ posvećuje ove kompozicije pank, hardkor i metal scenama na kojima je odrastao (a to se dešavalo u osamdesetima) i muzika je između panka i hardkora osamdesetih sa sve gostujućim muzičarima iz Cro Mags i Vicious Circle. Fino je, neobavezno, na momente nadahnuto, apsolutno pitko:
https://jjspeedball.bandcamp.com/album/power-violence-pop

Poljaci West Pomeranian Crew imaju dobro ime a, iako su osnovani prošle godine, već imaju i prvi album, Bedtime Stories. Ovo je dosta dobro raspoložen, dobro produciran moshcore, sa naglaskom na gruvu, kratkih pesama i glasnog vokala. Sasvim je to solidno, bez preterivanja sa siledžijstvom i gangsterajem.
https://wpchardcore.bandcamp.com/album/bedtime-stories

Recimo da Blast Shield iz Masačusestsa sviraju blackened hardcore mada EP Husk ima elemente grindcorea, sludge metala, tragove melodičnih, emotivnih tema... Svakako ovo je distorzirano, panično, mučno i prilično prijemčivo:
https://blastshield.bandcamp.com/album/husk

CNTS su iz Los Anđelesa i snimaju za Ipecac pa odmah i znate kako zvuče. Ovo su članovi Dead Cross, Planet B i raznih drugih bendova a pank koji oni cepaju je, pa, baš ipekački, istovremeno i profi i kvalitetan, ali i nekako častan, sirov, iskren, neisfoliran. Album Thoughts & Prayers je za sve koji se pitaju kakvu bi Mike Patton pravio muziku da je mlađi 20 godina:
https://cntsla.bandcamp.com/album/thoughts-prayers

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 30-03-2024, 12:02:22

Takođe moderan pank sviraju i NØ MAN iz Disija. I jebote, koliko je ovo dobro. Ovaj kvartet predvođen upečatljivom pevačicom po imenu Maha Shami nudi vrlo bogato produciran, kvalitetno napisan, zreo pank-rok koji ima koliko hoćete ,,posthardkor" i ,,alternativnih" elemenata ali je pritom čvrsto vezan za očajničku, divlju ekspresiju i ne odmiče se ni milimetar od tvrdog jezgra žanra kako bi se ulagivao nekakvoj ,,mekšoj" publici. Album Glitter and Spit, treći za ovu ekipu je glasan, bučan, nepoćudan a sofisticiran, dok su Mahini zverski vokali pravi blagoslov za uho. Obavezno:
https://nomanband.bandcamp.com/album/glitter-and-spit

Italijani slowchamber svoj metalizirani hardcore sviraju na ivici incidenta. Ovo jeste i tehnički i konceptualno kompleksnija muzika ali album The Delay Of Suffering uspeva da nađe idealnu kombinaciju metalcore, thrash i grindcore elemenata da zvuči eksplozivno, nadrkano a zarazno prijemčivo u isto vreme. Opako:
https://www.youtube.com/watch?v=rixFYadZcrI&list=OLAK5uy_kJ7f4GFBIyjaDzicOj8a6lGgtXGZplk_8

Beef su četiri žene iz Filadelfije a Take It As A Threat im je prvi EP i baš GAZI. Pričamo o metaliziranom hardkoru, sa osvežavajuće jednostavnim, gruverskim ali jako agresivnim pesmama, čemu veoma doprinosi razoran vokal. Kompozicije su kratke, zvuk snažan, sve kako treba. Ne propustiti:
https://gotbeefphl.bandcamp.com/album/take-it-as-a-threat

Njemački Trigger kažu da su ljubitelji grindcore i powerviolence zvuka iz devedesetih ali da vole i sludge i doom metal pa im materijal za Trigger/LiliXElbe Split zvuči baš kako zamišljate. Pesme su kratke i spastične, sa samo povremenim usporavanjem, zvuk je jeko težak i nisko naštimovan, sve je prilično uredno i korektno. Češki LilixElbe sa druge strane albuma odvaljuju sa petnaest pesama disonantnog, mučnog powerviolence/ grind zvuka gde samo jedan komad prebacuje minut a sve je kvalitetno i uredno.
https://triggergrindcore.bandcamp.com/album/trigger-lilixelbe-split
https://lilixelbepowerviolence.bandcamp.com/album/split-w-trigger

Kakvi su inače jednočlani goregrind bendovi, Gorefixion iz Helsinkija zaslužuje da ima sopstvenu katedru na nekoj muzičkoj školi da pokaže kako već prvi demo, Abysmal Halls of Death, može da zvuči profesionalno, zrelo, kvalitetno. Ovo je svakako razrađenija, kompleksnija muzika od običnog kućnog ili garažnog goregrind pokušaja, sa pesmama koje naginju ka death metalu, ali sve je vrlo solidno napravljeno i pristojno producirano.
https://gorefixion.bandcamp.com/album/abysmal-halls-of-death

Šveđani Adrestia uslužno – i tačno – svoju muziku opisuju kao kombinaciju crustpunka i old school death metala pa su im četiri pesme na split albumu sa kanadskim Collapses, a koji se zove Antitheism, smeštene na najudobnijoj poziciji između ova dva kraja. Adrestia sviraju glatko, tečno i prave prijatne, prijemčive pesme, a imaju i solidan, hrskav zvuk pa je ovo materijal uz koji se čovek lepo opusti i uživa. Collapsed imaju šest pesama na svojoj strani i ovo je odličan grindcore/ crust, eksplozivan i energičan a opet napisan i aranžiran stručno. Sjajno je sve na gomili:
https://adrestia.bandcamp.com/album/antitheism-split-lp-with-collapsed
https://collapsedmtl.bandcamp.com/album/antitheism

I Grci Downwinder mešaju death metal i crustpunk. Drugi album, Claws of Despair ima ugodan nizak štim i težak, moćan a opet ne prepumpan zvuk, a pesme su pune kvalitetnih rifova, ubedljivog D-beata, brutalnih vokala... Nirvana, dakle, a još i izdavač, italijanski Sedation Records daje daunloud po ceni koju sami odredite. Ako volite D-beat ovde se ne razmišlja već uskače:
https://sedationrecords.bandcamp.com/album/downwinder-claws-of-despair

Italijanski deathgrind projekat Fadead je poslednja dva svoja izdanja nazvao samo Fadead, kao da ga nije ni malo briga za muke kroz koje prolaze ljudi sa kompulzivno-opseisvnim poremećajem! Barem novi EP ima nazive pesama, za razliku od prethodnog. I, mislim solidne su to četiri pesme gruverskog deathgrind rokanja end rolanja, sa sasvim dobrom produkcijom. Prija uhu a prija i duhu, ima obradu Insect Warfare na kraju PLUS se plaća koliko hoćete:
https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/s-t-2

Child su švedski grindcore projekat sa dosta iskusnim članstvom (iz bendova Grand Cadaver, Let Them Hang i tako dalje) i sada već drugim albumom u dve godine, Shitgeist. Kako je ekipa iz Gotenburga, tako i ovde ima dosta tog melodičnog death metal šmeka ali spakovanog u grindcrust pesme od minut i po i sa dosta truda oko raznolikosti u žanru koji nije baš poznat po odstupanju od formule. Lepo:
https://suiciderecordsswe.bandcamp.com/album/shitegeist
https://www.youtube.com/watch?v=bA3Rh9hc5wg

Evo nam ga i novi Septage, nazvan Septic Worship (Intolerant Spree of Infesting Forms). Kopenhagenška ekipa nije odstupila mnogo od svog patentiranog zvuka gde goregrind haos dobija malo forme kroz ukrštanje sa razrađenijim death metal rifovima. No, i dalje je to ugodno haotično, prljavo i halucinantno, a da death metal rifovi izvlače pesme da ne budu baš amorfne gomilice zvuka. Voleo sam i još uvek volim:
https://septage.bandcamp.com/album/septic-worship-intolerant-spree-of-infesting-forms
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/septic-worship

Znate kako se blek metalci često slikaju u snegu, stojeći pored nekog četinara i izgledajući opasno u punoj ratnoj opremi i sa namazanim licima? E, pa, Michael Grund, jedini član black-death projekta Pantheon Omega se slikao u snegu ali u normalnoj jakni i vunenoj kapi na glavi, plus sa svojim psom koji, sudeći po slici baš voli da se mazi. Pantheon Omega, sledstveno tome, nije neki ,,grim and frostbitten", tr00 blek metal, nego fino sklopljena kombinacija melodičnog black i death metala sa ugodnim dahom severa – Michael živi u Ontariju – i ukusno odmerenom epskom notom. Album Harmonizing the Death Essence je debitantsko izdanje za projekat muzičara koji već svira u bendovima Solace of the Void ili SIG:AR:TYR i iznosi njihova interesovanja za kombinovanje folk motiva sa ekstremnim metalom na originalan i zabavan način:
https://pantheonomega.bandcamp.com/album/harmonizing-the-death-essence-2

Massacred ima novi album, Nemesis, posvećen, naravno, glavnom bossu iz igre Resident Evil 3 za koga Christian Badia veli da je ,,najbolje čudovište iz celog serijala". Uobičajeno kloniranje Moritician zvuka i ovde je na delu ali u kraćim pesmama u kojima preovlađuje deathgrind filozofija. Pritom, Badia je svirao gitare samo u četiri poslednje pesme dok je prvih šesnaest uradio ,,Unknown Demon" pa je Massacred sada manje jednočlani ali ne i potpuno dvočlani sastav. Kako god bilo, ovo je i dalje primitivan, lo-fi metal ali sada urađen sa nešto više elegancije i entuzijazma nego na par poslednjih izdanja koja su meni delovala neinspirisano i rezignirano. E, sad, autor kaže da mu je ovo poslednji album Massacred za 2024. godinu što je možda i šteta imajući u vidu da je ipak krenulo na bolje... Plaćate koliko hoćete:
https://massacred669.bandcamp.com/album/nemesis

Blood Offer su mladi Italijani sa vrlko solidnim prvim EP-jem, Into Evil Rites. Ovo je old school death metal kao ispao negde sa kraja osamdesetih, još uvek vrlo thrashy nastrojen, a sa finim silaženjem u death dubine, produciran sirovo, odsviran srčano i pun zabavnih rifova. Raznežujuće:
https://youtu.be/ft8CyB9993E

Abysmal Whore iz Toronta kažu da svraju ,,mesožderski death metal" ali što se onda ne zovu Abysmal Burger a ne da posežu za izlizanim mizoginim klišeima? No, dobro, vokale i gitaru ovde prži žena, Marta Chillina pa se valjda ona sama identifikuje kao, jelte, abismalna seksualna radnica, tek demo Sadistic Urge ima četiri pesme jako glasnog i mučnog death metala koji je suštinski jednostavan ali veoma abrazivan. Nesofisticirano, divljački, zajebano:
https://abysmalwhore.bandcamp.com/album/sadistic-urge

I Brazilci Sepulchral Whore imaju ,,whore" u imenu ali nemaju ženu u postavi pa im se mora odbiti koji poen na ime implicitne mizoginije! Ali, s druge strane, debi album, The Return From a Sepulchral Rest je prilično jebeno dobar. Ovo je mračni old school death metal sa velikim, što se kaže lavkraftovskim rifovima, ali i sa propulzivnim solažama, brz kad treba, spor kad treba, produciran hrskavo i eksplozivno (čuje se ovde i kad prsti škripe po žicama i to muzici daje lepu, životnu dimenziju), sa atmosferom starih grobnica i poluupamćenih košmara. Vrlo, vrlo dobro:
https://sepulchralwhore.bandcamp.com/album/the-return-from-a-sepulchral-rest

Mladi kvartet iz Teksasa Mortifying Deformity postoji od 2018. godine i na svom prvom EP-ju, Slabs of Beef ima tri pesme neoriginalnog ali tehnički impresivnog brutal death/ slam zvuka. Sve je ovo jedna rekonstrukacija muzike koju ova ekipa sluša, toliko je jasno, bez izlaska iz kalupa, ali je sasvim korektna i zadovoljiće vam krvožeđ u bilo koje dobar dana:
https://mortifyingdeformity.bandcamp.com/album/slabs-of-beef

Još slema? Još slema. Intracranial Bludgeoning su, uh, dva lika iz Amerike a EP Suffering Made Sick je solidan primer kućnog slammng death metala koji unutrašnjost studija tek treba da vidi ali je ipak pristojan i prijemčiv u onom uberprimitivnom, fetišistički, pornografski na samo jednu stvar usredsređenom stilu. Ako volite, izvolite. Mislim, naravno da plaćate po želji:
https://intracranialbludgeoning.bandcamp.com/album/suffering-made-sick

Necroracle su pak, španjolski okultni black-death sastav i jako mi se dopao njihov debi album, Arcane Impious Sorceries. Ovde dobijate svu spuki atmosferu koja vam treba da se borite protiv neprirodno sunčanog i toplog vremena na kraju Marta, a onda dobijate i pošteno, znojavo krljanje da se oznojite od aktivnosti a ne od ležanja. Pet podužih pesama, zvuk ko iz pećine, prelepo:
https://necroracle.bandcamp.com/album/arcane-impious-sorceries

Nikada nisam čuo za italijanski Whiskey & Funeral a oni postoje već skoro dve decenije i Thy Malignant im je peti album. Ali, eto, vreme da se propust ispravi i ukaže da je ovo bend koji svoju Bandcamp stranicu taguje i sa ,,Cannibal Corpse" i da je to dovoljno znati da biste znali interesuje li vas njihova muzika. Whiskey & Funeral nisu sad neka jedan-na-jedan kopija erkipe iz Bafala ali sviraju u stilu koji su ovi formirali poovinom devedesetih uz još, recimo, Monstrosity, pa ako volite TU vrstu death metala, dakle, dosta tehničku, dosta agresivnu ali pre svega gruversku i šmekersku, ovde ćete se lepo provesti:
https://whiskeyandfuneral.bandcamp.com/album/thy-malignant

U moru sačuvajbože krša kroz koji sam se probijao cele nedelje, pravo je osveženje čuti bend koji taj neki bazični deaththrash cepa bez filozofije i sa puno apetita. Dobro, Trencheard ovo smatraju blackened death metalom, ali možda je u Latviji nomenklatura drugačija. Ono što stoji je da je njihov prvi EP, Nāve Zinātnes Vārdā jedna zaista osvežavajuće i slobađajuće sirova ploča pravoverne cepačine i prljavštine. OK, ima tu malo blek metal melodija, ali većina tema su death metalski hromatski rif-rad, a svirka je pošteno gruverska, brza i jaka. Podzemna produkcija se podrazumeva, al mi i ne bismo hteli drugačije!
https://trencheard.bandcamp.com/album/n-ve-zin-tnes-v-rd

Carrion Vael iz Ričmonbda nastavljaju sasvim predvidivom putanjom na svom četvrtom albumu, Cannibals Anonymous, a koji je ujedno i druga njihova ploča za Unique Leader. I mislim, predvidivo, The Black Dahlia Murder obožavanje je i dalje tu, ali su aranžmani sad još više ,,tehnički", atmosfera još više ,,simfonijska". Nije to na papiru ni meni najdraža kombinacija u metalu, ali većina melodeath ploča koje sam čuo ove nedelje nisu ništa uradile za moje raspoloženje, a Cannibals Anonymous je nekako maštovit, kurčevit album koji verovatno neću sad slušati petsto puta, ali pruža dosta poštenog rada i znoja:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/cannibals-anonymous

Ajde, de, i Mađari Exodikon sviraju melodični death metal koji je meni okej. Ne nešto spektakularno fantastičan, ali njihov drugi album, Chaosophilia ima u sebi još dovoljno divljačke, sirove death metal komponente da mi se dopadne:
https://www.youtube.com/watch?v=-cPXziAy5w8&list=OLAK5uy_loMEhkyKP1DdVhNhYBdYekfxMNiaFTX9k

Italijani Charu nude death metal bliži mojim uobičajenim prioritetima na svom prvom EP-ju, Impending Decline. Njihova muzika je, da se razumemo, vrlo atmosferična, sa velikim dinamičkim rasponima, šaputanjima i sviranjima bez distorzije koja onda pređu u lavinu rifova, a bend sve to radi stručno – ovo su iskusne face a ne neka djeca – i ima miks u kome bas gitara pravi pičvajz na sredini terena kao nekad jedini Dragoslav Šekularac. Ovo su rifaške, mračne ali neodoljivo prijemčive pesme death metala koji ni ne pomišlja na ,,kinematsku" dimenziju i ide pravo u vaše košmare. Pre le po:
https://newdensity.bandcamp.com/album/impending-decline

Japanski Coffins rade još malo pa tri decenije pa im i šesti album, Sinister Oath zvuči kao nešto što je konceptualno i spiritualno poniklo u devedesetima a tek sada dobilo materijalnu formu. Bend svoj death-doom metal radi sa jednom osvežavajuće jednostavnom dispozicijom, uspevajući da primitivne ritmove i agresivne rifove učini svežim, prirodnim, neistrošenim, a duboki, skoro podzemni vokali su pun pogodak. Sjajno:
https://coffins.bandcamp.com/album/sinister-oath

Pretpostavljam da ne moram da objašnjavam kako bend koji se zove Mutilation Barbecue svira death metal? Debi album ove vrlo mladolike ekipe iz Klivlenda naslovljen je Amalgamations of Gore i zapravo uprkos imenu i omotu koji sugerišu razne gadosti, nudi jednu izrazito pitku varijantu tog nekog splatter/ gore death metala. Pesme nisu najbolje napisani komadi SVIH vremena ali su rifovi lepi a gruv ugodan, a vrlo solidna produkcija daje ploči željenu aromu ozbiljnosti. Preporuke!
https://mutilationbarbecue-maggotstomp.bandcamp.com/album/amalgamations-of-gore

Suffer iz Južne Dakote su osnovani još 1990. godine pa njihov death metal legitimno može za sebe da tvrdi da je old school. No, novi album, Grand Canvas of the Aesthete, zapravo tek drugi u karijeri benda, sasvim lepo spaja old school rifove i gruv sa malo modernijih trikova, uspevajući da se predstavi ne kao puka arheologija već kao legitiman savremeni album OSDM usmerenja. Bend je ovo pisao sa mmnogo studioznijim pristupom nameravajući da Grand Canvas of the Aesthete bude njihov poslednji rad, ali ih je onda materijal inspirisao i čini se da je legitimno da ćemo imati još Suffer izdanja u budućnosti. Bila bi greota da ih ne bude jer je ovo mrveći, gruverski death metal sa jakim zvukom i puno dobrog šmeka:
https://suffersd.bandcamp.com/album/grand-canvas-of-the-aesthete

E, na kraju smo i slušamo krosžanrovske radove i heavy metal! Novi Beastial Piglord se ne razlikuje mnogo od recentnh izdanja, no, Vice, In All Its Deformity svakako nudi interesantne kombinacije metala, industriala, frenkzapaškog rokenrola, psihodelije. Piglord ovo radi već dugo i toliko često izdaje albume da je i dalje malo čudo da mu je prosečni kvalitet muzike ovoliko visok. Naravno, sve su to eksperimenti, ali veoma često uspešni. I ovo plaćate po želji:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/vice-in-all-its-deformity

Kanađani Antioch imaju iza sebe već četiri albuma a novi EP, Halfway to Eternity donosi četiri pesme za njih karakterističnog himničnog i rokerskog heavy metala. Ovo je, dakle, nastavak tradicije melodičnog i ulično-intoniranog NWOBHM zvuka koji je i sam dosta dugovao pab-roku pa samim tim zvuči pomalo i kao pank rok. Idealan odnos podžarnova, svakako, i materijal pun kredibilnih ,,ruke gore" momenata. Kvalitet zvuka malko krš ali KO ZA TO MARI?
https://antiochmetal.bandcamp.com/album/halfway-to-eternity

Nije da mi se BAŠ MNOGO dopada Tamas, debi album francuskog projekta Muhūrta (omot je, pak odličan), ali vredi na njega ukazati jer je ovo pokušak kombinovanja nekakvog alternativnog metala i indijske klasične muzike. Kako nagađate, ja ću radije sitar (i table) slušati u pravim, klasičnim ragama nego izmešane za ovim distrorziranim gitarama i malo usiljenim vokalima, ali opet jako cenim ovaj trud i, eto, ne treba da prođe sasvim nezapaženo:
https://muhurtametal.bandcamp.com/album/tamas

Mountain Shadow iz Pensilvanije su dvočlani projekat koji i sam gleda da iskombinuje vrlo različite muzike, u ovom slučaju black metal folk i death metal, i to ima neki svoj šmek. Eponimni debi album je poštena razrada plemenite ideje da se drama imanentna folk muzici spoji sa death i black metal ekspresivnošću i, evo, vredi da se čuje:
https://mountainshadow.bandcamp.com/album/mountain-shadow

Volite power metal, uživate u njegovoj kombinaciji melodičnosti i energije, virtuoznosti i žestine ali vas nervira što ne slavi dovoljno božijeg sina i spasitelja, Isusa Hrista? E, pa, imam dobre vesti za vas, a to je da su Flood iz Kalifornije (i Indijane) izdali novi, drugi album, Ripped Into Exile. Produkciju ću odmah da kritikujem pogotovo zbog programiranog bubnja kojije beživotan i u isto vreme preglasan, što je baš loša kombinacija. Ali pesme su napisane zanimljivo, sa puno nestandardnih ideja za žanr i da je ovaj album snimljen i miksovan malo pribranije, vredeo bi da se sluša čak i ako niste hrišćanin. Evo, poslušajte, ima tu štofa:
https://floodofficialband.bandcamp.com/album/ripped-into-exile

Da probamo ponovo: volite power metal, uživate u njegovoj kombinaciji melodičnosti i energije, virtuoznosti i žestine ali vas nervira što ga prave ljudi sa svim svojim nesavršenostima, umesto veličanstvene, nepogrešive veštačke inteligencije? E, pa, imam dobre vesti za vas, a to je da je švedski ,,bend", Artificial Steel upravo izbacio album Streaming For Vengeance koji je, da citiram ,,the world's firt-ever full Power Metal album created entirely using AI with one sole purpose: to prove that all these new powermetal bands sound like they were made by AI anyway." Dakle, parodija? Da, ali zapravo zastrašujuće tačna jer Streaming For Vengeance zaista zvuči kao bar 5-6 stvarnih power metal bendova koje smo slušali poslednjih meseci, sav u vrlo korektnim ali i vrlo predvidivim epskim aranžmanima i himničnim refrenima. Tekstove je napisao čovek i oni su zapravo otvoreno satirični, ali muzika jeste zabrinjavajuće upozorenje da statistička analiza i sinteza na osnovu te analize mogu dati nešto što zaista podseća na produkt ljudskog duha u meri da mnogi neće umeti da naprave razliku jer ionako reaguju samo na površne signale i već poznate priče:
https://artificialsteel.bandcamp.com/album/streaming-for-vengeance

OK, ako biste samo da poslušate normalan heavy/ power metal koji sviraju obični ljudi i peva ga jedna kvalitetna žena, evo nam debi albuma njemačkih Fatal Fire. Nazvan, prikladno, Arson, ovo je album sa četrdesetak minuta ne previše originalnog, ne intenzivno maštovitog, ali KVALITETNOG power i heavy rokanja. Bend svira žestoko i brzo, bliži thrash nego sympho kraju power metal spektra a pomenuta Svenja Rohmann ima solidan stil, dosta karaktera u svom pevanju i daje muzici, svoj u užurbanim rifovima, potrebnu širinu. I solaže su dobre i bend je, kako rekoh, ne originalan, pa čak ni maštovit u smislu proširivanja granica žanra, ali žanr izvodi vrlo uspešno i piše dobre pesme. Užitak:
https://youtu.be/mruuDdvuzt8

Njemački veterani Rage su izdali svoj, po mojoj proceni 25. Album, Afterlifelines i to je sad dupla ploča sa čak dvadesetjednom pesmom. I mislim, svega tu ima, od balada do speed/ thrash zakucavanja, sa bendom koji sasvim relaksirano prolazi kroz sve stilove koje je dotakao tokom skoro četiri decenije karijere ali se držeći dovoljno blizu neke srži svog melodičnog, energičnog zvuka da niko ne ode kući razočaran. Naravno da kvalitet kompozicija varira na ovolikom materijalu, ali ima ovde dovoljno hajlajta da se i ja lepo zadovoljim. Slušajte:
https://rageofficial.bandcamp.com/album/afterlifelines

Album nedelje se nastavlja na narativ o plemenitim spojevimaa nespojivih stvari, i evo, da li vam je logično da spoj surf rocka i blek metala zvuči OVAKO dobro? A kad kažem ,,ovako" mislim na debi album teksaških Kólga koji se zove Black Tides. Pošto je ovo GENIJALNO. OK, imaju blek metal i u surf rock neke dodirne tačke – i jedni i drugi vole upečatljive glavne teme u pesmama, svirane tremolo pikingom, i jedni i drugi vole dramu u muzici, ali... opet ovo ne bi trebalo da zvuči ovako ukusno i ovako PRIRODNO. Naravno da je deo šarma benda humoristički potencijal ovog bizarnog spoja, ali to je ipak samo deo. Kólga sviraju ko matori a pesme su napisane fantastičnu, suštinski uzimajući surf osnovu a onda je ,,metališući" tako da se ne izgube šarm i virtuoznost a da se dobije na ošrtini. Produkcija je, uh, ne idealna, ali ne kvari ugođaj u presudnoj meri i ovo apsolutno MORATE da čujete:
https://kolga.bandcamp.com/album/black-tides
https://www.youtube.com/watch?v=v-H-8s0YhzY&list=OLAK5uy_n4blmBS5_zHw3CdDXsra1tlAO1Oj3igjw

Meho Krljic · 06-04-2024, 12:09:04

Žalosna nedelja u Srbiji pa neću da pametujem u ovom uvodu. Neki ljudi su se pokazali kao neljudi a neki i kao monstrumi pa je slušanje metala jedna prirodna terapija. Idemo.

Norveški blek metalci Náttligr najavljuju svoj drugi album EP-jem sa dve pesme naslovljenim Midvinternatt i ovo je veoma ugodna, možda i tipično norveška kombinacija hladnoće, monotonije, melodičnosti i distorzije. Produkcija daleko od savršene, vokal deluje kao da je odozgo nalepljen na muljavu matricu, ali pesme su lepe a i ovo plaćate koliko želite. Ako volite norveški blek metal, treba da čujete:
https://nattligr.bandcamp.com/album/midvinternatt

Isto iz Norveške su Diabolica Hymnis, dva momka koja su upravo, posle sedam godina rada završila rimejk svog debi albuma, Crux Satanas. Jeste verovatno malo i neobično da najveći deo decenije radite na istm pesmama i pokušavate da im date finalnu formu, ali je makar nova verzija Crux Satanas jedan ugodan, mračno-atmosferičan album pravoverno satanističkog blek metala, sa evokativnih rifovima, poštenom, znojavom svirkom i zdravim, bogatim zvukom. Što se tog zvuka tiče, vredi napomenuti da je mastering na kraju uradio niko drugi do Dan Swanö pa je jasno do kojih su granica Diabolica Hymnis rešili da idu da bi im njihov dragoceni materijal zvučao kako treba. I dobro je da je tako jer je ovo izuzetno prijatna ploča u ovoj svojoj finalnoj formi, makar nama koji volimo old school blek metal u novom, sjajnom pakovanju. Kakav će biti drugi album, ne znamo, ali ovaj prvi je sada izvrstan:
https://diabolicahymnis.bandcamp.com/album/crux-satanas-2

Obsidian Sun je, pak, nizozemsko-kolumbijski projekat koji predvodi talentovana Hanna van den Berg, poznatija pod umetničkim imenom Obscura, naravno, a koju najverovatnije prepoznajete kao jednu od članica izvrsnog ženskog blek metal projekta Asagraum, mada je svirala u dosta uspešnih grupa, uključujući (iako Metal Archives to ne navodi) u nemačkim Nargaroth. Za ovu priliku, udružila se sa kolumbijskim bubnjarem koga znamo samo po pseudonimu Avernal Sitri Moon (ovde potpisan kao Averse Moon) i projektima poput jendočlanog Cabra Negra ili Bitru, Reptile i Dantalian, a prvi EP im je naslovljen Burning Obsidian Sun. Ako znate kako Obscura inače svira, neće vas iznenaditi da je ovo ploča mračnog, okultnog blek metala sa jasnim korenima u nordijskim i nemačkim predlošcima iz devedesetih i forsiranjem disonantnih, evokativnih gitarskih tema. Nije ovo bez razloga, jelte, izdao norveški Edged Circle Productions. Nezaobilazno:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/burning-obsidian-sun

Iz Nizozemske (a onda i iz Mađarske) je i The Following Of The Void, kvintet sa debi albumom ,,psihodeličnog blek metala". Odlično to zvuči i mada Interventions Against the Loop, kako se album zove, ima dosta sirov kvalitet same produkcije, on je u skladu sa ambicijom benda da nas gurne u ,,postljudsku tminu, brutalni a psihodelični zvučni pejsaž". Pevač Bertalan Csala, mađarsko tajno oružje u ovoj ekipi je ugodno rašrafljen i daje muzici karakter, dok bend zvuči kao zaista brutalna mašina za mlevenje intelekta i emocija:
https://thefollowingofthevoid.bandcamp.com/album/interventions-against-the-loop

I isto iz Nizozemske su i Doodswens, trio sa za sada jednim albumom iza sebe, a koji je pred dolazak na turneju snimio izuzetno kvalitetan živi EP, Het Nieuwe Licht. Ovo je jedan od onih intelektualnijih bendova (ime se prevodi kao ,,želja za smrću") koji se u tekstovima bave filozofskijim temama a muzika je, uprkos ozbiljnoj krljačini, i sama promišljenija i treba da evocira dostojanstvenu zamišljenost. Bend svira EKSTREMNO dobro a i zvuk je odličan –materijal je, iako rađen uživo, zapravo snimljen u studiju a ne na koncertnoj bini – i pored dve stare pesme tu su i dva nova komada, a bubnjarka Inge van der Zon ima fantastičan glas. Apolutno izvrsno i ni slučajno ga ne propustite.
https://doodswensband.bandcamp.com/album/het-nieuwe-licht

Dødsforakt nisu iz Nizozemske već iz Francuske ali iako se ovde čuje malo karakteristične francuske osećajnosti u pesmama, njihov je zvuk izrazito utemeljen na klasičnom skandinavskom blek metalu. Demo 1 ove anonimne ekipe ide od brzog, energičnog čukanja do sporih, nedistorziranih meditacija i sve je to simpatično:
https://dodsforakt.bandcamp.com/album/demo-1

Finci Ondfødt bogami rasturaju na novom EP-ju, Oldfodt a koji sadrži nove verzije starih pesama, sa albuma Dödsrikets kallelse starog pet godina. Ondfødt prosto sve ispred sebe poravnavaju sa patosom i zvukom (koji je napucan do BOLA) ali i zaista kvalitetnom intenzivnom svirkom i kada na kraju sve završe obradom Fride Andersson, puno vam je srce:
https://ondfodtblacklion.bandcamp.com/album/oldfodt-ep

Čileanci Mortuum Anima su se navodno raspali pre par godina, nakon tri albuma i nekoliko kraćih izdanja, ali evo njih opet i to sa albumom obećavajuće naslovljenim Vision Of Goat. Naravno da tu očekujete sirov, testerišući blek metal i Mortuum Anima ne razočaravaju, nudeći vrlo solidno produciranu i dobro napisanu ploču jednostavnog, old school black metala. Ovo je utemeljeno na muzici osamdesetih i ima barem isto onoliko elemenata thrash, speed i ranog death metala u sebi koliko i ,,čistog" blekeraja i tim je nekako zrelije, demonstrirajući raznovrsnost u rifovima i ritmovima. Jako lepo:
https://mortuumanima.bandcamp.com/album/vision-of-goat

Iz Toronta stiže treći album sastava Ischemic i njihova kombinacija black, death i doom metala je idealna za ovu nedelju. Condemned to the Breaking Wheel ima samo četiri pesme i oko pola sata muzike, ali ovo je TAKO moćno da ćete biti gladni za više ali i tajno srećni što nema više jer od ovakvog gaženja može da se rikne. Album je masterovao Victor Bullok i zvuk je MASIVAN ali istovremeno ekspanzivan i zaista idealan za muziku koja odbija da se drži jednog žanrovskog puta sve vreme. Izuzetno:
https://ischemic.bandcamp.com/album/condemned-to-the-breaking-wheel

Da onda pređemo i na ,,čistiji" doom metal, stoner rock, psihodeliju, hard rock i sludge metal. A imamo zaista moćan izbor ove nedelje. Za početak, dosta solidan doom metal debi za francuski Orbis. Nazvan Ad Astra, ovo je album na kome se fino spajaju doom metal atmosfera, psihodelični efekti, death metal mračnjaštvo... Gitare su svirepo fazirane, vokal promukao i brutalan, štim izrazito nizak, ali najvažnije od svega,pesme su pristojno raznolike i materijal ne preti da vas zamori dosadnim repliciranjem jednog te istog:
https://orbisbandstoner.bandcamp.com/album/ad-astra

Kelnski rodno mešoviti NIGH imau album odlične ritualističke, plesne psihodelije. Prigodno naslovljen Sacrifice Yourself ovo je materijal koji spaja klasičan i malo teži psihodelični rokenrol sa ritualnim plesom i ugodnim odjecima nekakvih kultističkih obreda. Prijatelski, toplo producirano, plesno, veoma opuštajuće:
https://sunisnigh.bandcamp.com/album/sacrifice-yourself

Chernobyl Jazz Club iz Rejkjavika nisu poslednji bend iz glavnog grada Islanda o kome ćemo danas pričati a i ne sviraju, nagađate, džez. Ova ekipa iskusnih muzičara, osnovana pri kraju mračne 2020. godine, i podržana od strane uglednog izdavača Argonauta Records, na svom novom kratkom izdanju. Stök Högg - Singles Collection zapravo demonstrira vrlo fin osećaj za pisanje modernog teškog roka/ alternativnog metala. Ovih pet pesama imaju komunikativnost i himničnost grandža, prepoznatljive bluz temelje, ali i samo malo noise-rock abrazivnosti da stvari zamirišu. Odlična pevačica, solidna produkcija, materijal koji bi trebalo da vam razgori znatiželju da čujete i njihova prethodna izdanja:
https://chernobyljazzclub.bandcamp.com/album/st-k-h-gg-singles-collection

Poljaci The Device džemuju fin psihodelični, krautrokerski, jelte, rok. Album The Spot je urađen uživo i mada demonstrira i dosta negativnih strana džemovanja kao načina da se snimi album – dakle, ima ovde i praznog hoda i segmenata u kojima se ne dešava mnogo zanimljivog – zvuk mu je prijatan a atmosfera umirujuća. Po ceni od koliko date vredno je da se proba:
https://thedevice.bandcamp.com/album/the-spot

Vikend je, i samo želite da se odmorite uz kanonadu rifova i ritmova koji gaze po lobanji sve do slatkog zaborava? Potpuno vas razumemo, a ako još uz to dobijete i poduku vezanu za švedsku sindikalnu borbu sa početka davdesetog veka, TIM BOLJE. I prošli album švedskih sludge metalaca Horndal mi je bio jako dobar, a Head Hammer Man je, ne šalim se, konceptualni album koji se bavi štrajkom sindikata metalaca iz 1909. godine i dvadesetsedmogodišnjim Alrikom Anderssonom koji je bio izabran za vođu i doveo situaciju do takve eskalacije da je švedska kruna podigla oružane snage, zermlja se našla na ivici građanskog rata a Andersson na kraju sa porodicom morao da pobegne u Ameriku. Ako ste slušali Horndal i ranije, znate da je ovo jak, mišićav ali raznovrstan i slojevit sludge metal, sa dosta atmosfere i pametnih dinamičkih varijacija pa ćete uz ovaj album BAŠ uživati:
https://horndal.bandcamp.com/album/head-hammer-man

Možda vam je sve to suviše muževno? Metalski radnici, veliki čekići, razumemo i ne zameramo, pa zato nudimo novi (a mislimo i prvi) album ekipe Amblare iz Indijane, naslovljen isto Amblare. I ovo bi bio nekakav sludge metal, ali melodičniji, sa elementima alternativnog roka i posthardkor emotivnosti kome kombinovanje vrlo mišićave, vrlo lepo producirane sludge svirke sa atmosferama i melodijama što joj nisu često parnjak ide odlično. Isprobajte:
https://amblare.bandcamp.com/album/amblare

Čileanski trio Loud ne želi da imate ikakve sumnje u to šta dobijate kad platite za njihovu muziku pa su pored sugestivnog imena benda i prvi album nazvali Super Heavy Doom. Molim lepo. Nije ovo prvo izdanje za bend koji radi već nekoliko godina i ima kraće radove i živi album u katalogu, tako da Super Heavy Doom na teren istrčava zagrejan i u odličnoj formi, sipajući BRUTALNO fazirane gitarske rifove, te zvuk toliko napržen da je sve na granici incidenta. Pesme su, razume se, gruverski, psihodelični stoner-doom opsednut narkoticima, satanizmom i jednim bezobraznim rokenrol stavom koji sve to lagodno ujedinjuje (slušajte, recimo, Black Drug koja treba da stoji u enciklopediji pored termina heavy psych). Moćno ali i vrlo zahtevno za uši, pa ako volite štrokave satanističke stoner bendove poput Black Spell, Cancervo, Loose Sutures ili Dope Smoker (ili skoro bilo šta što izdaje sardinijski Electric Valley Records), ovo će vam leći ko budali šamar:
https://loudhorror.bandcamp.com/album/super-heavy-doom-full-album

Teksašani Destroyer of Light su doom metal bend ali njihova muzika ima i dosta izraženu komponentu klasičnijeg hard rok i hevi metal izraza. Najnoviji, album, peti po redu, naslovljen Degradation Years već omotom sugeriše da se bavi ,,ljudskijim" problemima i da će manje pričati u apstrakcijama i simbolici a više u, jelte, realnosti i neposrednim terminima. I ovo je vrlo sigurno napisana i odsvirana ploča meditativnog, emotivnog a opet energičnog hard rok i doom zvuka, sa pesmama koje se ne plaše da ekperimentišu sa harmonijama i dinamikom. Vrlo dobro:
https://destroyeroflight.bandcamp.com/album/degradation-years

Alber Jupiter su va jedan od onih psihodeličnih rok bendova bez gitare. I odlično im ide. Album Puis vient la nuit je negde između krautroka i kinematičnog, atmosferičnog heavy psych zvuka, sa vrlo organskim kombinovanjem bas gitare, bubnjeva i sintisajzera za prostran, slojevit a snažan muzički program i perfektan, pulsirajući gruv:
https://alberjupiter.bandcamp.com/album/puis-vient-la-nuit

Rise Above Records i dalje tvrdoglavo apstiniraju od Bandcampa jer nas Lee Dorrian valjda sve mrzi. Zbog toga drugi album internacionalnog doom metal projekta Friends of Hell moramo da slušamo na nekakvim suboptimalnim platformama. ZAŠTO SE NAMA DOGAĐAJU SAMO NAJGORE STVARI? Elem, naravno da ova ekipa iz Španije, Finske i sa Kipra KIDA, pa je i naslov albuma God Damned You to Hell dobrano zarađen, svirkom u jednom klasičnom, skoro retro stilu, svedenom na samo najosnovnije elemente, sa produkcijom koja je suva i prilično prirodna, sa teatralnom vokalnom izvedbom i mnogo vidne inspiracije '70s hororima i okultnim rokom. Ovi ljudi kolektivno sviraju u par desetina bendova i lakoća sa kojom rade ovu muziku je skoro pa uvredljiva, ali, jebem mu, PESME SU DOBRE.
https://www.youtube.com/watch?v=4-npwoLQznE&list=OLAK5uy_nbhKNy3STXfm9W_F_umTPmr-MFdPFA3vI

Isti izdavač ima i debi album teksaških White Dog, naslovljen Double Dog Dare i PREPUN najprefinjenijeg southern rocka. Ovo nije puka tezga za rednekove nego psihodeličan, vrlo gruverksi melodični rok sa močvarnom dimenzijom, produciran garažno a moćno i napisan sa drskom sigurnošću. Da su svi debi albumi ovakvi, živeli bismo u raju a ovako, eto, i u paklu bude nešto lepo:
https://www.youtube.com/watch?v=DGTkuwxZx-k&list=OLAK5uy_kDzWrBrWWX_c9yBPZMNBlpHBlx0Mvt6yQ

Ovo je nedelja u kojoj smo, napomenuću POTPUNO NEZASLUŽENO, dobili i novi Iron Monkey, Spleen & Goad i, mislim, nije da ima neke dileme u tome ko je uzeo titulu najjebenijeg sludge metal benda NE SAMO OVE NEDELJE. Notingemski veterani su prošli put pravili pauzu samo malo kraću od dve decenije između dva albuma pa se sada ovaj razmak od pukih sedam godina ne čini predugačkim. No, najvažnije je da je Spleen & Goad ploča PREPUNA vitriola i negativne energije koju vezujemo za legat ovih originatora svog podžanra. Bend ima novog bubnjara, ali je vatra koja se čuje stara, i JEBENO besna. Vokali Jima Rushbyja su već dovoljni da vam zarade izbacivanje iz bilo kog društva u kome se, kao, ozbiljno priča o muzici a ono kako muzika ispod njih melje ja STRAŠNO. Ne propustiti ni po koju cenu:
https://ironmonkey.bandcamp.com/album/spleen-goad

Grci Acid Mammoth su nam pandemijske godine učinili nešto podnošljivijim izdajući neke sjajne albume, a nova ploča, Supersonic Megafauna Collision je proslava psihodeličnog, teškog stoner roka kakvu skoro da ne zaslužujemo. Ovo je šest pesama muzike premijum kvaliteta u kojoj se sreću masivni (mamutovski, jelte) rifovi, teški ritmovi i psihodelično, ozijevsko pevanje, sve na matematički idealno obračunat način. Rifovi su, naravno, lepljivi i ne možete ih izbaciti iz glave kad se o vas očešu a kombinacija oca i sina (zamalo da napišem ,,i svetog duha") na gitarama je prosto ubitačna. I oba čoveka se zovu Christos Babalis. Acid Mammoth su nematerijalna baština čovečanstva i tako se i ovaj album, naravno izašao za rimski Heavy Psych Sounds Record, ima tretirati:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/acid-mammoth-supersonic-megafauna-collision

Idemo dalje na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Grci Deceiver su imali jedan album 2012. godine i onda ništa do sada kad je izašao novi EP, sa četiri pesme, Bleeding Lies. Produkcija, odmah da kažem, može da se diskutuje, ali sa muzikom ovde nema polemike. Ovo je gladan, besan, sprinterski thrash metal sa vokalima koji evociraju Mileta Petrozzu iz najboljih dana i rifovima kojih se ne bi postideo ni jedan Bay Area sastav iz druge polovine osamdesetih. Deceiver sviraju junački, kao da im je ovo BAŠ nedostajalo pa se nadam da će uspeh EP-ja, koji je napisan takođe veoma dobro (i ima opake, kompaktne solaže) povući za sobom još izdanja. Fantastično, a plaća se koliko hoćete:
https://deceiver2.bandcamp.com/album/bleeding-lies-e-p

Iako Španci Ilex nominalno sviraju groove-thrash, na promo slici imamo i majice bendova kao što su Meshuggah i Anaal Nathrakh, pa tako drugi album, Mutatio nije baš strejt groove-thrash. Naprotiv, ova ploča, čije je pisanje završeno 2014. godine, dve nakon izlaska prvog albuma, a onda je snimanje trajalo čitavu deceniju, zaista zavređuje svoje ime jer je u pitanju mutacija groove thrash modela, izvođenjem puno interesantnih eksperimenata sa ritmovima, aranžmanima, harmonijama. Ilex svakako imaju pitkost i neposrednost koju groove metal uvek traži, ali ovo su ambiciozne i dugačke pesme sa praktično progresivnim težnjama. Vredi čuti a ako biste i kupili, cenu daunlouda sami određujete:
https://ilexmetal.bandcamp.com/album/mutatio

Stalno smaram kako je južnoamerički thrash metal ONO PRAVO, ali evo, slušajte Magnicida iz Argentine. SLUŠAJTE kako je EP, Contra Todo moćan, agresivan a disciplinovan, oštar a zabavan i prijemčiv! Bend delje žestoke rifove, svira napadački i ima jebenog pevača koji izgara na sredini terena kao da sutra niko od nas ne mora na posao. Plus ako se malo bolje zagledate primetićete glave Elona Muska i Marka Zuckerberga nabijene na kočeve u prvom redu na omotu odmah do papine. Mislim, moš IZ treš:
https://magnicida-thrashers.bandcamp.com/album/contra-todo-ep

Frayed Ends iz Belfasta cepaju nekakav krosover/ hardkor treš i sasvim su prijatni na svom drugom EP-ju, Strive. Mislim, jednostavni, jeftino producirani, ali ova kombinacija treškor čukanja i prostačkog plesnog gruva uvek pali. Četiri ložačke pesme, cena koju sami određujete, vredi vašeg vremena:
https://frayedendsbc.bandcamp.com/album/strive

I za prošli Koboldov singl sam pravio izuzetak da bih ga uvrstio u pregled jer je bio prejak, pa evo i za novi. Estetika Užasa košta jedan evro i UBIJA. Ovo je neverovatno energičan thrash/ krosover i stvarnbo se nadam da će bend čim pre sitmiti čitav album u ovom stilu. I dalje mi je neverovatno da Beograd ima OVAKO jak bend, ali eto, ima...
https://koboldserbia.bandcamp.com/track/estetika-u-asa

Ali koliko su dobri rasno i rodno mješoviti Planet On A Chain iz Oklenda!!!! Ovo je hardkor, ono, baš hardkor pank i hardkor treš, bez zastranjivanja u modernije metalcore struje, ali odsviran tako autoritativno, sa takvim nivoom zanatske ekspertize da se malo upiškite od miline. Mislim, slušajte šta radi bubnjar! Album Culture of Death ima dvanaest pesama i one su sve do jedne najjebeniji pitstarteri koje ćete čuti ove nedelje:
https://planetonachain.bandcamp.com/album/culture-of-death

A onda imate i filadelfijske Straight On View čiji demo Gotta Step Up (Demo 24') zvuči kao youth crew hardcore iz poznih osamdesetih, ne samo po sumanuto brzoj i strastvenoj svirci nego i zvučno. Ovo je sirovo, organski i PREJAKO a demo je u stvari album sa osam izvrsnih pesama. Ovako se svira hardkor kad ste mladi i napaljeni, jebem mu:
https://straightonview.bandcamp.com/album/gotta-step-up-demo-24
https://strangemono.bandcamp.com/album/gotta-step-up

No Right iz San Franciska su superteški metalizirani hardkor sa vrlo zajebanom pevačicom. Promo 2024 ima tri pesme opakog gaženja, MNOGO jakih rifova i promuklog urlanja od kog ćete se naježiti. Od miline, naravno. Odlična produkcija i cena od koliko date su dodatni razlozi da se ovo posluša:
https://norightxxx.bandcamp.com/album/2024-promo

Kad izdavač, japanski Esagoya Records reklamira izdanje Painkiller Mentallity rečima da je ovo prvi dugosvirajući album italijanskih So Close a da to sve staje na ploču od sedam inča, znate da je vreme za powerviolence. So Close ubijaju i zvukom i svirkom pakujući u vrlo kratko vreme deset pesama iznenađujuće čiste produkcije a spastične, nervozne, brze muzike. Daunloud pritom plaćate koliko želite pa je ovo baš poslastica:
https://esagoya.bandcamp.com/album/painkiller-mentality

Brainchoke iz Eseksa nisu snimili ništa od svog debi albuma iz 2008. godine ali EVO IH OPET. Deus Ex Machina im je drugi album i grindcore pesme od minut i po i dva su ponovo u modi. A NIKAD IZ NJE NISU NI IZLAZILE. Bend ima simpatičnu old school dimenziju u svom zvuku, sa rifovima koji kao da su ispali iz 1988. i pevanjem iz 1983. i ovde nema ni moderne iskomprimovane produkcije ni disonantnih gitara ni ,,srednjih" vokala. Pesme su, pak, maštovitije i raznovrsnije nego što očekujete i ovo nije samo Repulsion/ Napalm Death tribjut bend, već su u pitanju svoji ljudi. I ljudi na svom mestu. Ugodan materijal a daunloud plaćate po želji.
https://brainchoke.bandcamp.com/album/deus-ex-machina-2024

Ukrajinski izdavač Good Guys Go Grind ima šestu kompilaciju iz serijala Good Grind for Good Guys i ako biste voleli da na lak način, skoro bez ikakvog napora stavite prst na puls globalnog grindcorea, ovo je prava stvar. Bendova ima pedeset, sa raznih strana sveta, u pitanju je pravi, autentični andergraund, većina pesama je odlična i sve pare idu u dobrotvorne svrhe. Ne možete pogrešiti:
https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/good-grind-for-good-guys-vol-6

Imamo još grindcorea i to baš ono, zlog i naopakog. Trocar su iz Arizone i Disija, u triju su dva člana uglednih Fluids a debi album, Extremities je ono kad vam je normalan grindcore prespor i nemate vremena za limitacije ljudske biologije. Otud bubnjeve ovde svira robot a bend podseća na ono kako su Agoraphobic Nosebleed RAZARALI žanr početkom veka, samo sa nekim svojim posebnim zaokretima u muzici. Sedamnaest pesama energije i rasturačine. Kako kaže naš narod, prema svecu i TROKAR, jelte:
https://thetrocar.bandcamp.com/album/extremities-2

Da za najbolji grindcore ponekad morate otići do Japana to zna svako ko je osamdesetih i devedesetih trošio SOB ili Carcass Grinder. A znaju i u Horror Pain Gore Death Productions. E, sad, prvi je solo album snimio Kosuke Hashida, gitarista raznih tokijskih bendova i Justifiable Homicide je PREDOBRA kombinacija thrashgrind razaranja sa malo death metal rifova. Ovo su superbrze, trešerske pesme, skoro sve kraće od dva minuta, odsvirane ULTRAKVALITETNO i spakovane u vrlo disciplinovanu, tvrdu produkciju. Hashida tačno zna koji elementi muzike ljudima ubrzavaju rad srca i teraju adrenalin da nekontrolisano šiklja i pesme sklapa skoro isključivo od njih:
https://hpgd.bandcamp.com/album/justifiable-homicide

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 06-04-2024, 12:09:38

Britanski tech death šefovi Twitch of the Death Nerve nisu snimili novi album od početka pandemije pa onda, da podsete da su živi, evo jednog singla. Na prvoj strani je nova pesma, naslovna, Languishing in Theurgical Obsolescence a na drugoj obrada Hypocrisy. Sve je kako treba, da besmisleno komplikovanim metrikama i varvarskim zvukom u kome doboš kuca direktno u hipotalamus a vokali zvuče kao da se dve sotonske žabe svađaju u paklu. Prelepo je, to hoću da kažem, a plaćate po želji:
https://twitchofthedeathnerve.bandcamp.com/album/languishing-in-theurgical-obsolescence

Virdžinijski Disrotter sadrži članove Cannabis Corpse i Colossal Wreck, pa vas neće iznenaditi da i ovaj bend svira gruverski, prljavi death metal. EP Restless Death sadrži oba do sada izašla singla plus nešto novog materijala i ovo je baš onako hrskavo, prljavo a plesno, kako ja volim, sa pesmama koje su rifaški, udarački krateži i ne lože se na neku filozofiju i napredne studije iz muzikologije. Super zvuk, cena koliko date, nema promašaja:
https://disrotter.bandcamp.com/album/restless-death

Još gruverskog death metala dolazi iz Ajove sa EP-jem sastava Corprus a koji je naslovljen Digging Into The Skin. Ovo je država iz koje potiče, jelte, Slipknot, pa se MOŽDA u muzici Corprus može nazreti malo tog nu metalskog gruva slavnih zemljaka, ali svakako pričamo o death metalu koji je lak na nogama, i očekuje, ne, ZAHTEVA da se šutirate. I imaju i ženu u bendu. I naplaćuju daunloud koliko VI kažete. Rispekt:
https://corprus.bandcamp.com/album/digging-into-the-skin

Mind In Lost se danas vode kao argentinski projekat iako sam ih u vreme prvog albuma pisao u Venecuelance. A još imaju i Čile u kombinaciji... Enivej, ova latinoamerička ekipa i na svom drugom albumu, Disrupted, cepa klasičan švedski chainsaw death metal, pa ako vam nikad nije dosta niskog štima i brutalnih HM2 distorzija, bubnjarskog premlaćivanja i zverskih vokala, a sve nekako organski i neprskano, spontano, LJUDSKI, Mind In Lost ne da neće da razočaraju nego će da oduševe. Bez imalo originalnosti ali ljudi ovo sviraju sa takvim ubeđenjem kao da su ga IZMISLILI:
https://mindinlost.bandcamp.com/album/disrupted

Innocent Decomposure su dva Indonežanina koji ne mogu da se oduče vole li više pornografiju ili horor pa ih spajaju na omotu svog debi albuma, Incognitive Crave to Fornicate Euphoria ali i u temama pesama. Ovo je, dakle, nekrofilski slamming death metal sa tipično indonežanskim, vrlo hardcore pristupom materijalu. Ovde nema wigga slam poziranja i ulagivanja publici koja možda nikada nije gledala Evil Dead, sve je iskomprimovano i zvučno i mentalitetski u seriju udaraca tupim predmetom tamo gde ste najmekši i ako volite čist, brutalan slem, Innocent Decomposure isporučuju za sve pare:
https://idbdm.bandcamp.com/album/incognitive-crave-to-fornicate-euphoria

Slušajte, kad bend nazovete Hellgate Necrosodomy a debi album vam je naslovljen The Annihilation Deliverance, izazivate kod ljudi NERAZUMNO visoka očekivanja. No, enigmatični finski kombo je isporučio sasvim solidnu ploču (black-)death metala sa svom sirovinom i mračnim moš materijalom koje možetze poželeti. Nema ovde neke velike maštovitosti i album je zapravo više u sporom gruvu nego što gazi po gas-papučici, ali to je DOBAR gruv a zvuk je hrskav, jeftin, topao. Lepo:
https://hellgatenecrosodomy.bandcamp.com/album/the-annihilation-deliverance

Za Castrofate možda niste čuli iako ovaj originalno njujorški bend ima već osam albuma. Danas na Floridi, Castrofate nemaju sasvim stalnu postavu i poslednjih par albuma snimili su uz pomoć prijatelja. Ali u te prijatelje spadaju i producent Joe Cincotta koji na poslednja dva albuma svira bas, Pat Reilly iz Piss on Christ, kao i Eric Moroti iz, jelte, Suffocation. Oni sviraju i na novom albumu, X: One Small Step for Man, Another Fake Film to Brainwash You With i ako se apstrahuje da je tematski ovo okrenuto klasičnim teorijama zavere, muzika je vrlo prijatan old school death metal sa malo progresivne ambicije. Zvuk debeo, snažan a ne prenatrpan, svirka kvalitetna, bend sa vrlo karakternim nastupom, zadovoljan sam!
https://castrofate.bandcamp.com/album/castrofatex-one-small-step-for-man-another-fake-film-to-brainwash-you-with-cm1021

Humoristički britanski brutal death metal sastav Crepitation ima živi album, If You Want Blood(stock), snimljen na Bloodstock festivalu pre dve godine i to je deset pesama razmetljivo tehničkog, dobro raspoloženog death metal kvaliteta. Produkcija prihvatljiva, a bend – sastavljen od mnogo članova mnogo drugih bendova – u vrhunskoj formi:
https://crepitation.bandcamp.com/album/if-you-want-blood-stock

Maimed su malo iz Velsa a onda malo i iz SAD a pažnju su mi privukli time što im na debi albumu gostuju, pored mase drugih gostiju, Takafumi Matsubara i James Murphy. Mislim, to je dosta jak pedigre, ali i članovi benda su iskusni i sviraju u masi drugih projekata u širokom death metal i grindcore zahvatu pa je i prvi album, Propagate Onslaught jedna ugodna ploča ugodnog brutalnog death metala. I, mislim, ,,brutalni death metal" je ovde zaista samo stilska odrednica jer Maimed imaju topao zvuk i pesme zasnovane najpre na gruvu, sa srednjetempaškim, plesnim ritmovima i dosta prijatnih, komponovanih solaža. Tako da je ovo daleko od nekakvog slema koji se trudi da vam probije bubne opne i natera vas da povratite, već naprotiv, nastoji da vas uvuče u plesni korak i pruži vam konstantnu zabavu. Vrlo lepo:
https://maimeddeath.bandcamp.com/album/propagate-onslaught
https://maimedeath1.bandcamp.com/album/propagate-onslaught
https://youtu.be/C0jvKP14w08

Huh, zar je već vreme za novi Ingested? Prošli album izašao je pre oko godinu i po dana pa je The Tide of Death and Fractured Dreams stigao, za moje pojmove neočekivano rano, ali ne treba ovu mančestersku ekipu kritiovati zbog visoke radne etike. Pa i nećemo. Elem, nema ovde mnogo iznenađenja, bend je i dalje negde između slamming deathcore i metalcore filozofija, sa dosta naglašene melodije na gitarama ali i sa pošteno tvrdim i energičnim matricama, brutalnim vokalima. Iako Ingested definitivno danas nisu ONAJ bend koji mi je privkao pažnju svojim prvim izdanjima, ne mogu da kažem da DNK te muzike i dalje nije vidljiv na aktuelnom albumu i kvalitet pesama je svakako na visokom nivou, čak iako su one bliže ,,mejnstrim" stilovima ekstrmenog metala nego što ja volim. Produkciju je, iako ne uspevam da nađem pisanu potvrdu, pretpostaviću i ovde radio Christian Donaldson jer album ima njegov karakteristični čvrsti, komprimovani ali i dalje ne nepodnošljivo spljeskani zvuk, tako da, ako volite Ingested iz poslednjih 4-5 godina, The Tide of Death and Fractured Dreams je apsolutno sigurna investicija:
https://ingested.bandcamp.com/album/the-tide-of-death-and-fractured-dreams

Al zato za nas koji volimo štroku imamo dva OPAKA izdanja iz Portlanda. Prvo ide treći album sastava Witch Vomit a koji izlazi ponovo za 20 Buck Spin jer niko tu ne želi da menja tim koji dobija. Izdavač zna da će dobiti komad plastike napunjen do vrha old school death metalom, sa lepim thrash elementima a bend da se niko u pensilvanijskoj firmi neće namrštiti ako nova ploča ne bude U DLAKU ista kao prethodna. Pa je tako novi album, Funeral Sanctum ne samo iznenađujuće čisto i prijatno produciran, sa dinamičnijim zvukom nego što biste očekivali, nego je i neobično melodičan. Sve to ostaje u domenu podzemnog, mračnog death metala, naravno, ne pričamo o skretanju u traku kojom se voze Arch Enemy i TBDM, ali te diskretno melodične teme koje bend provlači kroz surovo prebijanje veoma oplemenjuju album. A prebijanja ima BAŠ mnogo. Ovo je osam pesama plus intro i interludij vrlo dosledno 20buckspinovskog zvuka utopljenog u kanalizacione fluide i prepunog pretećih hamering-rifova pa će taj pravoverni OSDM ovde samo dobiti finu novu dimenziju i zaista lep miks i master. JAKO dobro:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/funeral-sanctum

Iz istog grada u Oregonu su, dakle i Diabolic Oath, jedan malo tajanstven black-death bend a čiji je drugi album, Oracular Hexations, ovako sirov i brutalan, idealna ponuda za publiku koja sad gunđa da su se Witch Vomit prodali. Oracular Hexations je ploča divljačke, varvarske svirke u kojoj bend sve vreme zvuči kao da izvodi nekakav žrtveni ritual, sa gitarama koje asociraju na otvaranje zemlje, basom koji masira unutrašnje organe, podivljalim bubnjevima i satanskim vokalima. Još kad na to dodate psihodelične, disonante pasaže i potpuni prezir za muzičku teoriju (i dobar deo prakse) u aranžiranju pesama, jasno je da imate pred sobom remek-delo. Samo šest pesama, ali šest pesama PAKLA u kakvom priželjkujete da ŽIVITE:
https://diabolicoath.bandcamp.com/album/oracular-hexations

Evo nas na kraju i poslušaćemo krosžanrovske radove i čisti heavy metal. Molim! Italijani Black Phantom marljivo rade već deset godina i Horror Paradise im je treći album kvalitetnog, klasičnog heavy metala koji se ne raspada od nekih superoriginalnih ideja, ali nudi baš ono što biste priželjkivali od jedne trad-metal ploče. Dakle, ovde se krećemo od ulice do bojišta (i to tenkovskog bojišta) a pevač Manuel Malini mu ga daje po naglasku ali i vrlo solidnoj tehnici. Gitare su dobre, ritam odličan, pesme variraju u tempu i dinamici i mada bend zaista ne pokušava da žanru priđe sa neke originalne strane, kvalitet produkta je neupitan:
https://youtu.be/oUtOGS31Zfc

Hamburžani Rebels' Reunion imaju novi singl i novog pevača, Kolju. I solidno ga, da izvinete, kolju. Singl, Vicar Of God ima jednu novu pesmu, Vicar Of God, naime, i to je prijatan mid tempo hevi metal sa dosta ulične štroke ali i dostatnom količinom NWOBHM sofistikacije. Ona je još prisutnija na drugoj strani gde je živa verzija Rapid Ride, a koja je po prirodu stvari i sirovija. Ugodno!
https://rebelsreunion.bandcamp.com/album/vicar-of-god

Finski narodnjaci, Korpiklaani imaju novi album, Rankarumpu, već dvanaesti za nešto više od dve decenije rada (a ovde ni ne računam deceniju rada pre toga, pod raznim drugim imenima) i mora se primetiti koliko je ovo DOBRO. Bend je, naime, dobro podmazana mašina koja TAČNO zna šta i koliko treba pa je i Rankarumpu je album sa dvanaest rokačkih pesama u kojima se violina i električna gitara, mošerski ritam i pastirski napev, mandolina, harmonika i dupli bas bubanj uklapaju PERFEKTNO. Korpiklaani nisu bend koji umire u konceptualizmu i njihove pesme su znojave, energične, poletne kombnacije jakog rifa, melodične teme i zapaljivog pevanja i formula je na ovom albumu dovedena do savršenstva. Uživaćete:
https://korpiklaani.bandcamp.com/album/rankarumpu

Teško je ukratko opisati šta tačno sviraju Drungi iz Rejkjavika jer njihov debi album, Hamfarir hugans ima elemente doom metala, folka, ali i blackened rock'n'rolla. Uz to u pitanju je dosta filozofska ploča usredsređena na nekakve islandske (prirodne) osobenosti i sa njima vezane probleme u domenu mentalnog zdravlja. Samo metalci rade ovakve stvari, jebem mu, ostali lepo pevaju o ljubavnim problemima i mlate pare. Elem, ovo je zanimljiv, atmosferičan i energičan album i mada je žanrovski zaista neodređen, konceptulano je zreo i intrigantan. Nemojte propustiti:
https://drungi.bandcamp.com/album/hamfarir-hugans

Nijemci Hornado dosta vole melodični, epski kič u svom hevi metalu, ali, mislim, zovu se Hornado. To ipak garantuje neke bodove. Bend je inače u ovom trenutku na pauzi ali novi EP, Vicious Vengeance je snimljen kao poklon publici (i doslovno se može besplatno skinuti), donoseći nove verzije nekih starih pesma. Slatko je i prija:
https://hornado.bandcamp.com/album/vicious-vengeance

Greyhawk i dalje ne menjaju pevača pa i za treće njihovo izdanje u nizu moram da primetim da vokali zahtevaju dosta navikavanja. No, makar je Thunderheart, njihov drugi album, jedna dosta zrelo napisana ploča klasičnog, melodičnog heavy metala koja možda ne osvaja na prvi aperkat nekakvom šikljajućom energijom i uličarskim šarmom, ali ume da napravi evokativnu atmosferu, ume da pnudi i temu i razradu i solažu i kompleksniji aranžman. Bend je iz Sijetla, ali vernost britanskom novotalasnom zvuku im je neupitna:
https://greyhawkmetal.bandcamp.com/album/thunderheart

Svačiji omiljeni hrišćanski heavy metalci iz Lankašira, Wytch Hazel, imaju split singl Ride On / Palantíri sa jednočlanim Phantom Spell, u kome svira i peva takođe Britanac Kyle McNeill. I ovo je kombinacija iz raja. Oba benda rade na spoju prijateljskog '70s hard rok zvuka i čistije ,,metalskih" elemenata, sa melodičnim, himničnim pesmama, i energičnom ali optimističnom svirkom. Phantom Spell koristi i klavijature i inspirisan je Tolkinom, i generalno je sjajan, ali Wytch Hazel su na svojoj strani napisali jednu od svojih najboljih pesama. Ne propustiti:
https://badomenrecords.bandcamp.com/album/ride-on-palanti-ri
https://wytchhazel.bandcamp.com/track/ride-on-stream-only
https://phantomspell.bandcamp.com/track/palant-ri-stream-only

Danci Pectora sviraju pošten, znojav, mada melodičan hevi metal. Njihov drugi album, Twilight Knights produciran je čisto i umiveno i pun viteške epike, ali uz taman toliko uličnog gaženja da ne bude puki saundtrak za nekakvu predpubertetsku D'n'D sesiju. Pectora, da kažemo pošteno, pišu vrlo dobre pesme, imaju pevača sa dosta karaktera a moderna, ,,tehnička" svirka se odlično uklapa sa tim tradicionalnim metalom, koji je dovoljno cheesy a opet i dovoljno ,,ozbiljan" da ne bude, kako rekosmo, samo za posebne adolescente. Meni se ovo jako dopada:
https://youtu.be/o1XQ2IkbsX4

Ah, shit, evo ih i Nijemci Attic sa svojim trećim albumom i ako vam kažemo da se ploča zove Return of the Witchfinder odmah ćete zamisliti nekakav okultni, kinematični heavy metal i nećete biti daleko od istine. No, Attic pored atmosfere i okultizma vole i da opale dobar rif i njihov je izraz negde između '70s okultizma i sirove heavy metal opere Mercyful Fate. Dobro je to mesto da se na njemu bude i mada old school produkcija i vokali teško da će privući današnje klince koji vole metalcore, Attic su napravili album OPAKOG heavy metala što može, i treba, da se predaje u školi:
https://attic-vanrecords.bandcamp.com/album/return-of-the-witchfinder-2

Za melodičniji, power metal formulama skloniji hevi metal, tu nam je Emerald Eye iz Kanzas sitija i njihov debi album, Night Without Day. Ovo je dosta mišićavo i energično a opet ne preproducirano i pre-pompezno, pa se, sa obilnim korišćenjem klavijatura i melodičnim temama smešta na finu sredinu koja mi prija. Čak mi je i vokal Bretta Scotta taman kako treba a jedna nemirna, nervozna energija koju bend emituje u svirci je dopadljiva. Još i plaćate daunloud koliko želite:
https://emeraldeyeband.bandcamp.com/album/night-without-day

Album nedelje u nedelji koja je imala preterano prejaku ponudu stoner, doom i sludge metala dolazi nam posredstvom nepogrešive kalifornijske etikete Ripple Music. Temple of the Fuzz Witch iz Detroita za svoj treći album potpisali su za ovog izdavača i to je kombinacija iz raja. Jer Rippleu fino leži doom metal bend koji je malčice bliži black metal delu spektra, a kvalitet ove ekipe zavređuje izdavača koji će moći da ih promoviše široj publici. Nazvan Apotheosis, ovo je album MOĆNE spore metal svirke, sa izvrsnim gitarama, čvrstim, auoritativnim ritmom i blek metal vokalom koji se izvrsno uklapa i uz standardne doom rifove i uz disonantnije izlete u black metal. Gitarista Noah Bruner ume da iznenadi i povremenim melodičnim napevom, ali iz albuma generalno curi ZLO koje su članovi posrkali iz starih horor filmova i folklornih priča o vešticama. Izvrsno napisan, dobro produciran, ODLIČAN album:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/apotheosis

Meho Krljic · 13-04-2024, 12:03:49

Ove nedelje je ponuda bila baš bogata. U skoro svakom žanru smo dobili nešto što će se nadmetati za album godine, od pržećeg tevtonskog speed metala i satanskog slovenačkog blek metala, preko masivne, valjajuće psihodelije i narodnjačkog doom metala, old school hardcore punka i brutalnog death metala pa sve do najklasičnijeg heavy metal programa. Plus, bendovi osnovani pre četrdeset i, da proverim, pedesetsedam godina (!!!) su objavili nove, odlične albume. E, pa, mislim, uživajte.

