ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

QuoteE sad, postavlja se pitanje,. šta ti da radiš i kome da se obratiš, ukoliko nemaš zaleđe u ova dva smisla?

što vele dr.protić i n.balkanski u kultnom "teleksu": film o nasilju - nasiljem do filma.

Quote from: "DušMan"

Quote from: "crippled_avenger"... omogućuju im seks sa glumicama...

Da li to znači da su sve glumice kurve, kao što se priča?
Tako dobijaju pare za snimanje filma? Sponzor/donator pojebe celu žensku glumačku postavu i kaže "E, sad možete i film da snimate"?

Znao sam da ćeš se zalepiti za to. Nije to baš tako eksplicitno, i nije uvek baš tako, ali je svakako bolje ako imaš par komada u svom arsenalu. Mislim, glumice za to služe.

Ne mogu da tvrdim da su sve kurve ali ne poznajem nijednu koja nije. Međutim, ne patim od takvih malograđanskih definicija. Ko smo mi da sudimo?

Zar me prati reputacija čoveka kome se pažnja probudi čim neko spomene kurve?
Reagovao sam na to, verovatno, iz pritajene želje da i ja jednog dana budem donator, te uživam u svim dobrobitima refundiranja. Šteta što mi finansijska situacija to ne dopušta.  

mislim da se oto vajningerova teza da za muskarca postoje samo dve zene u zivotu - majka i kurva, mora revalovarivazovati.
sa gubitkom majcine tradicionalne uloge u modernom zapadnom drustvu, i sve vecom tolerantnoscu prema prostituciji, mislim da bi trebalo ove dve arhetipske persone zameniti, recimo, sestrom i glumicom. neki drugi predlozi?

Quote from: "crippled_avenger"Ne mogu da tvrdim da su sve kurve ali ne poznajem nijednu koja nije.

Daj spisak glumica koje si upoznao.  
Nego, biću nepristojan, ali noćas sam sanjao Mirku (prvi put u životu, for the record). I još me je napala što sam u čarapama i sa gađenjem gledala kad nisam znao da igram kolo. A sve se dešavalo u jednoj od mojih osnovnih škola.

MILENA MARKOVIĆ u jučerašnjem PRESSu ovako obrazlaže svoj izbor...

-U projektima prijavljenim na konkurs FCS nismo tražili  savremeni kontekst i aktuelne teme, već uzbudljive autorske svetove.

...potom M.M. kaže i ovo:
-Problem sa našim provincijalizmom koji se javlja u poslednjih 10-15 godina jeste što se, iz silne nesigurnosti, stvari posmatraju kroz određene ključeve, kao što je aktuelnost. Ako je priča dobra, ona može da ima veze sa svakim vremenom. Veliki filmovi i romani imaju veze sa čitavim ljudskim rodom u svim razdobljima.

...dodaje i sledeće:
- Teme odabranih projekara su univerzalne, a što se tiče kvaliteta, nezahvalno je porediti autorska dela. To nije trka, ocena zavisi i od ličnih osećanja i senzibiliteta ljudi koji su u komisiji. Ipak, naš razgovor je trajao tek oko sedam minuta kada su se bez dilema izdvojila, po kvalitetu i filmičnosti, četiri projekta.

...M.M. oseća goruću želju da dodatno objasni, otud i ove reči:
-Među njima se samo Koljevićev film direktno tiče tranzicije, ali se i ostala tri filma bave ljudskim sudbinama, problemima i strastima u smutnim vremenima, što je univerzalno.

Ona je dodala da je kriterijum bio, uz kvalitet projekta, i to koji autor stoji iza njega jer ,,ovo je mala zemlja, mala kinematografija i mora da se vodi računa o tome koliko će neki projekat koji bude snimljen da izađe van naših granica".

...ne znam zašto, ali gledajući njene "Šine" i "Paviljone", nisam stekao utisak da je Milena Marković gorljivo zagrižena za toliko prihvatljiv joj istoricizam???

...kanda joj je to preteklo od brata!!!

bave ljudskim sudbinama, problemima i strastima u smutnim vremenima, što je univerzalno
Svi jedva čekaju jedan dobar film na ovu temu.

Au,kakva glupost.Ovaj snobizam u bežanju iz aktuelnosti u univerzalne vrednosti.kakva zatucanost.Šta sve neće proći pod etiketom univerzalnost i  autorskih svetova.Nama upravo trebaju aktuelne teme i savremenost a ne neko bežanje u neke univerzalne svetove.kakvi sve idioti danas odlučuju o sudbini srpskog filma.je li ovo beše bivša žena gorana markovića koja je dobila za vreme lečića ogromnu lovu za neki dokumentarac?

