METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

Meho Krljic · 01-06-2024, 12:01:14

Brazilci Subcut sviraju propisan staromodni grindcore na EP-ju dEUs?? Patria?? Familia?? Mislim, ovo je doslovno kao da slušate nešto iz devedesetih, i zvučno i muzički, sa jednom prijatno haotičnom crtom u aranžmanima, klasičnom kombinacijom dubokog i visokog pevanja, zvukom bubnjeva kao da udarate u jeftin, tapaciran trosed a zvukom gitare kao da je proterana kroz digitalnu distorziju kupljenu na pančevačkom buvljaku od rumunskih švercera... Ako ste nostalgični za takvom muzikom, ovo će vas raznežiti:
https://subcut.bandcamp.com/album/deus-patria-familia

Italijani TerraMorta su svoj album nazvali Intifada, valjda inspirisani aktuelnim događajima na bliskom istoku. Ovo je svakako žestok, energičan grindcore sa sociopolitičkim tekstovima i nezaustavljivom energijom. Pesme su kratke ali ne prekratke, sa finom kombinacijom thrash i death elemenata i furiozne svirke, sve dostatno pankerski i jeftino a zapravo vrlo solidno producirano. Zvuk je topao, pesme pitke, odličan materijal:
https://terramorta1.bandcamp.com/album/intifada

Nyctophagia iz Teksasa su svoj novi album nazvali The War Against Music Continues! Sa sve uzvičnikom a omot pored slike crustpunk pacova koji u gnevu cepa gramofonsku ploču na komade ima i proklamaciju da je ovo šesnaest pesama d-beat goregrinda sa nula posto korporativnog uticaja. Ohrabrujuće! A ni muzika, zaista, nije loša. Ovo je goregrind koji čuva svoju sponu sa pank muzikom i zausta nudi šesnaest kinetičkih pesama uz koje se lepo provede vreme. I produkcija je, s obzirom na ambijent u kome se ovakva muzika pravi, solidna. Užitak:
https://nyctophagia.bandcamp.com/album/the-war-against-music-continues
https://surrogaterec.bandcamp.com/album/the-war-against-music-continues

Veoma volim češke grajndere Gride i jako mi je drago da i dalje rade, posle bezmalo trideset godina od osnivanja. Pogotovo jer im je prethodni album izašao još 2011. godine. Najnoviji – a tek treći ukupno – naslovljen Vyzobat, je primereno sazrela ploča gde se grindcore žestina i brzina udružuju sa progresivnim pristupom pisanju i aranžiranju pesama pa Gride za pola minuta ili minut kažu i pokažu mnogo više od proseka grindcorea u ovom trenutku. A ne samo da je Vyzobat pametno napisana ploča nego je i produkcija takva da se instrumenti čuju individualno, da bubanj ima dinamiku, da je zvuk glasan, nabijen, ali ne prepumpan. Izuzetno dobra ploča za grindcore sladokusce:
https://gride.bandcamp.com/album/vyzobat

Uvek je lepo dobiti novo izdanje benda Fâché jer sa ovim Kanađanima znate šta je na meniju: brz, agresivan, oštar grindcore koji poštuje vaše vreme i ne troši ga na gluposti. Novi EP, Vieillesse ima osam pesama u oko deset minuta, produciran je vrlo solidno i Fâché ovde imaju blagi crustgrind otklon. A koji im odlično leži. Ekonomično, energično, zabavno a plaćate koliko hoćete:
https://fache.bandcamp.com/album/vieillesse

Grindcore publika se potpuno razmazila ove nedelje jer su i voljeni Norvežani, Beaten to Death izbacili svoj novi, šesti album, Sunrise over Rigor Mortis. Da se razumemo, NE ZNAM šta oni rade u studiju i zašto je ovo ovako producirano, ali verujem da je u pitanju želja da sve zvuči što je prirodnije i sirovije moguće pa je Sunrise over Rigor Mortis kao da slušate Agathocles iz 1993. godine samo pušten kroz zvučnike koje je već nepopravljivo produvao Agathocles iz 1987. Muzika je i dalje jedan progresivniji pristup grindcoreu sa velikim varijacijama i u tempu i u harmonijama i u volumenu. No, Beaten to Death sve to rade kao da nemaju ni najmanju pretenziju da ih neko shvati ozbiljno već naprosto MORAJU da trče u sve strane u isto vreme jer ih na to nagoni unutarnja kompulzija. Otud je ovo album koji se ne sluša lako, ČAK I ZA STANDARDE GRINDCORE PUBLIKE, ali koji posvećenost nagrađuje brojnim slojevima i smislenim detaljima u nečemu što u početku deluje kao apsolutni haos:
https://beatentodeath.bandcamp.com/album/sunrise-over-rigor-mortis-2

Antagonist iz Vladivostoka imaju treći album, Imminence i ovo je jedna, za mene iznenađujuća, kombinacija ,,normalnog" death metala, tech-deatha, slamming death metala i melodic death metala. Nekako kao da se ovaj kvintet potrudio da spoji gomilu podžanrova u okviru iste pesme pa onda video da mu se to dopada i krenuo da radi dalje u istom stilu. Doduše, Imminence nije toliko ,,pravi" album koliko kolekcija kolaboracija sa raznim muzičarima iz raznih zemalja i bendova. I jeste stilski neuredan ali ima šarma a i naplaćuje se koliko date:
https://antagonistband.bandcamp.com/album/imminence

Sa Cell Intruder iz Kentakija nema mnogo nedoumica. Njihov prvi EP, Chained and Drained je čist, nepatvoren death metal (iako bend sebe opisuje sa ,,Not Entirely Unlike Death Metal") opsednut mračnim horor gadostima. Ovo je kako i bog zapoveda nisko naštimovano, sa slem rifovima i generalno jednim gadnom srednjetempaškim gruvom, koji je, srećom, kompetentno spravljen i čoveka zabavi:
https://cellintruder.bandcamp.com/album/chained-and-drained

Šveđani Nekrodawn su nov bend ali u njemu sviraju ljudi sa iskustvom i sa takvim postavama kao što su Hypocrisy, The Crown, Carnal Forge, Scar Symmetry, čak i Grave. Pedigrea ne manjka i ako nagađate da i Nekrodawn sviraju death metal, naravno da ste u pravu. No, debi album, Sculpted by Torture, iako ima neke vidljive odlike švedskog death metal pristupa, dakle težinu, stamenost itd, meni zapravo dosta vuče i na nekakav nu metal. Primeti se to i u tempu, i u gruvu, u načinu kako su pesme strukturirane pa ako volite death metal sa malo neočekivane arome, ovo vredi probati:
https://nekrodawn.bandcamp.com/album/sculpted-by-torture

Mnogi jednočlani death metal bendovi, oslobođeni potrebe da to što prave mora da može da se odsvira uživo od strane više pravih osoba, umeju da preteraju. Sa brzinom, sa komplikovanošću, sa brutalnošću, dok im se muzika ne pretvori u zbrzanu karikaturu. Belgijski Humanity Defiled (aka Iwein Denayer) ne pravi ovakvu grešku i njegov treći album, Deficient Breed, je jedna odmerenija, pametnije vođena priča. Ovo je uglavnom srednjetempaški, mošerski death metal sa pravilnom količinom melodije i dosta dobrih rifova u ponudi. Možda zapravo i prespor za neki moj uži ukus, ovo je svejedno album solidne elegancije i death metala za koji i normalne osobe mogu da shvate zašto bi se nekome dopao:
https://humanitydefiled.bandcamp.com/album/deficient-breed

Aseitas iz Portlanda imaju treći album i ako volite death metal koji eksperimentiše sa formom, do mere kada više niste sigurni šta slušate, ali znate da je sve mračno, skurilno, prosto GADNO, Eden Trough je za vas. Aseitas se drže disonantnog death metala kao osnove, ali se trude da je nadograde uvođenjem dosta atmosferičnih elemenata, neki momenti su više black metal, neki sludge metal, i album je pun namernih skretanja pod pravim uglom i zbunjujućih odluka. Ali ide to lepo i pitko je.
https://aseitas.bandcamp.com/album/eden-trough-2

Manje eksperimentalni u formalnom smislu, Kanađani Adversarial svejedno donose jednu vrlo konfrontativnu ploču u ovu nedelju. Solitude with the Eternal... je brutalan, nihilistički album kao noć crnog spoja black i death metala sa okultnim prelivima i svirkom koja pola vremena zvuči kao da iz mitraljeza polivate rafalima armiju orka što nadire iz Mordora. Adversarial su svakako bend koji biste pokazali nekom ko pita kako to u stvari zvuči taj ekstremni metal i uživali u njegovoj preplašenoj reakciji, ali oni nisu nesofisticirani, ni u zvuku, a nikako ni u kompozicijama, nudeći apsolutnu krtinu elegantnog black-death krljanja brzinama od kojih vam se vrti u glavi ali ste svejedno svesni da gitare rade i mnogo strašnije stvari od tih uzvitlanih bubnjeva. Na pola puta između avangarde, old school nihilizma i samog pakla, Adversarial su izuzetan ulov za Dark Descent Records i ovo je jedan od najboljih death metal albuma koje sam čuo ove godine. Eto!
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/solitude-with-the-eternal

Ali su odlični i Swampbeast iz Los Anđelesa čiji drugi album, Offering of Chaos, Lamenting in the Blood of Man, nije toliko maštovit i napredan ali i dalje nudi odličan black-death metal, okultnu atmosferu, kvalitet. Kad prevaže death metal strana vage, ovo je vrlo old school i heavy. Kada prevaže black metal, album je zao, preteći i bolesno atmosferičan, pa Swampbeast takoreći donose na sto pun obrok, uključujući čorbu, salatu, varivo i melšpajz. Izvrsno:
https://swampbeastca.bandcamp.com/album/offering-of-chaos-lamenting-in-the-blood-of-man

Francuzi Mandibula opasno biju na debi albumu Self Devourment. Ovo je u suštini death-thrash sa jednom trešerskom (pa i grajnderskom) neposrednošću i brzinom u svojoj osnovi ali Mandibula tokom sedam uglavnom kratkih, jezgrovitih pesama uspevajud a naprave dosta vratolomija i pokažu da imaju i mašte i tehniku u prstima. Album koji ne smara nego KRLJA:
https://mandibulanecro.bandcamp.com/album/self-devourment

Nijemci Mytherine su novi EP nazvali samo EP 2024 što je pokazatelj jedne zabrinjavajuće lenjosti u kreativnom smislu. Srećom, muzika nije uopšte loša. Bend sebe opisuje kao ,,epski death metal" sastav koji kroz konsekutivna izdanja priča priču u nastavciam o fiktivnom svetu sa svojim božanstvima itd. Dobro, bend ima jedan album i nekoliko singlova a ovo novo izdanje ima dve pesme death metala koji je melodičan ali ne iritantno melodičan i čija su epika i cheese u finom balansu sa čvrstim, mošerskim programom. O produkciji neću ni da pričam, mnogo je ovo nategnuto da pukne (mada su gitare zanimljve) ali muzika je DOBRA:
https://mytherine.bandcamp.com/album/ep-2024

No, ako prezirete i naznaku melodičnosti u death metalu, evo da vam ranu zalečimo novim demo snimkom japanskih Invictus. Kao prvi znak života posle debi albuma iz 2020. godine, demo火葬場の遺骸 ima tri pesme muljanja i posrtanja kroz otpad i blatište, u tradiciji old school, jelte, death metala kakav smo voleli kao djeca. Ništa posebno novo, originalno ili iznenađujuće se ovde neće čuti ali Invictus zvuče kako treba, meljući vas rifovima i nudeći vam solidan gruv, zvjerske vokale pa i koju ukusnu solažu. Krš, lom i jeftini užici:
https://invictus3.bandcamp.com/album/-

I losanđeleski rodno mješoviti kvartet Malefic Oath nudi lep, pitak death doom na svom (prvom?) EP-ju, Throne of Ascendancy. Ovo su tri pesme niskog štima, teškog zvuka, sporog, mrvećeg tempa, brutalnih vokala... Znate već kako to može da zvuči sa gitarom koja vas drži prikucane za patos a onda sa pulsirajućim basom odozgo koji vam masira bubrege. Malefic Oath svakako imaju lep, dovoljno dinamičan i prostoran miks i vole dobre rifove i u ovo se lako uđe i u njemu sa zadovoljstvom ostane:
https://maleficoath.bandcamp.com/album/throne-of-ascendancy

Imate onda i Insidious Void iz Belfasta sa svojim drugim EP-jem, Hellscape. Ovo je atmosferičniji, vidno ,,blackened" death metal koji voli sporiji srednji tempo i mračan gruv više nego brutalnost i težinu. Prijatno je to, sa dovoljno propisnih rifova i ristojnim zvukom:
https://insidiousvoid.bandcamp.com/album/hellscape-2

OK, stižemo do kraja pa u poslednjoj sekciji slušamo krosžanrovske radove i heavy metal. SKRATZ iz Teksasa su negde na sredini između noise rocka, sludge metala, industrial metala (ali stare škole) i apsolutnog nihilističkog rastakanja ljudskosti. Album IN THE SWOLLEN GUT OF EDEN je kao da ste sa tela nedavno preminulog Stevea Albinija uzeli neki komad pa ga zasadili u plitki grob u kome leže ostaci Skin Chamber. PA JOŠ STRAŠNIJE. Volite li da vam je neprijatno? SKRATZ vole:
https://crookedcanes.bandcamp.com/album/in-the-swollen-gut-of-eden

Nekad od samog pogleda na omot albuma poželite da muzika bude dobra jer bi bila greota protraćiti ONAKAV crtež na nešto bezvezno. U slučaju bavarskog benda Reverend Hound, na omotu njihovog drugog albuma, Deal in Steel je iskežena kerina na radnom mestu za nakovnjem i to je sve jedna apsolutna apoteoza apsurda i ne može da čoveka malo ne napali i pre prve note. Ispostavlja se da ni prva a ni ostale note na albumu nisu rđave! Reverend Hound sviraju pošten, uličarski heavy metal, ukorenjen u osamdesetima, produciran moderno i kvalitetno, uslužen solidnom produkcijom, žustrom svirkom i dobrim vokalima. Ovaj minhenski kvintet definitivno kapira i oseća heavy metal i album se uspešno pomera između čistog, skoro-trešerskog rifaškog rada i malo mejdnovskih harmonija, samo da zamiriše. Zabavno:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_meXb1SsPvX2_bp2CWwlVn6s3X8oGYYDjM

Španci Dynamiter ne daju o sebi naročito mnogo podataka tako da njihov debi album, isto Dynamiter, slušamo u blagoslovenom neznanju. Ali, mislim, nema tu sad neke velike filozofije, ovo je heavy metal tradicionalne forme. Pravljen sa jasnom ambicijom da prirodno izraste iz NWOBHM korena, ovo je album i melodije i žestine, karakterisan lepim gitarskim rifovima, himničnim refrenima, dobrim tempom. Problem, ako već morate da ih tražite svuda, je u produkciji koja je istovremeno i suviše ulickana i moderna ali i beživotna i slabašna. Zajebano. No, kad se uho malo navikne, u Dynamiteru se apsolutno može uživati. Pa uživajte:
https://dynamiter.bandcamp.com/album/dynamiter-2

Tršćanski Rhapsody of Fire su apsolutno previše cheesy i za mene. Ali treba prepoznati posvećenost ekipe koja svoj simfonijski power metal vozi preko trideset godina pa je i petnaesti album Challenge the Wind nešto čime se bend ne samo nije obrukao već i verujem da će da oduševi mnoge ljubitelje. Ovo je veličanstveno optimistična ploča prepuna melodičnih, operetskih momenata i jako dobro raspoložene a opet slatkasto-gorkaste atmosfere. Produkcija, ČAK, nije nesnosno ispasirana u nešto neslušljivo i moram da dam kredit tamo gde sam dužan: ovo je dobro.
https://www.youtube.com/watch?v=yHT1bB87U6A&list=OLAK5uy_kDru4KLryyT9-H23laEx-6C8ddMh6hH8U

Kanađani Turbo su 2020. godine izdali album Fast as Fvck, a evo, četiri godine kasnije za njim stiže nastavak, Broke & Ugly i ono što očekujete da čujete posle ovakvih naslova je ono što i dobijate. Broke & Ugly je idealna mešavina uličnog panka i metala, žestoka rokenrol ploča koja ipak ide daleko preko linije omažiranja Motorheada i trudi se oko aranžmana, rifova, svežih pristupa formi rok pesme. A ima i ložačke refrene. Sve to zvuči jeftino, lako, neobavezno a opet, kada poslušate pažljivije, ima ogromnu količinu detalja i poštenog, znojavog sviračkog rada. Ako volite Poison Idea, Motorhead, New Bomb Turks, Venom itd, ovo je za vas:
https://youtu.be/HPHjXo78c98

Kalifornijski Witherfall su na drugoj strani heavy metal spektra. Njihov čevrti album, Sounds of the Forgotten je minuciozno napisan i kompjuterski precizno odsviran, nudeći melodični heavy-power metal sa progresivnim naklonom i thrash čvrstinom. Sviđa mi se, moram da kažem, zvuk ploče, koji uspeva da umakne powermetalskoj preteranoj upeglanosti – iako je DOSTA upeglan – ali i to kako bend žestoko svira kad svira brzo. No, onda su tu i neke balade za koje baš ni malo ne marim tako da ovaj album nije CEO za mene, ali možda jeste za vas a ona polovina koja mi se dopada je baš dobra:
https://www.youtube.com/watch?v=8QBT0wfhQ2I&list=OLAK5uy_ny_wCip5zP_Nk_cm-iGStcpQQWVO5jH-U

Sreća pa imamo i nešto vrlo klasičnog heavy metala u ponudi, sa Britancima Cloven Hoof koji proživljavaju svoju drugu mladost. Osnovani još krajem sedamdesetih oni zapravo najjačim tempom rade poslednje dve decenije i Heathen Cross im je deseti album uopšte, ali treći u poslednje četiri godine, pun časnog, poštenog, energičnog, patiniranog NWOBHM zvuka. Iako je bend koketirao sa power metalom u ovim novijim fazama, Heathen Cross je zapravo bliža okultnim korenima, sa prominentnim orguljama u zvuku i jednom diovskim gizdavošću u pisanju i aranžiranju pesama. Mislim, da se ne lažemo, pevač Harry Conklin, regrutovan prošle godine (i poznat po radu sa Jag Panzer, Satan's Host i još gomilom old school bendova) ima jebeno jaku glasinu, i ume da proda muziku koja je melodična a opet žestoka, sirova, prosto, METALSKA u najboljem smislu te reči. Cloven Hoof nikako ne zvuče kao da rekonstruišu nekakav ,,idealni" zvuk osamdesetih kao gomila novih retro usmerenih bendova i ovaj album je prosto prirodan nastavak rada dužeg od četiri decenije, istovremeno i nostalgičan ali i zagledan u budućnost. Sjajno:
https://clovenhoofnwobhm.bandcamp.com/album/heathen-cross

Česi Ereley nisu sve vreme po mom ukusu na albumu Garden, trećem u opusu benda, i fer je reći da kada zavrnu malo više na gotiku, ja se lagano isključim. Ali opet, ovo je zapravo progresivni metal sa mnogo zanimljivih ideja i visokim kvalitetom svirke i onda to isključenje ne traje predugo. Bend je maštovit, svirka ubedljiva, pesme, dođavola, uglavnom intrigantne. Vredi poslušati:
https://ereley.bandcamp.com/album/garden

Ni, portugalski Louvado Abismo ne mora biti sve vreme po ičijem ukusu da bi ih preporučili SVIMA. Pošto je debi album ekipe nekih iskusnih faca sa lisabonske scene (uključujući pozorišnu), isto nazvan Louvado Abismo pun interesantnih ideja i strastvene svirke. Recimo da je ovo negde između art roka, post panka i nekakvog doom metala, sa prstohvatom gotike, pa i malo old school industriala... Pesme nisu PRETERANO različite jedna od druge, ali bend ostavlja utisak da radi ono što ga interesuje i što mu leži i muzika ima dovoljno slojeva da nemate utisak da slušate jedno isto kroz deset kompozicija. Ima štofa:
https://louvadoabismo.bandcamp.com/album/louvado-abismo

Colin H. van Eeckhou, pevač uglednih belgijskih post-metalaca Amenra ima i solo projekat, CHVE, sa povremenim izdanjima pa je sada taj solo projekat izdao EP Kalvarie i to je jedna kompozicija i petnaest minuta dostojanstvene, meditativne muzike. Prvi impuls bi bio da je nazovemo ambijentalnom, ali to nije tačno, ovo je muzika koja ima i ritam i harmoniju i melodiju i samo to što je spora i usredsređena na obrednu funkciju umesto na rokanje ne čini je ambijentalnom.
https://chve.bandcamp.com/album/kalvarie

Finski Haunted Plasma je skoro pa definicija krosžanrovskog benda onako kako mi to ovde shvatamo. Osnovani kao sajd projekat gitariste i pevača Juhoa Vanhanena iz Oransi Pazuzu (koji su već i sami dosta radi da se ne drže baš samo jednog žanra), sa kolegama iz progresivnog elektro benda K-X-P, na albumu ,,I" oni sviraju jedan lep blend progresive, krautroka, klasične elektronike i vrlo malo (ali dovoljno) metala. Ovo je u sebe vrlo siguran album sa mnogo dobre, smislene, hipnotičke repeticije i ozbiljnog, dubinskog rada sa kompozicijama koje deluju varljivo jednostavno na površini, pre nego što se zagledate malo jače i prepoznate sve te slojeve. Veoma dobro, veoma moćno a opet urađeno skoro neobavezno, kao da se samo isprobava šta sve ove mašine mogu da naprave. Ne propustiti:
https://hauntedplasma.bandcamp.com/album/i

Finci Grins sviraju haotičan, sirov i malo i dementan noise rock. Naravno, muljav zvuk na živom snimku Live at Hässäkkäpäivät 2023 samo doprinosi kultnosti muzike koja uprkos jeftinoći produkcije nije nasumična i ima i narative i lepe detalje i sve što treba. Surovo je ovo ali je i dobro a plaća se koliko želite:
https://grinsentertainment.bandcamp.com/album/live-at-h-ss-kk-p-iv-t-2023

A album nedelje, kako sam u uvodu i hintovao, dolazi iz Ukrajine. Pa nek crknu dušmani ili već nešto slično... Drugi dugosvirajući album fantastičnih Cosmic Jaguar stiže za petama singlovima koje smo već imali ranije ovog proleća, a ne treba zaboraviti ni da su ovi ljudi debi album snimili koliko prošle godine a onda izbacili i još nekoliko kraćih izdanja i, očigledno, u takvoj su kreativnoj formi da ih je milina slušati. El era del jaguar je ne samo dostojan pratilac prošlogodišnjeg debija nego i robusno ,,odraslija" ploča, i svirački i produkcijski, nudeći neke od najtehničkijih ali i prosto najuzbudljivijih metal pesama koje ćete čuti ove nedelje. Tehnički thrash metal benda je za ovu priliku pomeren i u smeru death emtala ali još više i avangarde, pa se Cosmic Jaguar danas mogu smatati legitimnim naslednicima, nastavljačima i nadograditeljima onoga što su pre trideset godina onako revolucionarno radili Death i Atheist. Umetanje elemenata mezoameričke tradicionalne muzike u usijani metal je samo jedan od elemenata izvrsnosti Cosmic Jaguar i skoro usputan detalj u kontekstu gde su pesme OVAKO dobro napisane i odsvirane. Plus, produkcija je ODLIČNA. Divlje maštovito,odsvirano virtuozno, ovo je jedno, ne koristim ovaj termin olako, REMEK DELO:
https://cosmicjaguar.bandcamp.com/album/el-era-del-jaguar

Meho Krljic · 08-06-2024, 17:10:27

Teška nedelja za mnoge među nama ali dok je metala da zaleči svaku emotivnu ranu, ja se za nas, deco, ne brinem.

Blek metal za početak! Finski duo Voiov (čiji se članovi, preslatko, zovu OH i EH) ima debi album, nakon prošlogodišnjeg debi EP-ja, i, kako Finci uglavnom ne znaju da zajebu, tako je i ovo odlično. Siellä minne ruumis ei seuraa je prirodna, naturalistička ploča blek metala koji prirodno spaja melodiju i sirovost nudeći muziku koja je emotivna ali i istovremeno jendostavna, neposredna, bez za moderni blek metal često neizbežne VELIKE DRAME. Ovo je produkcijski svedeno, ali zapravo vrlo prijatno za uši, a pesme su lepe, evokativne, na neki neobičan način i optimistične u svojoj seti. Još i album plaćate koliko hoćete!
https://voiov.bandcamp.com/album/siell-minne-ruumis-ei-seuraa

Norvežani Deathcult imaju novi EP, Seven are They i to je, naravno sjajno. Ova iskusna ekipa, sa članovima Taake, Gorgoroth, Gaahlskagg, Dead to This World i još gomile bendova ima iza sebe dva albuma, ali to nikada nije išlo nekim brzim tempom, imajući u vidu brojne druge obaveze. Ovaj EP ima samo dve pesme ali je to EKSTREMNO kvalitetna old school blek metal ponuda, sa propisnim (i izvrsnim) horskim uvodom i onda puno brutalnog rokanja. Staromodno, nostalgično i prelepo:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/seven-are-they

Kolumbijski Blood and Disaster sviraju već dvadesetak godina ali im je prvi album bio još 2010. pa je bezbedno reći da niko nije očekivao njihov povratak u 2024. sa novom dugosvirajućom pločom. Enivej, Paraje de muerte ima samo šest pesama i intro pa je u pitanju više mini LP ali duo iz Bogote – danas sa prebivalištem u Češkoj – makar zvuči napaljeno i žestoko. Ovo je agresivan, zao blek metal sa izraženim latinoameričkim intenzitetom (pevanje je na Španskom, jelte) i izvan danas vladajućih formata u ovoj muzici. Bendu se mogu pripisati spretna kombinovanja sa death i thrash elementima ali i bizarno raštimovane solaže, no album je u celini odlično odsviran, dosta dobro produciran, karakteran i zabavan:
https://bloodanddisaster.bandcamp.com/album/paraje-de-muerte

Indonežani Proceus odlično zvuče na svom četvrtom albumu, The Unearthly Funeral Chant. Ovo je epski blek metal sa istorijskom podlogom, odsviran žestoko i snimljen tako da steknete utisak da ovo sviraju živi ljudi a ne, jelte, proverbijaln emašine. Ima puno vatre i strasti u izvedbi ovog trija sa Zapadne Jave, a pesme su epske, moćne, ubedljive. Vrlo prijatno.
https://proceus.bandcamp.com/album/the-unearthly-funeral-chant

Ruski jednočlani projekat Nakhteron ima vrlo impresivan debi album. Sergei Mishukov koji se ovo svira i peva nije nikakav klinac, i mada ne znam ništa o njegovom prethodnom iskustvu, za When Darkness Fell se mora reći da zvuči vrlo zrelo, i kompozitorski i produkcijski, nudeći eksplozivan, energičan black-death metal gde imate i odlične rifove, i evokativne melodije i solidno pevanje... Mishukov je ovo verovatno snimio kod kuće ali album zvuči jako solidno, podsećajući me na *GULP* čak i neke radove 1349, a ako to nije OGROMNA pohvala, onda ne znam šta je:
https://nakhteron.bandcamp.com/album/when-darkness-fell

Bogami su vrlo impresivni i španski Morfina, osnovani 2022. godine , a kojima je Consume Your Existence prvi album . I ovo je jurišnički, žestok blek metal u kome ima melodije koliko treba da ima, ali su u prvom planu energija, brzina, rokanje. Morfina pišu epske, pamtljive rifove i kreiraju album sa očiglednim skandinavskim uticajima a koji opet profitira od mediteranske vatre i strasti. Svirački kompetentan, produkcijski sasvim prihvatljiv, ovo je prvi album kakav bi svaki bend sebi poželeo:
https://morfinaofficialband.bandcamp.com/album/consume-your-existence

Odio Deus su Norvežani (a ne raspali Brazilci istog imena) sa debi albumom Spiritual Syphilis i ako vam treba malo nordijskog blek metala koji religiju kritikuje sa vrlo, jelte, higijenskih pozicija, imate ga. Odio Deus ne zvuče naglašeno ,,norveški" i ovo je black metal koji standardni harmonski rad kombinuje sa čestim promenama ritma i gruvom koji je za par koraka bliži death metal formatima. No, to album i čini dinamičnim i zabavnim pa ga preporučujem uz mnogo entuzijazma. Naprosto, ovo je energično, razigrano, kvalitetno a nepretenciozno, fokusirano na poruku i zrelo:
https://www.youtube.com/watch?v=FvmLJE8Cj-s&list=OLAK5uy_mZt375fKlchrkS3RoL3s-tBA4PvjoigEk

Francuzi Houle zvuče toliko tipično francuski na svom debi albumu, Ciel cendre et misère noire da bi trebalo da stoje u rečniku pored odrednice ,,francuski blek metal" Ovo je, dakle, melodično, a žestoko, epski a dekadentno, kinematično i teatralno a ipak intimno i svedeno. Naravno da imamo i recitacije clean ženskim vokalima – a pevačica Adèle Adsa je sjajna i kad peva i kad vrišti – ali moram i da istaknem vrlo dobar zvuk i produkciju, i fantastično ubedljivu svirku celog sastava. Naravno da je ovo izdao LADLO i odlično je:
https://houle.bandcamp.com/album/ciel-cendre-et-mis-re-noire
https://ladlo.bandcamp.com/album/ciel-cendre-et-mis-re-noire

Francuzi haraju ove nedelje. Na naslovnoj strana debi albuma benda Incipient Chaos, isto Incipient Chaos, se dešava toliko toga da prosto ČUJETE muziku i pre nego što metaforička igla udari o metaforički vinil. Njihov izdavač, italijanski I, Voidhanger naglašava da je ovo ,,duboka i hermetična" forma blek metala, i jeste, ali valja da se kaže i da je ona i RAZMETLJIVO kvalitetna u sviračkom smislu, vrlo agresivna u smislu energije, da su pesme napisane da vas stalno izvode iz ravnoteže ali da imaju gruv, da je zvuk snažan, ali da zadržava tragove prirodne dinamike. Mnogo je ovo, hoću da kažem, dobro, s koje god strane da mu priđete, sa sjajnim rifovima, urnebesnim bubnjem i ubitačnim vokalima. Kakav debi album!
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/incipient-chaos

Poljski Königreichssaal imaju novi album, Psalmen'o'delirium i ako vam je, kao i meni, njihov debi iz 2020. godine bio osvežavajuće SKERI i hermetična ploča black-doom metala, spremite se na još užitka. Psalmen'o'delirium je ploča odmerenog trajana ispod tričetvrt sata ali je nabijena DRAMOM do nozdrva, sa napetim gitarskim radom, lamentirajući vokalima i ritmom koji nije uniformno spor ali jeste uglavnom spor, mučan, iznurujuć. Dosta atmosfere, da, ali ne od one uobičajene vrste za blek metal, naime ovo je BOLESNO:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/psalmenodelirium

Dosta sam se opirao debi albumu nemačkog (jednočlanog?) projekta Widertod, koji je izdao Vendetta Records, jer, jebiga, ovo je u teoriji premelodično za moj primitivni ukus. No, Anemoia je ubedljiva ploča melodičnog, melanholičnog blek metala koji i pored svog naglaska na melodiji, ide brzo i ujeda. Mislim, sve je to harmonski vrlo predvidivo, producirano je veoma disciplinovano, čak do mere da muzici malo fali dinamike, posebno uz pesme koje forsiraju visok tempo pa mogu onda da budu i malo monotone, ali Widertod osvaja kvalitetnim temama, promišljenim aranžiranjem, jednom nepatvorenom strašću i onda, eto, nisam ni ja otporan na njegove čari:
https://widertod.bandcamp.com/album/anemoia
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/anemoia

Iz Brazila stižu Amen Corner sa svojim već sedmim albumom, Written by the Devil. Ova ekipa radi sada već više od trideset godina, u novoj postavi imaju bubnjarku i album zrači karakterom i stavom. Ovo je blek metal čija grandioznost i epski duh nisu kreirani na silu i korišćenjem produkcijskih trikova, već napisan nadahnuto i izveden sa velikom sigurnošću koju donosi iskustvo. Amen Corner spretno izmiču blek metal klišeima, nudeći muziku koja je možda i bliža heavy metal predlošcima po tempu i ritmu, ali uz svu pagansku egzotiku koju priželjkujete od ovako nečeg. Sjajno.
https://metalarmyrec.bandcamp.com/album/written-by-the-devil

Grand Demise Of Civilization je zaista grandiozno ime ali ovaj bend iz Mineapolisa se zaista MNOGO trudi da ga opravda, pa mu je četvrti, a prvi postpandemijski album, The Blaze of Abaddon pun dugačkih, epskih pesama blek metala koji ima solidnu količinu maštovitosti i svežih ideja. Da se razumemo, ova postava iskusnih muzičara svira u dosta klasičnom blek metal formatu, primetno oslonjenom na švedske i generalno nordijske preldoške, sa svojom kombinacijom grandiozne melodije i agresivnog ritma, ali ovaj album napisan je ambiciozno, sa dugačkim pesmama i mnogo uloženog razmišljanja u rifove, teme, aranžmane. Produkcija tu najviše kvari devojačku sreću jer je sve prilično natrpano jedno preko drugog, ali to je blek metal, to je taj primordijalni haos jedva zauzdan ljudskom voljom pa poslušajte, ima ovde mnogo štofa:
https://granddemiseofcivilization.bandcamp.com/album/the-blaze-of-abaddon

Thanatotherion je teško ime da se izgovori, slažemo se, ali da smo želeli da nam bude lako ne bismo slušali blek metal. Pogotovo ne američki. Enivej, radi se o solo projektu Shelbyja Lermoa iz Ulthar i jednom simpatičnom debi albumu na kome se Lermou pridružio bubnjar Jason Bursese iz Black Fucking Cancer. Alienation Manifesto je album black-death mutacija, ali ne u stilu u kome to radi Ulthar. Ovo je melodičnija, zapravo nešto komunikativnija muzika, sa ponekim thrash rifom i dosta gruva koji Burse stručno kreira između ispada brze, agresivne svirke. Možda je prevashodni element muzike Thanatotherion baš to da ovde ima dosta melodije i gruva, mada su i oni u službi te titularne alijenacije i dok se album može podičiti čistom, upeglanom produkcijom, ona podvlači hermetičnost dobro skrivenu u srcu ove muzike:
https://thanatotherion.bandcamp.com/album/alienation-manifesto

Stoner rock, doom metal, psihodelija, hard rok, sludge metal, to nam je sad na programu. I, evo, mičigenski Overdrive Orchestra na svom četvrtom albumu, Restless Star koriste zastrašujuće veliki asortiman instrumenata, pa po tome već znate da je ovo nekakav progresivni rok. Ali, mislim, dobar je, Overdrive Orchestra vole da budu psihodelični, ali vole i da imaju čvrstu bluz i rok (na momente i folk) osnovu, a pesme su im pisane sa puno drame ali i humora. Gruverska a kompleksna ploča:
https://overdriveorchestra.bandcamp.com/album/restless-star

Kalifornijski Redwood ima EP, Dry Rivers, i ovo su četiri pesme jako ugodnog psihodeličnog hard roka. Redwood – inače jedan od projekata multiinstrumentaliste po imenu Sheafer McOmber, koga možda znat e po bendu Deer Lord (a koji je takođe izbacio singl ovih dana) – ne izmišlja neke nove kerefeke, da se razumemo, i ova muzika je ,,samo" perfektan gruverski heavy psych sa toplom bas gitarom, lepim vokalima, melodičnim gitarskim radom i energičnim ali nenametljivim ritmom. Idealno:
https://redwooddoom.bandcamp.com/album/dry-rivers

House of Lud iz Viskonsina sviraju ,,podrumski doom" mada je to zaista samo prijatno stonerski doom sa relativno jeftinom ali sasvm efektnom produkcijom. Novi album ove relaksirane ekipe ima sav sabatovski gruv koji vam treba u životu, sve psihodelične metal gitare koje želite da vam turpijaju po mozgu, sve melodične a drogirane vokale iz delirijuma vaše poluupamćene mladosti, i sve to u jednom polugaražnom aranžmanu. Bend album i prodaje po ceni koju sami odredite, dakle odredite ljudski jer je ovo vrlo lepo:
https://houseoflud.bandcamp.com/album/night-things

Psychic Mass iz Melburna su PRELIJEPI na EP-ju Phantasmagoria sa svega dve ali odlične pesme psihodeličnog roka žestoko oslonjenog na orgulje i melodičan ženski vokal. Ovo jeste ,,heavy" u tehničkom smislu ali Psychic Mass su pre svega prijatni, sa bluzerskom osnovom i okultnom nadgradnjom, nudeći jedan sirov, jeftin ali duboko zadovoljavajući snimak.
https://psychicmass.bandcamp.com/album/phantasmagoria

Pre neku godinu sam za treći album švedskog doom metal komboa Void Moon nešto kukao da im je muzika dobra ali produkcija preagresivna, pa, evo, novi album, Dreams Inside The Sun, ima nešto suvlji zvuk. Ne nužno KVALITETNIJI, ali možda je forma sada prilagođenija poruci, pa je ovde prijatna, melanholična muzika upakovana u saund solidnog hard roka. Void Moon pišu simpatične pesme, sa pamtljivim rifovima i lamentirajućim vokalima i iako bih i ovde miksu imao šta da prigovaram, opšti dojam ploče je pozitivan bez ostatka:
https://personal-records.bandcamp.com/album/dreams-inside-the-sun

Prijatan, okultni doom metal stiže na novom EP-ju kanadskih Astral Witch. Confession stiže pola decenije nakon poslednjeg izdanja i sa ove tri pesme bend ističe sve svoje jake strane sa mešovitim muško-ženskim vokalima i mnogo odličnih rifova. Ovo je opojan, melodičan doom metal kome jedna prirodnost u izvedbi daje prijatnu hardrokersku dimenziju što se proteže unatrag kroz istoriju sve do ranih radova Black Sabbath. Dobar zvuk, jak karakter benda, vrlo zadovoljavajuće izdanje:
https://astralwitch.bandcamp.com/album/confession

Kad već pominjemo hard rok, Thick Fuzz iz Bostona će vam na istoimenom (debi?) albumu priuštiti veoma ubedljiv dah sedamdesetih. Ovo je bluzirani, fazirani, melodični, veoma gruverski zvuk izveden od strane pravoverne power-trio postave, utemeljen na zvuku od pre pedesetak godina ali izveden i produciran moderno (a bez, srećom, upadanja u moderne produkcijske zamke preglasnog masterovanja, predisciplinovanog editovanja itd.) Thick Fuzz pre svega zvuče kao prirodan nastavak pregalaštva heroja prethodnih era, od Hendrixa preko Roryja Gallaghera do Alvina Leeja i njegovih projekata i ako imalo volite takav zvuk, ovde nema greške:
https://thickfuzz.bandcamp.com/album/thick-fuzz

Zna se da sam ja dosta sumnjičav prema instrumentalnim stoner bendovima – često ih optužujem (pa i na neviđeno) za odsustvo fokusa i prosto džemovanje bez cilja – ali belgijski Atomic Vulture su BAŠ DOBRI. Novi album, Pilgrims Of The Sun je stručno napisana ploča psihodeličnog, proggy zvuka koji je vrlo lepo fokusirana, puna dobrog rifa, dinamičnih aranžmana i generalno odličnog gruva. Produkcija možda nije IDEALNA ali je vrlo solidna i bend se izuzetno sigurno predstavlja ovim opusom:
https://atomicvulture.bandcamp.com/album/pilgrims-of-the-sun

The Acid Machine očigledno preteruju sa radom jer im je Amazônia drugi album u tri meseca, pored još nekoliko kraćih izdanja, ali srećom, ima tu i dalje šta da se posluša. Psihodelični, instrumentalni rok koji ovaj brazilski kombo provlači i na novom albumu ima šarma i mada je produciran manje nego idealno, nekoliko pesama ovde prenose slušaoca u stane izmenjene svesti sa svim kiselinama i svetlima koje očekujete i potrebujete od ovakve muzike. Rizik da se veliki talenat benda razmaže u pretankom sloju na mnogo nedopečenih konsekutivnih izdanja je očigledan ali još ne realizovan:
https://theacidmachine.bandcamp.com/album/amaz-nia

Huntsmen iz Čikaga su primer kako standardnu sludge metal matricu, sa, dakle, teškim, kockastim zvukom i agresivnom svirkom možete maštovito oplemeniti harmonskom invencijom, dinamičkim varijacijama, zanimljivim melodijama. The Dry Land je treći album ove rodno i rasno mešovite ekipe, sa puno sigurnosti smešten na teritoriju između klasičnog sludge prebijanja, progresivnog, melodičnog metala i nešto post-metal ambicije. Šest pesama, ali dugačkih i vrlo metikulozno napisanih, sve odsvirano sa puno strasti, vredi poslušati:
https://huntsmen.bandcamp.com/album/the-dry-land

Slično ali različito stiže iz Francuske sa debi EP-jem francuskih Dislimn. Ovo je doomgaze izmešan sa malo nordijskog folka, šest pesama melodičnog ženskih vokala i melanholičnih gitarskih lamentacija. Ponekad je zaista dovoljno da se samo malo odmaknete od glavnog toka žanra u kome radite i dodate jedan originalni sloj i Dislimn uprkos nimalo idealnoj produkciji sijaju poput zvezde na ovom izdanju:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nr0bqjpS-Zb45oU0NKFAVgy1TDR54pvAk

Ženski vokali su na programu i na drugom albumu ekipe WyndRider iz Tenesija. Prošlogodišnji debi nam je svima prijao a bendu isposlovao i saradnju sa uglednim Electric Valley Records sa Sardinije, pa tako novi album, Revival ima sve šanse da postane moderni stoner-doom klasik. WyndRider su i dalje jedna vrlo sabatovska, vrlo gruverska priča sa izraženom psihodeličnom bluz dimenzijom i odličnim ženskim vokalom pa je i novih sedam pesama ovde da čoveka uhvate za nozdrva i ne puste od početka do kraja, držeći ga u blagoslovenom transu. Produkcija ne naročito skupa, ali radi posao, rifovi pravoverni, pevanje odlično, nema promašaja:
https://evrecords.bandcamp.com/album/wyndrider-revival

Iz nekog razloga, drugi album kvebečkih Sons of Arrakis, uredno objavljen juče i sa jasnim brendiranjem da se i ovde radi o ozbiljno shvaćenom fenbojizmu vezanim za univerzum Herbertovog književnog serijala Dune, prošao je potpuno neprimećeno od strane praktično svih bitnijih autleta koji se bave težom muzikom. A greota je jer je Volume II jedna lepa, ugodna ploča melodičnog stoner metala. Sons of Arrakis sviraju kvalitetno, imaju upeglanu produkciju i mada su zapravo po definiciji čistiji i melodičniji nego što bi bile neke moje lične preference, uz ovaj materijal se uredno tapka nogom i prijatnoprovodi vreme. Pričamo o vrlo stručno spravljenoj muzici, punoj epskog duha ali unutar produkcije koja uglavnom uspešno prevenira zvučnu monotoniju i uvlači vas u te epske melodije i toplu atmosferu. Najs:
https://sonsofarrakis.bandcamp.com/album/volume-ii

A Ripple Music ove nedelje ima Burning In The Rain: An Anthology, dakle kompilaciju nekih od najboljih radova legendarnih Poobah. Ovaj psihodelični, dinamični hard rok/ proto metal sastav osnovan još pre pola veka je i dalje aktivan (posle pauze od kraja sedamdesetih do polovine osamdesetih) i sarađuje sa ovom sjajnom etiketom, a ova je kompilacija, pa ne moram valjda da obašnjavam: apsolutno obvavezna lektira i kolekcija nekih od najboljih rok pesama koje ćete čuti ne samo ove nedelje nego do kraja života. Ozbiljno. Ako nikada niste slušali Poobah, ovo je najbolji poklon koji sebi možete dati za kraj školske godine a ako jeste vi klimate glavom već neko vreme i uz znalački osmijeh klikćete na donji link:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/burning-in-the-rain-an-anthology

Pređimo na thrash i speed metal hardcore i grindcore, te na death metal. Pa nek ide život. Violence iz Bogote (koje ne treba mešati sa drugim kolumbijskim bendom Violence, iz Kordove, niti, naravno, sa poznatim kalifornijskim trešerima Vio-lence) imali su prvi EP 2021. godine a sada se vraćaju sa albumom INFERNAL RÖCK 'N' ROLL. To da na omotu za kasete imamo jedan raspored pesama a onda na Bandcampu drugi je samo deo šarma sastava koji piči rokerski speed metal (što podrazumeva i odlazak u opširnu bluz tangentu u pesmi koja se zove Dirty Speed Rock 'n' Roll) i zvuči garažno, autentično, zabavno.
https://metalarchetyperecordings.bandcamp.com/album/infernal-r-ck-n-roll

Acts of Vengeance su iz Hertfordšira u Engleskoj a Scars of War im je novi EP posle nekoliko godina diskografske pauze. I slatko je ovo – thrash metal sa malo death metal sirovosti i hardcore kurčevitosti, ne toliko usredsređen na brzinu koliko na dobar gruv i prilično solidan rad gitara. Metal!
https://actsofvengeance.bandcamp.com/album/scars-of-war-ep

Retko imamo priliku da slušamo metal iz Jermenije iako je jedan od ključnih domaćih rok novinara specijalizovanih za metal, poreklom baš Jermenin. Enivej, danas na programu bend Rampant Beast, sa debi albumom Into The Infernal Pyre. I ovde je lako već iz imena benda i albuma pogoditi da se ne radi o nekakvom bogougodnom, milozvučnom projektu. Naprotiv i naravno, Rampant Beast sviraju blackened speed metal, sa svim zamislivim dugovanjima prema Sodomu, Destructionu, Kreatoru tako tim bendovima (jedna pesma se čak i zove Extreme Aggression ali nije obrada), ali sa nivoom kvaliteta koji ih čini obaveznom lektirom radije nego tek kloniranim tkivom moderne metal ponude. Rampant Beast su BAŠ dobri, sa tom neko bestijalnošću u zvuku ali sa odličnim rifovima, sirovom ali dobrom produkcijom, jednostavnim ali pametnim pesmama. UŽITAK:
https://bloodcolouredbeast.bandcamp.com/album/rampant-beast-into-the-infernal-pyre

Holycide, thrash metal projekat gomile uglednih španskih death metalaca iz Avulsed, Christ Denied itd, ima treći album, Towards Idiocracy, jedan staromodan, energičan paket brzog ritma i surovih, promuklih vokala. Ovo je naravno thrash sa dosta death mirisa u svojim rifovima a tematski okrenut tim nekim modernim brigama vezanim za veštačku inteligenciju, post-istinu, automatizaciju itd. Ruku nasrce, ovo JESTE staromodno i ne naročito originalno ili maštovito i ako Holycide kao svoj ideal imaju pravljenje albuma koji odiše mirisom 1994. godine, onda je on itekako postignut. Kako i sam bend kaže: mother fucking thrash metal:
https://holycide.bandcamp.com/album/towards-idiocracy

Kobold su sve tri pesme iz svoje nove, ,,atipične" faze spakovali zajedno (uostalom, nastale su jednog popodneva, takođe zajedno) i sada imamo EP Nove Stare Igračke sa tri pesme koje su, da se ne lažemo, meni možda i najbolje što je bend do sada uradio. A s obzirom koliko je to dobar bend, ovo nije mala pohvala. Ekspresivno pevanje na srpskom jeziku na stranu, njihov i inače izvrsni thrash metal je PROCVETAO pomicanjem u grindcore i screamo smerovima, pa je ovo muzika ekstremne ekspresije, naglašene emotivnosti, bestidne melodičnosti i neverovatne brzine. Kobold su toliko dobri da sam ja i dalje neumereno ponosan da Beograd ima (još uvek) jedan ovakav bend da se njime diči. Ovo je obavezna lektira:
https://koboldserbia.bandcamp.com/album/nove-stare-igra-ke
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/nove-stare-igra-ke

Hellbutcher je toliko dobro ime da ga je Per ,,Hellbutcher" Gustavsson nadenuo sebi, onda bendu pa i debi albumu benda. Gustavssona inače treba da znate po bendovima tipa Dead Kosmonaut, recentno Friends of Hell, ali i Nifelheim sa kojima radi od devedesetih. Enivej, Nifelheim je malo usporio poslednjih godina pa se sada već vremešni frontmen bacio u eksperimentisanje sa strane i, evo, za Hellbutcher je okupio opasnu ekipu, sa Martinom Axenrotom iz Bloodbath na bubnjevima, Danom Anderssonom iz Mordant na gitari, Frodeom Kilvikom iz Gaahls Wyrd na basu i Fredrikom Folkareom iz Unleashed na drugoj gitari. I, najlepše je što ova iskusna death metal ekipa ovde svira ŠTROKAV black thrash metal, onako, haotičan, srčan, živahan, a opet odsviran sa očekivanim nivoom kvaliteta da se niko ne stidi svoje sede glave. Kada bend nazovete kako se ovaj zove, naravno, jedna mera divljaštva je neophodna i Hellbutcher pogađaju BAŠ tu meru, zvučeći kao da slušate rani Kreator, Destruction i tako te bendove, ali da su nekako ostali u svojoj najhaotičnijoj fazi a da su istovremeno izgradili vrsnu disciplinu. Odlične pesme, sjajna svirka, odlična produkcija, BEZGREŠAN album slatkog greha:
https://hellbutcherband.bandcamp.com/album/hellbutcher

Austrijski Atömic Seasön su svoje prethodno izdanje izbacili tridesetprvog Decembra prošle godine, pa evo sada ni pola godine kasnije nastavka u vidu EP-ja No Life is Left. Ovo je i tada bio solidno produciran blackened speed/ thrash rad, pa trojka ni sada ne odstupa od proverenog formata. Možda su pesme za mrvicu razrađenije ovog puta, skrećući više ka thrash i heavy metal standardima, no Atömic Seasön svakako čuvaju dovoljno nestašluka i za ovih pet pesama, nudeći opasan headbang u Tartarus Gates ili Total Metal Domination. Ugodno!
https://atomicseasonthrash.bandcamp.com/album/no-life-is-left

Australijanci Broken Under Duress imaju kratki demo snimak, Two-Track Promo i ovo je meni vrlo prijatno. Pričamo o hardcore punku dosta stare škole a koji opet zvuči savremeno, relevantno, ubedljivo. Ovo su kratke pesme, sirovog zvuka, ali se u njima dešava zapravo dosta toga i bend – iako se ne zamara nekakvim instrumentalističkim egzibicijama – svira mnogo i dobro. Vredi čuti, kupiti po ceni koju sami odredite i držati bend na radaru:
https://brokenunderduress.bandcamp.com/album/two-track-promo

Iz nekog razloga u Australiji postoji masa bendova sa imenom Threshold, a ovaj o kome danas pričamo je iz Melburna i valja veoma težak, metaliziran hardcore/ metalcore/ moshcore. Nisam siguran ni da je neki precizan podžanrovski identitet ovde bitan, jer je muzika dovoljno snažna da govori za sebe i slušalac će posle par taktova EP-ja Descent to Misery već znati je li ovo za njega ili nije. Za mene definitivno jete jer je Descent to Misery prepun moćnih rifova, kompulzivnog srednjetempaškog gruva, efektnih vokala... Plus ovo je sjajno producirano, sa bogatim, snažnim zvukom u kome nije sve natrpano na isto mesto. I pesme su kratke, ekonomične, upečatljive a kruna svega je cena od koliko date:
https://thresholdmhc.bandcamp.com/album/descent-to-misery-2

Inward Cold su iz Madrida a njihova muzika je blackened hardcore punk i u praksi meša teški, metalizirani, ulični hardcore sa malo kompleksnijim, harmoničnijim black metal rifovima i temama na gitari. Album From the Grave to Victory svakako zvuči sveže i bend pronalazi osobeno mesto između žanrova da ponudi prepoznatljiv zvuk i spravi unutar njega gomilu solidnih pesama. Vrlo pristojna produkcija a cena od koliko date je ekstremno fer:
https://inwardcold.bandcamp.com/album/from-the-grave-to-victory

Khasm iz Las Vegasa su konvencionalniji u zvuku, ali njihov metalizirani hardcore to neko siledžijstvo klasičnog uličnog tipa dodatno podebljava jednom merom sludge metal težine. Otud album Theater of War zvuči kao da su Madball slušali Iron Monkey i Grief i svoju mošersku muziku ,,otežali" i učinili brutalnijom. A zna se ko ovde voli brutalnost. Svi!
https://khasmlv.bandcamp.com/album/theater-of-war

Pa onda imate i Buccaneers Bastards, belgijski pirate-punk sastav čiji prvi EP, Première Brise vrlo sigurno spaja melodičnost piratskog metala sa hardkor pank neposrednošću. Dobro je ovo i odsvirano i napisano i pesme su zaista više zainteresovane za šutiranje nego za horsko pevanje, ali ne nedostaje im potrebni himnični element. Druga se bavi podrškom Palestini i prestankom ,,humanitarnog bombardovanja" pa su ovo očligledno i ljudi na svom mestu u nekom najosnovnijem smislu. Vredno provere:
https://buccaneersbastards.bandcamp.com/album/premi-re-brise

Idiot Ikon, album istoimenog švedskog hardkor pank benda izlazi tek trećeg Jula, ali se već može ceo slušati na Bandcampu pa podstičem da to uradite. Ovo je ona retka prilika da slušate d-beat pank koji je orginalan, karakteran, osoben. Idiot Ikon nisu ponovo izmislili ceo podžanr od nule, naravno, ali su im pesme nabijene jednim ličnim mirisom, a pritom su razuzdano vesele, nihilistično optimistične, sirove a prijateljske. Sjajno:
https://idiotikon.bandcamp.com/album/idiot-ikon

Sect su svojevrsna metalcore i straight edge hardcore supegrupa sa članovima Earth Crisis, Catharsis Fall Out Boy, Unwell, Undying i još mase bendova a četvrti album, Plagues Upon Plagues je jedna ubedljiva, tvrda kolekcija mučnih, razočaranih pesama koje prolaze kroz političku kritiku i idu, kako kaže i sam bend, sve do sahrane. Ovo je izašlo za Southern Lord i meni je neka vrsta prirodnog ishodišta metaliziranog hardkora devedesetih sa decenijama sazrevanja i rafinmana. Zrelo i ubedljivo:
https://sectsl.bandcamp.com/album/plagues-upon-plagues

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 08-06-2024, 17:11:08

Banged Out su iz Ostina u Teksasu i njihov metalcore je BEZOČNO agresivan i rastrzan u postavci i izvedbi sa disonancama koje se gomilaju preko disonanci, stalnim promenama ritma, vokalima koji će vas progoniti u snovima. Demo snimak Promo 2 je poskup sa svojih sedam dolara imajući u vidu da ima samo dve prave pesme, ali su to dve zaista kvalitetne pesme benda koji OZBILJNO obećava. Ako ste uvek želeli da imate kombinaciju mathcorea, beatdowna i progresivnog nu metala, a da u svom tom haosu navalu predvodi trans žena, Banged Out su BAŠ to:
https://bangedout.bandcamp.com/album/promo-2

Umbra Vitae su takođe nominalno metalcore bend (uostalom, ovde peva Jacob Bannon iz Converge) ali ova bostonska supergrupa (prevashodno članovi The Red Chord, Twitching Tongues i Uncle Acid & The Deadbeats) svoj drugi album, Light of Death, ugodno meša sa death metalom, nudeći čak petnaest pesama OPAKOG prebijanja. Ovo je, kako i nagađate jako agresivna ali istovremeno pametna muzika koja u besomučno trpanje rifovima i meljućim ritmom ubacuje taman toliko originalnih ideja i tema da stvari drži svežim od početka do kraja. Kad već godinama čekamo na novi album Converge, ovo mu dođe kao vrlo solidna utešna nagrada. Ali, mislim, ovo je EKSTATIČNA uteha:
https://umbravitae.bandcamp.com/album/light-of-death

Uprkos imenu izdanja o kome sada pričamo, Eudora iz Vermonta nije samoubilački blek metal bend. Intrusive Thoughts of Public Suicide je demo/ album zapravo iznenađujuće dobro napisanog, maničnog grindcorea koji je, naslućujem, radio jedan čovek, ali ga je uradio junački. Ovo je besna, istovremeno i depresivna ploča sa dosta disonanci, neumoljivom ritam mašinom i gitarom koja je strahovito distorzirana, mada su naravno vokali ono što će vam proizvesti najviše trajnih trauma. No, Eudora je onaj primer kućnog, DIY rada koji iz ljudi u najgorim momentima izvlači ono najbolje jer je materijal napisan vrlo dobro i izveden sa ogromnom sigurnošću. Plaćate koliko hoćete:
https://eudora1.bandcamp.com/album/intrusive-thoughts-of-public-suicide

Warhound iz Bangladeša se na svojim izdanjima uglavnom bave temama iz bengalske istorije, pa je tako novi EP, 1857 : The Rebellion hronika teških decenija sa kraja osamnaestog pa do polovine devetnaestog veka koje su dovele do velike pobune i krvavog rata. Warhound ove teme obrađuju uz sav potreban apetit, isporučujući prijatan, energičan deaththrash metal, sa perfektnim sviračkim kvalitetima, dobrim zvukom i pregrštima dobrih, zujećih rifova. Dakle, uz ovaj old school paket se nešto i nauči a i propisno se oznoji – idealno.
https://warhound.bandcamp.com/album/1857-the-rebellion

Argentinski trio Surpina na svom snimku Demo 2024 svira death metal kao da smo ih upravo zatekli usred juriša na neprijateljsko uporište. Ili, ako ste skloniji sportskim metaforama, kao da se nalazimo usred poslednje četvrtine neke važne utakmice američkog fudbala, Surpina treba da pređu još samo deset jardi da bi pobedili, a sva tri muzičara su kvoterbekovi. Enivej, ovo je dakle žestok, sirov death metal sa jednom hardcore neposrednošću, prljavim, teksturiranim zvukom i mnogo pravoverne energije. Kome se ne dopada, fali mu još dosta andergraund treninga. Ko ima dovoljno treninga, progutaće ovo do balčaka:
https://surpina666.bandcamp.com/album/demo-2024

Congenital Abnormalities sviraju NARAVNO slamming death metal, ali ova ekipa iz Belfasta to radi sa dosta sofisticiranosti, nudeći dobru produkciju, promišljeno napisane pesme, generalni kvalitet. Njihov prvi EP (posle pregršti singlova), A Resurgence of the Grotesque ne izmišlja bogznašta novo u ovom žanru, ali radi vrlo dobro u njegovim poznatim okvirima, nudeći pet pesama za ples i mlaćenje glavom:
https://congenitalabnormalities.bandcamp.com/album/a-resurgence-of-the-grotesque

Kako ja to obično kažem, ne slušam često deathcore ali kad slušam volim da je to hrišćanski slamming deathcore iz Albukerkija. PA MISLIM ŠTA DRUGO? Da pričamo konkretno, volim da je to bend Scapegoat sa albumom Skirmishes of Existence and Expiration. Mislim, ovo je između deathcorea, ekstremnog djenta ali i industriala, toliko LUDAČKI nisko naštimovano i napucano preko svih razumnih granica akustičke teorije da već i na ekstremnost zavređuje moju pažnju. Ali onda, ima tu i seksi gruva, par dobrih slemova i plus nekako je kul da bend koji OVAKO brutalno zvuči, to radi u ime Hrista spasitelja.
https://scapegoat5.bandcamp.com/album/skirmishes-of-existence-and-expiration

Montealski Primal Horde imaju toliko težak i napucan zvuk da čovek malo trepne na svaki takt njihovog novog EP-ja, Primal Horde. Muzika ovog benda je između death metala i hardcorea i u svakom je pogledu onoliko brutalna i nemilosrdna koliko sugeriše i naslovna strana ovog izdanja sa mišićavom rukom što podiže veliku kost u univerzalnom činu pretnje. Ne, dakle, MNOGO sofisticirano, ali vrlo dobro radi posao:
https://primalhorde.bandcamp.com/album/primal-horde

Brutalni death metal, od one najbrutalnije sorte je na jelovniku benda For All to Behold iz San Dijega. Prigodno naslovljen EP, So Long As They Fear, ima pet pesama nemilosrdnog prebijanja, pasiranja u najfiniji pire i onda stavljanja tog pirea u raketu da ga ispalite u sunce. For All to Behold pritom zvuče ozbiljno, bez nekakvog zastranjivanja u slam stilizacije ili ikakvu ,,zabavnu" stranu death metala. Kad se ne poliva brutalnim blastbitom ovde se trpa disonantan mošerski brejkdaun i tako u krug. Meni odlično, ali kako obično kažemo, ovo je za utreniranog slušaoca.
https://foralltobehold.bandcamp.com/album/so-long-as-they-fear

Španci Bocc su više u doom-death maniru, ali ni njihov EP, La forja dels cranis nije za podcenjivanje kada je brutalnost u pitanju. Uostalom, izdali su ga za etiketu sugestivno nazvanu Violence In The Veins. Elem, četiri su to pesme malo gruva, mao udaranja, ali se ovde dosta udara i u toku gruva. Sve je to primitivno, sirovo, vrlo teško i mračno i sem ako niste nekakva uštogljena osoba zalutala u death metal sekciju ovog prikaza, ovo će vam se dopasti:
https://violenceintheveins.bandcamp.com/album/la-forja-dels-cranis

Sjajna je nedelja u kojoj imamo više od jednog odličnog izdanja iz Srbijice, pa evo onda sa zadovoljstvim da ukažemo da požarevački death metalci Mogila Deathcult imau novi EP, Vile Torture. Drugo izdanje za bend koji je diskografski debi napravio prošle godine (nakon više od deset godina svirke pod drugim imenom) je, pa, odlično. Ovo je i dalje old school death metal, prljav i teturav, jedva izašao iz groba i nimalo raspoložen na ime trenutnog stanja stvari. Ovaj materijal je produkcijski zreliji – i dalje ugodno jeftin i prirodan u zvuku – a pesme su takođe udobnije smeštene u OSDM kolevku i predstavljaju pravi užitak za uho. Moja jedina zamerka je da ovoga, sa dva introa i dve kratke pesme, ima PREMALO. DAJTE ODMAH JOŠ!!!!!!!!!!!
https://mogiladeathcult.bandcamp.com/album/vile-torture

Sladak je i poljski Spirits Way, na svom trećem albumu, Attendite a Falsis Prophetis. Nije ovo posebno imaginativna interpretacija death metala, neki od članova ove grupe su svirali u Lost Soul, recimo, koji su i sami zvučali vrlo klasično, ali šta fali u domenu maštovitosti, Spirits Way dodaju u domenu varvarstva. Ovo je toliko, zapravo divljački da na momente preti da se raspadne, sa produkcijom koja ne zna da baš sasvim kanališe muziku, ali time je valjda i šarmantnije:
https://spiritswaydeath.bandcamp.com/album/attendite-a-falsis-prophetis

Čikaški Morbidity UBIJAJU sa debi EP-jem (zapravo mini-albumom od šest pesama) Malignant Necropsy. Ovo je death metal za koji je prvi epitet koji vam padne na pamet ,,pećinski". Iako je produkcijski ovo zapravo masno, debelo, moćno i teško, Morbidity sviraju onako primitivan i brutalan death metal kakav zamišljate da bi izvodili Neandertalci da su imali pristup električnim instrumentima i amplifikaciji. Ali pesme su pritom vrlo dobro napisane, sa puno neodoljivog gruva i dobrih rifova i Morbidity su nekako kao nekakav izgubljeni biser iz 1994. godine koji se nekim neobjašnjivim preokretom sudbine obreo u 2024. Ako volite Cannibal Corpse i Monstrosity, obožavaćete Morbidity:
https://morbiditydm.bandcamp.com/album/malignant-necropsy-3

Francuski Ad Patres sa svojim trećim albumom ne otkrivaju nikakve nove, negažene staze kroz death metal džunglu, ali ponekad je ZAISTA dovoljno da samo pišete i svirate kompetentne pesme sa dobrim rifovima, lepršavim ritmovima, čestim promenama smera i brzine i da je sve to miksovano pristojno (ako već ne sad nešto RASKOŠNO), da ima topao zvuk i čovek će biti zadovoljan. Čovek, u ovom slučaju ja, može da prijavi da je Unbreathable dakle, vrlo ugodna ploča, jedan death metalski comfort food koji ću takođe preporučiti ljubiteljima Monstrosity, Malevolent Creation i sličnih projekata:
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/unbreathable

Da nastavimo gruverski, Between The Killings iz Indijane imaju drugi EP, The Killing Quartet Vol. 2 – Omnipotence, i iako ova ekipa (sa članovima Maimed, Lividity i još mase bendova iz Ilinoja) svira brutal death metal sa svim flažoletima i blastbitovima koje odmah čujete u glavi, ovaj materijal je zapravo dosta prijatan. Napucana, nedinamična produkcija na stranu, Between The Killings su donekle pitki, sa dosta mošerskog gruva i promišljenih solaža na gitarama, pa iako treba da imate otpornost na brutal death metal zvuk, muzički je ovo znatno prijateljskije od prosečne BDM ponude:
https://betweenthekillings.bandcamp.com/album/the-killing-quartet-vol-2-omnipotence

Duo iz Čikaga (od nedavno u Švedskoj), Brazen Tongue, na svom prvom albumu, Of Crackling Embers and Sorrows Drowned lepo spaja melodični death metal, malo thrasha pa čak i progresivnog metala za jednu ubedljivu, dosta srećno podešenu smešu rifova, melodija, agresivnog ritma. Osnovani još pre osam godina ali sa prvim objavljenim snimcima tek ove, Brazen Tongue su osvežavajuća pojava u svetu melodičnog death metala već time da nisu stopedeseta kopija The Black Dahlia Murder, Amon Amarth i sličnih originatora, već imaju osoben zvuk i filozofiju:
https://brazentongue.bandcamp.com/album/of-crackling-embers-and-sorrows-drowned

Noroth iz Sijetla imaju, evo, već treći album za četiri godine, no, za sada se dobro drže i muzika ne zvuči rutinirano i maniristički. Nije, da se razumemo, ona ni sad nešto preterano maštovita, ali Sacrificial Solace je ploča sirovog, prljavog death metala koji se ne zamara nekakvom akademskom teorijom ili progresivističkim ambicijama. Ovo je prosto kvalitetan mrtvački gruv umotan u preteće rifove, posoljen surovim grlenim vokalima, sve producirano vrlo solidno i spakovano za veče propisnog hedbengovanja. Nema greške:
https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/sacrificial-solace
https://noroth.bandcamp.com/album/sacrificial-solace

Swelling Repulsion iz Kolorada kombinuju death metal sa malo progresive i mada imaju prilično ružan, abrazivan zvuk, drugi album Fatally Misguided im ima dovoljno štofa da ga preporučim za slušanje. Ovo je svakako hermetično, namenjeno pre svega iskusnoj death metal publici koja će umeti da ceni detalje sofisticiranosti u oluji agresije, ali svakako, ako imate imalo interesovanja za death metal koji izlazi iz najugaženije staze i traži svoje putanje, ovo vredi da se čuje:
https://swellingrepulsiondm.bandcamp.com/album/fatally-misguided

Vrlo, pak, standardni brutal death metal jelovnik stiže na novom izdanju za Unique Leader. Pričamo o četvrtom albumu italijanskih Vomit the Soul, benda koji svira već četvrt veka i ekipa je muzičara sa nebrojeno mnogo drugih projekata. I, sad, Massive Incineration, kako se album zove, je definitivno produkt rutiniranog benda koji svoje Cannibal Corpse inspiracije i dalje prominentno drži u pesmama što su naravno otišle nekoliko koraka dalje u smeru nove brutalnosti, ali nije ni mnogo originalan. Sve smo ovo, hoću da kažem, već čuli na pločama raznih brutal death metal i slamming death metal postava, a u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti Vomit the Soul zapravo najviše zvuče kao Dying Fetus. I, mislim, ko voli Dying Fetus nema šta da razmišlja, ali i inače, ako volite brutal death metal a ne smeta vam stručno ali nemaštovito potezanje vrlo klasičnog repertoarskog alata, ovaj album će vam prijati:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/massive-incineration

Ahhhh, novi Severe Torture, ponekad je zaista moguće vratiti se kući i zateći u njoj sve onako kako ste ga ostavili. Nizozemski veterani su poslednji album snimili pre bezmalo petnaest godina i mada pričamo o bendu koji nikada nije sad nešto KIDAO originalnost, to je bila jedna prijatna ploča energičnog, zaraznog death metala sa koje i dalje neke pesme rado provrtim. Sada, sa osveženom postavom, Torn From The Jaws Of Death je logičan nastavak i kolekcija ložačkih rifova, brzog ritma, grubog ali razgovetnog vokala. ,,Novi" bubnjar (u bendu od 2018. godine), Damiën Kerpentier je vrlo solidna zamena za dugogodišnjeg udarača Setha van de Looa i mada ni ovaj album, kao ni jedan rad Severe Torture do sada nema ambiciju da tu sad nešto propituje i de/ rekonstruiše žanr, on pruža finu količinu mošerske, energične muzike uz koju možda nećete imati transcendenctno iskustvo ali ćete sa odobravanjem klimati glavom većinu vremena:
https://severetorture.bandcamp.com/album/torn-from-the-jaws-of-death

Gorgon Vomit su death metal bend iz Londona koji se tematski bavi stvarima kakve biste pre očekivali od nekog rege sastava. Mislim, evo, aktuelni minialbum se zove Skeng Down Jah i to je vrlo simpatično i, čak, može nekog nepažljivog navesti da pomisli kako su ovde na programu relaksirani kontraritmovi i melodične religiozno-drogeraške himne. Naravno, kad pustite muziku, iz zvučnika izleti uragan žileta i isecka vas na komade, onda se setite šta smo napisali u prvoj rečenici: ovo je death metal. I to agresivan, na granici onog što zovemo bestijalni ili war metal, sav u furioznim rifovima i brutalnom tempu. Zvuk je pritom težak, debeo, sa niskim štimom i ogromnim gitarama, ali ne sasvim bez dinamike i Gorgon Vomit VEOMA uspešno demonstriraju koliko su napredovali u poslednjih par godina. Izvrsno:
https://forgottensorceryproductions.bandcamp.com/album/skeng-down-jah

Na kraju smo pa da poslušamo krosžanrovske ploče i heavy metal i da se razilazimo. Kvebečani Citizen Vicious su negde između motorhedovskog metala, garažnog panka i thrash metala. Novi mini LP, Longueuil, posle dva propisna albuma, nudi šest žestokih a opet zaraznih pesama koje umeju da zazvuče i himnično – makar ako ste navikli da himnu pevate za šankom u kafani – ali i da propisno zaoru. Naravno da je sve to sirovo ali neodoljivo.
https://citizenvicious.bandcamp.com/album/longueuil

Have Blue su iz Berlina a njihov ,,progresivni pank" je vrlo zabavan. Album Minus Minus ima svu kompulzivnu bas-turbinu kakve su imali bendovi poput Nomeansno ili Victims Family u vreme kada su krčili nove puteve u panku, a ima i čvrste, mada maštovite pesme, sa veoma jakim, drajverskim tempom i energičnom svirkom ali i sa dosta detalja i sofisticiranih trikova. Još i pevanje na Nemačkom! Odlično je:
https://haveblue.bandcamp.com/album/minus-minus

Brazilci Nightwölf imaju novi EP, Unleash the Cult. Posle debi albuma od jesenas, ovo je fini mali dezert sa dve stare pesme snimljene u novoj postavi, partikularno da se prikažu veštine novog pevača Miltona Monteira iz Underhate. Verovatno ne znate Miltonov opus sa tim bendom (koji je skroman) ali njegova glasina i vokalna tehnika su idealni za bend izrastao na najklasičnijim heavy metal temeljima osamdesetih pa ovaj EP možete slistiti u jednom zalogaju i zadovoljno podrignuti, nadajući se da Nightwölf već vredno rade na novom materijalu:
https://nightwolfmetal.bandcamp.com/album/unleash-the-cult

Za malo instrumentalnog proggy egzibicionizma, tu je nova Dysrhythmia. Ovaj projekat članova Goruts (Colin Marston, Kevin Hufnagel) proslavlja četvrt veka rada devetim albumom, Coffin of Conviction i ako ste slušali njihove prethodne radove – ili prethodne radove ovih ljudi sa drugim bendovima tipa Behold the Arctopus, Krallice itd. – tačno znate da ćete dobiti matematičarski, kompleksan metal ali ne bez duše. Marston, Hufnagel i bubnjar Jeff Eber se voze u traci u kojoj se Primus susreću sa Gojirom i Mastodonom i, mislim, to je dobra traka da se u njoj vozi već duže od dve decenije:
https://dysrhythmia.bandcamp.com/album/coffin-of-conviction

The HU Live At Glastonbury je, kako mu i ime kaže snimak nastupa uglednog mongolskog folk-metal benda The HU na festivalu Glastonberi u Ujedinjenom kraljevstvu od prošle godine. Ako ste ikada čuli i voleli The HU, već ste kliknuli na link i kupujete ovo izdanje. Ako niste, probajte ga, ovo je razoružavajuće slatka kombinacija pastirskog folka i nabijajućeg metala koja ujedinjuje nacije, generacije, ljude:
https://thehu.bandcamp.com/album/the-hu-live-at-glastonbury

Za slučaj da niste svesni, Insect Ark su – iako bazirani u Berlinu – zapraov duo američkih muzičara. Dana Schechte iz Swans radi gitare, basove, sintisajzere i vokale dok Tim Wyskida koga znate iz Khanate i Blind Idiot God svira bubnjeve. I ako nikada niste slušali Insect Ark, budite sigurni da će svakom ljubitelju Khanate i Swans ovo da legne ko budali šamar. Novi album, četvrti po redu, naslovljen Raw Blood Singing je zapravo velikim delom nastao kao solo materijal koji je Dana Schechte pisala i izvodila tokom pandemije pa onda proširen i rearanžiran sa Wiskydinim uplivom. Moćno je ovo, naravno, na granici između metala, avangarde i folka sa kapacitetom da se dopadne i doom i folk publici ali i svima koji vole da čuju rok muziku izmeštenu iz zone komfora i uteranu u dostojanstvenu ali OGOLJENU ekspresiju. Izuzetno:
https://insectark.bandcamp.com/album/raw-blood-singing

Intranced su iz Los Anđelesa i ovde sviraju ljudi sa iskustvom rada u White Wizzard, Poisoned Challice, Serpent Crown itd. Dakle, heavy metal dosta tradicionalne provinijencije sa malo glam preliva, ali čvrst, energičan, bluzerske osnove, razrađenije, er, razrade... Naravno da je ovo hiperkvalitetno u pogledu muziciranja, no debi album Muerte y metal ima i solidnu količinu karaktera i svakako treba da ga poslušate:
https://intranced.bandcamp.com/album/muerte-y-metal

Francuski Nightmare rade još od kraja sedamdesetih i mada novi album, Encrypted ima, naravno, osveženu postavu i moderan zvuk, ima na njemu još više nego dovoljno klasične heavy metal energije da se čovek malo naježi. Rifovi su ovde moćni, ritam neumoljiv, ali melodičnost koja je neraskidivo uvezana u zvuk ove ekipe svemu daje finu patinu old school heavy metal grandioznosti i epike. Muzičari su svi ovde odlični – veteran Yves Campion je skupio vrlo solidnu ekipu tokom godina – ali apsolutni as je nova pevačica Barbara Mogore, žena moćnog glasa koji začas od prljavog sub-bluz laveža pređe u hrapavi death metal i muzici daje mnogo lepih nijansi. Sjajno:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nLSVe2H_84ijQsBovc9dd7mzstJn-ehXs

Psychic Graveyard iz San Dijega prolaze kroz ,,psihodelično" i povremeno završe i u psihotičnom. Album Wilting je kao da ste uzeli Pere Ubu, natankovali Davida Thomasa problematičnom količinom apsinta i onda ga pustili da pada po studiju i maše rukama naslepo dok ostali muziačri pokušavaju da izbegnu teže povrede i da se drže unapred dogovorenih pesama što bolje mogu. Ovo sve što pišem mislim kao najveću moguću pohvalu. Mislim, ovo je MNOGO dobro, maštovito, nestašno, puno ideja a opet svedeno na jednu pankersku dimenziju eksperimenta i psihodelije bez ambicije da se svaka pesma izmetne u progresivni ep od pola sata. Kratko, slatko i ubitačno:
https://psychicgraveyard.bandcamp.com/album/wilting

Album nedelje stiže sa, jelte, globalnog juga. Brazilski Weedevil su konzistentno bili sjajni tokom poslednjih nekoliko izdanja, pa je novi album, Profane Smoke Ritual nekako očekivano odličan. I, mislim, ovo je bend koji apsolutno zaslužuje sveopštu pažnu u doom-stoner zajednici jer nudi idealnu kombinaciju težine i melodičnosti, tradicije i maštovitosti, satanizma i narkofilije. Dakle, sa jedne strane imamo gruverski, heavy izraz baziran na bluziranim doom i stoner matricama, te na jakim, velikim rifovima koji su istovremeno i zarazni i preteći, a sa druge dolazi nova pevačica, poznata samo kao Poison, za sada poslednja u nizu izvrsnih vokalistkinja presudnih za zvuk ovog benda. Poison ima MOĆNU glasinu i savršeno udara finalni glanc na građevinu teških rifčina i jakog ritma, a produkcija albuma je takođe najbolja do sada, sa finom kombinacijom težine i prostora. Obavezna lektira:
https://weedevil.bandcamp.com/album/profane-smoke-ritual

Meho Krljic · 15-06-2024, 14:27:04

Ovih dana iz nekog razloga viđam tinejdžere u Burzum majicama po gradu. Nadam se da je to više refleksija te neke jednostavne, neposredne ekspresije koja karakteriše rane Burzum albume a manje prijemčivosti Vargovog fašističkog diskursa ovih dana... Metal je valjda dovoljno jak medijum da bude otporan na takve ideologije i ne dopusti im da ga ikada preuzmu... Enivej, ove nedelje nekoliko vrlo lepih debi albuma, novi Fu Manchu, novi Squid Pisser i jedna savršena brazilska heavy metal ploča kao album tjedna...

Mada krećemo iz Portugalije i sa blek metalom. Debi album portugalskog dvojca Wormthrone, naslovljen Enlightened Through Darkness me je poravnao sa patosom. Ovo je blek metal TAČNO kako bih ja propisao da se pravi da sam neka vlast, sa pažljivo odmerenim odnosom atmosferičnijih, mračno-pretećih pasaža i surovog prebijanja. Nije ni samo što je ovo dobro napisano, a jeste, već Wormthrone imaju i druge dve važne dimenzije koje čine da se njihov debi izdvoji iz OCEANA korektnih ali neimpresivnih bendova što prave moderni blek metal. Jedno je da iako ovde imamo samo dva čoveka, bend zvuči kao BEND, dakle, živo, dinamično, sa svirkom koja ima organske kvalitete. Drugo je miks koji možda ne bi prošao neku strogu akademsku proveru ali je idealan za muziku koja treba da ima, rekosmo, i atmosferu i agresivnost. Ovde je separacija instrumenata urađena iznenađujuće uspešno, imajući u vidu da su gitare pravljene da budu više tekstura nego, jelte, ritmički instrument, i da veliki deo albuma muzičari provode u visokom tempu. Wormthrone su istinsko otkrovenje, mada i ne bi trebalo da budu jer ova dva čoveka već sviraju u masi uspešnih bendova iz ove mediteranske zemlje. Album je, ako je verovati Metal Archivesu, izašao još u Januaru ali kako je to bilo, nagađam, samo na disku ili kaseti i tek je sada dobio izdanje koje se može strimovati ili daunloudovati, verujem da je korektno da ga prikažemo ove nedelje. Pogotovo kad je OVAKO JEBENO DOBAR:
https://larvaerec.bandcamp.com/album/wormthrone

Nokturnal Frost, uglavnom jednočlani projekat iz Minesote izdao je prvi album 2011. godine i od tada radi sa prekidima, ali postojano. Novi EP, Cold Grim Dead je zapravo vrlo dobra ploča, sa pet pesama hladnog, sporog, samo blago melanholičnog blek metala koji uspešno posreduje tu atmosferu hladnoće i prepuštanja beznađu. Jedna od pesama se zove Minnesota Cold, na primer, i odlična je. Ako do sada niste slušali Nokturnal Frost, ovaj se EP nudi za daunloud po ceni koju sami odredite, pa poslušajte:
https://nokturnalfrost.bandcamp.com/album/cold-grim-dead

Bez obzira da li volite ili ne volite žene sa buzdovanima (ali ako ih ne volite, računajte da nismo tako dobri prijatelji kao što ste mislili), novi, drugi album ukrajinskog jednočlanog projekta Ieschure treba provući kroz uši. Lilita Arndt nema neku skupu produkciju, ali ima sešn-bubnjara i talenat da piše prilično opčinjujuće blek metal himne. When The Darkness Comes je ploča sirovog zvuka ali zvuka koji vas prekrije, obavije melodičnim i disonantnim valovima gitarske buke pa onda odozgo posoli Lilitinim progresivno sve više uznemirujućim kricima dok ne shvatite da više ne znate ni koja je godina i da želite ceo svoj život da provedete u ovom veličanstvenom haosu. A plaćate ga koliko hoćete!
https://ieschure.bandcamp.com/album/when-the-darkness-comes

Nisam verovatno primarna ciljna grupa za muziku jednočlanog francuskog projekta Inherits the Void, ali treći album koji je stigao za četiri godine, Scars of Yesteryears, je jebeno soidan. Dakle, ovde je na programu melodični, melanholični blek metal, baš onakav kakav čujete u svojim mislima kada vidite sliku autora, kako sa kapuljačom trenerke na glavi pognuto gleda u zemlju i meditira o samoći. No, Antoine Scholtès je superiorno talentovan, ne samo da napiše dobru pesmu nego i da odlično isproducira svoju muziku pa Scars of Yesteryears ima mnogo puniji i zdraviji zvuk nego što je standard u ovom podžanru, a pesme su pune drame, epske atmosfere i čestih promena ritma i tempa a da to ne izvodi slušaoca iz fokusa. Jako dobro, plus Antoine i odlično peva:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/scars-of-yesteryears

AntiFlesh iz Vroclava sviraju skoro pa stereotipni poljski blek metasl. Drugi album, Hosanna, zvuči baš onako kako čovek očekuje: profesionalno, kvalitetno, epski, melodično, emotivno. Ako vam je ovo prva poljska blek metal ploča koju čujete, racionalno je da budete impresionirani. No, stoji i da AntiFlesh ne idu preko ijedne postojeće linije i da smo sve ovo već dosta puta čuli. Nije da ja sad kao originalnost stavljam na nekakav sumanuto visoki pijedestal, pa ću svakako reći da je Hosanna prijatno iskustvo, sa dobrih dvanaest pesama u pedesetdva minuta muzike i da, razmazan miks na stranu, nemam ni jednu jedinu zamerku na bend:
https://theogoniarecords.bandcamp.com/album/hosanna
https://antiflesh1.bandcamp.com/album/hosanna

Čileanski jednočlani projekat Kerasfóra sa svojim debi albumom ukazuje na put kojim se može dalje ići u evoluciji atmosferičnog blek metala. Six Nights Beyond the Serpents Threshold je ploča koja još uvek ima distorzije i promukli blek metal vokal, ali je i strukturalno i po tonu često bliža psihodeličnom shoegaze roku nego, jelte, klasičnom blekeraju. Neuredno je to, prljavo, sirovo, ali i uzbudljivo, sa mnogo kompulzivnih ponavljanja i psihodeličnih efekata koji će združeno da učine mnogo da vam poremete percepciju protoka vremena. Vrlo zanimljivo:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/kerasf-ra-six-nights-beyond-the-serpents-threshold
https://kerasfora.bandcamp.com/album/six-nights-beyond-the-serpents-threshold

Slovaci Merged In Abyss zato sa svojim četvrtim albumom, Ave Exitium donose vrlo korektan, ubedljiv drugotalasni blek metal. Ovo je mlad bend, duo koji postoji tek nekih šest godina pa se ne može reći da im novi album puca od sad neke velike maštovitosti, dosta se tu muzike naštancovalo za kratko vreme, ali je kvalitet vrlo visok. I muzički i kompozitorski ovo je ne sad nešto inovativno ali dobro a mada je produkcija nepodnošljivo glasna i četvrtasta, ne kvari presudno užitak u slušanju:
https://mergedinabyss.bandcamp.com/album/ave-exitium-full-length

VoidKeeper iz Bostona sviraju blackened death metal, ali pošto je vokal više AAAAARGHH nego UUUURGH, mislim da je korektno da ih stavimo u ovu sekciju. Debi album, Of Rotten Flesh and Withered Bone i sam ima mnogo glasan mastering, sve ovde puca od nabudženosti, ali je muzika vrlo solidna. Opet je to neki moderan zvuk, više u atmosferičnim temama nego u sad nekim RIFČINAMA, ali VoidKeeper sve rade korektno i ne mogu da kažem da ne valjaju:
https://voidkeeper.bandcamp.com/album/of-rotten-flesh-and-withered-bone

I njemački Sacris ritus Vermes su blackened death metal koji je u praksi uglavnom blek metal. Novi EP ove enigmatične dvojke iz Hajdelberga se zove with Sacred Horror i na osnovnu duo postavu dolazi i sešn bubnjar, te dodatni pevač i klavijaturista. I to zvuči VELIČANSTVENO. Ovo je sirovi, razobadani blek metal koji tačno zna kako da zid distorziranih gitara ofarba klavijaturama, kao i kada da stane sa sprintom na par sekundi uzimanja vazduha, pa da se vrati još bješnji. Jednostavne melodije oplemenjuju nemilosrdni juriš a podrumska produkcija sve čuva da ne poleti. Sjajno je:
https://srv666.bandcamp.com/album/with-sacred-horror

Iako možda na prvi pogled ime kao što je Miško Boba ne sugeriše blek metal, ovaj litvansko-britanski duo svira ČIST blek metal, sa finom kombinacijom old school sirovosti i new school melodičnosti i emocije. Ne znam tačno kako su se spojili Englez Mike Hardisty i njegova žena Paulina (rođena u Litvaniji sa prezimenom Keira, sada takođe Hardisty) ali je PRELEPO da su snimili album Gedulas ir viltis na kome ona, inače bubnjarka, peva, dok Mike radi sve instrumente, ali ovo ima jednu prirodnu, spontanu energiju, finu kombinaciju sirovih tekstura i melodičnosti, puno hipnotičkih ponavljanja. Vrlo slatko:
https://miskoboba.bandcamp.com/album/gedulas-ir-viltis

Italijani Nel Buio na svom debi EP-ju imaju četiri pesme i intro, te odličan spoj black metal i darkwave stilova. Nekako, sa današnjim tendencijama u blek metalu čudi me da nema VIŠE bendova koji pronalaze srodnost u gitarskoj ekspresivnosti blek metala i sintsajzerskoj drami darkwavea ali evo, Nel Buio su proof of concept koji vredi da se čuje. Možda vas inspiriše. Album stiže narednog Petka, ali je već pušten da se čuje putem omiljenog JuTjub kanala:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/nel-buio
https://youtu.be/bC2iLoOwpIM

Idemo sada na stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal. Švedski Void Commander su mi bili vrlo fini na prethodnom albumu iz 2021. godine pa sam sa zadovoljstvom poslušao i novi, četvrti u njihovom opusu, nazvan, sugestivno, Alien Queen. Nema ovde, naravno, nekakvog velikog odmaka od formata koji se pokazao adekvatnim, Void Commander sviraju gruverski, psihodelični stoner rok, sa velikom ulogom fuzz pedale na ovoj ploči, ali i sa vrlo eksplicitnim skretanjima ka blues-folk zvuku (slušajte himnični Dyke Blues ili usnu harmoniku i vrlo južnjački gruv na Sweet Depression). Zvuk je bogat i živ, bend izuzetno raspoložen i kogod da voli pošten, častan teški rok izvučen iz psihodeličnih dubina, napisan i odsviran stručno, miksovan sa razumevanjem, ovo ne sme da propusti:
https://voidcommander.bandcamp.com/album/alien-queen

Estonci Kumara umešno spajaju doom metal, stoner i desert rock. Album Nukes and Napalm ima i naslov i omot koji bi više asocirali na nekakav deathgrind ili štogod slično, no kad ga pustite ono krene sporo, gruverski, psihodelično, teško i vrlo prijatno. Kumara su snimili čak trinaest pesama za album koji eksplicitno treba da bude jedno inicijantsko, istraživačko iskustvo, i neke od njih su i ,,čisti" komadi muzičke avangarde sa montažama semplova i za rokenrol nestandardnih instrumenata tako da pričamo o ploči koja slušaoca uspešno iznenađuje ali mu servira i dovoljno kvalitenog teškog roka da niko kući ne ode nezadovoljan. Na sve to, ovo se plaća po vašem izboru. Pa izaberite:
https://kumaradoom.bandcamp.com/album/nukes-and-napalm

Šveđani Vaara na istoimenom debi albumu spajaju sludge i post metal za jednu dosta filozofsku, dosta kontemplativnu priču o socijalnom buntu prouzrokovanom posmatranjem ljudskog rada kao pukog resursa, što je naravno vrlo kul. Ovo jeste i prilično uspešno u toj kontemplaciji, koristeći spori tempo i dostojanstvene harmonije da slušaoca ubaci u posebno raspoloženje i onda poentirajući žešćom i brim svirkom. Vrlo pristojan debi album, a daunloud se naplaćuje po vašem izboru:
https://vaara.bandcamp.com/album/s-t

Isto Šveđani Bog Mönster svoju muziku opisuju i jkao ,,HM2 worship" pa znate da od novog albuma, Servants of the Necrosect očekujete samo najteže zvuke. Ovo je doom death metal sa malo više death elemenata ali ga stavljam u ovu sekciju jer Bog Mönster i dalje vole spor tempo i gruv bliži doom nego death strani formule. Svakako pričamo o agresivnoj, teškoj ploči namenjenoj pre svega tvrdokornim doom death akolitima koji vole da ih muzika smrska težinom i ne ostavi mnogo toga što bi prodica posle mogla da identifikuje:
https://bogmonster.bandcamp.com/album/servants-of-the-necrosect

Bleached: A 35 Year Tribute to Nirvana je baš to što piše na omotu: kolekcija obrada Nirvaninih pesama sa albuma Bleach a koji je, jelte, izašao davne 1989. godine. Naravno, PRAVI fanovi ovaj album smatraju PRAVOM Nirvanom i Nevermind gledaju kao upeglaniju, korporativnu imitaciju tr00 zvuka ovog benda (mislim, ovo je bio čest stav još 1992. godine...) pa je kul da je nekoliko vama nepoznatih metal i stoner bendova uzelo i obradilo četiri pesme sa Bleacha i napravilo sasvim solidan paket bučnog grunge-sludge-dooma. Negative Creep nikada nije bila negativnija na primer:
https://slumpuk.bandcamp.com/album/bleached-a-35-year-tribute-to-nirvana

Everything Had Teeth je novi projekat nekih veterana muzičke scene grada De Mojn iz Ajove. Nabrajaju se tu silni bendovi u kojima je ova trojka svirala, ali verovatno niste čuli ni za jedan od njih i dovoljno je da vam kažemo da je Demo Tape, prvi snimak ovog benda vrlo ugodno fazirana kolekcija pesama koje su stilski između grandža, stoner roka, nekakvog melodičnijeg '90s alternativnog roka... Mislim, puno je tu gruva, faza i prijatne melodije koju autoritativnim vokalom provlači gitarista i autor sve muzike Jordan Mayland. Ako ste voleli Nirvanu, rani Therapy i sličan zvuk iz ranih devedesetih, ovo je na tom tragu i odlično je:
https://everythinghadteeth.bandcamp.com/album/demo-tape

Ima više bendova sa imenom Stormriders a ovaj danas je iz Njujorka i ima kao neki demo Bound by the Storm gde su tri pesme skicirane i završe se pre nego što stignete da skinete pantalone i ne bih se time ni bavio da Stormriders nisu tako DOBRI. Ovo je gruverski, pustinjski doom metal sa mnogo psihodelične energije i garažnim, sirovim zvukom. Jako obećavajuće:
https://storm-riders.bandcamp.com/album/bound-by-the-storm

Filadelfijski Crypt Sermon imaju treći, a prvi post-pandemijski abum, The Stygian Rose i njihov epski doom metal je ovde odvrnut na jedanaest. Štaviše, možda i previše za moj primitivni ukus pošto je ovo kao da ste na svadbu pozvali Candlemass, Solitude Aeternus i My Dying Bride, onda ih žestoko napili pa im rekli da muzika nije stigla i da sad imaju da kako znaju i umeju dovate instrumente i zabave svatove AL DA SE SVIRA VESELO jer su na svadbi jebem mu mater. The Stygian Rose nije STVARNO vesela ploča, naravno da je ovde uobičajeni doom metalski očaj prisutan u svoj svojoj svečanoj dimenziji, ali jeste puna žestoke, razigrane svirke. Aranžmani su gizdavi, nakićeni, solaže česte i raspusne, atmosfera epska, kinematska. Ako volite baš BAŠ raskošni epski doom metal, ovo će vam izrazito prijati:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-stygian-rose
https://cryptsermon.bandcamp.com/album/the-stygian-rose

Da se malo dezinfikujemo od sve te grandioznosti, evo nam albuma Hollow Ground severnokarolinskog benda Stonekind. Stonekind vole da kreiraju kinematičnu, evokativnu muziku pa je album zapravo napravljen da se sluša bez prekida 35 minuta sa pesmama koje se pretapaju jedne u druge i atmosferama koje se smenjuju kao da su u pitanju doba dana ili godišnja doba. Volim i što je bend naglašeno bluziran na momente a to daje fini balans više ,,arti" momentima gde se svira metal sa atmosferičnim sintisajzerom u pozadini, pa i skoro čista ambijentalna muzika. Lepa, mala ploča:
https://stonekindband.bandcamp.com/album/hollow-ground

Tu su i Rezn iz Čikaga koji imaju sličnu tendenciju da mešaju heavy, gitarski stoner doom i ambijentalnije, atmosferičnije pasaže. Album Burden, peti za ovu ekipu i sam je sklopljen kao jedan dugački narativ u kome se spuštanja u meditativne, kosmičke akorde smenjuju sa sporim krešendima do distorziranog gaženja. Mastering je mnogo glasan za muziku koja treba da ima više dinamičke suptilnosti ali pesme su vrlo solidne i ovo se sluša sa zanimanjem:
https://rezzzn.bandcamp.com/album/burden

Za promenu smera imamo Las Nubes, duo iz Majamija koji objavljuje za špansku etiketu Spinda Records. Album Tormentas malsanas je jedna varljivo jednostavna i pitka kolekcija pesama koje su između psihodeličnog, distorziranog roka, shoegazea i dream popa. Ovo je optimistično, melodično i veselo a da opet ima psihodeličnu dubinu pa i potrebnu dozu melanholije, ne preterano HEAVY ali sa opet masivnim pokrivačem jake fazirane gitare, moćnim bubnjevima i generalnom rokerskom silinom. Vrlo lepo:
https://spindarecords.bandcamp.com/album/tormentas-malsanas

I Fu Manchu imaju novi album i mada je The Return Of Tomorrow zvanično izašao juče, bend je još pre dva meseca ceo materijal bio stavio na JuTjub. Tako da, ako volite njihovu muziku, verovatno je da ste The Return Of Tomorrow već ozbiljno preslušali, ali ako niste nikada čuli za Fu Manchu i pravite prve korake u svetu stoner i desert rocka, pa, ovo je relaksirana, ugodna ploča prijatnog faziranog roka koji ne pokušava da izmisli ništa novo – retko kom bendu baš četrnaesti album bude revolucionaran – ali nudi sve što čoveku treba da bude srećan. Pa i ženi!
https://www.youtube.com/watch?v=Z_x6Jxh6Y0c&list=OLAK5uy_mkCcl9aO6ittDCFfkldqcu3ob1lQ7_4RI

Dalje imamo brže stilove: thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Chalice of Damnation je, tako, jednočlani poljski blackened speed metal projekat koji na novom EP-ju, Angels' Beheaders, zgodno, obrađuje poznatiji jednočlani (makar tokom prvih dvadesetak godina) blackened speed bend iz Amerike, Toxic, jelte, Holocaust. Nuke the Cross je odlična pesma, pa sam uvek rad da čujem kako je drugi sviraju, i mada Chalice of Damnation ima isuviše ravan zvuk, bez dovoljno dinamike, a što je prilično fatalno za ovakav metal, opet je to slatko. Sa A strane ovog singla je naslovna pesma koja zapravo ostavlja odličan utisak i mislim da je Szymon Wiszomirski-Potoplak na dobrom putu da snimi debi album:
https://chaliceofdamnation.bandcamp.com/album/angels-beheaders

Kalifornijski Vexxum su mi na prvi pogled bili simpatični jer se na promo fotografiji pored Meshuggah, Exodus i Mastodon majica provukla i jedna sa motivom igre The Binding of Isaac. Nije loše kad su trešeri malo i gikovi, jelte, a i Vexxum ne sviraju loše. Njihov debi album, Lost in Infinity je ploča prljavog, staromodnog thrash metala koji je svestan postojanja death metala i koristi neke njegove fore ali je u suštini (i formi) mnogo uličnije orijentisan. Pesme nisu neka čuda kompozicije i aranžiranja, produkcija je onako, ali ovde ima dosta autentične, iskrene energije i DUŠE:
https://vexxum.bandcamp.com/album/lost-in-infinity

Finish Him iz Kordobe u Argentini voze prilično klasičan i prilično dobar krosover treš na svom debi albumu, Choose Your Destiny. Njihov prvi demo je bio pre punih jedanaest godina pa je tokom decenije bend fino sazreo i ovo udara jako, ide brzo, ima napaljene rifove, moćnu basčinu, pevača NEUMERENO promuklog glasa i sve potrebne preduslove da vam se umili. Sad, kad je muzika malo starinska (u pozitivnom smislu), nekako je za očekivati da i tekstovi to budu pa prva pesma govori o Novom Svetslom Poretku kao da je nedobog 1990. godina. No, nemojte da to nekoga odbije, Finish Him su ODLIČNI, navežbani, brzi, kvalitetni, i imaju odličnu produkciju pa ovo sve pruža vrhunski thrash ugođaj:
https://finishhim.bandcamp.com/album/choose-your-destiny

Death By Hell su iz Vankuvera a i inače na dobrom mestu između blek metala i krastpanka. Demo MMXXIV je sirova kolekcija sirovih, energičnih pesama sa jednostavnim rifovima, maničnim solažama i dovoljnom količinom vrištanja da promuknete od samog slušanja. Bend se svakako trudi da u pesmama ide preko neke granice minimuma pa tu ima dosta promena ritma, atmosfere, harmonija, a mastering je na kraju, nečemu što zvuči kao klasičan snimak iz garaže, radio Will Killingsworth, dakle, ovde ima ambicije. Plaćate po želji:
https://deathbyhell.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv

JUDGExJUDY iz Bostona na svom demo snimku Promo 2024 prilično su opsednuti narkoticima, jebanjem naših majki i, uh, udaranjem beba? Dobro, treba imati prioritete u životu. Muzički, ovo je kombinacija uličnog moshcore izraza, powerviolencea i skoro pa džonzornovskog jumpcut editovanja brojnih zvukova u masu koja u prvom momentu deluje nasumično ali ima smisla. Zapravo, meni je ovo vrlo zabavno i nadam se da bend sazrevanjem neće izgubiti tu meru haotičnosti:
https://judgexjudy.bandcamp.com/album/promo-2024

Civil Serpents je sasvim korektna igra reči a i bend koji je koristi kao svoje ime nije rđav. Ovo je hardcore thrash ekipa iz El Pasa u Teksasu a EP HOPE.LESS. je tvrda, glasna ploča koja iskustva thrash i death metala vraća u hardkor ali pod velikim pritiskom. Zvuk napucan do bola, svirka živahna, rifovi pamtljivi, pesme solidne, cena od deset dolarjev ambiciozna ali ko sam ja da im sečem krila? Ovo svakako vredi čuti:
https://civilserpentsep.bandcamp.com/album/hope-less

Za malo veganskog metaliziranog hardkora tu su Finci Ecotage sa minialbumom Devastation. Bez mnogo filozofije ovo je pet pesama ozbiljnog čukanja i mošinga, snimljenog propisno i produciranog kako treba. Moš iz treš, gou vegan itd:
https://ecotagehc.bandcamp.com/album/devastation

Warmachine su iz Denvera i EP Warmachine je kao nekakav NYHC iz kasnih osamdesetih sa malo dolivenog metala. Ovo su dakle, heavy pesme sa agnostikfrontovsko-medbolovskom teksturom ali u modernoj produkciji, izrazito HEAVY a sa opet ostacima krosover lepršavosti u zvuku. Intro i tri razbijačke pesme, sasvim solidno za prvi put:
https://warmachinehc.bandcamp.com/album/warmachine

Britanski Break Them sa istoimenim EP-jem će utažiti svačiju žeđ za metaliziranim, siledžijskim hardkorom koji priziva nasilje kao rešenje za sve frustracije. Ovo ima finu od school komponentu i može da se gleda kao pokazni primer prelaska panka u moshcore, produkcija je jeftina ali funkcionalna a daunloud se naplaćuje po vašoj želji. Solidno:
https://breakthem.bandcamp.com/album/break-them-ep

Anxious Arms su iz Sakramenta i njihov hardcore je blizak sludge metalu, sa ogromnim gitarama, četvrtastom produkcijom, moćnim, gazećim srednjim tempom, ali sa kraćim pesamama i vokalom koji na momente skrene i u melodičnost. Tri pesme na EP-ju Our Own Armageddon prikazuju solidan raspon ovog benda i vredi to da se čuje:
https://anxiousarms.bandcamp.com/album/our-own-armageddon

Body//Socket split je split album dva američka hardkor benda predvođena ženama. Body Farm su negde sa istočne obale, Dry Socket iz Portlanda u Ortegonu i, mislim oba sviraju politički angažovani, besni hardcore punk koji ima jasne korene u američkom anarhističkom hardcore talasu iz ranih devedestih. Hoću reći, oba benda su BESNA do belog usijanja, muzika je jednostavna ali tehnički korektno urađena (uključujući vrlo solidnu produkciju na obe strane) a ženski vokali PRŽE. I muški, kad se čuju, ali žene ovde vode kolo i razbijaju. Body Farm su, ako ćemo o stilskim razlikama, nešto bliži powerviolenceu mada sa očuvanom pank komunikativnošću, dok su Dry Socket za nijansu bliži samom panku. Ali, mislim, oba benda su odlična i ovo je odlično izdanje za ljude koji vole:
https://kingofthemonstersrecords.bandcamp.com/album/body-socket-split

Prepare to Meet Thy God je poslednje izdanje benda Deadalus iz Tenesija, album manične, nervozne energije i ekstrovertnih emocija koje su verovatno dugo, celog života potiskivane. Stilski to je kombinacija, recimo, screamo i mathcore pristupa i mada bend dosta insistira i na shoegaze/ blackgaze tagovima, rekao bih da njihova muzika udara jače i nema dovoljno atmosferičnih elemenata u svojim melanholičnim harmonijama da bi se kvalifikovala za ,,gaze" atribut. U svakom slučaju energično, drusno, solidno:
https://daedalustn.bandcamp.com/album/prepare-to-meet-thy-god

Kad metal bend ima tri gitare u postavi to može da znači i nezdravu opsesiju ,,tehničkom" svirkom a može da bude i samo ljubav prema monolitnom zidu zvuka kroz koji ni muva ne može da proleti. S obzirom da pričamo o bendu iz Kvebeka koji se zove Apes, ne moram da objašnjavam šta je ovde slučaj. Album Penitence je negde između blackened grindcorea i deathcorea i ima taj strašno napucani brikvolovani zvuk, ali mu on i paše jer pričamo o muzici koja je, iako spakovana u srazmerno kratke pesme, jako epska i želi da se uživite u njene atmosfere pre nego što vas samelje blastbitovima. Vrištanja i gaženja ovde ima za izvoz:
https://apesqc.bandcamp.com/album/penitence

Dysphoric iz Drezdena na svom prvom EP-ju, Mehr Zeit für Shopping im Leben imaju četiri pesme nekakve kombinacije thrash metal, crustcore i grindcore ideja. Nije to superiorno originalno, ali je odsvirano kvalitetno, producirano pristojno i pesme traju dovoljno kratko da se niko ne smori.
https://dysphoric44.bandcamp.com/album/mehr-zeit-f-r-shopping-im-leben

Besan, sirov a opet duševan grindcore dobijamo na od brazilskih Saldo Desigual Moral. Má Vontade je EP sa pet pesama gde se klasičan grindcore ukršta sa malo black metal i death metal elemenata pa tako i dalje kratke pesme imaju malo razrađenije aranžmane i ,,tehničkiju" dimenziju u izvedbi ali i dalje isporučuju potrebnu količinu eksplozivne, spastične grindcore energije. Razbijačina ali sa smislom:
https://sdmgrindcore.bandcamp.com/album/m-vontade

(kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 15-06-2024, 14:27:43

Painful Defloration su, ako to već i iz imena nije jasno, grindcore bend, štaviše iz Mauripolja, pa zaista ne znam kako im je bilo dok su tokom ovog proleća snimali svoj peti album, The Typewriters. No, kolika god da je ratna trauma bila, to se u muzici ne čuje posebno i ovo je vrlo kvalitetan album nešto tehničkijeg grindcorea snimljenog iznenađujuće čisto i posle stručno masterovanog u Masačusetsu od strane već pomenutog majstora Willa Killingswortha. Verujem da su Painful Defloration u početku bili gluplji bend, ali pauza duža od decenije je donela sazrevanje i fokus pa je novi album (i ostali materijal urađen ove godine) jedna dostojanstvena, tehnički kvalitetna i kreativno bogata ploča kratkih pesama koje nisu sve na isti kalup ali jesu sve propisan grindcore. Najbliže poređenje bio bi Agoraphobic Nosebleed, ne toliko po samom zvuku koliko po imaginativnosti u okviru mikroformata. Odlično je i nekako podseća na to da čak ni rat ne može i ne sme biti prepreka da se stvara smislena, komunikativna umetnost koja čoveka može da oplemeni za vjeki vjekov:
https://painfuldefloration.bandcamp.com/album/the-typewriters

Muilutus je finski grindcore bend sa sludge metal zvukom. Album Mummo Madness ima intrigantan crtež na omotu i trinaest kratkih pesama sa niskim štimom i vrlo heavy gitarama, jakim bubnjevima, sa grubim, očajničkim pevanjem i generalnom atmosferom između bijesa i beznađa. Grindcore često ume da bude monoton, repetitivan itd. ali ovaj trio je dosta maštovit u toj svojoj kombinaciji grindcore i sludge elemenata i pesme se međusobno kredibilno razlikuju, sa dosta harmonskih izletanja preko pune linije, gruva, brzine... Vrlo pristojno:
https://muilutus.bandcamp.com/album/mummo-madness

Problem sa sve većim brojem ,,bendova" koji su zapravo napravljeni od strane generativne veštačke inteligencije je što i neki bendovi sa živim ljudim u retrospektivi zvuče kao da ih je pravio AI, dakle generički, predvidivo, beživotno. Fractal Generator iz Ontarija izmiču ovoj kvalifikaciji za neugodno malu marginu sa trećim albumom, Convergence. Ovaj naučnofantastični/ atmosferični/ kosmički death/ black metal bend se, nagađate, oslanja na bombastične teme, preterano nabudženu produkciju, kombinaciju jako nisko naštimovanih gitara i sintisajzera itd. i sve je to JAKO predvidivo, no Convergence (inače konceptualni album o ,,grešci u simulaciji realnosti koja prozrokuje pojavljivanje novih planeta u našem Sunčevom sistemu") ipak ima dosta iskupljujućih strana, sa zanimljivim rifovima i trudom oko aranžiranja. Fractal Generator nisu BAŠ kao Artificial Brain ali jesu na tom tragu i čak je i produkcija na granici podnošljivog pa sam sklon da ovaj album ipak preporučim:
https://fractalgeneratorofficial.bandcamp.com/album/convergence

Sa imenom kao što je Necrogore TAČNO znate šta da očekujete. Iako postoje tri benda koji se tako zovu, svi sviraju death metal, naravno, a ovaj o kome danas pričamo je iz Italije i ima treći EP, Ancestral Abhorrence, sa tri vrlo pristojne, gruverske pesme energičnog, nisko naštimovanog, teškog death metala. Na drugoj je pevanje na Italijanskom i to je PRELEPO, ali i inače je ovo vrlo pristojan materijal kultivisane primitivnosti:
https://necrogore-it.bandcamp.com/album/ancestral-abhorrence-ep

Imamo još Italijana. Miasmic Serum su iz Treviza i njihov debi album, Infected Seed je fina kombinacija old school gruva i brutal death gruvanja. Mislim, nije se to nekada ni odvajalo pa Miasmic Serum i sami umeju da prirodno spajaju skoro pa melodični, zarazni gruv i brutalne, koljačke brze delove. Za svakog kome moderni ekstremni metal ima premalo rifova, ova trojka je tu da ga zaleči nekim pamtljivim temama a tu su onda i kratke, ukusne solaže. Lepo podsećanje da gitare u death metalu nisu samo proizvođači zvuka nego i, jelte, pravi INSTRUMENTI:
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/miasmic-serum-infected-seed

Grave Putrescence je, iznenađujuće NE treće split izdanje između australijskih blek metal bendova Grave Worship i Black Putrescence nego death metal duo iz Poljske sa istoimenim demo snimkom koji KIDA. Ovo je vrlo atmosferično i vrlo melodično na jedan prikriven način, valjajući zloslutne rifove i infernalne teme u jednom tečnom, organskom aranžmanskom okruženu. Dva muzičara koji čine ovaj bend očigledno imaju zanat u rukama i njihova varijanta pećinskog death metala je i pored neophodne hermetičnosti zapravo veoma prijemčiva, za uho zarazna, producirana solidno i sa svega tri pesme, ostavlja slušaoca razjarenog da dobije JOŠ. Demo plaćate po želji, pa ga i platite po svojoj savesti jer je ODLIČAN:
https://graveputrescence.bandcamp.com/album/grave-putrescence

Novozelanđane Ulcerate sam za prošli album te neke 2020. godine hvalio kako su umakli fetišizaciji tehnike koja ide skoro prirodno uz tech-death metal koji su do tada svirali a onda za novi album, Cutting the Throat of God, sedmi u njihovom opusu vredi da se ukaže kako je napravljen još jedan veliki korak u smeru avangardnog izraza. Ovo je i dalje ekstremni metal, ali death metal koreni su znalački nadograđeni blek metal i post blek metal elementima, pa je Cutting the Throat of God uprkos tom pretećem imenu zapravo najkomunikativniji album ove ekipe. Kompleksne metrike su i dalje prisutne ali Ulcerate u prvi plan sada stavljaju melodičnost i kontrastiraju je sa disonancom za postizanje jednog vrlo epskog efekta. Moćan i grandiozan ali fokusiran album:
https://ulcerate.bandcamp.com/album/cutting-the-throat-of-god

Feral Massacre su iz Bangladeša a Massacre's Resurgence im je prvi EP posle nekih osam godina rada i vrlo je prijatan. Ovo je žestoki, energični death metal koga od upadanja u čistu brutal death nabadačinu spasava malo old school gruva i povremene tendencije ka mračnoj melodičnosti. Ekipa svira odlično, produkcija je solidna a ta old school dimenzija koja se provlači krroz sve pesme meni izrazito prija:
https://feralmassacre.bandcamp.com/album/massacres-resurgence

Belgijski Wound Collector su distinktni po tome što sviraju PROPISAN death metal ali u stalnoj postavi imaju i saksofon i to više nije nikakva šala, geg i parodija već karijera. Begging For Chicxulub je novi EP, sa četiri pesme a koji dolazi posle dva albuma i ovde je ubitačan, mošerski death metal vrlo legitimno oplemenjen saksofonom koji dodaje još jednu dimenziju melodije i haosa na i inače pakleno gustu muziku. Bend ne samo da ume da napiše pesme u kojima ovo ima smisla nego i ume da izmiksuje muziku tako da saksofon uspešno sparinguje sa prenapregnutim betonom matrice. Lepo:
https://woundcollector.bandcamp.com/album/begging-for-chicxulub

Brazilski duo Daimonos štancuje albume kao na fabričkoj traci, pa je Murder njihova šesta dugosvirajuća ploča ukupno a četvrta od 2021. godine. Nije to sad neka sofisticirana i kompleksna muzika, pa se valjda i može, no Daimonos imaju jednu osobenu oštricu kojom se nameću slušaocu, kombinujući grubu, agresivnu death metal (na ovom albumu i blago deathcore) matricu sa svirepim ženskim vokalom koji svemu dodaje crtu karaktera. Murder za moj ukus brzo postaje monoton jer pesme nisu previše maštovite i često se ima utisak da je Lucas Daniel samo poubacivao u pesme sve rifove koji su mu spontano pali na pamet dok se zagrevao pred ulazak u studio, ali Mirella Jambo ima taj moćni glas (i sam sa dosta deathcore dimenzije u sebi) i slušanje albuma na parče svakako donosi potrebnu dozu zadovoljenja:
https://daimonos.bandcamp.com/album/murder

Embryonic Autopsy iz Čikaga su za svoj drugi album uspeli da mobilišu i neke ugledne goste, što valjda ide uz činjenicu da je ovo brutal death metal bend koji snima za Massacre Records. Ne znam ni tačno kako je to toga došlo jer Embryonic Autopsy nisu ni neki inovatori niti su ekstremniji od drugih bendova, ali makar mogu da kažem da je Origins of the Deformed korektno napisana ploča koja uzima od brutal death metala brzinu i težinu ali na to dodaje malo melodije, malo atmosfere i na kraju sve to bude dosta prijemčivo i za normalnog slušaoca. Naravno, nekakva hardcore publika će ovo preslušati jednom i produžiti dalje jer su ovo jednostavne pesme koje neće izvaditi dobar glas Tima Kinga, eventualno se vratiti da presluša gostovanja Jamesa Murphyja i Jacka Owena, ali ne mora sve da bude samo za hardcore. Ono što mogu da kritikujem je da Embryonic Autopsy očigledno prave muziku koja treba da bude prijemčiva i široj publici od tvrdog jezgra brutal death metala, ali i dalje se tekstualno drže najcrnjih klišea. Dripping in the Vaginal Nectar? Self-Inflicted C-Section? Dissolving in Acidic Afterbirth? Oh, bože, kao DECU da gledam. Ali, eto, nije ovo loše, zaista:
https://www.youtube.com/watch?v=kemBmDAy2Rc&list=OLAK5uy_nIjk0kCxTZFIOPPldDlL50kMmkIcs0OuU

Za baš propisan brutal death metal i najbolje death metal izdanje ove nedelje tu su Malignancy iz države Njujork. A i iz devedesetih godina. I bogami se ovde i dalje svira kao da su devedeste, u najboljoj mogućoj konotaciji. Mislim, naravno da su Malignancy na svom petom albumu, ...Discontinued, i kompleksniji i brži i luđi od bilo čega što ste čuli devedesetih ali ovde pre svega mislim na taj duh otkrivanja novog, širenja horizonata, kreiranja do sada nečuvenih formata u death metalu. Ne da je ...Discontinued sad nekakva ploča neopisive muzike, sve je to taj neki brutalni tehnički death metal koji su Malignancy, Cryptopsy i slični bendovi doveli do visoke prefinjenosti kroz tri decenije rafinmana, ali baš tu i stoji svežina ovog albuma. Način na koji veteranski bubnjar Mike Heller i basista Alex Weber izacuju BAŠ MNOGO nota a da nisu popunili celu zvučnu sliku nečim ravnim i nedinamičnim je nešto što treba da se uči na osnovnim death metal studijama ali i generalno, pesme su vrtoglavo komplikovane a da generalno zvuče tečno, pitko, i ako vam se u glavi vrti, to je od opijenosti. Brutalno, impresivno, duhovito, izvrsno:
https://malignancy.bandcamp.com/album/discontinued

Za poslednju sekciju pregledamo heavy metal i krosžanrovske ploče. A naši stari znanci, grčki Bus (poznati i kao Bus The Unknown Secretary a što je verovatno najbizarnije ime koje je metal bend sebi ikada nadenuo) počeli su ovog proleća da prave talasiće objavljujući nekoliko singlova u najavi novog albuma. Album We Are The Night je trebalo da izađe izlazi iduće nedelje ali je pušten na JuTjub da se publika upozna sa materijalom pa je dobio dobre reakcije i onda je i izašao ranije. I, mislim, dobro je da jeste jer OVO JE ODLIČNO. Bus su i dalje na ugodnom mestu između klasičnog hard rocka, stoner rocka i heavy metala pa je We Are The Night perfektno prirodna kombinacija žanrovskih elemenata, možda u ovom izvlačenju ipak najbliža NWOBHM stilu, sa pesmama koje osvajaju ložačkim rifovima, kvalitetnim soliranjem, upečatljivim vokalnim aranžmanima. Album je vrlo ekonomičan i jedva da prebacuje pola sata, a pesme su raznovrsne, produkcija ugodno starinska (dakle, da se ne razumemo pogrešno: BOLJA OD SKORO SVEGA DRUGOG ŠTO ĆETE ČUTI OVE NEDELJE) i Bus sa ovim albumom, svojim trećim, relaksirano sebe upisuje vrlo visoko na lestvici modernih heavy metal bendova:
https://bustheunknownsecretary.bandcamp.com/album/we-are-the-night-4

Living Fast sa Floride zvuče staromodnije, valjda na ime vokala i efekata koje koriste u miksu svog debi EP-ja, Wall Breaker. Naravno, i ovo je vrlo '80s heavy metal, sa četiri pesme vrlo tradicionalnog formata i bučnog masteringa koji treba da se snađe sa miksom što pršti od prostora i jeke, no, bude to okej do kraja. Ne sad kao IDEALNO, ali Living Fast su sasvim prjatni u svojoj ulično-herojskoj pozi:
https://livingfast.bandcamp.com/album/wall-breaker

Electric Tomb je jedan baja (čovek se doslovno zove Guy) iz Masačusetsa koji od 2021. godine štancuje singlove i EP-je kao da juri ulazak u Ginisovu knjigu rekorda. Ima takvih, jelte, autora, sede kući i snimaju se na kompjuteru svakog dana i sve to objavljuju ali Guy LeMay je MNOGO iznad proseka ove populacije i po talentu i po posvećensti produkciji. Novi EP, Black Knight je odlična demonstracija njegovog pristupa gde dobijamo pet pesama prljavog, uličnog, old school metala koji se zatiče negde u prelaznoj formi između tradicionalnog heavy izraza, speed i black formata, a svaka pesma ima svoj duh i originalnu temu. Nisu to kompleksne kompozicije, ali nisu ni generički komadi koje je mogao slupati i AI za pola sata, a Lemay sve to vrlo solidno svira, peva i miksuje. Lepo:
https://electrictomb.bandcamp.com/album/black-knight

Hybreed Chaos iz Montreala su bili ,,normalan" brutalni death metal bend sa pevačicom itd. ali su u međuvremenu izgubili i pevačicu a i gitaristu pa su sada trio sa – violončelom u postavi. I više ne sviraju brutalni death metal. Novi, drugi album, Subliminal Abyssal Carnage je više kao nekakav eksperimentalni, instrumentalni groove-death metal sa malo avangardnijim naklonom i forsiranjem distorziranog violončela u prvi plan. Ima to šmeka mada nije sad nešto, kao, hipermaštovito. Ali simpatično je:
https://hybreedchaos.bandcamp.com/album/subliminal-abyssal-carnage

Japanci Mono svoj melanholični instrumentalni post rok voze u nepromenjenoj brzini već decenijama. Novi album, Oath time neće doneti nikakve revolucionarne inovacije ali ovo je vrlo kompetentno napravljena ploča postupno bujajućih atmosfera i nežnih harmonija. Produkcija i dalje upitnog kvaliteta za moj groš, ali Mono znaju šta rade i neće vas razočarati:
https://monoofjapan.bandcamp.com/album/oath

Moskovljani Vendel su sastavljeni uglavnom od članova već postojećih bendova pa to objašnjava što im je trebalo devet godina da dođu do prvog albuma, Out in the Fields. Ali ovo je izdao Dying Victims Productions pa odmah automatski znate da je dobro. Vendel se svakako ne ubijaju od reinvencije nekakve tople vode, ovo je dobar, bombastičan metal kakav je pravljen negde na prelazu osamdesetih u devedesete, kao da ste, na primer, epski rad Iron maiden i Fates Warning spojli sa trešerskijim formatima Megadeth ili Anthrax. Već na ime izdavača znate da je kvalitet tu, a ja ću istaći odlično pevanje Алексейa Горячевa, kao i vrlo solidnu produkciju. Metal!
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/out-in-the-fields

Dying Victims ove nedelje imaju i četvrti album finskih Angel Sword. Nazvana World Fighter ovo je prijatna ploča tradicionalnog heavy zvuka, sirova, ulična, a melodična i cheesy u potrebnoj meri. I tekstualno, ovo je procesija socijalnih opservacija i ličnih mantri o spasavanju samog sebe iz užasnog okruženja (koje je možda i, jelte, mentalne prirode) i uz dosta old school produkciju ima da lepo legne ljubiteljima '80s čiza:
https://angelsword.bandcamp.com/album/world-fighter
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/world-fighter

Acrolysis su australijski bend kome je debi album izašao prošle godine i mada sebe opisuju samo kao heavy metal grupu iz Sidneja, možda je korisno reći da se na novom, živom EP-ju, Revolution Nation Down Under (Live) čuje šest pesama vozačke, tradicionalne krljačine koja najpre u misli priziva Motorhead a onda i neke od ispisnika poput, recimo Riot. Sa samo malo inovacija i malo panka u zvuku. Dakle, Acrolysis na ovom materijalu zvuče sirovo, tvrdo, primalno, ovaploćujući power-trio koncept sa svim njegovim limitirajućim i uzbudljivim dimenzijama. Snimak je iz bara ali je vrlo pristojnog kvaliteta i bend pošteno gazi kroz svojih šest komada, nudeći organsku zabavu po ceni koju sami odredite:
https://acrolysis.bandcamp.com/album/revolution-nation-down-under-live

Risshuu iz Dalasa sviraju nekakav metalizirani šugejz pank (!!!!) barem akoje sudeći po EP-ju Women and Misfits First na kome su četiri obrade Misfitsa. Ne bih obratio previše pažnje na bend (ili jednu osobu?) sa ovako blatantno programiranim bubnjevima i autotjunom na vokalu (ILI JE SVE OVO PRAVIO AI? Paranoičan sam), ali... ovo obradama Misfitsa vrlo solidno pristaje, posebno jer su odabrane melodičnije pesme benda. Neke od njih sam i sam obrađivao tako da, obuzela me nostalgija. Ali ima ovde šarma, a plaća se koliko hoćete:
https://risshuu.bandcamp.com/album/women-and-misfits-first

Axel Rudi Pell ima novi album, Risen Symbol, i, mislim, znate šta vas tu čeka. Nije kao da će nemački veteran odjednom posle više od četiri decenije sviranja tradicionalnog metala preći na folklorom oprljeni sludgecore. Nemam šta mnogo da filizofiram, Pell sa ovim projektom radi od kraja osamdesetih, ovo mu je dvadesetdrugi album i mada naravno da na njemu nema ničeg NOVOG i da se uglavnom sastoji od oprobanih fora koje su palile još dok su sećanja na druga Tita još bila sveža, opet mogu bar dve-tri pesme da izdvojim kao kandidate da požive nekoliko godina u plejlistama metalaca od ukusa – od uvodnog sprintera Forever Strong pa do epske, cheesy Ankhaia. A tu je i obrada Zeppelinove Immigrant Song u kojoj pevač, Johnny Gioeli daje svoju najbolju imitaciju Roberta Planta i zvuči, pa... odlično:
https://axelrudipell.bandcamp.com/album/risen-symbol

Squid Pisser se ne zaustavljaju. Losanđeleski avangardni-noise-metal-core ima novi album, svega tri meseca nakon poslednjeg EP-ja i malo vie od godinu dana nakon prethodnog albuma ali ovaj jaki tempo izlaženja nije uticao na kvalitet autputa. Naravno, reći će zlobni, kada ti je muzika mahom nasumična buka, lako je izbacivati izdanja jedno za drugim, ali to zaista nije slučaj sa ovom ekipom. Dreams Of Puke je album kompleksnih, svirački zahtevnih pesama koji samo vrhunskim umećem uspeva da zvuči kao da se ovo neki ljudi neobavezno zajebavaju. Naravno da pričamo o muzici koja haos modernog sveta hvata u zabrinjavajuće visokoj rezoluciji pa je onda od svega toga i teško odvratiti pogled:
https://squidpisser.bandcamp.com/album/dreams-of-puke

Ako vam ime benda Black Country Communion ne znači ništa, samo niste dovoljno pratii na času jer ova svojevrsna transatlantska supergrupa postoji već petnaest godina i V joj je peti album. No, čim čujete pevanje lupićete se po čelu: Da, reći ćete, to je onaj projekat Glenna Hughesa i Jasona Bonhama. Vaistinu jeste. I, mislim, kako očekujete da peti album zvuči? Nostalgično, old school, pitko, a opet dostojanstveno heavy. Bonham ima već 57 godina, Hughes solidne sedamdesetdve (a glas mu je skoro netaknut, da ne pričam o sviranju basa gde je takođe izuzetan) a ni ostala dvojica u bendu nisu tinejdžeri, Derek Sherinian, klavijaturista (svirao sa Aliceom Cooperom, Billyjem Idolom itd.) ima isto 57 dok je gitarista Joe Bonamassa sa 47 godina najmlađi. Bonamassa je prevashodno bluzer a ostala trojica su iz generacija kada je bluz bio podrazumevan deo lektire pa je i V ploča sa pristojnom količinom bluza i generalno old school gruva u svom hard roku. Staromodno, svakako, ali odsvirano bez poze i sa svešću da se danas očekuje jedan neposredan, energičan izraz pa Hughes i ekipa to i pružaju. Ima ovde par pesama da se zapamte:
https://www.youtube.com/watch?v=19gUVBa5X28&list=OLAK5uy_ln77fD8sgo4O0XDPe0StSg9EPa8_dFZxk

Flagman iz Orlanda na Floridi su očigledno inspirisani Primusom, vidi se to i po imidžu ali i po prominentnoj ulozi fankoidne bas gitare u njihovoj muzici. No, album Tastes Incredible je mnogo METALNIJI i hardkorskiji od bilo koje Primusove faze i mada to ne znači nužno da je i bolji (ili ravan), lepo je poslušati nešto što je na baš tom mestu između fank-metala, alternative, noise rocka i hardcore thrasha na kome nas tradicionalno ima najmanje. Pesme ovog trija su kratke, eksplozivne, svirka brutalno disciplinovana, miks prilično uspešno višeslojan i Tastes Incredible je možda ne sasvim INCREDIBLE ali je dobar album tenzične alternativne rok i metal muzike koji mogu da preporučim za slušanje svakome:
https://flagman.bandcamp.com/album/tastes-incredible-2

Element Of Fate su za mene ona najgora kombinacija tradicionalnog i modernog metala, u kojoj se rifovi, melodije i teme koje biste možda pamtili da su deo neke tradicionalno napravljene pesme dave u nervoznim, svaštarskim aranžmanima i izvedbi i produkciji koji forsiraju teksturu i atmosferu radije nego, jelte, rokenrol izraz. E, sad, novi EP ovog vašingtonskog dua, Basilisk, ima sve ove probleme u prvom planu ali ipak ga uključujem u današnji prikaz jer se bend IZRAZITO trudi da zvuči ubedljivo i mada, kako rekoh, ovo na kraju za mene završava u svaštarenju i muljavini, ne mogu da ne pozdravim napor Scotta Loosea da napiše ovoliko elemenata i polomi se oko aranžiranja, niti da poreknem da Carol Phillips ume da odlično peva, kada joj se dopusti da peva a ne samo da izigrava demona iz horor filmova...
https://elementoffate.bandcamp.com/album/basilisk

Rivetskull iz Sijetla su dosta patinirana ekipa muzičara koji vole klasični heavy zvuk pa i power pop po '80s šnitu. Treći album, Absence of Time je jedna korektna ploča sa dosta tog '80s Top-40 i AOR zvuka ali bez mnogo skretanja u dublje sleaze rukavce. Dobro to zvuči s obzirom na to koja je danas godina, sa ne naročito SJAJNOM ali funkcionalnom produkcijom i pristojnim pesmama:
https://rivetskull.bandcamp.com/album/absence-of-time
https://www.youtube.com/watch?v=ni_tSu1HsIg&list=OLAK5uy_lIX_v8VOTiG4jQm8vSMQIjn4VCqRnvBAo

Slični su, bar u mojoj glavi i Shotgun Mistress sa svojim drugim albumom, Kings of the Revolution mada se u zvuku ovog benda čuje i '90s MTV rok zvuk, oprljen grunge plamenom. Shotgun Mistress su ekipa sastavljena od muzičara koji su svirali i u nekim ekstremnim metal bendovima (Akercocke, The Berzerker) pa je ovo povratak korenima i mada je sve to suviše bombastično i ajmorukegoraški za moj ukus, nije ovo uopšte loša ploča:
https://www.youtube.com/watch?v=P6qaFn1V0j0&list=OLAK5uy_lLf7UaJK4hUlhNiWAcao1XPYZBcvBWw-Y

Zato je album nedelje jedna skoro pa savršena ploča pravog heavy metala, barem onako kako ja doživljavam pravost. Čileanci Lucifer's Hammer su bili sjajni i 2021. godine na svom trećem albumu The Trip ali ih je za četvrti album na svoja njedra prigrlio Dying Victims Productions i, oh, Be and Exist je VELIČANSTVENA ploča. Ovo je i dalje jedan neposredan, izvanredno pitak old school heavy/ speed metal koji tempo osamdesetih godina povezuje sa zvukom i okultnim interesovanjima sedamdesetih i ako ste negde u svojoj glavi sada sebi rekli jedno glasno SATAN, istina je, Lucifer's Hammer imaju baš tu istu kombinaciju NWOBHM oračine i okultne melodičnosti, samo sa nekim svojim zvukom. Pošto su ovo Latinoamerikanci, pesme su melodičnije, epskije, a svirka je brža, energičnija i mada produkcija nije SAVRŠENA, Lucifer's Hammer i na tom polju imaju mnogo čime da se pohvale, nudeći prostrano zvučno polje i mesta za sve instrumente, Pa kad čujete te mejdnovske gitare kako se prepliću a bas kako ispod njih pripevava lepo će vam se plakati od miline. Apsolutno razorna nedelja za Dying Victims i, nadam se, početak OPŠTESVETSKE slave za Lucifer's Hammer.
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/be-and-exist

sodomizer · 21-06-2024, 10:56:01

Napravio sam blog u kome ću pisati o metalu i slićnim stvarima. Posetite ga na https://ilijadjur.blogspot.com/

Meho Krljic · 22-06-2024, 12:06:07

Kao osoba koja slabo prati fudbal, glavni utisak prošle nedelje mi nije sramotna igra naše reprezentacije i još sramotnije ponašanje (nažalost i naše) publike na Evropskom prvenstvu u Njemačkoj, nego to da sam video najmanje dve normalne, odrasle, vrlo ,,civilne" osobe u AC/DC majicama tokom poslednjih nekoliko dana. Kad smo bili mlađi, ovo su obično bile keve koje obuku majice svojih sinova ili kćeri – a koji su AC/DC ostavili iza sebe – kad krenu na pijacu, ali ovo mi ne deluje tako, ustalom, koliko adolescenata i tinejdžera danas ozbljno sluša AC/DC? Odgovor mora biti nešto drugo, nešto LEPŠE, a dok o njemu razmišljamo, dajte da čujemo i šta je zanimljivo izašlo u metalu tokom nedelje.