A prvo u blek metalu. Već sam za prethodna izdanja hvalio venecuelanski (a danas čileanski) Selbst, pa ne nameravam da prestanem ni sa trećim albumom. Despondency Chord Progressions jeste taj neki moderni blek metal, sav u atmosferi i epskim, grandioznim emocijama, ali tajanstveni N to i dalje radi za klasu bolje od većine kolega. Ovo je i produkcijski zrelije, a kompozitorski je album ambiciozan, a u skladu sa svojim naslovom veoma emotivan i harmoničan. Ne nužno moja šolja čaja kada je u pitanju stil ali kvalitetu koji Selbst emituje bez stajanja se ne može reći ne:
https://selbst.bandcamp.com/album/despondency-chord-progressions

Italijansko-kolumbijski Incanto Lunare ima i treći EP, Medieval Winterspell i ovo je dobro napisan, solidno produciran blek metal blago srednjevekovne orijentacije, sa, takođe, srednjim i sporijim tempom, dosta korišćenja klavira... Autor sve muzike, Ulv, lepo sazreva kao autor a pevač Nekrist iz Bogote ima hrskavu, ugodnu boju glasa. Lepo:
https://incantolunare.bandcamp.com/album/medieval-winterspell

Iako Česi Mallephyr na slici izgledaju kao pristojni ljudi (nema tetovaža, kose uredne, niko nije namazan po licu), njihov treći album, Ruins of Inner Composure ni malo ne štedi slušaoca. Ovo je mračan, nihilistički black/ death metal sa puno disonance, brze i krljačke ali i spore, meljuće svirke, a pesme su maštovite, solidno producirane i pametno aranžirane. Atmosfera straha, tjeskobe i mučnine ovde je postignuta svirkom a ne pukim zvukom i to veoma cenim:
https://mallephyr.bandcamp.com/album/ruins-of-inner-composure

Ashes for the Mute je sasvim solidno ime za blek metal bend, pa još iz Kolorada. Elem, novi EP, Aethereal Gasp donosi četiri pesme mešavine blek metala i death metala sa malo naklona melodiji i atmosferi ali DOSTA naklona sirovom zakucavanju što na kraju bude dobra kombinacija. Jeftin zvuk, puno srčane svirke, sve pošteno i časno:
https://ashesforthemute.bandcamp.com/album/aethereal-gasp

Srd iz Murske Sobote za svoj treći album, Vragvmesiton, imaju kompletnu kvintet-postavu i zvuče izuzetno sazrelo. Ovaj slovenački projekat počeo je kao solo-avantura Gorana Slekoveca, ali se u ovih osam godina razvio u vrlo ubedljivu manifestaciju modernog blek metala, sa pesmama koje imaju monumentalnost i epiku, kvalitetnu produkciju i ne preteruju sa cheesy old school ali ni preozbiljnim post-black metal forama. Album je, dakle, veoma ozbiljan ali pitak, sa napucanim zvukom i grandioznim kompozicijama, stavljajući Srd na mapu evropskog blek metala prominentno i ponosno:
https://srdbozji.bandcamp.com/album/vragvmesiton

Španci Edenkaiser svoj blek metal na petom albumu, Armageddon Overlord mešaju sa dosta thrash elemenata pa materijal ima jednu oštriju, agresivniju livicu, iako u pesmama u principu ima i blek metal melodičnosti i epike. No taj znojavi, mišićavi thrash workout koji nam Edenkaiser priređuju, pogotovo u ritam-sekciji, muzici benda daje specifičnost i karakter.
https://edenkaiserband.bandcamp.com/album/armageddon-overlord

Kanađani Conifère svoj šugejzerski a opet sirovi, pankreski blek metal sviraju sa dosta apetita na kaseti L'Impôt du Sang. Ovo je jednostavna, neposredna, emotivna muzika koja svoju melanholiju ne tretira kao nekakav veliki TEATAR i uspeva da napravi pesme uz koje je lako zamisliti ustalasanu masu u mošpitu i mnogo šutiranja. Daunloud ima samo četiri od pet snimljenih pesama ali se barem plaća koliko želite. Vredno uložena vremena!
https://conifere.bandcamp.com/album/limp-t-du-sang

Ancient Storm je jednočlani bend iz Noksvila u Tenesiju ali Tommy Smith koji sve to svira i peva zna šta radi (uključujući urnebesni fotošopovani omot) i debi album, Forever and Never u punoj meri zavređuje teglajn ,,The Metal of Armageddon!" koji mu je gazda namenio. Iako agresivna i surova, ovo nije ploča unificirane agresije i Ancient Storm lepo varira između himničnih tema i apsolutnog prebijanja, postižući i da sve zvuči kao bend a ne kao jedan čovek koji očajava. Iznenađujuće dobro:
https://ancientstorm.bandcamp.com/album/forever-and-never

Debi album francuskih Mòr nudi sirov zvuk, energičnu svirku, dosta melodije. Mòr nekako skladno kombinuju sirovi blek metal sa modernijim, emotivnijim elementima i Hear the Hour Nearing! je uprkos svom satanizmu u osnoVi benda dosta sofisticirana ploča. Koja je nastajala u nekoliko studijskih sesija razdvojenih godinama pa je zapravo i impresivnija zbog toga:
https://666mor666.bandcamp.com/album/hear-the-hour-nearing
https://ladlo.bandcamp.com/album/hear-the-hour-nearing-2

Idemo dalje na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Iron Blanket iz Sidneja zvuče fantastično na svom debi albumu, Astral Wanderer. Ovo je stoner rok sa doom temeljima, takoreći jedna moderna ekstrapolacija savršenstva formule koju su Black Sabbath ispisali u sedamdesetima, nudeći uverljivu, kvalitetnu bluz osnovu, psihodeličnu nadgradnju i tople, fazirane metal rifove. Iron Blanket pišu jako dobre pesme sa potrebnom raznovrsnošću i dinamikom, imaju veoma adekvatnu produkciju i, ne ni najmanje važno, izvrsnog pevača u liku Johanna Ingemara, inače uglednog sidnejskog tatu-majstora. Dakle, savršen produkt sa koje god strane da ga gledate. Bend koji treba slušati i imati na radaru i ubuduće.
https://ironblanket.bandcamp.com/album/astral-wanderer

Čim vidite da je bend nazvan po pesmi Black Sabbath, obuzme vas pozitivna anticipacija, a još kad je bend iz Grčke... Under The Sun su iz Atine a album The Bell Of Doom nema samo prelep omot već i muziku koja je POTPUNO u skladu sa tim omotom. Ovo je dakle, fazirani, stonerski (bend kaže i ,,stonerotični") doom metal sa velikom gitarom, mišićavom ritam sekcijom, promuklim pevačem i bluzom koji samo curi iz rifova. Bas-gitara je velika i topla, tempo nabijen a miks dovoljno živahan da se čovek ne oseća kao da su na njega Grci izručili kamion cigala i sve je PERFEKTNO:
https://underthesunofficial.bandcamp.com/album/the-bell-of-doom

Pa su onda iz Grčke i Full Fuzz Experience i, mislim, čime smo zaslužili ovoliko dobre grčke muzike ove nedelje? Album Retrofied je procesija bluzerskih pesama sa tvrdom, jakom svirkom ali i sa jednom zaista autentičnom ritam i bluz/ rokenrol dimenzijom koja bend čini podesnim i za tradicionalni plesni podijum barem koliko i za mošpit. Gitarista je kako god da se zove, masovni ubica jer od ovako masnih solaža može da se rikne a prateći bend razara, pa ako volite, šta ja znam, Jimi Hendrix Experience, Roryja Gallaghera, ali i Howlin' Wolfa, Johna Leeja Hookera i tako tu klasičnu ekipu, ovo je sve to samo urolano u ludilo 21. Veka. PREDOBRO:
https://fullfuzzexperience.bandcamp.com/album/retrofied

Oakhead su Švajcarci i njihova muzika je stoner rok, takođe utemeljen u bluzu i psihodeliji, ali strogo instrumentalna i bez ikakvog pevanja. Album X.O. im je prva ploča i ovo je osam lepo produciranih, tripoznih džemova apgrejdovanih u prave pesme. Iako dosta jaki u depratmanu rifova, Oakhead svakako na svoje dolaze kada gitarista, Daniel Roth, preko mišićavog bluz-gruva, cepa razularene solaže i lansira celu ekipu u stratosferu. Masno, masivno i ugodno:
https://sixteentimes.bandcamp.com/album/x-o

Hooded Grave su iz Kanzas sitija u Misuriju ali njihov demo Free From Cages of Mortal Metal zvuči kao da je snimljen u nekoj engleskoj provinciji cirka 1989. godine. Dakle, pričamo o FANTASTIČNOM old school doom metalu, zakopanom u šumi, odstojalom, pa puštenom da se tetura po dnevnom svetlu od kog se RASPADA. Rifovi su majka, ritam ubija a vokali su kao Lee Dorrian koji još nije mutirao. Fenomenalno:
https://hoodedgravedoom.bandcamp.com/album/free-from-cages-of-mortal-metal

Šveđani Spacedrifter imaju izuzetno lep fazirani zvuk gitare na albumu When the Colors Fade. A ni ostalo nije loše. Ovo je više fuzz rock nego stoner rock, udobno utemeljen u nekakvom '70s garažnom zvuku, sa old school rokenrol bezobrazlukom, ali sa modernijim sofistikacijama odozgo. Zamislite neki njujorški garažni pank bend iz sedamdesetih koji se pritajio do danas, ali je slušao grunge u međuvremenu i znaćete kako zvuče Spacedrifter. E, pa, zvuče vrlo dobro:
https://spacedrifterband.bandcamp.com/album/when-the-colors-fade

Australijanci Sohnelm sa, jelte, Zlatne obale, su nekakav doom metal sa sludge prelivom. Barem mi tako zvuči njihov debi singl, Ultra Crusher. Naslov je prevaran jer ovo mrvi ali ne mrvi ULTRA i zapravo obe pesme imaju dosta dinamike i atmosfere pored teških doom i sludge rifova. Nije to loše, da se razumemo, mada mu treba dosta šlifovanja (u pevanju, recimo):
https://sohnelm.bandcamp.com/album/ultra-crusher
https://brilliantemperor.bandcamp.com/album/ultra-crusher

Brazilski duo Melissa (dvoje članova Dirty Grave) ima novi EP. Lost in Space je supertripozni psihodelični doom metal sa programiranim bubnjem i naglašenom lo-fi estetikom. Nije ovo za svakoga, ali bolest koja emanira iz ove tri pesme ume da bude i – lekovita!
https://melissadoom.bandcamp.com/album/lost-in-space

Japanski kraljevi sirovog stoner roka, Hebi Katana svoj živi album, Live Bootleg 2024 reklamiraju rečima Totally Uncensored...It's NAKED LIVE!! pa vi sad vidite koliko vam golotinja i odsustvo cenzure znače u životu. Ovo je svakako butleg snimak, sa kvalitetom zvuka koji je okej ali ne bi prošao u nekom ozbiljnijem društvu pa pričamo o izdanju samo za posvećene. Snimljen 16. Marta u tokijskom baru po imenu Pit, ovo je materijal sa pet pesama – od kojih su samo dve sa prošlogodišnjeg studijskog albuma – odsviranih žustro, drusno, otresito. Ni manje ni više od toga al zato ovo i plaćate koliko želite:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-bootleg-2024

Poljaci Tet na svom istoimenom debi albumu imaju vrlo ugodan, prilično hipnotički nastup. Smešteni na idealni presek klasične gitarske psihodelije, krautrocka i space rocka, Tet u 45 minuta i svega četiri dugačke, džemerske kompozicije nude dosta sreće slučajnom prolazniku:
https://youtu.be/9QS6E-DxSr8

Brazilce The Acid Machine smo već upoznali pre par nedelja na split EP-ju sa zemljacima Madame Frankenstein a sad nam je stigao i debi album, Mushrooms i, mislim, ovo je odlično. Pričamo o instrumentalnom psihodeličnom stoner roku koji je veoma gruverski, naravno, ali i jako maštovit. The Acid Machine nisu samo ekipa hašišara koja vrti dobre rifove već se ovde zaista razmišlja ne samo o individualnim pesmama već i tome kako će one u skevenci tvoriti nekakav narativ. Otud je Mushrooms vrlo kinematski, vrlo TRIPOZAN, jelte, album muzike koja ima zdravu bluz osnovu i onda dobro raspoloženu psilocibinsku razradu. Jako, jako lepo:
https://theacidmachine.bandcamp.com/album/mushrooms

Burn The Ocean su italijanski stoner bend nastao spajanjem frontmena death metal benda Nerve i članova već postojećeg alternativnog stoner sastava 2Novembre. Rezultirajuća fuzija je, onako, i sama alternativna, bez neke vidne death metal dimenzije, ali sa svakako tvrdim, onako, televizijskim pristupom stoneru. Hoću reći, ja više volim bluzerski stoner, gde su gitare razrađenije, ali i EP Us nije loš i fino spaja stoner i alternativni rok i grandž u jednu celinu. Četiri pesme, sve sasvim solidno.
https://burntheocean.bandcamp.com/album/us

I Green Morton iz Belo Horizontea u Brazilu su nekakav alternativni heavy rock bend, sa malo grandža i malo progresive u svom zvuku. Album Dark Times of a Bright Life je raznovrsna, glasna ali maštovita ploča čiji mišićavi zvuk nije prepreka da se kreiraju zanimljive atmosfere, da se prave oštri ali dobro osmišljeni žanrovski prelazi, da se improvizuje unutar čvrsto posloženih struktura. Odličan zvuk pritom i grupa koju treba držati na radaru i ubuduće:
https://greenmorton.bandcamp.com/album/dark-times-of-a-bright-life

Austrijski Pryne su nekakav progresivniji sludge metal i album Gargantuan je kao da ste Mastodon izmešali sa nestašnim grunge i alt-metal pločama sa bolje strane devedesetih. Ovo mislim u pohvalnom smislu, jer Pryne imaju šmeka, pesme su im dinamične i uzbudljive a album je promišljeno napisan i sekvenciran. I pamet i lepota, pa gde ćete više:
https://pryne.bandcamp.com/album/gargantuan

Tu su onda i Finci prefinjenog imena, Fucking Hands, stoner/ sludge sastav koji definitivno ima simpatičnu bluzersku osnovu i ugodnu teksturu u svojoj muzici. Novi EP, Bride, ima samo dve pesme, ali su one masne, bluzirane i HEAVY kako pravilo službe zapoveda. Težak gruv, grub, promukao vokal, sve onako kako volite:
https://fuckinghands.bandcamp.com/album/bride

Da ostanemo na tren u Skandinaviji, tu nam je Ljud i Tysta Rum, debi album stokholmskih Bottenhavet, jedna prilično retro ploča gde se stoner rok i progresiva susreću i jedno u drugo pogleduju kao da je 1974. godina i sve je još uvek fluidno i nema krajnju formu. Dobro, zvuk je agresivniji, ali su pesme takve, a bend svira vrlo dobro, sa sve tekstovima na švedskom i psihodeličnim prelivom preko heavy groove matrica. Lepuškasto!
https://fuzzoramarecords1.bandcamp.com/album/ljud-i-tysta-rum

Elk Witch su iz Oregona a njihov drugi album, Azimuth je fina, uredna kombinacija pristojnog hard rocka i stoner rocka. Dakle, ovde nema mnogo iživljavanja sa nekakvim drogeraškim improvizacijama, pesme su napisane pažljivo, ali svirka je organska i srčana, produkcija zapravo vrlo sirova i u konačnom skoru to daje lepe avanture za slušaoca:
https://elkwitch.bandcamp.com/album/azimuth

Ako imate lep dan i želite da ga malo temperirate depresijom i mukom, tu su utrehtski bendovi Throwing Bricks i Ontaard sa split EP-jem Oud Zeer. Ovo je kombinacija sludge metala, post metala i malo doom metala, napravljena da bude depresivna, teška, mučna ali do mere da je nemoguće od nje odvratiti pažnju (pevačica Ontaar će vam uhoditi snove noćas). Mislim, Oud Zeer je izraz za sećanja kojih biste se najarađe rešili, tako da, upozorili su vas:
https://tartarusrecords.bandcamp.com/album/oud-zeer

Glazgovski The Cosmic Dead imaju dve ektremno dugačke pesme svemirskog superpsihodeličnog džemovanja na svom devetom albumu, Infinite Peaks. Ovo je izdao Heavy psych Sounds Records, naravno, i ne znam je li ikada bilo bolje sinergije između imena izdavča i muzike koja se čuje. The Cosmic Dead ovde ne koriste polivične mere i pesme su spržene kiselinom, ubačene u brutalne fejzere i odsvirane kao da će u ovom studiju posle popovi da okade zidove i pod a onda da vojska sve bombarduje iz orbite, za svaki slučaj. Da bude jasno, nije ovo svirka SVOM SNAGOM SVE VREME ali The Cosmic Dead su smrtonosni i kad su tihi. ODUŠEVLJAVAJUĆE PREDOBRO:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-cosmic-dead-infinite-peaks

Koliko je kul kada iz Bruklina JEBENOG BRUKLINA dođe bend koji svira doom metal kao da ste ga naši u šumi kako glođe koru sa drveta i radosno zapišava nabujale divlje pečurke pre nego što vas spazi i pobegne u grmlje? Mnogo je kul. Castle Rat su svoj debi album naslovili Into the Realm i ovo je sirov, old school doom metal sa srednjevekovnim temama i pevačicom koja bi mogla, što se mene tiče, da bude i reinkarnacija pokojne Slađane Milošević. Produkcija jeftina, a draga, album neopisivo šarmantan:
https://castleratband.bandcamp.com/album/into-the-realm-2

Možda slični prethodnom bendu su i Cruel Mother iz Londona čiji je doom metal inspirisan engleskim foklorom i, partikularno baladama o ubistvima. Album Cut Down for the Earth nudi melodičan, zanarodnjačen doom metal sa violinom i puno psihodeličnih efekata, jeftino snimljen ali duševan:
https://cruelmother.bandcamp.com/album/cut-down-for-the-earth-2

Magnetic Eye su etiketa iz Olbenija u Njujorku, sa često odličim doom i stoner izdanjima u ponudi i za ovu nedelju imaju drugi album Filadelfijskih Heavy Temple. I to je mnogo dobro. Garden of Heathens je ploča koja ima sve '70s fore psihodfeličnog roka, faz roka i okultnog dooma spakovane u pesme koje su superheavy, ali su i gruvi, melodične, nekako poletne i vesele. Znam da se doom metal uobičajeno smatra mračnom, neveselom muzikom, ali nije to ni slučajno nepromenljivo pravilo i Heavy Temple to toliko jako demonstriraju na ovoj ploči da mi dođe da malo pišnem od sreće. Plus fenomenalna Elyse Mitchell aka High Priestess NightHawk na basu i vokalima. Pre Ja Ko:
https://heavytemple.bandcamp.com/album/garden-of-heathens

Idemo na thrash i speed metal, hardcore grindcore i death metal pa nek ide život. Ill Omen i Frontal Assault su bendovi iz Sedar Repidsa, iz Ajove a 10 Beer Plan im je split EP. Ill Omen su trešeri, ali vuku i i na krosover, doduše ne svirajući preterano brzo ali trošeći jedan lo-fi gruv koji ima šarma. Frontal Assault su slični, možda za nijansu tvrđi, sa dosta oštre, sirove speed metal energije u svoje tri pesme. Svakako odličan andergraund provod na obe strane:
https://illomenband.bandcamp.com/album/10-beer-plan
https://frontalassault.bandcamp.com/album/10-beer-plan

Meni su čileanski Insecurity jako simpatični na EP-ju Tales From The Dreamworld jer u spevaju da spoje agresivni, sprinterski thrash metal nastup sa melodičnošću koja skoro da ide preko krosover i pank podešavanja i sleće u domen dečijih pesama. Sirova produkcija, odlična svirka, mnogo nervozne energije, sve je jako prijatno:
https://youtu.be/vztzS-idCLM

Bavarci Battlecreek sa svojim trećim albumom, Maze of the Mind nude vrlo standardizovan thrash metal jelovnik. Hoću reći, ovo je vrlo kvalitetno, pesme odlično napisane, svirka superprofi, solaže odlične, i jedino ako na svakom novom albumu tražite mnogo originalnosti može da se desi da vam ova ploča ne bude dobra. No, Battlecreek sa ovih dvanaest pesama definitivno imaju jedan jak paket u ponudi, sa sve odličnom produkcijom pa, eto, ne propustite:
https://mosherzero.bandcamp.com/album/maze-of-the-mind

Kolumbijski blek-trešeri Witchtrap sa svojim, evo već šestim albumom, Hungry as the Beast takođe pružaju jedan STANDARD ali njihov zvuk nekako odmah ima karakter i izvesnu jedinstvenost iako ni sam ne izlazi predaleko izvan žanrovskih granica. No, Witchtrap su jako iskusna ekipa, osnovana još ranih devedesetih i aktivna svo ovo vreme i kod njih se u pesmama naprosto čuje jedan dublji rezon i nisu im potrebni neka velika aranžmanska dovitljivost ili zanatski trikovi. Dobro producirano, karakterno, lepo:
https://witchtrap-official.bandcamp.com/album/hungry-as-the-beast

Nema mnogo čistog speed metala ove nedelje ali ono što ima je zlata vredno. Nijemci Vulture su od 2015. godine do danas naređali, evo, već četiri albuma a najnoviji, Sentinels, je nekako neodgovorno razigran i veseo. Vultures sviraju sav onaj vrištavi, pankerski speed koji volite i cenite kao zaštitni znak ranih osamdesetih ali pesme su napisane jebeno dobro, svirka je VIRTUOZNA a produkcija iako imitira reverberacije i pećine osamdesetih zapravo ima dosta sofisticranosti. Razarački a pametno, NEODOLJIVO JE:
https://vulturekills.bandcamp.com/album/sentinels

Belgijski Everytning Ends su ime, možda, uzeli od pesme Slipknota, ali njihov EP Nothing is Forever ne zvuči kao nu metal, već kao propisan, i vrlo besan metalizirani moshcore. Čvrst zvuk, zastrašujući vokal koji zvuči kao Roger Mirret što je umro i javlja se ravno iz pakla, jaki metal rifovi, sve u svemu solidan kvalitet a cena po želji:
https://everythingends2.bandcamp.com/album/nothing-is-forever-2

Eyezin iz Alabame sviraju, recimo, sludgecore, odnosno metalizirani hardcore sa tim nekim sludge metal gruvom i agresijom. Minialbum Eyezin ima šest kratkih, jezgrovitih pesama u kojima se pankerska neposrednost susreće sa mrvećom težinom rifova i agrtesivnim gruvom i to bude lepo:
https://eyezin.bandcamp.com/album/eyezin

Švedski blek/treš/ rok mangupi Sulfuric imaju novi EP, Blockhouse Sessions i ovo je sirova, zabavna kolekcija energičnih, nadrkanih pesama uz koje se pije, šutira i na trenutak zaboravi bol postojanja. Druga pesma se zove Balkan Babe i, jelte, svi treba da se lično osetimo prozvani:
https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/blockhouse-sessions

Bialera su tri Italijana iz Turina i sviraju, kako sami kažu ,,blackened HC/ grind". Mada, naravno, EP Fiabilandia nije sad nešto mnogo ,,blackened" i ovo je samo besan, energičan hardkor sa grajndkor elementima i nešto pustolovnijm harmonskim radom na gitaramna. Ali dobro je, baš je dobro, uprkos ekstremno muljavom zvuku. Pesme su odlično napisane, bend ih svira na granici incidenta, pevač zvuči kao da mu je posle snimanja trebala transplantacija celog larinksa, i generalno ovih šest pesama antifašističkog metala/ hardkora su pravi blagoslov:
https://bialera.bandcamp.com/album/fiabilandia

Cheap Death su iz Bruklina i sviraju hardkor po uzoru na modele devedesetih, ali to ne znači da je EP Leg Day nužno čist metalzirani moshcore. Ima ovde elemenata i toga ali Cheap Death su pankerskiji, nojzerskiji i grandžerskiji i ove su dve pesme fina kombinacija stilova ubačena u dobar gruv i zvuk. Plaćate koliko želite:
https://cheapdeath.bandcamp.com/album/leg-day

Al bez brige, IMAMO propisan moškor, doduše iz Baltirmora. Kharma imaju album A World Of Our Own i mada ja moshcore više slušam iz nostalgičnih razloga nego što mi se to generalno zaista dopada, ovo je, jebiga, odlično. Kharma zvuče gladno, zajebano i opasno a pesme su im maštovito osmišljene i ritmički i harmonski i svi ti uobičajeni gangsterski obredi ovde imaju preliv svežine i imaginativnosti:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr72-a-world-of-our-own

Kad vidite sliku benda Third Degree pomislite da su na Havajima tetovaže za mlade muškarce propisane zakonom. No, ovaj kvintet svakako i zvuči kao što izgleda pa je Demo 2024 kolekcija propisnih moškor pesama sa slemerskim rifovima, srednjetempaškim gruvom i klasičnim ,,hardcore" vokalom. Onako, malo retro, malo moderno a u suštini ugodno i pitko:
https://3dhxc.bandcamp.com/album/demo-2024

Pissed Off And Proud je, slutim, samo jedan baja iz Švedske a EP Off the Clock mu je kolekcija pesama u melodičnom Oi Punk stilu. Volite li stari Ritam Nereda? Ali da je i produkcija kao da slušate kasetu iz 1991. godine? Izvolite:
https://pissedoffandproud.bandcamp.com/album/off-the-clock

Identity Crisis su ekipa veoma mladih muzičara iz Minesote koja je inspirisana starim youth crew hardcore zvukom osnovala sopstveni bend i ima iza sebe već jedan album na kome se zahvaljuju i roditeljima na podršci i Ianu McKayju što im je pokazao da mogu da prave muziku ,,bez ičije dozvole". Meni je to PRESLATKO a novi EP, All or Nothing je veoma veoma klasičan straight edge hardcorepunk, sa vrlo vidljivim korenima u Minor Threat i njihovim ispisnicima i, mislim, kome se to ne sviđa nek jede govna:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/all-or-nothing

Murderers iz Vankuvera sami sebe identifikuju na sredini između skate punka i thrash metala, pa je i debi album, Murderers brza, meliodična hardkorpank žurka sa visokim nivoom zanatske ekspertize, dobrom produkcijom, generalnim kvalitetom na svim poljima. Iako muzika definitivno stoji uz melodični hardkor iz devedesetih, pesme su napisane sa dosta inventivnosti pa bend nikako ne možemo smatrati pukim omažem ili rekonstrukcijom tuđeg zvuka:
https://murderers604.bandcamp.com/album/murderers

Nag su iz Norveške pa je odatle i njihov album Boys Of Europe. I to je sad jedna glasna, bučna kombinacija panka i metala, koja se samo pravi da je glupa iako su pesme pisane da vrlo ozbiljno kapitalizuju na jednostavnosti forme i sirovosti zvuka. Bogami je ovo moćno i veliku većinu aktuelnih pank bendova posramljuje kombinacijom inventivnosti i energije:
https://naghardcore.bandcamp.com/album/boys-of-europe

Nest je jedan John Jarvis iz Sent Luisa a Endeavors je album brutalnog, hm, hardcore-post rocka? Mislim, retke su ploče na kojima imate i d-beat hardkor i shoegaze meditacije a Jarvis to nekako pakuje da prođe bez pitanja, dok kreira superiorno teskobne, teške pesme:
https://nestofficial.bandcamp.com/album/endeavors

Kalifornijski jednočlani bend Expired se BAŠ loži na Regurgitate jer mu minialbum Exquisite Display Of Expired Human Remains i naslovom i omotom, i nazivima pesama a i muzikom BAŠ vuče na ugledne švedske prethodnike. A i zatvara ga obrada jedne njihove pesme. Ovo je jako sirovo i primitivno ali nudi propisan, ,,glup" ali duševan goregrind u kom se čuju rifovi i ima promena ritma, što se za 90% kolega sa etikete Gore Bubble Productions baš ne može reći:
https://gorebubbleproductions.bandcamp.com/album/exquisite-display-of-expired-human-remains

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 13-04-2024, 12:04:23

Barbarik Torture iz Ukrajine su na svom istoimenom debi EP-ju apsolutno dostojni imena. Ovo su tri pesme varvarske, brutalne deathgrind muzike, napravljene sa lošim namerama i odsvirane sa punim ubeđenjem da svet zaslužuje ovu vrstu kazne. Brutalno, sirovo ali zanatski vrlo solidno, sluša se sa uživanjem:
https://dpswrmngbldmgk.bandcamp.com/album/barbarik-torture-ep

Evo nam ih i Fluids sa novim albumom, Reduced Capabilities i američki trio ovde ima dvanaest pesama u manje od pola sata vrlo brutalnog deathgrinda. Bend ne filizofira preterano, praveći vrlo strejt pesme sa oprobanim forama ali svaka od njih ide pravo u meso, bez introa, autroa, bez melodija i nekakvih naprednih harmonskih eksperimenata. Ovo je kao pola sata primanja pneumatskog čekića pravo na čelo, ali tako da se sve završi – vrlo uspelom – obradom Mobyja. Pa vi sad vidite:
https://fluids-az.bandcamp.com/album/reduced-capabilities

Malo su manje brutalni finski Unborn Generation. Ova ekipa od početka veka svira svoj crustgrind pa je i novi album, ...and All We Forget, vrlo sigurna, kvalitetno odsvirana cepačina sa kratkim pesmama, niskim štimom, teškim zvukom i nešto death metal elemenata u svom tom haosu i bezumlju. Ubitačno:
https://unborngeneration.bandcamp.com/album/and-all-we-forget

Numinosity su tri, pretpostaviću mlada, Nijemca koja su sedam godina radila pod drugim imenom pa ga ove godine promenila i, evo odmah demo snimka Burden of Impurity. Dve su to pesme brutal death metal usmerenja i mada Numinosity ne smišljaju ništa specijalno novo, ovo je sirov, energičan, zabavan brutal death sa zvukom prilagođenim pesmama i pesmama koje pokušavaju da prenesu osećaj apsolutnog premlaćivanja na smrt samo putem zvuka. Respektabilno, a daunloud plaćate po želji:
https://numinosity.bandcamp.com/album/burden-of-impurity

Maniacal Force iz Minesote već imaju iza sebe jedan album, iz 2020. godine. Posle pandemijske pauze, vraćaju se EP-jem sugestivno naslovljenim Blood, Guts and Steel i to je korektan death metal bez neke sumanuto inventivne dimenzije, ali napisan, odsviran i snimljen kvalitetno. Bend je artikulisan i dosta čist, sa rifovima koji su trešerski i ubedljivom, tehničkom svirkom, a EP ima pet pesama i bogato zvuči. Sa ovim nećete pogrešiti:
https://maniacalforce.bandcamp.com/album/blood-guts-and-steel

A isto tako nećete pogrešiti sa novim EP-jem francuskih Warside. I ovo je bend koji od 2020, kada su imali prvi EP, nije ništa objavio pa sada dve pesme na Last Blood zvuče kao manifestni povratak. I jako su dobre. Prva je izuzetno kompetentna obrada Vomitoryja, dok je druga, naslovna, originalni komad i KIDA. Ovo je brz, agresivan death metal koji forsira visok tempo, blastbitove, deathgrinderske rifove i eksplozivnost, produciran tvrdo i serviran posred face. Kvalitetno!
https://warside1.bandcamp.com/album/last-blood

Francuska je ove nedelje baš zastupljena u death metal sferi, pa tako imamo i drugi (i to drugi ove godine) demo dvojca The True Goatblood, nazvan Transcendance Bestiale. Ovo je pet pesama vrlo jasno definisanog black-death zvuka, sa mračnim rifovima, svirkom koja je brza i žestoka, bez mnogo ,,atmosfere" i ,,emocija" sem, jelte, atmosfere pretnje i emocija straha i tjeskobe. Sve je to jednostavno, možda i malo primitivno ali je tečno, pitko i sasvim kvalitetno producirano. Ako volite death metal koji je antihrišćanski i priča o, uh, supremaciji falusa, onda su The True Goatblood vaš izbor:
https://thetruegoatblood.bandcamp.com/album/transcendance-bestiale-demo

Eradicant iz Virdžinije imaju sirov, krševit zvuk na novom, EP-ju, Cult Rapture i pošto sve zvuči kao demo talentovanog benda, treba se setiti da ovi ljudi već imaju jedan propisan album iza sebe. No, Cult Rapture je kao neko puštanje krvi da čoveku bude bolje, četiri pesme sirovog, old school death/thrash metala sa malo obzira prema kvalitetu zvuka ili prijemčivosti kompozicija, ali i jedna niska solidnih rifova odsviranih u časnom znoju lica svog:
https://eradicant.bandcamp.com/album/cult-rapture

Litvanci Griefgod sviraju mnogo disciplinovaniji i disciplinovanije snimljen death metal na svom prvom albumu, Deterioration. Ne nužno uzbudljiviji, naravno, ali ovaj bend koji svira već dosta godina pod raznim imenima ovde nudi sasvim urednu, četvrtastu muziku i iskomprimovan zvuk koji zajednički obezbeđuju nisku pesama što čoveka brzo ubace u zonu, otkažu mu više intelektualne funkcije i pretvore ga u death metal zombija. Sasvim korektno:
https://griefgod.bandcamp.com/album/deterioration

Iz komšijske Finske su Living Inferno a koji su posle par godina rada i nekoliko kraćih izdanja izdali svoj prvi album, Triumvirate. I to je vrlo ugodno jer nudi death metal sa čvrstim zvukom, enrergičnom svirkom i svim mošerskim elementima koje možete da poželite, ali na to dodaje i pregršt zanimljivih ideja u temama, melodijama, rifovima. Ovde ima i melodičnih momenata sa klin vokalima, no Living Inferno sve vreme zvuče zlo i abrazivno, bez upadanja u generički melodeath zvuk. Jako prija kada bend svira prepoznatljiv žanr ali to radi bez kopipejstovanja postojećih rešenja nego nalazi svoja, maštovita i zanimljiva. Veoma snažno preporučujem:
https://livinginferno.bandcamp.com/album/triumvirate

Splattered Spine iz Delavera ne komplikuju previše na debi EP-ju Cauldron of Blood. Ovo je procesija teških, mučnih mošerskih rifova, negde na granici slemerske fetišizacije gruva, sa miksom i masteringom gde sve maltene doslovno puca od kompresije, ali bend nekako uspeva da stvari zadrži na okupu. Samo mračno, samo krvavo, samo u meso platićete koliko želite:
https://splatteredspine.bandcamp.com/album/cauldron-of-blood

Za značajno ,,tanji" ali i zapravo agresivniji zvuk tu su Wyrmvold iz Teksasa, jedan zanimljiv sajd-projekat članova sastava Churchacide i još desetina drugih projekata. Za oovu priliku svira se ludački, razarački, turbo pogonom pokretani black death metal i ova trojka (plus sešn-bubnjar) nudi pet pesama koje deru kožu i sipaju so na ljute rane tokom svih dvadesetak minuta debi EP-ja Vengeance Eclipsing Red. No, lakoje biti lud, brz i agresivan ali treba pritom znati napisati dobre rifove i oko njih sagraditi dobre pesme a to Wyrmvold rade prosto kraljevski, nudeći vrlo živ, vrlo organski performans i pesme sastavljene čini se od samih krešenda. Savršenstvo a cena daunlouda koliko date. WE ARE NOT WORTHY:
https://wyrmvold.bandcamp.com/album/vengeance-eclipsing-red

Karst su jedan od onih losanđeleskih bendova koji i kombinaciji death metala i krastpanka mogu da daju malo glamura. Debi album, Eclipsed Beneath Umbral Divine, izašao posle šest godina priprema terena kraćim izdanjima, je, da se razumemo, primereno mračan, agresivan i disonantan, ali Karst sve to rade sa puno sviračkih kvaliteta i dobrom produkcijom koja ih automatski razotkriva kao ipak kalifornijski bend što radi muziku neprimerenu plavom nebu i lepom vremenu. Al zato je i treba raditi i Eclipsed Beneath Umbral Divine je ploča ozbiljne tmine i neumoljive brutalnosti:
https://karstla.bandcamp.com/album/eclipsed-beneath-umbral-divine

Sarcasm je popularno ime za metal bendove, imali smo ih par i u staroj Jugoslaviji ali najpoznatiji su ipak švedski veterani koji su upravo izdali svoj tek peti album Morninghoul. Kažem ,,tek peti" jer bend radi od početka devedesetih ali je sa izdavanjem albuma krenuo tek pre osam godina pa je i dobro da su naređali pet komada. Morninghoul je, pak, posledično, jako zrela kombinacija death metala, melodičnog death metala i blek metala, pokazujući koje su faze postojale u radu i razvoju ove ekipe, ali pre svega nudeći dobre pesme. Jako je dobro ovo, malo je šteta bučne produkcije, ali je jako dobro i pored nje:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/mourninghoul
https://youtu.be/3lJg_0UfbmY

Akheron iz Bogote imaju već dva albuma iza sebe ali zadnji je bio 2017. godine pa onda za ovu godinu dobijamo samo povratnički demo snimak En el Nombre de la Muerte, a i to je jedna studijska i dve žive pesme. Ali dobre su, Akheron cepaju old school deaththrash i ovo zvuči sirovo, iskreno, neposredno, ma autentično do koske, pa još sa tom posebnom latinoameričkom žestinom: užitak! A plaćate po želji:
https://akheronmetal.bandcamp.com/album/en-el-nombre-de-la-muerte

Tenebrific su dva lika iz Australije ali im na debi EP-ju, Labyrinth of Anguish, svira i dosta prijatelja i to je onda prilično jaka ekipa muzičara koja cepa atmosferični black death metal. Pričamo, da se razumemo, o likovima iz Decrepid, Golgothan Remains i još dosta bendova, pa je i Tenebrific vrlo solidna ponuda sa materijalom koji ima tri dobro napisane, ubedljive pesme:
https://tenebrific.bandcamp.com/album/labyrinth-of-anguish

Toliko dobrog death metala ove nedelje da mi se malo plače a malo piški. Necrot iz Oklenda su 2020. godine mnogima olakšali pandemijsku muku fantastičnim drugim albumom Mortal, pa ih evo sada, nepune četiri sezone kasnije sa trećom pločom, Lifeless Birth koja KIDA. Necrot su deo te neke nove struje old school death metala u američkoj muzici, ali se od kolega izdvajaju time što imaju za mrvicu manje hermetičan zvuk i nekako kao da više vole život, radost, mahniti hedbeng. Lifeless Birth je pametno napisan album ali ono što ćete na prvih par slušanja najpre zapamtiti su JEBENI rifovi plus svirka koja zvuči kao da bend razbija sve po studiju. Ovde nema beživotne, plastične, iskomprimovane produkcije koja često zagađuje moderni death metal i Necrot zvuče kao da krvavi izlaze iz kanalizacije, otresaju sa sebe malo blata i kažu da je noć TEK POČELA. Ko preživi nek priča:
https://necrot.bandcamp.com/album/lifeless-birth

Za nešto modernije, tehničkije i avangardnije tu je novi Replicant. Ekipa uz Nju Brunsvika u Nju Džersiju sa svojim trećim albumom, Infinite Mortality, daje definitivni iskaz koji spaja precizni, tehnički death metal sa brutalnošću i hermetičnošću koje po zvuku podjednako pripadaju avangardnoj kompoziciji i deathcoreu. Pa vi sad vidite koliko snage imate da slušate album koji sa svakom pesmom kao da vas zakopava sve duže u ledeni ponor depresije i samoće. A pritom nudi i dobre, mošerske rifove dok se to dešava. Opasnost:
https://replicantband.bandcamp.com/album/infinite-mortality

Imajući u vidu ratove koji sve više besne po svetu, trudim se da smanjim količinu ,,ratnih" metafora u opisima muzike, ali novi album francuskih Benighted skoro da ne može da se opiše drugačije nego kao ,,bombardovanje". Aktivan od kraja prošlog veka ali sa uglavnom prilično promenljivom postavom ovaj je projekat od blek metala avanzovao ka brutalnom death metalu i deathgrindu pa tako i ovaj album, Ekbom, već deseti u karijeri, profitira od apsolutno ludačkog performansa bubnjara Kevina Paradisa koji bukvalno zatire sve ispred sebe, što brzinom, što brutalnošću, a što dovitljivošću i imaginacijom. E, sad, treba umeti napisati i pesme koje neće takvu aggresivnost učiniti monotonom i ovde bend prikazuje svoj pedigre, beznaporno šaltajući između death, black i grindcore elemenata tako da pesme budu stalno uzbudljive i promenljive, a da se nivo brutalnosti nikad značajno ne umanji. Benighted sa ovom pločom apsolutno demonstriraju kako se pravi ekstremni metal koji uprkos konstantnoj ekstremnosti ima dinamiku i uzbudljiv narativ – mada bi bilo lepo da je i mastering MALO dinamičniji – i mislim da je fer reći da je Ekbom domaći zadatak za 99% brutal death kolega:
https://benighted.bandcamp.com/album/ekbom

I evo nas na samom kraju sa pregledom krosžanrovskih i heavy metal izdanja. A kontributori Metal Archivesa se potrudili da izlistaju sve bendove koje zovu Snakebite i, iznenadićete se, ima ih najmanje šest (doduše, jedan se piše Snakebyte) i SVI su iz Nemačke. Zašto Nemci vole ovu reč, ne znamo i nećemo da špekulišemo a Snakebite o kome danas pričamo je iz Esena i ima treći album, Cobra Crew. Jedan pogled na promo slike vrlo jasno govori o kakvoj se ekipi radi, sa svim tim tetovažama i dosta ozbiljno shvaćenim frizurama, pa će Snakebite biti taman po meri slušaocu koji voli '80s neon i sleaze. Snakebite su KVALITETNI, da ne bude zabune i album je do vrha pun odličnih pesama koje se kreću od himničnog top 40 singla Blow It Up koji album otvara pa do ozbiljnog ratničkog juriša (sa takođe himničnim refrenom) već na drugoj pesmi, Stormrider. Snakebite perfektno sviraju (i odlično su producirani) ali pre svega perfektno pogađaju tu sredinu između heroj-metal i glam-metal formata i u toj sredini CVETAJU.
https://snakebite-music.bandcamp.com/album/cobra-crew-2

Exist iz Baltimora su negde između progresivnog metala, doom metala, death metala, tako, svugde su al nigde dovoljno dugo da ih uhvatite. Što je sasvim okej kvalitet za njihov album Hijacking The Zeitgeist, koji puca od čudnih metrika i raznih drugih proggy trikova, ali zapravo napada većinu vremena tečnim, prijemčivim gruvom i naizmenično opaljuje mračne death rifove pa onda melodične, proggy pasaže. Zanimljivo je ovo i ima štofa:
https://exist.bandcamp.com/album/hijacking-the-zeitgeist

Hellway Train su iz Belo Horizontea u Brazilu i pošto su, reklo bi se, potpisali za Classic Metal Records, možete da zamislite kako njihov debi album, Borderline zvuči. Dakle, kao Judas Priest iz 1982. godine. Jel' ima neko neka potpitanja ili da se razilazimo? Dodaću da su Hellway Train pomalo i producirani kao da su rane osamdesete što njihovoj ODLIČNOJ muzici daje posebnu autentičnost. Album je nostalgičan, kvalitetan, naprosto predivan ako volite trad-metal i ima sve moje preporuke:
https://hellwaytrain.bandcamp.com/album/borderline

Górgona su takođe iz Brazila, a debi album, Górgona, im je kao nekakav okultniji NWOBHM. Inspirisani sastavima poput Angel Witch, Diamond Head, Witchfinder General, ali i Def Leppard i Iron Maiden, Górgona sviraju melodičan, atmosferičan i dosta ,,mekan" heavy metal, sa dosta zanošenja ka bluzerskoj strani spektra. Prijatne klavijature dosta izvlače inače ne sjajan miks, a pesme su simpatične:
https://gorgona.bandcamp.com/album/g-rgona

Pagan Sword iz Notigema nastavljaju sa svojim srednjevekovnim, paganskim popevkama, mada i dalje stoji da im treba malo bolja produkcija. No, debi album, Flameheart ima dosta argumenata na svojoj strani sa pesmama koje često nude neodgovorno zarazne melodije i srčanom svirkom celog benda za ovu priliku proširenog velikim ansamblom muzičara koji dodaju klasične i etničke instrumente. Ako vam se prošle nedelje dopao finski Korpiklaani, ovo je na sličnom tragu, samo naravno još treba da sazri i da se bolje producira. Ali ima srca, i ulazi čoveku pod kožu:
https://pagansword.bandcamp.com/album/flameheart

Iako se australijski Tarot oslanjaju na muziku mnogo novijeg datuma, njihov drugi album, Glimpse of the Dawn zvuči značajno starinskije. Tarot su novomilenijumski bend, osnovani 2011. godine , sa prvim albumom iz 2016, ali njihova muzika je vrlo manifestno bazirana na hard roku sedamdesetih pa i novi album prosto puca od slajd gitara, melodičnih, multitrekovanih refrena i klavijatura prominentno postavljenih u miks. Album je i masterovan dosta dinamično tako da ovde dobijamo jedan odležali, zreli zvuk a pesme su vrlo solidne i zadovoljiće ljubitelja sedamdesetih u svakom od nas:
https://hcrtarot.bandcamp.com/album/glimpse-of-the-dawn

Attacker iz Nju Džersija su još malo pa bend iz sedamdesetih. Ipak, osnovani 1984, ovi heavy metal veterani za obeležavanje četrdesetogodišnjice nude svoj sedmi album, The God Particle i ima tu dosta vatre. Attacker su danas originalni bubnjar Mike Sabatini plus koga god on može da regrutuje u postavu, ali ovde svakako imamo jake likove sa pevačem Bobbyjem Lucasom iz Reverend i Seven Witches, članovima Morbid Sin i Jersey Dogs i raznih drugih bendova. No, Attacker zvuk je i dalje dosta dobro očuvan, sa kombinacijom heavy i thrash elemenata i Lucasovim paklenim vokalima preko prebijačke, meljuće matrice. Polovinom osamdesetih ovaj album zvučao bi OPASNO, danas zvuči i malo nostalgično ali i svejedno zvuči odlično, plus ime je apsolutno perfektno za nedelju u kojoj je umro Peter Higgs, čovek koji je teorijski zamislio tzv. božiju česticu. Slušajte, mošujte:
https://attacker1.bandcamp.com/album/the-god-particle

Onda dođu švajcarski King Zebra čija je muzika hardrokerski heavy metal sa jakim '80s hair metal mirisom. Novi album, Between the Shadows bi se, da je izašao 1986. godine odmah upisao među radove Bon Jovija, Motley Cruea, LA Guns i ostalih kolega, i danas bi se ovaj bend pamtio po dobru. No, mislim, sasvim je okej i da nešto ovako izdate 2024. godine i King Zebra nemaju čega da se stide sa svojim izvrsno napisanim (i adekvatno produciranim) top-40 heavy-metal-power-pop pristupom. Sasvim na mestu!
https://www.youtube.com/watch?v=giL1HHjt0gM

Kad smo bili klinci, tamo početkom osamdesetih, Blue Öyster Cult su već smatrani legendama i na ime toga da su među prvima počeli da koriste termin heavy metal da opišu svoju muziku, ali i na ime muzike koja je spajala progresivni rok i heavy metal sa maštovitim imaginarijumom, fantastičnim i naučnofantastičnim temama. I, mislim, tada nisam mogao ni da zamislim da bi bend osnovan krajem šezdesetih mogao da 2024. godine izda svoj novi, tek šesnaesti album, i da će taj album biti neobavezno i nenametljivo sjajan. And yet here we are, sestre moje i braćo metalska. Ghost Stories je četrdesetak minuta hard roka i hevi metala prošaranog progresivom i produciranog starinski, sa zvukom benda koji zvuči živo i organski, sa pesmama koje imaju klasičan rokerski šmek i taman toliko proggy nadgradnje da se heavy metal u njima i dalje oseća na pametno i podseća da smo od samih početaka žanra imali bendove koji su legitimno mogli da tvrde da su ,,intelektualni" ako to baš nekom treba. Ne znam, meni je ovo jako lepo:
https://youtu.be/h6_RqbiSQCU

Danci (tj. farskiostrvljani) Týr nisu bend baš po mom ukusu, ali opet, kvalitetni su i vredi na njih ukazivati kad se pruži prilika. Njihov novi album, Battle Ballads, deveti u opusu benda koji je snimao za Napalm a sada je na Metal Bladeu, svakako jeste premelodičan za mene, ali njegova kombinacija progresive i folka je efektna. Ovo je svakako METAL album, zvuk je napucan i bučan, ali pesme su pune slatkih, prijatnih mekodija koje ne možete da ne pevušite zajedno sa bendom, a sve to je pritom spakovano u ekonomične, kratke aranžmane koji ne smaraju ,,progesivom" nego su progresivni već na nivou tema i njihove razrade. Jebiga, kad je nešto dobro, onda je dobro:
https://tyrband.bandcamp.com/album/battle-ballads

Kad smo već kod progresive, mančesterski sastav VMBRA ima interesantan EP naslovljen DELAPSVS. Mislim, produkcijski, nisam naročito ubeđen, ovo je ipak, rekao bih, kućni projekat, napravljen na priručnoj opremi (mada pričamo o pravom bendu, sa četiri člana), ali muzički ovo je puno ideja i aranžirano je sa dosta ambicije i spretnosti. Možda su ženski vokali u prvom planu ono što najviše impresionira, ali VMBRA definitivno ima štofa u kompletu i vredi da se čuje:
https://vmbra-uk.bandcamp.com/album/delapsvs

Album nedelje je baš baš baš prava heavy metal ploča. Bavarci Tyran ne samo da svirau kao da je 1982. godina nego tako i izgledaju i ja se topim od miline. Album Tyran's Oath, debi za ovu nemačku petorku, nalazi se na idealnom mestu gde NWOBHM baza daljim zaoštravanjem prelazi u speed metal pa sve ovo zvuči kao da gledate kako se Judas Priest pretapaju u rani Helloween. Svirka je tvrda, rifovi pravoverni, pevač izleće u falset svakih par stihova a tu su i krvoločne solaže. Mislim, već i naslovi pesama tipa Bomber, Fists of Iron i Protectors of Metal ukazuju da imamo posla sa vrlo lepo shvaćenim žanrovskim sastavom i lepo je čuti da je i kvalitet pesama i produkcije na nivou sa očekivanjima koje promo slike i ti nazivi pesama grade. Obavezna lektira:
https://tyranheavymetal.bandcamp.com/album/tyrans-oath

Meho Krljic · 20-04-2024, 12:02:16

Da vidimo onda šta smo ove nedelje imali od metala... A imali smo i od panka, naravno.