...ne, ta dokumentaristkinja se zove Dragana, ovo je bilo viđenje MILENE MARKOVIĆ, pesnikinje, dramskog pisca(ŠINE i PAVILJONI u JDPu, npr.), scenaristkinje(SUTRA UJUTRO), životne saputnice Olega Novkovića(KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI, NORMALNI LJUDI, SUTRA UJUTRO), inače sestre istoričara PREDRAGA MARKOVIĆA, poslednjeg pobednika velikog finala KVISKOTEKE u pokojnoj SFRJ...

Peđa je fantastičan istoričar. ali sestra mu je takav idiot.

...DA,ovo, recimo, odbrana Milene Marković, je, u neimanju suvislih argumenata, tipično bežanje u krupne reči i, suštinski gledano, potpuno prazne koncepte...opšte mesto za domaću, manje-više intelektualnu elitu...    

Izvor: PRESS
SATIRA U SRBA

Boris Mitić, autor filma "Afokalipsa", kaže da će ovaj dokumentarac o aforističarima pokriti period od više od 40 godina.


Muziku za film čine hor koji peva "Ave mafija", pesme iz "Montija Pajtona" i - numera "Beogradskog sindikata".

Srpski satirični aforizmi su na svetskom nivou i predstavljaju vrhunac humora i egzistencijalne filozofije u današnje vreme, ocenio je reditelj Boris Mitić, koji priprema dugometražni dokumentarni film o srpskoj aforistici, pod naslovom "Afokalipsa".

Autor originalnih dokumentaraca "Priti Dijana" i "Unmik Titanik", koji su prikazani na stotinak festivala u svetu i osvojili 16 nagrada, upravo je dobio sredstva na konkursu Filmskog centra Srbije za svoj novi projekat u produkciji "Dribling pikčersa" iz Beograda.

- Pokušavam da napravim film koji malo pomera granice dokumentarnog žanra. S druge strane, to je i pokušaj da se fenomen srpske aforistike izvuče iz nepravedne marginalizacije u domaćoj javnosti, a istovremeno da se predstavi inostranoj publici - rekao je Mitić.

Film će biti montirani kolaž sećanja glavnog junaka - naratora, koji se ne pojavljuje lično, već se njegova priča "iz ofa" ilustruje aforizmima i adekvatnim kadrovima.

- Okosnica su aforističari sa kojima sam sarađivao, iščitao sam oko 300 njihovih knjiga i lično upoznao oko 50 autora. Sa nekima sam postao vrlo blizak - izjavio je reditelj.

Scenario obuhvata period od 60-ih godina prošlog veka do danas. Na pitanje da li će ovaj film biti i dokument društvenih zbivanja u našoj zemlji u drugoj polovini 20. veka, odgovorio je da se to podrazumeva, ali da je reč o širem kontekstu.

Bez dnevnica za autora

Na pitanje o budžetu za ovakav projekat, Mitić je odgovorio da je procena oko 100.000 evra, ali da bi, kada bi naplaćivao dnevnice, budžet bio neverovatan.

- Svoj rad ne umem da valorizujem u kešu, a produkcijski troškovi su veliki jer to zahteva obradu ogromne količine arhiva, kao i otkup prava na korišćenje snimaka. Potrebni su mi satirični kadrovi 40 godina unazad, skupljam ih u kino klubovima, privatnim arhivama, u podrumu RTS-a...

Pored toga, moram da obiđem nekih 30.000 kilometara po Srbiji, po najsporednijim putevima, da stajem na svakih 500 metara i da slikam, tražeći autentične kadrove - svedoči Mitić.

- Film se sastoji od sat i po naracije, koja ide hronološki i prikazuje neke bitne događaje, koristi našu istoriografiju, ikonografiju i scenografiju.

Međutim, sve to nije striktno vezano samo za naše teme - rekao je on.Mitić je naveo da "ako se, na primer, u filmu priča o jedinstvu u nekadašnjoj SFRJ, ti aforizmi istovremeno mogu da se primene na jedinstvo današnje Evropske unije, ili ako je reč o sukobima iz 90-ih godina i našoj ratobornosti, neki aforizmi mogu da se odnose i na aktuelnu američku spoljnu politiku".

- Koristim naše istorijske reference kao šlagvort da bih započeo veće teme, koje ilustrujem našom "ludom" ikonografijom prepunom simboličnosti i na širem planu - izjavio je reditelj.