Šta ako danas blek metal sekciju počnemo jednim bendom koji svoju muziku opisuje rečima ,,SATANIC FUCKING PUNKS CUNT"? Da li će to očekivanja postaviti na nerealno visok nivo? Nek istorija pokaže! Australijski Christbane (bend je iz Brisbanea pa je ovo slatka igra reči) već su prošle godine snimili debi album a novi EP im se zove PSALM I i ovo su četiri pesme oračkog, jednostavnog blek metala sa bar 50% pank gena u svom DNK. Dakle, pesme su jednostavne, produkcija garažna, a atmosfera UZAVRELA. Ovde se radi pošteno i u znoju lica svog, sa ložačkim rifovima, zlim vokalima, kratkim pesmama i obradom Misfitsa za kraj. E, ne može bolje. A, čekajte, može, plaća se koliko hoćete:
https://christbane.bandcamp.com/album/psalm-i

Kalifornijski Hexen House sviraju ,,okultni, veštičji blek metal" ali to u njihovom slučaju pored solidno energične muzike sa dosta gitarske pirotehnike i promena ritma, podrazumeva i jednu, neko bi rekao prirodnu, levičarsku crtu u filozofiji i izrazu. Debi EP benda, snimljen sa violinom u stalnoj postavi i sešn-bubnjarem, naslovljen je Retributiones Maleficarum Mallei i bavi se naravno progonima veštica u Evropi u petnaestom i šesnaestom veku sa eksplicitnom ambicijom da pokaže kako je ova zastrašujuća praksa deo jedne filozofske vertkale koja i danas ženama neretko poriče ravnopravnost i nameće im ponekada takođe zastrašujuće stvari. Muzika je zaista solidna, sa ambicioznim aranžmanima ali bez gubljenja u pustoj ,,epici" i mada bend svakako ima još da sazreva, ovo je već upečatljivo i zanimljivo. Solidna produkcija takođe a plaća se koliko sami date.
https://hexenhouse.bandcamp.com/album/retributiones-maleficarum-mallei

Prošle jeseni smo debi album kalifornijskih Bezaliel ocenili solidnom ocenom a bend je sada snimio novi promotivni demo sa tri pesme i introm, Spirits of Malevolence Promo 2024 i ovo je odlično. I dalje je u pitanju kombinacija (pre svega) blek metala sa thrash i death elementima, i i dalje je to vrlo sigurno napravljeno sa pitkim pesmama koje imaju i energiju i gruv, i blek metalsku atmosferu i RIFOVE. Produkcija sasvim solidna a kod Bezaliel još dodatno cenim što su jezgroviti i ni jedna pesma na ovom snimku ne doseže ni četiri minuta. Kvalitetno. A plaćate koliko hoćete.
https://bezaliel.bandcamp.com/album/spirits-of-malevolence-promo-24

Brinuo sam se, priznajem, da li će bend koji se zove Shitangel i čiji je drugi album naslovljen, sugestivno, Brown Bath Resurrection (sa sve omotom sugestivno toniranim u tačno pogođenu nijansu smeđe boje) i zvučati kao govno, ali nije bilo razloga za strah. Ova ekipa iz Vermonta radi bar pet godina i ako su ikada imali ambiciju da se samo iživljavaju na skatološke teme, odavno su je isterali iz svog sistema. Brown Bath Resurrection jeste sirova, brutalna ploča blackened-death-punk-grind čukanja, ali je smislena, stilski zaokružena, u ekspresivnom smislu besprekorna. Bend vrlo ozbiljno shvata svoju skatološku kritiku hrišćanstva ali i društva koje je na njemu izraslo i sa naslovima pesama kao što su Thy Divine Cuckold ili Convent Cunt STDs znate da ste istovremeno platili kartu za dobru zabavu ali i da, ma koliko duboko zakopana, ovde postoji autentična argumentacija protiv hrišćanske doktrine i na njoj utemeljenih loših praksi. Muzički nema mnogo, jelte, filozofije, ovo je brzo, agresivno, sirovo ali upeglano i pošto se završava sa dve obrade (Gehennah i Dellamorte), pretpostavljam da se Brown Bath Resurrection ne računa u ,,prave" albume i da će ga bend voditi kao neki miniLP. Ako kad kažete ,,blek metal" mislite na brzu svirku, jednostavne, surove gitare i APSOLUTNO bestijalan ženski vokal, Shitangel su vaš dejt iz snova:
https://shitangel.bandcamp.com/album/brown-bath-resurrection

Ne znam da li naziv EP-ja Final Breath treba da označava kraj karijere za Atinjane Nefarious Spirit koji pod ovim imenom rade manje od deset godina, ali ako je i tako, ovo je jedan UBITAČAN način da se stavi tačka. No, nadam se da se ne radi o poslednjoj reči jer sa ovim izdanjem Grci demonstriraju izuzetnu sviračku ubedljivost i dobre, old school black-death pesme. Nema ovde, da bude jasno, mnogo sad nekih originalnih ideja, ali sve radi KAKO TREBA. Pesme su surove i smenjuju preteće rifove sa ubistvenim zakucavanjima, vokali su jednostavni, brutalni, produkcija takva da je sve potmulo i bolesno. Ključno, bend svira kao da ste ih prikjlučili na visokonaponski vod, sa dinamičnim, odličnim bubnjem i ujedajućim gitarama. S obzirom da su tri od četiri učesnika na ovom snimku gosti ili sešn-muzičari, Nefarious Spirit neće, i ako nastavi sa radom, zvučati BAŠ OVAKO, pa je tim važnije da se ovo čuje, voli i slavi. Jer je odlično:
https://nefariousspirit.bandcamp.com/album/final-breath

Alkemisti je finski blek metal trio sa mnogo energije i jake emocije koja nekud mora da izađe pa EP Ajan ja Tilan Rajamailla, iako ima tri pesme, ostavlja utisak kao da ste zajedno sa bendom pretrčali stodeset metara s preponama petnaest puta za redom. Ovo je jednostavan, sirovi ali melodični blek metal garažne produkcije i neposrednog izraza, naivan, pošten i prijatan. A plaćate koliko želite:
https://alkemisti.bandcamp.com/album/ajan-ja-tilan-rajamailla

Jendočlani Nathagorth – za koji ne znamo odakle je ali nagađamo odnekud iz SAD – je izdao svoj prvi EP, Harbingers of Obscurity svega nekoliko dana nakon objavljivanja svetu svog postojanja sa prvim demom. Stvari se tu brzo razvijau, ali Harbingers of Obscurity je zapravo jedan prijatan program sipanja blastbitova i zastrašujućeg vrištanja kakvo će prijati svakome ko u blek metalu voli krv, visceru i nasilje radije nego atmosferu, melodije i ranjivu emotivnost. Nije da ovde nema više dimenzija u zvuku, ali sve je to snimljeno jako jeftino i uvek su u prvom planu agresivnost i brzina. A meni to lepo legne. Plaćate koliko hoćete:
https://nathagorth.bandcamp.com/album/harbingers-of-obscurity-ep

Black Forest je nemački duo sa debi albumom Black Forest i ovo je jako solidan blek metal na razmeđi agresije i melodije, epike i sirovine. Ova dva momka kapiraju svu tu paganštinu koja je danas popularna u ovoj muzici, pa su im rifovi često upadljivo melodični a opet jednostavni, čak primitivni na onaj način koji sugeriše totalnu posvećenost izrazu koji NE treba da bude tek nastavak postojećih muzičkih tradicija nego nešto disruptivno, svoje. Solidan zvuk takođe i generalno solidna ploča:
https://blackforestblackmetal.bandcamp.com/album/black-forest

Ogasawara iz Sinsinatija sebe naziva blek metal bendom, ali debi album The Age of Stars ima i dosta thrash elemenata pa je to sve negde tu između. Za muziku inspirisanu ogrom Elden Ring, ovo je možda pa i PREVIŠE thrash, ali da ne mračim, Ogasawara nisu sad nešto hiperinventivni ali su sasvim solidni, album ima samo pet pesama i dosta je tu truda uloženo u teme i aranžmane i posluša se to sa apetitom:
https://ogasawara2.bandcamp.com/album/the-age-of-stars

Austrijanci Aussichtslos su solidni sa svojim trećim albumom, Schicksalstotschlag. Nema ovde sad neke presudno NOVE ideje u muzici, ali bend svira sa dosta srčanosti, ima svoj karakter i ume da kreira dramatičnu temu. Produkcija je PREBUDŽENA, aranžmani su mestimično zanimljivi i album apsolutno drži pažnju, pogotovo ako ste ljubitelj ovakvih, paklenskih vokala:
https://aussichtslos.bandcamp.com/album/schicksalstotschlag

Rusi Потьма sebi pripisuju i nekakve eksperimentalne aspiracije, ali njihov novi EP, ЧЖТ, je prilično stilski zaokružen i muzički kvalitetan blek/ post blek metal sa malo hardkor elemenata. I to radi perfektno. Ovde imamo samo tri pesme ali one su napisane da budu različite i da unutar tog odabranog stilskog kruga rade zanimljive stvari. Ubedljiva svirka, solidan zvuk, visok kvalitet i od mene jaka preporuka:
https://potma.bandcamp.com/album/--5

Nizoizemci Codex Mortis sviraju vrlo tvrd, vrlo oštar black metal na svom drugom albumu, Tales of Woe. Bend sebe i zvanično vidi kao blackened death ekipu, mada im je muzika i pored brzine i agresivnosti i dalje i melodična i epska onako kako to black metal najbolje radi. Album ne puca od sad nekih nečuvenih ideja ali je pitak i ima skoro pa prihvatljivu (i dalje preglasnu) produkciju. Okej je:
https://codexmortisblacklion.bandcamp.com/album/tales-of-woe

The Formless Fires je treći album za jednočlani švedski projekat Kvaen, a koji se uglavnom bavi blek metalom sa samo malo folklornih i vikinških elemenata. Jacob Björnfot koji sve ovo piše i izvodi ima i pravi bend, Autumn Death, ali je sa njima mnogo manje diskogafski aktivan. Kvaen mu svakako dobro ide od ruke jer ovaj album je izdao Metal Blade ali da ne grešim dušu, The Formless Fires je pitka, pristojna ploča koju je merak poslušati:
https://kvaenblacklion.bandcamp.com/album/the-formless-fires
https://youtu.be/n1TI2nhliOk

Svi članovi ukrajinskog projkekta Windswept sviraju u Drukh, ali i u Rattenfänger a onda i individualno ili u parovima i u još gomili bendova. Ova vrsta entuzijazma često se vezuje za, jelte, striktno amatersku muziku, no novi EP Windswept, naslovljen Der Eine, Wahre König je vrlo profi i ubedljiv komad hipnotičkog blek metala. Windswept sviraju jako sigurno, snimljeni su kvalitetno a pesme su dugačke, iznurujuće ali emotivne ejakulacije iz nutrine duše, sa izvrsnim balansom agresivnosti i topline. Ovo izlazi za finski Primitive Reaction i zaista je bliže finskom nego ukrajinskom ili generalno slovenskom blek metalu. Odlična ponuda:
https://primitivereaction.bandcamp.com/album/der-eine-wahre-k-nig

Yr su duo iz baš duboke norveške provincije i šume, a debi EP Maanelyst zvuči vrlo solidno. Ovo je klasičan norveški blek metal sa finom mešavinom energije, paganštine, brzine i melodije, produciran korektno i nekako zdrav. Slušajte:
https://youtu.be/2B-MOlDgHs8

I iz Švedske stižu i Ov Shadows sa svojim trećim, poslednjim albumom, Heresiarch, jednim paklenim, ali elegantnim opusom agresije i atmosfere. Ov Shadows ovde rade u tradiciji onog najopasnijeg, najviše pretećeg švedskog blek metala, pa su im pesme energične, tehnički disciplinovane i u principu brutalne, ali onda uz to ide dosta atmosfere, tenzičnih (dis)harmonija i košmarnih pasaža koji najavljuju eksplozivna razrešenja. Šteta je da bend ovo planira kao svoj finalni iskaz jer bi se reklo da su tek sa ovim albumom došli na pravu radnu temperaturu, no, svakako valja slaviti ono što imamo a ne žaliti za onim što smo možda mogli da imamo. Vrlo prijatan album:
https://hypnoticdirgerecords.bandcamp.com/album/heresiarch

Osmi album norveških Sarke je, pa, veoma zabavan. Ovaj prilično eksperimentalni blek metal sastav u kome peva Nocturno Culto iz Darkthrone sa protokom vremena korača sve dalje od neke osnovne black metal linije pa je posle šesnaest godina smešten na mesto negde između psihodeličnog stoner roka, simfonijskog blek metala, dooma, emotivnog hard roka (slušajte Lost, koja je maltene balada, sa sve klavirom ) i, pa, iskreno, bilo čega što ljudima padne na pamet. Endo Feight je ploča koja nema potrebu da se stilski odredi jer bend ima svoj zvuk bez obzira koje se tehnike i stileme koriste i mada naravno da će neki momenti u vama izazvati nevericu, pa i smeh, sve je ovo spakovano sa mnogo iskrenosti i neposrednosti:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/endo-feight

Pređimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Belgijski Absynth dosta srećno mešaju bluzerski stoner rok i kosmički doom metal na albumu Bicolor Tantra. Ovo ima samo pet pesama ali su dve od njih po deset minuta, zasipajući slušaoca talasom za talasom bezočno distorzirane gitare ali i sa dovoljno psihodeličnih efekata da uveče sanjate u boji i u tri dimenzije. Ostale su kraće, gruverskije i generalno ovo je prijemčivo izdanje sirovog zvuka ali dobrog srca:
https://absynthdoom.bandcamp.com/album/bicolor-tantra

Španci Solnegre na svom novom EP-ju, Annihilation of The Self imaju samo dve pesme, ali to je u stvari varka jer je prva pesma samo nežni intro posle koga sledi dvadeset minuta doom metala bez stajanja. Annihilation of The Self je, dakle jedna dugačka i ambiciozna kompozicija koja ide od death dooma do post rocka i natrag i ima tu svašta da se čuje. Dobro producirano, interesantno:
https://solnegre.bandcamp.com/album/annihilation-of-the-self-ep

Njemalki Basalt vas pozivaju da se ,,poklonite fuzzu i Satani" pa ako vam nije neprijatno da slušate jako distorzirane gitare dok ljubite nečastivog u stražnjicu, album Trias je sasvim korektan saundtrak. Ovo je spori, gruverski, onako tečni fuzz-doom, bez velike idejne dimenzije ali sa toplim, lepim zvukom, džemerskom dinamikom u pesmama i skoro bez pevanja. Ne sasvim, ali ovo je prevashodno instrumentalna, hipnotička svirka za jednostavne, časne ljude:
https://youtu.be/9QKOvsSkITA

Lamentia su surovi death doom metal sasatv iz Australije a debi album, Fauna im je istraživanje krivice čovečanstva u ophođenju sa prirodom. Relevantno! Enivej, ovo je, kao što očekujete, teško, sporo i agresivno, sa brutalnim ženskim vokalom ali onda i sa neočekivanim momentima majestične melodičnosti gde dobijamo klin (muški) vokal i jednu sasvim novu dimenziju muzike. Mastering prebudžen – kakvog li iznenađenja – ali muzika dobra, srčana, poštena:
https://lamentia-au.bandcamp.com/album/fauna

Strange Highways iz Filadelfije u skladu sa svojim imenom sviraju prljavi, drumski rokenrol i to ume da bude jako lepo. Mislim, album Mooncrushed ima više melodije nego što biste možda očekivali, stručno provučene kroz ukusno fazirane gitare i energične ritmove. I koncepcijski i produkcijski, ovo je bazirano na sedamdesetim godinama prošlog veka i nudi hedonistički, poletan i zarazan rok sa jasnim bluz korenima, ali sa glam nadgradnjom i mnogo prijemčivih melodija i tema. Odlično:
https://strangehighways.bandcamp.com/album/mooncrushed

Francuski Blóð su negde između blackened doom i sludge metala sa albumom Mara koji kombinuje teške, spore ritmove, abrazivne gitare i povremeno melodičan, anđeoski vokal koji se začas izmetne u svoju demonsku inverziju. Efektno je to i mada kompozicije često zvuče više kao terapijske sesije nego kao, jelte, muzika za prodaju, ima to svoj šarm:
https://blod-music.bandcamp.com/album/mara

Stigao nam je novi Black Spell i ako se pitate kolika li je lobanja na omotu ovog albuma, valja reći da su Italijani malo poremetili tradiciju. Naime, njihov četvrti album, Into Darkness ima lobanje na omotu – više od jedne – ali one su u dnu slike, nisu onako prominentne kako je to do sada bio običaj. No, ko se plašio da to signalizuje i neku radikalnu promenu u muzici, neka se opusti, Black Spell i dalje serviraju apsolutno štrokavi psihodelični fuzz-doom metal. Dobro, ovaj album je za NIJANSU čistiji od prethodnih snimaka, ako se epitet ,,čisto" ikako može dovesti u vezu sa muzikom koja je toliko teksturirana i psihodelična da od nje mozak počinje da se koči već na prvoj pesmi, ali kompozicije su i dalje mali, savršeni – pa i savršeniji nego pre – komadi satanskog gruva i metal zabave. Bend tvrdi da album ,,nije napravljan da bi ikome bio zabavan" ali to je samo poza jer je Into Darkness praktično kao melem na ljutu ranu za svakog ko voli prljavi, podzemni rokenrol. A daunloud plaćate po želji!
https://blackspell1.bandcamp.com/album/into-darkness

Grim Colossus je jedan čovek iz Gotenburga (a, zanimljivo, korsti ime koje sam ja izmislio kao nadimak svom penisu), po imenu Magnus Berglind a debi album, Descent into Madness je nekih pola sata ukusnog, tužnog ali ne dosadnog doom metala. Pošto je u pitanju konceptualna ploča o opitima vezanim za okultno i odlaskom preko granica ljudskog, ovo je i primereno dramatična a raznovrsna muzika, producirana pristojno i generalno zabavna:
https://grimcolossus.bandcamp.com/album/descent-into-madness

Green Hog Band iz Bruklina smo već slušali onoliko pa novi album, Fuzz Realm ne bi trebalo da dođe kao iznenađenje ni za koga. U sladu sa imenom, ovo je fazirani, hipnotički, prljavi fuzz doom, bez velike inventivnosti ali sa ljubavlju prema sporom, gruverskom trešenju:
https://greenhog.bandcamp.com/album/fuzz-realm

Šveđani Greenleaf imaju novi album, deveti po redu i ovo je, kako i sam izdavač, njujorški Magnetic Eye Records navodi u pres rilizu, ovo je vrhunac njihove evolucije. The Head & The Habit je kvalitetan, teški i odmereno psihodelični rok koji bi, da se ja pitam, trebalo samo malo prirodnije, dinamičnije da se masteruje, ali je i ovako vrlo dobar. Pesme su odlične, svirka poletna i maštovita, melodični vokali vrlo primereni onome što se radi i generalno pričamo o ploči koja spaja jedno iskustvo i zrelost sa energijom kakvu ne očekujete od ljudi koji ovako dugo sviraju. Odlično:
https://greenleaf-sweden.bandcamp.com/album/the-head-the-habit

Ne sasvim neslični a meni i još bolji su i Horseburner iz Zapadne Virdžinije čiji novi album, Voice of Storms objavljuje ugledni Blues Funeral Recordings. Horseburner su na početku karijere često umeli da porede sa Mastodonom i, dok je Mastodon otišao u neku drugu stranu ova momčad iz Parkersburga (ni ja!) je zadržala tu kombinaciju zaraznog sludge krljanja i maštovite proggy vožnje. Voice of Storms kao četvrti album za bend zvuči veoma inventivno, sa instrumentalnim programom koji uspeva da kompleksnost metrika i harmonija sakrije ispod narativne dimenzije muzike na koju nam pažnju u velikoj meri skreću odlični vokali. Dobar zvuk, fantastično napisan album, mnogo inventivnosti i strasti:
https://horseburner.bandcamp.com/album/voice-of-storms

Vexing Hex iz Ilinoja furaju svoj fazon, kako se to nekada govorilo, a njihov fazon je okultni rok sa malo metala ali malo i popa u svojoj konstrukciji. Album Solve Et Coagula je zabavan jer u jednom trenutku vuče na old school Metaliku (Besmirched) a onda u sledećem vozi naivni, nostalgični sinti-pop sa sve navijačkim Ramons-vokalima (One Thousand Eyes). Sjajnih stvari ovde ima i bend je i pametniji nego što se iz mog opisa da naslutiti:
https://vexinghex.bandcamp.com/album/solve-et-coagula

Hebi katana imaju novi živi album, nešto im se osladilo snimanje koncerata, pa Live at Tokyo Doom Fest Vol.1, snimljen ovog Maja možete daunloudovati po ceni od koliio date sa stranice benda na Bandcampu. Nema sad tu neke filozofije, znamo kako Hebi katana sviraju, znamo da je ovo bluzirani, nestašni, rokerski doom metal, i samo je pitanje koliko je snimak krš. Nije PREVIŠE a pesama ima sedam i ovo se lepo potroši:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-at-tokyo-doom-fest-vol-1

Argentinci Yama Ancestral svoj psihodelični stoner rok sviraju sa izrazitom eksperimentalnom ambicijom. Album El Bucle ima dovojno normalnih rifova i psihodeličnih vokala da vas uz sebe zadrži jednom kada progutate to da ovo nije obična rokenrol ploča i mada uvažavam da nije svaki eksperiment koji bend pokušava jednako uspešan, to je valjda i priroda eksperimentisanja, da se vidi šta se može:
https://yamaancestral.bandcamp.com/album/el-bucle

Isto iz Argentine je Larga Sombra, jedan okultni doom metal bend čiji debi album, Vol. 1 zvuči kao da je snimljen u garaži i to negde cirka 1992. godine. I ovo mislim u najboljoj konotaciji jer Larga Sombra imaju (ili ,,ima" pošto miriše da je ovo samo jedan čovek) lep, bluzerski gruv, psihodeličnu uprljanost, ali nadasve jednu neposrednost, spontanost koja njihovu muziku čini neodoljivo naivnom. Slatko je:
https://largasombra.bandcamp.com/album/vol-1

Izvrsni portlandski stoneri Danava sviraju već dvadesetak godina i mada snimaju uglavnom za njujorški Tee Pee Records, novi, živi album im je izdao rimski Heavy Psych Sounds Records i sjajno je videti možda najbolju svetsku etiketu koja se bavi ovakvom muzikom kako izdaje ovako dobar živi album ovako dobrog benda. Nazvan samo Live, album prikazuje Danava onako kako su zvučali na prošlogodišnjoj promotivnoj turneji za povratnički album Nothing but Nothing, ali su prve dve pesme iz 2008. godine i, evo ne zna se šta je bolje. Danava u obe inkarnacije uživo zvuče MAGIČNO, sa užurbanom, entuzijastičnom svirkom ali perfektno relaksiranim gruvom i dobrim, zdravim zvukom. Predobro:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/danava-live

Ni Ripple Music nisu odmarali ove nedelje i izbacili su čak dva vrlo dobr aalbuma. Prvi je treći album kalifornijskih The Ghost Next Door, nazvan Classic Songs About Death and Dismemberment. Opasan naslov, opasan omot a ni muzika, vere mi, nije loša. The Ghost Next Door sviraju deset godina ali su muzičari u ovom bendu aktivni i u masi drugih projekata i ovo je jedna vrlo zrela kombinacija psihodelije, progresivnog roka i doom/ stoner metala. Zrela, velim, sa četrnaest pesama koje imaju zanimljive poglede na osnovnu temu albuma, uhvaćene u prilično dobrom miksu (mastering preglasan za MOJ ukus ali šta je TU novo?) i često nadahnuto vođene između glasnijih i tiših deonica, sa kul ritmičkim idejama i promišljenim vokalnim aranžmanima. The Ghost Next Door su pitki a da je njihova muzika i dalje zahtevna, pa i cerebralna i to je, mislim, odlična kombinacija:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/classic-songs-of-death-and-dismemberment

Kad se bend zove Rifflord nekako znate šta da očekujete. Drugo izdanje Ripple Music za ovu nedelju je treći album ove ekipe iz Južne Dakote i to je, pa očekivano upečatljivi baraž rifova, ali spakovan u zanimljive, originalne pesme. 39 Serpent Power jeste stoner rok ploča u tehničkom smislu ali Rifflord pišu kompozicije izvan standardnog formata, kombinujući teksturirani hard rok, nemirne heavy metal aranžmane, jako nizak štim, motorhedovske rifove, evokavitne vokale i klavijature za apsolutnu kanonadu ideja i svežih perspektiva iz kojih se posmatra klasična rok muzika. Briljantna ploča i apsolutno zakucavanje za Ripple Music ove nedelje:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/39-serpent-power

Idemo dalje, na thrash i speed metal, hardcore i grindcore, pa na death metal. Ukrajinci Eternal Messiah su debi album nazvali The Hour Has Struck valjda da ukažu na to da je snimljen još prošle godine ali da su se tek sada stekli uslovi da ga svet čuje. S obzirom da im zemlja i dalje trpi rusku agresiju, sasvim je fer reći da dok god ljudi uopšte mogu da snimaju albume, stvari još nisu otišle skroz u tri pičke materine. Enivej, ovo je produkcijski malo problematično, pogotovo na ime sasvim nedinamičnog programiranog bubnja, što je šteta, jer bend svira nestašni old school thrash metal sa brzim pesamama, ložačkim rifovima i ponekom neočekivano melodičnom solažom. Volim tu demonsku energiju koju bend štedro emituje i nadam se da na nekom sledećem snimku dobiju šansu da ponove neke od ovih pesama, samo sa boljim zvukom:
https://eternalmessiah.bandcamp.com/album/the-hour-has-struck

Nightsoil iz Santa Fea su se okupili početkom 2020. godine, ,,sa isključivom svrhom da sviraju thrash". Lepo je to poslenstvo u životu a pogotovo što, sudeći po drugom EP-ju, nazvanom samo No. 2, ovo nije puko kopipejstovanje postojećih thrash metal formula. Naprotiv, Nightsoil zvuče originalno, i u zvuku i u strukturi pesama, sa dosta atmosfere i nekakvog lo-fi kinematskog šmeka u tome što rade, sa jeftinom a efektnom produkcijom, karakternim vokalom itd. Osvežavajuće originalno a nepretenciozno, dobro odsvirano i ČASNO, baš kako treba:
https://nightsoilnm.bandcamp.com/album/no-2

Onda imamo Sgt. Slime iz Finske, jednu veselu, klasičnu krosover ekipu čiji debi album, Excaligator govori o mutiranim, ubilačkim aligatorima, mutiranim, ubilačkim biljkama, bekstvu sa planete na kojoj više nema piva, Karate Kidu... Jasno je na kojim su Sgt. Slime koordinatama ali kvalitet koji u muzičkom smislu isporučuju je nesporan. Od iritantno a simpatično visokog glasa, preko horskih gengbeng-refrena, do ložačkih rifova nema ovde nečeg originalnog ali ovo je krosover koji se sluša sa apetitom i čovek mu se rado vrati. Ugodno:
https://sgtxslime.bandcamp.com/album/excaligator

Ali onda su tu Norvežani Mortal Fear koji sviraju nešto slično na svom demo snimku Blood, sweat and beer i za klasu su bolji nego što bi iko očekivao. Ovo je energičan old school thrash metal pun dobrih rifova, odličnog pevanja, nervoznih aranžmana, čak i vrlo dobro produciran. Istina je da je 2024. godina i da bi se nekako očekivalo da bendovi koji danas sviraju thrash metal rade smislene nadgradnje onog što smo slušali pre četiri decenije, ali ne umeju svi to. Mortal Fear umeju, zvučeći vrlo autentično a istovremeno sveže i originalno u odnosu na bendove koji su im očigledni uzori. Izvrsno:
https://mortalfearnorway.bandcamp.com/album/blood-sweat-and-beer-demo

Fear of Loss su beatdown hardcore bend iz San Antonija i ako mislite da teksaški beatdown mora da bude grđi i teži od svog drugog beatdowna, u pravu ste. Surrender to Suffering je EP sa četiri pesme veoma teških rifova, sporog tempa, puno slemerskog gruva. Fear of Loss ne smišljaju ništa novo unutar žanra ali sviraju ga sa dobrim zvukom i dosta ubeđenja. To je nekada dovoljno:
https://fearofloss.bandcamp.com/album/surrender-to-suffering

Dobri su You Will Burn iz Alabame, čiji metalizirani hardkor ima u sebi dovoljno screamo i chaotic hardcore elemenata da ne bude samo siledžijsko moshcore iživljavanje. Mada ima i toga, pa nekako sa svega četiri pesme na EP-ju Transfer of Pain bend uspeva da zadovolji mnoge ukuse. Poslednja je uživo i pokazuje da su ljudi vrlo utegnuti i ubedljivi i na koncertima. Vrlo dobro:
https://youwillburn.bandcamp.com/album/transfer-of-pain

Ignorant su iz Lajpciga i sviraju grindcore. Skoro da možete da ih čujete u svojoj glavi već na osnovu ovih informacija, zar ne? Live in Leipzig je odličan živi snimak od proleća ove godine, sa devet pesama sociopolitički osvešćenog crustgrinda stare škole, gde se cene jednostavni, efektni rifovi i stalne smene blastbeat i d-beat čukanja. Nema tu previše filozofije, pesme su kratke i bez sala, a pored osam autorskih komada ubačena je i ukusna obrada Warsore. Zvuk je vrlo kvalitetan, bend brutalno usviran, a čitav materijal jedva da pređe deset minuta pa po ceni od koliko date ovde nemate šta da pogrešite. Grindcore ovog tipa je LEKOVIT:
https://ignorantgrind.bandcamp.com/album/live-in-leipzig

Set The Bar Low iz Nju Hempšira stavljaju i ,,grindcore" među tagove kojim sebe opisuju ali srećom, ime benda je takvo kakvo je pa ne treba puno da očekujete. Mislim, ovde nema puno grindcore elemenata, ali provuče se neki blastbit i po neki UUURGHHHH vokal. Set The Bar Low na albumu Repercussions stoje više u nekakvom maničnom metalkor modusu, sa namigivanjima na sve strane, prema false grind i grindcore izrazu sa jedne, a onda i prema mathcore, screamo pa i nu metal trikeraju sa druge. U praksi je to dosta jasno sklopljeno, smisleno odsvirano i sirovo u zvuku ali sofisticirano u konceptu. Vrlo solidan album, to hoću da kažem, iako bend tim samozatajnim imenom zaziva neke zajedljive komentare:
https://setthebarlow.bandcamp.com/album/repercussions

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 22-06-2024, 12:06:37

Zato Česi Impulsealer sviraju PROPISAN grindcore. Njihova strana EP-ja sa australijskim Fuxache, pod naslovom Paradox, je naštimovana ekstremno nisko, ima onaj zajebani ,,buzzsaw" zvuk gitare i udara jako i brzo, kao da slušate Rotten Sound iz najboljih dana. I sve pesme imaju naslove od samo po jedne reči. Ko zna zna. Fuxache nisu svoju stranu stavili na Bandcamp (za sada) ali biće valjda jer su i oni odličan bend.
https://impulsealer.bandcamp.com/album/paradox-split-with-fuxache

Sasvim slični su i takođe Česi Ludra sa svojim debi albumom Hysterie Doby. Dakle, i ovo je tehnički kvalitetni, nisko naštimovani, teški grindcore. Pesme su kratke ali ne toliko da nemaju prostora za malo kontemplacije i atmosfere a opet je u prvom planu surovo prebijanje, artikulisano a nemilosrdno. Superiorna češka ponuda ove nedelje:
https://ludragrind.bandcamp.com/album/hysterie-doby

Teško je ne voleti kalifornijski Kill the Con Man koji vrlo tehnički a opet prljavi i nestašni deathgrind pakuju zajedno sa socijalno osvešćenim pa i anarhističkim tekstovima. Četvrti album, Rainbow Coalition pleni jednom lakoćom svirke, poletnošću u izvedbi, a koja ide uz ultra-utegnut zvuk i preciznost muzičara, te kratke, efektne pesme. Još i plaćate koliko želite:
https://killtheconman.bandcamp.com/album/rainbow-coalition

Plaga, na kom god jeziku da je ta reč, sigurno uvek označava kugu ili zarazu. Prilično sam siguran da u Torontu Španski nije jedan od službenih jezika ali tamošnji bend Plaga (pored drugih bendova sa istim imenom, iz Poljske i Švedske) je i album nazvao Plaga de Muertos, snimio ga u, kažu ,,najgorem studiju u Torontu", al ne kažu u kom pa možda i mi sutra-prekosutra u njega zalutamo NESVESNI šta nam se sprema, i na kraju ga ponudio publici na konzumaciju po ceni od sedam kanadskih dolara. Al, mislim, nije ovo loše. Pričamo o prostom, trešerski-grajnderskom death metalu koji ima sasvim pristojan loš zvuk (ili, ako više volite, jeftin-al-za-sve-pare zvuk) i puno energije u svojim jednostavnim ali ne dosadnim pesamama. Ovde se ozbiljno udara i rilja iz sve snage i sve puca od old school entuzijazma i meni je to sasvim prijalo:
https://plaga1.bandcamp.com/album/plaga-de-muertos

Braća Cavalera nisu mogla da sačekaju ni godinu dana, pa tako jedanaest meseci nakon što smo dobili ponovo snimljena prva dva izdanja Sepulture, porodični kombo nazvan samo Cavalera izbacuje novu verziju albuma Shizophrenia. Shizophrenia je i mesto na kome je Sepultura solidifikovala svoj zreli zvuk, zadržavajući uticaje Kreatora i Sodoma ali dajući muzici osobeni preliv. Naravno, ovde su i izdržljivi, sa decenijama potvrđeni hitovi poput Septic Chsizo ili Escape to the Void a Iggor i Max završavaju album novom (ili samo starom a neobjavljenom) pesmom Nightmare of Delirium i ovo je sjajna trešnja na vrhu torte. Sjajno je, ako već moram da ukažem, da ovo nije, dakle, decidno NIJE upeglana, moderna interpretacija Sepulture već srazmerno sirov snimak i jedno slavlje old school deaththrasha koji jedva da je imao MRVICU boljih izdanja tokom narednih tridesetsedam godina. A ovo sviraju ljudi duboko u šestoj deceniji života i KIDAJU. Ako sledeće godine urade Beneath the Remains, ne znam šta ću da uradim (mada iskreno ne vidim šta na tom albumu ima da se unapredi, svršen je kakav jeste):
https://cavaleraconspiracy.bandcamp.com/album/schizophrenia

Mađari Skog (samo jedan od gomile bendova sa tim imenom) objavljuju svetu da sviraju old school melodic death metal i, moram da priznam, s obzirom na to kako ova muzika DANAS često zvuči neugodno predaleko udaljena ne samo od death metala nego i od metala, njihov program sa tri pesme na EP-ju Imprisoned Silence je pozitivno osnažujući. Nema ovde trunke neke originalnosti, naravno, sve je urađeno stopostotno u stilu švedske škole, od stokholmske produkcije pa do geteburških harmonija, ali, mislim, ovo RADI. Teško je, melodično je, energično je, emotivno je. Valja:
https://skog1.bandcamp.com/album/imprisoned-silence-ep

Izraelski Pantheon nisu bend po mom ukusu, njihov izabrani zvuk je melodični death/ black metal, ali sam dao dosta šanse njihovom drugom albumu i uspeo je da me malo šarmira. Mislim, ima tu mnogo simfonijskog kiča i generalno je ovo prespora a premelodična muzika za mene, ali Dead Existence ima neke dobre rifove, neke iznenađujuće uspele melodije i unatoč beživotnoj produkciji uspeva da zadrži pažnju duže nego što sam očekivao. Svestan sam da ovo nisu sad neke MOĆNE pohvale, ali od koga dolaze, dobre su:
https://envenomedmusic.bandcamp.com/album/dead-existence
https://rempartsproductions.bandcamp.com/album/dead-existence

Meksikanci Salem Nights prže old school slamming deathcore pa je njihov album, Maleficarum meni zapravo zabavan. Ovo je jednostavna, nekomplikovana kolekcija nekih jedanaest pesama u kojima se smenjuju blastbitovi, slemovi i klasični breakdown momenti, i nije sad to nešto MNOGO maštovito u pogledu gitarskih rifova, ali ima korektan gruv i dinamične vokale, produkcija je okej i pitko je.
https://salemnightsband.bandcamp.com/album/maleficarum

Kad se bend zove Pissrot a novi EP Soaked In Slop znate da se spremate za orgije sa kolokvijalno nazvanim sportovima na vodi. No, ovo je vrlo korektan pećinski death metal, više u gruvu nego u brzini, sa pesmama koje počivaju na dobrom, teškom zvuku i rifovima i koje ne preteruju sa dužinom. Ugodno:
https://pissrotband.bandcamp.com/album/soaked-in-slop

Teško je ne voleti bend koji je tako posvećen svom pećinskom, hiper-old-school death metalu kao što su to nemački Prehistoric War Cult. Fucking Kill Records je već odavno prepoznao njihov kvalitet pa im je Chris izdavao i ranije ploče a novi album, nazvan sasvim eksplicitno Barbaric Metal je kolaboracija imeđu njegove i nekoliko drugih etiketa jer, jelte, intenzitet ove muzike ne može da iznese jedna firma. Ali, mislim, nema ovde nikakve pretencioznosti, Prehistoric War Cult samo prosto krljaju kao ludi pola sata i to je dovoljno ili da vas zauvek pridobiju ili da vas zauvek oteraju od death metala. Smatram da je ovo, ovako musavo snimljeno a odsvirano neposredno, bez kalkulacija i rezervi – naprosto prelepo:
https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/barbaric-metal
https://kellerasselrecords.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-barbaric-metal
https://iconoclasmconquest.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-barbaric-metal-2
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-barbaric-metal

U nekom dosta sličnom elementu je i debi album švedskih Abysmal Winds, projekta u kome sva tri člana sviraju i u blek metal postavi Avsky (kao i u Omnzide, pa onda neki sviraju i u Corpsehammer, Acolytes of Moros itd.). Nazvan Magna Pestilencia, ovo je opus sirovog, old school zvuka koji manje podesća na švedske preteče a više je u skladu za američkim i britanskim radovima sa kraja osamdesetih tipa Master, Morbid Angel, Benediction i Bolt Thrower. I produkcija je takva nekakva, sirova, krševita ali životna, a bend sve svira autentično i posvećeno. Ko voli štroku i mračne, preteće rifove, ovo će mu ozbiljno prijati:
https://ihate.bandcamp.com/album/magna-pestilencia

Construct of Lethe su još jedan od death metal bendova u kojima svira francuski maestro uzvitlanog bubnja, Kevin Paradis. Ostatak benda čine Amerikanci, članovi Near Death Condition, Lord, Ash, Black Harvest itd. ali muzika je, nagađate, progresivni(ji) ali brutal(niji) death metal koji ide brzo i udara jako ali ima dosta osobenih, originalnih rešenja. Štaviše na momente ovo ode u sasvim ugodnom avangardom smeru i kombinacija propisnog death metal gaženja sa psihodeličnim old school rifovima sa jedne i zvučnih eksperimenata sa druge strane dosta dobro legne na moje uši. A Kindness Dealt in Venom je treći album benda ali prvi posle pandemije i prvi sa pravim bubnjarom za kontrolama pa se nadam da označava novu perspektivu za Construct of Lethe i period rasta i prosperiteta. Muzika im svakako vredi:
https://constructoflethedm.bandcamp.com/album/a-kindness-dealt-in-venom

Montrealski Derelict sebe smeštaju negde između ,,ekstremnih" kvebečkih bendova poput Cryptopsy i Beneath the Massacre sa jedne i evropskih uzora poput Revocation i Decapitated sa druge. No, meni novi album, Versus Entropy, posle dvanaest godina mirovanja, zvuči mnogo bliže ovoj drugoj varijanti jer iako se Derelict prevashodno identifikuju kao tech-death ekipa, Versus Entropy je manje ,,tehnička", možda više progresivna ploča. Dakle, ovo karakterišu evokativni rifovi, razgovetno pevanje, melodične solaže i generalno melodije pa iako je muzika sasvim dovoljno ekstremna za moj ukus, ona je daleko od tech-death neprozirnosti kako to već ume da bude. Fina ploča maštovitog i zrelog death metala:
https://derelictmetal.bandcamp.com/album/versus-entropy

Kad smo već kod progresivnijeg, tehničkog death metala, treći album bostonskih Replacire je rađen sedam godina i ima jednu zaista zrelu, impresivnu formu. The Center That Cannot Hold nije nekakav hiperintelektualizovani materijal, da se tu razumemo, ali jeste ploča koja razume da ,,tech" komponenta muzike deluje efektnije kada slušaoca ne zaspete kanonadom demonstracija vaše tehnike, sve u isto vreme, nego kada napišete pesme koje će mu mozak vući sve neobičnijim putanjama baš zato što sve vreme razume da prati narativ ali ga onda pametne digresije rastržu na komade. Već prva kompozicija, Bloody-Tongued And Screaming će vas ili oterati od ovog albuma u drugi srez ili vam razgoreti glad da slušate sve do kraja sa nabildovanom erekcijom i beležnicom da zapišete najjače ideje koje su vam pale na pamet dok ste ovo slušali. A onda ćete verovatno opet krenuti ispočetka. Maestralno:
https://replacire.bandcamp.com/album/the-center-that-cannot-hold

Dansko-turska momčad Hyperdontia ima treći album, Harvest of Malevolence i ovo je do sada najzrelija, najbolja ploča jednog i inače vrlo dobrog benda. Hyperdontia ovde zaista zvuči kao da ima višak zuba, jer, jelte, grize na sve strane, hahaha, ali, zaista, album je briljantna demonstracija kako ,,old school death metal" može da zvuči moderno, sveže, maštovito, da ne izigrava ni progresivu niti da se bavi imitacijom starih bendova. Plus miks je živ, dinamičan, svirka lepršava i prosto je milina slušati ovako dobre izvedbe ovako dobrih pesama. Bend izdaje za Dark Descent Records i jedan su im od apsolutnuih aduta.
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/harvest-of-malevolence

Rusi Cerber – samo jedan od mase ruskih bendova istog imena – kažu da je Dead Born Sense njihov drugi album, mada proverom stranice na Metal Archivesu nije najjasnije šta smatraju prvim albumom. Enivej, bend je osnovan krajem osamdesetih (Metal Archives kaže 1991. godine), ništa nije snimio pre 2023. a za ovaj album ima novu postavu i novi stil. Death metal je to dosta stare škole, sasvim korektan u svakom pogledu, snimljen jeftino ali pošteno i sa dovoljno mašte da vreme lepo prođe. Ništa revolucionarno, ali ima ovde dosta karaktera i inventivnosti:
https://cerbermetal.bandcamp.com/album/dead-born-sense

Paraplexia su indonežanski dvojac bez bubnjara pa na njihovom debi albumu, Disgorging the Faith roboti rade prekovremeno. Mislim, ovo je u principu prenaglašeno, karikirano brutalan i brz death metal ali nekako, kad već ne morate da muziku ugađate sa fizičkim kapacitetima izvođača, možete da smislite neke sasvim nove forme i Paraplexia to donekle i rade. Cenim.
https://paraplexiaiddm.bandcamp.com/album/disgorging-the-faith

Kada u nedelji nakon novog singla Organectomy objavljujete novu brutal/ slamming death metal muziku, ili ste blaženo izolovani od ostatka sveta ili imate MNOGO poverenja u svoje kvalitete. Indonežani Anthropophagus Depravity svakako imaju sa čim da izađu u narod pa je njihov drugi album, Demonic Paradise jedna suština brutalnosti i kondenzacija brutal/ slamming death metala u deset relativno kratkih, ekonomičnih pesama metodičnog čekićanja i loma svih kostiju u vašem telu. Za razliku od većine Indonežana, ovo ima dosta topao zvuk (dakle i dalje je na granici neslušljivo preglasnog ali sa prave strane te granice) a pesme su u dobroj tradiciji Jogakarte, smena neumoljivih blastbitova i iskrivljenih srednjetempašklkih disonanci. Vrlo ukusno spravljeno i, s obzirom na kratkoću pesama, ne stiže da dosadi:
https://anthropophagusdepravity.bandcamp.com/album/demonic-paradise

Evo nas na kraju. Slušaćemo još krosžanrovska izdanja, i klasični heavy metal, saznaćemo šta je album nedelje i biće nam lepo. I tako, Aaron Turner gura dalje svoj avangardni projekat Sumac i evo nam novog albuma, The Healer. Onako kako mislim da je Turner žudeo da sa Isis i Old Man Gloom nekako uzme sve što voli od Godflesh ali da ne zvuči baš kao Godflesh, tako je i Sumac katalog raznih avangardnih, ritualističkih i psihodeličnih muzika koje Turner očigledno voli – kao, uostalom i svako ko ima ukusa u muzici, dodao bih nadmeno – sa pokušajem da se svemu tome doda neki lični pečat. I nekada je to uspešnije, nekada manje uspešno. The Healer je dugačka, na momente mučna ploča čije četiri kompozicije dosežu skoro do sat i po i ne mislim da je ona zaista ,,eksperimentalna" jer sve na njoj meni zvuči kao referenca ili citat nečega od pre, ali, mislim, nije to LOŠE. Avangardni sludge metal zvuči kao suviše tesan okvir da se u njega ovo utera, s obzirom na Turnerovu ambiciju ali... to je uglavnom to.
https://sumac.bandcamp.com/album/the-healer

Redovno serem kako moderni industrial nije ni za kurac i da svi koji ga sviraju treba da budu ritualno udavljeni u sopstvenoj mokraći pa je red da ukažem i kada se pojavi nešto DOBRO – barem po mojim kriterijumima – na ovoj sceni. Bangladeafy, duo iz Njujorka ne zvuče kao Author and Punisher – a što bi bio neki moj primer dobrog ,,novog" industriala – već su, pa, recimo kao da Skinny Puppy i NiN džemuju sa Fetusom. Album Vulture ima petnaest pesama, uglavnom su kraćeg formata, to jest, to su prevashodno ideje koje se kratko prorade i ide se dalje. Prijatno je:
https://bangladeafy.bandcamp.com/album/vulture

Iako L.M.I. iz Pensilvanije novi album, Failed to Feel it izdaju i za Horror Pain Gore Death Productions, njihova muzika ne spada u redovni deathgrind itd. program ovog izdavača. L.M.I. su nekakva kombinacija posthardkora i stoner-sludge mučnine, ali odsvirana sa skoro grindcore žestinom. I tu nema skoro ničeg što vam može biti nesimpatično. OK, zvuk je muljav, ali album je ekstremno inventivan, nabijen do vrha kratkim pesmama koje ne čekaju baš previše pre nego što vam zabodu očnjake u vrat i meni je jako drago da HPGD na ovaj način širi svoje područje delovanja jer je ovo odličan album:
https://lmiband.bandcamp.com/album/failed-to-feel-it
https://hpgd.bandcamp.com/album/failed-to-feel-it
https://handstandrecords.bandcamp.com/album/failed-to-feel-it

Već smo prošle godine bili impresionirani madagaskarskim LohArano i njihovom kombinacijom metala, panka i lokalnog folklornog nasleđa a novi EP, Devl je još bolji. Ovo je pet pesama gruverskog metala, reperskog rafalnog pevanja izmešanog sa lokalnim folk-napevima, žestokih gitara i ritmova informisanih afričkim obredima i sve to jako dobro ide jedno uz drugo dajući u sumi zastrašujuću energiju i jedan inspirativan, skoro revolucionarno intoniran vajb. Sa ovih pet pesama bend, kako kaže copy, ,,priča o tome kako je to biti roker u državama gde je rok subverzivan" i, eto, ne mogu a da ne kažem kako je svima koji ovo čitaju a i meni koji ovo pišem, potrebno povremeno podsećanje na to. Ako ste ikada voleli Urban Dance Squad ili Asian Dub Foundation, LohArano su na neki način deo istog legata, samo što ne stvaraju u dijaspori nego tamo gde je to ZAJEBANIJE, a muzika im je time JAČA i značajnija. Evo, ne mogu da se opasuljim koliko je Devl odlična ploča i koliko ova pevačica i gitaristkinja jebe keve i treba da bude uzor svakoj devojčici koja je ikada pomislila da u ruke uzme gitaru i stane pred mikrofon:
https://loharano.bandcamp.com/album/devl

Mislim da je jedini razlog što sam kliknuo na album benda koji se zove Silly Crew Of Drunken Kids to da je crtež na omotu jedna old school stripovska metal-kompozicija, po uzoru na ono što su radili Bane Kerac i njegovi ispisnici osamdesetih godina prošlog veka. Kad, ono, ovo su neki naši! Dobro, Hrvati, ali suviše sam ja mator da bih razvrstavao južne Slovene po nekakvim ,,nacijama". Enivej, ovo nije ni mlad bend, iako mu je Snort All The Hypocrites debi EP (mada se radi već šest godina). Članovi već sviraju u Undercode i drugim sastavima diljem Hrvatske i to objašnjava što je muzika ovako zrela i kvalitetno izvedena. Uprkos, jelte, ,,silly" imenu i orijentaciji na alkohol u delu tekstova, bend svira vrlo ozbiljno i pruža slušaocu energičan, ložački heavy metal koji zvuči istovremeno i moderno i tradicionalno. Produkcija je dobra, svirački ovo je VRHUNSKI (mada bih možda imao prigovor na vokal Nina Alića koji ume da bude i malo monoton i voleo bih da je čovek malo teatralniji u izrazu, pošto je muzika oko njega RASKOŠNA), a pesme su znalački napisane i ma koliko da Silly Crew Of Drunken Kids u startu emituju vajb da su ovde došli samo da se zezaju, EP je izuzetno ozbiljan, kvalitetan i obavezno štivo za svakog metalca koji drži do sebe:
https://sillycrewofdrunkenkids.bandcamp.com/album/snort-all-the-hypocrites

TuffDuzt već imenom sugerišu da ćemo slušati rekonstrukciju sleaze metala iz osamdesetih a kad vidite marame na glavama i jednu kožnu kapu sa štitnikom za oči i nitnama, znaćete da su vam sve sumnje potvrđene. No, Kanađani se ovde pokazuju u jako dobrom svetlu i EP The Poser Killer uprkos tom izlizanom, generičkom imenu nudi četiri pesme kvalitetnog heravy rocka koji sleaze komponentu drži na uzdi i ne da joj da izađe u prvi plan, koristeći prevashodno dobre, heavy rifove, bluzerske harmonije i solidne vokale da zabavi slušaoca. Ovo je odlično producirano i generalno odlično pa ako volite da tapkate nogom i dižete čašu sa pivom u ritmu dobrog barskog rokenrola, navalite. Cena je koliko sami date:
https://tuffduzt.bandcamp.com/album/the-poser-killer-ep

Iako baštine nasleđe američkog juga, Dezperadoz su nemački bend. Njihov šesti album, Moonshiner, bavi se, dakle, pravljenjem i prodajom ilegalnog alkohola, revolveraškim obračunima i bežanjem preko granice u Meksiko i mada je muzika kombinacija thrasha i southern groovea, dovoljno je pitka da ovo bude mejnstrim metal. Nema tu sad neke velike filozofije, pa kome je zabavno, zabaviće se:
https://www.youtube.com/watch?v=4bJw8x4muCs&list=OLAK5uy_lKuITADoL9v6LMeBZhuLWQveDRqznCVvs

Finci Neverfade imaju prvi EP sa dve pesme, Assassin, koji sadrži i njihov debi singl od proletos, Phantoms in the Wind. Solidno je ovo, kao nekakva modernizovana varijanta modernog Iron Maiden. Ako možete tako nešto da zamislite. A lako je: Neverfade imaju taj moderni metal gruv ali i melodičnost i himničnost modernog Iron Maiden i mada sve to ne mora da bude muzika SASVIM po mom ukusu, svakako nije rđava. Dobra svirka, produkcija kvalitetna, bend koji vredi da se ima na radaru:
https://neverfadefin.bandcamp.com/album/assassin

Argentinci Hërpes svoju muziku opisuju jednim preciznim ,,heavy metal, punk y psicodelia" pa se osetite slobodnim da prilagodite očekivanja. Album Gran Brujo je uistinu jedna fina kombinacija psihodeličnog roka i sirove, energične svirke koju će ceniti i metalci i pankeri. Motorhead je, naravno, među najvećim očiglednim uticajima za Hërpes i ovaj bend ima istu vozačku oštricu, a na nju ide dobra produkcija, fino pevanje na Španskom... Šteta što ovoga nema na Bandcampu, vredelo bi da se kupi:
https://youtu.be/CW4BX42kV2w

Metal Blade Records imaju jaku nedelju pa su izdali i novi, šesti album švedskih Portrait, naslovljen samo The Host. Portrait su dobra ekipa, sa utemeljenjem u klasičnom heavy/ power metalu ali sa okultnim i satanističkim tendencijama pa je The Host kao da slušate Blind Guardian ucenjen da svira grindcore ili Napalm Death koji cepa melodični power metal kako zna i ume. Bude to i dosta zahtevno, album traje daleko preko sat vremena i ima četrnaest pesama kad se sve sabere, ali Portrait imaju ekstremno zdrav zvuk (kome miks ne čini baš sve usluge) i ovo je napisano nadahnuto a odsvirano srčano. Podrška:
https://portraitsweden.bandcamp.com/album/the-host
https://youtu.be/Ws4ZBt4OJR8

Poljaci Grimoire imaju debi albu, Lovehunt i mada bi čovek sa takvim naslovom očekivao nekakav sleaze metal eksces, Grimoire su zapravo klasičniji heavy/ NWOBHM sastav. Imaju oni i dosta toga da peglaju u zvuku, pogotovo je pevanje moglo da bude bolje producirano, ali svakako mi je zadovoljstvo da prijavim da bend ima jednu ULTRA zdravu osnovu, da se ovde svira žestoko i posvećeno i da pesme imaju puno dobrih rifova, uopšte dobrog gitarskog rada, tvrdog ritma i pravoverne energije:
https://grimoire71.bandcamp.com/album/lovehunt
https://youtu.be/4GafBQd_yLU

Album nedelje i blek metal poslastica za početak leta stiže iz Banja Luke. Duo Zvijer ima treći album, Zvjerovanje, i ovo je jako JAKO dobro. Aleksandar Saradžić i Dalibor Franjkić su ljudi sa ogromnim iskustvom i Zvjerovanje je ploča izrazite zrelosti ali i gotovo razmetljive inventivnosti. Rađen tokom četiri godine koliko je proteklo od drugog albuma, ovo je materijal visoke gustine ideja ali i demon(!)stracija veoma izgrađenog ukusa i osećaja za aranžiranje tih ideja, za dinamiku svirke, razvoj tema, kombinovanje atmosfere i teksture sa dovitljivo postavljenim melodičnim pasažima pa sa propisnom krljačkom svirkom. I produkcija je veoma pristojna, pa Zvijer moram da nahvalim iz sve snage jer nije baš svake nedelje da iz našeg balkanskog grotla stižu ovako dobre ploče za koje je merak reći da su svetske a naše:
https://insartrecords.bandcamp.com/album/zvjerovanje

Meho Krljic · 29-06-2024, 12:03:54

Posle nedelje u kojoj su naši, jelte, fudbalski reprezentativci potvrdili staru narodnu poslovicu ,,kakva vam je korupcija u društvu, takva je i u fudbalu", u kojoj je producentkinja televizije Pink sa trideset prekršajnih prjava (i jedanaest kazni) za saobraćajne prestupe i dalje za volanom pregazila dete usred Beograda, vozeći, jelte, daleko preko ograničenja brzine, a organizatorima festivala koji je zabranjen nakon što je država na njega poslala navijače da ga zastraše, stigla svinjska glava u paketu, i sve kulminiralo ubeđivanjem naših lidera kako je Vidovdan ,,najvažniji datum za Srbe" i proslavom državnog praznika za koji niko ne zna da je praznik jer ne daju slobodan dan, niko vas ne može osuđivati ako poželite da sve spalite. Evo predloga za muzičku podlogu:

Prvo blek metal jer se uz njega najradosnije loži. Indonežani Atrocious postoje od kraja prošlog veka ali prva izdanja su im krenula tek 2018. godine i do sada imaju samo jedan album. Enivej, novi EP, Almost Insane Halloween stiže usred leta kad nije vreme helouvina, ali ne mari, ovo je zabavan, brzi, energični old school blek metal koji govori o nejasnim temama ali PRŽI.
https://edelweiss-records.bandcamp.com/album/almost-insan-halloween

Strange Balance je drugi album za britanski progresivni blek metal, Wist i ovo jeste neobičan balans stilskih izraza. Bend svakako ume da svira pravi, propisan blek metal i ne beži od njega ali onda uz to ide ekspanzivni sintisajzerski program koji zvuči kao sve od cirkuske muzike do opere iz pakla. Zanimljivo je:
https://masternumber.bandcamp.com/album/strange-balance

Necralant su rodno neodređena blek metal trojka uz Masačusetsa aktivna od 2020. godine a Cosmic Gallows im je treći album (ili MiniLP) i ovo je vrlo prijemčivo. Bend svira propisan blek metal, bez zastranjivanja u shoegaze ili post- smerovima, a pesme su uredna kombinacija žestine i melodičnosti. Sa violinom u postavi (osoba, Hel, koja svira violinu i bas gitaru prezentira sebe kao žensko na slikama ali ne daje podatke o rodnoj samoidentifikacji, otud ta ,,neodređenost" koju sam gore pomenuo) i jeftinim ,,simfo"momentima (kao što je naslovni interludij), Necralant svojoj muzici dodaju dobrodošlu treću dimenziju i generalno autoritativno postižu svoj cilj da blek metal prvog i drugog talasa rekreiraju u sred Nove Engleske. Lepa ploča:
https://necralant.bandcamp.com/album/cosmic-gallows

Nisam neki veliki ljubitelj onoga što Vidar Jensen (aka Daemon) radi već tri decenije sa svojim projektom Limbonic Art, ali opet, ovo je klasik norveškog blek metala i novi album valja da se notira. Opus Daemoniacal je velika i ambiciozna ploča, sa pedeset minuta muzike i jakim tempom, intenzivnim zvukom. Vidi se ovde da je projekat nastao usred drugog talasa blek metala i simfonijski elementi ove muzike nisu joj oduzeli oštrinu i mišiće. No, za moj ukus je Opus Daemoniacal produciran skoro neslušljivo i koliko god da se Daemon uložio u pisanje pesama, toliko mu beživotan, ravan miks i nedinamičan mastering oduzimaju na snazi. Svakako proverite sami:
https://limbonicart.bandcamp.com/album/opus-daemoniacal

Winter Eternal je grčki jednočlani blek metal projekat i čak i ako ga do sada niste slušali već je ovo dovoljno da u glavi imate dobru sliku kako on zvuči. Novi, četvrti album, Echoes of Primordial Gnosis je melodčan, a opet dovoljno sirov i jednostavan u izrazu da možemo da govorimo o jednoj iskrenosti koju Grci nekako imaju statistički veoma često. Stelios Makris svira u još nekim projektima, ali Winter Eternal mu je glavni kreativni autput već izvesno vreme i album zvuči pankerski neposredno i šarmantno:
https://wintereternal.bandcamp.com/album/echoes-of-primordial-gnosis
https://winter-eternal.bandcamp.com/album/echoes-of-primordial-gnosis

Norvežani Gjendød su malo rafinirali izraz sa godinama pa je novi, peti album, Livskramper, u mešalicu punu brutalne old school svirke ubacio i malo melodije, ali i malo avangardnih, disonantnih tema. Zanimljivo to sada zvuči i bend ima jednu opipljivu istraživačku, eksperimentalnu crtu u svom izrazu. Album je maštovit, raznovrstan i bolestan na jedan prijemčiv način a, uostalom, već to da duo sada izdaje za Osmose Productions treba da bude pečat kvaliteta:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/livskramper

Rimljani Kybalion još nemaju propisan studijski album – mada su imali živi prošle godine – ali novi EP, A Crippled Power, im je veoma dobar i mislim da najavljuje velike stvari. Ovo je energičan, oštar black metal (sa malo black death arome) klasičnog šnita, pun pretećih rifova i drame koja je egzistencijalna radije nego prevashodno emotivna kako je to u modernom blek metalu često slučaj. Bend ne preteruje sa komplikacijama u aranžmanima, trudeći se da pre svega dobro iskoristi te solidne rifove koje ima, svirka je žestoka a produkcija vrlo solidna. Biser:
https://kybalion.bandcamp.com/album/a-crippled-power

Nemački duo Mýrdal ima debi album, nazvan Helvíti i sva ta severnjačka loženja se dobro čuju u muzici koja je old school sirovina ili makar solidna aproksimacija old school sirovine. Bend definitivno ovo nije pravio u kompjuteru i bubanj je živ i u ranama, gitare su zujave i primitivne i pesme su, pored sve svoje epike i agresije, dosta jednostavne pa i nekako... priglupe, ali na jedan šarmantan način. Meni ovo prija u načelu i mada ima puno detalja koje mogu da kritikujem, svejedno ga smatram pozitivnim:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/helv-ti

Al zato su tu Grci Hail Spirit Noir da donesu dimenziju originalnog, maštovitog, svežeg u orbitu blek metala. Naravno, nazvati muziku ovog benda (samo) blek metalom je i malo reduktivno. On jeste u njenoj osnovi, i ima ga dovoljno i u zvuku i u aranžmanima i u intenzitetu svirke da svi budemo zadovoljni ali novi album, Fossil Gardens, šesti za četrnaest godina rada benda, vrlo elegantno u ovu formulu ubacuje progresivni rok i psihodeliju da proširi polje borbe i arsenal. Epska je ovo ploča, i po zvuku i po pesmama koje vole da skrenu i u malo egejskog nasleđa po inspiraciju, ali je stalno inventivna i blek metalu ubrizgava mnogo svežine:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/fossil-gardens

Sad malo stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodelija i hard rock. Pa onda Italijani Void imaju ugodan, meliodičan album umivene stoner rok muzike za ljude koji više vole da o drogiranju čitaju nego da ga sami rade. Poem of an Ordinary Man je i poetična i melodična ploča, na kojoj ima finmih rifova ali je velikim delom u melodičim temama i atmosferi. Da je masterovano malo mekše bilo bi i lepše, ali nije rđavo:
https://voidtheband.bandcamp.com/album/poem-of-an-ordinary-man

Gods & Animals je trio koji je radio oko 2012. godine pa stao, pa je sada restartovan i Darkwood je ili EP ili album koji će biti postepeno kompletiran kako pesme budu završavane. Nemam običaj da ovde prikazujem work-in-progress radove, ali Darkwood je TOLIKO dobar sa dve pesme koliko sada ima da ne mogu da ne ukažem na njega. Ovo je alternativni metal sa izvrsnim stonerskim gruvom, beznaporno lepršavom svirkom, odličnim vokalima, ali u prvom redu su te izvrsno napisane pesme koje vas uvuku na keca i drže do samog kraja. Sjajan materijal, adekvatno produciran. Velike preporuke za Gods & Animals:
https://godsandanimalsband.bandcamp.com/album/darkwood

Jekaterinburžani ТЯГА imaju dosta post-metala u svom doom metalu i stoner roku, ili obrnuto, tek album ТЯГА im je pun finih doom metal rifova koji nisu onoliko spori i žalosni kako bi bio propis u nekom strožem okruženju, ali jesu elegantni, lepljivi, prijemčivi. Bend svira poletan, dobar gruv i ima lepu, prozračnu produkciju a ogroman adut im je pevačica Jackie koja ima lep glas i izgrađeni bluzerski izraz. Bend svakako komplikuje u aranžmanima više nego što je prosečan napušeni stoner bend u stanju da radi, to je ta post-metal komponenta, ali muzika je bez ostatka kvalitetna i angažuje slušaoca iz sve snage:
https://tyaga.bandcamp.com/album/-

Iako se prva pesma na debi albumu austrijskih Purple Roadhouse zove Infernal World of Doom, njihova muzika je zapravo poletni, zabavni heavy rock, ne toliko okrenut paklu i propasti, koliko ovozemaljskim zadovoljstvima. Već drugi komad na albumu Smoke & Mirrors je naslovljen Waste Your Youth i onda možete da zamislite koji svetonazor stoji iza ovog albuma. No, Purple Roadhouse su u svemu tome dobronamerni i njihova muzika je disciplinovana, lepo producirana sa pažljivom smenom rokačkih i mirnijih delova. Ne pričamo dakle o nekakvoj kafanskoj prljavštini nego o stoner/ hard rocku sa dosta prijatne atmosfere i toplim zvukom. Fino je to:
https://purpleroadhouse.bandcamp.com/album/smoke-mirrors

Da ostanemo u purpurnom tonu, tu su Purple Wizards i njihov (prvi?) album Wizards of the Damned. Ovo je prijatni, psihodelični lo-fi fuzz rock, sa puno sporog, hipnotičkog sviranja, iz kog naizgled izranjaju propisne teme i strukture. Primitivno je, ali vrlo efektno:
https://youtu.be/2qjGDcJ8fuM

Italijani Oblivion Vortex sviraju veoma ukusan doom metal na svom prvom izdanju, EP-ju Into Oblivion. Ovo su četiri pesme u Candlemass stilu, sa teškim, svečanim rifovima, odličnim melodičnim pevanjem i atmosferom veličanstvene tuge. Pritom, sve je to vrlo dobro producirano i kogod voli doom metal, ovde ne treba da časi ni časa:
https://oblivionvortex.bandcamp.com/album/into-oblivion

Dying Whale su dvojica momaka iz Džordžije sa BRUTALNIM miksom matchore kompleksnosti i disonance sa jedne i sludge metal tvrdoće sa druge. Novi EP, These Wounds I Bear je napakovan srećom kratkim pesmama jer je njihov intenzitet letalan. Ovo udara jako, bez milosti i ne prestaje dok ne vi prestanete da se mrdate:
https://dying-whale.bandcamp.com/album/these-wounds-i-bear

Hijo de la Tormenta iz Kordobe imaju živi album, En Directo, snimljen u Paragvaju, osim što je Paraguay ime kluba u Kordobi, jelte, u Argentini. Enivej, ovo je izuzetno fazirani stoner-doom kome prilično jeftin kvalitet zvuka na ovom izdanju ne čini mnogo usluga. Bend svira čak četrnaest pesama na ovom izdanju i sve to zvuči isto, dakle, monotono. Pesme nisu rđave, da se razumemo, i sa boljim miksom, ovo bi imalo hipnotičku dimenziju, pa preporučujem malo igranja sa ekvilajzerom i drugim setinzima koje imate da sebi ugodite. Jer bend ima onaj argentinski heavy psych šmek koji volimo a treba nekako izdržati do izlaska novog albuma Las Historias najavljenog za početak Avgusta:
https://hijodelatormenta.bandcamp.com/album/en-directo

Lep, šumski doom metal stiže iz Finske posredstvom benda Silent Circle. EP Bottomless Creek teško da otvara neke nove horizonte, ali ponekada vam zaista treba samo spor, lepljiv rif, težak jednostavan, ritam i hipnotički ženski glas da budete srećni. Tri pesme, perfekcija:
https://silentcircledoom.bandcamp.com/album/bottomless-creek

Sardinijski Arkon smo već slušali i bio nam je simpatičan. Debi album, Arkon donosi još te fine kombinacije jednostavnih doom metal rifova i melodičnog pevanja na lokalnom dijalektu. I zvuk je i dalje prilično sveden ali dopušta jako odvrtanje tako da se u ovim okultnim doom rifovima i impresivnom pevanju može uživati na visokom volumenu.
https://arkonband.bandcamp.com/album/arkon-2

Drift Into Black iz Nju Džersija (mada i sa jednim Slovencem u postavi) su u suštini gothic-doom metal ekipa, ali meni je novi album, Voices Beneath the Rubble, peti u njihovom opusu, zapravo manje nakićen nego što sam očekivao i nekako mnogo pitkiji nego što sam se smrknuto spremao da čujem. Mislim, ima ovde gotske epike, naravno, ali bend svira dovoljno žustro a pesme su producirane dovoljno živo i rokerski da mi to na kraju ne zasmeta. Nije loše!
https://driftintoblack.bandcamp.com/album/voices-beneath-the-rubble

Kod Meltem iz Barselone nema neke dileme. Bend sebe opisuje kao psihodelični doom metal, a to znači pesme od dvanaest i četrnaest minuta hipnoze dobrim rifovima, ritualističkim zapevanjem i neumoljivim ritmovima. Debi album Mare Nostrum ima samo četiri kompozicije ali uspeva da pokaže mnogo širine u koncepciji, posežući i za narodnom i obrednom muzikom u svojoj potrazi za psihodelijom i sve mu to elegantno polazi za rukom. Lepo!
https://meltemband.bandcamp.com/album/mare-nostrum

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju imaju fantastičan split album. Nebula & Black Rainbows - In Search Of The Cosmic Tale: Crossing The Galactic Portal je, kako i sam izdavač kaže, split album dva možda i najbolja heavy psych benda na svetu. Nebula su, jelte, nastali od Fu Manchu a Black Rainbows su krem italijanske škole heavy psych muzike i ovaj album je zaista pola sata najfinije obrade vaših nervnih završetaka najfinijim fuzz-gitarama, lepljivim bas-gruvom i nemirnim bubnjevima. Nebula su u smrtonosnoj formi i zvuče kao da svaku pesmu sviraju kao poslednju u životu a Black Rainbows u poređenju sa njihovim revolveraškim zvukom deluju nekako gospodski i elegantno. Fantastična ploča, ne propustiti ni po koju cenu.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/nebula-black-rainbows-in-search-of-the-cosmic-tale-crossing-the-galactic-portal

Dalje idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Off Corpse Forever je split EP finskih Final Assault i benda Ratface za koji ne znam odakle je i šta svira jer njihove strane splita nema na Bandcampu. Srećom, pa Final Assault pružaju prvorazredan program sa dve pesme energičnog, besnog old school thrash metala. Ovo je producirano odlično, odsvirano baš ljuto i podstaći će vam žlezde za mošing da rade sa 130% kapaciteta:
https://moshforcerecords.bandcamp.com/album/final-assault-off-corpse-forever

Imamo još jedan split, Zabbeth / Vaulderie, a gde je ovo prvo jednočlani speed metal projekat sa Malte, a ovo drugo blackened speed koljačina iz Takome u Vašingtonu. Bogami dobro rokaju Vaulderie, andergraund ali mišićavo, ali ni Zabbeth nije rđav. Jeftino, podzemno izdanje iskrene, lepe muzike:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/zabbeth-vaulderie
https://zabbeth.bandcamp.com/album/zabbeth-vaulderie

Wraith iz Indijane sebe možda i previše sputavaju svojim sloganom ,,No Bullshit Speed & Thrash Metal". Novi album, Fueled by Fear, četvrti za bend, jeste ,,no bullshit" i solidno je produciran, ali i ne izlazi iz nekakvog najprosečnijeg proseka. Mislim, ljudi dobro sviraju, solaže su lepe, ali rifovi i pesme su prilično generički, sve što je efektno smo već čuli na tuđim pločama (ili ranijim pločama istog sastava) i nekako ceo album čovek čeka da ga nešto trgne. Možda sam samo ja vrlo blaziran s obzirom na decenije slušanja speed i thrash muzike, pa vi ovo poslušajte, sasvim je moguće da će vas poneti jače nego mene:
https://wraith219.bandcamp.com/album/fueled-by-fear

Zivanished su thrash/ core bend sa Kipra. S obzirom na to da im se novi EP zove Sex Via Zivania a na njemu prva pesma Krush Skull Violence, bezbedno je reći da u njihovoj muzici ima dosta humora. No, Zivanished sviraju dovoljno ozbiljno za moje potrebe pružajući kvalitetan crossover thrash program, solidnu produkciju, dobre vokale, masne solaže. Četiri pesme koje me podsećaju na Ratos De Porao je za mene vrlo dobar skor:
https://zivanished.bandcamp.com/album/sex-via-zivania

Slaughter Messiah iz Belgije imaju novi EP, Exorcized to None gde iste tri pesme prikazuju u studijskoj i u koncertnoj verziji. Dobra ideja, da se vidi koliko tu ima zanata u rukama a koliko studijska magija ume da od babe napravi devojku, no, mislim, ovo je svakako sirova muzika pa razlika i nije ogromna. Slaughter Messiah svoj black-thrash-death prže sa ubeđenjem i bez stajanja u oba konteksta, i ovo je jedna srčana, old school ploča andergraund stava za ljude koji znaju:
https://slaughtermessiah.bandcamp.com/album/exorcized-to-none-ep

Saldo Desigual Moral su brazilski deathgrind bend vrlo old school šmeka (podsećaju na Rot, recimo), jeftinog zvuka i kratkih pesama. Drugi album benda, Ensaio Sobre a Má Vontade ih ima dvadesetdve i nudi samo ono što očekujete i ništa preko toga. Ali je to sasvim okej. Old school krš svirka, jedna iskrenost i naivnost u izrazu, obrada Ratos De Porao za kraj, cena od koliko date i univerzum je u balansu:
https://sdmgrindcore.bandcamp.com/album/ensaio-sobre-a-m-vontade

Apsolutno se ne zna ko/ šta je Bone Shredder iz Kanade ali EP World Of Corruption ozbiljno kida. Pričamo o kvalitetnom, ,,tehničkom" grindcore/ deathgrind materijalu (sa mrvicom deathcore modernosti u vokalima), gde sedam pesama proleti za malo manje minuta, sa puno dobrog rifa, jakog tempa i pametnog aranžiranja. Veoma, veoma dobra muzika iz pera, mislim, samo jednog čoveka. Ne propustiti:
https://boneshredder.bandcamp.com/album/world-of-corruption

Za ljude sa jako skromnim kapacitetom obraćanja pažnje, evo novog albuma češkog mikrograjnd projekta, Sunshine Friendship Club. Two Minute LP je to što piše na omotu, kolekcija od sedam pesama koja traje dva minuta i, ako te voleli prethodna izdanja ovog projekta, ovo je i dalje kvalitetni, kućni ali pristojno napisani i producirani grindcore koji vredi da se sluša i podrži. A plaćate koliko želite:
https://sunshinefriendshipclub.bandcamp.com/album/two-minute-lp

Lynchpin su verovatno jedini bend sa Trinidada i Tobaga koji ćete čuti ove nedelje, možda i ove godine. Vredna ekipa koja svoj progresivni(ji) deathcore vozi već petnaestak godina i ima jedan album, sada je izdala novi EP, ...This Mortal Coil i to je vrlo pristojno. Ne preterano originalno ili inventivno ali lepo napisano i odsvirano. Na prvoj pesmi gostuje i Matt iz Cryptopsy što je fina kombinacija i materijal je generalno sasvim prijatan:
https://lynchpintt.bandcamp.com/album/this-mortal-coil

Open Flesh Wound su slamming death metal bend iz Pensilvanije a Vile Putrefaction im je debi album. Generičko ime albuma i benda sugerišu i muziku koja se neće baš proslaviti originalnom vizijom i svežinom, i da se razumemo, i nije se proslavila, ali album je ipak sasvim slušljiv i pitak. Delom zbog zvuka koji je nekako zgodno heavy a da ipak ne pati od POTPUNOG odsustva dinamike, a delom su i pesme, eto, ipak takve da se iskoristi poneki dobar rif koji je bend smislio. Korektno ali ne sad nešto preko toga:
https://openfleshwound.bandcamp.com/album/vile-putrefaction

200 Stab Wounds iz Klivlenda već i imenom sugerišu da su pre death metal bend namenjen publici koja u principu više sluša metalcore nego nekakva pravoverna old school smradina, ali ipak reko da poslušam njihov drugi album. I Manual Manic Procedures je meni priglupo ime za album, ali bend mora da ima nešto u sebi ako ga je Metal Blade preuzeo od srazmerno manjeg Maggot Stompa i, eto, ovo je... pa death metal. Korektan u zvuku mada prebučno masterovan, sa okej rifovima i pesmama koje su zapravo iznenađujuće kratke i usredsređene na mošing. 200 Stab Wounds kao da prave muziku u kojoj sve OSIM moš-delova ima da se izbaci da publika ne bi zbunjeno stajala i pitala se šta da radi. I ajde, ima to neki šmek. Nije ovo ni najmaštovitiji ni najžešći death metal album koji sam čuo ove godine, ali ima svoje lepe momente:
https://200stabwounds.bandcamp.com/album/manual-manic-procedures

I Aberrance iz mesta koje se zove Paradise (Kalifornija, naravno) voze death metal namenjen malo širem krugu publike nego što su oni najgori među nama, ali u njihovom slučaju death metal se meša sa malo groove metala. No, treći album za trinaest godina, Son of Dirt je slušljiv. Ovde je death metal komponenta zaista old school i ugodna sa prostačkim ali efektnim rifovima, a kad krene Pantera to je kao neko malo osveženje i ne smeta previše. Solidne pesme i malo bolji zvuk:
https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/son-of-dirt
https://www.youtube.com/watch?v=AQy4m-cBaNQ&list=OLAK5uy_lX_3j8-3r-dIkP09pN3f3-oyOJ67T8q2s

Danci Crocell nisu mnogo po mom ukusu, ali otkada su melodično death metal zamenili (i dalje dosta melodičnim) black-death zvukom, svarljiviji su mi i bliži mojim komplikovanim prohtevima. Novi, šesti album, Of Frost, of Flame, of Flesh, dolazi posle isto toliko godina diskografske dijete koja se sastojala samo od EP-jeva i zvuči kao neka vrsta manifesta. Ovo je bučna, epska ploča na kojoj bend, kad pošteno zaore, u meni izaziva dosta miline. Produkcija je dosta bučna, u skladu sa epskim ugođajem koji se želi postići, ali nije i neslušljiva a pesme su, pa, dovoljno maštovite da ih preporučim:
https://crocelldk.bandcamp.com/album/of-frost-of-flame-of-flesh-2
https://www.youtube.com/watch?v=LAsurLZOS1M&list=OLAK5uy_l9hGJonU_fROWMjIsQoTb6QPEZHE7z72o

Treba istaći i da niški Stellar Tomb ima debi album, Souls at the Event Horizon i mada se meni njihov melodični, svemirski black-death metal ne sviđa naročito, čisto zbog stilskih odluka, vredi ukazati da je ovo lepa, kvalitetna ploča. Stellar Tomb tu epsku melodeath priču provlače sa dosta sigurnosti, kreirajući jedan ugodan harmonski ambijent i pesme koje odišu intrigom i visokom dramom. A bogami i traju, sa nekoliko komada koji se vrte oko desetog minuta. Zvuk sasvim solidan – opet ne verovatno onako kako bih ga, kao, JA pravio – i gitare, bas i klavijature su fino, smisleno razdvojeni u miksu što sprečava pesme da postanu dosadne posle pola minuta. Ubedljivo izdanje benda koji apsolutno zna šta hoće i kako to da postigne. Ne propustiti:
https://stellartomb1.bandcamp.com/album/souls-at-the-event-horizon

Baš kad sam se poplašio da ništa od death metala ove nedelje neće biti po mom šnitu, pojavila su se dva izdanja koja su me jako odobrovoljila (a jedno od njih je i album nedelje koji ćete videti na kraju teksta). I to su oba prvi albumi! Trog iz Nju Džersija su se prvo zvali Troglorot, ali su valjda posle pomislili da niko ne može da zapamti kako se to piše, pa su skratili ime i krenuli da vežbaju za prvi album. I opasno su se uvežbali. Horrors Beyond je prelepa ploča old school provinijencije. Ovde nema ni moderne beživotne produkcije ni pesama koje slušate pet minuta i niste zapamtili ni jedan rif. Trog cepaju kako se to nekad cenilo, momački i bez milosti, nudeći i brzinu i svirepi hedbeng, imaju vrlo solidnu produkciju i na momente i ispade melodije koji izuzetno osveže inače nemilosrdni rif-rad. Jako dobro:
https://trogdeathmetal.bandcamp.com/album/horrors-beyond

Na kraju smo i u poslednjoj sekciji prebiramo po krosžanrovskim izdanjima i heavy metalu! Najnoviji album omiljenog eksperimentatora iz Severne Karoline koga znamo samo pod pseudonimom Beastial Piglord zove se Full Blooded i donosi, neću da kažem ,,dugoočekivanu" ali svakako prirodnu saradnju sa britanskim doom majstorom Froglordom. Dva Lorda se sastaju samo na jednoj pesmi, gruverskoj Breathe Between the Lines i ovo je možda ,,najhitoidnija" pesma koju je Beastial Piglord napravio u svom opusu. Ostatak albuma je zapravo često dosta ,,normalan", dakle pesme su sa pevanjem i propisnim strukturama (sem kada nisu i kada idu u raznim eksperimentalnim smerovima) i nadam se da će ova saradnja sa Froglordom da predstavi maverika iz Severne Karoline novoj publici koja će umeti da ceni njegov rad. I ovaj album, kvalitetno produciran i generalno vrlo dobro napisan, plaćate koliko sami odlučite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/full-blooded

Gorf su iz Filadelfije a album Temporary Symmetry je zapravo mnogo zanimljiviji od dosta skromne deskripcije za njihovu muziku, koju sami daju: ,,noise punk". Svakako, ovde ima i (post)punka i gitarskog noisea ali veliki deo muzike zvuči kao da je ispao iz ranih osamdesetih i epohe ujedinjenja panka, fanka, afrobita, džeza, art roka... A pritom je sve spontano, snimljeno, reklo bi se uživo u studiju, puno džemerske energije. Gorf nešto naklapaju o kršenju Ženevske konvencije i kao duhoviti su u opisu, ali muzika govori sama za sebe i preporučujem album iz sve snage:
https://gorfphl.bandcamp.com/album/temporary-symmetry

Novi, drugi album australijskih Battlesnake je na istim koordinatama kao i prošlogodišnji prvenac. Dakle, ovo je humoristički heavy metal koji je dosta dobar i u domenu heavy metala i u domenu humora. Verovatno ne vrhunski i u jednom od ta dva, ali kombinacija i dalje sasvim solidno radi. The Rise and Demise of the Motorsteeple je solidno producirana ploča sa dosta kvalitetnog rada na pisanju tema, aranžiranju itd, i bend definitivno ne želi da bude upamćen samo po sprdnji:
https://battlesnakeband.bandcamp.com/album/the-rise-and-demise-of-the-motorsteeple

Australijanci Scrotal Vice su negde između grindcorea i alternativnog, i noise rocka. Što je dosta uzbudljivo mesto da se na njemu bude, sudeći po albumu Cults and the Family. Ovo je jedna everything-and-the-kitchen-sink kombinacija mikro-referenci na različite muzičke žanrove spakovana u pesme od po pola minuta, minut i minut i po, sa nestašnim, ,,šokantnim" tekstovima, sa puno vrlo uvežbanih mathcore momenata disonance i komplikovane metrike i mada će vas bend možda izgledom i agresivnim nastupom isprva šokirati, istina je da su vrlo zabavni i slušaju se sa entuzijazmom:
https://scrotalvice.bandcamp.com/album/cults-and-the-family

Postoji i američki sastav po imenu Oort Cloud, ali ovaj o kome danas pričamo je trio iz Švajcarske, sa kontrabasom u postavi i muzikom koja nije mnogo ,,metal" ali jeste metalcima bliska. Bend svoju muziku naziva ,,malware rock" a album Invest! je jedna gruverska, nojzična kombinacija gitarskih disonanci, militantnih a lepljivih ritmova i skoro ritualnog pevanja. U muzici benda se mogu naći tragovi svega i svačega od postpankerskih fourth world eksperimentatora poput 23 Skidoo i Rip Rig and Panic, preko punk funk klasike, do kasnijeg funk i avangardnog metala; najbitnije je da li je muzika dobra, naravno, a muzika na Invest! je odlična i ako volite da vas ritam vozi ali i sve vreme iznenađuje, da se osećate kao robot kome je neko hakovao sve protokole, uz ovo ćete neizmerno uživati:
https://oort-cloud.bandcamp.com/album/invest

Institution iz Sao Paola spajaju hardcore, posthardcore, metal, malo noise rocka pa i grindcorea tako daje bezbedno reći da štagod da volite, oni to u svojoj muzici imaju. To jest ako volite dobre stvari, hehe. Envivej, EP O Grande Vazio je njihov postpandemijski povratak i ima četiri pesme vrlo raznovrsne među sobom ali sve redom prilično kvalitetne. Dobra produkcija, bend zainteresovan za eksperimentisanje ali koji isporučuje robu bez prevare, sve kako treba:
https://institutionband.bandcamp.com/album/o-grande-vazio

In the Cesspit of Divine Decay je četvrti album za danski Altar of Oblivion, jedna raskošna, melodična ploča epskog heavy/ doom metala za ljubitelje ovakvog izraza. Sve je ovde kako treba, veliki, evokativni rifovi, teatralni aranžmani, melodičan, epski vokal. No, i dovoljno je promišljeno da se ne izgubi u širini vizije i da produkcija ne prevlada nad muzikom. Veoma cheesy ali simpatično:
https://altarofoblivion.bandcamp.com/album/in-the-cesspit-of-divine-decay
https://www.youtube.com/watch?v=VYUTiTeEaOk

Sabïre iz Australije sam morao da slušam iz više pokušaja jer mi njihov kiseli zvuk nije preterano prijao na prvi ugriz. Bend, doduše sebe i korektno opisuje kao ,,acid metal" pa je time i album Jätt smešten u taj neki '80s format gde se klasične sleaze metal fore susreću sa praktičo psihodeličnim miksom. I bude to okej na kraju, kad uvo podesite da mu ne smetaju ove korozivne frekvencije, bend zvuči spreman da osvoji bilo koju rok radio stanicu iz 1984. godine. I još imaju najmanje jednog našeg čoveka u postavi. Pozdravlja se i preporučuje se:
https://sabireacid7.bandcamp.com/album/j-tt

Kanadski veterani Anvil albume u poslednje vreme izdaju konzistentnim tempom na svake dve godine i na svakom ima po nešto da se čuje. One and Only je dvadeseti album ekipe koja je sa svirkom krenula još krajem sedamdesetih i počinje rečima da je ,,originalnost ključ do uspeha" i nastavlja da, valjda, kritikuje mlađariju. Moram da priznam da ta naslovna pesam zvuči pomalo kao gerijatrijski metal, i u stavu ali i u izvedbi koja jeste strastvena ali se čuju tu godine i nekako sve ima jedan pomalo ,,old man yells at cloud kvalitet". No, ume i to da bude šarmantno. Anvil sviraju odlično i to tako da ,,novi" basista Chris Robertson koji je u bendu već deceniju potpuno hara sredinom terena dok ostala dvojica rade svoje rutinske stvari, ali ubedljivo i kvalitetno. Naredne pesme voze malo bugi, pa onda malo i motorhedovski proto-speed metal i ne mogu ja da sad tu nešto mnogo kritikujem. Ko voli old school heavy metal i Anvil partikularno, naći će na ovom albumu najmanje nekoliko razloga za sreću:
https://www.youtube.com/watch?v=eAMDPorkWDY&list=OLAK5uy_krcWkKAGCNBsXXylynbVCutuC1xFNeOSc

No, nema straha za ljubitelje klasičnog metala kojima su Anvil uvek bili druga liga, jer smo dobili novi album poljskih Crystal Viper. The Silver Key je do sada svakako najupeglaniji, najulickaniji album benda, sa produkcijom dostojnom propisnih power metal vedeta i aranžmanima koji sugerišu epski provod. No, ova iskusna ekipa koja radi već dve decenije zna da su pesme ono glavno i da bez njih ono što radite možete da prodate balavcima i ljudima bez kriterijuma, pa je zato album pre svega napisan sa vidnom količinom prolivenog znoja da se Iron Maiden i Helloween uticaji spakuju u jedan eksplozivan paket. I u dobrom broju slučajeva postignut je impresivan uspeh. Fever Of The Gods je verovatno najbolja Helloween pesma koju Helloween nisu nikada napisali i najbolja speed metal pesma koju Steve Harris nikada neće napisati, a album ima i druge adute, epsku i ložačku naslovnu pesmu, rokersku ali jako brzu Old House In The Mist, takođe brzi, melodični lavrkraftovski song Heading Kadath... Bend svira sa puno žustrine a pevačica Marta Gabriel za ovu priliku svira i bas-gitaru i njeni old school vokali su jedan od apsolutnih hajlajta ovog izdanja. Volim Crystal Viper jer znaju šta je NWOBHM i kako da ga i danas prave i unaprede da ne zvuče kao samo imitacija starih albuma drugih bendova i ovaj album će, nadam se, biti utemeljenje njihovog statusa na evropskoj power metal sceni kakvo odavno zaslužuju.
https://listenable-records.bandcamp.com/album/the-silver-key
https://www.youtube.com/watch?v=XS7RxSRA7J8

Drugo death metal izdanje koje me je oduševilo je i album nedelje! Evo, Noxis iz Klivlenda su izdali debi album i, oh, kakav PROVOD. Violence Inherent in the System je BRUTALNA ploča brutalnog, jelte, death metala, ali bez gubljenja u poziranju i bez produkcijskih ekscesa. Noxis – inače iskusni članovi više drugih bendova – sviraju GAZDINSKI, nudeći gotovo razmetljivo žustru i tehničku svirku u kojoj sve vreme imate pred očima ljude koji ODVALJUJU instrumente a ne pomisao da je ovo neko pakovao u kompjuteru. Dakle, živost i dinamika u svirci su ogroman adut (bubnjar Ray Conde je jako dobar) a onda su tu i pesme koje su napisane da imaju dobre, zarazne rifove, pa onda sa njima rade pametne stvari, arnažirajući, jelte, postojeće teme a ne samo nabacujući rif za rifom kako mnoge druge kolege misle da se pravi ,,tehnički" death metal. Još je i produkcija vrlo dobra, sa separacijom instrumenata koja ne smeta da sve i dalje zvuči jako agresivno i napucano, pa, evo, moram da kažem da su me Noxis ODUVALI. Ko god da voli Cryptopsy, Cannibal Corpse i tako te old school favorite, ovde će da se oduševi:
https://rottedlife.bandcamp.com/album/violence-inherent-in-the-system
https://noxisdeathmetal.bandcamp.com/album/violence-inherent-in-the-system

Meho Krljic · 06-07-2024, 12:01:39

Ako ste nekako pregurali poplave od ove nedelje, spremite se na tropske vrućine naredne. Sreća pa je izašlo i nešto solidnog metala da čoveku malo zaleči rane. Novi Krallice, novi, Wormed, novi, živi Thunder Horse, novi Dope Smoker... hteo sam da kažem da smo imali mirnu nedelju, ali đavola mirnu, pa vidite šta je tu sve izašlo!

Ajmo prvo blek metal, kao što je red. Kanađani Glaive naglašavaju da pripadaju kolektivu The Malefic Will Collective iz Vankuvera, pa, eto, kome je to dodatni podsticaj da presluša njihov EP, Sons of The Enemy, ima ga. Ali nije ni potreban, jer je ovo kvalitetan blek metal po šnitu nekakvih, recimo, Norvežana tipa 1349, sa puno žestoke, surove svirke, ložačkih rifova u kojima tritonus – ,,đavolji interval" – radi mnogo posla, sa čestim promenama ritma i brutalnim vokalima... Glaive su sa svojim prvencem dali vrlo ubedljiv iskaz, dobro se producirali i zavređuju mnogo pažnje. Pratite ih:
https://glaivemw.bandcamp.com/album/sons-of-the-enemy

I dalje smo u Kanadi. Treći album Liminal Shroud, nazvan Visions of Collapse je suviše, jelte, melodičan, emotivan, zaslađen, ,,muzičarski" nastrojen za moj ukus, ali da ne bude da je moj ukus i apsolutni ukus, svakako prepoznajem kvalitet i strast u ovoj muzici. Bend sa svega pet pesama ovde nudi tričetvrt sata bogatog modernog blek metala koji prolazi kroz razne atmosfere i tempa, svirka je čvrsta i sigurna i, ko voli, imaće čemu da se raduje:
https://liminalshroud.bandcamp.com/album/visions-of-collapse

Finci Mana na svom demo snimku, Demo 2024 imaju tri pesme black metal punka, pa ako vam to deluje kao dobro provedeno vreme, nećete se pokajati. Ovo je bolje prpoducirano i sigurnije odsvirano od prosečnog blek metal pank izdanja na koje biste naleteli na internetu, a nije napisano sad nešto radikalno ambicioznije tako da... proverite. Plaća se koliko god:
https://mana666.bandcamp.com/album/demo-2024

On old paths je split između dva dvočlana njemačka, štaviše berlinska blek metal benda pa ako vam okultizam i satanizam, vrlo otvoreno antihrišćanstvo i melodična ali sirova, testerišuća svirka zvuče kao dobra zabava, podstičem da ovome date šansu. Rimruna album otvaraju slatkom akustičnom popevkom ali posle dosta krljaju i mada ni jedna pesma – za mene – ne doseže moć i neposrednost najbrže – Des Wolfes Abscheu – ima tu šta da se čuje. Ostale pesme su pankerskije, primitivnije ali duševne. S druge strane su Drengskapur koji imaju još siroviji zvuk, neke pesme su snimljene i na probi, ali ovo je baš old shool blek metal po uzoru na, na primer rani Mayhem i Gorgoroth pa svakako treba pozdraviti tr00 duh koji svugde provejava:
https://drengskapur.bandcamp.com/album/on-old-paths

Ne znam šta su do sada radila dvojica Norvežana koji čine projekat Steinras ali debi album, isto Steinras, je jedna fina, ugodna, kolekcija pesama prilično old school blek metal ugođaja. Album je očigledno studiozno pripreman jer svaka pesma ima svoj šmek i karakter a tu je i gomila gostiju. Steinras ne donose ništa nužno NOVO u blek metal orbitu ali ovaj album ima dušu i sasvim solidan zvuk:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/steinras

Od istog izdavača, nizozemskog Soulseller Records stiže i novi, sedmi album danskih Horned Almighty. Ova iskusna ekipa sa korenima još u dvedesetima ovde zvuči rutinirano ali ne i neinspirisano. Contagion Zero je moderna, upečatljiva ploča solidnog zvuka (uvek kad čujem bas-gitaru na blek metal ploči ja se brzo prekrstim) i pesama koje imaju puno tenzije, energije, epike. Sedam satanskih songova za vaše uživanje:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/contagion-zero

Xasthur odavno ni ne svira blek metal ali novi album, Disharmonic Variations ima njegove elemente. Između tih disharmoničnih, jelte, varijacija. Scott Conner kroz svoju muziku pokušava da izađe na kraj sa sopstvenim mentalnim i emotivnim problemima i, pa, ovo je ako ništa drugo i dalje fascinantna terapija:
https://xasthurband.bandcamp.com/album/disharmonic-variations

Koza i pentagram na naslovnoj strani albuma obično obećavaju dobre stvari i , evo, debi album nemačkog Aash, posle BRDA singlova je prilično okej. Dobro, traje jako dugo – 55 minuta – i nije doneo ništa novo žanru ali ova dva tipa rade srčanu lo-fi muziku sa dovoljno agresivnosti, melodije i duše da svi budu zadovoljni. Alžirac Redouane Aouameur na vokalima je spektakularan:
https://aash-band.bandcamp.com/album/into-eternity

Ako vam treba nešto ipak sofisticiranije, debi album francuskih Ultra Mundum Nostri Assembly (nazvan UMNA I) je vro ,,francuska" ploča, dakle, puna drame, pevanja na francuskom, dekadencije, avangardnih naklona ali i dalje žestoka i čukačka. Pola sata ove muzike proleti kao san a neke pesme tako i zvuče. Kao san. Koji imate nakon pola litra apsinta i celovečernjeg programa fiomova Maje Deren:
https://www.youtube.com/watch?v=0jHTGleLPrw

Ne znam da li ,,Krallice 15. final caves album." znači da je Inorganic Rites poslednji album za njujorški avangardni blek metal (or not) kombo Krallice ili samo poslednji snimljen u studiju The Thousand Caves ali ovaj materijal svakako odiše epikom konačnosti, ili makar epikom jednog ozbiljnog znaka interpunkcije. Marston, Barr i drugovi ovde zvuče nezauzdano, neograničeno u tome šta mogu da sviraju, ali ne i svaštarski. Inorganic Rites je, da tako kažemo, ploča koja transcendira žanrove a ne kolekcija žanrovskih tropa, producirana izuzetno i sa mnogo mračnog sintisajzerskog rada između standardne gitarske paljbe. Izvrsno je. Kao i uvek.
https://krallice.bandcamp.com/album/inorganic-rites

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Outer Head iz Leedsa izbacuju svoj treći album, Cosmic Vibrator, za početak samo digitalno, ali ovo je, ako volite prljavi psihodelični doom metal, i sasvim dovoljno. Nije ovo album neke prefinjene akustične alhemije i mada ne kažem da ne bi profitirao od vinilnog izdanja, sasvim se lepo potroši i ovako, preko interneta. Pričamo o četiri dugačke, teške pesme hipnotičkog gruva, razuzdane psihodelije, pravovrene, znojave svirke. Outer Head pišu prijemčive pesme temeljeći ih na bugiju i bluzu i onda ih pretvaraju u mamutske psihodelične himne, ZA VAŠE ZADOVOLJSTVO. Pa uživajte:
https://outerhead.bandcamp.com/album/cosmic-vibrator

Drogirani Velšani Dope Smoker nisu ni malo unapredili produkciju nakon kultnog albuma Devil's Bridge iz 2021. godine. Novi album, Wolf's Castle, i dalje zvuči kao da je snimljen pod morem, sa članovima benda koji pokušavaju da ostanu budni posle najmanje 35 sati kombinovanja narkotika iz više kategorija. No, ako volite ovu vrstu ekstra-lo-fi stoner roka, naravno da je Wolf's Castle ploča sa preporukom. Inspirisani klasičnim radovima bendova poput Sleep, Electric Wizard i, razume se, Black Sabbath, Dope Smoker ovde nude svojevrsnu destilaciju celog tog drogeraško-satanskog pristupa sporoj, teškoj muzici i koga takve stvari rade, biće OZBILJNO odrađen:
https://dopesmoker.bandcamp.com/album/wolfs-castle

The Acid Machine ne mogu da puste da prođe mesec dana a da oni nešto ne izdaju. Novi EP agilnih Brazilaca se zove Have The Hook i ne mogu da kažem da je naročito maštovit. Ovo su tri pesme instrumentalnog džemovanja i ne više od toga (ima zapravo i vokala ali deluju kao puki ukras većinu vremena). The Acid Machine su u opasnosti da padnu ispod visokog standarda koji su postavili debi albumom pre nekoliko meseci i da opravdaju nadiruće horde AI stoner rok ,,bendova" ovakvom preprodukcijom...
https://theacidmachine.bandcamp.com/album/have-the-hook

Pre par nedelja sam hvalio njujorški Stormriders za demo koji je još bio u nedovršenoj formi, ali je bio sjajan. Evo odmah i novog EP-ja, Whispers Of The Void, sa još tri pesme kvalitetnog, karakternog, prilično melodičnog doom-desert zvuka. Stormriders skoro perfektno kombinuju stonerski gruv i teksturu sa doom melanholičnošću pa spremite mozak i žlezde sa unutrašnjim lučenjem na ozbiljnu vožnju:
https://storm-riders.bandcamp.com/album/whispers-of-the-void

Teksaški stoner rokeri Duel imaju peti album, naravno za Heavy Psych Sounds Records. Nazvana Breakfast With Death, ovo je jedna zabavna, a dosta žestoka ploča teškog roka koji ide celim putem od gruva do thrasha. Duel imaju prilično zdrav zvuk i sviraju sa naglašenom žustrinom, nudeći mnogo bržeg tempa i pakujući ceo materijal u finih 38 minuta čukanja. Lepo:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-breakfast-with-death

Meksikanci Hirkum sviraju ,,blackened psycho doom" pa vi sad vidite. Naravno da je živi EP, Live Sesh, prilično psihodeličan i prilično sirov, ali je i prijatan, pun zaraznih gitarskih rifova, moćnog gruva i jedne jednostavne, jeftine neposrednosti. Ovde nema filozofine, sve se radi iz srca:
https://hirkum.bandcamp.com/album/live-sesh

Old Horn Tooth iz Londona sviraju doom metal pesme od po petnaest i dvadeset minuta na albumu Mourning Light. Treba to izdržati, kao i dosta agresivan zvuk, ali bend piše solidne, zapravo jednostavne i elegantne doom elegije sa dosta prostora za kontemplaciju a da se opet ne udalji predaleko od propisnog teškog roka. Fino:
https://oldhorntooth.bandcamp.com/album/mourning-light

Da ostanemo u Engleskoj, tu je i debi album benda Dead Monarchs, Titan, jedna drusna ploča glasnog, žestokog stoner roka. Ovo su kraće pesme, višeg tempa, jačeg oktanskog broja i mada Dead Monarchs ne preteruju sa nekom originalnošću, pitki su. A i naplaćuju samo koliko biste vi da date:
https://deadmonarchsuk.bandcamp.com/album/titan

Doomboyz su, već im i ime nekako sugeriše, nestašna ekipa iz Kalifornije koja desert rock i doom metal piše i izvodi sa entuzijazmom surfera koji znaju da će Sunce zauvek sijati, talasi se zauvek valjati i da će sve valjda biti u redu na kraju. Debi album, Evil Riffs From Los Angeles nije toliko ,,evil" koliko bi bend možda želeo da poverujete i zapravo je muzika fino atmosferična i ugodno gruverska, sa pesmama koje brzo hvataju na ime dobrihrifova, a onda vas dodatno zadovolje kvalitetom gruva, pevanja, refrena itd. Tematika pesama je kombinacija horora i psihodelije ali ne uspevam da detektujem ništa sem dobrog raspoloženja u muzici Doomboyz i to je sasvim okej:
https://wetrecords.bandcamp.com/album/evil-riffs-from-los-angeles

Odlična ponuda na Ripple Music ove nedelje sa živim albumom teksaških Thunder Horse, Dead Alive in TX. Ako volite njihov agresivni, vrlo prodorni blend hard roka, stoner roka i hevi metala, on naravno dobija još više na propulzivnosti kad se izvodi uživo. Zvuk je hrskav i aromatičan, bend majstorski kombinuje atmosfere i propisne metal rifčine, pevanje je jednostavno i funkcionalno a čitava izvedba pozitivno naelektrisana. Ima tu nešto i starijih pesama sa dosta sabatovskih uticaja i tako, ovo se sluša sa širokim osmehom na licu:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/dead-alive-in-tx

Idemo sada na thrash i speed metal, hardcore i grindcore, pa na death metal. A biće tu lepota! Italijani Dethroner svoj debi EP izbacuju u svet visokim tempom. Ovo je vrlo old school, vrlo štrokav i prelep black-thrash-death metal sa introm i pet pesama prženja po receptima starih majstora i adekvatnom produkcijom. Izdavač pominje Sodom, Incubus i Vomitor kao jasne koordinate između kojih se bend kreće pa, eto, ispratite ih:
https://unholydomainrecords.bandcamp.com/album/dethroner-tape

Finski blek-trešeri Damnatör su pauzirali nekoliko godina ali se posle pandemije vraćaju jači nego ikad novim demo snimkom, Blistering Ways. Ovo su samo dve pesme ali su napisane dobro, producirane solidno i predstavljaju bend na finom mestu između bestijalnosti i sofisticiranosti. Plaćate koliko hoćete, naravno, a nadam se da je ovo konačno najava snimanja prvog albuma:
https://damnatorband.bandcamp.com/album/blistering-ways

Čikaški trešeri Texas Toast Chainsaw Massacre su potrošili skoro punu deceniju da obezbede nastavak svom debi albumu, jednom komadu veselog, pitkog thrash metala za žurke i provode, ali Super Turbo, kako se drugi album zove, je doista dostojan naslednik. Album je to koji počinje introm što zvuči kao da ste muziku pravili na osmobitnom računaru a onda sve beznaporno pređe u propisan, radnički i seljački thrash metal. Vrlo dobro to ovi ljudi rade sa jasnim utemeljenjem u thrashu i crossoveru osamdesetih, tipa Nuclear Assault, SOD, MOD ili Accused, ali sa modernim zvukom i produkcijom, te sklonošću ka zajebanciji (ali ozbiljnoj) na transverzali Iron Reagan-Municipal Waste-Lich King. Sad tačno znate kako ovaj album zvuči, pa ću reći i samo da on ima pesme i o Godzili i Robocopu, onda pesmu posvećenu kultnom japanskom splatter akcijašu Tokyo Gore Police, a da pred kraj imaju i komad koji se zove Texas Chainsaw Massacre. Mislim, još ste ovde? KUPUJTE, NESTAĆE:
https://texastoastchainsawmassacre.bandcamp.com/album/super-turbo

Fracture iz Toronta je jedan čovek, izvesni Mike Binsted koji sa ovim projektom pravi muziku od 2020. godine i poliva ozbiljan thrash metal. Aktuelni album, Chaos Alchemy, drugi za projekat koji ima i gomilu singlova, kako to već ume da bude kada muziku publikujete isključivo putem interneta, je veoma dobro napisan, veoma kvalitetno produciran, odsviran za medalju. Ovo je agresivan, pa i mračan thrash metal sa malo death metal elemenata, moderno osmišljen, sa modernim zvukom, ali istovremeno ne i spakovan u neku beživotnu, ,,kompjutersku" produkciju, već sa taman toliko dinamike i lepih boja da sve zvuči kako treba. Binsted, koliko umem da se informišem, ne svira u nekim drugim bendovima ali mu na jednoj pesmi ovde gostuje Brandon Ellis iz The Black Dahlia Murder i to je više nego dobra indikacija o njegovom kvalitetu i ozbiljnosti. Ako volite tvrdi, moderni thrash metal, pa i melodeath kad ima trešerskiju formu, Fracture se ne propušta:
https://frctr.bandcamp.com/album/chaos-alchemy

Rabid Impulse su ,,DIY AS FUCK FAST HARDCORE FROM ALBUQUERQUE" sve tako velikim slovima, pa da znate, kad pustite njihov Demo 2024, treba da se malo odmaknete. Naravno da Rabid Impulse ne donose apsolutno ništa novo hardkorpanku ovim snimkom, ali zvuče toliko autentično garažno i napaljeno da ne mogu sem da ustanem i aplaudiram. Naravno da i plaćate koliko hoćete:
https://rabidimpulse.bandcamp.com/album/demo-2024

Catchweight su, pak, vrlo metalizirani, vrlo moshcore bend iz Kalifornije koji publici za četvrti Jul poklanja EP sa dve pesme – Home Grown in the Ville – ali ga ne možete kupiti jer je cena na Bandcampu abnormalno visoka. Možete da poslušate, naravno, i ovo je korektan, vrlo dobro snimljen hejterski moškor za ljubitelje:
https://catchweighthc.bandcamp.com/album/home-grown-in-the-ville-2

Liberate iz Njujorka su malo moškor, malo matkor. Solidno se to kombinuje na EP-ju The Tide sa teškim, sirovim zvukom, i ličnom dispozicijom, ali i dovoljno interesantnih ritmičkih i harmonskih ideja da se izdvoji. Valja:
https://liberate1.bandcamp.com/album/the-tide

Kvebečani Guhn Twei sebi među tagove guraju i ,,industrial" ali njihova muzika je u suštini hardcore thrash sa možda samo, eto, programiranim bubnjevima. Ali pošto danas svi programiraju bubnjeve, ta distinkcija je beznačajna! Dakle, ovde mnogo više imate thrash i death metala nego industrial metala, neka to bude jasno. Album Capitale de l'arsenic ima deset ozbiljno besnih pesama žestokih rifova i dobre cepačine, sa napucanim, kvalitetnim zvukom i dovoljno dinamike i varijacije da ja budem zadovoljan. Budite i vi:
https://guhntwei.bandcamp.com/album/capitale-de-larsenic

Chaincut su četiri čoveka iz Berlina i Rostoka, koja sviraju d-beat hardcore. EP Hatred, Kill My Heart ima nekako emo ime i zaista, kad umete da ga slušate, gitare umeju da puste i neki melanholični akord, no, većina muzike je propisan, primitivni, jednostavni i savršeni d-beat kao ispao sa neke švedske ili finske kompilacije od pre trideset-tridesdetpet godina. Četiri komada pravo u jaja, produkcija jeftina ali okej, dovoljno mašte da se u ovaj najjednostavniji od svih pank formata udahne autentičan život, plus cena od koliko sami odlučite, zaista nema razloga da bendu ne date šansu:
https://chaincut.bandcamp.com/album/hatred-kill-my-heart

Brazilci Surra ostaju jedan od najpouzdanijih krosover benova u ovom stoleću. Novi album, Falha Crítica se vraća pesmama od po minut i po, brzom tempu, ekonomičnim aranžmanima, nervoznoj, tenzičnoj energiji kojima su nas ovi ljudi i zaveli pre toliko godina, solidno je produciran se lepim, hrskavim gitarama i bubnjem koji ima lepu dinamiku, plus, naravno, sa uobičajeno sjajnim vokalima. Bend je na prethodnom izdanju bio usporio i ,,otežao" svoju muziku pa se i ova nova ploča u jednoj meri drži jedne za nijansu mračnije i ozbiljnije atmosfere – iako omot i dalje prikazuje arkadnu videoigračku mašinu oko koje je ovog puta bend okupljen – i to se fino uklapa sa ekplozivnošću svirke. Jako zreo, jako kvalitetan krosover treš za sladokusce a po ceni od koliko sami date!:
https://surrathrashpunk.bandcamp.com/album/falha-cr-tica

Termin ,,screamo" se dosta neodgovorno koristi i kad mu ima i kad mu nema mesta, tako da, kad čujete album benda Blind Girls iz Australije, ima da se malo trgnete i svakom sledećem bendu uz osmeh kažete ,,That's no screamo. THIS is screamo". An Exit Exists je optimistično ime za album, ali muzika je SVE OSIM TOGA. Ona je jedan vrlo matkoraški lavirint disonanci i stalno promenljivog tempa i metrika, zvuk je brutalno distorziran, sa puno mikrofonije (mada zdrav, sve se lepo čuje) a vokali su kao nekakav sonični napalm. Apsolutno razbijanje. Ili, kao bi rekli na Crkvenoslovenskom, presvjatoje razbijanije:
https://blindgirls.bandcamp.com/album/an-exit-exists

Abortion / Sedem Minút Strachu split LP je, očigledno, split album dva slovačka benda. Abortion trpaju grindcore/ deathgrind već trideset i kusur godina pa je njihova strana niska četrnaest old school krljačina od po minut. Ništa novo, inventivno ili originalno, ali prija duši! Sa druge strane Sedem Minút Strachu imaju deset minuta noisegrinda, pa ko voli nek navali. Ima i vinil:
https://bonesawerrecords.bandcamp.com/album/abortion-sedem-min-t-strachu-split-lp

Penis smo voleli tamo negde pre pola godine, na split albumu sa jednočlanim projektom Skimask – a neki ga i danas volimo, rekli bi mangupi – ali novi EP ove ekipe iz Mineapolisa, Nuclear Fukk, je snimljen 2022. godine i primitivniji je i siroviji od tog materijala. Ali mislim, primitiva i sirovost su njihov hljeb nasušni. Četiri pesme APSURDNO zabavnog deathgrind/ war metala po ceni od koliko date – milina:
https://penis666.bandcamp.com/album/nuclear-fukk

Malo je neobično videti grindcore bend sa pet članova, ali pažljivji pogled na lajnap čeških Amoclen pokazuje da oni imaju dva pevača, dakle, u tradiciji nekih od klasika kao što su Extreme Noise Terror ili jedna od rani faza URGH! Enivej, novi album Grindcorization nije ni maštovit ni posebno kvalitetno produciran, ali je besan, glasan, ISKREN, i zajeban, tako da, navalite:
https://amoclen.bandcamp.com/album/grindcorization

Imminent End su grindcore/ deathgrind ekipa iz Teksasa, sa pesmama od minut i po na EP-ju Flesh Exporter i zvukom koji dolazi od nekud ispod podruma. Pričamo o niskom štimu i debelom, teškom saundu, ali bend je pritom tehnički kvalitetan i nudi ozbiljno, odgovorno prebijanje koje ćete voleti da ponovite više puta. Malo se rifova ovde razume zbog cele postavke zvuka, ali to nekako bude okej:
https://imminentend.bandcamp.com/album/flesh-exporter

Bloody Run iz Pitsburga (zamalo da napišem Pissburga hehe) svoju muziku opisuju rečima ,,Death. Thrash. Grind. Repeat." i mada ta jednostavna formula pošteno govori o njenoj formi, ne govori i o kvalitetu. A debi album ovog trija, Decapitate the Tyrant, je kvalitetan. Ne nešto preterano originalan ali nemojte da stalno jurimo tu orignalnost, ovo je umešno odsviran, prihvatljivo produciran, žestok metal spakovan u kratke pesme, sa dobrim rifovima, dobrim sociopolitičkim stavom i nespreman da vam oduzima mnogo vremena ako sve što želi da kaže može da kaže brzo. A ima i gruva!
https://bloodyrun.bandcamp.com/album/decapitate-the-tyrant

Fearmonger iz Helsinkija imaju death metal zvuk – baziran na HM2 težini i debljini devedesetih – ali s njim onda sviraju kombinaciju grindcore i deathcore muzike. ZAJEBANO. Album Horrific Forms sam morao da započinjem iz više puta delom zbog te deathcore komponente, delom jer je NEMOGUĆE bučan i uši mi se brane od uništenja isključivanjem. Ali, mislim, kad se malo priviknete, okej je to!
https://fearmongerhki.bandcamp.com/album/horrific-forms

Vulvodynia nisu neki moji favoriti ali južnoafrički slemkor heroji imaju novi album i svakako na njemu ima i lepih stvari. Entabeni je možda i primetno zrelija ploča od prethodnih izdanja, sa aranžmanima koji su uredniji i atmosferom koja je naglašenije u prvom planu. Nije ni lako držati atmosferu kada imate ovako glasan miks i master ali kogod da je ovo miksovao i masterovao potrudio se makar koliko i sam bend da se sve te zanimljive ideje koje je Vulvodynia ovog puta donela u studio dobro čuju. Prošli album mi je brzo dosadio pa to da me je Entabeni vukao da ga slušam računam u veliki napredak za ovaj bend:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/entabeni

Annihilation Principle iz Čikaga je fer još uvek nazivati demo-bendom jer je i novi EP, Brad the Impaler sklopljen od samo dve pesme od kojih je prva nova verzija njihovog prvog, jelte, singla. Enivej, ovo je sobni, ali vrlo solidni death metal ukusno old school provinijencije uz koji je lasno provesti nekoliko minuta i sa odobravanjem klimnuti glavom. Sedam dolara za dve, istina dosta solidno producirane i napisane, pesme je MNOGO ali valja ovo da se čuje:
https://annihilationprinciple.bandcamp.com/album/brad-the-impaler

Kad bendovi svoju muziku opisuju kao ,,caveman shit" znate da ćete se ili nikako ili sjajno provesti. U slučaju albuma-prvenca za Humanity's End iz Detroita, provod je garantovan. Plague of Cancers dolazi sedam godina nakon što je ovaj dvojac članova Effigy i Graverape izbacio svoj prvi EP i u pitanju je zrela, kvalitetna ploča old school death metala. Bend tačno zna kakav zvuk traži, sa HM2 pedalama i niskim štimovima koji gitarama obezbeđuju težinu kao da smo na Saturnu, i sa pesmama koje forsiraju klasični, staromodni ali nikada iz mode izašli bljak-metal stil. Humanity's End, jelte, pevaju o kraju čovečanstva, o pošasti kancera, o nemilosrdnoj smrti itd, pa su im i pesme kao da su ispale iz ranih devedesetih sa jednom neposrednošću, jednostavnišću u koncepciji i izvedbi, gde se pronalaze dobri, zarazni rifovi i mrtvački, prijemčiv gruv. Kombinacija tog neodoljivo lepljivog zvuka, dobrih rifova, srednjeregistarskih vokala i jako kvalitetno urađenog ritma je apsolutno dobitna ovde i album preporučujem svima kojima su na srcu Autopsy, Morgoth, Obituary i ta neka druga klasika:
https://chaoticcarnagerecords.bandcamp.com/album/humanitys-end-plague-of-cancers
https://humanitysend.bandcamp.com/album/plague-of-cancers

Ne tako mnogo death metala po mom ukusu ove nedelje, ali kad je teško Španci isporuče! Prvo su tu Aposento koji sviraju od 1990. godine ali su albume počeli da snimaju tek u poslednjih deset. Ali krljaju baš šampionski. Novi, četvrti album, No Safe Haven je poštena old school žurka koju ćete voleti ako ste ikada voleli Deicide, Sinister, Banished, tako te bendove iz devedesetih koji su iskreno verovali u Satanu i proizvodili zapaljivu, uzbudljivu metal muziku. Dobro, imali smo pre par meseci i novi Deicide, ali Aposento su snimili kudikamo maštovitiji i raznovrsniji album na kome je žanrovski nameštaj prisutan koliko da bude udobno ali je svirka nadahnuta i interesantna. Vrlo solidan zvuk, takođe:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/no-safe-haven

A onda, izašao je i novi Wormed. I mislim, Phlegeton i ekipa ne da nisu smekšali posle smrti bubnjara Guillerma Calera i osam godina bez albuma (ali imali su neka dobra kraća izdanja između), nego je Omegon (naoko nazvan po popularnoj marki teleskopa ali u stvarnosti, ovaj, četvrti album je u liričkom pogledu nastavak kosmičke sage koja se provlači kroz opus benda od početka) baš ono što očekujete od ovog španskog brutal-tech death benda. Dakle, puno promena ritma, mnogo disonance, neumoljiva brutalnost ali sve u jednom jako disciplinovanom modusu koji više sugeriše suočavanje sa jedva razumljivim kosmičkim silama nego puko nasilje čoveka nad čovekom. Zvuk je izvanredan – ovo je miksovao i masterovao gore već pominjani Colin Marston u pomenutom studiju The Thousand Lakes u Njujorku i budite sigurni da dobijate samo najbolje. Prošle godine smo imali novi Suffocation, novi Cryptopsy i Tomb Mold i nekako je pametno da su Wormed sačekali da se ekipa ispuca pa da ulete sa ovim remek delom u šesnaesterac, jer ovo je ploča koju valja slušati iznova i iznova, sa puno slojeva, elemenata i detalja namenjenih gurmanima. Prijatno:
https://wormed.bandcamp.com/album/omegon

Na kraju smo današnjeg pregleda, sa krosžanrovskim izdanjima i hevi metalom u poslednjoj sekciji. Finski Octoploid nisu nužno neki moj žanrovski favorit, ali zapravo im je debi album, Beyond the Aeons veoma dobar. Ovde svira Olli-Pekka Laine iz Amorphis i spone sa Amorphisovim interesovanjima, iz neke ranije faze, za progresivni death metal se lako identifikuju, ali Octoploid je više prog-rok nego prog-metal i pesme na ovom albumu, ali i sam zvuk, su očigledno pod velikim uticajem'70s progresivnog roka. Kad se u to umeša dovoljno death metal krljačine (vokali, bubnjevi) a miks je ovako prirodan i dinamičan, čovek mora da se raduje. Pa još ti melodični vokali u strateškim momentima, pa klavijature, milina:
https://www.youtube.com/watch?v=4hVrS9w_Ej0&list=OLAK5uy_kkjsW7LiVAi84XakD70w9PcyfnGc4AwYc

Sumac imaju novi EP, The Keeper's Tongue, zapravo fusnotu na album The Healer koji su izbacili pre par nedelja. I nekako je razoružavajuće staromodno to da su ove dve pesme zapravo kao dva remiksa pesama sa The Healer. Ono, kao, imate težak, spor ritam i mračne lupove a preko njih repovanje – kao da je 2003. godina. Ali mislim, meni se prilično dopada kada to radi Moor Mother a drugu pesmu je remiksovao Raven Chacon i ona je vidnije ,,avangardna" u skladu sa Sumacovom generalnom filozofijom. Lepo:
https://sumac.bandcamp.com/album/the-keepers-tongue

Seer je zanimljiva kolaboracija između dvojice autora koji najčešće rade muziku za film i naviknutiji su da pišu za orkestar nego za bend. Otud album, The Hours defnitivno ima ne samo kinematske već i halucinantne kvalitete, sa avangardnim pristupom pisanju i sekvenciranju materijala, dosta spoken-word momenata preko disonantne, atmosferične muzike, pa onda i lepih, umiljatih ambijenata i razoružavajuće nežnog pevušenja. Sve je to metal na kraju dana, ali metal koji se koristi zbog svojih energetskih i teksturalnih kvaliteta, bez mnogo robovanja njegovim žanrovskim obaveznim sastavima. Lepo:
https://yuggothrecords.bandcamp.com/album/the-hours

Kolumbijci El Incendio Más Largo Del Mundo imaju ime koje, jelte, maltene garantuje da niko izvan španskog govornog područja neće uspeti da ga zapamti niti da prijateljima u neobaveznom razgovoru preporuči muziku benda, iako im se dopala. Što je greota. Album Bruma je fina mućkalica posthardcore, emo i screamo elemenata, melanholičan ali mišićav, sa dosta dobrim, prozračnim i slojevitim zvukom, i bendom koji prikazuje poštovanja vrednu sviračku ekspertizu, ali i piše pesme koje imamu glavu i rep i uspešno vode slušaoca od raspoloženja do raspoloženja. Ozbiljne preporuke, pogotovo po ceni od koliko god da želite da date:
https://incendiomaslargo.bandcamp.com/album/bruma

Za slučaj da ste se pitali kako, ZA IME SVETA, bend sa imenom Appalachian Anarchy uopšte može da zvuči, pa, zvuči upravo onako kako ste prvo pomislili. Ovo je kombinacija bluegrassa i metala sa instrumentalnim kompozicijama u kojima mandolina, violina i bendžo voze u istoj traci sa distorziranim gitarama i agresivnim bubnjevima. Bend ima više izdanja ali je aktuelni EP, Moonshine Moshpit prvo koje meni zvuči kao dovoljno zrelo i zaokruženo da bih ga preporučio širem čitateljstvu. Ima ovde i dalje, naravno, dosta humora na prvu loptu i produkcija je i dalje malo kućna, ali bend sada funkcioniše u jednom ubedljivijem kinematskom modusu i materijal lepo drži pažnju:
https://appalachiananarchy.bandcamp.com/album/moonshine-moshpit

Ne slušam često groove metal, ali Crucifliction iz Vankuvera su počeli kao thrash postava a na novom, trećem albumu, Trinity može da se kaže da su negde između heavy metal, groove metal, alternative metal i thrash metal koordinata i da sve to zajedno ne zvuči loše. U stvari, zvuči, recimo, kao nekakav dobar presek onoga kako su veliki thrash bendovi devedesetih pokušavali da osavremene svoj zvuk i privuku publiku koja je sa jedne strane gravitirala grandžu i alternativi a sa druge, jelte, Panteri. Tako da je Trinity kao nekakav ekstrakt Slayera i Megadetha i Anthraxa u njihovim najmračnijim momentima, pa ukršten sa, uh, Therapy? Evo, ne znam, slušajte sami:
https://crucifliction.bandcamp.com/album/trinity

Kanađani Maule imaju duhovito nazvan novi EP, Kill 'Em MAULE. Ni muzika nije loša, nudeći dosta sirovo produciran a time nekako i autentičniji neo-NWOBHM provod. Dakle, malo melodije, malo uličarenja, malo epike, malo brzine i sedamnaest minuta začas proleti. Ugodno:
https://maule.bandcamp.com/album/kill-em-maule

Killers N' Exiles su tri postarija momka iz Teksasa sa istoimenim (prvim?) EP-jem. S obzirom na to da se i sa slike vidi da ova tri čoveka imaju ozbiljnu muzičku kilometražu, muzika je kvalitetni, rutinirani, ali i dalje dovoljno uzbudljivi hard 'n' heavy rock sa dobrim rifovima, puno ukrasa na solo gitari, ložačkim refrenima. Ovo je muzika koja ne filozofira preterano, ni idejno ni produkcijski, ali nudi organsku, znojavu kafansku zabavu i preporučujem njenu konzumaciju u redovnim razmacima:
https://killersnexiles.bandcamp.com/album/killers-n-exiles-ep

Spellgrinder su relativno nov kalifornijski heavy metal bend koji je debi album objavio prošle godine a njegov nastavak, Planet Of The Vampires pre par dana. Zanimljivo je čuti kako ova ekipica svira prilično ubedljiv top-40 hard 'n' heavy materijal a da produkcijski ne emulira ,,neonski" zvuk osamdesetih. Ovo je zapravo prilično solidno producirano, sa relativno prirodnom dinamikom u zvuku i finom, hrskavom gitarom u prvom planu. Treba se malo navići na lavež gitariste i pevača Brycea Wayta jer, koliko god da on peva karakterno, ume da postane monoton posle određenog vremena, ali Spellgrinder svakako dosta uspešno spajaju glam metal i horor teme i nude osam pesama solidnog provoda:
https://spellgrinder.bandcamp.com/album/planet-of-the-vampires

Motivik su dva lika iz Atlante koji sviraju zajedno od 1993. godine ali su prvi album pod ovim imenom snimili tek 2020. Renouncement je drugi album i ovo je raskošan, melodičan (za mene i premelodičan) thrash/ heavy metal u kome klavir ravnopravno svira sa naprženim gitarama i agresivnim bubnjem. Motivik rade mnoge zanimljive stvari i mada su često, rekoh, premelodični za mene, a pesme su im sumanuto prekomplikovano aranažirane, nije to sve nabacano bez reda i dosta tu štofa ima:
https://motivik.bandcamp.com/album/renouncement

Kryptos iz Bangalora imaju već sedam albuma a vi, možda, niste slušali ni jedan. Pisao sam o prethodne dve ploče ove indijske heavy/ thrash ekipe i hvalio ih za zaraznost, šmekerstvo, tempo, pa svakako neću sad da stanem. Sedmi album, Decimator je prosto do vrha pun dobrog, kvalitetnog NWOBHM zvuka, produciran čisto, ali uz izbegavanje moderne prebudženosti, sa finim rifovima i karakternim pevačem. Nema ovde nekog impulsa da se išta menja u formuli ali kad ta formula ovako dobro radi nema ni velike potrebe. Kryptos su čuvari tradicije ali ne puki muzejski kustosi već vrsni praktičari i ovo se sluša sa zadovoljstvom:
https://kryptosindia.bandcamp.com/album/decimator
https://www.youtube.com/watch?v=200xXzP0f_8

Nekako je lepo kad je album nedelje istovremeno i debi album za novi bend. Black Hole Deity iz Birmingema (doduše onog iz Alabame) su ekipa iskusnih muzičara (bubnjar Mike Heller pored mase death metal bendova svira i u aktuelnoj postavi britanskih Raven) koja je sklopila ploču prepunu tehničke svirke ali tako da je u njoj tehnika samo preduslov da se realizuju neke zaista maštovite, malo i ekscentrične ideje. Tako je Profane Geometry zaista ploča jedne profane, nesvete, iskrivljene geometrije, ali sa puno energije, bizarnih harmonskih savijanja, dobrog gruva. Heller apsolutno dominira ne samo brzinom i brutalnošću već i imaginativnim aranžiranjem bubnjeva, produkcija je solidna (opet Heller u ulozi snimatelja gitara i bubnjeva), a najmanje jedna pesma ima referencu na Elden Ring. Pa, mislim, fenomenalno!
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/profane-geometry-2

Meho Krljic · 13-07-2024, 12:01:13

Pored svih ostalih, pravih problema koje more čovečanstvo u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti, još se i davimo u AI muzici. Tog je smeća, avaj, sve više i više čak i na mestima gde ga ne očekujete (u metalu, jebem mu mater, koji kao treba da stavlja u prvi plan ljudsku ekspresiju) pa se nadam da će nakon što je Goldman-Sachs pre neki dan krenuo u razmontiravanje investitorske opčinjenosti veštačkom itneligencijom, uskoro taj mjehur da prsne. Do tada, uživajte u pažljivo rađenom izboru muzike koju su pravili LJUDI. Ne nužno dobri ljudi, ali ipak naši:

Blek metal prvo, pa odmah sa okupiranih teritorija. Beloruski Hexecaust, sa istoimenim debi albumom, nudi spastične, praktično prebrze blastbitove, promuklo vrištanje i brutalno testerišuće gitare. Ovo nije blek metal bez melodije i epike, naprotiv, ima ovde i toga, ali muzika je skoro apsurdno agresivna i konfrontativna, sa zvukom koji uprkos svemu deluje nekako organski, kao da ovo zaista sviraju ljudi, usred nekog bojnog polja sa armijama demona. Dakle, agresivno, sirovo, a opet sofisticirano i epski, PLUS po ceni od koliko sami date. Sve to pa još i ovakav omot albuma. Instant-klasik:
https://hexecaust.bandcamp.com/album/hexecaust