Prvo blek metalci, jer mora da se zna neki red. Nemački duo Nimbifer za svoj debi, nakon dobro primljenih demo snimaka, nije vidno unapredio kvalitet zvuka. Der böse Geist je ploča ekstremno muljavog zvuka, kao snimljena u kartonskoj kutiji, pa masterovana na kasetu koja je onda provela najveći deo decenije putujući poštom po celom svetu da biste je onda greškom dobili u ruke i puni uplašene anticipacije stavili u dek. No, lepa je. Nimbifer rade ugodne, melodične teme koje nekako fino druguju sa tim ultra-sirovim zvukom i mada ne mogu da kažem da ima ičeg originalnog u ovome što bend radi, neposrednost i autentičnost izraza su van svake sumnje. I album je, uprkos tom naslovi (,,Zli duh"), pun pozitivne energije:
https://nimbifer.bandcamp.com/album/der-b-se-geist
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/der-b-se-geist

Drugi album za kanadski Beholder izlazi tek naredne nedelje ali već sada može da se ceo sluša posredstvom omiljenog JuTjub kanala i, pa, odličan je. Dualisme je vrlo funkcionalan spoj okultnih tema i poštene, znojave blek metal svirke, sa bendom koji svoje black-thrash korene fino razvija u kompleksne aranžmane pune dobro osmišljenih rifova, melodija i prelaza u različit tempo i dinamiku. Pogotovo mi prija produkcija koja je čvrsta i iznenađujuće suva, bez rasplinutosti toliko prisutne u modernom blek metalu. Odličan album odličnog benda:
https://beholderqc.bandcamp.com/album/dualisme
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/dualisme
https://youtu.be/OMbheFzfoBY

Olde Bard su iz Masačusetsa i njihov black metal ima u sebi dosta ,,normalnog" heavy metala, a sve spakovano u sirovu, pomalo pankersku formu. Jewels of the Spidercrown je drugi EP benda, sa četiri prilično raznovrsne i interesantne pesme, sa jeftinim, prangijaškim zvukom ali onda i sa masteringom koji je uradio nepogrešivi Will Killingsworth, pa se sve zapravo čuje odlično. Vredan materijal za ljubitelje pravog, jelte, andergraunda:
https://grimestone.bandcamp.com/album/olde-bard-jewels-of-the-spidercrown
https://oldebard.bandcamp.com/album/jewels-of-the-spidercrown

Boreal Throne je iz Kanade, ne znam je li jednočlan, ali je debi album, Song of the Earth vrlo solidan šoukejs i za komponovanje i za svirku i za produkciju. Ovo je melodičniji blek metal, ali sa puno mišića, sa sasvim prirodnim krosoverima sa death metalom ali onda i sa epskim melodičnim pasažima sa clean pevanjem. Sve nekako zvuči kvalitetno i sveže a naplaćivanje daunlouda samo koliko vi date je čin velike darežljivosti:
https://borealthrone.bandcamp.com/album/song-of-the-earth

Francuzi Dark Plague, evo, za deset godina naređaše pet albuma. Najnoviji, The Threshold of Death zvuči vrlo uredno, produkcijski i kreativno, sa spojem očiglednih skandinavskih uticaja i francuskih ,,melodičnijih" momenata. Nije ovo nužno stalno melodična ploča naprotiv, ima dosta disonance i opresivne atmosfere, ali zato je i dobra. Svakako pričamo o agresivnom, tehnički impresivnom blek metalu koji vrlo ozbiljno krlja kada je vreme krljanju:
https://darkplague.bandcamp.com/album/the-threshold-of-death
https://satanath.bandcamp.com/album/sat368-dark-plague-the-threshold-of-death-2024

Filipinski duo Santuario Diaboliko ima treći album, Sa Gitna ng Hamog at Kadiliman, i ovo je jedna vrlo ubedljiva kolekcija črvstih, agresivnih pesama, disonantnih rifova ali i organske, neprskane svirke. Ovo nije lo-fi niti se kvalifikuje za sirovi blek metal u užem smislu i Santuario Diaboliko zapravo ispoljavaju popriličnu količinu sofisticiranosti i dubine u tome kako pišu i aranžiraju pesme, ne utapajući se u okean savremenih blek metal bendova koji recikliraju jedni druge, i provlačeći osoben, karakteran zvuk. Odlično:
https://santuariodiaboliko.bandcamp.com/album/sa-gitna-ng-hamog-at-kadiliman

Ali Finci Satanic North apsolutno ispunjavaju sve fantazije koje ste o njima imali samo na osnovu imena benda i činjenice da se i debi album zove Satanic North. Ovo je zao, nestašan, režeći blek metal sa (satanskog) severa, sa testerišućim, zujavim rifovima, vrištanjem o satanskim temama, rafalnim bubnjevima, ali i kvalitetom svirke i produkcije koji ga stavljaju daleko izvan teritorije ,,sirovog blek metala" u užem smislu. Moćan debi za projekat u kome sviraju dva člana kultnih Ensiferum i veoma prijatan materijal za one koji blek metal vole kad je agresivan i zao:
https://youtu.be/lfQn0TCkJzM

Antheraea su dva momka iz Ontarija, plus sešn bubnjar sa debi albumom, The Failure I Am. Već i naslov sugeriše da je ovo depresivni blek metal izmešan sa doom metalom i kogod da voli depresivnu, sporu, melanholičnu muziku ovde će dobiti svoj fiks. Ono što mi se sviđa kod Antheraea je jedan vidan napor da se pesme koje umeju da prebace i jedanaest minuta napišu do detalja, da se njihova drama razradi u minuciozan narativ sa dinamičkim krešendima i upadanjem u tihe, intimne momente gde samo slušate klavir kako iz daljine sitno dobacuje neke tužne note, pa onda opet idemo u surovi black-doom nabod i tako ukrug. Vrlo solidan prvi napor:
https://antheraea.bandcamp.com/album/the-failure-i-am

O, novi Kawir, prvi post-pandemijski a u ukupnom skori deveti album za grčke veterane, je baš dobar. Naslovljen Κυδοιμοσ on ne samo da ima najkvalitetniji zvuk i najambicioznije aranžmane u dosadašnjoj karijeri benda, već su i pesme nekako... veličanstvene. Kawir ovde vrlo snažno demonstriraju osobenosti helenskog blek metala, kreirajući himnične, svečane, a opet krljačke proslave melodije i atmosfere. Danas bendovi u blek metalu često imaju ili atmosferu ili rifove a retko i jedno i drugi i vrlo je ugodno videti kako ovaj veteranski sastav u osveženoj postavi lako spaja ta dva krila i LOMI:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/kydoimos

Evo nam ga i novi album starih poljskih znanaca Blaze of Perdition. Ovo je još jedna ploča dugačkih, atmosferičnih ali istovremeno i abrazivnih pesama, naslovljena Upharsin i producirana tako da se naglasi oštrina radije nego atmosfera. Ovo album možda čini težim za slušanje nego što bi MORAO da bude ali blek metal ima tradiciju konfrontiranja pa je to u redu. Blaze of Perdition svakako pišu odlične pesme i materijal je definitivno vredan malo truda koji ćete uložiti da ga iskonzumirate:
https://blazeofperdition.bandcamp.com/album/upharsin

Gde je Poljska, tu je i Ukrajina, pa tako imamo i treći album anonimnog projekta Peklo, nazvan Supostat. I mada ovo ima dosta za ukrajinski blek metal tipične melodičnosti, u pitanju je zapravo mišićaviji, oštriji i agresivniji nastup. Peklo sviraju rifašku muziku i melodije koriste da podcrtaju svoju energičnost, a produkcija je ,,deblja" i teža nego što je standard kod kolega. Izdavač, gruzijski Satanath insistira da je album urađen bez nasnimavanja, što zvuči malo neverovatno ali hajde, svakako pričamo o prijatnoj i živozvučećoj ploči:
https://satanath.bandcamp.com/album/sat371-peklo-supostat-2024

Finci Bythos na svom drugom albumu, Chthonic Gates Unveiled, zvuče melodično, epski i razigrano, sa puno drame i puno poštene, znojave svirke u devet pesama. U teoriji ovo je i previše ,,epski" i melodično za moje uši jer bend forsira baš himnične teme, pa i multitrekovano melodično pevanje, ali svirka je BAŠ opaka, produkcija dosta dobra i ne mogu da kažem da nisam uživao:
https://youtu.be/z8A3Eh6cz9Y

Folterkammer, uprkos imenu i pevanju na Nemačkom jeziku dolaze iz Njujorka i njihov drugi album, Weibermacht, sa svojim spojem blek metala i opere nekako i sugeriše da je u pitanju tipično njujorški postmoderni eksperiment. Ali dobar. Švajcarska pevačica Andromeda Anarchia dominira albumom svojim autortativnim sopranom i blek metal lavežom, ali ostatak benda svoju prateću ulogu izvodi ozbiljno, odgovorno i svi oni zajedno provajduju tričetvrt sata bučnog, zabavnog metala:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/weibermacht

Krvsade iz Severne Karoline su baš sirovi na debi albumu, Wolves of the Black Star, ali ne nužno svirački primitivni. Njihov sirovi, jeftino producirani black thrash metal je, naprotiv, isporučen sa puno ubeđenja i negativne ali dobro kanalisane energije. Ovde ne pričamo o modernom, emotivnom i atmosferičnom blek metal izrazu, već o zloj, agresivnoj izložbi old school rifova i udaračkog, ofanzivnog ritma a povremeni pasaži u kojima se svira tiše služe kao momenti dobrodošlog odmora pre nego što se jurišanje nastavi:
https://krvsade.bandcamp.com/album/wolves-of-the-black-star

Za nešto još agresivnije i makar estetski (ako ne nužno zvučno) sirovije tu je dvojac iz Virdžinije Antichrist Siege Machine. Treći album, Vengeance of Eternal Fire, obezbeđuje sav nihilistički, antihrišćanski agresivni black-death metal materijal koji možete da poželite (kao i fotografisanje sa ličnim naružanjem) hvatajući zalet za pravoslavni uskrs ove godine, sa deset pesama čiste mržnje i crnog besa. Meni je BAŠ malo potrebno da budem srećan a ovo me čini BAŠ srećnim:
https://antichristsiegemachine.bandcamp.com/album/vengeance-of-eternal-fire

Prelazimo na sporiju muziku, dakle, stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Nemački trio Typhuzz sa istoimenim albumom vuče vrlo jako na doom metal sedamdesetih. Ovo ne samo da šalje jake sabatovske vibracije u rifovima i stilu pevanja, već je i producirano starinski, malo muljavo i nekako neodoljivo simpatično. Bend se eksplicitno inspirisao Pentagramom i Sabbathom pa ova fina ploča od četredesetak minuta kvalitetnog mračnijeg rokenrola ima da vam legne iz sve snage ako ste u tom điru:
https://typhuzz.bandcamp.com/album/typhuzz-s-t-album

Belorusi Die Ballista rokaju jeftin i prljav sludge-doom bend sa daškom death metal mračnjaštva i solidnim gruvom. Na debi albumu, Burial Bell ima samo šest pesama i sve su dosta slične, ali Die Ballista uspevaju da budu dovoljno zabavni i prevaziđu i jeftinu produkciju kako bi vam se umilili:
https://dieballista.bandcamp.com/album/burial-bell

Astro Bong su iz Sjeverne Karoline a sa tavkim imenom odmah znate i šta sviraju. EP A Trippers Guide je, naravno, procesija stonerskih rifova i psihodeličnog, ozijevskog pevanja i, mislim, iako ne donosi nešto stilski novo čovečanstvu, sve je to vrlo prijatno.
https://astrobong420.bandcamp.com/album/a-trippers-guide

Četrnaesti album britanskih doom metalaca My Dying Bride nudi sve što očekujete od ove ekipe. I ne mnogo više od toga. Ali opet, čuti da posle više od trideset godina rada ovaj voljeni kombo još uvek ima osećaj za gotsku dramu i romantičarsku melodiju, da stvari još uvek stoje unutar tradicionalne doom metal matrice i da se bend nije izgubio na svom putu u istoriju, pa, to je prijatno. Vrlo solidan zvuk, pesme sa perfektno odmerenim odnosom žestine i melanholije, vrlo dobri vokali (uz povratak death metal tehnici onda kada je to potrebno), sve je kako treba. Dakle, A Mortal Binding ni slučajno nije nekakav PREOKRET u višedecenijskoj karijeri ovog benda, ali jeste kao nekakav par udobnih farmerki u koje skliznete bez razmišljanja i UŽIVATE noseći ih:
https://mydyingbrideofficial.bandcamp.com/album/a-mortal-binding

Ali ako My Dying Bride sa pravom sebe mogu da zovu veteranima doom metala, šta da kažu njujorški death-doom originatori Winter? Ovaj bend postoji od 1988. godine, snimio je samo jedan jedini, KULTNI album, Into Darkness 1990. godine, posle imao još neka sitnija izdanja ali nijedno u ovom veku i, evo, ove nedelje, izbacio živi album, Live in Brooklyn NY. KUTLNOST nije ni malo umanjena činjenicom da je ovo snimak iz 2012. godine, pogotovo jer je u ovoj postavi bio i klavijaturista Tony Pinnisi koji nije sa bendom svirao od snimanja albuma 1989. godine. Winter su TRENUTNO na turneji po kaliforniji, onda u Junu stižu na kratko u Evropu i Live in Brooklyn NY je idealan način da sebe pripremite za ekstazu. Odličan zvuk, odličan bend, legendarnost na maksimumu:
https://winter-ny-official.bandcamp.com/album/live-in-brooklyn-ny

Motores Malditos su revolveraški stoner rok sastav iz Brazila i njihov EP, ¡Malditos Motores! ne nudi nikakva velika iznenađenja ali donosi dosta dobrog provoda. Ovo su četiri pesme poletnog ritma, energičnih stonerskih rirova, solidnog gruva. Ništa preterano, pa i ništa preterano inventivno, ali sigurno, prijatno, ubedljivo:
https://motoresmalditos.bandcamp.com/album/malditos-motores

Ukrajinski Solar Blooms sviraju veoma lep psihodelični rok, sa progresivnim naklonom i veoma izgrađenim zvukom i uživanje je slušati muziku koja je negde između QOTSA, Mastodona, Sabbatha, Mame i Zappe, spravljena sigurno i producirana solidno. Naravno uvek treba biti malo oprezan kad se naređa toliko teških imena, ali sa Solar Blooms fakat je da pričamo o psihodeliji kojoj se nema šta zameriti. Debi album Akháli Dzális Dabadéba svakako ostavlja još prostora za sazrevanje, ali pričamo o izvanrednom prvom iskazu:
https://solarblooms.bandcamp.com/album/akh-li-dz-lis-dabad-ba

Heavy Psych Sounds Records i ove nedelje ima nešto dobro. Lie Heavy su, tehnički, iz Raleja u Severnoj Karolini, grada nesrazmerno velike važnosti kad su u pitanju rok i metal muzika, te videoigre, a bend je projekat Karla Agella, Kanađanina koji je pevao u Corrosion of Conformity u periodu kada su ovi od hardkor panka skretali ka stonerskom metalu, dao im presudan zvučni pečat i otišao taman pre nego što će bend postati zaista veliki. Agell ima i druge projekte (Blind, Leadfoot) a Lie Heavy je saradnja sa Grahamom Fryjem iz Leadfoot i kombinacija je bluziranog stonera, gospel-bluza, folk-bluza, ritam-i-bluza, pa i odlično raspoloženog glam roka. Mislim, rokenrol album sa izvrsnim pevačem i stilskom eklektikom koja ne deluje eksperimentalno nego prirodno i organski, pa treba da se zahvaljujemo svevišnjem da takve stvari uopšte imamo prilike da čujemo u 2024. godini:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/lie-heavy-burn-to-the-moon

Ripple music za ovu nedelju može da se pohvali trećim albumom sicilijanskih Haunted, jednom drusnom, energičnom pločom stoner-doom provinijencije. Haunted rade nekih desetak godina i Stare at Nothing im je neka vrsta povratka u formu nakon pandemijske pauze, sa izuzetno sigurnom koncepcijom, zdravim zvukom, atmosferičnim pesmama sasvim u skladu sa imenom grupe. Naravno, kad imate u postavi ovako moćnu pevačicu kao što je Cristina Chimirri onda ćete nju stavljati u centar svojih kompozicija, oslanjajući se na njenu vokalnu akrobatiku, karakter, prezentnost, no, treba znati napisati pesme koje su HEAVY a melodične, metalske a duševne, utemeljene na rifu a opet sklone harmoničnim, atmosferičnim temama. I Haunted sve to umeju. Osam pesama na ovoj ploči bi trebalo da budu melem za dušu svakom doom i stoner metalcu među nama:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/stare-at-nothing

Stonerski događaj nedelje je bez ikakve sumnje novi, deveti album kalifornijskih High On Fire. Ova veteranska ekipa sa članovima koji su svirali u takvim institucijama kao što su Sleep, Holy Terror ili Melvins UVEK isporučuje pa je to slučaj i sa Cometh the Storm. Ovo nije ni na koji način nekakva radikalna reinvencija ili promišljanje celog HoF projekta, naprotiv, ovo je fazirana, energična ploča stonerskog gruva, pa i stonerskog treša kad se za to steknu uslovi (u prigodno nazvanoj The Beating), sa gitarama koje su pametnije nego što na prvi pogled deluje, sa ritmovima koji su kompleksniji nego što očekujete i sa generalno kvalitetom pesama na koji su nas ovi ljudi navikli. Nema promašaja, ovo je suvo zlato:
https://highonfire.bandcamp.com/album/cometh-the-storm

Idemo dalje i ubrzavamo: thrash i speed metal, hardcore i grindcore, te death metal. I sad, iako ime Dead Tree Seeds skoro da sugeriše da ćemo slušati nekakav hipijevski, emotivni blek metal, zapravo se radi o old school thrash metal postavi iz Francuske. Na trećem albumu, Toxic Thoughts, a koji dolazi na petnaestogodišnjicu rada kvinteta, dobijamo deset pesama muzike koja vidno duguje Metallici, Slayeru, Death Angelu, tako tim bendovima iz klasične Bay Area Thrash postave i sve je to ako ne mnogo originalno a ono prijatno, dobro odsvirano producirano mrvcu klinički za moj ukus ali generalno solidnog zvuka. Pa probajte:
https://deadtreeseeds.bandcamp.com/album/toxic-thoughts

Nemamo puno čistog thrash metala ove nedelje ali je notablan debi album hamburških Fatal Collapse. Ovi Nemci su prošle godine imali zapažen debi EP pa album samo nastavlja dobru priču sa devet pesama poštenog old school krljanja. Ovo je muzika koja voli malo da skrene ka krosoveru, voli socijalno odgovorne teme, ali onda i neke mračnije liričke konstrukte, i generalno, nudi rekreaciju i za telo i za intelekt:
https://fatalcollapsethrash.bandcamp.com/album/fatal-collapse

Sarin Reaper iz Kanzas Sitija su negde između black i thrash metala sa jedne strane i crustpunka sa druge. Ono što je sigurno je da EP Inhaling Death nije namenjen ,,normalnoj" publici jer ona neće znati da ceni njegovu sirovost, oštrinu, primitivnost i nekontrolisanu energiju. Ako ste, pak, rođeni u garaži i odrasli u podrumu, ovo su zvuci zavičaja:
https://sarinreaper.bandcamp.com/album/inhaling-death

Australijski kvarter Splinter ima jak, brutalan materijal na EP-ju The Hill I'll Die On. Ovo je teški, masivni beatdown hardcore sa veoma niskim štimom i debelim zvukom, u masteringu prenapregnut do pucanja, ali sa ipak nešto vazduha koji je ostao oko instrumenata da surovost rifova, ritma i vokala dobije više od jedne dimenzije. Pet pesama najsvirepijeg prebijanja:
https://splintermosh.bandcamp.com/album/the-hill-ill-die-on

Mađari The Moshlakes rade vrlo pristojan krosover na pretpostavljam debi albumu Üsd a Disznót. Ako se albumom uopšte može nazvati ovaj kompaktni paketić od sedam kratkih pesama dobrog rif rada, karakternih vokala i poletnog ritma. The Moshlakes ne zvuče retro i imaju dosta modernih harmonija na gitarama, te atmosferičnih elemenata ali u osnovi njihove muzike je energični, pokretački šutka-friendly hardkor, produciran vrlo dobro i odsviran majstorski:
https://themoshlakesband.bandcamp.com/album/sd-a-diszn-t

Melodični, energični hardcorepunk je neke od svojih vrhunaca dočekao u radovima kalifornijskih NOFX i uvek je lepo čuti i njihova nova izdanja. Posle izdanja naslovljenih ,,Single Album" i ,,Double Album" stiže nam, dakle, i EP naslovljen, nagađate, Half Album i ovo je pet pesama NOFX-a PREMIJUM kvaliteta. Možda su se Mike, Smelly i ekipa i malo umorili od decenija rokenrola i droge – na kraju krajeva, planirano je da se raspadnu prošle godine, na četrdesetu obljetnicu rada – ali još uvek pišu odlične pesme i sviraju ih sa svom žestinom, elegancijom i humorom zbog kojih ih volimo tolike godine. Pet pesama zrelog a opet neodoljivo manguskog melodičnog hardkor panka za sve koji su ikada voleli ikakav hardkor pank. Ne propustiti:
https://nofx.bandcamp.com/album/half-album

Paperclip iz Belingema u Vašingtonu sviraju powerviolence, ali sa zapravo dosta death metal i sludge metal elemenata. Tako su pesme na EP-ju Natural Man Is The Enemy Of God teške, mučne, često mrveći spore, sa zlim metal rifovima i brutalnim vokalima. Vrlo lepo srednje rešenje između metala i panka, sa dobrim zvukom:
https://paperclipnwhc.bandcamp.com/album/natural-man-is-the-enemy-of-god

Brazilski hardcore veterani DFC rade duže od trideset godina a najnovije izdanje je kaseta nazvana samo 666, sa dvanaest pesama snimljenih uživo u studiju. Ovo su idealni uslovi jer dobijamo svu živu energiju benda uz vrlo solidan zvuk. A DFC su fenomenalni, rokajući krosover treš koji je nemoguće ne uporediti sa Ratos de Porao, naravno, ali koji je toliko dobar i karkateran da to nema nikakve veze. Iz ovoga energija prosto šiklja a daunloud možete uzeti za koliko god para da hoćete da date:
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/666-hfy-011

Losanđeleski pank rok veterani The Streetwalkin' Cheetahs imaju novi EP, Call the Dogs, i ako ste ikada išta čuli od ovog benda, a i ako niste, znate da je ovo još jedan paket čistog, nepatvorenog rokenrola za sladokusce. Jer, ipak, bend je ime dobio po stihu iz Search & Destroy i đavolski se trudi da bude vredan legata Stoogesa i generalno losanđeleske rokenrol istorije. Odlično je:
https://thestreetwalkincheetahs.bandcamp.com/album/call-the-dogs-ep

Njujorški rodno mješoviti Couch Slut su mi bili odlični i pre četiri godine sa svojim tadašnjim albumom, a bogami sa novim, You Could Do It Tonight, nisu popustili ni za milimetar. Ovo je i dalje jedan napad na svim frontovima sasređenom paljbom panka, noise rocka, metala i droge, jedna abrazivna, ali raznovrsna kolekcija ideja, tema, melodija, pa i atmosfera. Ako uspete da ih čujete ispod naslaga strahovite distrozije i vrištanja. Agresivno, a gruverski i seksi, baš kako ste se nadali:
https://couchslut.bandcamp.com/album/you-could-do-it-tonight

Resentment su straight edge hardcore ekipa iz Tampe i prvi EP (nakon demo snimka od prošle godine), Left Behind to Suffer predstavlja ih u solidnom, a sirovom svetlu. Ovo je metaliziran, gruverski hardcore, naravno, sa distorziranim, zverskim vokalima i zvukom koji je brutalan, a opet prijatno jeftin i neupeglan u studiju. Pet razbijačkih, mošerskih pesama po ceni koju sami odredite – dobar dil:
https://resentmentfl.bandcamp.com/album/ar028-resentment-left-behind-to-suffer

Bendovi koji demo snimak nazivaju ,,Demonstration" obično misle da su pametniji nego što jesu ali trik sa australijskim cultureofhate je što oni i ne moraju da budu pametni pošto sviraju beatdown hardcore direktno iz donjeg stomaka. Ali, mislim, daleko od toga da je ovo glupa muzika, samo je intuitivna, telesna, znojava. Tri pesme vrlo solidnog metaliziranog hardkora sa stalno smenjujućim ritmom i tempom, odličan zvuk i generalno jak etitjud, sve razlozi da ovo probate i pre nego što vam kažem da se plaća koliko date:
https://cultureofhate.bandcamp.com/album/demonstration

Grci Slavebreed sviraju vrlo kvalitetan crustgrind i njihova strana split singla sa Hibernation (čijeg materijala nema na Bandcampu) ima tri brze, energične pesme sa prepoznatljivim d-beat programom ispresecanim blastbit rafalima. Vrlo sigurno, vrlo klasično, odlično producirano, puno energije i prosto neodoljivo:
https://slavebreed.bandcamp.com/album/split-7-with-hibernation

Još crustgrinda stiže ljubaznošću britanske etikete Rip Roaring Shit Storm Records. Ne znam ko/ šta je Fumist ali album Coaltar donosi četrnaest pesama relaksiranog, prljavog, old school crustgrind krljanja, sa starinskim zvukom i organskom svirkom. Prijatno je a i naplaćuje se koliko hoćete, dok izdavač obećava i vinil u dogledno vreme:
https://riproaringshitstormrecords.bandcamp.com/album/coaltar

Terapi Urine su grindcore ekipa iz Indonezije i mada oni svoju muziku ne shvataju previše ozbiljno, navodeći da moraju da rade i izdržavaju porodice i da muzika tu nije važnija od svega drugog, EP Sekte Pesing ima vrlo zabavnu ideju da je napravljen bez i jedne ,,normalne" gitare i da su svi gitarski delovi svirani na bas-gitari. Kako ti zvuči, možete da zamislite: NABASOVANO. Ali zabavno, energično, sirovo, ali i duhovito. Stara škola:
https://terapiurine.bandcamp.com/album/sekte-pesing

Брадикардия su dva momka iz Srbije, Filip i Gavrilo a брадикардия je i njihov prvi EP i ako volite da vam bude BAŠ neprijatno, ovo je fantastično. Pričamo o prljavom, gritty emoviolence/ false grind materijalu sa pet pesama disonantnih rifova i psihotičnog vrištanja, sve snimljeno i producirano jeftino a efektno. Ovo sve stiže direktno iz podsvesti i udara ispod pojasa, plus, naravno, naplaćuje se po VAŠOJ želji pa mu dajte veliku šansu:
https://bradikardija.bandcamp.com/album/-

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 20-04-2024, 12:02:48

Ne slušam često metalcore ali kad slušam volim da dolazi iz Brazila i da je, pa, dobar. Ingrate iz Sao Paola su svoj prvi EP nazvali First EP, što nije preterano maštovito ali muzika je vrlo solidni ,,ekstremni" metal sa razgovetnim ali i dalje abrazivnim zvukom i vokalima i vrlo pristojnim rif radom. Ja od metalkora tražim malo: mošerski ritam i gruv, a ovo izdanje to obezbeđuje. Lepo:
https://ingratemetal.bandcamp.com/album/first-ep

Pitsburžani Zao imaju zaista plodnu karijeru sa jedanaest albuma u trideset godina rada, smislenim transformacijama svog metalcore zvuka, ali i laganim odmicanjem od originalne hrišćanske tematike u neke šire liričke zahvate. Poslednji studijski album bio je još 2021. godine, ali zato ove dobijamo živi album, Live From The Church koji je snimljen, kako mu i ime govori, u crkvi. Ili makar u pitsburškom studiju koji se zove The Church. Naravno, (ne)očekivani preokret je u tome da je ovaj studio zaista u crkvi, prezbiterijanskoj bogomolji osnovanoj 1936. godine koja je 2003. prestala sa radom i onda konvertovana u prostor za snimanje, miksovanje i mastering. Elem, Zao ovde dakle imaju najbolje od oba sveta, energiju živog nastupa, ali i izvrsni zvuk studijskog kvaliteta i mora se priznati da je Live From The Church jedan izvanredan način da se upoznate sa njihovim opusom. Ovo je miksovano i masterovano sa puno pažnje a bend prolazi kroz različite epoihe svog opusa i zvuči elegantno, dostojanstveno i energično. Kako već rekosmo, ne slušam često metalcore, ali Zao su institucija i tu nema nikakvih dilema, ovo je izvrsno:
https://officialzao.bandcamp.com/album/live-from-the-church

Norvežani In Vain imaju peti album u opusu, Solemn, i njihov black/death metal je ovde dobio vrlo progresivnu komponentu. Ja nisam možda najveći svetski fan melodične, emotivne muzike koja nastaje kao rezultat tog žanrovskog melanža, ali da je album sklopljen impresivno, pa i produciran prilično odlično, je ipak nešto na šta moram da skrenem pažnju:
https://invainband.bandcamp.com/album/solemn

Pithy iz Liverpula su trojka sa članovima iz ,,tri generacije britanskog death metala" pa je prvi demo, nazvan samo demo, naravno, death metal materijal sa dve pesme brutalnog prebijanja. Ovo je brzo, nervozno, grčevito, sa čestim promenama ritma i kao žilet oštrim rifovima, a vokali su neljudski, hrskavi i dolaze u više formata i visina tona. Produkcija ugodno prljava. Ako bend bude ceo album snimio sa ovim nivoom intenziteta i uverljivosti, biće to jedan DOGAĐAJ. Za sada demo možete daunloudovati po ceni koju sami odredite:
https://pithy.bandcamp.com/album/demo

Česi Feast of the Bards sviraju ,,Epic folk-death metal" i njihov prvi EP, To the Edge of the World ima pet pesama melodičnih srednjevekovnih tema odsviranih između ostalog na svirali, uparenih sa čvrstim, energičnim metal zvukom. Simpatično je to i mada je produkcija naravno dosta niskobudžetna, mislim da Feast of the Bards nemaju apsolutno ničeg da se stide u tehničkom smislu, dok su pesme napisane da kapitalizuju na melodičnim, evokativim temama i jukstapoziciji između tvrde, abrazivne metal dimenzije i epskih melodija. Pogotovo je kontrast između muškog death metal vokala i izuzetno ubedljvog melodičnog ženskog pevanja efektan. Lep debi:
https://fotbofficial.bandcamp.com/album/to-the-edge-of-the-world

Za malo ne-melodičnog, ne-folklorizovanog death metala imamo debi album mađarskih Tomb Portal, izašao za poljski Morbid Chapel Records. I, mislim, reputacija izdavača ovde obećava solidan provod, pa nam album naslovljen Enthanatogen to i isporučuje. Naravno, treba da volite taj hermetični, opskurni old school death metal sa interesovanjem za okultno i bez ambicija da bude komunikativan nekakvoj široj publici. No, Tomb Portal krljaju jako ubedljivo, a produkcija je jednostavna i funkcionalna pa je ovo album jakih mišića i samo malo filozofije. Prija to čoveku. Za sada nema digitalnog daunlouda na prodaju ali ovo vredi čuti.
https://morbidchapelrecords.bandcamp.com/album/enthanatogen

Brazilski Vulcano su osnovani još 1981. godine, doduše tada pod imenom Astaroth ali su već iduće promenili ime u ovo po čemu ih danas znamo i, uz pauzu između 1991. i 1996. godine rade i danas, doduše u sasvim osveženoj postavi. Ipak, gitarista Zhema Rodero koji je bio među osnivačima je i sada u bendu pa i album Epilogue, trinaesti u katalogu, ima lepu sponu sa počecima ovog projekta. Naravno, zvuk jeste evoluirao tokom decenije, inicijalno heavy metal postava, Vulcano danas sviraju black-death ali Epilogue zvuči vrlo patinirano i ni malo rutinirano, kao da je zapravo 1989. godina i bend puca od želje da pokaže koliko je besan i gladan. Ploča je producirana vrlo solidno, svirka je odlična a pesme su prave male black-death himne od tri i po minuta, sa oštrim, ložačkim rifovima, visokim tempom izvođenja, puno nezauzdane energije. Pa, mislim, fenomenalno:
https://vulcanometal.bandcamp.com/album/epilogue

Compulsed iz Nju Džersija na svom prvom demo snimku, Demo 2024 imaju dve pesme kvalitetnog brutal death zvuka. Ovo je vrlo žanrovski isprofilisano, tehnički impresivno, produkcijski izvrsno, a pesme su eksplozivne, sa stalnim promenama ritma, ložačkim rifovima i kompulzivnom vučom unapred. Odličan materijal a cenu sami određujete:
https://compulsed.bandcamp.com/album/demo-2024

Isto iz Nju Džersija su i Sepulchromancy, jedna ugodno old school ekipa čiji demo Corrupted Ways (nakon dva ,,prava" izdanja iz prošle godine) nosi tri pesme death-thrash cepačine koja smrdi po podzemlju i uzorima kao što su rana Sepultura, Sodom, Kreator pa i Celtic Frost i Hellhammer. Dakle, poslastica za old (death) heads:
https://sepulchromancy.bandcamp.com/album/corrupted-ways

Brazilci Disgrace and Terror svoj šesti album, The True Will of Evil posvećuju pesniku i okultisti Héctoru Escobaru Gutiérrezu i to je primereno satanistička, nesveta kolekcija pesama. Ali prijatnih, energičnih a atmosferičnih deaththrash komada koji se voze na nervoznim rifovima i jakom ritmu. Disgrace and Terror su pomatora i iskusna ekipa tako da ovom albumu ni malo ne nedostaje zanatskih kvaliteta, ali ni strasti i krvoločnosti. Fino:
https://disgraceandterror666.bandcamp.com/album/the-true-will-of-evil

Debi album ruskih Embodiment Elimination zove se Metamorphosis Incarnate Through Genetic Devastation i izlazi za Inherited Suffering i to je otprilike sve što treba da znate. Dsakle, ruski brutalni slamming death metal, produciran kako treba, odsviran sa ubeđenjem i sa vrlo solidnim pesmama. Bez ikakvog izmišljanja tople vode ili iskakanja iz formata, ovaj projekat trojice iskusnih muzičara sa puno drugih aktivnih bendova pruža ugodan slemerski gruv i dobre rifove:
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/embodiment-elimination-metamorphosis-incarnate-through-genetic-devastation

Opium Death iz Ilinojisa su negde između death metala, hardkora pa i thrash metala na svom debi albumu, Genocidal Nemesis i madaje to relativno jeftino producirana ploča, vidi se da je ovaj bend na okupu duže od decenije. Opium Death lepo spajaju zrelije aranžmanske ideje sa svirkom uličnog, sirovog duha i old school provinijencije a pesme su promišljene, prorađene i samo klize:
https://opiumdeath.bandcamp.com/album/genocidal-nemesis

Njemački Mære na svom prvom propisnom albumu, ...and the Universe Keeps Silent daju nam dosta dobar program disonantnog black-death zvuka koji ima jasne tragove Gorguts, ali i, kako sam bend navodi, Incantation, Immolation itd. u svom DNK. No, ono što je bitno je da Mære sa tim zvukom rade dobre stvari, pišući interesantne pesme sa interesantnim aranžmanima, pa sve to još i produciraju na interesantan način nudeći istovremeno i hermetičnu muziku ali i ugodan, topao saund. Lepa ploča:
https://maeredeath.bandcamp.com/album/and-the-universe-keeps-silent

Odlično zvuče Kanađani Atræ Bilis na svom drugom albumu, Aumicide. Ovde svira Luka Govednik iz naših May Result, Kozeljnik, The Stone, Dead Shell of Universe i pošto sam njegove bubnjarske veštine uvek smatrao vrhunskim, drago mi je da ga vidim u severnoameričkoj postavi koja izdaje za ugledni 20 Buck Spin. Ovo je tech-death, naravno, produkcijski napucan do, uh, pucanja, a muzički, pa, svestan da ne treba da bude uniformno agresivan i orijentisan samo na tehniku. Tako da su pesme, ipak, pisane kao distinktni narativi i, meni barem, zvuče raznovrsno, distinktno i moćno. Da je mastering malo dinamičniji mislim da bi dubina ovog albuma bila još očiglednija, ali i ovako pričamo o kvalitetnom, agresivnom ali uvek prijatno iznenađujućem tehničkom death metalu koji ne treba propustiti ako imate imalo inklinacija:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/aumicide

Čileance Coffin Curse sam slušao sa puno entuzijazma kada su 2020. godine izdali debi album Ceased to Be, a sada, povodom drugog albuma, The Continuous Nothing imam samo još više reči hvale. Ovaj dvojac iz Santjaga svira već duže od decenije i muzika koju ćemo čuti na The Continuous Nothing je veoma profi, veoma kvalitetno žanrovski formatirana, nudeći death metal koji se ne zadovoljava pukom demonstracijom snage i surovosti. Naprotiv, ovo su elegantno, uzbudljivo napisane pesme ložačkih rifova, nemirnog ritma, visokog tempa i promišljanih aranžmana. I sve je producirano vrlo lepo, tako da bude ŽESTOKO ali ne preglasno, nedinamično, zaravnjeno. Kad čovek čuje ovakav album seti se da death metal NE MORA da bude kopipejstovaje ideja koje su drugi doneli na ovaj svet i da ima prostora za svežu, autentičnu muziku. Samo treba znati:
https://coffincurse.bandcamp.com/album/the-continuous-nothing

Poslednji deo današnjeg pregleda je, tradicionalno, posvećen krosžanrovskim radovima i heavy metalu. A Šveđani Century imaju skoro neodgovorno ložački novi EP, Sacrifice / Avenging Force a koji služi kao najava za njihov drugi album što se sprema za neki kasniji datum ove godine. Pesma Sacrifice će biti na njemu i ovo je toliko prelep heavy metal/ NWOBHM komad da mi je cela nedelja lepša zbog njega. Debi album ove dvočlane hevi metal mašine, iz prošle godine, sam baš voleo, pa će se, sudeći po ove dve pesme isto desiti i sa drugim. Ovo je melodično, nostalgično, snimljeno i producirano organski neprskano i po ceni od koliko date ZAHTEVA da mu pružite malo ljubavi:
https://centuryswe.bandcamp.com/album/sacrifice-avenging-force

Nisam baš siguran šta sviraju danski Scimitar – Metal Archives ih vodi kao ,,Heavy Metal/ Punk" – jer je demo sa kojim su objavili svoje postojanje čovečanstvu, MMXXIV kao nekakav komad haosa teleportovan u 2024. godinu direktno iz Velikog praska. OK, ovde ima metala, ima panka, ali sve je spojeno nekako eksperimentalno, da se vidi mogu li ludačke promene ritma, stalno evoluirajuće gitarske linije i melodični ženski vokali da se nekako spoje u skladnu celinu ili će sve implodirati pod MASOM muzike. Rezultat je: da. Moćno je, i čoveka u jednakoj meri dezorijentiše i zavede. Ne propustite, ovde ima jako mnogo energije a daje se po ceni koju sami odredite:
https://dybdestegte.bandcamp.com/album/mmxxiv

Kolumbijski Caim sebe vodi i kao sirovi blek metal, ali da se razumemo, uz uvažavanje korena ove muzike u blek metalu, krajnji rezultat njegovog rada je bliži avangardnom eksperimentalnom power electronics/ harsh noise zvuku. EP/ album An Ancient Depression je mnogo više u teksturi i slojevima zvuka nego u rifu i ritmu i, ovako jeftin i sirov kakav jeste, demonstrira mnogo mašte i razmišljanja o formi zvuka pa je vredan svake pažnje:
https://caim616.bandcamp.com/album/an-ancient-depression

Moskovljani Adam's Wine kreću se negde između doomgaze i posthardcore koordinata pa im album Думскроллер (Теневой Аспект Вещей) ima relativno kratke i energične pesme ali i dalje uspeva da ih emituje kao kroz nekakvu izmaglicu emocija i afekata. Dobro to na kraju zvuči i bend nije u svakoj pesmi identičnog tempa i ritma, a da se tim nekim srednjim putem sigurno stupa do kraja albuma. Solidan miks, cena od koliko date, apsolutne preporuke:
https://adamswine.bandcamp.com/album/-

Novi album Beastial Piglorda, Liver & Onions je samo ,,bubanj, bas i sintisajzer" i veoma je prijatan. Talentovani muzičar iz Severne Karoline svoj psihodelični, postindustrijski gruv veoma kredibilno konstruiše i bez gitara i vokala (mada sa nešto vokalnih semplova), nudeći topao, ugodan zvuk i kratke, ukusne kompozicije u kojima ima prostora za malo eksperimenta i improvizacije, ali tako da se uvek ostane u jasnom, prijateljskom formatu. I ovo plaćate koliko hoćete a vredi:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/liver-onions

Gore sam pomenuo Melvins, pa je red da se ukaže da je i ovaj veteranski bend izdao novi album za Ipecac, tarantula Heart i da je sve... eksperimentalnije nego ikada. Sa Trevorom koji svira u aktuelnoj postavi Mr. Bungle i Pattonom kao izdavačem, svakako je bilo za očekivati da prva pesma na Tarantula Heart bude devetnaest minuta... zvukova. No, Melvinsi ne zaboravljaju ni prljavi proto-sludge groove po kome ih pamtimo i dobar deo albuma su skoro pa industrial metal (sa sve dva bubnjara) rekonstrukcije njihovog starog zvuka, organske, sirove i dobre:
https://melvinsofficial.bandcamp.com/album/tarantula-heart

Norvežani Haust su se posle izvesnog vremena vratili u originalnu postavu sa početka veka a šesti album, posle devet godina pauze, naslovljen Negative Music je odlična kombinacija blek metala, panka i noise rocka. Možda to na papiru deluje kao nekakav akademski eksperiment ali na terenu, Haust zvuče prirodno, energično i zabavno:
https://haustno.bandcamp.com/album/negative-music
https://www.youtube.com/watch?v=9YBO_eIEXbw&list=OLAK5uy_n_D-yjK8h0cGhChZcOUSmWoInkfKFH2Gk

Ukrajinski Diminium je u principu jednočlani, uz principu groove metal projekat ali novi EP, Dominant ima dosta gostiju na raznim instrumentima a i muzika je nešto progresivniji, recimo, groove thrash sa metalcore elementima i... meni se to dopada. Ima tu pet pesama, ima dosta ideja, solidno je producirano i prijatno je za uho:
https://diminium.bandcamp.com/album/dominant-ep

Švedski Quantum svoj progresivni metal smeštaju na vrlo širok spektar između Genesis i King Crimson sa jedne strane i Dilinger Escape Plan sa druge. Ali dobro, istina je da debi album Down The Mountainside kredibilno i zvuči kao programska eksploracija što je moguće više teritorije između ova dva istorijska ekstrema. I, da se razumemo, dobro je ovo. Prilično mišićavo, u skladu sa DEP komponentom njihovog zvuka, ali onda i sa dosta prijatne melodije i harmonskog rada. Quantum, pre svega, NE zvuče kao stadionski rok bend i njihova je progresiva spakovana u za varenje lakše, kompaktnije rok komade. Fino:
https://quantumstockholm.bandcamp.com/album/down-the-mountainside https://www.youtube.com/watch?v=p71OLpK_Jog&list=OLAK5uy_mPUPyGk1Wjbbd9zUaoZ0RMRTaAbrkSnY0

Kanađani Tonnerre sviraju, onako, dosta starinski hard rok, ali je taj hard rok i pun duše, i jako prijatan za slušanje. Album La nuit sauvage je jedna prijatna konceptualna ploča o provođenju noći u divljini sa prijateljima, predvođena umilnim ženskim vokalom i melanholičnim gitarskim rifovima. Sve je to nežno odmereno, solidno producirano, prostpo umiljato za uši. Ne propustiti:
https://tonnerrehardrock.bandcamp.com/album/la-nuit-sauvage

Novi Praying Mantis? Zašto da ne? Njihovi NWOBHM klasići poput Maidena, Saxona, Def Leppard ili Tygers of Pan Tang su i sami aktivni i snimaju nove albume, pa zašto to ne bi radila i braća Troy? Doduše, Praying Mantis radi još od ranih sedamdesetih, u međuvremenu se raspadao, pa okupljao (između ostalog sa raznim bivšim članovima Iron Maiden u postavi), ali možda ključno, uvek je imao zvuk koji je bio bliži mejnstrimu od NWOBHM sabraće. Tako i novi album, Defiance, trinaesti po redu, zvuči kao nekakav AOR rad iz kasnih sedamdesetih ili ranih osamdesetih, samo spakovan u savremenu, kvalitetnu produkciju. I, mislim, treba da budete posebno izbaždareni da vam se dopada ta kombinacija cheesy muzike i profi produkcije, ali ako jeste, Praying Mantis nude dosta ugodan program heavy rifova, emotivnog vokala nizozemskog pevača Johna Cuijpersa, prozračnih klavijaturističkih atmosfera i rokerske težine. Evo:
https://youtu.be/4xsY1hRlHo4

Ako ste proteklih par nedelja shvatili da vam se baš dopada kombinacija energičnijeg metala i folklornih melodija, ove nedelje imate četvrti album finskih Verikalpa da vam utaži žeđ. Nazvana Tuomio ovo je ploča sad već vrlo jasno definisanog zvuka (ne naročito lepog, u produkcijskom smislu) i estetike, sa blek metalskom osnovom i narodnjačkom nadgradnjom, epska, cheesy, prijatna. Mislim, sve ste to već čuli ali Verikalpa rade to što rade dovoljno umešno i ubedljivo da ne budu dosadni:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/tuomio

Isti izdavač, milanski Scarlet Records ima i drugi album takođe milanskog simfonijskog power metal kvinteta Nocturna. I, ova ekipa, osnovana 2021. godine, predvođena ne jednom nego sa dve pevačice, svakako isporučuje sve što čoveku treba od ovakve muzike. Moram priznati da mi album, Of Sorcery and Darkness neobično prija na ime svoje, pa, jednostavnosti. Oh, svakako, ovde ima mnogo simfonijskog preterivanja u aranžiranju, ali to je sve začin, pozadina, kulisa. U prvom planu je propisan power metal koji ne komplikuje preko neke neizdržive mere, sa dobrim razumevanjem da su dve žene na centru bine glavna atrakcija i da matrice treba da budu samo dobra podloga za njihove operske bravure, pa su pesme tako i napisane, da budu male pozorišne predstave centrirane na Serenu Zaffaroni i Gretu Cangelosi, da nam pruže MAKSIMUM epike i cheesea uz minimum distrakcija. Plus, sve to traje manje od 40 minuta. Odmereno, pametno i neodoljivo:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/of-sorcery-and-darkness

Bostonski Ravage imaju novi studijski album posle pauze od petnaestak godina što je, jelte, za svaku pohvalu. Ovo je i dobra, energična heavy metal ploča sa trešerskom svirkom i judaspriestovskim melodičnim pevanjem. Za bend koji je svojevremeno imao album naslovljen ,,Yes, We Have No Lead Singer", to kao Alec Firicano peva je velika komponenta zvuka i karaktera poznije faze rada. Spider on the World je ploča prijatnih rifova, dobre, žestoke svirke i pristojnih, ako već ne naročito originalnih pesama. Hedbenging užitak:
https://ravageswwr.bandcamp.com/album/spider-on-the-world
https://youtu.be/FRvBwDekf4E

A Nemci FearPark imaju jako simpatičan prvi demo naslovljen Grave Lantern. Ovo je kao da slušate rani Iron Maiden sa malo okultnijom orijentacijom i to je neodoljivo. Četiri pesme u dvadeset minuta poštenog hevi metala:
https://youtu.be/vRgxvN5V6b0

Album nedelje ponekad mora da bude album turskog death metala. Tako kažu pravila. I, znate, malo je i sramota da skoro ni jedan od notabilnih medija koji se bave (i) ekstremnijim metalom nije našao za shodno da ukaže na izlazak drugog albuma istanbulskih Engulfed. Ove sam Turke zaista voleo 2020. godine sa tada aktuelnim EP-jem, Vengeance of the Fallen, a novi album, Unearthly Litanies of Despair izdao je Dark Descent, potvrđujući kvalitet i pedigre benda. I mislim, ako volite mračan death metal orkanske jačine i htonske dubine, Engulfed isporučuju sve što treba. Ovde nema mnogo eksperimentalnih ambicija, ali muzika zvuči sveže, autentično, nezadrživo moćno, kao da ste uzeli Immolation iz ranih devedesetih i priključili ih na nuklearni pogon. Engulfed, dakle, ruše sve pred sobom, ali PAMETNO ruše i ovo se sluša sa puno uživanja:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/unearthly-litanies-of-despair

Meho Krljic · 27-04-2024, 12:01:02

Jaka nedelja. Puno izdanja bendova koje slušam već decenijama a koja su, ta izdanja, sasvim solidna da nahrane nostalgičara u meni, ali onda i puno izdanja novih bendova koji tom nostalgičaru nateraju i malo suza u oči pokazujući mu kako je budućnost zapravo često i bolja od fetišizovane prošlosti. Mislim, novi Deicide, novi Darkthrone, novi Pestilence i Accept, a onda i takva remek dela kao što je novi Freeways, novi Trippelgänger, novi Full of Hell, debi album izraelskih Srefa... A album nedelje dolazi iz Indonezije. Ponekada je sve savršeno.

Al prvo blek metal, da nas dovede na pravu radnu temperaturu. Treći EP finskih Leskentuska zove se Hundsfott i ovo je jedna lepa demonstracija kako možete svirati na granici blek metala i ,,komercijalnijih" ili makar prijemčivijih žanrova i zvučati originalno, autentično, ubedljivo. Leskentuska svoj melodičniji, ali i dalje žustri blek metal fino i organski povezuju sa rok i pop muzikom za osobenu formu blackened rock'n'roll zvuka. Plus, liričke teme su ozbiljne, pesme napisane sa puno spretnosti i producirane dobro, pa je ovo, sem ako niste nekakav terminalni Rusofil koga će da rani podsećanje na masakr koji su Rusi počinili među finskim življem početkom osamnaestog stoleća, materijal u kome se uživa bez ostatka:
https://leskentuska.bandcamp.com/album/hundsfott

Fogrealm dolaze iz ,,šuma severne Kalifornije" a koje su, pretpostavićemo maglovite. Makar ponekad... Elem, ovaj je dvojac za EP FogRealm ponovo snimio (i aranžmanski doradio) pesme sa svog demo snimka i to je sada simpatična predstava sirovog, agresivnog blek metala koji nastupa sa prezirom i mržnjom. Iako su ovo propisni studijski radovi, mastering je urnebesno preglasan, sa klipovanjem celog snimka, ali to donekle doprinosi njegovoj agresivnosti. Opet, Fogrealm nisu baš totalni primitivci i pesme imaju i epske, melodičnije delove pa je malo i šteta da je sve to masterovano ovako ludački, no, dobro, KVLT je KVLT i ko voli da je blek metal konfrontativan i pun mržnje, ovde ima čemu da se poraduje. A cena je koliko date.:
https://fogrealm.bandcamp.com/album/fogrealm

Nizozemske Walg sam hvalio i za prethodna izdanja pa neću stati ni sa četvrtim albumom, IV. Vrlo radno odgovoran, ovaj je bend, osnovan 2021. godine, dakle, stigao da napiše već četiri dugosvirajuće ploče a IV je nekako i najbolja sa njihovim tradicionalnim melodičnim, energičnim blek metalom koji je dobio još kinematskiju, epskiju dimenziju. Mislim, slušajte, recimo Vuurdoop! Pa uz tu pesmu je nemoguće ostati miran a ni druge na albumu ne zaostaju, obezbeđujući visok tempo, dobre rifove, puno ukusnog aranžiranja klavijatura. Walg su sve bolji što više rade, čini se, i pravi je trenutak da dobiju respekt koji zaslužuju:
https://walg.bandcamp.com/album/iv

Blek metal i rokenrol se nekada srećno izmešaju. Švajcarski projekat Chotzä (,,povraćati") to radi već pet albuma i trinaest godina, pa je najnoviji, Pächschwarz jedna vrlo udobno razgažena formula. Ovo je i dalje dosta blekmetalski, sa jakim, debelim zvukom i energičnom svirkom a hardrokerski rifovi i solaže se lepo uklapaju uz generalnu pičkažu koju bend servira:
https://folterrecords.bandcamp.com/album/p-chschwarz

Francuzi ACOD za svoj šesti album, Versets noirs vrlo lepo kombinuju melodičniji blek metal i death metal, svirajući ubedljivo i pišući pesme koje su i grandiozne i dobro osmišljene da slušaoca zavedu epikom ali da ipak imaju dosta interesantnih sitnijih detalja. Nisam zaljubljen u produkciju koja je preglasna, bez dovoljno dinamike, ali album je odlično napisan:
https://acod.bandcamp.com/album/versets-noirs

Night Shall Drape Us je finska blek metal supergrupa, sa članovima koji sviraju u desetinama bendova, ali tako da Lauri Rytkönen (bubnjar Bythos, Deathchain, Forgotten Horror i još gomile bendova) radi svu muziku a onda ima tri pevača. Debi album, Lunatic Choir je moćna, epska ploča finskog blek metala, moderna ali sa jasnim korenima u tradiciji, melodična ali konfrontativna itd. Znate već, vredi čuti:
https://nightshalldrapeus.bandcamp.com/album/lunatic-choir

Chasmlurk iz Solt Lejk Sitija je, pak, samo jedan baja koji cepa melanholičan, ali sirov, oštar blek metal. Nakon prošlogodišnjeg eponimnog albuma, za ovu godinu stiže EP A Catastrophic Monument of Human Suffering i to je sve nekako prelepo u svojoj jednostavnosti. Ovo su tri pesme čiste emocije, ali i čiste, nepatvorene krljačine gde jednostavni, meditativni rifovi idu preko furioznog ritma, ispraćeni očajničkim vokalima, sve u kućno-garažnom aranžmanu i to je sve tako prosto, savršeno i neodoljivo. Naravno da plaćate koliko hoćete:
https://chasmlurk.bandcamp.com/album/a-catastrophic-monument-of-human-suffering

Gmork iz Nižnjeg Novgoroda sviraju, rekao bih, vrlo prepoznatljivo ruski blek metal, sa dosta melodije i epike u svojim pesmama, ali vredi istaći i kako je novi album, Etudes, peti za ekipu koja radi već dobrih devetnaest godina, dobro napisan. Ovo je rifaški, energičan blek metal koji ide brzo i ne smara ,,atmosferom", dok muzičari ispaljuju virtuozne vinjete koje ukrašavaju aranžmane a ne odvlače pažnju na sebe više nego što treba. Tako će sitni bubnjarski vez ili melodični, epski vokali biti organski delovi pesama koje su suštinski agresivni, razarački blek metal komadi, a opet će sve to, melodično i pametno aranžirano biti prijatno za uho i konzistentno interesantno. Da je više ovako zrelih blek metal bendova i u Rusiji i izvan nje, sa produkcijom koja nije SAVRŠENA ali nije ni nepodnošljivo komprimovana kako to danas zna da bude, pa ovo bi bila barem 43% bolja planeta:
https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/gmork-etudes

Lako je pretpostaviti da je naslov novog albuma legendarnih Darkthrone, It Beckons Us All....... uzet iz stiha pesme Children of the Damned sa trećeg albuma Iron Maiden, kada znamo da je Fenriz jedan veliki metal-nostalgičar. A lako je i slušati album koji, pa, više nije ni blek metal, čak ni blackened crust, već kombinacija heavy, black, speed metala, pa čak i epskog dooma. Fenriz je pre nekoliko nedelja ionako izdao album doom metala sa projektom Coffin Curse (a čije je ime, neće vas iznenaditi, njegova interpretacija stiha u pesmi benda Possessed koji je duže od 30 godine pogrešno čuo i gde je ,,coffin's door" u njegovoj glavi postalo Coffin Storm) koji je bio čist doom metal, pa je i novi Darkthrone definitivno zabacio u smeru dooma. I, mislim, nema tu šta da se sad mnogo filozofira, Darkthrone je ono što Fenriz i Ted odluče da je Darkthrone u tome trenutku, i uvek je autentičan:
https://peaceville.bandcamp.com/album/it-beckons-us-all

Nisam siguran gde tačno da stavim Barbarian Swords jer mi njihova ,,black/ doom metal" etiketa bend ostavlja negde tačno na sredini. Novi album, Fetid, je svakako izvrstan, bez obzira da li ga gledate sa black ili doom strane. Ovo su oštre, abrazivne, a onda i spore i mučne, pesme ali su i maštovite, na svoj načn i veličanstvene i veoma vredne malo napora koji ćete uložiti da se postavite na pravu frekvenciju. Pritom produkcija je odlična:
https://barbarianswords.bandcamp.com/album/fetid

Blood Rituals iz La Paza u Boliviji su pre aktuelnog EP-ja imali samo demo iz 2009. godine. Dakle, bend koji ne krasi velika prolifičnost ali sa Cosmic End se ovaj trio inače vrlo zaposlenih muzičara, sa puno drugih projekata, može podičiti visokim kvalitetom. Ovo je blek metal sa trešerskom otštrinom i izvrsnom produkcijom, uglavnom lišen savremenih šugejzerskih upliva, zasnovan na brutalnom ritmu, agresivnim a prijemčivim gitarskim rifovima i izvrsnom, zlom natopljenom vokalu pevačice po imenu Julia Hexe. Ako vam je ovo prvi bolivijski bend koji čujete – a statistički je to dosta verovatno – sasvim je moguće da ćete od njega odšetati grdno impresionirani:
https://bloodrituals.bandcamp.com/album/cosmic-end-single

Izraelski kvartet Srefa deluje kao da je potpuno formiran iskočio niotkud i razaračkim nas debi albumom, Solstice, uhvatio nespremne i poravnao sa patosom. No, istina je i da je ova ekipa osnovana 2020. godine, da su svi članovi benda iskusne face sa gomilom projekata u siviju i da je ovaj materijal pripreman studiozno nekoliko sezona. Naravno, Srefa su ona vrsta blek metala koju veoma volim, muzika koja se drži tradicionalnih korena ali ne robuje uobičajenoj ikonografiji i temama, pa je Solstice moderan album sa više od jedne ,,post" dimenzije u svom zvuku, od strateškog korišćenja disonanci, preko melodičnih vokala, pa do napucanog, tvrdog zvuka, a opet spravljen da nosi sa sobom svu agresiju i divljaštvo ,,pravog" blek metala. Ovakve ploče čini mi se srazmerno retko prave bendovi iz etabliranih blek metal centara, gde je sviranje po uobičajenim žanrovskim matricama mnogo prisutnije. Srefa je zato dah svežine i ovo je album velike moći. I, mada su svi jako dobri, moram da istaknem pevačicu Dorin Hajon (iz pokojnih black-doom metalaca Zad) kao prirodan neksus pažnje slušaoca sa svojim fantastičnim, disciplinovanim ekspresijama. Moćna pevačica, moćne pesme, moćna PLOČA, za dlaku izmakla titula albuma nedelje:
https://srefa.bandcamp.com/album/solstice

Stoner rok? Tako je. I doom metal, hard rok, psihodelija, sludge metal... I onda, Cannabus je, uh, autobus pun kanabisa? Nešto tako. A i bend koji se tako zove, iz Ontarija, je pun kanabisa, ako tako možemo da kažemo. E, sad, zašto bi bend Cannabus izdao EP Other Side devetnaestog a ne dvadesetog Aprila nije najjasnije, ali dobro, ovo se svakako uklapa u opštu proslavu uživanja kanabisa kao životnog stila kojoj smo prisustvovali prošlog vikenda i, zapravo, nudi bolju muziku i zvuk od dobrog broja kolega koji su svoja izdanja priredili za dvadeseti April. Other Side ima četiri pesme fino faziranog desert-stoner rocka, spor, odmeren tempo, hipnotičke gitare i melodičan, taman koliko treba psihodeličan vokal. Sve je idealno:
https://cannabus.bandcamp.com/album/other-side

Dopemancer iz Barselone imaju prilično jeftin, garažni zvuk, a to onda i njihovoj muzici daje dozu autentičnosti. Svakako je i čni manje prijemčivom za normalnog slušaoca ali takvog će već naziv aktuelnog EP-ja, Satanic Psychotropic Influences, verovatno odbiti. Pričamo, razume se, o ozbiljno izdrogiranom stoner roku koji se valja i tetura u svom satanskom zanosu kroz četiri pesme i jedan interludij, ostavljajući utisak da slušate muziku koja nije bila namenjena ljudskim ušima i samo je nekakvom kosmičkom greškom do njih dospela:
https://dopemancer.bandcamp.com/album/satanic-psychotropic-influences-ep

Slično se može reći i za Skullbong, poljski projekat čiji EP, naslovljen Drug Addict, kao da dolazi iz samog pakla. Ovo je stoner metal koji članovi benda opisuju kao ,,Jebanie Stoneru" i dodatno pozdravljaju samog Nečastivog u kratkom tekstu koji stiže uz muziku, a ove tri pesme su ružne, prljave, jeftino snimljene, konfrontativne, mučne, i, ako ste na pravoj frekvenciji, pogodne za one vaše potrebe o kojima se ne govori u pristojnom društvu:
https://skullbong.bandcamp.com/album/drug-addict

Tu su onda i Planet Lazarus, mekši, prijateljskiji stoner rok sastav. Njihov debi album, Galactic Takeover nudi sedam pesama opuštenog rokerskog gruva, simpatične rifove, poneku zabavnu igru reči (,,Don't Fear the Reefer"), bluz, psihodeliju i sve što možete da poželite za jedno lepo provedeno popodne. Meni jako prijatno:
https://planetlazarus.bandcamp.com/album/galactic-takeover

