ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

QuoteTo zapažanje o demonu (kolje) i andjelu (sluša muziku) je dajdžestiranje problema za potrebe magazina.

Uprošćeno za potrebe foruma, da, i uprošćeno zbog lenjosti onog ko piše (tj mene).    Naravno da to ide mnogo dublje, i u više slojeva.

Argh... Atribut 'stripovski' nisam upotrebio pežorativno, već da ukažem na simplificiranost simbolike kojoj ovaj medijum često pribegava a težište mojega posta je bilo na tome da estetski i etički kriterijumi nisu i ne treba da budu svodivi jedni na druge i da je ovakva jukstapozicija u umetnosti jedan lenj koncept koji doduše duguje dostahrišćanstvu i antičkoj Grčkoj ali ga treba razmontirati kao neku vrstu obmane.

Quote from: "Meho Krljic"Argh... Atribut 'stripovski' nisam upotrebio pežorativno, već da ukažem na simplificiranost simbolike kojoj ovaj medijum često pribegava.

Argh, Meho. Strip simplifikuje simboliku isto onoliko koliko to radi film, književnost, muzika, slikarstvo... U stripu procentualno ima isto onoliko djubreta i velikih dela kao u svim drugim granama umetnosti. Tvoja analogija je ipak pežorativna, a strip to ne zaslužuje.

Za ostalo si skroz u pravu. Estetika nema baš mnogo veze sa etikom. Nečiji rafiniran ukus ne govori o njegovom moralnom liku ama baš ni malo.

Ko mi to dira strip?

Ne brini, alex. Vredjanje stripa može samo preko mog mrtvog tela. A, i tada, ustajaću noću iz groba da im zagorčavam život.

Jebote.... Samo sam opisivao tipično stripovsku redukciju simbolike na dvodimenzionalnost bez želje da se to tumači kao umanjivanje značaja stripa u odnosu na ostale grane umetnosti. Mkay?

Nastaviš li ovako, odraće te ko maćku...  

Quote from: "Meho Krljic"Samo sam opisivao tipično stripovsku redukciju simbolike na dvodimenzionalnost bez želje da se to tumači kao umanjivanje značaja stripa u odnosu na ostale grane umetnosti.

Nemoj sad da se vadiš. Omalovažavao si strip iz čista mira. Kaži da nisi hteo i sve će biti zaboravljeno.

Slažem se da je postojala omalovažavajuća nota... nema oprosta.

Je l tako, Bobane? I ti si primetio?

Najeba ga ja ovde ni kriv ni dužan. A sigurno čitam više stripova od svih vas na gomili (ipak su knjige za mene preveliki zalogaj)... Tako mi i treba kad sam dobroćudan umesto da se ritam i grebem...

Meho, kaži da si slučajno omalovažavao strip i sve će ti biti oprošteno. Hrišćano smo i oprost je jedna od najvećih vrednosti. Posebno sad, u vreme Božićnog posta. Meho, pokaj se.

Pokajanje bi bilo suviše lak izlaz iz ove situacije. A i nemam za šta da se kajem. Istakao sam jednu čestu i rado korišćenu stripovsku redukciju bez namere da time strip označim kao po vrednosti nižu umetničku formu od drugih, samo ga koristeći kao zgodan primer za čest umetnički postupak koji potpiruje jednu od istrajnijih zabluda u istoriji ljucke misli. Čak, ako se čovek zamisli može iz mog posta (posta u smislu postovanja na forumu, ne u smislu pošćenja, ja sam svoj deo pošteno ispostio tokom svetog meseca Ramazana) da razluči da, dok je ova tehnika u stripu očekivana i odbranjiva, zbog dinamičnije prirode medija (barem istorijski i, NE, nikako ne tvrdim da je ovo nužna karakteristika stripa kao umetničke grane), u literaturi (o kojoj pričamo na ovom topiku) je ona manje opravdana zbog, opet drugačije (istorijski) prirode njezine.

Neka, Meho, neka. Zgrešio si, ne osećaš potrebu da se pokaješ, ali sve ti je oprošteno. Bog nama oprašta, a kako mi onda drugima da ne opraštamo. Ljubav je najveća ljudska vrednost.