Whoa, novi album britanskih Blasfeme NIJE LOŠ, a što dosta znači kad dolazi od mene i moje nerazumne predrasude u vezi UK blek metala. Black Legion nije ni maštovita ni originalna ploča, produkcija je muljava a pesme su predvidivo aranžirane i pravolinijske, ali neka me Đavo(tm) odnese ako Blasfeme za svoj drugi album nisu na sto izneli sav old school escajg koji imaju i poslužili nam jedan plemenit faksimil blek metal sirovine i uzvišenosti iz devedesetih. Evo, ne mogu, ovo je dobro:
https://wulfhereproductions.bandcamp.com/album/black-legion

Ne slušam često ruske jednočlane atmosferične blek metal bendove, ali kad slušam, volim da su iz Kazanja. Ortha je baš takav bend, sa debi albumom, Возвращение, a što, zbunjujuće, znači ,,povratak." Mislim, zbunjujuće je kad prvi album nazovete ,,povratak", to hoću da kažem. Рафаэль Рафиков koji sve ovo piše i svira svakako ima još nekoliko aktivnih projekata pa je za njega možda ovo povratak korenima ili štogod slično, no Возвращение je svakako jedna robusna, energična ploča epske atmosfere, slovenske širine, plemenite melodije. Ali dovoljno brza za moje potrebe. Zvuk je naravno toliko razmazan da je ovo skoro parodija na blek metal, ali danas se tako svira i ko sam ja da gunđam. Valjan album:
https://orthabm.bandcamp.com/album/-

Šveđani Angra Mainyu svoju kombinaciju black i death metala sa naklonima melodičnosti provlače evo već duže od trideset godina, mada je najveći deo toga bila ogromna pauza od kraja devedesetih do iza polovine prošle decenije. U međuvremenu je promenjeno ime, a Per Oculus Serpentis je drugi album snimljen za, eto, pet godina. I, melodičnosti i atmosfere ima ali ovo je pre svega jedan zao, sirov, mračan blek metal spakovan u poveliki broj pesama i svedenu produkciju. Nije me nešto oduvalo, ali je šarmantno a plaća se samo koliko sami želite:
https://angra666.bandcamp.com/album/per-oculus-serpentis

Kako rekoh i za prošli album francuskih Seth, ,,U celini, naravno, ovo je vrlo teatralno i kompleksno, ali na jedan prijatan, prijateljski način, sa blago vodviljskim dimenzijama u tom melodičnom, na momente simfoničarskom pristupu. Lepa ploča". E, sad, to je bilo pre tri godine i nije se baš MNOGO toga promenilo ni u zvuku ni u filozofiji ove ekipe pa ako zaista volite vrlo teatralan, izrazito FRANCUSKI blek metal, sa sve poezijom koja je mogla ispasti i iz nekakve sveske sa beleškama jednog Lautréamonta, Baudelairea ili Rimbauda, ovo se ne propušta:
https://innomineseth.bandcamp.com/album/la-france-des-maudits

Debi album kalifornijskog dvojca Aldheorte, a nazvan Where Gods Have Eyes to See NIJE LOŠ. Ovo je iznenađujuće sigurna ploča blek metala inspirisanog drugotalasnim pristupima, pa onda blago osavremenjenog akcentovanjem melodičnosti. No, muzika je svedena, bez gubljenja u baroknim aranžmanima, svirka znojava, produkcija muljava i to albumu daje šmek stare škole. Prijatno je:
https://aldheorte.bandcamp.com/album/where-gods-have-eyes-to-see

Belorus Egor Varaxa (aka Feceless) uglavnom stvara muziku – to jest blek metal – pod imenom Bloodstream, ali sada je snimio album kao Truna. Dakle, sve isto, isti čovek, isti žanr, drugo ime. Verovatno jer je debi album Trune – dosta nemaštovito naslovljen Songs Of Darkness – ploča sa pevanjem, za razliku od izdanja Bloodstream. Nisam siguran da mi se previše sviđa produkcija, koja jeste čista ali istovremeno daje i izrazito ,,plastičan" zvuk, ali, opet, ne treba sada jednočlane beloruske blek metal bendove gledati pod najsurovijim mikroskopom. Songs Of Darkness pleni pre svega lepom kombinacijom folklornih motiva sa inače udaračkim, energičnim blekerajem, a sve je to spakovano u savremene ali opet jednostavne pesme, bez previše teatralnosti. Zanimljivo je sve to:
https://bloodstream2.bandcamp.com/album/songs-of-darkness-2

Da ostanemo za trenutak u Belorusiji, koja, primetili ste, ove nedelje hara sa blek metalom, tu nam je i prvi EP jednočlanog projekta Arvo, a koji se zove Raven i neodoljivo je šarmantan. Ovo je sirovije producirana, prilično old school ploča kontemplativnog, melodičnog blek metala. Autor naglašava dosta uticaja doom i dark metala (štagod da podrazumevate pod ovim drugim) i melanholija i sjeta su definitivno u prvom planu na ovom materijalu, ali spakovani u ukusno teksturiran sobni metal. Lepo.
https://arvo666.bandcamp.com/album/raven

Ovo je neka takva nedelja gde mi se dopalo dosta jednočlanih projekata sa raznih strana blek metal globusa. Thy Woe je jedna baja iz SAD, ne zna se ni ko ni odakle, a To Soothe the Torment Etched on Thy Solemn Face mu je debi album. I nekako je DOBAR. Jednostavan, old school, sa garažnom produkcijom ali koja i odlično pasuje uz pesme koje su smena melanholičnih atmosfera i melanholičnih atmosfera ispod kojih ide rafalno brza svirka. Thy Woe radi ono što i mnoge druge kolege, ali ima organski zvuk koji svemu daje više autentičnosti (bubanj je PRAVI i ima prelep prizvuk kante u koju udarate jer ste besni) i meni je jako prijao:
https://thywoe.bandcamp.com/album/to-soothe-the-torment-etched-on-thy-solemn-face

Australijski Black Lava nisu baš sasvim po mom ukusu – njihov blackened death metal je dosta teatralan, ima i elemente blackened rock 'n' rolla itd. – ali nisu ni loši. Novi album, drugi za momčad iz Melburna, The Savage Winds to Wisdom je sav u tenzičnim disonancama i smenama ritmova, pa zvuči i malo progresivno i možda i avangardno i mada je produciran da sve PUCA, nije loš za slušanje:
https://blacklava-aus.bandcamp.com/album/the-savage-winds-to-wisdom
https://www.youtube.com/watch?v=RP7DrK17RBw

Scarcity su naravno mnogo više u skladu sa mojim pretencioznim senzibilitetima. Njujorška ekipa osnovana 2020. godine kao jednočlani projekat Brendona Randalla-Myersa, a sada kvintet, na svom drugom albumu, The Promise of Rain trpa eksperimentalni blek metal U FULU, ne zadovoljavajući se prostim disonancama (a PUN ih je album) već i temeljito razarajući formu rok pesme na momente. I to i na dugačke momente. Ali, mislim, blek metal u osnovi i jeste muzika prevrednovanja svih vrednosti i ovo je album koji uspeva da iznenadi, zbuni i oduševi onako kako se pesme smenjuju. Ako ste prošle nedelje slušali Krallice otvorenih usta i pitali se gde da nađete još nešto slično, evo, ista zemlja, ista obala, isti GRAD:
https://scarcity-nyc.bandcamp.com/album/the-promise-of-rain

Ima nečeg duhovitog u tome da se bend zove Inverted Ascension a debi album – Descension. Australijanci nisu nešto OPAKO originalni, ali njihov blek metal je zao, melodično-monumentalan a i dalje hermetičan, epskog zahvata a i dalje muljavo pdroduciran i sve to se nekako kombinuje da budu jako simpatični:
https://invertedascension.bandcamp.com/album/descension

Ne slušam često atmosferični blek metal ali kad ga slušam, volim da dođe od strane nizozemskog žensko-muškog kvinteta koji na slikama izgleda kao da je spreman da povadi akustične gitare i uz logorsku vatru zapeva koloplet ljubavnih balada. Vuur & Zijde znači ,,vatra i svila" na Nizozemskom jeziku a Boezem, kako se debi album ove postave zove, su, jelte, nedra, pa već iz ovih reči možete da donekle sebi predočite kakva je muzika. A jebem mu mater, odlična je. Ovo je za mene ,,pravi" post-blek metal, sa očuvanjem njegove hipnotičke, monomanijačke energije, ali bez njegovih često do karikature prenaglašenih horor-stilema. Vuur & Zijde ne interesuje da vas plaše, ovde su ženski vokali klin i prijatni, a muzika vam utiče na rasuđivanje na old school psihodelične načine. Vrlo dobro:
https://vuurenzijde.bandcamp.com/album/boezem

Pređimo na spore muzike, doom metal, stoner rock, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Inerth iz Madrida sviraju kombinaciju sludge i detah metala sa daškom industrial metala i to fino pasuje jedno uz drugo. EP Hybris sa svoje četiri pesme nudi dobar, pun zvuk, lepu kombinaciju atmosfere i mrveće težine, muziku koja je mračna ali i koja svojom energijom motiviše i pokreće. Bend već ima jedan album iza sebe pa proverite i njega ako vam se ovaj materijal dopadne:
https://inerth.bandcamp.com/album/hybris-ep

Prošle godine smo slušali tada aktuelni EP italijanskog dvojca Starspawn of Cthulhu a sad je lavkraftovski doom metal projekat, u međuvremenu sveden na jednog čoveka (Roberto Biasin), izdao i prvi album. I slatko je to, sa puno kičastih sintisajzerskih melodija, dramatičnih recitacija i gotskog pojanja. Ovo je lavkraftovština u jednom prilično melodičnom, prijemčivom izdanju, ali Starspawn of Cthulhu postižu grandioznost i dramu neophodnu za pravilno usvajanje izvornog materijala i ovo je jedna pitka, prijatna ploča:
https://starspawnofcthulhu.bandcamp.com/album/alienum

Thunderdope su – po sopstvenim rečima – nestašni stoner rok bend iz Berlina, pa je onda i naziv za novi EP deo tog nestašluka. Motorsatan ima četiri pesme zaista relaksiranog stonerskog gruva i solidne svirke. U produkciji se otišlo malo predaleko za moj ukus, ali ne smeta to što je zvuk na ivici pucanja da se uživa u ovim pesmama koje znaju šta želite i daju vam ga na sirov, neposredan način. A plaćate po želji:
https://thunderdope.bandcamp.com/album/motorsatan

Isto iz Nemačke su i AusgangsSPERRE, bend osnovan tokom pandemijske izolacije i sa već nekoliko izdanja pod pojasom. Slušali smo njihove prethodne radove pa sa albumom Mantra znamo da očekujemo psihodelični, fazirani space-rock i upravo je to na programu. Možda i za mrvu zrelije i zaokruženije. Zvuk je ovde JAKO psihodeličan ali su pesme napisane pažljivo, da slušaoca uvuku i ne puste, sa lepo odrađenim vokalnim aranžmanima i finim svemirskim gitarama. Ugodna ploča:
https://ausgangssperre.bandcamp.com/album/mantra

Zašto Argonauta Records i dalje postojano ignoriše Bandcamp a svoja izdanja stavlja na razne Tajdale, Dizere i Spotifaje ostaje jedna od najmučnijih misterija modernog doba. Tako ćete novo izdanje ove ugledne kuće, album Haunted Dreams italijanskog sastava Meifu morati da strimujete sa tih nekih bezveznih servisa ili da kupite na cedeu... Pakao! Ali album je dobar i vredan truda. Ovo je psihodelični, spori, atmosferični doom/ stoner zvuk, sa hipnotičkim gitarma i avetinjskim ženskim vokalom, produciran pažljivo i u celini veoma efektan. Ima tu klasičnog rifaškog, kompulzivnog gruva, a ima i mnogo psihodelije da vas drži u beta stanju bez problema. Sjajno:
https://youtu.be/AsrWV1nmLls

Isti izdavač ove nedelje ima i album baltimorskih Spiral Grave. Ill Repute je energična, simpatična hard rok/ stoner rok ploča sa osam pesama koje jesu doom metal po nameri ali po efektima u čoveku proizvode, mislim, i dosta entuzijazma i pozitivne energije, što je, primetićemo suprotno od onog kako doom metal radi. Spiral Grave imaju dobar, slojevit zvuk, prave odličan gruv i snoliku atmosferu, i čak i kada se predaju melanholiji u naručje, i to odrade žustro i bez skidanja noge sa pedale za gas:
https://spiralgrave.bandcamp.com/album/ill-repute

Portugalci Idle Hand sa istoimenim EP-jem nude mračni, sabatovski doom-sludge, jednu ugodno rokersku, nekako old school zabavu. Ovo je jeftino i vrlo ,,andergraund" po aromi, sa hrskavo faziranom gitarom i zapaljivim, sporim, satanističkim gruvom, bez mnogo filozofije, ali perfektno odmereno i ukusno:
https://youtu.be/MP814PdGNVo

Kanađani Burnt Lung na istoimenom EP-ju zvuče zapravo metalnije nego što biste očekivali. Ovo jeste stoner rok, psihodeličan, napušen itd, ali sa dosta zanimljivog harmonskog i ritmičkog rada koji se lepo nastavlja na gruversku osnovu. Četiri pesme fine produkcije i generalno pristojnog stonerskog krljanja:
https://burntlung.bandcamp.com/album/burnt-lung

Teksašani Lord Buffalo svoju muziku, vrlo deskriptivno, opisuju kao mud-folk pa će novi album, Holus Bolus, izašao za uglavnom nepogrešivi Blues Funeral Recordings, biti dobar i stoner rokerima, i napušenim folkerima. Zamislite, recimo Nicka Cavea kako džemuje sa Mazzy Star i Swansima u isto vreme, dok gledaju filmove Maye Derren i shvatićete nivo drame o kome ovde pričamo. No, Lord Buffalo voze OPASAN gruv, imaju jak, moćan zvuk i uspevaju da budu i zreo rokenrol bend ali i poštena, kinematična zabava za poštenog metalca. Jebeno dobro:
https://lord-buffalo.bandcamp.com/album/holus-bolus

Isto iz Teksasa su i Land Mammal a album Emergence je njihov vrlo častan pokušaj da spori, stonerski doom metal spoje sa ritualističkim tradicijama iz (njima i nama) udaljenih krajeva planete. Pesme na ovom albumu, dakle, imaju hipnotičke teme, puno ponavljanja, imaju sitar, tanpuru, tablu i još sijaset azijskih tradicionalnih instrumenata pored gitara, lap stilova, sintisajzera, bubnjeva, imaju udaljene ženske vokale i, generalno sve što vam treba da se dobro odmorite. Bend nije nužno STRAHOVITO inventivan sa tim ogromnim aresnalom isntrumenata i tom harmonskom slobodom koju ima ali ovo je prijatan, eminentno slušljiv psihodelični album:
https://landmammal.bandcamp.com/album/emergence

Bogami sam se raspametio od Lorda Buffala, ali da me malo osovi na noge i lansira u svemir tu je živi album italijanskih psihodeličara Ananda Mida, izašao za, naravno, rimski Heavy Psych Sounds Records. Live at Duna Jam je strastveno odsvirana ali zapravo tiha ploča psihodeličnog rokanja i rolanja snimljena prošlog Novembra i bend se vrlo prilagodio ,,pustinjskom" senzibilitetu ove sardinijske proslave psihodeličnog roka, a da je sasvim zadržao svoj pomalo postpankerski, romantični zvuk. Već prva pesma, Swamp Thing je ovde raspeta preko 13 minuta prvo slobodne improvizacije a onda spore, emotivne bluz-psihodelije i ako vas ovo ne upeca, prvo, niste normalni, ali, drugo, ostale pesme su brže i istu atmosferu nude u tempu pogodnom za đuskanje. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ananda-mida-live-at-duna-jam

Sa Sardinije su i Black Capricorn i nisam siguran šta na tom ostrvu, gde inače prave ANĐEOSKU narodnu muziku, proizvodi ovolike količine heavy psych čudovišta. Mislim, setimo se da je odande i Electric Valley Records, izdavač kome se Black Capricorn mogu okrenuti ako im propadne dil sa Majestic Mountain Records. Elem, Majestic Mountain je izdao šesti album ove trojke, Sacrifice Darkness and ... Fire i to je sad jedna napušena lo-fi doom metal ploča. Psihodelija i doom metal idu zajedno baš kao senf i med a Black Capricorn sviraju već duže od petnaest godina i izuzetno su verzirani u pravljenju sirovih, sporih, hinpnotičkih himni faza i satanizma. Ako ste nakrivo izrasli, kao neki od nas, prijaće vam:
https://blackcapricorn.bandcamp.com/album/sacrifice-darkness-and-fire

Koga sve to ne radi dok se ne ode dovoljno duboko u smeru sedamdesetih i uđe u sferu okultnog roka, radovaće ga album kvebečkih Occult Witches. Naslovljena Sorrow's Pyre ovo je nimalo stidljiva orgija obožavanja Zeppelina, Sabbatha, Purplea i njihovih manje poznatih epigona, ali ne kroz drektno kopiranje muzike, koliko kroz rezurekciju tog osećaja da je SVE dopušteno i da se i melodija i žestina nalaze na istoj duhovnoj ravni interpretacije muzike. Pesme su raznovrsne ali su sve odlične i rokerske, zvuk je old school, a pevačica je ODLIČNA. Nema greške, jedan od najboljih hard rok albuma koje sam čuo ove godine:
https://occultwitches.bandcamp.com/album/sorrows-pyre

Idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Blood Feast iz Nju Džersija postoje još od 1986, mada su u međuvremenu pravili i pauze, a i u današnjoj postavi je samo jedan čovek iz originalnog lajnapa iz osamdesetih. No, novi, četvrti album, Infinite Evolution, je dobar. Adam Tranquilli je ovde sada i na vokalima, i sve zvuči vrlo autentično sa nepogrešivim '80s thrash metal šmekom. Dakle, pesme su rokačke, energične, brze a opet pametno napisane, sa dobrim rifovima, efektnim aranžmanima. Nema ovde mnogo filozofije ali se bend jako dobro snalazi u klasičnom formatu i ima vrlo dobru produkciju. Ko voli Sacred Reich i Death Angel da obrati pažnju:
https://blood-feast.bandcamp.com/album/infinite-evolution

Za moderniji thrash, koji ima i malo arome death metala tu su vankuverski Thirteen Goats. Dobro ime benda dopunjeno je i dobrim imenom drugog albuma, Capricorn Rising, a ni muzika nije loša. Ovo je thrash metal sa dosta inventivnosti i želje da grčevitu energiju ovog žanra očuva u originalnim aranžmanima i da se klasično trešersko rokanje upari sa mnogo drugih ideja pa šta od toga opstane, opstalo je. Ima tu štofa, bend svakako valja hvaliti za trud a i album je odsviran i produciran ozbiljno:
https://thirteengoats.bandcamp.com/album/capricorn-rising
https://www.youtube.com/watch?v=l4dQAmnrRXg&list=OLAK5uy_k7S9Z4FupbFNU2jl7yZpAKUh5o7r_sDak

Dobri su i španski Reaktion, mada je njihov Justice Flies mnogo klasičnija thrash metal ploča. Reaktion se ne ubijaju od truda da nađu nekakve nepotrošene forme u treš metalu, ali sviraju kvalitetno, imaju prihvatljivo dobru produkciju i uspevaju da izmešaju pošten, rokački, brzi, nervozni thrash izraz sa malo melodičnijeg sadržaja a da je to efektno i ne razblažuje ,,metalnost" ove ploče. Izuzetno mi prija što bend, kada svira brzo, svira BAŠ brzo i koristi nervoznu energiju ove muzike veoma spretno:
https://reaktionmusic.bandcamp.com/album/justice-flies

Naravno da meksički Speedfreak svira blackened thrash metal sa uplivima prljavog rokenrola. Mislim, debi album im se zove Hellspeed Rock n' Roll i zvuči BAŠ onako kako očekujete, sa thrash rifovima, black vokalima, produkcijom koja je, pa, jefftina ali ne smeta mnogo i pesmama koje ne pucaju od originalnosti ali su prijatne. Sve je to simpatično na gomili ako već ne revolucionarno dobro:
https://speedfreakmx.bandcamp.com/album/hellspeed-rock-n-roll

Prison of Ice iz Volverhemptona na istoimenom EP-ju nude pet pesama poštenog, čvrstog metaliziranog hardkora. Ovo je mošerski, siledžijski, sa dosta elemenata '90s moškora ubačenih u moderniji stil i pesme su dosta dobre. Produkcija, eh, nije sjajna iako bend naglašava da je ovo producirala ,,legenda" Ben Swingler. Mislim, nije ni GROZNO ali nije sjajno. Ali sluša se! A plaćate koliko želite!
https://prison-of-ice.bandcamp.com/album/prison-of-ice

Acid Rot iz Otave sviraju baš onako klasičan hardkorpank, kao da je 1985. godina a mi još uvek mladi, lepi i napaljeni. EP Acid Rot je i zvučno i idejno kao nešto što biste zatekli na kaseti u sobi tinejdžera koji sluša hardkor, razmišlja da kupi skejt i nervira ga nepravda u svetu, jedna jednostavna a neodoljivo zarazna kombinacija d-beata, prostrčkih melodičnih rifova i generalne atmosfere za šutke i stejdždajving. Jeftino, iskreno, ukusno.
https://acidrot.bandcamp.com/album/acid-rot-ep

Londonski Dulle Griet svoj istoimeni debi EP pakuju u zanimljiv omot a i muzika je zanimljiva. Smeštena negde između propisnog hardcore thrasha, metalkora i posthardkora ona je i uzbudljiva i raznovsrsna ali i fokusirana i ne deluje svaštarski. Svirka je žestoka, pesme pune intereesantnih melodijskih i harmonskih ideja, a produkcija iako ne sad kao DOBRA zapravo fino radi posao. Ima i harmonika u postavi, barem na ovom izdanju!
https://dullegriet.bandcamp.com/album/dulle-griet

Helkan su tri mršava, vrlo mlada Brazilca koji sviraju solidan thrashcore. Album je sklopljen od pesama čiji su svi naslovi samo po jedna reč, a počivaju na jednostavnim, hrskavo faziranim rifovima, dobrom, old school gruvu i propisnoj krljačini. Produkcija dobra, pevanje, ODLIČNO, zabava zagarantovana a sve i plaćate koliko želite:
https://helkan.bandcamp.com/album/desumanizado

Australijski trio SharpShooter je negde između thrash i death metala sa jedne i hardcore thrasha sa druge strane. Debi singl (uskoro na vinilu), Pissing On the Ashes b/w Conquer Hell ima dve zrele, pametne a opet žestoke i krljačke pesme u kojim ovo troje ljudi prikazuju i zanatsku veštinu i KARAKTER. A toga kao da najviše manjka u modernm metalu, jelte. Odlično je:
https://sharpshooter5.bandcamp.com/album/pissing-on-the-ashes-b-w-conquer-hell

Gorgonchrist su kombinacija krastpanka, treša i indastrijala i nekako su vrlo ,,britanski" u svemu tome. And Justice for Balls je duhovito nazvan treći album benda koji, uprkos popriličnoj količini maštovitosti, mene nije sada nešto mngo pomerio iz ležišta. Valjda me žulja malo nedinamičan bubanj, ili insistiranje na referencijalnom humoru u naslovu svake pesme (mislim, I Cum Brûlée, jelte...), šta li je, ali Gorgonchrist NISU LOŠI. Mislim, ne bih im dao svoju ćerku za ženu ALI JA I NEMAM ĆERKU. Proverite:
https://gorgonchrist.bandcamp.com/album/and-justice-for-balls

To da bend koji se zove Speed svira srednjetempaški moškor je jedna od velikih kosmičkih nepravdi, ali, opet, ova sidnejska atrakcija svira ZAISTA DOBAR moškor. Debi album Only One Mode je i pametniji i bolje produciran od nekog današnjeg proseka moshcore i beatdown hardcore muzike, a da ipak isporučuje sva očekivana dobra. Energično, maštovito, simpatično:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/only-one-mode

Iz Finske stiže apsolutni hardkor spektakl. CHOPPED IN HALF –SPLIT je split album bendova Mörv i .338 i to je baš dobra kombinacija thrashcore i D-beat elemenata na obe strane, odsvirana sa punim razumevanjem žanra ali i sa dovoljno svežih i originalnih ideja da ovo ne bude samo četrnaest pesama besomučnog kloniranja Dischargea i Antisecta. Ne mogu da se odlučim koji mi je bend bolji pa preporučujem da jednako volite oba:
https://moerv.bandcamp.com/album/chopped-in-half-split
https://point338.bandcamp.com/album/chopped-in-half-split

Italijanski hardkor trešeri Drunkards sviraju još od devedesetih ali novi album, Inferno sulla Terra je toliko svež, poletan i inspirisan da se ovde mora reći nešto o tome kako iskustvo i kilometraža umeju da porode i inovaciju, originalnost, maštovitost. Pričamo o relativno jednostavnom hardcore thrashu koji je mogao biti snimljen i 1983. godine – sa sve jeftinim produkcijskim radom – ali on istovremeno ima i ukus ranih osamdesetih u smislu da je svestan koje mu sve mogućnosti stoje na raspolaganju i da muzika ne mora nužno biti kopipejst bendova poput Discharge ili Anti Cimex. Naravno da su Drunkards, ako hoćete da tražite prethodnike, bliži italijanskim kolegama poput Negazione i Indigesti ali ovo je bend sa svojim zvukom, svojom energijom, svojim idejama. I sjajan je. Instant klasik:
https://drunkards.bandcamp.com/album/inferno-sulla-terra-lp-2024

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 13-07-2024, 12:01:41

Do it Your Hell je simpatična varijacija na pankerski Do it Yourself kredo, a bend i zvuči kao pank bend iz pakla. To jest, ovo je krševiti crustgrind iz Madrida, sa haosom već u imenu EP-ja: Restos del Kaos. Solidna produkcija, sedam pesama haosa i bezumlja, užitak:
https://doityourhell.bandcamp.com/album/restos-del-kaos

Još krševitog crustgrinda dobijamo ljubaznošću benda Armoured Virus iz Lidsa. Demo nazvan Demo ima šest teških komada od kojih se poslednji zove Blastbeat Army i onda znate da ste na pravom mestu. Klanje:
https://armouredvirusgc.bandcamp.com/album/demo

Conceived in a Car Crash je mathcore/ mathgrind duo iz Nešvila i kida. Istoimeni EP ima pet pesama svakovrsnog preterivanja, ali je to preterivanje smisleno, spakovano u iznenađujuće pristojnu produkciju, dotegnuto, ubedljivo, JAKO. Plaćate koliko hoćete za ovaj komad elegantne nelagode:
https://conceivedinacarcrash.bandcamp.com/album/conceived-in-a-car-crash-2

Sacramento nisu iz Sakramenta nego iz Madrida i sviraju mastan, ukusan spoj crustcore i death metal stilova. Kako to zvuči? Brzo, nervozno, a teško i disciplinovano, sa deset ekonominčnih, drusnih pesama na albumu Four Nails. Kao da ste spojili Nasum i Dismember? Da, BAŠ tako. A plaćate po želji:
https://sacramento2.bandcamp.com/album/four-nails

Indusi Konflicts na svom EP-ju Ghar/Fal imaju samo dve pesme i ni jedna od njih ne dobaci do devedeset sekundi i to je PRELIJEPO. Ovo je thrashcore sa grindcore završnom obradom, napisan pametno, odsviran PERFEKTNO pa onda još i dobro produciran. Bend pominje da u njihovoj muzici ima i nekakvih melanholičnih zvučnih pejsaža ali ove dve pesme su suva krtina za šutiranje i pogibiju:
https://konflictssikkim.bandcamp.com/album/ghar-fal-singles

Sounding iz Nju Orleansa su vrlo klasičan flase grind sastav, kao spasen sa MySpacea iz 2009. godine. Album You Can't Eat Your Cake and Have It Too je stoga prilično staromodan, ali ako volite karakteristično tenzičnu, mučnu a katarzičnu muziku, ovo je sasvim častan kućni pokušak rezurekcije takvog zvuka i senzibiliteta. Kidanje:
https://soundinggrind.bandcamp.com/album/you-cant-eat-your-cake-and-have-it-too

Gadfly su iz Kanade ali je glavni kreativni impuls u ovom bendu Homa Khoshnavaz, rođena u Teheranu i željna da prži propisan rokenrol ali, naravno, u tome sprečavana dobar deo svog života. Khoshnavazova je, kaže, sedela u svojoj sobi i u mislima kreirala pesme a onda, kada je 2018. godine uspela da se dočepa Vankuvera, odmah je osnovala bend. Sura je drugi album trija u kojem pored ove žene sviraju i još dvoje ljudi iz, jelte, lokala, i ovo je odličan, energičan, atmosferičan (post)pank/ psihodelični surf rok. Mislim, WHATEVER, čim čujete prve disonantne, psihodelične taktove ove ploče bićete u pravom raspoloženju a imajući u vidu da album traje ni 24 minuta, sa sedam pesama propisnog pankerskog prženja, gotovo je sigurno da ćete ostati žedni za još. Sjajno:
https://gadfly-band.bandcamp.com/album/sura

Brutal Torment su transatlantski novi projekat nekih muzičara već aktivnih u masi andergraund bendova. I šta je onda još jedan za njih? Brutal Torment ima demo DEMOnic 2024, sa dve pesme brutalnog death metala i pričamo o vrlo kompetentno napisanom, izvedenom i produciranom materijalu koji ne uspostavlja neke nove standarde ali nudi propisno hrskav, energičan zvuk i dovoljno podloge za kardio-trening. Plaća se koliko hoćete pa svakako treba poslušati:
https://brutaltorment.bandcamp.com/album/demonic-2024

Posle dva demo snimka, francuski duo Abhorrent Execration nudi prvi EP, Vengeance Unfolds, sa tri pesme divljačkog death metala. Ovo je sva moguća sirovina i štroka ubačena u mešalicu za beton i onda bačena na vas sa trećeg sprata. Sa sve mešalicom. Ako preživite, znaćete da ste posebni. A plaćate koliko želite:
https://abhorrentexecration.bandcamp.com/album/vengeance-unfolds

Francuzima Skelethal je Within Corrosive Continuums za, evo, dvanaest godina rada treći album. Materijal zvuči vrlo zrelo, vrlo usvirano, žanrovski svesno i produkcijski kvalitetno. Ne pričamo o nekoj revoluciji u death metlau, naravno, ali ovo je vrlo umešno spravljen old school death metal sa mnogo žestoke, brze svirke, dobrih rifova, dobrog gruva. Skelethal znaju šta vole i vrlo strastveno to sviraju, pa ako i vi volite death metal propisnih oktanskih brojeva, moćnih old school rifčina i lepe produkcije, navalite:
https://skelethal.bandcamp.com/album/within-corrosive-continuums

Treći album indijanopoliskih Obscene, nazvan Agony & Wounds ne donosi neke velike nove prodore u zvuku benda koji je prvi album izdao 2020. godine, ali je savršeno slušljiv. Ovo je old school death metal sa dobrom produkcijom, odličnim vokalima, kvalitetnom svirkom i asortimanom povremeno pamtljivih rifova. Naravno, ima tu mnogo samo običnog ,,žanrovskog" nameštaja i ako tražite nešto naglašeno inventivno, što bi polomilo kalup i donelo svetu nove forme, ovo nije to. Ali se lepo sluša:
https://obscenedeathmetal.bandcamp.com/album/agony-wounds

Snake Mountain u principu ne bi trebalo da su bend po mom ukusu. Australijanci generalno sviraju kombinaciju groove metala i melodičnog death metala, ali novi EP, Villainous 1: Reverence, prvo duže izdanje u još malo pa decenijskoj aktivnosti benda mi je prijalo. Ovo je čvrst, energičan gruverski death metal sa ukusnim, melodičnim solažama, blagim zanošenjem u ,,tehničku" stranu ali prvo i pre svega fokusom na žestini. Snake Mountain ovde prosto pružaju izvrstan provod u četiri pesme dobrih rifova i poštene, znojave krljačine i to se mora prepoznati:
https://snakemountainband.bandcamp.com/album/villainous-1-reverence

Šveđanima Vanhelgd je Atropos Doctrina već šesti album, za nekih 16 godina rada, što je vrlo solidan tempo izdavanja za grupu koja se dosta teško uklapa u standardne žanrovske matrice. Atropos Doctrina je death metal ploča ali je ona po mnogim elementima – emotivnost, melodičnost – bliža skandinavskom blek metalu. Ona je epska, teška i moćna, podsećajući na momente na prirodne nepogode (slušajte MONUMENTALNU Kom dödens tysta ängel), a da je opet lišena nekakvog standardnog žanrovskog programa gde se koriste uobičajeni alati da se sugerišu ,,pretnja" i ,,opasnost". Atropos Doctrina je ploča ogromne širine u svom zvuku ali i nezanemarljive dubine u svojim pesmama i Dark Descent Records iz Kolorada njome još jednom potvrđuje koliko je ovom izdavaču bitno da ima katalog nabijen originalnošću, karakterom i kvalitetom:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/atropos-doctrina

Na kraju smo pa ćemo još poslušati i krosžanrovske projekte i malo heavy metala. Baš malo. Elem, na ovu vrućinu dobro dođe malo opuštenog, psihodeličnog gruva preko elektronske pratnje. Drugim rečima: novi Beastial Piglord. Album The Floral Scent Of Death je u teoriji malo pesimističniji i mračnije atmosfere nego što je za njega prosek ali se zapravo u praksi ne vidi neka velika razlika. Ovo su dobre, kućno ali pošteno napravljene i snimljene pesme psihodelične, post-industrijske provinijencije, sa formom koja nadilazi metal ali ga ni slučajno ne napušta. Lepo je to spakovano, pesme ne traju predugo, avangardni koeficijent je dovoljno visok, cena je koliko date, pa navalite:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-floral-scent-of-death

Graphic Nature iz Londona su kao Slipknot odrastao na deathcoreu. Ali bukvalno. Album Who Are You When No One Is Watching? uzima SVE od Slipknota: ritmove, strukture pesama, afektaciju u pevanju, gitarske teksture, tempo itd, a onda sve to pakuje u deathcore produkciju. Ako to zvuči primamljivo, izvolite. Meni je bilo... kao neki mali kurio:
https://graphicnature404.bandcamp.com/album/who-are-you-when-no-one-is-watching

Španski Totengott je teško žanrovski omeđiti pa ih zato stavljam ovde. Mislim, ovo je bend negde između black metala i doom metala, a da to zapravo zvuči prirodno i podseća na... Celtic Frost? Pričamo o jednostavnoj ali moćnoj muzici koja autoritativno gazi napred, ima dobre, atmosferične rifove, karakteran (i dobro, na momente malo monoton) vokal, dobru produkciju. Treći album, Beyond the Veil je zaprvo značajno maštovitiji nego što očekujete kad krenete da ga slušate a ova iskusna ekipa članova Void (izvinjavam se, Vøid), Mercyless i Electric Funeral je zapravo i počela kao Celtic Frost tribjut bend i lepo je videti da su u međuvremenu našli način da kreiraju čitav jedan divan autorski opus na ovim temejima. Sjajno:
https://totengott.bandcamp.com/album/beyond-the-veil

Ravenhymn iz Londona i Kenta za svoj drugi EP, I saw the wolf, kažu da izlazi u Decembru, ali to se, pretpostavljam, odnosi na fizičke nosače, jer daunloud je već sada moguće kupiti. Nije ovo toliko DOBRO koliko je zanimljivo sa kombinacijom folk pesama i metalskog instrumentarija, sve snimljeno jeftino, ali odrađeno nekako duševno. Melodični vokali koji izvode kompulzivno melodične folk teme su lep kontrast muljavom metal gruvu ispod a gajde koje su u prvom planu su svakako tajno oružje benda. Šarmantno je:
https://ravenhymn.bandcamp.com/album/i-saw-the-wolf

Slatki su južnokorejski Storm sa svojim debi albumom, Violent City. Ova petorka zvanično radi još od 2003. godine, ali bilo je tu raznih pauza i hvatanja zaleta sa kraćim izdanjima pa Violent City zvuči i dovoljno mladalački i napaljeno. Opet, ovde dobijamo dosta azijske discipline (bend ima i majice i dresove sa sopstvenim logom, moliću lepo) pa je ovo tradicionalni heavy metal odrađen pod konac. Tradicionalno ovde podrazumeva i produkciju koja ne pati od moderne prebudženosti i ulickanosti i Storm su nekako baš dragi. Ako ste pre 40 godina voleli Mejdene, Diamond Head, Saxon i tako te bendove, ovo je za vas:
https://speedmetalstorm.bandcamp.com/album/violent-city

Ova nedelja je donela gomilu sjajnih ili makar interesantnih blek metal izdanja pa je red i da album nedelje bude iz blek metal sfere. Blood Atonement iz Sijetla sviraju, nominalno, blek metal, ali njihov debi album, The Spectre Of Misery je odlično podsećanje na to koliki je kapacitet blek metala da mutira i evoluira, čuvajući samo tvrdo jezgro iskrenosti i jake emocije. The Spectre Of Misery je ploča koja je udaračka, žestoka i agresivna, sa zastrašujućim ženskim vokalima i sirovim krljanjem, ali je ona i isto toliko noise rock koliko i black metal, koliko thrash metal, koliko i hardcore. A sve je odlično, sa atmosferom koja se pravi rifovima i aranžiranjem istih, a ne ređanjem pedala na mučenu gitaru ili, nedobog, korišćenjem sintisajzera. Pesme su ulično intonirane, opasne, zajebane, zvuk je pun, snažan, kvalitetan (a ne prebudžen) i album je po svim kriterijumima pravi melem za uho:
https://bloodatonement1.bandcamp.com/album/the-spectre-of-misery

Meho Krljic · 20-07-2024, 12:02:35

U nedelji u kojoj imamo ubijenog policajca a onda i ubijenog ubicu policajca (i sve to naše vlasti opisuju kao terorizam, normalizujući valjda ideju da je svaki suprotstavljanje režimu ,,terorizam" i da se to ima rešavati bez hapšenja i zamorne administracije), u kojoj nas je predsednik prodao Nemcima bez, jelte, ne referenduma o kome se toliko trubilo već i bez makar skupštinske rasprave o temi koja ima potencijal da fatalno odredi sudbinu čitave države, a onda smo na kraju svedočili kako jedna kompanija jednim apdejtom kernela može da na kolena baci neke od najvećih, najmoćnijih sistema na svetu i planetu gurne dalje u haos, valjda je i prirodno da se osećamo kao da će sve uskoro izgoreti. Srećom, izašlo je dosta dobre muzike, uključujući dugoočekivani drugi album benda koji je jedna od najbolje čuvanih tajni ekstremnog metala, pa još najfinije finske spejs-psihodelije, ali i albume na kojima pevaju takvi veterani autodestruktivnosti kao što su Ian Gillan ili Paul Di'Anno da čovek MORA da se zapita kako su ti ljudi još uvek živi, a mi, evo, skoro da nismo. Mislite o tome dok budete slušali ovo dole:Odmah blek metal. Mithras Crowned su iz Južnoafričke Republike i na debi EP-ju, Hymns of the Hierophant, zvuče kao visokobudžetniji kućni bend (mada ih ima potpisanih petorica, od čega su dva čoveka svirala bas koji se praktično ne čuje). Ovo je vrlo ,,veštačka" muzika u domenu ritam sekcije, sa bubnjevima koji su neprikriveno programirani, ali su pesme dovoljno zabavne i energične, a generalni kvalitet zvuka i miksa dovoljno dobar da to ne smeta. Sirovo ali istovremeno ne presirovo, epski ali prizemljeno, u celini simpatično:https://mithrascrowned.bandcamp.com/album/hymns-of-the-hierophant Stari norveški sastav Crest of Darkness ima novi EP sa dve pesme kvalitetnog black-death zvuka. Ovo je izrazito ,,norveška" muzika sa mnogo atmosfere i posveta folklornom izrazu (ne nužno norveškom folklornom izrazu, slušajte trubu u The Awakening), producirana organski i mnogo zanimljivija od većine modernijih kopipejst atmosferičara. Ovim se i najavljuje album koji izlazi u Oktobru, pa nek je sa srećom:https://crestofdarkness.bandcamp.com/album/call-of-the-moon

Devouring Void su Kanađani ali zvuče skoro kao Šveđani. Njihov debi album, Across the Eternal Nothingness, bi po nivou nihilističke energije koju emituje sasvim komotno mogao da se umuva među skandinavsku braću i tvrdi da je tr00 kao i bilo koji klasični album Marduka, Wataina ili, šta ja znam, Ofermoda... Ali, zaista, Devouring Void zvuče autentično, ne komplikuju u zvuku i imaju čiste, efektne aranžmane, a pesme su pune istovremeno i atmosfere i agresije. Bolesno, ali bolesno SA SMISLOM!https://devouringvoid.bandcamp.com/album/across-the-eternal-nothingness

Da ne ostane ni istočna Evropa dužna, tu je drugi album slovačkih Ceremony of Silence. Hálios je agresivna, mračna ploča superdisciplinovanog black-death metala sa odličnim gitarskim idejama i neumoljivim ritmičkim mitraljiranjem. Srećom, miks i mastering su ipak smisleno rađeni da ovo ne bude jedna nedinamična, monotona komadina soničnog betona i mada Ceremony of Silence zahtevaju određenu kondiciju i posvećenost na strani slušaoca, zauzvrat pružaju sasvim solidan program:https://ceremonyofsilence.bandcamp.com/album/h-lios

Skromna blek metal ponuda, ali prelazimo sada na stoner rock, doom metal, psihodeliju, hard rock i sludge metal i biće tu lepota. 8 Cannons Worth su iz Australije a njihov istoimeni EP ima tri pesme drusnog, energičnog sludge/ stoner zvuka. Bez velikih gestova u smeru probijanja granica žanra, ovo su tri pesme jakog rifa, grubog vokala, solidnog gruva. Zvuk čist – možda i mrvicu previše – zabava sasvim pristojna:https://8cannonsworth.bandcamp.com/album/8-cannons-worth

Yellow Velvet Milk Club iz Los Anđelesa na istoimenom debi albumu nude veoma zabavan psihodelični/ spejs rok sa jednom neposrednom, šarmantnom dimenzijom u prvom planu i MNOGO zvučnog eksperimentisanja u drugom. Ovo je muzika koja hvata na poletan ritam i zabavne melodije ali su svi instrumenti pod teškim efektima, veliki deo zvuka je proizveden sintisajzerima i dok se vi okrenete oko sebe i shvatite da više niste u Kanzasu, ili, uopšte, na planeti Zemlji, već je kasno. Supersimpatično:https://yellowvelvetmilkclub.bandcamp.com/album/yellow-velvet-milk-club Davimo se u AI smeću. Upravo sam nasumično otvorio tri albuma na Bandcampu jer mi je delovalo kao da bi mi mogli biti zanimljivi i svi su pravljeni pomoću AI-ja. O novom The Acid Machine neću ni pisati jer je sada očigledno da ovaj brazilski ,,bend" muziku pravi pomoću AI-ja ali su duže uspevali da održe iluziju jer su imali veoma malo vokala u muzici... U takvom stanju stvari je neverovatno osveženje čuti jedan staromodan heavy blues kombo kakav je Adapter Adapter sa Rhode Islanda. EP Dead RIP Live nije nikakvo muzičko REMEK DELO ali ovo je muzika sa teksturom i mirisom, koju rade ljudi sa emocijama, i ako te emocije nisu sad nešto STRAŠNO originalne, one su autentične. Od prve pesme, Gunnin' For You, koja je brzi bluz, preko doomerskog Vorhees, do završne, takođe dosta bluzerske Give Up the Ghost, Adapter Adapter ne rade ništa specijalno novo i nečuveno, ali sviraju LJUDSKI i to je dovoljno. Zvuk odličan, naplata po dogovoru:https://adapteradapterband.bandcamp.com/album/dead-rip-live

Purple Wizards su prvi album izdali pre svega par nedelja, pa sad imamo i nastavak. Doslovno sada za svaki bend koji ovako brzo izdaje muziku počinjem da sumnjam da je u stvari AI, pogotovo kada je muzika ovako apstraktna pa se ta činjenica lakše sakrije. Visions of the Deep, ipak, nije pravio AI jer AI ne bi imao ovao dementne vokale, ali nije to jedina distinkcija Purple Wizards. Njihova muzika je još uvek lo-fi fuzzirani psihodelični rok sa ambicijom da vas hipnotiše i bend još uvek u tome zvuči iskreno i pristojno.https://www.youtube.com/watch?v=QLMnlxmoIUE

Da malo pročistimo vazduh, tu su Kanađani Vape Dealer i njihov album Vines. Ovo je izrazito umiljati, prelepo fazirani, ukusno psihodelični heavy rock sa pesmama koje imaju fin tempo i poletan gruv, sa puno sabatovštine koja prozire kroz sve pore muzike, ali sa jednim osobenim čitanjem poznatih predložaka. Vape Dealer su prosto odličan rok bend u prvom planu i slušaju se lako, uz osmeh:https://vapedealer.bandcamp.com/album/vines

Sarajah su finski kombo osnovan 2010. godine ali tek sada sa debi albumom, isto Sarajah. Ali ovo je jedan od onih slučajeva gde se odmah čuje na šta je bend trošio vreme. Sarajah zvuče autentično, usvirano, sigurno u sebe i album je niska finih, atmosferičnih pesama melodičnog, blago okultnog doom metala. Produkcija bi mogla da bude i suptilnija, pogotovo je gitara svedena na maltene perkusionistički efekat, ali bend piše zabavne teme, ima lep gruv i prijatan je za slušanje:https://sarajah.bandcamp.com/album/sarajah

Vrlo solidan blago ,,zajužnjačeni" doom/ stoner rok stiže nam iz Nju Džersija i Njujorka. Patriarchs In Black su dva veoma iskusna muzičara (Johnny Kelly je svirao u Danzigu, Black Label Society, Quiet Riot itd, a Dan Lorenzo u Hades, Vessel of Light itd.) a njihov treći album za dve godine, Visioning je kao da ste ukrstili Sabbath i Zeppeline, pa sve polili rakijom, kokainom i zamolili ih da prizovu nekog sitnog demona na licu mesta. Nije ovo sad neka SJAJNA ploča, ali je producirana iznenađujuće suvo i sirovo, ima dosta doom rifova od kojih se čoveku malo zamagli pogled, a i pevanje je vrlo pristojno:https://www.youtube.com/watch?v=MDheTfEGBc0&list=OLAK5uy_kMheR-1hw_9H5EUYnh9Vsf5wbi-XFYELw

Dosta dobrog hard roka ove nedelje a nema ga na Bandcampu. TRAGEDIJA. Sacri Monti su iz Kalifornije i MNOGO su dobri na novom albumu. Retrieval je ploča old school progresive, hard roka i psihodelije, jedna dinamična, vrlo sviračka kolekcija pesama koje se ne zadovoljavaju time da se smisli kul rif a ostali će se već snaći. Ovde imate puno kompleksnih tema, promena tempa i dinamike, a sve je producirano kao da smo u najboljem kalifornijskom studiju 1971. godine i toče se esid i apsint kao da su besplatni. Jako retro, ali JAKO DOBRO:https://www.youtube.com/watch?v=0NVUuLr0ijQ&list=OLAK5uy_lYvwWA1TDVx-W_r8VvUIZUczm-1c5gnt8

Tu su onda i masačusetski Worshipper sa svojom kombinacijom hard roka i stoner roka. Treći album, One Way Trip izašao je za pouzdani Magnetic Eye Records i ovo je ploča sa čvrstom hardrokerskom srži nadograđenom smislenim, zanimljivim harmonskim radom. Ima tu doom metala, ima klasične stonerske vožnje, ima hard roka, ali svaka pesma je napisana pažljivo i odsvirana bez rezerve, pritom spuštena u jedan konceptualni okvir inspirisan filmom Jacob's Ladder. Produkcija je solidna ali je master glasan pa je to možda glavna zamerka na album koji inače ima mnogo toga da ponudi:https://worshipper.bandcamp.com/album/one-way-trip-2

Nisam do sada čuo za King Botfly ali ovi Britanci RASTURAJU. Izdati svoj debi EP, All Hail, istog dana kada izlazi novi Organe Goblin deluje kao samoubilački potez ali ekipa iz Portsmauta cepa tako moćan doom metal sa psihodeličnom, stonerskom oštricom da se stvarno ne brinem za nju. All Hail je ploča drske, moćne energije, zrelog stila i to što je mastering prenapucan skoro da mi i ne smeta. Ovo jebe kevu: https://kingbotfly.bandcamp.com/album/all-hail

Novozelandski Thousand Limbs mi se, priznajem, manje dopadaju na svom debi albumu, The Aurochs. Korektno je to, ima ideju šta želi i odsvirano je kako treba, ali nešto mi nije legao njihov melanholični a abarazivni post metal. Nisam valjda čuo dovoljno mašte u svemu, ali imajte na umu da sam ja star i ogorčen čovek i da će nekom drugom ovo biti emotivna i inspirativna ploča. Već to da o njoj ipak pišem i da je nisam samo preskočio znači da nešto vredi:https://thousandlimbs.bandcamp.com/album/the-aurochs

Srećom, tu je novi Astral Magic da ispegla sve probleme. Ovog puta prolifični finski psihodeličar udružio se sa muzičarem po imenu Vesa Partti za album tripoznih ali neodoljivo zaraznih spejs rok komada naslovljen, korektno, Floating in Space. Ima ovde i opakog gitarskog rada pored hipnotičkih sintisajzera, ritam je uobičajeno drusan a atmosfera prijateljska iako je ovo, tehnički jedna od agresivnijih Astral Magic ploča. Ali je sjajna kao što je i običaj. https://astralmagic.bandcamp.com/album/floating-in-space

A srećom tu je i novi Orange Goblin. Britanski kraljevi stoner/ dezert roka sa svojim desetim albumom, Science, Not Fiction, udaraju direktno u menzu, bez mnogo predigre. Ovo je manje space rock, mnogo više prljava drumska rokačina kakvu ste naučili da očekujete od Chrisa Turnera i ekipe i sa jednom jedinom promenom u postavi (Harry Armstrong na basu zamenio Martyn Millarda) ovaj bend ima jedan od najjačih legata i najkonzistentnijih iskaza u stoner rok istoriji. Mislim, slušajte gaženje u (Not) Rocket Science ili The Fury Of A Patient Man! Nisu sve pesme na albumu samo dva krošea i patos, ima ovde da se čuje i klavir i više psihodelije (slušajte Cemetery Rats) ali OG i posle skoro trideset godina svirke zvuče autentično, raspoloženo, sveže i valja im skinuti kapu i kupiti album (ako možete da stisnete nos na trenutalk i zaboravite da dajete pare Peacevilleu):https://peaceville.bandcamp.com/album/science-not-fiction

Idemo dalje: thrash i speed metal, hardcore i grindcore, te death metal. Mages Terror su australijski black-thrash kombo sa članovima bendova kao što su Pustilence, Vomitor i Portal. Solidan je to pedigre, ali debi album projekta, Damnation's Sight je jedna sasvim ,,down to earth" ploča old school rokačine, bez tendencije ka ekstremu u bilo kojem smeru. Ovo je, dakle, prosto, korektan blackened thrash metal sa solidnim rifovima, pristojnim, organskim, mada svakako jeftinim zvukom i bez mnogo ambicije da se žanru doda išta suštinski novo. No, prijatno je:https://magesterror.bandcamp.com/album/damnations-sight-4

Labyrinth iz Teksasa imaju prvi EP, Unforeseen Consequences i njihov thrash metal je osvežavajuće melodičan i maštovit. Ovo je, rekao bih, jedan od retkih bendova koji ne reciklira standardni rifaški asortiman sa transverzale Slayer-Sacred Reich-Death Angel-Testament i umesto toga je zainteresovan za nešto ekspanzivniji thrash izraz. Možda bih mogao da pomenem Holy Terror kao očigledan old school uzor jer su i oni imali te progresivnije tendencije u svojoj muzici a i dalje se držali propisne rokačine. Labyrinth, da se ne zbunimo, ne ZVUČE kao Holy Terror ali imaju slično maštovit pristup žanru i ove četiri pesme su ugodno kompleksne i raznovrsne a da opet obezbeđuju sav potrebni saundtrak za lomatanje u mošpitu. Odlično:https://labyrinthrash.bandcamp.com/album/unforeseen-consequences

Ghetto Ghouls imaju novi, peti EP, Thrash and Chaossss!!!! (The Great Psycho Of Them All!) i Norvežani i dalje provajduju ukusan, zabavan crossover thrash. Nema ovde veće ambicije do da se proizvede dobra zabava i malo prorade rokerski i horor tropi, ali Ghetto Ghouls sve to rade ubedljivo i nude materijal koji je nepretenciozan i efikasan:https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/thrash-and-chaossss-the-great-psycho-of-them-all
https://youtu.be/xmyeOGhcokw

Tajlandski Carry On biju snažno ali i dosta pametno na EP-ju Impermanence. Ovo je vrlo metalizirani hardcore, sa vrlo solidnim zvukom, dobrim rifčinama, pevačem koji ozbiljno dobro zvuči, generalno veoma dobrim gruvom. Nije ovo otvaranje nekog novog poglavlja u istoriji moškora, ali je vrlo spretno napravljeno i trebalo bi da se dopadne svakom ko ima vrat:https://carryonth.bandcamp.com/album/ep-impermanence

Indian Giver je kanadski hardkor bend sa nativnoameričkim članstvom i solidnim albumom, Dark Legacy III. Ovo je između krosovera, posthardkora, normalnog hardkorpanka, besno je, a raznovrsno i generalno zrači karakterom i promišljenošću. Bend ne odlazi predaleko od tradicije ali unutar nje stvara nove smislene stvari i to je lepo:https://indiangiverhxc.bandcamp.com/album/dark-legacy-iii

Isto iz Kanade su Corrode ali njihova muzika je bliža moshcoreu. Demo snimak Demonstration ima četirti pesme srednjeg tempa, neodoljivog mošerskog gruva, dobrih, tenzičnih metaliziranih gitara ali apsolutna zvezda (i zver) ovog, jelte, materijala, je pevačica, od glave do pete tetovirana azijska furija sa fantastičnom vokalnom tehnikom i puno karaktera. Corrode su MNOGO dobri i pošto internet, izgleda još nije luo za njih, apsolutno urgiram da ih pooslušate i slavite njihovu veličanstveost. Plaća se koliko želite, naravno:https://corrodehardcore.bandcamp.com/album/demonstration

Zagrepčani Boneash imaju vrlo sirovo (i uživo) snimljen demo naslovljen Demo (Live). Muzika je odlični, pomalo melodični i emotivni crustcore po uzoru na švedske velikane, pa ako vam zaista sirov zvuk ne smeta – a da vam smeta da li biste slušali crust? – navalite. Plaća se po izboru:https://boneash.bandcamp.com/album/demo-live

Iako Francuzi Few Drops Down svojim logotipom sugerišu da će se slušati gangsterski moshcore, demo Few Drops Down ima i dosta elemenata krosovera pa i propisnog hardkorpanka između mošerskih delova. Ovo je šest pesama pristojne produkcije i energične svirke koja bi trebalo da se dopadne hardkor publici širokog spektra pa joj dajte šansu da vas osvoji, a ako osvoji, plaćate koliko želite:https://fewdropsdown.bandcamp.com/album/few-drops-down

Dead Shit Earth iz Saskačevana kažu da njihovo debi izdanje, (mini)album Self Annihilation Prophecy zvuči kao ,,crno govno u vašem lavabou". I zvuči! Ali u pozitivnoj konotaciji, pošto je ovo štrokavi D-beat hardcore sa elementima grindcorea i detah metala, sav sirov, namrgođan i generalno ipak simpatičan. Bend svira momački, zvuk je debeo i težak a pesme su, s obzirom na žanr, dovoljno raznovrsne. Opako:https://deadshitearth.bandcamp.com/album/self-annihilation-prophecy

Slovgh su dva Danca koja sviraju ne naročito originalan ili maštovit goregrind, ali goregrind ipak stare škole, sa propisnim rifovima, bolesnim gruvom, pravim instrumentima. Za razliku od modernije goregrind produkcije koja je sva digitalna i pogurana daleko u apstrakciju, Slovgh na svom EP-ju Emetic Fluid Transaction zvuče kao pravi bend sa rifovima između starog Carcass i Cannibal Corpse, mesnatim, hrskavim zvukom gitara i zvonećim dobošem. Slatko je to:https://slovgh-dk.bandcamp.com/album/emetic-fluid-transaction
https://slovgh.bandcamp.com/album/emetic-fluid-transaction

Tu su i Finci I, Cursed sa svojim debi EP-jem, Death Holograms. Ovo je ekipa iskusnih muzičara iz bendova popur Atlasses ili Oceanwake, okupljena prošle godine i sa nekoliko demo snimaka i singlova u zaletu do ovog EP-ja. A koji je izvrstan. Pričamo o pefektnom deathgrind spoju, sa fantastičnim tempom, odličnim rifovima, vrlo dinamičnim aranžmanima. Ima ovde, da se razumemo, i pesama od tri minuta i I, Cursed vole i atmosferu i promenu ritma i tema, vole back-death rifove i sve to, ali svirka je toliko energična, a ceo koncept toliko svež da čovek naprostro u ovome uživa bez ostatka:https://mearamusic.bandcamp.com/album/i-cursed-death-holograms-ep

Češki deathgrinderi B4RBAR4 su godinu započeli vrlo dobrim debi albumom, a sada imaju novi EP, scam morality i mislim, nema tu nekih padova u kvalitetu. Bend i dalje svira vrlo ubedljivo, piše dobre, brze i agresivne pesme i jedino gde se razlika čuje je u tome da je produkcija na novom izdanju malo dinamičnija. Jeftinija ali dinamičnija. A što jako podržavam. B4RBAR4 su bend koji ne filozofira preterano nego proliva znoj i krv za našu zabavu i to treba ceniti. A plaćate koliko hoćete:https://b4rbar4.bandcamp.com/album/scam-morality

Kinezi VENT泄愤 snimili su demo sa dve pesme nazvan S.H.I.T. Demo, ali uprkos naslovu koji sugeriše skromnu, početničku muziku, ovo je u stvari vrlo dobar grindthrash. Pesme su dobro napisane, odsvirane ljudski, solidno producirane i imaju koliko treba mošerskog, štrokavog gruva i brze cepačine. Bend za sebe kaže da je ,,brži od cenzure!!!" i svakako ne treba mnogo dodatnog podsticaja da ovu braću sa dalekog istoka metaforički privijemo na grudi i sa nestrpljenjem očekujemo još njihovog materijala.
https://vent404.bandcamp.com/album/s-h-i-t-demo

Apsolutna grindcore lektira za ovu nedelju je debi album švajcarskih Exorbitant Prices Must Diminish. Sad, to ime zvuči trapavo, ali slušali smo već ovaj bend na prethodnim radovima a i radi se, očigledno o omažiranju američkih crustgrindera Disrupt jer je to bio naslov njihove pesme nekada davno u devedesetima. Enivej, For A Limited Time je ploča kako bog zapoveda, sa sedamnaest kratkih, energičnih, MA RASTURAČKIH pesama. Exorbitant Prices Must Diminish sviraju tehnički kvalitetno, umeju da naprave pesme koje, uprkos istim rifovima, istom tempu, istim forama, nisu dosadne i nude seriju adrenalinskih bljeskova koja će vas DOBRO provozati Svirka precizna a opet LJUDSKA, produkcija odlična, a ovo izdanje je nezaobilazno:https://exorbitantpricesmustdiminish.bandcamp.com/album/for-a-limited-time

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 20-07-2024, 12:03:09

Gripharium su dvojica Meksikanaca sa ambicijom da sviraju progresivni death metal. Debi album, Surrender To The Absolute je šarmantan, snimljen na, očigledno, jeftinoj opremi, ali pun solidnih rifova i dobrog gruva. Ima tu malo progresive ali ovo je pre svega old school death metal koji voli da se uz njega trese glavom ili makar tapka nogom, i mada pesme nikako nisu još sazrele do mere kada bih Griphariumu pripisao neke nove horizonte u death metalu, sve je to vrlo pitko i lepo se sluša:
https://gripharium.bandcamp.com/album/surrender-to-the-absolute

Zadarski Serpentslain sviraju vrlo kvalitetan, vrlo žanrovski zaokružen i produkcijski kompetentan melodični death metal. Stilski, ne naročito originalan, ali pošto bend kao svoj uzor uzima, očigledno, The Black Dahlia Mirder, onda ja tu nemam neke ozbiljne zamerke. Novi EP, Cognitive Dissonance ima četiri pesme ozbiljne svirke i kvalitetnog zvuka, i bend se ovime bez ikakvih rezervi preporučuje za internacionalnu konzumaciju. Vrlo dobro:
https://serpentslain.bandcamp.com/album/cognitive-dissonance

Liberation Weapon je split EP dva londonska sastava, Lobotomica i Gorgon Vomit i ovo je vrlo solidan andergraund materijal koji zna šta ga zanima i u kom smeru želi da istražuje. Lobotomica su u osnovi thrash metal sastav ali njihove pesme na ovom materijalu imaju u sebi dosta avangardnih elemenata sa jednom kinematskom, evokativnom crtom dodatom na propisnu rokačinu. Jeftino producirano ali odlično. Gorgon Vomit su ove godine već izdali debi album i to je bio odličan death metal a njihove dve pesme na ovom izdanju ponovo nude no-bullshit agresivnost ali i inteligentan gruv i atmosferu. Dakle, takođe odlično:
https://lobotomica.bandcamp.com/album/liberation-weapon

Dehumanaut su deaththrash trio iz Londona čiji drugi album, Of Nightmares and Vice ne puca od prevelike maštovisoti, ali je pitak. To jest ako volite muziku koja gradi sve što ima na hermetičnosti. Rifovi su ovde mračni, atmosfera preteća, svirka kvalitetna, ali bend zvuči namerno uzdržano, delom zbog veoma malo dinamike u zvuku, delom zbog neljudskih vokala Willa Jonesa, delom jer su pesme, pa... samo niska okej rifova. Ovo je svakako zanimljiv projekat, već na ime toga da bubnjeve svira iskusni Jon Rudin (Massacre, Monstrous i još milion bendova) a na gitarskim i basističkim dužnostima je trans-žena, Katy Montgomerie, no muzika je vrlo standardna ponuda sa, rekao bih, ne PREVIŠE napora uloženog u pisanje pesama. No, kako rekoh, pitko je:
https://dehumanaut.bandcamp.com/album/of-nightmares-and-vice

Kod nemačkih Act of Creation mi se najviše dopada vokal pevačice Jess čiji promukli, hrapavi lavež dodaje puno života i teksture jednoj inače solidnoj svirci. Peti album, Moments to Remain, nije produciran najdinamičnije, jelte, pa onda i dobre ideje koje bend ima treba da se napregnete da čujete i da vam pažnja ne odluta, no hajde da kažem da ta kombinacija thrash metala i melodičnog death metala ima svog šarma. Ali bez ovakve pevačice me možda ne bi ni držala:
https://www.youtube.com/watch?v=f-sj53K6wO0&list=OLAK5uy_mvpxk2cYXGT_m-LAQrEGoL10vseRVAN10

Šteta je što debi album meksičkog death metal trija Niftar, naslovljen Lacvs Asphar, ima ovako tanak zvuk i deluje kao da ga slušate kroz dugačku kartonsku cev, jer ljudi su sasvim očigledno u ovu muziku ulili srce, dušu, krv i znoj. Bend i napominje da ovo za njih predstavlja ,,esenciju njihove muzičke evolucije" i da ovo nije ,,samo muzika već putovanje kroz najdublje bezdane naše kreativnosti". Zaista na programu imamo vrlo robustan, tečno odsviran i aranžiran death metal koji ima i energiju i gruv, i melodiju i samo malo sviračke razmetljivosti. Niftar su napisali sedam dugačkih pesama koje autoritativno spajaju mnogo interesantnih elemenata, koje su i harmonski i ritmički konstantno zanimljive, pa i zahtevne a da su opet pitke. Meni ovaj tanji zvuk zapravo ne smeta previše pa iz sve snage podstičem da albumu date malo šanse da vas osvoji, odličan je:
https://niftar.bandcamp.com/album/lacvs-asphar

Dobar drugi album za španski Krypticy. Ova ekipa, osnovana 2013. godine je debi izbacila pandemijske 2020. godine a sada demonstrira da dalje sazrevanje ne podrazumeva napuštanje old school pozicija pa je The Non-Return ploča sjajnih klasičnih rifova, poštenog rokanja, odličnog gruva. Krypticy zvuče kao da su u estetskom smislu sebi granicu postavili na kraju devedesetih ali njihova muzika nije puka rekonstrukcija '90s death metala već njegova, jelte, smislena rezurekcija, sa solidnom produkcijom i puno entuzijazma u izvedbi. Vrlo lepo:
https://youtu.be/uOoNqwzhOJc

Italijani Morbus Grave osnovani su 2010. Godine, prvi album snimili su 2022, ali slušajući njihov drugi album, Feasting the Macabre, koji izlazi za par dana, lako je pomisliti da je ovo neka ekipa iz devedesetih. Pričamo o štrokavom, bolesnom, praktično psihodeličnom old school death metalu koji forsira gruv radije nego golu agresiju i ima i adekvatan zvuk za to. Dakle, ovde je sve prilično meko, oblo, ugodno, radije nego tvrdo, prenapregnuto i brutalno i ako volite staru školu, konkretno Death, Autopsy i old school Šveđane, ovome valja dati malo pažnje:
https://www.youtube.com/watch?v=7ilWDHkims4

Toliko sam navikao da iz Indonezije dolaze pre svega brutal death metal bendovi da su me Vultures sa Centralne Jave uhvatili posve nespremnog. Bend osnovan prošle godine na svom prvom EP-ju, Divine Retribution Unleashed svira opasan old school death metal, štrokav, kavernozan i ubedljiv. Ima ovde i izvesne epske dimenzije u tome kako bend zaobilazi brzinu i oštra skretanja i mesto toga melje sporijom, doom metalom inspirisanom svirkom. Sirovo, moćno, slatko:
https://onyxstoneblood.bandcamp.com/album/divine-retribution-unleashed

Castrated naravno sviraju brutalni death metal, a ovaj teksaški bend osnovan je pre četiri godine od članova mnogo drugih death metal postava tipa Gorgasm, Aethereus, Astyanax, Desecrate the Faith, Asylum itd. Pričamo dakle o veoma iskusnoj ekipi pa je i debi izdanje, EP Surgical Vicissitude na visokom nivou kvaliteta. Nije ovo neko izmišljanje novih formi u brutalnom death metalu ali jeste u pitanju tehnički ubedljiv metal koji uspeva da agresiju, tehniku i pamtljivost pesama pomiri na prilično dobar način. Produkcija takođe NIJE LOŠA mada je meni ovde kriterijum prevashodno da li se čuje bas-gitara. Čuje se i mada je zvuk napucan, ipak nije monoton i neslušljiv. Najvažnije je da su pesme dobre, brze, agresivne ali pre svega dobre. Ako volite Suffocation, Spawn of Possession i tako tu ekipu, Castrated će vam leći iz sve snage:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/surgical-vicissitude

Drugi album španskih Intolerance izlazi tek za par dana, ali smo ga već čuli na JuTjubu i vrlo je solidan. Waking Nightmares of an Endless Void je ploča finog old school čukanja, sa možda mrvicu prebudženim zvukom za moj ukus, ali sa prljavim, zaraznim tifovima, dobrim vokalima, puno lepog gruva. Intolerance nisu ni najbrži ni najagresivniji bend na svetu, ali imaju jednu autentičnu patinu i osećaj za pravljenje memorabilne death metal pesme. Fino je:
https://youtu.be/a-NDyD1k7hk

Werewolves ne skidaju nogu sa gas-pedale. Prolifični australijski death metal trio za pet godina postojanja izdao je evo već pet albuma i Die for Us nije ni u kom pogledu kompromitovan opus, niti kreativno, niti, jelte, intenzitetski. Werewolves su kao svoj brend odabrali agesivni, brzi, veoma vitriolični (!!!) death metal sa daškom blek metala, dodajući u sve mrvicu ,,tehničke" egzibicije i Die for Us je pametno odmerena ploča sa jedva više od pola sata muzike, tako da neumoljivi tempo i neimilosrdno krljanje ne pređu u monotoniju. I produkcija je ovog puta zapravo malo dinamičnija, u iste svrhe, ali pesme su kao i uvek najjače oružje benda koji veoma pazi na to da njihov visokoenergetski juriš ne bude dosadan. Odlična ploča:
https://werewolvesdeathmetal.bandcamp.com/album/die-for-us

Evo nas na kraju, da preslušamo još i heavy metal izdanja te krosžarnovske radove. I, odmah, evo, slatki su Heavy Penalty iz Virdžinije sa svojim prvim demo snimkom, Demo 2024 a koji donosi četiri pesme u tradicionalnom NWOBHM stilu. Produkcija je jeftina, sirova, pa sve zvuči neposrednije, ,,realnije", svirka je žustra, puna energije i jasne ambicije da se demonstrira vernost heavy metalu, a pesme su, pa, sasvim solidne. Heavy Penalty kapiraju žanr, imaju šmek i na odličnom su putu da osvoje srce i umove svih propisnih metalaca. Demo plaćate samo koliko želite a svakao stavite Heavy Penalty na radar:
https://heavypenaltyheavymetal.bandcamp.com/album/demo-2024

Honey Spider je dobro ime za bend a ni bend, iz Kanzas Sitija, nije za bacanje. Milquetoast/Iron Gland je EP sa jednom obradom Helmeta i jednom autorskom pesmom i sve je odlično. Bend ZVUČI veoma dobro, svira junački i generalno obećava puno dobre zabave na razmeđi noise rocka i metalcorea. Ljudski:
https://honeyspiderband.bandcamp.com/album/milquetoast-iron-gland

Deep Purple imaju novi album. Da ste me 1984. godine pitali da li će ovaj bend, već legendaran u tom trenutku, aktivan od šezdesetih i zapravo jedva ponovo okupljen nekoliko godina nakon raspada, četrdeset godina kasnije snimati nove albume, smejao bih vam se. Pa Deep Purple su već tada bili STARI LJUDI koji su dolazili po malo stare slave i novih para. OK, prvi post-reunion album, Perfect Strangers iz te 1984. godine nije ni bio loš ali niko na koncerte nije išao da sluša to nego, zna se, Smoke on the Water, Child in Time, Highway Star. A ipak, evo nas, četiri decenije nizvodno, sa bendom koji uredno koncertira i albumom koji... pa, mislim, ima šta da ponudi. Daleko od toga da mislim da će =1, kako se album zove, biti zapamćen kao nekakav značajan dodatak opusu benda kad se jednom budu svodili računi ali ovo je sasvim časna hard rok ploča na kojoj Ian Gillan zvuči kako treba, karakterno i teksturirano a jedan od najboljih bubnjara u rokenrolu ikada, Ian Paice, i dalje svira vatreno i moćno. Bend ovde ima i novog gitaristu, Irca Simona McBridea koji je Stevea Morsea zamenio još 2022. godine i koji je, da stavim na stranu da je u pitanju hard-bluzer kakav je ovom bendu svakako primeren, OSAM GODINA MLAĐI OD MENE. Pa vi sad gledajte. Enivej, McBride svira kako treba, sa nekim lepim omažima Blackmoreovim rešenjima u solažama, ali jasno je da je ovde Don Airely sada vođa navale kad su u pitanju harmonije i teme i ima tu vrlo lepe dinamike između gitare i klavijatura. Naravno, tu je onda i Glover koji sve drži na okupu rutinerski i bezbedno. Nema tu sad nekog eksperimenta, da ne bude zabune, ni na jednom mestu, ali album je, pa, ŽIV, produciran organski, odsviran pošteno sa dobrim raspoloženjem stavljenim u prvi plan i ja zaista ništa drugo ne bih tražio od Deep Purple u 2024. godini. Čuda se događaju:
https://www.youtube.com/watch?v=5fM1IFKyQk0&list=OLAK5uy_maus3Up1ggrDWywHZqcFubQrGJt11xqFg

Mnogo MNOGO mlađi su Highly Suspect iz Masačusetsa ali njihov gruverski hard rok ima dodirnih tačaka sa epohom iz koje Purple potiču. Novi album, As Above, So Below sadrži u sebi dovoljno hendriksovskog hard-bluza i gruva, ericburdonovske teksture i izrazito ,,britanskog" psihodeličnog rokanja (mislim, slušajte Suicide Machine) da svi odemo kući zadovoljni. Plus, mislim, ovo je dosta dobro producirano i ima ostatke prirodnog zvuka.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mOXEUmdt8MCJZReEuOSke1CI39jKDmUdI

Za hard rok koji ima južnjački, bluzerski šmek, sa sve ushim harmonikama, bacićemo se onda do... er... Finske? Falcon Trails zvuči veoma američki i na papiru i na albumu Coming Home, ali ovo je dvotrećinski finski i jednotrećinski britanski hard rok projekat vrlo kvalitetnog retro šmeka. Coming Home je ploča koja hard rok šeta između pomenutih južnjačkih, bluzerskih koordinata i urbanijeg, soulu bližeg zvuka i, uz vrlo pristojnu produkciju, sve to zvuči i dobro i autentično. Britanski pevač Lee Small ima dobar, erotičan, koverdejlovski glas i ovo je generalno ploča za belce koji vole crnu muziku:
https://www.youtube.com/watch?v=qHhnDNJf8yo&list=OLAK5uy_l6th18c-HDgkVDhBRT_ybxCybZjLgXVHM

Znate kako smo proletos slavili što dva od tri pevača iz istorije Iron Maiden imaju dobre solo albume u istoj godini? E, pa evo ga i treći. Paul Di'Anno's Warhorse je izbacio album Paul Di'Anno's Warhorse i Paulov nepogrešivi glas i duh su i dalje tu uprkos brojnim stvarima koje su napale njegovo telo. Mislim, Di'Anno je istorijski ispao prilična budala, jelte, i nije umeo da se čuva niti da zaista unovči svoje sviranje sa Maidenima (u nekom kreativnom smislu) ali ima on i šmeka i šarma i autentičnosti koje se čuju na ovom albumu. Hrvati iz Rapid Strike koji sviraju gitare su naravno na visini zadatka (kurio je da je Ante Pupačić svirao i sa Thompsonom pa ako ste Srbin i srpskoga roda možda budete imali i nepremostive moralne prepreke u slušanju ovog albuma) i mada ne znam ko čini ritam sekciju, sve ovo zvuči dosta zdravo. Ne sad nešto kao ORIGINALNO, inovativno ili išta slično, ali da album sadrži dovoljno prljavog rokenrola za ljude koji ne filozofiraju nego ZNAJU šta vole, sadrži:
https://www.youtube.com/watch?v=f5r2PxUT_mg&list=OLAK5uy_mJyJMjN5Cq3uNrIIeJYZ9u9o-OSjweU3g

Jupiter Cyclops su iz Feniksa u Arizoni ali sviraju kombinaciju hard roka i hevi metala vidno inspirisanog NWOBHM zvukom. Ne branim, i album Age of the UFOnaut je dosta simpatičan sa prilično retro zvukom i ponekom zaista finom pesmom. Bend generalno ima jedan ubedljiv late '70s i early '80s šmek i nastup i uspeva da čoveka osvoji gruvom:
https://jupitercyclops.bandcamp.com/album/age-of-the-ufonaut

Najklasičniji heavy metal ove nedelje stiže na trećem albumu indijskog kvarteta Against Evil. Naslovljena Give 'Em Hell ovo je ploča VRLO oprobanih trikova i odsviranih fora, ali, iako ne originalna, uglavnom je dobra i ubedljiva. Against Evil razumeju kako se pišu zapaljivi rifovi i njima grade ložačke pesme i mada zaista neće dobiti Oskara za originalnost, svakako dobro dođu na ovu vrućinu. Full Speed Ahead ili Stay Dead! su pesme koje će svakom biti dobre da mlati glavom i tapka nogom:
https://againstevil.bandcamp.com/album/give-em-hell

Album nedelje je ploča namenjena samo probranoj klijenteli. To jest old school slamming death metal frikovima. Dakle, pričamo o tome da je izašao novi Cephalotripsy. Posle sedamnaest godina jedan od najvoljenijih slamming death metal bendova iz San Dijega (i uopšte, sa cele planete) više nije samo andergraund legenda sa jednim jedinim albumom, već, jelte, andergraund legenda sa DVA albuma. Između debija Uterovaginal Insertion of Extirpated Anomalies i ovogodišnjeg nastavka, Epigenetic Neurogenesis prošla je čitava epoha slama, sa novim bendovima, novim pogledima na žanr, ukrštanjima sa deathcoreom itd, a u svemu tome bila je konstanta da su Angel Ochoa i kolege snimili jedan klasik koji je, na neki način, označio i kraj jedne epohe u slemu. Neaktivni između 2012. i 2017. godine, Cephalotripsy za svoj drugi album imaju i novu, osveženu postavu, sa članovima Hideous Rebirth i Disgorge, ali se skoro ništa drugo nije promenilo. Svakako, zvuk je čistiji, ali ovo je i dalje štrokavi, podrumski slem bez trunke ambicije da se umili bilo staroj bilo novoj publici koju bi zanimalo išta drugo sem pećinskog, primitivnog slemovanja. I sad, zanimljivo je tu misliti i o tome koliko je vernost hardkoru prednost a koliko mana. Epigenetic Neurogenesis je bez ikakve sumnje ploča izuzetne čistote vizije, puna apsolutne slem-krtine, ali je i zamislivo da posle sedamnaest godina publika možda očekuje nešto revolucionarno. Sa svoje strane, ja sam samo srećan da Cephalotripsy i dalje zvuče autentično i da ISPORUČUJU ono zbog čega smo uopšte svi ovde. Dakle, tu neprekinutu nisku gruverskog slemovanja čije distorzirane gitare i neljudski vokali u konačnici kreiraju jednu toplu, prijateljsku, prijemčivu teksturu. Uronite:
https://cephalotripsy.bandcamp.com/album/epigenetic-neurogenesis

Meho Krljic · 27-07-2024, 12:00:22

Brojimo sitno do istorijskog (drugog) nastupa Suffocation u Beogradu pa sa puno entuzijazma ulazimo u ovonedeljni metal pregled uglavnom lišen nekih BOMBASTIČNIH izdanja (pošto nisam fan ni Ghost ni Dream Evil) ali sa zapravo dosta dobrih albuma, demo snimaka, EP-jeva...

Dakle, prvo blek metal. Belorusi Inthuulu mi bili dobri i pre dve godine, kada su izdali svoja dva prva albuma, pa je i novi album, Harbinger of Sorrow, dočekan sa dosta pozitivne anticipacije. I Inthuulu nisu razočarali, ovo je dostojan nastavak dosadašnjeg opusa, hladan, melodičan, emotivan a dostojanstven blek metal sa severa, opsednut smrću i propadanjem, a u svemu tome veoma disciplinovan i kvalitetno odsviran/ produciran. Inthuulu pišu evokativne, pamtljive melodije ali to skoro da po definiciji očekujete od slovenskih blek metal bendova. Kvalitet svega ostalog – aranžmana, svirke, studijskog zvuka, koji bend drži na visokom nivou – izdvaja ih od sabraće. Odlična, ODLIČNA ploča:
https://inthuul.bandcamp.com/album/harbinger-of-sorrow
https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/inthuul-harbinger-of-sorrow

VRDRBR su dva anonimna Nemca sa debi albumom Verderber i mada generalno nemam previše vremena ni apetita za depresivne blek metal bendove, ima neke sirovosti i neposrednosti na ovoj ploči koje su mi bile simpatične. VRDRBR u prvom redu imaju vrlo sveden miks i zvuk, bez rasplinutosti karakteristične za DSBM bendove, a onda je i svirka nekako žustra, znojava, ubedljiva, uprkos melanholičnim harmonijama. Odozgo dolaze vokali koji zbilja sugerišu narušeno mentalno zdravlje i onda sve nekako završava kao solidan paket:
https://vrdrbr.bandcamp.com/album/verderber-2

Grci Kvele sa svojim četvrtim albumom, Frostbitten Apocalypse, zvuče prilično old school i opasno. Iako bend svira negde od kraja prve dekade ovog veka (prvi demo su izbacili 2009. godine), u njihovoj muzici je vrlo izražen drugotalasni pristup zvuku i kompozicijama pa i nova ploča podseća na severnjačke klasike u rasponu od Gorgoroth do Watain, radeći u omeđenom prostoru i u pogledu tehnike i u pogledu produkcije. No, Kvele u svemu tome ostavlaju utisak autentičnosti, i sa produkcijom koja je takođe old school i dosta prirodna uspevaju da osvoje mnogaja ledena old school srca:
https://kvele.bandcamp.com/album/frostbitten-apocalypse

Belgijanci Nether sviraju blek metal ali se oblače kao trešeri, pa onda ovo nije onaj najnihilističkiji, od sveta razdvojeni blek metal nego nešpto prijatnija, melodičnija njegova varijanta. Drugi album benda, The Blood of Rats nudi urednu, disciplinovanu, prilično mošersku sivrku i čist ali ne naročito skup zvuk. Melodije nisu prenaglašene, a i ploča ima dovoljno brzine za moje potrebe pa sam rad da je preporučim:
https://voidwandererproductions.bandcamp.com/album/the-blood-of-rats
https://warproductions.bandcamp.com/album/wpcd051-pre-order

Tu su i Indonežani Demon Sacrifice koji se oblače kao, uh, demonski bajkeri, i slikaju se u nekoj pećini. Primereno zvuku njihovog demo snimka, Under the Blacklight of Divine koji je sirov, psihodelični blekend pank što bi trebalo da se svidi i pankerima i trešerima i svima koji vole muziku istovremeno i konfrontativnu i komunikativnu. Ovo je jedan od onih primera gde se korus-na-gitari-sve-vreme isplatio i taj efekat muzici daje psihodelični, bolesni ali zarazni kvalitet. Slatko je:
https://ironboundrecords.bandcamp.com/album/under-the-blacklight-of-divine

Švedski duo Black Birch snimao je po jednu pesmu poslednjih dvanaest meseci a sada tih dvanaest pesama čini njihov debi album, Black Birch. Sladak koncept, nekako hroničarski, a i muzika je prilično okej ako volite atmosferični, antifašistički blek metal. A ko ga ne voli? Only fucking assholes, eto ko! Dobro, ja nisam NAJVEĆI ljubitelj atmobleka na svetu, ali Black Birch su nekako neposredni, jednostavni, producirani dovoljno organski za moje potrebe a pevačica Gina Wiklund ima dobru vokalnu tehniku i kad se ovde zakrlja kako treba, srce mi je na mestu. A krlja se!
https://blackbirch.bandcamp.com/album/black-birch-2

Na sasvim drugoj strani skandinavskog blek metal spektra, da ne kažem crne, jelte, severnjačke duge, su Curse upon a Prayer, satanistički duo sa, evo, već četvrtim albumom za deceniju i kusur rada. The Worship: Orthoprax Satanism je satanistička, ali ne sirova ni nesuptilna ploča. Zapravo, sirovosti ovde ima BAŠ koliko treba između epskih rifova i himničnih melodija, da se čuva ravnoteža haosa i bezumlja. Curse upon a Prayer su vrlo umešni u pisanju i aranžiranju, sviraju ubedljivo i energično, i ovo je album poštenog, ponosnog satanizma, kao iz bakine kuhinje, ako vam je baka bila, jelte, Elizabet Batori:
https://thecursedorder.bandcamp.com/album/the-worship-orthoprax-satanism
https://korpituli.bandcamp.com/album/the-worship-orthoprax-satanism

Hyrde je jednočlani paganski blek metal projekat iz Bristola a njegov jedini član, koji se oblaći kao srednjevekovni vojnik i tako slika, Connall Lee aka Osbryht ima još nekoliko jednočlanih projekata. Standardna priča, ali prvi demo Hyrdea, naslovljen Þes Fyrn Ēþelland mi je nekako sladak sa svojim ultra sirovim, jedva produciranim a opet kompetentnim blek metalom, što meša Staroengleski, srednjevekovne melodije i pankersko krljanje. Lee je svakako solidan muzičar i kompozitor i ove su pesme, iako ne sad nešto REVOLUCIONARNO nadahnute, sasvim prijatne i pitke, i u nekoj lepšoj produkciji bile bi i kredibilni hitovi. A i ovako su lepe:
https://hyrde.bandcamp.com/album/es-fyrn-e-elland
https://nocturnalcurserecords.bandcamp.com/album/hyrde-es-fyrn-elland

Kanađani Wormwitch su PREVIŠE glasno masterovali svoj peti, istoimeni album. Ali ajde, ovo je toliko agresivna muzika da valjda taj zvuk u kome se sve raspada ima nekog smisla. Wormwitch su krenuli kao blackened crust postava ali ovo sada je čist, razarački blek metal u kome ima NEKAKVE suptilnosti u osnovama pesama, ali su onda izvedene sa maksimumom divljaštva i agresije. Nije to ni glupo ni primitivno, samo je usredsređeno na to da vas poravna sa patosom, a ako ste u stanju da pored ovakvog masteringa čujete dobre gitarske solaže i smislene promene ritma i tempa, Wormwitch će vas zadovoljiti i na više od jednog plana. Meni su odlični, ali ja se generalno palim na ovako agresivnu muziku:
https://wormwitch.bandcamp.com/album/wormwitch

Pa onda idemo na doom metal, stoner rock, sludge metal, hard rok i psihodeliju. Cenozoa je grčki jednočlani projekat gde se spajaju post metal i doom metal, ali sa dosta osobenim rezultatima. EP Pangaea uspešno barata i etničkim muzičkim motivima i emotivnom doom metal atmosferom i melodičnim rifovima, bez problema se koristi klavirom i ima iznenađujuće zanimljiv miks i zvuk. Većina bendova na planeti doživljava ,,post metal" deskriptor kao dozvolu da svoj kompletan zvuk pogura u crveno sa gitarama ispresovanim u betonski blok i nula dinamike u konačnom masteru pa je u takvom kontekstu ovo izdanje izuzetno prijatno iznenađenje, sa dinamikom, separacijom, post metalom shvaćenim ne kao još jednom readymade formulom već kao SLOBODOM da se metal meša sa drugim stvarima. Fino:
https://cenozoa.bandcamp.com/album/pangaea

Švajcarci Kahfa sviraju neki fuzz rock sa pevanjem (well, više recitovanjem) na Francuskom. Album Le poison & la reine ima šarma i nekako je neobavezan i zabavan, sa simpatičnim gruvom, solidnim zvukom, dosta momenata gde se trese glavom i lupa nogama:
https://kahfa.bandcamp.com/album/le-poison-la-reine

Season Of The Witch iz Virdžinije na drugom albumu, Vol. 2 zvuče razvaljeno. Ali, što se kaže, u pozitivnom smislu. Ovo je psihodeličan, bluziran stoner rok odrađen organski, prirodno i sirovo pa iako sve to povremeno bude na ivici običnog džemovanja, bend ima dovoljno strasti i eksperimentalne ambicije da se izvuče i napravi nešto vredno da se posluša:
https://seasonofthewitchswva.bandcamp.com/album/vol-2

Brazilci Gods & Punks izdali su svoj novi album za Electric Valley Records a to je praktično garancija da muzika valja. Death je 39 minuta old school hard roka i doom metala, ali i jedan konceptualni narativ ispunjen iommijevskim rifovima, ozijevskim vokalima, pravovernim, klasičnim gruvom. Nema ovde skoro ničeg modernog, naprotiv, album je prkosno staromodan, prljav, sirov u produkciji i svirci, ali ima puno šarma:
https://evrecords.bandcamp.com/album/gods-punks-death
https://godsandpunks.bandcamp.com/album/death

Treći album teksaških Communion je prilično sočna, mesnata ponuda, ako BAŠ volite teški, mučni doom/ sludge metal. Naime, Grotesque Heraldry je ploča bez kompromisa u svojoj ambiciji da iznese tešku, sporu, mučnu muziku na astal, pa da se vi sa njom snađete kako znate i umete. Pesama ima svega tri, ali ni jedna nije kraća od dvanaest minuta, zvuk je težak, lepljiv, moćan i zavodljiv, bend svira izvrsno, kreirajući dramu koja uspešno opstaje preko ovako dugih trajanja kompozicija. Communion nisu tek još jedan funeral doom kombo koji ponavlja stvari što su ih pre njih drugi već kanonizovali i Grotesque Heraldry je ploča koja sporost i težinu donosi pred nas sa novom, autentičnom svežinom:
https://communiontx.bandcamp.com/album/grotesque-heraldry

Psychedelic Witchcult nisu mrdnuli ni milimetar sa pozicija na kojima su bili sa debi singlom prošle godine. Prvi album, They Used Dark Forces je isti taj lo-fi, ultradrogirani, hororom pokretani psihodelični okultni doom metal i ako ste ga voleli tada, volećete i sada. Šveđane apsolutno ne zanima nekakva svetska slava i opšte prihvatanje njihove vizije, ovo je muzika striktno za hardkor stoner-doom-okult publiku i ostali tu nemaju šta da traže. Slatko je:
https://psych-witchcult.bandcamp.com/album/they-used-dark-forces

Kvebečani Alvar su vrlo zanimljiva zverka. Njihov aktuelni EP (mada, pošto su pesme ogromne, zapravo minialbum), Réminiscence je u suštini post (doom) metal ploča, ali onda ima i blek metal agresije i brzine između sporih, meditativnih, blago disonantnih pasaža, a ima i čistog, old school doom metala. Bend bi možda bio i efektniji da se odluči za jedan od ovih smerova i unutar njega razvija svoje ideje ali i ovako je materijal zanimljiv, produciran sasvim podnošljivo i vredi da se čuje:
https://alvarofficial.bandcamp.com/album/r-miniscence

Kolege iz Ontarija, Absorb su nešto slično samo na najmučnijim podešavanjima. EP Smog ima tri pesme, sve su preko osam minuta i ovo je abrazivni, teški, spori doom-sludge koji melje sve pred sobom nisko naštimovanim gitarama, paklenim udarima bubnja i divljačkim vokalima. Nije lako da se istrpi ali kad uđete u ovaj gruv, ne izlazite iz njega do kraja:
https://absorbmetal.bandcamp.com/album/smog

Zna se da sam dosta težak kad je u pitanju instrumentalni stoner rok, ali evo, El Spuremo iz Severne Dakote mogu da preporučim. Njihov album, Signor Morte Improvvisa jeste u principu snimljen džem-sešn, ali ima tu dosta dobre saradnje između muzičara, bluz i folk komponente ovog psihodeličnog zvuka su lepo upletene i rade kako treba a zvuk orgulja koji je jednako dominantan kao i zvuk gitare mi jako prija:
https://elsupremo.bandcamp.com/album/signor-morte-improvvisa

Ako doom metal volite da tropšite samo u njegovoj najepskijoj, najraspevanijoj formi, pa ako je moguće da bude i malo folklorne dimenzije u svemu tome, IMATE SREĆE. Rusi Scald su dvadestesedam godina nakon albuma prvenca snimili nastavak i nazvali ga, sugestivno, Ancient Doom Metal. Jako je to cheesy i melodično i sve to, ali ko voli, mislim da će biti u ekstazi. Ovo je kao da ste sve albume my Dying Bride i Paradise Lost srolali u jedno i popušili na eks:
https://www.youtube.com/watch?v=5r_qLby0vC0

Čuli ste za ravnozemljaše, ali evo ima ih i koji misle da je Mesec ravan. The Moon is Flat iz Vašingtona sviraju prijatan, na momente sasvim hipnotičan psihodelični, teži rok. Album A Distant Point of Light ima neužurban, relaksiran tempo, kreirajući prijatan gruv međuigrom gitara, bubnjeva i klavijatura, da bi ga onda postepeno apgrejdovali u monumentalne, epske komade glasne psihodelije. Trik jednostavan na papiru, ali treba umeti konzistentno ga izvoditi iz pesme u pesmu. The Moon is Flat to postižu uz dosta elegancije, sa hardrokerskim šmekom i pristojnom produkcijom na svojoj strani. Veoma prijatno iskustvo a plaća se koliko sami želite da date:
https://themoonisflat.bandcamp.com/album/a-distant-point-of-light

Kad Šveđani zasviraju psihodelični, okultni rok, mi ostali možemo samo da se sklanjamo. The Other Sun su iz Gotenburga, a album je kao teleportovan iz najbolje sezone sedamdesetih godina prošlog veka. Ovo je okultno, atmosferično, psihodelično i odsvirano sa neverovatnom količinom entuzijazma ali i vrlo internalizovanog respekta za ritualnost ove muzike. Sam miks i mastering jesu bučniji od onog kako bi to bilo IDEALNO, ali pesme su napisane predobro a bend zvuči tako autentično da ne mogu da im odbijem mnogo poena. Osam pesama apsolutnog blagoslova:
https://theothersunsweden.bandcamp.com/album/daimon-devil-dawn

Sad smo u narednoj sekciji: thrash i speed metal, hardcore i grindcore, pa death metal. Witches Brew je firma koja bira šta će da izda pa u većini slučajeva možete biti sigurni da će to vredeti da se čuje. Vectis / Grimsever je split EP između portugalskih Vectis i kalifornijskih Grimsever. Ovi prvi su kvartet i njihov black-thrash metal je u savršenoj formi (plus je natprosečno pristojno produciran) u ove dve pesme. Sjajno! Grimsever je jedan čovek, Adrian Malum, i mada i on svira blackened thrash, njegove pesme su melodičnije, rokerskije, epskije, možda bliže onom kako sada zvuči, recimo, Hellripper. Svakako je i ovo odlično producirano, štaviše, Grimsever zvuči SVETSKI, pa pričamo o izdanju sa kojim nemate šta da pogrešite:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/vectis-grimsever
https://vectis.bandcamp.com/album/vectis-grimsever-split

Rodno mešoviti Rumuni Goatrocity vrlo časno pružaju šest pesama old school blackened thrash metala na EP-ju Atrocity of God. Nema tu skoro nikakve filozofije, pesme su primitivne i prijemčive, rifovi simpatični, produkcija sirova, ali ne toliko sirova da stoji na putu užitku. Ko voli ovakvu muziku, dakle, Sodom, Destruction i slično, neće pogrešiti sa Goatrocity:
https://goatrocity.bandcamp.com/album/atrocity-of-god

Razume se i Death Racer iz Linca u Austriji cepaju blackened thrash metal. Njihov debi album, From Gravel to Grave, objavljuje Dying Victims Productions pa već unapred znate da ćete ovde dobiti patiniranu muziku, produkciju koja prezire savremenu plasitčnu beživotnost (a sama za sebe je sasvim solidna, sa tankim, oštrim gitarama, velikim basom, dinamičnim bubnjem), ukratko, autentičnost. Pesme su lepe, starinskog šmeka i dobrih rifova, sa odvrištanim, demonskim vokalima i tempom koji je jak ali ne prebrz. Smrti ionako niko nije umakao:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/from-gravel-to-grave
https://www.youtube.com/watch?v=IoGd7QtLez8

,,Normalan" thrash metal stiže nam iz Kenta u Engleskoj. Chemical Storm imaju jedan EP iz 2018. godine i sada imaju još jedan, Digital Dementia. I dobri su, ovo su četiri pesme strejtforvard trešeraja bez filozofije, samo rifovi, čukanje, i mošerski gruv. Bend ima solidnu produkciju, ima i pevača zbog koga me njihova muzika podseća na Lich King a što je popriličan kompliment. Nema neku IZRAZITO originalnu dimenziju, ali je ovde kompetencija na visokom nivou i materijal je ugodan i pitak:
https://chemicalstorm.bandcamp.com/album/digital-dementia
https://www.youtube.com/watch?v=8U9Iz7B_cnc

Pa onda imamo i Toxic Messiah sa američkog Srednjeg zapada. Bend je imao jedan singl pre dve godine ali je EP Divinity sa svojih pet pesama onaj pravi propisni debi za grupu koja definitivno obećava. Toxic Messiah sviraju thrash metal sa samom mrvicom power metal melodičnosti, no ne morate brinuti za kvalitet. Rifovi su naloženi, često negde između Slayera i Metallice, vokali su promukli i ekspresivni, tempo solidan. Plus, EP se daje po ceni koju sami odredite. Fer!
https://toxicmessiah.bandcamp.com/album/divinity-2

Brazilski rodno mešoviti trio Tyranno svira blackened thrash/ death metal, dakle, spaja sve najbitnije žanrove ekstremnog metala pod jedan kišobran. Ekipa iz Rija ima već dva albuma a novi EP, The Last Nail in the Coffin udara poslednji, jelte, čavao u kovčeg. Ne znam da li bend posle deset godina svirke ovo nudi kao svoje poslednje izdanje, ništa ne kažu na, jelte, mrežama, ali ovo je dobra, vrlo old school i old school dramatična muzika koja se ne loži na produkciju i skupoću ali ume da napravi i kinematski ambijent i nije samo prosta krljačina. Prelepo:
https://tyranno666.bandcamp.com/album/the-last-nail-in-the-coffin

Još black thrasha stiže iz Džordžije na novom EP-ju sastava Krypt. Nazvana Great Spawn of the Worms of the Earth, ova ploča od svega četvrt sata ima i mnogo dobrog thrash metal rif-rada i dosta ubedljive blekmetalske atmosfere. Lepo je to uklopljeno i bend na momente zvuči kao Slayer ili Bathory u nekakvoj hardkor varijanti. Slatko!
https://youtu.be/JBwzg-iTL-s

U Category 7 svira Phil Demmel, dakle, bivši gitarista Vio-lence, Machine Head, Lamb of God pa na kraju i Slayer (i Kerryja Kinga) a peva John Bush, bivši pevač Anthraxa i i dalje pevač legendarnih Armured Saint. I ostala tri člana su face sa kilometražom i iskustvom pa je jasno da debi album, Category 7 zvuči kao nekakva thrash/ heavy metal supergrupa koja je rešila da konačno okrene neki keš za sebe. Sasvim je to lepo, pitko i isporučuje sve rifove, gruv i kafanski dert koji očekujete. Nema naročito mnogo ambicije ovde da se prevaziđe ono što je bilo ko od članova radio u prošlosti, ali ugodno je:
https://category7.bandcamp.com/album/category-7

Liverpulski Coughin' Vicars sviraju TOLIKO dobar pank da mi je teško da ulijem sav svoj entuzijazam za njihov album Curses & Prayers LP u tekst. Ovo je istovremeno old school, a da ima progresivnu, zrelu, odraslu crtu, istovremeno me podseća na milion bendova sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih a da nije imitacija ni jednog. No, bezbedno je reći da, ako ste ikad voleli bendove u rasponu od Rudimentari Peni i Subhumans pa do, recimo, PIL i Joy Division, sa Coughin' Vicars ne možete da promašite. Dakle, ima tu i postpanka ali u najčitijoj, najiskrenijoj formi, kao nadgradnja a ne ograđivanje od panka, zvuk je jeftin a ODLIČAN, pesme su dinamične, izvedbe strastvene. Mislim, mnogo je dobro:
https://coughinvicars.bandcamp.com/album/curses-prayers-lp-pre-order

Hardkor koji sviraju portlandski (iz Oregona) Hard Pill je mnogo agresivan. I na ivici je nu metala. Ovo je nabadačka srednjetempaška muzika, sa tri pesme nervoznog gruva na EP-ju Into the Woodchipper with You, vokalima koji spontano dođu i do death metal registra, generalnom metalcore energijom koja je dobro iskorišćena:
https://hardpillpdx.bandcamp.com/album/into-the-woodchipper-with-you

Hrobar na Slovakom, naravno, znači grobar a u pitanju je, kako i sami kažu, old school crossover ekipa. Album MŔTVY ŤAH (što, pretpostaviću, znači ,,dead lift") ima čak devetnaest pesama i nagađate već da su kratke, jednostavne, nastale ukrštanjem pankerske nervoze sa malo metalske discipline. Gitarista svakako voli da se pokaže kad solaže dođu na red i ima i sa čime. Vrlo old school, producirano sirovo i veoma šarmantno. A po ceni od koliko date i PRISTUPAČNO:
https://hrobar.bandcamp.com/album/m-tvy-ah

I Maležani Iron Gaze sviraju krosover, barem po sopstvenom priznanju, ali njihov debi EP, Exordium, je teži, mračniji, hermetičniji. Ovde nema mnogo koketiranja sa pankom, skejtbordima, zezanjem, muzika je disciplinovana, čvrsta, mučna i namenjena ozbiljnom, sumornom hedbengu. Okej je, naravno! Šest pristojnih pesama u pristojnom zvuku:
https://irongaze.bandcamp.com/album/exordium

Eternally Fucked iz Majamija prže mnogo gadan crustpunk na svom EP-ju Salty Kisses and Starfish Wishes. Ovo je producirano tvrdo, glasno, napucano, pa bend sebi pripisuje i sludgecore dimenziju, a pesme su jednostavne, besne, sa oscilovanjem između panka, sludge metala i grajndkora, razjarenim, maničnim vokalima, jednostavnim rifovima i strahovito mnogo besa. Dobro je! Ne znam baš dal' je dobro za poskupih deset dolara, ali dobro je:
https://eternallyfucked305.bandcamp.com/album/salty-kisses-and-starfish-wishes

Indonežani Horrified podarili su nam lepu kolekciju pesama sa svojim novim EP-jem, Hatred Choir. Ovo je sedam komada old school deathgrinda, bez zastranjivanja u ikakve modernije dekadencije. Dakle, ovde se svira blastbit ili d-beat, vokali su promukli a gitare sviraju klasične tremolo rifove. Užitak, pogotovo jer ništa ovde ne preteruje sa trajanjem i Horrified ni u jednoj pesmi ne prebacuju dva minuta, pokazujući visoku svest o tome kako njihova muzika treba da se konzumira – u rakijskim čašicama i na iskap. Produkcija takođe šarmantno muljava i ovo je veoma lepo izdanje za ljude koji znaju šta valja:
https://horrifiedhordes.bandcamp.com/album/hatred-choir

Kanađani Culled još nemaju album iza sebe ali novi EP za HPGD, Psycles nudi dosta materijala da se sa njima upoznate. Zanimljivost kod ovog kvinteta je da bend kombinuje sludge metal i grindcore na način koji nije tako čest kod kolega, sa pesamama i od preko sedam minuta i dota ambicioznim aranžmanima. Ništa ovde, ispostavlja se, nije na silu, iako je sklopljeno od dva skoro pa najagresivnija žanra na svetu, zvuk je snažan ali ipak sa merom dinamičnosti, a pesme maštovite i interesantne:
https://hpgd.bandcamp.com/album/psycles

K.N.B. su dva lika iz Klivlenda koja sviraju skoro nepodnošljivo bučan noisecore. Ovo je grindcore poguran u ekstrem sa svakim poznatm produkcijskim i sviračkim trikom da zvuk i pesme budu što je moguće agresivniji. Sreća je pa četiri komada na EP-ju Slavedriver traju u proseku po 35 sekundi pa je bend pogodio pravi format za svoj izraz i servirao jedan odličan obrok bola, patnje ali i ekstaze. Sad, ne znam da li ćete dati sedam dolara za manje od dva i po minuta paklene buke ali dobro je ovo:
https://knbgrind.bandcamp.com/album/slavedriver

Finci Cannibal Accident imaju iza sebe već četiri albuma pa je ovogodišnji demo snimak, Disgust Promo 2024 verovatno samo hvatanja zaleta za sledeći. Bend svakako zvuči usvirano i u formi sa pet pesama prljavog ali disciplinovanog deathgrinda koji ima ne baš EKSPERIMENTALNU ali svakako ekscentričnu, nemirnu dimenziju sa kreiranjem dosta zanimljivih atmosfera pored neumoljivih krljanja. Ako vam ne smeta neprijatna tematika pesama (mada ima i jedna napisana protiv, jelte, bogataša), Cannibal Accident su vrlo pitki a ovo se plaća koliko date:
https://cannibalaccident.bandcamp.com/album/disgust-promo-2024

Sirova black death krljačina stiže iz Austrije posredstvom prvog demo snimka sastava Qlīpōthorax. O njima ne znamo ništa, ni ko su, ni ko su im roditelji, ni gde žive ni imaju li ikakvog prethodnog iskustva. Ne znamo ni koliko ih ima, ali demo The Temple Of Transcendental Being sa svoje tri pesme nudi dovoljno brutalne krljačne da sva ova pitanja ostavimo za neki drugi dan. Ovo je old school, jednostavna i neposredna muzika, producirana krševito i namenjena hardkor publici. Navalite:
https://misericordiarecords.bandcamp.com/album/the-temple-of-transcendental-being

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 27-07-2024, 12:00:45

Infernal Realm su kvintet dosta iskusnih muzičara iz Sijetla i debi album, Chamber of Desolation im i zvuči rutinirano i profesionalno. Ovo može da bude i mač sa dve oštrice jer death metal koji bend svira nema neki veliki sopstveni karakter, sastavljen je od proverenih fora, produciran dobro, uredno, ali bez nekakve posebne završne obrade. No, mislim, ako niste baš nešto najstrašnije blazirani, u Chamber of Desolation ćete čuti dobre rifove, kvalitetnu vokalnu izvedbu, mnogo ritmičke varijacije, finih solaža. Prosto, ovo je dobro, nije samo odrađivanje posla i davanje nephodnog minimuma već imamo na meniju pun, punokrvan death metal obrok sa brzom svirkom, pa onda gruverskom, mošerskom svirkom, razgovetnom, komunikativnom produkcijom. Pesme su napisane DOBRO kad ih na kraju poslušate i Infernal Realm apsolutno zaslužuju svačiju pažnju.
https://infernalrealm.bandcamp.com/album/chamber-of-desolation-2

Primitivniji, ,,pećinskiji" death metal stiže iz Kanade sa debi albumom njufaundlendskih InfectDead. Midnight Mass je ploča puna hororičnih rifova, odvratnih vokala, generalno atmosfere tako podešene da posle slušanja albuma morate da se istuširate. Naravno, ovo mislim u pozitivnoj konotaciji. Death metal koji zvuči ovako primitivno a da opet ima šmek i hemiju vredi čuti:
https://infectdead.bandcamp.com/album/midnight-mass

Ako volite Artificial Brain i Afterbirth – a ko ih ne voli? Pa znate i sami: Only fucking assholes, eto ko! – volećete i njujorški Conglaciation. Ne najmanje i jer gitarista i basista ovog benda, Cotter Champlin, trenutno svira u živoj postavi Artificial Brain pa je onda filozofska i zvučna sličnost nekako i prirodna. Champlin je inače i entuzijast videoigara i nekako se sve to prirodno sklapa u muzici Conglaciation koja je izrazito ,,naučnofantastična" i, sa svojim stalno mutirajućim ritmom i nemirnim harmonijama nudi prikladan program za modernog slušaoca naviklog na konstantni multitasking. Debi album, Conglaciation je zaista sličan Artificial Brain, sa svojim shvatanjem death metala kao muzike koja pruža izuzetno široko polje u domenu harmonije i ritma, a gde strukture pesama mogu da odu jako daleko od rokenrol predloška, dok i dalje ostaju čvrsto ukorenjene u intenzitetu rok (i metal) muzike. Sve to zvuči istovremeno i vrlo avangradno ali i vrlo neposredno, intimno, prijemčivo, sa pesmama sastavljenim od velikog broja suptilnih, promišljenih detalja sklopljenih u celinu minucioznim radom sva tri muzičara. Bubnjar James Knoerl iz Death's Eminence, Thūn i još mase drugih projekata ovde daje vezivno tkivo koje sve drži na okupu a moguće da će najveća prepreka ,,normalnoj" publici u prepoznavanju dubine i suptilnosti ove muzike biti standardni death metal vokal Andrewa Gonzaleza – koji peva i u Abysm iz Njujorka – koji je, da se razumemo, i sam suptilan i teksturiran kao i muzika ali svakako najviše sugeriše primitivnost i agresiju od svih elemenata ovog paketa. No, ako ste makar malo radoznali ,,normi" koji bi da ispita šta to ljudi ZAPRAVO čuju u death metalu, Conglaciation nude jako dobar jelovnik muzike koja se sluša, upija, analizira i voli:
https://conglaciation.bandcamp.com/album/conglaciation

Nemci Anasarca nisu snimili album od 2017. godine, ali najavljuju svoj peti dugosvirajući uradak za docnije ove ili negde u idućoj godini. U cilju razgaranja našeg apetita, tu je "Goddess of the Somber Shade" promo 2024, dakle, demo sa tri pesme i to su DOBRE pesme. Death metal koji Anasarca sviraju je atmosferičan, skurilan, mračan i zabavan, a svirka je kvalitetna, snimljena prlično organski i prirodno i onda u masteringu NE ispasirana u bezukusnu, bljutavu smešu. Dakle, ovo je odlična najava albuma i veoma ću ga rado slušati kad izađe:
https://anasarca.bandcamp.com/album/goddess-of-the-somber-shade-promo-2024

Odlični su kolumbijski Kurare na svom debi EP-ju, Abya Yala. Ovo je pet pesama vrlo dobro produciranog, vrhunski odsviranog death metala koji ima tempo i intenzitet brutal death metal kolega, ali uz melodiju i pitkost koje nisu za njih karakteristične. Ovo je dobar spoj, muzika je komunikativna a bend deluje spremno da osvoji svet. Odlično:
https://kurare.bandcamp.com/album/abya-yala

I dalje smo u Južnoj Americi a Kryptonian je jednočlani projekat Čileanca po imenu Milton Leyton. Ovaj momak, koliko vidim, ne svira ni u jednom ,,pravom" bendu a što je greota jer debi album Kryptoniana, naslovljen El Fin De La Raza Humana, iznenađuje kvalitetom i zrelošću. Ovo je vrlo, ali VRLO dobro produciran, vrlo tehnički impresivan death metal negde na razmeđi brutalnog death metala i melodičnijeg death metala sa progresivnim i ,,svemirskim" elementima i Leyton nudi odličan zanat, pa i dosta dobrih ideja. Materijal je, za moj ukus, možda i preobiman, sa jedanaest pesama od kojih ni jedna nije kraća od četiri minuta (a neke su i preko sedam), pa bi, kao i mnogim drugim jednočlanim projektima, i Leytonu valjalo malo edtovanja, ali album je svejedno IMPRESIVAN i zavređuje pažnju:
https://kryptonian.bandcamp.com/album/el-fin-de-la-raza-humana

Kanađani Sinisfear svoj zvuk opisuju kao spoj Slayerovog Reign in Blood i ,,klasičnog severnoameričlog death metala". Ko se ne bi ozbiljno primio na to i pre prvog takta muzike? Ispostavlja se da novi EP (deset godina nakon izlaska prvog) NIJE LOŠ. Arise Legions ima sedam pesama kvalitetnog, komunikativnog death metala sa ne baš previše Slayer elemenata ali znam šta hoće da kažu. Muzika je neposredna, sa dobrim rifovima, bez preteranog komplikovanja u aranžmanima i bend ima prepoznatljiv, karakteran zvuk. Svirački svakako ima šta da se čuje, sa razuzdanom bas gitarom, dobrim solažama, generalnim kvalitetom. Vredno pažnje, a pogotovo po ceni koju sami određujete:
https://sinisfear.bandcamp.com/album/arise-legions

Isto iz Kanade su Hellbörn, trio kvebečkih muzičara sa dosta iskustva sa lokalnim death i black bendovima. Drugi album Hellbörn, nazvan Terrestrial Damnation je primitivna, vrlo old school procesija pesama koje zvuče kao da su nastajale u sam osvit ere death metala. To da se album završava obradom Possessed nije slučajno jer on ceo i podseća na Possessed, ali i na black-speed bendove poput starog Sodom, Destruction itd. Ima to šarma ako volite old school sirovinu:
https://hellborn.bandcamp.com/album/terrestrial-damnation

Opet Kanada! Repugnant Scum su tri lika uz Alberte, sa drugim albumom, 202 Proof i ovo je simpatičan, prilično old school death metal sa kratkim,ekonomičnim pesamama i nervoznom enregijom. Repugnant Scum i zvučno i muzički podsećaju na stvari iz prve polovine devedesetih, pre epohe apsurdno visoke kompresije i ultra-brutalne svirke i ovaj materijal je prijatno podsećanje na svežinu i maštovitost koju ste mogli čuti na tadašnjim albumima bendova poput Monstrosity, Cannibal Corpse, Malevolent Creation. Meni to vrlo prija:
https://repugnantscum.bandcamp.com/album/202-proof

Šveđani Bloodcrown su kao Morbid Angel kada bi ovi bili mrvicu bliži thrash metalu. Album Sound of Flesh and Bone, dakle, nudi OZBILJNO death metal peglanje i samo nešto razgovetniju, komunikativniju muziku nego što je u ovom žanru prosek. Ali, mislim, Bloodcrown su vrlo brutalni dobar deo vremena, paralelno sa tim da čuvaju morbidejndželovsku epiku i eleganciju. Prelepo:
https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/sound-of-flesh-and-bone-2024

Jedna prava death metal pooslastica za ovaj vikend dolazi iz, nagađate, 20 Buck Spin kuhinje. Laceration iz Kalifornije imaju drugi album, I Erode, i ovo je mnogo old school lepote na malom prostoru. Bend, da se razumemo, radi već osamnaest godina i zrelost kompozicija, funkcionalnost aranžmana i generalno zaokruženost ZVUKA su veoma jaka oružja ovog albuma koji uzima neke vrlo prepoznatljive elemente death metala devedesetih i stručno ih sklapa u jednu svežu, prijemčivu novu formu. Laceration prosto zvuče kao da su direktno iz 1998. godine uskočili u 2024, uzimajući šta i koliko im treba od Immolation, Morgoth, Incantation, valjajući odlične rifove, sjajan gruv, lepe solaže. Pritom zvuk je čist, razgovetan a opet HEAVY, moćan, propisno death metalski, bez kompromisa ali i bez besmisleno nadrkanih kompresija koje su danas toliko moderne. Odličan album sa svakog aspekta, death metal opus za poznavaoce i gurmane:
https://lacerationbayarea.bandcamp.com/album/i-erode
https://20buckspin.bandcamp.com/album/i-erode

I evo nas na kraju sa heavy metalom i krosžanrovskim pločama. Rope iz Sijetla sebe opisuju kao ,,Dark Glam" bend, a što je simpatičan način da se kaže da bend svira melodičnu kombinaciju hevi metala i hard roka, namenjenu ,,normalnoj" publici i sa ambicijom da se prave pamtljive, ugodne pesme. Grupa iza sebe ima jedan album a novi singl, Red Nights, sa svoje dve pesme nudi prvorazredan instrumentalistički vatromet sa puno ukusnog gitarskog rada, snažan ritam i simpatične ženske vokale. Vokalni deo muzike je svakako ovde onaj u kome ima najvbiše prostora za unapređivanje jer pevačica i gitaristkinja Anne Thorsteinson posao odrađuje prihvatljivo ali sa manje energije i KARAKTERA nego što ove pesme zaslužuju. Nesavršen materijal, dakle, ali sa puno dobrih strana, dobrom produkcijom i velikim potencijalom koji se ovde čuje:
https://rope-band.bandcamp.com/album/red-nights

Slovenci SkyEye nastupaju vrlo sigurno sa svojim trećim albumom, New Horizons. Formula se ne menja pa je i ovo smisleno modernizovana matrica tradicionalnog heavy metala, sa malo power i thrash elemenata. Bend svira jako dobro, produkcija je pristojna, pesme imaju mnogo upečatljivih melodičnih momenata a možda je najjače oružje koje SkyEye imaju u arsenalu pevač Jan Leščanec koji i ovde impresionira autoritativnim performansom. Odlično je i apsolutno je greota da izlazi u istoj nedelji kada i album koji ćemo opisati nešto niže, kao album nedelje, a koji je u praktično istom žanru samo, jelte, uživa značajno više promocije:
https://youtu.be/gPQsvosCkhs

Regretski iz Sijetla imaju zanimljivo ime a i sviraju dosta zanimljivu muziku. Baziran pre svega na mišićavom, dinamičnom posthardkor zvuku, album Endless Stasis with the Tantalizing Promise of Change ima i malo sludge/ doom elemenata, tek da zamiriše, i to se vrlo lepo uklapa jedno sa drugim. Pesme su energične, skakutave ali imračne, zvuk je teksturiran a album pritom traje kratko i radi efektno. Lepo:
https://regretski.bandcamp.com/album/endless-stasis-with-the-tantalizing-promise-of-change

Evo ga i drugi ovogodišnji album Harvestmana, tj. Stevea Von Tilla iz Neurosis. Triptych: Part Two je kombinacija tribalnih ritmova, industrijske montaže, daba, psihodelije i folklornih tema i zapravo pričamo o materijalu koji je Von Till pravio u slobodno vreme tokom poslednje dve decenije. Čovek je u svojoj karijeri napravio mnogo ozbiljnih muzičkih spomenika, a Harvestman mi se dopada jer je ovo najizraženije eksperimentalna muzika koju sam od njega čuo, lišena potrebe da se usidri u metalu/ panku i slobodnija po formi i ambicijii od Neurosis i od Tribes of Neurot. Ne nužno BOLJA, ali raznovrsnija i simpatična:
https://harvestman.bandcamp.com/album/triptych-part-two

Pohl iz Šefilda su odlični. Ovo je žensko-muški duo koji trpa faziran, citiram ,,DIY garage psych noise rock heavy metal" i album Mysteries zvuči baš onako kako se nadate. Dakle, svedeno, usredsređeno, ritualistički, hipnotički a opet zabavno, plesno, optimistično. Prelepo je uvek kada vas podsete da je rokenrol muzika pre svega tela i intuicije a tek možda posle matematike i teorije. Fenomenalno:
https://pohl.bandcamp.com/album/mysteries

Italijani Demon Spell su svoj debi EP izdali za Dying Victims Productions i to vam je odmah garancija kvaliteta. I zaista, nema šta da se razmišlja, Evil Nights je ODLIČNA kolekcija staroškolskih heavy metal pesama u nestašnom, okultno-satanističkom ključu, ali bez presecanja svih veza sa rokenrol osnovama ove muzike. Dakle, ako volite Meryful Fate i Venom, volite Diamond Head, volite rane speed i thrash radove iz kuhinje bendova poput Exciter, Bulldozer ili Onslaught, Demon Spell su idealno secište ovih istorijskih linija. Ekspresivna svirka (sa pevačem koji, čini se, svaki drugi stih digne u falseto), old school produkcija, sve zajedno prelepo:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/evil-nights

Evo ga taj album nedelje: Ironflame iz Ohaja su odmorili jednu godinu (doduše imali su kompilaciju retkih snimaka prošle godine) i evo ih sada osveženih sa novim, petim albumom (za osam godina), Kingdom Torn Asunder. Ništa se tu drastično ne menja, ovo je i dalje veoma prijatan trad-metal, melodičan i energičan, epski a opet sa nogama čvrsto na tlu. Kod Ironflame volim što sva mejdnovština i NWOBHMismi koje bend voli nisu ubačeni u neke komplikovane moderno producirane aranžmane, već je muzika bazirana na jasnoj temi i rifu, pamtljivom refrenu i elegantnoj solaži. To ne znači da aranžmani nemaju svoje kompleksnosti, imaju, ali ne putem gomilanja harmonija i nepovezanih elemenata, već putem jedne organske, usudiću se da kažem klasičarske metode razvoja tema. I omot je i dalje vrlo ,,frazetaški" pa nema ni najmanjeg razloga da ovom izdanju ne priđete sa najvećom pozitivnom predrasudom. Hevi faking metal, sestre moje:
https://ironflame.bandcamp.com/album/kingdom-torn-asunder

klem · 28-07-2024, 11:09:06

volim scorn

https://www.youtube.com/watch?v=2WY4sy2uzGs

klem · 28-07-2024, 13:06:56

https://www.youtube.com/watch?v=KkLHYMlpxrA

kako brzo sviraju

Meho Krljic · 30-07-2024, 15:06:00

Da se ne kaže da nisam podsetio, večeras Suffocation u bašti KST-a.