Nemački Yeast Machine kažu da su smešteni na idealno mesto između stoner roka, grandža i psihodeličnog roka, ali to je naravno na nama da procenimo. Sleaze, album izašao pre neki dan je pun do vrha raznovrsnih rokerskih pesama sa pomalo neobičnom produkcijom ali sa dosta ideja. Yeast Machine svakako psihodeliju ne traže u imitiranju drugih bendova već imaju osoben pristup zvuku i izvedbi da bi kreirali svoju. Ima štofa:
https://yeastmachine.bandcamp.com/album/sleaze-2

Gagruts su pak iz Nju Orleansa i malo su nestašniji, nudeći jedan tradicionalniji ali i prljaviji stoner ugođaj. EP 𝗡𝗢 M̷A̷N̷'̷S̷ 𝗟𝗔N̷D̷ nosi atmosferu močvarnog kriminala i ritam-i-bluza i hard roka uz koje se pije i bije. Tri pesme, preteće ali zavodljive:
https://garguts.bandcamp.com/album/m-a-n-s-n-d

Pa iz Argentine imamo Dead Fellows, psihodeličan, vrlo garažni sastav koji je svoj album Luto Sessions snimio uživo u studiju Luto Recordings u Kordobi i to je osam pesama sprženog psihodeličnog teškog roka po šnitu starih majstora. Argentinci ovakve stvari jebeno dobro znaju da rade, možda i najbolje na svetu u ovom trenutku, pa ako volite Las Historias, Dead Fellows apsolutno morate probati. Zvučno, ovo je malčice siromašnije nego što bih ja voleo, ali gruv, gitarska pirotehnika, psihodelični sadržaj, sve to je IZVRSNO. A plaćate po želji:
https://thedeadfellows.bandcamp.com/album/luto-sessions

Cloud Castles je drugi album norveških Sunface i to je jedna simpatična kombinacija psihodeličnih atmosfera, ritualnih ritmova, stonerskih rifova i malo postrokerske melanholije. Bend je pravio pauzu od osam godina između odlično primljenog prvog albuma i ovog njegovog nastavka pa se čuje jedan vrlo promišljen pristup pisanju pesama ali i njihovom sekvenciranju na ploči. Ukusno i ugodno:
https://sunfaceheavypsych.bandcamp.com/album/cloud-castles

Iz Finske su onda Cosmic Redirection a njihov EP, Novis Oculis ima tri pesme hipnotičkog, toksičnog stoner roka. Ovo je vrlo hermetično a istovemeno zarazno, sa lepljivim wah-wah rifovima i mrvećom bas gitarom. Ritam je spor, prijemčiv, dinamike IMA, a vokali su udaljeni, drogirani, psihodelični. Sve savršeno:
https://cosmicredirection.bandcamp.com/album/novis-oculis

Nizozemci No Man's Valley su drsko odlični na novom albumu. Chrononaut Cocktailbar / Flight of the Sloths. Zaustavljeni u naponu snage pandemijom, ovi su ljudi napisali jedan impresivan opus kompozicija koje spajaju bluz, psihodeliju, ali i postpank na prirodan, organski način, osvajajući vrlo lepom bojom zvuka i pažljivo rađenim miksom. Ovo nije siledžijska muzika, naprotiv, dosta je tiha, ali to ne znači da nije INTENZIVNA:
https://nomansvalley.bandcamp.com/album/chrononaut-cocktailbar-flight-of-the-sloths

Prva pesama na prvom albumu nemačkih Fjordheksa zove se Man Kills Wife a dok sam je slušao otvorio sam Yahoo News – jer sam star čovek, ne osuđujte me – i prva vest na vrhu feeda bila je o mužu koji je ubio ženu. SINHRONICITET? Ili samo špijunaža od strane celokupnog interneta? Enivej, album, Ashlad, iako ima mračne teme (treća pesma se zove Ripped Apart, pa onda posle ima Roadkill Cannibal) i pesme oće da potraju i po devet minuta, zapravo nudi ugodno bluziran stoner-doom koji fino odmerava svoj rokerski gruv i hororične, bolesne teme. Horor-bluz? Pa, da, recimo, nešto tako, odsvirano živo, producirano solidno, generalno jako prijemčivo a plaća se koliko date. Rispekt:
https://fjordheksa.bandcamp.com/album/ashlad

Za mračnije doom metal iskustvo tu su vam naši stari znanci, Zagrepčani A Gram Trip. Novi EP, If we leaf tomorrow, i pored žovijalnog imena bavi se nekim mračnim temama (adikcijom, recimo) i nudi muziku koja i pored izvesne prijemčivosti gruva zvuči konfrontativno, abrazivno, hermetično. Sirov, prljav zvuk i pesme koje gaze svom snagom, opasna kombinacija:
https://agramtrip.bandcamp.com/album/if-we-leaf-tomorrow-ep

Ko neće mrak, nego hoće da sluša melodični, a opet bluzerski hard rok sa finim tempom i dosta mašte u pesmama, tu su mu Francuzi Dätcha Mandala. Album Koda je za moj ukus isuviše ,,komercijalan" ali on nije tek napor da se umili publici kojoj nedostaje MTV iz devedesetih i Dätcha Mandala i zvučno i autorski pokazuju dosta kreativnosti. Ja to poštujem:
https://discosmacarras.bandcamp.com/album/koda

Pa onda imate King of None iz Helsinkija sa devet pesama naučnofantastičnog stoner roka na albumu In the Realm. Ovo je lepa kombinacija prozračne psihodelije i težeg stonerskog roka, sa prilično maštovitim izborom pesama i jednom usredsređenošću na ritualne elemente psihodelije, ali ne bez pop-senzibiliteta koji sve to čini prijateljskim i običnom slušaocu. Vrlo lepo:
https://kingofnone.bandcamp.com/album/in-the-realm

Dura je sibirski, ruski dakako, sludge metal trio koji je album Dura snimio još 2019. godine. Ne znam šta se do sada čekalo ali, eto, u međuvremenu je gitarista i pevač umro, pa je ovo posthumno izdanje i neka vrsta spomenika njegovoj kreativnosti. A dobro, je, Dura svoj sludge metal ne pakuju u dosadne, repetitivne salve rifova, kao neke manje maštovite kolege. Ovo je raznolikija muzika, i po atmosferi i po gruvu i po ambiciji da u vama probudi emociju i mada će ta emocija po pravilu biti negativna, album će vas pošteno izvozati kroz svojih pet brutalnih komada:
https://duraband.bandcamp.com/album/dura

Negative Slug iz Zagreba sam već jako voleo pre par godina kada su izdali EP sa dve pesme ratbag, a ništa manje ih ne volim ni sada sa albumom Coprolalia. Ovo i jeste snimljeno 20121. i 2022. godine, dakle, materijal nije svež ali muzika jeste, sa sludge metal i hardcore elementima spojenim u nešto što me sada malo podseća i na nekakav industrial metal iz osamdesetih i devedesetih, ali onaj britanski, na transverzali, recimo, Terminal Cheesecake-Fall of Because. Hoću reći, ovo RAZBIJA, ali dostojanstveno i ovih šest pesama će vam verovatno postati lične himne ako ste pošten čovek:
https://negativeslug.bandcamp.com/album/coprolalia

Da malo presečemo hrvatsku dominaciju ove nedelje, tu nam je novi, drugi album britanskog projekta Arð, jedna enciklopedijski sklopljena ploča melanholičnog doom metala. Mark Deeks koji sve ovo radi je u osnovi klavijaturista pa je i ovo muzika sa dosta ,,teorije" u svojoj osnovi. Ali je svakako dovoljno heavy da njene harmonične, himnične teme ne budu puka gotska meditacija. Untouched By Fire pritom nije ni tako predugačka ploča s obzirom na utisak monumentalnosti koji se trudi da postigne pa je veoma vredna da se posluša:
https://ardnorthumbria.bandcamp.com/album/untouched-by-fire

Black Tusk su uvek bili dobri a novi album ekipe iz Džordžije je ODLIČAN. Ovo je sludge metal koji udara posred pičke, ali ne uvek i u svakoj pesmi isto, nižući opus odlično sklopljenih komada gruva i agresije sa veoma teškim, napucanim zvukom, ali i uz dosta propisne pankrok energije. Ovo, dakle, puca od besa i radosti u isto vreme i nećete se pokajati kad mu se prepustite:
https://blacktusk.bandcamp.com/album/the-way-forward

Čekajte, The Acid Machine imau novi EP? Pa zar nisu objavili debi album pre par nedelja? Bližim proučavanjem izdanja Free Spiritual Journey vidimo da je u pitanju besplatna kolekcija od tri pesme kao poklon ljudima koji su kupili album, ali i svima drugima, jer se ovo daunlouduje po ,,plati koliko hoćeš" ceni i ima tri pesme, pa... opuštenog džeminga. Ne esencijalno, ali fina fusnota uz odlični album:
https://theacidmachine.bandcamp.com/album/free-spiritual-journey

Simpatični su Italijani Testastorta sa debi albumom Out of the Darkness. Mislim, jeftino je to snimljeno, ali ovo je hardrokerska ploča sa modernim, blago alternativnim, blago progresivnim tendencijama, puna gruva, dobre melodije, finih tema, i heavy ali ne naporne svirke. I, mislim, produkcija nije ni slučajno loša, naprotiv, gitara zvuči fantastično, bubanj ima dinamiku i sve je to daleko lepše od nekakvog superkomprimovanog neslušljivog zvuka kakav je danas u modi. Lep album:
https://testastorta.bandcamp.com/album/out-of-the-darkness

Dobro, od benda koji se zove Stonerhead i sa albumom Running High mislim da znate šta treba da očekujete. Nemci nude gruverski stoner rok sa prijatnom old school hardrokerskom dimenzijom, spajajući bluz i psihodeliju tačno gde treba i nudeći pesme stamenog gruva ali lepih melodija. Ova rodno mešovta četvorka sa ovom pločom na slušaoca baca mnogo dobrog zvuka i žustre svirke, a ima i pesmu Super Mario za nas gejmere, pa, eto, uživajte:
https://stonerhead.bandcamp.com/album/running-high

Deplorable iz Kosta Rike gadno udaraju na albumu Shattered Lament Unmoored, spajajući najrpljaviji, najabrazivniji sludge-doom sa malo hardcore thrasha za jednu ružnu, mračnu, neprijateljsku muziku kojoj je teško reći ne. To jest ako volite ovo. Deplorable svakako paze da ne budu produkcijski nepodnošljivi pa su ovi disonantni, lepljivi rifovi, teški ritmovi i zverski vokali spakovani u nešto što se sluša bez fizičkog bola, i ostaje samo da se vidi koliko vaša duša ovo može da izdrži:
https://deplorablerites.bandcamp.com/album/shattered-lament-unmoored

Danski Trippelgänger nas do sada nisu razočarali, pa mi je zadovoljstvo da objavim kako se to nije desilo ni sa novim albumom, Possessor. Ovo je paket mračnog, a zavodljivog stoner roka i doom metala, stručno oprljenog satanističkim i okultnim interesovanjima, jedna fina kombinacija atmosfere i rokerskog gruva, kinematična i psihodelična ploča koja pušta gitare da se same sviraju koliko god je to moguće, sa perfektno dramatičnim vokalima i dramatičnim a ne i prebudženim zvukom. Trippelgänger prosto razumeju kako da spoje sve te bitne elemente stoner roka, psihodelije i okultnog doom metala u jednu savršeno zlu, savršeno neodoljivu celinu i teško je uz ovakav album ostati miran. Per(v)fekcija:
https://trippelganger.bandcamp.com/album/possessor

Thrashi speed metal, hardcore, grindcore pa onda death metal, okej? Okej. Uvek se malo zasmejem kada vidim da bend dolazi iz Las Vegasa jer nekako to za mene i dalje nije STVARAN grad koji, kao, ima metal ili pank ili rok scenu. Enivej, Tyrants by Night su iz, da, Las Vegasa, a imaju iza sebe jedan album pa je ovogodišnji EP, Voice in the Dark, sedam godina posle prvenca, nadamo se povratak u formu. Jer, mislim, ovo je solidna kombinacija trešerske žestine i heavy metal melodičnosti. Mislim, produkcija bi mogla da bude bolja (a tri pesme su ovde nove verzije pesama sa debi albuma, koji je, eto preokreta, BIO bolje produciran) ali je svirka udarnička, songrajting ne sad nešto EKSPERIMENTALAN ali taman kako treba da slušaoca dohvati za revere i uvuče u šutku, pevanje je vrlo dobro i, generalno, Tyrants by Night imaju na šta da budu ponosni. Odlično je ovo i valjalo bi da dobijemo još:
https://tyrantsbynight.bandcamp.com/album/voice-in-the-dark-e-p

Ima li trešerskijeg imena za bend od Napalm Strike? Još kad se drugi album grupe zove MK-Ultra znate da imate posla sa propisnim thrash metal produktom što su ga pravili ljudi koji razumeju medijum. Bend iz Arizone je prvi album izdbacio još 2013. godine a period između dve ploče popunjavao kraćim izdanjima i pisanjem finih pesama. Ovaj je album pun kvalitetnih, besnih trešera, sa VRLO '80s šmekom, u rifovima, gruvu, bezobraznim vokalima. Ne kažem da je tu bogznašta originalno i Napalm Strike su definitivno zadovoljni time da rekonstruišu radije nego da sami prave od nule, ali ovo je svakako prijatna, jasno razumljiva ploča od početka do kraja:
https://napalmstrike.bandcamp.com/album/mk-ultra

Atinjani Eden Demise sebe opisuju kao teški metalizirani hardkor, ali ono što ja čujem na albumu Acts of Defiance, njihovom trećem, je brutalni thrash metal sa malo hardkor začina. I mislim, kidanje je to. Ovo je glasno, energično, sa pesamama uglavnom ispod tri minuta i dobrim tempom, gde se usporavanja dešavaju ali se nervoza i bes ne smanjuju supstancijalno. Pritom, rifovi su baš trešerski, produkcija jaka, sve na gomili je opasno:
https://edendemise.bandcamp.com/album/acts-of-defiance

Thrashing Pumpguns je, očigledno aluzija na Smashing Pumpkins, bend koji ne svira metal ali ga veliki broj metalaca voli. Tako onda verovatno i Thrashing Pumpguns koji ne zvuče baš mnogo kao znameniti alternativni rokeri, već sviraju propisan thrash metal sa malo melodičnijom crtom u zvuku. Drugi album, Welcome To The Real World dolazi nepunu deceniju iza prvog i ima devet pesama poštenog, blago krosoverizovanog treš metala. Produkcija je solidna, svirka profi, bend ima prijatnu old school dimenziju i album je karakteran, tako da ovome vredi posvetiti malo vremena (Edit: ali ne ove nedelje. Album je sklonjen sa Bandcampa aliostavljam tekst i link jer je jasno da će se uskoro pojaviti ponovo):
https://thrashingpumpguns.bandcamp.com/album/welcome-to-the-real-world

Njemački Darkness proslavljaju četrdeset godina rada ove godine i evo im i novog albuma, Blood On Canvas. Tek šesti u opusu koji je začet još 1985. sa dva demo snimka, ovo je prijatan, energičan a opet razgovetan, komunikativan thrash metal album koji svejedno ne gubi propisnu trešersku oštricu i zvuči istovremeno i autentično i prijemčivo i tr00. Bend ima dovoljno mašte da jedan klasičan thrash rad iz osamdesetih dovuče u dvehiljadedvadesete i da to zvuči smisleno i zanimljivo, pa se za to mora respektovati:
https://www.youtube.com/watch?v=xKq5ZdD3vw8&list=OLAK5uy_k1qFVT4UmfLNzhrJjVKzu_jQ6wJ9wMlMg

Ne znam gde su argentinski VHS bili celog mog života, ali njihov debi album – posle deset godina rada – TSxHxC je jedna vrlo masivna krosover žurka. Ovo je napisano zrelo i raznovrsno, producirano jako kvalitetno i odsvirano sa takvim ubeđenjem da šesnaest pesama ne traje ni dvadeset minuta. Jako na svim poljima:
https://vhscrossover.bandcamp.com/album/tsxhxc

Zlotvor iz Hrvatske je kombinacija thrash i death metala, sa pesmama na prvom EP-ju, nazvanom samo ,,I", koje skoro sve traju kraće od dva minuta. Ovo je vrlo zabavna kombinacija pržećih rifova, furioznog tempa i kvalitetnog pevanja koje podseća, uh, na Brucea Dickinskona od svih stvari. Plus, produkcija vrlo solidna za nešto što deluje kao vrlo kućni, jednočlani projekat. Apsolutne preporuke, pogotovo po ceni od koliko date:
https://zlotvor.bandcamp.com/album/i

Kanađani MiR sviraju neku vrstu metaliziranog (post)hardkora sa zapravo dosta karaktera i šmeka. Album MiR ima i gruv i atmosferu, ali i zanimljive gitarske rifove, pevača koji vrišti na srazmerno originalan način, pesme koje se ne stide ni noise-rock šmeka. Generalno dobar zvuk i bend koji energiju isporučuje bez gangsterskog poziranja i imitiranja drugih kolega:
https://mir709.bandcamp.com/album/mir

EP 2019 ruskog hardkor sastava ГРЕХ je verovatno napisan 2019. godine, ali je izašao sada. Šta su čekali, ne znamo, ali ovo su dve vrlo solidne pesme metaliziranog hardkora, otpevane na Ruskom, odsvirane sa ubeđenjem, nudeći dosta promena ritma i ugodnih brejkova, grube, kvalitetne vokale, pristojnu produkciju. Korektno! A plaćate po želji:
https://greh.bandcamp.com/album/2019

Pristojni su i Full Choke iz Sijetla sa svojim srednjetempaškim, vrlo gruverskim metaliziranim hardkorom, punim negativnih emocija ali i nepokolebljive energije. Album Full Choke ima osam kratkih pesama, produciran je pristojno, a bend, iako ne puca od neke velike originalnosti, zvuči autentično i napaljeno. Više im i ne treba:
https://fullchokehc.bandcamp.com/album/full-choke

Turn Cold iz Atlante vam nude dve nove pesme na demo snimku Summer Promo '24. Ovo je metalizirani hardcore ili crossover thrash, uglavnom srednjeg tempa, gruverski usmeren, tvrd u produkciji, kvalitetan u svirci. Ima karaktera, a daje se po ceni koju sami odredite. Valjano:
https://turncold.bandcamp.com/album/summer-promo-24

Iz istog grada su Central State i isto sviraju metalizirani hardkor. Ovde se na promo slici nose Bathory i Crowbar majice pa je i muzika na demo snimku Demo 2024 negde na sredini, sa trešerskom brzinom i prodornošću ali i sa jednom siledžijskom, gruverskom dimenzijom. Dobra produkcija, pogotovo za demo, bend koji JAKO dobro zna kako želi da zvuči, ekstremni vokali, puno energije i još cena od koliko date, pa izvolite:
https://centralstate478.bandcamp.com/album/demo-2024

Multo su iz Los Anđelesa ali pošto pevaju na Španskom u skoro pola pesama na albumu Doomsday, to je neka, jelte, suštinski naša raja. I hardcore thrash koji sviraju je takav, sa jasnim odjecima nervoze i energije koju su svetu podarili latinoamerički bendovi (Ratos de Porao kao primer koji je najlakše isturiti u prvi plan), i jedne poštene radničke i seljačke dispozicije. No, muzika, uprkos jednostavnosti, nije primitivna i u okvirima svog žanra nudi vrlo korektnu raznolikost. Lep, kratak, jezgrovit albumčić:
https://multoband.bandcamp.com/album/doomsday

Kad smo već kod Španskog, Herrumbre su iz Španije i KIDAJU na albumu Aberrante. Ovo su black-thrash metal i crustpunk spojeni pod pritiskom, poliveni benzinom i zapaljeni, sa devet pesama razbijačkih rifova, brzog tempa i satanskih vokala. Solidna ako sad ne nešto VRHUNSKA produkcija i mnogo prefinjene zlovolje. Za sada se digitalni daunloud ne prodaje, ali ovo MORATE čuti:
https://herrumbredeisengard.bandcamp.com/album/aberrante

Lionski Poisöncharge imaju novu postavu i novi EP sa dve pesme, Three Bastards i ovo je sladak, rokerski d-beat hardcore snimljen jeftino i odsviran sa dušom. Muzika je zapravo zabavna, prijemčiva sa dosta Motorhead/ GBH šmeka a sve se plaća koliko hoćete, pa nema razloga da ne probate:
https://poisoncharge.bandcamp.com/album/three-bastards

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 27-04-2024, 12:01:41

Indonežani Slide imaju finu kombinaciju youth crew i melodičnog hardkor zvuka na EP-ju Short Time 3. Ovo je srećno urađen spoj zvuka u rasponu od nekoliko decenija, sa solidnom produkcijom, ložačkim pesamama i mnogo izvrsne svirke. Vredi čuti:
https://moshpitrecs.bandcamp.com/album/short-time-3

Australijski AWOL kolju iz sve snage na albumu Tear 'Em To Bits. Ovo je album sve zamislive uličarske i gangsterske energije ali spakovane u nešto brže i maštovitije pesme nego što je kod običnog moshcorea standard, produciran odlično i odsviran sa dosta nadahnuća. Razbijanje:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/tear-em-to-bits
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr74-tear-em-to-bits

Nije naročito neophodno da objašnjavamo šta svira bend koji se zove Drive By. Demo 2024 ovog montrealskog sastava ima pet pesama žestokog, metaliziranog, na momente sa sve melodičnim solažama, beatdown hardcorea koji stiže direktno, sa jelte, ulice, iz geta itd. gde gangsteri češće u ruke uzimaju prangiju nego četkicu za zube itd. Dobro je to, ko voli, lepo ispisano, solidno producirano, a plaća se po želji:
https://drivebymtl.bandcamp.com/album/demo-2024

Volite da kupujete muziku na egzotičnim formatima, pa evo split flopi-diska dva hardcore benda. Jedni su breathe//die, drugi su Ancst, oba iz Berlina, obe pesme su jako kratke i dodiruju se sa grindcoreom na najperverznije načine, sve je odlično producirano i napisano kako treba i nema greške. A možete i da samo kupite daunloud kao nekakav KONZERVATIVAC:
https://angstnoise.bandcamp.com/album/split-w-breathe-die
https://breathedie.bandcamp.com/album/35-floppy-split-with-ancst

FØES su iz centralnog Oregona i sviraju, uh, čekajte, ,,Nü Grind Power Punk". Okej, to je naravno komplikovan način da se kaže da je album Endless Exile smešten u domen metaliziranijeg powerviolence/ grindcore zvuka a koji nije napustio svoje pank korene, ali važnije od najpreciznije moguće ženrovske klasifikacije je da je ovo izuzetno dobro napisano, savršeno odsvirano i veoma dobro producirano pa album svoju urnebesnu agresivnost plasira najidealnije što može u vaš centar za ravnotežu i ruši vas na patos rafalnim blastbitovima, brutalnim vokalima i oštrim rifčinama. Per-faking-fekcija:
https://foesfosho.bandcamp.com/album/endless-exile-2

Raid/Hosticide Split je split EP dva benda, Raid sa Long ajlenda i Hosticide iz Nju Džersija, i ovo je šest pesama BRUTALNOSTI. Raid su raznovrsniji od dva benda, kombinujući grindcore i nekakav shoegazerski screamo hardcore sa strahovitom bukom, dok su Hosticide bliži klasičnom grindcoreu. Ali oba benda su jako dobra, sa perfektno disciplinovanom svirkom i PRENAPUCANOM ali za ovakvu muziku adekvatnom produkcijom. Kao da vas u glavu udaraju macolom od dvadeset kila dok istovremeno žvaćete žilete:
https://raidband.bandcamp.com/album/raid-hosticide-split

Poljaci Druzgotor su kvintet ozbiljnih ljudi koji sviraju grindcore. Dobro, donekle ozbiljnih. Prva pesma na EP-ju DRUZGOTOR CONQUERS THE UNIVERSE zove im se, u prevodu ,,Idi u kurac", ali generalno, muzika je vrlo solidna ovde, sa pesamama od preko tri i četiri minuta koje imaju smisla i lepom kombinacijom raznih pristupa da se grindcore osnovi doda različita – često teatralna – nadgradnja. Solidna je i produkcija pa poslušajte:
https://druzgotor.bandcamp.com/album/druzgotor-conquers-the-universe-ep

Grindcore i to stare škole je na programu i na EP-ju Decepção - O Amanhã foi Ontem brazilskih Expurgo. Ovo je garažno, sirovo, besno, sa šest pesama koje jedva traju šest i po minuta, odsvirano furiozno, napisano odlično, jednom rečju: savršeno:
https://expurgo.bandcamp.com/album/decep-o-o-amanh-foi-ontem

Full of Hell iz Merilenda novim albumom, Coagulated Bliss nastavljaju svoju tranziciju ka progresivnom grindcoreu. Nije da je ovo sada njihovo najeskperimentalnije izdanje, ali čini mi se da ovaj materijal do sada najsigurnije spaja progresivnije, tehničkije, avangardnije elemente sa poštenim, bučnim agresivnim grindcore izrazom. Pesme su i dalje kratke, ali su raznovrsnije, sa bendom koji se slobodno šeta između različitih formi, prilično siguran u sve što radi. Lepo:
https://fullofhell.bandcamp.com/album/coagulated-bliss

Za moj groš, grindcore (dobro, powerviolence) poslastica nedelje je bez sumnje novi album sastava ACxDC, kalifornijske ekipe specijalizovane za nestašluk i agresivnu muziku. G.O.A.T. je fraza koja se poslednjih godina nekontrolisano koristi za sve što je makar malo dobro, ali ACxDC (čije samo ime znači Antichrist Demoncore) su makar stavili kozu na omot ovog albuma, potvrđujući svoje veze sa razigranim, mangupskim satanizmom koji neke ljude još uvek plaši, a onda su napisali 24 minuta opasne pičkaže. Njihov powerviolence ima dosta gruva, česte promene ritma i ostavlja prostora za disanje, dakle, ovo nije rafalna paljba sve vreme, ali bend baš time i osvaja, nudeći pesme koje imaju individualni karakter i zvuk i onda tako sedamnaest puta za manje od pola sata. Lepo!
https://acxdc.bandcamp.com/album/g-o-a-t

Kanađani Gotthammer još nemaju album ali im je EP Ancient Nature već drugo izdanje ove godine. I, naravno, ovako sviraju ljudi koji su apsolutno posednuti i za koje muzika nije način da nađu seksualne partnere niti da postanu slavni nego da ružnoći koju vide svuda oko sebe suprotstave nešto još ružnije, što bi reko pokojni Bodrijar – monstruozno. Ovo je black-death metal furioznog satanizma i sirove, jeftine teksture, sav u grču, kriku i grimasi. Jeste to malo monotono, naravno, ali je pravoverno i beskompromisno i ne može mu se reći ne:
https://gotthammer.bandcamp.com/album/ancient-nature

Venecuelanski Permanence impresioniraju tehnikom ali i kvalitetom pesama na svom drugom EP-ju, The Collapse Of Singularity. Ovo je, naravno, ,,kosmički", naučnofantastični tech-death metal, ali usredsređen pre svega na vratolomnu svirku i pesme koje imaju jasne, organske narative a ne na egzibicije po svaku cenu. Čista, uredna produkcija takođe ne zvuči klinički i ima potrebnu dinamiku, a bend me je ekstremno impresionirao kvalitetom kompozicija, pa tek onda tom tehničkom ekspertizom. Sjajno, razbijački, umiljato!
https://permanenceofficial.bandcamp.com/album/the-collapse-of-singularity

Omot EP-ja He is Rizen, arizonskog sastava Sledgehammer Facelift prikazuje Isusa Hrista u vrećastim farmerkama i to je, uh, najoriginalnija stvar u vezi sa ovim izdanjem. No, muzika nije rđava iako nije nimalo originalna. Ovo je nekakav slamming deathcore sa prihvatljivom produkcijom i dosta žustrom izvedbom i sem ako niste BAŠ alergični na brejkdaun pasaže od jednog jedinog tona, ima ovde sasvim dovoljno štofa da se poradujete:
https://sledgehammerfacelift.bandcamp.com/album/he-is-rizen

Talentovani Brett Windnagle sa Floride već ima nekoliko projekata (prevashodno Soulmass gde sve radi sam) a Slaughterspine mu je novi jednočlani bend sa albumom Solace in the Thought That History Will Celebrate the Fall of Our Empire koji je direktno inspirisan situacijom u Gazi i masakriranjem palestinskog stanovništva od strane izraelske države. Dodatno, sva zarada ide Palestinskom Crvenom polumesecu pa ako vam nije dovoljno da je ovo ,,anti-AI i anti-kapitalistička muzika", eto,da znate da pare idu u dore svrhe. A muzika? Vrlo solidan, melodičniji, kontemplativni death metal produciran kvalitetno, napisan elegantno i izveden dostojanstveno:
https://slaughterspine.bandcamp.com/album/solace-in-the-thought-that-history-will-celebrate-the-fall-of-our-empire

Kanadski Void Column nema tako eksplicitno dobre namere sa novim EP-jem, Descend Towards The Abyss ali je makar muzika mrveći, nihilističini death metal koji zaista zvuči kao da su vas ubacili u mešalicu za beton i pritisnuli gas do daske. Bend još nema album ali stvari se očigledno zagrevaju na pravu temperaturu i ako je Void Column na prethodnim izdanjima više naglašavao doom komponentu svoje muzike, ovde je to u drugom planu a u prvom planu je KIDANJE:
https://voidcolumn.bandcamp.com/album/descend-towards-the-abyss

Kakvo sam se smeća naslušao ove nedelje, Chaos Relic sa Floride su bili spas u pravi čas. Ovo je old school death metal sa vrlo prepoznatljivim zvukom Floride, odlično produciran, pun bolesnih rifova i mošerskog ritma. Pre svega, ipak, ovo je karakterno, dakle, napisano i odsvirano da bude deo jedne prepoznatljive tradicije a da ne bude samo ređanje kopipejstovanih tuđih ideja. Chaos Relic su DOBRI, dakle, sa istoimenim debi EP-jem koji ima pet pesama vrhunskog death metal gruva i profi produkcije. Poslastica:
https://chaosrelic.bandcamp.com/album/chaos-relic

Španski Guts & Bones su svoj debi album Horroris causa nešto tiho izmasterovali, ali muzika je žestoka, energična, smeštena na tačno idealnu poziciju između death i thrash metala da budu zadovoljeni svi vaši najgori instinkti. Ovo je napisano stručno, sa odličnom dinamikom pesama, sjajnim rifovima i uopšte upečatljivom izvedbom prepunom malih ukrasa i trikova za privlačenje pažnje, a miks je robustan, bučan, sa žvaćućim basom i bubnjem na granici incidenta. Opasan PREOPASAN debi.
https://gutsbones.bandcamp.com/album/horroris-causa

Kad izmešate melodični death metal sa pankom dobijate nešto prilično zabavno, poletno, energično a lišeno velikog dela melodeath ekscesa. Hate Breeder je projekat momka po imenu Matt Deptula koji već ima jednočlani projekat Death Portrait, i na iznenađujuće je visokom nivou kvaliteta. I produkcijski ali i kompozitorski, album Human Rosin impresionira nudeći muziku koja je upečatljiva, energična, prodorna i ide od krešenda do krešenda bez mnogo gubljenja vremena. Odavno nisam ovako uživao u nekom melodeath albumu:
https://hatebreeder.bandcamp.com/album/human-rosin

Dobro, a kada izmešate ,,normalan" death metal i hardcore dobijate Beneath the Blazing Abyss, debi album finskih Baron. Doduše, ovo je MNOGO više death metal nego hardcore album, ali je kombinacija svejedno plodotvorna i uzbudljiva. Bend ima jako težak zvuk, kako i pasuje skandinavskom death metalu, a pesme su jednostavne, organske i MONUMENTALNE:
https://barondm.bandcamp.com/album/beneath-the-blazing-abyss

Njemački Demored insistiraju da njihov drugi album Well of Liquid Souls izlazi 19. Maja ali naravno da je već ceo na Bandcampu i da može da se čuje, kupi, voli. Ovo je vrlo pristojan death metal sa idealnim omjerom znojave, snažne svirke i mračne atmosfere, produciran da zvuči kao da ga sviraju ljudi a ne mašine i pun odličnih, pretećeih rifova. Bend svoju muziku naziva ,,čistim death metalom" i zaista, ovo bi trebalo da u enciklopediji stoji pored te odrednice. Bez kompromisa, bez pozeraja, bez nameštene agresivnosti, ovo je prosto, odličan death metal za ljude koji ovu muziku vole jer je maštovita na način na koji to druge ne mogu da budu:
https://demored.bandcamp.com/album/well-of-liquid-souls

Veterani Pestilence i u svojoj progresivnoj fazi zvuče jako dobro. Novi album, Levels of Perception, tek deseti za malo manje od četiri decenije rada je zapravo kolekcija starih pesama, ponovo snimljenih i, predstavlja novu percepciju stare muzike, kroz interpretacije novih muzičara u postavi. U praksi, ovo je jedan masivan, prljav komad death metala koji prvo zadovolji najniže ljudske porive pa se onda bavi intelektualnijim programom. Ovo je dakle ploča old school death metal udaranja i gruva, sa niskim štimom, teškim gitarama, poštenim znojenjem za instrumentima, sve kako treba:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/levels-of-perception

Škotski Party Cannon je jedan od onih brutal death metal bendova koji izmiču uobičajenom imaginarijumu pa je i novi album, Injuries Are Inevitable kombinacija komedije i socijalne kritike. Naravno, muzika je superdisciplinovani, razbijački death metal/ slam, sa produkcijom i sviračkim kvalitetima po standardnima njihovog izdavača, uglednog Unique Leader, ali uvek je lepo kada ovakav album pored sve agresije i tehničke ekspertize može da ponudi i čistu zabavu:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/injuries-are-inevitable

Svideo mi se još prvi demo malezijskih Obscurial tamo negde pre četiri godine, pa ću reći da mi je njihov aktuelni, drugi album, Heretic, veoma pitka, prijatna ploča death metala koji ne preteruje sa komplikovanjem, ali pravi dobru atmosferu i voli mošerske rifove. Obscurial ovde dodaju i malo melodija i atmosfere gde je to oportuno, a što glavni deo muzike, sastavljen od kršećih rifova i brutalnog ritma uokviruje na pravi način. Užitak:
https://obscurialmusic.bandcamp.com/album/heretic

Rot Stink Rip je drugi album benda Tombstoner sa Stejten Ajlenda i meni ta njihova kombinacija death metal brutalnosti i hardcore/ metalcore gruva fino leži. Bend je razgovetatn, rifovi su mošerski, gruv pravoveran a kad se krlja, krlja se pošteno i bez kalkulacija. Zapravo, Tombstoner su kao neka nestašna, mlađa, na ulici odrasla verzija Misery Index pa ako vas TO loži, oduševićete se:
https://tombstoner-us.bandcamp.com/album/rot-stink-rip

Wretched Blessing su dvoje simpatičnih muzičara iz Čikaga ali i njihov istoimeni album je kombinacija death metala i hardcorea samo na sasvim drugi način. Ovo je mnogo sirovije, divljačnije, manje okrenuto gruvu a više teksturi, manje rifu a više bolesnoj atmosferi itd. Ali kida:
https://wretchedblessing.bandcamp.com/album/wretched-blessing

Pošto je ovo nedelja u kojoj se mnogi veterani oglašavaju sa novim izdanjima, dobili smo i novi, trinaesti album Deicide. Deicide su u svojoj karijeri vrlo rano dostigli vrhunac, sa prva dva albuma koja su i danas apsolutni death metal klasici i ploče što mnogu da vam daju košmare na raznim nivoima. No posle njih se Glen Benton, reklo bi se, zadovoljio da izdaje relativno jednostavno napisane, prijatne ali ne mnogo supstancijalne ploče. Svakako, neke su bile bolje, neke lošije, prošli album iz 2018. godine je bio veoma solidan, a novi, Banished by Sin je, pa, probavljiva ploča, sa nekoliko interesantnih ,,blackened" melodija tamo gde im se ne nadate (na primer uvod za Faithless), ali generalno sastvljena od materijala koji zvuči kao nešto što ste već slušali. Nije to ni loše, lepo je znati da su Deicide bend koji, uprkos promenama postave – ovde svira i Taylor Nordberg iz Ribspreader, Wombbath, Inhuman Condition itd. – isporučuje ono što se od njih očekuje. Dakle, hrskav, energičan death metal koji meša satanizam, solidan, čvrst gruv, dobre solaže, energičnu, brzu svirku i sve to spakovano u solidnu produkciju. Banished by Sin nije album mnogo iznenađenja ali jeste album pristojnog rokanja, sa Bentonovim i dalje moćnim vokalima pa ako volite Deicide i ne smeta vam more-of-the-same utisak koji album ostavlja, uživaćete:
https://www.youtube.com/watch?v=PN4RhxoivgQ&list=OLAK5uy_l1Pt7tCaDDY8HR9LHEfchjdptOfiPGZp4

Na kraju smo današnjeg druženja i pogledaćemo još razna krosžanrovska sočinjenija i propisni heavy metal. OK? OK. A možda i indonežanski power electronics? Zašto da ne, Azija je tradicionalno jaka u ovom muzičkom izrazu. Anxara (aka Dhiyo Adhyasa) kaže da su ga inspirisali metal bendovi kao Sunn0))) i Blood Incantation, ali njegov album, 0100001101001111010100110100110101001001010000110010000001000111010000010101010001000101 je značajno bliži čistom harsh noise/ power electronics radu japanskih originatora poput Merzbow ili Aube nego bilo kakvom metalu. I solidan je. U ove dve kompozicije Adhyasa demonstrira i uho za teksturu i talenat za razvoj narativa ali i uzdržanost da od buke ne napravi sprdnju. Plaćate koliko želite, naravno:
https://onflamerecords.bandcamp.com/album/0100001101001111010100110100110101001001010000110010000001000111010000010101010001000101

Teško je precizno žanrovski odrediti trio Nerve Debt iz Južne Karoline, jer njihov EP Pleural Hymns, pretpostavljam debi, namerno, i dosta uspešno meša elemente iz raznih rukavaca metala. I bend sebe opisuje neologizmima poput chaotic doom, hospital punk ili funeral hardcore, pa hajde da kažemo da se u ove četiri pesme čuju i sludge-doom metal, i hardcore, i metalcore i malo noise rocka. Svakako pričamo o mučnoj ali zaraznoj muzici koja je pažljivo usredsređena na efekat koji želi da postigne i ne rasplinjava se u nekakvom aranžmanskom pirovanju. Ako volite muziku u rasponu od Iron Monkey do Today is the Day, ovo ima da potrošite ko svinja sopstveno gomno. A plaćate koliko hoćete:
https://nervedebt.bandcamp.com/album/pleural-hymns

Glassing nisu nužno bend baš za mene, suviše tu ima šugejzerske melanholije ali njihov post-metal je u solidnoj formu na novom albumu, From The Other Side Of The Mirror, sa solidnom dozom screamo energije koju treba ceniti. Mislim, pesme su vrlo dobro napisane, bend ih izvodi autoritativno i to da se meni ne dopadaju produkcija i mnogo melodije nisu problemi koje bih nazvao objektivnim. Svakako vredno da se proveri:
https://glassing.bandcamp.com/album/from-the-other-side-of-the-mirror-2

Čim vidite da se solo projekat zove Harvestman znate i da je iza njega Steve Von Till iz Neurosis. Njegova interpretacija žetvenih pesama i generalno folklornog izraza na novom albumu, Triptych: Part One je dosta tripozna, sa kombinacijama semplova i audio-montaža koje fino sede uz minimalističku folk meditaciju. Za one koji su voleli njegov folk kada je radila samo akustična gitara, ovo može da bude šokantan odlazak u sasvim drugom smeru, ali ako volite svemirsku psihodeliju, Tangerine Dream itd, ne propustite da mu date šansu:
https://harvestman.bandcamp.com/album/triptych-part-one

Inter Arma iz Virdžinije su mračan, abrazivan post metal-sludge sastav koji je sa svojim šestim albumom, New Heaven došao u jednu psihodeličnu ravan i tu se vrlo dobro oseća. Ovo je i dalje muzika sa jasnom metal osnovom, ali je njena nadgradnja značajno avangardnija od onog što rade post-metal kolege i spoj death i black metal vokala, blastbitova i gotovo ambijentalnih pulsiranja gitara je konfrontativan, zahtevan, ali i veoma interesantan. Inter Arma hodaju da biste vi trčali, deco, pa ih poslušajte:
https://interarma.bandcamp.com/album/new-heaven

Kanađani Sonder vam odmah kažu da je album Dawn sa svojih šest podugačkih proggy pesama zapravo samo prva polovina čitavog materijala koji su oni zamislili kao svoj debi, tako, da udobno se zavalite i ugurajte kateter da ne ustajete pre nego što se Dusk okonča. Ambiciozno, ali kada je bend sklopljen od ljudi koji su svi završili istu muzičku akademiju, nije za neočekivati ovakve ekscese. Elem, dakle, Dawn i Dusk su dva albuma koji su deo duplog debi albuma i to je sad tako, neki atmosferični, melodični progresivni metal. Ne nužno u skladu sa mojim POTREBAMA, ali ne mogu da ne primetim da Sonder izmiče modernim gresima koji često stoje uz progresivne albume, pa ovde nema prekomplikovanih djentaških metrika koje treba da zvuče ,,napredno" niti je produkcija do ogavnosti iskomprimovana. Bend je melodičan, produciran uglavnom OK (mada vokali umeju da budu preglasni) i ima tu simpatičnih elemenata:
https://sonderband.bandcamp.com/album/dawn
https://sonderband.bandcamp.com/album/dusk

To da kanadaska kraljica metala (dobro, težeg roka) Lee Aaron i dalje, više od četrdeset godina nizvodno snima pitke, prijatne albume je ipak neki mali blagoslov u ovom surovom svetu. Tattoo Me je tek šesnaesti album za ženu čiji se treći album zvao Metal Queen i ovo je kolekcija radio-friendly hard rok komada dobrog raspoloženja, dobrog zvuka i kao i uvek odličnog vokala. Aaronova ni malo ne pokušava da izađe iz nekog poznatog formata ali njena muzika se u svom formatu oseća prijatno, nudeći saundtrak za opuštenu vožnju ili samo lepo, sunčano popodne koje želite da provedete ne radeći ništa nego samo sedeći i klimajući glavom uz propisne rokenrol pesme. Lepo:
https://www.youtube.com/watch?v=sHl2pF29hig&list=OLAK5uy_nepS-JC4OjhuvTKlUjuBR1r9O3PtsFqEI

Humanoid je sedamnaesti album za njemačke heavy metal veterane Accept koji, da podsetimo, sviraju od 1968. godine i ako posle toliko vremena očekujete neke dramatične preokrete, zaista ste naivni. OK, ovo je osvežena postava, čak i u odnosu na prethodni album iz 2021. godine imamo dva nova člana, ali Wolf Hoffmann zna kako se vodi ova firma i kako se pišu pesme pa je ovaj album vrlo dobro odmeren da bude prepoznatljivo utemeljen u klasičnom Accept zvuku iz osamdesetih (i OK, iz devedesetih) a da produkcijski i idejno bude osvežen i modernizovan koliko treba. A ne treba mnogo, gitarske teme su odlične, ritam je ubedljiv, pevanje Marka Tornilla izvrsno i ovo je heavy metal kakav treba da bude, tvrd, zapaljiv, sa simpatičnim namigivanjima klasičnoj muzici ali sa ultimativno uličnom dispozicijom i estetikom. Ovo je prosto 48 minuta DOBROG provoda i ako ste metalac i metalskog roda nema šta da se mislite:
https://youtu.be/rzoqTnrxa7o

Nisam baš tačna ciljna grupa za drugi album londsonskih Stormborn, nazvan Zenith ali ipak, ovo je power metal ploča koja izbegava prokletstvo plastične produkcije koje često mori ovu muziku a i pesme su sasvim solidno napisane i karakterno izvedene. Ne dopada mi se sve što bend radi, ali ima dosta toga dobrog ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=7GQvRnpWGn4&list=OLAK5uy_k2gODyfLOibQWydGcGtagvBE6nY67q3yY

Čovek se malo preseče kad vidi sliku francuskog benda Thalia na Metal Archives, ali onda shvati da bend svira od 1985. godine i da je ta fotografija stara bezmalo četiri decenije. Enivej, Thalia su prvi album snimili tek 2000. godine a drugi, The River of Books, evo sada. Treći će valjda biti par decenija posle moje smrti, ali do tada, ovo je, pa, prijatan proggy metal, ne mnogo HEAVY, čak ni mnogo PROGRESIVAN, ali taman da bude i retro i futuristički u isto vreme. Malo to vuče i na AOR iz kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih ali mi je sve na gomili simpatično:
https://www.youtube.com/watch?v=FU4lmn_em0Y&list=OLAK5uy_nr6mFyYOJbNBUqyqB5odh8LSujjP4iPcM

Italijani In Aevum Agere na interesantan način spajaju power metal melodičnost i epiku sa doom-death metal mračnjaštvom i težinom. Kombinacija odlično radi na četvrtom albumu, Darkness, Then Light a koji je izdao skoro nepogrešivi Metal on Metal Records. Album zvuči epski, mišićavo, a opet nekako jednostavno, svedeno, bez gubljenja u aranžmanima i produkciji.
https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/in-aevum-agere-darkness-then-light
https://www.youtube.com/watch?v=eDRcjnoU9fE&list=OLAK5uy_kczDevUKktkBKbH8x9j_Ik_qShtCcc928

Norvežani Night King imaju vrlo kinematsku dimenziju u svom heavy metal zvuku pa album Inferno mene jako asocira na mnoge poluupamćene uspomene iz osamdesetih kada su i holivudski filmovi postali otvoreniji za metal i kombinovali ga na interesantne načine sa drugim elementima. Night King imaju čak jedanaest pesama na ovom albumu i bar dve-tri od njih su ozbiljna hevimetal gaženja kojima ćete se vraćati dosta puta, a album u celini ima zdrav, mračan i topao zvuk:
https://nightkingnorway.bandcamp.com/album/inferno

Lepo je povremeno naleteti na BAŠ SOLIDAN hrišćanski bend, čisto da se satanisti malo zabrinu u vezi truizma da Đavao ima sve najbolje melodije. Letnac su salvadorski hrišćanski power-metal kombo a Los Reyes de la Página Roja im je prvi pravi studijski album posle više od decenije izdavanja singlova i živih snimaka. I, dakle, solidno je to, cheesy, ali sa jednom izraženom evanđeoskom dimenzijom, producirano jeftino a što svemu daje još autentičniji zvuk. Ovo su ljudi koji VERUJU, ne samo u spasenje već i u svoju misiju da to spasenje podele sa nama pa je otud i muzika strastvena, zarazna i, ma koliko da je prepuna kiča, on je tu iz najbolje namere. Jebiga, slatko, a i naravno da daunloud plaćate po izboru:
https://letmac.bandcamp.com/album/los-reyes-de-la-p-gina-roja

O filadelfijskim Morgul Blade sam već pisao par puta, pohvalio njihov spoj tradicionalnijeg heavy metala i black metala pa to isto dobijamo i na njihovom drugom albumu, Heavy Metal Wraiths. Dakle, heavy metal epiku ali black metal svedenost i sirovinu. Ako ste voleli prethodna njihova izdanja, Morgul Blade ni sa ovim neće razočarati, ostajući prkosno u andergraundu ali sa puno ljubavi negujući svoj zvuk:
https://morgulblade.bandcamp.com/album/heavy-metal-wraiths

Portugalci Dolmen Gate su od prošle godine malčice popravili produkciju ali su apsolutno poduplali epiku pa im debi album, Gateways Of Eternity ima onako, baš epsku heavy metal ambiciju. I dalje ovome fali malo bolji studijski rad, ali pesme su neodoljivo šarmantne sa svojim melanholičnim, folki melodijama i ugodnim ženskim vokalom što zajedno s njima ide preko dinamične ritam sekcije. Lepo je, nema priče:
https://dolmengate.bandcamp.com/album/gateways-of-eternity-2

Bronze su projekat začet prošle godine od strane dvoje članova španskih Kramp i gitariste švedskih Blazon Stone, Cederika Forsberga i naravno da odmah znate kako im debi album, In Chains and Shadows zvuči. Zvuči, dakle, poletno, melodično, veselo a propisno heavy. OK, sama produkcija je skromnija, bubnjevi su korektni ali ja volim da imaju malo više dinamike, ali muzika je jako prijemčiva. Ovo je bliže klasičnom heavy i NWOBHM zvuku od Blazon Stone i pevačica Mina Walkure ima idealan odnos melodičnosti i teksture za ono što se svira, a Forsberg samo sipa mejdnovske harmonije unaokolo kao da su besplatne. Mislim, Time Covers No Lies je punokrvan NWOBHM hit a ni naslovna pesma sa svojim blago folklornom (a vrlo mejdnovskom) osnovnom temom ne zaostaje puno. Jednom rečju: proslava. Ne propustite:
https://bronzeofficial.bandcamp.com/album/in-chains-and-shadows

NWOBHM publika ove nedelje svakako ima čemu da se raduje jer, evo i Tygers Of Pan Tang imaju novi album. Doduše živi, naslovljen Live Blood, ali sa čak devetnaest pesama koje nas lepo prošetaju kroz (više nego) četrdesetogodišnju karijeru benda. Mislim, album počinje pesmom Euthanasia kojom je počeo i njihov debi album, Wild Cat, davne 1980. godine i današnja postava TOPT ovo svira MOĆNO. Hoću reći, recentni studijski albumi su imali na sebi dosta solidnih pesama ali su bili i produkcijski dosta umekšani, namenjeni nekakvoj, hajde da kažemo, starijoj publici, ali kad bend svira uživo, ima ovde propisne vatre. OK, šteta je da ne sviraju Wild Catz, ali tu je Hellbound, tu je cepačka Fire on the Horizon i tu je naravno jebena Gangland, verovatno jedna od deset najboljih hevi metal pesama ikada napisanih. Navalite:
https://tygersofpantang.bandcamp.com/album/live-blood

Za mlađu, žešću i krvaviju interpretaciju NWOBHM zvuka tu su War Grave iz Londona i njihov EP War Grave, debi izdanje sa pet pesama (posle dva singla koji NISU na ovom EP-ju). War Grave sviraju energično, na granici thrasha, besni su, ali znaju i za melodiju i pesme su im zapravo i duže i maštovitije nego što na prvih par taktova očekujete. Da je produkcija manje iskomprimovana bio bih ODUŠEVLJEN a i ovako sam jebeno impresioniran:
https://wargraveofficial.bandcamp.com/album/war-grave

Dying Victims Productions skoro da ne umeju da izdaju loš pa čak ni prosečan album. Tako je druga ploča kanadskih Freeways, nazvana Dark Sky Sanctuary prosto IZVRSNA a nekako je šokantno da u 2024. godini dobijamo albume koji ovako prkosno baziraju svoj zvuk na hard roku sedamdesetih a da pritom zvuče ovako sveže i maštovito. Za prethodna izdanja sam Freeways poredio sa Thin Lizzy i pričao da dolaze iz tradicije kanadskih ,,mekših" metal bendova tipa April Wine, ali mislim da je Dark Sky Sanctuary napravio korak u smeru naučno/fantastičnijeg teškorokerskog izraza i da će ovde ljubitelji Blue Oyster Cult ili Wishbone Ash da se poraduju. A, mislim, čak i da ste mlada osoba koja nema mnogo iskustva sa svim tim dinosaurusima koje pominjem, Freeways pišu tako dobre pesme i tako ih dobro produciraju da će vam možda ovo svejedno biti fantastično iskustvo. Meni jeste:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/dark-sky-sanctuary

Za album nedelje idemo u Indoneziju gde nas čeka četvrta dugosvirajuća ploča sastava Exhumation, naslovljena Master's Personae. Sržna duo-postava je ovde ojačana sa dosta gostiju a muzika je veličanstveni, vrlo ekspresivni blackened death metal sa jednom divljačkom oštrinom ali i pametnim aranžiranjem. Exhumation su veoma daleko od uobičajenog indonežanskog death metal zvuka (mada je i istina da su oni iz Jogakarte koja je u centru Jave dok je neksus indonežanskog death metala na zapadu ovog ostrva) i nude jednu izrazito svežu i urnebsno zabavnu ploči blackened death krljačine u kojoj se uživa bez ostatka.
https://makarapress.bandcamp.com/album/masters-personae
https://pulverised.bandcamp.com/album/master-s-personae

sodomizer · 30-04-2024, 17:35:06

http://www.hellycherry.com/2024/04/bruce-dickinson-mandrake-project-2024.html

Meho Krljic · 04-05-2024, 12:18:28

S obzirom da obeležavamo godinu dana od traumatičnih, tragičnih događaja koji nas, čini se, nisu baš mnogo opametili kao društvo, neću mnogo da serem, nego idemo odmah na muziku.