Muzika za film će takođe biti satirična i namenski komponovana.Mitić je najavio da će, na primer, hor pevati "Ave mafija", biće obrada numere iz "Montija Pajtona", a "Beogradski sindikat" radiće posebnu pesmu, koju će objaviti i kao svoj singl

http://www.filmofili.com/index.php?ind=news&op=news_show_single&ide=35

U produkciji INCIDENT studija, ovih dana počelo je snimanje low-budget horor filma Klabirint.
Film se snima na lokacijama u Beogradu, a snimanje će trajati do 28. aprila.
U režiji Aleksandra Maricica, ekipu glumaca čine: Ana Marković, Vladislava Vaca Ðordević, Zoran Kesić, Nemanja Rašović i Nenad Maričić.
Trejler za film možete downloadovati ovde.

Quote from: "crippled_avenger"Trejler za film možete downloadovati ovde.

...ako ste registrovani!      

aj skini, pa turi na blog bez ograničenja... ako je čemu!

Nije vredno turanja na blog. Mada to je neki nemontiran kadar koji outstays its welcome, ne znači apsolutno ništa.

bio sam na snimanju,koje ludilo..e da vidite Zorana Kesica bio je sjajan u mucenju hehe! ne vredi videti trejler tek su poceli pre nekoliko dana..producirace se vishe low budget horora ove godine :

Podeljeno milion i po evra
Autor: M. V. | 20.04.2007 - 10:56

Četiri renomirana autora i četiri debitanta dobili su ukupno milion i po evra na upravo završenom konkursu Filmskog centra Srbije za razvoj proizvodnje domaćih dugometražnih filmova za 2007. godinu. Žiri u kojem su bili Milena Marković, Dušan Joksimović i Ivan Živković odlučio se za projekte ,,Afokalipsa", dugomatražni dokumentarac u režiji Borisa Mitića, ,,Besa" Srđana Karanovića, ,,Bacila si čini na mene" Miroslava Petkovića, ,,Edit i ja" dugometražni animirani reditelja Alekse Gajića, ,,Žena sa slomljenim nosem" Srđan Koljevića, ,,Tuđa krv" Pjera Žalice, ,,Turneja" Gorana Markovića i ,,Crna Zorica" Raše Pavkovića, Gorana Mojsina i Hristine Hadžiharalambus.
Goran Marković je u izjavi za ,,Blic" podsetio da je ,,Turneja" kao predstava ,,Ateljea 212" dobila Sterijinu nagradu. ,,Malo ko zna da je 'Turneja' prvo nastala kao scenario jer pre jedanaest godina nisam mogao da pravim film. Shvatio sam da je ponovo došao trenutak da radim taj film. To je priča o glumcima, a rat u Bosni je neka vrsta dekora."
Srđan Koljević kaže da je novim filmom na neki način nastavio tamo gde je stao sa ,,Sivim kamionom crvene boje". ,,Ovo je film o tri nemoguće ljubavi koje spasavaju ljudske živote", kaže Koljević za ,,Blic".
Autor jedinog dokumentarca na konkursu Boris Mitić ističe da bi taj film radio i da nije dobio nikakve pare. ,,Ovo je na neki način istorijski trenutak za dokumentarni film jer je on dosta dugo bio tek kratka televizijska forma. U međuvremenu je dokumentarac postao zanimljiviji od igranog filma."
,,'Crna Zorica' je crna komedija s elementima bajke o seoskoj devojci koja donosi zlu kob svakome ko se u nju zaljubi", kažu Pavković i Mojsin. ,,Dešava se u okolini Beograda, a planiramo da ga pravimo u duhu filmova Roberta Rodrigeza."

...eto nama novog podžanra u Srbijici-paramexicane, pošto Pavković obećava nešto na tragu Rodrigueza, a Srđan Koljević se namerio na Inaurrituovu mustru...        