Meho Krljic · 03-08-2024, 12:06:13

Odgledali smo Suffocation i još jednom utvrdili da se radi o bendu sa nemerljivim značajem u istoriji metala, inspiratorima i originatorima mnogo toga što je danas standard u death metalu i šire. A slušali smo i malo druge muzike. Evo izbora onog najzanimljivijeg iz prošle nedelje:

Prvo blek metal, naravno. Nemački duo Finistère osnovan 2021. godine ima iza sebe jedan album, a novi EP, shrieks and howls bije sa četiri pesme glasne svirke i dosta melanholije. To je taj moderni blek metal stil, sa puno kontemplativne izmaglice, ali Finistère su makar energični i imaju dosta zdrav, dosta prirodan zvuk pa je meni to lakše za slušanje. Pesme ne preteruju sa dužinom što je još jedan plus za ovo izdanje:
https://fnstr.bandcamp.com/album/shrieks-and-howls

Iz Norveške su Svartelder, trio koji radi od 2005. godine ali su albume počeli da izbacuju tek 2016. Treći, naslovljen Trenches (prva dva su bili Pits i Pyres) nudi vrlo norvešku, ubedljivu muziku, puno blek metal mraka, očaja, hladnoće ali i kvalitetne svirke, pristojne produkcije i sve to sa prstohvatom avangarde. Jako dobra kombinacija, sa miksom koji je zanimljiv, nestandardan a da muzika ipak ima propisnu metal formu (težina, agresija, epičnost) i sa maštovitim načinom da se materijalu podari malo teatra a da on ne zavisi od prekompleksnih aranžmana i grandiozne produkcije. Meni odlično:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/trenches

Isto iz Norveške su Sjodogg, jedna iskusna ekipa sa već četiri albuma iza sebe i avangardnom dispozicijom. Peti album, Lore se možda može i nazvati post-blek metalom, mada je ovaj termin danas skoro ekskluzivno vezan za melanholične, atmosferične bendove što Sjodogg decidno nisu. Lore je mračna, teksturirana ploča pretećih atmosfera, srednjeg tempa, čestih (maltene stalnih) disonanci, sa mnogo interludija i instrumentalnih vinjeta. Vrlo je to zrelo napisano ali i producirano tako da se istakne hermetična dimenzija muzike i mada ovo definitivno nije ploča za slušaoca koji bi samo da se provede uz malo krljanja, ona će samo malo istrajnijoj publici dati MNOGO:
https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/lore

If I Were The Devil iz Ilinoja sviraju blackened death metal koji KIDA. EP Feasting On Extinction im je prvo izdanje nakon debi albuma iz 2021. godine i ovo su tri pesme death metal čvrstine i gruva a blek metal agresivnosti i epike. Sjajni rifovi, razjareni vokali, dobri aranžmani, pristojna produkcija, vrlo dobro:
https://ifiwerethedevil.bandcamp.com/album/feasting-on-extinction

Zanimljiv debi album imaju i Crystalarium, originalno iz Bostona, sada iz Portlanda u Oregonu. Ovo nije ,,običan" blek metal, već queer-post-black avangarda, ali Alchemical Mutations, kako se album zove, je pun dobre cepačine i mada uglavnom vozi unutar standardnog formata – malo melanholična melodija, malo disonanca – to da je snimljen gotovo sasvim uživo, bez preteranog studijskog krpljenja mu daje propulzivnost i jedan fini zvučni karakter:
https://crystalariummetal.bandcamp.com/album/alchemical-mutations

Oh, pa sladak je i Aetos, prvi EP projekta Aetos a koji je solo preduzeće čikaškog Dana Ozcanlija koji inače svira gitaru u death metal bendu Nucleus. Aetos je melodičan a sirov blek metal, onako, neposredan, bez konceptualizacija i mnogo filozofije, zasnovan pre svega na praskavoj, ekspresivnoj gitari, sa stamenim ritmom i pamtljivim melodijama, ukusnim solažama... Ozcanli je vrlo maštovit gitarista i to da muziku ovog projekta pre svega bazira na dobrim gitarskim aranžmanima je pun pogodak. Ovo dakle, NIKAKO nije taj neki standardni moderni ,,atmosferični" blek metal u kome se samo ređaju molski akordi i koji bi mogla da svira i mašina već punokrvna, ekspresivna muzika, producirana korektno (za andergraund) a odsvirana fenomenalno. I još ovu lepotu plaćate koliko hoćete:
https://aetos2.bandcamp.com/album/aetos

Idemo dalje na doom metal, stoner rok, psihodeliju, hard rok i sludge metal. I bogami su dobri Norvežani Magmakammer na svom drugom albumu, Before I Burn. Njihova muzika spaja proto-metal i sabatovski doom sa garažnim rokom, sve to uz ukusno dodat preliv psihodelije i teško je oteti se sirenskom zovu pesama koje su elegantno spore, okultno melodične, istovremeno i retro i moderne. Bend je, kako kaže, matrice snimio u podrumu stare kuće u Oslu, pa dodavao razne elemente na raznim drugim mestima, i mada album ima taj ,,studijski" kvalitet koji ovo sugeriše, pesme i dalje zvuče vrlo živo i energično. Jako dobra ponuda sa severa:
https://magmakammer.bandcamp.com/album/before-i-burn

Australijski Bad Absalom svoju muziku vide kao ,,stoner-infused punk rock", ali da bude jasno, ovo je pre svega kvalitetan, zarazan (stoner) rok pa onda sve drugo. EP Paradise is Cancelled naginje pank roku, to ne poričemo, pesme su uglavnom ispod četiri minuta (jedna je ispod tri, jedna iznad četiri) i imaju i finu, himničnu energiju, te poletne ritmove. No, pre svega imaju dobar karakter i slušaoca vuku da sluša, učestvuje, kreće se i to je njihov najjači kvalitet. Vrlo fino, a bend, koji ovo i veoma solidno producira, EP prodaje po ceni koju sami odredite. Sjajno, zaista:
https://badabsalom.bandcamp.com/album/paradise-is-cancelled

Kad smo već kod te neke fuzije panka i stoner roka, Manic Abraxas su iz Mejna a njihova muzika je uglavnom d-beat hardcore ali sa stonerskim rifovima i atmosferom. Album Skinformation je snimljen ko u nekom podrumu u paklu, muljav je, ružan, ali ima šmeka. Vredi da se čuje:
https://manicabraxas.bandcamp.com/album/skinformation

Cervine iz Ajove su me iznenadili svojim debi izdanjem, albumom kontemplativnog, melodičnog doom metala pod naslovom Liminal Entity. Ovo ima šest pesama koje su podugačke i sporog tempa, ali koje ne recikliraju standardne doom trikove, već su postavljene na promišljenijim, kompleksnijim temeljima. Cervine svakako možemo nazvati progresivnim bendom ali treba naglasiti da ovo nije prog-metal onako kako se on danas sve češće shvata – kao djent muzika sa malo kompleksnijoim metrikom – već da ovde zaista imamo širok spektar atmosfera i harmonskih lutanja što sve može da podseti i na Gojiru ali i na Leb i Sol. Sjajno je kako god da okrenete, pa poslušajte:
https://cervinedbq.bandcamp.com/album/liminal-entity

Sa sasvim druge strane doom spektra je Putrefilth, doom-death projekat iz Beograda. Ne znam ko je momak koji je snimio prvi demo pod naslovom Seep, ali on dobro zna kako se pišu evokativni, zanimljivi doom death rifovi, ali zna i da producira muziku da zvuči teško, toplo, ugodno. Pesme su dobro napisane i zapravo iznenađujuće kratke i ekononmične, sa puno finog gruva i Putrefilth već na svom prvom izdanju obećava mnogo. Apsolutno vredno pažnje a plaća se koliko hoćete, ako hoćete. A treba!
https://putrefilth.bandcamp.com/album/seep-demo

Barbarian Hermit je dosta kul ime za doom/ sludge sastav. A sastav je pritom iz Mančestera i album Mean Sugar je takođe dosta kul. Ovo je sve nekako tipski, dakle, spor tempo, veliki rifovi, himnični refreni, ali Barbarian Hermit to sviraju sa puno spretnosti, pišu lepe teme i imaju produkciju koja nije baš sve slupala u nepodnošljivu neslušljivost tako da meni njihove eskapade prijaju. Nabadački, moćno, zabavno:
https://barbarianhermit.bandcamp.com/album/mean-sugar

Australijanci King Zog malko mnogo razvlače svoje pesme na drugom albumu, Second Dawn. Ovo je u suštini sabatovski stoner-doom samo bez sabatovske ekonomije u aranžiranju, no King Zog makar imaju po koji lep rif, dobre vokalne aranžmane, upadne tu i neki melotron, gong, sintisajzer, pa ne bude taj album dosadan ili bar ne FATALNO dosadan. Prenapucan mastering za ovakvu muziku – bar što se mene tiče – ali dovoljno zanimljivih tema i melodija da se ovome čovek vrati:
https://marchofkingzog.bandcamp.com/album/second-dawn

Dalje su na redu thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal: Debi album Nizozemaca Bad Omen zaista zvuči kao da je ispao iz osamdesetih godina prošlog veka. Naslovljen Hell Returns on korektno i ZABAVNO rezurektuje zvuk ranog black metala, a što je prevashodno speed metal sa uticajima poput Motorhead i Venom stavljenim u prvi plan. Ništa novo, originalno ili iznenađujuće, ali ovo je, kako smo sugerisali, zabavna ploča solidnog zvuka i razuzdane atmosfere.
https://badomennl.bandcamp.com/album/hell-returns

Acid Mass je jedan baja iz Teksasa koji svira black-thrash, ali realno više thrash nego black. Novi, drugi album, Worship, nakon prošlogodišnjeg debija, je pun propisnigh thrash rifova i klasičnog thrash gruva i samo ga štroka u produkciji odvlači ka andergraund blekeraju. Nije za mase i civile, ali jeste za pošten metalski svet koji ceni dobar rif, pankersku energiju, generalno ljuti rokenrol:
https://acidmass666.bandcamp.com/album/worship

Za ČIST thrash metal tu su Strike Master iz Meksika. A koji su snimili živi album u Osaki. Live in Japan ima čak dvadeset pesama jer se ne ide čak do Japana da se kao nešto štekujete i ovo je sjajan, disciplinovan materijal benda koji svira skoro dvadeset godina i ima iza sebe gomilu albuma. Strike Master nipošto ne izmišljaju toplu vodu ali sviraju žestoko i ubeđeno i svaki trešer koji drži do sebe ovo bi trebalo da posluša sa osmehom:
https://strikemaster1.bandcamp.com/album/live-in-japan

Ha, prošle nedelje smo slušali švedski Bloodcrown a sada je na red došao argentinski bend istog imena. Debi album argentinskih Bloodcrown se isto zove Bloodcrown i to je, onako, poštena, znojava, disciplinovana a opet dovoljno sirova i životna cepačina. Bloodcrown meni zvuče dosta old school, poput Kreatora iz poznih osamdesetih i ranih devedesetih, poput Intrudera i tako tih bendova, a što je, razume se, priličan plus. Pesme su napisane zanimljivo, svirka je na visokom nivou a ni produkcija nije loša. Još ako volite solaže – milina. Bend definitivno ima ,,tehničkiju" oštricu ali ovo nije izgovor za individualističke eksapade već za pažljivo aranžiranje pesama. Odlično je:
https://www.youtube.com/watch?v=92kEIWsYnJ8

Putrid Invokation iz Sakramenta svoju muziku opisuju kao ,,extreme speed metal" ali njihov debi album (posle MILION demo snimaka), Sadistik Hordes je na momente toliko brz da prelazi u grindcore. No, teško je ne biti zadovoljan opusom od petnaest antihrišćanskih, sadističkih pesama gde su rifovi besno presvlačenje po vratu gitare, bubnjevi su mitraljez a pevanje je pakleni lavež, i sve to nekako spakovano lepo, producirano sasvim okej, podešeno da loži, prži i inspiriše. Odličan debi album za svakog propisnog andergraund metalca koji ceni old school sirovinu ali nije talac nostalgije. Ovo je sveže, snažno, PUNOKRVNO:
https://putridinvokationofficial.bandcamp.com/album/sadistik-hordes

Liverpuljani Devils Henchmen na svom EP-ju The Vile Scum Of The Human Race obrađuju Misfitse, Discharge, Pistolse, Suicidal Tendencies, Motorhead... Mislim, izbor pesama je kao da ga je pravila moja erekcija a bend pritom to vrlo vrlo solidno svira. Dobra produkcija, mnogo energije, nema greške:
https://devilshenchmen.bandcamp.com/album/the-vile-scum-of-the-human-race

JJ Speedball je snimio koncept album Southside Rocks, posvećen južnom delu Brisbejna. Sniman ,,tokom pet dana, tokom pet godina" ovo je, kako smo od ovog umetnika navikli da očekujemo, komad žestokog, himničnog pank roka koji slavi, jelte, život, a ovom prilikom izmešan sa malo čitanja poezije. Odlično je, nema šta da se mislite:
https://jjspeedball.bandcamp.com/album/southside-rocks

Kad smo već kod pank roka, Poison Ruïn su iz Filadelfije a album Confrere je ko iz pakla. Ali u pozitivnom smislu: ovo je štrokav, sirov pank rok koji nekako uspeva i da zvuči i retro ali i da ne možete reći da kopira ijedan partikularni bend iz osamdesetih ili sedamdesetih. Umesto toga, Poison Ruïn idu u retro smeru mnogo dalje – sve do srednjeg veka – i sviraju SVOJE pesme, imaju svoj zvuk i karakter i to je jako dobro. Kombinacija propisnog pank roka i srednjevekovnog imaginarijuma (pa i malo srednjevekovnog folka) je apsolutno dobitna čak i u ovoj muljavoj produkciji:
https://poisonruin.bandcamp.com/album/confrere

Glazgovski Lesser Beings na istoimenom debi EP-ju trpaju soidan metalizirani hardkor. Ovo ima dosta metalskih rifova i mošerskog gruva, ali i te neke strejtedžerske besne energije. Produkcija je vrlo doba a pesme su dugačke taman koliko treba da ne zamore svojim meljućim srednjim tempom. Fin paketić koji imate i na kaseti ako želite, a digitalni daunloud plaćate po želji.
https://lesserbeings.bandcamp.com/album/lesser-beings

A Rotten Disgust su teksaški metalizirani hardkor bend koji isto tako dobro kolje, trpa i sahranjuje na EP-ju Threat 2 Myself. Ovo su tri kratke, teške pesme odličnog moš-gruva i rifova koji na momente skrenu i ka death metalu, sa dobrim pevanjem, dobrim zvukom, generalno dobrim svim elementima. El Paso jak:
https://rottendisgusttx.bandcamp.com/album/threat-2-myself

Limb From Limb su iz Ohaja a njihov hardkore zvuči kao Slayer koji sviraju sa The Haunted i Entombed i takmiče se ko će brže, jače, bolje. Worthless//Flesh Decay je EP sa dve pesme i ovo je baš BAŠ težak, moćan trešerski hardcore, produciran napucano, napisan znalački i prodavan po ceni koju sami odredite. Vrlo lepo:
https://limbfromlimboh.bandcamp.com/album/worthless-flesh-decay

Pa opet iz Teksasa onda imamo Blind Effect koji su JOŠ bliži thrash i death metalu ali i dalje čuvaju sponu sa hardkorom. EP Eternal Realm isto ima dve pesme, isto se prodaje po ceni koju sami odredite i mnogo kida. Ovo je baš onako, na ivici incidenta, sa razaračkim vokalima i odličnim death rifovima. Moćno!
https://blindeffecttx.bandcamp.com/album/eternal-realm

I Scrape su iz Teksasa ali oni sviraju metalcore. Agresivan, abrazivan, loše raspoložen. EP scrape ima tri pesme disonance, distorzije i generalno disfigurisane svirke koja neće učiniti da se osećate bolje ali će možda da vas podstakne da u svojim lošim osećanjima nađete motivaciju da nešto, jelte, uradite:
https://scrapehc.bandcamp.com/album/scrape

Indonežani The Blinders realno imaju samo dve pesme na EP-ju The Blinders, iako on sadrži pet naslova. Enivej, to su dve veoma HEAVY pesme, sa tekstovima na tarzanskom Engleskom ali tako da Tarzan pokušava da se infiltrira u bruklinsku uličnu bandu. Jebiga, šarmantno je to a i muzika, mošerski beatdwon, je nekako kul:
https://4theblinders.bandcamp.com/album/the-blinders

Za baš onako klasičan hardcore, tu su Zero Cause iz Vinipega. Njihov debi album, Cold Dead View ima četrnaest pesama koje su kao ispale iz poznih osamdesetih, sa mnogo ložačkih rifova, brzim tempom, napaljenim pankerskim vokalom. Sve to zvuči odlično, odsvirano sa puno energije i entuzijazma, producirano vrlo pristojno, i sa lepom varijacijom između pesama koje nisu sve spakovane u identičan aranžman. Odlična ploča za svakog ko voli Attitude Adjustment, Agnostic Front i slične heroje iz tog vremena:
https://zerocause.bandcamp.com/album/cold-dead-view-2

Finski Psykoosi sviraju vrlo štrokav, primitivan mince core, kao ispao iz najdubljih katranskih jama osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Sa razlogom besan, nimalo rezervisan u izrazu a opet neverovatno prostački, album What Do You Value? je poslastica za svakog ljubitelja Agahtocles, Rot ili Fear of God među vama. A IMA VAS:
https://psykoosi.bandcamp.com/album/what-do-you-value

Da li bend nazvan Grind svira grindcore, pitate se vi sada u znoju. Delimično! Dakle, da, ali ne samo grindcore. Novi EP nemačkog benda koji već ima dva albuma u katalogu, Uncontaminated by Dust of Old, sadrži tri pesme vrlo solidnog, ekspanzivnijeg zvuka koji grindcore eksplozivnost spaja sa malo death metala ali i, recimo, emotivnijeg hardkora pa je sve to jedna komunikativnija, gruverskija i, uh, ,,screamovskija" smeša. Svakako je vrlo solidna i vredi da ovaj bend dalje imate na radaru, pošto prave odličnu muziku:
https://grind.bandcamp.com/album/uncontaminated-by-dust-of-old-ep

Šta očekujete od benda koji se zove Insane Madness? Ako ste rekli ,,žestok, nekomplikovan a kvalitetan deathgrind", UBOLI STE U CENTAR i možda bi trebalo da igrate loto. Ova brazilska ekipa časno i znojavo krlja na albumu Pandemia, sa jedanaest pesama koje imaju metal kvalitet u rifovima i izvedbi a pank neposrednost u aranžiranju i generalnoj atmosferi. Sve je jako dobro, zaključno sa mesnatom, ugodnom produkcijom pa ovo, za samo dolar, možete kupiti bez imalo rezervi:
https://insanemadness.bandcamp.com/album/pandemia-2

Portorikance jesmo pregazili u košarci pre neki dan, ali nacija ove nedelje uzvraća odličnom muzikom. Cold Hands of a Martyr je maštovito naslovljen split album tri benda: Out of Hand, Cold Times i Martyr's Tongue i svi su ODLIČNI. Muzika je na rasponu od grindcore/ deathgrinda, preko thrashgrinda i moškora do pankerskog hardkora i sve je SJAJNO. Sva tri benda sviraju izvrsno, pišu dobre pesme i imaju dobru produkciju a na momente imamo i bljeskove maštovitosti i originalnosti da osveže čitav paket. OD LI ČNO:
https://outofhandpr.bandcamp.com/album/cold-hands-of-a-martyr

Brazilski Ghoul'Art nastao je 2020. godine ali je tek ove godine počeo da snima, a što je dobro jer je po zvuku prvog EP-ja, Black Lodge, ovo ekstremno dobro promišljen i pripremljen death metal. Koga, oh, piše i izvodi samo jedan čovek. Čovek sa dosta iskustva sa drugim, uglavnom isto jednočlanim projektima, no, ovo je i produkcijski i kreativno za par klasa iznad DIY proseka, sa tri odlično napisane, dramatične death metal pesme velikih rifova i moćnog ritma. Produkcija je takođe iznenađujuće kvalitetna za nešto pravljeno, skoro sigurno, u kućnom studiju, i ovo je jedno izdanje koje preporučujem bez rezervi jer prosto osvaja na svim poljima:
https://ghoulart.bandcamp.com/album/black-lodge

Bendova sa reima ,,Void" i ,,Witch" u imenu ima neprebrojno mnogo pa su Teksašani Void Witch valjda rešili da samo urade logičnu stvar i naprave ultimativni brending lajfhak. Osnovani 2021. godine i sa dosta pozitivnog fidbeka na rane snimke, Void Witch su stigli do prvog albuma, Horripilating Presence za prilično pouzdani italijanski Everlasting Spew i ovo je jako simpatičan doom death metal po jednom modernom, kvalitetnom šnitu. Kažem ,,modernom" ali tu ne mislim na nekakve grandiozne produkcije i koketiranje sa mejnstrimom. Void Witch imaju jedan osvežavajuće organski zvuk i smisao za aranžiranje, što im sve omogućava da nižu vrlo cool, vrlo sick rifove i imaju pesme koje mrtvački gruv provlače sa puno elegancije. Samo šest pesama na ovoj ploči ali su MOĆNE:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/horripilating-presence

Liverpulski Invocatory ne preteruje sa originalnošću pa je njihov EP, The Communion of Decay sa svoje tri pesme skoro geometrijski presek nekakvih old school death metal ploča iz devedesetih i ranih dvehiljaditih koje smo ionako svi mi voleli. Bend (naravno, samo jedan čovek) kao uzore navodi Grave, Dismember, Demigod i Incantation, pa ako su vam ovi bendovi na srcu, ne očekujete ništa više od poštenog omažiranja njihove muzike, i spremni ste da platite bilo koju cenu uključujući ,,ništa", možete ovo kupiti i uživati. Producirano je okej za ovakav projekat i generalno prija:
https://invocatory.bandcamp.com/album/the-communion-of-decay

Njemački Rise Of Kronos ne sviraju neki pametan deaththrash metal. No, iako je sklopljen prilično po formuli i bez interesantnih šaranja preko crte, njihov četvrti album (za šest godina), Where the Gods Return je relativno prijatan. Mislim, pravolinijski aranžiran, produciran četvrtasto i (pre)tvrdo, ali svakako slušljiv i sa ponekim lepim rifom. Za šest meseci će AI da pravi ovakve albume, da se mi razumemo, ali ovo je JOŠ UVEK sa prave strane crte:
https://www.youtube.com/watch?v=_KsAuYFxkaw&list=OLAK5uy_mI58ZyZaZ46I4HsBTilRa2RpGeX-bg_1o

Duskwalker su iz Ontarija i njihov death metal je nekako jednostavan, četvrtast, sa dosta thrash elemenata, ali opet potpuno ugođen na frekvenciju lake, prijatne zabave. Hoću reći, njihov treći album, Underground Forever, iako imenom može da sugeriše i nekakvu jezivu, jelte, sudbinu preminule ili nepreminule osobe, jasno govori i o tome gde bend sebe vidi u domenu svetske slave, odnosno njenog odsustva. Ovo je muzika od death metalaca za death metalce, lišena bilo kakvih aspiracija da bude shvaćena kao išta više od kvalitetnog kardio-treninga u kome učestvuje i duša, niska energičnih, vrlo solidno odsviranih, gruverskih death metal nabadačina koje ne moraju da izmišljaju nove fore i da krše granice žanra da bi bile zabavne. Nekad je to više nego dovoljno:
https://duskwalkerblacklion.bandcamp.com/album/underground-forever

Graven Lore iz Severne Karoline očigledno obožavaju Magic the Gathering, ali vole i death metal. Debi EP, isto Graven Lore, je paket sa tri pesme (pllus intro i autro) atmosferičnog, fino gruverskog death metala, dobro produciranog, sa lepim, toplim zvukom. Bend ne juri ni brzinske ni, jelte, brutalističke rekorde, ali valja kvalitetne rifove u dinamično sviranom srednjem tempu i vrlo se lako nameće vašoj pažnji:
https://gravenlore.bandcamp.com/album/graven-lore

Dvojica Ukrajinaca iza imena Lord Of Plague cepaju odličan old school death metal. Njihov debi EP (posle solidnih osam godina dinamičnijeg i manje dinamičnog rada), Passage to None, sa svoje tri pesme izbaci dovoljnu količinu dobrih rifova, kvalitetnog gruva i krljačkih, razbijačkih sprinteva da ja budem više nego zadovoljen. Ovde imamo i dobru kućnu produkciju ali i jedan veoma vitak koncept, očišćen od viškova i proseravanja. Meni odlično:
https://lordofplague.bandcamp.com/album/passage-to-none

Finci Scopus Magnus za svoj prvi EP, Magnum Scopus iznose pred publiku pomalo nezdravu opsesiju vatrenim oružjem, ali i dobar, kvalitetan death metal. Ovo je razgovetan, komunikativan materijal sa dosta ložačkih rifova, dobrim gruvom, jednom tečnom, autoritativnom svirkom i solidnom produkcijom. Scopus Magnus vole Bolt Thrower, ali njihova muzika nije imitacija britanskih uzora već moderniji, možda i nekoj široj publici prijemčiviji materijal. Fino je i mada je u međuvremenu uklonjeno sa Bandcampa, ostavljam tekst i link za momenat kada se ponovo pojavi. Valjaće:
https://scopusmagnus.bandcamp.com/album/magnum-scopus

Kalifornijski Cemetery Rot na svom EP-ju Euphoric Consumption of Human Flesh imaku pesmu It came from the sewers – a koja im je i bila prvi singl pre nekih osam meseci – i ovo je neka vrsta njihove lične karte. Plus je, jelte, dobra pesma. Ali pre svega savršeno opisuje zvuk benda a onda ga i predstavi. Ovo je, dakako, štrokav, old school death metal bez aspiracija ka modernoj produkciji, nekakvom kompjuterskom performansu i ulickanom, dosadno jednoličnom zvuku. Cemetery Rot su THE REAL DEAL, prljavi, zabavni i kadri da vas pokrenu ma koliko da imate godina i kilometraže. Pre Sla Tko a ne plaća se:
https://cemeteryrot.bandcamp.com/album/euphoric-consumption-of-human-flesh

Britanski Rumuni Pathogenic Virulence se trijumfalno vraćaju drugim albumom, jednostavno nazvanim Scourged i ovo su neke ozzbiljne lekcije modernoj brutal/ slamming death metal sceni. Naime, da MOŽETE biti ekstremno brutalni sve vreme ako želite, ali da morate znati da pišete pesme koje mogu da izdrže toliku brutalnost i ne postanu monotone, dosadne, neslušljivo ravne. Pathogenic Virulence, naravno, nisu za neiciranog slušaoca, ovo je naprosto previše death metala u svakom smislu za neutrenirano uho, ali neko ko voli brutalni death metal ali ima utisak da svi bendovi nekako zvuče isto, ovde će klimati glavom sa razumevanjem i prepoznati da iako se Pathogenic Virulence čvrsto drže žanrovskog formata, kvalitet pesama, rifova, aranžmana, ostaje najvažniji element muzike. Ekstremno glasno, ekstremno brutalno ali zarazno, zabavno i pametno:
https://pathogenicvirulence.bandcamp.com/album/scourged

Turci Carnophage snimaju albume na svakih osam godina al kad ga snime oni ga baš zakolju. Treći album majstora iz Ankare, naslovljen Matter of a Darker Nature je old school brutal death metal rasturačina koja mi mnogo prija. Ovde nema betonske produkcije omiljene među savremenim brutal death bendovima, ni koketiranja sa slemom i deathcoreom, Carnophage umesto toga samo polivaju savršenim death metal rifovima prebačenim preko organski uzgajanih blastbitova, dodaju ukusne, melodične solaže i onda sve nafiluju dobrim srednjetempaškim moš-delovima. Njihova muzika je, realno, tech-death jer je u suštini i kompleksna i ambiciozna i u metrici i u harmoniji i bla bla bla ali bend u prvi plan stavlja pesme i gruv i to meni izuzetno prija. Sjajno:
https://carnophage.bandcamp.com/album/matter-of-a-darker-nature

E, dobro, evo nas na kraju sa malo hevi metala i malokrosžanrovskih perverzija. Breakker iz Filadelfije na svom prvom EP-ju, Breakker, sviraju baš onako kako retro dizajn omota sugeriše. Ovo je '80s sleaze metal sa svim njegovim ljupkim odlikama, dakle, optimističnim rifovima i poletnim ritmom, energičnim ženskim vokalima i generalno dinamičnom svirkom, ali bez adekvatne produkcije. Cenim što su Breakker u studiju tražili organskiji, prirodniji zvuk, naravno, ali materijal zvuči kao da nije ni izmiksovan i to dosta kvari uživanje. No, pravi hevi metalci će znati da prepoznaju potencijal:
https://breakker.bandcamp.com/album/breakker

Tendrils su veoma težak mathcore sastav iz Velike, jelte, Britanije. Album Long Dead je ne samo mučan na ime disonance, vrištanja i iskrivljenih metrika već je i sam zvuk veoma agresivan, sa naglašenom težinom, puno mikrofonije, miksom koji je dobar, dosta zapravo prostoran ali i masteringom koji je napravljen da vas spljeska. Dobro je ako imate snage i izdržljivosti za ovako nešto. A ako nemajte, trenirajte:
https://tendrilsuk.bandcamp.com/album/long-dead

Članovi Into Subversion su iz Australije i SAD i sviraju u dosta drugih bendova uglavnom death metal opredeljenja. No, ovaj je projekat negde između death metala, slzudge metala pa i industrial metala i EP Into Subversion sa svoje tri pesme pošteno krlja. Sve je ovo neki težak death-sludge groove, ali pored opake gitarske paljbe ima i neočekivanih efekata koji malo oplemenjuju skoro uniformno preteću atmosferu. Bubanj nedinamičan ali svirka dosta solidna. Interesantno, a pogotovo po ceni koju sami određujete:
https://intosubversion.bandcamp.com/album/into-subversion
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/into-subversion

Indonežani Theist su negde između blackened crusta, black metala i death metala ali na novom EP-ju, Post-God Apocalypse, njihove pesme imaju i ingeniozno upotrebljene folklorne motive, horove, elektronske ritmove, epiku koju nisam očekivao od benda koji je deset godina proveo skoro u tišini nakon svog prvog EP-ja. Ovo je sveže, maštovito, pritom veoma agresivno a opet gruvi i zabavno, kao neka mladalačka, istočnjačka varijacija na britanski Anaal Nathrakh. Pa ne časite ni časa, EP je izvrstan a bendu će valjati podrška:
https://theistkvlt.bandcamp.com/album/post-god-apocalypse-2024-ep

Tenue su anarhistički, antifašistički blek metal/ screamo sastav iz Španije i zvuče TAČNO kako očekujete da zvuče iz ovog opisa. No, album Arcos, bóvedas, pórticos je dobar, sa fino izvučenom energetskom i emotivnom suštinom koju ova fuzija podrazumeva. Bend pravi ekspresivne, emocionalne pesme sa mnogo melodičnih i harmoničnih elemenata ali i sa naglašeno rokačkim ambicijama, produkcija je solidna i ovo se lepo sluša, pitko je i prijemčivo. Plus plaćate samo koliko sami odredite. Vrlo ljudski i vredno pažnje:
https://tenuepunx.bandcamp.com/album/arcos-b-vedas-p-rticos

Ako volite ,,shred" i sve njemu blisko, Martin Templum Domini su bend za vas. Ovaj instrumentalni trio iz Španije je sa prvim albumom od pre nekih šest godina privukao dosta pažnje a drugi je virtuozniji, zrelije odsviran, sa više ambicije da se u muziku unesu progresivne i neoklasičarske forme. Meni, koji nisam neki shred-fanatik je The Dark Matter sasvim slušljiv ako već nije neko otkrovenje. Ovo je žestok, energičan metal odsviran pošteno, znojavo i napaljeno, bez gubljenja u baroknim aranžmanima i produkcijskom trikeraju. Ovde se CEPA za sve pare pa ako volite, poslušajte:
https://martintemplumdomini.bandcamp.com/album/the-dark-matter

Blind Guardian ne mogu da ostave svoj četvrti album, Somewhere Far Beyond na miru. Radili su mu remaster, izbacili živu verziju a sada su seli i ponovo ga snimili. Ali, jebiga, dobr je to album i Somewhere Far Beyond (Revisited) je dobra reimaginacija dobrog albuma, jedan onako patinirani nemački power metal sa modernom produkcijom i muzičarima još više sazrelim posle tri decenije svirke. Naravno, malčice se tu izgubi na šarmu jer nema te neke napaljene mladalačke energije lomljenja kalupa, sve je ovo sada rutiniranija svirka, ali se to kompenzuje boljom produkcijom. Moj utisak je da Hansi Kürsch i drugovi ovede uradili pravu stvar jer Somewhere Far Beyond (Revisited) ne zamenjuje originalni album već ga slavi na jedan dostojanstven način i sada obe ploče mogu da zajednički stoje u njihovom opusu i budu svedočanstvo o evoluciji ali i jednoj fundamentalnoj ispravnosti koncepta ovog benda.
https://blindguardian.bandcamp.com/album/somewhere-far-beyond-revisited
https://www.youtube.com/watch?v=ZS85-mLG0V8&list=OLAK5uy_kDdDtHgh7qC3_jC-mIOD3j8Kn58ZZIo0o

Album nedelje! Argentinski power trio Las Historias ima novi album (koji nije BAŠ album, ali o tome malo niže) i to bi trebalo da je razlog za opštenarodno veselje. Ovo je ekipa koja nekako epizomizira taj latinoamerički, u ovom trenutku najbolji mogući napor na svetu da se vaskrsne zvuk autentično psihodelične, bestidno OUT THERE muzike pokretane NE SAMO opijatima već i neutaživom željom da se dotakne nešto izvan i iza svakodnevnog, banalnog, uobičajenog, represivno poznatog. Tokom prethodnih par godina su Las Historias svoj spoj psihodelje i teškog roka, u velikoj meri zasnovan na Hendriksovom nasleđu, rafinirali i unapređivali do mere da je House Of Pain, kako se ovo izdanje zove, ploča sa osam pesama u svega pola sata muzike. I da je to na gomili fantastično. A radi se tek o demu! Ovde, naprosto, nema gubljenja vremena niti nekaih obaveznih sadržaja, svaki takt se svira kao da je najvažniji na ploči, sa gruvom, teksturom i lansiranjima u svemir koja vas drže na ivici sedišta od početka do kraja. Zvuk je naravno sirov, organski, neprskan i SAVRŠEN a svaki od muzičara je majstor sovg zanata ali ne mogu da ne podvučem to koliko je Thomas neverovatan gitarista sa svojim liričkim ali istovremeno SATANSKIM zvukom i tehnikom. Takođe gitarista koji je izgubio gitaru nakon ove sesije i nada se da ipak pronađe svoj ,,prelepi stratokaster". U tehničkim terminima, ovo nije drugi album benda već demo kojim bend najavljuje drugi album i neke od ovih pesama će svakao biti duže i razrađenije kad do albuma dođe, ali House of Pain je već savršena ploča kojoj će dalja razrada i rafinman samo doneti još dubine. Mnogo je ovo moćno i ne treba časiti ni časa, rokenrol nije da se čeka nego da se SLUŠA:
https://evrecords.bandcamp.com/album/las-historias-house-of-pain
https://www.youtube.com/watch?v=Cuf38-fqT3M

Meho Krljic · 10-08-2024, 11:58:57

Svaka nedelja u kojoj izađe novi King Gizzard & the Lizard Wizard mora se računati u dobre nedelje. A bilo je tu i još lepe muzike. Evo:

Prvo blek metal i Mađari Komor Romok koji veoma sigurno otvaraju ovonedeljnu ponudu svojim debi albumom Ov Bones and Darkness. Ovo bi se moglo nazvati atmosferičnim blek metalom ako prihvatite ideju da atmosfera može da vas ubije. Komor Romok su sirovi, ali disciplinovani a pesme su im lavina udaraca i pretećih gitarskih tema sa mnogo ,,đavoljih" tritonusa u svojim harmonijama. Bend ima nezaustavljivu energiju koja gura pesme napred svom snagom a hermetičnost celog koncepta ipak ne sprečava da se dobro čuju zanimljivi slojevi i detalji muzike. Odlično:
https://komorromok.bandcamp.com/album/ov-bones-and-darkness

Tajlanđani Sumis su prelepi na svom novom EP-ju, The Rebellion Against the Credulity Power. Ovaj blasfemični duo još nema album, ali sa nekoliko kraćih izdanja su izgradili svoj zvuk u oštru, nezaustavljivu lavinu rifova i blastbitova, uzimajući pelcer od drugotalasnih bendova, možda prevashodno Mayhem, i pakujući sve u srazmerno kratke, efektne kompozicije. Ovde ih ima četiri, brze su besne, prepune prezira prema organizovanoj religiji i jednostavnih, ložalkih rifova. Produkcija je pritom sasvim solidna i Sumis jedino malo preteruju sa cenom od šesnaest dolara za ovu lepotu:
https://sumis.bandcamp.com/album/the-rebellion-against-the-credulity-power

Prijatan, melodičan blek metal iz Nizozemske stiže nam na debi albumu projekta Braandholt. Ovo je kombo trojice muzičara što su ovaj materijal pripremala poslednjih pet godina i čuje se da je u pitanju rad iz ljubavi. Album Einder karakterišu hipnotički ponavljajući melodični rifovi, monotona, ali na dobar način monotona ritmička podloga, uobičajeni blek metal vokali... Braandholt se drže klasične forme ali snaga njihove muzike i jeste u toj suvoći, hladnoći, gde se ne ide u nekakve prekompleksne aranžmanske ambicije niti produkcijski trikeraj, već se sve polaže na dobre rifove i čvrstu, disciplinovanu izvedbu. I to je dobitna kombinacija:
https://braandholt.bandcamp.com/album/einder

Belgijanci Tenebris Luna iza sebe imaju jedan singl i, evo, sada demo snimak Moriantur in Tenebris Luna sa četiri pesme nadahnute drugotalasnim blek metalom. Odlično to zvuči, uključujući nešto jeftiniju ali jako adekvatnu produkciju, sa prirodnom sponom između evokativnih melodija i superbrzog krljanja što su bendovi poput Emperora i Mayhema utemeljili kao osnovu svog zvuka pre trideset i kusur godina. Bend koji dosta obećava:
https://tenebrislunabm.bandcamp.com/album/moriantur-in-tenebris-luna

WhiteDark je jedan momak u Novosibitrsku koji pravi blek metal. Naravno da album Bones under the snow zvuči hermetično i samotno, ali i nekako duševno, neposredno, sa zvukom koji NIJE LOŠ i pesmama prepunim frustracije, besa, ali i melanholije i žudnje za transcendentnim. Nije ovo ni najzrelije napisana ni producirana ploča koju ćete čuti ove nedelje ali je ISKRENA do koske:
https://whitedark.bandcamp.com/album/bones-under-the-snow-2

Mislim, naravno da Česi Sator Marte sviraju najagresivniji blek metal prepun blastbitova, sažižućih rifova i urlanja kad im se album zove Omnicide. Ljudi bre imaju redenik u logotipu. Enivej, Omnicide je četvrti album ekipe koja svira dvadesetak godina i vrlo je kompetentno i napisan i odsviran. Produkcija je prebudžena, da doprinese agresivnosti i iako to album čini teškim za slušanje, priznajem da je efektno, pa makar morao i da ga slušam iz delova. Pola sata čiste surovosti i užitka:
https://satormarte.bandcamp.com/album/omnicide

In Aphelion je projekat trojice članova klasičnog švedskog black-death sastava Necrophobic (začetog još osamdesetih) i, rekao bih, spravljen sa idejom da bude malo i ,,komercijalan". Drugi album, Reaperdawn, prikazuje kvartet (četvrti član je Nizozemac Marco Prij, bubnjar u Cryptosis) u vrlo raspoloženom modu, sa mešavinom melodije, agresije, himničnosti, folklornog nasleđa. Sve je to vrlo promišljeno, vrlo mudro ukombinovano i bend, iako nije napustio ekstremnost blek metala, definitivno zvuči prijemčivo i za publiku koja sebe ne vidi nužno u tvrdom jezgru ove muzike. Fino napisano, producirano preglasno za moj ukus, ali u celini pitko:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/reaperdawn-24-bit-hd-audio

Ajmo dalje na doom metal, sludge metal, stoner rok, hard rok i psihodeliju. Izraelski jednočlani Lachlann nije jedini predstavnik nautičkog doom metala na svetu ali jeste ove nedelje. Debi album, Divers Doom je šarmantna ploča sporih, epskih pesama o podmorskim mitovima i legendama, sa dosta fine gitarske magije gde atmosferične melodije i isprepletane linije basa i raznih gitara grade suptilan, evokativan imaginarijum. Solidno otpevano, solidno producirano, generalno ukusno spremljeno:
https://lachlann666.bandcamp.com/album/divers-doom

Piedra Cuarzo su Argentinci a njihov EP Supay y la Salamanca za pola sata izmeša dosta alternativnog roka sa psihodeličnim stoner-doomom. Nije to još uvek možda ni sasvim formirana legura ali bend je dosta zabavno slušati dok traži tu pravu formu, sa puno lepog gruva, psihodelične atmosfere, dobrim gitarskim aranžmanima.
https://www.youtube.com/watch?v=_qz6yZpPfw4

Power Doom Smoke Cult bi bili običan doom-sludge bend ali imaju i violinu u postavi. No, da se razumemo, debi ove pensilvanijske ekipe, EP Kill The Sun je odličan nevezano za violinu. Ovo je energičan, glasan i abrazivan doom-sludge/ alternativni metal sa dosta slojevitosti i sofisticiranosti u aranžmanima. Sama produkcija snimka je prilično sirova, ali pesme su napisane da se iskoriste veliki vokalni kapaciteti pevača Brandona, sa širokim spektrom emocija, dramatičnih pasaža i melodija u aranžmanima. Pevanje svemu daje i jednu '90s grunge komponentu a koja odlično ide uz teški, rokački metal i distorzirane solaže na električnoj violini. Originalno, maštovito i vrlo obećavajuće, a ovaj snimak možete kupiti po bilo kojoj zamislivoj ceni:
https://powerdoomsmokecult.bandcamp.com/album/kill-the-sun

Argentinci Del Pantano sviraju spor, smoren doom metal. Ima tu dosta sabatovštine, ali i kendlmasovštine, hoću reći, muzika je u tehničkom smislu jednostavna i spontana, ali su rifovi i harmonije ipak par koraka pomereni u smeru epskog metala i nisu samo iommijevski satanski hard bluz. Nije to loše, mada nije ni nešto sad revolucionarno. Pevač nije neki tehničar ali peva na Španskom a to je jebeno šarmantno. Resurgiendo je drugi album benda i sve je to duševno i prijatno ako već ne originalno i inovativno:
https://www.youtube.com/watch?v=ZbctjZXTp6Y

Kad smo već kod Tonyja Iommija, Oath su dva momka iz Atine koji njega smatraju za božanstvo. Njihov Doom Metal, pak, više vuče na Cathedral i Candlemass nego baš na Sabbath, ali, mislim, sve su to nijanse. EP Death lurks everywhere ima tri lepe, dugačkes spore i melanholične pesme teških rifčina, bluz mirisa i solidne produkcije. Užitak garantovan:
https://oath696.bandcamp.com/album/death-lurks-everywhere-ep

Berlinski Earth Ship trpaju sasvim sladak sludge-doom metal, čija agresivna dispozicija u vokalima i veoma teškom zvuku ima i finu kompenzaciju u melodičnijim, ili makar maštovitijim rifovima koje bend izmišlja. Soar je već šesti album ove rodno mešovite trojke i mada ne ide nešto predaleko preko žanrovke međe, ima ovde dobrog shvatanja da morate slušaoca malo i da mazite harmonijom dok ga udarate u bubrege i posred čela bubnjevima i preteškim gitarama. Fino je:
https://earthship.bandcamp.com/album/soar

Of Amber and Sand je drugi album šefildskih Kurokuma i mada bend sebe naziva pre svega hipnotičkim/ halucinogenim heavy metal sastavom, recimo da je najbliža žanrovska odrednica njihove muzike nekakav psihodeličniji sludge metal. Dakle, jebeno je ovo, agresivno i heavy, na momente baš disonantno, ali ima gruv, ima šmek, nije sasvim nihilistički. Kurokuma između krljačkijh komada imaju kraće, instrumentalne, malo i ambijentalne pasaže i ovo je fino da se malo predahne do sledećeg juriša, ali i same ,,prave" pesme umeju da budu i malo slojevitije i sve se to na kraju sasvim okej sluša:
https://kurokumauk.bandcamp.com/album/of-amber-and-sand

Londonski Black Mass svoju muziku opisuju kao ugly punk doom metal, ali ne treba da se zbunimo, njhov drugi EP, Black Mass EP 2, koji stiže nakon prvenca iz Januara je vrlo kompetentan. Ovo su teški, lepljivi doom metal rifovi, psihodelično, stonersko pevanje i pankerska, energična svirka, urolani u skladnu celinu, sa tempom koji znalački varira između napušenog posrtanja i hardkor treš šutke. Dve pesme, pristojna produkcija, čist užitak:
https://blackmasslondon.bandcamp.com/album/black-mass-ep-2

A jedan od najzabavnijih albuma psihodeličnog roka ove nedelje dolazi nam iz Madrida. Free Ride su jako ukusno fazirani, imaju relaksiran, ali nemiran gruv i stručno se kreću između bluziranih gitarskih poigravanja i garažnijih, pankerskijih testerisanja. Pa još sintisajzer na strateškim mestima! Album Acido y Puto je jedna apsolutna radost od početka do kraja i nemojte tu radost propustiti:
https://freerideband.bandcamp.com/album/acido-y-puto
https://smallstone.bandcamp.com/album/acido-y-puto

Bogu hvala pa Astral Magic ima novi EP. Emerald Tablet / Taste of Sunlight (in My Mouth) su dve pesme i dalje vrhunske skandinavske psihodelije, sve u duginim bojama, kosmičkim frekvencijama, okupane suncem i optimistične. Pored verzija snimljenih sa punim bendom koje čine vinilno izdanje, Bandcamp daje i dve demo verzije koje je Santtu Laakso snimio sam kod kuće. Sve je sjajno, Astral Magic čini život vrednijim življenja:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/emerald-tablet-taste-of-sunlight-in-my-mouth

Pa onda idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski Zero Tolerance izgledaju na slikama toliko mlado da je prosto neobično da sviraju ovako sirov, old school intoniran thrash metal. Tender Is the Flesh im je prvi EP i ovo je štrokav, nestašan speed-thrash kao napravljen u prvoj polovini osamdesetih, ali uz malo bolju produkciju. Svirka je lepršava, bend napaljen, gitaru svira devojka, ima pet pesama i ne zna se koja je luđa. Ne propsutite:
https://zerotolerancethrash.bandcamp.com/album/tender-is-the-flesh

Wavedge su tri simpatična japanska thrash metalca a njihov prvi EP, Martial Wave Slash ima tri lepe pesme poštene, znojave krljačline. Ovo je thrash metal visokog termpa, energične svirke, opasnih rifova, meljućeg basa. Ima tu i blage krosover arome, sa vokalom koji je nekako neposredan, bez mnogo stilizacija, ali i u čestoj smeni tempa gde se brzi sprint prebaci u plesni gruv i natrag. I solaže su sjajne, ima i malo melodičnih momenata a produkcija je iako ne naročito SAVRŠENA, vrlo ugodno hrskava. Sve je ovde odlično pa ne oklevajte:
https://wavedge.bandcamp.com/album/martial-wave-slash

Katalonci Condenados sviraju tako štrokav blackened speed metal punk da biste, kad bi se slučajno sreli na ulici, odmah zvali policiju. Demo 2024 ima četiri pesme opasne krljačline i zvuka kao ispalog iz 1989. godine,sa jednostavnim, brutalno prostim rifovima, visokim tempom i satanskim vriscima tamo gde bi drugi bendovi imali pevanje. Ako ste propisno trenirani slušanjem štroke sa kraja osamdesetih, ovo će vam biti praktično eliksir života. Prelepo:
https://condenados.bandcamp.com/album/demo-2024

Panic Surfer je iznenađujuće kul jednočlani, kućni projekat jednog momka iz Teksasa koji ga je započeo tokom lokdauna pre četiri godine, prvo prdeo poTikToku i Jutjubu praveći satirične video radove, a onda seo da stvarno radi muziku. I, evo, album Dr. Panic Surfer or: How I learned to Stop Worrying and Love American Decline je iznenađujuće kul ploča nekakvog, recimo thrash-core-groove-death metala. Satirična oštrica i dalje postoji, kako se i vidi iz naslova koji aludira na Kubrikov kultni fim Dr. Strangelove, a muzika je pravljena u, rekosmo, kućnim uslovima, ali... Connor Posey je prilično talentovana osoba i ovo je dobar, ložački metal, sa dobrim rifovima, okretnim aranžmanima, odličnim zvukom. Solidne preporuke:
https://panic-surfer.bandcamp.com/album/dr-panic-surfer-or-how-i-learned-to-stop-worrying-and-love-american-decline

Deep Disdain su iz Ročestera u državi Njujork a njihov EP Deep Disdain je sjajna demonstracija kako metalizirani hardcore dobija na snazi i interesantnosti kada baš prigrli metal deo svoje prirode. Deep Disdain tako sviraju rifove koji su ČIST metal, kombinujući sa klasičnim uličnim beatdown trikovima propisne slamming death metal elemente. Fino je to spakovano, pristojno producirano, ugodno:
https://deepdisdain.bandcamp.com/album/deep-disdain

FACE PULP / DOGSTHROWSPEARS SPLIT je split EP dva benda iz Arizone, smeštena negde na spektru između grindcorea, powerviolencea i death metala. Dakle, krljački, besno, podzemno, i veoma lepo ako volite ovakav zvuk. Plaća se koliko date:
https://facepulp.bandcamp.com/album/face-pulp-dogsthrowspears-split

Indonežani Ignoire na svom EP-ju Refuself mešaju metalcore, D-beat hardcore, pa onda i malo black i death metala za jednu simpatičnu mućkalicu. Dve su to pesme i (predugačak) intro, ali su pesme napisane solidno, zvuk je težak i debeo sa niskim štimom i moćnim gitarama, bubnjevi su živi i lepo odsvirani... Generalno, sve je jako solidno i bend apsolutno zavređuje pažnju i praćenje:
https://ignoire.bandcamp.com/album/refuself

Maldosa su teksaški hardcore sastav sa nekim pesmama na arapskom i veoma prljavim, podrumskim zvukom. Ovo je, dakle, metalizirani hardkor sa metal elementima na rasponu od black do speed metala, a pesme su jednostavne, besne, zarazne. EP Fueled by the Flame ima pet pesama ozbiljnog andergraund prebijanja a plaćate ga koliko hoćete, pa, evo:
https://maldosa.bandcamp.com/album/fueled-by-the-flame

Cold Authority su ,,militantni hardkor bend iz Kvebeka". Muzički ovo znači dosta metaliziranih rifova i promenljiv tempo ali naklonost pre svega srednjetempaškim i sporijim moš deonicama uz agresivan vokal. Tekstualno, album Ash and Blood se bavi klasnom podelom, kapitalističkom eksploatacijom, policijskim nasiljem, dakle, sve što treba. Ima ovde dosta tenzije i dosta gruva, produkcija je odlična a svirka opaka pa su preporuke bezrezervne:
https://coldauthority.bandcamp.com/album/ash-and-blood

Dosadašnji demo snimci teksaških Banged Out su bili odlični a debi album, Heaven Sent je logičan naredni korak. Ovo je i dalje manični, vrišteći metalcore, samo sada napravljen još spretnije, sa pesmama u kojima disonantne, nervozne gitare sparinguju sa asimetričnim, ekscentričnim gruvom i neverovatnim vokalima trans-gospođe po imenu Leah Miller. Pesme su pankerski neposredne a opet kompleksne, sa dosta maštovitih elemenata, produkcija je izvrsna, podcrtavajući agresivnost ali bez brikvolovanja zvuka, a to da se ovih trinaest pesama može platiti koliko sami odaberete je posebno pošteno. Fantastičan bend koji zaslužuje svaku pažnju:
https://bangedout.bandcamp.com/album/heaven-sent

Recimo da losanđeleski Phobophlyptix svitaju crossover thrash mada njihov EP Territory of Cybermyiasis ima i elemente grindcorea, powerviolencea, crustpunka. Mislim, MNOGO tu ima elemenata u samo tri pesme koje kolektivno traju tri minuta, ali bend zvuči fenomenalno, kako produkcijski tako i idejno, vozeći brzu, žestoku a opet slojevitu i maštovitu muziku kao da to nije ništa. Grajnderska poslastica a cenu sami odredite:
https://phobophlyptix.bandcamp.com/album/territory-of-cybermyiasis

Dosta dobar pank rok stiže iz Edinburga na eponimnom EP-ju benda Fuck All. U skladu sa imenom, ovo je besna, nihilistička muzika, ali je i rokačka, sa gazećim ritmom, himničnim refrenima i solidnim gitarskim radom koji ide preko linije puke dužnosti i kreira dosta dobrih rifova, tema, melodija. Ima tu i klasne osvešćenosti pa zaista nemam ni jedan jedini razlog da ovo ne preporučim IZ SVE SNAGE. A, da, plaćate šta hoćete:
https://fuckallrnr.bandcamp.com/album/fuck-all-ep

Contact su iz Ričmonda u Virdžiniji ali i iz ranih dvedesetih, makar po zvuku. Novi EP benda, Cursebreaker zvuči zaista kao pozitivni hardkor sa kraja osamdesetih oplemenjen malo težom, mesnatijom produkcijom i sa samo malo metal rifova. No, plesni gruv i melodični vokal su tu da stvari drže u svetlijem delu spektra i ovo će se dopasti svakom ko je u ono vreme voleo Judge i slične hardkor superheroje:
https://contactrva.bandcamp.com/album/cursebreaker

Man, The Robot iz Hjustona krljaju kombinaciju grindcorea i powerviolence hardcorea, ali sa pesamama od preko dva minuta. Dakle, agresivno, abrazivno ali i ambiciozno, ovo je i sasvim pristojno angažovano, ima okej zvuk i generalno je zabavno ako volite muziku koja se trudi da vas u svakoj pesmi rastrgne. A ko je ne voli? Only fucking assholes, eto ko! Enivej, EP Everything is Fine Except for Everything se daje po ceni koju sami izmaštate, pa izvolite:
https://mantherobot.bandcamp.com/album/everything-is-fine-except-for-everything

Gutter Violence su skupina klinaca iz Nju Džersija koja svira, recimo, deathgrind od, recimo, ove godine. Mislim, imali su demo u Januaru i sada imaju album, Gutter Classics Vol. 1. Dobro, ,,album" je možda i preambiciozna formulacija jer ovo ima šest pesama, ali ovo ipak nisu krateži od po 20 sekundi već duže, pa i kompleksnije stvari, sa propisnom produkcijom i sviračkim umećem par stepenika iznad DIY grindcore proseka. E, sad, muzika je kombinacija splatter-grind štroke, sa malo pig squeel vokala, pa i dosta naklona slamming death metalu i mada je taj koktel zdrav, bend ima da jede još leba dok ne usavrši pravljenje pesama. Ali ovako kako jeste, ima to potencijala:
https://gutterviolence.bandcamp.com/album/gutter-classics-vol-1

Indonežani Grindcox sviraju, naravno, prilično pankerski old school grindcore. Ali ne toliko pankerski i old school da demo Manipulashit! zvuči nekompetentno. Naprotiv, bend svira izvrsno, sa pesmama koje imaju kompleksnije strukture (koliko to trajanje od oko minut u proseku omogućava), i sve je jako brzo i efikasno. Produkcija jeftina, kako i dolikuje i bend zaslužuje svaku pažnju grindera i thrashera na svim stranama sveta:
https://grindcox.bandcamp.com/album/manipulashit-demo-2024

Freakish je švedski goregrind projekat koji ulaže neproporcionalno mnogo napora u svoju muziku i produkciju u odnosu na to gde je danas scena. Hoću reći, novi EP (snimljen pre četiri godine ali tek sada izmiksovan i izbačen u javnost), Grindhouse Holocaust, rađen je u pravom studiju, sa pravim instrumentima i ovo je muzika sa mnogo više promišljanja o rifovima, aranžmanima, temama, zvuku nego što klinci danas rade. Time je automatski i bolja, da se razumemo, od 99% smeća okoje se danas snima na kompjuteru ili telefonu i samo je deo takmičenja u šokiranju između dokonih adolescenata. E, sad, nije Grindhouse Holocaust nekakav VRHUNAC goregrinda, ali jeste ugodna ploča za svakog ko voli malo više old school stvari tipa Impetigo, čija je jedna pesma ovde i obrađena. Lepo, a plaća se koliko hoćete:
https://freakish.bandcamp.com/album/grindhouse-holocaust

Nemci Feind voze ozbiljno nervozan deathgrind na debi albumu Ambulante Hirnamputation. Pesama ima sedamnaest, samo tri prebacuju minut ali sve generalno menjaju tempo, ritam i rifove posle svega par taktova. I tako u krug. No, ono što bi drugde bilo samo nabacano svaštarenje, Feind dosta ubedljivo pretvaraju u kratke, agresivne a karakterne pesme. Solidan zvuk, svirka odlična, album vrlo solidan:
https://feind.bandcamp.com/album/ambulante-hirnamputation

Iako Kanađani Tandemoniak na slici izgledaju kao blek metal bend, a omot albuma Ride The Steel sugeriše da ćemo slušati power-thrash metal iz osamdesetih, istina je da je ovo prevashodno grindcore/ grindthrash. Neuredan, malo i haotičan, ali nekako šarmantan u tome. Zvuk je jak i nabudžen, pesme nisu uvek sigurne kuda su pošle ali krlja se časno i ima tu dosta dobrih rifova. Meni dovoljno. Još se i plaća koliko hoćete:
https://tandemoniak.bandcamp.com/album/ride-the-steel

Tendril je pretpostaviću jednočlani black-death-grind projekat negde iz Engleske i debi album, Tendril, je prilično ubedljiva i zanimljiva kombinacija agresije i introspekcije. Ko god da je ovo napisao i odsvirao, ima znanje, talenat, ali i, jelte, solidne životne probleme pa su pesme kratke, uglasvnom ispod dva minuta, postavljene na mnogo disonance i teksture, ali ne nauštrb postojanja pravih rifova, gruva i brutalnog blastovanja. Lepa ploča ako volite mrak, nihilizam, mučninu:
https://tendril666.bandcamp.com/album/tendril

Kad smo već kod black-death-grinda, kalifornijski šefovi Elder Devil su se za novi EP, God Will Welcome Me, naštimovali, svega mi, U MINUS. Ovo je toliko heavy da zvuči kao da su na gitarama žice debljine dva cola a što se iznenađujuće lepo uklapa uz muziku koja je i dalje nervozni, razbijački, manic-core, sa tri pesme ekstremne nelagode i neumirene agresije. I inače odličan bend sa novim odličnim izdanjem koje plaćate po želji PA NISMO MI OVO ZASLUŽILI. Ali uzećemo:
https://elderdevil.bandcamp.com/album/god-will-welcome-me

OK, od benda koji se zove Grandad nisam očekivao bogznašta, posebno sa EP-jem naslovljenim Gerontophile gde je sve delovalo kao nekakva neslana šala, ali, OH, ova ekipa iz Londona jebeno dobro krlja. Njihov blackened hardcore sa prstohvatom sludge metala je na ovom izdanju u fenomenalnoj formi i između dobrih rifova, urnebesno ispolivanih blastbitova, odvratnih vokala i mrvećeg gruva se čovek veoma lepo zabavi. Šest pesama sa old school produkcijom i namrštenim stavom, pa sve to na kraju zvuči nekako toplo i domaćinski baš kao dekin zagrljaj:
https://grandadband.bandcamp.com/album/gerontophile
https://affairrecords.bandcamp.com/album/gerontophile-physical-only

Spread The Shadows je za sada studijski projekat dvojice likova iz Majamija, od kojih je jedan imigrant sa Kube. Vrlo to solidno zvuči na minialbumu The Crossing koji nudi pet pesama disciplinovanog, kvalitetnog death metal gruva, solidnu produkciju, dosta mošerskog užitka. Ovo nije ni preterano brza ni preterano agresivna muzika i Rami DA, koji je sve ovo napisao, odsvirao gitare i otpevao, akcentuje melodiju i gruv radije nego te druge death metal dimenzije, ali na takav način da se ne odmakne u fatalnom smislu od centralnog etosa žanra. Otud je ovo vrlo dostojanstven old school materijal, koji ima i prlično lep zvuk, sa živim bubnjem i toplim, ne mnogo dinamičnim ali ugodno toniranim gitarama, te razgovetnim a opet dubokim, grlenim vokalom. Death metal ploča koju možete pustiti i ,,normijima" da čuju da se tu ipak SVIRA, a da i vama daje potreban materijal za mošing? Da, samo napred:
https://spreadtheshadowsband.bandcamp.com/album/the-crossing

Njemački Death by Exile sviraju vrlo uberdljiv a prilično klasičan death metal na svom debi albumu, Necrotic Tumorous Mutation. Ovo je dobro produciran, odlično odsviran i ambiciozno napisan opus muzike koja spretno osciluje između agresije i atmosfere, nudeći evokativne, kompleksne rifove ali i vrlo dobro aranžiranu muziku. Žanrovski ovo je vrlo osvešćeno, i mada u tematskom smislu kao da nema neke naročito velike nove ideje, muzika je toliko dobra a izvedba ubedljiva da zaista nemam šta da zamerim:
https://deathbyexile.bandcamp.com/album/necrotic-tumorous-mutation-2

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 10-08-2024, 11:59:25

Ako volite manični, beskompromisni, muljavi, ali ŠARMANTNO muljavi black-death metal iz latinske Amerike, onda valjda već i znate da su Atomicide ekipa po vašoj meri. Čileanski šefovi imaju četvrti album, Manifest of Aversion i ovo je onako nemaštovito, jednosmerno, usredsređeno samo na jednu misao kako volite. Monotono je, da, ali razbija. A svi smo tu zbog razbijanja
https://deathdivisionrituals.bandcamp.com/album/manifest-of-aversion

Omiljeni švedski death-thrasheri Put Me Out imaju novi EP, i ovo im je do sada najbolje izdanje. Tales of Torture ima tri pesme koje su i inače odlični, energični a komunikativni zvuk benda proširile u smeru još veće komunikativnosti pa je ovo sada deaththrash koji malo koketira sa rokenrolom, ne gubeći svoju prljavu, podzemnu auru. Produkcija je lepa, vokali su fantastični i pesme su kreirane kao mini-horor filmovi koji će vas uzbuditi i zabaviti. Bend je više nego zreo za album ako se ja pitam:
https://putmeout.bandcamp.com/album/tales-of-torture

Hermetic Invocations je sjajan split EP između dva mlada američka death metal benda sa rečju ,,tomb" u imenu: Acrid Tomb i Tomb of Annihilation. Acrid Tomb iz Misurija sa svoje dve pesme nude izuzetan kopromis između old school death metal rifa i atmosfere sa jedne i brutal death metal krljanja sa druge. Dobra produkcija, vrlo ubedljiv nastup. Tomb of Annihilation iz Virdžinije imaju samo mrvicu melodičniji zvuk, možda utemeljen u švedskim predlošcima, i tri pesme kvaliteta. Odlično je ovo sve:
https://iconoclasmconquest.bandcamp.com/album/acrid-tomb-tomb-of-annihilation-hermetic-invocations
https://tombofannihilation.bandcamp.com/album/hermetic-invocations-split
https://acridtomb.bandcamp.com/album/hermetic-invocations-split

Guttural Bleeding nisu sad nešto sjajni, ali pošto nikada do sada nisam slušao brutalni death metal iz Laosa, mislim da ih vredi istaći. EP Guttural Bleeding (ili The Cadaverous Dismembered by Hacksaw – kapiramo da Engleski ovde nije onaj, jelte, akademski) je prvo izdanje za ovaj, hm, bend, projekat ili čoveka i te dve pesme su dostatno brutalne i simpatično primitivne. Mislim, ovo je, da ne budem nerazumen, BOLJE od bar 60% slamming death metala na koji sam naleteo ove nedelje i bend ima potencijala. Dakle, rifovi, solaže, aranžmani, sve to postoji i NIJE LOŠE. A ovo izdanje se daje za dž. Poslušajte:
https://gutturalbleeding.bandcamp.com/album/guttural-bleeding

Meksikanci Becoming the Entity pošteno tresu na svom ovogodišnjem EP-ju, Chronicles of the Trephine: Creeping Abominations in Saturnine Dimensions. Ovoliki naslov sugeriše da ovde nemamo posla sa samo prostim death metal bendom koji se izražava isključivo nasiljem ali zadovoljstvo mi je da prijavim kako je ovo i vrlo primereno nasilna ploča. Becoming the Entity svoj progresivniji, konceptualniji naklon fino kombinuju sa nimalo uzdržanim brutal death metal elementima, bombardujući iz orbite za sve pare, ali i pišući pesme da imaju širu sliku, dalji horizont, više harmonije i dinamike nego što je za brutal death metal propisani standard. I odlično je sve to. Ovo je materijal sa četiri autorske pesme od kojih svaka ide dalje u progresivi, ne napuštajući brutalnost, da bi se okončao kaverima Vomitory i Celtic Frost koji bi i mrtvog iz groba podigli. Jako JAKO lepo:
https://becomingtheentity.bandcamp.com/album/chronicles-of-the-trephine-creeping-abominations-in-saturnine-dimensions

Sa Italijanima Fulci znate na čemu ste. Ime su uzeli po najpoznatijem italijanskom horor-sineasti, izdaju za 20 Buck Spin a i Duck Face Killings im je peti album pa postoje dobre šanse da ste njihov brend death metala već čuli. I, mislim, dobro je to. Bez nekih velikih invencija ili eksperimenata, ali Fulci imaju dosta zdrav, dinamičan zvuk (za koji mi je zadovoljstvo da kažem da ga čujemo na sve više novih 20BS izdanja onako kako firma prihvata da brikvolovan mastering čini njihove albume manje slušljivim jer ih ne možete zaista jako odvrnuti) a pesme su simpatične. Bend zapravo ne vozi death metal sve vreme, šaltajući između elektronskog, retro zvuka primerenog, recimo, filmovima sedamdesetih ili osamdesetih i propisnog death metal riljanja. To svakako osvežava čitavu ponudu i pomaže da se i pesme koje nisu ništa više do korektnih stilskih vežbi iz death metala opsednutog surovošću, fino i lako progutaju.
https://20buckspin.bandcamp.com/album/duck-face-killings

Kolumbijski Carnivore Diprosopus na svom četvrtom albumu – u dve decenije diskografske aktivnosti – zvuče tako generički da sam morao da jedno dvaput proverim da nisam ovaj album već slušao a neko mi ga sad podmeće kao da je novo izdanje. Ali ne, sve je to ganc novo, samo pre svega posvećeno rekonstrukciji klasičnog brutal death metal zvuka sa početka veka. I kad čovek prihvati ovu činjenicu, Rise of the Insurrection je sasvim fina ploča. Neoriginalna, sa skoro direktnim prepisivanjem od BDM i slam bendova od pre dvadeset godina, ali ovaj bend je tada i nastao i očigledno OBOŽAVA tu muziku. I svira je kompetentno, uz sasvim prihvatljivu produkciju. I, mislim, i to se broji, na kraju dana ću radije slušati ovo nego neki ,,moderniji" slem sastav koji ni ne zna da napiše pesmu i niže rifove kao na traci. Eto, okej je meni ovo:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/rise-of-the-insurrection

CrusHuman iz Merilenda izbacili su upravo svoj debi album, za HPGD i ako znate ovu etiketu, a često pričamo o njoj, znate i da ona retko izdaje baš ,,običan" death metal. Pa tako i CrusHuman na svom eponimnom, a prvom dužem izdanju kombinuju death metal gruv sa uličnijim, hardkoru i panku bližim zvukom. Okej je to i prirodno je onda da su i pesme kraće mada ih na albumu ima sedamnaest komada i treba malo imati i kondicije. Ali pristojno je:
https://hpgd.bandcamp.com/album/crushuman

Iz Nju Džersija dolaze Verses of the Bleeding sa EP-jem Uncreation. Ovo je oštar, napadački death metal koji ipak više pažnje poklanja kvalitetnim rifovima nego tome da mu zvuk bude pretežak pa bend osvaja dobrim gruvom i lakim, brzim promenama tempa. Ovo je okretna muzika sa četiri kratke, ekonomične pesme i prijaće svakome ko voli kad je death metal vitak, brz i ne smara. Još je i solidno producirano i plaća se koliko hoćete. Perfekcija:
https://versesofthebleeding.bandcamp.com/album/uncreation

Bečki Monument Of Misanthropy svoju privrženost brutalnom death metalu dokazuju na svim planovima. Treći album im se zove Vile Postmortem Irrumatio (Isuse!), omot je zastrašujuć, izdaje ga cenjeni Transcending Obsacurity, a produkcija je betonski tvrda, sa svirkom koja je primereno agresivna, sklopljena od meljućih srednjetempaških gaženja i blastbit mitraljiranja iz niske orbite. No, ono što bend izdvaja od proseka je kvalitet pesama, pa i izvesna maštovitost u aranžiranju koja sugeriše da bend, koliko god da voli osnovna BDM podešavanja, ne želi da snima jednu istu ploču svakih par godina. Vile Postmortem Irrumatio je, na stranu sav užasni imaginarijum koji ide uz muziku, jako zabavna, jako energizujuća i PRIJATNA ploča kvalitetnog metala koju preporučujem svima što makar malo vole ekstremnost:
https://monumentofmisanthropydm.bandcamp.com/album/vile-postmortem-irrumatio

Oxygen Destroyer iz Sijetla se na trećem albumu, Guardian of the Universe, nisu stilski promenili, ali i ne moraju. Njihov brendirani death-thrash metal, nafilovan kaiđu tematikom zvuči sasvim zdravo i sveže i tri godine nakon prethodnika. Bend sada ima solidan, agresivan a ipak minimalno dinamičan zvuk pa njihova hiperubrzana svirka zvuči baš kako treba, ludo, divlje, riskantno. Vokali su sjajni, rifovi trešerski popaljivi a tempo MOĆAN. Meni je to dovoljno da uživam ali bend pritom piše i dobre pesme čiji je ekstremni tempo tu da vas zavede ali čije će vas mnoge zanimljive ideje zadržati da ostanete i na doručku:
https://oxygen-destroyer.bandcamp.com/album/guardian-of-the-universe

I tu smo, pri kraju, pa slušamo krosžanrovska izdanja i heavy metal. A Španci Mendigo su vrlo nestandardan bend. Njihov drugi EP, Claviceps Purpurea se šeta celim putem od ambijenta, preko avangardne kompozicije i ritualnog plesnog zvuka do propisnog blek metala. Malo je bendova koji sve ovo mogu da naprave da zvuči kako treba ali, evo, Mendigo su tu, kao primer. I još plaćate koliko hoćete:
https://mendigoblackmetal.bandcamp.com/album/claviceps-purpurea

Severnoirski Fuckhammer već imenom sugerišu da njihova muzika nije suptilna. I, dobro, nije, ali ako volite tešku, agresivnu svirku, meljući srednji tempo, puno urlanja, oni su tu da vas usluže. Stojeći negde na razmeđi death metala, sludge metala i crustpunka, Fuckhammer imaju, evo, drugi album, Scorched Earth Prophets, jedanaest godina posle prvog i tu se čuje dovoljno teške paljbe da svi kući odemo srećni:
https://fuckhammer.bandcamp.com/album/scorched-earth-prophets

Kwakisurpiniku je jedan lik iz Kolorada, koji pravi muziku između klasičnijeg mathcorea i avangardnijeg death metala. Da, zaista. Enivej, EP UFO Hostage Monologue najavljuje album koji se sprema za Oktobar i zabavno je ovo ako volite bizarnu, nervoznu muziku koja menja smer, tempo, ton i boju svakih par taktova. Ali nekako u svemu tome ima smisla! Vredi i čuti i uzeti jer je cena koliko date:
https://kwakisurpiniku.bandcamp.com/album/ufo-hostage-monologue

Kad smo već kod matchorea, ima li šta matematičkije do da nazovete svoj bend po jednoj od najvažnijih teorema iz geometrije? Pythagorean Theorem su Poljaci a njihova muzika je predvidivo izuvijana, disonantna, manična. EP Ladybug ima četiri pesme koje će vas jako izvozati ali i inspirisati da zvuke oko sebe slušate kao muziku bar nekoliko minuta nakon završavanja. Vrlo pristojno a daje po ceni koju sami određujete:
https://pythagoreantheoremofficial.bandcamp.com/album/ladybug

Slovaci Ballsqueezer su malo usporili svoj studijski rad pa je Into The Fire prvi ovogodišnji album za bend koji je u ranijim sezonama znao da izbaci i po dva-tri za istu godinu. Elem, bend je primetno popravio produkciju a muzika je i dalje negde tačno između melodičnog panka i melodičnog power metala. Sa profesionalnijim zvukom i humorom gurnutim malčice u pozadinu, Into The Fire je album koji najviše zvuči kao da su NOFX morfovali u Helloween i ako vam TO deluje kao dobar provod – a samo terminalno namrgođenim ljudima to NEĆE delovati kao dobar provod – dajte Ballsqueezeru šansu:
https://ballsqueezer.bandcamp.com/album/into-the-fire

Čielanski šampioni Merciless Law imaju novi minialbum, i ovo više nije samo Pancho Ireland, nego su u bendu i još dva čoveka na položajima bubnjara i gitariste, te žena na basu. Utoliko, Live For Glory, kako se ovaj materijal zove, a snimljen uživo, zvuči i malo ,,življe" od prethodnih izdanja mada nema sad neku savršenu produkciju. Ali Pancho piše toliko dobre pesme u old school kombinaciji power i speed metala, a bend ih svira sa toliko entuzijazma da je teško ostati miran. HEVI METAL ZAUVEK:
https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/live-for-glory

Irci And So I Watch You From Afar imaju to upečatljivo ime a imaju i misteriju jer im je muzika instrumentalna pa ne znate šta MISLE dok vas gledaju izdaleka. No, album Megafauna je vrlo zabavan i bez tekstova, nudeći organsku, enerrgičnu svirku negde između post-roka i progresivnog metala, mnogo zanimnljivih atmosfera ali i maštovitih harmonskh eksperimenata, klavir, gudače pa i vokale od strane skoro svih članova benda, sve spakovano u devet imaginativnih komada. Ovo je već sedmi album za ekipu iz Belfasta pa ako vam se dopao, vredi potražiti i prethodna izdanja:
https://asiwyfa.bandcamp.com/album/megafauna

Za album nedelje biramo, čekajte da proverim, evo, dvadesetšesti album australijskih King Gizzard & The Lizard Wizard, benda za koji često volim da kažem kako je najbolja rokenrul grupa na svetu u ovom trenutku. I ne grešim! Jedna od komponenti te najboljosti je svakako i beskompromisna eklektičnost, raznovrsnost upisana u samu srž filozofije ovog benda koji bi verovatno umro od dosade da mora da iz albuma u album snima jedan te isti stil. Otud je sladak preokret u vezi albuma Flight b741 taj da je ovo jedna IZUZETNO tradicionalna ploča južnjačkog kantri roka. Dakle, ako KG&TLW intuitivno vezujete za progresivna eksperimentisanja, intelektualni stoner-thrash, deep disco ili mikrotonalnu avangardu, ovaj album će vam biti praktično šokantna kofa ledene vode po glavi. Ali opet, Stu i ekipa su najbolji rokenrol bend na svetu i jer taj rokentol UVEK sviraju tako prirodno, tako UŽIVLJENO da nema ni trunke nameštenog, folirantskog u njemu. Pa je i Flight b741 album uz koji će i najveći skeptik posle tri minuta krenuti da klima glavom, onda da tapka prstima po butini a kraj će verovatno dočekati na nogama, U EKSTAZI. Nikad se ne menjajte, uvek budite drugačiji:
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/flight-b741

Meho Krljic · 17-08-2024, 12:00:30

Da smo svi mi umrli u toku prošle nedelje, ne bi se osetilo kao što se osećaju odlasci Ranka Bugarskog i Siniše Pavića. Najveći odlaze, mi ostajemo da se nadamo da ćemo im se odužiti barem sećanjem i malo pametnijim ponašanjem. Metal kao dodatni moralni kompas, naravno. Evo ga:

Blek metal predvodi juriš jer je, jelte, najnapaljeniji. Mourne je prošle godine osnovan poljski blek metal bend (ili jednočlani projekat?) i ove godine smo dobili prvi EP, Mourne. Sa Poljacima se zna na čemu smo pa je i Mourne odličan primer za visok prosečni kvalitet ondašnje scene. Kao da život u katolicizmu garantuje dobar blek metal, jelte. Enivej, Mourne je ,,atmosferičan" ali ne nužno u šugejzerskom smeru. Ovo su više poduže pesme horora i melanholije urađene sa dosta promena ritma i dramatičnog aranžiranja. Vokali zastrašujući, produkcija, hm, prihvatljiva. Svakako fino, kvalitetno izdanje:
https://mourne24.bandcamp.com/album/mourne

Slovaci RÅKVÄ sviraju dosta sirov blackened hardcore i ima to dosta šarma. EP Zdochlinári Utrpenia sa svojih šest pesama servira dosta krastkor lepote a samo malo malo blek metal izmaglice pomaže da materijal ne potone u ocean generičnosti. Slatko:
https://rakvaofficial.bandcamp.com/album/zdochlin-ri-utrpenia

Portlandski Hexalter imaju odličan demo sa dve pesme naslovljen Terror Reaper. Ovaj dvojac radi poslednjih nekoliko godina i još nema album, ali ove dve pesme nude bogatstvo kvalitetnog black-death metala, dobro napisane pesme, solidnu produkciju. Mislim da je zrelo.
https://hexalter.bandcamp.com/album/terror-reaper

Argentinski Días oscuros por venir za moj ukus previše petlja, ali ajde dobro, kad vam je muzika između crustpunka i post-blek metala, to nekako mora tako. Dakle, melanholične harmonije, puno teške emocije, zvuk možda i previše ispeglan, ali NIJE OVO LOŠE. A ,,ovo" je debi album Heraldos del final koga je jedini član ovog benda, Ignacio Elías Rosner snimio sam (uključujući miks i mastering) i prilično zablistao. Ako volite krljačinu uz emociju i melodiju, Días oscuros por venir apsolutno isporučuje na svim poljima, a naplaćuje vam samo ono što sami date:
https://dopv.bandcamp.com/album/heraldos-del-final

Bruklinski Horns & Hooves nekako uspevaju da na svom novom izdanju, EP-ju Spectral Voyeurism zvuče i maštovito, eklektično, razobručeno kreativno, ali i jedva kompetentno za to što rade. Mislim, produkcija je neobično neefikasna u posredovanju zvuka benda koji JETE eklektičan i u kome je blek metal osnova ali mnogo toga drugog imate u kombinaciji. Svakako pričamo o teatralnoj, pomalo vodviljskoj ploči ali koja drži pažnju i strastvenošću izvedbe i tom sumanutom raznolikošću u kojoj ima mesta za, čini se, sve što bilo kome padne na pamet, ali sa ipak nekakvim redom u muzici:
https://hornsandhooves.bandcamp.com/album/spectral-voyeurism

Starer je jednočlani simfonijski blek metal projekat iz, uh, Kentakija i mada ta kombinacija termina ni ne obećava neku veliku zabavu, EP Waking je zapravo odličan. Ovo je i inače kolekcija restlova sa prethodnih izdanja i neobjavljenih novih pesama, dakle, jedna skoro neobavezna ploča, ali Josh Hines, koji je sve ovo napisao, odsvirao, snimio, miksovao (i fotografsisao prirodu na omotu) je zapravo vrlo nadaren i imamo posla sa muzikom koja ima i zrelost i energiju pa i dubinu. Solidno!
https://starer.bandcamp.com/album/waking

Za više old school, više satanističi blek metal tu su Dungeon Keeper iz Osnabrika. Debi album, Chaos Sorcery Strike at Midnight, izašao za pouzdani Fucking Kill Records je ploča koja blek metal shvata ne samo kao posudu iz koje treba da izađe sam Satana ako se dovoljno jako derete, nego i kao, mislim, prirodan produkt detinjstva koje ste proveli igrajući D'n'D i videoigre. Iako je muzika zapravo vrlo jednostavna, ona je konceptualno bogata, sa mrtvačkim himnama koje evociraju prošlosti o kojima Evropa samo sanja. Prelepo je ovo, sirovo, neprskano, neposredno i moćno, a ako kupujete daunloud, bend ga daje po ceni koju sami odredite:
https://dungeonkeeper.bandcamp.com/album/chaos-sorcery-strike-at-midnight
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/dungeon-keeper-chaos-sorcery-strike-at-midnight

OK, sad malo stoner rok, doom metal, psihodelija, hard rok i sludge metal. I, evo, nemački The Strange Seeds sviraju bluzirani hardrok sa sve orguljama (a bez bas gitare!), koji, ako ne slušate dobro, za trenutak možete pomešati sa nečim snimljenim početkom sedamdesetih. Ovo mislim u veoma pozitivnom smislu jer pričamo o muzici koja ima propisan gruv, respektabilan sving, kvalitetan fank. Ceo, dakle, meni, plus produkcija koja je čista (MALO PREVIŠE) ali i dovoljno prirodna, bez studijskih budženja, kompresija i ostalog brljanja, pa se album Grow sluša sa velikim zadovoljstvom:
https://thestrangeseeds.bandcamp.com/album/grow

Montecristo iz Bolonje su ,,jako pod uticajem stoner roka iz devedesetih, špageti vesterna i svemirskog putovanja". Znamo mi pod uticajem ČEGA su oni ZAISTA, al ne mari jer prave odličnu muziku. EP Starlight Memorial je psihodeličn, fazirani gruverski rok sa garažnom dispozicijom i zaraznim melodičnim pevanjem. Ovo je nemoguće ne voleti, ma gde da se nalazite na spektru od pankera do metalca a opet ima i tu neku old school psihodeličnu i space rock dimenziju koja dolazi i pre panka i metala. Još i plaćate koliko hoćete PA SAVRŠENO:
https://montecristo666.bandcamp.com/album/starlight-memorial

Rusi Экструдер su svoj debi album nazvali Stoned Heavy Metal mada nije to ni toliko heavy metal koliko hipnotički, melodični psihodelični hard rok. Pesme su podugače, gitare se uvijaju kao zmije, tempo je spor i zaista nadrogiran i kada uleti po neka mejdnovska harmonija u miks, tu se čuje ta HM komponenta. Ali inače ovo je faziran stoner rok koji nikud ne žuri, voli melodiju, voli život. I nije loš!
https://extruderband.bandcamp.com/album/stoned-heavy-metal
https://boilyourangel.bandcamp.com/album/stoned-heavy-metal

Psychedelic source records se polako vraćaju na radnu frekvenciju na koju su nas prethodnih godina navikli. Recorded at the Goatfarm je monumentalni novi album džemova na otvorenom, na farmi (u naslovu se pominju koze, ali posle je jasno da se ovde gaji i, jelte, konoplja), sa četrnaest muzičara i dovoljno vremena da se svi zajedno preselimo u izmenjeno stanje svesti i u sasvim drugi univerzum. Ako ste ranije slušali išta što su radili ovi ljudi, muzičari, Mađari, znate šta vas čeka. Ako niste, prijatno ćete se iznenaditi kvalitetom i doslednošću ovih psihodeličnih improvizacija. Plaćate po želji, razume se:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/recorded-at-the-goatfarm

Hebi Katana imaju novi živi album, Live in Genova, snimljen početkom Jula u Italiji. I kao i dosadašnji njihovi živi albumi, ovo je relativno jeftino, ako ne baš sasvim lo-fi po kvalitetu zvuka, ali tokijski stoner rok šampioni pružaju prvoklasan svirački program. Ovde ima čak trinaest pesama gruva, bluza i zezanja, publika se čuje kako ćaska sve vreme a naplaćuje se samo koliko sami odredite. Pa, eto, ako volite Hebi Katana, ovo se ne propušta:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-in-genova

Škoti The Zealous Chieftains sviraju dopadljiv hard rok/ stoner rok, nekako poletan, lepršav, himničan. EP Cosmic 12 Gauge ne preteruje sa kvalitetom produkcije, ali ima zdrav zvuk i neodoljivu energiju sa bendom koji pošteno, znojavo roka i piše zarazne, ložačke pesme. Fino je:
https://thezealouschieftains.bandcamp.com/album/cosmic-12-gauge

Massive Hassle su dva brata iz Notingema a album Unreal Damage nudi prijatan, retro intonirani hard rok spojen sa soulon. Ozbiljno, teglajn koji album baštini je ,,If Otis Redding and Tony Iommi made a 70s rock record with meticulous two-part vocal harmony" i ovo nije humoristička hiperbola. Braća Fisher vole i lepu, emotivnu vokalnu harmoniju i pošten hard-bluz rif i nekako su napravili ploču na kojoj oni stoje u finoj ravnoteži:
https://massivehassle.bandcamp.com/album/unreal-damage

A sada thrash metal i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Čileanci Mental Devastation imaju treći album, The Delusional Mystery of the Self Part II, kao direktan nastavak prethodnika iz 2021. godine, i impresivno je ovo, jer posle progresivnog početka, album prelazi u višu brzinu i nudi i dalje proggy ali beskompromisno razarački thrash metal. Ima tu puno lepih elemenata, od bas-gitare bez pragova koja izvodi razne arabeske u pozadini, preko maštovite gitarske pirotehnike što ide daleko preko granice ,,dobrih rifova" ali onda bend zna i da su za thrash bitni baš ti dobri rifovi i žestina i ne štedi ni na jednom polju. Produkcija je pristojna mada je ritam gitara mogla da bude malo prominentnija, no kada svi drugi instrumenti ovako impresivno igraju uprvom redu, to ne smeta toliko. Ambiciozno napisan i vrhunski odsviran album progresivnog thrash metala sa visokim BPM prosekom, evo, odlično je, nemam zamerki. Osim što bend ne prodaje ni digitalnu ni fizičku kopiju preko Bandcampa, a što je zbunjujuće:
https://mentaldevastation1.bandcamp.com/album/the-delusional-mistery-of-the-self-part-ii

Kvebečki trešeri Drowning In Blood su svoj prvi EP nazvali You've Won... But At What Cost? naslanjajući se na cenjenu tradiciju obrađivanja anti/ ratnih tema u ovoj muzici. Stilski, ovo je fino izgrađeno, sa okretnim promenama tempa i jednom neposrednom krosoveraškom energijom ali i sa dovoljno progresivnijeg rada na harmonijama da se ne svede baš sve na rifove koje može da svira trogodišnjak sa dva sata obuke. Bend, da bude jasno, zvuči izuzetno usvirano i profi i produkcija je odlična, tako da, ako volite kvalitetan, socijalno angažovan thrash metal, ovde ćete se VEOMA obradovati:
https://drowninginblood.bandcamp.com/album/youve-won-but-at-what-cost

Heh, Baphömet iz Čikaga verovatno i ne znaju da su Banished iz Bafala prvo imali isto ovo ime ali su ga promenili zbog istoimenog nemačkog benda. Omiljeno satanističko božanstvo ostaje omiljeno i u dvadesetprvom veku, a ovaj bend, sa svojim prvim EP-jem, Year of the Dragon nudi simpatičan thrash metal sa malo heavy metal i hardcore elemenata. Sve je to snimljeno i producirano dosta jeftino, ali je napisano i odsvirano sa puno strasti i uverenja, pa prija čoveku čak i ako nije satanista:
https://baphomet.bandcamp.com/album/year-of-the-dragon

Česi Laid to Waste sviraju dosta maštovit thrash metal, sa iznenađujuće mnogo melodije i kompleksnijih aranžmana. Njihov treći album, Trauma je pritom propisna thrash ploča, dakle ne sad neki progresivni metal sa thrash elementima, već naprosto, thrash shvaćen dobro, proučen u dubinu i organski izrastao kroz godine rada. Odlična produkcija, vrlo dobro napisane pesme, puno karaktera, dakle milina:
https://laidtowastethrash.bandcamp.com/album/trauma

Iz Tokija stiže Cryptic Wraith, projekat Takkashija Konoa iz Risingfall. Ima tu dosta sličnosti u muzici ali Cryptic Wraith je mnogo prljaviji, i ovo je old school thrash sa štektavim black vokalima i jeftinom, skoro pa garažnom produkcijom. No, sve zvuči vrlo autentično a prepoznatljiv maštoviti gitarski rad i ovde je zaštitni znak muzike. EP At the Ravaging Insurrection ima pet pesama snimljenih u različitim, hm, stilovima, čućete već kako zvuči pesma koja se zove Pekelny Pero Bojovnik, a bend (dvojac) daje materijal po ceni koju sami odredite:
https://crypticwraith.bandcamp.com/album/at-the-ravaging-insurrection

Total Hell iz Nju Orleansa svoju muziku opisuju kao ,,New Wave Of Shitty Heavy Metal" ali njihov debi album, Killed By Evil, je zapravo idealna kombinacija speed metala i hardkor panka, sa svim pozitivnim konotacijama koje ovo ima. Dakle, pričamo o jednostavnoj, neposrednoj muzici nezainteresovanoj za neke kompleksne koncepte i ambiciozne kompozicije i aranžmane, ali istovremeno vrlo investiranoj u to da vas osvoji energijom, brzinom, pa i gruvom. Bend piše ložačke rifove i zapaljive refrene, aranžira pesme nepretenciozno ali opet ima i raznovrsnost pa čak i solidnu produkciju. Vrlo prijatna, zabavna ploča:
https://totalhell.bandcamp.com/album/killed-by-evil

Supersirov pank stiže nam iz Birmingema. Informal Complaint su EP Drown snimili prošle godine ali su ga čuvali do ovog leta da nas iznenade. Ljupko. Četiri brutalna i brutalno zarazna pogo-startera sa sirovim, jako faziranim zvukom su svakako dobar sadržaj za bilo koje godišnje doba a cena od koliko hoćete je prijemčiva. Zabavno i nezaobilazno:
https://informalcomplaint.bandcamp.com/album/drown

Izraelski Hunter X Thompson naravno sviraju kombinaciju fastcore i grindcore stilova i iako je jasno čime su se inspirisali, uspevaju da naziv filma Fear and Loathing in Las Vegas napišu pogrešno u jednom od dva puta koliko ga spominju na svojoj Bandcamp stranici. Pank ez fak! Muzika na albumu Too weird to live, Too rare to grind je ista takva!
https://hunterxthompson.bandcamp.com/album/hunter-x-thompson-too-weird-to-live-too-rare-to-grind

Blood Gutter iz Brajtona, tog sunčanog letovališta za britansku elitu, svira vrlo agresivan metalizirani hardkor sa dosta death metal elemenata, pa vi sad vidite. EP Below No One sa svojih pet pesama pošteno zakucava, okrećući dobre death i thrash rifove, death metal/ deathcore vokal, pa bogami i po koji blastbit. Dakle hardcore u svojoj najekstremnijoj formi. Produkcija, eh, OK (nigde basa) ali radi posao a izdanje je vrlo solidno:
https://bloodgutterbn1.bandcamp.com/album/below-no-one

A onda, ako volite melodičniji, anarhistički crustcore sa dosta '90s arome, ali sa osobenom kanadskom dimenzijom, onda su tu Endform iz Montreala. Album Menace ima tekstove pola na Francuskom, pola na Engleskom, dosta dugačke pesme sa podužim pasažima melodične meditacije koja sugeriše melanholičnu emociju ali ipak uvek u službi, jelte, revolucije. D-beat deo muzike je korektan, produkcija je nesavršena ali okej, ovo ima i atmosferu i energiju i naplaćuje se samo koliko sami date. Vredi!
https://endform.bandcamp.com/album/menace
https://insanesocietyrecords.bandcamp.com/album/endform-menace-lp

E onda imate i Phantom Rider iz Bostona a što je jednočlani crustcore projekat koji pošteno roka na EP-ju Quest From The Devil. Ima ovde i dosta rane speed i thrash metal galanterije, ali svirka je u ove četiri pesme sirova, napaljena, ORGANSKA. Ako volite sirovi pank i sirovi metal, dakle, black, speed, crust inačice ovih muzika, sa Phantom Rider ćete se usrećiti. Odlično izdanje i nadam se skorim novim snimcima ovog projekta:
https://phantomriderbos.bandcamp.com/album/quest-from-the-devil

Distressed su nekakva ekstremna varijanta njujorškog hardkora, sa EP-jem/ demo snimkom Anguish into Prosperity gde u tri pesme slušamo zastrašujuće agresivne vokale, brutalne gitarske teksture, zakucavački srednjetempaški ritam... Ne inovativno, ali spretno i stručno zaoštreno do maksimuma, hermetično i represivno baš kako treba da bude. Prija mi:
https://distressedny.bandcamp.com/album/anguish-into-prosperity

Italijani Jorelia su vrlo transparentni po pitanju toga kako zvuče i kako sebe vide na domaćoj sceni: Representing Northern Italy Hardcore je EP sa šest pesama nadrkanog gangsterisanja i kurčenja i mada je pesme skoro nemoguće razlikovati jednu od druge sve isporučuju pravilnu količnu beatdown gruva i reperskog prozivanja. Petnaest evra za daunloud je suludo mnogo, ali neki ljudi sebe cene više nego mi ostali:
https://jorelia.bandcamp.com/album/representing-northern-italy-hardcore-2

Nebulam iz Australije sviraju ,,hardcore iz crne rupe". Dobro, EP PMPS / Sent Out To The Rain je zaista toliko heavy da ima opipljivo gravitaciono polje a muzika je iako nabadačka i mučna, zapravo manje gangsterska a više ,,post" po svojoj srži, sa laganim skretanjima i u death metal. Meni odlično:
https://nebulamau.bandcamp.com/album/pmps-sent-out-to-the-rain

Indonežani Worst Pain na svom demo snimku Demo 2024 imaju dve vrlo pristojno producirane pesme metaliziranog hardkora koji ide celim putem od klasičnog krosovera do više moškor formata. Bend u po manje od tri minuta strpa dosta muzike i ideja, a zvuk je, iako pomalo nedinamičan, u principu zdrav pa ove momke vredi držati na radaru:
https://worstpain.bandcamp.com/album/demo-2024

Šveđaniu Nedtur na svom EP-ju Unsafe and unsound sviraju u principu hardkorpank ali sa malo više melodije nego što je standard, sa metal elementima i jednim generalnim šmekom teatralnosti i narativne ambicije koja ide preko linije puke dužnosti. Prijatno je to, pogotovo uz prirodan, nekomprimovan zvuk. Pank!
https://nedtur.bandcamp.com/album/unsafe-and-unsound

Nisam siguran šta tačno sviraju Dollhaver iz Severne Karoline ali mislim da nisu ni oni. EP Cottonmouth ima tri mračne, agresivne pesme negde između sludge metala, metalcorea i deathgrinda i ono što mu nedostaje u profesionalnosti, kompenzuje u surovosti. Vredi čuti:
https://dollhaver.bandcamp.com/album/cottonmouth

A recimo i da Kanađani Druin sviraju sludgecore jer njihova veoma agresivna muzika ima određeni gruv i određenu pankersku lepršavost pored tih betonski tvrdih gitara i brutalnih vokala. EP The Goat Whispering in the Panthers Ear nije sav u bespoštednoj agresiji i ima tu momenata da se predahne i malo osvrne oko sebe, ali i to je, naravno, da bi vas posle jače kaznili. Dobro je ovo, a plaća se koliko date:
https://druin.bandcamp.com/album/the-goat-whispering-in-the-panthers-ear

I londonski duo Casing ćemo spakovati u sludgecore fioku jer mi je to najbliže mozgu kad čujem muziku koja zvuči kao da je usred rada na snimanju EP-ja Worn Life Begs For Burial u studiju eruptirao vulkan. Ovo je dvojac bez gitare, sa BRUTALNO distorziranim basom i muzikom koja je negde između ranog Napalm Death, Big Black i Iron Monkey. Pa mislim, jel' treba da vam crtam? Ako imate neprijatelje, ali baš ono, NEPRIJATELJE koje biste vezali za stolicu i mučili klještima, ovo je saundtrak koji bi sve vreme u pozadini išao na ripit:
https://casing.bandcamp.com/album/worn-life-begs-for-burial

Njujorški Extinction A.D. sviraju sasvim dobro poznati i u literaturi opisani metalizirani hardkor pa im novi album, To the Detested, četvrti u karijeri, manje zvuči kao probijanje ikakve granice a više kao utvrđivanje iskaza. Ali dobar je. Ako volite ovu vrstu muzike, ovo je apsolutno vrhunac žanra, sa odličnim gitarskim radom, razbijačkim srednjetempaškim gaženjem, brutalnim vokalima. Naravno, ovo izdaje Unique Leader pa se brutalnost podrazumeva, ali Ekstinkšni vole da ostanu dovoljno komunikativni da bi preneli poruku u efikasnoj, najefektnijoj formi. Vrlo dobro:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/to-the-detested

Od benda sa imenom Missouri Executive Order 44 čovek očekuje dve stvari: 1. Da su iz Misurija i 2. Da nabadaju gangsterski moškor. Ali samo polovina ovog proročanstva je ispunjena. Bend jeste iz Misurija ali album Salt Sermon je disonantna kombinacija haotičnog hardkora, grajndkora, skrimoa, pa i matkora. Dakle, vrlo je to, jelte, bučno, mučno, konfrontativno, ali je i dobro, sa pesmama koje imaju jasne narativne strukture i mnogo jebene buke. Meni odlično:
https://meo44.bandcamp.com/album/salt-sermon

Pa je tu onda nizozemski Nagusame čiji EP You Should Get Out More isto kombinuje metalcore, punk, hardcore i thrash u jednu eksplozivnu i, dođavola, dosta zarazno melodičnu smešu. Nisam očekivao da će mi ove tri pesme ovako ući pod kožu ali Nagusame je nekako kao Propagandhi koji svira nu metal i ispostavlja se da je to neodoljivo. A plaćate koliko hoćete:
https://nagusame.bandcamp.com/album/you-should-get-out-more

Indonežani The Dystopian Goat imaju singl sa dve pesme vrhunskog grindcorea, KULDESAX // dalam nama setan. Ovo je onaj tehnički kvalitetan, izvrsno odsviran, pametno napisan i dobro produciran grindcore u tradiciji bendova poput Nasum i Rotten Sound pa ako takve stvari volite, sa The Dystopian Goat ne možete da pogrešite. A i naplaćuju koliko vi odlučite:
https://thedystopiangoat.bandcamp.com/album/kuldesax-dalam-nama-setan

Sława i Dolary Split je split dva poljska deathgrind benda, Romantyczny Wieczór i Spowiedź Chama i mada su oba relativno nove pojave na sceni, solidno je to sve. Romantyczny Wieczór su malo skloniji humoru – česta pojava u istočnoevropskom grindu – ali muzika im je korektna, solidno producirana, energična i mošerska. Spowiedź Chama su malo ozbiljniji, ali su zvučno vrlo slični, sa možda za NIJANSU boljim pesmama. No, generalni kvalitet ovog izdanja je svakako visok u svakom pogledu i kogod voli grindcore i deathgrind neće pogrešiti ako mu posveti malo vremena:
https://romantycznywieczor.bandcamp.com/album/s-awa-i-dolary-split

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 17-08-2024, 12:01:01

Rusi Paraproctitis imaju EP brutalnog deathgrinda naslovljen Feridas Infectadas Na Cobertura Do crânio. Nema tu mnogo filozofije, ovo je jednostavna muzika sa utemeljenjem u hardkorpanku i svim mogućim produkcijskim prečicama koje podrazumeva no-budget realnost i namena ove muzike da se njome bave samo najbolesniji među nama, No, sve to radi posao, pesme su kratke, rifovi ložački, vokal je kako treba, tempo je dobar. I plaća se koliko hoćete. Pa mislim, šta čoveku još treba?
https://6nephro6lastoma6.bandcamp.com/album/feridas-infectadas-na-cobertura-do-cr-nio

Grindcore poslastica ove nedelje je novi album jednočlanog kalifornijskog projekta Houkago Grind Time. Andrew Lee iz Ripped to Shreads je sa ovim projektom već pokazao da humoristički, memefikovani anime deathgrind nije nužno koncept koji se iscrpi posle onoliko vremena koliko je potrebno da ga u svojoj glavi osmislite i zbog toga ni kada vidite da je naziv albuma Koncertos of Kawaiiness: Stealing Jon Chang's Ideas, A Book by Andrew Lee Review, zapravo nećete odskočiti u užasu. Mislim, memefikovnog anime grindcorea ima KOLIKO HOĆETE na Bandcampu i statistički sav je smeće, ali Lee nije iz te ekipe, u pitanju je odličan muzičar sa odličnim matičnim bendom i to da se u nazivu ovog albuma pominje i reč ,,kawaii" ne treba da zavara: ovo je prvoklasan deathgrind koga svira majstor zanata. Takođe, odavanje pošte Jonu Changu na ovaj način je i dirljivo i nimalo preuranjeno. Chang je sa Discordance Axis i Gridlink zadao domaće zadatke otaku-grajnderima koje većina njih ne ume da uradi ni posle trideset godina a to da Houkago Grind Time na svom trećem albumu zvuči ovako dobro, ubedljivo i zabavno je potvrda da se Chang nije džabe trudio:
https://houkagogrindtime2.bandcamp.com/album/koncertos-of-kawaiiness-stealing-jon-changs-ideas-a-book-by-andrew-lee

Black Winds Of Fire And Steel je split njemačkih grupa Prehistoric War Cult i Dolchstoß i to je jedna lo-fi orgija u paklu. Prehistoric War Cult već znamo i njihov pećinski death metal je u dobroj formi i u nove dve pesme. Dolchstoß je black-death krljačina snimljena dajbože na probi i ne očekujte da ovde mnogo toga čujete. Andergraund ez fak:
https://dolchstosz.bandcamp.com/album/black-winds-of-fire-and-steel-split-with-prehistoric-war-cult
https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/black-winds-of-fire-and-steel
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/prehistoric-war-cult-dolchsto

Brazilski death metalci Rotten Entrails imaju toliko mračan, muljav, old school zvuk na svom debi albumu, As the Slurry Consumes da sam u prvom momentu pomislio da je ovo nekakvo reizdanje nečeg objavljenog originalno pre trideset-tridesetpet PA MOŽDA I ČETRDESET godina. Ali ne, bend je osnovan 2020. godine, a death metal koji svira naprosto nastaje iz ljubavi prema old school rokačini sa prelaza osamedesetih u dvedesete ali i ekstremnom metalu sa polovine osamdesetih od kojeg je učila i Sepultura. Nagađate već da nemam šta loše da kažem o ovoj ploči jer, mislim, ovo su južnoamerički muzičari koji riljaju old school štroku. Pa to ne može da bude loše! Rifovi su zverski, svirka nervozna, vokali podzemni, SVE JE SJAJNO:
https://rottenentrailsdeathmetal.bandcamp.com/album/as-the-slurry-consumes
https://rottentombrecords.bandcamp.com/album/as-the-slurry-consumes-2
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/as-the-slurry-consumes-2

Balijci Gnawed pružaju klasičan indonežanski ugođaj demo snimkom Promoshit 2024. Ovo su dve pesme plus intro polivačkog brutal death metala prepunog blastbitova i neljudskih vokala, sve producirano sasvim solidno i bez mnogo filozofiranja. Ko voli da je brutalno i slemerski, nek navali, a ostali nek beže u brda:
https://gnawedgore.bandcamp.com/album/promoshit-2024

Njujorčani Hospital Bomber su prošle godine debitovali vrlo pristojnim demo snimkom a sada, sa EP-jem isto nazvanim Hospital Bomber proširuju koncept i ubedljivo demonstriraju kvalitet. Naime, muzika je sada, iako i dalje utemeljena u deathgrindu, pronašla svoju pravu prirodu unutar slamming death metal formata pa je ovih šest kratkih pesama pored blastbitova filovano i sa puno slemerskog gruva. Bend ima vrlo solidan zvuk, sa živahnim gitarama, zakucavačkim bubnjevima i brutalnim vokalom, i ovo bi trebalo da se dopadne svakom poštenom andergraund death metalcu. Plus taj opis, da je ovo ,,NEW WAVE OF PANTS SHITTING DEATH METAL", to je takođe duhovito:
https://hospitalbomberlidm.bandcamp.com/album/hospital-bomber

Kvebečani Braindown su svoj novi EP doslovno nazvali From the Sewers, ali njihov death metal je i pored nesumnjive old school štroke u svom srcu, zapravo prilično uredan, disciplinovan pa i komunikativan. Ali ovo mislim u sasvim pozitivnoj konotaciji, osam pesama na ovom izdanju su snimljene čisto, odsvirane šampionski i nude mnogoi materijala za surovi hedbeng i dobro raspoloženje. U kanalizaciji su nekada najbolji ljudi, reklo bi se:
https://braindown.bandcamp.com/album/from-the-sewers

Pa su tu onda Brazilci Hierarchical Punishment sa svojim trećim albumom, Messengers of Chaos. Bend ove godine navršava tri decenije rada i obeležava ih jednom časnom komadinom masnog, teškog old school death metala sa dosta grindcore/ deathgrind šmeka. Dakle, pesme su relativno kratke, rifovi su patinirani, produkcija klasična i u ovome se uživa bez ostatka:
https://hierarchicalpunishment.bandcamp.com/album/messengers-of-chaos

Solidna old school death metal cepačina stiže na novom EP-ju trija Cemetery Filth iz Atlante. Ova ekipa (dve devojke, jedan dečko) zna šta radi i novo izdanje (prvi album su snimili 2020. godine), naslovljeno Senses of Detriment uzima klasični death metal sa kraja osamdesetih i početka devedesetih i svira ga kao da nikada nije izašao iz mode. Dakle, ako volite Death, Autopsy, Gorefest, Unleashed i sličnu bratiju, Senses of Detriment sve ovo pakuje u pet pesama pametne, domišljate krljačine. Dobra produkcija, odličan bend:
https://cemeteryfilth.bandcamp.com/album/senses-of-detriment
https://www.youtube.com/watch?v=0ixrsO2yRvw&list=OLAK5uy_nXwAF2bFJTgMQnC83sp3jO6KRkym1rUR8

Commuted iz Mejna su prošle godine izdali debi EP, a sada imaju vrlo dobar demo snimak Demo MMXXIV, Ovo su dve autorske pesme, intro i obrada kultnog američkog blek metal benda, Von, i pričamo o vrlo divljačkom ali kvalitetnom black-death metalu sa veoma malo interesovanja da se dopadne ikom sem nama najbolesnijima i najiskrivljenijima u glavi. Dakle, štroka, mikrofonija, urlanje, pakao na Zemlji, sve je kako treba:
https://commuted666.bandcamp.com/album/demo-mmxxiv

Kalifornijski Vile Rites sebe opisuju kao progresivni psihodelični death metal i bogami njihov debi album, Senescence, vrlo dobro argumentuje njihove pozicije. Ovo je maštovita muzika, vrlo čvrsto unutar death metal idioma, ali sa mnogo kreativnog rada sa njegovim elementima. Album je pun žestoke, energične svirke ali i promišljenih kompozicija i zapravo zanimljivog miksa koji obezbeđuje energiju karakterističnu za death metal ali ne žrtvuje brojne sitne detalje koje bend ubacuje u pesme i čini ih osobenim. Od li čno:
https://vilerites.bandcamp.com/album/senescence

I tu je i debi album internacionalnog trija Evilyn, naslovljen Mondestrunken i formatiran da bude hermetična, tehnički zahtevna, konceptualno slojevita ploča avangardnog tech-death metala. Pričamo o dva Amerikanca i jednom Australijancu koji između sebe imaju iskustva sa nekoliko desetina bendova, tako da su i muzika i produkcija na ovom izdanju, ne sumnjajte, visoke kakvoće. E, sad, stilski je ovo konfrontativno, sa mnogo disonance, kompleksnog aranžiranja napravljenog sa jasnom namerom da vas zbuni, dezorijentiše i pošalje niz put kojim se ređe ide ali se njime često stigne do autodestrukcije. Da li slušate death metal zbog takvih uvida u sopstvenu psihu? Ako je odgovor jedno gromko DA, Evilyn je definitivno bend za vas. Ako muzici ipak pripisujete više lekovita svojstva, ono, da se opustite, nasmejete, zabavite, da popijete pivo sa ortacima i malo mlatite glavom, ovo nije možda najprimerenije takvim planovima. Ali je dobro:
https://evilyndm.bandcamp.com/album/mondestrunken

I na kraju smo i slušamo kojekakve krosžanrovske kerefeke i heavy metal. Pa tako onda, Krimson Kawaii su neke devojčice iz Francuske koje se najstrašnije lože na Japan a njihov album Kawaii Katana je produkt tog loženja. I, mislim, to je malo heavy metal, malo metalcore, malo J-pop, malo rokenrol. Ništa to nije sad nešto previše po mom ukusu, ali bend ima originalan pristup materiji pa, eto, možda da se čuje:
https://krimsonkawaii.bandcamp.com/album/kawaii-katana

Althru iz Hamburga sviraju, uh, pa, blur-core? Dakle, ovo je negde između grindcorea i (antikosmičkog) death metala, sa proklamovanom eksperimentalnom dimenzijom i uzorima u Portal, Blut Aus Nord, Enmity i Effluence i EP Nidar Effigy će se truditi da vas polomi ali i da vas isprovocira. Ali neće vam se naplatiti ako ne želite. Dajte mu ga:
https://althru.bandcamp.com/album/nidar-effigy

Fedaykin su iz Mičigena i sviraju mathcore koji nije baš SVE vreme SASVIM izlomljen. Mislim, ovo je muzika koja naravno stalno ide nasuprot konvenciji kad su u pitanju harmonije i miks i zvuk i sve to, ali koja ima i jednu finu pankersku spontanost pa i himničnost u nekim pesmama, sa sve ložačkim refrenima između disonantnih, atmosferičnih gitara. Drugačije rečeno, album Wetwork je više zainteresovan za to da ima distinktne pesme nego da sve bude ekstremno i neponovljivo i to mu je tajno oruže. Idealno i za metalce i za (post)pankere:
https://fedaykinband.bandcamp.com/album/wetwork

O finskom kvartetu Cobra Force ne znamo ništa ali, da se ne lažemo, čim ste bend nazvali Cobra Force imate moju pažnju. A onda je tu i prvi singl, Live, Breed & Kill / Grim Voices i to su pesme dosta dobrog heavy metala sa jakim '80s šmekom, malo neona, malo speeda i puno entuzijazma. Produkcija hrskava, vokali solidni, vrlo lep debi:
https://cobraforce.bandcamp.com/album/live-breed-kill-grim-voices

Electric Crown iz Sankt Petersburga imaju vrlo sladak EP, To the Hilt kojim, pretpostavljam, signaliziraju povratak u aktivniji rad, posle debi albuma koji je izašao još 2021. godine. Umalo da napišem 1981, jer je muzika ovog rodno mješovitog kvarteta jasno utemeljena u '80s heavy metal formatu, sa puno himničnosti u refrenima i harmoničnog gitarskog rada koji vezujemo za Maidene i Tygerse. No, vredi istaći da Electric Crown ne idu na rekonstrukciju već na ekstrapolaciju '80s zvuka i da sve zvuči ne tek tradicionalno već kao smislena, vitalna nadagradnja tradicije. Odlična, dakle, pesma na A strani a na B strani je fantastična obrada starog britanskog NWOBHM benda Black Axe, sa njihovog jedinog singla iz 1980. godine. Ko zna – zna, a Electric Crown ZNAJU i odlični su:
https://electriccrown.bandcamp.com/album/to-the-hilt

Austrijanci Zepter (a nemaju veze sa našim, jelte, Zepterom) prže baš dobar heavy metal na svom debi EP-ju, Inferno. Mislim, izdanje se zove Inferno i sugeriše pakao i tako te stvari, ali muzika je prijatni, melodični a ipak oštri heavy/ speed program na pola puta između UFO i rane Metalike. A kome TO može da ne prija? Četiri pesme, solidan miks, mnogo zabave i jedini problem je što izdavač, indonežanski Ironbound Records ne prodaje digitalni dainloud pa morate da kupite kasetu ako vam se ovo kupuje:
https://ironboundrecords.bandcamp.com/album/inferno

Album nedelje je totalna blasfemija. Kad se bend zove Hail Darkness a na naslovnu stranu svog albuma Death Divine stavi sliku pevačice Jez, koja izgleda kao da je ispala iz nekog satanskog kulta ludih sedamdesetih, bezbedno je reći da su moje simpatije osvojili i pre prvog odsviranog tona. A onda, radostan sam da izvestim, ni muzika nije rđava! Ovi Amerikanci prže okultni, vrlo sirovi satanski doom-rock sa nemalo Sabbath DNK u svojim hromozomima. Jez svira gitaru koja se skoro i ne čuje od predrkane bas gitare ali peva OPASNO a muzika vrlo uspešno otvara portale u pakao na svakoj pesmi, riljajući časno, znojavo i nudeći korektnu obrednu atmosferu sred bluzerskog gruva. Predobro:
https://haildarkness.bandcamp.com/album/death-divine

Meho Krljic · 24-08-2024, 12:03:22

Iako se to zbog vrućine ne oseća, bliži se kraj leta i broj notabilnih izdanja počinje da raste. Od sada pa do Decembra ćemo morati da radimo posebno naporno da postignemo da čujemo sve što nas zanima. E, da hoće svako da ima te probleme... U svakom slučaju, ove nedelje nekoliko veoma dobrih izdanja velikih i poznatih bendova iz... Italije, Japana i SAD a onda još gomila ,,manjih" bendova sa dobrom muzikom, sa raznih strana sveta ali prevashodno iz Južne Amerike. Izvolte:

Odmah idemo na blek metal, do smo još vrući. Norvežani Koldbrann imaju, evo, četvrti album za više od dvadeset godina rada i ono što nemaju u kvantitetu, imaju u kvalitetu. Ingen skånsel je zrela i mračna ploča norveškog blek metala koji se lepo uklapa u moderne trendove naglašenije atmosfere i kinematskog ugođaja, a da istovremeno ima očuvanu i izvornu norvešku blek metal opakost. Bend je aktivan još od 2001. godine, sa mnogo kraćih izdanja između albuma i članovima koji sviraju u raznim drugim projektima, no Koldbrann je poseban, veoma zreo, veoma patiniran entitet čiji se svaki novi opus sluša sa dužnom pažnjom:
https://koldbrann.bandcamp.com/album/ingen-sk-nsel

Like A Sharp Blade je drugi album italijanskog sastava Black Raptus, jedba kvalitetno producirana ploča energične, melodične muzike koja spaja mnogo toga dobrog u savremenom blek metalu. Black Raptus su osnovani 2018. godine i muzika im zvuči vrlo moderno sa dosta ,,post" elemenata u njihovim kompozicijama, prevashodno u harmonskoj sferi gde se čuje puno koketerije sa shoegaze atmosferom. No, svirka je mišićava, žestoka, a produkcija, kako rekoh, prilično zdrava sa hrskavim gitarama, jakom bas-gitarom i koliko-toliko dinamičnim bubnjem. Dakle, ceo bend zvuči nekako zrelo, moćno, a pesme su raznovrsne, i muzički i tematski. Veoma dobro:
https://blackraptus.bandcamp.com/album/like-a-sharp-blade

Francuski Larve je na Bandcamp stavio svoju polovinu split EP-ja sa takođe francuskim, takođe jednočlanim Nuit Macabre. Za Nuit Macabre ne znamo kakav je materijal, ali Larve ima tri ODLIČNE pesme vrlo francuskog blek metala, mračnog, okultnog, a maštovitog, dekadentnog i inventivnog. Ovo je i dobro producirano ali je pre svega odlično napisano, sa mnogo kinematske, evokativne atmosfere i dobrih, krljačkih deonica brze svirke. Cena za daunloud od 20 Evra je suluda, slažemo se, ali je materijal odličan:
https://larvefrenchblackmetal.bandcamp.com/album/split-nuit-macabre-larve

A ako vam nije dosta te francuske blek metal arome, evo ga i debi sastava Gravenoire. Devant La Porte Des Etoiles je više minialbum, sa šest pesama koje kombinuju divljačku, brzu svirku i promišljenu, pa i dekadentnu kompoziciju. Produkcija je suva i dosta prirodna, vokal je BAŠ BAŠ ,,francuski", ali pesme su napisane sjajno a ta urnebesna izvođenja su pogotovo prijemčiva. Ovo je kvintet iskusnih muzičara koji sviraju u gomili bendova i jako se dobro čuju iskustvo i znanje:
https://gravenoireofficial.bandcamp.com/album/devant-la-porte-des-etoiles

Treći EP ukrajinskog svrm za ovu godinu, Мовчання і смерть, ne menja ni metu ni odstojanje. Ovo je i dalje hermetični, melanholični blek metal umotan u depresivne misli i prekriven slojevima distorzirane sete. Сергій Ткаченко nije zainteresovan da bilo koncepcijski bilo tehnički išta drastično menja u svojoj ekspresiji, ali za sada sve to i dalje zvuči ubedljivo i autentično pa nema ni potrebe. Plaća se koliko date:
https://svrm.bandcamp.com/album/--14

Austrijanci Jesajah imaju iza sebe jedan album a za ovu su godinu spremili EP sa četiri pesme (i introm) vrlo solidnog, iznenađujuće sporog i teškog zvuka pod nazivom The Impaler Part II (Satanic Stronghold). U odnosu na album Legion iz 2022. godine ovde se više forsira težina, spor, valjajući death metal gruv i tamnija atmosfera. Blek metal melodičnost nije sasvim nestala ali nizak štim i veće prisustvo death metal rifova u pesmama daju ovom izdanju poseban karakter. A koji se meni prilično dopada. Krljački, heavy, solidno producirano i generalno cool:
https://jesajah.bandcamp.com/album/the-impaler-part-ii-satanic-stronghold

Deco, jel' volite brzu vožnju? Mislim, pošto je novi Spectral Wound stigao i pošteno ga zakiva. Kanadski blek metalci su mi i na prošlim albumima bilo vrlo dobri i takođe sam i na prošlim albumima lamentirao što prave zvuk skoro bez trunke dinamike. Tako je i sa Songs of Blood and Mire, njihovim četvrtim albumom koji ima neke od njihovih najlepših pesama i neki od njihovog najgoreg zvuka. Ozbiljno, ovo je brz, agresivan a melodičan, epski i emotivan moderni blek metal, ali ne znam je li mi gora boja gitare, miks u kome se jedva čuje da gitara postoji pored OGROMNIH (a muljavih) bubnjeva ili mastering koji sve to onda iskomprimuje i učini daleko preglasnim za ičije uši. I sad, da i pored toga ovaj album puca od kvaliteta i zove čoveka da ga sluša potvrda je koliko su Spectral Wound ne dobri nego još bolji u pisanju pesama. Slušajte ih, makar i na silu:
https://spectralwound.bandcamp.com/album/songs-of-blood-and-mire

Ako vam baš TREBA jedna ploča atmosferičnog, melodičnog (post) blek metala koji pravi jedna osoba, predlažem švedski Tårfödd i njegov novi EP, Ett liv tar slut.....Ett nytt tar vid. Ovo dolazi za petama albumu od pre par nedelja, ima samo dve pesme i BESTIDNO je emotivno i šugejzerski, ali istovremeno i krlja. A ja sam ipak samo čovek:
https://trfdd.bandcamp.com/album/ett-liv-tar-slut-ett-nytt-tar-vid

Finski Deimhal imaju ne jednu nego dve kozje lobanje u logotipu a to se mora poštovati. A ni muzika im nije rđava! Bend još nema album i za ove tri godine izbacili su nekoliko kraćih izdanja od kojih je najnovije ovaj EP, The Diabolical Liberation, komad modernog i moderno (i za mene prebudženo) produciranog blek metala sa ultraepskom i ultracheesy simfo/ operskm dimenzijom. Mislim, naravno da je preslatko kada ženski sopran kontrira blek metal lavežu a iza svega toga ide klavir preko razjarene gitare i duplog bas-bubnja, pa svi smo ovde naši:
https://deimhal.bandcamp.com/album/the-diabolical-liberation

Nijemci Darkmoon Warrior osnovani su još 1996. godine ali su za ove skoro tri decenije svoj zvuk izbrusili do interesantne kombinacije blek metala, panka i rokenrola koja mi na njihovom petom albumu, Graveyard Planet, iznenađujuće prija. Produkcija na stranu, a koja je malo natrpana i muljava, ovo su pesme lepe energije, poletnog tempa, sa dosta kul melodije ali bez napuštanja blekmetalske prljave, štrokave, sirove i neposredne estetike. Bend zapravo svira odlično, dopadljive melodije će vas iznenaditi više puta u toku albuma a njegova žestina i brzina znače da mu je mesto u istoriji tr00 andergraunda već rezervisano:
https://darkmoonwarrior.bandcamp.com/album/graveyard-planet-2

Dobro, idemo sada na bluzerskiji i dumerskiji deo današnjeg pregleda, na stoner rok, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rok. Golden Pig Electric Blues Band iz Sijetla su napravili popriličnu pauzu nakon svog drugog albuma, a koji je izašao još 2006. godine. Povratnička ploča, Three Divided By Zero ipak odiše jednom sponatnošću i neposrednošću, bez nekakve velike drame i teatra, kao da su ljudi juče ostavili instrumente a danas ih ponovo uzeli u ruke. Snimana solidnih pet godina (zbog pandemije, dakako), ovo je kolekcija faziranih hard-blues komada sa popriličnom količinom Black Sabbatha u svojim temeljima, ali i odličnim razumevanjem za to kako da muzika koja je monotona po prirodi, sastavljena od mnogo ponavljanja istog ritma, gruva, rifa, ne bude dosadna nego samo hipnotička. Solaže su odlične, pevanje je melodično i prijemčivo a zvuk pristojno dinamičan. Jedna mala poslastica za sve stoner rokere:
https://goldenpigelectricbluesband.bandcamp.com/album/three-divided-by-zero

Ima par godina otkada smo poslednji put slušali madridske Jhufus pa je lepo da se bend vratio kolekcijom ugodnih psihodeličnih džemova pod naslovom Arrival. Pet je to pesama neužurbanog tempa i prijatne snolike atmosfere, sa bluz frazama u osnovi i svemirskim efektima u razradi. Kao i obično, ovo je instrumentalni rok, snimljen lepo i izdžemovan stručno, sa osećajem za gruv ali i za detalj u svakom od slojeva muzike. Veoma prijatno:
https://jhufus.bandcamp.com/album/arrival

Demon & Eleven Children je kineski stoner/ psych sastav nazvan po albumu koga je sedamdesetih godina prošlog veka snimio japanski psych/ heavy rock sastav Blues Creation. Dakle, pričamo o dubokim zasecima u malo poznatu istoriju ove muzike, ali i o debi albumu koji zvuči kao da se napajao samo okultnim, satanističkim i drogiranim još od sedamdesetih. Pa mislim, vidite samo taj omot i objašnjenje u zagradi da je ovo ,,pravljeno u paklu"! Album se, prikladno, zove Demonic Fascination i ovo je vrlo jednostavna ploča po koncepciji ali zabavna po egzekuciji. Naravno, muzika je hermetični, u izmaglicu fuzza i lo-fi produkcije potopljeni psihodelični rok teže provinijencije sa hipnotičkim ženskim vokalom i brutalnim gruvom. Još i gola žena na omotu spremna za žrtvovanje Nečastivom, dakle jedan all inclusive paket:
https://demonelevenchildren.bandcamp.com/album/demonic-fascination

Njemački sastav Doomspatze zapravo ne svira doom već više psihodelični, doomirani stoner rock. EP Magnus ima tri pesme, mnogo faza na gitarama, nizak štim i težak zvuk, ali i dosta psihodeličnog trikeraja i propisne hardrokerske energije. Prijatno je a plaćate koliko hoćete:
https://doomspatze.bandcamp.com/album/magnus

Emu su, naravno, iz Australije, a i album im se zove Emu, čisto da se brending utvrdi do kraja. Mada na omotu nema emua i psihodelični prikaz koji vidimo je negde iz doba, jelte, Jure, daleko pre emua i bilo koje druge ptice koju danas poznajemo. E, sad, Emu zvuče kao Corrosion of Conformity iz njihove stonerske faze i to je, da se razumemo, dosta dobro. Album ima šest energičnih, visokooktanskih stoner rok komada u četrdesetak minuta i ovo je dinamična, zabavna ploča sa zdravom bluz osnovom i jednom razigranom, skoro pa prog-metal nadgradnjom. Powe-trio u vrlo ubedljivom izdanju:
https://emurocknroll.bandcamp.com/album/emu

Doomed & Stoned Stoned: The Instrumentalists (Vol. V) je baš ono što piše na pakovanju, nova kompilacija uglednog andergraund brenda, Doomed& Stoned Stoned, sa 25 pesama stoner rock/ heavy psych bendova za koje nikada niste čuli a koji će vas oduševiti. Kompilacije koje radi Doomed & Stoned Stoned su već godinama referentni materijal za svakoga ko traži dijamante u blatištu moderne rok muzike i ne treba ih propuštati. Čak i kada ne bi bili praktično besplatne, a jesu:
https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-stoned-the-instrumentalists-vol-v

Švajcarski Ghoast su BEZOČNO fazirani na EP-ju Ghoasthammer, sa četiri pesme jeftino snimljenog ali pažljivo produciranog doom-sludge gaženja. Ovo je manje agresivna muzika od klasičnog sludge metala, sa toplijim, prijatnijim zvukom gitara ali i sa malo melaholije primerene doom metalu, a opet gruverska, neposredna i sasvim prirodno psihodelična. Mali, jednostavan EP, ali vrlo prijatan za slušanje pa poslušajte, a ako biste kupovali, plaća se koliko želite. Plus, mora se izrispektovati da je bend u imenu spojio reči za duha i kozu. A da duhovna koza onda na omotu drži čekić!
https://ghoast696.bandcamp.com/album/ghoasthammer

Tu su onda i Violescent iz Virdžinije koji za svoju muziku kažu da je ,,Post-doom desert sludge". EP Violescent je sasvim solidan, sa mrvicu agresivnijom muzikom alii dalje u prijatnom gruvu i sa još uvek koliko-toiko slojevitim zvukom. Naravno, sludge je ovde prominentniji u filozofiji benda pa su gitare jednostavnije, a vokali brutalniji, no ima tu lepih iznenađenja, posebno u pogledu vokalne tehnike, i tako, dajte mu šansu. Cena je ista, dakle, bilo koja:
https://violescent.bandcamp.com/album/violescent

Dead Karma iz Kičenera u Ontariju voze himnični heavy rock, sa niskim štimom, agresivnim gruvom i refrenima napravljenim da vas podignu na noge i nateraju da učestvujete. Nije EP The Space Camaro neka suptilna muzika ali radi posao, sa solidnom produkcijom i puno rokerske energije:
https://deadkarmaband.bandcamp.com/album/the-space-camaro

Sidewinder su sa Novog Zelanda i njihov, recimo, doom metal ima u sebi puno bluza. Produkcijski, album Talons nije idealno ugođen sa mojim ukusom, dosta je to bučno i razmazano, ali muzika je, oh, pa baš dobra. Ovo je kao da je Janis Joplin odrasla slušajući Black Sabbath i ta kiša moćnih gitara i izuzetnih ženskih vokala, sa sve razobadanim, razigranim ritmom, ne prestaje da impresionira do kraja ove kratke, efektne ploče:
https://sidewindernz.bandcamp.com/album/talons-album

Za malo propisnog dooma, tu su Grci Föhn koji donose svu sporost, težinu i mučninu koji su vam potrebni da se osetite živim danas. Album Condescending ima četiri pesme od kojih najkraća traje skoro trinaest minuta i ovo je svirano, znate već, brzinom otapanja lednika. Funeral doom, naravno, često stoji u riziku da se pretvori u karikaturu doom metala sa tim svojim presporim razvojem kompozicija i dubokim, grlenim vokalima, ali Föhn u jednačinu dodaju taman toliko avangarde (i saksofona) da stvari budu zanimljive, neklišeizirane, sveže, a i dalje neophodno PRESPORE i PRETEŠKE. Valjano je:
https://foehnofficial.bandcamp.com/album/condescending

Nebülith iz Severne Karoline (i jedini bend o kome danas pričamo da je iz Severne Karoline) ima u svojoj muzici dosta sabatovštine, u najpozitivnijem smislu sa faziranim bluzom i masnim gruvom koji čine solidan deo njihove muzike. A onda tu ima i malo progresivnih stremljenja i rezultat je da je album Feel Good Music For The End Of The World Vol1 neobično zabavna i interesantna ploča. I mislim, sasvim je u skladu sa naslovom: kombinacija slatke psihodelije i fazirane apokaliptičnosti je pogođena odlično:
https://nebulith.bandcamp.com/album/feel-good-music-for-the-end-of-the-world-vol1
https://www.youtube.com/watch?v=AOcIaJ02upU&list=OLAK5uy_neIpDMRokHpwRk3ArwQ8FCTw8zPSe8wyE

A onda kozji spektakl! Dakle PRELEPO zvuče njemački Goat Generator sa albumom Goat Generator a koji je negde između hard roka, krautroka i alternativnog roka. Ali to ,,negde" je baš dobro mesto, sa pametno napisanim pesmama, briljantnim ženskim vokalom i emotivnom muzikom što iznenađujuće efektno spaja i nežnost i gruv. Još ta lepa produkcija, sav sam se raspilavio:
https://goatgenerator.bandcamp.com/album/goat-generator

A Teksašani Fostermother imaju za, evo, četiri godine, već treći album i ovo je, naravno, još jedno izdanje prestižnih Ripple Music koji su ovom bendu i isposlovali mnogo prepoznatljivosti u heavy psych i stoner rock zajednici. Echo Manor je kolekcija odličnih heavy psych pesama sa mnogo melodije i suptilnosti u postizanju psihodeličnih efekata a sa opet propisnom količinom metal težine i povremeno i propisne doom metal sporosti. Fostermother nisu preterano zainteresovani da naglašavaju žanr na ovom albumu i mada je distorzirana, heavy gitara uglavnom u prvom planu, pesme su pisane sa jasnom psihodeličnom ambicijom i smeštaju se između čvrstog, hevi roka i labavijeg, eteričnijeg, ,,svemirskijeg" zvuka. A, mislim, jako dobro:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/echo-manor

Idemo na thrash metal i speed metal, hardcore, grindcore i death metal, pa nek ide život. Čileanci Fusilated imaju iza sebe već jedan album iz 2020. godine, pa uprkos mladosti ovo nije početnički bend. Otud je novi EP, Escrito en Piedra jedna vrlo ubedljiva demonstracija latinoameričke supremacije kada je u pitanju thrash metal. Fusilated trpaju ,,blackened" varijantu thrash metala, ali to se odnosi uglavnom na vokale sa karakterističnim vrištavim kvalitetom dok su rifovi, ritam i gruv stoprocentni, belo usijani, pitstarterski THRASH. Produkcija ne naročito skupa, ali zapravo vrlo adekvatna, sa dinamičnim, lepršavim bubnjevima, odličnom separacijom gitara i dominantnim basom u sredini. Bukvalno domaći zadatak za 90% thrash scene na globalnom nivou:
https://fusilated.bandcamp.com/album/escrito-en-piedra

Imamo još Čileanaca u ponudi ove nedelje. Sigma postoje od 1997. godine i stavili su tri albuma iza sebe a na EP-ju Abzurdismo voze pet pesama i intro mišićavog, energičnog crossover thrasha. Kako to već biva sa bendovima sa ovog kontinenta, muzika je neodoljivo zabavna i ložačka iako priča o ozbiljnim temama, vokal i pevanje na Španskom su odlični, produkcija mako prepucana za moj ukus ali u celini izvrsno izdanje:
https://sigmamosh.bandcamp.com/album/abzurdismo

Nismo gotovi sa Čileom. Amnessia Eterna iz Santjaga imaju treći album, Penumbra i ovo je slatka kombinacija brzog, nervoznog thrash metala i melodičnijih tema koje su na pola puta između blek metala, melodeatha i himničnog panka. Sve se to nekako lepo uklapa jer kada sviraju brzo, Amnessia Eterna su kao najžešći krosover bend koji poznajete, kad su melodični, ruke se same dižu i posežu za upaljačem i muljavija produkcija uopšte ne smeta. Latinica je to:
https://youtu.be/1WDM9kU1wc4

Brazilski trio Madkill na svom drugom albumu, Protesto, svira brz, nervozan thrash/ crossover sa puno bravuroznog sprintanja kroz pesme dosta razrađenih aranžmana i ne preskupog ali kvaitetnog zvuka. Najveći problem ovde je pevanje koje je... pa, praktično jedva tonirano recitovanje gitariste Natanaela Alvesa, a koje zaista zvuči kao da je bend snimio matricu pa samo označio gde treba da budu vokali i kako bi išao tekst, da se pevač snađe kada bude trebalo da nauči pesme. AONDA SE TAJ PEVAČ NIKADA NIJE POJAVIO. Nažalost, ovo dosta unazađuje inače mišićavu, zabavnu, mošersku svirku ali ne toliko da ovo ne treba da čujete. Pa poslušajte, ima ovde štofa a plaća se koliko date:
https://madkill.bandcamp.com/album/protesto

Sa vijetnamskim kvartetom Cút Lộn nema ovakvih problema i njihov drugi album, Bắc Thảo, nudi klasičan trešerski lavež između oštrih rifova i brze, nervozne svirke. Cút Lộn su i inače dobri jer je za njih crossover thrash u principu polazna tačka i, pored klasične rokačine u tom klasičnom stilu, ima ovde i dosta modernih elemenata metalcorea, haotičnog hardcorea itd. Dakle, dosta promena ritma, atmosferičnih disonanci, meditativnog i emotivnog rada... No, album je vrlo dobro napisan, odsviran majstorski i produciran odlično pa pričamo o apsolutnoj poslastici:
https://cutlon.bandcamp.com/album/b-c-th-o

Evo još malo Brazila. Maldição do Bode su kvartet muzičara sa već nekoliko aktivnih bendova, ali za speed metal uvek može da se nađe malo vremena. Debi izdanje, (mini)album Viciados em Speed Metal je produciran jeftino i neće vas oboriti s nogu kvalitetom ZVUKA ali je ovo odlično odsvirana ploča brzog, napaljenog a maštovitog speed-thrash metala. Kvalitetno, fino ukorenjeno u tradiciji a opet originalno:
https://grupogalerarockheavymetal.bandcamp.com/album/viciados-em-speed-metal

Šveđani Savage Captor imaju toliko old school logo da im muziku čujete u glavi i pre prvog takta na demo snimku Shackled Existence. Ovo je old school thrash metal, dakako, napisan i odsviran kao da je 1984. godina a bend je materijal uvežbavao posle časova u garaži i nadao se prvom koncertu na školskoj priredbi gde će da šokiraju i iznenade sve koji su im se do malopre smejali. Enivej, sve to mislim u NAJBOLJEM mogućem smislu i ovo su tri pesme kvaliteta i karaktera:
https://savagecaptor.bandcamp.com/album/shackled-existence-demo

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 24-08-2024, 12:03:49

Chained Saint su sa Floride, veoma su svež bend a njihov debi album, Blindside je veoma patinirana thrash metal ploča. A opet, nije puka imitacija. Ovde se čuje dosta stare Metallice, pa onda Testamenta i Death Angela, tako te Bay Area klasike, ali sve sa dosta dodatnog pank i hardkor gruva. Vokali su odlični, produkcija živahna, a bend svira sa ubeđenjem i energijom kakve mnoge kolege samo sanjaju:
https://www.youtube.com/watch?v=_UBlWbLTVSE&list=OLAK5uy_lrBGtwZ_CUJBvBCCGMxg5g8G0mQC1CBUY

Za blackened speed metal sa ukusom panka danas imamo živi minialbum njemalkih Knife. Ova ekipa koja svira tek nekih pet godina već je uspela da u razmaku od prva dva albuma skoči sa kultnog Dying Victims Productions do srazmerno ,,glavnotokovskijeg" Napalm Recordsa, ali ovaj miniLP, Live Leather Hounds i dalje zvuči sirovi, podzemno, jednom rečju tr00. Knife ne pokušavaju da format u kom sviraju sad nešto ,,komercijalizuju" ni produkcijski ni tematski, ali da su dobri, JESU. Ovo je pošten, rokerski blekend spid metal snimljen uživo, bez peglanja i fejsliftinga i ako volite, dopašće vam se:
https://knifemetal.bandcamp.com/album/live-leather-hounds
https://www.youtube.com/watch?v=l4y6nr6DXGg&list=OLAK5uy_kfWqBCzThSQYfLCPFrzGBMC6k23soi_IY

Demiser nisu poslednji bend iz Južne Karoline o kome ćemo danas pričati (hint, hint) ali jesu snimili najbolju black-thrash ploču koju ćete čuti ove nedelje. Njihov drugi album, Slave to the Scythe je album metala premijum kvaliteta, sa mnogo ložačkih rifova, visokim tempom, perfektnom svirkom i produkcijom. Ovde nema beživotne kompresije niti nekakvih izlizanih aranžmana, i mada bend svira vrlo čvrsto unutar granica žanra, album ne zvuči kao obilazak opštih mesta već kao nadahnuta, sveža i istovremeno sazrela obrada poznatog materijala. Sjajno:
https://demiser.bandcamp.com/album/slave-to-the-scythe

Metal Punk Epitome je split američkih bendova Razorblade i Thlurm i, mislim, ako volite i metal i pank, posebno, jelte, thrash i hardcore inačice, ovde nemate šta da se mislite. Pesama je sedam, muzika je jednostavna i zarazna, svirka energična i pomalo manična, produkcija jeftina ali funkcionalna. Razaranje:
https://razorbladepgh.bandcamp.com/album/metal-punk-epitome
https://thlurm.bandcamp.com/album/metal-punk-epitome

Njujorčani Cult Dialect i dalje imaju u svom hardkoru dosta metala i njihov debi EP, Cult Dialect, zapravo zvuči i metalnije i trešerskije a svakako je bolje produciran od recentnog demo snimka. I odličan je, ovo je taj neki metalizirani hardkor koji oslanja na tradiciju britanskog metaliziranog hardkora iz osamdesetih i devedesetih, od Amebix, preko Deviated Instinct, pa do, šta ja znam, Debauchery i Hellkrusher. No, Cult Dialect ne imitiraju ni jedan konkretan bend, imau svoj stil i u ove četiri pesme zvuče ubedljivo, kvalitetno mešajući snažan, energičan gruv, tekstutiran zvuk i besnu svirku. Odlično je:
https://cultdialect.bandcamp.com/album/cult-dialect

Lone Creep je jedan čovek iz Albukerkija ali čovek koji svira vrlo kul hardkorpank (zato mu je i izdavač firma kul imena: Hey Fuck You! Records). Drugi album ovog projekta, Drama Queen, ima trinaest pesama šuterskog, uličnog, prostačkog ali nenormalno šarmantnog panka, koji, iako je napravljen u kućnim uslovima, zvuči AUTENTIČNO. Mislim, ako ste slušali Misfitse, Kennedyse, DOA, RKL i tako te bendove u osamdesetima, ovo je TO. I karakterno je, duhovito je, kul je. Plaća se koliko date:
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/drama-queen-hfy-015

Glock Sight, naravno, sviraju gangsterski, ulični hardcore a dolaze uz Bandunga u Indoneziji i dodaju malo azijskog šmeka uobičajenoj smeši hardkora, metala i hip-hopa. EP First Shot ima četiri pesme i mnogo više ponavljanja reči ,,fuck" i ,,motherfucker" i ako volite moškor/ biitdaun itd, solidno je ovo:
https://glocksightkilla.bandcamp.com/album/first-shot

Bleach Black iz Pitsburga opaljuju glasan, vrišteći posthardkor na novom EP-ju, This Wan't Meant to Happen. Ima tu screamo ekscesa i mathcore komplikacija, ali je sve spakovano dosta spretno pa su pesme tenzične i opresivne a bez da su se slepile u nerazaznatljivu celinu vrisaka i disonanci. Dobra muzika, okej produkcija, cenu sami određujete:
https://bleachblacknoise.bandcamp.com/album/this-wasnt-meant-to-happen

Brazilci Austera voze nekakav blackened hardcore koji u sebi ima i malo posthardcore meditativnosti i emocija, ali i D-beat neposrednosti. EP Nada Perdura nije nešto SKUPO produciran ali se lepo sluša, pitak je i plaća se koliko hoćete, a bend zvuči iskreno i naloženo:
https://austeraculto.bandcamp.com/album/nada-perdura

Volite li Japan? Tetsuo iz Hjustona ga vole pa su i debi EP nazvali No Longer Human. No, muzika im je vrlo američka, utemeljena u MySpace zvuku iz druge polovine prve decenije ovog veka, pa ako vam prija malo screamoviolence čukanja u relativno lo-fi ali vrlo ubedljivom formatu, ovo je DOBRO. Plus, plaćate koliko želite:
https://tetsu0.bandcamp.com/album/no-longer-human

Tongue Bath iz Sijetla su dva lika koja sviraju skoro pa klasičan powerviolence. Dakle, drugi album, Vol. 2: Reprogramming ima dvadeset pesama od kojih samo jedna traje duže od minut, svirka je brza, poruke su kratke, jasne, bez muljanja, a bend impresionira i kvalitetom pisanja kompozicija i izvedbom koja je organska, prirodna a savršena. Ovde nema studijskog peglanja i kompjuterskog popravljanja svirke i Tongue Bath su naprosto dva čoveka koji ODLIČNO rade svoj posao. Jake preporuke a NARAVNO da se daunloud naplaćuje u skladu sa vašim izborom cene:
https://tonguebath.bandcamp.com/album/vol-2-reprogramming
https://ambushrecords.bandcamp.com/album/vol-2-reprogramming

Bred For Slaughter iz Kalifornije imaju novi EP, Kill for Satan i u skladu sa imenom benda i izdanja, ovo je ekstremna, prljava muzika namenjena samo devijantnom andergraundu. No, ovo izdaje HPGD pa znate da će biti bliže thrash metalu nego, ne znam, black metalu ili slamu. I tako i jeste, Kill for Satan je štrokav, raspadački grindthrash sa vrlo old school zvukom i muljavom, ali prirodnom produkcijom. I nekako to lepo sedi jedno uz drugo, sav taj haos zvuči pozitivno i osnažujuće iako su pesme o ubijanju i silovanju. Eh, to je valjda taj paradoks metala ovde predstavljen u svoj svojoj veličanstvenosti:
https://hpgd.bandcamp.com/album/kill-for-satan

Hjustonski grajnderi Shotcaller su poslednjih par godina na sebe skrenuli pažnju agresivnom a karakternom, svedenom a komunikativnom muzikom. Licensed To Trill je EP napravljen kao posveta Beastie Boysima, sa obradama dve pesme koje se vezuju za ranu fazu ovog benda koja se, znamo, ticala hardcore punka. Doduše nijedna nije sa njihovog prvog izdanja, pank rok EP-ja Polly Wog Stew. I Want Some je originalno snimljena 1995, za EP Aglio e Olio kojim se bend vratio svojim pank korenima, dok je Time For Livin' zapravo pesma Slyja Stonea koju su Boysi obradili na Check Yo Head 1992. godine. I, mislim, Shotcaller obe sviraju pošteno, znojavo, sa puno pozitivne energije. Plaćate po želji, a kad ste već tu proverite i njihov tribjut Bad Brainsima sa početka Avgusta:
https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/licensed-to-trill
https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/banned-in-htx

Death metal ponuda je ove nedelje jaka. A otvaraju je izraelski Har svojim debi albumom, Cursed Creation. Ovo je baš onakav šut u jaja kakav vam je ptoreban da se malko razbudite ako ste od vrućine krenuli da kunjate jer Har cepaju sirovo, jako, brutalno, mešajući blek metal oštrinu sa death metal brutalnošću i praveći pesme DIJABOLIČNE žestine. U prvom trenutku sam se malo iznenadio da ovako nešto izdaje Dark Descent Records jer black-death nije njihova specijalizacija ali album je toliko divljački moćan da odlično sedi u njihovom katalogu. Pokolj:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/cursed-creation

Za još apsolutnog divljanja tu su Šveđani Vomitrot i njihov drugi album, Emetic Imprecations. Ovo je, pa, ako postoji death metal podvrsta war metala, ovo je to, neumoljivo, razarački, bez mnogo razaznatljivih rifova, razmrljano, i JAKO JAKO loše raspooženo. Vomitrot ne interesuje da li ćete raditi circle pit, wall of death ili kakve druge ,,moderne" death metal rituale na koncertu, njihova muzika je pravljena za pećinske ljude i takva publika im treba. Prejako:
https://personal-records.bandcamp.com/album/emetic-imprecations

Finci Buryfication mogu da se ponose svojim debi albumom, Gallows Rise. Ovo je mračan, agresivan, dovoljno sirov a opet dovoljno zreo i sofisticiran black-death metal da se svi ukusi zadovolje. Muzika je brutalna, brza, energična, zvuk ne sad nešto ŠKOLSKI namešten ali zdrav da prenese taj cunami energije koji je bend pripremao poslednje tri godine, a pesme su napisane bez previše mrsomuđenja, da budu propulzivne, napaljujuće, krljačke. Užitak:
https://buryfication.bandcamp.com/album/gallows-rise

Japanski Termination su sveža pojava na sceni ali njihov death-thrash je vrlo patiniran, sa old school sigurnošću u izrazu i nemalom količinom crustpunka u srži. Živi album, Live Devastation II (iako, da ja znam ne postoji Live Devastation I) je snimljen proletos u Tokiju i kida. Ovo je dvanaest pesama plus intro ozbiljnog, elegantnog čukanja u stilu kasnih osamdesetih sa promišljenim aranžmanima, dobrim rifovima, jednom jednostavnošću koja govori o dubokom razumevanju stila u kome se stvara i gde nema lutanja. OK, naravno, ovo nije inovativno ali kad je ovako dobro i ne mora da bude, Termination će vas pokrenuti kvalitetom rifova i neumoljivim ritmom, i drugo im i ne treba. Plus, fantastično sviraju obradu S.O.B.-jeve Raging in Hell. LJUDI NA SVOM MESTU!
https://termination.bandcamp.com/album/live-devastation-ii

Morgue Terror su na omot svog drugog ovogodišnjeg (a i drugog generalno) EP-ja, Violent And Murderous Thoughts, stavili tako odvratnu sliku, tematski i tehnički, da sam bio spreman da ovo izdanje preksočim samo zbog toga. Ali muzika je ipak bolja nego omot. Morgue Terror NARAVNO imaju u svom DNK dosta Cannibal Corpse zvuka jer i sami dolaze iz Bafala u Njujorku, ali ovo je i nešto raznovrsnija ali i primitivnija muzika od onog što očekujete. I mislim, šarmantna je, maštovita, svirana izvan nekih strožih pravila i to joj daje vitalnost. Nije i ODLIČNA za sada ali ima šmeka:
https://morgueterror716.bandcamp.com/album/violent-and-murderous-thoughts

Fleshgod Apocalypse vrlo malo toga menjaju u svojoj muzici sa protokom godina i decenija, a i zašto bi? Njihova EKSTREMNO kilčasta ali tehnički impresivna kombinacija death metala i opere u koju je uloženo mnogo znanja i krvavog rada daje dobre rezultate evo već sedamnaestu godinu za redom i njihov šesti album, Opera, garantuje da vam donese osmeh na lice isto kao i kada ste prvi put čuli ovaj italijanski bend i zapitali se ,,čekaj, JE LI OVO UOPŠTE LEGALNO?" Opera je očekivano kvalitetna demonstracija sviračkih, produkcijskih i arananžerskih kvaliteta Francesca Paolija, inspirisana njegovim recentnim iskustvom bliske smrti, a osvežena postava u kojoj su i bubnjarski Jutjub mag Євген Рябченко, ali i sopran Veronica Bordacchini, te novi gitarista Fabio Bartoletti (svirao u Hideous Divinity, naravno) isporučuje Paolijeve kompozicije sa ubedljivošću koja, ako je ikako moguće, nadilazi i prethodna izdanja benda. Ovo je verovatno istovremeno i najzreliji i naj"popičniji" album benda, sa isnpiracijom iz smera ,,lirske opere", radije nego ,,grand opere" i srazmerno kratkim pesmama, ali i briljantnom strukturom celog albuma, sekvenciranjem, naracijom. Ko ih do sada nije voleo treba da im da još jednu šansu jer Fleshgod Apocalypse ne spavaju na lovorikama i iako zaista ne menjaju MNOGO toga u svom izrazu, u njemu se svejedno jako dobro čuju evolucija i sazrevanje. Ko ih je voleo, njega ni ne treba ubeđivati, ovo je obavezna lektira:
https://fleshgodapocalypse.bandcamp.com/album/opera

Poprilično mi zadovoljstvo čini da kažem kako je deseti album grupe Nile, kojim se praktično i obeležava tridesetogodišnjica otkada je njihov prvi demo izašao u javnost, jedan od njihovih najboljih radova. Karl Sanders i drugovi nisu, da bude jasno, odstupili ni mrvu od svog prepoznatljivog zvuka, gazeći sve pred sobom brutalnim, teničkim death metalom sa severnoafričkim/ bliskoistočnim mirisom i staroegipatskom tematikom ali je onaj možda istorijski najtanji element njihove muzike, kvalitet samih kompozicija, sada na mnogo višem nivou nego čak i na nekim od legendarnih albuma grupe. Sanders je svakako napredovao kao autor, ne dopuštajući lovorikama da ga uspavaju, ali svakao vredi ukazati i da osvežena postava benda sa novim basistom i trećim gitaristom (pedigriranim ljudima koji, između ostalog, sviraju i sa Morbid Angel i Hideous Divinity) naprosto nosi zvuk benda na naredni nivo. U svakom slučaju, The Underworld Awaits Us All je KLASIČNI Nile u smislu koncepta i prerpoznatljivih motiva i ideja, harmonija, ali i aranžmanskih trikova koje su potpis benda već decenijama, ali je sve to onda spakovano u beskompromisno komplikovane ali TEČNE, organski napisane pesme koje prosto lepo cure i svim svojim smenama ritma i harmonskim diverzijama pričaju smislen narativ. Mnogo Nileovih albuma su mi, da budem jasan, bili impresivni u detaljima ali su pesme zvučale kao da su mogle da se od istih delova naprave i sasvim drugim redosledom i da zvuče suštinski isto, ali sa The Underworld Awaits Us All se čuje jedna dublja logika, jedna smislena ideja koja prolazi kroz svaku pesmu. I to je jako dobro, ovde svaki ludački kompleksni prelaz Georgea Kolliasa na bubnjevima ima svoje mesto, svako sletanje iz rafalnog blastbita u prespori death doom je odmereno veoma dobro, a đavolji tritonusi između hromatskih rifova nisu ubacivani samo da se odmori ruka nego imaju razorno dejstvo. Još kad se na sve doda izobilje (ekstremnih) vokalnih tehnika i miks i master veterana ekstremnog metala, Marka Lewisa (koji, iako radi MNOGO deathcorea i brutalnog death metala zapravo razume koncept dinamike zvuka), ovo je paket PREMIJUM kvaliteta za svakog ko voli brutalni, tehnički a maštoviti death metal iz Južne Karoline ili iz bilo kog drugog mesta. Ne znam da li je ovo NAJBOLJI album Nilea, jer to malo zavisi i od ukusa i od nostalgije ali meni je trenutno u prva tri i ne mogu biti srećniji:
https://nile.bandcamp.com/album/the-underworld-awaits-us-all
https://www.youtube.com/watch?v=CsMjCLGGbjo&list=OLAK5uy_nqNPIP6C7HQwtrISvtUHfz7zZAx998z9Q

Evo nas na kraju sa krosžanrovskim izdanjima i malčice heavy metala. Muzika rodno mešovitog sastava Of the Adversary iz Kalifornije se opisuje kao ,,Blackened Death Metal with Crust Punk influences", pa ako vasm sve to zvuči privlačno, demo sa dve pesme, nazvan samo Demo, ima svega u potrebnim količinama. Sirovo je, mračno a nekako veselo i komunikativno. Plaća se po želji:
https://oftheadversary.bandcamp.com/album/demo

Time Runs Out Make It Count, ili samo TROMIC je projekat portlandskog muzičara Aarona Edgea koga uglavnom znamo po sludge metal projektu The Lumbar Endeavor. TROMIC deli dosta elemenata sa tim projektom, agresivan, težak zvuk i promišljene aranžmane ali je stilski ovo nekakva kombinacija d-beat hardcorea, sludge metala, možda malo postpanka. U svakom slučaju, TROMIC ima dva EP-ja do, sada a aktuelni, Six In Six Vol.2 ima šest pesama koje su agresivne ali suptilne i vrede da se čuju. Doduše, sve su malčice duže od minut, pa je ovo pre Six in Seven, ali AJDE DOBRO:
https://tromic.bandcamp.com/album/six-in-six-vol-2

Generation Of Vipers iz Noksvila su negde između posthardkora i sludge metala i to je fino mesto da se na njemu svira teška, gruverska, glasna ali i cerebralna muzika. Album Guilt Shrine ima dosta maštovitih razrada jedne generalno poznate osnove i mada ne luta predaleko u nekim žanrovskim istraživanjima, zvuči sveže, poletno, inspirativno:
https://generationofviperstl.bandcamp.com/album/guilt-shrine

From the Ashes to the Archives - The Hot Pursuit Continues je kompilacijski album američkog heavy metal benda Warlord, napravljen da prikaže najbolje momente njihove četvorodecenijske karijere, ali tako da su sve pesme snimljene ponovo. U teoriji ovo je rizično jer tradicionalni heavy metal ne mora da profitira od moderne produkcije, ali Warlord zvuče dobro u novom ruhu, sa energičnim, melodičnim izvedbama nekih od pesama koje su prvi put snimljene još 1981. godine. Ipak, značajan deo materijala je iz ovog veka i, bez obzira na godište originala, ovo je prijatan, epski heavy metal koji se bavi mitologijama i samo ne momente posrne u produkcijskom smislu (mislim, slušajte udaraljke na Achillies Revenge). Slatko je, naročito sa finim vokalima Gilesa Laveryja koji je pevao i u Alcatrazz, White Wizard itd:
https://www.youtube.com/watch?v=a0NC21kWrdo&list=OLAK5uy_kfsHtyaJ0rkUpu9tupkFQ2xbuYSm-K6p0

Album nedelje je, oh, novi Melt-Banana? Čime smo TO zaslužili? Ugledni japanski avangardni/ noise/ core bend nije snimio kršten album duže od deset godina a isto toliko nema ni bubnjara u postavi ali to je valjda i razlog što album nazvan 3+5 zvuči ovako napaljeno, zabavno i maštovito. Melt-Banana su bili omiljeni japanski bend svih naprednijih grindera u devedesetima iako nisu svirali grindcore, a u narednoj deceniji im je prisustvo Davea Wittea (Discordance Axis, Municipal Waste) za bubnjevima donelo i dosta prepoznatljivosti u nekoj široj metal zajednici, no, dugo odsustvo sa scene poslednjih deceniju i kusur znači i da će danas mnogi ljudi po prvi put čuti ovu divotu i pitati se gde je bila celog njihovog života. 3+5 nije ni metal, ni pank, ni noise rock, ni industrial, pa ni pop, nego sve to zajedno spojeno pod presom, nafilovano psihodelicima i progutano trenutak pre nego što padnete u san. Vokali Yasuko Oni su kao igračka na navijanje koja je ostvarila samosvest i saopštava vam nešto JAKO BITNO ali vi ne razumete Japanski a pesme koje piše Ichiro Agata su savršeni komadi avangarde umotani u pop oblandu, distorzirani kao da smo došli da se bijemo i svirani neumoljivo visokim tempom. Izvrstan povratak u orbitu iz koje za prave poznavaoce nikada nisu ni ispali, ali, kako rekosmo, ovaj album će da prespoji mnoge nove mozgove i izuzetno se radujem zbog toga:
https://alunalaya.bandcamp.com/album/3-5

Aco Popara Zver · 26-08-2024, 01:27:46

the-most-popular-metal-band-2024-of-each-country

Meho Krljic · 31-08-2024, 13:35:53

Dobro ispratili smo Makrona, izvrnuli džepove da kupimo besmislenih dvanaest ratnih aviona za koje nemamo ni obučene pilote, ni mehaničare ni delove, a mogli smo, ne znam, da tim parama plaćamo lične pratioce za decu sa invaliditetom za sledećih pedeset godina i da se ona školuju kako treba. Ali eto, valjda smo za ovo glasali. Enivej, da vidimo šta ima od metala za ovu nedelju.