A prvo na black metal, jasno. Dauþuz – a što je nekakva starogermanska reč za smrt – su duo iz Nemačke koji se na svojima albumima bavi tematikom ,,tradicionalnog rudarstva u Nemačkoj i Evropi". Ozbiljno. I, evo, Uranium im je već treći album i nije uopšte loš. Ovo je blek metal sa epskom i folklornom dimenzijom, melodičan, himničan a old school i sirov, sa vokalima bližim normalnom heavy metalu nego zagrobnoj blek metal rici, a album je sa svojih šest pesama intrigantan i originalan:
https://dauthuzbm.bandcamp.com/album/uranium

Moskovski trio Serpent Sermon sa svojim drugim albumom, Jahannam nadograđuje svoju viziju spajanja simfonijskog blek metala i modernog, tvrdog death metala na, rekao bih, najbolji način. Album nema sad neku idealnu produkciju ali uspeva da iskomunicira zlo, naopako i agresivnost koje bend ima u ogromnim količinama i nudi dobro napisane pesme, ozbiljnu dramu i katarzu, puno teatra ali uvek upakovanog u brzu, rasturačku svirku. Ekstremno i zabavno. A možda i ekstremno zabavno:
https://serpentsermon.bandcamp.com/album/jahannam

The Curse of Cruelty, debi album frankfurtskog dvojca Dark Frost izlazi zvanično tek tridesetog Juna, ali evo ga ceo na Bandcampu i, pa, prilično kida. Ova dva momka vole agresivan, surov blek metal koji nije old school po zvuku ali jeste po atmosferi apsolutne brutalnosti i po filozofiji nihilizma. Pesme su podugačke ali ne bih in nazvao kompleksnim već bih ukazao da se nekako organski razvijaju, rastu i zato dobijaju te dimenzije. Produkcija jako gruba, kao i svirka, ali ponekad nam baš to treba (Edit: Prtz, izgleda da je ovo bilo dostupno samo greškom pa je sklonjeno. Ali neka ga tekst, za kad se pojavi):
https://journeytotheendlabel.bandcamp.com/album/the-curse-of-cruelty

Dvočlani Sinne iz Omahe svoju muziku korektno opisuju kao ,,raw punk black metal" pa je tako i njihov demo, nazvan samo Demo, sirov, pankerski, predlažući blek metal kao primordijalnu, nezaustavljivu silu prirode koja treba da vas prevrne na patos i odozgo vas prekrije svojom masom. I tako će i biti, ovo je zvučno sirovo ali pažljivo napisano i odsvirano, sa šest finih pesama namenjenih vašim niskim ali i dalje plemenitim strastima:
https://sinnebm.bandcamp.com/album/demo

Heh, ko očekuje da iz Kalifornije, pa još iz Los Anđelesa dođe dobar blek metal? A ipak, Abhoria ga isporučuju. Bend sa već dva albuma iza sebe ima novi EP sa dve pesme, Between the Strains i ovo je fina kombinacija melodičnije, atmosferičnije muzike i veoma mišićave, atraktivne, skoro razmetljive svirke. Bend uživa u kompleksnom aranžiranju pesma sa mnogo promena ritma i tempa a sve ipak ima jedan prirodan, organski tok. Produkcija vrlo solidna, čitav paket odličan:
https://abhoria.bandcamp.com/album/between-the-strains

Agriculture iz Los Anđelesa sebe nazivaju ,,esktatičnim" blek metal bendom i zaista, njihov aktuelni EP, Living is Easy u svom post-blek metalu ima puno dobrog raspoloženja, oduševljenja, ekstaze. Ovo su četiri podugačke, bučne pesme u kojima je eksttaično, jelte, vrištanje, izmešano sa optimističnim melodijama i sva energija i brzina blek metala treba da iskomuniciraju pozitivnu emociju. Nestandardno, ali ne i parodično, Agriculture nalaze način da blek metal nekako organski privole njemu nekarakterističnom delu emotivnog spektra i da to zvuči kao najprirodnija stvar na svetu. Svakako je u pitanju ogromno osveženje u istorijskom trenutku gde je melanholija preovlađujuća dimenzija blek metal izraza:
https://agriculturemusic.bandcamp.com/album/living-is-easy

Teško je nemati pozitivnu anticipaciju od novog EP-ja nemačkih Panzerkrieg666, naslovljenog Westerweiterung, pogotovo kada vidite da se prva pesma zove Satan 2. Naravno, prepoznajete da se radi o ruskom interkontinentalnom balistčkom projektilu koje su mediji iz suvog, službenog RS-28 Sarmat prekrstili u Satan II, a, mislim, i interesovanje benda za ratove i naoružanje je dobro dokumentovano na prethodnim izdanjima. Panzerkrieg666 su ovde u brutalnoj formi, sa brzim, neodoljivo razaračkim blek metalom koji u tornado agresivnosti ubacuje samo mrvicu atmosfere, ali i pažljivo, promišljeno napisanim pesamama koje imaju originalne poglede na stalno iste teme i sveže ideje kako da slušaoca izlome svaki put s druge strane. Fenomenalno, a ako ste sledbenici ideje da je blek metal, jelte, rat, onda i obavezna lektira:
https://panzerkrieg666.bandcamp.com/album/westerweiterung

Iako generalno ne pišem o singlovima ovde, izuzeci se prave kada je neophodno, ili kada je, jelte, singl jedna od najboljih stvari koje sam čuo u toku nedelje. Pa tako i Ash of Ages, a koji najavljuje veliku svetsku turneju norveških 1349, a nadam se i novi album u neko dogledno vreme. Nije ovo neka od najvažnijih pesama koje su 1349 ikada napisali ali je i dalje odlična i podseća zašto je ovaj bend jedan od apsolutno najbitnijih u istoriji svog podžanra. Izvolite:
https://1349som.bandcamp.com/album/ash-of-ages

Možda bez grčkog blek metala i može da se živi, ali zašto bismo? Pompezno nazvani Waves Idle Symmetry su dvojica finih likova iz grada Halkida, koji imaju kratke kose i ne mažu se po licima belom farbom, ali debi album, Ametron im je za Grčku standardno žestoka a duševna ploča egejskih harmonija i krljačine. Bend teme mora, pogotovo Egejskog, eksplicitno forsira na ploči koja je producirana solidno mada agresivno i uspeva da spoji emotivnost i konfrotativnost na idealan način:
https://wavesidlesymmetry.bandcamp.com/album/ametron

Jednočlani eksperimentalni projekat Nostalghia iz Meksiko sitija se vodi i kao post-blek metal bend, ali novi album, Phaneron zapravo kombinuje žanrove tako što daje red metal krljačline, na rasponu od blek do hevi metala, a onda daje red avangardnog džeza. Pa tako, jelte, redom. Ima tu i psihodelije, space rocka, folklora, ima svega i svačega a iako Alex Becerra nema pristup nekakvim skupim studijima i producentima, ovo je i sasvim solidno zvučeća ploča da se u nju uroni i istraže sve njene dubine. Sjajna ekipa gostujućih muzičara daje Phaneronu osoben karakter i, pa, evo, slušajte, bićete iznenađeni svežinom i kreativnošću što emanira iz svake pesme. A cena daunlouda je koliko date!
https://nostalghia-ab.bandcamp.com/album/phaneron-2

Pređimo na stoner rock, doom metal, psihodeliju, sludge metal i hard rock. I znate kako redovno hvalim grčki stoner rok? E, pa tako ću i danas. Risen Siren su duo iz Atine gde on svira a ona peva i njihov je – pretpostavićemo debi – album Gates of Darkness odličan. Ovo je dosta epski-zvučeći stoner, sa elementima doom metala ali utemeljen u bluzu, kao nešto što biste očekivali da čujete od Ritchieja Blackmorea i Ronnieja Jamesa Dia da su odrasli slušajući Rainbow i Black Sabbath. Stavros Papadopoulos vrlo lepo svira gitare i klavijature (bubnjevi su OK, ali ipak se čuje da je iza njih robot), piše odlične rifove i teme, a Tania Kikidi ima moćan, autoritativan vokal i ova hardrokerska-stonerska ploča me je nežno i prijatno golicala svuda gde treba:
https://risensiren.bandcamp.com/album/gates-of-darkness

Black Ocean's Edge su nemački kvartet sa albumom vrlo prijatne heavy psych rokačine, naslovljenim Call Of The Sirens. ,,Morska" tema se ovde pomalja i u nekoliko pesama ali sama muzika je na bluzu utemeljeni heavy rock sa prijatnim psihodeličnim začinima, ali uvek pre svega okrenut gruvu i to fino, da prostite, curi. Bend je maštovit a da opet ne šara predaleko od osnove, sa odličnim pevanjem i, ako je produkcija malko presirova i na momente skoro garažna, to svirci dodaje i nešto andergraund kredita. Vrlo solidno:
https://blackoceansedge.bandcamp.com/album/call-of-the-sirens

Novi The Lumbar Endeavor zatiče Aarona Edgea u vrlo turobnom raspoloženju. Njegov standardno mučni, teški sludge metal ovde se opseda savremenim formama samoće, površnostima svakodnevnog života, izolacijom u koju, čini se, upadamo što se više socijalizujemo. Uz neprijatne teme ide i neprijatna muzika ali Agglomeration je ploča koja podseća da je Edge pažljiv kompozitor i aranžer i da nije polaznik škole u kojoj se uči da se sve vreme mora svirati iz sve snage:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/agglomeration

TheShallowSouls su dva lika iz južnog Velsa sa ljubavlju ka, pa, teškom roku. Bend sebe opisuje kao melodični doom metal sastav ali novi EP, Para Bellum u naslovnoj pesmi nudi prosto kvalitetan, komunikativan teški rok sa odličnom atmosferom i dobrim zvukom. Bar u toj naslovnoj pesmi. Ostale tri su sirovi demo snimci koji... su informativni, ali ne mogu da zamislim da će iko sedeti da ih sluša posvećeno, imajući u vidu njihov niski tehnički kvalitet. No, kao najava debi albuma, Para Bellum obećava:
https://theshallowsouls.bandcamp.com/album/para-bellum-ep

Takođe Britanci, Phantom Droid, na svom drugom EP-ju, nude, pa, recimo isto melodični doom metal. No, ovo je energično, jako fazirano, pa i blago agresivno, sa elementima sludge metal abrazivnosti. Vrlo solidne četiri pesme težine i melodije:
https://phantomdroid.bandcamp.com/album/purgatorium

Tu su i Kyning iz Lajpciga, još jedan melodičan i eteričan doom sastav, koji, doduše, sebe opisuje kao stoner rok grupu koja spaja elemente teškog roka i heavy metala, bla bla bla, ali novi EP, Crop definitivno u sebi ima mnogo doom melanholije i zapravo se na neki način dodiruje i sa post rock prozračnošću. Ipak, muzika je suštinski utemeljena na blues i folk osnovama i vrlo lepo na njima gradi, sa četiri pesme koje umešno idu od nežnog, snolikog pevušenja do distorzirane krljačine i brutalnog pevanja. Odlično:
https://kyning.bandcamp.com/album/crop

Bruto & The Rock'N'Roll Apostles iz Lisabona su mnogo bliži pank rok strani rokenrol spektra pa je i njihov album, Damnation Box jedna brža, energičnija ponuda. No, u ovoj muzici ima i elemenata psychobilly zvuka, surf rocka, stonerske psihodelije, pa je bezbedno reći da će se dopasti jednako širokom spektru rokenrol slušalaca. Pesme su odlične, svirka i produkcija sjajne, i kada se naviknete na grubi ali karakterni vokal, uživaćete bez ostatka u ovoj proslavi rokenrol nepoćudnosti:
https://brutoandtherocknrollapostles.bandcamp.com/album/damnation-box
https://halfbeastrecords.bandcamp.com/album/damnation-box
https://ragingplanet.bandcamp.com/album/bruto-the-rock-n-roll-apostles

Mnogo, mnogo klasičniji stoner rok stiže iz Džeksonvila na Floridi sa novim EP-jem iskusnog sastava Hollow Leg. Nazvan Dust, ovo je opus sa pet teških, rifaških pesama, vrlo prepoznatljivog močvarnog zvuka, gde se bluz spaja sa psihodelijom i doom/ sludge metal uticajima, i mada bend svira u vrlo prepoznatljivom formatu, kvalitet pesama i izvedbe je na visokoj razini:
https://hollowleg666.bandcamp.com/album/dust

Po običaju, Argonauta records nas maltretira i ne stavlja svoja nova izdanja na Bandcamp. Kelnski Transonic Science imaju finu kombinaciju bluzerskog stoner roka i ,,alternativnijeg" izraza na novom albumu, Psychobulb i njegovih ćete devet finih pesama morati da slušate preko nekog drugog servisa. Ali vredeće. Ovo je dobro napisano i producirano sa razumevanjem:
https://www.youtube.com/watch?v=N8F5UbB8Nnk&list=OLAK5uy_k9vaaxUGZpvmM4tu5mFFnLPjXpbiJH9d8

Evo i novog albuma nemačkih AusgangsSPERRE. Ovo je i dalje sanjivo, psihodelično, dosta sirovo u produkciji, ali to tako treba. AusgangsSPERRE sa Forbidden Planet X pojačavaju naučnofantastičnu dimenziju svoje muzike i mada im tanak zvuk neće učiniti mnogo usluga kod standardne stoner rok publike, ima ovde dosta psihodelije da čoveka pošteno zadovolji:
https://ausgangssperre.bandcamp.com/album/forbidden-planet-x

Birmingemski Slump sviraju energičan a opet duševan, pa i duhovit stoner-sludge, spakovan u ekonomične, gruverske pesme. Čuje se ovde, naravno, poprilična količina nasleđa koje su ovom gradu ostavili Black Sabbath, ali na EP-ju Dust najviše pažnju privlači to poigravanje sa formom kome su Slump skloni, osvežavajući jednu sada već veoma žanrovski standardizovanu muziku nekim svojim finim idejama. Vrlo solidna produkcija, takođe, a plaćate po želji:
https://slumpuk.bandcamp.com/album/dust

Kalifornijski Hexenghül imaju dve pesme odličnog, prljavog, podrumskog stoner-dooma na EP-ju Til Death // Blood Red. Kombinacija pržećih gitara, nemirnog ritma i nežnog ženskog vokala pali iz sve snage ovde i mada bend drži možda previše ujednačen tempo i atmosferu, za ovih sedam i kusur minuta je to sve vrlo dobro:
https://hexenghul.bandcamp.com/album/til-death-blood-red

Za vrlo tešku, vrlo agresivnu sludge metal ploču tu su nam ove nedelje Turbo Moses iz Njemačke. Album Desert Frost počinje mračnim semplom iz nekog filma i pretećim rifom koji se preko krvnički udaranih bubnjeva razliva kao vrela lava a kada se u miks uključe vokali kao iz samog pakla, znate da ovo nije album koji hvata na atmosferu i melanholiju. Turbo Moses imaju šmek, imaju i gruv, ali je sve to prekriveno vrlo brutalnom teksturom gde morate voleti zastrašujuće vokale i jednako zastrašujuće distorziranu gitaru da biste cenili zarazne stonerske rifove i izdržali bombardovanja bubnjevima. Odlično, ali samo za utreniranu publiku:
https://turbomoses.bandcamp.com/album/desert-frost

Tu je i novi EP takođe njemačkih bunsenburner. Ovaj frajburški kolektiv već nekoliko godina nudi nam zanimljiva izdanja na granici stoner roka, sludge metala i avangardnijeg eksperimentisanja, pa tako i nova ploča, Squall, sa svojih osam pesama ide od sludge-doom metala do tendžerindrimovskog ambijenta i nazad. I odlično ide. Ovo je agresivno, na momente bolesno, ali zanimljivo, atmosferično i slojevito i vredi da se pažljivo posluša:
https://bunsenburner.bandcamp.com/album/squall-ep

Black Pyramid iz Masačusetsa za svoj četvrti album spremili su preko sat vremena agresivne, teške muzike. The Paths of Time Are Vast je monumentalna ploča po svojoj ambiciji, sa teškim, velikim zvukom i osam pesama koje se trude da nekakav kraurokerski kosmički rok uguraju u ljušturu vrlo gitarskog, vrlo distorziranog sludge-dooma. Da li im uspeva? Pa, da vam kažem, uglavnom da. Ovo su pesme čija je psihodelična dimenzija nepobitna, gruv je pravoveran a svirka živa i dinamična iako je zvuk veoma glasan. Apsolutno vredno izdvajanja vremena:
https://blackpyramid.bandcamp.com/album/the-paths-of-time-are-vast

Da se ne zabrinete gde je i šta radi Santtu Laakso, jer njegov projekat Astral Magic skoro mesec dana nije ništa objavio, evo nove space rock ekstravagance pod nazivom Cruising the Celestial Highways. Ovo je sada već dobro poznata i očekivana kraturock/ space rock/ psychedelic rock smešta pulsirajućih sintisajzera, hipnotičkog ritma i gitara stavljenih pod teške efekte ali... nema ničeg generičkog ili manirističkog na ovoj ploči. Laakso je prosto natprirodno talentovan da praktično svakodnevno piše i snima pesme koje su DUBOKE i moćne a da opet emaniraju jednu hipijevsku, naivnu dobrotu i dobrohotnost. Mislim, evo, poslušajte Meeting with the Spacemen i recite mi da li ste čuli bolju psihodeličnu pesmu ove nedelje. A ceo album je takav:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/cruising-the-celestial-highways

Šefildski Ba'al sviraju post-metal sa niskim štimom i dugačkim pesamama, te demonskim, urlajućim vokalima, pa je to dovoljno blisko sludge-doom metalu za moje potrebe. EP Soft Eyes ima tri jako dugačke pesme i mada to neće biti po volji svakome, jer ime da bude malo monotono, ne mogu da kažem da generalno nije prijatno:
https://baalbanduk.bandcamp.com/album/soft-eyes

Francuski Djiin je bliži mojim potrebama sa svojim hipnotičnim a melodičnim, psihodelijom i progresivom ofarbanim stoner rok izrazom. Album Mirros ima samo pet pesama ali su one podugačke i napisane tako da budu i samostalne priče i deo jednog kompleksnijeg narativa. Djiin zvuče varljivo pitko iako su im aranžmani zapravo ambiciozni a pesme imaju karakter malih, progresivnih drama koje ćete sa zadovoljstvom slušati i proučavati:
https://djiin.bandcamp.com/album/mirrors

Iznenadio sam se koliko mi je simpatičan Solar Flares, album (prvi, možda i poslednji) britanskog dvojca Shed. Imam utisak da Kev Byker koji iza ovoga stoji, zapravo svu svoju muziku pravi iz hobija, ali Solar Flares je svejedno odlična ploča poletnog stoner roka, sa pankerskom dispoziciom, jeftinim, a sasvim solidnim zvukom i jednom neobavezujućom atmosferom dobrog provoda. Prija a plaća se po želji:
https://kevbyker.bandcamp.com/album/solar-flares

Ne znam šta bi bio Feverhawk ali istoimeni trio iz Džejmstauna ima EP sa tri solidne stoner rokerske pesmice, Negative Space. Ovo je garažno, opušteno, odsvirano sa srcem i dušom, a napisano promišljeno, sa dosta tradicionalnog heavy metal duha u kompozicijama. Mislim, komponovane solaže, prelepo. Uživaćete a sve po ceni od koliko sami date:
https://feverhawk.bandcamp.com/album/negative-space

Mooch iz Montreala stavljaju ,,rock" u stoner rock. Njihov treći album, Visions ima veoma naglašenu bluz osnovu ali nije puka rekonstrukcija belog ritam'n'bluza iz šezdesetih i sedamdesetih. Ali jeste u dovoljnoj meri njegova restrikcija da se ja zainteresujem. Kod Mooch se daju čuti i Doorsi i razni američki i britanski psihodeličari iz onog vremena, pa sve to fino presečeno sa malo modernije (čitaj ,,grandžerske") sirovine, lepo umućeno, sa dinamičnim, lepim miksom i organskom, živom svirkom. Vrlo prija:
https://moochmusicofficial.bandcamp.com/album/visions

Ripple Music i ove nedelje solidno sa drugim albumom kalifornijskih The Watchers. Naslovljena Nyctophillia, ovo je ploča čvrstog rok zvuka koji se sa jedne strane okreće stonerskoj tradiciji i blacksabbathovštini a sa druge heavy metalu iz NWOBHM smera. I fino to zvuči na gomili, sa devet energičnih a gruverskih pesama gitara koje zuje i ispaljuju šmekerske rifove, ritam sekcije koja povremeno udara matematičkije i mehaničkije nego što ste navikli od stoner bendova, i melodičnih pasaža u heavy tradiciji što dobro legnu uz srednjetempaški gruv. Fina je ta kombinacija heavy i stoner zvuka i Ripple Music su firma koja apsolutno ume da je iznese gde treba. Odlično:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nyctophillia

Brume iz San Franciska sviraju vrlo kinematičan doom metal. Njihov treći album, Marten je jedna elegantna kombinacija sporog ritma, čvrstih bas linija i melodičnih gitarskih tema sa autoritativnim ženskim vokalom, pa tu onda dođu i muški vokali, gudači, svakakva iznenađenja. Bend ima izuzetno svedenu, suvu produkciju koja čini da njihovi kompleksni aranžmani (sa elementima indi roka i folka) zvuče kao male pozorišne predstave a ne kompjutersko spajanje instrumenata u virtualnom prostoru, a pesme su emotivne, snažne, a opet intimne. Jako impresivno i novi pun pogodak za odlični Magnetic Eye Records:
https://brumesf.bandcamp.com/album/marten

Idemo sad na thrash i speed metal, hardcore i grindcore, pa na death metal. Trešeri iz Gvadalahare Phantom svoju muziku opisuju kao ,,lethal steel" a nakon prošlogodišnjeg debi albuma imaju novi EP, Transylvanian Nightmare koji je, citiram, ,,brži, teži, glasniji, krvaviji". Pa mislim, ko se ne bi na ovo upecao? I pose bio srećan, jer Phantom RAZBIJAJU. Njihov old school speed-thrash juriš na ovom materijalu je uistinu superioran, sa odličnim rifovima, neumereno brzom izvedbom i pesmama napisanim da vam napumpaju puls to, jelte, letalnih vrednosti. Latinoamerički thrash metal je redovno najbolji na svetu a ova meksička ekipa apsolutno vlada sa vrha piramide straha:
https://phantombandgdl.bandcamp.com/album/transylvanian-nightmare

Brazilci Nação Faminta fino kombinuju sprinterski thrash metal sa samo malo heavy metal melodičnosti. Ovo je generalno ulična, tvrda muzika, ali A Bile Negra, drugi EP za ovu ekipu koja radi od 2020. godine, a od prošle pod ovim imenom, ima taman dovoljno maštovitih rifova, tema i melodija da ne bude samo kopipejstovanje postojećeg latinoameričkog treša. Odlične su ove četiri pesme, energične, agresivne a seksi. Karakterno:
https://youtu.be/qeXsehBDYLI

Go Go Ponies su italijanski thrash/ crossover bend sa ženskim vokalom čije pesme su o, uh, picama i kuglanju. Too Posh to Mosh, novi EP ove ekipe ima dve pesme pristojnog early '90s zvuka za sladokusce:
https://gogoponies.bandcamp.com/album/too-posh-to-mosh

Phantom Distressor je dosta kul ime za treš metal sastav a ova ekipa iz Groningena u Nizozemskoj na debi EP-ju istog imena ima čak šest pesama solidno mošerske muzike. Ovo nije prebrz thrash, ali ima u njemu dosta old school energije, mračne atmosfere i štroke između kojih se stručno provlače upečatljivi rifovi. Bend nije nešto divljački originalan ali nije ni puka kopija tuđih oprobanih formula i lepo je čuti metal koji dolazi iz stomaka a ne iz glave:
https://phantomdistressor.bandcamp.com/album/phantom-distressor-2

Naravno da su portugalski ROÄDSCÜM negde između Motorheada, Veoma i d-beat panka. Naravno da je album Rock'n'Roll Sacrifice žurka od korice do korice, sa deset pesama koje su naslovljene ,,Quantum Rebel", ,,Mile 666", ,,My ears for Satan", ,,Drumstick Funeral" i , naravno, ,,Leather Highway" ali, sjajno je ovo i producirano, sa rokenrol prljavštinom kojoj nisu potrebna prolupala pojačala i bubnjevi napravljeni od starih gajbi. ROÄDSCÜM su zabava, dobar provod i nestašluk u najavi. Dajte im šansu da vas oduševe:
https://roadscum.bandcamp.com/album/rock-n-roll-sacrifice-2

Njemački Mynded na svom drugom albumu, The Last Sun voze dosta tehnički ali i dalje duševan, ekspresivan thrash metal. Ovde su melodični vokali gitariste Nika Lambrechta jedan instant-prepoznatljiv element muzike i karaktera benda, ali Mynded pišu vrlo solidne pesme, sa puno truda uloženog u detalje ali i u produkciju koja je upeglana, uglancana a da nije oduzela muzici životnost i neposrednost. Moderan, a odličan thrash metal kakav valja pozdraviti:
https://mynded.bandcamp.com/album/the-last-sun
https://youtu.be/co3ZT6FHk_A

Da li bend Claymore iz Teksasa svira beatdown? Jok, vi ga svirate. Demo Alter The Course Of Fate nudi EKSTREMNO težak zvuk i vrlo solidnu svirku u tri kratke, agresivne pesme sa brutalnim vokalom, naprženim bubnjem, jakim metalskim rifovima. Bez filozofije, direktno u jaja, kako se i valja:
https://claymoretxhc.bandcamp.com/album/alter-the-course-of-fate-demo

I ako vam to nije dosta beatdowna za jednu nedelju, tu su i pensilvanijski Scorched Mind sa istoimenim debi EP-jem. Ne znam kako postignete OVAKO težak zvuk ali ova muzika ima gravitaciono polje na nivou osrednje crne rupe, sa pet sporih, sporo-gazećih pesama, duplim, brutalnim vokalima i veoma niskim štimom. Sa ovakvim bendom bi se i većina death metalaca plašila da se slučajno zatekne u mračnoj uličici a materijal, iako je visokog kvaliteta možete kupiti po ceni koju sami odredite:
https://scorchedmindband.bandcamp.com/album/scorched-mind

Samo što sam pomenuo crnu rupu a eto nam benda Nebulam iz Australije koji svoju muziku opisuje kao ,,black hole hardcore". Bend sebe ne klasifikuje kao beatdwon postavu ali ovo je na liniji prethodna dva benda, nisko štimovano, sporo, teško, možda sa mrvicom više vanila hardcore, nu metal i metalcore šmeka u izrazu, ali svejedno, možete moš koji ste započeli pre petnaest minuta mirno nastaviti sa njihovim singlom Destroy / Bridgeburner. A i to plaćate koliko hoćete. Odlično je:
https://nebulamau.bandcamp.com/album/destroy-bridgeburner

No, za JOŠ gangsteraja imamo čikaški Spent Case koji su već i ime uzeli po čauri što ostaje iza ispaljenog metka, a istoimeni debi EP im je kolekcija pet pesama koje beatdown hardcore predstavljaju praktično kao death metal. Dakle, superteško, supernabadajuće, mučno, sa sve blastbitovima i slemovima i, mislim, izvolte:
https://spentcase-maggotstomp.bandcamp.com/album/s-t

Shot Out iz Pensilvanije ne izgledaju kao gangsteri, što je zgodno jer ni njihov hardcore nije MNOGO gansterski intoniran. EP One Way Out ima intro i četiri kratke pesme koje prave naklon nabod-core formatu, sa sve momentima čistog hip-hopa ali su pankerskije, jezgrovitije, brže. Meni to veoma prija:
https://shotout215.bandcamp.com/album/one-way-out

Daze iz Konektikata sviraju nekakav metalizirani hardcore/ metalcore ali bez gangstereskih aspiracija. Album Artillery from Heaven je agresivan, bučan, možda u proseku prespor za moje potrebe, ali na tim nekim marginama moshcore estetike, Daze se dosta dobro pokazuju:
https://dazestyle.bandcamp.com/album/artillery-from-heaven

Acid Teeth iz Sijetla se pozivaju na Total Chaos, The Exploited i GBH kao na svoje uzore ali EP The Bridge City Sessions je brži, grčevitiji od ponuđenog, sa kratkim pesmama, čestim promenama ritma, mnogo fine zlovolje. Zvuk je vrlo solidan, bend ima jasno izražen karakter i ovo se ne propušta:
https://acidteethband.bandcamp.com/album/the-bridge-city-sessions

Late Shift su dva lika koja, u skladu sa svojim imenom, sviraju vrlo radnički hardcore. Dakle, bez gangsteraja, sa dosta socijalne osvešćenosti koja dolazi iz iskustva a ne iz prepričavanja. Album Perception is Reality je izuzetno kvalitetno odsviran i produciran, pun kratkih, jezgrovitih komada besa, brzine i gruva i mada od duo-postave ne očekujete neki bogat zvuk i promišljene aranžmane, upravo to dobijate. Sjajno:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/perception-is-reality

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 04-05-2024, 12:19:05

Łeb Prosiaka iz Varšave sviraju konceptualno jednostavan, ali zanatski vrlo korektan grindcore/ deathgrind na svom trećem albumu, Pigstrek. Prošlo je sedamnaest godina od prethodne dugosvirajuće ploče ovog projekta članova Sacrofuck, Empheris, Devilpriest, pa je novi album dosta napaljen, sa pesmama što spajaju d-beat, blastbitove, trešerske rifove i povremeno igranje sa efektima kako bi stvari zvučale egzotičnije, no bend pre svega svira vrlo solidno, rokajući i rolajući kroz njih sa puno ubeđenja. Naslov albuma je inače aluzija na Zvezdane staze, sa omotom urađenom u svinjskom maniru. Eto...
https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/eb-prosiaka-pigstrek

EVS / EXACTLY VIOLENT STYLE je japanski mathcore/ false grind sastav sa svega dve esme na EP-ju Still Koenji. No, iako ova dva komada traju oko četiri minuta, u njih je spakovano puno eksplozivne i srazmerno tehničke muzike. Bend ima dobar, jeftin a ubedljiv zvuk, pesme su napisano solidno i ovo je fin poziv da se upoznate sa njihovim opusom:
https://exvxs.bandcamp.com/album/still-koenji-ep

Wield iz Arizone je na novom EP-ju, Torture Forms za mrvicu melodičniji nego pre, ali deathgrind koji ovaj momak pravi nije ni za mrvu popustio u agresiji i energičnosti. Ovo je i dalje jako dobro spravljena, kvalitetno producirana ekstremna muzika, sa dobrim rifovima, dobrom dinamikom pesama, generalno dobrom idejom kako da se ispune tri ili četiri minuta vremena i da publika bude zadovoljna. Ako ne slušate Wield, ovo je odlična prilika da ispravite taj tragični propust:
https://wieldgxc.bandcamp.com/album/torture-forms

Berlinski Ancst su prošle nedelje imali kul split izdanje a sada nastupaju sa svojim petim albumom, Culture of Brutality i njihov spoj metalcore i grindcore filozofija je u sjajnoj formi. Bend kaže da je za ovu priliku usvojio konzervativan, back to basics pristup ali pesme su napisane odlično, ima ih dvadeset u 34 minuta agresivne a opet slojevite svirke, produkcija je sjajna, i ovo je jedno veoma sazrelo, raznovrsno izdanje modernog ekstremnog zvuka. Sjajno:
https://angstnoise.bandcamp.com/album/culture-of-brutality

Priest Crippler iz Bristola ne sviraju blek metal, kako bi neko možda očekivao. Ova trojka naprotiv cepa propisan grindcore sa kratkim, spastičnim pesmama, dosta disonanci, puno vrištanja... Sve to je dotegnuto pod konac i producirano vrlo kvalitetno pa nemate šta da se mislite, EP Nonce Upon The Cross proleti brzo i ne troši vam vreme, a osvežava:
https://priestcrippler.bandcamp.com/album/nonce-upon-the-cross

Sirov, garažni powerviolence stiže na izdanju Daddies of Powerviolence, a što je split između Hockey Smile iz Misurija, koji imaju dve duže i vrlo sirove, garažne pesme, i Animals On LSD iz De Mojna u Ajovi, koji su bliži idealu spastičnih mikropesama. Uvek je, naravno, prelepo čuti sempl iz Rokija kao uvod za pesmu koja traje isto koliko i sempl i, ako ste BAŠ andergraund, ovo izdanje je za vas:
https://animalsonlsd.bandcamp.com/album/daddies-of-powerviolence
https://hockeysmile.bandcamp.com/album/daddies-of-powerviolence

GRINDZONE compilation je kompilacija 21 benda sa raznih strana sveta koju je sastavio grčki Urban Noise Productions. Fin presek grindcore scene ako vas to zanima, sa nekim legendarnim imenima andergraunda popur Agathocles ili Rot, a onda sa gomilom likova za koje nikada niste čuli a koji su DOBRI. Plaćate koliko vam se plaća:
https://urbannoiseproductions.bandcamp.com/album/grindzone-compilation

Colacon su zanimljiv, blackened a malo i progresivan (oni kažu i ,,sludgeiziran") trio iz Džordžije. Album Throes Of Inundation je mučan, tenzičan, ali napisan odlično, sa pesmama koje su odlične male drame i pažljivo koriste svoju paletu najružnijeg pevanja na svetu, disonance, stalno promenljivog ritma. Kvalitet:
https://colacon.bandcamp.com/album/throes-of-inundation
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/throes-of-inundation

Tu su i Pillowhumpers iz Ejkrona u Ohaju i njihov EP Threads. Solidan je ovo grindcore/ grindthrash sa zapravo dosta komunikativnim zvukom i veoma prijemčivom, mišićavom svirkom. Pesme su ispod minut (osim dve) i svirka je FURIOZNA ali sve zvuči upeglano, profi, moćno:
https://pillowhumpers.bandcamp.com/album/threads

Mada je najsavršenije što ove nedelje dobijamo od grindcorea duo bubnjeva i gitare FILTHxCOLLINS iz Notingema sa albumom Primate Violence koji je serija kratkih ejakulacija grindcore/ powerviolence krtine. Od sedamnaest pesama samo jedna prebacuje pola minuta a bend svira superbrzo, ali tehnički kvalitetno, sa srazmerno kompleksnim aranžmanima u svojem dobro shvaćenom mikroformatu. Odlično:
https://filthxcollins.bandcamp.com/album/primate-violence

Vrlo je simpatično što Francuzi Aniima na istoimenom debi EP-ju pevaju na Francuskom, pa to njihovom blackened-death metalu daje posebnu aromu. Inače je materijal vrlo kvalitetan, odlično odsviran i produciran i mada suštinski nije po mom ukusu – suviše atmosfere i metalcore drame za moje afinitete – nema sumnje u to da je odličan.
https://aniima.bandcamp.com/album/aniima-ep

Hellish Torment su tri lika iz Mičigena sa debi albumom Hellish Torment i ljubavlju prema haosu. Nije njihova muzika lo-fi krš iz podruma, ali jeste jedna nervozna kombinacija death metala, black metala pa čak i malo i grindcorea, frankenštajnovski skrpljena u celinu koja nije skladna, nije elegantna, ali ume da bude fascinantna. Produkcija zapravo solidna a bend ima MNOGO ideja i samo mu treba ideja kako da te ideje sklopi u nešto koherentno. Ali možda bi to umanjilo jedinstveni šarm ovog izdanja:
https://hellishtorment.bandcamp.com/album/hellish-torment

Debi album italijanskih Olamot zove se Path of Divinity i ova, ako je verovati Metal Archivesu, šestorka, ima na šta da bude ponosna. Ovo jeste brutal death metal u osnovi, ali je progresivan koliko treba, tehnički koliko treba i u prvom redu vrlo karakteran. Muziciranje je odlično, produkcija solidna a pesme su originalne, pune iznenađenja (uključujući i taktički korišćene orkestracije), često nestašno iskačući iz formata klasičnog death metala i koketirajući sa mathcoreom, grindcoreom i silnim kućnim eksperimentima koje ljudi izvode na sve strane. Jako slatko:
https://lethalscissor.bandcamp.com/album/path-of-divinity

Magick Howl je jedan baja iz Madrida sa vrlo karakternim death metal zvukom. Novi EP, nakon već nekoliko komad urađenih prošle i pretprošle godine kombinuje atmosferični death metal sa sporijim, meditativnijim doom pasažima i Doom Axis, kako se ovo izdanje zove, uprkos jeftinoj produkciji zaista osvaja karakterom i ima lepe rifove, prijatnu atmosfru, ugodan zvuk:
https://magickhowl.bandcamp.com/album/doom-axis

Meksički Altar of Madness je ime uzeo po prvom albumu Morbid Angela, ali njihov ,,Direct Raw Brutal Death Metal" nije kopija kolega sa Floride i brutal death izrazu dodaje dosta osobenosti. Drugi album ovog benda, Al Infierno Son Las Sendas u smešu sklopljenu od blastbitova i disonantnih rifova dodaje i dosta mračnih melodija, a sve je producirano relativno jeftino i sirovo pa Altar of Madness nikako ne spadaju u danas običajeni kopipejsting koji slušamo u brutalnom death metalu. Osvežavajuće i originalno:
https://altarofmadness.bandcamp.com/album/al-infierno-son-las-sendas

Šveđani Crawl zvuče najšvedskije moguće na svom drugom albumu, Altar of Disgust. Ova štokholmska ekipa je ime, nagađam uzela po pesmi Entombed sa njihovog drugog albuma, pa joj je i zvuk vrlo jasno utemeljen na Swedish Death Metal predlošcima iz Entombed/ Nihilist/ Dismember kuhinje. Ništa nam više u životu i ne treba, i veoma je lepo čuti moderni švedski death metal bend u kome ne sviraju Johnny Peterson ili Rogga Johansson, a koji lepo hvata duh old school cepačine. Crawl su pritom veoma agresivni i besni iako su im pesme napisane da ne budu baš samo polivanje svom snagom sve vreme i ovde prosto nema mnogo melodičnijih momenata koje pamtimo iz Dismember opusa. Crawl su kao nekakav čopor divljih pasa koji je naučio da svira i sada sve svoje frustracije i gnev izbacuje kroz muziku. Mislim, prelepo:
https://crawldeath.bandcamp.com/album/altar-of-disgust

Aaaaaa, koliko su dobri Infernal Occult sa svojim debi EP-jem, Forever Godless!!!!! Ovo je sirov, agresivan, anti, jelte, božanski black-death metal koji pritom zvuči nekako radnički i seljački, prizemljen, prosto duševan i ne pretvara se da je nekakav artefakt sa onu stranu razuma. Hoću reći, ovde se svira agresivno i vrišti sve vreme, ali ekipa sa Rod Ajlenda ne zvuči namerno hermetično već prosto NAPALJENO:
https://infernaloccult.bandcamp.com/album/forever-godless

Nemoguće je ne voleti australijske Destruktor sa njihovim primitivnim, old school black-death zakucavanjem na novom EP-ju, Brutal Desecration. Od omota rađenog tušem do muzike koja je skoro samo smena sirovih blastbitova i drugog rokanja, do rifova koji su jednostavni, zarazni, ovo je kao nekakav vremeplov u 1990. godinu, samo sa vrlo solidnim zvukom i iskustvom koje se nakupilo sa decenijama i obezbedilo odsecanje svog nepotrebnog balasta. Prelepo:
https://destruktor.bandcamp.com/album/brutal-desecration

Kanađani From Dying Suns sa svojim prvim albumom, Calamity donose dah svežeg, napaljenog progresivnog death metala. Kao nekakva oštrija, agresivnija ekstrapolacija predložaka koje su pre trideset godina postavili Death i Cynic, From Dying Suns vole složene metrike i harmonska istraživanja ali imaju i porpisan death metal gruv, veoma čvrst, pun zvuk i umeju da zaprže ozbiljnu šutku kada je potrebno. Odličan prvi album za bend koji ga je marljivo pripremao osam godina:
https://fromdyingsuns.bandcamp.com/album/calamity

Terminal Nation iz Arkanzasa pamtite po ubitačnom prvom albumu za 20 Buck Spin od pre četiri godine i ova ekipa u međuvremenu nije umekšala svoj izraz. Terminal Nation spajaju agresivnost i političku osvešćenost hardcorea sa death metal ekstremnošću u imaginarijumu i izrazu pa je i Echoes Of The Devil's Den jedna glasna, agresivna, teška ploča ali sa vidnim naporom da slušaoca angažuje u dijalogu ili makar promišljanju. Jedno je sigurno, promišljanje najbolje ide dok mlatite glavom uz neodoljive mošerske rifove benda koji je naštimovan bezobrazno nisko i voli da vas iznuruje teškim nabadanjima i promenama tempa. Vrlo lepo:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/echoes-of-the-devils-den

Piss On Christ sa Floride za novi, šesti album, 666 Rejoice In Blasphemy, prigodno tempiran za naš Veliki Petak, imaju novu postavu (između ostalog, aktuelni bubnjar Malevolent Creation, Ron Parmer, svira bubnjeve) ali ne i manji apetit za blasfemiju i poricanje svega što je hrišćansko. Nežnije dušice treba da se uzdrže od slušanja ovog albuma barem ovog vikenda, ali za nas ostale, ovo je zapravo sofisticiraniji, gruvu skloniji death metal album od prethodnog koji je bio kao nekakav vrisak besa razvučen preko devet pesama. 666 Rejoice In Blasphemy ima osam pesama i one, i pored sve divljačke energije koju Dan Castro u ovo ulaže, zapravo imaju više drame, teatra i atmosfere nego što sam očekivao. I super to zvuči, pa ako vam nedostaje era u kojoj su death metal bendovi po definiciji bili satanistički, Piss on Christ je rado, i ugodno rekonstruišu:
https://pissonchrist.bandcamp.com/album/666-rejoice-in-blasphemy-cm1022

Sa imenom kao što je Necrotic Ooze naravno da znate kako ova ekipa iz Finske zvuči na prvom demo snimku, nazvanom samo Demo. Ovo je mrtvački, teško klateći old school death metal koji nudi zagrobne vokale, nizak štim, gitare skoro bez ikakve dinamike, lepljive rifove i generalno jednu, jelte, posmrtnu atmosferu. Ko voli OSDM, ovde će se lepo provesti:
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/demo

Prvi album finskih Unearthly Rites, nazvan Ecdysis je jedna divljačka, preteća ploča death metala primitivnog ne po tehničkim karakteristikama već po prirodi. Unearthly Rites zvuče kao gomila pećinskih ljudi koja je dobila pristup modernim instrumentima i opremi za snimanje, proizvodeći pesme koje su emanacije primalnih emocija, strahova, besa i krvožeđi radije nego nekakva ,,umetnost". Ali sve je to vrlo dobro, da se razumemo, i vredi vašeg vremena i para:
https://unearthlyrites.bandcamp.com/album/ecdysis

Kome nije dosta divljaštva, tu su mu Francuzi Profanation i njihov debi EP koji već naslovom stavlja sve svoje karte na sto. Skull Crushing Violence, dakle, ima šest pesama besa i razbijanja, produciranih jeftino, ali tako da sve zvuči baš onako autentično, sa gitarama koje zavijaju, bubnjevima koji kao da stižu od nekud ispod zemlje i ovo je dvadeset minuta old school varvarstva kakvo neki od nas sanjaju svake noći:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/profanation-skull-crushing-violence

Ima i poslastica! Necropanther su izdali novi EP, Oblivion Jones i njihov progresivni black-death-thrash je u izvrsnoj formi. Kao što je i običaj sa ovom četvorkom iz Kolorada, i ovo je konceptualna ploča, opisana kao ,,A Tale of False Consciousness", a Necropanther ponovo uspevaju da sva ta progresiva i koncept ne deluju pretenciozno već neposredno, žanrovski svesno, uzbudljivo. Tako je, recimo moguće da imate pesmu od jedanaest minuta koja je u suštini naučnofantastični doom metal, a da izdanje završite energičnom a opet melanholičnom Thrash Till Death i da sve to zajedno ima smisla. Necropanther su jedna od najbolje čuvanih tajni savremenog ekstremnog metala, bend koji ne prestaje da se reinventuje od izdanja do izdanja i imaju sve moje najtoplije preporuke:
https://necropanther.bandcamp.com/album/oblivion-jones

Poslednja sekcija. Hevi metal i krosžanrovština! Demo III španskog dvojca Abyecta je idealna demonstracija njihovog pankerskog, raspojasanog pristupa metalu. Ovaj muško-ženski duo iz Barselone, sada preseljen u Čile, radi u sasvim svedenom formatu, samo sa bubnjem, gitarom i ženskim vokalom i tri pesme na ovom demou su primitivne, jednostavne, ali i prilično neodoljive. Zvuk je, naravno, veoma sirov, ali je svirka opako žustra, autentična, neposredna, a pevanje je pogotovo sjajno. Pank-metal za sladokusce:
https://blacklegionrecs.bandcamp.com/album/demo-iii

Lajpciški G i f t (tako se piše, sa razmacima) ubadaju ko prstom u oko sa svojim albumom Ruptures. Ovo je veoma agresivan i tvrd noise rock koji bismo mogli nazvati i noise metalom ako bismo se tako osećali, ali pesme su vrlo solidno napisane a zvuk je, iako napucan do skoro nepodnošljivosti i dalje sa prave strane granice. Lepo, pa bogami i ktarzično na momente:
https://giftnotgift.bandcamp.com/album/ruptures

SOOMA iz Ciriha su bliži ,,klasičnom" noise rocku pa njihov treći album, Drü, ima mekši, nešto garažniji zvuk i primese alternativnog roka, ali, važnije, i postpanka, i to je jedna izvrsna kolekcija kratkih, mišićavih a fino emocionalno odmerenih komada u kojima se disonanca koristi perfektno a pevanje je jednostavno a i dalje ekspresivno. Odlični SOOMA:
https://sooma.bandcamp.com/album/dr

Ne znam što su salcburški Speed Limit tako tiho masterovali svoj novi EP, New Horizon ali ako možete dovoljno jako da ga odvrnete, dobićete korektan, ugodan heavy metal stare, tradicionalne forme, bez nekih velikih ideja i kreacija ali prijatan, nostalgičan, pošten. Ima tu i živih pesama koje potvrđuju kvalitet benda, pa eto, poslušajte:
https://speed-limit.bandcamp.com/album/new-horizon-ep

Yashira, Autolith & Drag Pattern Split je upravo ono što mu ime kaže, split EP tri benda od kojih je svaki dao po jednu pesmu, i ovo je kombinacija post metala, sludge metala, možda prstohvata progresive. Nije da su ovo nepoznati bendovi i da nemate pojma kako sve to može da zvuči. Dobro, dobro može da zvuči i vredno je vašeg vremena:
https://autolith.bandcamp.com/album/yashira-autolith-drag-pattern-split

Kad vam je i ime benda takvo da niko sem utreniranog osoblja ne može ni da ga ponovi, kamoli zapamti, znate da vas boli kurac da li ćete ikada biti ,,veliki" i ,,popularan" bend. Francuzi La Fin De La Société Telle Que Nous La Connaissons imaju, evo, već četvrti album svoje avangardne metal svirke i makar on ima pamtljivo ime: Melancolia. I ugodan je. Bend ovde vrlo sigurno kombinuje razne žanrovske elemente, od klasične muzike do repovanja u kompozicijama koje su kompaktne, bez gubljenja u širini vizije, napisane sa širokom emotivnom paletom i odsvirane neužurbano. Ima ovde mnogo toga da se čuje, svari, promisli, dajte mu šansu:
https://lafindelasocietetellequenouslaconnaissons.bandcamp.com/album/melancolia

Ahhh, Dog Fashion Disco nastavljaju da snimaju žive verzije svojih starih studijskih albuma da bi videli neki dinar od prodaje muzike koju su napisali pre dve decenije. Zdrava praksa, pogotovo kada daje ovako dobre rezultate u zvučnom smislu. Na redu je, dakle, Adultery, poslednji album pre raspada benda u njegovoj originalnoj eri, jedna dugačka, kompleksna konceptualna ploča o privatnom detektivu i njegovom neobičnom poslu. Živa verzija albuma, Adultery Live, urađena, naravno, u studiju, je izvanredna, sa besprekorno sklopljenom kombinacijom metala, džeza, panka, ska muzike i ovo je klasik sada stavljen na agendu novih generacija za koje se nadam da će se oduševiti njime onako kako dolikuje:
https://dogfashiondisco.bandcamp.com/album/adultery-live

Ekvadorski Kill City su osnovani 2019. godine i već imaju treći album, Darker Days, a što je radna etika na kojoj im samo možemo zavideti. Pogotovo što je ovo propisan, vrlo stručno pisan i izveden heavy metal klasične provinijencije a ne neka sirova, spontana muzika. Kill City vole radio-friendly hair metal zvuk osamdesetih i Darker Days je do vrha natrpan top-40 kandidatima, pesmama koje imaju jednu finu kinematsku, sleaze metal komponentu, ali i trpaju poštene rifove i znojav ritam i prizivaju u pamćenje spotove sa neonskim svetlima, suvim ledom i minival frizurama napravljenim uz mukotrpna odricanja i hektolitre sumporne kiseline. Bend svira odlično, produkcija je vrlo solidna a album sa svojih jedanaest pesama ne dobacuje ni do četrdeset minuta pa je ovo definicija otrova u malom pakovanju. Izvanredno i, ako volite ovu partikularnu inačicu heavy metala, apsolutno nepropustivo:
https://youtu.be/O8YoPQSITm8

Album nedelje, kako i dolikuje, dolazi iz Japana. I, sad, reč ,,progresiva" se dosta neodgovorno baca unaokolo čim na ploči čujete alterovani akord ili neparan takt, ali onda imate i bendove kao što su Plastic Dogs iz Nagoje. Predvođeni saksofonistom po imenu Ryoko Ono, ova su četiri muškarca snimila svoj treći album, The Third, spajajući svetove metala i džeza na jedan funkcionalan, eksplozivan način. Očekujte, dakle, kompleksne melodijske linije, nezgodne metrike, ali i teški zvuk dve gitare, agresivan bubanj, savršenu duvačku tehniku čoveka koji zna sve o cirkularnom disanju, multifoniji i sličnim naprednim trikovima. Dakle, bogato, mišićavo, impresivno. Ima i par krateža koji ne bi bili naročito neobični na nekom novom hipotetičkom albumu Naked City, pa, eto, ako ste žena žedna nečeg svežeg, nepotrošenog, zaista progresivnog a opet nedvojbeno ŽESTOKO metalnog, Plastic Dogs će vas opako zadovoljiti.
https://onoryoko.bandcamp.com/album/the-third

Meho Krljic · 11-05-2024, 12:07:35

Imajući u vidu da je u toku protekle nedelje umro Steve Albini, računaću da smo svi u žalosti pa sem jednog ,,slava mu" nema potrebe za daljim uvodima. Otišao je jedan od najvažnijih ljudi iz istorije rokenrola, a mi ćemo ga dostojno ispratiti uz buku i vrištanje.

Prvo blek metalom, naravno. I odmah, prelepo, Alpha Omega su – valjda – dva lika iz Švedske, sa paklenim prvim izdanjem, minialbumom kAOS. Ovo je blek metal kao ultimativna nihilistička vizija rezanja grkljana celom svetu, muzika toliko nabijena mržnjom i žudnjom da se poništi sve što postoji da je to nekako neodoljivo seksi. U prevodu, Alpha Omega sviraju brzo, žestoko i dosta monotono, a onda sporo, melanholično i monotono, i sve je to deo plana da vas se natera da prevrednujete sve vrednosti i vidite ISTINU. Lukavo:
https://nomadsnakepit.bandcamp.com/album/kaos

Norveški duo Whoredom Rife sa svojim četvrtim albumom, Den vrede makt (izlazi tek krajem meseca, ai evo ga na Jutjubu itd.), nastavlja se na tradiciju hladnog, melodičnog, dostojanstvenog skandinavskog blek metala. Štaviše, ponovni povratak na Norveški jezik za naslov izdanja sugeriše obnovljenu ljubav ka tradiciji. No, ovo nije stari bend i Whoredom Rife su svoj prvi album objavili pre svega sedam godina, pa je i njihova muzika zapravo kombinacija tog tradicionalnijeg pristupa, zasnovanog na hipnotičkom ponavljanju i hladnoći, sa modernijim atmosferičnim tendencijama u blek metalu. Dobro to njima ide i Den vrede makt zvuči ubedljivo, bez kompromisa, sa dugačkim, monotonim (ali na dobar način) pesmama i produkcijom koja forsira atmosferu. Lep album:
https://youtu.be/U0o0akeZTfE

Nemam pojma ko/ šta su Kråbøl ali ovaj norveški projekat sa svojim debi albumom, Never, napravio je nemali talas u blek metal vodama. Ovo je beskompromisno mračna, agresivna ploča prepoznatljivo norveške ledene atmosfere ali sa ekstra dozom pretnje, mračnjaštva, jeze. Kråbøl nije samo jedan od onih bendova koji o smrti pričaju kao da se znaju, već zvuči kao sama smrt koja se dočepala instrumenata i sa apetitom rešila da nas podseti na to sa kime ćemo se poslednje susresti na našem putu u ništavilo. Mračno, svedeno, a opet epski i moćno, ovo je podsećanje na autentičnost norveškog blek metala kakvo nikada nije na odmet:
https://youtu.be/5mdw2Pxqhzo

Tu su onda i Parfaxitas, projekat malo i z Norveške, malo sa Islanda, malo iz SAD. Ko god da su ovi ljudi, album Weaver Of The Black Moon je izuzetan, sa ponovo kombinacijom ledenog, dostojanstvenog, epskog i agresivnog blek metala za ljude koji noću sanjaju o personalizovanim Ragnarocima, snegom prekrivenim, vetrom išibanim pustarama severa, gavranovima i smrtno bledoj mesečini. Koja u ovom slučaju vuče na crninu, jelte. Vrlo stručno napisano i izvedeno:
https://youtu.be/-cCvmHjMSOY

Kijevski Sidus Atrum – nekada jednočlani bend jedne talentovane žene, sada proširen u duo dodatkom njenog, ako se ne varam, muža – izbacio je svoj treći album Розірване небо (Torn Sky) vrlo programski baš na dan pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. To da se album pojavljuje usred novog velikog evropskog konflikta koji je došao sa napadom Rusije na Ukrajinu, sa nažalost vrlo sličnim argumentima koje je imala nacistička Nemačka je valjda dovoljno simbolično samo za sebe. A muzika je odlična, nudeći vrlo slovensku, emotivnu kombinaciju blek metala, sa malo death i doom elemenata. Melodično je to, epski, ali lirično, sa punim opsegom kompleksnih emocija koje morate imati kada ste u zemlji koja trpi agresiju ovog tipa i to album čini obaveznom lektirom:
https://sidusatrum.bandcamp.com/album/torn-sky

Poljsko-njemački Nidbild imaju novi minialbum, Megalomaniac i njihova kombinacija black metala, thrash metala pa i malo metaalcorea i power metala je zdrava i dovoljno zabavna za moje potrebe. Ovih šest pesama imaju i upečatljive tremolo-teme, i atmosferu, i propisan thrash pokolj i mada je produkcija relativno jeftina, ima to šarma:
https://nidbild.bandcamp.com/album/megalomaniac

Još prvoklasne poljske muzike stiže nam na EP-ju In Ghoulish Cold šćećinskih Dominance. Ovaj je bend prošle godine debitovao prvim albumom a ovo su tri razbijačka black/ black-thrash komada za publiku koja voli kad je blek metal oštar, agresivan, nestašan, a melanholiju i atmosferu sa respektom prepuštaju drugima. Dominance pritom pišu i aranžiraju peme ambiciozno, dakle, ovo nije neka sirova old school štroka, ali zvuk je toliko dobar a svirka toliko eksplozivna da sam na ivici da se upiškim sve vreme:
https://dominancepoland.bandcamp.com/album/in-ghoulish-cold

Melburnski Hybrid Nightmares za sebe kažu da su jedan od najboljih živih bendova u Australiji a to moram da im verujem na reč jer sam video samo da nose esktravagantne kostime i šminku. No, novi album, Woeful Inertia, drugi za nekih sedamnaest godina rada, svakako predstavlja ekipu u dobrom svetlu. Ovo je progresivna kombinacija blek metala i, recimo, savremenih metalcore stremljenja, sa izuzetno disciplinovanim zvukom i kompjuterski preciznom svirkom, te aranžmanima gde se vidi ogroman trud da se kreiraju atmosfere i narativi. Nije ovo u teoriji ni muzika po nekom mom najužem ukusu, ali Hybrid Nightmares su ubedljivi i vrede truda:
https://hybridnightmares.bandcamp.com/album/woeful-inertia

Grci Funeral Storm nemaju ni primisao o spajanju blek metala i nekakvih savremenih metal formi. Njihov drugi album, Chthonic Invocations je zapravo bliži death i thrash metal konceptima koji sržnu blek metal formu stavljaju u domen okultnog, mračnog, skurilnog. Vrlo to old school zvuči u koncepciji i pesme su simpatične bez ostatka, sa dosta rokanja i simpatičnih rifova. Problem je svakako produkcija koja nema ni savremeni napucani kvalitet ni old school sirovost i prirodnost nego je između, sa klinički čistim a opet nejakim zvukom. No, ja sam svakako tu malo perverzan pa urgiram da ovo čujete na svaki način JER JE DOBRO:
https://funeralstormgreece.bandcamp.com/album/chthonic-invocations

Američki (verovatno jednočlani?) Veytik zvuči dosta dobro na prvom demo snimku, A Curse on the Sons of Ishmael. To su samo dve pesme ali ovo je solidno produciran blek metal koji ima u svom skromnom formatu prostora i za epiku i za borbenu grandioznost i za malo ukusnog mešanja sa death metalom i praktično ambijentalnom muzikom. Fin prvi snimak za projekat koji bi mogao da izraste u nešto zanimljivo. I plaća se koliko želite:
https://veytikbm.bandcamp.com/album/a-curse-on-the-sons-of-ishmael

Za još jednu porciju helenskog blek metala, evo nam ga novi Dødsferd. Kao i obično, sve pesme je napisao Wrath (aka Nikolaos Spanakis) a pored basiste Neptunusa koji je sa bendom skoro deceniju i po, tu je i sešn bubnjar pa dvanaesti album projekta, prosto nazvan Wrath, ima pun zvuk i fin, organski vajb pravog benda. A pesme su, pa, vrlo klasičan, sirov a melodičan grčki blek metal, napisane da budu podugačke a odsvirane da čoveka malo i hipnotišu. Ugodno.
https://dodsferdofficial.bandcamp.com/album/wrath

Illusion of Fate iz Milvokija imaju vrlo zanimljiv zvuk sa black i death metalom koji se spajaju u nenakvim progresivnim aranžmanima i miksu koji kao da forsira psihodeličnost. Da se razumemo, svirka je mišićava, jaka, energična, ali su pesme aranžirane sa pogledom u nebo (i dalje, u kosmos), široke po zahvatu, sa čestim promenama ritma, tempa i tonaliteta, a sa stalno prisutnom drugom dimenzijom ambijenta i atmosfere u pozadini. Treba koncentracije ovde, treba se navići na prozračan miks ali onda na glasan master, ali vredi, jer je drugi album benda, Portals to Kur, jedna ambiciozna i vredna ploča:
https://illusionoffate.bandcamp.com/album/portals-to-kur

Za pravu proslavu kosmičkog, progresivnog blek metala ove nedelje imamo split album dva mičigenska benda nazvan samo imenima bendova: LanzerRath / Shroud of Despondency. I jedan i drugi sastav su pošteni andergraund pregaoci koji vole kompleksne, ambiciozne aranžmane i sirov, psihodeličan zvuk pa tako obe ,,strane" ovog splita imaju ukupno svega tri pesme, sa LanzerRath koji su dali dve a onda sa Shroud of Despondency (koji su se preselili u Viskonsin) čiji je jedini komad dugačak skoro dvadeset minuta. Mada se sastoji iz sasvim odvojenih delova. Enivej, odlično je:
https://lanzerrath.bandcamp.com/album/shroud-of-despondency-lanzerrath-split-2

Brutalan war metal stiže nam iz, od svih mesta na svetu, Kalifornije na debi albumu dvoca Primitive Warfare. Ovaj projekat članova Demiser, Black Eucharist, False Light i mase drugih bendova spaja blek metal sa grindcoreom u jednu ubitačnu, eksplozivnu smešu, ispaljujući osam pesama komprimovanog besa pravo među vaše oči na albumu Extinction Protocol. Ovo nije nesofisticirana muzika, pesme su podugačke, sa dosta truda oko zvuka i aranžmana ali je estetski vrlo usredsređena na to da polomi i pokrši sve pred sobom. I neka tako i bude:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/extinction-protocol
https://stygianblackhand.bandcamp.com/album/extinction-protocol

Vrlo sladak demo kopenhagenških Abyssinia obećava lepe stvari u vezi sa ovim bendom. Radi se o dvoje muzičara sa još nekoliko aktivnih drugih projekata a za ovaj su uzeli sešn-bubnjara i napisali tri pesme sirovog old school blek metala koji meša bolesnu atmosferu, vampirsku žudnju, melodiju i žestinu. Sve što treba! Demo MMXXIV ima svu potrebnu strast i vrlo se solidno preporučuje vašoj pažnji sa jednom organskom svirkom i neprskanim, raskošnim garažnim zvukom. Naravno da ga plaćate po želji:
https://abyssinia.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv

Sličan zvuk, sličan pristup blek metalu imaju i Lichen iz Virdžinije, tri mladića sa nekoliko Ep i demo snimaka iz asebe koja su svoj prvi album, Spear & Stone izdala između ostalog i na kaseti za takođe virdžinijsku andergraund etiketu Death Eternal. Nema ovde mnogo filozofije, pričamo o sirovom, a ipak malo melodičnom blek metalu koji nije namenjen nikakvoj ,,post" publici i intelektualcima. Muzika je jednostavna i pravolinijska, izvedba srčana i namrštena i sve je BAŠ kako treba:
https://lichenusbm.bandcamp.com/album/spear-stone
https://deatheternalva.bandcamp.com/album/spear-stone-2

Dvočlani Legions of Malphas iz Atlante svoju muziku opisuju kao ,,total black metal war" mada, ako ćete da gledate stvari sa BAŠ tehničke strane, njihov novi demo, Crusader of the Seventh Circle bi se pre mogao opisati kao black-thrash. Ali jeste nekako total i war i sve to jer su ovo tri pesme kratkog trajanja, opakih rifova, neumoljive agresivnosti. No, sve je to napisano fino, sa dosta osećaja i za trešerski rif i za blekmetalsku atmosferu, produkcija je sasvim korektna i apsolutno vredi da se potroši:
https://legionsofmalphas.bandcamp.com/album/crusader-of-the-seventh-circle

Kanađani Svneatr sebe ni ne doživljavaju kao progresivne ali meni je njihov treći album, Never Return, totalno progresivan u tome kako spaja pravoverni, vrlo sirovi blek metal sa mnogo melodija i harmonija kojima nije mesto u ovoj muzici, nudeći slušaocu blend vrlo andergrund zvuka i vrlo ekspanzivnih ideja. Vrlo interesantno i maštovito:
https://svneatr.bandcamp.com/album/never-return

Drugi album belgijskih Coldborn, naslovljen The Unwritten Pages of Death nastavlja opsesiju ove ekipe smrću, kroz osam ledenih, dugačkih pesama što uspešno šetaju od brtrualnog prebijanja do atmosferične psihodelije. Blek metal često programski ima krš zvuk kako bi delovao više ,,tr00" ali Coldborn imaju nešto sasvim svoje:
https://coldborn.bandcamp.com/album/the-unwritten-pages-of-death

Blek metal publika bi svakako trebalo da je u raju (tj. paklu) ove nedelje na ime novg albuma beloruskog Downcross. Ovaj voljeni dvočlani bend dosta često objavljuje albume, pa im je White Tower šesti od 2019. godine, ali ovde se čuje jedna vrlo opipljiva foklusiranost na temu, na suštinu izraza, a što se onda preliva i u formu pa White Tower zvuči UBITAČNO. Ne nužno u smislu da je ovo najagresivniji album ove nedelje, nije, ali DA u smislu da on izvrsno kombinuje agresivnost i atmosferu, melodiju i rif, harmoničnost i čvrstinu. Epski:
https://downcross.bandcamp.com/album/white-tower

Idemo dalje na doom metal, stoner rock, psihodeliju, hard rock i sludge metal. Domaćinski! Britanci My Silent Wake imaju novi album vrlo ugodnog doom metala sa prijatnom gotskom aromom. Iako je naslov Lost in Memories, Lost in Grief VRLO gotski, dvanaesti album ovog sada već skoro dvodecenijskog projekta zapravo fino kombinuje tužne, melanholične teme, energičniju, možda čak ŽOVIJALNIJU svirku i produkciju koja je milosrdno dinamična. Lepo je nekada čuti doom metal sastav koji ne hvata na najsporiju, najpatetičniju foru i My Silent Wake su mi fino osvežili nedelju:
https://mysilentwake1.bandcamp.com/album/lost-in-memories-lost-in-grief

Lajpciški Juke Cove svoje stonerske rifove i psihodelične efekte kombinuju sa malo pankerske razuzdanosti i to je jedna zabavna, relaksirana smeša. Treći album ovog trija sa jednim Nemcem i dva Rusa u postavi, Tempest, je produciran solidno, sa snažnim gitarskim tonom, odličnim vokalima i vrlo lepim gruvom koji vrti ritam sekcija, pa pesme blistaju u svom nestašnom, psihodeličnom rokenrol sjaju:
https://jukecove.bandcamp.com/album/tempest

Sa novozelandskim Borer znate na čemu ste od prvog takta prve pesme na albumu Bag Seeker. Ovo je teški, prljavi, prilično seksi sludge metal koji jedino iznenađuje trajanjem pesama. Borer ne sviraju samo sporo ali sviraju dovoljno sporo da njihove pesme prebace i deset minuta (poslednja i dvadeset) i da njihova neumoljiva negativnost postane hipnotička, Ne očekujete mnogo dubine od albuma koji se zove Bag Seeker, ali... ona je tu:
https://borersludge.bandcamp.com/album/bag-seeker

Serpent Cobra možda na papiru deluje kao malo šašavo ime ali argentinska ekipa koja njega nosi nije ni malo neozbiljna. Drugi album ovog stoner rok sastava iz Santa Fea i Paranje, još jednom podseća da argentinski stoner legitimno može da se naziva najboljim na svetu, no, za razliku od bendova iz ove zemlje koje sam do sada hvalio za hendriksovske improvizacije i džemovanja, Serpent Cobra na svom drugom albumu, Metal Disaster voze nestašni, prljavi, JAKO fazirani satanistički stoner doom kakvom je potpuno nemoguće odoleti. Slušajte samo taj zvuk gitare, te otrovne vokale Caroline Dusau... Opet, ovo je manje okrenuto težini i hipnozi i ima, za Argentinu dosta karakterističan garažni/ pankerski prizvuk što vrlo lepo sedi uz horor imaginarijum. Kratke, ekonomične pesme, letalna doza rokenrola:
https://serpentcobradoom.bandcamp.com/album/metal-disaster

Poljaci Spaceslug na svom novom (mini?)LP-ju, Out of Water, zvuče melanholično. Njihov stoner-doom je otišao gotovo u post-metal smeru sa ovim novim izdanjem, nudeći sanjive, tužne atmosfere i relaksiran, spor gruv. Sasvim je to na nivou koji čoveka razoruža i prija mu nekako neobavezujuće i možete ceo album poslušati do kraja pa krenuti iz početka a da ne osetite:
https://spaceslug.bandcamp.com/album/out-of-water

Britanci Urzah sviraju vrlo prijemčiv, progresivan sludge metal sa dosta melodije, svežih aranžmanskih ideja, upečatljivim pevačem. Album The Scorching Gaze stručno uzima osnovni sludge metal format četvrtaste, masivne rif-ofanzive i gruverskog ritma i onda u njega pakuje gomilu zanimljivih harmonija, dajući muzici višedimenzionu prirodu i obezbeđujući zdravu, originalnu zabavu tokom čitavog albuma:
https://urzahband.bandcamp.com/album/the-scorching-gaze