Hm, praštanje je dostupno samo onome ko ima ili silu na svojoj strani (recimo taj hipotetični Bog ili samo napaljena svetina) ili je silu kamuflirao u moralnu superiornost. U oba slučaja, dakle, kada kažeš da mi 'vi' praštate, zapravo mi kažeš 'mi imamo silu da te pretvorimo u mleveno meso, sine Mehmete, a to što biramo da to ne učinimo znači da nam sada simbolički duguješ uslugu i, barem dok se ravnoteža sile ne preokrene bićeš nam rob'. Hvala na tome, Kornelijuse, kućo stara, HVALA NIZAŠTA!!111!!

Ljubav je najveća ljudska vrednost? Moram to da objasnim svojim mačkama, sigurno će biti oduševljene što ja svojom prema njima i one svojom prema meni (ili bar dobrom glumom u zamenu za finu hranu) činimo jedni druge ljudskijim i vrednijim i većim.

Suština praštanja je u ljubavi, a suština ljubavi nije u sili. To znaju i tvoje mačke.

Hiljade ljudi ceka dalja misljenja o sf i glavnotokovskoj knjizevnosti...  

Polako, Viruse. Da proćaskamo malo o ljubavi. Inače, preživeo SF i bez nas do danas, pa će preživeti i ovo malo.

QuoteSuština praštanja je u ljubavi, a suština ljubavi nije u sili. To znaju i tvoje mačke.

Ah, ali suština morala je u sili, ma koliko se mi to pravili da zaboravljamo. A moral diktira okvire ponašanja na osnovu kojih dolazi do pojmova kao što je greh i oprost. Ljubav mu tu dođe kao neki začin, može i bez nje mada se lakše guta s njom. Moje mačke se ne zamaraju apstrahovanjem celog odnosa do nivoa morala i dovoljan im je jezik sile i nežnosti (u oba smera, da ne ispadne da sam sad ja tu jedini siledžija i nežnilac).

QuoteHiljade ljudi ceka dalja misljenja o sf i glavnotokovskoj knjizevnosti

Baš nešto i sumnjam u to. Ali niko ih ne sprečava da i sami iznesu neko mišljenje koje će možda raspravu oterati u neki zanimljiviji tok.

Suština morala je u sili, ali moral nema veze sa ljubavlju. Hrist iz ljubavi prema čoveku postradao na krstu. Njegovom žrtvom čovečanstvo se pomirilo sa Bogom. "Eto ljubavi koja prevazilazi svaku reč, svaki um - kaže prepodobni Ava Justin.

Kakvo bre pokajanje, kakav oprost?
Zar to nije katolička izmišljotina?
Srpska crkva ne praktikuje ispovedi i pokajanja; svako radi šta misli da treba, a Bog samo sudi; ne prašta nego sudi; može da oprosti, ali tek na kraju, ne ovako usput.

     

     

Quote from: "Boban"Kakvo bre pokajanje, kakav oprost?
Zar to nije katolička izmišljotina?
Srpska crkva ne praktikuje ispovedi i pokajanja; svako radi šta misli da treba, a Bog samo sudi; ne prašta nego sudi; može da oprosti, ali tek na kraju, ne ovako usput.

Bobane, srpska crkva je pravoslavna crkva, te ona praktikuje ispoved, pokajanje, oprost i pričest. Bog ne sudi, nego prašta, jer je Bog ljubav. Inače, svako radi šta misli da treba, jer je to osnova ljudske slobode koju nam je Bog dao. Prirodno, svako snosi odgovornost za svoja dela.

Quote from: "Boban"Kakvo bre pokajanje, kakav oprost?
Zar to nije katolička izmišljotina?
Srpska crkva ne praktikuje ispovedi i pokajanja; svako radi šta misli da treba, a Bog samo sudi; ne prašta nego sudi; može da oprosti, ali tek na kraju, ne ovako usput.

Hi hi, čak sam i ja upućeniji od Bobana - jedna moja prijateljica se ranije malo malo pa ispovedala u obližnjem manastiru Ljubostinja, a znajući je nije ni čudo .

Nego Boban je mislio na Kroma, čini se.  

Anarhija na temi  

Virus izgleda plaća članarinu, ajde ispoštujte čoveka.

hm... nije da vam ne verujem, ali proveriću.