Birokratija od čelika
Autor: M. Marjanović | 24.04.2007 - 11:14

Film ,,Sedam i po" mladog reditelja Miroslava upravo je nagrađen na festivalu ,,Roma indipendent" - evropskom nezavisnom festivalu. ,,Blic" je za ovu nagradu saznao preko prijatelja iz Rima, a Momčilović na sajtu Festivala. Pozvali smo ga da mu čestitamo i saznamo šta tačno znači nagrada za debitantsko delo, ali reditelj još ne zna.
- Nisam ni mogao da saznam jer sam na Zlatiboru, a ovde sam došao da smirim nerve posle svega što mi se dešavalo. Naime, dobio sam poziv festivala i odmah tražio vizu. Međutim, za prikupljanje svih dokumenata koje su mi tražili, trebalo mi je više vremena nego što sam festival traje. Da li su to olakšice koje nam navodno daju? Umesto da imam prolaz jer moj film reprezentuje zemlju, prema stvaraocima se odnose kao da smo šverceri firmirane robe. To je ponižavajuće. Još su mi obrazložili da nemaju vremena da se mnome bave jer su u velikom poslu - svi su angažovani oko ,,Nedelje mode".
Pitamo Momčilovića, da li je možda naš ambasador u Rimu primio nagradu u njegovo ime.
- Moj film ,,Sedam i po" koji su dotirali i Gradski sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture predstavljao je Srbiju i u Maroku, Londonu, Geteborgu, Monpeljeu, Bursi, ali nikad niko iz našeg diplomatskog kora u tim zemljama nije došao da organizatorima ukaže čast, čak ni kad sam nagrađen.
A ,,Blic" pita: zašto u prošli petak popodne nije bilo nikoga u Ambasadi Srbije u Rimu da nam kaže koju reč o Momčilovićevoj nagradi. Ako je za njih vikend već bio počeo, mogli su iz pres službe da nam pošalju faks, a reditelju čestitke. Ako su uopšte znali da je naš film pozvan na festival?! Tim pre što je otpravnik poslova naše ambasade i sam stvaralac - pisac Milisav Savić.

...baba gori... a kultura se ceslja...

...evo i set-reporta Viktora Čikeša, preuzetog iz današnjeg broja TV novosti...

   Kada je sredinom novembra prošle godine Darko Bajić snimio prve kadrove filma ,,Na lepom plavom Dunavu" nije mogao ni da sanja šta ga sve čeka. A čekalo ga je to da mu je glavni objekat, brod ,,Krajina", inače nekada u vlasništvu Karađorđevića, izgoreo na pola snimanja, zajedno sa delom opreme i scenografijom.

   Bilo je to negde iza Nove godine. Usledila su dva meseca grčevite potrage za novim brodom, ali i dodatnim novcem, ne bi li se film ipak nekako zavšio. Čak je i na zvaničnom sajtu filma sročen apel za pomoć. Konačno pronađen je dodatni novac, napravljen dogovor i ekipa se premestila na brod koji je iz Austrije doplivio u Luku Beograd. Znatno veći od ,,Krajine", odlično očuvan, uprkos činjenici da je sagrađen pre nekih sedamdeset godina i u polvnom stanju, za razliku od ,,muzejskog eksponata" na kojem je snimanje filma započelo, novi ,,plovni objekat" ulio je novu energiju celoj ekipi.

-   Ne sećam se kada sam imao ekipu koja je sa toliko entuzijazma radila neki film- kaže Bajić, okružen stranicama scenarija u kapetanskoj kabini.- Kada je ,,Krajina" izgorela, mnogi su govorili da sam to namerno napravio zbog reklame filma. A ja sam bio očajan. Na sreću pojavili su se ljudi koji su nam pomogli i zahvaljujući tome, ali i entuzijazmu čitave ekipe, film je nastavljen na ovom lepom brodu. Tako da se maler sa ,,Krajinom" završio po principu: Ko zna zašto je to dobro!

   Inače, scenario za film nastao je prema pozorišnoj predstavi Nebojše Romčevića ,,Brod ljubavi", koju je je u Zvezdara teatru režirao takođe Bajić, a i većina glumaca u filmu je takođe preuzeta iz predstave.

   Priča je satkanaoko ideje da se na jednom brodu okupe ljudi iz raznih delova Evrope, gde će tokom dva dana i noći, na plovidbi od Beča do Beograda, na videlo izaći sve njihove predrasude i sujete, ljubav, pohlepa i strast.

-   Pomalo sam se umorio od tema u Srbiji, a ovo je evropski film sa evropskom temom- nastavlja Bajić.- O čemu čoovek u Srbiji da pravi danas film? Ovde je sve naizgled mirno i lepo, napravili smo važan istorijski iskorak u zemlji, progutali mnogo obećanja o tome kako će nam biti bolje i... Koga sada da tu kritikujete i kakav film da pravite u ovom vremenu? Zato sam se okrenuo temi koja govori o mukama malih ljudi u vremenu globalizma i tranzicije, sličnostima unutrašnjih problema koji muče te ljude, nemogućnost njihove međusobne komunikacije zbog raznih podela koje su napravljene ranije, a sad bi trebalo ponovo da komuniciraju. Ovo nije film sa velikim dramaturškim obrtima, već se tu postepeno razvijaju sudbine putnika na brodu koji na kraju doživljavaju neku vrstu oslobađanja.