Odlični su Maragda iz Barselone koji svoju muziku opisuju rečima ,,Songs of Liberation" a onda se bace u zaista poletan, optimističan a dostojanstven heavy psych rokenrol. Album Tyrants se bavi ozbiljnim temama, introspektivan je, ali ne pada mu na pamet da zvuči pretenciozno ili teatralno. Ovo je stoga kolekcija, energičnih a relaksiranih pesama sa odličnim psihodeličnim melodijskim programom i pažljivo uzdržanim aranžiranjem da se postigne maksimum iz efekata i slojevitosti muzike. Miks je takođe odličan, prozračan, sa finom separacijom instrumenata, ugodnim bojama i utiskom ,,prirodne" snage a ne studijskog budženja. Jako dobro, jako prijatno, JAKO OSVEŽAVAJUĆE:
https://maragda.bandcamp.com/album/tyrants
https://spindarecords.bandcamp.com/album/tyrants

Mnogo dobrog rokenrola ove nedelje pa su nam tu i Gjenferd iz Bergena, veoma nov sastav sa debi albumom, takođe Gjenferd. Ovo je šest pesama hard roka koji bez mnogo stida rekonstruiše veliki deo zvuka sedamdesetih, sa himničnim pesamama i prominentnim klavijaturama, a onda sve osvežava zanimljivim modernim elementima. Zvuk je odličan a pesme briljantne, i bend je zaista perfektno našao način da spoji nostalgični old school hard rock zvuk sa sve melodičnim, multitrekovanim vokalima i savremenija stremljenja u heavy muzici pa je ovo jedna od najboljih, ali i najpozitivnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje:
https://gjenferdbergen.bandcamp.com/album/gjenferd

Evo, čak i Uncle Acid & The Deadbeats su se smilovali da objave novi album. A pošto nisu imali ništa novo studijsko od 2018. godine (imali su živi album prošle, doduše), onda su rešili da nas bogato počaste pa je Nell' ora blu, njihova šesta dugosvirajuća ploča jedan masivan opus sa čakdevetnaest pesama u skoro osamdeset minuta trajanja. I, pritom, sjajno je jer kembridžki psihodeličari ovde svoj sirovi garažni doom metal formatiraju kao posvetu italijanskom filmu iz sedamdesetih i njegovim saundtracima. Znate šta to znači? Naravno da znate! Gomila morikoneovskih tema i giallo atmosfere, servirano uz opušten a neodoljiv gruv, sve producirano kako treba i jako ugodno:
https://www.youtube.com/watch?v=N0dGfUicBUQ&list=OLAK5uy_nII7k4jRUVTzxX-Yu0mG3ywW8ah5J0O18

Montrealski The Hazytones na svom trećem albumu, Wild Fever, prvom koji nema ime benda u naslovu, snimljenom nakon šest godina pauze uspevaju da zvuče smoreno i seksi. Mislim, ovo je psihodelični doom/ stoner rok i mora da po definiciji bude smoreno, ali The Hazytones čine da to deluje prijemčivo, kombinujući težinu, ali i rokersku energiju sa psihodeličnim, teškim zvukom i gruverskom svirkom. Ima Sabata, ima okultizma, droge, horora, ima bluza i roka, odlično sve na gomili.
https://thehazytones.bandcamp.com/album/wild-fever

Poljaci Sunnata sviraju ,,šamanski doom metal" i naravno da njihov album Chasing Shadows puca od folklornih obreda izmešanih sa teškom gitarskom larmom. Dobra kombinacija čak i sa masteringom koji je preglasan i preti da zaseni slojevitost i maštovitost ove muzike što vrlo uspelo spaja vrlo različite poglede na harmoniju, građenje narativa itd. Hipnotički, šmekerski, jako preporučljivo:
https://sunnataofficial.bandcamp.com/album/chasing-shadows

A finski duo Purgatory Hallucinations i sam nudi nešto halucinantnog, psihodeličnog deoom metala na demo sniku Ceremonial Magic. Ovo ima i elemente blek metala, generalno je sirovo, ali je i napisano sa dosta ambicije da se ponudi kinematska atmosfera i propisna emocija i teško je ostati hladan na svu tu strast:
https://purgatoryhallucinations.bandcamp.com/album/ceremonial-magic-demo

Sada su na redu thrash i speed metal hardcore, grindcore i death metal. I, Elio Rigonat ove nedelje ima dva interesanta izdanja, što, s obzirom koliko je njegov matični bend Kobold bio aktivan poslednjih meseci, svedoči o zaista neumereno nemirnom kreativnom duhu ovog izvanredno talentovanog Beograđanina. Elem, prvo imamo novi solo album samog Rigonata nazvan The Final Egregor, treći u trilogiji koja je započeta 2016. godine i, ako ste slušali novija Koboldova izdanja, materijal ima jasne dodirne tačke sa njima, krećući se u smeru avangardnijeg thrash metala. No, ova konkretna ploča je nešto gruverskija, sa dosta eksperimentalne ambicije ali uvek unutar forme koja je čvrsta i može ,,normalnom" treš metal slušaocu da obezbedi korektnu podlogu za kinetičan, znojav provod. Produkcija je pristojna mada donekle hermetična, ali to se valjda i uklapa uz muziku koja se iz sve snage trudi da propulzivnost i neposrednost thrash metala spoji sa kompleksnijim idejama i konceptima. Rigonat je sam uradio i omot i ovo je jedna od najboljih realizacija njegovih ideja i koncepata u njegovoj karijeri:
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/the-final-egregor

Drugo izdanje je EP Pure Violence benda Fractured iz Vrbasa za koji ne umem da kažem je li mu Rigonat stalni ili pridruženi član, ali nije to ni mnogo bitno jer ova petorka UBIJA. Ovo je hardcore sa thrash metal osnovom, materijal prepun brutalnih rifova, nabadačkog ritma i ekstremnih vokala, plesan, gruverski a opet pun promišljene gitarske pirotehnike. Takođe snimljen u Koboldovom studiju u Beogradu, Pure Violence je miksovan prilično odlično, sa gitarama koje prosto lome sve pred sobom i odlično urađenim vokalom pa ovo preporučujem svim thrash i hardcore entuzijastima bez imalo rezervi:
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/pure-violence
https://fracturedhc.bandcamp.com/album/pure-violence

Peace After Pain iz Barselone sa svojim prvim albumom, The Essence of Insanity, daju vrlo jasan iskaz. Ovo je manje od pola sata pržačkog thrash metala koji nije sav u brzini ali jeste energičan, izražajan, prštav, besan. Pre svega je, rekao bih, old school a da se to ne ogleda u krš-produkcij i garažnoj estetici. Naprotiv, ovo je fino snimljeno a bend svira krvnički snažno ali disciplinovano. A pesme su HIMNE. Sjajan debi koji izlazi tek 31. Maja pa se potrudite da ga pazarite na vreme:
https://peaceafterpain.bandcamp.com/album/peace-after-pian-the-essence-of-insanity-available-from-31st-of-may
https://youtu.be/R4ias8w3qzI

The Usurper je projekat iz Soluna za koji, uprkos promo fotografiji nisam siguran da ima više od jednog člana, ali, svejedno, debi album, Hell Breaks Loose je nekako simpatičan, pa makar bio i snimljen u jednočlanoj postavi. Produkcija je, hajde da kažemo, ambiciozna, zvuk čvrst, a rifovi su maštoviti. Najvažnije je da su pesme dosta solidne i da pružaju trešerski provod na sasvim pristojnom nivou:
https://theusurper.bandcamp.com/album/hell-breaks-loose

Dogyard iz Arizone zvuče apsolutno divljački na debi albumu Severed. Ovo je surov, agresivan thrash metal bez neke velike filozofije, štaviše, blizak krosover formulama, sa poletnim tempom, ložačkim rifovima i pevačicom koja zvuči kao da doručkuje, ruča, večera, marenduje i generalno živi i radi u paklu. Solidan zvuk, ubistvene pesme:
https://dogyard.bandcamp.com/album/severed

Feel the Knife čine trojica iskusnih muzičara iz Buenos Airesa a debi album, snimljen posle nekih šest godinica rada, So Raw... So Nasty... So Hideous nudi sirov, agresivan thrash metal i VHS horor imaginarijum. Šta tu ima da vam se ne dopadne? Produkcija je korektna, bend svira solidno i mada je zvuk dosta taman, muzika je žustra i mošerska. Južna Amerika i thrash metal, znate već, idu jedno uz drugo najprirodnije na svetu:
https://feeltheknife.bandcamp.com/album/so-raw-so-nasty-so-hideous

Oh, a onda dođu i Desolus iz Vašington Disija, trio u kome basista Pig Destroyera, Travis Stone svira bubnjeve. I ovo, tj. debi album System Shock je baš old school spid-treš metal kao ispao iz Sepulturinih košmara cirka 1986. godine. I kida. E, sad, bend eksplicitno navodi Sodom i Kreator kao svoje uzore – a koji su bili i uzor Sepulturi u ono doba – pa je muzika BAŠ takva, manijački, divljački a opet zanatski disciplinovani thrash metal kao sa polovine osamdesetih, sav u OPASNO zlim rifovima, i brzom, neumoljivom tempu. Kad na sve dođe sirovo, demonsko pevanje basiste Viveka Rangarajana osećaćete se kao da ste došli kući. FENOMENALNO:
https://desolus-us.bandcamp.com/album/system-shock

Nail and Impale iz Tel Aviva na debi albumu, Nailien Invasion spajaju normalan thrash metal sa malo heavy metal pa i thrash'n'roll provoda i mada je ploča dosta iscepkana na različite elemente koji ne moraju jedni sa drugima da sarađuju na najidealniji način, mnogi od tih elemenata su dopadljivi. Tako da, ima tu šta da se čuje, a što se tiče svirke i produkcije, bend nema čega da se stidi, naprotiv:
https://nailandimpale.bandcamp.com/album/nailien-invasion
https://youtu.be/_rcDxNcdsCE

Novozelanđani Just One Fix nisu album snimili deset godina – a imaju tri u katalogu – no novi EP, Submit or Death potvrđuje da ne samo nisu mrtvi već i da imaju u sebi još dosta strasti. Ovo je thrash metal visoke kakvoće, sa puno dobrih rifova, ultrapreciznom svirkom ali i solidnm dozom karaktera. Naravno, Just One Fix ne izmišljaju pod stare dane neke nove formate i mada pres riliz koji stiže uz album pominje sve moguće krosovere sa doom metalima i NWOBHMovima itd, ovo je pre svega zdrav, rokački i rolaški treš metal. Nećete se pokajati:
https://justonefixnz.bandcamp.com/album/submit-or-death

Neko je pomenuo krosover? Evo, Belushi Speed Ball imaju novi album, Stellkira i ovo im je pa i najozbiljnije izdanje do sada. Ne da na njemu fali humora, pesme se zovu, između ostalog My Favorite Color is Pizza i Metroidvania is All the Rage, ali svirka je VIRTUOZNA, produkcija odlična a pesme iako često šaljive po tonu zapravo su napisane ozbiljno, ambiciozno, aranžirane sa puno osećaja za thrash oštrinu ali i za blago progrersivnu dimenziju koja je bendu očigledno postala zanimljiva. Ovaj bend je i do sada bio dobar ali pokazujući da je spreman da evoluira me je zaista osvojio:
https://belushispeedball.bandcamp.com/album/stellkira

Imate i Take Offense iz Kalifornije, sa četvrtim albumom, T.O.tality. Ovo je isto krosover, onako nekako, duševan, sa dosta old school filozofije u svojoj osnovi. Naravno, Take Offense sviraju dvadeset godina i koliko god se pozivali na Excel i Cryptic Slaugher, njihov zvuk je moderniji, vrlo profesionalan, ali najvažnije je da li ima ili nema dušu. I, jelte, ima:
https://takeoffensezone.bandcamp.com/album/t-o-tality

No Pulse iz Atlante na demo snimku Demo imaju intro i tri kratke pesme koje spajaju grindcore i beatdown hardcore. Ako to zvuči primamljivo, sasvim je okej da kliknete jer bend to radi korektno:
https://nopulseviolence.bandcamp.com/album/demo

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 11-05-2024, 12:08:08

Eh, slično zapravo rade i Dishonored iz Bafala u Njujorku i mada oni svojoj muzici pripisuju i deathcore dimenziju – sasvim logično – u pitanju je tehničkiji grindcore u sudaru sa beatdown brutalnošću i, pa, EP 7 Ton Bridge baš razbija. Mislim, maniristički je to sve sa disonancama i tako dalje, ali pesme su kratke i efektne i ne može im se poreći jedna fino kanalisana surovost. Plus, solidna produkcija, PLUS cena od koliko date:
https://dishonoredsucks.bandcamp.com/album/7-ton-bridge-2

Nine Percent su ulični hardcore/ moshcore/ beatdown sastav iz Tokija i ako mislite da ova muzika iz zemlje gde je ulični kriminal na svetskom minimumu treba da zvuči pitomije, pa, Nine Percent se ne slažu. EP Strong je surova, sirova moškor nabadačina sa naslovima pesama poput Curb Stomp i Time2Crime, a bend voli da se vozi u '90s gangsterskoj traci na putu ka ultimativnom beatdownu.
https://ninepercenttokyo.bandcamp.com/album/strong

Onda sa Istočne Jave dolaze Bigfools sa dve pesme na snimku Promo 2024. Ovo je, naravno, ponovo metalizirani, uličarski beatdown hardcore, spakovan u odličnu produkciju, žestok, težak i ako volite ovaj stil muzike, vrlo prijemčiv. Bigfools često menjaju ritam i prelaze iz trešerskih sprinteva u mošerski gruv, pa u slemersko klecanje i nazad, i sve to na gomili radi posao:
https://bigfools.bandcamp.com/album/promo-2024

Imate i Righting Wrong iz Indonezije, još jedan hardcore bend i njihov prvi EP, Kala ima četiri vrlo heavy i vrlo kvalitetne pesme. Ovo je producirano jako dobro, sa debelim gitarčinama, nabadajućim bubnjevima i odličnim vokalima, a kombinacija metal rifova i gruverskog hardkora dobro radi sve što treba da radi. Ne propustiti:
https://samstrongrecords.bandcamp.com/album/kala

OK, ne mora da se objašnjava šta sviraju Life Sentence iz Konektikata. Njihov demo naslovljen samo Demo nudi tri sirove pesme nabod-kora koji preti, verbalno napada i obećava razne forme psihofizičkog nasilja. Solidan je! I ta sirovija produkcija mu lepo paše. Kratko, slatko i plaća se po želji:
https://lifesentencecthc.bandcamp.com/album/demo

Provocation su dva lika iz Engleske a sav prihod od EP-ja Sssnakes ide za pomoć Gazi. Dakle i pre nego što čujete jedan jedini takt, znate da je ovo vredno vaše pažnje. A ako volite brutalni metalizirani hardcore, još i više. Provocation sebe opisuju i kao beatdown hardcore ali njihova muzika je plesna i gruverska pa onda hermetična i na putu da sasvim stane, dakle, ima ovde više dimenzija u hardkoru čiji je osnovni cilj da vas smrvi. Plus sve to košta koliko sami date. VEOMA VREDNO:
https://provocationhc.bandcamp.com/album/sssnakes

Kalifornijski mlađani Scathe svoju muziku opisuju kao ,,That fast and angry shit from Stockton" i samo je jedan kvalifikativ u ovoj rečenici pogrešan. Naime onaj o brzini. Ovo jeste vrlo korektan metalizirani hardkor iz Stoktona, i sasvim je prihvatljivo besan ali brze svirke na demou Promo '24 ima premalo da bih ja ovaj bend shvatio ozbiljno. Mislim, ima je, ali ovo je prevashodno srednjetempšaki mošerski gruv, DOBAR, ODLIČAN, i vredan da se čuje. Ali brzine ima samo sporadično!
https://scathe209.bandcamp.com/album/promo-24

Šveđani God Mother imaju vrlo respektabilan EP naslovljen Sinneseld. Njihova kombinacija hardkora, metalkora, treša itd. je ovde vrlo zdrava, organska, sa jasno istaknutim identitetom benda u prvi plan i maštovito napisanim a eksplozivnim, brzim, kratkim pesamama. Izvrstan materijal koji podseća da nema istrošenih žanrova već samo nemaštovitih muzičara:
https://godmothersverige.bandcamp.com/album/sinneseld

Kad vidite kako izgledaju finski Letterbombs jasno vam je da ne mogu da sviraju NIŠTA drugo do emoviolence. I tačno to i dobijamo na njihovoj strani split EP-ja sa Gil Cerrone: dve pesme koje powerviolence prštavost i energiju spajaju sa melanholičnom emotivnošću, pa nek ide život. Odlično je to spakovano, sa puno kvalitetne, pa i tehničke svirke u malo vremena a mastering koji je radio Will Killingsworth izuzetno doprinosi utisku koji materijal ostavlja. Kakva je druga strana ne znam – nema na Bandcampu pa za mene ne postoji – ali ova je odlična:
https://letterbombs.bandcamp.com/album/split-with-gil-cerrone

Valjda sam već mnogo puta rekao da metalcore ne slušam baš često, ali kad slušam volim da me pošteno izjebe u mozak, pa tako evo, debi album ekipe Knocked Loose iz Kentakija, baš ume da jebe. OK, sve što metalcore danas voli da radi, rade i Knocked Loose, ali You Won't Go Before You're Supposed To je naštimovan niže, vrišti krvoločnije, svira brže i udara žešće od većine kolega. Ovo je ploča deset maničnih, BRUTALNIH pesama posle kojih čovek samo može da konstatuje da pored sve agresije i urnišuće furioznosti u ponudi, Knocked Loose nemaju ni trunku mačo šmeka u svojoj muzici Pa prelepo, jebem mu:
https://knockedloose.bandcamp.com/album/you-wont-go-before-youre-supposed-to

Onda imamo hamburški True Gloom koji naglašavaju da su ,,hardcore punk" bend, a što se odmah čuje u zvuku koji zaista ima naglašenu pank dimenziju. Demo nazvan samo Demo ima četiri pesme energije i šutke sa odličnim rifovima, pevačicom koja se pošteno dere i introspektivnim tekstovima. Jako lepa, solidno producirana ponuda plus cena od koliko date, pa ne propustite:
https://truegloom.bandcamp.com/album/demo

Pored svog tog metaliziranog, nabildovanog hardkora koji se pravi u praktično neodgovornim količinama, lepo je ponekad čuti skoro pa klasičnu straight edge ploču. Baš to dobijamo od benda Bad Beat iz Detroita. L.P. 2024 ima šesnaest pesama, najduža je minut i 23 sekunde, najkraća NARAVNO sedam sekundi i od ovog benda pa do Minor Threata se može poovući jasna i čista prava linija a da se ne radi o pukom omažiranju nego o dobro shvaćenoj tradiciji koja živi. Sjajno:
https://badbeatmi.bandcamp.com/album/l-p-2024

Finski duo IHO sebe opisuje kao noise rock projekat, i dobro, JESU, ali EP naslovljen Jäljelle jää... je zapravo isto toliko pank rok koliko i nojz rok A ŠTO JE IDEALNO. Hoću reći ovde nema nekakvih pop zastranjenja i muzika je jednostavna, neposredna, suštinski sirova a rafinirana tek toliko da ne bude baš najosnovnije učenje-uz-rad. Supersolidan sirovi saund, plus pet pesama kvalitetnog riljanja, nema greške, pogotovo po ceni daunlouda koju sami određujete:
https://ihonoise.bandcamp.com/album/j-ljelle-j

Vice Squad imaju novi EP, SPITFIRE vs BOMBER gde, nagađate, pored svoje stare pesme, Spitfire, koja KIDA u novoj verziji, obrađuju i Motorheadovu Bomber. Sudar u vazduhu se odvija na zadovoljstvo svih nas a tu je još jedna pank himna, plus remiks Bombera, tako da, nema greške sa Vajs Skvodom, navalite:
https://vicesquad.bandcamp.com/album/spitfire-vs-bomber-ep

Mortuary Slab su mi prošle godine bili simpatični sa svojim prvim demo snimkom a ekipa iz Hamiltona u Ontariju je sada jednu pesmu sa tog demoa ponovila i dodala još nekoliko novih komada za debi EP, Necrorealism. Pričamo o podrumskom, u plesan i paučinu uvaljanom death metalu bolesne atmosfere i lepljivog gruva. Mortuary Slab nimalo ne pokušavaju da izmisle nešto novo ili da nekako polome kalup i njihov old school death metal je pravoveran koliko je i prijemčiv. Solidan zvuk, solidni ljudi:
https://mortuaryslab.bandcamp.com/album/necrorealism-2

Argentinci Kadavro sa svojim prvim albumom, Procession of evil, nude devet pesama plus autro jednostavnog, simpatičnog old school death thrash zvuka. Ne treba ovde tražiti neke velike koncepte niti originalne ideje, Kadavro prosto vole da sviraju muziku uz koju se pije, pada i šutira, i imaju osećaj za formu pa su im pesme kratke, jezgrovite i ne smaraju. Korektno:
https://kadavrocadaver.bandcamp.com/album/procession-of-evil

Madridski rodno mješoviti Undead svoj death metal dosta očigledno baziraju na skandinavskim predlošcima pa je samo ispravno to da im je drugi album, Putrefactio, miksovao i masterovao Dan Swanö. Kombinacija švedske težine i pirinejske žestine funkcioniše vrlo solidno i Undead ne zvuče kao kopija iz druge ruke nekih od desetina swedeath bendova što danas sviraju i izdaju albume, već u ovaj voljeni žanr ubrizgavaju dovoljne količie originalnog goriva da obezbede sebi karakter i prepoznatljivost. Odlična ploča old school krljačine:
https://curseoftheundead.bandcamp.com/album/putrefactio

Izašao je i novi Six Feet Under i, ISUSE, kada su ONI naređali 18 albuma??? I dobro, sad, to da je vokal Chrisa Barnesa danas naizgled predmet sprdanja SVIHkoji slušaju death metal mora da je nekako opovrgnuto činjenicom da ovaj njegov post-Cannibal Corpse projekat ima već tolike ploče koje MORA DA NEKO SLUŠA. Killing for Revenge ima, naravno, neke dobre momente, dobre rifove, pa i neku sasvim solidnu pesmu u svojih trinaest komada, ovo je nekomplikovan ali povremeno sasvim pošteno žustar death metal i Barnesov vokal jeste ono što stoji u prvom planu kao možda neugodan svetionik za mržnju. Ali, mislim, iako je on daleko od svojih vrhunaca iz ranih devedesetih, ako vam TO kvari ugođaj, da vam kažem da ste MNOGO razmaženi.
https://sixfeetunder.bandcamp.com/album/killing-for-revenge

Londonski Vaticinal Rites imaju debi album, Cascading Memories Of Immortality, jedan opus ugodnog old school death metala. Ovo nije muzika nekakve bezdušne tehničke savršenosti – što ne znači da je zanatski manjkava, nije – niti neumoljive brutalnosti i brzine i Vaticinal Rites mnogo više hvataju na iznurujući gruv, mučne rifove i dobru horor atmosferu. I ide im, ovo je prijatan death metal koji bi trebalo da legne svakome ko je u svoje vreme iniciran slušajući Bolt Thrower ili Autopsy i ne miriše ,,kompjuterski" zvuk modernih bendova:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/cascading-memories-of-immortality

Fino se na njih nadovezuju Čileanci Rotten Tomb sa svojim drugim albumom, The Relief of Death. Njihov je death metal baš takav, sav iz kripti i grobnica, melodičan a opet satruo, mračan, pun preteće atmosfere. No, Rotten Tomb nekako sviraju sa toliko entuzijazma da i njihova pretnja zvuči prijatno, a muzika je nabijena aromom i karakterom:
https://deathdivisionrituals.bandcamp.com/album/the-relief-of-death

Puthroatfucktion su isto iz Čilea pa im se donekle da oprostiti takvo ime koje su odabrali da se njim epredstave svetu. Demo Procreation Through Corporeal Torment nudi dve pesme brutalnog death metala na granici ekscesa, sa apsolutnim prioritetom na brzini i agresiji, zvukom u kome se rifovi jedva razaznaju i grgoljavim goregrind vokalima. Nije da ovakvih bendova nema PREVIŠE na planeti, ali Puthroatfucktion su više nego solidni i ako malo porade na originalnosti, biće itekako vredni pažnje:
https://puthroatfucktion.bandcamp.com/album/procreation-through-corporeal-torment-demo

Još brutalnog death metala stiže na trećem albumu ruskih Manifesting Obscenity, naslovljenom Attempts to Death [Reimagined]. Ovo je vrlo ,,tehnički" materijal sa pesmama napisanim da budu hermetične i mučne a da ipak zadrže gruverske elemente slamming death metala. Sve je to vrlo solidno a ako nemate problem sa – po pravilu za žanr – izizetno nedinamičnim zvukom, verovatno je da ćete uživati. Manifesting Obscenity ne pucaju od originalnosti i sve od rifova, preko produkcije do kaver arta pouzdanog Fear & Sorrow je vrlo prepoznatljivo i familijarno, ali ovaj bend je kvalitetan i ispuniće sve vaše slam potrebe ovog vikenda:
https://manifestingobscenity.bandcamp.com/album/attempts-to-death-reimagined

I onda JOŠ brutal death zakucavanja dolazi iz Sao Paola sa prvim propisnim EP-jem kvinteta Thanathus. Nazvan ...In Death ovo je materijal sa pet pesama koje uzimaju klasičan brutal death izraz iz devedesetih (Cannibal Corpse kao najočigledniji uzor) i onda ga ubrzavaju. Zabavno je to pa je čak i produkcija srazmerno pristojna a pesme su kratke, jezgrovite, brze i energične. Fino:
https://thanathus.bandcamp.com/album/in-death

U brutalnom death metalu dizeldorfskih Unhallowed Deliverance ima možda i malo previše deathcorea za moj ukus, ali opet, 2024. je godina a i debi album im je solidan po mnogim parametrima. Of Spectres and Strife i sigurno napisana i kvalitetno producirana ploča raznovrsnog death metal i deathcore zvuka, brutalna ali ne monotono brutalna, glasna, ali sa ipak nešto dinamike u zvuku, generalno zdrava. Podržavam:
https://unhalloweddeliverance.bandcamp.com/album/of-spectres-and-strife

Ima old schoola i old schoola. Na primer, death metal bend koji stavlja fotografiju svog preminulog frontmena na naslovnu stranu posthumno objavljenog albuma je jebeno old school. Necrophagia su osnovani još 1983. godine u Ohaju, i bili jedan od prvih bona fide death metal bendova. Aktivni kroz osamdesete, pa posle, sa pauzama sve do 2018. godine kada je Killjoy aka Frank A. Pucci umro, ostavili su važan i, jelte, fatalan trag na razvoj metal muzike a Moribundis Grim je album nedovršenog materijala koji je zaokružen posle Killjoyjeve smrti, uz pomoć, između ostalog, Johna McEnteeja iz Incantation i Miraija Kawashime iz Sigh. I, mislim, naravno da je to OLD SCHOOL AS FUCK, sa nekim rifovima koji će vas podsetiti na Obituary, nekim koji će vas podsetiti na Possessed, sve producirano jeftino, jednostavno i ostavljeno da stoji kao poslednji spomenik originatoru žanra:
https://necrophagia.bandcamp.com/album/moribundis-grim

Pa onda imate i Sarcoughagus koji su isto iz Ohaja, ali su osnovani mnogo kasnije – prvi demo im je iz 2020. godine – i, bez obzira na to i sami zvuče dosta old school. Novi EP, Remnants, nastavlja se na debi album iz 2021. godine i sa sedam pesama pruža dosta zabave u svojoj formi death metala sviranog kao da je speed metal. Hoću da kažem, da, rifovi su death metalski, ali je svirka sirova, organska, gruv je prirodan, neposredan i bend je lako zamisliti kako ovim sa bine poliva patos na kome se oznojena tela jure i udaraju jedna u druge. Moćnost:
https://www.youtube.com/watch?v=HjfMrxo3mHQ&list=OLAK5uy_n_XSzDD4rDHm25x6pnG76bIZLHQHWCzN0

Italijani SYK bogami odlični na svom ne znam ni sam kom albumu, eartHFlesh. Izdavač svakako naglašava da je ovo nova epoha za bend osnovan 2013. godine, ali kako god da je, eartHFlesh je letalna kombinacija progresivne, kosmičke eksperimentalne igre i brutalnog, granitno tvrdog black-death metala. Znate kako muzika ume da bude hermetična, hladna, neprozirna? E, pa SYK uspevaju da takva muzika istovremeno budfe i neposredna, vrela, strastvena. Moćno:
https://syk-official.bandcamp.com/album/earthflesh

Odličan je Red Rot, prekookeanski projekat dvojice Italijana i dvojice Amerikanaca. Sa iskustvom sviranja u sastavima poput Dawn of Ouroboros, Ephel Duath, Kestmorg itd, ova četiri čoveka u Red Rot imaju mesto na kome mogu da spajaju black i death metal u avangardne celine koje zvuče zrelo, uzbudljivo, kreativno, ali pre svega veoma moćno. Borders of Mania, drugi album benda, nudi sjajan blend žestoke, nemilosrdne svirke iz koje pršte znoj i krv, i ambiciozno napisanih, veoma evokativnih pesama koje umeju da vas uhvate i na dobru temu i na klin pevanje, ali i na surovi death metal lavež. Petnaest pesama u svega 43 i po minuta i izuzetan provod:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/borders-of-mania
https://www.youtube.com/watch?v=HR10iJ2-058

Evo i poslednjeg dela današnjeg pregleda, sa krosžanrovskim radovima i propisnim heavy metal pločama. Gluttons su iz Ohaja, postoje od 1999. godine i koliko se po diskografiji sastavljenoj praktično od samih EP-jeva da zaključiti, nisu previše važan projekat na agendi svojih članova koji svi sviraju u drugim bendovima. Ali ovde se, rekao bih, svira iz ljubavi. Najnoviji EP, Pocket Aces sa svoje dve pesme nudi vrlo kvalitetan, punokrvan heravy metal/ hard rock jasno baziran na Motorhead i AC/DC prauzorima, a onda sa mnogo ubrizganog NWOBHM i modernijeg zvuka. Rezultat je da kvintet iz Klivlenda zvuči kao buldožer na metamfetaminima u ova dva komada, rokajući i rolajući sa pravovernim ubeđenjem, čisteći sve na svom putu. Ne propustiti:
https://gluttons.bandcamp.com/album/pocket-aces-ep

New Money su trojka iskusnih likova iz Kopenhagena sa debi albumom Dinero Nuevo, valjajući tenzičan, gruverski post-metal. Recimo. Mislim, ima ovde dosta sludge metal agresije, disonanci, hrapavih, jako distorziranih gitara ali i nemirne ritam sekcije, pa u muzici New Money čujemo i priličnu količinu noise rock tenzije. U svakom slučaju to mi je bliže i prijemčivije od melanholije tako česte u post metalu. Još ovde imamo i prilično kratke, ekonomične pesme da zadovoljstvo bude veće. Vrlo vredno pažnje:
https://newmoney.bandcamp.com/album/dinero-nuevo

Last Riders imaju prvi EP posle prošlogodišnjeg simpatičnog demo snimka i Rising, kako se ovaj materijal zove, ima tri pesme poletnog, pozitivnog power metala. U skladu sa dispozicijom benda i ovde se govori između ostalog i o metalu i kako je on do jaja, a mada produkcija nije naročito skupa, mislim da Last Riders nude dovoljno energije da na svoju stranu privuku publiku pravog profila. Još i plaćate koliko hoćete:
https://lastriders.bandcamp.com/album/rising

Prijatno su me iznenadili danski Demersal svojim drugim, a eponimnim albumom koji otvara sanjiva akustična minijatura sa nežnim pevanjem na danskom a posle nje kreće ubitačna kombinacija post blek metala i ubedljivo tehničkog a opet divljačkog metalkora i hardkora. Na papiru možda i deluje kao gadna papazjanija, ali Demersal imaju vrlo zaokružen zvuk i identitet i sviraju MNOGO strastveno, uspevajući da u vratolomne aranžmane uvale puno uverljive emocije. Ima tu još mirnijih momenata, ali je ploča generalno glasna, drčna, uzbudljiva, natrpana energijom do vrha a onda i prodavana po ceni koju sami odredite. Sjajno:
https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/demersal

Freedom Call svoju dvadesetpetogodišnjicu obeležavaju albumom naslovljenim Silver Romance, nudeći slušaocu izuzetno melodičan, izuzetno optimističan power metal. Kao da je prvih četvrt veka bilo tek zagrevanje i da najbolje tek sledi. Ne znam koliko ko ima stomak za OVOLIKO zaslađenu muziku ali meni su Freedom Call nekako tr00 i njihova plastična produkcija i raspevana fantazija mi izazivaju samo dobro raspoloženje:
https://freedomcall.bandcamp.com/album/silver-romance

Ako vam je to ipak previšpe kičasto, njihovi zemljaci Ivanhoe imaju deveti album, Healed by the Sun i to je jedna fina kombinacija power i progresivnog metala za malo zreliju publiku. Ivanhoe vrlo srećno postižu da i dalje imaju epiku i melodičnost bliske power metal publici a da im kompleksniji aranžmani i nešto ,,umirenije" harmonije daju fasadu ozbiljnog benda za odraslog slušaoca. No, sve to na stranu, Healed by the Sun je odlično napisana ploča, čija progresiva podrazumeva i poštenu, znojavu metal svirku i lepo se to sluša:
https://www.youtube.com/watch?v=DTMthg6nJhI&list=OLAK5uy_k3DB3exOvV9S9nJ2fYAgfX_0EhsBuNS2k

Ne znam kako u 2024. godini našeg gospoda i spasitelja Isusa Hrista (ili barem NEČIJEG gospoda i spasitelja Isusa Hrista), pa još i u dobrostoječoj Kanadi uspete da snimite album sa produkcijom koja je kao da je 1983. godina, vi ste još u tinejdž uzrastu i ložite se na Motley Crue ali svi zajedno imate oko 12 dolara preostalih od džeparca da platite pijanom liku iz kraja da vam snimi demo u svojoj garaži. Enivej, Lÿnx iz Kalgarija stavljaju umlaut na ipsilon i NARAVNO da im debi album, Claws Out zvuči BAŠ kako zamišljate. Ovo je sleaze metal visoke kakvoće, srećan i STRASTVEN kada peva o rok mašinama i erekcijama koje život znače. Mislim, dobar je, možda ne inovativan, možda i objektivno drugorazredan, ali jebeno autentičan i da sam ovo čuo te iste 1983. na radiju, gadno bih se ložio:
https://getlynxed.bandcamp.com/album/claws-out-2

Jedna od pesama na šestom albumu britanskih The Treatment zove se Back to the 1970's i to je sve što treba da znate. Dakle ovo je kombinacija klasičnog hard roka, heavy metala i glam roka, po receptima starih majstora, i odsvirana sa dosta visokim nivoom ekspertize. The Treatment, uostalom, rade već dosta dugo i znaju šta vole pa je Wake Up the Neighbourhood ploča optimističnog rokenrola negde između Sweet, Slade, AC/DC i nešto mlađih bendova poput Saxon, Krokus itd. Tako da, nema šta da se mislite, ovo se sluša sa uživanjem:
https://www.youtube.com/watch?v=aBS_pyHoiCY&list=OLAK5uy_nKj7w0u0g3Q0Ck3AUV4I9tB_b8ZRpXxDk

Iako su Warlord danas u suštini samo Mark Zonder i kogod da je od mladih muzičara na raspolaganju kad treba da se snimi album – ni jedan od članova na novoj ploči nije bio u bendu pre 2013. godine – novi album ove dugovečne američke heavy metal atrakcije, Free Spirit Soar svakako zvuči pošteno. Warlord su ostavili određeni pečat na razvoj žanra svojim snimcima iz osamdesetih i svakako zaslužuju da rade dok god Zonder ima volje za to. A ima. Free Spirit Soar je nostalgična ali suštinski veoma ugodna ploča melodičnog, himničnog heavy i power metala sa Zonderovim veoma dobrim vokalima, i lepo aranžiranim epskim pesmama kojima suštinski svedena produkcija ne smeta da imaju simfonijske pozadine i horske refrene. Slatko je sve to i ne mogu da ne uživam:
https://warlordheavymetal.bandcamp.com/album/free-spirit-soar

Prošlo je šest godna od poslednjeg albuma institucije koju danas poznajemo pod imenom Riot V (nekada samo Riot), pa sam se malo i brinuo. Ali njujorškoj metal mašini ništa ne može da stane na put, uključujući pandemiju i onolike smrti članova tokom decenija, pa je novi album, Mean Streets jedna sigurna u sebe, i možda i neočekivano sveža ploča energičnog heavy metala. Riot V danas ne sviraju svom snagom sve vreme, ali album je pun šarmantnih rifova i gitarskih harmonija, a vokali Todda Michaela Halla prosto blistaju i daju bendu mnogo one ulične glam-aure kojom su nam ušli pod kožu sedamdesetih i osamdesetih. Prelepo:
https://www.youtube.com/watch?v=wh3tidxIKeQ&list=OLAK5uy_mzUcdRMx5cWnNKz7APG54vqM9rerQRzGk

Album nedelje dolazi iz ovog tjedna vrlo raspoložene Danske. Kopenhagenški The Sonic Dawn ni do sada nisu razočaravali a njihov peti album, naravno za Heavy Psych Sounds Records uz Rima, naslovljen Phantom je FENOMENALAN. Zvuk koji kao da je teleportovan iz sedamdesetih sa prirodnom dinamikom, divnim bojama, bez nekakve brutalne amplifikacije, daje gruvu i bluzu ovog psihodeličnog benda mnogo nepatvorene patine, ali i dubine. Kombinacija bubnja, basa, gitare, orgulja i vokala na Phantom zvuči nekako savršeno, skoro sakralno, sa rokenrol jednostavnošću i prirodnošću kakve danas skoro da nemate gde da čujete. Neusiljeno a svaka im je ka u Njegoša, evo, nemam reči:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-sonic-dawn-phantom

Meho Krljic · 18-05-2024, 12:04:11

Svaka nedelja u kojoj izađe i nešto sjajno od srpskog blek metala je dobra nedelja. A i juče popodne sam na ulici video srednjoškolku u majici Deatchrush i to me je ekstremno raznežilo. Metal je večan dok su mu deca verna, ali tako da slušaju norveški krš blek metal stariji od njih više nego dvostuko, ili već tako nešto. Enivej, idemo:

Naravno, prvo blek metal. Šveđani Svartlod imaju dosta osoben pogled na blek metal na svom debi albumu, The Reverend. Ovo je, naime, na momente vrlo brutalan blek metal pokolj urađen po prepoznatljivom švedskom šnitu, ali onda ima i neočekivane melodije, sakralno pojanje, ukrštanje sa death metal rifovima... Zvuk je jako tvrd, napucan, a muzika na svakom koraku puna iznenađenja. A što je za blek metal, koji je sila haosa, idealno:
https://svartlod.bandcamp.com/album/the-reverend

Kanađani Nächtlich imaju treći album, Exaltation of Evil i ko voli blek metal isključivo kad je na sirovim, nihilističkim podešavanjima, ovde će se bogami poradovati. Nächtlich očigledno ne interesuje da se povežu sa publikom koja ceni tananiju emociju i melanholičnu atmosferu u muzici pa je njihov album kanonada sirovih rifova, horor sintisajzera i konstantnog vrištanja. Mislim, nije ovo sad, kao, totalna buka, pesme su napisane kako treba, u jednom vrlo prepoznatljivom old school formatu, ali je zvuk ko iz pakla:
https://deathfullust.bandcamp.com/album/exaltation-of-evil

Ukrajinska jednočlana vlek metal institucija svrm ima već drugi EP ove godine čime je za 100% prebacila normu uspostavljenu u prethodne dve sezone, a izlazi baš u trenutku kada se Rusi premišljaju da li da osvoje grad Harkiv u kome Сергій Ткаченко živi, ili da ga ostave u okruženju. Jebeno. Ovim izdanjem ukrajinski projekat sasvršeno pokazuje kako ,,gloomscapes" treba da zvuče i Ткаченко nudi karakterisitčno jednostavan, neposredan, emotivan blek metal sa atmosferičnom dimenzijom i depresivnom notom, ali urađen bolje nego što velika većina kolega to radi. Прощання ima pet pesama, na rasponu od akustične, praktično sobne meditacije do vrištećeg, melanholičnog abrazivnog ambijenta električnih gitara i uzvitlanih bubnjeva i Ткаченко je prosto ovu formu doveo do skoro savršenstva a njegov jeftin, kućni zvuk nosi sa sobom mnogo epske tuge. Kralj slovenskog blek metala, što se mene tiče, a i ovo izdanje svrm plaćate koliko želite:
https://svrm.bandcamp.com/album/--13

Da ne ostanemo dužni tu su i Mor iz Murmanska, bend koji svira već skoro trideset godina i Nordlicht im je prvo izdanje za ovu godinu nakon što su prošle imali dva albuma. Nordlicht ima samo tri pesme, ali one su podugačke i vrlo dobre, sa kinematičnom vizijom slovenskog blek metala koja ide od nežnog ambijenta do mošerskih rifova, sve sa mnogo atmosfere. Mor pesme pišu majstorski a produkcija, iako ne mogu da je HVALIM, svojom prljavštinom svejedno dosta dobro služi muzici koja se ne drži stilskih kalupa i razuzdano galopira kako joj kada prija. Odlično je:
https://mor314.bandcamp.com/album/nordlicht
https://assavlt.bandcamp.com/album/nordlicht

Možda ime benda, Reveals, ne zvuči sad nešto strašno i preteće ali kada čujete prvi album ovog indonežanskog jednočlanog projekta, malo ćete da se prekrstite. Hendika Dwi Prasetyo je mlad, ali je vrlo talentovan muzičar, sa gomilom bendova u kojima svira, i kako je to i običaj, i gomilom jednočlanih projekata u kojima radi. Reveals je novijeg datuma, sa prvim snimcima iz prošle godine a debi album, Attachment, Destruction and Extinction sugeriše kontemplativnost, intelektualni izazov, zamišljenost. I sve to dobijate kroz medijum izuzetno brutalnog, vrlo tehničkog, fantastično aranžiranog blek metala koji se ni malo ne stidi kinematskih pasaža, klasičarskog instrumentarija (slušajte početak Between Nature and Plague), evokativnih melodija... Hendika Dwi Prasetyo postiže izvrstan balans između snažne ekspresije i uzdržanije, hermetičnije svirke kojoj se treba diviti na distanci, nudeći jedan album koji istočnoazijski harmonski program besprekorno spaja sa standardnijom blek metal svirkom i obara s nogu:
https://harrowingindustries.bandcamp.com/album/attachment-destruction-and-extinction
https://youtu.be/SwHdhOl75GA

Lepo je poslušati izdanje na kome je prva pesma nazvana Aryan Fire a da čovek ne oseti ujed krivice što daje nekakvim belim suprematistima i sekundu svog vremena. Naime, ,,arijevska" se ovde koristi u izvornom obliku jer je اکوان (Akvan) iranski projekat inspirisan iranskom i persijskom kulturom i istorijom. Novi EP, سووشون bazira se na istoimenoj knjizi koju je napisala Dr. Simin Daneshvarm, prvom romanu objavljenom od strane neke žene u Iranu i bavi se životom porodice pod britansko-sovjetskom okupacijom tokom Drugog svetskog rata. Dominus Vizaresa u svoj sirovi a melodični blek metal bez straha i sa dosta spretnosti ubacuje mnogo iranskog harmonskog sadržaja, pa i koristi tradicionalne instrumente pored ,,normalnog" metal arsenala i mada je sve to tanušno producirano, veličanstvenost ove muzike se ne može poricati:
https://akvan.bandcamp.com/album/--7

Čileanci Wildes Heer imaju živi album, Black Gnostical Revelations i ovo je jedna ubedljiva kolekcija žestokih, agresivnih ali i dalje melodičnih, evokativnih blek metal pesama. Bend je iskusan iako nema previše izdanja, ali ova ekipa u jednoj ili drugoj formi radi preko dvadeset godina a muzičari imaju i mnogo drugih projekata pa se kvalitet svirke ali i samih pesama ovde mora prepoznati. Pevanje na Španskom je poseban bonus:
https://wildesheer.bandcamp.com/album/black-gnostical-revelations

Francuski SyvyyS sa svojim prvim izdanjem, EP-jem Doxologie Sépulcrale nudi izuzetno ,,francuski" materijal. Ovo je pet pesama disonantnog ali zaraznog blek metala izuzetno visoke tehničke kakvoće i ambicioznih aranžmana, napravljenog da prenese bizarne, onostrane narative kroz stalno mutirajući ritam i tempo, te evokativne disharmonije. Autori (ili, verovatnije, autor) imaju velikog osećaja za dramu, krešendo, generalno pripovedanje i ovo je skoro nezakonito dobro izdanje koje će vam proleteti ispod radara ako trepnete:
https://syvyys1.bandcamp.com/album/doxologie-s-pulcrale

Kolumbijski Melabstra su od ranog thrash metal zvuka avanzovali do epskog blek metala pa tako njihov drugi album, Egocentrismo, ima i blaga simfonijska zanošenja. No, legat thrash metala je očuvan u jednoj neposrednosti, ljubavi ka rifu koji ni silni sintisajzeri prebačeni odozgo ne mogu da sakriju od slušaoca. Melabstra zapravo prave iznenađujuće jednostavnu, neposrednu muziku, nekako prostosrdačnu u svojoj komunikativnosti. Poslušajte:
https://melabstra.bandcamp.com/album/egocentrismo

Švedski jednočlani Aspernamentum zvuči vrlo klasično. Izdavač Soulseller Records naglašava da je ovo projekat fokusiran na ,,esenciju satanizma" i četiri pesme na debi izdanju, EP-ju Primal Judgement Manifesto zaista daju onaj fini balans između agresivne, sprinterske muzike, hladnog, dostojanstvenog zvuka i nešto upečatljivih melodija. D. Johansson, koji sve ovo piše, svira i peva, je vrlo očigledno odškolovan na drugotalasnom blek metalu iz devedesetih i nudi poslasticu za sve poštovaoce te forme:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/primal-judgement-manifesto

Isti izdavač ima i debi album projekta Nadsvest a koji je u Srbiji bazirana saradnja između Stefana Todorovića (Gorgoroth, ex-Terrörhammer) i Andrewa Murray-Campbella, Novozelanđanina sa adresom u Beogradu i bendovima poput Ophidian Coil ili Belliciste u siviju. Debi album, Slovo meseca i krvi, stiže posle dva kraća izdanja napravljena u poslednjih pet godina i ovo je, sasvim očekivano, takođe second wave black metal sa izrazito mračnim sadržajem vezanim za stare srpske obrede, likantropiju itd. Muzika je ugodno teška i ovo je blek metal koji ne živi na kartonskim bubnjevima i snimku iz kog su izfiltrirane sve bas-frekvencije, a taj se onda, bogatiji, mesnatiji zvuk fino ugađa sa epskim, mračnim rifovima, iznurujućim, ritualnim ritmovima i Todorovićevim autoritativnim vokalima. Odličan album i još jedan lep bod kod kuće za srpski blek metal koji je, ako smem da primetim, tokom poslednjih pet godina izbacio bar 3-4 izdanja što vrede da se pamte decenijama:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/slovo-meseca-i-krvi

Goatpenis ima novi, osmi album, nazvan jednostavno End. No, ne bi se reklo da brazilska ratna mašina namerava da ovde stane, urpkos činjenici da je osnivač i šef benda, Sabbaoth (aka Evandro Siebert) preminuo 2021. godine, negde na tridesetogodišnjicu osnivanja. Stoji i da Goatpenis nisu snimili album sve do 2004. godine kada je u bend ušao gitarista Virrugus Apocalli (aka Fernando) kome je Siebert pred smrt predao u amanet da nastavi sa radom grupe, pa je End neka vrsta potvrde da Goatpenis živi i posle smrti, ali i generalno moćna ploča razjarenog war metal čukanja. Mislim, odlično je ovo, nekako old school i nostalgično a da ne deluje ni trunku zastarelo. Trio svira izvrsno, zvuk je apokaliptičan, atmosfera ugodno mračna, sa sve efektima na gitari i vokalu koji daju muzici notu karnevalske strave. Ne propustiti:
https://brazilianritualrecords.bandcamp.com/album/end

Idemo na stoner rock, sludge metal, doom metal, hard rock i psihodeliju. Callous iz Severnog Jorkšira sviraju, recimo, blackened sludge metal ali debi album, Embers of the Dawn ima zapravo široku paletu zvuka i maštovit je u tome šta sve može sa tom paletom da se uradi. Tako Callous umeju da se prošetaju od melodične, melanholične atmosfere, do propisnog, agresivnog sludge metal zakivanja a da svuda dodaju i po neku dimenziju koju ne očekujete. Zanimljivo:
https://callousmusic.bandcamp.com/album/embers-of-the-dawn

Rogue Result su iz Visbadena, a njihov novi album, Moongrinder je fina rokenrol ploča faziranih gitara, energičnog gruva i promuklih vokala. Za razliku od mnogo drugih bendova koji operišu na tromeđi sludge, stoner i doom metala Rogue Result nisu preglasni niti misle da je udaranje svom snagom, sve vreme dobitna strategija. Ovde ima i gruvčine i malo psihodelije, i svakakvih pauza u rokanju da to rokanje bude bolje naglašeno. Prija:
https://rogue-result.bandcamp.com/album/moongrinder

Kadf smo već kod faziranih gitara i energičnog gruva, Britanci Iron Slug imaju tri pesme finog faza i gruva na EP-ju Debauched and Bored. Ovo je sludge-doom sa zapravo melodičnim vokalom koji muzici daje lepu dodatnu dimenziju pored tog halucinantnog, abrazivnog gruvanja a pesme su, i pored vrlo sličnog tempa i dinamike, dovoljno različite. Plus daunloud plaćate koliko hoćete. Odlično, na jedan nenametljiv način:
https://ironslug.bandcamp.com/album/debauched-and-bored

Uh, recimo da Papillon sa Floride sviraju progresivni sludge metal jer ako bismo krenuli da nabrajamo šta sve čini njihovu muziku, bili bismo ovde do jutra. Minialbum Tetragrammaton u svojih šest pesama pakuje puno eksplozivne svirke i maštovitosti, sa sirovim ali dobro napravljenim zvukom i jednim maničnim entuzijazmom koji čoveka drži na udici sve vreme. Plaćate koliko hoćete:
https://papillonsfl.bandcamp.com/album/tetragrammaton

Nizozemci Baardvader nude klasičniji stoner ugođaj na svom trećem albumu, When the Stars Arrive. Iako je ovaj haški bend osnovan 2020. godine, njegov zvuk dosta toga duguje sedamdesetima i njihovom psihodeličnom, teškokerskom andergraundu. Kad se to izmeša sa malo '90s sirovine, dobija se potentna smeša. When the Stars Arrive ima topao, faziran zvuk, odlične vokale, neodoljiv gruv i to što traje skoro sat vremena mu ni malo ne smeta, naprotiv. Provođenje više vremena u ovako prijatnom okruženju je privilegija:
https://baardvader.bandcamp.com/album/when-the-stars-arrive

Meksički Astral Azif na svom prvom albumu, Tales of Madness, imaju samo četiri pesme. Ali su dugačke i svaka od njih je po jedna priča smeštena u lavkraftovski mitos. No, muzika nije onako mračna i ludačka kako biste očekivali i ovo je fin, gruverski stoner rok, očigledno izrastao iz džemovanja i sa primetnom merom old school ritam i bluz ostavštine u svom programu. Produkcija jeftina, suva, prijatna, bend simpatičan:
https://azifastral.bandcamp.com/album/tales-of-madness

Da ostanemo u lvakraftovskoj zoni, Rumuni Church of Cthulhu imaju živi album, Fuzz Ritual a koji, vele, nisu ni planirali da snime, nego ih je neki drugar snimao i posle to miksovao kod kuće i... pa, ovo zvuči sasvim solidno. Uprkos ktuluovskom imidžu, Church of Cthulhu sviraju vrlo rokerski, sa puno fuzza, spajajući sludge metal sa stoner rockom i ovo je ugodan, pitak materijal ako volite izdrogirani, spori, teški metal. Dve nove pesme, takođe. Vredi poslušati:
https://churchofcthulhu.bandcamp.com/album/fuzz-ritual-live-album

Njujorški Göden svoj doom metal na drugom albumu, Vale of the Fallen sviraju kao da su im uzori Laibach i Einsturzende Neuebauten pored uobičajene Black Sabbath/ Pentagram/ St. Vitus ekipe. Ovo je ploča halucinantnog, naglašeno tevtonskog doom metala, koja ide sporo, buši vam bubne opne napetim harmonijama i mučnim bas-linijama, a pevačica Vas Kallas (basistkinja i pevačica Hanzel und Gretyl) kao da je na audiciji za zlu vešticu iz neke nemačke bajke. Naravno, Göden je duhovni naslednik kultnih Winter (da ne kažem produžetak Wintera drugim, ali uglavnom istim sredstvima) pa se sva ova neverovatna doom energija može direktno povezati sa njima i, ako Winter nikada nisu dočekali da imaju ,,dobro produciran" album, Göden je dokaz da ni čistiji zvuk ne smeta da se muzika Stephena Flama primi onako kako treba, na prsa i uz stisnute zube a zatim kroz ekstazu. Mislim, da se razumemo, ovo je FENOMENALNO:
https://goden-official.bandcamp.com/album/vale-of-the-fallen

Kome još nije dosta pretnje, muke, abrazivnih bas-tekstura a što ga sve na gomili odvuče u transcendenciju, pa evo mu ga novi Ufomammut. Italijanska braća su album već pre izvesnog vremena najavila EP-jem Crookhead a ova desetomninutna pesma ga i otvara u velikom stilu, obećavajući mnogo htonske dubine i halucinacija. Hidden je kako to već Ufomammut umeju da rade, istovremeno i lo-fi štroka i jedna iskrena, humana eksploracija nutrina ljudske duše. Baš ono što nam treba. A kako je ovo deseti, jubilarni Ufomammut album, tako se i oseća trud u pesmama da budu jedinstvene, da svaka bude kao neki mali spomenik i, mislim, odlično je. A i svaka ima svoj video. Odlično je, zaista:
https://ufomammut.bandcamp.com/album/hidden

Španski Boveda del Sol imau novi album, Collective Unconsciousness i, ako se sećate ovog benda iz Barselone od ranije, a i ako vidite taj naslov, jasno vam je da će ovo biti VRLO tripozan album. I jeste. Na programu je malo doom metal, malo svemirska psihodelija, malo eksperimentisanje sa formom, pa je sve to malo i sirovo, ali tako i treba. Boveda del Sol ne zanimaju gotove forme i cementirani žanrovi nego nalaženje novog, uzbudljivog i transcendentnog u haosu i buci. I ide im odlično:
https://bovedadelsol.bandcamp.com/album/collective-unconsciousness

Nisam, da odmah kažemo, PREVELIKI ljubitelj toga kuda su Pallbearer otišli još na prošlom albumu a novi, Mind Burns Alive još više naglašava folk komponentu njihove muzike, sa tužnim temama, setnim harmonijama, sporim tempom, dugačkim pesmama, a da je sve to nekako i pitko, blisko normalnom slušaocu koji sebe ne bi zaisa opisao kao doom metalca. Svakako pričamo o izuzetno spravljenoj ploči i kvalitetu na svim nivoima tako da te neke moje preference solobodno ignorišite i zaronite nosom do dna:
https://pallbearer.bandcamp.com/album/mind-burns-alive

Ali jesam fan onog kako rokaju Geezer i Isaak, na novom split albumu za Heavy Psych Sounds Records. Naslovljena Interstellar Cosmic Blues & The Riffalicious Stoner Dudes, ovo je ploča odličnog ,,međuzvezdanog kosmičkog bluza", koji je zapravo vrlo rifaški i stonerski (Geezer) i eksperimentisanja sa nekim prijatlejima iz drugih bendova na strani Isaaka. Rezultat je, ne sumnjajte, još jedan Heavy Psych Sounds klasik, ploča koja puca i od energije, i od gruva i od, bogami, psihodelije. Prelepo:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/isaak-geezer-interstellar-cosmic-blues-the-riffalicious-stoner-dudes

A onda spektakl. Ali dostojanstven. Ripple Music je sa dosta intenziteta hajpovao svoje ovonedeljno izdanje, treći album kalifornijskih Vitskär Süden nazvan Vessel, sa, naravno, dobrim razlogom. Ova ekipa je i sa prethodne dve ploče na sebe skrenula dosta pažnje mešajući progresivu, psihodeliju i doom metal, a sa Vessel je četvorka još energičnije otišla u nekoliko različitih smerova, mešajući epski, folk muzikom vidno napajani doom sa space rock elektronikom. Čitao sam juče kako suoni Toddu iz Ripplea javili da spremaju novi album koji je ,,mračan ali ne onako kako su bili prethodni" a da ih je Todd, jer je čovek CARINA, podstakao da idu što više mogu u eksperimentalnom smeru i da traže nove izraze. I tako, album počinje vrlo emotivnom Vengeance Speaks gde kombinacija gudača i vokalnih napeva svemu daje jednu kinematsku atmosferu u kojoj je ,,rok" komponenta suštinski bitna ali nenametljiva. Sledeća pesma, R'Iyeh, uprkos lavkraftovskoj referenci ide još korak dalje od metala, koristeći elektronski ritam i nastavljajući sa epskim folk melodijama. I ostatak albuma je vrlo kinematičan, emotivan, često okrenut postrokerskim prozračnim atmosferama, sa puno akustičnih gitara, klavira itd. Nema ovde, dakle, nešto mnogo ,,rokanja", ali Vitskär Süden će vas i sa minimalnim količinama distorzije držati u transu tokom svih sedam komada. Presjajno:
https://vitskarsuden.bandcamp.com/album/vessel

I idemo sad na thrash i speed metal, na hardcore i grindcore i na kraju na death metal. A prvo u Hrvatsku. To jest Rusiju! Jer, mislim, Black Speed Knight je hrvatski jednočlani sastav danas sa stalnom adresom u Rusiji. EP Ride to the boundaries of Hell ima čak sedam pesama melodičnog speed-metal-'n'rolla koji će vas oraspoložiti, možda i pokrenuti. Muzika je prijatna, produkcija kućna ali podnošljiva, atmosfera umiljata, a plaćate po želji:
https://blackspeedknight.bandcamp.com/album/ride-to-the-boundaries-of-hell

...And Jasta For All je, naravno, solo album koji potpisuje Jasta aka Jamey Jasta iz Hatebreed, koji je sebi zacrtao da napravi nekakvu posvetu klasičnom crossover thrashu. I evo je, u deset pesama poštenog čukanja i energije. Naravno, ovo je producirano mnogo tvrđe i teže od onog što su klasični bendovi imali u budžetu, ali je sasvim solidno, uprkos tom ,,komercijalnom" zvuku, delom jer je Jamey sebe prepoznao kao zabavljača a delom na ime elitne ekipe gostiju koja ubraja Scotta Iana, Chucka Billyja, Phila Demmela...
https://jasta.bandcamp.com/album/and-jasta-for-all
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kKi2ZV15XSa-bYtAFWkGdeyAuFpNGjvIU

Kad smo već kod krosovera, insbruški Insanity Alert su izdali EP sa četiri crossover thrash obrade poznatih pesama, pa su tu i Gansi i Mejdeni i, uh, Džordž Majkl, pa onda i Queen čija je pesma i dala naziv EP-ju: Moshemian Thrashody. Da se razumemo, ima ovde dosta pristojnog humora (Fear of the Dark je preimenovana u Beer in the Park) a iako ovo nisu najbolje thrash obrade non-thrash pesama svih vremena, simpatične su. I, mislim, merak je čuti treš verziju Boemske rapsodije:
https://insanityalert.bandcamp.com/album/moshemian-thrashody

Rusi Saint Lyssa su možda za nijansu melodičniji nego što ja volim, mrvicu bliži melodičnom death metalu nego što bi bilo idealno, ali da ne preterujemo, RUSI SU TO i normalno je da im je thrash metal malo melodičniji, malo atmosferičniji, malo odmaknut od pukog rifa i keca. Novi EP, Purgatory ima tri dobro producirane pesme, sa dosta energije, promena tempa i, DA, kvalitetnih rifova i tehničke svirke da se ja ne žalim mnogo. I vokali su dobri! Poslušajte:
https://saintlyssa.bandcamp.com/album/purgatory