Blah... Hristova žrtva na krstu nas je, kao pomirila sa Bogom i najavila doba za sada dvomilenijusmke ucene. Nije Kjerkegor džabe uplakan pitao 'ako nas Isus zaista voli, kako je mogao da dopusti da budemo okrivljeni za greh tako strašan kao što je ubistvo Boga?' Hrišćanstvo je jednim delom izgrađeno na ljubavi, drugim delom na krivici, u njemu se reklamira, ali je ne vidimo ona bezuslovna ljubav koja nadilazi moral i krivicu. (Bar ga mi, rekreativni antihristi tako doživljavamo) Hrišćanstvo 'voli' grešnika a 'mrzi' greh, ali da je zaista tako onda ne bi uslov za iskupljenje i konkretniji iskaz ljubavi (rezervacija u raju itd.) bilo pokajanje.

Nego ne mogu a da se ne osvrnem na Bobanov muški i dostojanstven (makar pogrešan) ispad:

QuoteSrpska crkva ne praktikuje ispovedi i pokajanja; svako radi šta misli da treba, a Bog samo sudi; ne prašta nego sudi

Ovo su gotovo tačne reči kojima je Hauard opisivao odnos Kroma prema Simerijcima (ili, kako ih ja i dalje u svojoj oldskool glavi zovem 'Simerijancima') i uvek mi je bio sjajan jer je pokazivao da među protomuškarcima Simerije (od kojih su Srbi sigurno nastali) nije bilo tog kmecavog naklapanja o ljubavi i praštanju. Kromu si mogao da se moliš ali je njega za to bolelo prkno. Takođe ga je bolelo i kada ga proklinješ. E, to je bog sa kojim bih popio turu u kafani, za razliku od ovog našeg koji je stvorio svet samo da bi neko imao da hvali njegov veličanstveni preduzetnički poduhvat.

Quote from: "Meho Krljic"Nego ne mogu a da se ne osvrnem na Bobanov muški i dostojanstven (makar pogrešan) ispad:

QuoteSrpska crkva ne praktikuje ispovedi i pokajanja; svako radi šta misli da treba, a Bog samo sudi; ne prašta nego sudi

Ovo su gotovo tačne reči kojima je Hauard opisivao odnos Kroma prema Simerijcima

lepo ja govorim sve vreme: boban je BARBAROGENIJE!    

Ispovedanje u srpskim crkvama... ono, klekneš pored sveštenika i nabrajaš grehe? To NE POSTOJI, dragi drugovi. Obavestite se malo bolje, a ako je u nekim crkvama uvedeno poslednjih godina, to je direktni uticaj televizije, pomodarstva i katolicizma, kombinovan sa komunistički postavljenim popovima tokom sedamdesetih koji su imali za cilj da razore srž Pravoslavlja.

Jedna od tekovina komunističkih popova je i polaganje venaca na grob pokojnika, toga kod Srba NIKADA nije bilo, pokojnici se ispraćaju sa barjacima.

Za mene je autentično srpsko Pravoslavlje (pošto je ono jedino ispravno na celom svetu) ono koje je vladalo na ovim prostorima pre 1918. godine i utamničenja u Jugoslaviju. Sve posle toga je beskrajni niz nemoralnih ustupaka Zapadu, Katolicizmu i ostalim sektama.

Ako ima išta što se da ceniti kod hrišćana to je kad ne idu u crkvu kao u, recimo ovom primeru. Ovo pišem bez trunke ironije.

Mada sam samo zapravo hteo da kažem da tek sad vidim da je Aleks prvi nejmčekovao Kroma pa da ga ispoštujem.

Skoro sam siguran da je u nekom intervjuu Bardžis rekao kako Stenli Kjubrik nije znao za dvaes prvo poglavlje, inače bi ga ubacio u film.

Quote from: "Boban"Ispovedanje u srpskim crkvama... ono, klekneš pored sveštenika i nabrajaš grehe? To NE POSTOJI, dragi drugovi.

Ne znam za klečanje, a jesil se raspitivao i za manastire?

Dobra je ta Paklena pomorandza... bas bas...  

Quote from: "Harvester"Skoro sam siguran da je u nekom intervjuu Bardžis rekao kako Stenli Kjubrik nije znao za dvaes prvo poglavlje, inače bi ga ubacio u film.