Blek metal, kao i obično, otvara pregled. Indonežani Windtriumph su trio sa vrlo solidnim debi albumom, Tirtamarthd | Resonance of Elemental. Ovo je sedam pesma atmosferičnog pa i melodičnog (i blago post-) blek metala, ali sa žestinom u svirci i živošću u zvuku koji su iznad proseka. Bubnjar je baš napaljen, pevanje je brutalno, a za svaku meditativnu zavesu gitarskih harmonija, proleti tu i po neki pravi rif. Meni je ovo okej:
https://windtriumph.bandcamp.com/album/tirtamarthd-resonance-of-elemental

Other World iz Kalifornije su svoj drugi album, Tenebrous, spakovali u samo pet pesama. Ovo je zahtevan, ambiciozan opus modernog blek metala izmešanog sa malo death i doom metal elemenata, sa jednakim količinama stmosfere i propisne, znojave svirke. Možda ne sasvim u skladu sa MOJIM prioritetima, ali Other World su grupa iskusnih likova koji sviraju u masi drugih bendova i sa ovim projektom traže nove, neistražene nijanse u izražavanju. Prilično zrelo i da je produkcija manje napižđena, bilo bi i bolje. Ali i ovako vredi da mu se posveti malo pažnje:
https://other-world.bandcamp.com/album/tenebrous

Dawn Treader je jedan čovek iz Londona, Ross Connell i njegov blek metal je atmosferičan, antifašistički, vrlo šugejzerski. Zapravo i sam autor kaže da je ovo što on svira blackgaze, mada on tvrdi i da je Bloom& Decay debi album ovog projekta iako je još 2019. objavio debi album pa mu se ne sme verovati. Nema veze, kod od nas nikad nije slagao neka se baci prvim kamenom, a mi da kažemo da je muzika ovde lepa, atmosfera ubedljiva, aranžmani okej a produkcija, iako je ovo, po pravilima atmoblek/ blekgejz žanra vrlo razmazana ploča, ipak dosta dobra, sa spektrom frekvencija koji prevazilazi prosek i miksom koji je ipak malo prostoran. Ako volite ovakvu muziku, Dawn Treader isporučuje bez problema:
https://dawntreaderuk.bandcamp.com/album/bloom-decay

Invitation to a Funeral je prvi album nemačkog black/ death/ crust sastava Victims of Classwar i jako je prijatan. Barem ako volite siroviji zvuk i muziku koja u sebi smisleno spaja te pank i metal elemente koje očekujete da čujete, a bez mnogho dodira sa vladajućim trendovima u blek metalu. Ovaj rodno mešoviti trio ima svoj zvuk i interesuje ga originalan izraz, pa kada ovde ima i evokativnih tema i skoro kinematskih momenata, to je jer bend ume da ih organski stvori a ne na ime kopiranja onoga što rade drugi bendovi. Odličan debi posle više od deset godina pripremnog rada i kraćih izdanja na kojima se zvuk i izraz tesao. Posebno napominjem tu dinamičnu produkciju (bubanj je PRELEP jer je sve akustično i zvuči kao da ga svira ČOVEK koji zna šta radi) i brutalan ženski vokal:
https://victimsofclasswar.bandcamp.com/album/invitation-to-a-funeral

Satanic Inversion of... je debi album norveškog dvojca Avmakt čija oba člana sviraju u speed metal sastavu Black Magic. Avmakt je pak mnogo tradicionalniji norveški blek metal projekat, sa sirovom, organskom svirkom, pesmama koje su oštre i napadačke a opet monotone i jednostavne onako kako od norveške klasike očekujete. Produkcija takođe sirova, prirodna, zadovoljstvo u slušanju ZAGARANTOVANO. Pritom, ovo izlazi za Peaceville, dakle, sva ta tr00 underground estetika je privukla pažnju i jedne srazmerno velike firme... To ne mora biti garant kvaliteta i zna se da nisam neki ljubitelj Peacevillea, ali u ovom slučaju mislim da britanski izdavač može da se ponosi što je upecao ovako jaku ribu:
https://peaceville.bandcamp.com/album/satanic-inversion-of

Treći album beloruskog dua Angr nazvan je samo III (u nastavku konvencije o imenovanju albuma koju slede od početka) a i ima samo tri pesme. No, to su dugačke, teške, kompleksne kompozicije modernog blek i post-blek metala, mučne, teskobne atmosfere i čvrstog, heavy zvuka. Angr plene kvalitetom, kako kompozicija, tako i svirke i produkcije, nudeći veoma zreo, nekako prirodno avangardan blek metal koji je atmosferičan ali ne u onom banalnom smislu koji ta reč danas prečesto podrazumeva, koji je kompleksan ali ne na silu već tako da kompozicije pričaju intrigantne priče, koji je zao ali na jedan organski način, bez vidnog napora da se slušalac ,,uplaši". Odlično je a daunloud plaćate po želji:
https://angrbc.bandcamp.com/album/iii

Abyssic Grave su četiri osobe sa Novog Zelanda čiji demo snimak, Demo 1, RAZBIJA. Ovo je furiozni blek metal koji, da se razumemo, shvata koncepte melodije i atmosfere i dobro ih koristi ali pre svega osvaja orkanskom energijom sa kojom se ove malo melodične, malo atmosferične ali pre svega ubistvene pesme sviraju. Dva su to komada neumoljivog tempa i apsolutno DEMONSKOG (možda ženskog? Osoba koja peva se zove Femon, meni to zvuči kao ,,Female Demon" a i vokal deluje ženski) pevanja, producirana vrlo dobro. Apsolutno ubistven demo i bend koji se odmah upisao na mapu krvavo crvenim mastilom. Jedino što se daunloud (još?) ne prodaje, ali valjda hoće:
https://abyssicgrave.bandcamp.com/album/demo-1-2

Ahhh, Hellripper ima novi singl sa dve pesme ali druga je obrada Peppersa, i ne sme da se prodaje na Bandcampu. Kakav FAUL, ali naslovna pesma, Fork-Tongued Messiah, je toliko dobra da čak ni ovo nije problem. James McBain i dalje piše neodoljiv black-speed metal i ova pesma ga vraća u jednostavniju, neposredniju formu sa ranih izdanja. Sjajno:
https://hellripper.bandcamp.com/album/fork-tongued-messiah-single

Witch Ghetto / Obsidian Temple – Split je split EP jednog austrijskog i jednog nemačkog benda gde svaki daje po tri pesme sirove, muljave andergraund svirke u najširem smislu smeštene u blek metal format. Obsidian Temple je apokaliptičan, primitivan black-death koji zvuči kao da upadate na sve niže nivoe pakla sa svakim taktom lo-fi muzike, disonance i vrištanja. Witch Ghetto su muzički mrvicu tehničkiji a kompozitorski razgovetniji, sa pesmama koje su između panka i ranog, na Venom nalik blek metala. Plus užasan ženski vokal. Meni je sve to sjajno a cena koliko date:
https://obsidiantemple.bandcamp.com/album/witch-ghetto-obsidian-temple-split
https://witchghetto.bandcamp.com/album/witch-ghetto-obsidian-temple-split

Bečki Hāg izdaju za Naturmacht Productions pa odmah možete da pogodite kako im zvuči drugi album, Over stormskapte fjell. Tako je, ovo je filozofski, blago hermetičan ali suštinski melodičan i prijatan blek metal sa pesmama od po deset minuta koje kontempliraju o individualizmu i prirodi i sve tako. Relativno jeftina i tanka produkcija mi zapravo prija mnogo više nego uobičajeni prebudženi, izblendovani atmoblek zvuk bez trunke dinamike, pa Hāg mogu da preporučim bez imalo stida:
https://hagmusic.bandcamp.com/album/over-stormskapte-fjell

Za sirov zvuk i furioznu svirku valja nam se obratiti čileanskoj ekipi Henosis. Ovaj kvartet muzičara sa ogromnim iskustvom na svom drugom albumu, Unraveling Truths in Profound Perception, razbija. Baš razbija, ovo je brz, energičan, a opet leden i atmosferičan blek metal čija je muzička superiornost u finoj ravnoteži sa njegovim filozofskim ambicijama. Pričamo, dakle, o blek metalu koji ima sve, i atmosferu i rif, i disonancu i lepu solažu, i blastbit, i, uh, još blastbita. Vokali su takođe odlični i ovo je skoro savršeno izdanje zrelog, intelektualno i somatski primamljivog blek metala sa produkcijom koja takođe savršeno odgovara kompleksnoj, dinamičnoj muzici. Izvrsno:
https://henosisxi.bandcamp.com/album/unraveling-truths-in-profound-perception

Idemo sad na stoner rock, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rock. Mammoth Volume iz Švedske nisu svoj poziv u životu našli samo u proizvođenju mamutskog volumena zvuka. Album Raised Up By Witches je zapravo prirodan i ugodan spoj progresivnog roka sa ,,stonerskijim" rok izrazom, gde se ne forsira težina – iako je muzika u osnovi gruverska i koristi lepo distorzirane gitare – koliko interesantne teme, kinematske atmosfere, puno sitnih detalja koji oplemenjuju zvuk. Ima tu malo džez harmonija na momente, ali je muzika pre svega gitarska i mada ne agresivna, ona drži jedan rokerski nivo. Lep album:
https://mammothvolume.bandcamp.com/album/raised-up-by-witches

Denim Cobra iz Ohaja svoju muziku opisuju kao doom'n'roll ali, naravno, ako generalno volite velike rifove, gazeći, čvrsti ritam, gruvčinu i bluz, ovde ćete se osećati kao kod kuće. To jest, ako kod kuće smete da ovako glasno puštate muziku A NE SMEMO SVI. Leather Diamond je prvi EP ove ekipe iz Kolambusa u Ohaju i to je pet pesama propisnog stonerskog rokanja i rolanja sa hrskavim, prilično zaposlenim gitarama, energičnom ritam sekcijom i dobrim vokalima. Pesme su napisane dobro, svaka ima svoju priču i stil i ovo je u celini odlični predstavljanje svetu za bend koji obećava dosta:
https://denimcobra.bandcamp.com/album/leather-diamond

A onda Avgrunder svoju muziku opisuju i kao doom metal i okultni rok, ali da bude jasno, demo snimak Demo 2024 je jako prijatna, poletna, melodična rok muzika sa jednom gotovo pop dimenzijom, koju biste mogli da pustite i sasvim normalnoj osobi i da ona ne odskoči u užasu. Ovo su tri pesme koje najavljuju album kasnije ove godine i veoma su ugodne, sa melodičnim temama, nežnim klavijaturama što dopunjavaju odmereni gitarski rad i psihodeličnim efektom koji je nenametljiv, ali umiljat. Da je producirano samo malo skuplje bilo bi apsolutno doraslo prodaji u bilo kom formatu a i ovako je odlično i može se kupiti za bilo koje pare:
https://avgrunder.bandcamp.com/album/demo-2024

Poljski trio Rottin' Green ima vrlo izraženu southern groove komponentu u svom stoner roku. Album Stoned Ape Temple je dakle, vrlo bluzirana, vrlo močvarna ploča dobrog gruva, masnih gitara i zapravo odličnog, melodičnog, multitrekovanog pevanja. Bend ima malo tvrđu produkciju nego što bih ja idealno voleo, ali pesme su napisane sa takvim autoritetom, sa toliko finih detaljčića u aranžmanima da mi to ne smeta previše. Rokenrol:
https://rottingreen.bandcamp.com/album/stoned-ape-temple

Monolith su domaći, srpski bend sa (delimičnom?) adresom u Finskoj a njihov album Five Stages Of Grief, sniman u Kragujevcu, je fina, ukusno spravljena kombinacija hard roka i stoner roka. Ovde nema pukog sviranja žanra i okretanja trikova pokupljenih sa tuđih ploča; bend se trudi da vas osvoji sopstvenim zvukom i karakternim pesmama i ovo u dobroj meri uspeva. Produkcija je solidna, masna i teška, svirka disciplinovana a pesme su pristojno napisane sa veoma korektnim pevanjem basiste Ognjena Bjeletića. Vredi!
https://youtu.be/3xYmTMxI8jM

Novozelanđani Dionize su prvi album, Your Personal Dystopia, snimili pre jedanaest godina, a tek sada njegov nastavak. I to u nepromenjenoj postavi. Lighthouse je vrlo HEAVY ploča na nekom prirodnom mestu između sludge metala i stoner rocka, sa dosta bluza i bugija u svojoj osnovi ali sa toliko agresivnim zvukom i zlom dispozicijom da ovo decidno nećete slušati na svadbama čak ni progresivnije orijentisanih članova našeg društva. Grubo je, primitivno je, ali onda bude i melodično, pa i himnično. Ima šmeka.
https://dionize.bandcamp.com/album/lighthouse
https://www.youtube.com/watch?v=uJ_5UF2C8lA&list=OLAK5uy_mvd5E2qGE_JDjUX1ix8Dh9863-vZSilaQ

Vast Pyre su dva Nijemca na gitari i bubnju koji cepaju hipnotički, sirovi gruv. Ovo je malo stoner rok, malo heavy psych džemovanje, sa dugačkim pesmama ali sa uvek vrlo svedenim aranžmanima i jeftinim, štrokavim zvukom. Ima šmeka, mada album, isto nazvan Vast Pyre traje možda i duže nego što je efektno:
https://vastpyre.bandcamp.com/album/vast-pyre

Thunderbird Divine su filadelfijski heavy psych/ stoner bend sa dosta folk i bluz elemenata u svom izrazu. Album Little Wars je pun velikih rifova, ali i bluzerskog gruva i call-and-response fora, wah wah solaža, ukusno iskorišćenih klavijatura, horskog pevanja... Thunderbird Divine imaju, dakle, u svom heavy rocku dosta elemenata jednih The Doors, zaključno sa jasnim interesovanjem za ritualno, ali sve je to spakovano u ukusne, probavljive rok pesme za koje se vide da ih pišu i izvode veterani sa puno iskustva:
https://thunderbirddivine2.bandcamp.com/album/little-wars

Stone Disciple su tri lika izDenvera koja sviraju hipnotički, psihodelični, gruverski stoner rok. Album The Wanderer ima samo šest pesama ali ovo je procesija rifova od kojih vam se odmah vrti u glavi i odličnih, melodičnih psihodeličnih napeva koje ćete kasnije, noćas, čuti u snu. Prilično heavy pritom, a opet toplo i prijateljski nastrojeno:
https://stonedisciple.bandcamp.com/album/the-wanderer

Temple Witch nisu isto što i Temple of the Fuzz Witch, a mom mozgu je trebalo malo previše vremena da to shvati. Temple Witch su, dakle, Ohaja i ovaj trio svira stonerski doom metal. Album Ocean Thousand, Mountain Thousand je sveden po aranžmanima i zvuku, forsirajući dosta ponavljanja hipnotičkih rifova i živu, gruversku svirku. Sviđa mi se suvoća produkcije i tu samo onda treba da se izdrže ponekada i veoma dugačke pesme. No, bend ima zaista solidnu formulu i svira sa puno osećaja za ,,živi" ugođaj pa se sve to nekako lepo svari. Plus pevanje je više za nekakav shoegaze pa je i potencijal za krosover ka doomgaze publici poveliki:
https://www.youtube.com/watch?v=gpWdNjrEMwI&list=OLAK5uy_l6_6rKQRipeE8Sb7QRgG9nfXQVMCq7vXI

Njemački Elder sviraju heavy psych/ space rock, moderan po zvuku ali dosta old school po dispoziciji pa tako album Live at BBC Maida Vale Studios ima samo tri pesme, ali traje skoro četrdeset minuta. Ovo je, u zvučnom smislu preterano heavy za moj ukus, sa preglasnim masteringom, prebudženim tako da aktivno smeta uživanju u muzici ali je muzika, srećom, dovoljno dobra da i pored toga u njoj može da se uživa. Elder ovde cepaju žestok, gruverski space rock sa puno progresivnih elemenata, ali i korektnim odnosom džemovanja i propisnih, jelte, tema i refrena u kompozicijama. Nije rđavo:
https://beholdtheelder.bandcamp.com/album/live-at-bbc-maida-vale-studios

I britanski Erronaut imaju apsolutno preglasan mastering za svoju muziku ali njihova muzika je barem rifaški, gruverski stoner rok, sa jednakim udelima doom metala i desert rocka, pa malo i grandža u debi albumu The Space Inbetween. Fino je to, onako, gruverski i na momente baš raspevano i da je producirano sa malo više suptilnosti bilo bi mi i lakše da ga slušam. No, i ovako tu ima dovoljno Sabatovštine da mi drži pažnju:
https://erronautuk.bandcamp.com/album/the-space-inbetween-2

Šveđani Norna su u stvari više posthardkor bend ali album Norna je TOLIKO težak, disonantan i mučan da se nekako uklapa da stoji u sekciji sa sludge metalom. Ovo je superiorno teskobna – naravno ponovo preglasno masterovana – muzika gde šest pesama može da potraje kao čitava vječnost jer je to UDARANJE i VRIŠTANJE bez prestanka. Ali, mislim, odlično je, zapravo dobro napisano i drži pažnju:
https://norna.bandcamp.com/album/norna

Moramo malo da odmorimo od sve te težine i, oh, šta je ovo? Tusmørke imaju novi album? Već? Tačno godinu dana nakon što su nam ukrali srca pločom Hestehoven (a koja je i sama došla jedva deset meseci nakon prethodnog albuma), najjači norveški psihodelični folk-rokeri imaju novi album. Dawn of Oberon sad ima i naslov na Engleskom a i skoro sve pesme su naslovljene na Engleskom (i neke od njih se i dobro zezaju sa tim naslovima, na primer Born to be mild) pa bi se moglo reći da bend shvata da je Hestehoven bio neka vrsta njihovog međunarodnog prodora i sada hita da zakuje, jelte, gvožđe dok je vruće. Ali, mislim, nema ovde nekakvog ZAKIVANJA, ovo je i dalje hipnotička, nežna, a vrlo gruvi muzika napravljena spajanjem nordijskog folklora i psihodeličnog progresivnog roka, samo sada nekako još zabavnija, sa još više neodoljive plesne energije. Moćno, nezaobilazno, prelepo:
https://tusm-rke.bandcamp.com/album/dawn-of-oberon

Idemo na thrash i speed metal, na hardcore, grindcore i death metal! I iz Ukrajine nam stižu Oriax, mladi thrash metal bend čija muzika zvuči kao da je barem duplo starija od članstva ovog ansambla. Debi EP, Reaper of Death je speed-thrash štroka sa tri pesme i introm, kao ispala iz neke mračne jame osamdesetih, besna, oštra, brza i veoma patinirana. OK, produkcija je tanka, ali svirka je IMPRESIVNA a bend ima i stav i rifove i brzinu i ne mogu da ih ne volim:
https://oriax-thrash.bandcamp.com/album/reaper-of-death
https://doctrinerec.bandcamp.com/album/reaper-of-death

Chaos Unleashed je nizozemski thrash metal trio inspirisan Kreatorom i drugim nemačkim bendovima te egneracije. Debi album, I Am Chaos svakako ima prepoznatljive naklone Kreatoru, Sodomu, Destructionu itd, ali Chaos Unleashed imaju i svoje sopstvene kvalitete, pre svega energiju i bes koji su opipljivi, zatim povremene ispade melodije između svirepog testerisanja a onda i jednu hardcorepunk neposrednost koja osvežava. Album od koga srce lupa brže a krv ključa:
https://chaosunleashed.bandcamp.com/album/i-am-chaos-3

Čini mi se da se kalifornijski Mortalis BAŠ lože na Metallicu jer im je novi EP, Earthworks kao da ste Metallicu iz perioda Master of Puppets spasli fatalne saobraćajne nesreće a oni se onda, osvestivši se šta je moglo da se desi, dogovorili da Larsu uzmu instruktora bubnjeva i krenu da prave muziku koja će biti progresivni thrash ali organskiji, relaksiraniji i dinamičniji od onog što smo čuli na Justiceu. OK, produkcija na Earthworks nije sad neštp PREJAKA, ali bend piše i svira odlične prog-thrash pesme koje su istovremeno i propisni hednbengeri i riznice dobrih, originalnih ideja u stilu, jelte, stare Metalike pa možda i Megadeth.
https://mortalis.bandcamp.com/album/earthworks

Hm, Gauntlet iz Los Anđelesa bi trebalo da su baš po mom ukusu ali nekako njihov EP, Signals From Hell nikako da me uhvati gde treba. Ovo je pet pesama thrash metala, ili makar heavy metala koji prelazi u thrash sa izrazitim uličnim mirisom, mošerskim potencijalom, bla bla bla i mada je svirka korektna a produkcija prihvatljiva, nekako su pesme sklopljene od generičkih delova, vokali su stalno na granici da iritiraju i nikako da to klikne. Ali možda će vama biti bolje nego meni, pa poslušajte:
https://gauntlet-music.bandcamp.com/album/signals-from-hell

Brazilci Pogo Zero Zero sviraju od početka veka ali Pátria que nos pariu im je prvi album. Dakle, ovo je više koncertni bend? Moguće, muzika je svakako napisana da započinje šutke i druga nepočinstva u mošpitu, prljav, nemelodičan, disonantan krosover treš koji neće moći da vas opčini dobrim rifovima i pamtljivim temama jer ih programski nema ali koji dosta radi sa svojom sirovom teksturom i tamnim, nabasovanim zvukom. Nisam siguran da li će baš mnogo daunlouda prodati po ceni od dvadeset dolara za album ali dobro SEBE TREBA CENITI:
https://pzzhc.bandcamp.com/album/p-tria-que-nos-pariu-2024

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 31-08-2024, 13:36:25

Isto Brazil, isto prljav, disonantan krosover treš, eto, takva je nedelja: Ódio Puro Concentrado imaju prvi EP sa četiri pesme, Sufocado i ovo je dobro, ali morate voleti tu namernu, programsku ružnoću muzike koja se ne trudi da bude prijemčiva nego, naprotiv, radi na tome da vam bude nelagodno. A opet, ovo je krosover i naravno da je sve puno ložačkih momenata. Slušajte, a ako kupujete, platite koliko hoćete:
https://odiopuro-opc.bandcamp.com/album/sufocado-2

Recimo da Minority iz Los Anđelesa sviraju pank rok, jer je njihov rokenrol tome najbliži. Debi album, posle decenije rada, A Blood Moon Theatre je pun energičnih, kinetičkih komada koji se voze u pogo-frendli tempu i ne preteruju sa komplikovanjem aranžmana, oslanjajući se na primalnu energiju rok muzike i teksturu panka. No ima tu i ,,naprednijih" rifova i soliranja pa je ovo možda za mrvicu kompleksnija muzika od onog što očekujete. Svakako mi prija suva produkcija i fokus na brzini. Ako volite Motorhead već ste na pola puta da zavolite Minority, ali ovo je, opet, i više pank i više metal nego što očekujete.
https://minority.bandcamp.com/album/a-blood-moon-theatre

Za vrlo heavy, vrlo nisko naštimovan, mastan, brutalan melanž hardkora, death metala, metalkora, melodičnog death metala itd, imate Limb From Limb iz Ohaja. Minialbum Flesh Decay ima šest pesama teških kao šleper pun nakovanja i dosta dobrih rifova. Bend ima i solidan gruv, mada voli i da zaore brže tako da, svačeg tu lepog ima ako volite bendove u rasponu od Entombed do, recimo, Converge:
https://limbfromlimboh.bandcamp.com/album/flesh-decay

Još solidnog, mošerskog, metaliziranog hardkora dolazi nam iz Masačusetsa. Search Warrant ipak zadržavaju tragove panka u sovjoj muzici pa su pesme na EP-ju Unlawful Demonstration kratke – ni jedna ne doseže dva minuta – a njihov gruv je na momente bliži klasičnom pogo plesu nego baš onom najtvrđem mošpit nabadanju. Šarmantno i lepo snimljeno a plaća se koliko date:
https://searchwarranthc.bandcamp.com/album/unlawful-demonstration

I onda imate i Mazenko iz Litl Roka u Arkanzasu. Fall Promo '24 ima samo dve pesme ali to su dve pesme brutalnog uličnog moškor zakivanja pravo među oči. Ništa sad kao originalno i nečuveno, ali BRUTALNO i vrlo kompetentno:
https://mazenko.bandcamp.com/album/fall-promo-24

Nemci Grantig sviraju jednostavan, sirov, generički ali simpatičan crustcore. Album GRXNTXG ima čak sedamnaest pesama ali gomila toga otpada na snimke priče sa radija koju mi koji ne govorimo Nemački nećemo razumeti tako da.... ako znate Nemački u prednosti ste!
https://grvntig.bandcamp.com/album/grxntxg

Forthright iz Indijane sebe zovu krosover bendom ali ovde ima barem isto toliko metzaliziranog mošerskog gruva koliko i krosover rifova. U svakom slučaju, EP War of Attrition je, sa svojih šest pesama prava kanonada jakih gitara, brutalnog ritma i napaljenih vokala, producirana solidno i ubistvena na sve prave načine:
https://forthright812.bandcamp.com/album/war-of-attrition

Nizozemci State Power su pak, jedan all inclusive aranžman. Osnovani nedavno, na svom prvom EP-ju, The Year Of The Harvest ovi iskusni muzičari imaju pet pesama koje spajaju sve što treba, i trešerske rifove i melodične pank rok refrene i brzinu i mošpit-frendli gruv. Ovo je sve napisano odlično, odsvirano stručno, producirano savršeno i ima i energiju i dinamiku. Hardkor za mase:
https://whiterussianrecords.bandcamp.com/album/the-year-of-the-harvest

Indonežani Guilties su osnovani 2000. godine ali evo, debi album New World Unlock stiže tek četvrt veka kasnije. Ali je odličan, a što sad već i očekujemo od izdavača Edelweiss Records koji konstantno donosi nova, zanimljiva izdanja bendova iz ove velike države, a izvan uobičajenih podžanrova brutalnog death metala i blek metala koja asociramo sa Indonezijom. Guilties cepaju old school grindcore i ovo je ploča sa petnaest pesama od kojih je poslednja naslovljena Grindcore is Yours. A koliko je to slatko! Enivej, volite muziku koja se svira praktično na silu, ali koja ima i šarma i malo zanata pored toga što je brutalna i brza? Ako da, Guilties su za vas:
https://edelweiss-records.bandcamp.com/album/new-world-unlock

Ko više voli ,,korporativni grindcore", ima novi album kalifornijskih Nails osam godina posle prethodnog. OK, nije Nuclear Blast sad neka VELIKA korporacija ali naravno da su prošle decenije od vremena kada je ovaj izdavač bio na nekakvoj krvarećoj oštrici grindcore muzike. Nails su svakako solidan bend i njihov disciplinovani, nisko naštimovani grindcore/ metal je u odličnoj formi na novom albumu, Every Bridge Burning. Ovde se svira brzo, agresivno, bez mrsomuđenja, sa deset pesama u manje od osamnaest minuta, sa srazmerno visokobudžetnom produkcijom i kvalitetom kompozicija koji je na prilično visokom nivou. Valjano je to:
https://www.youtube.com/watch?v=Nq8iXmOOLFo&list=OLAK5uy_ncLBYitFUCIOLTWYwKblbWlAWodNkI1RA

A kome je humoristički grindcore/ crustpunk više na srcu tu su Rat Lord, Norvežani iz Bergena sa albumom Blazed In The Northern Sky. Sasvim je to duhovito a svirka je takođe jako okej, sa pesmama koje imaju nešto komunikativniju formu nego što biste očekivali, pa su neke i propisno himnične (recimo, baš naslovna ima melodičan, pevljiv refren). Produkcija krš, al duševan:
https://www.youtube.com/watch?v=AXcttS4mmbM&list=OLAK5uy_mcHuaTPuM4y06F2aV0qBVFHjewXqv5KKo

Konačno tu su i WRFCK iz Liona i naravno da njihovo ime znači Warfuck. Ovo su dva čoveka koja sviraju grindcore i ,,šire blastbit propagandu svuda po svetu". Divne osobe, bogougodna misija a ni EP Fail.Repeat, posvećen svima nama koji smo serijski luzeri i korifeji neuspeha, nije loš. Naprotiv, ovo je vrlo tehnički, savršeno producirani grindcore gde pesme od po minut umeju da zvuče kao prave epopeje. WRFCK koriste visok tempo da u svoje kompozicije nakrkaju što je više muzike ali ovo nije nabacivanje bez reda i pričamo o dobro napisanim, eksplozivnim komadima grindcorea koji leči dušu i slomljena srca. Savršeno:
https://warfuck.bandcamp.com/album/fail-repeat

Nisam siguran šta je tačno to što me kod nekih deathcore ploča osvoji a druge su mi dosadne ali, evo treći album australijskih To The Gravem, naslovljen Everyone's A Murderer mi je zabavan valjda na ime apsolutne preteranosti SVEGA. Ovo je muzika koja je odsvirana i producirana da zvuči kao da vas u glavu udara pneumatski čekić dok vas istovremeno buši šest zubarskih bušilica, sve u slow motionu, sa apsurdno niskim štimom i rifovima koji posle 30 sekundi prelaze u teksturu i nećete zapamtiti ni jedan od njih ali ćete sve vreme klimati glavom. Valjda su i vokali, koji su na pola puta između pakla za Nu Metalce i Looney Tunes crtanog filma značajan element ovde. U svakom slučaju, Everyone's A Murderer je ploča TOLIKO agresivna da ta agresija izaziva euforiju, a Unique Leader ovo nazivaju svojim najvažnijim izdanjem u ovoj godini. Pa poslušajte:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/everyones-a-murderer-2

Poljaci Inhumanization se predstavljaju svetu istoimenim EP-jem i ovo je ploča sa pet pesama agresivnog black-thrash-death metala, sva u oštrim rifovima, agresivnom ritmu, zverskim vokalima. Kod Poljaka smo se navikli na jedan visok standard i produkcije i, uopšte, kvaliteta kompozicija pa ni Inhumanization nisu izuzeta. Ovo što oni rade je izrazito zrelo a da ipak ima i divljačku srž primerenu odabranom stilskom izrazu. Meni je odlično:
https://inhumanization.bandcamp.com/album/inhumanization

Jedina originalna stvar kod kalifornijskih Mortal je to što je ovo death metal bend koji na koncertima nosi šminku po uzoru na Kiss. No, muzika im je vrlo old school, vrlo sirova, pa je debi minialbum, As Life Leaves The Body simpatičan i sam za sebe. Ovo je death metal kakav ste čuli doslovno stotinama puta u poslednje tri i po decenije ali ima nečeg neodoljivog u toj prostosrdačnoj žestini i garažnoj produkciji. Meni je slatko:
https://mortaldeth.bandcamp.com/album/as-life-leaves-the-body

PartDeath su iz Merilenda a sudeći po facama na slici, u bendu sviraju i potomci nativnih Amerikanaca što je uvek lepo videti. Muzika je dosta standardni death metal, ali EP From The Gallows ima pet podužih pesama sa mnogo rada na gruvu i mošerskom ugođaju. Zvuk je težak i mastan, rifovi hipnotički, tempo stamen, i ovo se meni prilično dopada:
https://partdeath.bandcamp.com/album/from-the-gallows-3

Solidni slemeri iz Sijetla, Kryptoxik Mortality, imaju novi EP. Catastrophic Contingency ima četiri pesme i (predugački) intro i predstavlja vrlo korektan nastavak prošlogodišnjeg drugog albuma, sa zvukom koji je težak, napucan ali dovoljno topao, i sa slem-gruvom koji čoveka lepo pokrene i zabavi. U ovom krilu death metala procenat dečurlije koja samo pokušavaju da doažu da su ekstremnija od drugih na internetu ume da bude iznurujuće visok, pa su bendovi poput Kryptoxik Mortality koji ne donose žanru ništa originalno ali sviraju korektno i dovoljno zrelo dragoceni:
https://kryptoxikmortality.bandcamp.com/album/catastrophic-contingency

Gutvoid iz Toronta trpaju prljav, pećinski i dosta disonantni death metal na novom EP-ju, Breathing Obelisk. Bend se inspiriše Lavrkaftom pa im je i muzika takva, sa izbegavanjem ,,normalnih" smena tempa, uobičajenih harmonija i metrika. Opet, ona ima gruv i nije nekakav laboratorijski eksperiment u neslušljivosti i otuđenju pa se, uz dosta okej (i štrokavu) produkciju to sasvim lepo posluša:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/breathing-obelisk-2

In Viscero su italijanski bend (ili mađarski? Nije najjasnije) inspirisan italijanskim horor filmom iz perioda između šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Kao i, jelte, mnogo drugih death metal bendova. No, album Italia Violenta u naslovima pesama pominje neke od najpoznatrijih giallo filmova, koristi njihove semplove i trudi se da u svoj nisko štimovani, praktično skandinavsi intonirani death metal doda razumnu količinu tenzičnih melodija i kinematskih motiva koji bi asocirali na slavne dane u kojima je bend Goblin pisao muziku za horor filmove. Solidno je ovo:
https://pestrecords.bandcamp.com/album/in-viscero-italia-violenta
https://metalordierex.bandcamp.com/album/in-viscero-incubo-sulla-citta-contaminata-single
https://youtu.be/wC0D7JxD4fg

Portugalci Phenocryst se u svojim tekstovima između ostalog bave vulkanologijom pa to i objašnjava dizajn omota njihovog debi albuma, Cremation Pyre. Ovo je izdao Blood Harvest i već tu znate da treba očekivati nešto dobro. To i dobijamo: Cremation Pyre je ploča klasičnog death metala koji nije ni prebrz ni preekstreman, ni pretežak ni preglasan već u svemu odmeren i elegantan. Rifovi su dobri, atmosfere ugodne, gruv odličan, a produkcija dovoljno topla da se u svemu nesputano uživa. Poslastica:
https://phenocryst.bandcamp.com/album/cremation-pyre
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/cremation-pyre

Deceased sviraju od polovine osamdesetih i Children of the Morgue im je jedanaesti album, pa pričamo o veteranima koji su svoj deaththrash metal sa godinama umešali sa raznim drugim stilskim izrazima i gde novi album ima jednu prirodnu leguru melodije, energije, brzine i atmosfere. Deceased uspevaju da ostanu sveži sa iznenađujuće efektnim melodičnim programom u muzici koja je suštinski old school deaththrash, praveći pesme sa, da tako kažemo, trećom dimenzijom a da su i dalje čvrsto sa obe noge na tlu. Zabavno:
https://the-true-deceased.bandcamp.com/album/children-of-the-morgue

,,We are Demonical and we play DEATH METAL" kaže Charlie Fryksell na početku živog albuma svog benda Demonical, Victorious Death - Live in Latin America, a koji dolazi kao pančlajn na dve godine sviranja koncerata u promociji prethodnog albuma. Demonical nisu ni sasvim po mom ukusu (previše melodični) niti sam oduševljen zvukom na albumu (čist, težak ali bez dinamike), ali opet, nije to loše. Švedski death metal se fino uklapa sa latinoameričkim temperamentom i ovo, snimljeno Septembra prošle godine, ima četrnaest autorskih pesama odrađenih sa puno spretnosti plus obradu Ramonesove Somebody Put Something in My Drink za kraj. Mislim, slatko je:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/victorious-death-live-in-latin-america

Pneuma Hagion je samo jedan od milion (uglavnom solo) projekata muzičara iz Teksasa po imenu Ryan Wilson. Wilsona možda najpre poznajete po projektu Intestinal Disgorge sa kojim radi od polovine devedesetih, sam ili sa drugim muzičarima, a Pneuma Hagion je u ovom trtenutku duo gde mu se pridružio bubnjar Shane Elwell, koji takođe svira i u Intestinal Disgorge i još milion bendova. I sad, From Beyond je treći album ovog projekta a koji ima i još gomilu kraćih izdanja i mada sva ta preprodukcija u koju su uključeni ovi ljudi sugeriše na brzinu napravljenu, slabo produciranu muziku gde se kvantitet stavlja ispred kvaiteta, istina je i da je From Beyond iznenađujuće solidan album. ovo je death metal/ deathgrind koji ne polaže mnogo na filozofiju ali voli lepljive, teške rifove, besomučno blastbit bombardovanje i razgovetne a opet pravoverne death metal vokale. Produkcija je veoma čista i istovremeno heavy i hrskava, kako i treba da bude a ljudi sviraju ŠAMPIONSKI. Ko voli brutal death metal što ne komplikuje previše nego ZAKIVA, ovde će se lepo provesti:
https://pneumahagion.bandcamp.com/album/from-beyond

I, evo, na kraju smo da poslušamo krosžanrovska izdanja i heavy metal. Rusi Crust vole da naglase kako ne haju za granice između muzičkih stilova i da vole da eksperimentišu ali na kraju svoju muziku opisuju kao pre svega blackened doom sludge. Eto! Enivej, živi album Live at Heart snimljen proletos a izašao sada je odličan. Ovo je manje doom a više sludgy black metal, ako su potrebne preciznije odrednice, sa odlično napisanim pesmama, vrhunskom svirkom, dobrim zvukom. Bend na ovom koncertu predstavlja i četiri nova komada koji će se pojaviti na narednom studijskom albumu i to sve zvuči odlično, sa perfektnom kombinacijom melodičnijih black metal tema i teških, lepljivih sludge metal rifova. I još sve plaćate koliko hoćete:
https://crustband.bandcamp.com/album/live-at-heart

Isto Rusi, Øtråva sviraju uglavnom crustcore sa malo ,,blackened" mirisa. Mislim, gledajte te dredlokse i Insect Warfare majice! Prvi EP benda, Мертвоцвет ima čak jedanaest pesama pa se može računati u u albume, i ovo je jednostavna ali dostojanstvena muzika na pola puta između Discharge, Amebix i Darkthrone. Ako volite opis, volećete i album, garantujem, vrlo je to solidno i odsvirano i snimljeno:
https://otrava.bandcamp.com/album/deadflower

Sunless iz Montreala su u osnovi doom metal bend ali album Grave of the Lambs ima toliko elemenata black metala, progresive i drugih metal podžanrova u svom tkanju da mora da ide u ovaj deo današnjeg pregleda. Jako je to solidno zamišljeno, sa dobrim temama, ubedljivim kombinovanjima doom metal harmonija i proggy razrade tih tema i harmonija, pa onda sa blek metal krljanjem i da je album samo MRVICU lepše produciran ja bih se još više radovao. No, i ovako je u pitanju jedan nesavršeni ali zanimljiv komad ambicioznog metala:
https://sunlessdoom.bandcamp.com/album/grave-of-the-lambs

Tündra iz Klivlenda su svoje tri pesme na debi EP-ju Tündra spravili u tradicionalnom maniru. Ima tu malo epike, malo oštrine, malo gitarskih harmonija, malo bas-egzibicija... Rifovi su pravoverni, zvuk pristojan i čak je i pevanje korektno pa, iako ovde nema mnogo originalnog, Tündra su jako pitki i ugodni. Hevi metal!
https://tundracleveland.bandcamp.com/album/t-ndra-ep

Album nedelje dali su nam Njujorčani Satan's Satyrs sa svojim novim albumom, After Dark. Ovo je nevaljao, jako zarazan rokenrol sa malo stonerske prljavštine, ali decidno plesan, urban, više namenjen klubovima sa propisnim ozvučenjem i disko-kuglama nego ponoćnim seansama na nekoj poljani gde su klinci dovukli agregat i pola kile gandže da džemuju. No, da se ne zbunimo, Satan's Satyrs cepaju OPASNU rokčinu i samo to što je ona žovijalna ne znači da je površna ili ikako nepravoverna. Naprotiv, pesme su izrazito ambiciozno napisane i aranžirane a produkcija za promenu razume koncept dinamike pa brojne progresivne detaljčiće koje bend ubacuje u njih lepo čujete. Fantastičan album hipersoničnog glam-bluza:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nOnjnM383zhfHvKjyB0oVUJ5AOvJTe_mU

Meho Krljic · 07-09-2024, 12:02:48

Jeste, umro je Bora Đorđević. I mi ćemo. Evo malo muzike da vam skrene pažnju sa te pomisli. I ne, ne pominje se God Dethroned.

Kao i uvek, počinjemo sa blek metal izdanjima. I, evo, nešto mi je lepo legao treći album mađarskog jednočlanog blek metal projekta Urachel. Ovo je po svemu standardna muzika za ovaj format: Zoltán ,,Zolee" Márkó svira u još nekoliko bendova i projekata, i u nekima je takođe jedini član, a muzika koju radi kao Urachel je sirovi, satanistički materijal snimljen kod kuće, ,,produciran" samo u najširem smislu, i sve tako redom, ali album Stigmata of Satan ipak nosi sa sobom nepatvorenu satanističku energiju i blek metal furioznost i smešta se negde na dobru sredinu između moderne atmosferične razmazanosti i old school satanističke krljačine. Dakle, rifčina ovde ima, vokali su zagrobni kreket a tempo je razarački . Ako ste u posebnom raspoloženju, ovo je lekovito:
https://urachel.bandcamp.com/album/stigmata-of-satan

Onethium su iz Solt Lejk Sitija i njihov blek metal je avangardan na vrlo zabavne načine. Album In Agony, Aflame, četvrti za bend a prvi posle šest godina, je prepun zanimljivih aranžmana apokaliptične blek metal svirke gde violina vodi praktično glavnu reč a distorzirane gitare i basovi su u pozadini. Onethium su vrlo originalni i u tome koje ritmove koriste i njihova muzika na momente više liči na savremenu klasičnu kompoziciju nego na nešto izašlo iz rokenrol tradicije, sa svojim (dis)harmonijama i naracijom koja forsira ,,događaje" radije nego nekakvu strukturu strofa i refrena. Veoma VEOMA interesantna ploča:
https://onethium.bandcamp.com/album/in-agony-aflame

Da nastavimo u američkom ritmu, tu nam je Death's Promise, debi album teksaškog četverca Brüka. Pored imena koje nama ovde zvuči, pa, pomalo smešno, Brüka su muzički jako solidni sa vidnim naporom da se proizvede tr00 zvuk po uzoru na old school skandinavske sastave. Otud je muzika ovde epska, kompleksna ali istovremeno tečna, spontana, gruvi, sa aranžmanima koji su spretno zauzdani da ne odu u ppreviše strana i izgube zamajac zaraznih tema i melodija. Produkcija relativno tanušna sa natreblovanim zvukom ali i ovo je deo tr00 estetike pa ne možemo da zamerimo. Odličan debi:
https://bruka.bandcamp.com/album/deaths-promise

Danski jednočlani (a sada dvočlani i smešten u Slovačkoj) projekat Udånde ima novi EP, Worried I – Futurism, sa dve pesme od po deset minuta. Muzika Rasmusa Ejlersena je ovde značajno ambicioznije aranžirana nego što je pamtim, sa blek metalom koji ovde i dalje ima atmosferu ali se zasniva na mnogo više ,,sviranja" i pisanja rifova, te osmišljavanja struktura pesama. Lepo to zvuči sa odličnim živim bubnjarem i dosta dobrom produkcijom:
https://udande.bandcamp.com/album/worried-i-futurism-ep
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/worried-i-futurism

Italijani Idolatria imaju dva albuma iza sebe a novi EP, Rex Mundi je ambiciozan opus sa samo dve pesme ali skoro osamnaest minuta muzike. Ovo je satanistički i ozbiljan, namršten ali disciplinovan blek metal u kome je i proizvođenje buke uvek pod kontrolom. Pričamo o kompleksnim kompozicijama sa mnogo dinamičkih promena i grandioznih atmosfera, nalik, na, jelte, košmar iz kojeg nikako da se probudite, a sve je i odsvirano i snimljeno vrhunski. Blek metal za sladokusce:
https://idolatria.bandcamp.com/album/rex-mundi

Mrakobes je projekat koji spaja bugarsku narodnu muziku i blek metal i, sudeći po albumu Черна мъст, dosta to dobro ide. Ovo je i napisano i odsvirano i snimljeno sa dosta mašte ali i zanatske spretnosti. nudeći punokrvni, žestoki metal zajedno sa evokativnim narodnim harmonijama i temama. Produkcija je vrlo pristojna za nešto što sumnjičim da je jednočlani projekat i album je pravo osveženje u moru neinventivnih black-folk fuzija kojima smo inače zatrpani. Plus, cena je koliko date:
https://mrakobes-bg.bandcamp.com/album/-

Pre trideset godina teško da biste imali bend koji svira blek metal a zove se Serotonin, ali ovi Nizozemci osnovani su u ovom veku a pravila su danas drugačija. Četvrti album benda, Motiv, je pritom zanimljiva kombinacija hermetičnih i disonantnih zvukova sa atmosferičnim pasažima, rokerskim gruvom, pa onda i sa pravovernim blek metal rokanjem. Serotonin su sve samo ne nemaštoviti i imaju čime da se predstave probirljivom slušaocu:
https://digitalserotonin.bandcamp.com/album/motiv

To je to što se tiče blek metala a sada idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock. Fuzzing Nation su stoner/ desert rock trio iz Grčke i ako znate kako Grci dobro kapiraju ovu muziku, znaćete i da se ne iznenadite što EP Into the Desert zvuči ovako fino. Ovo je topao, gruverski, umešno fazirani rokenrol koji u prvi plan ističe hipnotičku dimenziju zvuka i ima lepe, fino zaokružene pesme. Grci vrlo retko promašuju ovakve mete pa mi je zadovoljstvo da prijavim kako ni Fuzzing Nation ne prekidaju tradiciju. Ako volite Kyuss, QOTSA, Fu Manchu i tako te bendove, ovde ćete se lepo provesti:
https://youtu.be/vxB8F4mVnSw

Refuse To Surrender (A Tribute To Portishead) je album sa četiri danska doom metal benda koji obrađuju Portishead. I, dobro, muzika Portihsead sa svojom sporošću, težinom i ranjivom emocijom apsolutno ište doom metal obradu i nešto od ovoga je i sjajno. Ne sve, ali nešto jeste!
https://virkelighedsfjern.bandcamp.com/album/vir073-refuse-to-surrender-a-tribute-to-portishead

Rusi Contemptor imaju debi album abrazivnog black-doom-death metala naslovljen Aequinoctium. Zamišljen kao konceptualni rad, sa teatralno-operskom postavkom, ovo je u stvarnosti album jednostavne, čak i pomalo sirove muzike koja se oslanja na hrapavu, distorziranu teksturu i hipnotičko ponavljanje rifova. Ima to prilično šarma u svojoj nenametljivosti i poneki dobar doom rif ume čoveka da pošteno protrese.
https://spiritualwarfareprod.bandcamp.com/album/aequinoctium

Nešto mi se čini da smo britanski duo Wall već slušali negde tokom pandemije kada su ova dva čoveka i krenula sa svojim instrumentalnim snimcima. Brick By Brick je novi album rokačkog, er, stoner metala, u kome ima i stoner thrash energije ali i apstraktnije, avangardnije, eksperimentalnije zvučne ambicije. Podugačak je ovo materijal, sa preko pedeset minuta muzike koja voli da ispita razne krajeve zvučnog i stilskog spektra i vredi da se čuje:
https://wallbandrocks.bandcamp.com/album/brick-by-brick

Druids Cross su doom(y) metal bend iz Liverpula a njihov debi album, Time Immemorial je kombinacija klasičnih doom predložaka (Candlemass, Cathedral itd.) sa nešto sirovijim heavy metalom. Produkcija je dosta svedena, miksom dominira sintisajzer pa je to i svojevrsno osveženje a bend ume da napravi epsku atmosferu i sa ovo malo alata što mu je na raspolaganju. Vredi probati, mislim:
https://druidscrossbandofficial.bandcamp.com/album/time-immemorial ž

Sa australijskim Smoke Witch znate na čemu ste čim svirka krene na EP-ju Peace Pipe. Ovo je ekstremno zarazan, gruverski, bluzirani stoner rok kao nastao na nekakvoj mračnoj žurci gde su Tony Iommi i Jimi Hendrix jedan drugom pokušavali da pokažu ko je veći šmeker a iza njih svirali najjači hard-bluz likovi zemlje Engleske. Ove dve pesme su instrumentalne (bend ne radi vokale), zvuk je jak, moćan, pun a živ, i sve je savršeno. Ne propustite:
https://smokewitch1.bandcamp.com/album/peace-pipe

Sa istog su kontinenta i The Sinsemillian ali njihov heavy psych je nešto manje bluziran, više blizak progresivi, ali pošteno težak. Drugi album, The Collective Consciousness počinje petnaestominutnom svitom The Collective Consciousness (Pts. I-IV) koja bend predstavlja u hipnotičkom modusu rada, neužurbanom, sporom i teškom, sa postepenom eskalacijom do space jamminga. Ostatak albuma je sastavljen od dugačkih pesama koje znaju da odu i do praktično čistog doom metala (Illusion Of Freedom) ali su uvek psihodelične i TEŠKE. Dobro je ovo ako imate vremena da mu se posvetite; kada se dobro zalete The Sinsemillian su nezaustavljivi:
https://thesinsemillian.bandcamp.com/album/the-collective-consciousness

Novi album jednočlanog projekta iz Oregona, The Lumbar Endeavor inspirisan je vudu ritualima i mitovima. The Serpent, The Rainbow, The Curse je inače peti album Aarona Edgea pod ovim imenom ove godine, ali pričamo o talentovanom čoveku koju uglavnom izbacuje dobru, prilično kvalitetnu muziku. Stilski, The Serpent, The Rainbow, The Curse je negde između industrial i sludge metala, agresivan, abrazivan, ali sa dosta gruva. Solidno:
https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/the-serpent-the-rainbow-the-curse

Bostonski Glacier imaju samo pet pesama u 46 minuta albuma A Distant, Violent Shudder, pa je jasno da se ovde svira teško, sporo i mučno. Ovo je instrumentalni bend a muzika je više post-metal i post-rok sviran doom tempom nego bilo šta drugo. I okej je, ima ovde na GY!BE nalik drame i očajničkih krešenda, samo uz više distorzija i gazećih ritmova. Solidno!
https://glacierma.bandcamp.com/album/a-distant-violent-shudder

Kalifornijski Hell Is A City sviraju bluzirani stoner-doom i to je simpatično. Album Narrow Seas ima pristojan, živi šmek, solidne rifove, gotivan gruv. Bend se ne izdvaja nekakvim preterano originalnim idejama, ali ima dosta otmene i elegantne energije u njihovoj sporoj, teškoj svirci:
https://hellisacity.bandcamp.com/album/narrow-seas

Velvet Curtain je prvi EP za francuski doom metal sastav Funeral Wisdom. Postava se ne zna, ali ovo je spora, tužna muzika sa finim gruvom i lepim ženskim vokalom koji svemu daje dosta vitalnosti. I nije da mu to izrazito ne pomaže jer ti evokativni, melodični vokali odlično grade na muzičkoj osnovi koja je hermetična skoro do karikature sa neverovatno niskim štimom i teškim zvukom. Vrlo lepo:
https://funeralwisdom.bandcamp.com/album/velvet-curtain

Da nastavimo sa finim ženskim vokalima tu su njemački Coltaine i njihov več četvrti album, Forgotten Ways. Bend je vrlo svežeg datuma, osnovan 2022. godine, kada je i izbacio prve tri ploče i, dobro, čuje se i ovde da su pesme uglavnom nastajale kao džemovi pa su onda malo dorađene. Ali ovaj album drži dosta dobru ravnotežu između doom i post-metal komponenti u muzici, sa spretno kreiranim krešendima gde izvrstan ženski vokal diriguje uraganom gitara. Ima tu onda i malo avangarde, pesama bez ritma i zvučnih, jelte, pozorišnih predstava i bude album do kraja zanimljiv, raznovrstan i generalnp prijatan za slušanje. A plaća se koliko hoćete!
https://coltaine.bandcamp.com/album/forgotten-ways

I Castle iz San Franciska voze se na prominentnom ženskom vokalu ali njihova muzika je gruverskiji, bluzerskiji stoner-rokerski heavy/ doom metal, a vokal basistkinje Elizabeth Blackwell je grublji, siroviji, tamniji. Evil Remains je šesti album benda koji se reaktivirao posle šest godina pauze i mada nažalost nema šest pesama, da se bude u, jelte, brendu, ovih osam pesama su ODLIČNE. Rifovi su sjajni, duo trese opasan gruv, solaže samo šibaju a produkcija je odlična. Benger, što bi rekli u engleskoj Americi:
https://castlesf.bandcamp.com/album/evil-remains

Blood of Artemis je u principu jedan baja iz Portugalije sa pseudonimom Melkor ali na EP-ju All Hope Is Broken ima dosta gostiju. On je, veli ovo počeo da snima još 2016. godine ali život se isprečio, no, kad čujete gotov materijal, to je sasvim solidan death doom sa sasvim solidnom produkcijom. Nije to sad nešto kao MAŠTOVITO ali odlično zvuči, sa epskim, sporim, tužnim rifovima, dobrim death vokalom i živim bubnjem ispod svega. Četiri pesme svakodnevne jadikovke, sasvim solidno:
https://studios13.bandcamp.com/album/all-hope-is-broken

Sardinijski The Blacktones su svoj treći album, The Longest Year objavili sedam godina nakon prethodnog za rumunski Sleaszy Rider Records i čini se da je pauza bila inspirativna. Možda pandemijska muka izvlači ono najbolje iz umetnika, tek sludge-stoner zvuk koji The Blacktones na ovom albumu vajaju i valjaju ima u sebi i dostojanstvenu, melanholičnu dimenziju, ali i agresivni, divljački metal udar. Odlično napisane pesme, kvalitetna izvedba (pevanje je pogotovo upečatljivo) i vrlo solidan miks čine ovaj album jednim od najboljih koje smo mogli ove nedelje čuti:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/the-blacktones-the-longest-year

Vrišteći, mučni sludge metal, to čoveku nekad treba da se STVARNO opusti. Britanski World Devoid ne kažu ništa o sebi ali album Alone In Your Tomb ima sugestivno ime koje dosta dobro najavljue muziku. Ovo je jako distorzirano, agresivno, ali ima i gruv i dobro curi. Šest dugačkih pesama torture za koju nekako ne želite da stane:
https://worlddevoid.bandcamp.com/album/alone-in-your-tomb

Za Fatimu uvek imamo vrremena. Ovaj francuski stoner-grunge-heavy-psych sastav ima novi album, Eerie i mada su sa godinama MALČICE popravli produkciju, ovo i dalje odiše vrlo garažnom energijom. Slušajte te riljačke gitare! U kreativnom smislu, nema ovde velikih odmaka od onog po čemu Fatimu već znamo, pa dobijamo još devet pesama sirove, fazirane a emotivne svirke na pola puta između panka i metala. Lepo!
https://youtu.be/xUzdd7wVjk0

Nismo posebno mnogo morali da čekamo novi album finskog space rock projekta Astral Magic. Santtu Laakso nekako uspeva da štancuje albume na svakih nekoliko nedelja i da oni budu dobri! Interstellar Relations je još jedna tipično jaka ploča kosmičkog gruva, bluzerskih rifova i psihodeličnih sintisajzera koji frcaju na sve strane. Ovde ima i pravih bubnjeva, pa i vokala na nekim pesmama, spisak gostiju je poveliki, ali Laakso je i dalje u centru svega i kao crna rupa usisava svačiju kreatvinost da stvori nešto jedinstveno u sungularitetu. Nepropustivo:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/interstellar-relations

Ripple Music, jedna od najpouzdanijih firmi u ovom biznisu, za ovu nedelju imaju u ponudi šesti album konektikatskih doom-stonera Curse the Son nazvan, sugestivno, Delirium. Ali, mislim, ovo je delirijum užitka. Curse the Son zvuče vrlo sabatovski na ploči koja voli dobar, težak iommijevski rif koji se preko slušaoca razliva poput užarene lave i svog ga prožme, voli spori gruv i masivni ritam, voli da vas sa svih strana obuhvati moćnim, toplim zvukom pa da odozgo posoli melodičnim, vrlo ozijevskim vokalom. Mislim, to da posle pedeset godina Black Sabbath i dalje ostaju ideal i smernica nije svedočanstvo o tome da je razvoj muzike stao, samo da je njihova fomrula bila skoro savršena. Curse the Son tom savršenstvu prilaze neobično blizu na ovoj odličnoj ploči energičnog, teškog, zlog a prijateljskog metala:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/delirium

Idemo sada na brže muzičke forme, thrash i speed metal, hardcore i grindcore i death metal. I Mindwars je, naravno, internacionalni projekat Mikea Alvorda iz klasičnih '80s trešera Holy Terror a V je peti album ove transatlantske postave. I to sve zvuči baš kako treba, sa progresivnijim shvatanjem thrash metala i heavy metala kao formi koje pored standarne rifaške paljbe imaju još dosta toga da ponude. V, dakle, ima jedanaest pesama propisne hedbengerske rokačine, ali uz mnogo zanimljivih harmonskih i ritmičkih eksploracija, sve sklopljeno uz puno autoriteta i znanja. Lepo:
https://mindwars.bandcamp.com/album/v

Generalno se ne bavim singlovima u ovim pregledima, ali Canine Savior, novi singl losanđeleskih trešera Chain Wolf je predobar da bismo ga preskočili. Evo, poslušajte koliko je to LOŽAČKA pesma, a daunloud plaćate koliko hoćete:
https://chainwolf.bandcamp.com/album/canine-savior

Kanađani Infrared sviraju od polovine osamdesetih ali su tek pre malo manje od deset godina krenuli da snimaju albume. Pošteno, čekali su da sve sazri pa je njihova muzika, iako vrlo jasno utemeljena u thrash metalu osamdesetih, dovoljno moderna i uzbudljiva. Manifestation im je četvrti album i ako volite staru Metaliku, Sacred Reich, Dark Angel ili Forbidden, ovo je muzika za vas, disciplinovan, čvrst i ložački thrash prebudženog zvuka ali dobrih, raznovrsnih pesama i žestoke svirke:
https://infraredmetal.bandcamp.com/album/manifestation

Finci Mutant Blast svoju muziku opisuju kao death 'n' roll, ali debi album, Soulsteeler, je uglavnom rokerski thrash metal sa '80s imaginarijumom u prvom planu. Šarmantno je to, sa dobrom produkcijom i solidnim trešerskim gruvom, pa povremeno i odličnim pesmama (recimo Into The Night je vrlo solidan trešer) i vredi da se overi:
https://www.youtube.com/watch?v=09_1XpGoAkk&list=OLAK5uy_lBTr8D-pCiSMwwEoF2GlG_gGctFHV395g

Čim vidite naslovnu stranu trećeg albuma kanadskih Korrosive znate da ste kupili kartu za lud provod. Katastrophic Creation je ploča energičnog, oštrog thrash metal jurišanja po šnitu old school Kreatora, Sepulture, Assassina pa, što da ne, i Slayera. Zvuk je sirov, agresivan, svirka nervozna i brza, a pesme su mračne i neviđeno zapaljive. Korrosive pritom nisu zaista old school i ni u tehničkom ni u produkcijskom smislu ovo nije nekakav napor da se rekonstruiše zlatno doba thrasha iz osamdesetih. Oni samo prirodno ekstrapoliraju njegovu toksičnu, zapaljivu srž u zvuk novog milenijuma i RAZBIJAJU. Nezaobilazno:
https://korrosivemetal.bandcamp.com/album/katastrophic-creation

Hmmmm... Struggle Session iz Ohaja nisu Struggle Session iz Kine, barem nemaju isti logo i ovi bi trebalo da su se raspali. A i, jelte, ne zvuče identično, mada je i jedno i drugo odličan fastcore/ powerviolence. Enivej, OVAJ Struggle Session ima Demo 2024 sa osam pesama besprekorne krljačine a naplaćuju ga samo koliko date, pa poslušajte:
https://strugglesessionoh.bandcamp.com/album/demo-2024

Brazilci Estado Laico imaju EP Sistema, sa pet pesama pristojno produciranog grindcorea. Ovo nije ni originalno ni maštovito ali je korektno napravljeno i lepo procuri. A i peva se na Portugalskom!
https://estadolaico.bandcamp.com/album/sistema

Chaos Must Bow iz Severne Karoline na istoimenom EP-ju, svom debi izdanju trpaju solidan i solidno produciran thrash/ grind/ hardcore. Ovo je teško i energično, smešteno negde između Pig Destroyer i, šta ja znam, nekog beatdown gagnsterskog benda koji volite, a pritom slavi Hrista. Da sam ja neki Porfirije ovo bi se vrtelo na molebanima diljem Srbije i Republike Srpske! Enivej, simpatična kombinacija čak i ako niste hrišćanin, jer je sve puno dobrih rifova i mrvećeg gruva:
https://chaosmustbow.bandcamp.com/album/chaos-must-bow

Artificial Extinction iz Masačusetsa i Fadead iz Italije imaju split EP bez posebnog naslova i ovo je devet pesama MOĆNOG, razbijačkog grindcorea. Artificial Extinction su politički osvešćeni i duhoviti, a sviraju superprecizno, brzo, sa dobrom, čvrstom produkcijom. Užitak. Fadead su JOŠ brži (mada na ime toga da im bubnjeve ne svira čovek već mašina) sa takođe odličnim pesamama, ali bez naslova pa ne znamo o čemu se u njima radi. No, ovo je ,,pravi" grindcore sa jasnim uticajima Carcass, Napalm Death i Agoraphobic Nosebleed u zvuku benda, pa ako volite brzo, žestoko, nekomplikovano ali spretno, ovo je apsolutna ppbeda. A plaća se koliko date:
https://artificialextinction.bandcamp.com/album/fadead-split
https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/split-w-artificial-extinction
https://grindwarrecords.bandcamp.com/album/fadead-artificial-extinction-split

CARRION BLOOM x PISS BAPTISM je ,,groteskno spajanje blek metala i grajndkora" kažekalifornijski Transylvanian Recordings. I bendovi su iz Kalifornije i zapravo se lepo uklapaju, nudeći žestoku a ipak donekle promišljenu muziku sa obe strane zamišljene granice. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/carrion-bloom-x-piss-baptism

A Piss Baptism onda odmah imaju i samostalni EP, Relapse Straight Back to Hell. Ako korišćenje muslimanske molitve u uvodu za prvu pesmu, Blown Out Your Own Hole, ne shvatimo kao islamofobiju nego napad na religiju uoššte, ovo su tri lepe pesme agresivnog grajndkor zvuka sa blekend ukrasima. Haos ali kul haos. I opet daunloud plaćate po želji:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/piss-baptism-relapse-straight-back-to-hell

Poljaci Czerń nominalno sviraju sludge metal i post metal ali novi album, Klątwa, drugi u karijeri benda, ima previše grindcore i death metal elemenata da bismo ih ignorisali. Dakle, ovde se krlja, zakucava i lomi, produkcija je GRANITNO čvrsta, bez trunke dinamike, prenapregnuta do pucanja, vokali su zvjerski i mada bend poznaje i povremeno koristi koncept melodije, sve je ovo jako agresivno. I time meni jako lepo:
https://czern.bandcamp.com/album/kl-twa

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 07-09-2024, 12:03:18

Tides of Technocracy su iz Kolorada i ,,kritikuju korišćenje tehnologije od strane vlada i korporacija da kontrolišu mase" što je sve lepo i na mestu. Muzički, iako bend priča svašta, ovo je melodičan thrash/ death metal sa dosta progresivnog otklona i heavy metal trikova. Drugi album, Thread of Three Fates ima bizaran miks ali ni on ne smeta da se muzika zapravo lepo čuje i da se u njenoj maštovitosti uživa:
https://tidesoftechnocracy.bandcamp.com/album/thread-of-three-fates

Liturgical Perversions je drugi EP irskog death metal sastava Grave Sermon i to su četiri pesme hrskavog, aromatičnog krljanja. Grave Sermon su maštoviti iako sviraju uglavnom sasvim unutar klasičnog death metal formata, uspevajući da nađu originalan izraz i sveže ideje. Ovo nije ni prebrzo ni preteško ali dobro koristi i brzinu i težinu, producirano je pristojno i plaća se koliko sami odredite. Vredno pažnje!
https://gravesermon.bandcamp.com/album/liturgical-perversions

Nisam neki veliki ljubitelj melodičnog death metala, ali Poljaci Phantom Blade imaju i dosta poštenog, uličarskog thrasha na svom novom (prvom?) albumu Knife Scars. Pa se to onda malo lakše proguta. Zvuk je okej, pesme imaju lepe teme, svirka je oštra, napadačka, i da su solaže manje melodične ja bih ovo i više voleo. Ali lepo je:
https://phantombladeofficial.bandcamp.com/album/knife-scars

Španjolski Sanctuarium imaju drugi album, malo više od godinu dana nakon prvog i Melted and Decomposed je primereno naslovljena ploča. Ovo ima samo pet pesama u skoro pedeset minuta muzike koja je spora, hermetična, mučna. Baskijce ne zanima da budu komunikativni, čak ni da publiku nateraju u hedbeng, ovo je hipnotički spora svirka i zvuk koji se po slušaocu razliva zaista poput nečeg otopljenog i razloženog na osnovne komponente. Mučno ali na neki način i prelepo:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/melted-and-decomposed

Malo deathcorea, može? Killing of a Sacred Deer su nazvani po kultnom filmu a onda su i debi album tako nazvali, da bude nemoguće da ih izguglate. Enivej, ovo je izdao dosta ugledni Wax Vessel, a Killing of a Sacred Deer su sastavljeni od članova gomile aktuelnih kanadskih hardcore i deathcore bendova pa je i album kvalitetan i dosta maštovit. Mislim, sve je to slamming deathcore sa standardnim programom ali napisan ipak znatno iznadprosečno, sa odličnom produkcijom i jednim ozbiljnim pristupom sekvenciranju ploče. Kul:
https://waxvesselrecords.bandcamp.com/album/killing-of-a-sacred-deer

Novi bend po imenu Hacksaw dolazi sa Floride i Demo koji su snimili sa svoje dve pesme nudi mrveći, teški slamming death metal. Bend koketira i sa beatdown stilemama, ali, mislim, sve je to gaženje PRETEŠKIM rifovima u ugodnom srednjetempaškom tempu. Zvuk vrlo dobar, vokali korektni, sluša se sa uživanjem:
https://hacksawsfl.bandcamp.com/album/demo

Pa je onda na redu slemčina iz Oklahome. PeelingFlesh imaju debi album za Unique Leader, naslovljen The G Code i mada ovde ima dosta koketiranja sa gangsterajem i generalnim wigga slam nestašlucima (bend uostalom ima jednostavnu proklamaciju: slam iz gangsta rap), istina je i da je ovo uredan, kvalitetan album slamming death metala koji za razliku od mnogo drugog slema koji sam čuo ove nedelje, nije dosadan, naprotiv. Zabavno je ovo i pre nego što upadnu klin vokali koji repuju, a njihova kombinacija sa propisnim death klanjem je efektna i pritiska svu pravu dugmad. Ako volite i slam i crunk, ovaj album je krosover iz snova:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/the-g-code

A ako volite frankofoni death metal, Kvebečani The Flaying su ceo svoj treći album, za razliku od prva dva, snimili na Francuskom. Ni dieu, ni maître je ugodna ploča gruverskog, tehničkog death metala.i iako je ovo suštinski najbliskije brutal death metal formulama sa mnogo komplikovanih rifova, stalnim promenama ritma i blastbitovima koji neumoljivo polivaju odozgo, melodičnost tema i jedna dobronamerna razigranost u svirci svemu daju veoma prijatnu, prijateljsku dimenziju. Odličan album:
https://theflaying.bandcamp.com/album/ni-dieu-ni-ma-tre

Njemački bend hrvatskog porekla, Hereza, ima četvrti album, Decomposed Beyond Recognition, prvi posle pet godina i prekomponovanja postave gde je Slobodan Stupar ostale pozicije popunio nemačkim muzičarima. I ovo je ODLIČNO, dakle, old school death metal sa mrvicom thrasha, koji roka, ide brzo, ne filozofira nego poliva dobrim rifovima i rešeta brzim tempom, a samo povremeno odradi neku upečatljivu melodiju. Izvrsno je to i napisano i producirano pa preoručujem iz SVE snage:
https://hereza.bandcamp.com/album/decomposed-beyond-recognition

Brazilci Cascavel su još jedan od death metal bendova inspirisanih staroegipatskom mitologijom pa im se i drugi EP zove, slikovito, The Myth of the Bloodthirsty Lioness. Ovo je sirov, jeftino produciran, ali ambiciozan i energičan death metal koji je mnogo bliže old school foprmatu nego što su to, jelte, Nile, pa će vam biti i simpatičan ako volite old shool rokačinu. A ko je ne voli? Only fucking assholes, eto ko!
https://cascaveldeath.bandcamp.com/album/the-myth-of-the-bloodthirsty-lioness

Za Pestilent Ritual ne znamo odakle su ali njihov demo Pestilent Ritual izdaje Caligari Records i to je dosta jaka preporuka. Muzika je vrlo bučni, vrlo hermetični death metal na osetljivoj estetskoj granici između bestial death metal divljaštva i totalne buke. Strahovito agresivno, nemilosrdno i neumoljivo:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/demo-17

O bubnjaru Shaneu Elwellu, čoveku sa mnogo projekata u isto vreme, smo pisali koliko prošle nedelje a evo ga sada opet sa novim bendom. Enfrenzied je nova postava, sa još dva člana iz Virdžinije koji i sami imaju pregršt projekata sa strane a debi EP, Banishment of Sentient Miscreations ima četiri pesme, i jedan intermeco, kvalitetnog tehničkog death metala. ,,Tehničkost" ovde, srećom ne znači da muzika neće imati gruv i tečne, prijemčive aranžmane, pa možete biti mirni u pomisli da se uz ovo lepo, jelte, giba i hedbenguje. Produkcija je dobra, rifovi dosta kompleksni, svirka izvrsna i sa Enfrenzied ne možete pogrešiti:
https://enfrenzied.bandcamp.com/album/banishment-of-sentient-miscreations

Novozelandski duo Ifrit ubija na debi EP-ju, Haunting Charnel Grounds. Ovo je death metal stare škole u kome ima dosta takođe old school blek metala pa je rezultirajuća smeša zapaljiva i zarazna. Momci pritom sviraju dosta ,,tehnički" – negde na transverzali Morbid Angel i Immolation – a da pesme opet zvuče komunikativno i ne preteruju sa hermetičnošću. Jako se dobro ovde krlja, sa puno razumevanja za plemenitu formu nehrišćanskog, nesvetog metala i poštovanjem njegove istorije a da je opet sve sveže i moderno. Odlično:
https://ifritnz.bandcamp.com/album/haunting-charnel-grounds

Iako Colin Marston ne svira u njujorškim Pyrrhon, posle jedno tri takta njihovog petog albuma, Exhaust, sam počeo da tražim njegovo ime na Bandcamp stranici. Ah, naravno, on je ovo producirao! I kako i očekujete od benda koji zvuči kao da je Colin Marston u snu ustao i snimio album kog se posle ujutu ne seća, ovo je avangardni, haotični, eksperimentalni death metal koji je isto onoliko noise rock koliko i death metal, disonantniji od poslednjeg puta kada ste morali da spavate u vozu i iako abrazivan i pun vrištanja nekako topao i prijemčiv. Delom je to odlična Marstonova produkcija, a delom i bend piše odlične pesme, jebem mu. Jako dobro:
https://pyrrhonband.bandcamp.com/album/exhaust

Katalonci The Last Oblation opasno tuku na svom četvrtom albumu, Apex. Inače im naslovi svih albuma počinju slovom A, pa imamo posla sa bendom koji voli, jelte, KONCEPT, a to se čuje i u muzici koja je prilično progresivnog formata sa finim spojem death metal agresivnosti i težine sa jedne i maštovitosti, lepršavosti pa i melodičnosti sa druge strane. Ako volite, recimo, Aborted ali biste voleli da su oni malo više okrenuti u blek metal stranu, The Last Oblation su ljudi iz vaše mašte:
https://thelastoblation.bandcamp.com/album/apex

Evo nas na kraju i slušamo razne krosžanrovske ploče i klasični heavy metal. Debi album londonskih Phaëthon je vrlo jasno stilski formatirana komadina epskog hevi metala koji kao osnovnu inspiraciju uzima Bathory iz kasnije, vikinške faze ali i bendove poput Iron maiden, Cirith Ungol, Manilla Road itd. Wielder of the Steel je svakako album prepun epike, kako u raspevanim gitarama tako i u horskim, ratničkim refrenima, ali nije ni sasvim, jelte, savršen u tome što radi. Sa jedne strane su neke predugačke pesme koje kao da vuku noge po podu u pokušaju da nabiju minutažu albuma, stajući često da bismo čuli dramatične recitacije i nastavljajući arbitrarno izabranim novim temama koje nemaju mnogo veze sa onim što smo čuli pre toga. Drugo su vokali gitariste Vratha koji su, hm, OKEJ, ali ne dovoljno okej da iznesu sve zadatke koje je on sebi stavio u itinerar. Čovek je pun entuzijazma i trudi se ali istovremeno i nema dovoljnu tehniku za sve što pokušava i to ume da malo iritira. No, vredi ovo da se posluša jer je nekoliko pesama vrlo dobro:
https://phaethon.bandcamp.com/album/wielder-of-the-steel

Grendel's Sÿster su zanimljiv folk-metal bend iz Štutgarta čiji debi album, Katabasis into the Abaton / Abstieg in die Traumkammer ima čak osamnaest pesama. Mnogo je to materijala i nije on sav istog kvaliteta, ali ima ovde dopadljivih pesama, koje u dobroj meri nosi prijatan, melodičan vokal pevačice Caro. Zvuk je čist, dovoljno ugodan, teme su narodnjački prijatne i ugođene sa fantazijskom tematikom pesama i mada bendu treba još sazrevanja u raznim dimenzijama, svakako obećavaju:
https://grendelssyster.bandcamp.com/album/katabasis-into-the-abaton-abstieg-in-die-traumkammer

Rumuni Sur Austru nisu sad nešto mnogo po mom ukusu ali ne mogu da ne cenim njihovu kombinaciju folka, blek metala i progresivnog metala, isporučenu teatralno i sa ubeđenjem. Treći album, Datura Străhiarelor ponovo izlaziza italijanski Avantgarde Music pa to sasvim plastično objašnjava koju publiku gađaju Sur Austru. Simpatično je!
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/datura-str-hiarelor

Trio Cryptide iz Njujorka svira blackened surf metal i verovatno bih EP Surf Metal preskočio posle dve sekunde da ne zvuči ovako DOBRO. Naime, ovo je propisan (uglavnom) instrumentalni surf-rock sa taman toliko ,,metala" ili samo kinematske atmosfere da bude osoben. Jedna od pesama je obrada Emperora, ali se i ona sasvim uklapa uz sve autorske, sa finim distorziranim pančlajnima za teme i zaraznim ritmom. Odlično je:
https://cryptidesurf.bandcamp.com/album/surf-metal

Moose Cult su pola britanski, pola američki bend, takođe pola doom, pola heavy, pola black a malo i avangardna metal postava. Drugi album, Book of the Machines mi je više zanimljiv nego što mislim da je ODLIČAN, ali bend ima toliko ideja i toliko je uporan u tome da ih sve isproba u pesmama koje neumoljivo idu dalje iako je deset puta trebalo da se sapletu i padnu, da ovo moram da preporučim za slušanje:
https://moosecult.bandcamp.com/album/book-of-the-machines

Jason Hartman iz Vanishng Kids ima razne solo projekte a jedan od njih je i Diati čiji novi EP, Diati, ima tri pesme koje traže heavy metal zvuk kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih (navode se Ozzy Osbourne, Quiet Riot i Thin Lizzy), ali su i malo hermetičnije i psihodeličnije od toga. Vrede da se čuju:
https://diati1.bandcamp.com/album/diati-ep
https://youtu.be/UAp-MRAlIoI

Novi Consecration je odličan i kompletira transformaciju ovog sada već dugovečnog beogradskog benda iz sludge i post metal postave u post rokersku, blago šugejzersku ekipu. Smrt, ljubav, smrt je album sanjivih atmosfera i hipnotičnih ponavljanja melodičnih motiva, u neku ruku neambiciozan i staromodan jer su ovo post rok bendovi radili još devedesetih ali u drugu ruku ličan, neposredan, ranjiv i emotivan. Nije da nekakve ambicije ovde manjka, pesme umeju da zabodu i po trinaest minuta, sa eteričnim ženskim vokalima preko nežno razloženih akorda i gruverskog bubnja, a snimanje na mnogo lokacija u raznim kombinacijama ploči daje i jednu dnevničlu dimenziju. Nije ovo (više?) muzika baš za mene ali je poštena, iskrena, ljudska i veoma vredi da joj posvetite malo vremena:
https://consecration.bandcamp.com/album/smrt-ljubav-smrt

Kome je to sve super, al kad bi moglo da ima malo manje pevanja i malo više da je, ono, kinematski, evo, ima novi God Is An Astronaut. Embers je izdao Napalm Records i u pitanju je jedno od retkih Napalm izdanja koje ja mogu da pustim od početka do kraja, iako je i ovde ta postrokerska melodična meditacija u prvom planu a to nije sasvim moj, jelte, đir. Ali dobro je!
https://god-is-an-astronaut.bandcamp.com/album/embers
https://www.youtube.com/watch?v=tCCCm084UVA&list=OLAK5uy_nfJg2N8RsfpJNHbwlnMkKYhjhAy_JNOgw

Za ljude kojima je sve to suviše komunikativna muzika, peblizu pop izraza imamo Imperial Dirge. Ova dva tipa iz Kentakija su upravo izbacila ne jedan nego dva EP-ja, Dirge i This Life Is Killing Me i to je BRUTALAN industrial (sa sve obradom Napalm Deathove You Suffer koja traje čitave dve sekunde), kao da ste spojili Einsturzende Neuebauten, Skin Chamber, Brighter Death Now i NoN, ubacili ih u mešalicu za beton a onda tu mešalicu ubacili u đubretarski kamion. I onda taj kamion ubacili u rikverc i sjurili u provaliju. Dakle, distorzija do neba, vrištanje, loopovi od kojih vam se mozak koči, česta klizanja direktno u power electronics ambis, APSOLUTNI UŽITAK:
https://imperialdirge.bandcamp.com/album/dirge
https://imperialdirge.bandcamp.com/album/this-life-is-killing-me

Šveđani Helvetets Port se diče time da su, osnovani 2001. godine, bili jedan od prvih bendova iz novog talasa tradicionalnog heavy metala koji je zapljusnuo Skandinaviju i svet. Treći album, Warlords, upravo izašao, je užasno prijatna ploča melodičnog a uličnog metala, punog a ne prebudženog zvuka, elegantne kombinacije težine i lepršavosti. Ovde nema nekakvih ekscesa ni u jednom smislu, ceni se lep rif, stamen ritam, dobar ali ne prenaglašen tempo, vokal je razgovetan ali ne i teatralan. Jednom rečju, lepo:
https://helvetetsport.bandcamp.com/album/warlords

Poljake Rakester dosta jebe vokal. U negativnom, jelte, smislu. Debi album ovog tradicionalnog heavy metal benda, Wanderer of Time ima popristojan zvuk i dosta gitarske pirotehnike, solidan tempo i pesme natrpane trudom da se pokažu sve ideje koje je bend imao od rođenja pa do danas (što je možda i previše) ali pevanje bi moralo da bude, pa... bolje. Ovo je momak koji može da pogodi notu samo kada se krevelji – to je doslovno i kako ja jedino mogu da pogodim note – ali to njegovo kreveljenje nije zanimljivo i odvlači pažnju od muzike koja bi značajno bolje radila posao uz pevača boljeg karaktera. No, ima sve to meni zdravlja:
https://rakester.bandcamp.com/album/wanderer-of-time

Vrlo je sladak Svartedans, drugi album norveških Ravn, sa svojim melodičnim, folkerskim rifovima i ekstremno prijatnim vokalima pevačice Hildegunn Eggan. Ovo je dovoljno tvrdo za moje potrebe a opet izrazito melodično i sasvim prigodno da se pusti i ljudima koji normalno ne bi slušali (ekstremni) metal. Pesme su pošteno napisane da imaju sav potreban hedbengerski sadržaj sa duplim bas bubnjevima itd, a da opet fokus bude na autoritativnom vokalnom programu i prijatnim narodnjačkim temama. Lepo:
https://officialravnband.bandcamp.com/album/svartedans

Belgijanci Fabulae Dramatis imaju treći album, Violenta i mada bend voli da se predstavlja kao avangardna postava, istina je i da je njihova muzika prilično komunikativna i zabavna. OK, ima ovde malo etničkih, ritualnih udaraljki, ali većina onog što ćete čuti je gruverski srednjetempaški metal koji lepo kombinuje melodične i ,,ekstremne" vokale pevačice Isadore Cortine sa muzičkim aranžmanima koji su ambiciozni ali muzici ne oduzimaju vučnu silu i plesni potencijal. Simpatično!
https://fabulaedramatis.bandcamp.com/album/violenta-2

Losanđeleski Living Darkness imaju novi EP, The Three Daggers i ovo je vrlo fin, vrlo ubedljiv heavy metal. Bendu je programsko načelo da tradicionalni heavy metal i NWOBHM zvuk oplemeni sa samo malo thrash žestine pa su i ove pesme himnične, pevljive, energične, a lišene viška cheesy stilizacija. Odlično odsvirano, puno dobrih rifova, predvođeno karakternim pevačem, nema greške:
https://youtu.be/3mYgXE3B8dU

Debi album grčkih Mallevs, nazvan The Hammer, sa adekvatnim omotom, mi se dopao manje nego što sam očekivao. Ovo je vrlo tradicionalni '80s heavy metal, sa suvom, čistom produkcijom i klasičnim rifovima, gitarskim harmonijama, solažama, vokalima koji često izlete u falseto, tu su i epski refreni i sve što treba, ali nekako songrajting nije na nivou iznad uslužnog. Zašto, kako, ne znam, ali Mallevs kao da gađaju da dobace do Maidena i Onslaughta ali su stali na stadijumu Kraljevskog Apartmana. I, sad, ni Apartman nije loš, slušljivo je ovo, ali omot me je toliko ložio da sam očekivao više:
https://flogarecords.bandcamp.com/album/the-hammer

Blitzkrieg iz Njukasla postoje još od 1979. godine a Blitzkrieg im je jedanaesti album. Nazvati album po imenu benda posle 45 godina rada (doduše do 1980. godine su se zvali Split Image) znači da ste spremni za ISKAZ i Blitzkrieg sa Blitzkrieg zaista sviraju epski i eneregično, vozeći se u jednom tradicionalnom ali ne zastarelom formatu, potvrđujući da se nalaze u drugoj mladosti. Gitare, dakle, lepo reže, vokali su autoritativni a ritam nabija snažno i bez rezervi. Blitzkrieg cepaju propisan heavy metal sa taman toliko progresive da ne bude da ne znaju koja je godina a vokali Brian Rossa (koga ove godine čeka i novi album sa njegovim drugim bendom, Satan) daju muzici mnogo karaktera i elegancije. Odlično je ovo:
https://blitzkrieguk.bandcamp.com/album/blitzkrieg

Album nedelje je PAKAO. Teeth iz Los Anđelesa, dakle, UBIJAJU na svom trećem albumu, The Will of Hate. Tranzicija iz grindcore/ sludge metal zvuka do brutalnog death metala sa malo old school i sludge preliva je na ovom albumu kompletna i mada mi se prošla ploča, pre punih pet godina, veoma dopala, The Will of Hate je demolira na svim poljima. Ovo je sada brutalni death metal bez tehničkog komplikovanja sa svirepom dispozicijom i disonantnim, lepljivim sludge rifovima koji savršeno pašu između blastbit mitraljiranja. Zvuk je težak, napucan, ali i dalje ne neizdrživo nedinamičan, ton je mračan a brutalnost neumoljiva. Izvanredno:
https://teethtl.bandcamp.com/album/the-will-of-hate

Aco Popara Zver · 14-09-2024, 17:15:50

Meho Krljic · 14-09-2024, 21:46:50

Petak trinaesti sam proveo na kiši i vetru a provodim i i njegovu naslednicu, Subotu četrnaesti na isti način, podmećući pleća na vetrometini i vojvođanskim kišama za budućnost ove zemlje (bar ako se ta budućnost može spasati primenom laičke prve pomoći). Nadam se da ste barem VI smešteni negde na toplom, i da možete da odvojite malo vremena za muziku jer imamo dosta dobrog da ponudimo.

Blek metal!!!!! Jednočlani nizozemski melodični blek metal bend Marrow of Man, utvrdio sam, NIJE LOŠ. Ovaj momak je pod ovim imenom snimio već dva EP-ja ove godine, ali album Ancient Hymns of Apocalypse je onaj pravi, ubedljivi debi kakav čoveku skrene pažnju i zainteresuje ga. Sahand Mozdbar koji inače svira u Cult of Carnage je na ovoj ploči pre svega kreirao bogat, težak zvuk, nestandardno 6a žanr u kom svira, a onda i spremio neke dobre pesme. Rezultat je hipnotička blek metal ploča sa distinktno nordijskim zvukom ali originalna i moćna:
https://marrowofmanbm.bandcamp.com/album/ancient-hymns-of-apocalypse

Grci Isolert su u opasnoj formi na svom trećem albumu, Wounds of Desolation. Prethodni, veoma cenjeni World in Ruins je izašao pandemijske 2020. godine i ovaj novi zvuči kao povratak s one strane smrti, jedna bučna, energična, ekstremno pesimistična (u najoptimističnijem zamislivom smislu) erupcija emocije i ambicije da se svet pokori. Muzički, Isolert su na pola puta između modernog, atmosferi naklonjenijeg blek metala i neke klasičnije metal svirke, sa puno solidnih rifova i propisnim, prilično brutalnim zakivanjem, a produkcija je mada ne suptilna, dosta solidno u službi muzike. Jako je ovo, moćno, razjareno i mobilišuće, slušajte ga:
https://isolert.bandcamp.com/album/wounds-of-desolation
https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/wounds-of-desolation

Francuski jednočlani Larve ima drugi album, Occultus Tenebrae, i ovo je MNOGO zajeban blek metal. Mislim, on je ,,atmosferičan" ali je atmosfera toliko BOLESNA da je to milina. Mislim, kome se sviđa bolest. Solidno napisane i razbovrsne pesme, opasna izvedba, pa i pristojna produkcija, neočekivano impresivna ploča iz zemlje koja ima osoben blek metal ukus:
https://larvefrenchblackmetal.bandcamp.com/album/occultus-tenebrae

Jer, onda imate i Le Coven du Carroir iz isto Francuske i debi album Tenebrae Fabulae, jednu dekadentnu, melodičnu, epsku ploču koja nema problem da najtvrđi blek metal kombinuje sa elektronskim, plesnim zvukom kada mu to najviše odgovara. Ne znam koliko članovi benda imaju iskustva u žanru ali se nalaze APSOLUTNO na liniji eksperimentalne tradicije koju francuska toliko voli. Ako VI volite raniji Blut Aus Nord, ovo je slično po eksperimentalnom instinktu pa poslušajte:
https://franceblackdeathgrind.bandcamp.com/album/le-coven-du-carroir-tenebrae-fabulae
https://lecovenducarroir.bandcamp.com/album/tenebrae-fabulae

Danci Ædel Fetich su toliko sveži i originalni na svom debi EP-ju, I Aftes i Tunnellen da sam se malo šokirao. Ovo je blek metal, ali koji uopšte nije zainteresovan da reciklira uobičajeni žanrovski nameštaj, pa pričamo o muzici koja je jednostavno ikonoklastična, drska, žestoka preko svake zdrave mere, a isto toliko zarazna. Ako volite bilo death metal, bilo grindcore, bilo čak i thrash ili metalcore, a istovremeno niste blek metal čistunac, nego cenite kad je on originalan i svež, ovo je ZA VAS. I još i plaćate po želji:
https://aedelfetich.bandcamp.com/album/i-aftes-i-tunnellen

A onda faking spektakl. Iako su Norvežani Trelldom naravno u osnovi blek metal, novi album, ...by the Shadows... je sve samo ne obična blek metal ploča. Ovo je, naravno, i sasvim razumljivo jer je prošlo sedamnaest godina od prošlog albuma a u ovom se periodu mnogo toga desilo. Kristian Eivind Espedal odnosno Gaahl je isto toliko vremena proveo otišavši iz Gorgoroth i tražeći nove blek metal formate i izraze (ne zaboravimo da je iste te 2007. bio i predmet dokumentarnog filma koji se bavio ,,istinskim norveškim blek metalom"). Elem, Trelldom postoji otkad i Gorgortoh, ali je Gaahl pevao u Trelldom godinama pre nego što je došao u Gorgoroth i ovaj je projekat, evo, 32 godine nizvodno i dalje blizak njegovom srcu. I, mislim, teško mi je da i opišem koliko je ...by the Shadows... lična i beskompromisna ploča koju prave muzičari što ih nije briga kako ćete definisati njen žanr ili da li ćete je uopšte prepoznati kao metal. Ovo je avangardna muzika sa jasnom metal oštricom ali bez potrebe da se dokazuje metalcima, sa prominentnim saksofonom koji sparinguje sa Gaahlovim sjajnim pevanjem, epska a intimna, moćna a suptilna. Maestralna je. Ne propustite:
https://trelldom.bandcamp.com/album/by-the-shadows

Idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rock, pa nek puknu dušmani! Norvežani Forgotten King sviraju fin, tekstutiran, melanholičan ali bluzerski stoner-doom metal na svom debi albumu, The Seeker. Ovo je TEŠKA muzika koja ne prenaglašava svoju težinu nekakvim nepodnošljivim komprimovanjem zvuka u masteringu, zasnovana na lepljivim, dobrim rifovima i melodičnom pevanju, prašnjava i prljava ali istovremeno čista i neposredna. Lep, jednostavan a jak album:
https://forgottenking666.bandcamp.com/album/the-seeker

Sandkrawler iz Portlanda (u Oregonu) sviraju mastan, težak, brutalan sludge-doom metal na svom albumu prvencu, isto Sandkrawler. Ovo je svega pet ali podužih pesama teške paljbe, sporog, ali pokretačkog gruva, producirano vrlo dobro, sa sve Star Wars semplovima i promuklim, vrištećim vokalom. Ali, mislim, odlično je:
https://sandkrawler.bandcamp.com/album/sandkrawler

Isto onda i Plinian iz Čikaga sa EP-jem Plinian koji ima četiri pesme teškog, mučnog sludge-dooma. No, zvučno je ovo iznenađujuće prozračno i dinamično a pesme imaju prostora i za malo melodije i melanholije. Fino je a plaća se po želji:
https://plinianband.bandcamp.com/album/plinian

Najmučniji su Geisterfaust iz Njemačlke, sa debi albumom Geisterfaust koji je ne samo sludge doom nego blackened sludge doom metal. Možete da mislite kako je to dok vas odozgo zakucavaju teški, preteški rifovi i bubanj koji se svira ko čekićem a onda vas hrapav, promukao vokal izbode s leđa, u bubrege. Geisterfaust imaju zanat, imaju, dobar, težak zvuk i brutalni su a da ipak imaju i šmek:
https://geisterfaust.bandcamp.com/album/geisterfaust

Caffeine su isto Nemci i isto cepaju sludge metal ali album The Threshold ima i dosta mastodontskog proggy šarma. Dakle, HEAVY, agresivno a razigrano, ambiciozno, da zadovolji i mošera i ljubitelja muzičke teorije u vama. Album ima osam pesama ali traje manje od pola sata, dakle, samo krtina:
https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/the-threshold

Mirniji, ali ne manje heavy su Star Beast iz Toronta. Ovo je melodičniji psihodelični rok sa puno slojeva u muzici, spretno korišćenom dinamikom, prijatnim, hipnotičkim klin vokalima. No album Star Beast nudi i težinu, snagu, kontrolisanu ali nepobitnu energiju. Lepo je:
https://star-beast.bandcamp.com/album/star-beast

Donekle sličan je album Trails američkog sastava Spirit Mother, a koji izdaje Heavy Psych Sounds Records pa odmah znate da vredi da se čuje. Ovo je psihodelični rok sa lepom dozom psihodeličnog folka i violinom u stalnoj postavi, melodičlan a težak, spritualan a sa nogama čvrsto na zemlji. Trails ima deset pesama napete, tenzične atmosfere i umirujuće, lepe melodije, odsviran i snimljen da bude heavy ali da vas ne odbije od sebe hermetičnošću, već naprotiv, da vas zaintrigira i usisa u sebe. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/spirit-mother-trails

Iako çöküş u svom imenu spajaju sva turska slova koja znaju, bend je iz Čikaga i ne zvuči ni malo orijentalno. Album An Hour of Lies je debi za projekat nastao iz doom/ thrash postave Earthen Grave i kombinacija je doom metala i gruverskog hard roka. Ima ovde i Sabbatha i St. Vitusa, ali sve je odrađeno uz manje drame i teatra, bazirano na odličnim rifovima i upečatljivim melodijama. Bend ima kvalitetnu ritam sekciju pored tih prominentnih gitara i vokala i ovo je milina da se čuje:
https://cokus.bandcamp.com/album/an-hour-of-lies

Crobot su svakako prekomercijalni za mene ali ova ekipa iz Pensilvanije ima sasvim solidan album prljavog a opet za mase prijemčivog teškog roka pod naslovom Obsidian. Ovo je malo sleaze, malo southern groove, malo ima i grandža a ma koliko da na trenutke pomislite da je ,,komercijalno" i producirano uz dosta para, u sledećem trenutku bend uleti u kaljugu i valja se po njoj poput krda svinja. Ima štofa:
https://www.youtube.com/watch?v=vpG2s6mbPWs&list=OLAK5uy_l00uhRYYf07FqopDbWCdKecAC_RDUo2UU

Norvežani Slomosa tresu ugodan, melodičan stoner rok na albumu Tundra Rock. ovo je druga ploča za rodno mešovitu postavu iz Bergena i ovo je čisto produciran, harmoničan rok zvuk, bez masnoća, prljavštine, ili mnogo improvizacije. No, kvalitetno napisane pesme i dobri aranžmani obezbeđuju odmak od klinički sterlinog zvuka i ovo vredi da se posluša:
https://slomosa1.bandcamp.com/album/tundra-rock

Iako se album zove The Skull 3, ovo je debi ploča za čikaški Legions Of Doom. Osnovan 2022. godine, ovo je bend koji doom metal svira agregatno mnogo decenija pošto pored članova The Skull imamo i članove Pentagrama i St. Vitusa. Dakle, ovo je doom metal supergrupa i muzika je BAŠ takva, teška, a poletna, lepljiva a melodična, zarazna a ipak brutalna. Bend sa pedigreom koji seže u sedamdesete će, naravno, umeti da se snađe između tih ekstrema i ovo je vrlo prijatan album melodičnog doom metala, ne nužno revolucionaran ni po čemu, ali pitak i prijatan:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_noeBsMlmJymNvIaeUx0GJtYD-7img7QWo

Idemo sad na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Njemački satanski black-thrash trio Sadistic Goatmessiah još nema album ali su sada na jednu ploču skupili materijal sa demo snimaka, sa sva tri split izdanja, dodali malo živih snimaka i imamo odličnu kompilaciju, Evil Witchcraft & Sado Magic. Bend je sjajan i nadam se da će ovo izdanje da ih podstakne da se uozbilje i snime propisan album jer nam TREBA još ovako žestoke, nemilosrdne a zarazno zabavne muzike (i semplovanog Evil Dead):
https://sadisticgoatmessiah.bandcamp.com/album/evil-witchcraft-sado-magic

Trešerski trio Bestia iz Bolivije ima krš produkciju na debi albumu Reinado del Terror, ali i to se uklapa uz njihovu muziku. Ovo je sirov, pošten, radnički i seljački thrash metal bez nekakvih gangsterskih poziranja, gruverskih ili avangardnih ambicija ili bilo čega drugog što bi narušilo čistotu izraza. Bestia pišu VRLO solidne pesme i rifovi umeju da odu i u harmonski progresivnijem smeru, ali sve je to mošerski, mišićavi thrash sa latinoameričkim šmekom i kao takav deo je nematerijalnog blaga čovečanstva koje valja čuvati i negovati:
https://bestiathrash.bandcamp.com/album/reinado-del-terror

Grci Cult of Orpist dobro krljaju na svom debi albumu, Attack Of The Zombie Cans. Ovo je osam pesama (plus intro) i neki sitan kusur odozgo thrash metala sa malo death metal boje u rifovima, produciran možda i prečisto ali ipak živahan, gruverski, poletan i drag. Bend se ne ubija od originalnosti ali ima šarma u tome da samo dobro svirate klasičan deaththrash u kome se čuju Sepultura, Kreator i ostali velikani. A i ta čista produkcija se onda uklapa uz kvalitetnu svirku i generalan kvalitet kompozicija. Dobro je:
https://brutalrecords.bandcamp.com/album/attack-of-the-zombie-cans

Pristojan drugi album za portlandski Atomic Terror. Ovo je, naravno, prililno old school thrash metal, sa sve produkcijom koja je polupodzemna i blago raštimovanim solažama. Nema na albumu Endless War ništa novo ni inovativno ni originalno ni ništa, ali je sve duševno i autentično a to se ipak ceni u ovoj kući:
https://atomicterror.bandcamp.com/album/endless-war

Filipinski Rabies su ambiciozniji u tome da thrash metal stave u neke progresivnije formate, ali i njihov EP, drugi za ovu godinu i naslovljen Time Paradox Meltdown, je propisno andergraund ploča. No, solidno producirana, napisana kompleksno (dosta podseća na Death iz faze prelaska u progresivni metal) i odsvirana momački, ona je namenjena sladokuscima među nama. Četiri pesme, mnogo užitka:
https://rabiesattack.bandcamp.com/album/time-paradox-meltdown-ep

Flotsam and Jetsam nađeni korektni i posle više od četrdeset godina svirke. Šesnaesti album, I Am the Weapon zvuči zrelo, dostojanstveno, energično i dovoljno maštvito. Niko ovde ne razara kalup i traži neku radikalnu novu muziku a i zašto bi? Ložački a dovoljno cerebralni i dovoljno melodični i epski thrash metal koji Flotsami cepaju je korektan i zabavan bez mnogo intervencija sa strane. Ima li bend danas šta da KAŽE, pitate vi zabrinuto, ali zapravo muzika govori više nego dovoljno. Eric Andrew Knutson odlično peva, ostatak benda svira bez greške, sve je kako treba:
https://www.youtube.com/watch?v=U9FPxF_UnkI&list=OLAK5uy_kEiPwVxfgHcQndpMjE_Fz6QwYlNiVO5Ys

ScarnOn je ima više australijskih bendova, pošto je to australijski način skraćivanja pitanja ,,What's going on", jelte. Ovi o kojima pričamo danas su iz Sanberija i imaju album Go Hard or Go Home natrpan zabavnom kombinacijom panka i hevi metala. Mislim, sve je to teški rok, karakterisan pre svega konfrontativnim stavom i tvrdoćom. ScarnOn su power trio u jednom vrlo ubedlivom formatu, maštoviti su i dobro producirani. Poslušajte:
https://scarn-on.bandcamp.com/album/go-hard-or-go-home

Sa istog kontinenta su Pissrash i njihova je muzika isto između panka i metala. No, EP World of Shit je bliži ekstremnijim formama, sa lepljivim, teškim rifovima i vrištavim vokalom. Sludgecore? Tako nekako, produciran dobro i pun solidnog gruva:
https://pissrash.bandcamp.com/album/world-of-shit

Fallen God a Floride su nekakav VEOMA metalizirani gruverski hardkor sa screamo vokalima. Zajebana kombinacija jer je minialbum Dismembered Thoughts and Memories onda vrlo agresivna, vrlo tvrda ploča koja zakiva u glavu svom snagom i ne pušta dok se ne stigne do mekog središta. Dobro je to, da se razumemo, sa solidnim rifovima i pozitivno neumoljivom energijom:
https://fallengodhc.bandcamp.com/album/dismembered-thoughts-and-memories

Šveđani Nix imaju album This is Petricore i to je petnaest pesama old school hardcore thrasha. Da nije čiste, savremene produkcije ovo bi lako prošlo kao nešto iz osamdesetih sa jednostavnim ali efektnim rifovima, odličnim ženskim vokalom i, takođe, jednostavnim a efektnim kompozicijama. Lepo!
https://nixumea.bandcamp.com/album/this-is-petricore

Ako više volite klasičan straight edge hardcore, Hindsight iz Nju Džersija na svom demo snimku Demo '24 zvuče kao da je 1989. godina ili tu negde. Produkcija jeste modernija, ali je muzika neposredna, iskrena, gruv je organski, energija autentična. Tri pesme, tri dolara, milina:
https://hindsightstraightedge.bandcamp.com/album/demo-24

Imamo još straight edgea. Berthold City su iz, uh, Los Anđelesa a Where Did We Go Wrong? Je ploča krljačkog thrashcorea koji zvuči kao nešto sa kraja osamdesetih sa produkcijom ranih devedesetih Pesme su brze, napravljene za dinamičnu mošpit akciju, pevač je klasičan straight edge propovednik, a tu i je i puno horskog pevanja. Nema greške, ako volite Unison, ili još bolje, Youth of Today i njihove kolege a sve posle toga, Shelter, Earth Crisis itd. vam je pokvarilo čistotu forme, Berthold City su apsoltno za vas.
https://bertholdcityhc.bandcamp.com/album/where-did-we-go-wrong

Ako, pak više preferirate screamo, imate Cainhurst iz Bristola, i njihov EP A Sacrifice, a koji je skoro do karikature zaoštren krešendo za krešendom ekstremne ekspresije. Ovo ima i emoviolence komponentu sa ispadima brze, spastične, disonantne svirke, ali tu je, naravno i puno melanholičnih akorda i VRIŠTANJA VRIŠTANJA VRIŠTANJA. Onako, kvalitetnog. Dobro je ovo a plaća se po želji:
https://cainhurstswv.bandcamp.com/album/a-sacrifice

Teksašani iz Fort Wortha, Deep Cover su mračniji, više old school hardcore sa kombinacijom uticaja koji dolaze i iz SAD i iz Ujedinjenog kraljevstva, ali definitivno iz osamdesetih godina prošlog veka. EP One Way Out je malo kao da ste ukrstili maničnost Impulse Manslaughter i Crpytic Slaughter sa mračnjaštvom Amebix Hellbastard, pa ako to zvuči kao dobra kombinacija, a JESTE, poslušajte ih:
https://deepcoverhc.bandcamp.com/album/one-way-out

Švedski crustpunk veterani Wolfbrigade imaju novi album, Life Knife Death. Nije to ništa sad kao originalno ili inovativno, ali crustpunk je verovatno najkonzervativniji žanr u muzici uopšte, pa se gleda samo koliko je ovo iskreno i ubedljivo. I, dobro je, mislim, 12 pesama od kojih samo jedna (za sekund) prebaci tri minuta, propisna D-beat pičkaža, rifovi dobri, nekomplikovani a ipak maštoviti, ima melodije, ima žestine, ima teksture. Sve OK:
https://wolfbrigade.bandcamp.com/album/life-knife-death

Korroded iz Memfisa imaju jako prljav, hrskav zvuk na EP-ju Nanotech Assassination. Ovo su tri pesme deathgrinda prilično old school provinijencije (na primer, podsećaju na njemački kultni Blood) i svakom matorom grajnderu će izmamiti osmeh. Masterovao Will Killingsworth pa znate da ZVUČI kako treba:
https://korroded.bandcamp.com/album/nanotech-assassination-ep

Francuzi Tina Turner Fraiseur imaju petnaest odličnih grindcore pesama na albumu Destroy You Man. Ovo je brzo, manično, lepršavo, producirano odlično i, imajući u vidu o kom se žanru radi, odsvirano virtuozno sa razgovetnim, prijatnim zvukom. Fantastično:
https://tinaturnerfraiseur.bandcamp.com/album/destroy-you-man

Španci Silent Grinders su sve nego, jelte, ,,silent". Novi EP, Grind Day je bučan i sirov, sa osam pesama solidnog grindcorea u prihvatljivo sirovoj produkciji. Nema ovde neke sveže perspektive, ovo je prosto old school krljačina za old school slušaoca, pa evo, izvolite:
https://silentgrinders.bandcamp.com/album/grind-day

Dva benda iz Sijetla, Impulse Noise i Disease su izdala split EP i ovo je beskompromisni, brutalni grindcore. Nema šta da se filozofira, pesme su kratke, gitare hrskave, bubnjevi mitraljez, vokali dolaze s one strane psihoze i oba benda vole kratke pesme i minimum mrsomuđenja. Plaća se po želji pa poslušajte, uživajte, podržite!
https://diseasegrind.bandcamp.com/album/split-w-impulse-noise-2
https://impulsenoise.bandcamp.com/album/split-w-disease

Sully su novi projekat gitariste Erika Burkea koji je svirao u Brutal Truth (pa i Nuclear Assault) i još milion projekata. Debi album, isto Sully, ima u postavi nekolicinu iskusnih muzičara i sklopljen je kao avangardnija, ekspeimentalnija grindcore ploča koja se nalazi negde na sredini između propisnog grind pokolja, noise rock i sludgecore gaženja i čistog, jelte, ludila. Svirka je žestoka, brza, energična, ekspresivna, pesme su hermetične ali brze i zarazne, produkcija je nesvakidašnja i ovo je sve izdao HPGD. Nema šta da mislite:
https://hpgd.bandcamp.com/album/sully

Gasoline Dream iz Portlanda (ali u Mejnu!) trpaju dosta dobar grindcore/ thrashcore. EP Cannon Fodder ima tri pesme uglavnom srednjetempaškog gruva ali sa dosta poštenog treskanja da ja budem zadovoljan. Rifovi su moderniji, sa dosta neugodne melodije i disonance, a produkcija veoma pristojna. Vokal je dobar, pesme dugačke taman koliko treba i ovo je bend čiji bih album rado slušao ako ga snime. Dajte im šansu!
https://gasolinedreamhc.bandcamp.com/album/canon-fodder-ep

Torture The Lamb je iz Budimpešte a da li je u pitanju jednočlani projekat ne znam, ali rekao bih da jeste. EP Malevolent Resonance je sveden, sirov, jednostavan ali ne sasvim primitivan, negde između thrashcorea, grindcorea, powerviolencea i death metala, sav agresivan ali ipak sa gruvom, produciran tako da sve puca ali jeftino... Ima tu i kvaliteta i dovoljno negativne emocije za svakog od nas ponaosob:
https://torturethelamb.bandcamp.com/album/malevolent-resonance-ep

Beastplague sa Floride sviraju grindcore sa malo slamming death metal šmeka. Dakle, kratke pesme, ali ne prekratke, prebacuju se ovde dva minuta rutinski, tvrd, zajeban zvuk, puno flažoleta u rifovima, slemerski gruv izmešan sa polivačkim blastovima, sve to prija čoveku ako ima uvo spremno na malo torture. EP Coerced Through a Killer ima samo tri pesme ali one ZAKIVAJU:
https://beastplague.bandcamp.com/album/coerced-through-a-killer

Haotičan, agresivan ali zabavan grindcore isporučuju nam Grci Vile Species na albumu nazvanom Disqualified As a Human. Ovo je druga dugosvirajuća ploča za momčad osnovanu u Atini 2018. godine i sa petnaest razaračkih old school krljačina – a po ceni koju sami određujete – osvojiće vam srce i ispuniti tmurne dane srećom. Vrlo jednostavna muzika odsvirana vrhunski:
https://vilespecies.bandcamp.com/album/disqualified-as-a-human

Finski Decedent svoju muziku opisuju kao ,,extremely death metal" mada je debi album Decedent ipak tek odličan ,,normalan" death metal. Mislim, maštovit i originalan, sa old school osnovom ali sa dosta rada na aranžmanima, ali ne sad nešto EKSTREMAN ni po jednom kriterijumu. Dobro, možda vokali, jer ovaj čovek zvuči kao da će eksplodirati svakog sekunda. Ali sve u svemu vrlo prijatno:
https://decedentband.bandcamp.com/album/decedent

Čileanski death metalci Evil Hatred imaju i sajd-projekat SpawnS koji je upravo snimio debi EP, Conmiseration i, uh, i ovo je death metal. Primitivno je to i garažno ali ne bez ambicije da osvoji malo i melodijom i atmosferom pored sirove energije sa kojom nastupa pa je meni odmah simpatično. Old school, autentično i razoružavajuće jeftino (mada EP nije jeftin, košta deset dolara za četiri pesme. Al dobre su!)
https://spawns369.bandcamp.com/album/conmiseration

Teksašani Horrific Visions još nemaju album iako su osnovani pre deset godina. No, EP Monopoly on Violence ih prikazuje u odličnoj formi sa četiri pesme brutalnog death metala koji je... pametan. Ne sad nešto pretenciozno PROGRESIVAN, AVANGARDAN ili išta slično, ali ovo je sofisticirana muzika koja svoju sirovu fasadu umešno koristi da vas iznenadi kvalitetom svirke i ideja koje u nju idu. Odlično napisano, odlično odsvirano i sa dosta karaktera a što je inače stvar koja najviše nedostaje brutalnom death metal zvuku:
https://horrificvisions.bandcamp.com/album/monopoly-on-violence

Australijanci Crypt Crawler sviraju death metal kao da su na balkanskoj svadbi i trude se da svatove satru pre ponoći da bi mogli da uzmu keš i beže kući. Treći album, The Immortal Realm je pun gruva i mošerskog plesnog ritma, pa onda i zaista orijentalnih, zapaljivih rifova. Nema ovde ni hermetičnosti, ni ekstremnih brzina, sve je nekako zabavno i slatko. I to je death metal:
https://cryptcrawlermetal.bandcamp.com/album/the-immortal-realm

Kanadski Insurrection nisu toliko zabavni i slatki na svom petom albumu, Obsolescence, ali ovo je kvalitetan, udarački death metal. I Insurrection više forsiraju srednjetempaški gruv nego brzinu, ali ovo je jako agresivan gruv, sa nemilosrdno rešetajućim duplim bas bubnjevima, tvrdim rifovima, jako bučnim, komprimovanim instrumentima. Ali, mislim, dobro je, ta kanonada rifova i bubnjeva, taj satanski vokal, sve to prija. Uživajte:
https://insurrectioncanada.bandcamp.com/album/obsolescence

Ako i pored novog albuma Nile imate neutaživu žeđ za JOŠ death metala sa staroegipatskm tematikom, Nijemci Apep su tu da vas zadovolje. Njihov drugi album, Before Whom Evil Trembles je erzac-Nile u najboljem mogućem smislu. Ovo je, dakle, virtuozno odsviran i ambiciozno napisan, brz i zabavan brutal death metal sa orijentalnim skalama i cheesy tekstovima, napravljen za sladokusce i onih još nekoliko ljudi koji odbijaju da poveruju da death metal može da bude muzika visoke sofisticiranosti. Super je ovo, sve dok ne očekujete neki preterano originalan napor:
https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/before-whom-evil-trembles

Ali kako belgijski BleedSkin UBIJAJU na svom drugom albumu, prigodno naslovljenom Homicidal Therapy! Ovaj trio predvođen gitaristkinjom i pevačicom Céline Mazay apsolutno stavlja ,,brutal" u brutal death metal a onda ga nabije nogom da bolje stane, ne pazeći oće li se nešto polomiti u tom procesu. Pričamo o muzici koja ne osvaja nekakvom originalnošću ili inventivnim reimaginacijama žanrovskih tropa, već naprotiv, jednom usredsređenošću, efektnim korišćenjem zaraznih rifova, visokog tempa, zverskih vokala. Ako volite Dying Fetus, Krisiun i slične brutal death metal ikone, BleedSkin će vam stvarno biti terapija:
https://bleedskin.bandcamp.com/album/homicidal-therapy

Na kraju smo pa evo malo krosžanrovskih avantura i onda PRAVOG heavy metala. Dale Crover, bubnjar Melvinsa je svoj treći solo album nazvao Glossolalia (fenomen o kome ćemo opširnije sutra, obrađujući jedno sveže džez izdanje) i ovo je baš onako eklektičan miks kako ste se nadali. Crover ovde spaja propisan, malo psihodeličan, malo garažni rok, sa taman toliko eksperimentisanja da ovo ne bude ploča samo za napušene neohipike i stoner-pankere. Pesme su odlične, produkcija izvrsna i ovo se supersnažno preporučuje svakom ko voli Melvinse ali i onima koji za njih nikada nisu ni čuli:
https://dalecrover.bandcamp.com/album/glossolalia

Imamo još veteranskog leftfild roka. Mislim, nisam OČEKIVAO da The Jesus Lizard izdaju novi album u 21. veku, ali ne bunim se, naprotiv. Rack je, u tradiciji onog što je bend radio do pred kraj devedesetih, glasna, energična ploča zapaljivog noise rocka, bez mnogo odlazaka u nekakve ekspeimentalne orbite. Mislim, naravno da je osamdesetih ovo DELOVALO eksperimentalnije i luđe ali su The Jesus Lizard i tada uglavnom svirali bluz koji se na momente otimao kontroli, pa je tako i sada. Rack nije ploča koja išta redefiniše ili propituje ičiju pravovernost, nego samo dobar, glasan rok album. I savršen je. Izvolite:
https://thejesuslizard.bandcamp.com/album/rack

Za redifinisanje i propitivanje imamo nemački Killing Spree. Projekat nastao kombinovanjem jazza, noise rocka i eksperimentalnog metala ima album Camouflage i ova se muzika od The Jesus Lizard nalazi na otprlike istoj distanci kao David Yow od Elvisa Presleyja. Prevedeno u razumljivije termine, Camouflage kombinuje matematičarske, kompleksne metrike, jake distorzija (uključujući na vokalu), saksofonske ispade, buku i generalno mnogo zabave i uzbuđenja. Ako volite Johna Zorna ili Billa Laswella iz njihovih metal faza, pa Mikea Pattona ili Boredomse, ovo je sasvim to.
https://www.youtube.com/watch?v=gV804COLohE&list=OLAK5uy_mOuN_AFn7umCUlFIzl5XKkf_omMkBTd_s

Ne sećam se jesmo li već slušali Motor!k, ali ovaj belgijski krautrok kombo prirediće vam sjajnu zabavu svojim albumom, 5. Ovo je šest pesama drajverskog, hipnotičkog retro zvuka distorziranih sintisajzera, mašinskog ritma i zvonkih gitara. Neodoljivo je:
https://motork.bandcamp.com/album/5

Iako će se kasnije u tekstu potvrditi da đavo zaista ima sve najbolje melodije, evo, ni njihovi se ne daju. Stryper imaju petnaesti album, When We Were Kings i on je, oh, pa vrlo solidan na momente. Nakon ranije ove godine urađenog unplugged albuma, To Hell with Amps, When We Were Kings je povratak na klasiku, dakle propisna heavy metal ploča sa rifčinama i poletnim tempom u otvaraču End of Days, pa onda sa stamenim, udaračkim, sporim metalom Unforgivable i sve redom. Stryper niti izmišljaju toplu vodu niti eksperimentišu sa formatom, ali When We Were Kings je kvalitetan album hair metala koji je samo malo čistije i bolje produciran od vaših omiljenih Sunset Strip izdanja od pre 40 godina i čak i ako niste hrišćanin, ovo se sluša sa velikim guštom:
https://www.youtube.com/watch?v=CAO-o9bOUyg&list=OLAK5uy_mmVuQ8vAWW46kQvbBmhDLdlh5SDvMO7g4