U triju Bat iz Ričmonda sviraju dva člana Municipal Waste pa svakako očekujete kvalitetno produciran, energičan thrash metal i, naravno da to i dobijate. Drugi album, Under the Crooked Claw, izašao za Nuclear Blast ubacuje dosta masnih solaža i generalno heavy metal razuzdanosti u smešu a pošto su pesme načelno kratke i ekonomične, nemam mnogo povoda da gunđam. Energično, udarački, zabavno, odlično producirano i sa dovoljno karaktera da se ne šlepuje na slavi Municipal Waste:
https://bewareofthebat.bandcamp.com/album/under-the-crooked-claw

Salvadorski izdavač Nebula Forest prod. Na svom bandcampu kaže ,,No Fucking Posers, No Fucking Hardcore/Metalcore, No shit!!!" tako da znate da imate posla sa ozbiljnom firmom, odmerenom gospodom, intelektualcima. Enivej, ne DOVOLJNO ozbiljnom da napišu iz koje su zemlje Arise čiji EP Exquisite Rotten Feast objavljuju, ali jedno je sigurno: Arise su Latinoamerikanci. Jer OVAKAV thrash metal ne umeju da sviraju na mnogo drugih kontinenata. Exquisite Rotten Feast ima samo tri pesme ali su one RAZBIJAČKE, apsolutno lišene, jelte, pozeraja, koketerije sa metalkorom i hardkorom, obdarene neverovatnom energijom, hipersoničnim tempom, fantastičnim vokalima i rifovima posle kojih ne morate da se brijete nedelju dana. Apsolutno fenomenalno:
https://nebulaforestprod.bandcamp.com/album/exquisite-rotten-feast

Kerry King dobija iznenađujuće mnogo kritika od Slayer fanova za svoj prvi album iako taj album zvuči vrlo blisko Slayer autputu iz ovog stoleća, a i u bendu sviraju ljudi koji su svirali između ostalog u Slayeru (Bostaph, Demmel, a čiji su i matični bendovi, Forbidden i Vio-lence apsolutni Bay Area favoriti). Naravno i Mark Osegueda je veteran Bay Area Thrasha sa dugogodišnjom karijerom pevača u cenjenim Death Angel, pa onda basista Kyle Sanders iz Hellyeah ispada najmanje ,,pedigriran" član ekipe koja pedigrea ima za izvoz. Enivej, Kerryjev album From Hell I Rise zvuči baš onako kako zamišljate, dakle kao instant-Slayer sa kombinacijom klasičnog tehničkog thrasha i groove deonica koje su se ušunjale u njihovu muziku posle polovine devedesetih. Tu su klasična kingovska krešenda, klasične promene tempa, stajke, povici, afektacije... I sad, ako kažete da je sve to više površna imitacija Slayera nego bilo šta drugo, složiću se ali meni je tako i većina Slayera od početka veka zvučala pa ne vidim sad nekakav veliki raskid sa praksom. U svakom slučaju, ako nekim neobičnim spletom okolnosti nikada niste slušali Slayer i dolazite do From Hell I Rise bez prethodnih investicija, predrasuda itd, ovo je sasvim korektna ploča modernog thrasha sa nekim od najboljih muzičara u istoriji ovog podžanra na zadatku, te sasvim dovoljno solidnih rifova i Kerijevih solaža da vreme ne bude protraćeno. Hoću da kažem, nije originalno, i više je forma nego supstanca, ali je DOBRO i zabavno:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_me2yqERKdrv6C6V-lZonaunXq6Pz79SC8

Trojac iz Kolorada -N I H I L- u svom zvuku kombinuje death i thrash metal za jednu prljavu, ružnu smešu rifova, gruva i nabadanja koja, sudeći po EP-ju Atomik Wasteland, funkcioniše kako treba. Bend sa ove tri pesme ne doseže neke vrhunce moderne produkcije, ali zvuči usvirano, korektno, karakterno. Pravi andergraund svakako nikada nije lep:
https://thebandnihil.bandcamp.com/album/atomik-wasteland

Štutgartski Prison of Hope su ime, možda, uzeli po zatvoru u Tornju Latrije, igračima igre Demon's Souls vrlo poznatom lokalitetu na kome su proveli neke teške trenutke ali i postali bolje osobe, ali im je muzika ČISTI metalizirani hardkor. EP Unlearn : Learn ima tri pesme brutalnog naboda, sa tvrdim gitarama, grubim vokalima, sporim, plesnim ritmovima... Ako volite '90s hardkor, PA MALO JAČE, to je to, nema greške, a poseban bonus ide za to da ovde peva žena koja KIDA:
https://prisonofhope.bandcamp.com/album/unlearn-learn
https://finalwarrecords.bandcamp.com/album/unlearn-learn

Deadweight su isto Nemci a njihova muzika meša gruv i etitjud hardkora sa ekstremnijim metalom, uglavnom thrash i death provinijencije. Nije da je to uvek i sasvim u skladu sa mojim najsuštinskijim potrebama ali EP Desolace sa svoje četiri pesme emanira kvalitet, i produkcijski, i izvođački, ali i autorski, sa vidnim trudom da se u kompozicije ugura mnogo ideja i da one pod tim pritiskom ne popucaju:
https://deadweightmosh.bandcamp.com/album/desolace-ep

Još nabod-kora imamo i na EP-ju Hell Surrounds You ekipe po imenu Bolster, iz Sinsinatija. Ovo je teško, tvrdo, metalizirano, znate već, ali drži se i dalje jedne ,,čistije" '90s struje, bez naginjanja ka slemu i beatdownu. I vrlo je solidno, zvučno i svirački, a daunloud se plaća koliko hoćete:
https://bolsterhardcore.bandcamp.com/album/hell-surrounds-you

A onda JOŠ nabadačkog zvuka sa novim EP-jem notingemskih Despondent. Age Of Execution, Vol. 2 ima samo dve pesme ali su one vrlo intenzivne, nudeći besan srednjetempaški metalizirani gruv i mnogo negativne emocije. Jako iskomprimovan zvuk u ovakvim slučajevima ima svoje opravdanje i Despondent uverljivo ulaze i u slamming deathcore teritoriju, nudeći nekih pet minuta solidnog provoda:
https://despondentuk.bandcamp.com/album/age-of-execution-vol-2

Još? Ima. Penance su iz Belgije i njihov pretpostavljam prvi demo, Grim Reminder je pet pesama zaista skoro religioznog lamentiranja nad teškim životom i zaklinjanja na okretanje pozitivnijim sadržajima. Sve je to malo i melodično, taman da se oseti emocija i mada Penance nikako nisu po nekom mom užem ukusu, ovaj demo je dovoljno kvalitetan da njega i njegove jednostavne rifove i mošerski gruv preporučim adekvatnom slušaocu:
https://penancehardcore.bandcamp.com/album/grim-reminder

Sa Marutaud iz Estonije znate na čemu ste. Njihov drugi demo, Marutaud (prvi se zvao samo Demo), ima pet pesama klasičnog crustgrind zvuka, dakle, muljavo, energično, sirovo, politički osvešćeno, bez nekih originalnih ideja, ali vrlo korektno napravljeno i sa pesmama koje ni slučajno ne zloupotrebljavaju svoju minutažu. Plus, plaćate koliko hoćete. Momački:
https://marutaud.bandcamp.com/album/marutaud

Imamo dosta grindcorea ove nedelje na meniju i nije baš sav iz bivšeg Sovjetskog saveza, ali nešto od njega JESTE, pa evo malo i iz Kazahstana. AJAL su iz Almatija, EP Burial Pit im ima pet pesama i ovde se krlja pošteno, znojavo i sa ubeđenjem. Muzika je old school, rifovi u tom smislu zarazni i ložački, a kompozicije su kratke, efektne, sa dovoljno vremena i za malo moš-frendly pasaža a da uvek kulminiramo u razbijačkom tempu. Zvuk vrlo solidan, onako težak, ali prirodno težak a ne od sumanute kompresije. Odlično izdanje, pogotovo za grindere starije generacije:
https://ajalgrind.bandcamp.com/album/burial-pit

Ima više američkih bendova sa imenom Crone, a ovaj o kome sad pričamo je iz Teksasa i kako se nije potrudio oko imena benda, tako je i prvi EP nazvao samo EP. No, muzika je simpatičan, vrlo andergraund deathgrind, urađen samo za najhardkor publiku koja će ceniti klasične rifove, filtrirane vokale i strahovito distorzirani bas. Korektno je i što se naplaćuje koliko vi želite (edit: E, pa prtz, ovo je uklonjeno sa bendkempa, zajedno sa čitavim profilom. Ostavljam tekst za momenat kada se ponovo pojavi):
https://cronegrind.bandcamp.com/album/ep-2

Kardborr je ,,matematikom i fizikom inspirisan mathcore sastav iz Švedske", pa ako volite matematiku i fiziku, ali i ako ih ne volite, ali loži vas muzika kompleksne metrike, izvitoperenih harmonija i mnogo temperirane agresije, izvolite. EP Hmm...Fascinating ima osam kratkih pesama, i pomeriće vam sve delove mozga iz ležišta svojim zločinima protiv simetrije:
https://kardborr.bandcamp.com/album/hmm-fascinating

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 18-05-2024, 12:04:42

Captain Three Leg iz Ajove ja pamtim kao grindcore i noisecore grupu ali dvojac je u međuvremenu izgleda pivotirao na pank, pa novi EP, W.Y.W.D. ima tri pesme, glasnog, bučnog, dobro raspoloženog pank roka. Mislim, sirovo je to, ima hardkor pank dimenziju, svakako, ali je i razgovetno, nema sloj hermetičnosti karakterističan za grindcore i druge ekstremnije žanrove i sluša se u dahu. A daunloud plaćate koliko želite:
https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/w-y-w-d

The Goatjuring su iz Graca i njihova muzika je ,,darkened hardcore" a što je u slučaju albuma The Chemtrails Spell Annihilation jedna mučna, jebeno nihilistična kombinacija hardkora, death i black metala. Iako su naslovi pesama sumnjivo predugački, The Goatjuring nisu meme-band i pesme su propisno napisane i odsvirane uz puno ubeđenja, producirane profesionalno (mada masterovane DALEKO preglasno). Ključno je da ovde ima puno autentičnog izraza i karaktera:
https://thegoatjuring.bandcamp.com/album/the-chemtrails-spell-annihilation

Kod portugalskih Itami nema mnogo dileme šta se svira. S/T Demo ima četiri pesme d-beat hardkora koji zvuči mesnato, heavy ali poletno, sa dobrim tempom, ložačkim rifovima, veoma solidnom produkcijom. Čak i logo benda ima slova ,,A" u krugu napravljena od Kalašnjikova. Tradicionalno! Ako ste ikada voleli Doom, Hiatus ili, jelte, Discharge i Extreme Noise Terror, ovo je za vas, a plaćate koliko hoćete:
https://itamiburningspirits.bandcamp.com/album/s-t-demo

Još d-beat grindcore uživanja donose Teksašani Noisy Neighbors. Ovaj je sastav prošle godine izdao debi album a sada imaju split EP sa Necessary Death iz Indijane naslovljen Retributive Justice. Noisy Neighbors prže tri pesme zaraznog čukanja, sve od minut i po do dva, rifovi su topli, produkcija vrlo dobra a svirka brza, precizna i tvrda. Necessary Death su isti takvi, samo imaju četiri pesme i malo mračniji zvuk, ali kvalitet, energija, tehnika, fokusiranost, sve je na visokom nivou. Uživanje a za tačno onoliko para koliko vi sami odredite:
https://noisyneighborstx.bandcamp.com/album/retributive-justice
https://necessarydeath.bandcamp.com/album/retributive-justice

Grug iz Kalifornije sebe nazivaju ,,najvećim dvočlanim bendom u istoriji", pošto ih, jelte, ima trojica. Ima tu još humora, recimo debi album im se zove Death 2 Unfalse Grind, ali njihova muzika, uprkos njihovim tvrdnjama uopšte nije ono što podrazumevamo pod etiketom ,,false grind" i mnogo je više usmerena u powerviolence smeru. Enivej, album je sirov, energičan, nadrkan, zapravo sociopolitički osvešćen, traje ekstremno kratko i nudi jednostavna, prijemčiva zadovoljstva čoveku koji zna šta hoće. A i ženi:
https://grug.bandcamp.com/album/death-2-unfalse-grind

Ruski grinderi Kista (a što bi bila, jelte, cista na Ruskom) nisu ništa snimili od 2012. godine ali SAD JESU pa je album ,,II" jedna neobavezujuća ali zabavna kolekcija kraktih, energičih grindthrash komada visokih tehničkih kvaliteta i zapravo dosta naprednih harmonskih i melodijskih vizija. Hoću reći, ovo nije primitivno i ume da postigne i atmosferu i da ispriča priču, producirano je solidno a suštinski je agresivno i ekstremno. Još i cena od koliko date:
https://cysts.bandcamp.com/album/ii

Kad se bend zove Mormon Mincers a EP For Those About To Mince, We Salute You znate šta je na meniju: mleveno mormonsko meso. Šalim se malo, ali kalifornijski mincecore bend sa ovim EP-jem svakako servira ,,comfort food" svima koji vole Agathocles i generalno old school grind/ mincecore sa kratkim pesamama, prljavim gitarama, niskim štimom, izobličenim vokalima. Prelepost:
https://dmtrecordings.bandcamp.com/album/for-those-about-to-mince-we-salute-you

Ima nečeg, naravno, duboko neukusnog da ime jednog takvog ubice kao što je bio Jeffrey Dahmer koristite u šaljivom asonantnom imenu svog benda, ali to na stranu, Dahmer Duck iz Belgije su vrlo solidni. Album Weaponized Waterfowl im je prvi i ovo je tehnički kvalitetan ali ne pretenciozan grindcore sa kratkim, eksplozivnim pesmama, zabavnim ženskim vokalom, visokim tempom... Ovih šesnaest komada je i solidno studijski producirano pa ako volite kvalitetan a neobavezan deathgrind/ grindcore sa mrvom humora, Dahmer Duck su solidan izbor a naplaćuju se samo koliko vi hoćete:
https://dahmerduck.bandcamp.com/album/weaponized-waterfowl

Nympho je zabavan jednočlani grindcore projekat iz Albukerkija u Novom Meksiku i mada nisam siguran da četiri pesme na EP-ju MOODY MOO COW vrede isto toliko dolara, svakako pričamo o prijatno disonantnom i abrazivom zvuku i pomeranju samo malo iz standardne grindcore orbite, ali tako da se zadrže njegova brzina i eksplozivmost. Solidan kućni zvuk, kratke a sadržajne pesme, fino:
https://nympho313.bandcamp.com/album/moody-moo-cow

Finski grajnderi izvrsne – i sasvim zaslužene – reputacije, Napalm Ted, imaju novi album, Succumb Into Madness i ako ne očekujete da grindcore ploča počne pesmom dužom od tri minuta, bićete iznenađeni koliko se ovde trojka trudi da demonstrira kako njen izabrani žanr nije pogodan za proizvodnju isključivo mikropesama. Po prirodi stvari album je onda nešto komunikativniji od grindcore proseka, stilski odlazeći više u grindthrash smeru, sa trudom da se pesme razvijaju nešto prirodnije od klasične grinderski reduktivne hirurgije na aranžmanima, ali ni energije ni brzine ovde ne manjka, rifovi su odlični, produkcija vrlo prijatna za uho. Mlina je čuti bend koji ovako dobro sazreva:
https://napalmted.bandcamp.com/album/succumb-into-madness
https://surrogaterec.bandcamp.com/album/succumb-into-madness

Francuski Corruption Pact je negde između hardcorea i death metala, ali u suštini je to deathgrind. Prvi EP, Convicted, ima intro i dve solidne trominutne pesme sa malo zakucavanja, malo gruva, malo mangaških vokala. Zvuk je hermetičan, death metalski, stav uličarski, u proseku sve sasvim solidno a naplaćuje se koliko klijent ponudi:
https://corruptionpact.bandcamp.com/album/convicted

Rusi My Deathability svoj trenutni stil opisuju kao ,,Melodic Blackened Death Metal" ali najnoviji EP, Cerebrum Carnage je sve samo ne melodičan. A nema ni mnogo blek metala. Ovo je agresivan, brutalan death metal sa pesmama koje nisu prekomplikovane ali su nedvosmisleno death metal po harmoniji, tehnici, štimu. Bend ih izvodi surovo, bez milosti a zvuk je tvrd i agresivan. Jebeno:
https://mydeathability.bandcamp.com/album/cerebrum-carnage

Pa, mislim, nekako je okej da bend koji se zove Sodomy svira old school, sirovi, garažni death metal. Ovaj dvojac iz San Hozea u Kaliforniji još nema album, ali ima nekoliko demo snimaka i EP-jeva. Najnoviji, Dead Space, ima sedam pesama, i NARAVNO da je vidno inspirisan istoimenim igračkim serijalom (mada koristi i semplove iz filma Aliens i igre Halo), sa jednom od pesama koja je naslovljena Plasma Cutter Lobotomy i generalno visceralnim, surovim zvukom koji death metal i grindcore komprimuje u neurednu ali ljupku, zaraznu smešu.
https://sodomy408.bandcamp.com/album/dead-space

Cryptal Echoes su iz Austrije, ali na istoimenom EP-ju zvuče i kao da su izašli iz grobnice. NEKI BI REKLI DA JE TO ISTO. Ovo je mračni, sirovi death doom sa šest pesama spore, mučne, ali gruverske muzike. Solidan, jeftin, demo-zvuk, dosta srca, cena po vašoj želji:
https://cryptalechoes.bandcamp.com/album/cryptal-echoes

Bitterroot uz Pensilvanije je jedan čovek sa dosta talenta i mnogo entuzijama. Novi demo – posle nekoliko EP-jeva, singlova i demo snimaka – zove se And Thus, There Was No Light i to su dve pesme death metala koji uspešno koketira sa deathcoreom sa jedne i black metalom sa druge strane, kao nekakav metalizirani Kazanova. Žanrovski to ne bi bilo naročito interesantno za mene, ali Corey Mohr je vrlo solidan i kao kompozitor i kao izvođač i njegova muzika odmah uhvati pažnju slušaoca i ne pušta je. Poslušajte, ima ovde odličnog štofa:
https://bitterrootpa.bandcamp.com/album/and-thus-there-was-no-light

Scumbrella su kanadski death metal/ death'n'roll sastav sa debi EP-jem, Vile Fantasises. I mada njihova koketerija sa gruverskijom i melodičnijom stranom death metala ne mora da bude po mom ukusu, ova ekipa iz Londona (u Ontariju, naravno) ima tri mesnate pesme na ovom izdanju, producirane nesuptilno ali efektno, sa dovoljno visokim moš-faktorom da čak i ja ovako terminalno narogušen budem zadovoljan.
https://scumbrella.bandcamp.com/album/vile-fantasies

When Time Becomes Loss je treći album za Hemotoxin iz Pitsburga (ali Pitsburga u Kaliforniji) i ovo je jedan vrlo bazičan, što bi rekli radnički i seljački deaththrash izraz. Za ovaj album biste poverovali da je izašao 1992. godine samo da nije ipak produciran modernije sa lepim, čistim miksom i ne preterano spljesaknim masterom. Hemotoxin nemaju neke velike nove ideje, sve što kod njih čujete kao da ste već negde čuli, ali oni makar sviraju vrlo srčano, nude pesme pune lepih rifova, dobrog tempa, vratolomnog krljanja ali i dovoljno smena atmosfera i tonaliteta da ne budu monotoni. Vrlo korektno i uostalom prijatno za uho:
https://hemotoxin70.bandcamp.com/album/when-time-becomes-loss

Oh, novi Nocturnus? Ili makar novi Nocturnus AD, a što je dovoljno blizu za moje potrebe. Ovaj bend, nastao krajem devedesetih kao neka vrsta odcepljene frakcije originalnog Nocturnus, konkretno sa tri od četiri člana originalnog benda koji su dodali još jednog novog člana i koji, zapravo nisu ništa ni hteli da snimaju godinama već su samo svirali uživo, napravljen je da nosi legat Nocturnusa u novi milenijum. Prvi album OVE postave je onda izašao tek 2019. godine a sada imamo drugi, Unicursal i ovo je nekako nostalgična, slatka ploča old school naučnofantastičnog tech-death metala sa tom starinskom filozofijom u kojoj se dodavanje malo farbe klavijaturama računa kao veliko odstupanje od standardne death metal matrice. Sve nekako ovde zvuči starinski i toplo i meni je simpatično, mada uvažavam da će nekom delovati i staromodno:
https://nocturnusad.bandcamp.com/album/unicursal

Unholy Descent je već DVANAESTI album za Pathology, bend osnovan 2006. godine od strane bubnjara Davea Astora koji je svirao u Losust i bio jedan od osnivača Cattle Decapitation. Dvanaest albuma za osmanaest godina je zaista mnogo kad svirate brutal death/ slam koji objektivno nema mnogo interesovanja da sebi približi neku širu publiku, pa Unholy Descent svakako treba slušati kao ploču ljudi koje ne zanima da se ukome ulaguju i samo žele da cepaju zarazne slemove i opake brutal death rifove. I tako kroz trinaest pesama (od kojih je jedna intro, u redu). Pathology niko neće moći da optuži da su dramatično imaginativni na ovoj ploči i ako ne volite slam baš MNOGO, može da vam bude i malo monotona, plus sve te pozajmice od Cannibal Corpse, ali opet, ovo je jedna poštena, znojava slam ploča pristojnog zvuka koja isporučuje ono što u slemu ja tražim pa ne mogu da se žalim:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/unholy-descent

Španski trio Fleshmauler takođe nudi ne naročito imaginativan ili inventivan slamming death metal sa svojim debi albumom, A Gargantuan Structure Of Mutilated Atrocities, štaviše, usudio bih se da kažem da je ovo jedna niska slam klišea. Ali i tu ima neke lepote i ako volite ,,glupavi" slem gruv, preterano čistu, nedinamičnu produkciju, ali onda mastering koji nije preglasan kako to obično kod slema bude, pa onda i malo skoro karikiranih vokala, Fleshmauler isporučuju:
https://pathologicallyexplicit.bandcamp.com/album/fleshmauler-a-gargantuan-structure-of-mutilated-atrocities

I ko se sad tu kao nešto pita kako to da ima ,,pametnijeg" i ,,glupljeg" death metala, evo nek posluša drugi album kopenhagenških Strychnos. Armageddon Patronage ni sama nije ploča koja probija nekakve okvire žanra ali je napravljena stručno, sa puno fine međuigre atmsfere, melodije i rifa, sa dosta promena tempa i jednom ekspresivnom, praktično komunikativnom crtom. Strychnos svakako nose tu baklju skandinavskog death metala, dajući mu fini, ,,blackened" preliv i epiku koja ne žrtvuje ni težinu ni agresivnost, Pouzdani Dark Descent Records, naravno:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/armageddon-patronage

Pa i Grci Serement na svom debi albumu, Abhorrent Invocations, voze zdrav, prijatno ,,blackened" death metal koji još na to nabacuje i elemente thrash oštrine. Prvo svakako u oči (tj. uši) upada produkcija koja nema onaj moderni beživotni zvuk gde je sve iskomprimovano na milimetar od anihilacije pa ovde brzi delovi zvuče kao znojave, impresivne piruete između inače jakog rif rada i poletnog ritma. Bend svakako ima visoku tehničku ekspertizu i pesme su ubitačne onoliko koliko i pitke. Sjajno:
https://doloremrecords.bandcamp.com/album/abhorrent-invocations-album

Kad smo već kod tog nenormalno iskomprimovanog zvuka... Cognitive iz Nju Džersija imaju malo deathcorea u svom brutal death metal zvuku, ali ne toliko da meni to zasmeta. Štaviše, rekao bih da na njihovom petom albumu, Abhorrence ova deathcore komponenta vrlo lepo proseca kroz kompleksnost muzike koja bi u teoriji rizikovala da bude previše komplikovana i tehnička. Cognitive su ovde jako tvrdi, jako brutalni ali Abhorrence je zapravo pitak album sa *gulp* refrenima i pamtljivim rifovima između brutalnog tehničkog rada. Vrlo lepo:
https://cognitivenewjersey.bandcamp.com/album/abhorrence

Kome nije dosta mrvljenja u prah brutalnim, tehničkim death metalom, tu mu je treći album benda... čekajte... The Last of Lucy? Kakvo je sad TO death metal ime? Enivej, ekipa iz Hantington Biča u Kaliforniji uprkos imenu kojim vas navodi da pomislite da se radi o nekom emo sastavu, zaista zakiva najstrašnijim brutal-tech-death bombardovanjem i album Godfrom treba izdržati već na ime tog BETONIRANOG zvuka, ali bend je zapravo sofisticiran i u miksu (kad je već mastering tako glasan) ali još više u pisanju pesama koje nude strahovito mnogo interesantnog materijala i vrhunsku kontrolu dinamike u muzici koja je na prvi pogled samo pucanj iz svih oružja u isto vreme – sve vreme. Vrlo intrigantna ploča koju će, naravno, slušati samo najtvrdokorniji:
https://thelastoflucyband.bandcamp.com/album/godform

20 Buck Spin i ove nedelje nude jedno lepo izdanje u svom stilu, naime drugi album projekta Tzompantli naslovljen Beating the Drums of Ancestral Force. Ovo je, i dalje, načelno death-doom metal ali Tzompantli imaju naglašenu obrednu dimenziju i vezu sa mezoameričkim verovanjima i tradicijom pa je i muzika na albumu proizvedena od strane više od deset muzičara i, pored teškog zvuka i pretećih rifova, pored zverskih vokala i neljudskog tempa (u obe strane), obdarena dubinom koja mnogim kolegama fali. Obavezno poslušati:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/beating-the-drums-of-ancestral-force

Na kraju smo i treba još da proverimo heavy metal i krosžanrovske proizvode. Pa, evo, To Hell with the Amps je, nagađate, akustični album omiljenih hrišćanskih rokera, Stryper. I, mislim, ako volite Stryper koji su klasični hair metal posvetili (doslovno) Hristu, pa još maštate i o akustičarskim aranžmanima nekih pesama koje ste voleli u njihovim električnim verzijama, To Hell with the Amps vas neće razočarati. Ovo je producirano vrlo suvo i prirodno i bend je zaista ogoljen i zvuči časno, a tu je i nešto novog materijala. Ljudski, hrišćanski i (bogo)ugodno:
https://stryper.bandcamp.com/album/to-hell-with-the-amps

Debi album italijanskih Udal Cuain na zanimljiv način spaja progresivni power metal i metalkor. Nije, dakle, stilski, ovo u nekom mom bolparku, ali No One Falls like a God je ploča vrlo promišljene vizije i napora da se u izrazu ponudi osoben identitet, da se nađu neistrošene ideje i njihovi spojevi koji će raditi onako kako tuđa muzika ne radi. To sve veoma cenim, pa i to da album ima malo muljaviji zvuk nego što biste očekivali od jedne proggy ekipe nekako svemu dodaje domenziju neposrednosti i autentičnosti:
https://agogerecords.bandcamp.com/album/no-one-falls-like-a-god

Bostonski Communitas na debi albumu Teleonomy sipaju kompleksne poliritmije i egzotične harmonije, trudeći se iz sve snage da opravdaju svoju eksperimentalnu dispoziciju. U drugim vremenskim linijama ovo bismo mogli nazvati i jazziranim metalom, avangardnim metalom, progresivom, ali svakako je materijal namenjen ljudima koji cene ekspanzivnu viziju i sviračku nabrijanost, pa ako ste ikada slušali jazz rock sa željom da je nešto distorziraniji itvrđi, Communitas bi bili vaša šolja čaja, a pogotovo jer album plaćate po želji:
https://communitas-bos.bandcamp.com/album/teleonomy

Civil Elegies su brutalan noise rock trio iz Glazgova. Njihov novi EP, No Life je kao da slušate mlađi, okrvavljeni Today is the Day, sav u nervoznim ritmovima, urlajućim vokalima i abrazivnom gitarskom butkanju. Kada udaraju, Civil Elegies skoro da zvuče kao Nu Metal, iz perioda kada je Nu Metal bio dobar. A i ovaj materijal naplaćuju samo koliko vi date. Dajte, odlično je:
https://civilelegies.bandcamp.com/album/no-life

Volite li metal, a da je onako teatralan, da priča priču, da je komunikativan, stvoren za pozornicu, kostime, svetla? Ukratko, skoro da je opera? Nizozemski Ayreon vam to pruža već trideset godina a ima li boljeg načina da iskusite lepotu Ayreon iskustva od slušanja živog albuma? OK, svakako ima, na primer prisustvovanje jednom od njihovih nastupa, ali pošto to DANAS nećete uraditi, onda evo živog albuma, 01011001: Live Beneath the Waves. I nije, da se razumemo, ovo ni tek ,,operski" metal, Arjen Lucassen se pre svega pronalazi u progresivnom metalu, pa iako operski momenti postoje na ovoj ploči, oni nisu preovlađujući. A naravno da imate OPAKU ekipu muzičara ovde, uključujući masu gostiju što dolaze iz bendova poput Unleash the Archers, Evergrey, Blind Guardian, Praying Mantis, Katatonia, Epica... Dvadeset pesama, jedan OGROMAN opus prog-metala po starim receptima i mnogo uživanja:
https://ayreon.bandcamp.com/album/01011001-live-beneath-the-waves

Kalifornijski Babylon A.D. spadaju u originalni glam-metal talas, jer su, da se podsetimo, osnovani još 1987. godine. No, prvi album su izdali tek 1989, kada je hair metal već bio na zalasku i povlačio se pred grunge invazijom. Već etablirane firme poput Motley Crue ili Gunsa su nastavile da prosperiraju, ali Babylon A.D. su pre svega morali da preživljavaju. Otud je Rome Wasn't Built in a Day tek peti album ovog kvinteta (mada, koliko su ih pa snimili Gansi?) i, onako, solidan je. Babylon A.D. svakako rade više rokersku, manje ,,pop" verziju, ovog stila, nudeći bluzerske osnove i šmekerske nadgradnje, pa i dosta imaginacije i vrlo solidan zvuk na ovoj ploči. Mislim da im je i dalje najveći adut pevanje Dereka Davisa koji ima više karaktera i teksture od 99% kolega, ali ni ostatak benda nije ni malo loš:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nUAD0bEJno6t-noYpUdoyCcaEEXDONtwg

U Sock sviraju dva člana Will Haven pa bend i izdaje zaistog izdavača – Minus Head – i njihov debi album, 3243 je ploča kombinovanog noise rocka i metalcorea, svedena po viziji, jaka po mišićima. Monotonija i garaži blizak zvuk su ovde freatures and not bugs, a bend je, kažu, odličan uživo. To ne znam, ali album lepo curi:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lmcqhADrrFgjnAfzGxS2YCZRm-yDf8xjM

Saggan je jedan od nekoliko jednočlanih bendova koje ima talentovani Kanađanin Zach Schottler, mada na osnovu kvaliteta albuma You're All Dead teško da biste pogodili da ovo sve radi jedan čovek. Schottler voli klasični '80s metal pa je njegova muzika na pola puta između NWOBHM-a i WASP-a (pogotovo vokal podseća na WASP) i vrlo je prijemčiva, nudeći i komunikativnost, ali i mračnu atmosferu pretnje koja upozorava da ovo nije baš za decu. Lepo je:
https://zachschottler.bandcamp.com/album/youre-all-dead

Erlking iz Ohaja sviraju od prošle godine sa ambicijom da ,,održe plamen hevi metala". Plemenito! Demos Summer 2024 je kolekcija od četiri pesme vrlo tradicionalnog heavy metal zvuka u jeftinoj ali čistoj produkciji, sa ne mnogo originalnih ideja ili nekog izraženog karaktera, ali sa dovoljno srca da ovo bude vredno da se čuje. Erlking svakako potrebuju malo dalje evolucije, pronalaženja nekog osobenog izraza, ali za sada je njihova muzika pitka i simpatična:
https://erlkingmetal.bandcamp.com/album/demos-summer-2024

Pa onda imate The Ghost From Within, drugi album njemačkih Wolfen Reloaded – ni ja – a za koga njihov izdavač, kelnski Fastball-Music kaže da uprkos tome što je keči, nije pravljen da bude fast food nego da vredi u njega ozbiljnije zaroniti i tražiti dubine. OK, pričamo o tradicionalnom hard 'n' heavy zvuku, jednoj rokerskoj i hevimetalskoj ploči koja razume koncept dinamike – i produkcijski i aranžerski – i verujem da će prijati publici koja voli hard rok i glam/ hair metal. Svakako cenim da bend nema iskomprimovan, beživotan zvuk pa makar i po cenu malo haosa u miksu, ali pozitivan je to haos. Pesme su, ako ćemo po mom ukusu, korektne, ne preterano originalne, ali dovoljno žanrovski široke i raznovrsne da album curi bez problema. Tko voli AOR/ hard rock da ovo posluša:
https://fastball-music.bandcamp.com/album/the-ghost-from-within

Death metal poslastica ove nedelje ali i album nedelje je svakako treći album svačijih omiljenih čupavaca iz Arizone, Gatecreeper. Bend je, mislim, dobro iskoristio petogodišnju pauzu između ovog i prethodnog albuma da rafinira zvuk, odnosno da ga prilagodi svom iznenađujuće širokom slušateljstvu, kombinujući ovog puta svoj pećinski, old school death metal gruv sa malo mejdnovskih harmonija. Nije da death metalci još najmanje od trećeg albuma švedskih Dismember ne vole da povremeno pokažu ljubav prema Mejdnima, pa i Gatecreeper ovo rade bez stida i zapravo dosta sigurno kombinujući svoje neolitsko prebijanje sa tim melodičnijim pristupom. Supertežak zvuk je verovatno delom i zahvaljujući tome da je bubnjar Dismembera, Fred Estby sedeo sa bendom u studiju dok su dovršavali pesme, ali finalni miks je napravio Kurt Ballou iz Converge i ovo mu je verovatno jedna od najfinijih produkcija u karijeri. Slavlje!
https://gatecreeper.bandcamp.com/album/dark-superstition

Meho Krljic · 25-05-2024, 12:14:13

Mada se zna da mi muzika Rammsteina ništa ne znači u životu, opet je nekako slatko kada je ceo vikend u Beogradu njome obeležen, kada izađete u centar grada i vidite da svaka druga osoba nosi neku metal majicu. Posle nedelje u kojoj smo pretrpeli neprijatnu količinu nacionalističkog geslajtovanja od strane režima koji nas ubeđuje da je svet pokušao da osudi čitav naš narod (reč od koje je teško malo ne povratiti sebi u usta već duže od trideset godina kad znate ko je sve zloupotrebljava) ali da nas je predsednik od toga nekakvim čudom spasao, bukvalno je self-care malo se posvetiti glasnoj, distorziranoj muzici koja uništava neuralne ćelije na jedan plemenitiji način. Naravno, nisam ništa napisao o novom Bring me the Horizon jer i ja imam granice, ali vi samo navalite.

Prvo navalite na blek metal, da pokažete da ste osoba od ukusa i pedigrea. A iako je Grundhyrde američki – i naravno jednočlani – projekat, njegov debi album, Spellbinding Mysticism, urađen nakon serije split izdanja sa drugim andergraund bendovima, nastoji da izmeša uticaje melodičnijeg francuskog blek metala i finske blek metal sirovine. I, mislim, odlično mu ide. Nisam slušao druge projekte momka po imenu Sceadugenga, a ima ih, nagađate, dosta, ali Grundhyrde sa ovim albumom pogađa pravi odnos hermetičnosti i evokativnog, melodičnog programa, ima solidnu kućnu produkciju i mada su neke pesme vrlo ambiciozne po trajanju (druga prebacuje dvanaest minuta) čitav album traje jedva preko pola sata. A i daunloud košta koliko date. Fino:
https://grundhyrde.bandcamp.com/album/spellbinding-mysticism

Kad se nazovete Demonic Altar bolje bi vam bilo da muzika može da isplati dugove koje već imenom pravite. I u slučaju benda iz Vašington Disija je tako! EP nazvan isto Demonic Altarje prljav, lud, satanski black/ war metal zapravo iznenađujuće dobre produkcije i bestijalnosti koja nije monotona. I cena od 3,33 dolara je MEDENA, tako da je ovo SJAJNO izdanje:
https://demonicaltar666.bandcamp.com/album/demonic-altar

Luusäkki je nekakav prilično opskurni finski black-death projekat čiji debi album, Luusäkki 1 ima svu silu progresivnih i avangardnih elemenata, sa mnogo teških ritmova, harmonskih eksperimenata, generalnih đavolija u aranžiranju. Sve mi to zvuči kao delo samo jedne, opsesivne ali i vrlo talentovane osobe, pogotovo jer album ima i pristojnu produkciju i ne odaje utisak formalnog eksperimentisanja već ipak proživljene, jelte, umetničke ekspresije (Edit: I, eh, osoba je uklonila album sa Bandcampa ali ostavljam tekst za kasnije kad se ponovo pojavi):
https://luusakki.bandcamp.com/album/luus-kki-1

Novi album danskih Vile Retribution je dosta melodičan, dosta kontemplativan. Ekipa se ovog puta bavi temom rata i Frygten je ploča setnih akorda i zamišljenih melodija. Za blek metal nemam često priliku da napišem da je ,,nežan" ali Vile Retribution uprkos imenu postižu ovaj kvalitet na svom trećem albumu, zaobilazeći danas raširena shoegaze rešenja i nudeći svoju viziju melanholije:
https://vileretribution.bandcamp.com/album/frygten

Rusi Evilgod imaju drugi album, All What Around i to, da budem iskren, ne znam ni šta znači. Ali njihova muzika, jedna sirova, agresivna mešavina black metala, death metala i, recimo hardkora je ovde svakako dosta upečatljiva. Nije to sad nešto PAMETNO pravljeno, Evilgod nemaju ambiciju da žanr evoluiraju koliko da ga razore iznutra i izvuku kroz krv i visceru njegov mučeni skelet. Solidno im ide i ovo je vrlo različito od onog što inače podrazumevamo pod ruskim blek metalom:
https://evilgodband.bandcamp.com/album/all-what-around

Taman sam hteo da napišem kako nove albume legendi helenskog blek metala Rotting Christ dobijamo redovnim tempom kada sam shvatio da je njihov prošli album izašao još 2019. godine, PRE PANDEMIJE, ZA IME SVETA. Pa kuda ode pet godina? Novi album, Pro Xristou je vrlo teatralan, na granici rok opere, sa mnogo korišćenja religijskih (da bude jasno, HRIŠĆANSKIH) muzičkih motiva u pesmama koje su epske i nekako simpatično cheesy. Nisam neki veliki fan ove faze rada benda koji cepa od kraja osamdesetih, ali Pro Xristou (dakle, ,,Pre Hrista") je studiozno napravljen i ubedljivo plasiran album koji tačno zna kuda je krenuo i tamo stiže bez gubljenja vizije. Dajte mu malo svog vremena:
https://rottingchrist.bandcamp.com/album/pro-xristou

Ooooh, novi album norveškog jednočlanog black-death-thrash projekta Vredehammer je obavezna lektira već i time da ovde Per Valla svoje pesme ne svira sam već mu je sešn-bubnjar glavom i bradom Nils Fjellström, jedan od najboljih bubnjara u modernom ekstrtemnom metalu, ne bez razloga poznat i pod nadimkom Dominator. Ironija je – ako se to ironijom može zvati – da je za ovaj, četvrti album projekta, Valla malo usporio pesme, mešajući brzi, agresivni black-thrash izraz sa dosta pretećeg, moćnog death gruva, Produkcija je napucana, mastering jako glasan pa i Dominator ovde zvuči kao mašina (mada tako zvuči i kad svira u Dark Funeral, Nordjevel i drugim svojim bendovima) ali album, God Slayer, pre svega osvaja kvalitetnim pesmama punim dobrog rifa i mračne atmosfere. Krljanje:
https://vredehammer.bandcamp.com/album/god-slayer

Londonski Vulgaris onda zapravo sviraju blackened heavy metal, mada im je novi, drugi album, Seat of the Fire zapravo dosta agresivan i više vuče na ekstremni nego na ,,obični" metal. Poznato je da ja imam nekakvu iracionalnu predrasudu prema britanskom blek metalu ali Vulgaris ovo uspešno zaobilaze tako što sviraju primitivnije i nekako neposrednije od većine zemljaka. Simpatična ploča:
https://vulgaris2017.bandcamp.com/album/seat-of-the-fire

Novi Nightside? Posle više od dvadeset godina, finski sekstet se vratio u igru drugim albumom, Death from the North i doneo sa sobom dah prijatnog, vrlo old school blek metal provoda. Ova ekipa, osnovana polovinom devedesetih i sa prvim albumom još iz 2001. godine je sa Death from the North nastavila tačno tamo gde je stala, nudeći žestoku, oštru svirku jakog tempa ali i mračne atmosfere, sa prominentnim sintisajzerskim kolorisanjem preko kontura iscrtanih snažnim gitarskim radom. Meni je ovakav blek metal praktično savršen a pogotovo mi se dopada što u miksu čujemo dinamiku koja je danas tako retka. Bubnjevi, recimo, zvuče potpuno akustično i utisak je da ovde nije bilo pomena o korišćenju semplova, a mada – u skladu sa tradicijom – basa ovde nema baš previše, instrumenti su ipak lepo postavljeni u slojevima i daju jednu višedimenzionu zvučnu sliku. Solidno je ovo i napisano, ne, naravno, sa mnogo ambicije da se format proširuje i žanr preispituje, ali taman kako treba da prija uhu. Odlično:
https://youtu.be/nQWHmgRoPng
https://korpituli.bandcamp.com/album/death-from-the-north

Idemo na sporije zvuke, dakle na stoner rock, sludge metal, doom metal, psihodeliju, hard rok... Littered With Arrows su iz Kolumbije, ali Kolumbije u Misuriju. Koja je sigurno dosta zajebano mesto kad iz nje dolazi ovakva muzika, da se mi razumemo. Debi album već i imenom No Doves Fly Above sugeriše da smo u pravu i donosi jedanaest pesama sirovog, konfrontativnog sludgecore zvuka. Ovo je, dakle, abrazivno, negativno, ali spakovano u kratke komade, gde su srednjetempaški gruv i jake distorzije upleteni sa malo pank i postpank arome. Sve to zvuči odlično, pogotovo jer su pesme napisane veoma dobro a pevač Will Tuckley uspelo pronosi tu neku napetost i dramu koja se lepo uklapa u kratke kompozicije. Još i cena od koliko date, pa nema mnogo opravdanja da se ovo makar ne posluša:
https://litteredwitharrows.bandcamp.com/album/no-doves-fly-above

The Acid Machine ne prestaju da ređaju izdanja. Trip to Brazil je split EP sa takođe brazilskim i takođe drogiranim Color for Shane. Ne znam ko je Shane, ali ovaj bend iz Sao Paola ima dve pesme sobnog fuzz rock tripovanja, pankerske u svojoj sirovoj neposrednosti, simpatične, kratke i ekonomične. The Acid Machine isto imaju dve pesme, nešto duže i urađene u za njih sada već karakterističnom psihodeličnom maniru. Ako ste slušali njihov debi od pre nekoliko nedelja, ovo je more of the same i to nije loša stvar:
https://colorforshane.bandcamp.com/album/trip-to-brazil

Ali, pazite, evo ih opet. S.O.S BRAZIL je novi album The Acid Machine, izašao sa eksplicitnom ambicijom da se prikupe pare koje bi išle za pomoć stanovništvu pogođenom poplavama na jugu zemlje gde i bend živi. Više od šest stotina hiljada ljudi je trenutno evakuisano a ako je vama teško da date pet dolara za sedam pesama gruverske psihodelije onda jebiga:
https://theacidmachine.bandcamp.com/album/s-o-s-brazil

Sa imenom Acid Blizzard naravno da od ovog španskog benda očekujete u kiselinu natopljenu psihodeliju i hipnotički gruv, ali EP Sleepeless zapravo nudi melodičniji, atmosferičniji program sa prozračnim miksom, gitarama koje su često snimljene sa vrlo malo distorzije (da bi onda distorzirani momenti bili srazmerno moćniji), a hipnoze, naravno, ne manjka. Ovo su tri pesme ubedljivog psihodeličnog roka sa odličnim vokalom i bendom koji vrlo lepo provlači svoj ritualni, inicijantski program. A još se i plaća koliko hoćete PLUS ima taj lepi omot. Ne propustite:
https://acidblizzard.bandcamp.com/album/sleepless

The Freak Folk of Mangrovia su četvoro Riječana sa novim EP-jem, Tales from Beyond the Firmament, izašlim za hrvatski No Profit Recordings. Iako se ovo izdanje ne da kupiti kao daunloud, podstičem da ga poslušate jer se radi o prijatnom, hipnotičkom, dobro snimljenom i produciranom psihodeličnom roku sa space rock elementima, gruverskom i generalno vrlo prijatnom. A kad ste već tu kliknite i na link do Bandcamp stranice samog benda da čujete i starija izdanja:
https://noprofitrecordings.bandcamp.com/album/tales-from-beyond-the-firmament

Zato Rain Devil iz države Vašington sviraju mastan, bluzerski stoner rok. Njihov drugi album, The Witching Hour, šest godina nakon prvenca, ima jedanaest pesama ozbiljnog rokanja i rolanja, bez mnogo filozofije, ali sa dovoljno raznovrsnosti u ritmovima i rifovima. Ovo je energično, atmosferično, prilično šmekerski napisano i odsvirano, sa zapravo dosta kreativnosti u kratkim, ekonomičnim pesamama. Fino se sluša:
https://raindevil.bandcamp.com/album/the-witching-hour-3

Severnoirski Astralnaut su zanimljivi na svom debi albumu, Astralnaut, a koji su snimili posle gomile EP-jeva što su svi izašli prvom polovinom prošle decenije. Dakle, pravila se pauza, prikupljala inspiracija i Astralnaut zvuči ambiciozno, kombinujući energičan, gruverski stoner rok sa, pa, nekom vrstom teatra. Kombinacija nikkejvoskog pevanja (al kad bi Nik Kejv bio dugokosi hašišar) Thomasa Mallona, efektnih ženskih bek vokala i energičnog bluzerskog treskanja sa kinematičnim atmosferama je dosta prijemčiva i bend se definitivno imao rašta vraćati u studio:
https://astralnaut.bandcamp.com/album/astralnaut

Komšije iz Korka u Irskoj, Coroza su, pak, na svom drugom albumu, As Within, bučniji, emotivniji, ekspresivniji. Ovo je kombinacija sludge i doom metala sa ,,blackened" elementima, pa i sa post-metal mirisima, i ako volite zvuk koji je neprijatan, sav usrednjen na ekvilajzeru ali i pesme velike dinamike i emotivnosti, Coroza nude vrlo solidan, kontemplativan materijal:
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/as-within

Mnogo klasičnije zvuče Hail Darkness iz Arizone čiji EP Luciferan Dawn † Coven Of The Blackened One nudi dve pesme okultnog roka/ doom metala kao ispuzalog iz najtamnijeg kutka kasnih sedamdesetih. Ovo je melodično, satanistički, IZUZETNO zarazno i producirano kao da se dešava u snu koji pored vas sanja neko za koga do malopre niste bili sugurni diše li uopšte. Predobro je:
https://haildarkness.bandcamp.com/album/luciferan-dawn-coven-of-the-blackened-one

Voidsmen su iz Solt Lejk Sitija i EP Ice Age Part 0: Blood Furnace im traje 23 minuta. Sa samo tri pesme. Od kojih je jedna interludij od tri minuta. Dakle, ovde se ne radi na sitno i dve ,,prave" pesme su svemirski stoner-doom komadi sa puno znojave svirke, metalnih fantazija i urlanja. Nije to rđavo, ni slučajno, ali svakako treba da ste u treningu:
https://voidsmen.bandcamp.com/album/ice-age-part-0-blood-furnace

Relaksiraniji ugođaj dobijate od Lust Ritual iz Londona koji su u napušenom '70s fazonu okultnog roka i dooma. EP Forbidden Rites voli lepu melodiju, sabatovski rif, pristojan old school gruv. Ima tu malo elemenata za peglanje, pogotovo u domenu pevanja harizmatične Španjolke po imenu Ieva Isabella Ruiz, ali je pitko i sluša se sa osmehom:
https://lustritual.bandcamp.com/album/forbidden-rites

Nagađate da Stoner Conspiracy iz Montreala sviraju NEKAKAV stoner rock a, evo, da pomognemo, EP Muldahara ima četiri pesme pankerskog ali amtosferičnog gruvanja, sa masnim rifovima i odličnim ženskim vokalom. Produkcija je jeftinija nego što bi bilo IDEALNO ali izdanje ima mnogo šarma:
https://stonerconspiracy.bandcamp.com/album/muladhara-ep

Oh, shit, kada sam video da BleakHeart iz Denvera (grada koji je ove nedelje izbacio GOMILU zanimljivih albuma) svoju muziku opisuju ne samo kao doomgaze već i DREAMGAZE, pomislio sam da to ne može biti za mene, ali me je bukvalno prvi akord koji sam čuo na albumu Silver Pulse oduvao. Ovo jeste nežna, sanjiva muzika, sa harmoničnim ali distorziranim gitarama, doom metal tempom i eteričnim ženskim vokalima i ona IZUZETNO koristi svoj arsenal da iz podsvesti prizove šest halucinantnih komada. Sporo, intimno a opet epski i prejako. Produkciji bih i imao šta da zamerim ali muzički i kompozitorski ovo je skoro pa perfekcija:
https://bleakheart.bandcamp.com/album/silver-pulse

Italijani iz Barija, Zolfo su malo doom a malo post metal, pa im tako i album, drugi po redu, Descending into Inexorable Absence, zvuči naglašeno pretenciozno sa svojim ekstremno sporim tempom, vrištećim vokalima, dramatičnim harmonijama. I, mislim, okej je to meni, volim pretencioznu muziku kada ima čime da podupre tu pretenziju a mada su Zolfo vrlo predvidivi, makar to što rade, rade iz srca, žustro, bez rezervi. Tako da je ovo skoro sat vremena abrazije koju biste dobili da ste nekakav AI trenirali samo na starim albumima Neurosis, Yob i Isis i nije originalno, ali ako baš TO tražite, vrlo dobro radi posao:
https://zolfo.bandcamp.com/album/descending-into-inexorable-absence

Takođe Italijani i naši stari znanci, Sonic Demon, su ,,rešili da napišu još nove muzike" (to posle sedenja i promišljanja DA LI uopšte da se time bave, koje se završilo konzumiranjem opijata) ali su prvo snimil EP sa tri obrade sebi dragih pesama kako bi se inspirisali. I sad, možete da zamislite kako zvuče napržene, napušene, ekstremno fazirane verzije Stoogesa i Black Sabbath kada ih se ova dvojica dohvate. Prelepo je, naravno. Plaćate koliko hoćete, naravno:
https://sonicdemon.bandcamp.com/album/no-fun-sweet-leaf-for-the-dog

Za nešto baš mračno i teško tu su Balkan. A Balkan su iz Vankuvera i nemaju veze sa našim delićem sveta ali cepaju mračan, težak, preteći sludge-death-doom metal. EP Not All Prisons Have Bars je naravno jeben sa svih strana i ovo su tri pesme ne sasvim amorfne ali mučne crnine. Transylvanian Recordings kao izdavač je i garancija kvaliteta:
https://balkan.bandcamp.com/album/not-all-prisons-have-bars
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/balkan-not-all-prisons-have-bars

Dopethrone imaju novi album, Broke Sabbath i ekipa iz Montreala ne nudi neko veliko iznenađenje. No, ako volite štrokavi, bučni sludge metal, prilično grozne produkcije ali nekako šarmantne dispozicije, ovo je sedam pesama mrvljenja i vriske po vašem ukusu:
https://dopethrone.bandcamp.com/album/broke-sabbath

Šveđani Huanastone imaju dosta grandža u svom dezert roku. Volite li muziku koja je psihodelična a opet rokerska, glasna, energična? Album Son of Juno je sve to zajedno, nudeći jedan beznaporno himnični kvalitet i veoma bučan mastering. Prijatno je:
https://huanastone.bandcamp.com/album/son-of-juno

Duo Semuta je iz Portlanda u Oregonu i po ko zna koji put moram da se zapitam šta stavljaju u vodu u tom gradu? Jer, evo, ovo je SJAJNO. Veterami mnogih porlandskih bendova, ova dvojica bradatih rokera imauu EP Glacial Erratic koji ,,progresivni" sludge metal radi sa toliko zrelosti i uverljivosti da vam dođe da ništa drugo sem progresivnog sludgea ni ne slušate. Sjajno napisano, odsvirano moćno, maštovito a ROKAČKI, ovo je za svakog kome je Mastodon danas suviše komercijalan a ipak ga svrbi proggy ožiljak:
https://semutamusic.bandcamp.com/album/glacial-erratic

Denverski Deer Creek ne menjaju ništa radikalno u svom izrazu ni na novom albumu, The Hiraeth Pit. Njihov gruverski, toplo fazirani stoner rok je i dalje dostatno HEAVY a da je istovemeno melodičan i nekako prijateljski postavljem prema slušaocu. Ovo je mišićavo, snažno a opet donosi jednu optimističnu atmosferu i nudi ambijent za relaksaciju, punjenje baterija, jednom rečju – užitak:
https://deercreek.bandcamp.com/album/the-hiraeth-pit

Abrams iz Denvera su negde između sludge i post metala a pošto njihov album Blue City izdfaje Blues Funeral, znate da tu ima nečega. I ima! Album je razigran, nestašan, energičan, sa jednakim polaganjem na melodiju, atmosferu i solidan gruv. Bučan mastering nije po mom ukusu ali bend voli da ima HEAVY zvuk pa eto im. Pesme su dovoljno maštovite da mogu da zažmurim na jedno uho:
https://abramsrock.bandcamp.com/album/blue-city

Tokijski stoner rokeri Hebi Katana su izdali novi živi album. Ili makar živi snimak koji možete daunludovati po ceni koju sami odredite. Doom N' Bloom 2024 je snimak dva nastupa u Osaki i Tokiju iz Aprila ove godine, a tokom promotivne turneje koja je usledila nakon izlaska njihovog decembarskog albuma ,,III". Mislim, slušali ste Hebi Katana, znate kako njihov lepljivi, sabatovski stoner-doom ide, pa samo da dodamo da su ovo relativno neprofesionalni snimci, na nivou nekog pristojnijeg pirata i ako vas rajca taj sloj patine preko solidnog rokenrola, imaćete mnogo prilike za užitak.
https://hebikatana.bandcamp.com/album/doom-n-bloom-2024

E, sad prelazimo na thrash i speed metal, hardcore i grindcore i onda na death metal. Pa izvolite. Mančesterski Ghost Keeper sviraju vrlo standardni thrash na albumu The Dread Legion, njihovom drugom za dve godine. Ovde nema mnogo filozofije i Mankunijanci sa devet pesama prolaze kroz obavezne sastave, sviraju tvrdo, disciplinovano, imaju malo gruva, malo se sprintuje, sve je vrlo komprimovano u miksu i masteru, vokal je grub, muževan i, prosto, ako biste tražili thrash metal bend koji bi u enciklopediju stavili kao ilustraciju pojma, Ghost Keeper su taj bend:
https://ghostkeeperuk.bandcamp.com/album/the-dread-legion-2

Baskijci Txatar svoj debi album, Hildakoen jainko smeštaju čvrsto u thrash format ali se trude da i rifovima i aranžiranjem i pevanjem malo prošire njegove granice. Nije ovo neko radikalno promišljanje thrash predloška, ali Txatar imaju interesantne ideje o melodijama, koriste vokalne tehnike koje nisu uobičajee u thrashu i generalno prave pesme sa jednom heavy metal širinom vizije, a da se thrash eksplozivnost i energičnost ne gube. Pristojno producirano i originalno:
https://txatar.bandcamp.com/album/hildakoen-jainko

Unit su iz San Antonija a Impaled / Casualties je singl sa dve pesme kvalitetnog metaliziranog hardcore thrasha. Baš onako solidnog, sa brzim tempom, besnim vokalima, jakim gitarama, trajanjima ispod dva minuta. Unit imaju dobar studijski zvuk, uvežbani su do bola i jednom rečju razbijaju.
https://theunitsa.bandcamp.com/album/impaled-casualties

Acid Evil je dobro ime za metal bend, a u pitanju je jednočlani, ženski projekat iz Ekvadora. Paola Sandoval je tokom prošlih deceniju i po izdala nekoliko kraćih izdanja i jedan album, a novi EP, Saturnian Kult je prelep mali artefakt andergraunda i agresivne zabave. Mislim, naravno da je ovo oštri, sirovi, pankerski speed-thrash metal sa jeftinom a efektnom produkcijom i mnogo duše i karaktera. Nema greške:
https://acidevilecuador.bandcamp.com/album/saturnian-kult

Sa svoj strane Poljaci Exist na svom drugom albumu sviraju melodičniji, tehničkiji thrash metal sa dosta užurbanih rifova i kompleksnog aranžiranja. Iako je album nazvan Frog Bomb, muzika nije napravljena da bude šaljiva i pored thrash osnove ima i malčice modernijeg melodeath i metalcore mirisa. Ali malčice. Produkcija vrlo čvrsto spakovana, kvalitet neupitan:
https://existthrash.bandcamp.com/album/frog-bomb

Za više old school publiku tu je novi album njemačkih Lucifuge. I ZAMALO ALBUM NEDELJE! Osnovani 2016. godine, ovi su momci preko preko evo već šest albuma evoluirali svoj zvuk od blek metala do black-thrasha i Hexensabbat je ploča u koju je teško ne zaljubiti se na prvi aperkat. Pričamo o sirovom, iz podruma ispuzalom trešerskom prazniku, svom u zujećim rifovima, jebačkim solažama i energičnom tempu. Naravno, produkcija je old school, prilično krševita, vrlo u skladu sa autentičnošću koju izdavač Dying Victims ceni iznad svega. No, najvažnije je da su pesme IZVRSNE i poneće vas toliko da nije isključeno da ćete kupiti novu teksas-jaknu samo da biste mogli da joj otkinete rukave i lično je izbušite nitnama. Pakao!
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/hexensabbat

Evo i prvog albuma benda Abysm iz Luizijane. Shadow Of Malevolence nije baš čist thrash metal i ovde ima mešanja sa melodic death metal formulama, ali ekipa uspeva da sve drži u jednom sirovom, užasno simpatičnom zvučnom domenu, gde se i ta melodeath ambicija, i propisni thrash krš lepo spajaju i daju osam šarmantnih pesama:
https://abysm1.bandcamp.com/album/shadow-of-malevolence

Gremblin iz Argentine svoju muziku opisuju kao ,,thrash metal punk" i, eto, ako vam je po volji malo treš metala sa pankerskom, realskiranom dispozicijom, na pravom ste mestu. Album Modificación nije tehnički primitivan, mada produkcija jeste jeftina, ali bend i piše i svira pesme vrlo ubedljivo, nudeći jak tempo, dobre rifove, napaljiv ulični izraz. Pevanje na Španskom se podrazumeva i ovo je idealan saundtrak za aktivan odmor:
https://gremblin.bandcamp.com/album/modificaci-n

Evildead, projekat Juana Garcie iz Agent Steel (i Body Count) ima novi album, Toxic Grace i ovo je i pomalo frustrirajuća kombinacija kvalitetnog potencijala i nerealizovanih ideja. Mislim, album počinje rifom koji toliko asocira na Slayer da to nije slučajnost i onda sebe hvatate kako ostatak ploče tražite od koga su sve još Evildead pozajmili umesto da normalno slušate muziku. OK, ne pomažu ni pomalo nemaštoviti vokali Phila Floresa, ali bend svakako ume da napravi propisan thrash ugođaj kada se potrudi... Vredi čuti ako BAŠ volite Garciju i ovaj bend:
https://evil-dead.bandcamp.com/album/toxic-grace

Nemam pojma koliko je danas Hare Krišna popularna religijska opcija u hardkoru, ali očigledno da ima još bendova koji sebe označavaju krishnacore etiketom. Najnoviji su Invocation iz Kalifornije čiji singl Sacrifice / Padma ima (uprkos naslovu) tri lepe pesme kombinacije naboda i atmosfere. Bend svira dobro, pesme su OK, produkcija OK, sve kako treba, uključujući cenu od koliko date:
https://xinvocationx.bandcamp.com/album/sacrifice-padma