   Iako vidno umoran od brojnih noćnih snimanja koja traju sve do jutarnjih časova, Bajić deluje kao neko ko se bez rezerve zaljubio u svoje delo.

-   Kako se i ne bih zaljubio? I maš brod, ploviš Dunavom i snimaš film sa ljudima koji se isto tako kao ti raduje onome što rade. Uostalom, i u filmu se na kraju svi zaljubljuju, pa što ne bih i ja u film.

   Kao i na svakom snimanju, glavnu reč i u kadru i izvan njega vode- glumci. A na brodu je okupljena zaista impresivna ekipa, što starijih, što mlađih srpskih glumaca, a tu je i nekolicina inostranih. Budući da su svi oni već nekoliko meseci tu svaki dan, atmosfera ima nešto i od porodične prisnosti. Entuzijazam o kojem je Bajić govorio nije teško prepoznati već posle nekoliko sati boravka na snimanju.

   Jedino što im donekle kvari sreću su prohlsadne noći  na reci, tako da su svi manje ili više promrzli. Ali, zato šank na gornjoj palubi radi non-top. Kulturološke i ostale razlike tu brzo padaju, bez obzira iz kojeg ste dela Evrope.

   Tri nemačke glumice,Ursula, Kornelija i Sara, prezadovoljne su što su se našle u ovakvom filmu. Poneće, kažu, predivna iskustva sa snimanja na ovom ,,brodu ljubavi".

   Ima nešto u tom laganom ljuljuškanju na talasima.

...i još malo podataka...credit cast i slično...

   Iasko je najveći deo glumačke ekipe iz Srbije, na brodu je samo jedan lik odatle, mlada Saška, bivša balerina koja se nada da će na tom putovanju zaraditi nešto novca kao prostitutka, a koju igra Ana Franić.

U ulogama ostalih putnika, Miki Manojlović igra Šveđanina Karla, Branislav Lečić je nemački trgovac Horst, Dragan Nikolić francuski izdavač knjiga, Bojana Maljević opaka Slovenka, a tu su i Goran Jevtić kao Poljak, Ivan Bosiljčić kao Rumun, Aleksandar Lazić je Grk, Jelena Gavrilović Ruskinja Nina, Ana Maljević Čehinja Jana, Zlatko Rakonjac je Mađar Janoš, Marko Savič JE Italijan i tako sve do kapetana Bugarina koga igra Ljuba Bandović.

Film bi trebalo premijeru da ima najesen.

...da li pukim previdom gospodina Čikeša, ali na cast listi više nema imena tumača, recimo, glavne uloge-Tima Seyfija!!! WARUM???

...ANYONE???

Old Vic ga je prevideo. Tim je snimao svoju ulogu. Jedino, ako zbog nekih obaveza nisu morali da ga zamene?

TEŠKO STEČENA SLOBODA

    Prošle subote započelo je snimanje prvog od pet delova dokumentarno-igranog serijala o istoriji srpskog naroda, koji će obuhvatiti period od ustanka 1804. godine do nedavnog odvajanja Crne Gore.

   Pod radnim nazivom ,,Srbija po svojoj hrabrosti- Kneževina Srbija", ovaj prvi deo obuhvata sedam decenija devetnaestog veka u kojima se stvarala i učvršćavala država, a time i istorijska sudbina. Biće prikazano kako se srpski narod dugo i teško sam oslobađao, kroz dva ustanka, i kako je potom teško sticao priznanje svoje slobode. Kao i u trećem delu serijala, ,,Gde cveta limun žut", koji je publika imala prilike da vidi i koji je ostvario veliki uspeh, i ovog puta narator je Dragan Nikolić.

    U igranim sekvencima kneza Miloša igra Nenada Jezdić, kneza Mihaila Nebojša Glogovac, a protu Mateju Nenadovića Ptar Kralj, Adelinu Kirbi Nataša Ninković, a kneginju Persidu Milica Milša. Među ukupno dvadesetak uloga znamenitih ličnosti naći će se i Vojin Ćetković, Miki Krstović, Dragomir Čumić, Branislav Tomašević itd. Snimaće se u Beogradu, Topoli, Orašcu, Takovu i Kragujevcu, sve do sredine maja. A onda će igrane sekvence u montaži biti kombinovane sa dokumentima,umetničkim slikama, crtežima i prvim fotografijama načinjenim u Srbiji.