U razgovoru sa Michelom Cimentom, jednim od najuglednijih francuskih filmskih kritičara i teoreticara, Kubrik je kazao 1972. godine da je po početku rada na scenariju dobio drugu knjigu, onu sa "srećnim" krajem. Medjutim, nije hteo da je uzme u obzir. On smatra da to poglavlje odudara od opšteg satiričnog tona knjige i da je Bardžis zalepio taj deo da bi zadovoljio izdavača moralizatora.

Quote from: "Boban"Ispovedanje u srpskim crkvama... ono, klekneš pored sveštenika i nabrajaš grehe? To NE POSTOJI, dragi drugovi. Obavestite se malo bolje, a ako je u nekim crkvama uvedeno poslednjih godina, to je direktni uticaj televizije, pomodarstva i katolicizma, kombinovan sa komunistički postavljenim popovima tokom sedamdesetih koji su imali za cilj da razore srž Pravoslavlja.

Meni je rečeno, u toku studija (nisam proveravala, pa ne znam da li je tačno), da u srpskim crkvama postoji ispovedanje, ali da ne dobiješ oprost. Samo se preko sveštenika kao posrednika ispovedaš Bogu, a šta će dalje biti, to je između tebe i Boga.

U pravoslavnoj crkvi (nekad i sad) postoji čin ispovedanja pred sveštenikom, jer sveštenik može da vezuje ili razrešava isključivo ako zna šta vezuje ili razrešava. Kleči se ili ne. Potom sveštenik može da pouči, da pomogne, da posavetuje. Potom sveštenik čita molitvu i razrešava vernika grehova, ali u ime Božje. Rukopoloženjem on je dobio vlast vršenja ove radnje. Ako je greh preveliki, onda može sveštenik da ne dozvoli verniku da primi Svetu euharistiju (pričešće), na odredjeno vreme.

Da više ne bi bilo zabune. Uzmite da čitate "Pravoslavnu liturgiku" Drugi, posebni deo (Svete tajne i molitvoslovlja) Dr Lazara Mirkovića. Od strane 79 do strane 106, naći ćete sledeće jedinice: Sveta tajna pokajanja, Vidljiva tajna pokajanja, Izvršilac svete tajne pokajanja, Subjekat tajne pokajanja, Pokajna disciplina u pravoslavnoj crkvi od najstarijih vremena do danas, Čin tajne pokajanja. Imate čitav istorijat.

Trenutno je Božićni post. Ko hoće, ako je postio ili ako posti, može da se pričesti u neku od nedelja, ili na sâm dan Božića. Pre pričesti, neophodno je ispovediti se, dobiti razrešenje od sveštenika (koji to radi u ime Božje) i tek onda pristupiti krvi i telu Hristovom, Svetoj euharistiji, pričešću.

Oče Corneliuse, grešio sam ...

zaludan pop...

A negdje u Novom Zavjetu piše i nešto kao "Što svežete na zemlji biće svezano na nebu i što odriješite na zemlji biće odriješeno na nebu", to je rečeno apostolima.

U tome je smisao svešteničkog činodejstva. Isus Hristos je ustanovio vidljivu crkvu i za starešine je postavio apostole, davši im posebnu vlast sveštenstva i pastirstva. Potom je naredio apostolima da od vernih izaberu pobožne i sposobne ljude za crkvenu službu. To su bili njihovi naslednici. Tako se do danas rukopolože sveštenici za pastirsku službu, a čin nosi u sebi snagu reči Hristovih koje je naveo Harvester.

Quote from: "Cornelius"nosi u sebi snagu reči Hristovih

Quote from: "Cornelius"pristupiti krvi i telu Hristovom

Čim krene u duhovne teme odma' udari po inverziji.  

Ko odlučuje da li je delo žanrovsko ili glavnotokovsko?  Najmanje odlučuju čitaoci. Iznad njih su urednici i izdavači. Daleko iznad njih su kritičari i teoretičari. Na prvom mestu, sa najvećom mogućnošću odluke, nalaze se pisci. Čitjući Kastorov post o Kurtu Vonegatu na susednom topiku, setih se da je Vonegat savršen primer za ilustraciju – ko odlučuje šta je žanrovsko, a šta glavnotokovsko.