Syn Absence iz Kalifornije sviraju heavy/ power metal inspirisan klasičnom muzikom (naravno, odsviraju i Bahovi Tokatu i Fugu da bi ovo potvrdili van svake sumnje), ali u izvedbi on ima treršersku oštrinu i sirovost. Nijsam sad PAO NA DUPE od debi albuma Realm Of Hate ali je prijatno slušati heavy metal koji je melodičan a da nije produciran nepodnošljivo i da zvuči kao da su ga odsvirali mladi, energični LJUDI:
https://synabsence.bandcamp.com/album/realm-of-hate

Naravno, jasno je šta je album nedelje. Čuj mene, godine! Satan su bend sa tako visokim prosekom kvlaiteta muzike tokom četiri i po decenije karijere da je lako pomisliti da bi možda i mnogi drugi veteranski bendovi kretivno profitirali da su im albumi bili proređeniji a izraz rafiniran kroz vrlo striktan pristup pisanju pesama, i evoluiranuće, kompleksno filozofsko utemeljenje. Dakle, Songs in Crimson je tek sedmi album benda koji je krenuo sa radom još 1979. godine i održava ekstremno visok nivo kvaliteta ali i dubine koju sada očekujete, štaviše ZAHTEVATE od Russa, Stevea, Seana, Graemea i Briana. Satan su jedinstveni i po tome što je današnja postava praktično nepromenjena od ranih osamdesetih a njihov zvuk, kombinacija NWOBHM rokanja i ukusno okultnog roka, je zapravo prilično jedinstven sve ove decenije i nikada ne upada u izlizane stilizacije, a da je istovremeno uvek prepoznatljivo HEAVY METAL i ne beži u progresivističke ili neke druge ekstrapolacije. Prethodni album, Earth Infernal iz 2022. Je bio izvanredan i Songs in Crimson samo nastavlja bez gubljenja koraka, možda i PRELAKO, kao da ovde nije bilo porođajnih muka i bend je samo ispucao još deset pesama. Ali Songs in Crimson ne zvuči ni lapidarno, ni maniristički, i pesme, iako suštinski bazirane na zaraznim temama i u aranžmanima prirodne i organske, nisu zapravo proste. Dubina koju Satan imaju odnosi se baš na umeće razvijanja tema, davanja pesmama istovremeno visokog moš faktora i cerebralnog sadržaja, a onda sve to dodatno biva podržano produkcijom koja je razoružavajuće prirodna, čista, kvalitetna ali suva i bez studijskog peglanja koje bi bendu oduzelu tu neposrednost u ekspresiji što ih krasi. Izvanredan album i, ne stidim se, ponovo album godine za momčad iz Njukasla i okoline:
https://satanuk.bandcamp.com/album/songs-in-crimson

Meho Krljic · 21-09-2024, 12:23:30

Još jedna lepa muzička nedelja je za nama, sa finim rasponom izdanja koja idu od hermetipnog ruskog black death metala preko veteranskog lepljivog stoner i desert rocka i hard i glam roka koji sviraju JOŠ VEĆI veterani (njihove karijere traju ceo moj život) pa do, naravno, podzemnog, pećinskog death metala. I, da, mnogo, MNOGO indonežanskog hardkora. Za nekoga sve a za svakog po nešto, kako glasi stara marketinška krilatica, pa evo, podmažite krila jer krećemo:

Poljaci Suchotnik sviraju dosta nestandardan blek metal na EP-ju Suchotnik. Ovo debi izdanje za ekipu iz Poznańja ima četiri pesme koje svakako nude propisnu blek metal oštrinu i agresiju, ali su tematski izvan onog što karakteriše (pogotovo moderni) blek metal, a i muzički su na neki način ,,progresivni" jer koriste značajno kompleksnije rifove i harmonije od danas vladajućeg proseka. Ako volite blek metal ali i thrash i death metal, Suchotnik su dobro podsećanje da ovi žanrovi mogu da se plodno ukrštaju bez gubitka osnovne blek metal estetike:
https://suchotnik.bandcamp.com/album/suchotnik

Heliolatry su dva čoveka (iz Austrije i Švedske) sa debi albumom Worshippers of a Dying Star prijatnog old school blek metala. Produciran , srećom, kvalitetnije nego što je bio standard ,,u ono vreme" ovo je materijal uglavnom srednjetempaških, borbenih pesama sa odličnim rifovima, a koji me najviše podseća na norveške uzore poput Satyricon, 1349 pa i Darkthrone. Zanimljivo i prijatno:
https://heliolatryofficial.bandcamp.com/album/worshippers-of-a-dying-star

Ako volite blek metal, ali da ima i frulu, vama su Italijani Vltor došli kao poručeni. Debi album, Non Auro Sed Ferro nije naročito sofisticiran, pogotovo ne u kombinovanju krljačkog old school blek metal zvuka i pastirske frule, ali nekako je ta transgresija simpatična, a sama svirka je krvoločna, znojava i prija čoveku. Skoro sat vremena ove muzike je možda i previše, ali ambiciju i dobru volju ne možemo zameriti:
https://dusktone.bandcamp.com/album/non-auro-sed-ferro

Poljski Temple of Decay je jednočlani projekat sa evo, već drugim albumom. Anti Deus je ploča agresivnog black-death metala, sa dosta jetinom produkcijom, ali sa dosta lepih ideja i generalno pozitivne, energične agresije. Za satanistički metal mnogo više ni ne treba:
https://blackdeathprod.bandcamp.com/album/anti-deus

Nizozemskom Deathless Void je The Voluptuous Fire of Sin debi album i ovo je jedna mračna, moderna blek metal ploča opake krljačine i dosta solidne produkcije. Mislim, dosta solidne za blek metal što znači da je ovde uglavnom sve razmrljano, ali razmrljano SA SMISLOM. Deathless Void ne rade u ključu danas popularnih melodičnijih i atmosferičnijih blek metal formi i njihov debi je pun solidnih rifova pored dosta često korišćene disonance i egzotičnih harmonija. Zvuk UME da bude jednoličan, ali ovo je znojavo odsvirana AGRESIVNA muzika od koje se čovek zaista malo prepadne i sve to za mene ima mnogo šarma:
https://deathlessvoid.bandcamp.com/album/the-voluptuous-fire-of-sin

Norvežani Darghl za sebe kažu da su ,,TRVE NORWEGIAN BLACK METAL KVLT", sve tako velikim slovima, a to i dokazuju tako što su ove godine izdali čak tri albuma. No, slušajući najnoviji album, Kiss ov the Serpent's Fangs, shvatamo da je ovo u stvari više black-death metal, brutalan, vrlo tvrd, sa tamnijim, nabasovanijim zvukom od black metal standarda i svakako jednom svirepošću koja će prjati određenoj klasi slušalaca. Na primer meni. Pa tako, iako Darghl možda nemaju IMAGINATIVNOST jednih 1349, njihova muzika ima dosta šmeka i praktično čistom agresivnošću za sebe osvaja pažnju:
https://darghl.bandcamp.com/album/kiss-ov-the-serpents-fangs

Dreamless Veil je blek metal projekat dvojice članova progresivnog death metal benda Artificial Brain koji ja obožavam, pa je i debi album ove postave, Every Limb of the Flood blago progresivan i vrlo prijemčiv. Ovo je i malo melanholičniji blek metal, ali sa jakim, čvrstim zvukom i više svežih ideja u aranžiranju i harmonijama nego što je standard, pogotovo među Amerikancima. Tematski takođe, Dreamless Veil idu malko preko linije puke dužnosti i ovaj album je na kraju jedna vrlo ukusna, zanimljiva kombinacija žestine i filozofije. Odlično:
https://dreamlessveil.bandcamp.com/album/every-limb-of-the-flood

Kliše je da Poljaci imaju jednu od najboljih blek metal scena na planeti ali klišei postoje jer su statistički prilično tačni, jelte. I onda, eto, Untervoid, bend iz Krakova čiji prvi album, Parasite, me je istresao iz gaća. Ovo je pametan, maštovit, tehnički kvalitetan a produkcijski punokrvan album blek metala koji uopšte ne zanima da se krevelji i izigrava nekakav horor, ali ni da se uklapa u poljski identitet. OK, ima ovde dinamički velikih raspona, ali bend je zaista više progresivan (sa sve saksofonom) nego što zvuči kao bilo koji drugi poljski ili generalno slovenski bend koji vam u ovom trenutku pada na pamet. Fantastično izdanje i debi album kakav 99% bendova može samo da sanja:
https://paganrecords.bandcamp.com/album/parasite

Jako su solidni i Grci Septuagint sa svojim debi albumom, Acosmic Conflagration. Ovo jeste moderni blek metal, sa dosta atmosfere, ali to je atmosfera mraka, propasti, pretnje, kosmičke, jelte, kataklizme i mada je produkcija muljava, zvuk je ipak dosta zdrav a kompozicije imaju i mišiće i teatar. Slatko je:
https://odiumrecords.bandcamp.com/album/septuagint-acosmic-conflagration

Rusi Anotherside su posle pola decenije hvatanja zaleta sa kraćim izdanjima izbacili prvi album, Irreversible i ovo je odlično, ali nije lako za slušanje. Naime, black-death metal koji sviraju Anotherside je agresivan, pa i brutalan, sa vrlo izraženom hermetičnom dimenzijom koja podrazumeva aktivan trud oko slušanja. MENI je ovo, da se razumemo, vrlo dobro, svi ti krljačlki blastbitovi, surovi rifovi i zverski vokali su moja droga, ali produkcija je takva da sve zvuči kao da ga slušate u dugačkom, neosvetljenom tunelu i imate hipnagogičke halucinacije. Mislim, odlično je, samo treba da se spremite na košmare:
https://anotherside.bandcamp.com/album/irreversible

A onda album-događaj, dugo očekivan i veličanstven. Kanonenfieber je pre tri godine eksplodirao na evropskoj metal sceni svojom kombinacijom kvalitetnog i epskog melodičnog/ melanholičnog blek metala i ratne tematike gde su teška pitanja tretirana sa dignitetom, bez detinjarija. Nakon MASE kraćih izdanja i živih albuma, dobijamo drugi album ovog projekta iza koga stoji enigmatični muzičar, Noise, aktivan u još par solo-projekata i, Die Urkatastrophe je, naravno, trijumf. A nije moralo tako da bude: Noise je u intervjuima opisao da je imao velikih kreativnih dilema u pripremanju ovog albuma, da ga je napisao ,,četiri puta" i ni jednom nije bio zadovoljan, no, na kraju je Die Urkatastrophe naprosto još jedna hronika Prvog svetskog rata bazirana na stvarnim dokumentima njegovih učesnika, epska ali dostojanstvena, sa jednim trezvenim, melanholičnim ali ne sentimentalnim pogledom na događaje od pre više od jednog veka što su ostavili strahovit ožiljak na tkivu Evrope. Ko je voleo Kanonenfieber na prethodnim izdanjima ovde može da se nada proširenoj paleti pristupa sa black-thrash i black-death elementima koji su u ovom slučaju i nešto izraženiji, ali sa pre svega zaista epskim, pamtljivim temama koje će vam se urezati u mozak i, nada je, terati vas da razmišljate o užasima rata onoliko koliko je potrebno da se ratovi više ne ponavljaju. Mezmerično:
https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/die-urkatastrophe-2
https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/die-urkatastrophe-24-bit-hd-audio

Idemo sad na stoner rok, doom metal, sludge metal, psihodeliju i hard rok. I, ako nemate problem sa butlezima King Gizzard and the Lizard Wizard, a oni ga nemaju i eksplicitno ohrabruju ljude da ih butleguju, možete da poslušate Float Along the Evil River, delić njihovog nastupa u Koloradu od pre nekoliko dana. Ovo su dve dugačke kompozicije koje razvijaju tipični KG&LW rok u svemirske džemove što gode i ušima i dušama. Zvuk je vrlo solidan, butleger naplaćuje samo koliko date a Asutralijanci su u BESMISLENO dobroj formi pa ovo ne treba da propustite:
https://ironvulturebootlegs.bandcamp.com/album/float-along-the-evil-river

Poljski sastav Gallileous svira hard rok koji je na momente previše cheesy i za mene sa retro sintisajzerima, vokoderima i pevačicom koja ima simpatičan soul preliv u glasu (ali gde onda čujete i malo nesavršen naglasak). No, album Dancing Ash je generalno simpatičan, sa puno atmosfere i optimistične energije pa nekako vredi da se čuje:
https://gallileous.bandcamp.com/album/dancing-ash

Ako volite argentinski fazirani, stonerski rok – a ko ga ne voli? Only fucking assholes, that's who! – poradovaće vas novi album The Black Furs naslovljen, upečatljivo, Songs About Lust And Self Destruction. Ovo je vrlo old school rokačina spakovana između protopanka The Stooges i psihodeličnih ritam i bluz radova iz kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Bend ima jeftin ali užasno dobro promišljen zvuk, a psihodelija, bluz i fazirano rokanje su u idealnom balansu i zaista nemate šta da razmišljate u vezi ovog izdanja, već samo da trn onujete, tjun inujete i drop autujete:
https://theblackfurs.bandcamp.com/album/songs-about-lust-and-self-destruction-2

A, mislim, Argentinci obično isporuče pa tako ove nedelje imamo još muzike iz ove zemlje. La Oscuridad Del Destino je split EP bendova Modoom i Halfaya i to je sad 27 minuta prljavog, faziranog bluza i gruva. Ko voli da mu je stoner rok i doom metal baš štrokav, uživaće u oba benda, gde su Modoom u teoriji ambiciozniji jer imaju samo jednu kompoziciju od 13 minuta i maštovitije vokale, ali ima se šta reći i za udri-među-rogove-brajko pristup druge grupe:
https://moodoom.bandcamp.com/album/la-oscuridad-del-destino-split-w-halfaya
https://halfaya.bandcamp.com/album/la-oscuridad-del-destino-split-w-moodoom

Nosurfatu iz Atine (grčke, ne one naše, srpske) imaju odličan blend psihodeličnog i garažnog roka na EP-ju Alice. Ovo su četiri pesme napisane i snimljene sa za Grke standardnim, visokim nivoom kvaliteta ali i imaginativnosti. Alice ima solidnu retro-dimenziju, ali zvuči i sveže, poletno, zabavno. Nema greške sa Grcima:
https://nosurfatu.bandcamp.com/album/alice

Ako mislite da je malo preterano to da Torso iz Ujedinjenog kraljevstva svoju muziku opisuju sa ,,Riff-fuelled-face-ripping-celluloid-burning-grindhouse-rock!", imajte na umu da album Brain Cells BAŠ tako zvuči. Ovo je na zapaljivoj granici između stoner roka, garaže, panka, psihodelije pa i industrijskog roka, sa prijatnim prelivom horora i nelagode, ali snimljeno dobro, napisano ekonomično i u celini taman koliko treba i sirovo i zrelo.
https://hereliestorso.bandcamp.com/album/brain-cells

Moonfarmer iz Kolorada imaju pet energičnih pesama na EP-ju Moonfarmer koji je, slutim, njihovo debi izdanje. Ovo je čvrst, glasan stoner/ doom metal koji odlikuju brži tempo, žešća svirka i odličan ženski vokal. Moonfarmer tresu mišićavije i nadrkanije od prosečnog stoner/ doom sastava a Nyssa Nothing ima vrlo karakteran, veštičiji glas. Prijatno je a plaća se koliko sami date:
https://moonfarmer666.bandcamp.com/album/moonfarmer

Unversum je treći album za finski sastav Dö, a koji se opisuje kao doom metal bend čiji članovi obožavaju kosmos. U smislu božanstva, jelte. Enivej, Unversum je ploča teških stoner/ doom rifova, nsikog štima i debelog zvuka, promuklih vokala i neskrivene agresije koju malo temperiraju povremene bluz teme. Sa konstantno teškim i abrazivnim zvukom, ovo je album od 46 minuta koji treba malo i da se izdrži ali je solidan. I, da, nema ,,i" u Unversum:
https://doofficial666.bandcamp.com/album/unversum

Cheap Pipe iz Dalasa su donekle slični po pristupu ali imaju prozračniji zvuk, sa monstruozno velikom bas gitarom ali onda sa gitarama koje sviraju više ,,ambijentalno" i izrazitije psihodelično. Minialbum Beyond The Galactic Eye sa pola sata trajanja i šest pesama ima prilično hipnotičku energiju, sa puno ponavljanja i svemirskih fora na gitarama pa se preporučuje ljudima koji pate od nesanice a ne smetaju im decibeli:
https://cheappipe.bandcamp.com/album/beyond-the-galactic-eye

Za veoma teški, veoma distorzirani ali onda i minimalno melodični sludge-doom odgovorni su nam Švajcarci Charlene Beretah. Album Kind Of Savagery me je prvo malo uplašio omotom, ali muzika je topla, prijemčiva, možda blago monotona ali i to joj pristaje jer ambicija joj je očigledno da slušaoca ubaci u fugu i pošalje na neko drugo mesto. Ben objavljuje za irski Cursed Monk Records i ima neke fine lejbl mejtove tu (na primer Burn Ritual, Gourd...) i odlično se uklapa u katalog:
https://charleneberetah.bandcamp.com/album/kind-of-savagery
https://cursedmonk.bandcamp.com/album/kind-of-savagery

Isto iz Švajcarske su Excruciation koji sviraju od 1984. godine i na svom petom albumu, [P]Ain tresu tužan, težak i izmučen doom metal. Ima ovde i death elemenata, ali muzika je spora, atmosfera žalobnička, vokali su klin, i mada mi ni ti vokali ni produkcija nisu baš po volji, album ima sasvim solidan karakter.
https://auricrecords.bandcamp.com/album/p-ain

Nešto nežnije i prjatnije stiže nam iz Barselone. The Mothercrow su četvorka utemeljena u klasičnom roku, hard roku i južnjačkom gruvu, pa je album Foráneo jedna ugodna, topla procesija melodičnih pesama sa bluzerskim temama i prijatnim ženskim vokalom Karen Asensio kome ni malo nazalna soul tehnika ne smeta. Ploča koju možete slušati i sa svojim roditeljima!
https://themothercrow.bandcamp.com/album/for-neo
https://discosmacarras.bandcamp.com/album/for-neo

Australijanci Bentham's Head kažu da je njihova muzika teška za klasifikaciju ali ako baš MORA, da bi se možda opisali kao progressive sludge metal. GOOD ENOUGH za mene, jer album Blood, Salt and Ash ima pesme od po sedam i osam minuta, ima sludge težinu i abrazivnost, ali ima i death metal krljanje, blastbitove, pa onda gitarska arpeđa, prelaske u ,,eksperimentalni" mod sa puno efekata... Dakle, ima svega, ali nije svaštarski dosadno i oseća se tu jedna vizija i ambicija da se kreiraju veliki, interesantni narativi. Vredi, a album košta samo jedan australijski dolar. To je skoro besplatno!
https://benthamshead.bandcamp.com/album/blood-salt-and-ash-2

Mislim da sam već prigovarao na broken English u imenu nemačkog benda Giants Dwarfs And Black Holes, ali ni tada nisam imao prigovora na muziku. Novi (mini?) album, Echo On Death Of Narcissus donosi još ugodnog, toplog bluziranog teškog roka, koji se sigurno vozi na ubedljivom soul vokalu pevačice Christiane Thomaßen ali ni ostatak benda ne bude lenj pa su matrice progresivne i zapravo vrtoglavo kompleksne kad napravite napor da ih slušate. Odlično:
https://giantsdwarfsandblackholes.bandcamp.com/album/echo-on-death-of-narcissus

Teethcutter je drugi album za Dust Lord iz Tulse i ovo je baš prašnjavi, moćni stoner rok kakav samo Oklahoma moiže da proizvede. Pet je to pesama – u četrdeset minuta – superteških rifova, vrištavog pevanja ali suštinski tople i prijemčive muzike čija nominalna agresivnost zapravo krije ugodan gruv i melodične teme. Ali taj ZVUK. Moćno je:
https://dustlordpartydoom.bandcamp.com/album/teethcutter-2

Ko BAŠ voli da mu ne bude prijatno, ima album američkog sastava Eagle Twin & The Otolith iz Solt Lejk Sitija a koji je 40 minuta bluziranog doom/ sludge metala sa svega četiri pesme i jako teškim zvukom. Bend se ne ubija od neke maštovitosti i dosta svira na osećaj, ali nekako je sve iskreno i to ima šarma. Legends of the Desert: Volume 4 featuring Eagle Twin & The Otolith nije album od koga ću mnogo toga upamtiti ali je okej dok traje i ostavlja lep osećaj. Mada NEPRIJATAN:
https://desertrecords.bandcamp.com/album/legends-of-the-desert-volume-4-featuring-eagle-twin-the-otolith

Malo sam iznenađen da Brant Bjork svoj novi album ne objavljuje za Heavy Psych Sounds Records, već za Duna Records ali dobro, čovek možda ne želi da sva jaja stavlja u istu korpu. U svakom slučaju, Once Upon A Time in the Desert je odlična trio-ploča desert rocka koji ima odličan gruv i pametno napisane pesme. Pored Bjorka u postavi je i Mario Lalli na basu i njih dvojica su radili produkciju koja je takođe odlična. Mislim, nije da smo išta drugo očekivali:
https://brantbjork.bandcamp.com/album/once-upon-a-time-in-the-desert-3

No, Heavy Psych Sounds Records su se snašli i bez Bjorka, objavljujući ove nedelje treći album britanskih Alunah. Birmingemska ekipa zvuči uigrano na albumu Fever Dream, sa lepim stonerskim rifovima, odličnim ženskim vokalom i prijatnim miksom. Ovo nije stoner rok koji se trudi da iz vas iscedi svu mast težinom i više polaže na dobar rif, kvalitetan soul gruv, pametan vokalni aranžman, pamtljiv refren. Odlično je, naravno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/alunah-fever-dream

Neće im dužne ostati kolege iz kalifornijskog Ripple Music pa za njih ove nedelje izlazi novi Luna Sol. Ovaj projekat veterana Davida Angstroma (Hermano, Supafuzz) je već izdavao za Cargo records ali na Ripple Music nekako nalazi prirodnu platformu za svoj gruverski, bluzirani hard rok end hevi metal. Album Vita Mors je veoma dugačak – poslednja pesma traje preko dvadeset minuta (ali videćete već kako) – ali to je uglavnom odličan provod, sa teškim ali prijemčivim miskom i stručno umešanim folk i bluz nasleđem Kentakija i Kolorada sa hard rokom. Sjajno:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/vita-mors

Idemo dalje i na redu su thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Rumuni Hollow Flag se ponose time da su jedini thrash metal bend iz Constanțe, i eto, to je valjda i dovoljno jer njihov EP, Beware of Moshing nije sad neko čudo imaginacije i originalnosti. No, ovo je pristojan, jeftin, old school, mladalački i mošerski thrash i ima tu duše:
https://youtu.be/b-CkCOjyVjQ

Ne znam kako neko može da nazove bend Earth i pravi se da se niko pre njih nije toga setio, ali dobro, Meksički melodični death/ thrash metalci Earth su valjda dovoljno mladi da ne moraju da brinu o takvim stvarima. [Un]Human je debi album ekipe koja radi od 2016. godine i mada ja i nisam neka ciljna grupa za melodeath, ovo ima dovoljno thrash eksplozivnosti i generalno napaljene energije da mi ne bude neprijatno. Melodične teme su upletene u jednu solidno brzu muziku i solidno teksturiranu produkciju da [Un]Human od mene dobije generalnu preporuku, mada, naravno, album ima 15 pesama i to treba IZDRŽATI.
https://earthmex.bandcamp.com/album/un-human

Sećate se kalifornijskih Dungeon Crawl? Ovaj bend je imao debi album 2021. godine, tematizujući stono RPG igranje, pa i drugi album, Maze Controller ide u istom smeru. Ovo je i dalje raskošan, melodičan thrash metal, ovom prilikom sa još više progresivnih elemenata koji uključuju sintisajzere , horove i orkestracije, no bend ipak sve bazira na propisnim, sprženim rifovima, jakom tempu, mišićavim bubnjevima i urlanju. Teško mi je da ne klimnem glavom u odobravanju:
https://dungeoncrawlofficial.bandcamp.com/album/maze-controller

Under a Lycan Cross je treći EP za virdžinijski black-thrash sastav Wolf Legion i sladak je. Ovaj se bend dosta inspiriše Kreatorom u svojoj muzici, kombinujući neumoljivi juriš sa izraženom tehnikom dimenzijom. Produkcija je dobra, rifovi se šetaju između thrash i death metala, vokali su vrlo ,,miletovski" i pesme su prilično memorabilne. Fino izdanje:
https://wolflegion.bandcamp.com/album/under-a-lycan-cross

Švajcarci Xonor su se prvo zvali Honor, ali valjda je ovako upadljivije. Elem, debi album, All Honor Lost je vrlo solidan prtimerak disciplinovanog, kvalitetnog thrash metala koji je preteruje sa originalnošću ali krlja kako bog zapoveda. Album je sklopljen od gomile singlova koje je bend do sada izdao, ali kako je sve to izlazilo u poslednje dve godine – a i bend postoji samo od 2020 – neke velike razlike u filozofiji ili zvuku nema. Ovo je za sve koji vole Exodus, Anthrax, Overkill, ili, naravno, novije bendove poput Iron Reagan itd. Vrlo kvalitetna produkcija, generalno solidna ploča a posebno valja istaći da bubnjeve svira očigledno naša žena po imenu Nataša Savić. I UBIJA:
https://xonorband.bandcamp.com/album/all-honor-lost

Frost Koffin su iz Teksasa, pa im i thrash metal tako zvuči, nadrkano, besno, ćudljivo. EP Life's Game je prvo duže izdanje za momčad iz Dalasa posle debi albuma iz 2021. godine i to su tri pesme ozbiljnog srednjetempaškog naboda. Izvolte se nabosti:
https://frostkoffin.bandcamp.com/album/lifes-game

Minatory sa Balija svoju muziku opisuju kao ,,metal/ heavy metal" ali ih Metal Archives klasifijuje kao metalcore. ZAJEBANA SITUACIJA, ali novi EP, City Of Chaos je zaista pre negde između heavy metala, thrash metala i nekakvog hardcorea pa je meni prijao. Kao i većina indonežanskih bendova čiji studijski radovi dobace do nas, Minatory su tehnički kvalitetni i imaju zanat u rukama, pesme i miks su solidni a vokali su jedini element na koji se treba malo navići. No, umešno variranje dinamike i tempa, korišćenje ženskog vokala kao oplemenjujućeg efekta i ta žanrovska agnostika su dobri aduti za Minatory:
https://minatory666.bandcamp.com/album/city-of-chaos

Iz Indonezije su i Strength Down, a čiji EP We Stand AS One ima u sebi dosta dobrog metaliziranog, uličarskog hardcore zvuka, ali naravno da je sve to minirano vrlo geeky referencom u naslovu prve pesme koja treba da zvuči TOUGH ali je zapravo u pitanju raspodred tastera na tastaturi koji gejmeri najčešće koriste za kretanje u FPS igrama. Mislim, hardkor gejmeri, isto koliko i hardkor pankeri, jelte. Elem, dobar je ovo materijal sa dosta metal rifova, produkcijom koja je OKEJ ako već ne idealna i tekstovima koji nisu samo gangstersko kurčenje. Jedna pesma je o genocidu nad palestinskim stanovništvom (izašla kao singl još u Julu) i bend definitivno nije just another wannabe beatdwon projekat.
https://mortalbloodrecords.bandcamp.com/album/we-stand-as-one

Opet Indonezija: MAWT imaju samo dve pesme na snimku Demo 2024, ali ovo je old school hardcore thrash sirovina kakvu je milina čuti u ovoj groznj godini. Chaos UK i Disorder su očigledan uzor i ovaj kvartet je velike britanske prethodnike EMINENTNO ispoštovao:
https://mawtrawk82.bandcamp.com/album/demo-2024

Indonezija izdominirala ove nedelje sa hardkorom pa su tu i Red Stain sa EP-jem od dve pesme, Zerotwosevenfour Riots. I to su pesme posvećene protestima u njihovom rodnom gradu, sa metaliziranom osnovom, malo i melodije ali dovoljno brutalnosti da svi budu zadovoljni. Za Indoneziju je solidna produkcija uobičajena i ovo se lepo proguta u jednom cugu:
https://spsredstain.bandcamp.com/album/zerotwosevenfour-riots

Još Indonezije? Ima! Visuc iz Bogora i sami imaju EP sa dve pesme, Try Your Luck, Greedy Coward! I ovo je hardkorpank sa malo blek metal šmeka i mnogo je lep. Mislim, pesme su istovremeno i jednostavne, neposredne, duševne, a da opet imaju i sofisticiranost u aranžiranju, produkcija je, kao, sirova ali dobra i tako, odlično je:
https://visuc.bandcamp.com/album/try-your-luck-greedy-coward

Правда iz Sant Peterburga cepa ubedljiv mathcore u kome je ,,core" komponenta možda i izraženija nego što se očekuje. EP Наука koji slavi nauku i podsmeva se konspiratološkim teorijama je naravno izlomljen i disonantan ali i brz, energičan, prilično rabijački. Odlični Rusi a i daju ovo po ceni koju sami odredite:
https://pravda1.bandcamp.com/album/--3

(Kraj u sledećem postu

Meho Krljic · 21-09-2024, 12:24:01

Da se na trenutak bacimo do Majamija, tu su Sidearm, koji svoj gangsterski moshcore sviraju gotovo kao da je death metal. EP Buried in lead ima pet pesama za isto toliko dolara i EKSTREMNO težak zvuk, sa puno slatkog gruva i siledžijske epike:
https://lethalsidearm.bandcamp.com/album/buried-in-lead

Donekle slični, mada možda malo brži su Natural Human Instinct iz San Hozea. Ova kalifornijska četvorka na EP-ju Second Stage isto ima pet pesama siledžijskog prebijanja i metaliziranog hardkora za gangstere i njihove simpatizere. Razlika je što je ovo možda za nijansu ekspanzivnije po idejama i harmonijama, i što se daje po ceni koju sami odredite:
https://naturalhumaninstinct.bandcamp.com/album/second-stage

Pa onda tu dođu i Detach iz Oksnarda u Kaliforniji sa demo snimkom Another Victim Promo. Vrlo mošerski, vrlo hevi, vrlo gangsterski, vrlo siledžijski. Al dobro je ako sve to volite. Dve pesme, puno psovanja i prozivke, gangsterskog poziranja al iskrenog, dobra produkcija, plaća se koliko date:
https://detach805.bandcamp.com/album/another-victim-promo

Indonežanski Knellmort sviraju grindcore sa dosta blek metal arome u svom zvuku. EP Grim Reality tako ima samo dve pesme duže od minut, i prepun je blastbitova i vrištanja, ali uz atmosferičnije, melodičnije rifove nego što je standard. Dobar zvuk, odlična svirka, vredi!
https://knellmort.bandcamp.com/album/grim-reality

Kadavered ne kažu odakle su (negde sa istočne obale SAD) niti kako se zovu. Valjda ih je malo sramota što prave ovako prljav, muljav, ali ipak nekako simpatičan goregrind. Demo Collapse of a Species ima samo četiri pesme brutalnog riljanja pa ako ste raspoloženi, plaća se samo koliko date:
https://kadavered.bandcamp.com/album/collapse-of-a-species-demo

Wet Rot iz Kanade su dva momka što death metal sviraju pankerski prosto i prosto nedodoljivo. EP Fetid Pus ima četiri pesme old school oranja i slem gruva, produciran je simpatično i odsviran sa puno ubeđenja i to prija. Bend svakako još ima da radi na songrajtingu, ali ovo je već vrlo prijatno:
https://wetrot.bandcamp.com/album/fetid-pus

Morticide su Amerikanci koji death metal sviraju nekako pošteno, onako baš radnički i seljački. Album Death Cannot Hold Those With Purpose... je energičan, jednostavan a zabavan, sa jeftinim zvukom, ali srčanom svirkom, bez poziranja i kopipejstovanja tuđih trikova. Meni je prijao:
https://morticide.bandcamp.com/album/death-cannot-hold-those-with-purpose

Nisam siguran da bih se ideološki složio sa bendom Deliberalize iz Njuarka u Ohaju, ali muzika na novom EP-ju, isto Deliberalize, im je vrlo dobra. Ovo je, a što se vidi i iz obrade grupe Death koju na njemu sviraju, old school death metal VEOMA nalik na Death sa kraja osamdesetih i početka devedesetih i to je, iako relativno jeftino snimljeno, VRLO DOBRO, i zvučno i muzičarski. Bend ima iza sebe jedan album, izašao zimus, i ovo je, kao najava za drugi, ODLIČNO.
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/deliberalize-ep

I Undertomb iz Meksika su vrlo old school, samo njihov death metal malo više vuče na skandinavsku stranu, sa vrlo niskim štimom, tamnim zvukom, jednom autentičnom sirovošću i obradom Grave na kraju EP-ja Rituale Noctis. Ovo meni zvuči ODLIČNO i ako čeznete za vremenom od pre tridesetpet godina kada ste sa svakom novom kasetom nailazili na nov i fantastičan bend koji kao da je iskočio iz sveže iskopanog groba OVO JE TO:
https://matrecords.bandcamp.com/album/undertomb-2

Isti izdavač ima i treći album takođe meksičkih Dew of Nothing i ovo je odlično. Black Vortex of Chaos je kolekcija sedam razaračkih black-death pesama koje idu brzo, razbijaju sve pred sobom i impresioniraju kvalitetnom svirkom. Bend nema skupu produkciju ali siroviji zvuk savršeno ide uz svirku koja je ovako agresivna i te apokaliptične, zavodljive rifove. Moćno:
https://matrecords.bandcamp.com/album/dew-of-nothing-2

Earthling iz Virdžinije imaju samo dve pesme na EP-ju Humanity Dissolved, prvom izdanju nakon sedam godina pauze od drugog albuma, ali su one vrlo solidne. Bend svoj progresivni deaththrash metal svira sa puno apetita, pišući pesme koje imaju MNOGO pokretnih delova ali ne deluju natrpano i zapravo voze slušaoca odličnim gruvom, dok on usput registruje sve te zanimljive i sveže ideje kojima se muzičari igraju. I propdukcija je nekako jeftina, suva a odlična. Jako lepo:
https://earthlingva.bandcamp.com/album/humanity-dissolved

I japanski Invictus se vraćaju u formu četiri godine posle debi albuma, tako što su ove izdali dva demo snimka. Drugi od njih, Togakushi Ritual Demo je upravo izašao i ima tri pesme PRAVOVERNOG death metal trpanja. Ovo je toliko neposredno i jednostavno u konceptu a toliko prijatno kad se čuje da ne mogu da se ne osmehujem sve vreme: rifovi su zarazni, zvuk topao, svirka vrhunska, vokali taman kako treba, ovo je death metal kakav bi AI pravio kada bi ZNAO šta valja:
https://invictus3.bandcamp.com/album/togakushi-ritual-demo

Deathfiend iz Birmingema, NARAVNO, imaju dosta Bolt Thrower težine i gruva u svom zvuku. No, ovo je projekat Johna Pickeringa koga pre svega znamo kao krast pankera i člana tako bitnih postava poput Doom, Sore Throat, Police Bastard itd, pa Deathfiend ima i crustcore i blagu sludge oštricu uz sav taj prelepi, teški death metal. Drugi album projekta, Dark Rising je moćan, sa organskim spojem svih tih žanrova i uticaja u jednoj prijemčivoj, HEAVY muzici koja se napred valja nezaustavljivo i zarazno. Nema greške:
https://gruesomerecords.bandcamp.com/album/dark-rising-2024

Invoke Thy Wrath iz Olbenija baš gadno ubijaju na EP-ju . W O R M S . koji se smešta negde između slamming death metala i deathcorea. Pesme nisu mnogo maštovite i ima tu svih onih elemenata koji mene smaraju, ali zvuk je masivan, svirka brutalna a po koji rif valja i onda eto:
https://invokethywrath518.bandcamp.com/album/w-o-r-m-s

Nizozemski Deadspeak imaju debi album, Plagues of Sulfur Bound i to je vrlo standardna old school death metal ponuda, sa mračnim, muljavim zvukom, pećinskim rifovima, maničnim solažama i dosta primitivnog gruva. Bend ne donosi ništa specijalno na scenu osim visoke kompetencije ali i to je dovoljno i album ispunjava većinu mojih potreba!
https://deadspeaknl.bandcamp.com/album/plagues-of-sulfur-bound

Outer Graves iz Milvokija pak zvuče vrlo dobro na isto debi albumu, Terminal Limit. Bend se bavi kosmičkim temama, ali muzika je vrlo HEAVY, abrazivna, sa teškim zvukom i old school gruvom i rifčinama. Bonus ide za vokal koji podseća na pokojnog Chucka! Izdao Transylvanian Recordings pa znate da dobijate kvalitet:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/outer-graves-terminal-limit

Dosta debi albuma ove nedelje pa tako i Blighted Eye iz Sijetla dolaze da se zapljunu. No, ovo je bend već iskusnih muzičara koji sviraju u nekoliko već objavljivanih projekata pa je onda i Agony's Bespoke jedna dosta ambiciozna ploča progresivnog death metal zvuka i dugačkih pesama. Ima tu šarma, ima mišića, ima solidne svirke i meni prevashodno smeta nabudžen, bombastičan zvuk koji malo i smeta da se muzika pravilno iskonzumira. No, ako ste manje osetljivi od mene, zagrizite, sočno je:
https://beyondthetoprecords.bandcamp.com/album/agonys-bespoke

Denverski Glacial Tomb sa progresivnim death metalom ukrštaju malo sludge elemenata, dodaju samo malo blek metal melodičnosti da zamiriše i to na kraju bude ozbiljan provod. I ozbiljan album. Drugi po redu za bend, konkretno, a naslovljen Lightless Expanse, sa puno znojave death metal krljačine i finog dodatnog garniruga:
https://glacialtomb.bandcamp.com/album/lightless-expanse

Čim čujete par taktova novog albuma danskih Thorium potražićete pogledom postavu i sebi potvrditi da, da, ovde jednu od gitara svira Rogga Johansson, jedan od najzaposlenijih švedskih death metal muzičara. Ne da Thoriumu treba Johansson radi reputacije, bend postoji od kasnih dvedesetih, The Bastard im je šesti album i ovo je vrlo patiniran skandinavski old school zvuk sa svim modernim produkcijskim odlikama. Produciran glasno i bučno, napisan da bude povratak korenima, The Bastard ima jedan epski zvuk ali i dovoljno jednostavne, himnične pesme da svima bude drag:
https://thorium.bandcamp.com/album/the-bastard
https://www.youtube.com/watch?v=K-0ZdHH_NQU

Njemački Typhonian su možda i malo premelodični za moj ukus na svom drugom albumu, The Gate of the Veiled Beyond ali ima ovde i fine old school krljačine za nas matorce (na primer Primal Deceptive Light je solidna OSDM pesma). Produkcija prečista, prenezanimljiva za mene, ali nije ovo uopšte loša ploča!
https://typhoniandm.bandcamp.com/album/the-gate-of-the-veiled-beyond

Mađari Vér ODVALJUJU na demo snimku nazvanom samo Demo. Ovo je old school death metal odlične produkcije i vrhunske svirke, zreo za propisna izdanja, koncerte u natrpanim klubovima, haos u mošpitovima širom planete. Četiri pesme (plus intro) opakog ritma, žestokih rifova, samo malo atmosferične melodičnosti i zverskih vokala – ko god da voli Grave i sve što je iz njega izašlo, voleće i ovo, a cena za demo je koliko date!
https://ver-deathmetal.bandcamp.com/album/demo

Trajektorija evolucije projekta Disfiguring The Goddess je imala neke divljačke zaokrete poslednjih godina ali sa novim albumom (drugim za ovu godinu), Cameron Argon kao da se malčice vraća u smeru brutalnog death metala koji je karakterisao rane radove ovog njegovog artefakta. Softly With You, da se razumemo, i dalje ima dosta elemenata elektronske plesne muzike, ali se tu čuje i prilično ,,čist", tehnički death metal između djentaških pasaža, semplova, autotjunovanih vokala,sintisajzera... Mislim da Cameron zapravo i dalje traži svoj ,,pravi" izraz za ovu životnu fazu i Softly With You je momenat u procesu pre nego realizacija jasne ideje, ali kao i uvek sa ovim čovekom, količina maštovitih i eksperimentalnih momenata na ovoj ploči je dovoljna da poslušate album sa velikom pažnjom.
https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/softly-with-you

I onda nekako prirodno stižemo u poslednji deo današnjeg pregleda, gde slušamo krosžanrovske stvari i klasičan heavy metal. Beastial Piglord, evo, ne menja ni metu ni odstojanje, ali ni cenu. Novi album prolifičnog eksperimentatora iz Severne Karoline se zove Victim Of The Present i naplaćuje se koliko sami ponudite a nudi još osam pesama lepe, tečne i organske kombinacije psihodelije, industrijskog roka i samo malo stoner mirisa. Opojno i ugodno:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/victim-of-the-present

Belgijanci Ubiquity na svom prvom albumu, The Ascendant Travels Among the Stars sviraju zanimljivu kombinaciju progresivnog metala i death metala, sa ambiciozno aranžiranim, dugačkim pesmama, korišćenjem klavira i za death metal (i metal generalno) nestandardnih harmonija u svom programu. Dobro je to formatirano i projekat definitivno ima identitet i meni je zanimljiviji od mnogo modernih prog-metal postava koje su samo komplikovaniji djent. Naravno, treba imati kondicije za pesme od deset i četrnaest minuta, ali isplati se:
https://ubiquitybe.bandcamp.com/album/the-ascendant-travels-among-the-stars

Iako jednočlani projekat Katsikiaima sebe vidi kao emanaciju blek metal muzike i, jelte, kulture, sa snažnim nekrofilskim prelivom, muzika je skoro čist power electronics. EP Dead Owl Rituals ima tri pesme blackened noise pakla, koje nisu predugačke, nisu ni dosadne i testiraće granice vaše izdržljivosti na pravi način:
https://katsikiaima.bandcamp.com/album/dead-owl-rituals

Beogradski Suplexx na svom EP-ju Sweeet Chin Music imaju dve kratke posthardcore/ emo rokačine (obe oko minut) i jednu atonalnu improvizaciju od skoro sedam minuta. Hardkor. Dobro to zvuči, sa sve Ninom Filipovićem kao inženjerom zvuka. Lep početak:
https://suplexx.bandcamp.com/album/sweet-chin-music-ep

Hope Wears Black je drugi album portugalskih In Chaos , objavljen osam godina nakon prvenca ali snimljen punu deceniju posle njega. Bend ističe koliko se ovde čuju rafinman i sazrevanje, ali osnova je ostala ista, sa ukusnom kombinacijom heavy i thrash elemenata, recimo na tragu neke Metalike. No, Hope Wears Black svakako demonstrira ambiciju u komponovanju i aranžiranju, ukusno je spravljen i vrlo dobro produciran i nasam se da će bend da uhvati malo brži tempo u pravljenju muzike jer je ovo VRLO SOLIDNO:
https://inchaosband.bandcamp.com/album/hope-wears-black

Machine Gunner iz Dablina izgleda dosta vole Iron Maiden i generalno NWOBHM jer im EP Heavy Metal Resistance, prvi za ovu ekipu, zvuči dosta inspirisan Mejdnima, Tajgersima i raznim UK bendovima osamdesetih, uključujući i Def Leppard. Šest je to pesama na rasponu od razigranije proggy heavy metal svirke do top-40 hair metal popa i ako volite, a SIGURNO volite, poslušajte:
https://machinegunner.bandcamp.com/album/heavy-metal-resistance

Britanci Cutlass su se prvo zvali Pirates of Metal ali su promenili ime u nešto takođe piratski orijentisano ali manje cheesy a onda i objavili album nazvan Walk the Plank. I sasvim bi bilo prirodno da očekujemo da se na njemu sviraju piratske pesmice urađene uz distorzije i dupli bas-bubanj (pa vidite taj logo!!!), ali Cutlass su zapravo bliži ,,normalnom" heavy metal i NWOBHM zvuku sa samo malo skretanja u melodičnom ,,ditty" smeru. Što sve na gomili zvuči vrlo lepo. Za ,,čist" piratski metal ionako imamo desetine drugih bendova, a Cutlass su za nijansu tvrđi i meni prijaju:
https://cutlassheavymetal.bandcamp.com/album/walk-the-plank-album

End Of Age iz Pensilvanije sviraju nekakav alternativni metal i iznenadio sam se da se to meni sviđa. EP Narcoleptic Hallucinations ima dve pristojne i jednu odličnu pesmu, sa psihodeličnim, melodičnim, a bolesnim zvukom koji u toj odličnoj pesmi dobija propisan krljački tretman a u ostale dve je to sasvim adekvatno, i, mislim, poslušajte:
https://endofage.bandcamp.com/album/narcoleptic-hallucinations

Rodno mešoviti madridski GrimCurse imaju novi EP. Shores of Ithaca donosi četiri pesme klasičnog heavy zvuka, na tragu Mejdna i njihovih ispisnika, a onda i bendova koji su se na njima učili. Miks nije sjajan (bubanj je krš) i pevačica Noe je mogla lepše da se producira ali su pesme pune prave heavy metal vatre i ja ne mogu a da ne uživam:
https://grimcurse.bandcamp.com/album/shores-of-ithaca

Iako su Krilloan Šveđani, osnovani 2020. godine, drugi album, Return of the Heralds im zvuči kao nemački power metal iz 2002. I to mislim u najpozitivnijoj mogućoj konotaciji. Ovo je melodično, kvalitetno, ali ne preteruje ni sa produkcijom ni sa aranžiranjem, sećajući se da se ,,power" u ,,power metal" ne odnosi samo na struju za pojačala. Ovo je poletan, zabavan power metal album koji će prijati svakom old school Helloween fanu i to je tako:
https://www.youtube.com/watch?v=0RwKJAZS3to&list=OLAK5uy_kr5UgfNQpAdVnCbNH2bqXioGokwocCn44

Tu su onda i Italijani Vision Divine sa novim albumom i mada je NJIHOV power metal suviše kičast za mene, album je sasvim okej ako volite baš melodičan, baš nakićen, baš napucan power zvuk. Nazvan Blood and Angels' Tears ovo je deveti album za četvrt veka za ekipu koja je dosta menjala postavu ali danas zvuči jako kvalitetno i ući će pod kožu svakom ko voli ovakav zvuk:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/blood-and-angels-tears

Amerikanci SteelCity ne pokušavaju da sakriju svoje oduševljenje što su na istoj etiketi (dakle, Frontiers Music) kao i velikani rado-friendly hard roka poput Winger, Stryper ili, jelte, Journey, ali muzika na njihovom novom albumu, Reverence ih apsolutno kvalifikuje da stoje rame uz rame sa ovim velikim prethodnicima. Ovo je veseo, optimističan ,,komercijalni" hard rok end hevi metal, napisan stručno, produciran odlično i podešen tačno na frekvenciju svoje željene publike. Ovde, dakle imate i bombastične hard-rok rifove, i suptilne orguljaške arabeske, imate gazeći, marševski ritam, imate himnične refrene sa gomilom multitrekovanih vokala, sve miksovano da ne bude preglasno i pretrpano i SteelCity pokazuju visoku ekspertizu u proizvodnji ove muzike, sa sve dodatnih 15 ili 20% energije i nestašluka da ne zvuče kao bend iz osamdesetih koji traži način da se vrati u fokus javnosti. Odlično je ovo:
https://youtu.be/HwXE8AkD7Rw

Skid Row imaju živi album, Live in London sa sedamdesettri minuta poštene, znojave heavy metal svirke. Kako sam već rekao povodom prošlog studijskog albuma, Rachel i ortaci su procvetali otkada u bendu nema Sebastiana i u ovom veku proizveli manje HITOVA, ali dosta dobre muzike. Najnoviji (sada već bivši) pevač, Šveđanin Erik Grönwall ovde zvuči napaljeno i gladno, bend svira ubitačno a zvuk je dovoljno prirodan i snažan da čovek veruje da ovo sviraju ljudi i to ljudi sa KILOMETRAŽOM. Šesnaest pesama koje počinju sa Slave to the Grind a završavaju sa Youth Gone Wild, pa i KAMEN BI ZAPLAKAO a za prvi živi album ove ekipe, ovo je vrlo dobro:
https://youtu.be/49JnuU0oFjg

Za baš old school publiku, evo, Sweet imaju novi album. Bend osnovan još 1968. godine, sa debijem izbačenim svega par meseci posle mog rođenja novim, tek petnaestim albumom u karijeri, zatvara krug. Ili su barem album nazvali Full Circle. Muzika je, pak, više propisan hard rok nego glam rok i mada ovde ni slučajno nećete dobiti takvu BOMBU kao što je bio, recimo Ballroom Blitz, matorci ne da se nisu izbrukali nego album ima par sasvim dobrih pesama a ostalo je korektan teški rok sa melodičnim, radio-friendly refrenima i finom, ne preterano upeglanom produkcijom. Ko je mojih godina, ovo će mu biti prijatno nostalgično.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nFgX3biRhecqeedauZJ-06k6-FG5w_nM0

Imamo još old schoola, na primer, Michael Schenker je snimio My Years With UFO, album obrada UFO-a kojim se obeležava približno pola veka od kada je nemački tinejdžer sa britanskom ekipom proputovao sveta i nasvirao se rokenrola. Ovo je, dakle, kolekcija pesama koje je Schenker napisao u UFO, a poštoje on napisao najveće njihove hitove, čućete i Doctor Doctor i Rock Bottom i Shoot Shoot, a veoma kul element je da je Schenker ovde doveo MASU kolega i sjajnih pevača da odrade vokalne dužnosti pa imamo jednu A reprezentaciju metalaca za mikrofonom, u kojoj su i Dee Snyder i Joey Tempest i Kai Hansen i Joe Lynn Turner i Axl Rose, a onda na drugim instrumentima budu i Carmine Appice, Roger Glover, Slash, Adrian Vandenberg... Dobar provod zagarantovan:
https://youtu.be/b8YSIxHUnIU

Naravno, album nedelje je morala biti old school death metal poslastica iz Oregona, ravno iz Portlanda, grada sa SUMANUTO dobrom muzičkom scenom ma koji žanr da gledate. Coffin Rot sam obožavao i pre prvog albuma a sada imaju i drugi album, Dreams of the Disturbed i ako ste voleli njihov debi od pre pet godina, i vi ćete obožavati nastavak. Ovo nije ni za mrvu ,,komercijalnije" ali jeste malo sofisticanije, produkcijski bogatije, ubedljivije u krljačini. Rifovi su pravoverni OSDM, ritam melje, vokali su čudovišni a pesme ugodno raznovrsne iako stoje u nominalno vrlo skučenom podžanrovskom prostoru. Fantastično:
https://coffinrot-maggotstomp.bandcamp.com/album/dreams-of-the-disturbed

Meho Krljic · 28-09-2024, 12:04:28

Evo mene, evo vas, rat Srbima!

A u rat se kreće sa blek metalom, naravno. Elegiac je samo jedan od pregršti solo-projekata koje potpisuje Zane Young iz Kalifornije. No, u pitanju je talentovan muzičar ali i vrlo posvećen blek metalac jer Elegiac, koji postoji desetak godina i ima deset albuma zvuči zapravo vrlo solidno na novom albumu, Black Winds of Wotan. Iako ime benda sugeriše melanholičniju atmosferu, Black Winds of Wotan je agresivna ploča paganskog, sirovog blek metala. Sirovost se ovde pre svega odnosi na sam zvuk i old school fokusiranost na rifove i agresiju, ali Elegiac je umešno pa i sofisticirano podešen projekat, sa dobro napisanim pesamama pa i dobrim sekvenciranjem albuma. Ako volite ovu vrstu blek metala, sa Elegiac ne možete da pogrešite:
https://sacrificialsounds.bandcamp.com/album/black-winds-of-wotan

Nijemci Convictive imaju drugi album šest godina nakon prvog i Rastlos ima novu pevačicu (kojoj je odabrano ime doslovce Nova), lepe, melodične rifove, čak i relativno solidan zvuk. Nije ovo tip blek metala koji je meni najmiliji ali Convictive zvuče ubedljivo, nisu produkciujski prebudženi, svirka je dinamična i vokal je odličan tako da, preporuke!
https://convictive.bandcamp.com/album/rastlos

Danci Marterpæl su posle par demoa snimili debi album, Hævnens lys, i njihova kombinacija sirovog pankerskog blek metala i heavy rocka je u dobroj formi. Ovo je kolekcija poletnih pesama snimljenih u jeftinoj, praktično garažnoj produkciji, sa atmosferom jedne dopadljive pretnje i prijemčive propasti. Jednostavno, prostački a efektno. Izdavač kaže da ako volite Hersker ili Martyrdöd ima da volite i Marterpæl, pa isprobajte:
https://strangeaeonsrecords.bandcamp.com/album/h-vnens-lys

Eudaemon iz Mineapolisa su dve žene i dva muškarca koji ne sviraju blek metal, ali sviraju blackened screamo i to je dovoljno blizu. Tour Demo 2024 ima četiri pesme melanholične krljačine i vriske koja će svakom blackgaze friku biti bliska po definiciji. I dobro je, i svirački i produkcijski a prodaje se za koliko sami date:
https://eudaemon.bandcamp.com/album/tour-demo-2024

Francuzi Diablation za četiri godine izbacuju, evo, već treći album, Irrévérence, i to je vrlo ,,francuski" blek metal sa kompleksnim aranžmanima, puno teatralnosti, visokim kvalitetom svirke i produkcije. Lepo je kada bend nastupa ovako sigurno i publici pruža, pretpostaviću, tačno ono što ona traži. Ja možda nisam BAŠ ta publika – album ima premalo, jelte, rifova, više nekakvih neodređenijih tema i atmosfera – ali mogu da cenim dobar materijal:
https://diablation.bandcamp.com/album/irr-v-rence

Polemicist više nisu iz Filadelfije nego iz Portlanda, ako je verovati novoj Bandcamp stranici. No, muzički talenti ovog komboa se nisu promenili, sržni duo (Josiah Domico i Lydia Giordano) i dalje piše melodične, tečne a oštre blek metal pesme dok novi bubnjar, Elijah Losch – koji je svirao u milion bendova ali vrede da se pomenu Uada i Luctum – radi posao na visokom profesionalnom nivou. EP Polemicist je, reklo bi se, okretanje novog lista za bend, ali to je urađeno elegantno, sa pet odličnih komada inspirisanih filozofskim tekstovima, punih slatke, melodične a i dalje agresivne muzike. Američki blek metal u svojoj najlepšoj formi:
https://polemicistbm.bandcamp.com/album/polemicist-ep

Imamo još američkog blek metala, ali losanđeleski Orcblood su jedna baš onako old school, sirova ponuda. Bend sebe i dalje opisuje kao ,,upcoming" iako su još prošle godine imali split EP sa Deformem, a novi EP, Of Mythic Lore je vrlo solidan. Ovo je, rekosmo, old school krljačina, ne bez melodije i atmosfere, ali jednostavna u svojoj suštini, neposredna u izrazu, iskrena i bez kalkulacija. Tri pesme, sirovija produkcija, sve tr00 i pošteno, po ceni koju sami odredite:
https://orcblood.bandcamp.com/album/of-mythic-lore

Britanski blek metal, moja jedina slabost (u negativnom smislu) ove nedelje nudi ruku pomirenja u formi debi albuma mančesterskih Magnetar. Ovo, nazvano There Will Be no Peace in My Valley, je melodičan, atmosferičan, ali primereno oštar i agresivan album koji ukršta uticaje švedskog blek metala i klasičnog thrasha za jednu meni simpatičnu kombinaciju. Pesme nisu sad nešto PRETERANO maštovite, produkcija je prihvatljiva a svirka na momente podseti da ovo sviraju ljudi a ne mašine i na gomili sve ima šarma:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/there-will-be-no-peace-in-my-valley

Isti izdavač, njemački Vendetta Records ima ove nedelje i debi album ukrajinskih Floscule koji se zove samo Ї. I meni je ovo baš lepo leglo, Floscule svciraju old school krljački blek metal sa minimumom melodije i maksimumom klanja, a sa opet dovoljno ,,pametnim" temama da pesme ne budu banalne i dosadne. Produkcija opet okej, svirka srčana, divan album:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/--5

Dying Victims Productions ima ove nedelje tri nova izdanja ali samo jedno spada u blek metal. Sol Invictvs In Vmbrae Satanae je treći album za nemački Warlust i ovo je raskošna kombinacija black, death i thrash metala. Warlust su iskusna, usvirana ratna mašina u ovom trenutku, sa duže od decenije rada i nemaju problem da pišu kompozicije koje su istovremeno epske i melodične, ali i ,,tehničke" i kompleksne u smeni ritmova i harmonija. Ugodno!
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/sol-invictvs-in-vmbrae-satanae

Stella Pandora je osmi album za poljski sastav Arkona i ovde nema nekih iznenađenja. Materijal je svirački visokokvalitetan, produkcijski upeglan, a pesme su melodične, epske himne paganštini i antihrišćanstvu svirane ubitačnim tempom, uz maksimum ubeđenja. Bend radi već duže od trideset godina i DOBRO zna šta radi pa je ovo samo redovno podsećanje na to koliko je poljski blek metal JAK:
https://arkona.bandcamp.com/album/stella-pandora

Dobro, idemo sad na doom metal, stoner rock, hard rock, psihodeliju i sludge metal. Ex Abyssus je simpatičan portugalski doom metal bend, koji je prošle godine izdao debi album a ove imaju već drugi EP. Ex Abyssus II ima četiri pesme melanholičnih rifova ali čvrstog, punog zvuka koji, opet, nije prebudžen u masteringu. Sve zvuči, dakle, toplo i prijatno, sa vokalima koji vole da kombinuju clean naricanje sa malo agresivnijim, više ,,metal" stilom. Fino:
https://malignusprods.bandcamp.com/album/ex-abyssus-ex-abyssus-ii

Moon Goons iz Indijanapolisa sviraju zanimljiv progresivni rok, sa toplim, faziranim zvukom, puno ,,svemirskih" sintisajzera i vokalima pod jakim efektima. Album Lady of Many Faces je, pak, sastavljen od srazmerno kratkih pesama i ovde nema sedamnaestominutnih epopeja koje bismo možda očekivali od klasičnog prog-roka. Moon Goons su modernije, okretnije i vitkije tumačenje proggy formula sa pesmama koje su relativno brze, skakutave i duhovite, a producirane i odsvirane odlično. Još i cena od koliko date za ovo malo remek-delo!
https://moongoons.bandcamp.com/album/lady-of-many-faces

Ako, kao i neki od nas, malko krizirate što King Gizzard & The Lizard Wizard evo već mesec i po dana nisu snimili novi album, pokrpiće vas kvalitetni butlezi koji poslednjih nedelja stižu ogromnom brzinom. The Lord Of Lightning & The Murder Of The Universe je kolekcija pesama sa albuma Murder Of The Universe iz 2017. godine, Omnium Gatherum Live 2024 sa albuma Omnium Gatherum iz 2022, a The Silver Apocalypse kolekcija pesama sa PetroDragonic Apocalypse i The Silver Cord sviranih na ovogodišnjoj turneji po Severnoj Americi. Snimci su profi (uradila ih je KG&LW ekipa iz tehnike) a momci su u ubitačnoj formi. Nema greške, a zna se da Gizzardi butlege podržavaju, dakle ne propustite:
https://bootleglizard.bandcamp.com/album/the-lord-of-lightning-the-murder-of-the-universe-live-24
https://bootleglizard.bandcamp.com/album/omnium-gatherum-live-2024
https://ratsinthesky.bandcamp.com/album/the-silver-apocalypse-live-2024
https://mikesiderecords.bandcamp.com/album/petrodragonic-apocalypse-live-24-mikesiderecords

Mournful Ruin su supermračan, superteški sludge-doom sastav iz Kolorada. Dessicated Demo ima četiri pesme pretnje, muke, crnine i, ipak nekakvog gruva. Meni se veoma dopada, sa tri spore, iznurujuće a ipak seksi pesme i obradom Griefa za kraj:
https://mournfulruin.bandcamp.com/album/desiccated-demo

Za manje mračan, štaviše prilično veseo sludge metal, tu su Redwood Temple iz Norveške. EP Pine House ima pet pesama hardrokerske, energične provinijencije sa samo malo ,,otežanja" da ovo kredibilno bude opisano kao sludge metal. Redwood Temple nisu pitomi i njihova muzika je i sirova i divlja i agresivna, ali na jedan ,,prirodniji" i komunikativniji način i to mi je ovom prilikom veoma prijalo. Plus, imaju blastbitove, to uvek pomogne!
https://redwoodtemple.bandcamp.com/album/pine-house

Austrijanci Endonomos su osnovani 2021. godine i već imaju drugi album. E, ta radna etika je ono zašto su oni tu gde jesu a mi ovde gde smo mi. Enivej, Endonomos II – Enlightenment je ploča simpatičnog doom-death metala, teška, mračna, spora i preteća, ali dovoljno gruverska i melodična i sa dovoljno klin pevanja da se deca ne poplaše baš na SMRT (mada vidite vi taj omot!). Solidan miks, živahna svirka, dosta lepih rifova, lepo:
https://endonomos.bandcamp.com/album/endonomos-ii-enlightenment

Belgijski Marche Funèbre donose još death-dooma sa svojim četvrtim albumom, After the Storm. Ovo je melodično a heavy, sa po nekim zaista lepim rifom, okej zvukom i hrskavim death vokalima koji se dosta fino smenjuju sa melodičnim klin pevanjem. Generalno nije ni presporo ni prebrzo već baš kako treba. Doom, za opuštanje i uživanje:
https://marchefunebre.bandcamp.com/album/after-the-storm

Psychlona su iz Bredforda u Engleskoj i njihov četvrti album je izašao za Magnetic Eye pa odmah znate da je ovo nekakav ,,pametniji" stoner rok. I jeste, ova ekipa, čiji su članovi svirali i u sludge postavi Lazarus Blackstar, ume da istrese težak a nestašan, melodičan, zarazan, a opet ozbiljan teški rok. Warped Vision je ploča na kojoj imate dovoljno bluz i folk momenata da se osetite prijatno ako ste i mojih godina, a da je sve spakovano u jedan kinematski, čak i pomalo epski format. Fino je, a ništa manje od Magnetic Eye nikada ni ne očekujemo:
https://psychlona.bandcamp.com/album/warped-vision

Njemački trio Kant je na nekom lepom mestu između okultnog roka i doom metala. Album Paranoia Pilgrimage je produciran starinski – i prelepo – sa organskim, dinamičnim zvukom, a pesme su kao ispale sa najbolje strane sedamdesetih, bluzirane a psihodelične, heavy a progresivne. Ako volite ovakav zvuk, sa Kantom nećete pogrešiti:
https://youtu.be/T3IBVrA6hGI

Blue Heron iz Albukerkija imaju drugi album, Everything Fades i ovo je skoro pa idealna kombinacija pustinjskog roka po uzoru na Kyuss, dubokih stoner halucinacija i možda onda i malo seksi grandža. Veliki deo albuma otpada na spore, teške a melodične i atmosferične rifovima vođene komade, u kojima vokali Jadda Shicklera s pravom zauzimaju centar pozornice i vaše pažnje. Shickler razume bluz i dobro ga peva iako je muzika ispod njega harmonski kompleksnija, no uz njegov dorinos i prominentnu ritam sekciju, Blue Heron imaju dobitnu kombinaciju. Voleo sam i prethodna izdanja ove ekipe a sada kada su na etiketi Blues Funeral drago mi je da vidim da i drugi prepoznaju njihov kvalitet:
https://blueheronabq.bandcamp.com/album/everything-fades

Sad prelazimo na thrash i speed metal, hardcore i grindcore, te na death metal. Hate the State (you do not Exist) je drugi album – ako se sa sedam pesama ovo može računati u albume – za virdžinijski thrash metal kvartet Blödhren. Nisam slušao njihov debi iz 2019. godine, ali muzika koja se ovde čuje je izvrsna. Blödhren sviraju čvrst, agresivan a opet raznovrstan, dinamički i idejno bogat thrash metal sa sociopolitičkom oštricom i odličnom produkcijom. Zvuk je moderniji i Blödhren ne idu samo na rekonstrukciju '80s predložaka, a ako vam se sve ovo svidi, bend obećava da se radi na još materijala. Odlično je:
https://blodhren.bandcamp.com/album/hate-the-state-you-do-not-exist

Češki trešeri Bob najavljuju, izgleda, kraj rada EP-jem naslovljenim Final EP. Ako je tako, šteta, jer ovo su vrlo solidne tri pesme thrash metala sa taman toliko hardcore punka u receptu da sve lepo zamiriše. Produkcija neidealna ali pesme odlične. Plaća se po želji:
https://bobthrash.bandcamp.com/album/final-ep-2024

Fire at Will je prvi EP za katalonski thrash metal kvartet Radity i UBIJA. Ovo je savršeno produciran, bezgrešno odsviran thrash metal tenzičnih rifova, vratolomnog tempa, nervoznih ritmičkih prelaza, odličnih vokala itd. Savršeno!
https://radity.bandcamp.com/album/fire-at-will-2

Od benda sa imenom Bestial Strike sam očekivao garažnu produkciju i orgiju vrištanja i mikrofonije ali ovi Turci su zapravo gospoda pa je EP Legacy u stvari pet pesama prvorazrednog thrash metala odlične produkcije, kompjuterski precizne svirke i nestašnih, napaljivih rifova. Bestial Strike sviraju izvrsno, pišu odlične, kratke i razaračke pesme i zaslužuju svu vašu pažnju i novac:
https://bestialstrike.bandcamp.com/album/legacy

Njujorčani Neck Surgery sviraju, recimo blackened thrash metal, mada je album Table Torture dosta originalan u ovim žanrovskim okvirima, sa puno pesama i puno ideja koje bend isprobava u tih puno pesama. Nešto od toga je i odlično, nešto ne, ali se ceni trud. Solidna svirka, solidna produkcija, vredno pažnje:
https://necksurgery.bandcamp.com/album/table-torture

Finska petorka Beatrix svira mnogo klasičniji blackened thrash pa je i EP Maggot Infested Brain tačno ono što čoveku treba: dve pesme zakucavanja iz zaleta, sa pržećim rifovima, visokim tempom i garažnom produkcijom. Ugodno!
https://beatrixblackthrash.bandcamp.com/album/maggot-infested-brain

I Francuzi Exhaurio imaju black thrash osnovu ali im debi album Insomnia ima i death metal i progresivne elemente. Ambiciozno, poogotovo što su ovo mladi momci, ali ima tu dosta štofa i impresivnih ideja. Vredi da se posluša čak i uz ne savršenu produkciju:
https://exhaurio.bandcamp.com/album/insomnia

Bewitcher iz Portlanda u Oregonu cepaju rokerski blackened thrash metal i iako objavljuju za Century Media, četvrti album, Spell Shock im ne zvuči kompromitovano. OK, melodično je ovo i dobro producirano pa već time odskače od tvrdog jezgra svog podžanra, ali su pesme suviše dobre da bi iko tu išta sitničario. Bewitcher su kao Motorhead i Venom na istoj bini u paklu, sa najboljim toncem na svetu i dovoljno piva da podavite bataljon demona:
https://bewitcher.bandcamp.com/album/spell-shock-24-bit-hd-audio

I Distant Dominioniz Pensilvanije su negde u blackened thrash kategoriji ali njihov debi album, Ripping Through Time je više ,,tehnička" ploča, sa više denflovanih rifova, više promena ritma, nešto komprimovanijim zvukom. No, ima tu i dalje autentične black thrash razuzdanosti (slušajte bas-gitaru!) da se zabavi i obična, prosta raja i meni je ovaj pitki, dosta brzi album lepo legao:
https://www.youtube.com/watch?v=T4H1kmc7h3c&list=OLAK5uy_nAqajT1HP3C1vgi268SL0NWFlaJEHxWms

Njemački kvintet Off.Deaf! svira pristojno simpatičan thrashcore sa dosta old school profilom i tekstovima na Njemačkom, Engleskom i Španjolskom. Album Defizitwelt je zabavan, solidno produciran, energičan i raznovrstan pa proverite:
https://offdeaf.bandcamp.com/album/defizitwelt-3

Vicious Blade iz Pitsburga kombinuju surov, old school thrash/ speed metal sa malo crustcore elemenata i njihov se debi album, Relentless Force ispije na eks, bez zastajanja. Rifovi su opasni i zli, tempo jak a pesme su vitke i ne nameravaju da vam oduzmu mnogo vremena, pa pumpaju energiju iz sve snage. Produkcija je isto odlična a pevačica Clarissa Badini je ZVIJER. Ne propustiti:
https://viciousblade.bandcamp.com/album/relentless-force

Danci Earn Your Scars na slici izgledaju kao da ih je napravio AI, ali muzika na istoimenom albumu je solidan metalizirani hardcore, kao iz devedesetih samo sa kvalitetnom modernom produkcijom. Vrlo je to solidno, sa moškor gruvom ali i nešto bržeg čukanja, puno solidnih rifova, dobrim pevačem... I još je i cena koliko sami date a što je ekstremno fer. Preporučuje se!
https://earnyourscars.bandcamp.com/album/earn-your-scars

Švedski TÖLP svira, da se ne lažemo, prilično nemaštovit grindcore na EP-ju Hypervelocity, ali opet, ovo je solidno snimljeno, agresivno, pesme su kraće od minut, dosta se roka... Mislim, ne treba da budemo nerazumni, TÖLP je savršeno prihvaltljiv i preporučuje se:
https://tolpmusic.bandcamp.com/album/hypervelocity

Da nam slučajno ne zafali grajdnkora ove nedelje, tu su kanadski Fâché sa svojim novim albumom, Violent Au Volant. Kako ovo izdaje HPGD znate u startu da tu nema mnogo prostora za sumnju a Fâché smo uostalom, i ranije dosta slušali. Violent Au Volant je možda malecni korak unapred u smislu dužine i kompleksnosti pesama ali to je zaista samo zato što prva pesam traje skoro dva minuta. Ostale tridesetčetiri su kraće (samo jedna prebacuje minut) i ovo je NEMILOSRDNA polivačina strahovitim blastbitovima, procesija ZVERSKIH vokala i nenormalnog rif rada. Fâché kapiraju grindcore i rade ga odlično ali najbitnije je da i u tim mikroformatima kojma se bave imaju dovoljno mašte i raznovrsnih ideja da sve bude – i pored očekivano jednoličnog intenziteta zvuka – zabavno. Ako ne biste da platite normalnu cenu HPGD-u, bend na svom Bandcampu album daje po ceni koju sami odredite. LJUDSKI.
https://hpgd.bandcamp.com/album/violent-au-volant
https://fache.bandcamp.com/album/violent-au-volant

Ne znam ko ili šta je Ishimura iz, navodno, Srbije, ali znam da je ovaj bend/ projekat/ entitet uzeo ime po brodu iz igre Dead Space. Nrdovi će nrdovati, jelte, i tako i treba da bude. Elem, Saudade je prvo (?) izdanje za Ishimuru, jedan solidan melodični deathcore EP od četiri pesme pristojnih rifova, pristojnih vokala, pristojne produkcije. Meni prija što je gruv solidan, što su solo gitare prominentne, što muzika nije niska nemaštovitih breakdown instanci, tako da, verujem da će prijati i vama:
https://ishimura-band.bandcamp.com/album/saudade

Isto deathcore, ali ,,tehnički", sviraju End it All iz Filadelfije. No, EP END IT ALL, VOL. 1 nije uopšte naročito tehnički nastrojen i fokusiran je pre svega na kvalitetan mošerski gruv. Meni to vrlo prija, a po ceni od koliko date može se kupiti OVOG TRENUTKA pa da prija i vama:
https://enditall2.bandcamp.com/album/end-it-all-vol-1

Kalifornijski death metal duo Thornlord nije ništa snimio od 2008. godine, ali se sada trijumfalno vraća EP-jem isto nazvanim Thornlord. Novi početak, i to baš u godini kada je bubnjar, Danny Walker – čovek koji je svirao i sa Jesu, Phobia, Teeth, Exhumed, Hirax, Cephalic Carnage i O Zorn! – počeo da svira u DRI. Enivej, EP, a koji je više minialbum, je odličan, sa šest podužih pesama agresivnog a pametnog death metala. Walker savršeno vlada bubnjevima, prosipajući kompleksnu teksturu nota i akcenata jednim vrlo tečnim, naoko beznapornim stilom a njegov kolega Jake Vossler radi sve ostalo i odličan je. Death metal za sladokusce:
https://thornlord.bandcamp.com/album/thornlord

Očekivali biste, sasvim razumno, da bend sa imenom Homicyde svira nekakav gangsterski hardkor ali pošto danas niko ne poštuje pravila, ova porodična manufaktura iz Južne Karoline zapravo radi čist death metal. Treći album je pretpostavljam u pripremi ali ovogodišnji minialbum, Immortal je osvežavajuće melodična i gruverska ploča kinematičnog death metala sa puno truda uloženog u aranžmane ali i zvuk koji je pun, glasan ali ne prebudžen, sa dovoljno porostora u miksu i frekvencijskog opsega u masteringu da ima i snagu i toplinu. Vrlo lepo:
https://homicyde.bandcamp.com/album/immortal

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 28-09-2024, 12:05:05

Iz nekog razloga, propustio sam, zajedno sa ostatkom sveta, činjenicu da su finski war metalci Concrete Winds izbacili treći album još tridesetog Avgusta. U nekom drugom slučaju bih slegnuo ramenima ali Concrete Winds su SUVIŠE zajebana pojava da se prepuste zaboravu, pa evo, sa mesec dana zakašnjenja: treći album Concrete Winds se zove Concrete Winds i UBIJA. To što su ga svi sajtovi koje pratim ignorisali nije refleksija njegovog kvaliteta: bend je u divljačkoj formi, pesme su na granici totalne buke, svirka je uraganska a zvuk, za promenu, sa MRVICOM topline. Jedan od najbrutalnijih bendova koji rade unutar death metala ili bilo kog žanra je snimio ultimativnih 25 minuta soničnog pakla. Ne propustiti:
https://concretewinds.bandcamp.com/album/concrete-winds

Rusi Grace Disgraced sviraju prilično osobenu verziju tehničkog death metala. Njihov peti album, Revoltality je i po zvuku i po pesmama prilično originalan, sa dosta naglaska na gruvu i bez forsiranja tehnike u prvi plan. U prvom planu je pevačica Polina Berezko, dok ostatak benda iza nje prosipa ozbiljno muziciranje, ali sve tečno, gruverski, bez pornografskog skretanja pažnje na silne tehničke detalje. Okej je to i producirano i apsolutno vredi vašeg vremena i para:
https://gracedisgraced.bandcamp.com/album/revoltality

Swarm Effect su dva lika iz Ukrajine sa albumom vrlo gruvi death metala. Ovo je uglavnom srednjeg tempa i plesno, sa malo slem elemenata ali ne onako brutalno kako slem voli. Cotard's Syndrome je ploča i po zvuku toplija od granitno tvrdog, nedinamičnog brutal death / slem standarda, a same pesme su zaista mnogo više zainteresovane za neprekidni plesni gruv nego za bilo šta drugo. Dosta je to dobro!
https://swarmeffect.bandcamp.com/album/cotards-syndrome

Ingurgitating_Oblivion sviraju toliko komplikovanu kombinaciju avangarde i tehničkog death metala kao da je ceo bend sklopljen od malih Weasela Waltera. Četvrti album ovog trija, Ontology of Nought ima samo pet pesama ali najkraća je duža od deset minuta i ovo je NEUMOLJIVO presretanje svih vaših očekivanja u letu i njihovo rušenje na tlo i nemilosrdno skakanje po njima. Nenormalne metrike, stalne promene ritma, konstantna disonanca, sve je skoro kao karikatura avangarde ili tehničkog death metala, ali u tome je i poenta:
https://ingurgitatingoblivion1.bandcamp.com/album/ontology-of-nought

Poljaci Obsidian Mantra u svom death metalu imaju i dosta groove metala pa nisu neki moj prvi izbor, no debi album, As We All Will, ima dosta blastbitova i brutalnog rif-rada pa ne mogu da ga ignorišem. Ako volite granitno čvrstu produkciju, post-metal umušenost uz death metal krljačinu, ovo apsolutno vredi da se čuje:
https://obsidianmantra.bandcamp.com/album/as-we-all-will

Servitude je prvi album mičigenskih prvoboraca melodeatha The Black Dahlia Murder bez Trevora Strnada na vokalnim dužnostima. S obzirom koliko je Strnad bio lik velikog formata u svakom pogledu, iznenadio sam se da bend ne samo ima snage da nastavi sa koncertima posle njegove smrti, već i da se snima novi album. No, Brian Eschbach, gitarista i jedini osnivač koji je još uvek u postavi, je preuzeo vokalne dužnosti i to se pokazuje kao vrlo adekvatno. I, znate šta, Servitude je JOŠ The Black Dahlia Murder bez mnogo filozofije i eksperimentisanja i to je ne samo dovoljno već i odlično. Previše modernog melodeatha je prekmplikovano u koncepciji i ima premalo METALA u sebi, dok TBDM i dalje znaju tačno kako da iskombinuju barokne melodične kompozicije sa znojavim krljanjem. Pa onda Servitude ide još i par koraka dalje u očiglednom trudu da se pokaže da sa Trevorom nije umrla i duša ove muzike, i pesme zvuče više nadahnuto a manje generički. Produkcija solidna, muzika, dakle, standardna po formi ali vrlo kvalitetno napisana i aranžirana, bend naoštren. Rispekt:
https://theblackdahliamurder.bandcamp.com/album/servitude

Njemački Keitzer opasno zakucavaju na svom osmom albumu, Pandemonium Humanitas. Ovo je bend koji radi četvrt veka, ima puno iskustva i to se dobro čuje na ploči koja je energična, pa i divljačka ali istovremeno i promišljena, pažljivo aranžirana i sekvencirana da se razaračke, brze pesme smenjuju sa gruverskim, tenzičim komadima za najjači efekat. Dobri rifovi, solidan zvuk, sve u svemu vrlo dobro:
https://keitzer.bandcamp.com/album/pandemonium-humanitas

Estonski Deceitome imaju drugi album, osam godina nakon prvog i nazvali su ga isto kao bend, a što je, dakle, STEJTMENT. Kako god da mu priđete, Deceitome je pre svega DOBAR ALBUM death metala koji ne ide naročito brzo ali MELJE. Deceitome su, mislim, inspirisani švedskim death metalom (zvuk) i Bolt Throwerom (kompozicije) pa ovde imate deset pesama nisko naštimovanih chainsaw gitara i srednjetempšakog teškog gruva sa hipnotičkim ritmom i zverskim a toplim vokalima. Odlično je:
https://deceitome.bandcamp.com/album/deceitome

Dosta se dugo čekalo na treći album britanskih Adorior (prvi je bio 1998. godine, drugi 2005. ) i nismo se razočarali. Adorior, naravno, ne sviraju death metal onako kako to drugi rade i Bleed on my Teeth (ARGH! Taj omot!) je urnebesna, frenetična kolizija ludačkih rifova, stalnih promena ritma, maničnih solaža i satanskih vokala Melisse Gray. Nije to ni za svakoga jer ovo na momente zvuči kao da se samo uselilo u leš death metala i rastrže ga od iznutra, ali je u pitanju ozbiljna ploča koja svoju ekstremnost traži u kompleksnim kompozicijama i poštenoj, znojavoj svirci a ne u pukom budženju zvuka a kopipejstovanju tuđih ideja. Dark Descent ne objavljuje ni loše a ni prosečne albume pa je ovo obavezno za slušanje:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/bleed-on-my-teeth

I,u poslednjoj smo sekciji, gde ćemo čuti razne krosžanrovske projekte ali i klasičan heavy metal. The Belgrade Beaches je... jedan čovek (bar je tako na slici) iz Beograda (bar tako kaže) koji na EP-ju One One Five svira kombinaciju surf rocka i djenta. I mada je ovo više proof of concept nego sad neko FORMIRANO žanrovsko izdanje, koncept jeste zdrav. Produkcija je fina, surf delovi su prijemčivi a kad se zgazi na pičšifter i gitara se spusti za par oktava, dobije se lep kontrast. Plaća se po želji a svakako imati na radaru ovog čoveka:
https://belgradebeaches.bandcamp.com/album/one-one-five

Britanci As Living Arrows sebe taguju i kao ,,post-screamo" što znači da negde prave i pun krug i to se zapazi u momentima kada čujete samo klavir, distorzirani, meditativni bas i prošaptane vokale. No, album Hope and Ruin je maštovita ploča posthardcore, post-metal pa malo i mathcore trikova, emotivna i melanholična ali istovremeno i glasna i razaračka. Nije da je slušam svaki dan al kad je slušam BAŠ je slušam i plačem slobodno, muški:
https://aslivingarrows.bandcamp.com/album/hope-and-ruin

Circle Breaker iz Virdžinije imaju tu neku čudnu i zanimljivu kombinaciju blek metala, treš metala (dum metala...) i kinematskih atmosfera koja iznenađujuće dobro funkcioniše na debi EP-ju Hopesmoker. Ovo je pet pesama dobre produkcije i maštovitih kompozicija koje brzo prelaze iz stila u stil i vode vas sa sobom. Treba ovome još brušenja, al za početak je lepo, pogotovo po ceni koju određuje kupac:
https://circlebreakerrva.bandcamp.com/album/hopesmoker

Beloruse Crypt Of Reason bismo morali postaviti negde na razmeđu death-doom metala, post-metala pa i malo progresive. Nije to nužno baš sasvim po mojoj meri ali album Stargazer, debi posle nekoliko kraćih izdanja i duže od decenije i po rada, je maštovito i ambiciozno izdanje koje ipak ima i jednu neposrednu, skoro naivnu fiksaciju na emotivne teme. Produkcija glasna u pičku materinu, ali bend solidno zanimljiv:
https://cryptofreason.bandcamp.com/album/stargazer

Francuski Star Rider su snimili debi album, Outta Time, i kako bend izgleda, tako i zvuči. Dakle, ovo je priličlno tradicionalni, '80s heavy metal sa hard rock osnovom, ne PRETERANO ali ukusno cheesy, sa produkcijom koja je, uh, prihvatljiva, i pesmama koje, za moj groš, više imaju kul delove nego što su kao celine odlične. Ali hajde, pitko je, dobroćudno je i sluša se bez napora:
https://starriderband.bandcamp.com/album/outta-time

Graveyard Thunder je split album između italijanskih Bottomless i brazilskih Witching Altar i pošto je ovo izdao Dying Victims, znate da se automatski uvršćuje u lektiru. Bottomless iza sebe imaju dva albuma i sviraju perfektan okultni metal sa '70s doom šmekom, nežnom, tankom produkcijom i pesmama koje su adiktivnije od fentanila. Witching Altar imaju jedan album u katalogu i njihov doom/ okultni metal je takođe retro intoniran, melodičan i beskrajno lep. Nema greške sa Dying Victims:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/graveyard-thunder
https://bottomlessdoom.bandcamp.com/album/graveyard-thunder

Dying Victims ove nedelje imaju i treći album škotsko-nemačkog Midnight Force u ponudi. Naslovljen Severan, on je ceo posvećen antičkoj grčkoj istoriji, Aleksandru Velikom i tako tim stvarima. Mislim, ko TO može da ne voli? Ovo je, naravno, epski tradicionalni heavy metal sa suvom, old school produkcijom i refrenima koje ćete pevušiti na ulici neobično dobro raspoloženi. Pravi protivotrov za preproducirane i dosadne, predvidive heavy metal ploče kojih je ovih dana previše:
https://midnightforce.bandcamp.com/album/severan https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/severan

U internacionalnom power metal bendu Serious Black peva i naš Nikola Mijić iz Alogije i na sedmom albumu ovog projekta, Rise of Akhenaton, se dokazuje izvrsnim performansom, što bi se reklo svetskog ranga. Sama muzika je okej, ja više volim power metal koji je luđi i brži, ali Serious Black su programski više u melodiji i atmosferi i nemam šta da prigovorim, epski je i i cheesy je i ko voli, uživaće:
https://www.youtube.com/watch?v=ptqoUWMnALI&list=OLAK5uy_l08y6kBcYGXcOdR8j8oyb51ckwtl_gqL0

Ni Britanci Grimgotts nisu preterano po mom ukusu, ali ne mogu da kažem da novi album, treći u njihovom opusu a prvi post-pandemijski ne zvuči impresivno. Zapravo ako volite simfonijski power metal, The Time of the Wolfrider je vrlo simpatična ploča haripoterovskih priča, poletnih, optimističnih melodija, glasnog zvuka ali solidno aranžiranih i miksovanih kompozicija. Metal za, rekao bih, malu decu, prijateljski nastrojen i prijemčiv:
https://elevaterecords1.bandcamp.com/album/the-time-of-the-wolfrider

Evo, nemački Turbokill je odmah više po mom ukusu sa svojom kombinacijom power i heavy metal pristupa. Drugi album, Champion, je naravno i sam vrlo cheesy ali je i brz, energičan, bez mnogo filozofije, kao da ste ukrstili Helloween i Gravedigger i dobro promućkali. Pesama je dvanaest i album traje 53 minuta, dakle, dosta tu i ima da se sluša ali je uglavnom vrlo lepo, melodično, epski a nekako neposredno i bez poziranja:
https://turbokill.bandcamp.com/album/champion
https://youtu.be/u12b5wPZcf0

Nijemci Writhen Hilt sviraju epski tradicionalni metal i mada je demo The Iron Sparrow relativno skroman – ima samo dve pesme – bend svakako ume da se predstavi i old school produkcijom i melodičnim, cheesy kompozicijama. Obećava! Mislim, cena je koliko date i mada je sve to još uvek u potrazi za čvršćom formom i ima previše SVIRANJA a premalo MUZIKE, obećava. A vidim da je u ovih par dana demo postao jedno od najprodavanijih metal izdanja na Bandcampu, tako da, ima tu nečega!
https://writhenhilt.bandcamp.com/album/the-iron-sparrow

Njujorčani Mirror Queen vrlo solidno zvuče i na novom albumu, Dying Days. Njihov hard rock je utemljen u jako old school zvuku (Blue Oyster Cult, Wishbone Ash, možda i Mountain) i bend ovo radi sa mnogo elegancije i osećaja i za melodiju i za gruv. Lep zvuk, dostojanstveno napisane i izvedene pesme, jedna retro otmenost koja jako prija:
https://www.youtube.com/watch?v=E1V0bSrC-LQ&list=OLAK5uy_ngJeQUCPWLONxVu1U2Itvyx0HQLwxYpDM

Tu su onda i Nehoda iz Nešvila koji na istoimenom albumu sviraju nekakav moderniji hard rok. Ali moderniji u smislu da je ovo hard rok koji je svestan postojanja panka i grandža i ima pored toga i neskrivenu folk komponentu. Dosta je to dobro, sa bluzerskim momentima i lepo upotrebljenim Hammond orguljama. Šest pesama, dosta atmosfere, lepo je:
https://nehoda.bandcamp.com/album/nehoda

Imamo još old school hard roka. Rimski Pantheøn Band ima novi album, Upswing i to su sve sami kul bluzerski rifovi, Hammond klavijature i dobro raspoložeje. Sve je to dosta cheesy, ali šta DRUGO očekujete od italijanskog benda koji svira kao da su Whitesnake JUČE osnovani, ima ,,band" u imenu i svoju muziku opisuje kao ,,solid rock"? Mislim, Pantheøn Band ovo rade decenijama i mislim da im se jebe za vaše mišlljenje sem ako to mišljenje nije pozitivno. Enivej, Upswing je jako staromodan album ali ako VOLITE staromodni, poletni teški rok na transverzali Deep Purple-Whitesnake-Rainbow-UFO, nemate šta da se mislite, ulećite:
https://clubinfernoent.bandcamp.com/album/upswing

Grci Triumpher su svoj drugi album, Spirit Invictus, pustili na JuTjub nedelju dana pre izlaska, sasvim sigurni da će njegova neumoljiva energija osvojiti publiku bez ostatka. I trebalo bi! Meni je ovaj album značajan korak, MA SKOK unapred u odnosu na prošlogodišnji debi. Power metal cheese i epika su i dalje tu ali bend je samu svirku značajno unapredio, intenzivirao, nudeći propisnu hevi metal krljačinu u koju se epski, melodični refreni poput onog u Athena perfektno uklapaju. Album se, pritom, bavi antičkom grčkom istorijom, što je ove nedelje svojevrsna tema, i mislim da joj je muzički idealno prilagođen sa samo malo egejskih harmonija međ propisnim metalom. Odlična ploča koja je ovaj bend u mojim očima pomerila nekoliko klasa na gore:
https://triumpher.bandcamp.com/album/spirit-invictus
https://youtu.be/U1AeW0P1yyk

Album nedelje je... Whoa, Ripped to Shreds imaju novi album? I to jedva mesec i po dana nakon odličnog solo albuma njihovog gitariste Andrewa Leeja u njegovom alijasu Houkago Grind Time? Pa čime smo TO zaslužili? Enivej, samo još jedno svedočanstvo o visokoj radnoj etici death metalaca i grindera, a četvrti album ove grupe (drugi na kome bend nije samo Lee), Sanshi je odlična ploča moćnog, nervoznog death metala. Ozbiljno, impresioniran sam kako Ripped to Shreds počinju album pesmom od šest minuta za koju u startu mislite da će biti grindcore petarda od dajbože 40 sekundi. No, Lee i ekipa BAŠ imaju goriva u sebi i album se razvija u ekstremno zabavnu procesiju pesama koje se šetaju od obožavanja old school Autopsy rifova, preko melodeatha do grindcorea. I sve je prelepo. Ripped to Shreds sada nastupaju sa toliko sigurnosti da je jasno da su njihovi najveći uspesi na obzorju. Ako nastave da snimaju albume koji imaju ovoliko spontane energije zajedno sa kvalitetnim songrajtingom i dobrom produkcijom, nebo je granica:
https://rippedtoshredsdeathmetal.bandcamp.com/album/sanshi

Meho Krljic · 05-10-2024, 12:03:40

E, pa, srećan peti Oktobar svima koji slave, evo, već skoro četvrt veka neuspeha da se išta uradi sa ovom zemljom. Bar je metala dobro rodilo, sa kombinacjom Bandcamp Friday akcije i ulaska u jesen koji podrazumeva izbacivanje dosta visokoprofilnih izdanja. Mislim, imamo novi Hermanos, novi Blood Harvest, novi God Bullies (!!!), pa je tu novi 1349 i, više King Gizzard butlega nego što možete da preslušate u jednom vikendu i, uh, čak i novi EP Motley Crue (koji nije loš!). Udobno se zavalite jer ćemo biti ovde dosta dugo.

Prvo blek metal jer kako drugačije? Sult je danski blek metal trio sa istoimenim albumom i ovo je sirov, old school blek metal, kao ispao iz nekog kamiona koji je vozio demo snimke DarkThrone pa naleteo na džombu, samo bolje produciran. Nema ovde mnogo drugih ideja i estetskih koncepata (album se bavi ,,glađu i patnjom"), ali je Sult odmah familijaran i ugodan za slušanje slušaocu koji voli te primitivne, starinske rifove i sirovi gruv. A ja sam, da budemo načisto, taj slušalac:
https://sultblack.bandcamp.com/album/sult

Ignominous su iz Grčke (ove nedelje Grčka dosta jaka, videće se kasnije), a debi album, Dawn With No Light, je jedna ugodna, lepo producirana ploča agresivnog, trešerskog blek metala. Sve je to sjajno utegnuto i upeglano ali ne prepeglano, sa propisnom rifaškom bakljadom i ritmovima koji zvuče kao da ih svira čovek a ne mašina. I old school je, a da ne imitira ni jedan partikularni bend. Jako ugodno:
https://www.youtube.com/watch?v=Ugig0wLxHLs

Chromatic Paths of Decadence je debi album za meksički blek metal duo UTSA. Ovo su dva muzičara sa dosta drugih aktivnih projekata u rotaciji pa je Chromatic Paths of Decadence jedna spretno napisana ploča solidne produkcije i kvalitetne svirke. Pritom, ovo je blek metal jednog ,,organskijeg", trešerskijeg, pa i rokerskijeg profila, komunikativniji i prijemčiviji od prosečnog kućnog projekta na koji biste naleteli na Bandcampu. I meni se to dopada, pogotovo sa tom trešerskom i pankerskom orijentacijom na socijalna i lična pitanja u tekstovima. Fino je a i omot ima tog nekog palog anđela sa silikonskim sisama. Mislim, no judgement here:
https://thetrueutsa.bandcamp.com/album/chromatic-paths-of-decadence

Kolumbija nađena BRUTALNA ove nedelje a brutalnost počinje drugim albumom benda Somberspawn iz Bogote. Invocate donosi blek metal koji ima i melodije i evokativne teme ali je svirka apsolutno krvnička, sa nemilosrdnim blastbitovima i testerisanjem po gitarama sve dok vam se ne zavrti u glavi PA ONDA JOŠ MALO. Bend nije ni malo naivan i piše fantastično maštovite pesme čija strahovita agresivnost ne uspeva da sakrije imaginaciju, kreativnost pa i humor. Jako dobro:
https://somberspawn.bandcamp.com/album/invocate

Grčka strajks egen. Jednočlani atinski projekat Wargrinder, u međuvremenu preseljen na Island ima četvrti album, Profound Detestation of Solace, i to je, onako, agresivan, prljav war metal. Suptilnosti ovde ima, ali je u prvom planu agresija, mržnja, ali i rifaška svirka i sadistički brz tempo. Mislim, Ελευθεριος Ελευθεριου, koji sve ovo piše i svira, je svirao u Sadistic Noise i Crucifiction, tako tim grčkim andergraund legendama, pa možete da zamislite kako mu ovaj projekat, sa četvrt veka rada, zvuči. Naime svirepo, svirepo zvuči:
https://wargrinder.bandcamp.com/album/profound-detestation-of-solace-2024

Death like Mass izdaju za Terratur Possessions, ali nisu Norvežani A TO JE VEĆ ZANIMLJIVO. Bend je iz Poljske, članovi su iskusni i imaju dosta drugih projekata a muzika na debi albumu, The Lord of Flies, je kao neka kombinacija old school black-thrash-punk krljačine i eksperimentalnije postpank svirke, sa puno efekata, disonanci, namernih izletanja iz metal formata. Meni to SJAJNO zvuči, sa čvrstim zvukom ali i miksom koji lepo razdvaja instrumente i frekvencije i pesmama koje su maštovite, raznovrsne a uvek i u svakom trenutku JEBENO sirove, sa blek metal zlom koje prozire iz svake pore. Odlično je:
https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/the-lord-of-flies

Mnogo su dobri i Švajcarci Preachers of Heresy čiji debi album, Paimon, tehnički spada u simfonijski blek metal ali suštinski spada u jebanje keve. Orkestracije su ovde ubačene u miks, ali se dobrim delom nalaze u grotlu aktivnog vulkana koje kreira sržni deo benda, provajdujući agresivan, razarački blek metal. Sjajno napisane pesme, svirka olimpijska, produkcija, tehnički gledano ne IDEALNA ali pošto zapravo forsira tu oštru, napadačku dimenziju muzike, moram i nju da pohvalim. IZVANREDNO:
https://preachersofheresy.bandcamp.com/album/paimon

Ima kalifornijski Oneiros a sada ima i britanski. Britanci su upravo izdali debi album, Ruminations i nije to loše, pogotovo meni koji britanskom blek metalu uvek prilazim sa previše sumnjičavosti. Atmosfere i epike ovde ima, melodično je, ali se svira i pošteno brzo, energično i glasno i, hajde, NIJE TO RĐAVO:
https://oneirosuk.bandcamp.com/album/ruminations-2

Australijski Khazurvaal je projekat začet još u osamdesetima a EP Unyielding Shadows mu je prvo izdanje PA VI VIDITE. Ima ovde, naravno, štofa, jer je u pitanju vrlo ličan ali i, hvala nečastivom, vrlo krljački blek metal u kome nećete slušati samo readymade rešenja i kopipejstovane harmonije. Poslušajte, podržite:
https://khazurvaal.bandcamp.com/album/unyielding-shadows
https://youtu.be/TtUT_3iq7bE

Nemački bend Häxenzijrkell je EKSTREMNO hermetičan i njihov blek metal ide brzinom puža, sa produkcijom koja forsira neprozirnost, mutan zvuk, abrazivne teksture. Drugi album sastava, Portal, iz blek metala izvlači najmrtvačkiji tempo i najhladnije emocije. Pa ako možete da izdržite, izvolite:
https://haexenzijrkell.bandcamp.com/album/portal

Vendetta Records ove nedelje ima drugi album nemačkog dua Asarhaddon nazvan Êra a što je stara franačka reč za krunu. Ovo je melodičniji, naturistički blek metal, ne nužno neki moj prvi žanrovski izbor ali dva Christiana ovo dobro pišu i sviraju, nudeći emotivnu, ekspresivnu izvedbu i pesme koje imaju lepu melanholiju u svojoj osnovi. Producirano je pristojno a najkraća kompozicija je skoro dvanaest minuta pa se udobno smestite i namestite kateter da vas ne žulja pre nego što povučete obarač:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/ra

Isti izdavač ima i drugi album isto nemačkog sastava Äera. U ovom svira i jedan naš čovek (Milan Sikorski), a koji cepa bas i peva i njegovi vrisci fino dopunjuju atmosferičnu, programski malo monotonu teksturu benda. Phantast je, naravno, namerno muljavo produciran album ali šta sve čovek čuje u atmoblek domenu, ovo je skoro pa kristalno čisto. Bez nekih prevelikih inovacija unutar žanra, Äera meni ovde imponuju pre svega ubedljivošću izvedbe:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/phantast

Tursko-kazahstanski projekat Lord Horoz je ono kako treba raditi lo-fi black metal synth punk ako hoćete da se meni svidi. Mislim, samo kažem. Drugi album (prvi je bio samo demo), naslovljen Deathbed je kombinacija bizarnih semplova, primitivne ritam mašine kao iz 1990. godine, gitara snimljenih kao na kasetofonu iz 1986. godine, sintisajzera ukradenih iz muzičke škole iz 1983. i demonskog vokala provučenog kroz kartonsku tubu ostalu nakon korišćenja toalet papira. I sve ovo zvuči DO JAJA. Ozbiljno, Warlock Corpse (Kazahstanac koji pod ovim imenom (Труп Колдуна) uglavnom pravi dungeon synth) i Turčin Leo Godnik su ovim albumom servirali fantastičan psihodelični trip, podsećajući da čak i art brut produkcija mora da bude pokretana nečim duboko kreativnim a ne pukom željom da kopipejstujući tuđe ideje osvojite sebi malo ljudske pažnje. Deathbed je, da razjasnim, FENOMENALAN:
https://warlockcorpse.bandcamp.com/album/deathbed

Argentinci Wolves' Winter postoje preko petnaest godina ali The Medivm im je debi album. Bend zna da se obuče (promo slika je GENIJALNA) ali zna i da svira, jer The Medivm donosi old school blek metal kao po šnitu devedesetih, sa jednostavnim pesamama, podrumskom produkcijom i puno epske zlovolje. Meni to odlično leglo, nek legne i vama:
https://wolveswinter-northernsilence.bandcamp.com/album/the-medium

Drugi album francuskih Sans Roi, naslovljen Alchimie Du Scorpion nastavlja sa radom u njihovoj kombinaciji blek metala i gotike i odlično to zvuči. Pesme su kinematične, sa puno atmosfre, a opet oštre, energične, metalske u najboljem smislu. Bend je melodičan, ali ne zaboravlja na mošerski sadržaj i jedina moja zamerka ide na mastering, preglasan i neadekvatan za muziku koja po prirodi stvari ima fin dinamički raspon. No, to na stranu, ovo je odlična ploča:
https://sansroi.bandcamp.com/album/alchimie-du-scorpion

Ali da se podsetimo da bez staraca nema udaraca, a da bez Norvežana blek metal nema svoju srž, tu je novi 1349. Ovaj veteranski sastav sada albume snima retko, ali s razlogom. Kreativni proces, kada imate godina i iskutsva zahteva vreme, rad, refleksiju. Utoliko, prošli album, The Infernal Pathway je izašao pre punih pet godina i bio MONUMENTALAN, a isti je slučaj i sa novim, naslovljenim The Wolf & the King. 1349 naprosto imaju direktnu vezu sa paklom i njihova muzika kao da se ne piše nego da jednostavno sama nastaje u nekakvom mračnom ritualu. Zato kod nje ni komplikovani delovi ne zvuče usiljeno niti pretenciozno i ceo album ima jedan prirodan, relaksiran tok. A mislim, pričamo o bendu koji je snimio neke od najtehničkijih blek metal kompozicija svih vremena. The Wolf & the King je ploča koja naprosto teče, ide napred bez skupe produkcije, bez aranžmanskog peglanja, sa samo četiri čoveka koji sviraju zao, nečastiv ČIST blek metal što čoveka natera da album po završavanju odmah počne iz početka jer želi da ostane u istom tom paklu da bi ga razumeo još bolje. Naslov albuma aludira na proces personalnog rasta koji ide kroz cikluse umiranja i ponovnog rađanja i, evo, vreme vam je:
https://1349som.bandcamp.com/album/the-wolf-the-king

Idemo dalje i vreme je da poslušamo stoner rok, doom metal, sludge metal, hard rok i psihodeliju. Italijani G.O.L.E.M. su album nazvali Gathering Of the Legendary Elephant Monsters čisto da ne budete dugo u dilemi šta sve te tačkice u imenu kriju. Muzički, ovo je staromodni, prelepi prog rok sa puno električnih orgulja, sintisajzera, slatkih vokalnih tema, nežnog, sanjivog ritma i energičnih krešenda. Nešto kao Drugi Način, samo sa malo više bluza ili Deep Purple sa malo manje heavy metala. Ako volite sedamdesete i ponekad blago zajecate na pomisao da se one nikada neće vratiti, sa svojom srazmerno nevinom muzikom i OBJEKTIVNO boljom produkcijom, ovaj album je privremeni melem za TU ranu:
https://golemprog.bandcamp.com/album/gathering-of-the-legendary-elephant-monsters

Waingro uz Vankuvera imaju pet rokačkih, rokerskih, kompaktnih pesama na novom EP-ju, Sports. Ovo nije striktno ni stoner rok ni pank rok ni hevi metal nego onaj idealni presek sve tri struje, sa čvrstim, poletnim ritmom, ukusno faziranim gitarama, promuklim vokalima, rifovima koji vas voze brzo i ludo i pesmama vrlo pristojnog trajanja. Ukusno i lepo:
https://waingro.bandcamp.com/album/sports
https://youtu.be/m4bvbEBOKrs

Grizzly Grinder su Francuzi a njihov Démo 2024 ima tri pesme solidnog stonerskog rokanja i rolanja. Ne sad nešto superoriginalno ili nečuveno, ovo je prosto muzika sa finim gruvom, lepim melodijama, dobrim rifovima i prijatnim, hrskavim zvukom. Nema greške:
https://grizzlygrinder.bandcamp.com/album/d-mo-2024

Grci Stains Of Amber naglašavaju da im je debi album No one will ever be this cool again neka vrsta dnevničkog zapisa dobrih i loših stvari koje su im se dešavale, a i da je snimljen uživo u studiju, bez metronoma i tako tih pomagala. Kažu ,,nije savršeno ali je pošteno", ali, mislim, naravno da je skoro savršeno. Grci ovakve stvari rade bolje nego skoro iko na svetu i ovo je procesija faziranih stoner rok himni koje svira opasan power trio, maštovitih i gruverskih do NEODOLJIVOSTI:
https://stainsofamber.bandcamp.com/album/no-one-will-ever-be-this-cool-again

Iz Grčke su i Degenerate Mind a njihov heavy rock je suviše ,,komercijalan" za moj ukus, ali vama možda ne bude. Album Vortex ima televizijsku himničnost i kvalitetnu svirku i mada je produciran kvalitetno, nije produciran PRETERANO. Solidno je sve to:
https://degeneratemind.bandcamp.com/album/vortex

Rusi Thunder Volt stoner rok mešaju sa malo grunge melodičnosti i album With Only You od toga dosta profitira. OK, ovde ima čak četrnaest pesama, ali su one spakovane u 53 minuta i pitko to bude, sa dosta dobrog gruva, odličnih gitara, melodičnih vokala... Produkcija je takođe okej, sa relativno prirodnim i dinamičnim zvukom i ovo od mene dobija lepe preporuke, pogotovo po ceni od koliko date:
https://thundervolt1.bandcamp.com/album/with-only-you

Ne možete da zamislite vikend bez malo sludge-doom metala sa pesmama od po deset i petnaest minuta? Evo, tu su Drune iz Denvera i njihov drugi EP, Hornn. Ovo je vrlo organski odsvirano, glasno ali sa dinamikom i ima finu melodičnu dimenziju koja podesća na Godflesh. Mislim, jača preporuka ne treba, hipnotički metal otmenog i odmerenog tempa, za gospodu i dame, a ta gospoda i te dame same odlučuju koliko da plate!
https://drunedrunedrune.bandcamp.com/album/hornn

Najprljaviji, najužasnije faziran sludge metal dobićete na drugom albumu finskih Hollow Corpse. Slobbed Out and Given Up je kao da je death metal bend odlučio da ga više ne zanimaju kompresori na gitarama, denflovani rifovi, kompjuterski precizni svirani bubnjevi i tako taj program, potegao solidan cim iz bonga i krenuo da džemuje. A ovo mislim u najpozitivnijoj konotaciji, Hollow Corpse imaju sjajan gruv i, kad se malo naviknete, ugodan, teksturiran zvuk. Prelep, a PRERUŽAN album:
https://hollowcorpse.bandcamp.com/album/slobbed-out-and-given-up

Ištete još King Gizzard & The Lizard Wizard butlega? Verujem vam jer smo isti. Enivej, King Gizzard Customs je Kanađanin koji uzima pesme sa postojećih KG&LW butlega i od njih pravi tematske albume koje onda pažljivo miksuje i edituje da se dobije logičan živi butleg-album. Live Microtonal Bananas je tako kolekcija mikritonalnih kompozicija iz opusa našeg omiljenog rok benda, zasnovana na materijalu sa albuma Flying Microtonal Bananaiz 2017. godine, ali sa dodacima, i, da li uopšte treba da objašnjavam koliko je ovo fenomenalno? FENOMENALNO JE. Onda imate Ice, Death, Castles, Lungs, Rivers and Jams čja je tema da se sastavi album od džemova Kinga Gizzarda i to je 162 minuta snimljenih na ovogodišnjoj turneji sa MNOGO psihodeličog džemovanja. Fantastično je. Konačno, tu je i Infest The Rat's Nest Live sa isto ove godine snimljenim živim verzijama pesama koje su ovaj bend stavile na mapu metal publike kada je album Infest The Rat's Nest ceo bio u thrash i heavy metal stilu te davne 2019. godine. Prelepo.
https://kinggizzardcustoms.bandcamp.com/album/live-microtonal-bananas
https://kinggizzardcustoms.bandcamp.com/album/ice-death-castles-lungs-rivers-and-jams
https://kinggizzardcustoms.bandcamp.com/album/infest-the-rats-nest-live

Purple Lung iz Pensilvanije se taguju i sa Black Sabbath, pa već znate kako zvuče. No, EP Play Rogue / Beheader nije čisto kloniranje Sabata, za početak ovaj bend ima (odličnu) pevačicu i onda i samo trunku napredniji rad unutar doom metal formata. Svakako je izvrsno i od mene dobija jake preporuke. Doom metal sa mnogo dubine, širine, zvukom koji je dinamičan i topao, MILINA:
https://purplelung.bandcamp.com/album/play-rogue-beheader

Za slobodnije forme tu su Mau Jesus, portugalski trio koji voli da se uključi u struju i krene sa džemom PA ŠTA IM BOG DA. Na EP-ju Os Rituais nas Eiras de São Lourenço imate samo dve kompozicije, ali to su dva vrlo solidna heavy psych džema u ukupnom trajanju od nekih 27 minuta. Vredi slušati ako ste razvaljeni, prirodno ili umjetnim putem:
https://maujesus.bandcamp.com/album/os-rituais-nas-eiras-de-s-o-louren-o

Valley of the Sluts su četiri Nemice koje sviraju odličan stoner rok sa malčice gotik preliva. Perfektan blend za album upečatčjivog imena Rise of the Slut. Naravno da se radi o feminističkom, faziranom teškom roku, gde masivne gitare i godzila-gruv odlično sparinguju sa melodičnim vokalima. Bend je, razume se, feministički orijentisan i opisuje svoju muziku kao ,,Dramatic Bitch Metal". A ko TOME može da odoli? Only fucking assholes, that's who!
https://valleyofthesluts.bandcamp.com/album/rise-of-the-slut-deluxe-edition

Pa onda imate čileanski Mar Lunar čiji je album La Fuerza kombinacija alternativnog roka i teže psihodelije. Vrlo je to prijatnih pet pesama melodičnih gitara, melodičnog pevanja ali čvrstog jakog gruva. Pritom, pevanje na španskom, solidna produkcija, milina za slušanje:
https://marlunar.bandcamp.com/album/la-fuerza

Za teške gitare i dobro raspoloženje tu su australijski Mountains of Madness i njihov EP Froffin at the South. Tehnički, ovo nije EP nego split EP ali bend ne kaže sa kim a i u pitanju su tri obrade tasmanijskih bendova ali ne kažu kojih tako da, kratko izdanje, puno nepoznanica. Ali muzika je lepa, sa te tri pesme koje gaze teško negde između stoner roka, panka i hevi metala i sve je kako treba da bude, uključujući cenu od dajte koliko imate. Međutim, onda stiže preokret: split je SA NJIMA SAMIM a druga strana se zove Barren Wasteland i ima još tri pesme, originalne kompozicije benda koje su isto dobre. I isto koštaju. Sjajno:
https://mountainsofmadness1.bandcamp.com/album/froffin-at-the-south
https://mountainsofmadness1.bandcamp.com/album/barren-wasteland

Mammoth Caravan iz Litl Roka u Arkanzasu sviraju zamrznuti mamutski psihodelični stoner rok. Album Frostbitten Galaxy ima mnogo teškog, sporog doom riljanja i brutalnih vokala, ali ima i prozračnije psihodelične pasaže pa mi na zadovoljavajući način ispunjava potrebe sa širokog spektra. Nije ovo najpametnija muzika na svetu ali ima jednu intuitivnu, prirodnu energiju i to joj je dovoljno:
https://mammothcaravan.bandcamp.com/album/frostbitten-galaxy

The Electric Mud na novom albumu, Ashes and Bone dosta srećno spajaju klasičniji hard rok, moderniji, saundgardenovski teži izraz i nešto još savremenijeg, mastodonskog proggy stila. Album je produciran ODLIČNO i njegovo koketiranje sa muzikom glavnijeg toka je uspešno izbalansirano tim progresivnim elementima. Meni prija:
https://smallstone.bandcamp.com/album/ashes-and-bone

Britanski Bile Caster ne sviraju tek sludge metal nego NEGATIVNI sludge metal. Album Writhing Between Birth and Death ima samo tri pesme ali one traju preko pola sata i to je kao da mastodonta gledate kako se bori sa živim peskom ali u slou moušnu. Druga pesma se čak i zove Trapped. Rif, po rif, po rif po rif, malo brutalnog, death vokala u pozadini i bude to dobro. Nije pametno, nije maštovito al KIDA:
https://bilecaster.bandcamp.com/album/writhing-between-birth-and-death

Italijani Eye Of The Golem su neka kombinacija post metala i doom metala, dakle, sve je teško, sporo, mučno, ali i setno, melanholično itd. Album Nigredo je pitak mada nije možda sasvim u skladu sa mojim preferencama kod ovakve muzike, ali poduže a ne preduge pesme i koliko-toliko pristojan zvuk ga vade:
https://eyeofthegolem.bandcamp.com/album/nigredo

Isto Italijani Demonio sviraju NEODGOVORNO ložački stoner/ fuzz rock. Treći album benda, Acid Rain, je psihodelična bomb(on)a iz pakla, kombinacija neodoljivog fank gruva i naprženih gitara sa jebačkim vokalima, sve nadeveno letalnim količinama satanizma, sjajno (a jeftino) izmiksovano i onda stavljeno na prodaju za cenu koju sami odredite. Evo lepo mislim da nismo zaslužili sve to a ipak ga dobijamo:
https://demonio666.bandcamp.com/album/acid-rain

Oberon su proggy stoner rok bend iz Oklahome a njihov drugi album, Cosmic Wanderlust ima čak trinaest pesama. I, dobro, bend je osam godina spremao ovaj materijal, okej je da se malo razuzdaju. Ima tu i vrlo zanimljivih stvari, sa gruvom koji je uvek u osnovi ali sa dosta progresivnog, maštovitog rada u raznim smerovima. Nije preteško, nije monotono, ima ideje, producirano je dobro, vredi da se čuje:
https://oberon.bandcamp.com/album/cosmic-wanderlust-2

Cold in Berlin su, naravno, iz Londona a novi živi EP im je snimljen u Varšavi pa se i zove Live in Warsaw. NEMA TU NIČEG ZBUNJUJUĆEG. Cold in Berlin su i jedan od retkih doom metal bendova sa izraženijom gotik dimenzijom koji se meni dopadaju, a BAŠ mi se dopadaju. Live in Warsaw ima pet vrlo dobro snimljenih pesama na kojima bend autoritativno izvodi svoje dramatične kompozicije a pevačica Maya dominira svojim moćnim, ekspresivnim pevanjem. I postpank i metal publka cerebralnijeg ukusa znaju da sa Cold in Berlin ne mogu da pogreše, pa nećete ni vi:
https://coldinberlin.bandcamp.com/album/live-in-warsaw

Santtu Laakso uopšte ne popušta u svom kreativnom izrazu pa imamo i NOVI album njegovog projekta Astral Magic. Those Who Came from the Stars ne menja ništa u standardnoj postavci ali i ne mora, Laakso i dalje piše varljivo jednostavne, skoro detinje psihodelične spejs-džemove sa puno sintisajzerske umiljatosti, dobrim, poletnim ritmom i bas-osnovom, i to sve i dalje ide pitko, lako i zabavno. Ne znam dokle će ali još se nije ispucao, ni slučajno:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/those-who-came-from-the-stars

A onda su tu i južnoafrički Ruff Majik koji su se u međuvremenu preselili u Njemačku i kompletiraju predviđenu trilogiju albuma nazvanu ,,The Trinity" albumom po imenu Moth Eater (The Lorekeeper's Bible). Ruff Majik su MNOGO dobri a ovaj album im je možda i najbolji do sada sa deset pesama karakternog, neodoljivo zaraznog teškog roka produciranog pažljivo, sa puno slojeva i detalja a da je na površini uvek jaka gitarska tekstura, snažni, poletni ritam i ti neodoljivi vokali. Mnogo dobrog rokenrola ima ove nedelje i čovek prosto ne zna kud će prvo da udari, ali Ruff Majik već godinama kod mene imaju prioritet i ovde se čuje i zašto:
https://ruffmajik.bandcamp.com/album/moth-eater-the-lorekeepers-bible

Pa onda imate i kalifornijske Old Blood sa jednim albumom bezobraznog hard roka koji kombinuje teške gitarčine, orgulje, gruvčinu, džemovanje, himnične refrene i psihodeliju kao da je to sve jednostavno. Midnight Climax je zavodljiva i opasna ploča koja taj neki tradicionalni (hard)rokerski šmek stručno dovodi u 21. vek i to je mnogo dobro:
https://oldbloodgroup.bandcamp.com/album/midnight-climax

Ove nedelje su neke od najjačih etiketa u stoner rok biznisu izbacile odlična nova izdanja, a prva od njih je njujorški Magnetic Eye Records sa živim EP-jem isto njujorških Restless Spirit. The Doomed and the Dead... Live je ta fina kombinacija melodičnog, žalobničkog doom metala i gruverskog stonera koju ovaj bend voli, živi snimak svemu daje lep preliv sirovosti i spontanosti i pet pesama koje ovde čujete će vam žestoko podići puls i pritisak jer bend UBIJA uživo:
https://restlessspirit.bandcamp.com/album/the-doomed-and-the-dead-live

Treći album filadelfijskih High Reeper se zove Renewed by Death (prva dva su im se, uh, oba zvala High Reeper) i dolazi pet godina posle drugog ali i tri godine nakon što su se pojavili na splitu Doom Sessions Vol. 5 sa Hippie Death Cult. Dakle, bend i dalje izdaje za rimski Heavy Psych Sounds Records pa onda i Renewed by Death pleni kvalitetom. Bend je vrlo uigran u kombinovanju (doom) metal težine sa šire hardrokerskim i hevimetalskim izrazom, pesme su gruverske i bez komplikacija, sa naglaskom na dobrom rifu, prominentnom vokalu, čvrstom ritmu. Najbolje je što produkcija uspeva da ovaj vrlo tvrdi zvuk prenese tako da bude topao i prijemčiv, bez preterivanja u kompresijama pa High Reeper izuzetno prijaju ušima.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/high-reeper-renewed-by-death
https://highreeper.bandcamp.com/album/renewed-by-death

Da nam ne ostanu dužni, Ripple Music imaju četvrti album benda Hermano, When the Moon was High, objavljen, oh, sedamnaest godina posle prethodnog izdanja ove svojevrsne supergrupe. Za slučaj da ste mladi pa niste još bili rođeni, ili da ste pomatori pa ste malo i izlapeli, da podsetimo da su Hermano bili projekat članova Kuyss, Afghan Whigs, Earhsot i Supafuzz utemeljen 1998. godine. Bubnjar Steve Earle je otišao 2003, ali je postava od tada nepromenjena i novi album prikazuje bend u vrlo lepoj formi. Ovo je naravno klasičan stoner rok, sa dosta starinskog šmeka, melodičan i topao, sa sjajnim gruvom ali i prostorom za zvonke akorde akustične gitare i prošaputane, emotivne vokalne linije, pa i za gudače. No, album zapravo ima samo dve nove pesme – koje su ODLIČNE – a ostalo su živi snimci favorita sa starih albuma i ovo je bluziran, faziran hard rok koji i dalje zvuči izvanredno. Pretpostavljam da je ovo samo hvatanje zaleta za propisno novo izdanje, ali, mislim, i ovo je SJAJNO:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/when-the-moon-was-high

Dalje idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Kanađani Torrefy su jako ubedljivi na svom četvrtom albumu, Necronomisongs. Ovo je black thrash sa dosta kompleksnih gitarskih tema, aranžmana i kvalitetnom produkcijom, po nekim elementima bliži death metalu poput Death ili Cannibal Corpse nego klasičnoj trešagiji. U principu, blackened vokal ovo drži utemeljeno u nekoj ,,uličnijoj" estetici, ali je i svirka energična i pesme se ne gube u nekakvim proggy meditacijama. Dakle, kompleksno, progresivno ali sa nogama čvrsto na asfaltu i mišićavo. Pa oduševljen sam, a uostalom, ovo je objavio Witches Brew a ti ljudi znaju šta rade:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/necronomisongs
https://torrefy.bandcamp.com/album/necronomisongs-3

Ima još black thrasha visoke kakvoće. Graveyad Rebelss (da, sa dva ,,s") su internacionalna postava na transverzali Gvatemala-Salvador i upravo su izbacili novi EP, Graveyad Rebelss i to je black-speed jebačina za sve pare. Bend svira krvoločno, sa tempom, rifovima, vrištanjima i soliranjima koje ćete čuti i u snovima dok snovi beže od košmara, pesama ima pet i poslednja je obrada Sarcofago. Ako još niste pišnuli u gaće od sreće, da kažem i da bend svoju muziku opisuje kao Savage Speed/ Thrash. Neki ljudi ZNAJU:
https://youtu.be/4r9shLD7UfI

(Nastavak u sledećem postu)

Meho Krljic · 05-10-2024, 12:04:19

Dekonstructor su bili odlični još na debi albumu pre tri godine a pošto su nastavili da strajvuju for ekselens, drugi album, Ominous Game im je isto BAŠ dobar. Kostarikanci venčavaju tradicionalnu latinoameričku trešersku oštrinu sa kvalitetnom produkcijom i mada je ova ploča sporija od debija, i dalje tu ima dovoljno slejerovskog šarma da se niko ne oseti uskraćenim. Dobri rifovi, dobre solaže, svirka odlična, sve dobro:
https://dekonstructor.bandcamp.com/album/ominous-game-2

Dobri su i Grci All Sins Undone sa debi albumom, Narcissistic Compulsion. Ovo je old school thrash metal krljačina koja zbog vokala odmah podseti na Kreator a i u muzici se čuje dosta Miletovog uticaja, pored nekih prljavijih hardcore punk elemenata. Mislim, šta tu ima da se ne voli? Sitno seckani, denflovani rifovi, stalne promene ritma ali bez gubljenja brzine, dobar vokal, zvuk mesnat a miks dovoljno prostran, sve je dobro:
https://allsinsundone.bandcamp.com/album/narcissistic-compulsion-lp

Londonski Thrasherwolf sviraju, naravno, thrash metal stare škole a drugi album, Inside The Sickened Mind me je odmah osvojio kombinacijom tih ukusnih rifova i tog sjajnog vokala. Nema tu sad neke velike pameti, ovo je muzika koja se svira iz muda a ne iz neke intenzivne cerebralne aktivnosti, lepljiva, zabavna, malo nestašna. Album traje tričetvrt sata i ume da menja i tempo i atmosferu pa neće da lako dosadi. Slatko:
https://thrasherwolf.bandcamp.com/album/inside-the-sickened-mind
https://youtu.be/jVnD07wysvI

Impresioniran sam finskim bendom Priester, ne samo jer ih je NEMOGUĆE izguglati (da li ste i vi, kao i ja, neznali koliko ljudi sa prezimenom Priester radi muziku u raznim žanrovima?) već i jer za debi izdanje, EP Let The Blood Run Red uspevaju da postignu zvuk toliko lo-fi kvaliteta kao da ne žive u razvijenoij skandinavskoj državi nego negde u trećem svetu i to cirka 1990. godine. No, Let The Blood Run Red zapravo, kad se na stranu stavi šum i siromašan frekvencijski opseg, ima vrlo dobru produkciju sa dinamičnim bubnjem, prominentnom bas gitarom i lepim gitarskim saundom, pa bend u stvari zvuči jako prijemčivo, a i muzika je, jebem mu, odlična. Ovo je speed metal vrlo old school orijentacije, sa dosta melodičnih, mejdnovskih motiva i odličnim naslovima pesama (Sodom and Gomorrah, Dogs of War, Demon, Let the Blood Run Red...), sjajnim pevačem i generalno perfektnom rekonstrukcijom zvuka ranih osamdesetih. Jebiga, DOBRA MUZIKA NE ZASTAREVA. Priester zaslužuju i vaše vreme i vaše pare:
https://priester.bandcamp.com/album/let-the-blood-run-red-ep

Isto Finci, The Carnival se vode kao thrash metal i hardcore punk bend, ali njihova muzika u sebi ima toliko old school Finnish Punk šmeka da meni zvuče kao nešto što sam slušao osamdesetih na nekoj od onih utemeljujućih kompilacija finskog hardkora koje su se delile unaokolo kao edukativni materijal. Bend postoji od početka veka, ali Absoluuttinen syntymä im je prvi album (posle MILION kraćih izdanja) i, uh, JEBE KEVE. Ozbiljno, ovo je jedanaest pesama hardcore thrash sirovine sa distinktnim finskim ukusom i produkcijom koja zna kako prljava treba da bude da nas skroz zarazi. Ne propustiti:
https://thecarnival666.bandcamp.com/album/absoluuttinen-syntym

Ako ikog zanima skor, ove nedelje za prsa pobeđuje Norveška jer ne samo da imaju album nedelje, već i par pretendenata na tu titulu. Jedan je i novi album omiljenih krosover trešera Ghetto Ghouls, naslovljen Vigilante Crusaders i do vrha natrpan oštrim, ofanzivnim rifovima i svirkom visokog tempa. Ghetto Ghouls uglavnom svi već znaju pa ne mora da se tu nešto objašnjava sem da se kaže da je novi album najjače odsviran i produciran do sada, sa muzikom koja loži iz sve snage i ne uzima godišnji odmor. Rifovi ukusni, svirka prvoklasna, produkcija šampionska, kliknite:
https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/vigilante-crusaders

Poljaci Leprozorium imaju odličan novi EP, Skaza Ludzkości, gde se black thrash susreće sa malo progresive i malo grindcorea i death metala u produkciji koja nije baš GARAŽNA, ali odiše prljavštinom i imate utisak da ste se zarazili nečim zajebanim samo od slušanja prve pesme. Bend se možda i previše trudi da pesme idu nepredvidivim putanjama pa su natrpane velikim brojem delova koji ne komuniciraju jedni sa drugima BAŠ UVEK IDEALNO, ali je svirka tako žustra i strastvena da sam voljan dosta da praštam:
https://youtu.be/76-bGFGymxA

Kvebečki Portal Tomb, naravno nije isto što i budimpeštanski Tomb Portal. Ovaj bend tek ima prvi demo, naslovljen Last Frost i tvrdi za sebe da svira stenchcore. A što je uvek slatko za videti. Dakle, ovo su tri pesme kombinacije metala i hardkora u tom nekom specifičnom old school formatu koji su uspostavili Britanci Deviated Instic i Portal Tomb to rade odlično. Pesme su ni prekomplikovane ni previše proste, zvuk je solidan, vokal dobar, gruv pravoveran, atmosfera tačno kakva treba da bude. Vrlo dobar načinin da se predstave svetu, plus cena od koliko date čine ovo izdanje nezaobilaznim!
https://portaltomb.bandcamp.com/album/last-frost-demo

Indonežani Blinded imaju četiri pesme vrlo klasičnog hardcore thrasha na demou Demo 2024. Ovo je kao da slušate nešto iz 1983. godine, snimljeno kasetofonom u garaži, samo ipak MALO bolje, i svirački i produkcijski, ali sa istim neposrednim, čistim, naivnim i divnim stavom u angažovanim tekstovima i muzici koja je jednostavna a prelepa:
https://volorecords.bandcamp.com/album/blinded-demo24

Poljaci Backstab se štimuju toliko nisko da zvuče kao death metal bend iako sviraju D-beat hardcore, baš onako, PRAVI. EP Backstab je supersirov i supertežak a pesme iako su ubedljivo unutar tog D-beat formata imaju dosta varijacije i dovoljno mašte da ne budu monotone. Naravno, plaćate koliko želite. Valja:
https://backstabpunx.bandcamp.com/album/backstab

Pretpostaviću daje Blindsider iz Nju Džersija jedan čovek (iz Nju Džersija) jer EP Victims zvuči kao rad jednog čoveka ali jednog VEOMA TALENTOVANOG čoveka. Ovo je VRLO metalizirani hardkor, dakle, skoro pa thrash/ deaththrash metal, sa dobrim rifovima, brutalnim vokalom, odličnom produkcijom. Bijes, agresija, ali sa stilom, jaka preporuka:
https://blindsider.bandcamp.com/album/victims

Panic Strike je iz Džeksonvila i njihov EP Nail The Colors je kombinacija hardkora i metala, bliža standardnom metalcore izrazu, ali se meni prilično dopada. Pesme su tenzične, disonantne, produkcija dosta prljava i hrskava, bez za moderni metalkor standardnog preterivanja u komprimovanju, bend šiba solidan gruv. Dobro je a plaća se po želji:
https://panicstrike.bandcamp.com/album/nail-the-colors

Promise Breaker iz Pensilvanije su čist metalcore, ali, evo, njihov novi album, Hellhome, je meni OK. Kombinacija neverovatno (NELJUDSKI) teškog i agresivnog zvuka, lepljivog nu metal gruva i brutalnih metalkor zakucavanja ovde dobro radi svoj posao i podstiče čoveka da se samoozledi a što je valjda željeni efekat. Stvarno je jako:
https://promisebreaker.bandcamp.com/album/hellhome

Tu je i pitsburški Arc of Violence, metalizirani hardkor kombo koji zvuči kao omiljeni bendovi sa početka devedesetih. Dakle, ovo je negde između krosovera i klasičnog moškora, srednjetempaški, metalizirano, trešerski i dosta zabavno. Mislim, atmosfera je mučna i sve to ali EP To Kill a King sa svojih pet dobrih pesama (od kojih neke imaju vrlo slejerovske rifove) i dobrom produkcijom, a po ceni od daj šta daš predstavlja odličnu ponudu:
https://arcofviolence.bandcamp.com/album/to-kill-a-king

Pa onda constriction. sa Filipina, čiji Demo 2024 zvuči bolje od večine ,,pravih" izdanja koja smo čuli ove nedelje. Ove tri pesme udaraju težak, tvrd mošerski metalizirani hardkor, ali imaju dovoljno mašte i ideja da ne budu puko sviranje žanra. Jako ko struja a plaća se koliko date:
https://constrictionhc.bandcamp.com/album/demo-2024

Evo ga i novi Time Runs Out Make It Count, još jedan solo projekat Portlanđanina Aarona Edgea koji je najpre poznat po projektu Lumbar Endeavor koji je teški , zajebani sludge metal. Time Runs Out Make It Count je okrenut ka hardkorpank i d-beat strani muzičkog spektra ali je ovaj novi EP, Six In Six Vol.3 i iznenađujuće melodičan. Mislim, u odnosu na klasičan d-beat. Inače je prilično abrazivan i agresivan. Dobro je, vredi!
https://tromic.bandcamp.com/album/six-in-six-vol-3

Australijski Threat ubacuju i jednu čistu hip-hop pesmu na svoj EP Life Pushes Back, čisto da bude jasno iz kog su filma. Ta pesma je meni i najbolja mada ni ostatak muzike nije loš, sa četiri pesme mošerskog, uličarskog, sildežijskog hardkora koji u sebi ima dovoljno panka, solidno je odsviran i produciran i izašao je i na kaseti. Znate šta vam je činiti:
https://threatfrankstonhc.bandcamp.com/album/life-pushes-back

Na drugoj strani hardkorpank spektra (a i planete) su MRSA iz Detroita sa EP-jem Iconoclast punim do vrha sirovog, distorziranog krasti panka. MRSA zapravo sviraju vrlo solidno i da je ovo producirano malo skuplje, treš metal publika bi ga intuitivno prepoznala kao svoje. Ali i ovako, prljavo i štrokavo, naravno da je dobro, pričamo o panku za raspale ljude kao što smo mi sami.
https://fistfulofmrsa.bandcamp.com/album/iconoclast