Manje duhovni ali više nabodni su Crosshair iz Toronta, čiji Crosshair Demo ima dve pesme što pričaju o pištoljima, obaračima i ubijanju. Ako volite, volećete. Produkcija je dobra, svirka sigurna, cena koliko date:
https://crosshairhc.bandcamp.com/album/crosshair-demo

Rusi Стерва na istoimenom albumu nude samo muku, tenziju, disonancu, opresiju. Ovo je haotični hardkor sa screamo i mathcore elementima, koji će stati sa prosipanjem disharmoničnih rifova tek toliko da vam ponudi šugejzerske sanjarije pa da se vrati u šutku. Produkcija, uh, jedva da postoji, ali to svemu daje andergraund patinu a cena je koliko ponudite:
https://sterva.bandcamp.com/album/-

Za ,,normalniji" metalizirani hardkor idemo do Indonezije i slušamo bend Lionsleep sa EP-jem ...And The War Collides. Ovo je negde između klasičnog hardcore thrasha i moshcore gruva, energično, na momente melodično, svakako solidno producirano i srčano odsvirano. Naravno, u skladu sa indonežanskim standardima daunloud košta čitavih 20 dolara ali da je kvalitetno – jeste:
https://thronekillrecs.bandcamp.com/album/and-the-war-collides

Australijski Rend imaju EP sa dve pesme. COLD STEEL / LIFE DENIED i ovo je opet metalizirani hardkor nekog srednjeg tempa. Rend su svakako besni, zvuče preteće i nadrkano, imaju prihvatljivo dobar zvuk a rifovi su kao ispali iz zlatnog doba krosovera. Simpatično ali cena od sedam dolara, makar i australijskih, je možda preambiciozna:
https://rendhc.bandcamp.com/album/cold-steel-life-denied

Left to Nothing iz Providensa sa Rod Ajlenda kažu da vraćaju u modu ,,brzi old skul hardkor". Što ja naravno pozdravljam. No, EP Hope and Despair ne obara neke brzinske rekorde i bliži je Motorhead/ GBH tempu, sa dosta promena ritma i upadanja u gruverske moš-delove. Što je sve okej. Bend ima i solidan zvuk i ovo je pitko i prijatno.
https://lefttonothing.bandcamp.com/album/hope-and-despair

Closed Shut su iz Jume u Arizoni i njihov beatdown hardcore je pun gorčine i bijesa, ali nije puka niska gangsterskih promo-klipova. EP Dumb Luck se bavi pričanjem malih urbanih priča koje zvuče autentično i pakovanje u spore, teške pesme daje im adekvatnu dramatičnost. Zvuk pristojan, cena po vašoj želji:
https://closedshutaz.bandcamp.com/album/dumb-luck

Nizozemski Boneripper su kao Madball pa metalnije. Ako volite takav neki hardkor koji je u produkciji prenapregnut do pucanja, a muzički kombinuje zapaljiv gruv i malo brze svirke, album World Ablaze ne može da pogreši. Boneripper tačno znaju gde su i imaju kvalitet:
https://boneripperhc.bandcamp.com/album/world-ablaze

Blade su iz Liverpula i sviraju vrlo težak metalizirani hardkor ali sa vokalom koji je ČIST death metal. Ozbiljno, Demo '24 ima dve pesme i intro koji će vam leći ko budali šamar ako ste uvek voleli moshcore i beatdown ali ste želeli da nekako u takvim bendovima peva recimo Corpsegrinder iz Cannibal Corpse. Slatko je a plaćate po želji:
https://bladel1hc.bandcamp.com/album/demo-24

Kome treba doza propisnog britanskog crustcore rokanja, tu mu je debi album novog sastava Retsu, isto nazvan Retsu. E, sad, ovde svira Scoot, iskusni basista Doom i gitarista Extinction of Mankind, u ekipi sa nekom mlađarijom jer mu je, kaže, nedostajalo da ide na turneje. Pretpostavljam da neki ljudi kad nisu na drumu, naprosto nisu živi. Enivej, Retsu je BAŠ onako kako očekujete, jedan dosta upeglan ali i dalje autentičan primerak UKHC ponude, sa dovoljno raznovrsnim pesmama ali i dovoljnom lojalnošću klasičnom zvuku da ne možete da pogrešite:
https://783punx.bandcamp.com/album/retsu

Za slučaj da niste sigurni, Rotten UK nisu iz ,,UK" već iz Njujorka. Ali sviraju kao da jesu iz UK. Drugi album benda, Age of Chaos je jedna sasvim lepa ploča prljavijeg, ali opet duševnog krastpanka koji voli i poneku melodiju, poneki akord udaren bez distorzije.. Ima tu petnaest pesama u tričetvrt sata muzike, i dovoljno je haotično da zvuči autentično a dovoljno disciplinovano da ne bude maniristički. Pank ez fak:
https://rotten-uk.bandcamp.com/album/age-of-chaos

Cathari iz Filadelfije sami sebe zovu noisecore bendom i ovo je, tehnički gledano, zaista negde između noise rocka i sporog, teškog hardkora. Pevačica i autorka svog materijala na EP-ju It Will Hurt the Entire Time You Are Alive, Magdalena Stephens kaže da je ovaj materijal emanacija njenog razočaranja životom odrasle osobe i, sad, ako se osećate jednako razočarano (a ako se ne osećate šta ZABOGA radite ovde, čitajući ove stvari?), teško mi je da poverujem da nećete iz sve snage popušiti ovaj bučni, abrazivni, jebeno moćni EP.
https://catharitheband.bandcamp.com/album/it-will-hurt-the-entire-time-you-are-alive

Ragum su bend Arapa u dijaspori, ne znam tačno odakle ali deskriptor ,,sa okupiranih teritorija" bi mogao mnogo toga da znači. Enivej, grupa svoju muziku opisuje i kao ChaabiGrind i kao Maghrebcore i kao Diasporic Berberic Death Metal. Pa vi sad vidite. Album Beyouv ima osam pesama negde između grindcore i hardcore thrash izraza, produciran je solidno, ne preterano maštovit, ali sasvim pristojan u celini. Onako, radnički, seljački, duševan:
https://ragum.bandcamp.com/album/beyouv

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 25-05-2024, 12:14:45

Kanađani Chadhel i Mađari Jack imaju split album i ovo je pakovanje kvalitetnog grindcore zvuka sa sociopolitičkim sadržajem, dobrom produckijim, zrelom svirkom. Chadhel su dosta prepoznatljivo severnoamerički u svom izrazu, mada, hvala svemu nesvetom, nemaju onaj prenapucani, do besmisla iskomprimovani zvuk koji je standard za savremeni grindcore sa ovog kontinenta (ali i iz Švedske, Finske itd.) pa njihova dinamična, brza muzika uspeva da u slušaočevo uho uđe sa svojim nijansama a ne kao neprozirni blok betona. Jack koriste niži štim, imaju deblji zvuk i generalno zvuče moćno sa svojim crustgrind rifovima i energičnim, brzim pesmama a svoj materijal završavaju jednim dužim remiksom koji kombinuje grindcore, elektroniku, slobodnu improvizaciju, saksofon, nečim što je bilo popularno među grinderima devedesetih i lepo ga je ponovo čuti. Uostalom, Jack su i osnovani krajem devedesetih. U svakom slučaju, odlično izdanje koje izlazi i na vinilu i podseća da grindcore ima široku ekspresivnu paletu:
https://chadhel.bandcamp.com/album/split-with-jack
https://jackgrindpunk.bandcamp.com/album/split-with-chadhel

Purulent Spermcanal / Impetigo je baš ono što piše na pakovanju: split album čeških goregrindera Purulent Spermcanal i čikaških goregrind legendi Impetigo. Naravno, Impetigo su se odavno raspali pa njihova strana predstavlja neku vrstu greatest hits izbora pesama sa novim masteringom, ali i strana Purulent Spermcanal je zapravo kompilacija njihovih popularnijih pesama koje je bend iz Ostrave ponovo snimio. Nisam neki veliki ljubitelj ni jednog od ovih bendova, ali Česi su se vidno potrudili oko svog materijla i album zvuči odlično, odsviran je besprekorno i humor ovde ne nadmašuje izvornu grindcore energičnost:
https://sadistro.bandcamp.com/album/purulent-spermcanal-impetigo

Još, ali SAVRŠENOG grindcorea imamo na split izdanju italijanskih bendova One Day In Fukushima i Neid naslovljenom White Collars Chronicles. One Day In Fukushima za svoju stranu kažu samo ,,Nothing to say, just blastbeats." I onda pocepaju pet pesama JEBENOG grajnda, sa savršenom svirkom, dobrim zvukom, odličnim, eksplozivnim pesamama. Poslednja je obrada al to jedva da ćete primetiti. Neid su siroviji, a muzika im je pritom mrvicu bliža death metalu, ali onom baš primitivnom i savršeno je sa njihove strane imati sedam pesama baš surove deračine:
https://tifonecrewprod.bandcamp.com/album/white-collars-chronicles
https://onedayinfukushima.bandcamp.com/album/white-collars-chronicles-split-w-neid

Cardiac Arrest iz Čikaga su osnovani još devedesetih i imaju već osmi album, prigodnoi naslovljen The Stench of Eternity. Naravno da je ovo old school death metal žurka sa deathgrind rifovima koji otvaraju album i produkcijom koja nema ni trunku modernog plastičnog, komprimovanog zvuka Ovde sve pršti, puca, trese se, bubnjevi zvuče kao da ih svira čovek a ne mašina, a tempo se blago ljulja jer je tako LEPŠE. Cardiac Arrest podsećaju na death metal i deathgrind sa početka i polovine devedesetih na najbolji način sa svojim servisom ložačkih rifova, tim prirodnim, neprskanim zvukom i izvedbom koja je lepršava, ljudska, nesavršena i time zapravo prijemčivija od mnogo drugog što kolege donose kroz svoje hipereditovane produkcije. Pesme nisu nekakva remek-dela, da se ne zaletimo previše u pohvalama i neke od njih traju možda i malo nepristojno dugo, ali Cardiac Arrest definitivno donose osmeh na lice:
https://cardiac-arrest.bandcamp.com/album/the-stench-of-eternity

Morgued iz Bostona su osnovani 2019. godine ali njihov death metal zvuči prilično odstojalo. Reduced to Primitives im je drugi EP, sa pet pesama ugodnog mošerskog, pećinskog programa. Uprkos ,,antikosmičkoj" dimenziji tekstova, muzički ovde nema filozofije i sve je u rifu, hedbengerskom gruvu, prijatnom promuklom vokalu. Opuštajuće:
https://morgued.bandcamp.com/album/reduced-to-primitives

Blasteroid iz Atine su daleko na drugoj strani, ne samo time da je njihova muzika mnogo više ,,kosmička" nego i da je u pitanju progresivni spoj death i thrash metala sa velikim ambicijama da se u kompleksnim aranžmanima ispita mnogo harmonija i atmosfera, ritmova i tempa a da se ne izgubi vučna sila kvalitetnog death-thrasha. I ide im to. Prvi album, Crypts of Mind je odlično produciran i odlično odsviran, napisan sa mnogo entuzijazma i, sem ako niste baš alergični na stalne promene ritma, prilično prijemčiv. Ovo jeste jedna procesija egzibicija, ali one stoje u službi kompozicija i nisu naređane sasvim proizvoljnim redosledom. Poslušajte ako volite stariju školu progresivnog death metala poput Pestilence i Atheist. A i ako volite Archspire, vredi čuti kako neke stvari dobro zvuče kada nisu u masteringu spjeskane do neprepoznatljivosti:
https://blasteroid24.bandcamp.com/album/crypts-of-mind

E, sad onda nam još old school death metal zvuka stiže iz, eto, Izraela. Necrogutter je slatko ime a i prvi EP, Gutter Rituals ima potrebnu death metal aromu, pa muziku praktično čujete u svojoj glavi i pre nego što krene. Dakle, pet kratkih pesama lepljivog gruva i jednostavnih aranžmana, sa očiglednim korenima u '90s zvuku bendova poput Cannibal Corpse, Banished ili Deicide, ali i evropskim vedetama poput Entombed i Gorefest. Ništa novo, ništa originalno ali lepo snimljeno i POŠTENO:
https://necrogutter.bandcamp.com/album/gutter-rituals

Njemačlki Fear Connection imaju novi EP, Where Evil Prevails i njihova kombinacija death metala, sa thrash i crustcore elementima je na njemu dobila i samo malo melodičnog death metal preliva. Nije to nesimpatično, bend svira žestoko, brzo, pesme su energične, a zvuk solidan pa se sa ova tri studijska i jednim živim komadom fino utroši tih nekih 15-20 minuta:
https://fearconnection.bandcamp.com/album/where-evil-prevails-ep

Vrlo prijatan death metal stiže nam iz prijateljskog Viskonsina sa prvim EP-jem benda Drillbit. Nazvan Catacomb Rituals ovo je materijal sa četiri pesme primitivnog gruva, pristojne produkcije, jedne generalno praistorijske agresivnosti i zabavnosti. Nije ni glupo ni monotono pritom, i Drillbit sa gitarama rade znatno više od hromatskog nizanja denflovanih nota koje mnoge kolege umeju da zloupotrebe u svojoj muzici. Jako lep prvi utisak:
https://drillbitofficial.bandcamp.com/album/catacomb-rituals

Enucleate su iz Glazgova i njihov prvi EP, Chaorealm zvuči vrlo sigurno. Ovaj kvintet se sastoji od muzičara već aktivnih u dosta bendova koji imaju izdanja i rade ozbiljno, pa to objašnjava kvalitet materijala, solidnu produkciju ove tri pesme, ubedljivost. Ovo je death metal koji voli melodiju mada ne spada u melodeath krilo ove muzike, ali voli da provuče lepu solažu pa i da rif završi melodijom koja vas malo trgne i oplemeni. A pritom je brzo, energično, napunjeno adrenalinom. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://enucleateband.bandcamp.com/album/chaorealm-2

Love at First Bite je šesti album za češki Cuttered Flesh i njihov tehnički, brutalni death metal je ovde u solidnoj formi. I u solidno jakom zagrljaju sa deathcoreom. Nisam TAČNO u stanju da kažem kada su Cuttered Flesh uleteli u deathcore fazon, ali njihova fuzija ove dve srodne ali ipak distinktne muzike je prilično maštovita na ovom izdanju, sa vrlo tehničkom svirkom i njoj adekvatnom nedinamičnom produkcijom, ali i sa dosta zanimljivih harmonskih momenata i igrarija da se barem ja ne dosađujem. Svakako, ako volite deathcore ali da je avanturističkiji, tehničkiji, blizak brutal death zvuku, ovo treba da čujete:
https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/love-at-first-bite

Kad smo već kod tech-death zvuka, denverski Vale Of Pnath imaju treći album, Between the Worlds of Life and Death i ovo je jedna ozbiljno, ambiciozno napisana ploča, spremana, uostalom, pola decenije. Tehnika ovde čak i nije u prvom planu i Vale me ovde više podsećaju na Septicflesh ili Nile nego na Spawn of Possession ili Archspire, jelte. I, to mislim u vrlo dobroj konotaciji. Volim album koji ima ovako epski nastup a opet zna da zavrne na tehničku stranu kada to ima efekta, Zvuk je dosta muljav, naravno, jer, jelte, glasan mastering, pa se tu dosta instrumentalne suptilnosti (uključujući klavir i sintisajzer) i dinamike pogubi, ali ovo je svakako moćno odsviran, dobro napisan album death metala koji odustaje od opštih mesta žanra i ide u smeru maštovitosti i gizdavih aranžmana. Jako kul:
https://valeofpnath.bandcamp.com/album/between-the-worlds-of-life-and-death

Imamo još dobrog tech death zvuka. Sentiment Dissolve su iz Londona, ali onog u Ontariju, a njihov debi album, The Orwellian Dream voli nezgodne metrike i komplikovne rifove. Mislim, naravno da voli, ali bend to svira nekako veselo, izbegavajući egzibicije i nudeći nam razigranost pa i zabavu. Ali pametnu – ovo nije death metal pretnje i mrštenja ali nije ni sprdnja i album sa samo pet pesama nudi mnogo kvalitetne muzike i optimističnih ideja. Ako volite Killitorous, ovo je blisko, mada ne identično:
https://sentimentdissolve.bandcamp.com/album/the-orwellian-dream

Sa imenom kao što je Cavern Womb znate da vam ne sleduje 25 minuta melodičnog, gotskog death metala. Nego, jelte, primitivan, bolestan, pećinski death metal. Pa još iz Filadeldije. Paklenski! EP Stages of Infinity ima četiri pesme, dosta dorbih rifova, malo disonanci, sirov zvuk koji mi je mnogo prijatniji od moderno masterovanih, prebučnih ploča i mada muzički ne nudi neka otkrovenja, lepo se valja, dobro curi, PRIJA:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/stages-of-infinity

Mortal Wound iz Los Anđelesa svoj debi album, izašao za Dark Descent, naslovili su The Anus of the World pa vi vidite kako je to živeti u prestonici ,,zlatne države". Jedno je sigurno, Mortal Wound su grupa za old school publiku jer je njihov death metal kao izmileo iz sredine devedesetih, sa mnogo fora kojih se sa puno nostalgije prisećamo sa ranih ploča Deicide, Incantation, Immolation... Primitivno na momente, sofisticirano na druge momente, čak iznenađujuće duhovito kad se najmanje nadate (slušajte country početak za Tunnel Rat) ovo izdanje podseća da je Dark Descent tajno jedna od najboljih etiketa za ekstremni metal u ovom trenutku i ima sve odlike instant-klasika:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-anus-of-the-world

Evo nas na kraju sa heavy metalom i krosžanrovskim izdanjima. I evo, odmah, nisam siguran u koji bi podžanr ekstremnog metala Sorrow spadali pa je najbezbednije da ih spakujemo u ovu sekciju. Drugi album poljskog rodno mešovitog kvarteta, Black Soul (prvi, iz 2021. Godine zvao se Black Crow pa se tu vidi nekakva tema) je negde između sludge metala, death metala, mračnog crustpunka, ritualne muzike. Sad sve to zvuči jako visokoprofilno i pretenciozno, ali Sorrow zapravo valjaju fin, mračan srednjetempaški gruv, imaju grube muške death/ sludge vokale, ali imaju i klin i eneregične ženske vokale, imaju kinematične death-black rifove, imaju klasičan sludge džem u osnovi velikog broja pesama i generalno su nekako prirodno sve to izmešali. Poslušajte:
https://sorrow666.bandcamp.com/album/black-soul

Ruski simfonijski power metal sastav Antilliase, koliko shvatam, relocirao u Nizozemsku zbog rata na istoku Evrope pa je prvo izdanje sa nove lokacije album obrada pop, rok i metal pesama nazvan samo Covers. Nema mnogo filozofije ovde, muzika je raskošna, cheesy, bliska publici vrlo širokog profila sa odabranim pesamama u rasponu od Depeche Mode preko Queen do Stratovarius. Polovina albuma je posebno zanimljiva jer pevačica Elena Belova ovde radi pesme bez ritam sekcije, mada i dalje u raskošnim aranžmanima, uključujući muziku iz igre The Witcher 3. Prijatno:
https://antilliaru.bandcamp.com/album/covers

Norveški rodno mešoviti trio Grimskull pod ovim imenom vredno radi od 2009. godine pa smo sada u prilici da poslušamo njihov četvrti album, Gathering Shadows. No, valja imati na umu i da je bend, pod originalim imenom i u drugim postavama radio još od kraja osamdesetih pa je onda melodični heavy metal koji se ovde čuje nekako istorijski utemeljen i patiniran. Doduše, produkcija, jako ulickana, možda i za nijansu previše ako mene pitate, nema u sebi ni trunku te patine, ali pesme su lepe, melodične, pošteno ukorenjene u NWOBHM zvuku, a izvedba žustra i strastvena. Prijatno:
https://grimskull.bandcamp.com/album/gathering-shadows

Australijski Latibulate imamu isparavan stav, navodeći da su demo MUSIC FOR FRIENDS VOL. 1 snimili dva meseca posle formiranja, u malenoj sobi, smejući se sve vreme. Tako su i ove dve pesme kombinacije garažnog blek metala i (scr)e(a)mo posthardkora simpatične i prijemčive. Plaćate koliko želite, naravno:
https://latibulate.bandcamp.com/album/music-for-friends-vol-1

Noksvilski Summoner's Circle sami za sebe kažu da su pre svega ,,teatarski metal bend" i da njihova muzika ima elemente black, death i doom metala, sve izmešano sa progresivom, pa je to skoro pa definicija krosžanrovskog metala. Četvrti album ekipe iz Tenesija, Cult, je dostatno zanimljiv i zabavan sa šest pesma i introm epske, melodične ali progresivne muzike. Namenjene svakako ekstremnijoj publici ali maštovite, jako ambiciozno napisane i odsvirane besprekorno, naravno:
https://summonerscircleblacklion.bandcamp.com/album/cult

Gore smo imali bend sa imenom Balkan a sada imamo bend iz Portlanda u Oregonu nazvan Snailforce! koji u svojoj muzici koristi dosta balkanskih folklornih motiva. Striktno gledano ovaj projekat dvojice ortaka nije METAL metal, ali ima i dosta metala na EP-ju Greg and Adam's Wilderness Adventure gde se u desetak minuta postmodernog pačvork proizvođenja zanimljive muzike ispričaju neke lepe priče:
https://snailforce.bandcamp.com/album/greg-and-adams-wilderness-adventure

Evo još postmoderne sa novim EP-jem američkog trija lespecial. Sandwich Cage je delom ploča sa obradama, delom mashup zajebancija a pošto su na nišanu vrlo različiti umetnici, ali notabilno i Slayer, Metallica, Primus itd, treba da ovo čujete:
https://lespecial.bandcamp.com/album/sandwich-cage

Nisam siguran šta tačno sviraju argentinski Sangre De Barro, pa neka ih ovde. Njihova muzika je gruverska a atmosferična, malko je pank, malko metal, malko sludge, malko grunge, ima malo i thrasha a melodično je. Svakako je album jedna kvalitetna rokerska ploča, pa sa koje god strane da je gledate. Vredi:
https://sangredebarro.bandcamp.com/album/sangre-de-barro

Pre nekoliko nedelja sam napisao da se nadam da će Irci Panikatax da nam uskoro ponude još materijala i, evo, novi EP stiže jedva tri meseca kasnije. A Sudden And Unpleasant Change je mučna ali fascinantna ploča vrlo nojzičnog noise rocka, puna preteće, halucinantne atmosfere i nepraštajućeg, gazećeg postpank gruva. Jebeno je ovo ali na najbolji način, onako ikonoklastično, konfrontativno a bez pretenzija. Naprosto je sjajan spoj zvučnih eksperimenata i šutke:
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/panikatax-a-sudden-and-unpleasant-change

Italijani Eregion imaju treći album, Non Omnis Moriar i ovo je ultra cheesy power metal sa vikinškim i srednjevekovnim temama, laserski usredsređen na svoju ciljnu grupu. Mislim, ako volite Iron Maiden iz poslednjih dvadesetak godina ali biste još više voleli da sviraju duplo brže, dodaju violinu i pojačaju cheese factor na 11, Eregion će vam leći ko budali šamar. Dosta suva produkcija za bend koji juri ovako epski zvuk, ali to ga i čini prijemčivijim za moj ukus. Slatko:
https://youtu.be/Y14eIBQzJjs

Kad smo već kod laseri... Ako se bend zove Night Laser pitanje je samo KOLIKO njihova muzika može da bude prenaglašeno '80s i koliko mogu da idu u tom prenaglašavanju pre nego što upadnu pravo u parodiju. No, prijatno sam se iznenadio. Hamburški kvintet našminkanih muškaraca na albumu Call Me What You Want svira kvalitetan, energičan teški rok koji ima i sve sintsajzere i sva neonska svetla koja očekujete ali je pre svega ZDRAV. Ako ste voleli AOR/ Sleaze struju osamdesetih na transverzali Foreigner-Survivor-Loverboy-April Wine (pa i Blackfoot u nekim fazama), Night Laser su TO, samo ekstremno kvalitetno, sa sjajno napisanim pesmama, kvalitetnom, organskom svirkom i zapravo vrlo ukusnim aranžmanima. Sjajno:
https://nightlaser.bandcamp.com/album/call-me-what-you-want

Dying Victims imaju i drugo notabilno izdanje ove nedelje, sa debi albumom italijanskih heavy metal/ power metal heroja Hextar. Iako bend postoji od 2018. godine, tek je ove snimio album, ima novu postavu i spreman je da osvoji svet. I, sad, ako volite melodičan, enegičan heavy/ power zvuk, koji izbegava modernu, beživotnu power metal produkciju, voli mnogo harmonija u refrenima, voli i progresivne trikove na gitarama, pravi brze i poletne pesme a da su aranžmani zapravo vrtoglavo komplikovani, onda je Doomsayer album za vas. Napomenuo bih da se na vokale koje daje basista i osnivač Emiliano Zinà treba navići, jer iako Zinà pogađa note, njegova izvedba je definitivno malo kruta, delimično i zbog jakog italijanskog naglaska u izgovaranju Engleskog jezika, a miks čini glas vrlo prominentnim u slušaočevoj percepciji. No, ako ste navikli da od Dying Victims očekujete generalni kvalitet i jedan respekt za tradiciju ali sa ambicijom da se ona smisleno nadograđuje, Hextar će vam definitivno leći na volej:
https://hextar.bandcamp.com/album/doomsayer
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/doomsayer

Album nedelje je death metal MONSTRUM! Iz Indije nam, dakle, stiže Moral Putrefaction, debi album istoimenog trija i, oh, zafali ponekad čoveku ovakav divljački, moćan death metal koji se ne zamara nekakvim ,,tehnikama" i ,,progresivama" nego ZVJERSKI krlja. Ne da su Moral Putrefaction nekakve muzičke neznalice, nisu, ovo je perfektno odsvirano i vrlo solidno snimljeno, ali njihova muzika zvuči kao kada bi čopor hijena naučio da svira a onda napravio album uz koji će lavove terati od njihovog plijena a onda taj plijen rastrzati na komade i proždirati ga okrvavljenim njuškama. Pritom, u skladu sa imenom benda, pesme se bave sociopolitičkim temama i ozbiljno osuđuju sve ono čemu je suđenje preko potrebno. Zvuk, naravno, jako napucan, ali uz ovakve pesme se to i slaže. Fenomenalno:
https://moralputrefaction.bandcamp.com/album/moral-putrefaction

Meho Krljic · 01-06-2024, 12:00:40

E, pa, ova nedelja ispade baš bogata. Mnogo dobrih i maštovitih blek metal izdanja, par izvanrednih death metal ploča, sumanuto sjajna ponuda grindcorea, i onda još i pregršt izdanja koje šaraju po žanrovima kako im se ćefne a zvuče dobro. Plus Cloven Hoof imaju odličan novi album koji su SVI izignorisali iako bolji heavy metal nećete čuti ove nedelje. Davimo se u izobilju i teško da tu imam na šta da se žalim, a još je i novi Cosmic Jaguar IZVANREDAN i, evo, ne znam kako pravite ONAKVU muziku u zemlji koja već dve godine ratuje sa Rusijom bez izgleda da to skoro stane... Iduću nedelju ću provesti u opširnim poslovnim obavezama takoda anticipiram da će naredni pregled biti skromniji, ali ove nedelje BAŠ BOGATO. Idemo:

Prvo blek metal! Česi Stíny plamenů su toliko old school da na naslovnu stranu svog jedanaestog albuma, První přívalový úder stavljaju svoju fotografiju, kako poziraju u kožnim jaknama (i mantilu!), sa namazanim licama, bez ikakvih daljih stilizacija. No, muzika ovog benda koji radi od kraja devedesetih je old school u vrlo pozitivnoj konotaciji, sa jasnim utemeljenjem u drugotalasnom stilu koji je obeležio tu dekadu i razumnim, smislenim evolucijama. Bend ima i dimenziju slovenske emotivnosti ovde ali je ona upregnuta u mišićavu svirku i pesme koje se oslanjaju na jake rifove, čvrst ritam, jednu generalno METAL osnovu. Vrlo, vrlo dobra ploča:
https://stinyplamenu.bandcamp.com/album/prvn-p-valov-der

Omot za kasetu nizozemskog projekta Bok (pretpostaviću jednočlanog), a koja je naslovljena Metastasis Dei je, pak, vrlo nestandardan za blek metal pa je onda i muzika nestandardan blek metal, bar delimično. Dakle, ovde ima momenata koje biste pripisali postpanku ili industrial rocku starije škole, ali je i dobar deo muzike žestok, znojav antihrišćanski rad. Zvuk je jeftin ali radi šta treba a bend zanimljiv:
https://bokfoad.bandcamp.com/album/metastasis-dei

Ako vam je Bok suviše sofisticiran, evo iz Teksasa je Blood Rite, još jedan projekat kome ne umem da prebrojim članove pa ću pretpostaviti da je samo jedan. Jer, da li više od jedne osobe može da snimi ovakav demo – isto nazvan Blood Rite – i da onda kaže ,,Da, ovo je dobro, HAJDE DA GA PODELIMO SA SVETOM". Šalu na stranu, ovo je sirov, primitivan black-death koji svejedno ne manjka na polju estetike. Ona je gruba, primitivna, a ,,produkcija" praktično ne postoji, no Blood Rite je AUTENTIČAN i naprosto lepo krlja. Plaćate koliko hoćete:
https://bloodrite666.bandcamp.com/album/blood-rite

Bend je Goat Semen, EP se zove Fuck Christ – teško da JA tu moram da objašnjavam kako sve to zvuči. Naravno, možda ste Goat Semen već i slušali – iako ovaj peruanski black-death kombo ima samo jedan album, on u različitim postavama radi od 2000. godine i ovo im je prvi propisan EP posle gomile demoa, singlova, živih i split izdanja. U svakom slučaju, Fuck Christ je žestoka, bestijalna ploča besne, oštre old school muzike koja se ne zamara promišljanjima žanra, nekakvim sofisticiranim naracijama, slojevitošću nego poliva blastbitovima, reže na komade rifovima i KRLJA. Prelepo je:
https://goatsemenofficial.bandcamp.com/album/fuck-christ

Prošlogodišnji debi album benda Black Sorcery sa Rod Ajlenda je bio nešto više u blackened speed stilu, no aktuelni EP, Plummeting into the Hour of the Wolf je ,,čistiji" blek metal. Sa tri pesme užasnog vrištanja i rifova koji kao da sugerišu da će propast sveta uskoro i da nema rašta da se zadržavate ovde, ovo je materijal pun očajničke energije i mada sirov i grub, ima emotivnu dimenziju, Lepo:
https://blacksorcery93.bandcamp.com/album/plummeting-into-the-hour-of-the-wolf

Kaksi liekkiä Saatanalle je split EP bendova Sieluhaaska (jedan član) i Aesthus (petorica). Naravno, svi su iz Finske i naravno da je ovo jako prijatan blek metal sa puno znojave svirke, ranjive emocije, spakovan u jeftinu produkciju. Finci skoro bukvalno ne umeju da naprave loš blek metal:
https://sieluhaaska.bandcamp.com/album/kaksi-liekki-saatanalle
https://youtu.be/Lte3rQCbLO4

Mada se trude. Vonülfsrëich su dva muškarca sa četvrtim albumom, naslovljenim Kvensgäldr. Ovaj duo radi više od deset godina i izdao je i gomilu kraćih izdanja te se na Kvensgäldr čuje razrađenost forme i kvalitet, spakovani u jeftinu, bučnu produkciju. Ovo je mizantropski, veoma agresivan blek metal koji, kad krene da se svira brzo zvuči kao da ste uhvaćeni usred nekakve planinske lavine i hvata vas panika kako da spasete glavu. Nema tu sad nekih prevelikih i preambicioznih igranja sa formatom, ali Kvensgäldr nudi sasvim korektnu količinu energičnog metala:
https://fallentemple.bandcamp.com/album/kvensg-ldr

Isti izdavač, poljski Fallen Temple, izdao je i treći album švedskih Monstraat i ovo je takođe kvalitetan, jeftino snimljen, srčan i pošten blek metal. Monstraat sviraju samo mrvicu melodičniju muziku, ali je dopunjuju bestijalnim vokalima i svojski se trude da Death upon His Bell zazvuči kao da ga izvode dva demona iz pakla. Ovaj duo je aktivan od početka veka, prvi album im je izašao još 2013. godine i ako za njih niste čuli to je jer se drže andergraunda i anonimnosti iz sve snage. Kul su.
https://fallentemple.bandcamp.com/album/death-upon-his-bell

Isquemia je argentinski trio osnovan 2022. godine (već imaju jedan album u katalogu!) i čiji se članovi zovu, uh, Rowley, na bubnjevima, onda Fënrir Fëngärd na gitari i vokalu i onda Karen Hellish na bas-gitari. Dva od tri je sasvim solidan procenat pogotka s obzirom na mladalački uzrast ekipe pa tako nekako i novi EP, Señor de la destrucción uglavnom pogađa gde treba. Mislim, ovo je krševit, garažni, sirovi blek metal koji vam neće biti šarmantan samo ako ste terminalno uštogljena osoba koja se više loži na ideju muzike nego na to kako ona zvuči. Isquemia su daleko od nekakve filozofije ili rekonstrukcije/ dekonstrukcije žanra ali ZVUČE preslatko:
https://isquemia.bandcamp.com/album/se-or-de-la-destrucci-n

No dobro, imamo nešto i za takve kao što ste vi, evo, njemački Krater je tu sa novim, petim albumom, Phrenesis. Šalim se ja, naravno za to da su oni za uštogljenu publiku, ali svakako ovde imate nešto ,,produciraniji" i ,,muzičarskiji" blek metal. Bend, elem, nastavlja u smeru glasne, energične, zanatski kvalitetne muzike zacrtane na prethodnim izdanjima, sa puno zujećih, opasnih rifova, brzim tempom, ali i sa fino naštimovanom kinematskom atmosferom. Nije se, dakle, ništa stilski promenilo od 2019. godine, ali pesme su ovom prilikom nekako baš dobre i utisak je da je pandemijska pauza iz Kratera izvukla ono najbolje. Slušajte!
https://abstrusekrater.bandcamp.com/album/phrenesis

Kome treba još epske, teatralne blek metal muzike, ima debi album danskih Lamentari da se proveseli. Ovo je bombastičan, simfonijski black death metal sa svim onim sintetičkim horovima i simfonijskjim orkestrima u aranžmanima. No, Ex Umbra in Lucem je i dobro napisana ploča pa iako je njen zvuk veoma kockast, nedinamičan, isuviše komprimovan za moj ukus, ljudi ne samo što odlično sviraju nego i prave zabavnu muziku. Lepo:
https://cult-of-lamentari.bandcamp.com/album/ex-umbra-in-lucem

Još? Ima! Daegonian postoje još od 2018. godine ali Through the Great Beyond im je prvi album. No, ovo je zato studiozno pripremana simfonijska black/ power metal ploča sa simpatičnim slojem glamura prevučenim preko lavkraftovske šasije. Vrlo kičasto, takođe producirano da bude bombastično, epski, teatralno, sve je to i efektno i zabavno:
https://daegonian.bandcamp.com/album/through-the-great-beyond

Islanđani Árstíðir lífsins svoj paganski blek metal shvataju vrlo ozbiljno, pa im novi, šesti album, Aldrlok, počinje alikvotnim pevanjem i dramatičnom recitacijom na, jelte, vikinškom jeziku. Ovaj bend vrlo drži do teatra i ostavljanja utisak da slušate nešto autentično ukorenjeno u staroj tradiciji i paganskim, predhrišćanskim skandinavskim verovanjima, pa i kada se dođe do propismog blek metala sa gitarama, vrištanjem i duplim bas bubnjem, ovo je osobena muzika. Srećom, i kvalitetna. Árstíðir lífsins drže liniju skandinavskog blek metala drugog talasa, plemenito rekonstruišući i njegovu hladnoću i njegovu strast. Obavezna lektira:
https://arstidirlifsins.bandcamp.com/album/aldrlok

Njemački Tsatthoggua su svirali prvo pod imenom Dissection a onda negde od polovine devedesetih iz death metala migrirali ka black metalu i promenili ime. No, drugi album su snimili 1998. godine pa ušli u hibernaciju i evo sada povratka uz album nazvan We Are God. I ovo je black metal sa death i thrash metal elementima, energičan, abrazivan, a opet zabavan. Na We Are God bend zvuči vrlo raspoloženo, nudeći muziku koja nije toliko old school koliko je naglašenije rifaška (plus SOLAŽE) i time odskače od proseka modernog blek metala. Fino:
https://tsatthoggua.bandcamp.com/album/we-are-god
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/we-are-god

Šveđani Myronath su malčice ubrzali na novom albumu, trećem u njihovom opusu, nazvanom Inferno. Mislim, ako se u paklu ne svira brzo JEBEŠ TAKAV PAKAO. Enivej, voleo sam i prethodna njihova izdanja a Inferno je vrlo solidna ploča koja koncept što ga Myronath voze poslednjih pola decenije vrlo solidno iznosi. Ovo je melodično ali žestoko, sa old school atmosferom i savremenim zvukom i treba da se dopadne solidno širokom rasponu publike:
https://dusktone.bandcamp.com/album/inferno

Iako je bendu Kråbøl album Never debi (uzgred, ,,never" na Norveškom znači brezova kora pa to i objašnjava sliku na omotu), ova ekipa zapravo ima dosta iskustva na norveškoj metal sceni i odradila smene u nekim bitnim bendovima (tipa Misotheist, Killing for Company itd.). Zabavno je da Kråbøl u stalnoj postavi imaju trubača ali ne treba od ovog albuma automatski očekivati nekakvu dekonstrukciju blek metala. Čak suprotno, Never je i po zvuku i po svirci prilično tradicionalna, old school ploča koja garažni, prirodan, pa i ne mnogo kvalitetan zvuk preferira u odnosu na savremene izblendovane produkcije a ploču sastavlja od samih juriša. Nisu sve pesme IDENTIČNOG tempa, ali Kråbøl se ne odmiču od pravoverne second wave matrice i nude hladnoću, monotoniju, usredsređenost na zlo i na kraju apsolutno trijumfuju ovim pristupom. Udrite:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/never

Još norveškog blek metala stiže posredstvom debi albuma Retaliation veteranske postave Ulvehunger. Sad vi kažete ,,Ko?" a ja kažem da ni sam do juče nisam čuo za ovaj projekat članova Cadaver (i Disgusting), koji je sebi u zadatak stavio proizvodnju prijatnog old school black metala (sa samo malo daška death metala) stare škole. I još su i regrutovali Frosta (1349/ Satyricon) da svira bubnjeve! Naravno, Frostovi nadljudski kapaciteti ovde bljesnu samo na momente, jer je muzika atmosferična i uglavnom sporijaa, nudeći pre svega jezovitost, hladnoću i lament a ne nekakvu neobuzdanu agresiju. No, ako volite kasniji Satyricon, pa onda Carpathian Forest, naravno Gorgoroth (u kome je Frost takođe svirao) onda ovde nećete pogrešiti:
https://ulvehungerdarknessshallrise.bandcamp.com/album/retaliation

Francuzi Eternal Hunt se ne naslanjaju EKSPLICITNO na FromSoftov kultni naslov Bloodborne za inspiraciju, ali, mislim, nemojmo, bend se zove Eternal Hunt, debi album je An Era of Shame, pesme se zovu Ritual, Arrival, Ancient Gods itd, ne možete zameriti devojci koja bi pomislila da ovde ima DOSTA Bloodborne štofa. I još je album izašao na isti dan kada i nezvanični karting-spinof Bloodbornea, Nightmare Cart PA JEL TO SLUČAJNO ROĐACI? No, to na stranu, Eternal Hunt su baš dobri. Ovo jeste moderan blek metal, sa dosta melodičnog i atmosferičnog programa, ali zvuk je dosta HEAVY, pesme su epske i ekstrovertne, pevač je ubica, a ma tu i dosta brzine za nas adikte. Navedeni uzori su Mayhem, Mgla i Gorgoroth, a priroda je predmet religioznog obožavanja. Odlično, odlično:
https://eternalhunt.bandcamp.com/album/an-era-of-shame
https://drowninginchaosrecords.bandcamp.com/album/eternal-hunt-an-era-of-shame

A da ne bude da eks-Jugoslavija nema čime da se pohvali ove bogate nedelje, imamo nešto iz Slovenije. Ljubljanski kvartet Dekadent za evo skoro dvadeset godina rada izdao je solidnih sedam albuma, a najnoviji, Dionyst, je jedna vrlo zrela i zanimljiva ploča atmosferičnog blek metala koji pokazuje koliko je i kod atmosfere značajno da imate dobar zvuk ali i viziju kuda kompozicije idu i šta treba da urade. Dionyst je pun zanimljivih ideja spakovanih u podugačke, kvalitetno aranžirane pesme, ima topao miks i vrlo karakternu izvedbu i veoma se prijatno osećam što mogu da prijavim da se bend posle poludecenijske pauze vraća jednim ovako impresivnim albumom.
https://dekadent.bandcamp.com/album/dionyst

Pređimo sada u mirnije, gruverskije vode da proverimo šta ima novo od stoner rocka, doom metala, sludge metala, psihodelije i hard rocka. Ne znam da li bend Dead Harrison iz Nju Hempšira svojim imenom aludira na pokojnog gitaristu Bitlsa (A NA ŠTA BI DRUGO ALUDIRALI), ali album None for All im je jedna solidna ploča melodičnog, gruverskog rok zvuka. Dead Harrison su u principu stoner bend sa elementima psihodelije ali i gotike i to je jedna ugodno napravljena kombinacija sa pesmama koje su elegantno dramatične a plesne i pitke u isto vreme. Rokenrol:
https://deadharrison.bandcamp.com/album/none-for-all

Italijani Kayleth su snimili novi album, New Babylon i njihov desert rock sa svemirskom komponentom je sasvim lepo preživeo pandemiju. Prošli album se bavio povratkom na Zemlju iz svemira, ovaj maštarijom o odlasku na drugu planetu, ali muzika je i dalje vrlo jasno utemeljena u zvuku Kyuss, Monster Magnet itd. I nije sad nešto izrazito originalna ali Kayleth su kvalitetni, usvirani, profesionalni i dovoljno psihodelični za svačije potrebe:
https://kaylethstoner.bandcamp.com/album/new-babylon

Onda imate Poljake SautruS i njihov novi album, Lazarus Dilemma. Ovo je psihodelični rok u kome se stonerski gruv spaja sa, hajde da kažemo, ,,starijim" tipom psihodelije, sa odjecima '60s i '70s acid rocka i obredne muzike. Nije sve to tako pretenciozno kako se možda čini iz ovoga što pišem i SautruS pišu fine melodične pesme, sviraju ih izvrsno i imaju veoma lep, topao, dinamičan miks. Šta vam više treba u životu?
https://sautrus.bandcamp.com/album/lazarus-dilemma

Norvežani Sykofant možda najbolje pašu u ovu sekciju iako se oni hvale da im je debi album spoj mnogih žanrova u jednom progresivnom pakovanju. Ne kažem, ima ovde svega i svačega, od surfa, preko bluza i psihodelije do hard roka ali preovlađuje taj prog rock šmek i sasvim je okej da se to sluša između drugih srodnih bendova. Sykofant je ploča od skoro sat vremena podugačkih pesama ali raspoložene, energične svirke i fine,tople produkcije. Bubanj je dinamičan, bas gitara prominentna u miksu i već to radi pola posla a bend se BAŠ trudi oko kompozicija i aranžmana. I nije loše, dobar deo vremena ovo je i gruvi i fanki, a da ne gubi heavy elemente, tako da, slušajte:
https://sykofantband.bandcamp.com/album/sykofant

Maoong sa Balija su svoj novi EP naslovili Bleakest Of Green Acid, pa onda znate da očekujete tešku, masnu, lepljivu stoner rok muziku kao iz močvare. I to neke OTROVNE močvare. Pesme su možda i predugačke za moj ukus ali Maoong valjaju teške rifove, nadrogiran gruv i pokazuju da u lešu Black Sabbath još ima materijala od kog se može praviti nešto vredno slušanja:
https://maoongtheacid.bandcamp.com/album/bleakest-of-green-acid

Pa iz Nizozemske stižu Hell Valley High i ako znate na šta je aluzija ime ovog benda onda ste matori i pamtite samo najgluplje detalje iz svog očigledno predugog života. PRIČAM IZ ISKUSTVA. Enivej, bend je dobar. EP Hell Valley High se daje po ceni koju sami odredite a ima četiri pesme pristojnog stoner roka te neke sasvim radio-friendly provinijencije. Dakle, rokerski, uredno, ima malo grandža, malo klasičnog hard roka u svemu, a opet sa dovoljno generalne raspojasanosti da ne bude neka beživotna algoritamska muzika. Zvuk prebudžen, ali ajde, podnošljiv. Meni se sve ovo dopada:
https://hellvalleyhigh.bandcamp.com/album/hell-valley-high

Kalgon iz Sjeverne Karoline su sporiji, setniji... Debi album ovog trija, isto Kalgon je nisko naštimovan i težak komad meditaitvne stoner-doom muzike sa pesmama koje sporo stavljaju nogu pred nogu i pevačem koji se opipljivo muči sa svakim stihom. Odlično oni to rade a sve je prepuno solidnih sabatovskih rifova pa ako Kalgon sad baš ne nude nešto POTPUNO originalno, plus imaju ime koje asocira na deterdžent za veš, a oni makar odlično rade u okvirima poznatog formata:
https://kalgon.bandcamp.com/album/kalgon

No, za nešto BRUTALNO, tu vam je novi Thou. Ekipa iz Luizijane nije izdala propisan album šest godina (mada jeste nekoliko kolaboracija) ali je sa Umbilical, mislim, ispunila sva očekivanja, kreirajući ploču teškog, jako abrazivnog sludge-doom zvuka gde se tri gitare što ih Thou imaju u postavi vrlo dobro koriste. Ovo je brutalno, mračno, sporo, MNOGO TEŠKO, ali nije neelegantno. Thou razumeju, da tako kažemo, lepotu ružnoće i mada im je muzika dosledno monstruozna, ona to nije na monoton način. Opako:
https://thou.bandcamp.com/album/umbilical

U nekakvom sumanutom scenariju u kome vam Thou nisu zadovoljili potrebu da budete kažnjavani teškom, sporom, mučnom muzikom, rešenje ipak postoji. Lotus je debi album benda Carnwennan iz Olbenija i ovo je kao Thou na 16 obrtaja. OK, ne BAŠ toliko maštovito kao Thou ali pošto se maštovitost Thou čuje pre svega u detaljima, Carnwennan imaju zapravo sličnu formu, nudeći svega četiri dugačke, neimenovane pesme tokom kojih će se vrištati, udarati disonantni rifovi, voziti jako sporo i čekati da slušalac sam skoči u provaliju. Vrlo solidno, naravno:
https://carnwennan.bandcamp.com/album/lotus

Njemački jednočlani projekat Heksegrav na svom debi albumu, Svart Portal spaja sludge metal sa fueral doomom i možete da zamislite koliko je TO zajebano za slušanje. Ali ima ovde transcendencije! Pesme su podugačke i skoro karikirano spore, ali Sebastian Fischbeck uspeva da im da elegantan preliv ljudske emocije i ljudske, jelte, potrage za nečim većim od nas samih. Nije rđavo:
https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/svart-portal

Pensilvanijski Lost Psychonaut su zapravo više hard rock i heavy metal bend nego što su ,,psiho", ali to ne bi trebalo da ikom smeta. Njihov drugi album, Violent Outbursts and False Accusations je jedna stamena, čvrsta a prijatna ploča klasičnog rif rada, energičnog srednjeg tempa, melodičnog, muževnog pevanja. Ne donose Lost Psychonaut nikakvu novu perspektivu u domen heavy rocka, ali sviraju ugodnu metal muziku uz koju se fino tapka nogom i svira vazdušna gitara. To bi trebalo da je svakome više nego dovoljno:
https://lostpsychonaut.bandcamp.com/album/violent-outbursts-and-false-accusations

Za naglašenije psihodeličniji program tu su nam Španci Moura. Njihov EP Fume santo de loureiro je fina kombinacija progresivnog i psihodeličnog roka sa ritualnim folklornim sadržajem i sve je to ne samo izaranžirano BESPREKORNO, već i odsvirano i snimljeno jako dobro. Ovo je relaksirajuća a opet emotivno veoma angažujuća muzika sa sjajnim korišćenjem vokala, etničkih udaraljki i raznih klavijatura (orgulje, melotron) između klasičnih rok instrumenata. Prelepo:
https://spindarecords.bandcamp.com/album/fume-santo-de-loureiro

Teksašani High Desert Queen su promenili etiketu – bili su na Ripple Music a sada su na Magnetic Eye records, dakle, i dalje su na jednoj od 3-4 najbolje etikete za stoner i desert rock na svetu – ali ne i muziku. Drugi album, Palm Reader je za njih tipično visokooktanska desert rock nabadačina, sa finom dimenzijom atmosfere (pa i malo sjete) koja stiže iz drugog plana. Volim kada su bendovi prerasli ideju da se izražavanje sme dešavati isključivo preko rifova i High Desert Queen fino mešaju masivne rifove i suptilnije harmonske igrarije a kombinacija muškog i ženskog vokala posebno oplemenjuje boju benda. Šteta da je mastering ovako glasan pa se muzika koja je prirodno dinamična zapravo čuje kao monoton akustični fenomen najveći deo vremena ali kad se naviknete, ovo je vrlo, vrlo dobro:
https://highdesertqueen.bandcamp.com/album/palm-reader

Meni su se kiparski Stonus (preseljeni u London) dosta dopali pre neku godinu a sada njihov izdavač, sardinijski Electric Valley Records najavljuje novi album na kome se upravo radi, izdajući EP Live in Zen. Snimljena uživo u studiju (studiju Zen u Nikoziji, naravno) ovo je ploča starih pesama Stonusa u novim verzijama i odlična je. Mislim, Sve što sam za njih i ranije pisao stoji: ovo je briljantan primer udruživanja grčkih/ egejskih elemenata harmonije sa klasičnim bluzerskim osnovama stoner rocka i u ovoj sirovijoj verziji sve zvuči jako dobro:
https://evrecords.bandcamp.com/album/stonus-live-in-zen

Dobro, prelazimo na thrash i speed metal, hardcore i grindcore pa onda na death metal. Što se kaže, samo da ide redom. I, evo, thrash metal stare škole može da podrazumeva i izvesnu melodičnost u izrazu pa je slušanje drugog albuma bolivijskih Phronexis u tom smislu jedno lepo osveženje. Naravno, Phronexis sviraju žestoku, brzu, nervoznu muziku, rifovi na njihovom drugom albumu, Opulence of Metal su grčeviti, tempo se menja često i vokali vole da odu u falseto, ali sve ovo stiže u paketu i sa melodičnijim temama koje se lepo uklapaju u uzvitlani haos ove muzike. Zvučno je album na pravoj strani, produciran DOBRO ali bez trunke moderne beživotne studijske upeglanosti i dosadne kompresije. Phronexis su energični, zabavni i vole brzinu. Divni ljudi:
https://phronexis.bandcamp.com/album/opulence-of-metal

Da ostanemo na latinoameričkoj teritoriji, tu nam je EP Under Control sastava Redstain iz Sao Paola. I ovo je ulični, energični thrash metal sa možda samo malo hardcorea ubačenog da zamiriše. Dakle, rifovi su prosti, gruv podešen da pokrene prljavi pit ples, vokali ložački... Materijal ima čak sedam pesama od kojih su poslednje dve uživo i sve je to baš onako, da se klinci prže, pa ako ste klinci, izvolite:
https://redstain1.bandcamp.com/album/under-control

Slični su zapravo i kalifornijski Hellbender. Njihov novi EP, Skumlordz ima pet pesama gruverskog thrash metala sa dosta hardkor elemenata, napravljenog da bude zabavan i da inspiriše publiku na koncertima da se neobuzdano provede. Produkcija je bučna, vrlo kockasta, ali sve zajedno to zvuči dosta dobro:
https://hellbender1.bandcamp.com/album/skumlordz

Pa su tu i Kanađani Forbidden Messiah sa nečim što oni zovu svojim drugim studijskim albumom, iako ga Metal Archives, sa svega 25 minuta muzike, korektno vodi kao EP. No, Call Of The Void je simpatična ploča koja thrash metal meša sa dosta klasičnog heavy izraza a sve je to nekako mladalački, neiskvareno, prijemčivo. Daleko od nekakve INOVACIJE, ali ima nečeg u toj iskrenosti izvedbe i raznovrsnosti pesama.
https://forbiddenmessiah.bandcamp.com/album/call-of-the-void

Onda mi novi EP kanzaških Bleed The Victim dođe kao poslastica. Ovaj bend je debi album snimio 2016. godine i od tada je izbacio nekoliko kraćih izdanja, ali kvalitet muzike na aktuelnom, Serenades of Agony je visok i bend definitivno ima najmanje još jedan album u sebi. Ovo je, dakle, thrash metal sa izrazitom ,,muzičarskom" notom, ne jer je u pitanju procesija instrumentalističkih egzibicija nego jer su pesme napisane sa velikom pažnjom za narativ, atmosferu, dinamiku, detalj. Bleed The Victim su ovde uradili pet odličnih pesama koje thrash osnovu proširuju na razne strane, pronalazeći pre svega spone sa progresivom i death metalom, i zvučeći odlično u tom procesu. Produkcija takođe vrlo dobra, a izvedba za najviše ocene. Poslušajte!
https://bleedthevictim.bandcamp.com/album/serenades-of-agony

Čileanci Abreaktion onda sviraju vrlo strejt latinoamerički thrash metal na svom prvom EP-ju, Bornhatred. Ovo nema neke velike pretenzije da izmišlja toplu vodu, ukorenjeno je u stilu osamdesetih, i zvuči iskreno, neposredno, ekspresivno, baš kako treba. I produkcija zvuči kao iz osamdesetih i to mislim u sasvim pozitivnom smislu. Ako ste u ono vreme voleli Sepulturu, ovo je to, sa spojem Kreator, Sodom i Destruction predložaka onako kako samo u Južnoj Americi umeju:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/bornhatred

Idol Throne iz Indijane kombinuju thrash i power metal, ali onda u sve to dodaju malo progresive i nekako na taj način postignu svoj zvuk. No, moram da priznam da im je drugi album, A Clarion Call, zaista dobar. Ovo je kao da ste uzeli Testament pa mu dodali malo Iced Earth melodije i onda Alexu rekli da može da se zanese sa aranžiranjem koliko hoće. Idol Throne stoga pišu pesme koje su ozbiljne, pa i vrlo ambiciozno aranžirane, ali tako da se iz jednadžbe ne izgubi propisan, tvrdi thrash metal. Odlična svirka, vrlo dobar zvuk i osam pesama koje vam je milina da pustite iz početka čim se album od pedesetak minuta završi. Sjajno:
https://idolthrone.bandcamp.com/album/a-clarion-call

Londonski Inhuman Nature imaju živi album, prikladno nazvan Meltdown In Milton Keynes. Nije ovo prvo zvanično živo izdanje za ovu ekipu i sa snimka se uostalom dobro čuje sa koliko entuzijazma oni ovo sviraju i da se njihova muzika pojavljuje u svojoj konačnoj formi tek kada se izvodi na bini, pred publikom. Devet pesama teškog, agresivnog thrash metala sa sve hardkor elementima, u sirovom ali slušljivom zvuku – recept za uživanje:
https://inhumannature.bandcamp.com/album/meltdown-in-milton-keynes

Finci Rain Of Terror ne samo da imaju kul ime nego i toliko old school zvuk da bih za njihov drugi album, Total War, poverovao da je u stvari snimljen negde 1990. godine a onda remasterovan sa kasete za potrebe modernog digitalnog izdanja, samo da ne znam da nije tako. Dakle, Total War je moderna ploča starinskog zvuka a bogami i starinskih rifova, i ako volite divljački skandinavski metal koji ipak ima i malo mesta da napravi atmosferu, ovo bi trebalo da vam se svidi. Treba istrpeti i taj zvuk i to da bend možda i PREVIŠE pravi atmosferu na nekim mestima, al kad se svira brzo, svira se bez rezervi:
https://youtu.be/vRSiHIbNh5g

Nijemci Campa ne komplikuju mnogo u konceptualnom smislu. Njihov drugi EP, To the Grave, ima pet pesama (i intro) propisnog, energičnog thrash metala sa jakim gitarčinama, visokim tempom, promuklim, ispucalim vokalima. Ovo je muzika svedena na svoje najosnovnije elemente ali ne glupa niti izlizana. Campa pišu dobre, ložačke rifove, svirka je okretna, poletna, a ti brutalni vokali joj daju izvrsnu teksturu. Volim kad gitare zuje ovako preteće a apsolutno nedinamičan, programiran bubanj se da istrpeti na ime solidnih aranžmana. Svakako poslušati ako volite brz, energičan thrash metal, ima ovde mnogo kvaliteta:
https://campametal.bandcamp.com/album/to-the-grave

Ove nedelje iznenađujuće malo hardkora koji bi mi privukao pažnju ali su tu makar The Hope Conspiracy koji za sebe sami kažu da su legendarna bostonska hardkor ekipa. OK, neka su, ali album Tools of Oppression/Rule by Deception nije neka stereotipna hardkor ploča već vrlo HEAVY, vrlo glasan blend hardkor prebijanja, hard rok himničnosti, čak i malo noise rock disonance. Pesme su karakterne, zvuk masivan, maštovitost nadprosečna, dakle, slušati sa apetitom:
https://thehopeconspiracy.bandcamp.com/album/tools-of-oppression-rule-by-deception

Kome treba malo panka za vikend, evo mu ga drugi album sastava Bad Nerves iz Istočnog Londona. Ovo je jako, JAKO dobro odmerena rekkonstrukcija pank roka koji prelazi u pop melodičnost, ali tako da zadrži svu sirovost i teksturu koje sugerišu da je ovo ,,prava" muzika koju sviraju pravi rokeri a ne nekakav korporativni produkt ispao iz mašine. I mislim, možda su to formalno male razlike ali suštinski nisu nebitne, Still Nervous je album opakog tempa, znojave svirke a i dalje je jako melodičan i, ako ćemo da pričamo o ličnim preferencama, meni značajno bliži od skoro pa bilo čega na šta biste zalepili etiketu ,,pop punk". Ovo prosto ZVUČI bolje, odsvirano je življe a pop dimenzija je izvanredna i priziva u sećanja zaista najbolje momente britanskog popa. Izuzetno zabavno i generalno izuzetno:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mftXFEK3392DV3W1HnvyqTtZDu1nyXyJ4

Onda imate i Young Acid, švedski projekat članova gomile metal i rok bendova (na primer Domkraft, Grand Cadaver), a koji, kako i sami kažu, donosi razočaranje jer zvuči potpuno drugačije od onog što biste očekivali. No, Album Murder At Maple Mountain, debi za ovu ekipu, je zapravo odličan i nudi relaksirani garažirani pank-rok, sa dosta rokerske dimenzije i pankom shvaćenim pre svega kao nepotrebom da se muzika pegla i ulickava. Murder At Maple Mountain je uredna ploča, pesme su pažljivo napisane i odsvirane pod konac, ali je tekstura u zvuku i izvedbi zaslužna za andergraund aromu. Pristojno!
https://youngacid.bandcamp.com/album/murder-at-maple-mountain

DRS je, nagađate, aluzija na DRI i u pitanju je skraćenica za Dirty Rotten Siberians, bend iz Novosibirska a čji je EP Mutagen stigao sedam godina nakon njihovog drugog demo snimka. I dobrodošao je jer, iako ovo nije DIREKTNO skinut DRI, ima vrlo mnogo njihovog DNK u zvuku DRS. Mutagen ima četiri krosover pesme a ni jedna od njih nije duža od minut i pedeset sekundi (dve su i ispod minut) i ovaj materijal je, ako ćemo i dalje da koristimo DRI za poređenje, kao nedostajuća karika između njihova prva dva albuma sa kratkim pesmama i ambicioznijih aranžmana na trećem albumu. DRS su kvalitetni, imaju pristojan zvuk, sviraju momački i pevaju na Ruskom a što doprinosi eksplozivnosti muzike (no pun intended). Vrlo vredno da se čuje i pušta na nekakvim hipotetičnim mosh-is-thrash žurkama:
https://dirtyrottensiberians.bandcamp.com/album/mutagen

(Kraj u sledećem postu)

News:

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)