   Scenario su napisali Milovan Vitezović i Zdravko Šotra, koji je i reditelj a direktor fotografije je Veselko Krčmar. Za produkciju filmova iz celog ciklusa zadužena je kuća ,,Košutnjak film", iza koje stoje Zoran Janković i Slobodan Terzić. Projekat podržavaju i ministarstva prosvete i sporta, odnosno kulture.

   Po završetku ovog filma započeće rad na drugom delu serijala, ,,Srbiji po volji Evrope- Kraljevina Srbija", koji će obuhvatiti period od ubistva kneza Mihaila do Prvog svetskog rata.

   Svaki od pet filmova biće celina za sebe, a svi će, po prikazivanju na RTS, biti distribuirani školskim ustanovama u Republici Srbiji, a onda će se pojaviti i u DVD izdanju.

...iz razgovora ANE SAKIĆ( serije AGENCIJA ZA SIS, SELO GORI,BABA SE ČEŠLJA..., filmovi LIBERO, DIŠI DUBOKO)

Šta je dalje u planu, kada su projekti u pitanju?

- Veoma se radujem nastavku snimanja serije ,,Selo gori, a baba se češlja", kao i premijerama filmova ,,Topli zec" Gorana Vukčevića i ,,Život i smrt porno bande" Mladena Đorđevića.

...da li to znači da TOPLI ZEC Gorana Vukčevića zaista postoji??? zaista-zaista???

...cripple???

pa koliko ja znam oni jesu NEŠTO snimali ali ne znam da li su snimili čitavog TOPLOG ZEKU...

plot KLABIRINTA:

kratak sinopsis:
namamljene provokativnim flajerima dve devojke odlaze u disko klub. kada primete da muzika koju DJ pusta deluje fatalno na posetioce, vec je kasno. izlaza nema, a jedini put do spasa vodi kroz Klabirint.

Posle nešto podrobnije analize rezultata ovogodišnjeg Konkursa, mislim da je njegov ishod, iako negativan na kratke staze, vrlo pozitivan i zanimljiv na duže staze.

Ako apstrahujemo Điđu i Gorana koji su neka vrsta usuda naše kinematografije već dobrih 30 godina i koji će se javljati u nekim pravilnim razmacima, oni ipak u suštini ne predstavljaju ni problem ni konkurenciju mladim rediteljima. Oni naprosto troše novac i na neki način zauzimaju mesto, međutim, kombinacije unutar kojih oni rade su ionako nedosegnute za nas. U tom spoju nostalgije, politike i regionalnog muljanja ionako ne bi bilo mesta za ZONU MRTVIH, DOBA NEVINOSTI ili nešto treće.

Kad je reč o glumcima-producentima, oni već na ovom Konkursu pokazuju da nemaju projekte, u suštini. Bjelin projekat sa Pjerom Žalicom je iznuđena balkanska koprodukcija. Iako je to tekst koji je Bjela razvijao, nije reč o autorskom filmu kao što su bila LEPA SELA, RANE, pa u neku ruku i RAT UŽIVO i MALI SVET, ili, hteli to ili ne, i IVKOVA SLAVA. Ne, ovo je neki veštački sklopljen projekat gde Pjar Žalica, po mom dubokom uverenju dolazi kao neka vrsta iznuđenog poteza za dalje muljanje po fondovima.  

Isto važi i za Cviju koji je dobio pare za TECHNOTISE, ali je to s druge strane Gajićev projekat kome se Cvija znatno kasnije priključio.

Dakle, tradicionalni glumci-producenti su ostali bez nekih autohtonih projekata i čini mi se da su izgubili kontakt sa mlađom generacijom autora koji ne žele da imaju ništa sa njima.

Što se Laze tiče, on je sada zaposlen oko GEORGIJA a tu ko zna šta će biti. Čini mi se da je GEORGIJE možda poslednji njihov zaista veliki pokušaj.

U tom smislu, čini mi se da je istorija na strani mlađih i interesantnijih reditelja koji operišu mimo njih.

Eh, da, inače, bizaran detalj, već deset dana se snima ČITULJA ZA ESKOBARA, potpuno under the radar...

Vrlo zanimljivo.

...kod lude Rade u večerašnjoj Beogradskoj hronici predstavljen je amaterski, srednjemetražni film "ODNOSI:Ljubav, seks, strast, razumevanje", u trajanju od 36 minuta, urađen u formi ispovednog lažnog dokumentarca( tzv. moc-doc!), u kome jednu od uloga glumi i Boris Milivojević, a koji je režirao izvesni MOMČILO P.( nije bilo potpisa, a nisam uhvatio puno prezime!), koji rad kao referent overe u nekom od prestoničkih sudova, dok ulogu pijanca glumi i organizator snimanja, inače šef arhive u istom sudu...