Pa onda dođu Daze iz Konektikata sa skoro čistim moškor albumom, No Control. Ko voli siledžijski srednjetempaški gangsterski gruv ovde ima puno toga, sa metal produkcijom, jednostavnm rifovima, gomilama geng vokala. Dobro je, zaista:
https://dazestyle.bandcamp.com/album/no-control

Curselifter su iz Utrehta a istoimeni album je kolekcija agresivnih ali pametnih pesama metaliziranog hardkora, metalkora ali i posthardkora. Dakle, Curselifter i zvučno i kompozicijski idu značajno preko linije dužnosti i trude se da sprave muziku koja će vas i iznenaditi ali i naterati u pokret. Dosta im to dobro polazi za rukom:
https://curselifter.bandcamp.com/album/curselifter

Francuzima Cheswick je EP 2024 masterovao Will Killingsworth, dakle, znate da ovo vredi čuti. U pitanju je dosta sirov ali kvalitetan powerviolence sa kratkim pesmama, abrazivnim zvukom, eksplozivnom egzekucijom. Bend je jako solidno savladao formu i ovo se sluša sa uživanjem uprkos relativno problematičnoj produkciji. A plaća se koliko date:
https://cheswickpxv.bandcamp.com/album/ep-2024

Onda imate finski beg, a čiji je Demo24 vrlo disonantan, nervozan, mučan ali neodoljiv. Tri su to pesme koje bismo mogli opisati kao twitchcore, ili već, nekakav haotični hardkor i grajndkor u sudaru sa metalkorom, sve odlično producirano i upečatljivo. Sami birate cenu:
https://beglti.bandcamp.com/album/demo24

Anatomy Of A Murder je, pak, jednočlani mathcore projekat iz Misurija. Novi EP se, duhovito, zove Propaganda and Escapism i ima tri kratke ali razarački eksplozivne pesme neparnih metrika, disonantnih rifova i vrištanja. Sve standardno ali JAKO žustro i jako dobro. Plus, naravno, plaćate koliko hoćete:
https://anatomyofamurder1.bandcamp.com/album/propaganda-and-escapism

Sanjao sam Kurta Balloua pre dve večeeri (NIJE BIO EROTSKI SAN) i, hop, univerzum je odgovorio, dobili smo novi živi album Convergea. Live in Orlando, FL 03.14.22 je snimljen, jelte, pre dve i po godine, Ballou je producirao snimak pa je kvalitet izvrstan, a muziku već znate. Najbolji metalcore bend uživo takođe zvuči najbolje a sva zarada od ovog izdanja ide za pomoć ljudima stradalim u uraganu Helena koji je poharao dobar deo SAD proteklih dana. Em častan cilj, em jebeno dobra muzika, pa ne može bolje:
https://convergecult.bandcamp.com/album/live-in-orlando-fl-031422

¡VEMANA! su powerviolence ekipa iz Indijanapolisa, sa, koliko se može reći, starosedelačkom postavom za instrumentima. A koja tvrdi da će Amerika opet pripadati njima. PODRŽAVAMO BRAĆO. Enivej, ...For You, It Means Sacrifice je EP sa četiri pesme oštrog, napadačkog, metaliziranog hardkorvajolensa, haotičnog koliko treba i svakako duševnog. Plaćate po želji a omiljena pesma će vam verovatno biti Colonizer Pulverizer:
https://vemanadecolonizes.bandcamp.com/album/for-you-it-means-sacrifice

Electric Bath su dva lika iz Ročestera koja sviraju grindcore (bubnjar peva) a Barely Breathing Live (ROTWLCFTSCBMH Split) je njihov živi snimak koji ZAKIVA. Prljavo, ludački, nemilosrdno, strahovito sirovo, ali puno energije i života. Ko je s druge strane splita, eto, piše, al NE ZNAM. Ali ovo je već dovoljno da izvadite pare (koliko ko da) i da uzmete:
https://electricbath.bandcamp.com/album/barely-breathing-live-rotwlcftscbmh-split

Ne znam da li Poljacima AnalTonda ime treba da bude nekakva aluzija na zmiju anakondu, ako da, MNOGO SU PERVERZNI, ali perverzija se čuje već i iz muzike. Drugi album ovog grindcore kvinteta, Methodical Fancy Slaughter, ima trinaest pesama kvalitetnog deathgrind zakucavanja sa pig squeel vokalima, tematski striktno u domenu najnižih poriva ljudske vrste (naslovi pesama idu od Shit Blizzard i Fake Tits preko Prison Napalm do Satanic Black Magic), ali sve je vitko, britko, brzo i ne smara. U početku sam se malo štekovao jer ova vrsta srednjeevropskog grindcorea zna da bude jako dosadna, sa ,,party grind" orijentacijom koja proizvodi spore, glupe pesme programski napisane da se masa zabavlja na festivalu Obscene Extreme, ali AnalTonda u ovakve zamke upada samo povremeno (na primer What a Boy Needs) i uglavnom je na pravoj strani granice, Svirka i produkcija odlične, izdanje vredno pažnje:
https://analtonda.bandcamp.com/album/methodical-fancy-slaughter

Kudos je lo-fi goregrind projekat iz Finske i mada je album SKISTOSOMIAASI kao da slušate kasetu na kojoj su snimljeni Carcass, dok je kasetofon žvaće a vi se oporavljate od dvodnevne pilulaške žurke, pesme su toliko kratke da je sve okej. Grind!
https://kudosgore.bandcamp.com/album/skistosomiaasi

Morgue Breath je kalifornijski grindcore trio muzičara koji imaju desetine drugih projekata, ali EP Plaga Sin Rostro je uprkos tome iznenađujuće kvalitetan. Ovo su samo dve pesme, ali su i napisane dobro i odsvirane šampionski i producirane kako treba. Grindcore sa daškom death metala koji me je ostavio gladnim za JOŠ a košta koliko sami date:
https://morguebreath.bandcamp.com/album/plaga-sin-rostro

Kolumbijski The Mythology opasno trpaju brutalni death metal na novom minialbumu, Kataklysm of Infinity. Ovo je iskusna ekipa, sa tri albma iza sebe pa je i novi materijal produciran i odsviran vrhunski profi, a pesme su kvalitetne. Pričao o brutal death metalu koji ima i dinamiku i teksturu i dobre rifove i u kome se pesme smisleno razlikuju jedna od druge, a sve bez kompromitovanja njegove opresivne težine i agresije. Odlično:
https://themythology.bandcamp.com/album/kataklysm-of-infinity

Imamo brutal death metal i iz Sinsinatija. Scab Hag imaju već par EP-jeva iza sebe a Mutilated Mutations im je najnoviji, inspirisan Helrejzerom, napisan i odsviran ekstremno sigurno. Ovo je death metal koji i pored forsiranja agresije i težine ipak u prvi plan stavlja dobro napisane pesme, sa atmosferom i dinamičkom živošću. Pesama su samo dve ali su odlične. Ima i kaseta:
https://scabhag.bandcamp.com/album/mutilated-mutations
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/mutilated-mutations

Obscenum su iz Finske a njihov demo Intercranial Existence donosi tri pesme finog old school death metala. Znate već kako to zvuči: topli, prijatni rifovi, dinamičan zvuk, svirka lepršava, a LJUDSKA bez ledene mašinske tačnosti. Sve je, dakle, lepo na ovom izdanju i Intercranial Existence je vrlo dobra vizit karta za ovaj kvartet:
https://obscenum.bandcamp.com/album/intercranial-existence

Reign of the Unholy je debi album bavarskog death metal dvojca Uninhibited i mada na njemu nema NIČEG originalnog, ja svakako podržavam svaki bend koji ovako slatko valja old school gruv koji ste verovatno već čuli na pločama Bolt Throwera i Morgotha al ŠTA FALI DA SE JOŠ MALO PROVRTI? Produkcija je okej (gitara nema nikakvu dinamiku ali to je mislim namerno, da bude hiponotičkija), vokali okej, sve u svemu DOBRO JE:
https://uninhibited.bandcamp.com/album/reign-of-the-unholy

Estonci Deceitome na eponimnom albumu (a koji im je drugi, osam godina posle prvog) zvuče istovremeno i sirovo i sofisticirano. Ovo je težak, kavernozan death metal sa dosta gruva i atmosfere, zasnovan na velikim rifovima i meljućem, srednjetempaškom ritmu. Bend se nikud ne žuri ali njihov metodični, teški korak dobro funkcioniše. Ako volite Incantation ali ne volite da previše komplikuju, Deceitome su sa svojim plesnim gruvom prava stvar:
https://rawskullrecordz.bandcamp.com/album/st

Novi minialbum britanskog jednočlanog death metal projekta, Nest Of Scum, razbija. Naslovljena By The Horns, ovo je kolekcija agresivnih a zarazno gruverskih death metal komada koji idu sve od popaljivog srednjetempaškog mlevenja po uzoru na Bolt Thrower do deathgrind polivanja blastbitovima. Odličan zvuk, svirka prvoklasna, nemam šta da zamerim drugu Grahamu:
https://nestofscum.bandcamp.com/album/by-the-horns

Finci Ritualhammer UBIŠE na svom debi albumu, Grand Pestilential Flame. Bend je osnovan prošle godine, od članova Mörbid Vomit, Wömit Angel i Licht Des Urteil i muzički se smešta na idealnu sredinu između death i black metala, uzimajući najagresivnije elemente i jednih i drugih i nudeći zapaljivu, brizantnu smešu zajebanih rifova, mesarskih blastbitova i brutalnih vokala. Ovo je i producirano glasno, sirovo, nemilorsdno, DA SVE PUCA i užitak je zagarantovan:
https://ritualhammer666.bandcamp.com/album/grand-pestilential-flame

Putrisite je jedan čovek iz Baltimora, ali jedan jako talentovan čovek po imenu Eric Hall. EP The Ominous Presence ima četiri odlične death metal pesme koje u formalnom smislu ne rade ništa novo žanru, ali ovo je kvalitetna kombinacija rifova, gruva i malo melodičnih pasaža koji služe kao savršeni protivteg hromatskom seckanju. Pritom, iako je ovo kućna produkcija, album je sniman i miksovan u periodu od dvanaest meseci i sve zvuči vrhunski profi. Death metal!
https://putrisite.bandcamp.com/album/the-ominous-presence

Pa imate novi Human Harvest. Jonny Peterson i Jon Rudin sa trećim albumom, Void of the Vile, ne donose bogznašta inovativno na sto – a i kako bi, obojica imaju desetine aktivnih projekata i nema vremena da se svakom posveti mnogo vremena – ali ako volite lapidaran, brz black-death metal produciran loše, ali sa korektnim rifovima, ovo se iskonzumira bez mnogo hroptanja:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/void-of-the-vile

Debi album francuskih Infern je na AngryMetalGuy-ju spretno kondenzovan u ,,We have Bolt Thrower at Home" sažetak, ali kako je i tamošnji prikazivač to mislio u konotaciji naklonosti i simpatije, i ja ću reći da je Turn of the Tide ne originalna, ne ni ESENCIJALNA, ali dobra ploča srednjetempaškog death metal gruva i malo simpatičih melodija. Infern ne rade ništa NOVO, a nisu mlad bend i to im možda treba uzeti za zlo, ali to što rade je prijatno.
https://infern.bandcamp.com/album/turn-of-the-tide

Jaka death metal nedelja (prejaka!) nastavlja se novim, drugim albumom benda Maul iz grada Fargo u Severnoj Dakoti. Ova ekipa je svoj debi za 20 Buck Spin objavila pre dve godine a novi album, In the Jaws of Bereavement je, uh, neki njihov pokušaj kombinovanja old school death metala, deathcorea i čak i screamoa. Svakako originalan pristup i mada se meni to baš ne dopada preterano (vokali pogotovo prečesto liče na Chrisa Barnesa iz najgorih, dakle, savremenih momenata), sa pesmama koje su često skarabudžene od nabacanih delova, makar je zvuk jak i moćan (i nedinamičan). 20 Buck Spin bendovi retko idu u ovu stranu, pa eto, originalno je?
https://20buckspin.bandcamp.com/album/in-the-jaws-of-bereavement

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 05-10-2024, 12:04:46

Ali ajde, tu su barem Undeath iz Ročestera u Njujorku sa svojim trećim albumom, More Insane, koji rifaški old school death metal radi dosta ubedljivo. Da se razumemo, ovom bendu se Cannibal Corpse u zvuku čuju SA MESECA, ali Undeath rade dovoljno na pakovanju kenibalkorpsovskih rifova u pitke, solidne pesme, sa dobrim pevačem, dobrim gruvom i solidnom produkcijom da nema problema zbog odsustva originalnosti. Mošerski jelovnik visokog kvaliteta:
https://undeath.bandcamp.com/album/more-insane

Pa imate australijski Abramelin čiji je četvrti (a drugi povratnički) album, Sins of the Father jedna onako, prijatna, nezahtevna kolekcija pesama koje čine da brutal death metal zazvuči praktično umiljato. Mislim, ovo je bend koji peva o, jelte, nekrofiliji i okultizmu, ali muzika je po energiji bliska melodeath bendovima koji ne komplikuju sa aranžmanima nego samo rokaju, osim što Abramelin ne uleću u mejdnovske melodije i drže se mračnije strane harmonskog spektra. Fino je to i pošteno razarački:
https://abramelin1.bandcamp.com/album/sins-of-the-father

Brazilci Cosmophage zvuče baš kako ste na osnovu imena pomislili. Ovo je hermetični, kosmički death metal, sa zapravo dosta intrigantne svirke i originalnih ideja u aranžmanima. EP Sidereal Malignancy ima šest pesama i predstavlja bend u vrlo solidnom svetlu, kompozitorski, svirački, produkcijski. Poslušajte, pogotovo ako vam je novi Blood Incantation suviše ,,out there" i na njemu ima premalo death metala:
https://cianeto.bandcamp.com/album/sidereal-malignancy

Treba imati i jaja pa objaviti album iste nedelje kada i Blood Incantation, pogotovo kada ste u nekom sličnom podžanru death metala koji kombinuje kosmičke teme i progresivniju svirku. Prethodna izdanja italijanskog jednočlanog projekta Cosmic Putrefaction su mi se sva redom dosta dopala pa je nikakvo iznenađenje da ću reći kako je i novi, četvrti album, Emerald Fires Atop The Farewell Mountains, ploča kompleksne a zarazne proggy death metral svirke i kosmičkih halucinacija za koje svako treba da nađe mesta u svom životu. Gabriele Gramaglia i dalje ima odlične ideje, piše odlične rifove i svira majstorski i samo bi ovo trebalo malo lepše miksovati da može da se tuče sa najjačima jer to zaslužuje:
https://cosmicputrefaction.bandcamp.com/album/emerald-fires-atop-the-farewell-mountains

Da se ne opustite, tu su i Finci Devenial Verdict sa svojim drugim albumom, Blessing of Despair i ovo je mrvicu manje kosmički, ali svakako avangardni death metal. Rifovi su izlomljeni i disonantni, vokali pod efektima, produkcija muljava ali na pravi način a pesme pune atmosfere i hipnotičkog 3D prostora. Nećete pogrešiti:
https://devenialverdictband.bandcamp.com/album/blessing-of-despair

Dakle, novi Blood Incantation, treći ,,pravi" album u opusu benda je i prvi koji izlazi za Century Media (prethodna izdanja za CM su bila neformalniji, eksperimentalni materijal) i, pa, vrlo je zanimljiv. Bend je na Absolute Elsewhere svakako pročistio svoj zvuk i približio ga, ako je to uopšte prava reč, mejnstrimu, ali je zadržao jako mnogo eksperimentalne ambicije i zapravo mnogo više kombinuje hermetični death metal sa apstraktnim, kinematičkim kompozicijama, progresivnim, postrokerskim pesmama itd. Dakle, komunikativnije je ovo u nekim elementima, ali apsolutno neprozirno u drugim. Ne mislim da je eklekticizam sam po sebi vrednost, naravno, ali jeste fascinantno kako bend iz Kolorada koji nas je sve osvojio svojim drugim albumom pre pet godina, uspeva da u svom zvuku spoji mnoge nekompatibilne stvari i njihovu koegzistenciju pretvori u inspiraciju da napiše pregršt kompikovanih kompozicija koje JESU profitirale od eklektike, jer u narativnom smislu mogu da postignu više od ,,normalnog" žanrovskog programa. Takođe, imam utisak da bend svira VIŠE nego na prošlim izdanjima, tj, da su pesme zasnovane na mnogo više propisne, znojave death metal svirke – plus treba popamtiti sve te delove – a i produkcija je ZAPANJUJUĆE suva i prirodna. Pa, zatečen sam. Da nije bilo jednog skandinavskog debija o kome ćemo malo niže, ovo bi bio album nedelje.
https://bloodincantation.bandcamp.com/album/absolute-elsewhere

Ancient Malignity su black-death postava iz neke vukojebine u Nevadi pa im i drugi album, Dehumanization Dawn zvuči baš tako, provincijski perverzno i dehumanizujuće dementno. Ovo mislim u pozitivnoj konotaciji, naravno, mada to znači i da morate malo imati apetita za muziku koja je hermetična, primitivna, ali ne i tehnički inferiorna. Ova tri čoveka POŠTENO tresu svoj death metal sa black metal prelivom i ako vam se to ne dopadne, spremni su i da potegnu oružje. Fer.
https://inhumanassault.bandcamp.com/album/dehumanization-dawn

Argentinci Witchour su malo premelodični za moj ukus, ali i dosta dobro krljaju na debi albumu, Escorpio Asciende. Teško mi je da ne preporučum melodeath album sa pevanjem (uključujući epske, klin refrene) na španskom pa, tako, evo, preporučujem:
https://witchour.bandcamp.com/album/escorpio-asciende

Za brazilski Overall Miscreation na Metal Archivesu piše da su se raspali, a što je šteta jer su upravo izdali debi album, Emissary of The Great Armageddon. Ovo je dobar, svirep ali opet ne monotono nedinamičan death metal. Ovde se zna i šta je dobar rif i kako se pravi atmosfera, i šta promena tempa i dinamike znače za kvalitet iskustva. Lep miks, dobri muzičari, zanimljive pesme, vredi čuti:
https://overallmiscreation2.bandcamp.com/album/emissary-of-the-great-armageddon

Uvek cenim kada bend sastavljen prevashodno od muškaraca ima bubnjarku. Njemački Black Thyria spadaju u ovo elitno društvo a njihov drugi album, Animafera je jedna simpatična kolekcija death metal i doom metal rifova, smućkana da bude pitka i atmosferična. Nije ovo, dakle, ni mnogo agresivno ni mnogo brzo, ni mnogo sporo, pesme nisu predugačke, i ima ih samo četiri (pored introa) i mada produkcija nije sasvim kako treba, lepo se posluša, sa osmehom:
https://blackthyria.bandcamp.com/album/animafera

Islandski Barnaveiki trese, kako sami kažu ,,rancid infested death metal" a što se, izgleda, na njihovom kaže ,,ÚLDIÐ OG ROTIÐ DAUÐAROKK". Jako. Enivej, EP nazvan samo EP baš trese sa četiri pesme dubine, težine, divljaštva ali i otmenosti. Ovo je skandinavski death metal u svojoj ogoljenoj formi pa lepo balansira disonancu, zaraznu melodiju, relaksirani gruv i disciplinovano zakucavanje. Veoma solidna produkcija pritom, i ovome valja dati šansu:
https://barnaveiki.bandcamp.com/album/ep

Tenebrous Ingestion je vrlo solidan split album američkih Soul Devourment i japanskih Anatomia. Ameri imaju tri pesme, mada je prva samo intro, dakle DVE, i ovo je death metal po skandinavskom šnitu, težak, mastan, kaloričan i mračno-melodičan. Japanci – ima ih samo dvojica u bendu a bubnjar peva!!! – su fantastični sa svojim mučno sporim tempom, apokaliptičnim rifovima, hipnotičkim gitarskim teksturama i strahovito dubokim vokalom. Nema greške!
https://souldevourment.bandcamp.com/album/tenebrous-ingestion-w-anatomia

Greenwitch iz Los Anđelea odvaljuju baš težak, primitivan, mošerski, neolitski death metal na svom debi albumu, Forced Out of Existence. Nije da ovo nema suptilnost i pametna rešenja, ali je osvežavajuće čuti bend koji se pre svega oslanja na rif i tribalni gruv. Podsećaju me, poprilično na rani Obituary a to baš nije mali kompliment:
https://greenwitch-maggotstomp.bandcamp.com/album/forced-out-of-existence

A gde je Obituary tu je i Death, jelte. Dobro, nemački Temple of Dread ne liče SKROZ na Death ali ima tu čakovskih vokala i jednog prepoznatljivog šmeka u rifovima koji vuku na ove rodonačelnike. Bend iz Donje Saksonije svira već sedam godina, God of the Godless mu je peti album i to je sve death metal zasnovan na rifu, čvrstom ritmu, razgovetnom ali agresivnom vokalu. Bez mnogo komplikacija, bez mnogo MI SMO OLD SCHOOL poziranja, već samo pošteno, marljivo, rif po rif, udarac po udarac do pobede. Meni to odlično:
https://templeofdread.bandcamp.com/album/god-of-the-godless

Evo nas na kraju, da poslušamo krosžanrovske radove i heavy metal (i glam rok) (i dosta noise rocka, moliću). Švajcarci Amethyst imaju debi album i na njegovoj naslovnoj strani sami poziraju u kožnim jaknama i uskim farmerkama. Tu su i brkovi i prišivači i odmah znate da vam se priprema propisna old school vožnja. Tako i jeste, Throw Down The Gauntlet je heavy metal po vrlo klasičnom šnitu, negde između melodičnijih formata sedamdesetih i krljačine ranih osamdesetih, Dakle, u zvuku Amethyst se čuje i dosta glam rokerskih preteča, sa tim melodičnim vokalima (koji vuku na mladog Briana Rossa) i optimističnim rifovima, ali je svirka propisno energična i ulazi u metal sfere kompleksnosti u domenu harmonija i tema (mislim, rani Mejdn se BAŠ čuje ovde). Produkcija takođe vrlo old school sa čistim, prirodnim zvukom i bez nekakvih budženja. Izvanredan album za publiku koja voli Maidene, Tygerse, UFO, Satan, Judas Priest pa i Thin Lizzy. Nećete pogrešiti:
https://youtu.be/WvkbaY7OKXc

Antioch VII: Gates of Obliteration nije sedmi album kanadskih Antioch, pa čak ni njihovo sedmo izdanje AL TU JE NEGDE. Antioch su heavy metal bend koji se trudi da spoji tradiciju i moderniji izraz i mada to nije uvek IDEALNO, album ima dovoljno himničnih momenata da bude vredan svačijeg vremena. Produciran bučno za moj ukus, ali ja sam baš picajzla, pa svakako poslušajte:
https://antiochmetal.bandcamp.com/album/antioch-vii-gates-of-obliteration

Eternal Crypt iz Ročestera u Njujorku (koliko smo danas imali bendova iz ovog grada? MNOGO!) u svojoj muzici kombinuju melodični death metal, power metal i folklorne motive. I drugi album ove četvorke, Stages of Grief je onda jedna epska, ali okretna i mišićava ploča melodičnih motiva i herojskih a opet sjetnih atmosfera. Vrlo solidna produkcija, miks i mastering se udružuju da nam prikažu svakojake detalje u aranžmanima koje bend pravi sa puno ljubavi, ali i pored orkestracija, klavijatura, koncertnog klavira, ovo je dovoljno krljački album za moje potrebe:
https://eternalcrypt.bandcamp.com/album/stages-of-grief

Njemački kvintet Naughty Dogs ima novi EP, Burn The Road, sa tri peme propisnog, pravovernog heavy metala. Bend ima iza sebe jedan album i više EP-jeva i njihova muzika, iako još sazreva, ima dovoljno lepih elemenata da mene privuče, a i produkcija ovog izdanja iako ni slučajno idealna, takođe dosta dobro zvuči da meni to sve prija. Svakako moram da istaknem da bend ima ženu na gitarističkim dužnostima što je čak i u heavy metalu i dalje relativna retkost pa tim pre treba da se istakne. Respekt. A EP plaćate po želji:
https://naughtydogs.bandcamp.com/album/burn-the-road

Slowhole je BRUTALAN rok bend iz Nju Orleansa. Samo kad vidite omot albuma Slowhole usraćete se a kad čujete muziku otrčaćete pod tuš (da biste se ponovo usrali?). Ovo je kombinacija bolesnog noise rocka iz na primer Today is the Day dela spektra, sa psihotičnim vokalima i disonantnim gitarama, i doomgaze težine sa druge strane. Ko to može da izdrži? Niko? Ko može da mu odoli? Isto niko! Predivno je!
https://slowhole.bandcamp.com/album/slowhole

Imamo još pretećeg noise rocka u vidu novog albuma veteranskih God Bullies. Bend je harao devedesetih ali ni na novom albumu, prvom posle skoro trideset godina nema opuštanja i As Above So Below je ploča opasno zaraznog gruva, psihotičnih gitara i odličnih vokala Mikea Harda. Snimljen u studiju Stevea Albinija tik pred njegovu smrt, ovo je, pa, FANTASTIČAN povratak benda koji je još pre deceniju i po delovao kao da je ispucao sve metke i da više nema snage ni da ide na turneje. Opako:
https://god-bullies.bandcamp.com/album/as-above-so-below-2

Za ljude koji ipak više vole dobro raspoloženje, zabavnu svirku, humorističke koncepte, tu je novi Appalachian Anarchy. Bend uz Jute na minialbumu Do Fear the Denim ne menja ništa drastično u svojoj kombinaciji blugras kantri muzike i metala ali i ne mora. Svirka je zaista zabavna, koncept dovboljno duhovit, violina, bendžo i klavir fino sede uz distorzirane gitare i bubnjeve i ovo je pitko:
https://appalachiananarchy.bandcamp.com/album/do-fear-the-denim

Ali možda ipak hoćete još noise rocka? Human Impact su neka vrsta supergrupe sa članovima Unsane, Uxo, Cop Shoot Cop i Swans u postavi, album Gone Dark izlazi za Ipecac i naravno da nema ŠANSE da to ne bude makar dobro. I dobro je, atmosferično i ne toliko brutalno kao u slučaju prethodna dva noise rock benda koje sam gore naveo, ali nije ni mlitavo, sa dosta agresivnog bubanj-bas gruvanja i maštovitim gitarskim vatrometom. Sjajna nedelja za noise rock:
https://humanimpact.bandcamp.com/album/gone-dark

Sa novim EP-jem, Cancelled, Motley Crue donose tri pesme na kojima pokazuju šta novi gitarista John 5 sve ume da odsvira. Ovo je više gruverski, prljavi rokenrol koji su Vince i ekipa radili početkom devedesetih nego melodičniji glam metal sa njihovog samog početka i, mislim, NIJE LOŠE mada nije ni nešto revolucioinarno sjajno. Produkcijski je korektno a treća pesma je obrada Beastie Boysa koja zvuči sasvim okej. Sve je okej, zapravo, pa evo:
https://www.youtube.com/watch?v=dn1U07NWQFo&list=OLAK5uy_mD9Po9buDAk5his-LTZcej279CO1zmXYA

Chain Code iz Milvokija definiciju progresivnog metala na moje veliko zadovoljstvo proširuju izuzetno maštovitim albumom Synthetic Outcomes. Ovo je generalno produkt imaginacije jednog čoveka koji svira sve instrumente sem bubnjeva i sve je napisao, i to je kao da slušate Zappu i Primus kako za jednu noć uče da ceo opus Pink Floyda odsviraju unatrag. Jako zanimljivo ali i jako dobro:
https://chaincode.bandcamp.com/album/synthetic-outcomes

Ljubitelji kičastog narodnjačkog metala će se poradovati novom albumu italijanskih heroja Wind Rose. Šesta ploča, Trollslayer je, što se mene tiče, klasično Napalm Records izdanje, kičasto, uglancano u produkciji i podešeno da se publici uvuče u uvo melodičnim, zaraznim temama i atmosferom razuzdanog veselja. Nije to sve baš neki moj stil, ali album je zaista zarazno dobro raspoložen i ima dosta visok tempo pa ne mogu da ostanem sasvim hladan:
https://wind-rose.bandcamp.com/album/trollslayer
https://www.youtube.com/watch?v=kfOG8eFUgfY&list=OLAK5uy_nZd0ljsWgI6Ifcyu8I_BRfLnlaoIeCSYY

Kad smo već kod narodnjačkog metala, The HU su obradili Mejdenovu The Trooper na istoimenom EP-ju i ovo je, naravno jedna od najlepših stvari koje su mi se u životu desile. Harrisova ikonička pesma, jedan od najprepoznatljivijih metal motiva uopšte, ovde dobija samo mali folklorni preliv sa tradicionalnim instrumentima koji sviraju iste note u istom štimu (čak su i solaže nota po nota prebačene na gudački instrument) a tekst je prepevan na mongolski i to je SAVRŠENO. Odmah da se posluša. Ostale pesme su isto zanimljive – saradnja sa Serjom Tankianom i DLom iz Bad Wolves na obradi Tankianove Black Thunder, i još svašta nešto – ali The Trooper je prosto bezvremena pesma:
https://thehu.bandcamp.com/album/the-trooper

Ahahahah, kakav preokret, godinama se žalim kako Rise Above Records nemaju Bandcamp stranicu i sada kad su je (pre par meseci) napravili, prvo njihovo izdanje o kome pričam je album popičnog '70s glam roka koji izvodi žena po imenu Bobbie Dazzle. Al da ne bude zabune, SJAJNO JE. Bobbie Dazzle se u stvarnosti zove Siân Greenaway, iz Birmingema je (ne znam je li u rodu sa Barnijem?) i inače svira flautu a na albumu Fandabidozi peva ko kraljica. A pesme su naprosto fantastičan melanž klasičnog glam rok programa po šnitu T Rexa, Sladea, Sweeta itd. i napisane su izvrsno, aranžirane perfektno i nemoguće je skinuti osmeh sa lica čitav album. Lee Dorrian je i sa Cathedral voleo da uvali glam rok ukrase i gde treba i gde ne treba i ovo je prirodan korak za njegovu etiketu. Izvrsno je:
https://bobbiedazzle.bandcamp.com/album/fandabidozi

Album nedelje je, rekosmo iz Norveške. Ali koliko su dobri Norvežani Abhorration na tom svom debi albumu, Demonolatry? Evo, na skali od jedan do sto, gde je jedan Saša Matić, a 99 dele Necrot i Coffin Rot, od Abhorration mi je eksplodirala oprema za merenje! Demonolatry je old school krljačina prvoklasnog kvaliteta, album trešerske energije a death metal težine, svirep, brz, agresivan a opet pun zabavnih, ložačkih rifova koje ćete pamtiti i ponavljati u sebi nesvesno dok radite nešto u toku dana. Bend ima i produkciju koja je prirodna, suva, dinamična, razgovetan je ali na jedan neodoljivo divljački način i, evo, ne mogu da ih prehvalim. Svaka čast, naravno, Blood Incantationu i drugim progresivnim bendovima koje sam danas hvalio, ali death metalu u ovom trenutku treba BAŠ ovako nešto, bend koji resetuje žanr i pokazuje koliko je ta muzika prosto UZBUDLJIVA kad je sviraju pravi ljudi. Kad bend kao debi album snimi ovakvo remek-delo, opravdano je pitati se šta će da rade dalje, ali o tome nek se brinu naredne godine. Ove godine da uživamo:
https://abhorration666.bandcamp.com/album/demonolatry

Meho Krljic · 12-10-2024, 12:06:44

Ova nedelja je bila malo mirnija (bar za mene jer je većina ,,velikih" albuma koji su je obeležili imali previše gotik ili pop elemenata za moj ukus) ali ne treba da se opustimo, Do kraja godine izaći će još jake muzike, uključujući nova izdanja tako cenjenih bendova kao što su Cortez, Assassin, Raptore, Sun and Sail Club, Paganizer, Massacre, Mammoth Grinder, Thy Catafalque, Golgothan Remains pa i hrvatskog projekta Petrale koji sam već poslušao i odličan je. Stej tjund, dakle, a da mi sada proverimo šta je valjalo tokom protekle nedelje.

Prvo blek metal, kako je red. Visions je debi EP za švedski sastav Vredhe i meni je ovo odmah natrčalo na volej i popravilo mi raspoloženje u sekundi. Volim blek metal koji se svira brzo, energično, a da ima i harmonski zanimljiv program, da je muzika dinamična i da su pesme raznovrsne. Tako ovde posle naslovne pesme koja je rafalna paljba blastbitova dolazi atmosferičnija Whores sa puno promena ritma i dobrih gitarskih tema, pa se onda EP nastavlja sa takođe raznovrsnim i maštovitim programom. Danas je blek metal često spakovan u već readymade harmonije i gitarske fraze pa su Vredhe svetao primer pravljenja koraka unazad i razmišljanja kako da im muzika zvuči osobeno a da se drži nekakve old school matrice. Sjajno je i podseća me zašto volim švedski blek metal već decenijama:
https://vredhe.bandcamp.com/album/visions-ep

Nisu loši ni Kanađani Allocer na svom drugom EP-ju, Ad Nauseam, mada je ovo melodičniji, savremeniji blek metal po formi. Ali nije i generički spravljen i Ad Nauseam ima dosta dobrih rifova između melodičnijih tema, odsviran je žustro i, eto, to neko ZLO koje tražimo u blek metalu se čuje u više navrata. Bend je muzički vrlo ubedljiv a kompozicije imaju dosta mesa između svojih tema tako da mi je sve to na gomili prijalo:
https://allocer1.bandcamp.com/album/ad-nauseam

Treba preživeti intro od pet minuta vrištanja i sintisajzera na prvom albumu kolumbijskih Saatane, ai kad to prođe, ono što sledi je poštena, znojava, melodična i epska blek metal krljačina koja će vam prijati čak i ako niste preživeli. Saatane su old school ali imaju zanat u rukama i ovo je estetski jednostavno ali svirački izvrsno, sa posredovanjem te filozofske i religijske (tj. satanističke) poruke kroz ubedljivo napisane i sjajno odsvirane pesme. Produkcija je takođe odlična pa je Manifestations of the Black Sun debi album kakav se samo može poželeti:
https://saatane.bandcamp.com/album/saatane-manifestations-of-the-black-sun

Mađari FeketeFagy postoje dvadeset godina a iza sebe imaju samo demo iz 2012. No, debi album, Kaosz ih odmah stavlja na mapu, pogotovo ako volite oštar, jednostavan, old school blek metal. Ovde nema ni primisli o nekakvoj ,,atmosferi" i shoegaze melodičnosti i Kaosz je ploča na kojoj su rifovi pankerski prosti, melodije ZLE a bend OPAK u izvođenju. I zvuk je dobar i ovo je manje od pola sata čistog užitka:
https://www.youtube.com/watch?v=Gh9ebov47zw

Kapiram da je finski Imperium Evocandi jednočlani projekat jer debi EP, Emissaries of the Ethereal ima tu kućnu, poluamatersku ali ŽUSTRU dimenziju i u zvuku i u svirci. Pesme su okej, ovo je moderniji blek metal ali rađen tako sirovo da se nekako hvata izvorna divljačnost žanra. Samo dve pesme al to je puna kapa za prvi put:
https://imperiumevocandi.bandcamp.com/album/emissaries-of-the-ethereal

Njjemački Nichtung na svom prvom albumu, Epiphanichtung, zvuče zanimljivo. Ovo je disciplinovan moderni blek metal sa malo death metal elemenata – pre svega baziranje muzike na rifovima, česte promene ritma, mošerski gruv – ali prepun tritonusa i ,,atmosferičnijih" harmonskih pasaža. Prilično je to dobro, pogotovo uz duže pesme i tu šamansku tematsku orijentaciju koja kulminira u epskim, melodičnim momentima što ih slušalac pamti i pevuši kasnije u toku dana. Sve to, plus ovo plaćate koliko želite:
https://nichtung.bandcamp.com/album/epiphanichtung

Naravno da jednočlani projekat iz Sjeverne Karoline, Darkest, pravi blek metal. Ali ovo je URBANI blek metal. Album Three Circles of the Urban Hell već i imenom to saopštava, a ova druga dugosvirajuća ploča za projekat je sasvim solidna kućna radinost kombinovanog krljanja i atmosfere u kojoj figurišu zvona i horovi. Dakle, ovo NIJE onaj moderni melanholični shoegazeom nadjeveni blek metal nego prljavija, masnija afera. U kojoj ima meditacija, naravno, vrlo je sve to insularno, ali meni prija. I plaća se po želji:
https://darkestxiii.bandcamp.com/album/three-circles-of-the-urban-hell

Hell Is Other People nisu za mene, njihova muzika je PREVIŠE shoegaze, ali opet, album Moirae je napisan beskompromisno i odsviran junački pa ko voli melanholiju isporučeni od strane čopora kanadskih demona, nek klikne:
https://hellisotherpeoplebm.bandcamp.com/album/moirae

Nemci Laudare kombinuju blek metal, progresivni rok, pa i art rok poetskog usmerenja za jednu interesantnu smešu na albumu Requiem. Naravno, sve je to vrlo staromodno ali u jednom modernom pakovanju, sa puno tragičnih meditacija gde nežni ženski vokal lamentira nad melanholičnim akordima gitare i romantičnim, setnim gudačima, ali, mislim, MENI je to prijalo. Album je i maštovit i raznovrstan i razvlači definiciju blek metala najdalje što može a da ne izda njegovu osnovnu poruku o konfrontaciji i otrzanju i time je još impresivniji. Slušajte:
https://breatheplastic.bandcamp.com/album/requiem
https://laudare.bandcamp.com/album/requiem

Sa Oranssi Pazuzu u principu uvek znate šta dobijate. Finski projekat već nekih sedamnaest godina gradi svoj brend psihodeličnog, rokerskog blek metala pa je i novi, šesti album, Muuntautuja jedna halucinantna, zabavna i mošerska ploča koju mogu da zajedno slušaju i belom bojom izmazani blek metalci i stoner rokeri masnih kosa koje mirišu na kanabis. Bend ne odlazi predaleko od fabričkih podešavanja, ali je veoma rafinirao izraz unutar tih parametara i pesme su maštovite, raznovrsne, a zvuk je odličan. OK, neke pesme jesu podugačke ali bend svakako ide na dezorijentaciju i hipnozu i ne možete a da im se ne predate:
https://oranssipazuzu.bandcamp.com/album/muuntautuja

Ako vam ime Doedsmaghird zvuči poznato, to je jer je u pitanju sajd projekat Yusafa "Vicotnika" Parveza iz norveških avangardista Dødheimsgard, kao i gitariste Camillea Giradeaua koji svira u živim postavama istog tog benda ali koji ima masu svojih projekata poput Dreams of the Dead, Ysengrin itd. Debi album Doedsmaghird se zove Omniverse Consciousness i u principu zvuči kao raspojasaniji Dødheimsgard, dakle, u osnovi je blek metal sa MNOGO avangardnog interesovanja, ali onda izmešan sa bizarnim lupovima, programiranim udaraljkama, semplovima koji dolaze s onu stranu svesti i raznim studijskim efektima. Ako volite Dødheimsgard i volite kad baš krenu da lome kalup, uz Doedsmaghird ćete uživati. Ovo je u neku ruku neobaveznije, producirano sa manje potrebe da se umili surovim metalcima, a opet je po toj beskompromisnoj estetskoj misiji najbliže metalskoj duši. Poslušajte, makar opšte kulture radi:
https://peaceville.bandcamp.com/album/omniverse-consciousness

Messe Noire su kvebečki blek metal kvartet sastavljen od ljudi već aktivnih u mnogo bendova (poput, recimo, Demonarchy ili Evil Wrath). No šta je još jedan projekat u itineraru? Messe Noire postoji od 2016. godine a Ceremonial Death im je prvi album i ovo je fantastično zao zvuk blek metala i treš/ spid-metala slepljenih u jednu kompaktnu celinu koja ujeda i generalno jebe keve. Oštri, zujeći rifovi, zvuk koji ima u sebi puno intenziteta a nije izblendovan u jednu skroz ravnu, nedinamičnu muljavinu, pa i trajanje albuma od svega 27 minuta su sve jaki aduti da ovo malo remek-delo modernog blek metala ne samo čujete već i preporučite drugima:
https://youtu.be/6GMeURmQd8Y

Pređimo sada dostojanstveno i bez guranja na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Outback iz Brajtona na svom EP-ju Wytch nude mučan ali prijemčiv sludge-doom metal, sa tri spore, teške pesme okultno-psihodelične tematike. Ovo su teksturirani komadi distorzije i mikrofonije, vokala koji vrište iz pozadine i bubnjeva koji padaju kao meteorska kiša, ali zvuk je topao i prijatan a bend ume da slušaoca hipnotiše i zadrži uz sebe:
https://outbackdoom.bandcamp.com/album/wytch

Mučni su i Foretold iz Los Anđelesa na svom debi EP-ju, isto Foretold, ali je ovo u suštini dosta dobro. Pričamo o blackened doom metalu, sa okej rifovima, sporim, iznurujućim ali ipak gruverskim ritmom, jednom svešću da se težina i mrak ne postižu samo zvukom nego i svirkom. Pet pesama metodične sahrane:
https://foretold1.bandcamp.com/album/foretold

Klinci danas SVE zovu blek metalom. Evo, prvi EP teksaškog projekta Interficite Malum čak ni nema doom metal među svojim tagovima na Bandcampu iako je ovo skoro čist doom. Dakle, zamislite da je Peter Steele živ, mlađi trideset godina od momenta u kome je umnro, i da je pored Sisters of Mercy i Sabbatha stigao da ko klinac sluša i Burzum. E, BAŠ TAKO zvuči EP Bitter. I dobar je:
https://interficitemalum.bandcamp.com/album/bitter

Iako Low Fiction iz države Njujork sebi ne stavljaju ni doom ni stoner u opis posla, istina je da je EP Vestige prevashodno doom metal ploča. Ovo je sporo, hipnotično, epski i ukusno cheesy sa malo arome horor filmova, pa onda malo i melanholije, sve producirano prihvatljivo dobro i ulepšaće vam petnaest minuta vremena u turobnom danu:
https://lowfictionhv.bandcamp.com/album/vestige

Evo i novog albuma za Sonolith iz Las vegasa. Naslovljen III, on se i dalje drži instrumentalne, džemerske filozofije sa kojom je bend i počeo. No, ovo su ipak i napisane pesme, kojima džemerski gruv dobro stoji ali se bend potrudio oko harmonija i rifova i priča njima vrlo lepe priče. Sirova ali sasvim adekvatna produkcija i nešto više od pola sata teške, prijatne muzike:
https://sonolith.bandcamp.com/album/iii

Jupiter Fungus je ,,najbolje čuvana tajna grčkog prog roka" ili tako nešto, jedan progresivni rok bend starog kova sa sve flautom u postavi, orguljama, glokenspilom itd. Debi album benda, Garden Electric zaista zvuči retro, kao da slušate nešto između Emerson, Lake & Palmer, King Crimson i Leb i Sol i to mislim u najboljoj mogućoj konotaciji. Psihodelija je ovde prirodna, gruv dobar, paleta zvuka široka i ugodna, miks veoma prijatan. Album izlazi tek prvog ali ga možete slušati na JuTjubu i pre toga:
https://jupiterfungus.bandcamp.com/album/garden-electric
https://youtu.be/pYzlkgnDp2s

Bong Witch su kanadski stoner rok bend sa debi EP-jem Origin snimljenim, reklo bi se, u garaži Prljavština i toplina su primarni epiteti što se tiče zvuka a to se dobro uklapa uz muziku koja ima jedna ugodno old school prizvuk, kao da slušate, šta ja znam, više Cream nego Black Sabbath. Ovde zaista ima puno bluza, i ,,metal" komponenta je u pozadini a u prvom planu su gitare rađene sa puno vibrata i tremolo rifova, psihodelične ali u vrlo lo-fi ključu. Fino je to sve:
https://bongwitch.bandcamp.com/album/origin

Imaju dva indonežanska benda sa imenom Amerta a ovaj o kome danas govorimo je iz Džakarte i Nodus Tollens mu je prvi album. I odličan je, sa svojom kombinacijom post metala, dooma, malo alternativnog roka. Svakako pričamo o sporom, melanholičnom, atmosferičnom i teškom zvuku, ali u kome su rifovi dobri, dinamika postoji (a nije sve iste snage i glasnoće kao velika većina post metal izdanja), a kombinacija muških i ženskih vokala apsolutan pogodak. Moćan album:
https://amerta.bandcamp.com/album/nodus-tollens

The Quick & Easy Boys kažu za sebe ovo ,,The Quick & Easy Boys are a power-trio from Portland, OR. They play rock and roll...and they do it well." Izvinite ali NA NAMA je da procenimo koliko dobro vi svirate rokenrol, GOSPODO iz The Quick & Easy Boys!!! No, mislim, dobri su. EP Scary Things je kao programski pravljen za halloween, sa mnogo bizarnih, horor ukrasa nervoznoj, psihodeličnoj faziranoj rokenrol osnovi. Kao da se mešaju dve stanice na radiju i obe puštaju najdrogiraniju muziku koju je moguće pustiti pre nego što vam policija sekirom razvali vrata i pohapsi celu bandu. Tako da, poslušajte:
https://thequickandeasyboys.bandcamp.com/album/scary-things

Ako ste slučajno zaboravili, Stöner je stoner i dezert rok supergrupa u kojoj sviraju Brant Bjork, Nick Oliveri i Ryan Güt i izdaje za Heavy Psych Sounds Records. Hittin' The Bitchin' Switch je živi album ove ekipe snimljen u Italiji i KIDANJE JE. Ozbiljno, ima petnaest pesama LJUTE svirke, sirov zvuk, raspoložen bend i obrade Kyuss i Motorheada. Mislim, valjda ste do sada već kliknuli link, nemojte da ustajem:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-hittin-the-bitchin-switch

Živi album imaju i Teksašani The Sword. Naslovljen Live at LEVITATION on nudi sedam bluzersko-metaliziranih stoner rok komada za gospodu i dame, dobar zvuk, vrlo solidnu svirku. Izdavač bend naziva ,,doom metal legendama iz Ostina" ali ovo je muzika sa MNOGO bluza u svom DNK pa će u njoj uživati i matorija publika kojoj je, šta ja znam, Candlemass suviše cheesy. Prelepo:
https://thesword.bandcamp.com/album/live-at-levitation

Francuzi oda voze neki psihodelični doom metal i to je prijatno. Album Bloodstained im je prvenac i to je kao da je Black Sabbath upao u kazan sa kiselinom. Ali, ONOM kiselinom. Malo hermetično ali dosta prijemčivo, melodično i slatko, lepo to curi:
https://odabandfr.bandcamp.com/album/bloodstained

Finski The Fërtility Cült su kao neki psihodelični stoner rok bend, ali je njihova diferencija specifika da imaju saksofon u stalnoj postavi. Malo tenor, malo bariton i bude to dobro. Peti album benda, A Song of Anger, stiže posle otmene pandemijske pauze i vrlo je ugodan čak i za nemetalnu publiku jer i pored težeg gruva koji dominira, ovo nije agresivna ploča. Pesme su melodične, čak snolike (prijatni ženski vokal i saksofon kao, jelte, umirujući elementi), album dovoljno raznovrstan, zvuk pristojan, ima i dosta gostiju (uključujući na sopran saksofonu) i sve je to jako pitko a bez da bude plitko:
https://thefertilitycult.bandcamp.com/album/a-song-of-anger

Belgijanci Your Highness imaju STRAHOVITO težak zvuk na novom albumu, prikladno nazvanom Under The Weight. Ja ne znam kako bend zvuči ovoliko heavy a da se ipak razaznaju svi instrumenti, dobro, većina instrumenata, i da su pesme u krajnjem produktu srazmerno melodične. Bend, kome je ovo četvrti album, sebe opisuje koristeći sledeću deskripciju: ,,kolosalni rifovi/ dhrturavi bluz iz Atverpa" i to je zapravo sve tačno. Ovo je kombinacija sludge metala i stoner roka koja ima i težinu i bluz ali i metalsku melodičnost pa i agresivnost. Za same uši ovo je teško, ali duša uživa:
https://yourhighness.bandcamp.com/album/under-the-weight

Za još preterane težine evo ga novi Sloth Hammer. Bend već znamo, to je jedan freeform sludge-doom kombo iz Lidsa, zainteresovaniji za teksturu i pritisak nego za sad kao baš neke pesme, ali sva izdanja su im do sada bila na pravoj strani eksperimentalne granice. Tako i We Are The Slowbots. Ovo ima samo tri pesme ali bije pedeset minuta i to BAŠ BIJE. Ako ne volite fidbek, faz, vrištanje i mučenje u kome ste VI objekat torture, ovo preskočite. Ostali, za mnom:
https://slothhammer.bandcamp.com/album/we-are-the-slowbots
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/on080-we-are-the-slowbots

Ako vam ne prija kad baš toliko biju, heiress iz Sijetla su negde između sludge metala, posthardkora i post metala. Album Nowhere Nearer će prijati sludge metal publici jer jeste težak i lepljiv ali je zvuk ipak malo prozračniji a bend okretniji od sludge metal proseka. Sve je to dobro i vredi pažnje:
https://heiress.bandcamp.com/album/nowhere-nearer

I idemo sada na nešto brže, dakle, thrash i speed metal, hardcore, grindcore pa death metal. Deathspade je, recimo, šašavo ime za black-thrash projekat, ali debi EP ovog solo rada iz Čikaga je solidan. All Hail The Deathspade ima intro i šest pesmaa propisno trešerske rokačine, bez nekakvih inovacija u žanru ali sa pristojnim rifovima, produkcijom i blek metal vokalom. Mošerski, trešerski, blekerski, pitko i okej:
https://deathspade.bandcamp.com/album/all-hail-the-deathspade

Bloodhound iz Ilinoja imaju debi EP, Braindead i čuju se tu ti njihovi koreni u Slayeru i Sepulturi. No, njihov thrash metal je lepršaviji, sa malo više naklona ka hardcoreu, pa onda i malo death metal uticaja i na kraju je to jedna lepa kombinacija koja zvuči originalno i moderno. Solidna produkcija, odlična svirka, nema šta da mislite:
https://bloodhound-cdale.bandcamp.com/album/braindead

Bonehammer su black-thrash ekipa iz Buenos Airesa i sa novim EP-jem, Possessed omažiraju neke ključne momente u istoriji horor filma. Tri pesme, veoma okultna atmosfera, old school ljubav ne umire:
https://bonehammerblackcrust.bandcamp.com/album/possessed

Italijani Reverber su svoj četvrti album nazvali The Satan Creation, čisto da se zna čiji su. Ovo je solidan, tehnički izvrstan thrash metal sa dosta truda oko kompleksnijih rifova, jako disciplinovanom svirkom ali i osećajem za, jelte, zabavu. Drugim rečima, Reverber su kao nekakav žovijalniji Kreator i to je sasvim dobra uloga da se igra. Zabavno, poletno, tehnički impresivno, ne treba propustiti:
https://reverberofficial.bandcamp.com/album/the-satan-creation-2

Nemački Atrocious Devastation zvuči vrlo old school na novom EP-ju, Way to Perfection. Ovo je potentna kombinacija speed metala i hardkor panka, urađena sigurno, sa pesmama koje su brze, energične, melodične, sa refrenima koje je teško izbaciti iz glave. Teme su takođe prijemčive i Avenger (tj. Daniel Cichos), koji sve ovo piše i snima ovim materijalom podseća na svoje veliko iskustvo i mnoštvo projekata u raznim podžanrovima metala. EP se završava obradom Onslaughta, a produkcija je VRLO solidna tako da Way to Perfection od mene dobija visoke ocene i jake preporuke:
https://avenger.bandcamp.com/album/way-to-perfection

Nemci Pyracanda postoje od 1987. godine, a Losing Faith im je treći album izašao tridesetdve godine nakon drugog. Elem, stil benda je opisan kao ,,speed metal with strong melodies" na Bandcamp stranici izdavača, ali Losing Faith je više thrash metal ploča srednjeg tempa sa, okej, relativno melodičnim pevanjem. Sve je to, onako, ne sad nešto revolucionarno ali bend zvuči ubedljivo i vidi se da voli ovo što radi. Ako volite, recimo, Metallicu i Sacred Reich, Death Angel i Testament ali da budu MALO melodičniji, Pyracanda nude preciznu svirku, razrađene aranžmane, dobru produkciju:
https://fhmrecords.bandcamp.com/album/losing-faith

Isti izdavač ima i peti album kultnih Nasty Savage sa Floride. Jeopardy Room je izašao samo dvadeset godina nakon prethodnog albuma, ali Nasty Savage postoje, sa prekidima još od 1983. Radi se o bendu koji je svojski uticao na zvuk metala sa Floride, uključujući ključne death metal ekipe koje su pokrenule ceo taj talas krajem osamdesetih i novi album predstavlja Nasty Savage u odličnom svetlu. Ovo je treš metal vrlo uverljive energije i kvalitetnih aranžmana sa old school ,,tehničkom" oštricom ali mnogo žustre, divljačke svirke. Produkcija je odlična, pesme napisane sjajno, na jednoj pesmi gostuju braća Tardy iz Obituary i u celini ovo je veoma dobar album:
https://fhmrecords.bandcamp.com/album/jeopardy-room

Iz Ekvadora dolazi trio Nightmare, jedna old school ekipa čiji thrash metal u sebi ima dosta panka i klasičnog heavy metal šmeka. EP Grito de la Muerte ima tri pesme, produciran je skromno, ali je odsviran ŽUSTRO i sve zvuči jako dostojanstveno i autentično. Po ceni od koliko date je sve još prijemčivije, ali ako iole volite old school thrash metal ovo je vredno vašeg vremena:
https://nightmarealvarez.bandcamp.com/album/grito-de-la-muerte

Krvoločan black-speed metal dolazi iz, naravno, Finske sa drugim albumom benda Vitriolic. Naslovljena Black Steel Vengeance ovo je ploča vaših snova ako svi vaši snovi imaju košmare o buđenju nakon pijanke kada shvatate da ste krvavi, da to nije vaša krv i DA STE I DALJE PIJANI. Deset pesama old school oranja u jeftinoj produkciji i sa mnogo lošeg raspoloženja: nećete se pokajati:
https://vitriolic666.bandcamp.com/album/black-steel-vengeance

Whoa, The Crown imaju novi album, Crown of Thorns i baš su se uozbiljili. Da se razumemo, ja ove Šveđane načelno veoma volim, njihov thrash metal sa elementima hardkora, death metala, heavy metala pa i rokenrola je uvek bio taman po mojoj meri (a i bend koji bar jedan album nazove tako da u imenu ima i ,,Cobra" i ,,Speed" i ,,Venom" ima moju vječnu naklonost) ali nisam baš očekivao da sa dvanaestim albumom, posle više od četvrt veka rada zvuče baš ovako ozbiljno. Ovo je trinaest pesama (deset regularnih tri bonusa) thrash-death i melo-death krljačine koja je odsvirana IZ SVE SNAGE i producirana prebučno za moj ukus ali i dalje suptilna u potrebnoj meri. I tekstovi su ozbiljniji, a album je i dovoljno raznovrstan da se čovek ne umori od glasnog zvuka i počne da preskače pesme. Vrlo, vrlo dobro:
https://thecrownofficial.bandcamp.com/album/crown-of-thorns

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 12-10-2024, 12:07:11

Za vrhunski britanski pank program su tu The Brislingtonez iz Bristola i njihov izvrsni EP No Hard Feelings. Ovo je pank koji ima prostora i za hardkor krljanje i za orguljaške ukrase i za melanholične teme odsvirane na trubi pa znate da ste u dobrom društvu. Pesme su fantastične, pravi mali narativni epovi, svirka je odlična, produkcija takođe odlična i ovo je naprosto fantastično izdanje koje NIKO ne sme da propusti:
https://thebrislingtonez.bandcamp.com/album/no-hard-feelings

Nikada nisam čuo za hardkorpank bend Mala Sangre iz Pensilvanije, a oni imaju već više albuma i sviraju više od decenije, i to BAŠ u stilu koji meni ekstremno prija. Novi album, Mata Mata je, u skladu sa sloganom benda (,,Welcome back to 1984.") kao da slušate neko klasično izdanje hardkora iz osamdesetih, tipa MDC, RKL, Jerry's Kids itd, pankersko a trešersko, brzo i ekstremno okretno, producirano bez kompresora, sa ložačkim refrenima i bez brige šta će biti sutra. Malo sam i šokiran da ovakvi albumi i danas postoje, ali hvala im na tome. Ne propustiti:
https://malasangreerie.bandcamp.com/album/mata-mata

I Španci Pariah zvuče retro na EP-ju Dimensión Feudal, ,,snimljenom za šest sati" prošlog Avgusta, ali njihova muzika je kombinacija thrash i death metala, svirana kao crossover thrash. Dakle, četiri pesme, jak tempo, pržački rifovi i, s obzirom na brzinu snimanja, vrlo solidan zvuk. Prijatno a, po ceni od koliko date, i pristupačno:
https://pariahmaldadpunk.bandcamp.com/album/dimensi-n-feudal

Isto kombinacija thrasha i deatha u hardcorepunk ključu dolazi na trećem albumu birmingemskih Avavago. Ali ovo je Birmingem iz Alabame, molim lepo a album Echoes of the Fallen je primer ,,antiautoritarnog" metala onako kako ga ovaj bend shvata. I mislim, to je kombinacija thrash i death rifova, vrištavog pevanja, bluz solaža i jedne prilično pankerske, nervozne ali u krajnjoj liniji disciplinovane svirke. S obzirom na to da su pesme kompaktne, kratke i krljački orijentisane, meni se ovo prilično dopalo:
https://avavago.bandcamp.com/album/echoes-of-the-fallen

Super su i Bio Crisis iz Meksika sa albumom El presente es el comienzo del final. Ovo je deset pesama vrlo ugodnog d-beat hardkora, sa bogatim, lepim zvukom, dobrim, evokativnim rifovima, odličnom izvedbom i cenom od koliko sami ponudite. Ako volite Wolfbrigade i slično, Bio Crisis su obavezna lektira:
https://biocrisis.bandcamp.com/album/el-presente-es-el-comienzo-del-final

Constituents nije neko blek metal ime, ali ni Constituents iz Baltimora nisu neki blek metal bend. No, njihov krosover-treš ima u sebi dosta blek metala, pa malo i death metal elemenata i to je jedan funkcionalan spoj. Album Horrific Realizations je brz i energičan, ali napisan ambiciozno sa puno smene harmonija i rifova, tempa i ritmova u nečemu što je kinematično, evokativno a ipak tečno i mošerski potentno. Prijalo mi je a plaća se koliko date:
https://constituentsofficial.bandcamp.com/album/horrific-realizations

Age of Fear iz Los Anđelesa sviraju melodičniji, ali vrlo heavy D-beat hardcore. Kako se to već danas radi. EP koji su nazvali samo E.P. ima četiri pesme od kojih je najmanje jedna bazirana na Herbertovoj Dini. Otmeno! Enivej, muzika je odlična, produkcija okej i ovo vredi čuti:
https://ageoffear13.bandcamp.com/album/e-p

Nizozemci hamerhaai svoj metalizirani hardcore dosta spretno mešaju sa malo lepljivih sludge metal rifova pa je novi EP, Tand om Tand jedna mošerska, teška a prijemčiva afera sa šest pesama pokretačkog, snažnog gruva i teškog ali toplog zvuka. Takođe, daundloud se ne plaća pa zaista nemate ni jedan izgovor da ovome ne date šansu:
https://hamerhaai.bandcamp.com/album/tand-om-tand

Slime iz Portlanda u Oregonu trpa jako težak, jako metaliziran beatdwon hardcore. Album Outside Mentality sa svojih sedam pesama ni ne traje predugo ali ovo je muzika toliko teškog zvuka i agresivne dispozicije da je vi ne biste ni podneli duže od ovoga. Al dobra, je, sve ima jedan vrlo andergraund šmek i deluje kao da je na korak od implozije iako je tehnički sasvim kvalitetno. Preporuke za mošere i bolesnike:
https://slimerx.bandcamp.com/album/outside-mentality

Još gangsteraja stiže iz Vankuvera sa EP-jem benda Left With None koji se zove A Higher Path. Dakle, heavy je, trpa se iz sve snage, al nije glupo i ovde je metal komponenta iskorišćena da se pored dobrog zvuka ode i u harmonski malo originalnije sfere. Samo dve pesme i intro ali odličan materijal, i jako HEAVY:
https://leftwithnone604.bandcamp.com/album/a-higher-path

Glorious Wounds sa Rod Ajlenda sebe reklamiraju kao ,,melodični hardkor" ali EP Glorious Wounds (koji ima sedam pesama pa je skoro pa album) je melodičan samo u nekim momentima. Na primer, pesma A Headstone with Your Name koja je bila singl ima melanholičnu harmoniju u osnovi, ali je U SUŠTINI ovo okretan D-beat pank. Kao i ostatak materijala. Dakle, d-beat krljanje bez mnogo gubljenja u nekakvim meditacijama, vrištav, promukao vokal, pristojan zvuk, sve kako treba, pravo uživanje:
https://gloriouswounds.bandcamp.com/album/glorious-wounds
https://torjohnsonrecords.bandcamp.com/album/glorious-wounds

Pa su tu Cimitir iz Ričmonda u Virdžiniji sa kombinacijom crustcorea i death metala. No, ovo je ono gde je crust u prvom planu pa je album Cimitir prevashodno besna, protestna ploča a koja samo u osnovi baštini jako nizak štim i zvuk gitara koji biste očekivali na nekom albumu švedske death metal scene. Sjajno je to, da se razumemo, sa odličnim ženskim vokalom i pravilnim etitjudom:
https://cimitircrust.bandcamp.com/album/cimitir

Italijanski jednočlani projekat ROTGOD je nominalno death/thrash ili black metal ali suštinski je EP Polemics and obscenity - Part 1 naprosto grindocre. I to baš po italijanskom old school šnitu. Na stranu obrada Cripple Bastardsa koja to samo potvrđuje, ostatak muzike je kao da slušate Indigesti koji pokušavaju da sviraju death metal. Mislim, PRELEPO. Cena je koliko date:
https://rotgod.bandcamp.com/album/polemics-and-obscenity-part-1-ep

World Full Of Ugliness je debi album tokijskog goregrind projekta AFTERDISMANTLING. Zvuk je PRETEŽAK, svirka nervozna i brza, vokali zvuče kao se neko zajebavao a rifovi su jednostavni i zapaljivi. Naravno da su pesme kratke (ni jedna ne dobacuje do dva minuta) i da imate obradu kultnih Dead Infection. Sedam komada plasiranih direktno u jaja, pa izvolite:
https://afterdismantling.bandcamp.com/album/world-full-of-ugliness

Generalno ne pokrivam reizdanja u ovim pregledima – ko ima vremena još i za TO? – ali Alting Vildere / Nok Er Aldrig Nok danskog benda UxDxS naprosto MORAM da pomenem, delom i jer nisam siguran da li je Nok Er Aldrig Nok komponenta ovog albuma ikada pre izašla. Odnosno, prilično sam siguran da nije, jer je ovo materijal sniman i miksovan 2022. i 2023. godine i ne nalazim mu prethodnog izdavačkog traga. Alting Vildere je, pak njihov EP iz 2015. godine (kada se zvao #Altingvildere) i oba dela ovog albuma nude VRHUNSKI, i vrhunski agresivni skandinavski grindcore. Dakle, pričamo o bendu na tragu superherojskih postava kao što su Gadget, Nasum ili Rotten Sound sa izvanredno visokim nivoom tehničke ekspertize i pesmama koje za pola minuta ili nešto duže naprave apsolutni haos i prosto vas primoraju da odmah po završetku slušanja ili krenete iz početka ili izađete iz kuće i potučete se sa bar tri vozila gradskog prevoza odjednom. Dakle, svirka vrhunska, produkcija izvrsna, pesme kompaktne i sjajne a još se i bend zove kako se zove (dakle United by Drugs and Satan). Pa, ako OVO ne slušate, ŠTA uopšte slušate ovog vikenda?
https://uxdxs-dk.bandcamp.com/album/alting-vildere-nok-er-aldrig-nok

Vulgar Mephitis iz Pitsburga imaju odličan demo (Demo 2024) sa dve pesme brutalnog death metal zakucavanja. Zvuk je izvrstan, svirka precizna i brza, gruv pošten. Mogu odmah da snimaju album što se mene tiče, zvuče zrelo i kvalitetno:
https://inheritedproduction.bandcamp.com/album/vulgar-mephitis-demo-2024

Disembalmed iz Štokholma su, pak ona varijanta švedskog death metala koja u svom zvuku ima solidnu količinu D-beat panka. EP Fields of Putrefaction sa svoje četiri pesme će vam dobro prodrmati bubrege jer Disembalmed idu napred kao pitbul a rifovi su im topli, prijemčivi i neodoljivi. Još i ovo plaćate po želji a ODLIČNO JE:
https://disembalmed.bandcamp.com/album/fields-of-putrefaction

Pa onda imate i Splinter Flesh iz Njemačke, sa debi albumom, Pandemic. Ovo su dva čoveka od kojih je jedan izuzetno iskusni Fabian Schwarz što još od devedesetih radi sa gomilom bendova, pa je Splinter Flesh jedan ugodan komad old school death metal krljalčine sa puno finih trešerskih rifova, dobrim, dinamičnim bubnjevima, generalno kvalitetnim mošerskim programom. Album je produciran odlično, pesme su taman brze i komplikovane koliko treba i sve je to ne sad nešto inovativno ali PITKO i vrlo prijatno:
https://splinterflesh.bandcamp.com/album/pandemic

Age of Ashes iz Edmontona sviraju melodični death metal koji meni neobično prija. U prvom redu, novi, drugi EP za kanadski bend, Arctic Slaughter nema onu prebudženu, nepodnošljivo nedinamičnu produkciju koja je česta u melodeath krugovima – ovde su instrumenti lepo razdvojeni i sve se čuje prilično dobro – a u drugom redu, pesme su, iako melodične, zapravo maštovite u tome kako nižu atmosfere i pričaju priče. Plus sve je dinamično odsvirano, prilično brzo i pošteno me je odobrovoljilo, ukazujući da možete raditi melodeath moji će se meni dopasti a da se ne svede baš sve na imitiranje The Black Dahlia Murder. Pa, rispekt deco:
https://ageofashes.bandcamp.com/album/arctic-slaughter

Kolumbijski duo Cadaveric Messiah ima konfrontativno grozan zvuk na EP-ju Into The Putrid Fumes Of The Abyss, ali koji pristaje njihovom vrlo andergraund stavu i obožavanju ,,avramske demonologije i kabalističke tmine". Naravno da je ovo black-death metal, ali sviran SA UBEĐENJEM pa i pesme nekako na silu osvajaju slušaoca i teraju ga da misli o stvarima koje crkva nije BEZ RAZLOGA zabranila još pre nekoliko vekova. Navalite:
https://cadavericmessiah.bandcamp.com/album/into-the-putrid-fumes-of-the-abyss

Ako volite ruski slem, Tumorflesh Rejection su novi bend iz Sankt Petersburga koji donosi baš ono što vam treba. EP Irreversible Extraterrestrial Termination je sanjarija o istrebljenju ljudske rase od strane superiornog vanzemaljskog organizma i mada Tumorflesh Rejection nemaju sad neka originalna rešenja u ovome što prave, njihova muzika nastaje u okvirima visokog standarda koji važi za ruski slamming death metal i nećete biti razočarani. Produkcija, svirka, ali i rifovi, sve je to vrlo solidno:
https://tumorfleshrejection.bandcamp.com/album/irreversible-extraterrestrial-termination

Italijani AydrA se hvale da je njihova muzika old school tech death metal i ima to smisla. Njihov treći album, Leave to Nowhere, snimljen dvadeset godina posle drugog, ima dosta gruva i produkcijski je pitkiji od onog što se danas podrazumeva pod tech death standardom. Utoliko, ovo je na momente kao ubrzani Death iz Human faze, odsvirano lepršavo i zabavno:
https://aydra.bandcamp.com/album/leave-to-nowhere-2

Vomit Forth iz Konektikata sviraju death metal i snimaju za Century Media a što valjda objašnjava kako su na svom drugom albumu, Terrified of God uspeli da nekako nagomilaju najdosadnije elemente koje inače asociram sa deathcoreom. OK, nije ovo TAKO LOŠ album jer da jeste ne bih ni pisao o njemu, ali između prebudženog mastera i nemaštovitih breakdown momenata ovde ima dosta stvari od kojih meni popušta pažnja. Srećom, bend onda tu i tamo ima neki dobar rif, neku zanimljivu aranžmansku vratolomiju i mada na kraju pesme zazvuče kao da su sklapane metodom slučajnosti, nađe se tu dovoljno zanimljivog i za mene:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/terrified-of-god-24-bit-hd-audio

Norvežani Ruun imaju EP Corrosive to the Soul sa dve pesme koje će vam zaista malo korodirati dušu ALI ONA ĆE TO VOLETI. Pričamo o old schol death metalu, napisanom da zvuči tečno u svojoj smeni lepljivih rifova i mošerskiih ritmova, te pomalo praskavom ali prijatno šantavom zvuku koji odgovara toj starostavnoj atmosferi što je bend traži. Meni je ovo odlično i podržavam bend da što pre snimi drugi album:
https://ruun.bandcamp.com/album/corrosive-to-the-soul

Ako apsolutno morate da odete na svadbu, krštenje deteta, stoti rođendan omiljene bake ili džender rivil parti ali ste u totalnom bloku po pitanju šta odneti kao poklon, e, pa, IMATE SREĆE. Seven Metal Inches Records je otvorio preorderovanje za seveninčer Dismembered Flesh na kome jedan od najboljih savremenih death metal bendova inspirisanih skandinavskim i konkretno švedskim death metalom obrađuje po jednu pesmu dva najvažnija švedska death metal benda. Pričam, naravno o njemačkim Carnal Tomb koji ovime obeležavaju deset godina uspešnog rada kao preduzeće, a pesme su, i iz naslova se vidi, Dismembered od Dismember i Extremely Rotten Flesh od Grave. Dakle, apsolutni klasici koje izvodi bend što je taj kombo niskog štima i teške, a okretne svirke jako dobro preuzeo od preteča i ponosito nosi u nove pobede. Kako je količina singlica ograničena, alternativa vam je kupovina digitalne kopije direktno od benda. Pa, mislim, ne šalite se da ovo propustite:
https://sevenmetalinchesrecords.bandcamp.com/album/carnal-tomb-dismembered-flesh
https://carnaltomb.bandcamp.com/album/dismembered-flesh

Mass Death je split EP bostonskih death metal bendova Matriphagy i Wretched Inferno a koji ne samo da imaju dva zajednička člana nego i zvuče vrlo slično. Pričamo o zdravom, kvalitetnom slamming death metalu na obe strane, sa puno tehnički kvalitetne svirke, solidne produkcije i deficitom ambicije da se bude edgy po svaku cenu. Ovo je naprosto odličan, dobro napisan i dobro odsviran slem koji bije jako i ne nudi utjehu. Ali ćete svejedno uživati:
https://matriphagymetal.bandcamp.com/album/mass-death
https://wretchedinferno.bandcamp.com/album/mass-death

Istanbulski Konatus sa svojim debi albumom Psikoz isporučuju možda najudobniji death metal ove nedelje. Ovo je naprosto prepuno dobrog, toplog mošerskog gruva koji se ne ruši ni promenama ritma – niska prijatnih rifova je ovde naprosto hipnotična, spakovana u zvuk koji je bogat i snažan a opet dovoljno ,,mekan" da promene tempa i intenziteta svirke ne izvode pesme iz tog mantričnog formata koji kreće od prvog takta. E, sad, nekome će to možda biti i monotono, ali Konatus zbilja dobro sviraju i pišu okej pesme i album se bavi graničnom psihologijom tako da, meni je ovo odličan prvi dugosvirajući iskaz i preporučujem ga svima za konzumaciju:
https://risingnemesisrecords.bandcamp.com/album/psikoz

U vrlo sličnom su čamcu i nizozemski Klaïton čiji EP sa pet pesama Behind the Ritual ima samo malo tvrđi, teži zvuk. Zapravo, Klaïton su po zvuku bliski skandinavskoj školi i ovo je teško i mučno ali u stvari prijatno i obaviće vas prijateljskim rifovima i opojnim zvukom ljudskih vrisaka. Bend trese odličan gruv, dobrih rifova ima za izvoz a vokali su odlični pa ovde nema greške, death metal poslastica:
https://klaiton.bandcamp.com/album/behind-the-ritual

Finci Morbific svoj 7" EP Promethean Mutilation izdali su za etiketu vrlo prikladno nazvanu Extremely Rotten Productions. Jer, mislim, ovo su tri pesme old school štroke, death metala koji kao da je izašao iz ne više tako svežeg groba pa se prekriven zemljom i suvim lišćem tetura po kraju i plaši malu decu i mačiće. Pevač na momente zvuči ko da će i sam da umre, ili da makar pošteno povrati (prva pesma se zove Vomit test) a pesme su, iako bend u samom stilu ne traži neku veliku originalnost, napisane pristojno. Kruna svega je ta krš produkcija koja svemu daje autentičnost i prijemčivost. Udrite:
https://morbific.bandcamp.com/album/promethean-mutilation
https://morbific-fin.bandcamp.com/album/promethean-mutilation

I na kraju smo, da poslušamo krosžanrovska i eksperimentalnija izdanja i heavy metal. I, evo, Agony Breed je ,,opasno" ime za bend, ali trio iza tog imena je više grunge/ noise rock postava nego bilo šta drugo. Prvi EP trojca iz Sakramenta, Misery, ima pet pesama garažne jednostavnosti u produkciji, ali fine dinamike i pamtljivih tema, dobrog gruva i energije u svirci. Podrška:
https://agonybreed.bandcamp.com/album/misery-ep

Myælin nije baš metal bend. Jer, mislim, nije ni bend niti svira metal: ovo je belgijski ,,zenhaos kolektiv" sklopljen od strane više multidisciplinarnih umetnika a čiji su muzički performanski formatirani kao rituali. Novi album, The Worship Of Samirah je u tom smislu nešto između obredne ceremonije, slobodne avangardne improvizacije i svrlo slobodnog sludge metal džema. I, da se razumemo, dosta je dobar. Ovo bi zbilja trebalo da se dopadne i metalcima i avangardistima i okultistima, sa svojim teksturalnim eksploracijama (razni sintisajzeri i bas gitara), naglašenim, teškim ritmom i onostranim vokalima. Još i plaćate koliko želite:
https://myaelin.bandcamp.com/album/the-worship-of-samirah

Crowning, screamo/ emoviolence bend iz Čikaga je trenutno na japanskoj turneji sa japanskim bendom Oaktails pa su izdali i split EP, nazvan samo Oaktails Split i, oh, ovo je DOBRO. Crowning su dali dve pesme a one su bučne, ekspresivne, pamtljive, MA ODLIČNE. Sa druge strane, Oaktails imaju svoje dve pesme i to je dramatično i emotivno i stilski vrlo slično američkom bendu, samo sa više japanskog, pa, ludila. MNOGO dobro a daunloud plaćate koliko hoćete:
https://crowningpool.bandcamp.com/album/oaktails-split

Kazahstanski Holy Dragons sviraju skoro trideset godina i imaju dosta izdanja pa ko ih zna, zna šta ga čeka na novom EP-ju, Ветер крепчай. To je ne sjajno produciran ali srčano odsviran heavy metal stare škole, izraza koji je primitivan ali ne neelegantan. Ovo nije pećinski metal već prosto muzika ljudi koji su stasali pre nekoliko decenija i najbolje se osećaju kada prave muziku blisku onome što su slušali u detinjstvu. Evo:
https://holydragons.bandcamp.com/album/ep-2024-2

You're Gonna Die Tonight je prošireni rimejk prvog albuma pensilvanijskih Cheese Industries i mada generalno nemam mnogo vremena za kućne bendove koji stalno remiksuju, remasteruju i prepakuju materijal snimljen na telefonu pre pet godina, ovo je zapravo dobro. Bend je maštovit, pesama je dvadesetdve i to je jedna eklektična smeša metala, semplova i plesnih ritmova, gitarskog nojza, generalne proleterske avangarde. Simpatično je i plaća se samo simbolično i vredi da se čuje ako volite bendove u rasponu od Shit & Shine do Pigface:
https://cheeseindustries.bandcamp.com/album/youre-gonna-die-tonight-2

Na sasvim drugoj strani metalnog spektra su bečki Dragony. Mislim, ako volite ultra cheesy melodični, simfonijski power metal koji peva o zmajevima i drugim fantazijskim motivima, peti album ovog benda, Hic Svnt Dracones je TO, skoro sat vremena, sa dvanaest pesama uz koje vam dođe da se obučete u zelenu čoju, dohvatite verni luk i tobolac sa strelama i krenete iz kuće zaričući se da nema stajanja dok ne oborite svog prvog zmaja. Produkcija je, jebiga, PLASTIČNA, kako je to praktično propis za ovakve bendove, skroz bez dinamike, ali je svirka dobra i bend piše lepe melodije, epske refrene, sve što treba, pa ko voli, nek izvoli:
https://dragonynpr.bandcamp.com/album/hic-svnt-dracones
https://www.youtube.com/watch?v=WVgBFyW0PvA&list=OLAK5uy_k6Vr21_cMQ3R-eUZSSFYFkNpcCWAxLuMU

Manje produkcijski napržen i generalno manje cheesy power metal stiže na trećem albumu estonskih Villain In Me. Ova ekipa sa, evo, trećim albumom u tri godine uspeva da ponudi svu melodičnost koju očekujete i potrebujete od power metala ali u nešto zrelijim, ako mogu da kažem ,,odraslijim" aranžmanima, sa proširenim harmonskim programom, do mere kada mogu da kažem da je ovo kombinacija power metala i alternativnog metala. I ona odlično funkcioniše, Sleepwalking je ploča kojom će biti zadovoljan svaki power metal adikt na epske refrene, klavirske akorde između tvrdih gitara i hrskave, melodične solaže, ali i ona publika kojoj su progresivni rok i metal blizu srca. Fino.
https://villaininme.bandcamp.com/album/sleepwalking

House Of Lords izdaju albume od kasnih osamdesetih i, naravno, dosta i zvuče kao da su i dalje osamdesete. Ovaj bend, vrlo čvrsto ušančen u glam metal formatu ipak uspeva da svoj zvuk evoluira u skladu sa razvojem produkcijskih kapaciteta modernog doba pa je i njihov četrnaesti album, Full Tilt Overdrive, korektan spoj klasičnog hard roka, glam metala i savremenog studijskog zvuka. I to dobrog, House Of Lords, iako upeglani do koske ne zvuče beživotno i mašinski i vokali Jamesa Christiana su i dalje veoma ubedljivi a bubnjar B.J. Zampa pošteno i dinamično trese. Lepo:
https://houseoflordsband.bandcamp.com/album/full-tilt-overdrive

Imajući u vidu da sam pre nekoliko nedelja napravio mikstejp na kome je bila gomila fank-metala iz ranih devedesetih, Irci Dürtbürd su mi legli ko budali šamar. Album Salad Dungeon je pravljen pet godina, i u pitanju je vrlo zrela, vrlo promišljena ploča koja nije samo imitiranje Peppersa iz ranih devedesetih već jedan originalan izraz ,,alternativnog" metala sa zdravom fank osnovom. Mislim, svirka je sjajna, produkcija vrlo dobra, pevanje ima lepu soul notu, ali u prvom planu je kvalitet pesama koje su pune dobrih tema i pažljivo osmišljenih aranžmanskih zahvata. Sjajno:
https://durtburd.bandcamp.com/album/salad-dungeon

Album nedelje, novi album kvarteta Chat Pile iz Oklahome, naslovljen Cool World i dalje ne uspeva da razreši dilemu koju svet ima od njihovog prvenca 2022. godine, naime da li ovi ljudi sviraju noise rock ili sludge metal. Ako pitate Chat Pile odgovor je verovatno gormko ,,DA" a i ja sam njihova prethodna izdanja stavljao u različite sekcije ovih mojih nedeljnih prikaza. Enivej, Cool World je jako dobra ploča noise rocka koji mogu da slušaju i sludge metalci jer je i vrlo heavy i agresivna. No, disonantnost u harmonskom domenu i to da zvukom benda dominiraju bas gitara i bubanj, sa gitarama koje dodaju ,,metalnu" teksturu ovo čini za MRVU više noise rock albumom. Ali, mislim, ODLIČNIM. Pesme su napisane izvrsno, izvedba je vrhunska, zvuk napumpan ali FUNKCIONALNO napumpan i ovo je prosto album koji od početka do kraja slušate napaljeni do daske pa odmah krenete ispočetka:
https://chatpile.bandcamp.com/album/cool-world

Meho Krljic · 19-10-2024, 12:01:27

Satanska količina zanimljive muzike ove nedelje, čak i uz činjenicu da NISAM pisao o novom (posle 53 godine, molim lepo) albumu MC5 a koji je odličan ali odbijam da pišem o pločama koje nisu dostupne preko nekog krštenog onlajn servisa pošto jebeni Spotify u ovoj kući ne promovišemo. Dakle, kad se Wayne i ekipa sete da postoji Bandcamp ili makar stave ceo album na JuTjub, obradićemo. Al do tada, evo šta je DRUGO bilo dobro ove nedelje.

Otvaramo oštro, to jest blek metalom, kako i piše u pravilniku o radu. Verba Serpentis su Austrijanci ali na svom debi albumu, Ophidic Gnosis zvuče praktično kao Poljaci. Dakle, ovo je moderni, melodični, blago melanholični blek metal, ali sa dosta mišića i očnjaka u prvom planu: Zvuk albuma je prilično dobar, takođe, dinamičan i pun, ne izblendovan u nerazaznatljivu muljavinu kako to ume da bude. Ovde bubnjevi pošteno zakivaju a gitare imaju, jelte, PANČ. Vokal takođe odličan i ovo je bend koji zavređuje svaku pažnju:
https://verbaserpentis.bandcamp.com/album/ophidic-gnosis

Za autentično poljski ugođaj tu su Persecutory iz, čekajte, ISTANBULA? Enivej, Persecutory su Turci ali objavljuju za poljski Godz ov War Productions i njihov black death metal i sam zvuči dosta poljski. ZATO SAM SE ZBUNIO. EP The Glorious Persecution je sa svoje tri pesme i agresivan i melodičan, i bije ko peglom u oko i ima prostora za reflektivnije, dostojanstvene momente i to se meni jako dopalo. Solidna i produkcija a turska braća sviraju pobednički, kao da su stvarno Poljaci:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/the-glorious-persecution

Vardoger iz Ujedinjenog kraljevstva sebe vode kao blek metal bend ali njihov EP, isto Vardoger, je barem onoliko post-blek metal, hardcore i posthardcore koliko i blek metal. Pesme su interesantne, raznovrsne, emotivne i sirove, produkcija je jeftina i sve ima miris autentičnog andergraunda. Valjano:
https://vardoger1.bandcamp.com/album/vardoger

Bio sam spreman da mi se finski jednočlani projekat Multa ne dopadne, jer ovo je ipak ,,bend" sa devet albuma u četiri godine, ali, prtz, ovo što ovaj čovek radi je SOLIDNO. Ne sad nešto revolucionarno ali oštar, napadački blek metal sa samo malo eksperimentalne ambicije i pristojnom kućnom produkcijom me je ljudski izvozao na albumu The Amazing Question i, evo, poslušajte:
https://multa.bandcamp.com/album/the-amazing-question

Volite melodični, melanholični a opet pošteno krljački blek metal? Evo, A Union of Spectres je split album dva finska benda, Marras i Aethyrick, oba sa već priličnim diskografskim tragom iza sebe i, dakle, dobar je. Sirov, oštar, pogotovo na strani Marrasa, ali generalno napravljen da idealno spaja melanholiju i agresiju. Prija!
https://aethyrick.bandcamp.com/album/a-union-of-spectres-split
https://marrasblackmetal.bandcamp.com/album/a-union-of-spectres-split
https://youtu.be/K_wI_ADwH9Q

Nisu uopšte loši teksašani Gallóglaigh sa svojim trećim albumom, Fall of Eternity's Throne. Mislim, to je kućni epski blek metal, ali prilično vrhunskog kvaliteta, sa dva čoveka koji prave pesme jedne ratničke ambicije i vrlo solidnog zvuka. Melodično, pristojno producirano, pristojno napisano, nije nužno sasvim po mom ukusu ali je vrlo dobro. Izlazi tek u Novembru ali omiljeni JuTjub kanal je dobio priliku da promoviše ceo materijal:
https://galloglaigh.bandcamp.com/album/fall-of-eternitys-throne
https://youtu.be/uJ7oW9zovsk

Mislim, izvinićete me što sam nemoćan kada vidim debi izdanje brazilskog black death dvojca koji ima tako jebeno ime kao što je Satanicristo, koje je, to izdanje, izdao japanski Sex Desire Records (!!!) i koje se, to izdanje, zove Bastardizing the Holiness a na omotu su dva člana benda benda na groblju, namazani po licima i u ful metal opremi, kako bastardizuju svetost. Pa mislim, tu i ne mora da bude muzike da bih ja ovo preporučio!!!! Bastardizing the Holiness ipak ima četiri pesme primitivnog black death zvuka u klasičnom Belo Horizonte stilu i zapravo su članovi ovog benda veoma iskusne face i svirali su ili sviraju u postavama poput Impurity, Mutilator i legendarnih Sarcófago tako da znate šta ovde dobijate: čistu krtinu.
https://sexdesirerecords.bandcamp.com/album/bastardizing-the-holiness

Debi album belingemskih Venenosum se zove Influence of Spells i to je, tako, neka kombinacija psihodeličnog blek metala sa malo doom i death metala, pa će se nekom već dopasti. Mislim, ja vrlo cenim žanrovski eklektičan pristup metalu na ovom albumu kao i ambiciozne aranžmane od preko deset minuta i to da je produkcija relativno jeftina je dodatni plus jer sve zvuči više tr00. Evo, dajte mu šansu, ima ovde dosta materijala da se u nj zariju zubi:
https://venenosum.bandcamp.com/album/influence-of-spells

Trauma | Divine je drugi ovogodišnji (i uopšte) EP za portugalski dvočlani black-death kombo Ethereal Wound. I odličan je. Ova dva momka sviraju u dosta drugih bendova i imaju lepo razrađene kompozitorske i aranžerske sposobnosti a onda je i snimak profi, sa neživim ali kvalitetno programiranim bubnjem, dosta evokativnih rifova i generalno finom kombinacijom krljačkih, brzih pasaža i gruverskijih, srednjetempaških nabadanja. Odlično je a cena od ,,koliko date" je posebno lep gest jer je ovo mnogo višeg kvalitea nego što bi ta cena, jelte, sugerisala:
https://etherealwound.bandcamp.com/album/trauma-divine

Rumuni Cursed Cemetery su za više od četvrt veka svirke rafinirali svoj zvuk i doselgi jednu osobenu kombinaciju mračnog blek metala i, recimo, doom/ sludge sporosti i težine. Peti album, Magma Transmigration ima izrazito opresivnu, hermetičnu atmosferu ali su pesme napisane da ipak imaju NEŠTO za šta ćete se uhvatiti kao davljenik za slamku da vas crnilo ne odvuče sve do dna (koje se možda, to dno, ne nalazi u ovom svemiru). Četiri pesme, sve duža od duže, solidan zvuk, solidan album:
https://dusktone.bandcamp.com/album/magma-transmigration

Grøft dolaze iz Rusije, ali iz Ufe u Baškortostanu pa i njihov blek metal nema uobičajenu rusku širinu i razmahanost. Debi album (posle nekoliko split i živih izdanja), Герб, nije prostački napisan niti sad nešto drastično ,,sveden", kompozicije su ovde sasvim solidno kompleksno aranžirane ali su uglavnom sklopljene oko jedne jasne teme i njenog razvoja, zvuče prirodno, tenzično, energično, organski i ako ne lekovito a ono bar osnažujuće. Ima ovde malo thrasha, rifovi su svakako u prvom planu i Grøft definitivno zvuče originalno i ,,svoje", sa pristojnom produkcijom i MNOGO toga što imaju da kažu. Vrlo preporučujem:
https://blackenedviolence.bandcamp.com/album/--2

Thousand Crowns su ,,internacionalni black metal bend sa članovima iz Poljske, Francuske, Turske i SAD" ali su u realnosti oni kombinacija blek metala i sludge metala. Ali dobra. Debi EP, Golden Coffin će vam dati svu potrebnu blek metal deračinu i atmosferu, ali i rifove sa onu stranu žanrovske granice, zanimljive aranžmane, još zanimljiviji miks. Thousand Crowns imaju formulu žanrovskog melanža u kojoj za sada svi profitiramo pa urgiram da ih čujete. Ovo su četiri kvalitetne pesme sa dobrom produkcijom a daunloud plaćate po želji:
https://thousandcrowns.bandcamp.com/album/golden-coffin

Njemački Bonjour Tristesse ima četvrti album, The World Without Us i ako do sada niste ozbiljno shvatali njegov kredo ,,blek metal protiv civilizacije", možda sada hoćete. Ima ovde melodije, pa i malo melaholij ali preovladava agresija, nihilistička odlučnost da se završi sa svim jer je bilo više lošeg nego dobrog i sve je to dosta ubedljivo. Jedini član ovog benda, Nathanael, sasvim jasno zna šta radi i šta želi da psotigne i ovaj album je još jedan čavao u TOM lijesu:
https://bonjourtristesse.bandcamp.com/album/the-world-without-us

Katalonski Kreyl na svom debi albumu nude vrlo zle rifove i jedan od najpaklenijih ženskih vokala koje ćete čuti ove nedelje. Obscure Rise of Ancient Eulogy naslovom sugeriše možda visokokoceptualnu muziku ali istina je da Kreyl uglavnom krljaju bez milosti, nudeći skoro pankerski jednostavan ali zapravo zreo, pročišćen blek metal koji se ne zajebava sa ,,post" i ,,gaze" konceptima nego GAZI. Pevačica Eris Nocturna Aura je svojevrsna institucija italijanske blek metal scene, ima i sopstveni solo projekat i interesuju je i vizuelne umetnosti, ali pevanje na ovom albumu je kao da vam je pakao ušao u kuću A ONDA SE ISPOVRAĆAO od straha. Predobro je:
https://kreyl.bandcamp.com/album/obscure-rise-of-ancient-eulogy

Idemo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. I, evo španski stoner-doom retko razočara pa tako ni Santa Planta iz Madrida na albumu From the Trails of Desire. Ovaj rodno mješoviti trio svira sporu, elegantnu muziku koja ima svu emociju doom metala ali uz svu slobodu i spontani groove stoner roka. Zvuk nije prebudžen i veštački ,,otežavan", pesme su melanholične i hipnotične, hemija svirke je na visokom nivou. Baš mi je prijalo:
https://santaplanta.bandcamp.com/album/from-the-trails-of-desire-2

Sheepfucker and Kraut je pamtljivo ime a bend dolazi iz Sofije i cepa prijatan rokenrol sa malo psihodeličnih prelviva. Album Bring Your Sheep je prevashodno kolekcija dobrih, poletnih, gruverskih rokenrol komada sa hrskavim gitarama, melodičnim, odličnim pevanjem, i heavy dimenzijom koja svemu tome daje malo debljine ali nije pornografski prenaglašena. Odlična braća Bugari, ne propustiti:
https://sheepfuckerandkraut.bandcamp.com/album/bring-your-sheep

Meksički Teonanácatl su više prog-rok nego hard rok, ali njihov EP Teonanácatl sa svoje četiri pesme donosi dovoljno heavy gruva da svi budemo srećni. Ovo je vrlo VRLO dobar materijal sa perfektnom svirkom, sjajnim temama i rifovima, odličnom kombinacijom gitara, klavijatura, violine i solidnog pevanja i sve to izmiksovano da bude prijatno i nenaporno za uši. Jednom rečju SJAJNO a cena od koliko VI date je neodoljiva:
https://teonanacatl.bandcamp.com/album/teonan-catl

Deserts of Mars nisu sa Marsa ali jesu iz pustinje, one teksaške. Tako i album Dead Planet Exodus zvuči propisno pustinjski psihodelično i gruverski nadareno, sa svojim abrazivnim zvukom i zapaljivim temama. Rokenrol koji ovaj bend svira kršten je i sa ,,Mars Metal" i mada Deserts of Mars imaju meru eksperimentalnog u svojim kompozicijama a i album je konceptualnog tipa, u prvom planu je DOBRA ROK MUZIKA. I to je svešto treba da znate. Malo muljav zvuk može eda zasmeta picajzlama, ali ostali će uživati:
https://desertsofmars.bandcamp.com/album/dead-planet-exodus

Brazilski proizvođači prljavog, podrumskog doom metala Void Tripper su upravo najavili svoj novi album, koji će izaći naredne godine, EP-jem Sludgehammer koji ima sjajno ime i samo dve pesme. Ali to su dve teške, gruverske komadine psihodeličnog doom metala kao ispale iz Iommievih brkova dok se drogiran brijao nekog mračnog jutra 1973. godine i ko to može da ne voli? Only fucking assholes, eto ko!
https://voidtripperdoom.bandcamp.com/album/sludgehammer

Psychotic Reaction su ekipa iz Oklahome inspirisana stvarima u rasponu od MC5 i The Stooges do H.P. Lovecrafta i Georgea Orwella. Kako to zvuči, zapitaće se sada svaki dobronameran građanin ove zemlje, ali, mislim, naravno da zvuči kao garažni pank sa naglašenom heavy psych dimenzijom. Album Dystopian Anthems for Lotus-Eaters već i svojim imenom jasno ukazuje kakva će biti muzika i ona je baš po meri tog ukaza: lepljiva, heavy a poletna i zarazno-zabavna. Ne propustite:
https://savagemagicrecords.bandcamp.com/album/dystopian-anthems-for-lotus-eaters

Black Elephant su Italijani koji spajaju fuzz rock i eteričniju psihodeliju. Album The Fall of the Gods je bluzirana ploča kosmičkog gruva i melodičnih, diskretnih vokala pored treperavih, psihodeličnih gitara i to da bend na nekoliko mesta na albumu (recimo na naslovnoj pesmi) postiže efekat bestelesne ekstaze nije mala stvar. Ploča koja je heavy kad to treba da bude i diskretna kad TO treba da bude ali koja nikada nije ni odglumljena ni nesigurna u to ŠTA treba da bude:
https://smallstone.bandcamp.com/album/the-fall-of-the-gods

Aeternal Chambers iz Ujedinjenog kraljvestva su kao Godspeed You! Black Emperor koji sviraju post metal. Dakle, instrumentalno, bučno, emotivno, NEBESKI. Lepo je to i mada nije sad nešto ORIGINALNO, mislim da EP Aeternal Chambers sa četiri poduže pesme ima vrlo prijatne i distinktne teme a da ih bend razvija na dostojanstven način. Ni zvuk, kad se sve uzme u obzir, nije rđav i ovo je meni bilo iznenađujuće prijatno, kinematično iskustvo:
https://aeternalchambers.bandcamp.com/album/aeternal-chambers

Malezijski Faust (stvarno? Faust? U 2024. godini? Deco?) sviraju ,,eksperimentalni sludge metal" a što je kao normalan sludge metal samo sa više efekata na gitarama i vokalima. I ja to podržavam, jelte, EP Godscent Miserie je vrlo ugodna kombinacija gruva, mikorofonije, melodičnog pevanja i solidnih, hrskavo faziranih rifova. Znaju ovi ljudi šta rade, iako su uzeli jedno od najikoničkijih imena u svom rokenrolu kao da su se juče rodili.
https://bloodyfaust.bandcamp.com/album/godscent-miserie

Francuzi Sheraff zvuče dosta dobro da debi EP-ju Concrete by the Ocean, sa tri pesme hipnotičkih gitara i pristojnog gruva. Ovo je stoner rok koji voli psihodeličnu dimenziju fuzza i doom rifa i mada se na vokale malko treba navići, mislm da je doom dimenzija u pevanju na kraju vrlo simpatična. Dobro ovo trese i bend valja slušati i podržavati ne najmanje i jer ovaj daunloud daju po ceni koju sami smislite:
https://sheraffband.bandcamp.com/album/concrete-by-the-ocean

Unamoto su dva momka iz Španije koji krljaju solidan stonrer-thrash ili već nekakav spoj stoner roka, alternativnog roka, grandža. EP Tiempo cero je dosta krljačka ponuda sa dinamičnom, razigranom muzikom, pankerskim pevanjem i zaista puno energije. Nešto kao da ste spojili Jane's Addiction i Lightning Bolt i rekli im da sviraju stone rok. Odobrava se:
https://unamoto.bandcamp.com/album/tiempo-cero

Metal Night '24 je, naravno, butleg kompilacija metal (ili bar ,,metal") pesama koje su ove godine na turneji svirali King Gizzard & The Lizard Wizard. Pesama ima dvadeset i svi omiljeni hitovi su tu (Mars for the Rich, Superbug, Flamethrower, Organ Farmer, Motor Spirit, Hell, Supercell itd.), zvuk je vrhunski i ovo je – POGOTOVO po ceni od koliko date – još jedna prilika da uživate u magiji najboljeg aktivnog rokenrol benda na svetu:
https://unlitmoon19.bandcamp.com/album/metal-night-24

,,Doom jazz" je jedna od najizlizanijih dosetki u avangardnom metalu, kao, dodate saksofon preko nekih generičkih doom rifova i OPA odmah o vama pišu ozbiljne publikacije i zovu vas na new music festivale. No, evo, britanski Five the Hierophant je kroz samopregoran, prilježan rad nekako došao do forme koja nije puki džem sešn u kome niko nikog nije uvredio ali ništa vredno pamćenja nije ni napravljeno, pa im je novi album, Apeiron, prilično ptika i ugodna afera. Mislim, ovo je doslovno instrumentalni, džemerski doom/ stoner sa saksofonom koji svira teme preko prijatnih, kinematskih rifova, ali je sve napisano vrlo dobro, miks je lep, master dinamičan i bend je dostigao jednu zrelu formu u kojoj kombinovanje čistog istraživanja teksture i zvuka sa snolikim gruvom zvuči kako treba. Veoma sam zadovoljan:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/apeiron

Good Things Happen to Bad Demos je igra rečima koju ćete shvatiti samo ako znate da na TOM demo snimku kalifornijskih Earth Abides ima i pesma Good Things Happen to Bad People. Enivej, iako je ovo dakle zvanično demo, zvuk je profi, svirka odlična a muzički pričamo o stoner roku koji ne hvata samo na snagu i težinu već ima i malo suptilnosti u aranžmanima, ima dobre rifove, fin gruv. Plaćate koliko hoćete za četiri pesme lepog rokenrolanja:
https://earthabides.bandcamp.com/album/good-things-happen-to-bad-demos

Bend se zove Funeral a album Gospel of Bones pa znate da je ovo doom metal. OK, Norvežani sviraju od 1995. godine i sva je verovatnoća da ih već poznajete. Do ovog, tek šestog albuma bend je svoj zvuk rafinirao do kombinacije doom metala, folka i gotike i meni to zvuči JAKO DOBRO. OK, sam miks je možda ne uvek idealan ali ima tu puno različitih instrumenata i pesme su dinamički veoma raznovrsne u smeni violina i gitara, akustike i distorzirane elektrike. Vokali su gotovo operski teatralni i sve u svemu ovo je DOBAR PROVOD, sa pesmama napisanim vrlo ambiciozno i bendom koji ih izvodi sa maksimumom ubeđenja:
https://funeraldoom.bandcamp.com/album/gospel-of-bones

Nizozemski Hell Valley High su ove godine već imali solidan EP, a sada je tu album Welcome To Hell Valley i još devet pesama radio-friendly stoner/ hard roka. Bend je dobar i pesme su dobre, produkcija je previše ravna za moj ukus jer su gitarski rifovi i harmonije zanimljiviji nego što uvo uspeva da registruje zbog sve te preglasne pucnjave ali ljudi onda hvataju na refrene koji su maltene ko Bad Religon kad bi svirali stoner rok i bude to fino:
https://hellvalleyhigh.bandcamp.com/album/welcome-to-hell-valley

Muško-ženski trio iz Denvera, Oryx ima vrlo heavy ali i reflektivno-melodičan album pod naslovom Primordial Sky koji sa četiri pesme, hipnotičkim gitarskim rifovima i puno ponavljanja slušaoca efektno izmešta iz tela i vodi negde, na neko mesto daleko na nebu. Oryx sviraju duže od decenije i ovo im je peti album i osim prebučnog masteringa nemam ni jednu zamerku na ovo zrelo, glasno ali dostojanstveno delo blackened sludge metala:
https://oryx.bandcamp.com/album/primordial-sky

Certain Death iz Njujorka i pored pretećeg imena sviraju vrlo ugodan hard rok/ proto metal sa malo garažnog šmeka i to je mojim ušima vrlo prijalo. Ko voli '70s rokačinu uživaće i u albumu Strange Garden sa njegovom old school produkcijom i pamtljivim, karakternim pesmama. Slušajte samo kako gitare dobro zvuče kada nisu proterane kroz dvadeset kompresora, kako je bas prominentan a topao, kako muzika ima prirodnu dinamiku i kako se bluzerska osnova organski razvija u tenzičniji rokenrol. Jako dobro, jako se preporučuje:
https://youtu.be/VDPZDDHuGo4

Organs Vs Space Shepherds je, jelte, čeoni sudar dva irska heavy psych jam benda. Organs su više ,,post" u zvuku, u smislu da imaju i saksofon i vole da u psihodeliju udeni i malo free jazza. Imaju dve duge pesme. Space Shepherds imaju samo jednu i ovo je klasičniji heavy psych džem, ali sve je to na gomili dobro, hipnotično, psihodelično i nemate šta da mislite (sem da li da album kupite od Organs koji ga naplaćuju fiksno ili od kolega koji vam daju da sami odredite cenu):
https://organsbelfast.bandcamp.com/album/organs-vs-space-shepherds
https://spaceshepherds.bandcamp.com/album/space-shepherds-x-organs

Kao što smo prošle nedelje pominjali, Cortez su spremili novi album za ovu godinu (prethodni je izašao još 2020.) i evo ga sada, naravno za kalifornijski Ripple Music. Bostonski stoner rokeri ovde rokaju za sve pare nudeći lepljive, bluzerske rifove i OPASNO zarazne refrene, cepajući žestok gruv koji spaja doom metal, hard rock i heavy metal i nudi vam muziku uz koju je teško i da se sedne a kamoli da se kao nešto kulira i meditira. OK, ima stoner roka koji se najbolje sluša ležeći, ali Cortez ne sviraju to, ovo je da se skače, šutira, skandira i peva uglas:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/thieves-and-charlatans

E, dobro, sada idemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Pa nek crknu dušmani. Decadence iz Vankuvera osnovani su krajem osamdesetih ali su se posle snimljenog prvog demo snimka raspali pa su se ponovo aktivirali 2018. godine. I ima tu jedan album, jedan EP, i evo sada drugi EP, naslovljen Valtivar. Bend svira u starinskom ključu kombinovanja thrash metala sa malo panka i meni je to, naravno, jako simpatično i instant drago. Nije ovaj materijal NAROČITO maštovit ili originalan, pa je to možda malo njegov nedostatak, a i produkcija je tanušna ali opet i to nekako ima šarma sve na gomili:
https://decadence13.bandcamp.com/album/valtivar

Division Mortality je drugi album grčkih trešera Speedrush i prijatan je. Speedrush svirau thrash sa malo više truda oko rifova i tema, pazeći da njihova ozbiljno agresivna muzika ne bude monotona pa su pesme napisane stručno, sa puno aranžmanskog kvaliteta u izlogu, odličnom produkcijom, vrhunskom svirkom celog benda. Volim kada thrash metal bend uspeva da zvuči progresivno a da istovremeno akcentuje brzinu i prodornost kao primarne thrash osobine. Sjajno:
https://speedrush.bandcamp.com/album/division-mortality

Ako baš ne možete bez prljavog black-speed-punka koji se bavi samo važnim pitanjima u životu, kao što su promocija satanizma i egzibicionizma (ženskog) onda imate sreće jer je novi Sexorcism pred nama. Ovaj jednočlani njemački projekat je baš onako sirov i uvredljivo eksplicitan koliko se nadate, u njemu nema ni TRUNKE suptilnosti, ali Altar of Lust je uz sve to dosta dobar materijal sa osam pesama poštenog, prostačkog testerisanja:
https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-180-sexorcism-altar-of-lust

Švajcarci Akroasis se u svojim tekstovima bave grčkom mitologijom pa njihov thrash metal dobije i po koji neočekivani harmonski preliv, sa grčkim ali i bliskoistočnim elementima. Drugi album ove postave, Hubris je pitak i pristojan, negde između umivenijeg thrasha i svedenijeg melodičnog death metala. Ne sad nešto PREVIŠE po mom ukusu (vše gruva, manje brzine nego što ja volim) ali dobro napisano, dobro svirano, dobro producirano:
https://akroasis.bandcamp.com/album/hubris

EP War for Peace geteborških thrashera Ominum je bio dobar i prošlog Decembra, a sada je reizdat u deluks verziji sa dve bonus pesme i ovo je odlično. Produkcija je izvrsna, pesme su i dalje veoma dobro napisan moderniji thrash izmešan sa malo melodeatha a dva ,,nova" komada momački šamaraju. Vrlo lepo:
https://ominumthrash.bandcamp.com/album/war-for-peace-deluxe

Finsko-švedski Obnoxious Youth imaju ime kao da se radi o nekakvom pank bendu ali ovde je pank tek možda na četvrtom mestu iza speed, heavy i black metal elemenata. Enivej, dobro je to, onako, old school, malo divljački a malo i melodično, a da sve zvuči nekako iskreno, neposredno, bez kalkulacija čak i kada pesme (kao recimo naslovna) odu u skoro disko smeru. Treći album ovog projekta, Burning Savage je zabavna, sirova ali ne prostačka ploča za svakog ko ceni metal koji NE zvuči kao ispao iz dizajnerskog studija već koji odiše proleterskim šarmom i divnom inspiracijom što dolazi od muke. Sjajno:
https://obnoxiousyouth.bandcamp.com/album/burning-savage

Wrath Hammer iz Indijane sebe opisuju kao ,,cross over" bend ali ovo je VRLO metaliziran hardkor sa dosta thrash metala u sebi i zvukom modernijeg tipa. No, valjano je to. EP Dame Tu Alma ima šest pesama koje mahom ozbiljno tuku i mada je tempo uglavnom sporiji i srednjiji, ima to šarma i šmeka i svega što treba:
https://wrathhammermetal.bandcamp.com/album/dame-tu-alma

Ne znam ko je Paris Zografos i gde je bio celog mog života, ali njegov pank-metal je zapaljiv. Εκκένωση Σάπιου Εαυτού je kolekcija jebeno revolveraških pesama koje zvuče kao da Motorhead, Slayer, Misfits i Dwarves prave najjaču žurku u kraju. A pritom je i produkcija solidna a kompozicije iznenađujuće pametne. Šok za sistem a taj sistem je moje srce.
https://pariszografos.bandcamp.com/album/-

Ženski pank kvartet iz Denvera, Rotten Reputation je odlučio da zatvori firmu pa je The Forest ,,album za sahranu", i dok ga slušamo treba da čujemo kako se bend i zvuk raspadaju. No, ovo je šarmantan, atmosferičan horor pank, lo-fi ali žustro rađena muzika kao za neke filmove strave snimane jeftinim telefonima, sa dosta karaktera, pa i melodije. Ukusno:
https://rottenreputation.bandcamp.com/album/the-forest

Telavivski Death In Your Yard je krosover hardkor bend sa stavom koji je naprosto prelep, a dokučićete ga i iz naziva aktuelnog EP-ja: Fuck Mid-Tempo Hardcore. Bend se štaviše iz Izraela preselio u Češku a i intro za ovo izdanje govori o važnosti očuvanja radikalnih stavova nasuprot životu koji od nas traži sve više kompromisa kako starimo. Enivej, muzika je brzi, agresivni krosover, naravno, i odlična je:
https://youtu.be/-8Bg2JljRrc

Prethodna izdanja švedskih Riksrevisionen su bila čist D-beat hardcore, pa je i novi EP, Förruttnelsens tid manje više isto to, sa možda MRVICU više thrash metala ali pre svega u zvuku. U svakom slučaju, ovo su četiri pesme lepo produciranog d-beat krljanja sa jednostavnim rifovima, finim tempom, bez izmišljanja tople vode i ikakvih novotarija. Razvaljuj!
https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/f-rruttnelsens-tid

Deriva Dal Trauma je split EP italijanskih Deriva i Trauma. Ovi prvi se klasifikuju kao ,,whatcore?" što znači da njihov hardcore thrash ima više melodije i širi atmosferski, jelte opseg od proseka koji smo navikli da očekujemo. Dobri su ali su mi Trauma još bolji jer je njihov thrashcore ,,običan" u žanrovskom smislu ali su pesme napisane fantastično i dižu pritisak na opasne vrednosti posle tri takta. Sve na gomili VRLO DOBRO:
https://deriva999.bandcamp.com/album/deriva-dal-trauma-split

Novi Fractured je pred nama i momčad iz Vrbasa među kojom jednu gitaru svira i Beograđanin Elio Rigonat nastavlja sa pobedničkim nastupanjem. Severna Furija je EP sa četiri pesme VRLO tvrdog thrashcore zvuka razbijačkih gitara, moćnog vokala, neumoljivog ritma. Ovo je ODLIČNO sa koje god strane da se gleda i nadam se da dobija i međunarodnu pažnju kakvu zaslužuje.
https://fracturedhc.bandcamp.com/album/severna-furija
https://eliorigonat.bandcamp.com/album/severna-furija

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 19-10-2024, 12:01:54

Rotten Disgust iz El Pasa baš krvnički zakivaju na EP-ju prigodno nazvanom Desert Death. Teksaška momčad je u osnovi metalizirani hardcore sastav ali sa dosta thrash i death metal elemenata, a pesme su i pored izražene agresivnosti i dovoljno pametne i dovoljno raznovrsne da se ovaj materijal od pet komada lako proguta i svari. Težak, debeo zvuk, jaka udaračina:
https://rottendisgusttx.bandcamp.com/album/desert-death

Australijanci Discount Code sa svojim demo snimkom Demonstration demonstriraju naklonost starim formama. Ovo je osam pesama krvoločnog udaranja, od kojih samo jedna ode preko dva minuta. Thrascore, powerviolence, kako god da ovo nazovete, njemu je svejedno jer GRIZE. Dobra svirka, dobar zvuk, bolesna atmosfera, a daunloud plaćate po želji:
https://teamglasses.bandcamp.com/album/demonstration
https://discountcode.bandcamp.com/album/demonstration

Kad smo već kod powerviolencea, Weeping iz Nju Džersija svoj zvuk zovu ,,Depressive Homicidal Death Metal" ali je to u suštini powerviolence sa nižim štimom, par flažoleta u rifovima i ponekim slemom. Debi album Spiritual Barbarism je takođe korektno naslovljen jer ova muzika, spakovana u kratke pesme i vrlo agresivan zvuk, apsolutno varvarski nastupa prema slušaocu i na nišan stavlja ne samo njegove uši već i duh. Ima da se lomi, ali ova je lomljava veličanstvena:
https://weepingdeath.bandcamp.com/album/spiritual-barbarism

Ima nepristojno mnogo bendova sa imenom belljar (ili Bell Jar) a ja ne znam ni šta ta reč znači. Enivej, OVAJ belljar je iz Tenesija, a demo snimak Fall Demo 2024 je ODLIČAN. Žustra, metalizirana hardcore svirka sa dobrim gruvom i dosta brzine, zajebana žena za mikrofonom, dobro napisane, atmosferične pesme i solidna produkcija, nemate šta da mislite:
https://belljarhxc.bandcamp.com/album/fall-demo-2024

Indonežani Project Error sviraju krosover i imaju pesmu Kill Yourself, a ona NIJE obrada SOD. Samo ukazujem. Enivej, EP Fight For Freedom ima pet pesama brzog, energičnog krosover zvuka sa pristojnom produkcijom i potrebnim minimumom originalnosti u izrazu. Ključno je da je ovo žestoko, da ima jak tempo i da bend ume da iznese sve to sa profi kvalitetom svirke:
https://projecterror.bandcamp.com/album/fight-for-freedom-ep-24

Duo Young At Heart (za koji mislim da je iz Oregona) vrlo naglašeno ispisuje i izvikuje ,,Straight Edge Forever" diljem svog izdanja, EP-ja The Misery Persists, ali se ta dva lika i slikaju sa pištoljima i debelim lančugama oko vrata pa ovo nije Straight Edge naših, jelte, otaca. Ali je ovo i vrlo solidah materijal ako volite metalizirani, razumno gangsterizovani ali ipak raznovrni i dinamični mošerski hardkor. Ima ovo i identitet i karakter i nije samo kopipejst poznatijih bendova, jedino što ne vidim da može da se kupi daunloud a da se ne kupi kaseta. Ali dobro je:
https://xyoungatheartx.bandcamp.com/album/the-misery-persists

Uprkos japanskom imenu (koje označava svet zla tj. demona), Makai su Francuzi a uprkos tome što su Francuzi sviraju grindcore. Šalim se, šalim se, ima već istorijskih presedana francuskog grajnda, sa nekima sam delio kasete pre mnogo godina, i, enivej, Makai imaju EP sa svega pet pesama, isto Makai i ovo je haotičan, jeftino snimljen ali nekako simpatičan old school grindcore. Sve smo to zaista čuli pre tri decenije, ali PRIJATNO je. A i daunloud plaćate koliko hoćete i lepo je:
https://makaigrindcore.bandcamp.com/album/makai

Iako njemački Final Heartbeat, kad ih čujete skoro da zvuče kao jednočlani, kućni bend, oni ipak imaju, tvrdi se, više članova. Enivej, modus operandi je prepoznatljiv: ovo je goregrind bend koji je od 2022. godine do danas izbacio više od šesnaest izdanja, tako da, ako volite jednostavan, prljav goregrind u kome se, iskreno, ni ne čuju rifovi, ali postoji NEKAKVA moć koju bend uspešno koristi da čoveka drži uz sebe, ovo, dakle, EP sa četiri pesme naslovljen Gore over Glory, vredi čuti. Plaćate koliko hoćete:
https://finalheartbeat.bandcamp.com/album/gore-over-glory

Čileanci Nefasto imaju dve pesme crust/ death metala na EP-ju FARMACOS / CEMENTERIO DE ELEFANTES. Ništa originalno, ništa novo, ali DOBRO, ovo je autentično, prljavo ali dovoljno disciplinovano napravljeno, sa mnogo prelepe zlovolje i krljačke ambicije, pa ne mogu sem da pohvalim:
https://nefastodoomcrust.bandcamp.com/album/farmacos-cementerio-de-elefantes

I Misanthropic Aggression iz Atlante su negde između crusta i death metala, ali bogami debi album, Insect Politics ima i grindcore oštrinu. Ovo je sve naravno vrlo agresivna muzika, ali je i nekako duševna, vidi se da se bavi ozbiljnim temama i to što je po formi nekako razoružavauće prosta joj je veliki plus. Pesme nisu ni prekratke, da se mi razumemo, ali ova dva čoveka se trude da vam angažuju pažnju što bolje mogu. Meni fino:
https://misanthropicaggression.bandcamp.com/album/insect-politics
https://borisrecords.bandcamp.com/album/insect-politics

Rodno mješoviti šampioni iz Masačusetsa, Escuela Grind imaju novi album, Dreams on Algorithms i mada njihova muzika nikada nije bila čist grindcore, nikad ga nije ni IZDALA. Pa tako ni sada. Ovo je deset pesama preko dva i tri minuta negde između grindcorea, sludgecorea, death metala i, eh, ne znam, postahardcorea? Mislim, ovo jebe keve, krlja baš pošteno ali malo metalkor šmeka se tu provuče (Kurt Ballou je, na kraju krajeva, ovo producirao) a onda bude i po neki klin vokal. No, pesme su odlično napisane, Ballouov zvuk je hrskav i moćan i bend ne razočarava ni na jednom planu, naprotiv. Kolje:
https://escuelagrind.bandcamp.com/album/dreams-on-algorithms

Nekako se tu prirodno nadovezuju Contrition iz Čikaga sa EP-jem Pariahs a koji ima tri pesme, recimo, blackened sludge grinda. Mislim, ne znam, pesme su preko četiri minuta i imaju svu andergraund sirovost koja vam treba kada ne znate da li da zaplačete ili da se samoozledite, a opet su i zrelije, sofisticiranije, manje usredsređene na žanrovske obavezne sastave i zvuče skoro... poučno. Jako dobro:
https://contritionchicago.bandcamp.com/album/pariahs

Necröth nisu isto što i Necrot (mislim, NARAVNO) već je to jedan brazilski grindcore bend sa old school zvukom i pesmama, koji me najviše podsećaju na zemljake Rot. EP Na contramão do mundo moderno nije neka revolucionarno dobra ploča ali je pitka i, sa svojih deset kratkih pesama i toplim studijskim zvukom, sasvim lepo proleti:
https://necroth.bandcamp.com/album/na-contram-o-do-mundo-moderno

Ahh, Captain Three Leg imaju novi album i kogod da voli old school grindcore/ powerviolence krljačinu, sa tekstovima pisanim pre trideset godina, dok je bend još bio u školi, uživaće u ploči Satan Murder Suicide. Ovo je, iako sasvim retro i sirovo do koske, istovremeno i prelijepo jer odiše autentičnošću i karakterom koji nedostaje ogromnom broju savremenih grupa. Užitak:
https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/satan-murder-suicide

Šveđani Bastard Priest sviraju death metal sa velikom količinom D-beat hardkora u svom DNK. Dakle, jelte, normalan švedski death metal. Novi EP Doomed to Decay je odlična, jako prijatna old school swedeath krljačina, sa dve pesme opake svirke i mračnih, zlih rifčina. Nema greške, samo šutiranje:
https://bastardpriest.bandcamp.com/album/doomed-to-decay

Tu su onda poljsko-meksički Helltenced sa svojim debi albumom, Back Stab Effect. Ovo je melodični death metal sa dosta thrash žustrine u svojoj osnovi ali koji me je najviše zaintrigirao zbog svoje pevačice, Etell Melendez iz meksičkog melodeath benda Archetype. Melendezova ima odličan ,,srednji" vokal i koliko god da Poljaci u Helltenced ispod nje soliraju udarajući u tanke žice i tražeći umiljate gitarske harmonije, njena brutalna izvedba nosi album. E, sad, dvanaest pesama je stvarno mnogo ali ako ste skloni melodeathu koji je relativno pravolinijski usmeren i ne smara iluzijama da je to simfonijska muzika, i ne smeta vam dosta nedinamična produkcija, ovo je, mislim, sasvim fino:
https://helltenced.bandcamp.com/album/back-stab-effect-2

Italijanski trio Orki nije sad nešto originalan u svom death metal izrazu, naprotiv, ovo je sirovo, nerafinirano i divlje, kao da su mačke naučile da sviraju pa se iživljavaju na instrumentima, ali nekada nam je i to potrebno! EP Deception of Hate ima intro i četiri pesme, agresivnu svirku i prštavu produkciju i ne preteruje ni sa dužinoim ni sa filozofiranjem pa je VRLO probavljiv:
https://orkideathmetal.bandcamp.com/album/deception-of-hate

Čileanci Wrathprayer su na ivici blurcore apstrakcije sa zvukom na svom drugom albumu, Enkoimeterion. No, ako se napregnete, čuju se ovde ti bestijalni rifovi i promene ritma. Ovo je death metal koji prezire studijsku ulickanost i radije se odlučuje za zid buke i to je, da se razumemo, sasvim okej. Nije lako al je lepo:
https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/enkoimeterion

Danski bendovi Chaotian i Deiquisitor i sami nude dosta bučan, lo-fi death metal na svom neimenovanom split albumu. Ovo je nepokolebljivo i bestidno andergraund, ali nije amaterski, imamo dakle na programu propisne mošerske ritmove i krljanje. Sve bez aditiva i veštačkih boja:
https://deiquisitor.bandcamp.com/album/deiquisitor-split
https://chaotian.bandcamp.com/album/chaotian-deiquisitor-split-2

Novozelanđani Extorted su pre neku godinu već imali EP naslovljen Trash Metal (dakle, ,,trash", ne ,,thrash") ali debi album Cognitive Dissonance im je sve sem smeća. Ovo je dosta, dakle kvalitetan, pomalo i ,,tehnički" thrash/ death metal po uzoru na, jelte, Death i bendove te generacije, napisan pažljivo, odsviran kvalitetno i produciran dosta dobro. Pevač Joel dosta podseća na pokojnog Chucka po vokalnoj tehnici a i tekstovi imaju sličnu filozofsku ambiciju pa je ovo jedan vrlo ukusan, vrlo lak za preporučiti debi album dobre muzike:
https://extorted.bandcamp.com/album/cognitive-dissonance

Njemački Reckless Manslaughter na svom četvrtom albumu, Sinking into Filth zvuče baš kako očekujete nakon ovakvog naslova: štrokavo, ložački i old school. Nije neko iznenađenje, naravno, kad znamo da ovo izdaje Fucking Kill Records, Chris svakako nije izdavač zainteresovan za moderne trendove i ukrštanja death metala sa metalkorom i power metalom. Reckless Manslaughter su, zato, staromodni po dispoziciji ali vrlo kvalitetni u izvedbi, sa ubedljivom svirkom i dobrom produkcijom. Ako volite ,,pećinski" death metal, sa jednostavnim, neodoljivo pokretačkim rifovima ali i po kojom zabavnom solažom, ovo je bend za vas:
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/reckless-manslaughter-sinking-into-filth

Vrlo su prijatni i Australijanci Destruktor na svom trećem albumu (za petnaest godina objavljivanja albuma i za 27 godina rada), Indomitable. I ovo je old school death metal sa ugodnom rifaškom osnovom i vrlo tečnoms virkom. Aranžmani su gruverski sa lakim prelazima iz tempa u tempo a što sve nose ti dobri, prijemčivi rifovi, lepršavom svirkom, dobrim zvukom. Destruktor su ljudi velikog iskustva i pisanje dobrih pesama je za njih naprosto očekivan kvalitet, i mada ovaj album ne probija nikakve granice žanra, pa čak ni granice koje je ovaj bend do sada dodirivao, on je svejedno odličan i veoma se preporučuje svakom ljubitelju death metala:
https://destruktor.bandcamp.com/album/indomitable

Nekrowersum je debi album za poljski Necrosys, bend smešten na udobnu satanističku sredinu između black i death metala. Ovde onda dobijate i klasične blek metalske ekspresije sa tritonusima i hrapavim, vrištavim vokalima ali i propisne death metalske moš-rifove i solaže. Bend je vrlo ubedljiv u svirci i mada pesme po imaginativnosti variraju, generalna tekstura albuma je prijatna i lepo to curi. Sedam pesama propisnog metala, sasvim pristojna produkcija, plus odličan omot, IMA OVO DOSTA ADUTA:
https://maraproductions.bandcamp.com/album/nekrowersum

Gozer iz Liona se trude da izgledaju namršteno i ozbiljno na omotu EP-ja Gozer, ali izgledaju pre svega simpatično. Pa je takva i muzika – dve pesme deaththrash krljanja bez ikakve velike reinvencije žanra ali pošteno, znojavo i sa prihvatljivo dobrim zvukom. Plaćanje po izboru:
https://gozer666.bandcamp.com/album/gozer

Oklendski Wroht su zanimljivi jer se trude da spoje gruverski moš-zvuk sa malo progresivnijim death metal, jelte, stremljenjima i rezultati su dosta originalni. Drugi album, Dissolution, šest godina nakon prvog je ozbiljna ploča sa dosta atmosfere i truda oko dinamike u pesmama, pa i pored vrlo tvrde produkcije bend zvuči sofisticirano i pustolovno a da se ne odmiče od propisne death metal krljačine:
https://wroht.bandcamp.com/album/dissolution

Slovački Brain Dealers su mnogo manje ,,progresivni", mnogo više bliži nekakvom old school idealu death metala. Album Parazit, njihov prvenac posle jednog EP-ja od pre dve godine je trešerska, pravolinijska ploča death metala koji hvata na šarm i rif, bez nekakvog razmetanja sa originalnim aranžmanima i progresivom. Ovde se ide na mišiće i sve što je dobro je zbog toga dobro a i sve što nije dobro zbog toga nije dobro. Meni je simpatično:
https://braindealers.bandcamp.com/album/parazit

Armus iz Portlanda (ali u Mejnu) imaju death metal rifove i štim, ali muzika im je zapravo komunikativnija na ime vokala koji je razgovetan. Ne ,,melodičan", ovaj čovek uglavnom izgovara stihove kao da je pod ozbiljnim stresom, ali to sve albumu Armus, debiju za ovu ekipu, daje jednu neposrednu, pankersku notu. Uz vrlo solidan rif rad i svirku, te pristojnu produkciju koja nudi hrskave gitare i dobar gruv, Armus su zapravo veoma ugodna ponuda za old school death metal publiku:
https://armus-maine.bandcamp.com/album/armus

Pank i death metal su se udružili i na novom EP-ju poljskih Distrüster. Ovo je naravno, klasičnija kombinacija d-beat ritmova, jednostavnih aranžmana, blastbitova i death metal vokala. No, radi to svoj posao. Distrüster su relativno nov bend ali su kvalitetni, imaju sirov pčd school zvuk i debi album koji se meni vrlo dopao pre dve godine, pa mi je i EP Obscurum Per Obscurius odličan, sa sve dva eksperimentalna remiksa na kraju. Moš iz treš itd:
https://distruster.bandcamp.com/album/obscurum-per-obscurius

Spasmodia iz Mumbaja su na svom debi albumu, Insatiable Barbarity, decidno u modusu old school brutal death metala, preciznije, kao imitatori Cannibal Corpsea i Dying Fetusa sa početka veka. Meni je to, da ne bude zabune, krajnje simpatično i mada je ploča skromno producirana i nema neke sveže ideje, njena pravoverna brutalnost i lojalnost hromatskim rifovima – pa makar se pola njih ne razumelo u svom tom muljanju – je nekako razoružavajuća. Krlja se:
https://spasmodia.bandcamp.com/album/insatiable-barbarity

Ali debi album finskih Ashen Tomb je ONO PRAVO. Ecstatic Death Reign je razarački death metal koji uzima klasični skandinavski, old school zvuk i sa njim radi divne stvari, pišući pesme koje su na momente PORAZNO jednostavno zamišljene ali ŠAMPIONSKI odsvirane. Mislim, slušajte rif koji nosi prvu pesmu, Bod Bog i koji kao da je ispao iz neke pesme Agathoclesa iz 1987. godine. Ashen Tomb prosto znaju šta pali, kakvi rifovi uzdižu slušaoca a onda oko njih pravi ne prekomplikovane ali zrelo razvijene pesme koje hvataju i na dobar zvuk i na organsku, prirodnu svirku i na dobre vokale. Sjajno je:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/ecstatic-death-reign

Kao i obično, ne bavim se reizdanjima, ali za Cryptopsy pravim, jelte, notabilan izuzetak. The Book Of Suffering - Tome I + II je spoj njihova dva EP-ja iz poslednjih par godina a koji su, po mom mišljenju, među vrhuncima u opusu znamenitih Kanađana. Mislim, pesme poput Detritus i Halothane Glow sa prvog toma su mi među apsolutno najboljim komadima koje su oni ikada napisali. Ovo je osam pesama vrhunskog ,,tehničkog" ali pre svega morbidnog death metala koji izvode neki od najboljih i najmaštovitijih muzičara u poslu pa čak i ako vam je prošlogodišnji album, As Gomorrah Burns bio samo Cryptopsy na fabričkim podešavanjima, ovom materijalu MORATE pružiti šansu. Izvanredan je.
https://cryptopsyofficial.bandcamp.com/album/the-book-of-suffering-tome-i-ii

Londonski Gorebringer imaju treći album, Condemned to Suffer i tajnoviti trio veli da je ovo za njih najličnija ploča, bez gostiju i sa tekstovima koji pričaju o personalnim iskušenjima i teškoćama koje je valjalo prevazići tokom prošlh nekoliko godina. Mislim, zapali me sa tim emo proseravanjima, ortak, rekao bih ja sada da nisam ovako empatično biće (i da me nije blam da koristim zastareli omladinski žargon u OVIM godinama), ali se jesam malo zapitao kako će bend sa imenom, da podsetim, Gorebringer, spakovati ploču koja govori o emocijama i ličnim, jelte, lomovima. Ispostavlja se – dosta dobro. Gorebringer uprkos imenu ne sviraju nekakav odvratan death metal već melodeath po uzoru na geteburške klasike i Carcass iz mid-'90s faze, pa je i Condemned to Suffer razoružavajuće jednostavan album dobrih rifova, jakog tempa i vrištanja. Death metal koji ne komplikuje nego KRLJA i pritom ima neke dobre, melodične ali dovitljive rifove je svakako jedan od mojih omiljenih umetničkih formata, pa, evo, dajte šansu Gorebringeru:
https://greatdanerecords.bandcamp.com/album/condemned-to-suffer

Da ne propustimo ni debi album novozelandskih Aberrator nazvan Beckoning Tribulation. Ovo je izdao Dark Descent records pa znate da ima SUPSTANCU a stilski pričamo o spoju death, doom pa i malo black metala, sa prljavim, hermetičnim zvukom i pesmama koje su spoj okultnog, hermetičnog ali i neodgovorno mošerskog. Bend je u suštini još jedan projekat prolifičnog Georgea Prowsea basiste Scorn of Creation ali ima svoj identitet i ambiciju i vredi da se sluša i pamti:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/beckoning-tribulation

Tu su onda i odlični Šveđani Carnosus sa svojim trećim albumom, Wormtales. Bend je tokom godina izgradio zvuk koji je negde na idealnoj sredini između tehničkog i melodičnog death metala pa je Wormtales ploča koja je istovremeno tehnički impresivna a da ne smara nekakvom egzibicijama, i pitka a da je melodična tek da malo zamiriše i da ne budu sve surovi hromatski rifovi. Svirka je energična, songrajting izvrstan, produkcija napucana ali i dalje malo i dinamična i Wormtales je veoma jaka, veoma upečatljiva ploča sa svake strane:
https://carnosus.bandcamp.com/album/wormtales