Vonegata je lansirao, a može se reći i usmerio, Horace Gold, urednik magazina Galaxy. Vonegat je tu objavljivao, rame uz rame, sa Lajberom, Polom, Šejklijem... Njegov prvi roman, distopija "Player Piano" (52), jeste SF. Medjutim, njegovi romani "The Sirens of Titan" (59) i "Cat's Cradle" (63) od naučne fantastike samo preuzimaju formalne elemente – spejs opera sa svemirskim brodovima, vanzemaljci, putovanje kroz vreme, tvrda nauka... Elementi SFa su ovde samo sredstvo, ali ne i cilj. Istovremeno, Vonegat se bori za svoj vanžanrovski status. On smatra da je etikata "SF pisac" loša i sužavajuća, jer kritika vidi naučnu fantastiku kao "pišaonicu".

Kritičari i teoretičari su ga iz Donjeg carstva žanrovskog stvaralaštva svrstali u Gornje carstvo, glavnotokovsku književnost, tek po izlasku romana "Klanica 5" (69). Uprkos SF elementima, ova knjiga se pronašla na policama "savremene književnosti", povukavši za sobom i deo Vonegatovog opusa prethodno smatran za SF. Autor je bio zadovoljan i nastavio je da objašnjava kako on sa SFom nema veze, da ga ne voli i da sa miljeom ne može čak ni da komunicira: "Ja nikada nisam pročitao sve one knjige koje su oni pročitali." Medjutim, da bi stvar bila još zanimljivija, Vonegat u svom opusu zadržava vanzemaljsku civilizaciju Trafalmadorijanaca i u roman "Doručak šampiona" (73) uvodi lik neuspešnog SF pisca.

Vonegatova dela su zasnovana na satiri, ironiji i apsurdu. On SF tretita kao bilo koje drugo književno nasledje. Jedina razlika je što mu SF omogućava pripovedačku slobodu koju ne bi imao da se služi nekim drugim nasledjem. SF mu daje neophodnu sarkastičnu distancu. "Bez posredništva SFa, Vonegat nikada ne bi uspeo da ukaže na strašan i nerazumljiv holokost u Drezdenu – kaže Willis E. McNelly. Zato, putovanje kroz vreme kod njega nema tvrdi SFovski značaj, nego retoričku svrhu. Na taj način on povezuje dva dogadjaja koji normalno nikako ne bi mogli da budu povezani, pojačavajući tako element apsurda i ironije. Putovanje kroz vreme, kod Vonegata, ima najobičniju funkciju scene iz prošlosti ili iz budućnosti u klasičnoj realističkoj književnosti.

Vonegat je SF žanr iskoristio samo kao odskočnu dasku, potom je nastavio da se služi odredjenim elementima SFa, ali nikada mu cilj nije bio da održi unutrašnju logiku tipičnu za žanrovsko delo. Teoretičarima i kritičarima je trebalo odredjeno vreme da shvate njegov prosede, a potom je on svrstan tamo gde mu je mesto. Istovremeno, SF izdavači su srećni da ga ubace u svoje edicije, jer tada imaju utisak da dotiču Gornje carstvo. Čitalaštvo je podeljeno, ali Vonegat u većem delu tvrdog fandoma nije cenjen kao SF pisac, nego je stavljan na marginu.

do not touch the glass.

do not approach the glass.

you pass him nothing but soft paper.

no pencils or pens.

no staples or paperclips in his paper.

use the sliding food carrier.

if he attempts to pass you anything, do not accept it.

Hm... razni ljudi razne ćudi... Neko voli prasetinu, a neko jagnjetinu...

Neko ne jede meso...

...i fucking hate pickeys...!

Hm, ali ipak ima razlike između nekoga ko je piki i nekoga ko ima ukusa jer neselektivnost, dopustićete, nije neka duhovna vrlina...

Quote from: "Meho Krljic"Hm, ali ipak ima razlike između nekoga ko je piki i nekoga ko ima ukusa jer neselektivnost, dopustićete, nije neka duhovna vrlina...

Oooo, ukus.
Ah.
A ko to kaže da prosečan pajki nema ukus?
Sense of fashion, even.  
Slaganje boja, pa kombinacija materijala... eh.
Da ne poveruješ.