...dvojac je pozvao novinare( a takvih ovde ima podosta, zar ne?) na premijeru sutra, u podne u sali 4 Doma sindikata...

...eto, tek da se zna...

...na pitanje novinarke BLICA da li će od filma ,,Šejtanov ratnik" uraditi i seriju STEVAN FILPOVIĆ odgovara:
   -Ideja da se pravi spin-of serija od ,,Šejtana..." nikada nije postojala, ali je najavljena kao mini serija na TV. Odluka da li će se film prikazivati tako ili u integralnom obliku zavisi od dogovora producenata i televizije na kojoj se filmprikazuje, iako bih lično voleo da se film prikaže kao celina. Sa druge strane, ekipa uveliko radi na nastavku ,,Ratnika", koji će se zvati ,,Šejtanova osveta",
kao i na još jednom filmskom projektu za koji je upravo završen scenario i koji će izaći pre "Osvete".

Yep. Uskoro ce biti objavljeno o cemu je rec.

Завршено је снимање новог домаћег филма ,,Љубав и други злочини", играног дебија младог београдског редитеља Стефана Арсенијевића, који је реализован по сценарију редитеља, његовог колеге Бојана Вулетића, и сценаристе и редитеља Срђана Кољевића.

За филм ,,(А)торзија", Арсенијевић је освојио берлинског ,,Златног медведа", награду Европске филмске академије и номинацију за награду ,,Оскар" за најбољи кратки играни филм. Све ове награде, између осталог, омогућиле су му да дође до играног филма који реализује у српско–немачко–словеначко–аустријској копродукцији и у оквиру буџета од 1.350.000 евра.

Уз домаћег продуцента ,,Art & Popcоrn", копродуценти филма су: ,,Ајкон филм" из Немачке, ,,Amour Fou" из Аустрије и ,,Студио Аркадена" из Словеније. Филм су подржали европски филмски фонд ,,Еуримаж", Хуберт Балс фонд Ротердамског фестивала, Мрежа кинематографија југоисточне Европе, словеначки и бечки филмски фондови, а Арсенијевић је добио и средства на прошлогодишњем конкурсу Филмског центра Србије за унапређење производње домаћих играних филмова.

– Тешко је доћи до дебитантског играног филма, убедити продуценте и фондове да уложе баш у ваш филм. Кратки филмови и награде које сам освојио сигурно су помогли, а када поменете номинацију за ,,Оскара", сви су заинтересовани да вас даље слушају и сарађују са вама – истиче Арсенијевић, који је за филм ангажовао неколико страних аутора.

– Размишљајући о Новом Београду у којем сам одрастао, школовао се и снимио већину кратких филмова, схватио сам да сам временом престао да га ,,видим". Навикао сам на њега и не могу да га сагледам објективно у свој његовој комплексности и узбудљивости.

Одлучио сам да у склопу редитељског концепта за директора фотографије и сценографа изаберем ауторе који нису одавде и који ће моћи да сагледају Нови Београд објективно, и да заједно са мном изграде поетику овог филма. Тако се нужност копродукције показала као креативна врлина, каже Стефан Арсенијевић.

– Имао сам срећу да рад на овом филму прихвате Симон Таншек, словеначки директор фотографије који је радио добар део словеначког новог таласа веома присутног на светским фестивалима последњих година, од филма ,,У леру" до ,,Од гроба до гроба", и сценограф Фолкер Шефер који је радио и на филму ,,Чудесна судбина Амелије Пулен". Уз њих сам поново открио Нови Београд. Дешавало се да дођем на локацију поред које сам годинама пролазио и кажем – па ово је потпуно невероватно – истиче млади београдски редитељ. Он додаје да је основа његове нове мелодраме баланс између комедије и трагедије. ,,Љубав и други злочини" је, истовремено, и социјална драма и поетична трагикомедија, али и крими-прича у којој сви јунаци говоре о љубави.

Арсенијевић слика живот београдске жене у касним тридесетим годинама, незадовољне својим животом, која одлучује да украде одређени новац и заувек напусти Србију. Филм је прати у једном дану, од јутра до вечери, у којем се опрашта са особама које воли, чини ситне освете о којима је маштала, говори оно што је одувек желела и поклања ствари које не може да понесе са собом. Њена замисао иде по плану све док јој младић из суседства, десет година млађи од ње, не изјави љубав. И то баш у дану њеног одласка...