Poljaci Deivos ne popuštaju sa agresijom na svom sedmom albumu, Apohenia. Osnovani 1997. godine, Deivos malo i zvuče kao da je 1997. godina, ili, ajde, početak veka i bendovi poput Vader, Hate i Lost Soul vladaju poljskim ekstremnim metalom. Mislim, meni je to divno, volim death metal koji harmonski i konceptualno ne komplikuje, koji je tehnički kvalitetan i akcentuje brzinu i agresiju, a Deivos su JAKO iskusna i kvalitetna ekipa i ovde su i svirka i produkcija kako treba. Odvaljivanje:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/apophenia

Evo nam i australijskih Disentomb sa novim EP-jem za Unique Leader. Nothing Above je vrlo prijatna intepretacija brutal death metal tropa sa dosta naglašenom ambicijom da se ode DALJE od kolega pa su pesme pune interesantnih, čak i melodičnih rifova i tema, proggy ukrštanja gitarskih linija, čestih promena ritma... Iako ovo formalno jeste brutal death metal, sav u blastbitu i krvničkom zakucavanju, pesme su i po atmosferi i po istraživačkoj energiji prevazišle uske okvire podžanra i lete SLOBODNO:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/nothing-above

Šveđani Feral imaju JAKO težak zvuk na četvrtom albumu, To Usurp the Thrones, možda i pretežak za moj ukus s obzirom na to da ovde zaista nema mnogo dinamike i vazduha da ga čovek uhvati sred svog tog krljanja. No, ljudi pišu dobre pesme sa zapaljivim rifovima i pažnjom da ne bude ceo album jedan nepekinuti krešendo pa je time i ovakva produkcija čudnija, NO DOBRO. Nisu svi opsesivci kao ja. Feral cepaju vrlo dobar švedski death metal i ko voli, dobro će se provesti:
https://feralsweden.bandcamp.com/album/to-usurp-the-thrones

Kad smo već kod težine, debi album nizozemsko-britanskih Maatkare je vrlo heavy al na jedan prijatan način. Ove tri žene cepaju gruverski, hardkoraški death metal sa albumom prepunim mošerskih bisera i bez previše komplikovanja. Rise to Power je, dakle, ploča pre svega dobrog rifa, dobrog gruva i apsolutno UBITAČNIH vokala Janneke de Rooy, možda nedovoljno hermetična za najtvrđe jezgro death metal fanova al nama ostalima IZUZETNO prijatna:
https://maatkare.bandcamp.com/album/rise-to-power

Nazire se kraj današnjem pregledu! U poslednjoj sekciji po običaju pokrivamo krosžanrovske radove, eksperimentatore, i klasični heavy metal. I, evo, Tribe Of Ghosts su iz Brajtona i sviraju avangardni pa malo i ,,post" industrial metal. Drugim rečima, nisu za mene, ali njihova monumentalnost, ubedljivi ženski vokal i činjenica da je album City distopijski konceptualni SF koji priča o obezljuđenom gradu budućnosti su ipak dovoljni da mi privuku dovoljno pažnje da ih dovoljno preporučim. A, mislim, i trude se oko pesama:
https://tribeofghosts.bandcamp.com/album/city

The Judge The Juror iz Kanade su, kao, tehnički death metal ali novi EP, Harmony in Discord odlazi dosta daleko od death metala. OK, nizak štim je tu, rifovi su tu, vokali su, hajde, ,,grubi", ali ovo je isto toliko eksperimentalni metalcore koliko i death metal sa pesmama koje se bore da nađu formu kao da su stvorenje iz Carpenterovog The Thing kome ste dali malo esida. Ima tu zanimljive muzike a bend je definitivno na tragu nečeg osobenog. Taman do prvog albuma da se iskristališe koncept i karakter:
https://thejudgethejuror.bandcamp.com/album/harmony-in-discord-ep

The Armed iz Detroita za sebe kažu samo ,,we are a punk rock band from detroit, mi." al nemojte da nasedate. EP Everlasting Gaze je isto onoliko eksperimentalni blek metal, metalkor, pop i indastrijal koliko i pank rok. Tri pesme plus tri remiksa četvrte pesme, sa apsolutnim prezirom prema kalupima i stegama žanra, žestoko, neposredno, konceptualno a nekako intuitivno shvatljivo, ovo se najbolje troši na eks, bez mnogo razmišljanja na prvih 5-6 slušanja.
https://thearmed.bandcamp.com/album/everlasting-gaze

Evo ga i novi Harvestman, tj. Steve Von Tilli iz (pokojnih?) Neurosis sa svojim eksperimentalnim projektom ambijenata, ritmova i meditacija. Triptych: Part Three je treći album ove muzike u ovoj godini i između razne elektronike i raspoloženja ima tu štošta da se probere:
https://harvestman.bandcamp.com/album/triptych-part-three

Za nešto teže, tvrđe, metalnije ali podžanrovski vrlo eklektično, Immortal Bird imaju treći album, Sin Querencia i sa njim nastavljaju plodnu saradnju za pensilvanijskim izdavačem hermetičnog metala, 20 Buck Spin. Štaviše, iako su Immortal Bird više ,,alternativni" od prosečnog 20BS izdanja, mislim da su po atmosferi i agresivnosti sasvim na liniji. Ovo je, posle pet godina i malo progresivnija ploča, sa elementima sludge, black i death metala, ali i crustcorea, spakovanim u prilično ambiciozne, pa i malo kinematske aranžmane, sa teškim ali dinamičnim zvukom i svirkom koja na momente ode u stranu free jazz maštovitosti. Opasan album za momčad iz Čikaga:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/sin-querencia

Pa imate losanđeleske Melted Bodies i njihov The Inevitable Fork LP a koji sakuplja sve dosadašnje EP-jeve (nazvane, nagađate, The Inevitable Fork ) i dodaje još pesama pa završava na dvadeset komada. Puno je to muzike ali ona je raznovrsna, eklektična i žestoka ali uvek pošteno metalska i tvrda, odrađena u tradiciji Mr. Bungle ali sa sopstvenim idejama o tome kako spajati nekompatibilna multižanrovska rešenja i kako sve to producirati da ovako jebe keve. Odličan album benda koji bi sada trebalo da dobije malo više pažnje metalske i rok javnosti jer radi sjajan posao:
https://meltedbodies.bandcamp.com/album/the-inevitable-fork-lp

Waffle House of 1000 Corpses su skromniji projekat, uglavnom od strane jednog čoveka iz Nju Džersija, ali, prvo, TO IME, a drugo, debi album, End of All Life je zapravo vrlo zabavna kombinacija sludge metala, noise rocka i generalno noisea. Luke Hoffman je ovo zamislio kao dva EP-ja spojena u jedno, sa prvom polovinom koju čine strukturiranije sludge/ noise pesme a drugu improvizovani noise džemovi. Ta podela i dalje uglavnom stoji ali nije bitna jer je sve dobro. ,,Noise" komponenta albuma podrazumeva i proizvodnju sopstvenih instrumenata transfofmacijom postojećih objekata u domaćinstvu (recimo, metalne stolice kojom su držana vrata) i ta gerilska eksperimentatorska ambicija je porodila dosta sjajne muzike. Odličan album kada sam mu se najmanje nadao:
https://wh1000c.bandcamp.com/album/end-of-all-life

Ne znam šta se desilo za britanskim Jackal's Backbone na novom EP-ju, Reap What You Sow, ali produkcijski je ovo moglo da bude i malo bolje. Posebno su muški clean vokali nekako neadekvatno snimljeni i u egzekuciji kvare solidnu ideju. No, generalno, bend i dalje ima tu lepu kombinaciju sludge metala, melodeatha, panka, death 'n' rolla itd. a pevačica Becca Swinney odvaljuje svojim grubim vokalom:
https://jackalsbackbone.bandcamp.com/album/reap-what-you-sow-ep

Imamo i treći album latvbijskih Oghre. Asni je vrlo zanimljiva ploča muzike koja je, RECIMO, progresivniji sludge metal sa dosta razmišljanja izvan granica žanra, ali sa nedvosmislenom agresivnošću u svojoj osnovi. Pesme su dugačke, zvuk abrazivan, melodije evokativne, pevanje odlično i ovo je veoma prijatno iznenađenje u nedelji kojoj nije nedostajalo dobre muzike:
https://oghre.bandcamp.com/album/asni

Baskijci Patxa su svoj debi album nazvali Just Heavy Metal, čisto da bude jasno gde su u estetskom i ideološkom smislu. I prijatno je to, sa dosta mejdnovskih i diovskih uticaja ali u modernijoj, tvrđoj svirci i produkciji. Pevač je vrlo karakteran i jako se lepo slaže sa melodičnim rifovima, a ritam sekcija je čvrsta i sve je to vrlo pitko i zvuči poznato posle jednog takta. Mislim, to je to, to je ,,samo hevi metal" ali vrlo dobar i proživljen. Članovi benda nisu klinci, imaju dosta godina i svirali su u milion grupa (uključujući najjače nazvani Los Cojones) i ta se kilometraža i iskustvo čuju. Uživajte:
https://youtu.be/5yAfuz6hdaU

Takođe španski bend, War Dogs, snima za Fighter Records pa se iz toga već može naslutiti zvuk. I, da, drugi album benda, Only The Stars Are Left je tradicionalni, starinski, prijatni heavy metal u momentu evoluiranja ka speed metal formi. Sve je to još melodično, puno mejdnovskih solaža i gitarskih harmonija, ali ritam je žešći, rifovi su oštriji. Bend ima i relativno nenametljivog pevača čije su melodične linije korektne i ne deluju agresivno ali zbog ovoga može da se kaže i da bi War Dogs možda zvučali karakternije, da imaju nekoga kalibra Dickinsona ili Hetfielda za mikrofonom. No, i ovako, Only The Stars Are Left je veoma ugodna ploča za metalca-gurmana, producirana kako treba, bez gubljenja u studijskom peglanju, elegantna a dovoljno sirova i meni se solidno dopada:
https://wardogsheavymetal.bandcamp.com/album/only-the-stars-are-left

Za Fighter Records izdaju i švedski Gauntlet Rule i njihov drugi album, After the Kill, nastavlja taj spooj epskog heavy metal sa samo malo death metal osnove koji je ponudio njihov debi od pre dve godine. Ovo je, da podsetimo, jedan od hiljadu projekata prolifičnog Rogge Johanssona, sa idejom da se svira epski, energični, tradicionalniji heavy metal i Teddyjem Möllerom iz The Hidden na vokalima. After the Kill izlazi tek u Novembru ali ga je izdavač pustio na JuTjub jer, jebiga, ovo valja da se sluša. Gauntlet Rule su mi ovde ubedljiviji nego na prvom albumu, pesme su bolje žanrovski sele, svirka je razigranija i još samo da Johansson naredni album isproducira malo dinamičnije i sve će biti PRELIJEPO. A i sad je odlično:
https://fighter-records.bandcamp.com/album/after-the-kill
https://youtu.be/hPChCp81De4

Sunraven je deseti album švedskih Dark Magus, za evo četvrt veka postojanja. I trio iz Štokholma veoma vidno voli da radi to što radi. Ovo je epski heavy metal ali spakovan u trio-format, tako da nema previše gubljenja u produkciji i aranžmanima, ljudi sviraju otresito, pesme su kratke i album na kraju broji svega 35 minuta i neki sitan kusur sa svojih devet komada. Prirodno, meni se to dopada a i vama će ako volite epic doom metal ili generalno svaki metal za koji imate utisak da ga sviraju muškarci ogrnuti u krzna sa bakljama koje osvetljavaju binu umesto reflektora. Pri kraju albuma se Šveđani ozbiljni prihvataju prepričavanja Beowulfa pa je album i edukativno pomagalo koje može da se koristi u školama, i, eto, ako vam je to bila dilema, sad je više nemate!
https://youtu.be/QaNDgE8ra7U

War Hearts je peti album italijanskih power metalki i metalaca Frozen Crown i stiže sumnjivo brzo posle prošlogodišnjeg Call of the North. Al da ne ureknem, ovo je i dalje dobro. Pričamo o brzom, epski intoniranom ali vrlo okretnom albumu sa i dalje vrhunskim pevanjem Giade Etro i sa sada već uohodanim postavom kojoj je ovo treći zajednički album i vidi se jedna skoro takmičarska energija u tome ko će drugima pokazati da može još brže, žešće, melodičnije. Moram da pohvalim svaki bend koji ima isti broj žena i muškaraca u lajnapu a pogotovo onaj u kome žene drže mikrofon, gitaru i bas u rukama i rasturaju. War Hearts je možda rutinski napisana ploča post-folkerskih motiva i relativno jednostavnih aranžmana, ali kad je sve to ovako prijemčivo, pitko i napaljeno, nemam zamerki:
https://frozencrown.bandcamp.com/album/war-hearts
https://www.youtube.com/watch?v=AoOo9FNmyLQ&list=OLAK5uy_kduEaqecW8lXhVkZSrTnzy_yHqxxhs_S0

Za album koji folk motive stavlja u prvi plan i zapravo gradi ceo svoj identitet na spoju folka i metala, tu nam je Winter Storm, deveti album finskih Ensiferum. Bend će naredne godine proslaviti tri decenije rada a na devetom albumu zvuči vrlo samouvereno sa mnogo epskog cheesy materijala u agresivnoj svirci i nabudženoj produkciji. Ovo je u istoj meri black i power metal sa narodnjačkim motivima i ja tu mogu samo da uživam.
https://ensiferum.bandcamp.com/album/winter-storm

Al imamo još dobrog power metala. Šveđani Veonity sa svojim šestim albumom, The Final Element zaokružuju priču o elementima i nude destilovanu helloweenovsku cepačinu melodičih, baroknih tema i oštrog, napadačkog tempa. Naravno, sve je ovde jako cheesy, producirano preglasno itd, ali Veonity zvuče ubitačno i veoma raspoloženo da nas na ovo putovanje povedu milom ili silom, znajući da će nas do kraja odobrovoljiti čistom količinom himničnih refrena i neodoljivih melodičnih tema. Tako i jeste:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/the-final-element

Da zaokružimo power metal trilogiju za ovu nedelju, tu su Italijani DGM sa svojim dvanaestim albumom, Endless. Ova ekipa iz Rima svira od polovine devedesetih i njihova distinkcija je mešanje progresivnog roka sa melodičnim power metalom, koje, evo, dosta dobro uspeva i toliko godina kasnije. Endless nije BAŠ kao da ste ukrstili Pink Floyd i Heloween ali je album sa dosta dobrih ideja i dostojanstvenog proggy rada i preporučujem ga za overu:
https://www.youtube.com/watch?v=5Zs_AX1FkGY&list=OLAK5uy_kgel1532tr-3jJ9NkilSE5R5SE_5Y_mpU

Danski Fate naredne godine pune četiri decenije rada pa je i okej da su izbacili osmi album, Reconnect 'n Ignite, jedanaest godina nakon prethodnog. Ovo je moderno produciran hard rok sa ostacima AOR zvuka koji je bend vozio na početku, bez nekih REVOLUCIONARNIH inovacija ali sa nekoliko finih pesama koje vredi čuti, upamtiti, pevušiti. Per Johansson je ponovo na vokalima i njegova patinirana izvedba koja se fino meša sa ženskim bekingom daje albumu dosta njegovog karaktera. Vredi!
https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nQbFXxePArPebCoQh0dcpf8Akh2xoER9M

Od mlađih snaga imamo australijski Starcrazy koji nisu sad neki KLINCI ali su osamdesetih, kada je muzika koju oni sviraju bila najaktuelnija bili deca ili čak nisu ni postojali kao entiteti. Enivej, debi album, Starcrazy nudi PRVOKLASAN glam metal, dakle, ne puko prepisivanje od Motley Crue i Skid Row nego smislen, popičan hard rok sa izraženom glam komponentom koja zahvata duboko u sedamdesete i rad raznih Sweetova i Sladeova. Bend uz sve to ne zvuči retro niti staromodno jer su pesme ali i izvedbe sveže, energične, pune života i ambicije da dopru do svih vaših sinapsi i dobro ih protresu. Sjajno je i da je samo MALO dinamičnije masterovano bilo bi još sjajnije. No, ko voli nestašni glam rok i glam metal ovde ne treba da se premišlja, Starcrazy su CRAZY i biće zvezde ako ima pravde na ovom svetu:
https://starcrazy.bandcamp.com/album/starcrazy

Album nedelje je iz stonerske onude, ali KAKVE. Rimski Heavy Psych Sounds Records ove nedelje imaju baš poslasticu za stoner publiku, naime novi album Sun and Sail Club. Ova supergrupa sa članovima Kyuss, Fu Manchu, The Obsessed i Ministry je krunisana time da vokale radi Tony Adolescent iz The Adolescents i, mislim, Bob Balch, Tony Adolescent i Scott Reeder na istoj ploči, PA TO MOŽE DA BUDE SAMO PREDOBRO. I jeste. Novi album, Shipwrecked, je RAZBIJAČKA kolekcija stoner-punk ili, ako više volite, stonerCORE pesama neverovatne energije ali i maštovitosti. Mislim, bend cepa vrlo jednostavnu muziku u žanrovskom smislu ali kvalitet pesama i izvedbi je neopisivo visok. U suzama sam.
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/sun-and-sail-club-shipwrecked

Meho Krljic · 24-10-2024, 07:32:07

Generalno ne kačim ovde te svoje mikstejpove koje radim jednom nedeljno za blog, jer mislim da ne bi bilo interesovanja, ali ovaj je urađen u počast Paulu Di'Annu i pored toga što je to sedamdeset minuta vintidž Mejdena (demo snimci i rani živi snimci), ima i mojih nekih refleksija o svakoj pesmi pa to možda nekome bude zanimljivo:

https://cvecezla.wordpress.com/2024/10/24/dj-meho-rip-paul-dianno/

Meho Krljic · 26-10-2024, 12:02:32

Nedelja sa OPSCENO mnogo dobre muzike čak i ako ste ignorisali novog Devina Townsenda (ja jesam) i gomilu nekakvih visokoprofilnih Deathcore izdanja (ja jesam) i čak i ako ne računamo MC5 koji je izašao prošle nedelje a ja ga tek sada uvrstio u pregled zbog komplikovanih etičkih standarda koje sebi postavljam. Ali baš se vidi da je u toku fajnal streč pred kraj godine i u svim žanrovima izlaze izdanja koja su kandidati za vrhove godišnjih lista. Dakle ove nedelje je SVE mnogo dobro, pa izvolite:

A blek metal kao predjelo. Crest of Darkness postoje preko trideset godina pa im deveti album, My Ghost, zvuči prilično patinirano i zrelo. Norveški trojac svoj elegantni, hladni blek metal meša sa death metal rifovima za potetnu, mračnu ali zapaljivu smešu atmosfere i agresije. Ovo je na kraju devet odlično napisanih, raznovrsnih, ubedljivo izvedenih i dobro producireanih pesama raskošnog metala koji se odmah izdvaja među konkurencijom i nudi žanrovski ali originalan i osoben ugođaj. Jako dobro:
https://crestofdarkness.bandcamp.com/album/my-ghost
https://molchanrecordingcompany.bandcamp.com/album/my-ghost

Ko voli onaj klasični sobni, jednočlani blek metal, ima Victory or Death, demo sa dve pesme projekta Desolate Season iz Indijane. Mislim, nema tu neke filozofije, ovo je suva agresija i mržnja, ali za razliku od 99,9999 procenata sličnih projekata koje preskočim posle jednog takta, Aeroth Darkahl, kako se ovaj čovek zove, nije napravio svestan napor da bude neslušljiv, čak, naprotiv, napravio je očigledan napor da ovaj materijal bude SLUŠLJIV. Produkcija je iznenađujuće odlična, sa veoma dobrim bubnjevima, jako solidnim gitarama, dobrim vokalima, a onda su tu i pesme koje su iznenađujuće kvalitetne. Naslovna pesma je za mrvu ,,atmosferičnija" sa melodičnim rifovima i dosta promena ritma i dinamike u aranžmanu dok je drugi komad, War Machine čist, razarački war metal. Sve u svemu vrlo pristojno, osvežavajuće i po ceni koju sami birate i pristupačno:
https://desolateseason.bandcamp.com/album/victory-or-death

Već sam više puta pisao o Serpent Column, američkom solo projektu jednog Jimmyja Hamzeyja koji kroz kompleksne, avangardne black/ math metal kompozicije prorađuje grčku mitologiju. Novi album, Tassel of Ares, četiri godine nakon prethodnog i tri nakon prethodnog EP-ja se izdvaja dugačkim pesmama (ima ih samo četiri a najduža je sedamnaest i kusur minuta) i mada je ovo muzika ISKLJUČIVO za odabrane, ko voli njenu hermetičnost i zahtevnost, ovde ima da nađe dosta materijala za promišljanje. Plaća se po želji:
https://serpentcolumn.bandcamp.com/album/tassel-of-ares

Poljaci u Irskoj, Havocum izgledaju kao gomila simpatičnih momaka sa kojima biste rado popili piće ispred dragstora, ali sviraju SVIREP hermetičan lo-fi blek metal. Demo 2024 ima samo dve pesme i PAKAO je. U pozitivnm smislu, al pakao je pakao:
https://havocum.bandcamp.com/album/havocum-demo-2024

Maledictio, četvrti album krakovskih Cień izlazi tek prvog Novembra ali izdavač i bend su dli da se materijal sluša pa možete da ga preslušate, da se ložite, da preorderujete. Mislim, da li treba da prepričavam da je ovo album po najvišim poljskim standardima, atmosferičan, a oštar, mračan i težak, mučan a opet neodoljiv? Ne treba, naravno, evo slušajte:
https://oldtemple.bandcamp.com/album/cie-maledictio
https://cien.bandcamp.com/album/maledictio-lp

Filadelfijski Zorn su izvrsni u kombinovanju black metal i punk elemenata u svojoj muzici pa posle prošlogodišnjeg debi albuma, imaju novi EP, Endless Funeral i tu se ne zna koja je od pet pesama bolja. Ovo je maštovit, teatralan, skoro pa kabaretski black-thrash-punk, sa sjajnom produkcijom, ubedljivom svirkom i rifovima koji sve prestižu jedan drugi po kvaliteu i ložaštvu. Zorn su fantastični i INSISTIRAM da ih slušate OVOG TRENUTKA, plus ovaj daunloud plaćate koliko hoćete:
https://zornphilly.bandcamp.com/album/endless-funeral

Italijani Apocryphal, samo jedan od PREGRŠTI bendova sa ovim imenom, snimili su treći album, Dissolution Of God i ovo je vrlo solidan black-death metal sa jasnim uporištem u Dissection , kvalitetnim, čistim zvukom, i dobrim muziciranjem. Apocryphal nisu, dakle, posebno originalni ali ima nečeg umirujuće predvidivog u njihovoj muzici koja, iako nominalno tvrda i agresivna zapravo nudi ugodne smene melodičnih i lako disonantnih pasaža, oslanjajući se na gitarske tritonuse i bubnjarsku saturaciju duplim kikovima da vas obavije nečim familijarnim, toplim, prijateljskim. Lepo:
https://apocryphal-blackmetal.bandcamp.com/album/dissolution-of-god

Dopadljivi su Španci Lóstregos sa svojim trećim albumom, Nai, a koji ima samo pet pesama, u malo više od četrdeset minuta muzike. Ovo je paganski melodični blek metal, ali to mu ne oduzima ni sirovost ni žestinu, pa album nudi lepu teksturu toplog zvuka i žustru svirku. Odlični rifovi, lepe pesme, ubedljiv nastup, sve što je čoveku potrebno da uzživa:
https://dusktone.bandcamp.com/album/nai
https://lostregos.bandcamp.com/album/nai

Filadelfijski Blasphemous su između death i black metala ali na dovoljno old school način da budu dragi i jednoj i drugoj publici. Četvrti album benda, To Lay Siege and Conquer je jedna izvrsno napisana, još bolje odsvirana kolekcija pesama koje žustrinu i brzinu shvataju kao ozbiljna i opasna oružja koja se koriste sa razumevanjem i pravo je zadovoljstvo čuti bend koji ima ovako dobre, inventivne rifove, ovako razigrano izvođenje, ovako živ zvuk. Profi i srčano:
https://blasphemousphilly.bandcamp.com/album/to-lay-siege-and-conquer
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/to-lay-siege-and-conquer

Brazilski Miasthenia ima tri žene i jednog muškarca u retkom primeru većinski ženske postave ne samo u blek metalu nego i u metalu uopšte. To treba ceniti. Peti album ove iskusne ekipe, Espíritos Rupestres je epska, melodična, ali oštra i brza komadina paganskog blek metala sa solidnom, toplom produkcijom i dramatičnim izvedbama. Bend je apsolutno našao izraz koji mu dobro leži i ovo je blek metal i za devojčice i uopšte decu koliko i za nas odrasle, prijatan a opet ,,strašan":
https://miasthenia.bandcamp.com/album/esp-ritos-rupestres

Njemački duo The Spirit ima četvrti album, Songs Against Humanity i ovo je vrlo sveža, zabavna varijacija na klasični black-death zvuk, sa jednom hladnoćom i fokusiranošću koji me podsećaju na Satyricon, ali i odličnim zvukom i kompleksno napisanim a opet energičnim i agresivnim pesmama. Jako dobar pokazatelj kako za progresivu i epiku ne treba napržena produkcija i milion efekata nego samo dobro napisane, žustro odsvirane pesme:
https://thespiritmetal.bandcamp.com/album/songs-against-humanity

A Poljaci Thaw svojim petim albumom, Fading Backwards, pokazuju da čak i autotjunu ima mesta u blek metalu kada znate kako da ga upotrebite. Ovo je album avangardnog blek metala koji ide na atmosferu i ambijent isto koliko i na krljačinu. Mislim, krljačine ovde svakako ima, ali bend i u najbržim delovima ide prevashodno na jednu hipnotičnu , ambijentalnu dimenziju mnogo više nego na izazivanje šutke i to je, pa, zanimljivo pa i efektno.
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/fading-backwards

Mičigenski One with the Riverbed su se prvo smatrali post-metal bendom ali istina je da su oni prevashodno (post) blek metal postava i sad i tvrde da njihov melodični, melanholični blek metal ima ,,terapeutska svojstva". Evo, proverićete sami, novi album, Succumb je upravo izašao i, mislim, vrlo je prijatan. Jeste to taj šugejzerski atmosferični blek metal koji sad svi sviraju ali sa natprosečno imaginativnim (ili makar raznovrsnim) pesamama i dosta srećnim miksom. Ugodno je:
https://dusktone.bandcamp.com/album/succumb

Vrlo su solidni Portugalci Gaerea na svom četvrtom albumu, Coma. Ovo stilski nije blek metal po nekom mom ukusu, melanholičan je, atmosferičan, jako naginje post-blek zvuku, ali ovi momci (i devojka, Nizozemka Sonja Schuringa, iz Dictated na gitari) pišu jako dobre pesme i imaju iznenađujuće zdrav, mesnat zvuk. Ne mogu ja da sad tu nešto izmišljam kad album KIDA s oproštenjem, dajući izdavaču Season of Mist prvo u nizu pobedničkih izdanja za ovu nedelju:
https://gaerea.bandcamp.com/album/coma

Oh, Francuzi Silhouette sa svojim debi albumom, Les dires de l'âme skoro da redefinišu koncept atmosferičnog blek metala. Ovo je melodična, emotivna ploča koja autoritativno kombinuje blek metal i post metal, da postigne zvuk koji je monumentalan a višeslojan i istovremeno epski i intiman. Iznenađujuće lep miks, takođe, u kome se poštena metalska krljačina fino spaja sa eteričnim ženskim vokalima i blek metal kricima iz pozadine. Često ističem kako francuski blek metal ima poseban ukus i svetonazor a ovaj album je neka vrsta sažetka svega toga i obavezno ga treba čuti:
https://silhouettebm.bandcamp.com/album/les-dires-de-l-me

Za još blek metala na Francuskom jeziku tu su Kvebečani Sacrenoir. EP Drapé de nuit je pošteno agresivna, ali i pametna ploča na kojoj sirovo blek metal prebijanje lepo ide uz melodične, evokativne teme. Sacrenoir imaju jednu ljudsku, organsku komponentnu u zvuku i osvajaju neposrednošću ali i maštovitošću:
https://sacrenoir666.bandcamp.com/album/drap-de-nuit

Pređimo na sporu muziku: stoner rock, doom metal, hard rock, sludge metal i psihodelični rok (sa malo dezert roka i progresive). Ikigai je treći album uglavnom-solo projekta Orotoro francuskog muzičara po imenu, uh, Lew. Enivej, prethodni albumi su imali i druge muzičare, ali ovaj je snimljen potpuno solo, autor kaže ,,prilično brzo"jer nije želeo preproducirani, preulickani studijski zvuk. No, Ikigai zvuči iZVRSNO, i sa produkcijske strane, sa lepim zvukom (sasvim živih i suptilno sviranih) bubnjeva i gitara, sa dobrim vokalima i odličnim miksom. A pesme su, pa to je tek sjajno, napisane odlično, kombinujući teži ali relaksirani gruv i psihodelične rifove i teme. Jako talentovan čovek, jako dobar album:
https://orotoro.bandcamp.com/album/ikigai

Australijske Sundowner znamo i njihov sludge metal je već tutnjao ovim napisima, pa iako sam propustio da pišem o ovogodišnjem debi albumu, evo EP-ja Fraud koji je dobar povod. Naslovna pesma je tvrdi, a gruverski, bluzirani sludge kakav je već zaštitni znak ovog benda, a druga pesma je obrada The Chain od Fleetwood Mac, sa sve gostujućim vokalima i to je takođe ODLIČNO. Cena od koliko date, dobra produkcija, zanimljiva muzika, sve je kako treba:
https://sundownersludge.bandcamp.com/album/fraud

Traversing the Cliffs of Insanity je ime koje čovek primeti kad, jelte, lista spiskove novih izdanja, pa je svakako dobro odabrano. Ovo su inače dva muzičara iz Kalifornije koji spajaju razne metal-uticaje u svojoj muzici ali hajde da kažemo da je u osnovi ovo moderni hard rok, gde se čuju bendovi poput High on Fire, Mastodon, ali i pank rok uzori (bend pominje Turbonegro). Vol. 4 im nije četvrti, već prvi album, ali jeste četvrto izdanje, sa sedam pesama prijatnog, melodičnog i energičnog teškorokersko-metalskog zvuka. Produkcija je... okej, pesme su ugodne, sve je nekako prijateljski nastrojeno i toplo:
https://traversingthecliffsofinsanity.bandcamp.com/album/vol-4-2

Čileanski power trio Inche Kai Che ima drugi album, Transmutación i ovo je onaj ugodni, bluzerski a opet heavy stoner rok stare škole koji vam se dopadne sa prvim taktom i ostane lep do kraja. Bend ima jeftinu ali prijatnu produkciju u kojoj su instrumenti pristojno razdvojeni i mogu da sa malim gestovima naprave velike efekte, a pesme su dinamični, gruverski, melodični komadi kvalitetnog, atmosferičnog teškog roka. Psihodelija i bluz se ovde vrlo lepo prožimaju i ne treba čekati, konzumirajte dok je vruće:
https://inchekaiche.bandcamp.com/album/transmutaci-n

Big Game Hunter iz Danske imaju novi EP, Tales, delom snimljen u prostoriji za vežbu, delom u kućnom studiju, ali sve zvuči dobro. Ovo su tri pesme kvalitetnog psihodeličnog stoner roka sa vrlo radio friendly pesmama ali i zvukom. Dobro napisana, punokrvna rokčina:
https://biggamehunter.bandcamp.com/album/tales

Psychedelic Source Records se vraćaju u redovan program a Demonkraut je poslednji album sa snimcima sa letošnje džem sesije u prirodi. Ovaj mađaski psihodelični kolektiv nam je tokom godina doneo mnogo lepog pa je i ovo album dugačkih psych džemova sa gitarama, bubnjevima, klavijaturama, trubom i povremeno tim izvrsnim vokalima Krizstine Benus. Naravno, sa godinama je i muzika sazrela, a i zvuk je bolji nego ranije, pa nemam mnogo drugih komentara na ovaj dugački, moćni a topli i nenametljivi džem sem da vam ga zdušno preporučim, Naravno da plaćate po želji:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/demonkraut

Poljaci Tár samo svoju muziku nazivaju ,,nostalgičnim desert rockom" mada bih ja uvek pre posegao za epitetom ,,melanholičan" jer nostalgija može da se manifestuje na različite načine. No, EP Chasing Shadows... Losing Ground je ODLIČAN sa koje god strane da mu priđete. Svirka je precizna a opet ima sving i gruv, zvuk je snažan a topao, pevanje je melodično i vrlo dobro, a heavy faktor je taman koliki treba da bude kako bi kompenzovao tu melanholiju u pesmama. Jako lepo:
https://tarmusicband.bandcamp.com/album/chasing-shadows-losing-ground

Doomsday Profit iz Raleja u Severnoj Karolini i Smoke iz Linčburga u Virdžiniji snimili su split EP (mada je ovo pre minialbum,sa šest pesama) perfeknog faziranog, sporog, blago južnjačkog doom metala i, evo, ko ovo ne sluša ŠTA UOPŠTE SLUŠA OVE NEDELJE? Muzika je spora, lepljiva i moćna, pesme i izvođenja su zreli a produkcija kvalitetna. Perfekcija metala i očajanja!
https://doomsdayprofit.bandcamp.com/album/smoke-doomsday-profit
https://youtu.be/NWSIHPM6gMw

Temišvarski Methadone Skies su i dalje negde između psihodeličnog roka i post roka, ali bez obzira na preciznu klasifikaciju, album Spectres at Dawn nudi čvrstu svirku, težak zvuk, fin provod. Ovo je i gruverski i atmosferično u potrebnoj meri, sa šest uglavnom podužih instrumentalnih pesama koje, svakako, pričaju neke priče ali to rade kroz dobar gruv i inventivnu produkciju. Lep album rumunskih komšija:
https://methadoneskies.bandcamp.com/album/spectres-at-dawn

Svideo mi se demo njemačkog Avgrunder ranije ove godine, pa ću reći da mi se i debi album ovog death rock sastava iz Gelsenkirhena dopada. We'll Be Cold, We'll Be Free je direktan nastavak rada sa demo snimka, sa melodičnim, prijatnim gitarama, dobrim, gruvom, ukusnim klavijaturama. Jedina ekstremna komponenta ove muzike je taj ,,blek metal" vokal ali on uz jednostavnost i neposrednost aranžmana sve zapravo drži u toj nekoj tr00 dimenziji i ne dopušta muzici da ode u nameštenu teatralnost i glumu. Jako lepo a plaćate koliko želite:
https://avgrunder.bandcamp.com/album/well-be-cold-well-be-free

Venetima Underdogs na albumu Nine Ties gostuje Nick Oliveri pa vam to sugeriše da se radi o heavy rock postavi vrednoj pažnje. I svakako je tako. Malo tiši mastering na stranu, ovo je žustar, energičan teški rok negde između stonera, grungea i groovea ali bez gubljenja u žanrovskim tropima, sa devet ljutih a zaraznih rokenrol komada koji idu brzo i ne uzimaju taoce. Fino!
https://underdogstown.bandcamp.com/album/nine-ties

Još jedna nedelja, još jedan divan butleg King Gizzard & the Lizard Wizard. Ovog puta imamo Cut The Cord (Go Explore), ponovo kompiliran od živih snimaka sa ovogodišnje turneje (koje je radila ekipa samog benda, da podsetimo – Gizzardi PODRŽAVAJU sopstveno butlegovanje i promovišu butlege putem svog sajta) a skoncentrisan na pesme sa The Silver Cord, dakle sa recentnog synth-rock albuma benda. Je li ovo ovako uživo fantastično? Pa naravno da jeste. Ne propustite, cena je i ovde koliko date:
https://kinggizzardcustoms.bandcamp.com/album/cut-the-cord-go-explore

Teksaški stoneri Burn Ritual nikada ne razočaraju pa tako ni sada. EP House Of The Wicked je spremljen ciljano za helouvin period i ima četiri pesme lepljivih rifova, teškog ali toplog zvuka i zaraznih melodija. Burn Ritual nisu najeksperimentalniji stoner rok bend svih vremena i nikada nisu to ni bili ali u okviru svog odabranog stila su sve bolji i zvuče sve zrelije i sigurnije. House Of The Wicked je relaksiran a disciplinovan materijal uz koji će se svako lepo provesti:
https://burnritual.bandcamp.com/album/house-of-the-wicked

Isto iz Teksasa su Perceived a njihov novi EP, Discerned je zanimljiva kombinacija hard roka, stonera, alternativnog metala možda i malo groove metala. Ali prijatna je, sa dosta mašte u atmosferičnim i gruverskim pesmama, kombinacijom epskih, himničnih melodičnih vokala i ekstremnijih, grlenih death metal režanja, u čistoj a snažnoj produkciji i sa povremenim mejdnovskim melodijama. Zabavno i ukusno:
https://perceived.bandcamp.com/album/discerned-ep

Njemački Crimson Oak sviraju vrlo prijatan moderni hard rok. Album Willow ima zdravu bluz osnovu ali nije pokušaj imitacije muzike iz sedamdesetih ili šezdesetih. Sve to, naprotiv, zvuči sveže, savremeno, sa razumno melodičnim, ugodno gruverskim i uglavnom pristojno produciranim (mada glasno masterovanim) materijalom. Veoma zrela, decentna ploča:
https://crimsonoak.bandcamp.com/album/willow-album-standard-edition

Italijani The Dead Flowers Graves sviraju izizetno prijemčiv okultni doom rock. Za razliku od mnogo italijanskih projekata iz slične branše koji su ekstremno utemljeni na satanizmu i horor filmovima sedamdesetih, The Dead Flowers Graves su nešto malo više ,,gotski" orijentisani i melodičniji a pevanje žene koju znamo samo pod pseudonimom 19.03 je izvrsna melodična kruna jedne već melodične i evokativne muzike. No, novi EP, Elemento, time što je melodičan ne gubi na andergraund kredibilitetu, ovo je i sirova, živo svirana muzika u kojoj se ukusno fazirane gitare susreću sa svečanim orguljama a bubnjar valja odličan gruv za sve te priče o lunarnoj mitologiji, duhovima i drugim jezovitim temama. Odličan ulov za tradicionalno pouzdani Argonauta Records:
https://youtu.be/utmyspuA-gc

Ove nedelje nema novih izdanja ni Ripple Music ni Heavy Psych Sounds Records ni Electric Valley Records ni Rise Above Records ni Magnetic Eye Records, ali nam leđa čuvaju gospoda iz Blues Funeral Recordings. The Long Forever je split album između londonskih Elephant Tree i švedskih Lowrider i to je jako lepa kolekcija desert rock i psihodeličnih stoner doom pesama, inspirisana komom u kojoj je nedeljama ležao lider Elephant Tree, Jack Townley. Njihova muzika i jeste više avetinjska, sporija ali i svečanija dok su Lowrider više, da kažemo ,,rokerski" usmereni, ali, mislim, oba benda su savršena i ovo je sjajan album koji kulminira u kolaborativnoj Through The Rift. Divno:
https://lowriderofficial.bandcamp.com/album/the-long-forever
https://elephanttreeband.bandcamp.com/album/the-long-forever

Rekosmo prošle nedelje da smo svesno preskočili novi MC5, jer ga nije bilo celog na nekom krštenom servisu, ali, evo, ove nedelje možemo da ga slušamo bez plaćanja, pretplata i drugih monetizacija. Šteta je da ovog nema na Bandcampu ali, hajde... Ipak se radi o bendu koji je osnovan još 1963. godine, promenio rokenrol još 1970, a poslednji studijski album (drugi) snimio 1972. Heavy Lifting je i svakako poslednji album benda koji sme da nosi ovo ime jer je Wayne Kramer, jedan od najvećih gitarista teškog roka umro Februara ove godine. Ali je iza sebe ostavio ne samo legendaru karijeru već i poslednji album MC5 koji je ODLIČAN. Da se razumemo, ne revolucionaran kao što je bio Kick Out the Jams, ali, evo, sećate se kako su svi pre godinu dana, uključujući i mene rekli da je Hackney Diamonds, prvi album Rolling Stonesa posle osamnaest godina, bio zdrav i ugodan za slušanje? Pa, Heavy Lifting MOKRI po njemu i to sa velike visine. Ovo nije nekakav udobno razgaženi, prijatni ritam i bluz koji sviraju iznenađujuće vitalni penzioneri nego ploča odšrafljenog rokenrola koji BOLI KURAC. Ispostavlja se da je producent Bob Ezrin dobro nanjušio da u Krameru i kolegama ima još svežine i autentičnosti (mada je pored Kramera par meseci kasnie umro i bubnjar Machine Gun Thompson) i ovde ni gostovanja članova Rage Against the Machine i Guns n'Roses, koliko god da su bila jelte, obavezna, ne odvlače bend od njegove autentične zvučne i ideološke tvrde linije. Da je neko sa 75 godina snimio ovakav album, posle života ispunjenog džombama, političkom borbom i drogiranjem, da je pred smrt zvučao ovako živo, zajebano i fanki, pa, to mora da znači da je umro sa osmehom:
https://youtu.be/kO2aTkpja3Q

(Nastavak u sledećem postu)

Meho Krljic · 26-10-2024, 12:03:31

Idemo dalje na thrash i speed metal, hardcore i grindcore i onda na death metal. I, mislim, ankete bi pokazale da se većina ljudi slaže: red je bio da dobijemo novi Bütcher. Belgijska speed metal mašina je poslednji album, veoma popularni 666 Goats Carry My Chariot izdala još 2020. godine i novi album je onda praktično rekonstrukcija pobedničke formule te ploče. Hoću reći, na On Fowl of Tyrant Wing se Bütcher ne igraju sa dobitnom kombinacijom oštrog, blago blackened speed metala, klasičnih speed i heavy stilema (sumanute solaže, visoki vokali) i epskijih, ambicioznijih aranžmana. Sve je to i dalje vrlo efektno ako već nije iznenađujuće i bend se vidno trudi da u okviru ovih poznatih stilskih rešenja pronađe nove kvalitete, pa su pesme komplikovanije nego na prošlom albumu, a bogami i duže, sa poslednjom koja prebacuje devet i po minuta. Svakako cenim da bend daje sve od sebe da ide u dubinu radije nego samo u širinu i ovo je album koji možda nema tu INSTANT energiju prethodnika, ali nije ni malo slabiji, naprotiv, manje je okrenut klišeima i više inovira unutar poznate forme. Pa respekt:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/on-fowl-of-tyrant-wing

Solunski trešeri The Usurper imaju već drugi album ove godine, opet sa rečju ,,hell" u imenu. I Am Hell stiže i posle dva singla koji imaju reč ,,hell" u imenu pa je utisak da The Usurper imaju neku vrstu tematske ujednačenosti na umu. Enivej, ovo i dalje zvuči kao jednočlani, kućni projekat ali i dalje srazmerno zabavan u svojoj prljavštini i pičkaži:
https://theusurper.bandcamp.com/album/i-am-hell

Japanci Clandestined sviraju najbizarniju muzičku kombinaciju (u osnovi thrash i death metala) koju ćete čuti ove nedelje (a, mislim, malo niže imate bend koji kombinuje surf rok i hardkor). Njihov sedmi album (sedam godina posle šestog), Dead.....Forever je... evo ne znam, bizaran. Istovremeno i komunikativan i neposredan ali i toliko ekscentričan da ne znate šta da mislite. Pesme su i disonantne i melodične, muzika je i agresivna i komična... Ne znam, poslušajte:
https://clandestinedjapan.bandcamp.com/album/dead-forever

Dying Victims Productions ove nedelje ima dva odlična nova izdanja od kjih je prvo ploča melodičnog, skoro pa melanholičnog black-speed metala , odnosno treći album njemačkih Blackevil. Bavarci se zaista izdvajaju jednom epskom, himničnom dimenzijom koju dodaju na propisno zujeće rifove i brzi, udarački ritam i Praise the Communion Fire for the Unhallowed Sacrament je, u skladu sa imenom vrlo ambiciozna ploča lepe produkcije i pesama koje nemaju problem da prebace i deset minuta kada se aranžmani razrade a bend pokaže svoje progresivističke tendencije. Odlično:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/praise-the-communion-fire-for-the-unhallowed-sacrament

Sleepless je novi bend nekih starih portlandskih muzičara koji su se još osamdesetih bavili death i thrash metalom. No, drugi album ove postave bih opisao kao (vrlo) progresivni thrash metal gde su nominalno neizbežni elementi thrasha, brzina i žestina i dalje tu ali je muzika često bliža Pink Floydu nego Voivodu. OK, preterujem ali MALO. Through Endless Black je melodična i cerebralna ploča sa thrash metal elementima koji su nepobitno tu ali je sve u atmosferi koja je decidno proggy i zainteresovana za neke druge, šire priče. Vredi čuti:
https://sleeplessmetal.bandcamp.com/album/through-endless-black
https://youtu.be/YTYFMrFkHDE

Infernal Cross je, pretpostaviću, jedan čovek iz Švedske, ali je taj čovek superiorno talentovan. Ne samo da ima kvalitetne omote, odličan logo i vrlo dobru produkciju svoje muzike nego mu je i ta muzika prilično impresivna. EP Annihilation ima tri pesme black thrasha koji je vrlo tvrd, vrlo mošerski i razumno old school. Mislim, ne kažem da u aranžmanima ovde nema još prostora za napredak, ali rifovi, svirka, žestina, sve je vrhunski. A plaćate po želji!
https://infernalcross666.bandcamp.com/album/annihilation-ep

Hatchet iz San Franciska donose izvrstan, energičan thrash metal na novom EP-ju, Leave No Soul. Ovaj vredni,dinamični bend je poslednji (četvrti) album snimio još 2018. godine pa se nadam da je Leave No Soul najava novog albuma jer ovih pet pesama kida ne samo dobrim rifovima, jakim tempom i prodornim vokalima, nego ima i mnogo inventivnih melodija koje odlično dopunjuju trešerski rif rad. Produkcija jako napucana, ali to mi je doslovno jedina blaga zamerka na materijal koji je vrlo blizu samog vrha izdanja godine što se tiče treša:
https://hatchetmt.bandcamp.com/album/leave-no-soul

A onda su ODLIČNI i Peace After Pain iz Barselone kojima je Deadly Rave drugi album i već drugi album OVE godine. A jebem mu, neki ljudi su kreativni PLUS imaju zanat u rukama. Deadly Rave je baš onako, drusna, klasična treš metal ploča sa idealnom kombinacijom tvrdih rifova, supersigurne ritam sekcije, karakternog glavnog vokala i puno dobrih bekova. Bend je praktično BEZOBRAZNO kvalitetan u ovome što radi, sa pesmama koje pumpaju čoveku krv do opasnih niova i produkcijom koja je moderna a odlična, razjarenih gitara, jako definisanih a dovoljno dinamičnih bubnjeva i moćnog basa. Predobro:
https://peaceafterpain.bandcamp.com/album/peace-after-pain-the-deadly-rave

Dobar je i novi EP ričmondskih Enforced, naslovljen Enforced i sa tri nove pesme, dva remastera starih pesama (od kojih je jedna obrada Obituaryja) i obradom English Dogsa za kraj. Kvalitetan thrash metal koji se lako i stručno prihvata i death metala i panka, nudeći gitarsku pirotehniku i dobar zanat. Sve je dobro ali nove tri pesme su mi najbolji deo materijala:
https://enforced.bandcamp.com/album/a-leap-into-the-dark-ep-24-bit-hd-audio
https://youtu.be/nKcbXVyJIzw

Tu je i drugi album norveških Hate Angel, naslovljen Extinction Ritual i do vrha natrpan blackened thrash kvalitetom. Norvežani su, jelte, u pitanju, pa je blackened komponenta autentična i sirova a thrash je surov, nemilosrdan, agresivan i ovo je ploča brzog tempa i paklenih rifova, producirana mesnatije i dublje nego što očekujete a svirana okretnije i bestidnije:
https://www.youtube.com/watch?v=65t1ZJtmqUA&list=OLAK5uy_lDvdJLltUgd86zrvoQdWwACPqDLNBKdBQ

Još dobrog thrasha dobijate sa albumom Faster Than the Devil 3 a gde četiri američka benda (Bloodletter, Ninth Realm, Acid Mass i Grozov) pokazuju koliko vole old school rokačinu. Ovo je izdao Wise Blood Records iz Indijane u nastavku svoje inicijative da promoviše relativno nove bendove, i mada svaka od ovih grupa ima po najmanje jedan album iza sebe (a najviše tri), to je, mislim, pun pogodak. Naprosto, ovo je orkan propisnog, andergraund treš metal prebijanja i teško da se nećete osećati preporođeno nakon slušanja:
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/faster-than-the-devil-3

Španci Tajamata imaju mrvicu previše groove metala u svom thrash metalu da bi meni sve bilo potaman na njihovom debiju Akelarre, ali, mislim, DOBAR je to debi. Rifovi su velikim delom odlični, produkcija je kvalitetna, gruv je zapravo solidan a pevač Jaime koji svemu daje jaku oštricu hardcorepunk ekspresije stvari drži sa prave strane granice autentičnosti. Vrlo solidan debi vrlo solidnog, maštovitog metala a cena je koliko date:
https://tajamatabanda.bandcamp.com/album/akelarre

Al nema treša dok ga Južnoamerikanac ne zakolje. Čileanski koljači Nuclear imaju iza sebe pet albuma a novi EP, Violent DNA je toliko besan i napaljen kao da su se juče prvi put dočepali studija. Ovo ima tri nove, ubistvene thrash/ deaththrash pesme koje zvuče kao da ste spojili staru Sepulturu i Ratos De Porao pa ih polili rakijom i zapalili a onda su tu i obrade Desultory, Benediction i Napalm Death. Ali ,,pravih" Napalm Death, dakle Siege of Power (mada u onoj novijoj verziji, ali i ona je dobra, jebiga) i, mislim, ovo je FANTASTIČNO producirana, razarački odsvirana ploča. Ko ne presluša LUD:
https://youtu.be/rG4IrLvaAJ4

Insurgência su Portugalci a njihov stil je jasan već i iz naslova EP-ja kojim nam se predstavljaju: Pizza, Ganza e Thrash. Dakle, ovo je krosover treš sa oštrim gitarama, besnim vokalima, tekstovima na Portugalskom i brzim tempom. Sve je kako treba, uključujući dosta dobar zvuk i cenu od koliko date. Ako volite hardkor pank i metal kad se udruže ovako prirodno, uživaćete:
https://insurgenciabanda.bandcamp.com/album/pizza-ganza-e-thrash

Imamo i krosover iz Lidsa. Pest Control su kul bend sa jednim albumom od prošle godie i više kraćih izdanja, te odličnom, besnom, promuklom pevačicom. EP Year of the Pest krlja i drlja kako treba, sa tvrdim rifovima, masnim solažama, ložačkim refrenima. Brzine takođe ne manjka, pa ulećite:
https://pestcontroluk.bandcamp.com/album/year-of-the-pest

Da li su australijski Amyl And The Sniffers spremni za svetsku slavu? Nadajmo se da jesu jer im treći album, Cartoon Darkness donosi dosta pažnje i obezbedio je bendu prelazak sa Rough Tradea na Virgin (mada je Rough Trade zadržao ekskluzivna prava na distribuciju). I mislim, da za trenutak pomislimo koliko je LUDAČKI da u 2024. godini Virgin objavljuje bend koji je ranije bio na Rough Tradeu a da taj bend pritom svira kombinaciju panka i pab roka. Ali, eto, živimo u post-everything vremenu i Virgin publikuje jednu solidnu rokenrol ploču koja će bez problema pomiriti metalce, pankere, hardrokere, postpankere i svu tu đubrad sa kojom je trebalo odavno raskrstiri. Dobar album, dobra produkcija, dobre pesme, sve dobro:
https://amylandthesniffers.bandcamp.com/album/cartoon-darkness
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kgMRA8vY1KXC2d4gA_RqwdjgWfKTs_4II

Chain of Hostility je split EP dva straight edge hardcore benda iz Mineapolisa, Hostility i Chain of Hatred. Vrlo mi je prijao jer su ovo mladi ljudi sa snažnom emocijom i autentičnom izvedbom, nudeći spori, mučni, mošerski hardcore lišen mačo agresivnosti, sav u smrknutom stoicizmu. Chain of Hatred su malo ,,metalniji" u zvuku a Hostility imaju sjajan ženski vokal. U globalu su sjajni a cena varira!
https://hostilityxxx.bandcamp.com/album/chain-of-hostility
https://chainofhatred.bandcamp.com/album/chain-of-hostility

Bruiser iz Ričmonda u Virdžiniji svoju muziku opisuju kao ,,VIOLENT SOUND FROM THE VA UNDERGROUND" i to je, naravno, metalizirani hardkor. No, EP By Force or Fear je negde između krosovera i klasičnog thugcore mošinga i meni je okej. Zvuk je dosta bogat, pesme su solidno napisane i imaju trešerske rifčine između klecačkih moš-delova, promena ritma je dosta, pevač je okej. Sve u svemu vrlo solidno a cena od koliko date sve čini samo slađim:
https://bruiser804.bandcamp.com/album/by-force-or-fear

Imamo još siledžijskog metaliziranog hardkora, ovog puta iz Teksasa. Soul Exchange su iz Ostina a Two Faces of Shame je miniLP sa šest pesama solidnog srednjetempaškog zakucavanja u beton. Sve je ovo vrlo standardni metalizirani hardkor sa mučeničkim vokalima, teškim valjajućim gruvom, velikim, metalskim rifovima pa ako vam je to po volji, uživaćete a cena je koliko sami date:
https://soulexchangetxhc.bandcamp.com/album/two-faces-of-shame

Ako ne možete da izdržite sva iskušenja koja život na vas baca a da ne posegnete za metalkorom, ovde nema osude i evo preporuke. Silenus iz Njujorka imaju EP Disappear & Weeping sa dve pesme (Disappear i Weeping, naravno) i ovo je agresivan, gruverski metalkor koji ne radi ništa specijalno ORIGINALNO ali je intenzivan, energičan, i u drugoj pesmi ima odlično ubačen melodičniji deo sa klin ženskim vokalom koji deluje lekovito u odnosu na koljačinu kojom je okružen. Lepo:
https://silenusny.bandcamp.com/album/disappear-weeping

Twitchfits Vol. 2 je već drugi album obrada Misfitsa koji kalifornijski Twitching Tongues izbacuju unutar poslednjih trinaest meseci i, mislim, ko TO može da ne voli? Ovo su samo blago ,,zametaljene" obrade jednog od najboljih pank rok i hardkor bendova svih vremena, odsvirane disciplinovano a divljački, sa dobrom produkcijom i izborom muzike koji je fantastičan. Earth AD, Death Comes Ripping, Mommy, Can I Go Out and Kill Tonight, London Dungeon i naravno NAJBOLJA We Are 138 (ovde preimenovana u We Are 818 da bude luđe). Ne može bolje:
https://twitchingtongues.bandcamp.com/album/twitchfits-vol-2

Six Coffins su neka vrsta lokalne hardcore supergrupe u Katmandu dolini u Nepalu pa je i prvi demo ovog ove godine osnovanog benda prilično razbijačka ponuda. Ovo je tvrd, agresivan metalizirani hardcore sa distinktnim '90s mirisom, dakle, srednji tempo, žestok vokal, dosta mošerskog gruva. Izdavač navodi Earth Crisis i All Out War kao poređenja ali ja ću reći da me ovo podseća i na naš Dead Ideas samo je ipak metalnije i još agresivnije. Četiri pesme, MNOGO besa, dobra produkcija, užitak:
https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/the-first-nail

Simpatičan je i Demo 2 benda The Ox iz Njukasla. I ovoje neki '90s ili čak late '80s hardcore sa metal komponentom, dosta mošerskog gruva, povremenim bržim ispadom. Korektno je, ima tri pesme, lepo zvuči, preporučuje se!
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/demo-2-2

Kanađani Death Proof su negde između hardcorea i sludge metala na EP-ju Age of Guilt i to su tri dobre, heavy pesme. Mislim, ima ovde malo više melodije nego što očekujete, ali sve je agresivno, teško, tvrdo i bend se predstavlja u dobrom svetlu i autorski i produkcijski. Kvalitet! A cena je i ovde koliko date:
https://deathproofsg.bandcamp.com/album/age-of-guilt

Cold Hard Truth iz Bostona (ali u Ujedinjenom krlajevstvu) sviraju kombinaciju beatdwon hardcorea i death metala. Kako to zvuči? Pa, ako pogledate omot albuma King of the Streets sa iskeženim, besnim psom imaćete dosta dobru (zvučnu) sliku u glavi. Nije preterano originalno ali je korektno, i vrlo heavy, puno mržnje, negativnosti, siledžijskih impulsa. Neće vas oplemeniti ali neki od nas su ionako odavno izgubljeni:
https://coldhardtruth.bandcamp.com/album/king-of-the-streets-2

Francuzi Endless Agony imaju ime kao da sviraju derath mtal, tvrde da sviraju hardcore thrash ali EP Besieged je ipak bliži '90s moshcore zvuku. Nije to sasvim morfovalo u repersko recitovanje i plesne ritmove, ali ovo je srednjetempaški hardcore sa metal rifovima, mučan i preteći, dobro produciran i napisan dovoljn raznovrsno za moje potrbe. Pet izrazito teških i pesimističnih pesama za vaše uživanje:
https://endlessagonywchc.bandcamp.com/album/besieged

Al evo kako STVARNO treba da zvuči hardcore thrash. Overnight su iz Tusona u Arizoni, a EP Overnight ima četiri pesme krvoločnog čukanja i besnog vrištanja. Štim je niži, distorzije su tople a pesme, uprkos konfrontativnoj, agresivnoj dispoziciji (sa sve velikim, nadrkanim basom i blastbitovima) su prijemčive i seksi. Savršenstvo jednostavnosti i jednostavnost savršenosti, sve na jednom mestu a cena sitnica, odnosno sami je određujete!!!!!!!!!!
https://overnightaz.bandcamp.com/album/overnight

Peer Pressure iz Kvebeka su, naravno sa takvim imenom, hardcore bend, ali hardcore THRASH bend sa niskim štimom, pametnim metal rifovima, fantastičnom pevačicom (koja po imenu vuče jake korene sa Balkana) i mnogo energije. Ovo je brza muzika sa čestim promenama ritma ali gitarama koje često osciluju između gruverskog metala, thrasha i posthardcore atmosferičnosti. Sve je dobro, uključujući zvuk i miks, pa album This Hell On Earth Could Be preporučujem iz sve snage:
https://peerpressurehc.bandcamp.com/album/this-hell-on-earth-could-be

Tiki Torture iz Nju Džersija kažu da imaju ,,zbilja jedinstven" zvuk, i, uh, nisu sasvim u krivu. Njihov EP Beach Body je kombinacija surf rocka i thrash punka, dobro producirana, sa četiri solidno napisane pesme. Nije da ovakve stvari to nikada niko nije radio, pogotovo smo ove godine imali nekoliko izdanja koja surf rock spajaju sa ekstremnijim formama, ali Tiki Torture definitivno imaju svoj šmek, pišu fine pesme i zabavni su za slušanje. Jake preporuke:
https://tikitorture.bandcamp.com/album/beach-body

Indonežani Visuc na istoimenom albumu (ima osam pesama ali traje svega desetak minuta...) trpaju prljav, prijatan crustpunk. Ovo je zaista više ,,punk" nego ,,hardcore", sa uličnijim, himničnijim elementima muzike koja je svakako svedena na skoro samo najosnovnije sastavne delove. Bend zvuči ubedljivo, karakterno i cepa iz sve snage. Valjano:
https://visuc.bandcamp.com/album/visuc

Onda imate i Смерть, iz Latvije, a koji uprkos vrlo cool, vrlo metal logotipu sviraju prljav, drogiran crustpunk/ d-beat hardcore kojim se slave alkohol i droga i poziva na ubijanje policajaca, Rusa i ko zna koga sve još. NEODGOVORNO. Ali zabavno je ako volite takve stvari. EP se zove Alkopower i plaća se samo koliko želite da date:
https://smert.bandcamp.com/album/alkopower

Deadform iz Oklenda na debi albumu naslovljenom Entrenched In Hell imaju zaista vrlo paklen zvuk koji je negde između crustcorea stare škole (Amebix i slično) i prljavog sludge metala. Odlično je to i nudi vrlo atmosferičnu a vrlo teksturiranu, HEAVY a relaksiranu svirku. Dobro i za šutku i za drogiranje:
https://brainsand.bandcamp.com/album/entrenched-in-hell

Punitive Damage iz Vankuvera na svom EP-ju Hate Training zvuče tako nadrkano i besno kao da su pank bend iz Portlanda 1993. godine. Mislim, produkcija je bolja, zvuk deblji, bend svira malo raznovrsnije, ali taj bes i energija, to treba čuti. Ovo je hardkor koji sviraju muzičari koji MNOGO dobro znaju i da pišu pesme i da nameste zvuk i da kidaju te instrumente ali pevačica Jerkova je TOLIKO moćna da ćete njene vriske čuti u snu mesec dana od večeras. PRE JA KO:
https://punitivedamage.bandcamp.com/album/hate-training

Guilt Scripture iz Los Anđelesa sebe ne taguju sa ,,grindcore" i to je njihovo pravo ali njihova nisko naštimovana, agresivna, na blastbitovima zasnovana i u pesme od 90 sekundi uterana muzika je grindcore koliko god da mislite da u njoj ima death metala ili ,,običnog" metaliziranog hardkora. EP Blight proleti dok trepnete ali nije lako ni trepnuti kad ovako biju:
https://guiltscripture.bandcamp.com/album/blight

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 26-10-2024, 12:04:00

Škoti Penny Coffin još nemaju album ali su za poslednje tri godine naređali nisku EP-jeva i najnoviji, March To The Grave/ Apocryphal Obstruction ih predstavlja u vrlo solidnom svetlu. Produkcija jeste malo upitna ovde, sa vrlo ravnim ali makar intenzivnim zvukom u finalnom masteru, ali pesme su dobre, svirka ubedljiva, generalni utisak odličan. Ovo je death metal old school provinijencije, mračan, kavernozan, sa atmosferičnim solažama i mnogo zlovolje. Meni odlično:
https://pennycoffindeath.bandcamp.com/album/march-to-the-grave-apocryphal-obstruction

Smell of Dead iz La Paza nemaju baš sjajnu produkciju ali ako se to prenebregne, EP Humanidad Putrida – koji zvuči kao da je uglavnom snimljen u prostoriji za vežbu pa dorađivan kod kuće – pruža četiri pesme ugodno old school death metala. Ovo je sve skandinavska, švedska škola po niskom štimu i jednostavnim, tečnim aranžmanima, ali radi posao i čoveku pruža dovoljno materijala za relaksaciju, odmor i otmen hedbeng:
https://smellofdead.bandcamp.com/album/humanidad-putrida

Kad smo već kod lo-fi zvuka, Body Rag iz Kuala Lumpura su opušteno oko toga izgradili ceo svoj svetonazor. EP Vision Of Truth u tri kratke pesme spaja death metal, grindcore i harsh noise/ power electronics, stanjujući granicu između muzike i buke do opasnih granica. Meni to, naravno, jebeno paše, a ako ste pravi ljudi i vama će:
https://bodyrag.bandcamp.com/album/vision-of-truth

Recimo da Slugchild iz Mičigena sviraju blackened sludge death metal, jer je njihova muzika baš negde između ovih žanrova. Novi EP Scars Revealed je, dakle, sa svoje tri pesme, pun mučne, masivne muzike koja spretno i skladno menja tempo i koristi i sludge metal oštrinu i death metal težinu i black metal okretnost i melodičnost da vas opsedne, opčini, pa i zabavi. Ima tu mašte, ima dobrih ideja i zapravo mi čak i malo čudan miks ne smeta. Lepo je:
https://slugchild.bandcamp.com/album/scars-revealed

Njemački Deathrite su mešavina death metala i panka, pa je i album Flames Licking Fever, njihov peti, mešavina death metal štimovanja i mračnjaštva sa pankerskim srednjim tempom i relaksiranijom svirkom tih mračnih a prijemčivih rifova. Fina je ovo kombinacija i bend će, mislim, odlično leći i pank i metal publici (pod uslovom da vole tu ,,crusty" inačicu obe muzike).
https://deathrite.bandcamp.com/album/flames-licking-fever-2

Čileanski deaththrasheri Abyssarium spremaju prvi album pa su izbacili kolekciju demo snimaka za njega doslovno nazvanu LP Demos. I ovo je sjajno, pričamo o old school deaththrash krljačini bez mnogo filozofije ali sa vrlo kvalitetno napisanim pesmama i odličnom svirkom. Čak je i kvalitet zvuka u nekim slučajevima pristojan tako da će album, kad bude gotov, biti JEBEN, ali i ovi demosi se slušaju sa guštom:
https://abyssarium.bandcamp.com/album/lp-demos

Chained To The Dead iz Garden Stejta već imaju jedan album iza sebe a novi EP za HPGD, Only Hunger Remains je, mislim, strateški pravljen da vam ulepša Halloween sezonu. I vrlo je to solidno. Bend meša svoj okretni, trešerski i pankerski death metal sa malo bluziranog gruva da vas opusti, ali materijal je zdrava, andergraund krljačina sa puno promena ritma i zujećim rifovima. Produkcija je lepa, pesme imaju uvodne semplove iz filmova ugođene sa prazničnim raspoloženjem i sve je nekkao toplo i prijateljski:
https://hpgd.bandcamp.com/album/only-hunger-remains

Taking The Head Of Goliath iz Minesote su se raspali prošle godine, ako je verovati Metal Archivesu ali ipak imaju EP Futility of the Flesh sa četiri pesme brutalnog ali ne nesofisticiranog death metala. Ovo je mračno i hororaški intonirano, sa vokalima kao ispalim iz Evil Dead, ali muzika je promišljena, sa dinamičkim varijacijama i zanimljivim rifovima i ovo nije brutal death gde sve zvuči isto i isto glasno. Lepo:
https://takingtheheadofgoliath.bandcamp.com/album/futility-of-the-flesh

Bugari Embrace By Dark su prvi album snimili još 2003. godine a njegov nastavak, Extrasensory stiže, evo dvadesetjednu godinu kasnije. Produkcijski je ovo ,,mekši" death metal sa melodičnim tendencijama ali su pesme prilično progresivne i mešaju ,,normalan" heavy metal i progresivniji rok, malo simfonijskih elemenata i taj dosta sazreli, melodčniji death metal na dostojanstven način. U tom nekom smislu mi se sviđa i svedenija produkcija, lišena preteranog budženja i naglasak je na samim pesmama, njihovim temama i aranžmanima. Solidno:
https://embracebydark.bandcamp.com/album/extrasensory

Gigan iz Čikaga prže vrlo zabavan tehnički/ progresivni i kosmički death metal. Peti album, Anomalous Abstractigate Infinitessimus je, u skladu sa imenom, vrlo dramatična, ali i dalje vrlo zabavna kombinacija kompleksnih ritmova, disonanci, čistih efekata i drugih elemenata koji zvuče kao saundtrak za nekakav avangardni anime (ali koji pokvareni CD plejer pušta sumanutim redosledom, skačući usred pesme na sledeću, ili neku nasumičnu drugu). Hermetčno je ali nije posebno agresivno i nekako je zabavnije nego što death metal ima običaj da bude, a da nije izgubilo death metal smrknutost:
https://gigan.bandcamp.com/album/anomalous-abstractigate-infinitessimus

Simfonijski black-death metal i nije neka moja strast, ali nizozemski sekstet Haliphron ima simpatičan drugi album, Anatomy of Darkness. Mislim, čim sam video da je ovo izdao francuski Listenable Records bio sam zainteresovan jer ova firma u principu pazi šta objavljuje i Haliphron su bend sa jednom trešerskom čvrstinom i neposrednošću koja srećno plasira njihove black, death i simfo tendencije. Mislim, ima tu epike, ima grandioznosti ali nema rasplinutosti, nema fejk opere (iako je na jednom od mikrofona žena) (druga žena svira bas, hel jea) i sve je mošerski propulzivno. Dakle, tvrde gitare, tvrdi bubnjevi, tvrdi vokali i klavijaturice koje sve to malo ofarbaju, sasvim prijatno i korektno:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/anatomy-of-darkness

Onda imamo odličan death metal debi album i to iz Belgije. Living Gate su Suffer As One izdali za američki Relapse, a što je odmah znak kvaliteta, i u pitanju su članovi Amenra, Yob (da, basista Aaron Rieseberg svira u Yob), Wiegedood i još desetak bendova, a što je takođe znak kvaliteta. Iskustvo i ekspertiza se materijalizuju u izvanredno kvalitetnom materijalu death metala koji nije usiljeno old school ali SVAKAKO nije moderni, hiperroducirani, beživotno-bezidejni death metal kakvog ima PREVIŠE svake nedelje. Umesto toga, Living Gate nude izvrsno napisane pesme, znojavu svirku, puno progresivnih ideja koje vam ne deluju kao da bend pokušava da pobegne od death metala nego, naprotiv, kao najprirodnije igranje unutar onog što death metal po definiciji nudi i, mislim, ovo je SJAJNO. Progresivni old school sa odličnom, prirodnom produkcijom? Pa ko TOME može da odoli? Only fucking assholes, eto ko!
https://livinggate.bandcamp.com/album/suffer-as-one

Evo su opet Listenable Records, ovog puta sa osmim albumom francuskih Loudblast. Bend je, da se razumemo, osnovan pre 39 godina i tokom decenija evoluirao od thrasha do death metala ali Altering Fates and Destinies je razigrana, raznovrsna ploča puna istraživačkog duha i otvorenosti za nestandardne harmonije i melodičnost neprimerenu ,,pravom" death metalu. U postavi je danas i Frédéric Leclercq, aktuelni basista Kreatora, bivši član Dragonforce i raznih drugih bendova i to valjda pomaže da se razume i na koju stranu ide Loudblast. Naime na sve strane, ali album ne zvuči svaštarski, samo otvoreno, spremno da bude sve što treba. Produkcija je mrvicu bučnija nego što bih ja voleo ali pesme su odlične:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/altering-fates-and-destinies

Da ne bude da nema baš ni malo dobrog novog slema, evo ga novi, treći album mančesterskih Visions of Disfigurement. Iako Vile Mutation počinje semplom iz Grand Theft Auto V, ovo nije prevashodno gangsterski, uličarski slamming death metal, već klasičnija brutal/ slam forma sa razaračkim rifovima, ložačkim gruvom, vokalima koji su neljudski, nedinamični ali hipnotični. Meni to prija jer jeste plesno i ložački, ima dobar, napucan zvuk i pošteno je napisano. Udaranje, ali sa stilom:
https://realityfade.bandcamp.com/album/vile-mutation-2

Tu su i iznenađujuće solidni Amerikanci Chronicynic, sa debi EP-jem Den of Vice and Violence. Njihov brutal death/ slam je slabije produciran ali ne manje žustro odsviran, ovo je agresivna, teška muzika, sa svim mogućim trudim da bude i prijemčiva bar ljudima koji u svom tom paklu umeju da prepoznaju gruv i interesantne rifove.
https://youtu.be/BftRTPr8EbQ

Ako vam ni to nije dosta, Belorusi Extermination Dismemberment su ponovo snimili svoj debi album, Butcher Basement i ovo je slamming death metal iz 2010. godine dovučen silom u 2024. godinu. Primitivnije pesme i moderna produkcija se dosta dobro uklapaju i mada ovo nije nužno najmaštovitiji slem album koji možete da čujete ove nedelje, da radi posao – radi.
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/butcher-basement-revamp

Da se malo vratimo primitivnom, pećinskom death zvuku, tu je demo snimak benda Obscene Altar iz Pitsburga sa četiri komada kavernoznog death dooma. Nije Aphotic Realm nekakav ORIGINALAN materijal ali je dobar, sa niskim štimom, hipnotičkim rifovima i svirkom koja je živa, organska, LJUDSKA. Ko voli, uživaće, ko ne voli, neće, a možda i umreće:
https://youtu.be/rsFjvJT34eA

Sentient Horror su iz Stokholma ali u Nju Džersiju a In Service of the Dead im je četvrti album za osam godina i KIDA. Mislim, i ovo je nekako old school death metal koji nije toliko old school što imitira stare bendove koliko što ga boli kurac za moderne trendove, produkciju i poziranje. In Service of the Dead je ploča RAZARAČKOG a pametnog death metal utrpavanja koje ću lako i bez blama uporediti sa Malevolent Creation, Monstrosity, ali i sa švedskim bendovima tipa Edge of Sanity. Ali, mislim, u prvom planu je koliko je ovo DOBRO NAPISANO a onda odsvirano kao da je ljudima poslednje u životu. Totalno razaranje sve vreme:
https://sentienthorror.bandcamp.com/album/in-service-of-the-dead

Kanađani Sedimentum nude dvadeset minuta hermetičnog, pećinskog death metala svojim novim EP-jem Derrière les portes d'une arcane transcendante. Odlično je to, sa dugačkim pesmama, tamnim a prijatnim zvukom i rifovima koji su preteći a prijemčivi. Bend i menja tempo vrlo spretno i uspeva da muzika bude raznovrsna a da opet, celokupan gruv i atmosfera na izdanju budu konzistentni. Ako volite Incantation i njihove klonove, ovo je apsolutna preporuka a pogotovo jer i ovo izdaje pouzdani Dark Descent:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/derri-re-les-portes-dune-arcane-transcendante

E, sad, za izdržljive je tu novi, drugi album denverskih Black Curse, svojevrsne supergrupe sa članovima Blood Incantation, Khemmis, Primitive Man i Spectral Voice. I mislim, ko ovo izdrži ni pakao mu neće teško pasti. Jer, vidite, Black Curse sviraju divljački black-death metal, ono kao da ste upali u rat između dva neolitska plemena a onda na sve to naleteo uragan, ali im pesme traju po deset i jedanaest minuta. Ko može da podnese OVAKVO prebijanje OVOLIKO vremena? Samo najjači, oni koji ostaju i nikad se ne predaju. I prvi album, 2020. godine im je bio ozbiljno jak, moćan i, što se danas kaže, izazovan, a album Burning in Celestial Poison je, da se razumemo, odličan i pesme imaju dobre razloge što traju koliko traju, ali uz ovako agresivnu svirku i ovako težak zvuk, morate biti u solidnom treningu da sve izdržite na nogama. Ali ako jeste i ako možete, čeka vas ozbiljan provod. Nemački izdavač Sepulchral Voice apsolutno trijumfuje sa ovim izdanjem:
https://blackcurse-svr.bandcamp.com/album/burning-in-celestial-poison

Osmose Productions su ove nedelje izbacili tri dobra izdanja od kojih je treće novi Mercyless. Francuska veteranska death metal postava sa počecima još u osamdesetima na svom devetom albumu, Those Who Reign Below zvuči vrlo zdravo i energično, old school ali relevantno i moderno u isto vreme. Pesme su, naprosto zrele i dobro napisane, svirka je žustra, dinamična a zvuk prirodan (well, srazmerno prirodan s obzirom na žanr) i topao. Max Otero definitivno ovaj bend drži u odličnoj formi (doveo je i novog bubnjara, Johanna Voirina iz Mortuary, ali ne KRAGUJEVAČKOG Mortuary) ali pre svega piše odlične pesme koje su raznovrsne, karakterne i RAZBIJAČKE. Velika death metal poslastica:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/those-who-reign-below
https://youtu.be/D-qXjm6NS9E

I na kraju smo da poslušamo krosžanrovske i eksperimentalne albume te heavy metal. Midnight Race iz Ekvadora imaju debi album naslovljen, uh, Heavy Metal Owls. Ali nemojte da vas to zbuni, ovo je propisan NWOBHM stil, brz, energičan, sa mnogo ulične štroke ali sa disciplinovanom svirkom, pravovernim rifovima, praskavim solažama. Vokali su svakako najmanje impresivan element ove muzike ali su, mislim, uslužni, a bend svira toliko energično da nema problem da ovo slušam u pokretu i uživam:
https://youtu.be/MuoXEod5QfU

Portugalci Skyllar tvrde da sviraju melodični death metal ali njihov novi EP (jedanaest godina posle prvog!), naslovljen Epilogue (prvi se zvao Prologue!) je više nekakav alternativni, melodični skoro-post-metal sa malo, malčice death elemenata. Ne bunim se, ovo je nekako simpatično sa zdravim melodeath miksom ali muzikom koja je raznovrsna i dinamična i prija mi:
https://skyllar.bandcamp.com/album/epilogue

Crime Slug iz Atlante već imenom sugerišu da nisu preterano ozbiljan bend, ali album Crime Wave je makar simpatična kombinacija hip-hopa i slamming death metala. Ovde imamo klasično wigga repovanje uz ne preterano MAŠTOVITE ali funkcionane slem-gruv matrice i sam zvuk je zapravo sasvim solidan a pesme ne traju dovoljno dugo da budu dosadne. Zabavno:
https://crimeslug.bandcamp.com/album/crime-wave

Poznato je da ne padam preterano na gotik rok i gotik metal, ali Kanađđani Pøltergeist su me razoružali jednim vrlo strejt spajanjem postpanka, gotike i šugejza na albumu Nachtmusik. Jebem mu mater, ovo je toliko iskreno cheesy emotivna muzika da je teško ne voleti je. Poštena, znojava svirka, adekvatna produkcija, sve kako treba:
https://poltergeistovdoom.bandcamp.com/album/nachtmusik

Razör Forge je jedan od jednočlanih projekata čoveka po imenu Jørgen Sven Kirby iz Londona i novi EP, Nightfall Hunter ima dve pesme lepog, tradicionalnog i samo malo ,,zablekljenog" heavy metala. Kirby definitivno ima nešto skandinavskog šmeka u svojoj muzici a pošto za drugu pesmu na izdanju od dve pesme obrađuje japanski Metalucifer, jasno je da je čovek od ukusa. Prijatan, prljav, lo-fi metal:
https://ahpnrecords.bandcamp.com/album/nightfall-hunter

Ko voli vrlo ,,komercijalni" teži rok/ AOR po šnitu osamdesetih (dakle, tipa REO Speedwagon ili Journey, na primer), ima grčki Bad Contact. Album Eightball je kao nekakav sintisajzerima i melodičnim gitarama voženi, himnični skoro-metal koji danas gledate na MTV '80s, sav u neonima, sakoima u pastelnim bojama sa naramenicama i frizurama na repove. Šta ja znam, nije IZVRSNO, ali pitko je:
https://badcontact.bandcamp.com/album/eightball

Melodični ali žestoki Ljubljančani Challenger imaju svoj debi album za Dying Victims Productions i to je već veliko priznanje radu ove ekipe koja je osnovana pre nekih osam godina i do sada izdala samo jedan EP za istog nemačkog izdavača. Force Of Nature je melodična ploča sa mnogo old school elemenata koji vuku i na hard rok i na art rok sedamdesetih ali sa visokim tempom i žestinom svirke koje spadaju u speed metal fioku. Kombinacija tako prirodna za Dying Victims a Challenger je pritom pakuju u vrlo ugodnu, za uho prijatnu produkciju. Uživanje:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/force-of-nature
https://bandchallenger.bandcamp.com/album/force-of-nature

Pa onda imamo Brazilce, Sinal de Ataque koji su negde na zdravoj sredini između heavy i speed metala na svom drugom albumu, Ao Anoitecer. Ovo je, mislim, pre svega studijski projekat muzičara koji veoma vole metal iz osamdesetih pa onda i u svojoj muzici rekonstruišu njegove melodije, drame, strasti. Sve je ovo vrlo verno tim predlošcima od pre četrdeset godina ali napisano ODLIČNO, odsvirano prvoklasno i dobro producirano. Užici na sve strane!
https://youtu.be/1jPX5j7Mxh8

Kalifornijski Pounder znaju šta se prvo gleda pa na omot svog trećeg albuma, Thunderforged stavljaju par dobrih sisa u pancirnom bikiniju iznad nakovnja na kome je mač a vlasnica sisa drži u rukama kovački čekić. Toliko muške i ženske ikonografije na malom prostoru garantovano prespaja slabije mozgove i proizodi preopterećenje fantaziranjem i pre nego što čujete prvi ton. No, mislim, ništa od toga nije neophodno jer su Pounder ODLIČNI. Ovo je, naravno, projekat nekih vrlo iskusnih muzičara (dakle, ljudi su kombinovano svirali u Angel Witch, Carcass, Vallenfyre, Savage Messiah, Repulsion, Gruseome, Exhumed, Nausea) i ovo je trio veterana metal scene koji tradicionalni, energični, epski ali ulični prljav heavy metal prave ne samo sa puno ekspertize nego i puno emocije. Pesme na albumu su vrlo solidne, produkcija takođe (bez prokletih kompresija i beživotne buke) a sve odiše jednom old school atmosferom koja je, barem za mene, neodoljiva. Rok on, bradrs:
https://poundercalifornia.bandcamp.com/album/thunderforged
https://youtu.be/yCm6gjtxQ0A

Britanci Shadow Company sviraju vrlo klasičan heavy metal pa je i EP Time in Hell skoro kao nešto ispalo iz osmadesetih, samo sa malo modernijom prpdukcijom. Rifovi su, pak, pravoverni, ritam energičan, pevanje solidno, i spoj epike i ulice je kako treba. Najgora stvar koju mogu da kažem za Shadow Company je da su vrlo neoriginalni i da su ove dve pesme više pokazna vežba i demonstracija nego nešto što vredi da uđe u školsku lektiru ali ne treba da PRETERUJEMO sa zahtevima za originalnošću. Ovo trese i dobro je:
https://theshadowcompany.bandcamp.com/album/time-in-hell

Kad smo već kod originalnosti. Australijski projekat Black Aleph je nešto čemu TREBA posvetiti malo (više) vremena. Ovo, tehnički gledano nije ,,metal" jer koristi mahom tradicionalne akustične instrumente (mada ima i električnu gitaru među njhima) ali je po svetonazoru, zvuku, atmosferi, epskom ugođaju totalno metal. Album Apsides je na zlatnoj sredini između eksperimentalne, ,,nove muzike" i post/ doom metal sporosti i težine sa vioončelom i etničkim udaraljkama koje lepo idu uz gitaru i efekte i pesmama koje su halucinantne i izvrsno napisane, izvedene sa punim razumevanjem kapaciteta za kreiranje atmosfere ali i naracije koju instrumentarij pruža. I miks je odličan i ovo se preporučuje IZ SVE SNAGE:
https://blackaleph.bandcamp.com/album/apsides

Grci Leatherhead pak krljaju ozbiljan, kvalitetan NWOBHM na debi albumu Leatherhead. Ovo je od prvog tona prepoznatljivo smešteno u najljuću teritoriju žanra, sa žestokim a opet zarazno melodičnim programom, odličnim solažama, fantastično karakternim pevačem. Bend pokriva ceo raspon od proto-speed metal sprintova do sporijih, neonski ofarbanih NE BAŠ balada, sve je odlično producirano i Leatherhead su od početka do kraja baš ono što piše na pakovanju, pun, hranljiv obrok za svakog izgladnelog tradicionalnog metalca. Dakle, ste izlizali svoje Raven i Rage ploče i treba vam JOŠ – Leatherhead isporučuju:
https://leatherheadgr.bandcamp.com/album/leatherhead

Šveđani Mindless Sinner za svoj peti album, Metal Merchants, imaju postavu gotovo identičnu onoj od pre četrdeset godina, sem što im bubnjeve svira Linus Melchiorsen a koji je, eto lepog preokreta, nekada pevao u Isengard. Elem Mindless Sinner postoje sa prekidima od 1982. godine i naravno da sviraju tradicionalni metal. Sve je to i samo NWOBHM intonirano, sa otvaračem, Speed Demon koja je melodična, epska krljačina visokog tempa i onda sa još gomilom kvalitetnog heavy metala na ostatku albuma. Kad kažem, ,,gomilom", mislim da ovde ima čak trinaest pesama a pošto je zvuk dosta glasan treba to malo i izdržati, ali čisto fizički jer su pesme dobre i ovo je vrlo kvalitetan trad-metal za svakog ko voli dobar rif, vibrirajući fasleto i nemilosrdno prebijanje bubnjeva. Sjajni su Mindless Sinner:
https://mindlesssinnerofficial.bandcamp.com/album/metal-merchants

Album nedelje! Buñuel moraju biti nekakav avangardni metal bend, zar ne? I jesu, naravno da jesu, ovo je neka vrsta supergrupe na transverzali Kalifornija-Italija, sa članovima Oxbow, Afterhours, A Short Apnea, The Framers i Teatro Degli Orrori, plus sa masom gostiju na albumu Mansuetude, a koji, ti gosti, sviraju saksofone, violončela, klavijature itd. Album je VELIČANSTVEN, sa jednom eklektičnom legurom teškog, energičnog roka/ metala i svih mogućih drugih stilova koji vam padnu na pamet. Najbliže poređenje bi bilo kad bi se (stari) Mr. Bungle i Oxbow jebali nasred nekog avangardnog pozorišta i dobili dete koje babica onda promptno ispusti na glavu. Ali, mislim, odlično je i odlično producirano i ovo je jedan od onih albuma gde ste ponosni što slušate metal celog života jer ga neki muzičari poznaju i poštuju dovoljno da ga pretvore u nešto ovako moćno i originalno:
https://bunuel.bandcamp.com/album/mansuetude

Meho Krljic · 02-11-2024, 12:06:46

Imajući u vidu užasnu tragediju u Novom Sadu od juče – za koju, bojim se, moramo da okrivimo samo i jedino ljudski nemar pod patronatom režima koji ga dobro naplaćuje – nemam neke pametne i duhovite uvode za ovaj tekst. Metal.

Prvo blek metal. Za Lömsk znamo samo da su Šveđani i da su prvi EP, Act I objavili za Vendetta Records. Svaka dalja informacija je, jelte, zavijena u veo anonimnosti i tajne, koliko je to moguće sa bendovima koji imaju aktivne Facebook i Instagram naloge. Enivej, Act I nije neka posebno ORIGINALNA ploča ali ovo je prvoklasni švedski blek metal sa ,,atmosferičnom" komponentom, svakako (nema ovde previše ,,rifčina") ali odsviran furiozno i ubedljiv i produkcijski. Užitak:
https://lmsk.bandcamp.com/album/act-i

Takođe Šveđani Retribution (al ne TAJ Retribution) su osnovani negde 2022. godine, svirali dosta koncerata i sada imaju debi album, Tales of Torment. I, mislim, ovo je odlično. Tehnički, ovo je black-death metal sa malo trešerskih rifova, ali suštinski ovo je švedski blek metal u nastavku tradicije koja traje već duže od tri decenije, energičan, brz, okretan. Retribution pišu kvalitetne pesme, pamtljivih, melodičnih rifova, sviraju ih izvrsno i imaju svetao, kvalitetan zvuk. Užitak:
https://retributionblackmetal.bandcamp.com/album/tales-of-torment

Fini su i Slovaci Night of Execution sa svojim debi albumom, In the Kingdom of Eternal Death. Ovo je meolodičniji, spooky blek metal (sa MNOGO falš solo gitarom), a koji i sam voli dobar rif i ima elemente thrash i death muzike u svojim pesmama. Night of Execution je produciran dosta old school i uz energičnu, entuzijastičnu svirku zaista ostavlja pravilan utisak jednog iskrenog, karakternog prvog albuma za bend koji VERUJE. Lepo je:
https://nightofexecution.bandcamp.com/album/in-the-kingdom-of-eternal-death

Nizozemski Asgrauw imaju novi, peti album, Oorsprong i ovde se stvari ne menjaju previše u odnosu na dosadašnji opus. Oorsprong je još jedan siguran, kvalitetan iskaz modernog blek metala koji se bavi ,,egzistencijalnim putem modernog čoveka" a bend ovo piše i izvodi vrhunski, sa zrelošću koju donosi skoro deceniju i po karijere i ubedljivošću koja će svakom prijati. Jako i jako dobro, pogotovo ako volite moderniji, atmosferičniji blek metal stil:
https://asgrauw.bandcamp.com/album/oorsprong

Poljaci Ephialtes su premelodični za moj ukus, ali, jebiga, Poljaci su pa im i debi album, Melas Oneiros emituje auru kvaliteta i vredi da se čuje. Ovo je black death metal sa dosta zanimljivih harmonija, čvrstom svirkom i solidnom produkcijom. Nisam, generalno, dakle, mnogo primljen na osnovni zvuk benda ali je kvalitet neupitan:
https://ephialtesblacklion.bandcamp.com/album/melas-oneiros

Portugalski Everto Signum je naravno više po mom ukusu jer njihov drugi album, Beastiary, posle kraćeg uvoda krene da puni blastbitom kao da je benzin pojeftinio. No, ima tu mnogo više od puke agresije i pesme na ovoj ploči su dugačke, ambiciozne, kombinujući razne metal-elemente u nešto što autori zvou ,,elementalni blek metal". Nekako se to zgodno uklopilo. Everto Signum su prvi album imali još 2012. godine a posle njega samo jedan EP 2014, tako da je Beastiary povratak u velikom stilu, beskompromisan, veran old schoolu a voljan da istražuje:
https://evertosignum.bandcamp.com/album/beastiary

Norvežani Shaarimoth tresu nekakav black-death i u dvadesetoj godini postojanja objavljuju treći album, Devildom, koji zvuči originalno i interesantno. Ovo jeste blek metal sa malo death rifova, ali sve ima osobene teme i originalno kombinovane harmonije i ritmove, sa malo egejskog uticaja u muzici. Na kraju krajeva, basista je Grk a bubnjar je Francuz pa je Shaarimoth zanimljiva kros-evropska saradnja muzičara sa dobrim idejama i finim tradicijama da ih u njima traže. Dobar, originalan album:
https://youtu.be/_FM2bA9gpSM

Njemački Amystery je između trećeg i četvrtog albuma napravio rupu od četrnaest godina ali se zato taj četvrti zove Chaos Empire Satan i izašao je na helouvin. Ipak treba znati tempirati svoj, jelte, ključni iskaz. Inače, ovo nije onoliko haotičan album koliko biste možda očekivali iz naziva i bend ima vrlo pristojno napisane pesme, bez nekakvih velikih inovacija i eksperimenata, ali nudeći propisan, rifaški, satanski blek metal sa promenama ritma, dinamike itd. Satanski ali ugodno:
https://amystery.bandcamp.com/album/chaos-empire-satan

I Sun Worship su iz Njemačke, a ovaj duo iz Berlina ima iza sebe već tri albuma. Četvrti, Upon the Hills of Divination, snimljen posle pauze od pet godina je atmosferičan i intiman ali ne po danas uobičajenom šugejzerskom principu. Ovo je hermetičnija muzika, znatno više u rifu nego u molskim akordima, odsvirana tvrdo i disciplinovano, producirana da zuji i kolje. Pesme su podugačke, žestoke, hipnotičke. Jako solidno:
https://sunworship.bandcamp.com/album/upon-the-hills-of-divination
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/upon-the-hills-of-divination

Norveški From The Vastland su nam već poznati, Tenebrous Shadow je uostalom već osmi album ovog projekta koji predvodi talentovani iranski muzičar Sina Winter. Nema ovde sad nekih velikih iznenađenja u zvuku benda i ako ste čuli poslednjih par ploča From The Vastland, to je manje-više to, norveški blek metal sa malo persijskog šmeka, pošten, pametan, sirov i neposredan. Bas gitaru i bubnjeve sviraju bivši i sadašnji članovi i tako bitnih bendova kao što su 1349 ili Immortal pa znate da pričamo o projektu jake reputacije:
https://fromthevastland.bandcamp.com/album/tenebrous-shadow

Beloruskom Kristailer je Triumphant Cult drugi album ove godine a peti od 2022. godine. Dakle, da, u pitanju je jednočlani, kućni bend ali sa natprosečnim kvalitetom muzike koja je prepoznatjivo slovenski melanholično-melodična, ali suštinski krljačka sa presudnom dimenzijom 2nd wave black metal propulzivnosti u svojoj osnovi. Даниил Реутович piše neke lepe, melodične teme i ima sasvim pristojnu produkciju i s pravom lamentira što u ovom trenutku albume prodaje samo digitalno pošto i MNOGO gore stvari od njegovog benda regularno izlaze na vinilu. Ako volite melodični slovenski blek metal, jednostavan, neposredan i dostojanstven, evo ga:
https://kristailer.bandcamp.com/album/triumphant-cult

Kanađani Mitochondrion zvuče prilično bestijalno na svom trećem albumu, Vitriseptome urađenom solidnih trinaest godina nakon prethodnog. Ovo je, ipak, pre svega ambiciozno aranžirana, hermetična ali vrlo minuciozno napravljena muzika, dupli album sa sedamnaest pesama – od kojih su neke kratki interludiji ali neke biju i preko jedanaest minuta – miksovan tako da vam se zavrti u glavi, ali kad se naviknete, shvatićete koliko je ovde ušlo razmišljanja i koliko je ovo blek metal koji se naživo ukršta sa modernom kompozicijom i sound artom.
https://mitochondrion.bandcamp.com/album/vitriseptome

Grci Thyrathen naglašavaju da sviraju ,,dijahronijski lirski blek metal" štagod TO značilo, plus ukazuju da nisu koristili ni klavijature ni sintisajzere na svom drugom albumu, Lakonic. Whatever, momci, Lakonic je pre svega ploča prijatnog, epskog blek metala sa prepoznatljivim grčkim karakteristikama, puno teatra, solidnom produkcijom. Teme su veoma filozofske (pesme se zovu The Throne of Micro-Cosmos (Foolishness), pa onda recimo Matter, Void, Sperm pa onda Void, Matter, Sperm itd.), kompozicije raznovrsne, maštovite i ovo je blek metal za onu publiku koja ga smatra uzvišenim umetničkim radom što na neki način sažima veliki deo zapadne kulture i istorije u svom izrazu:
https://flogarecords.bandcamp.com/album/lakonic

Moji moskovski miljenici Morokh obeležavaju deset godina rada EP-jem X koji ima tri verzije starih pesama i jednu obradu benda Chimera (mada nemam pojma KOG od nekoliko Chimera). Enivej, ovo je vrhunski blek metal (sa i dalje malo post/ hardcore šmeka) koji kombinuje visoku tehničku ekspertizu, jak, agresivan tempo, i odlično napisane i aranžirane pesme. Produkcija takođe veoma solidna i ovo je apsolutna poslastica i obavezno slušanje za svakog ko voli najagresivniju blek metal formu po šnitu Marduka samo oplemenjenu tim hardcore/ posthardcore dodacima. Moćno:
https://morokh.bandcamp.com/album/x

Dalje je na redu stoner rock, doom metal, hard rock, psihodelija i sludge metal. Bredfordski bend Wolforna na svom pretpostavljam prvom EP-ju, Tales Of The Damned, svira odličan hard rok. Moderni, dakako, dakle ovo nije samo rekonstrukcija Purple/ Zeppelin formata, naprotiv, sve zvuči istovremeno i klasično i moderno, sa lepom, ne prebudženom produkcijom, sa melodičnošću koja će biti draga i pop publici a sa puno odličnih rifova i bluzerskog gruva. Bogato i hranljivo:
https://wolforna.bandcamp.com/album/tales-of-the-damned

Bog Filth je generalno dobro ime za metal bend a još bolje kada treba da opiše muziku viskonsinskog benda Bog Filth na albumu Bog Filth (na kome nema pesma Bog Filth). Ovo je šest IZRAZITO mučnih pesama močvarnog sludge-dooma, sporih, teških, jako distorziranih, sa vokalima koji zvuče kao čitav čopor zombija na vašem travnjaku. Sve to i još po ceni koju sami određujete. Prejačina:
https://bogfilth.bandcamp.com/album/bog-filth

Pa imate Tainted Blade iz Kolorada sa blackened doom/ death EP-jem Psychic Illness. Ovo je sporo, teško, opako, vrlo oštro u izrazu, ali ima i gruv uz koji je moguće, jelte, gruvati. Dobri rifovi, veoma zao vokal, zvuk adekvatan, ceo materijal fino curi pa poslušajte:
https://taintedblade.bandcamp.com/album/psychic-illness-ep

Belgijanci High Inquisitor Woe vole Candlemass i Black Sabbath pa tako i zvuče. Drugi album, Painted Vision of an Era Forlorn kreće vrlo drusno nakon intra, pesmom od solidnih 14 minuta propisne dumčine a ni ostatak albuma nije specijalno spreman na kompromise. Ovo nije uvek sasvim posloženo, nije svaka ekscentrična luda ideja ovde pogodila direktno u metu, ali ima u šta da se zariju zubi pa kušajte:
https://highinquisitorwoe.bandcamp.com/album/painted-vision-of-an-era-forlorn

Vulgarian iz Denvera imaju odlično ime a i vrlo solidan EP, Eye for an Eye for an Eye. Pesme su ovde jako dugačke a što deluje kao i malo nesrazmerno sa jednostavnošću muzike. No ova kombinacija sludge dooma i crustpunka se vadi na dugačke improvizovane pasaže mikrofonije i to bude na kraju vrlo okej. Sporo, sirovo, prljavo, LJUDSKI:
https://vulgarian.bandcamp.com/album/eye-for-an-eye-for-an-eye

Desert Mantra je meksički bend u čijem je imenu sadržana sva potrebna informqcija. Album The Desert I je dakle spoj desert rocka i obredne muzike, sa dugačkim pesmama, prijatnim psihodeličnim zvukom i stonerskom ambicijom koja ide ipak nešto dalje od ,,hajde da se drogiramo, nek se oči sjaje". Miks albuma bi MOGAO da bude nešto suptilniji i naravno nisam siguran da sve ove pesme treba da budu OVAKO dugačke ali u globalu, ovo je prijatna ploča pustinjskih tripova:
https://smolderbrainsrecords.bandcamp.com/album/the-desert-i

Kerbmaldarr su iz Beča i svoj svetonazor pakuju u kompaktan slogan: ,,Buzz, Booze and Heavy Music", tako im i zvuči V, a što nije ni peti album pa ni album uopšte. Ovo je drugi EP benda, i mada ima šest pesama, one su kratki, energični komadi dobrog gruva. Sve instrumentalno, sasvim pitko i prijatno:
https://kerbmaldarr.bandcamp.com/album/v

Poljaci Power Plant pošteno rokaju na novom albumu, to human nature sa samo četiri dugačke pesme teškog, abrazivnog ali hipnotičkog metala. Ovo je stoner rock sa space rock komponentom, ne sad baš MNOGO suptilan, ali ne ni bez elegancije, melodije, dinamike... Lepo to prođe ako volite heavy zvuk ali ipak i malo više psihodelije u svoj toj težini:
https://hailtheplant.bandcamp.com/album/to-human-nature

Vokonis su kao nekakav švedski Mastodon. OK, znam da to ne zvuči kao nekakav STRAŠAN endorsment sa moje strane ali ja nešto i ne volim aktuelni zvuk Mastodona. Album Transitions švedske rodno mješovite četvorke je svakako dobar, nudeći taj neki mišićaviji progresivni metal, solidan zvuk, kvalitetne izvedbe. Ako volite Mastodon, OBAVEZNO poslušajte Vokonis:
https://vokonis.bandcamp.com/album/transitions

Rusi Scarecrow su fino osveženje ako vam je dosta jednoličnog ,,heavy" zvuka. Njihov EP, Golem ekstenzivno koristi klarinet i harmoniku da kreira evokativne, kinematske muzičke slike a kad se zaista roka, kao u naslovnoj pesmi, i to je imaginativno i originalno. Bend koji VRLO obećava a izdanje daunloudujete po ceni koju sami smislite:
https://scarecrow-official.bandcamp.com/album/golem

Teksašani Stoner Witch sebe nazivaju punk rock bendom i istina je da njihov stoner rok ima dosta pankerske lepršavosti u sebi. Album Magick: In Musick and Practice definitivno zvuči muljavo, prljavo, garažno i jeftino – a i prodaje se po ceni koju sami odredite – no ta stonerska komponenta veštičarenja i magije je neukaljana i nudi osam pesama jefine ali prijatne zabave:
https://stonerwitchtx.bandcamp.com/album/magick-in-musick-and-practice

Preslatko je da smo već dobili i drugi EP projekta Slower, koji, da podsetimo, ubraja članove Fu Manchu, Monolord itd, izdaje za Heavy Psych Sounds Records i zapravo je Slayer tribute band, ali sve pesme svira u sporom, stoner-doom stilu. Za Rage And Ruin su Bob Balch i družina uradili još šest pesama od kojih su četiri njihova originala (slatka, naravno) a dva Slayerova komada, uključujući skoro jedanaestominutni Chemical Warfare i Haunting the Chapel koja je originalno i bila inspiracija za ovaj projekat. Neobavezno ali divno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/slower-rage-and-ruin

New Skeletal Faces su Amerikanci i snimaju za Peaceville i ZNAM da to sad sve deluje dosta neprijatno, ali kunem se da je album Until the Night iznenađujuće kul. Ovo je ,,death rock" ali dopašće se svakome ko voli stoner rok, stoner pank, postpank, mračniji hardkor pank, pa i siroviju gotiku. Trojka svoje instrumente svira otresito, pevanje je ekspresivno i karakterno (dakle, čovek uglavnom izvikuje jednu notu ALI ŠMEKERSKI) a pesme su energične i apokaliptične. E pa eto:
https://peaceville.bandcamp.com/album/until-the-night

Klasičniji stoner rock sa desert komponentom nam stiže sa kontinenta koji je većinom pustinja i to nekako IMA SMISLA. Australijski duo Vessel je ovde napisao dosta zanimljivih pesama, a sešn bubnjar se lepo uklopio u njihov živahni, ali ne preproducirani rokenrol. Album The Somnifer ne hvata ni na težinu ni na epiku i mada je naravno više metal nego pank, ima jednu pankersku neposrednost i komunikativnost:
https://thevesselproject.bandcamp.com/album/the-somnifer

Pa onda imate i Volume iz Kalifornije sa faziranim, zaraznim, urednm ali lepljivim stoner rokom. EP Joy Of Navigation (a trip through the eternal unknown) lepo ide između desert rock meditacija i heavy psych rokanja, produciran je lepo, odsviran profi i niko se ovde neće loše provesti:
https://volume-rocks.bandcamp.com/album/joy-of-navigation-a-trip-through-the-eternal-unknown
https://www.youtube.com/watch?v=rzG0nmG97IA&list=OLAK5uy_mxKGjgaKBFjo6l4WwUsI70BmVHU73AGF0

Amsterdamski HOllOW DRiFTER vole da džemuju ali kad sednu da napišu pesme, to zvuči dobro. EP Devolve je prljavi, džemerski stoner rok i ne kažem da neki delovi nisu mogli da budu i kraći ali kad je dobar, baš je sirov i ukusan:
https://hollowdrifter.bandcamp.com/album/devolve

Pa su tu i austrijski Mind Control čiji je album kao malo progresivniji stoner rok. Ali, mislim, prvenstveno stoner rok, dakle, težak, gruvom obdaren, lepljiv. Pa tek onda tu ide melodičnije pevanje i svašta nešto. Fin album raznovrsne ali ne isforsirano svaštarske hevi rok svirke:
https://mindcontrolmusic.bandcamp.com/album/this-present-darkness

Kad sebi nadenete ime po pesmi Godflesha podižete očekivanja publike na zajeban nivo. Atinski DreamLongDead se svakako trude i njihov novi album, Derelict, šest godina nakon prethodnog, je sastavljen od teških, abrazivnih pesama death-doom-sludge provinijencije, koje ne pitaju za dozvolu da uđu i odmah se razbaškare po kući i naprave haos. Veoma dugačke pesme, beskompromisan, koljački stav, ko voli ima da uživa:
https://dreamlongdead666.bandcamp.com/album/derelict

Evo ga i novi EP teksaških psihodeličnih stonera Arbiter. The Deep Heavy ima nominalno dve pesme ali druga je samo kinematski autro, zvučna montaža pre nego kompozicija. Zato je naslovni komad tripozan šestominutni teški pustinjski, psihodelični rok za sve pare a pare smišljate sami jer vam bend ostavlja tu slobodu. Lepo je!
https://arbitertx.bandcamp.com/album/the-deep-heavy

Fin je i novi album ekipe Voice Of Doom iz Garden stejta. Into The Further nastavlja njihovo kombinovanje stonerskog roka i pank roka, dajući u rezultanti razigrani a opet fino psihodelični rokenrol dobrog tempa, dobrog raspoloženja, sa puno energije i elegancije. Nećete pogrešiti sa ovim delijama:
https://voiceofdoom.bandcamp.com/album/into-the-further

Čoveku sa samo malo kilometraže je dovoljno da čuje prva tri takta sa albuma The Last Odyssey njemačkih Deaf Lizard pa da zna da je ovo 1. DO JAJA i 2. Izašlo za Electric Valley Records. Sve komponente su tu: neodgovorno jako fazirana gitara, jeftin, nekomprimovan zvuk, garažno-podrumska psihodelija u suficitu. Naravno da je prelepo i da vam ovaj psihodelični stoner-doom metal kao ispuzao iz neke tonyiommijevske mutirane materice treba u životu:
https://evrecords.bandcamp.com/album/deaf-lizard-the-last-odyssey
https://deaflizard.bandcamp.com/album/the-last-odyssey

Dalje idemo na thrash i speed metal, hardcore i grindcore, te death metal. Härdrocker je jedan meksikanac, Moy Anselmo, a koji svira, speed metal/ rock. Njegova ljubav prema Motorheadu, Venomu i svemu onome između je evidentna već i iz naslova drugog albuma, Built for Speed i mada je sve to zvučno dosta sirovo i idejno prilično generički, ima u izvođenju dovoljno duše i energije da meni bude simpatično:
https://hardrocker.bandcamp.com/album/h-rdrocker-built-for-speed

Španci Public Intoxication su za helouvin izdali EP sa dve pesme, Ritual Cave i mada je sve to nenametljivo, skromno, u krugu, jelte, najbliže porodice, ovo je SOLIDAN thrash. Mislim, dobro napisano, profi odsvirano, dobro miksovano, sve ovo zvuči kako treba i PRIDE bend pokazuje kao karakternu ekipu koja ne zvuči kao puka statistička sredina drugih thrash metal bendova. Plaćate koliko hoćete:
https://publicintoxication.bandcamp.com/album/ritual-cave

World Burns to Death je već drugi album finskog dvojca Necroweasel za ovu godinu. Sve je to ne naročito inovativan, ali kompetentno odrađen thrash metal sa elementima heavy metala i punk rocka, u melodijama solažama, generalno jednoj razuzdanoj atmosferi. Ljudi vrlo dobro sviraju i produkcija je odlična tako da je ovo uprkos toj atmosferi neobaveznosti, zapravo kvalitetan album finog metala:
https://necroweasel.bandcamp.com/album/world-burns-to-death

I Morbid Cross iz Garden stejta u svom thrash metalu imaju dosta heavy metal melodičnosti. Nakon dva albuma, novi EP, Denied Salvation i pored hrapave, grube teksture nudi četiri pesme koje su zapravo dosta himnične i prijatne i da nije tog ekstremnog vokala bile bi sasvim prijatne i za neiniciranog slušaoca. A ovako su prijatne za, jelte, nas. Bend materijal daje po ceni koju sami odredite:
https://morbidcross666.bandcamp.com/album/denied-salvation

Evo onda i atinski Violent Definition sa svojim drugim albumom, Progressive Obsoletion. Ovo izlazi tek petnaestog pa ga još nema na Bandcampu ali se na Jutjubu može čuti ceo album i, mislim, ako volite, čvrst, vrlo školski thrash metal, nema šta da se mislite. Nemaju Violent Definition neki posebno originalan zvuk , ali pišu pesme sa ozbiljnim aranžmanima, imaju dobru produkciju, ima tu po koji odličan rif i bend ostavlja utisak autentičnosti negde u tradiciji Overkilla i Testamenta. A što je s moje strane jaka pohvala:
https://youtu.be/xyLwRDhXQro

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic · 02-11-2024, 12:07:18

Ukrajinski krosover treš projekat Hominidos je prošle godine imao debi album koji je meni bio simpatičan. Sada se vraćaju EP-jem, Turbomonk i to je sve i dalje na istim pozicijama, sa kratkim pesmama, trešerskim zvukom, energičnom svirkom. Nema mnogo novih ideja ili nekakve velike originalnosti, ali pitko je a cena je koliko date:
https://prasolov.bandcamp.com/album/turbomonk-ep

Notorium postoje od 2006. godine ali nisu se nešto ubili od studijskog rada. EP Unkillable im je tek drugi snimak posle demoa iz 2021. godine i to je tako, kao old school thrash sa dosta horor tematike, prigodno za, jelte, sezonu u kojoj je izašao. Dopadljivo je, sa okej zvukom i dosta karaktera:
https://notorium.bandcamp.com/album/unkillable

Caged Bastard je jednočlani tuniski projekat negde između crustcorea, grindcorea, sludge metala i metalcorea. Čovek, Muhammad Oun, ima iza sebe već dva albuma, sa drugim koji je izašao letos, a novi EP, Inhumane Intentions je urađen na brzinu, sa svim pesmama urađenim u po jednom cugu, bez editovanja i mada je to uvek, jelte, rizik, mislim da sirovost koju ovo donosi Muhammadovoj muzici u ovom slućaju nju oplemenjuje. Ovo je svakako besan, očajan muzički iskaz a Muhammad je VRLO talentovana osoba i Caged Bastard treba čuti, pogotovo ako volite Agoraphobic Nosebleed ali biste voleli da su malo... intimniji u izrazu:
https://cagedbastard.bandcamp.com/album/inhumane-intentions

GraveRipper iz Indijane na novom EP-ju imaju dve pesme (i dva člana, tj. sad su izgleda dvojac, ili je to samo na ovoj ploči). Enivej, naslov, Samhain, otrkiva da su u pitanju obrade Danzigovog benda Samhain pa ako volite Danziga i Samhain, još u nekakvom thrash 'n' roll stilu, ovde nema šta da se mislite. I cena je koliko date, naravno:
https://graveripper.bandcamp.com/album/samhain

Dropsaw su iz Australije a njihov hardkor je više metal. EP Revive je BRUTALAN, teškog, preteškog zvuka i meljućeg gruva, ali ovde ima i thrash i death elemenata u potrebnoj meri da čovek poput mene uživa. A i žena poput mene. Četiri pesme, opšta klanica:
https://lastriderecords.bandcamp.com/album/revive

Isto, hardkor sa mnogo metal elemenata dobijamo na EP-ju Suffer/ Condemned teksaških Public Threat. Ovo su samo dve pesme ali to je besan, nadrkan moshcore/ nu metal/ beatdown/ grind. Ako vam takva salata deluje primamljivo, ovo je vrlo korektno napisano i odsvirano, sa okej produkcijom, bez nekakvih inovacija ali DOBRO:
https://publicthreat.bandcamp.com/album/suffer-condemned

Pa iz Detroita dođu Fleshwound koji hardcore ukrštaju sa death metalom. Tri pesme na EP-ju Car Bomb Crematorium gaze najstrašnijim entuzijazmom, uz dobru produkciju, nizak štim i mnogo besa. Cenu sami određujete pa budite pravični:
https://fleshwounddhc.bandcamp.com/album/car-bomb-crematorium

Rana na ranu ide pa iz Ohaja dolaze Open Wound i album By the Sword. To je još teškog, metaliziranog hardcorea i mada bend sebi pripisuje beatdown identitet, By the Sword je ipak nešto bliži '90s hardcore formatu. Svakako, kogod voli mošerski, teški hardcore ovde neće pogrešiti. Nije preoriginalno al je HEAVY a plaća se po želji:
https://openwound2.bandcamp.com/album/by-the-sword

I onda dođu Šveđani Peace Of Mind sa LP Promo kasetom koja sa dve pesme najavljuje album. Ovo je sve vrlo solidan metalizirani nabod-core, sa zanimljivim vokalima, dobrim zvukom i dve korektne pesme. Ko voli, odlično će se provesti:
https://peaceofmindhardcore.bandcamp.com/album/lp-promo

Da ne prođe ni ova nedelja bez indonežanskog metaliziranog hardkora, tu su nam Strike Out i njihov EP Prologue. Tipično za Indonežane, ovo je dobro snimljeno, vrlo disciplinovano odsvirano i ima propisan šmek. Pesme solidne, atmosfera mučna, sve kako volite:
https://strikeout62.bandcamp.com/album/prologue

Oduševili su me kalifornijski Worst Ways sa svojim debi albumom Worst Ways, a koji je hardkorpank vrlo stare škole i zvuči kao da je nastao na transverzali Minor Threat-Bad Brains-7 Seconds. Ili tako već nekako, dakle, zapaljivo, jednostavno a karakterno, energično, ekspresivno, MA MOĆNO. Bend svira odlično i te jednostavne pesme zvuče kao punokrvni pank rok komadi, a zvuk je čvrst a dovoljno dinamičan. Veoma dobro:
https://www.youtube.com/watch?v=t_skQ5dRZAQ&list=OLAK5uy_kKcmkNHTBhDI3Xgl5RmnbUI3YwoF6Vhg0

Da malo odemo u drugu stranu, Hexenbrenner su blackened crust trojka iz Engleske i, eto, to je, onako, sirovo, jednostavno, ali ne PREJEDNOSTAVNO. Album I: A Cursed Awakening ima jeftinu ali korektnu produkciju, odsviran je odlično a bend trese dosta dobre pesme koje daju i atmosferu i teksturu, sve što treba:
https://hexenbrennerband.bandcamp.com/album/i-a-cursed-awakening

A losanđeleski Into Nothing sviraju hardcore/ death metal kombo sa kratkim pesmama i solidnim zvukom. EP Taste of Flesh tako traje manje od pet minuta sa svoje dve pesme ali to su dve pesme i manje od pet minuta opakog trešenja:
https://intonothingca.bandcamp.com/album/taste-of-flesh

Collapsor iz Tampe su negde između krosovera i grajndkora. Što u konkretnom slučaju EP-ja Modern Obliteration znači da imaju obrade Repulsion i S.O.D. Bend je meni negde kao Ratos De Porao iz rane faze, ubrzan do grindcorea pa ako to zvuči primamljivo, poslušajte. A ako ne zvuči primamljivo, ŠTA NIJE U REDU SA VAMA?
https://collapsor.bandcamp.com/album/modern-obliteration

thirdface iz Tenesija su hardkor bend sa kratkim ali natprosečno komplikovanim pesamama tako da album Ministerial Cafeteria zvuči i malo kao prog/ math rock bend koji svira nisko naštimovani, besni sludge-grind-core. Ima to mnogo šarma mada naravno treba čovek da se spremi na stalne promene tempa i najbolje je o ovome misliti kao o modernoj verziji Siege da biste ga stvarno ukapirali. Žena peva i KOLJE:
https://thirdface.bandcamp.com/album/ministerial-cafeteria

Zero Index su ,,običniji" thrashcore bend ali su dobri. Vankuverska momčad na debi EP-ju One For One ima šest pesama dobrog tempa, dobre svirke, dobrih rifova, dobre produkcije. Sve je dobro, plus Zero Index nisu samo kopija bendova sa kraja osamdesetih nego imaju svoj zvuk i identitet. Odlično:
https://zeroindex.bandcamp.com/album/one-for-one

Ima naravno gomila bendova sa imenom Bind Torture Kill, a i Suffocation su imali pesmu nazvanu po nadimku serijskog ubice Dennisa Radera. Bind Torture Kill o kojima danas pričamo su Francuzi i njihova kombinacija hardcorea i death metala je BRUTALNA, sasvim u skladu sa imenom. Novi album, Sauvagerie, treći u opusu benda a prvi nakon pandemije je očekivano TEŽAK, pun abrazivne teksture i vrištanja, ali nije neudgodan za slušanje. Naravno da morate voleti muziku kojoj je agresivnost primarna dimenzija, ali Bind Torture Kill imaju iznenađujuće topao zvuk u toj kombinaciji niskog štima i jake kompresije, imaju raznovrsne i uzbudljive pesme, dosta dobrih ideja u podžanru koji se baš i ne razmeće inovativnošću. Lepo!
https://breatheplastic.bandcamp.com/album/sauvagerie

Hardcore i death metal se susreću i na demo snimku Tomb Visions njemačkih Cosmic Axe. Ovo je drugi demo za ekipu iz Lajpciga i to je beatdown/ death metal kombo standardnog srednjetempaškog izraza, težak, mučan, ali zarazno gruverski formatiran. Dobar zvuk, fin karakter:
https://cosmicaxe.bandcamp.com/album/tomb-visions

Oregonski (nekada kalifornijski) Luminoct, jednočlani black-death-grind projekat ima treći album Unbroken koji je, kako kaže autor, bio neplaniran ali ga je zabavilo da piše rifove i od njih pravi pesme. Sve to zvuči neobavezno ali DOBRO, sa možda presudnom količinm hardcore thrasha u ovom materijalu koji je, naravno, zvučno sirov, jeftin ali BIJE. Plaćate po želji:
https://luminoct.bandcamp.com/album/unbroken

Tokijski Negative Sun za sebe kaže da svira false grind ali EP Menticide je između normalnog grindcorea i powerviolence zvuka, pa će sa sedam kratkih, abrazivnih, TOKSIČNIH pesama zadovoljiti sve vas bolesnike tamo napolju. Zvuk prštav i napucan, svirka nervozna i tenzična, sve u svemu PROVOD:
https://negativesun.bandcamp.com/album/menticide

Lockslip iz Los Anđelesa su mnogo bliži ,,pravom" false grind zvuku na svom debi EP-ju koji se, čisto da se lakše upamti, zove isto Lockslip. Ovo su četiri pesme disonantnog metalkora sa puno grindcore i mathcore zanošenja, mučne a katarzične, odsvirane izvanredno, producirane odlično i viđene za vinilno izdanje kasnije u Novembru. Bend RAZBIJA a još i na njihovom Bandcampu možete daunloud kupiti po ceni koju sami odredite. Ne propustite Lockslip, izvrsni su:
https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-16
https://lockslip.bandcamp.com/album/lockslip

Brazilac Igor Goularth sa svojim solo projektom PartyGrind ima novi EP, Fim de Festa i to su dve pesme partikularno ugodnog crustgrind zvuka. Ništa NOVO ali ko od ovakve muzike očekuje inovacije? Zvuk je dobar, tempo brz, rifovi familijarni i ovo je brza hrana koja vas neće oštetiti a doneće vam malo sreće. A plaćate koliko hoćete:
https://partygrindcore.bandcamp.com/album/fim-de-festa

Zero Survive iz Bostona se vidno lože na Insect Warfare pa jednom njihovom pesmom i završavaju svoj drugi album, Besmirch. Ovo je, dakle, neumoljivi grindcore starije škole, sa kratkim, eksplozivnim pesmama , nervoznom, grčevitom ali ,,tehničkom" svirkom i dobrim zvukom. Dodajte samo malo začina u vidu povremenih death metal ispada po uzoru na Suffocation i imamo IDEALNU zabavu za svakog poštenog grajndera. To da se ovaj album daunlouduje po ceni od koliko date je neverovatna milost benda pa je nemojte zloupotrebiti:
https://zerosurvive.bandcamp.com/album/besmirch

Kanađani Death Machine sa takvim imenom naravno sviraju death metal. No, prilično tehnički ambiciozan death metal. Novi, drugi EP, Hara Kiri je maštovito napisan i mada je glasno masterovan i težak za uši, pleni dobrim idejama i kvalitetnom izvedbom. Ovo ima i elemente progresive, i čitav jedan naučnofantastični sloj fikcije, dakle, vredno je pažnje:
https://deathmachinecanada.bandcamp.com/album/hara-kiri

Ne znam da li mi je bolje ime španskog benda Sadistic Christ ili omot njihovog debi albuma, Carnal Desecration gde humanoidna koza kao da je Hristu, sveže skinutom s krsta rekla, ,,E, brt, imaš nešto na faci" a onda mu na foru zarila prst u oko. Koze nemaju prste, ALI OVO JE UMETNIČKA SLOBODA GADDEMIT. Enivej, ne mogu da kažem da je muzika na albumu ovako duhovita, ali NIJE LOŠA. Sadistic Christ krljaju korektan death metal sa dovoljno old school arome da meni sve to bude prijatno i zabavno za potrošnju. Dakle, dobri, energični rifovi, mošerski ritmovi, pristojna produkcija, ovo je za svakoga ko voli, recimo, Cannibal Corpse ili Severe Torture. A ko ne voli, PA NJEMU VEĆ NEMA SPASA:
https://sadisticchrist.bandcamp.com/album/carnal-desecration

Killing Force su dva tipa u podrumu negde u Kanadi sa debi EP-jem Day of Devastation. I taj podrumski snimak je nekako neodoljivo šarmantan sa kombinacijom death metala i, recimo, rokenrola, zvukom koji je iznenađujuće zdrav imajući u vidu produkcijske uslove i pesmama koje su ,,ekstremne" a opet poletne i himnične. Kul! A cena po izboru kupca:
https://killingforce.bandcamp.com/album/day-of-devastation

Echoes of Cursed Retribution je split EP bendova Cerulean i Temblad iz kalifornije. Sve je to nekakav black-death-grind hibrid koji ide brzo i traje kratko, ŠAMARA sve vreme, disonantan je ali ipak pitak i zanimljiv. Veoma fin obrok, kaloričan a zdrav:
https://ceruleanblackmetal.bandcamp.com/album/echoes-of-cursed-retribution
https://temblad.bandcamp.com/album/echoes-of-cursed-retribution

Gate/Tomb Warden Split EP možete kupiti i digitalno, po ceni koju sami odredite, ali ako biste da uzmete vinil, njujorški izdavač Nerve Altar vam nudi nekoliko varijanti. I, mislim, ovo je ODLIČNO. Oba benda krljaju deathgrind, američki Tomb Warden sa debelim, teškim zvukom i niskim štimom, ali pesmama od po minut i po, japanski Gate sa nešto svetljijim zvukom i još bržom svirkom i kraćim pesmama. Oba benda sviraju izvrsno i majstorski pišu pesme i ovo je jedna od najboljih ploča ove nedelje:
https://nervealtar.bandcamp.com/album/gate-tomb-warden-split-ep

Portugalci Apopheniac na svom istoimenom debi albumu (imali su neke kraće snimke pre devet godina) nemaju ni naslove, odnosno naslov svake pesme je po jedno slovo koja, kada se pročitaju po redu tvore reč ,,DEATHS". Koncpetualno! Muzika je mnogo manje konceptualna i ovo je death metal poštenog, radničkog i seljačkog profila i zvuka koji se ne bi osećao kao stranac polovinom devedesetih. Sve je to u tom nekom Cannibal Corpse/ Monstrosity stilu, ali su pesme u okviru tog stila zapravo iznenađujuće unventivno napisane sa vidnim trudom da se format ispoštuje ali proširi do scojih, jelte, prirodnih granica. Meni se to prilično dopada a bend svira vrlo dobro (Edit: PRTZ, ovo je nestalo sa Bandcampa ali ostavljam tekst za momenat kada će se neizbežno opet pojaviti):
https://malignusprods.bandcamp.com/album/apopheniac-apopheniac

Njujorčani The Red Mass Ritual na svom prvom EP-ju, The Burgundi Horror sviraju u suštini melodični death metal, ali ovo je i naglašeno gruverski old school death metal po svojoj formi, pa se diskretna melodičnost i sirova, hrskava tekstura lepo uklapaju. Pet pesama ozbiljnog šamaranja sa osmehom:
https://theredmassritual.bandcamp.com/album/burgundy-horror

Njemački Cryptic Brood na novom albumu, Necrotic Flesh Bacteria, trećem u njihovom opusu, sada već sigurno i autoritativno spajaju death i doom metal. Nema ovde nekog visokog koncepta, muzika je jednostavna i telesna, sa rifovima koji vas melju na sitno, ali imaju i po koje iznenađenje da se ne uspavate od jednoličnosti koja treba da vas zapravo prenese na neko drugo mentalno mesto. Zvuk ugodno dinamičan, tempo ide od sporog do brzog i natrag, krlja se pošteno i na gomili je to sve prijatno:
https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/necrotic-flesh-bacteria
https://crypticbrood.bandcamp.com/album/necrotic-flesh-bacteria

Finci Unhoped su nas poradovali trećim albumom, Torturous Sanctified Centuries solidnih osam godina nakon drugog i ovo dolazi nimalo prerano jer dobrog deaththrasha nikada nema dovoljno. Torturous Sanctified Centuries je prelepa ploča vrlo razgaženog, vrlo familijarnog metala, ali tamo gde Unhoped ne inoviraju u formi oni potpuno kompenzuju kvalitetom. Ovo je PREDOBRO, sa odličnim rifovima, jako dobro napisanim pesama u old school stilu, sjajnom svirkom i vokalima. Moš faktor 120!
https://unhoped.bandcamp.com/album/torturous-sanctified-centuries

Portugalci Amputate imaju treći album, Abysmal Ascent i mada on ne dosnosi neku veliku imaginaciju i invenciju, sasvim je pitak i slušljiv. Ovo je gruverski i atmosferičan death metal sa puno evokativnih tema na gitarama, dosta harmoničnog soliranja, kompetentan, zabavan ali bez neke presudno individualne dimenzije koja bi ga izdvojila od radova kolega. Dakle, ne sad neko esencijalno slušanje, ali ako volite death metal koji ne preteruje sa agresijom ali se TRUDI, sasvim je ugodno:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_ms_TBCMmbWMatTWsKOh8O8AEXZxGXKmEg

Njujorški andergraund veterani, Pyrexia imaju novi album sa novom, osveženom postavom. Age of the Wicked ipak zvuči vrlo old school, kao da su i dalje devedesete i t u najboljem mogućem smislu. Ovo je mračan, divljački ali i dalje ,,tehnički" death metal koji ima prljav, ružan ali prirodniji zvuk od skoro svega što danas ubija death metal odsustvom dinamike i pesme koje nosi ta old school zlovolja i mračni entuzijazam. Odlično:
https://pyrexia.bandcamp.com/album/age-of-the-wicked

Solidan death metal iz Oregona stiže na debi albumu portlandskih Back From Death. Naslovljen Enslaving the Dead, ovo je album prljave, starinske, napaljene death metal svirke, ne baš originalan u konceptu ali autentičan u pesmama i njihovoj žustroj izvedbi. I produkcija je adekvatno štrokava ali funkcionalna i Back From Death imaju sve vrline oživljenog leša koji je došao po svoje i nastupa nadrkano i nezaustavljivo:
https://backfromdeathofficial.bandcamp.com/album/enslaving-the-dead

Scumbag iz Vestčestera, pak, sviraju old school brutal technical death metal. I onda i njihov drugi album, Homicide Cult podrazumeva siroviju i prirodniju (dosta muljavu) produkciju, ali MOMAČKU svirku i kvalitet pesama koji stoji iznad ovogodišnjeg proseka. Scumbag imaju za death metal potrebnu neposrednost i energiju, ali imaju i tehniku koju koriste na zanimljive načine. Znatno bolji album od pola izvikanih ploča koje su death metal bendovi na velikim firmama snimili ove godine:
https://sevared.bandcamp.com/album/homicide-cult-2

Ko voli švedski death metal IMA ČEMU DA SE RADUJE. Novi Paganizer je dropovao i zvuči TAČNO onako kako očekujete. I može to da bude i problem jer bend postoji već četvrt veka i sigurno ima ljudi koji očekuju da se na Flesh Requiem čuje nešto novo. No, Rogga Johansson ima druge bendove (nekoliko desetina) za to novo, a Paganizer su za klasični švedski death metal pičvajz i ovaj, trinaesti album postave ima neke od najjačih pesama napisanih pod ovim imenom. Tako da, ako volite, a volite, uskačite:
https://paganizer.bandcamp.com/album/flesh-requiem

Na kraju smo pa slušamo krosžanrovske projekte, eksperimente i heavy metal. Ukrajinski Kerath spajaju grindcore, ekstremni metal, jazz i buku u svom izrazu, vukući (možda?) i nešto nasleđa od eksperimenata koje su pre trideset i kusur godina radili Bill laswell i John Zorn? Enivej, oni kažu da ih pre sveha inspiriše njihov grad, Kaluš, ,,grad ponora, gde nema budućnosti, nema vere, nema nade, nema ljubavi, i uopšte nema smisla." I muzika na minialbumu Skutigera zvuči tako ALI U POZITIVNOM SMISLU. Pa poslušajte:
https://kerath.bandcamp.com/album/skutigera

Iz nekog razloga i dalje imam slabu tačku kad su u pitanju ruske gotske simfoničarke Blackthorn pa mi je tako i novi singl, Nightshade Crypt sladak sa svojim kombinovnaim sopranom i ekstremnim vokalima, grandioznom, cheesy epikom i solidnom produkcijom. Lepo je, kao i uvek i nemam šta da se pravdam!
https://blackthornmetal.bandcamp.com/album/nightshade-crypt-new

Španski heavy metal kombo Aladecorb se raspao nakon što mu je basista umro, 2017. godine ostavljajući za sobom jedan album i okupljajući se samo još jednom 2019. godine za jedan nastup. No, 2017. godine je jedan deo materijala za drugi album već bio snimljen i sada se ekipa okupila sa basistom koji je zamenio pokojnog Jordija i na tom koncertu pre pet godina, i dovršio drugi album, Fins que la cosa aguanti. Nisam siguran da li bend sada namerava da dalje svira ili je ovo samo bio napor da se materijal sačuva od zaborava, ali Fins que la cosa aguanti je prijatna ploča energičnog, melodičnog, optimističnog, navijačkog modernog heavy metala. Pevanje je na Španskom i puno pozitivne energije, pesme su jednostavne i neposredne a produkcija adekvatno čista. Lepa ploča i dobro je da je ugledala svetlo dana, MADA DISKUTABILAN OMOT, a daunloud se plaća koliko sami odlučite:
https://aladecorb.bandcamp.com/album/fins-que-la-cosa-aguanti

Za album nedelje imamo u ponudi VRLO tr00 speed metal, dakle Black Denim Rage sa svojim drugim albumom. Ekipa sa Floride je zaradila poštenu reputaciju ranim demo i živim snimcima i debi album od prošle godine je bio odličan, pa je sada tu Chaos of War i, evo, ovde nema nikakve laži, prevare, glume, niti nesigurnosti. Ovo je PRAVI, old school ulični speed metal, jednostavnih, ložačkih rifova, brze, energične svirke, generalne žustrine kakvu nećete dobiti na pločama ulickanog, kompresorima pravljenog thrasha. Black Denim Rage tačno znaju šta vole i šta se od njih očekuje pa je Chaos of War osam pesama u četrdesetak minuta apsolutnog '80s kidanja i ko ovo ne posluša treba da dobro razmisli da li uopšte voli metal:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/chaos-of-war
https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/chaos-of-war

News:

METAL : sve (najbolje i najgore stvari)