– Филм се бави и питањем емиграције као и тиме колико је тешко и комплексно напустити све што је чинило ваш живот и отпочети нови негде другде. Ту је и питање о животу данас, и овде, који је између два света, у вакууму званом транзиција. Све ово сам покушао да одсликам кроз љубавну причу чији су основни тонови носталгија и меланхолија. Изнад свега, ово је прича о људима – подвлачи редитељ и косценариста филма ,,Љубав и други злочини".

Главну женску улогу Арсенијевић је доделио Аници Добри, а главну мушку улогу Вуку Костићу. Поред њих двоје, у филму играју немачка глумица Хана Шванборн, Феђа Стојановић, Љубомир Бандовић, Анита Манчић, Борис Комненић, Душица Жегарац, Јосиф Татић, Иван Јевтовић, Боро Стјепановић и Милена Дравић која је красила и раније Арсенијевићеве филмове – ,,Мала јутарња прича" и ,,Једног поподнева, изненада", причу у оквиру омнибуса ,,Изгубљено-нађено".

Арсенијевић додаје да је реч о ансамбл-филму са више од двадесет улога које је писао, имајући у виду све ове глумце који су пристали да сарађују са њим.

Екипу филма ,,Љубав и други злочини" сада очекују монтажа и завршне обраде, а премијера се може очекивати почетком наредне године.


Иван Аранђеловић

[објављено: 27.04.2007. Политика]

Poster za KLABIRINT...

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/04/poster-klabirint.html

Mladi Novosadski filmski entuzijasta Svetozar Ljubojević uz pomoć "štapa,kanapa i prijatelja" snimio prvu Srpsku ekranizaciju stripa o Zagoru

Tako mi čukundede Prote i svih mi bubnjeva Fruške Gore... Srpski Zagor u akciji

Na obroncima Fruške gore i u drugim šumovitim predelima vojvođanske pitomine ekranizovan je strip o Zagoru Te-Neju, junaku šume Darkvud i nekadašnjem idolu današnjih tridesetikusurgodišnjaka, koji u starim kutijama još čuvaju majice sa žuto-crnim amblemom koji im je majka prišivala pomoću ,, bagat" mašine, kao i nevešto sastavljene tomahavke.

Autor 45-minutnog filma o Zagoru je novosadski entuzijasta Svetozar Ljubojević Ljuba, poznat i kao Ljuba Zagor, koji tumači glavnu ulogu u filmu. Pored njega, u filmu se pojavljuje još petnaestak ljubitelja kultnog stripa Serđa Bonelija, koji su nedostatak prave profesionalne opreme za snimanje nadomestili kvalitetnim kostimima (izradio ih je sam Ljubojević) i fanatičnom energijom i glumačkim poletom.

Svetozar Ljubojević za Press govori o motivima koji su ga naveli da snimi film pod imenom ,,Zagor - Poglavica bez plemena".

- Strip ,,Zagor" propratio je mladost moje generacije. ,,Blek" i ,,Komandant Mark" u jednom trenutku postali su dosadni, ali ,,Zagor" je meni i mojim prijateljima ostao na prvom mestu do danas - svedoči 29-godišnji Ljubojević, autentični predstavnik generacije ,,zagorofila". On kaže i da film ima poseban, laloški šmek.

- Film je naišao na odličan prijem u Vojvodini, jer je to nešto naše, autentično, a i ljudima je bilo zanimljivo da čuju vojvođanski akcenat u filmu koji govori o Zagoru Te-Neju - kaže Ljuba Zagor.

Potreban je mali napor mašte da se pri gledanju filma poveruje da su fruškogorski sunčani gajevi i novosadski parkovi zapravo sumračna džungla Darkvud. Ljubojević svedoči da se nije snimalo po planu, nego kada to prilike dozvole:

- Radili smo bez budžeta, i zato je rad na filmu potrajao nekoliko godina. Snimali smo na Fruškoj gori, u Koviljskom i Karlovačkom ritu i Kameničkom parku, na lokacijama koje dobro poznajem. Nismo tražili nikakve dozvole za snimanje, samo bismo uzeli kameru, seli u kola i otišli da radimo!

Na sajtu www.pressonline.co.yu ljubitelji stripa mogu da pogledaju odlomke iz filma, koji nose nazive ,,Napad mambe", ,,Don Čiko Felipe", ,,Poglavica Crni Jelen". Film se zasad nigde ne može kupiti, niti skinuti sa interneta.

Ljubiša Samardžić o domaćem filmu, bioskopima, planovima...
U Srbiji je čudo snimiti film
Autor: V. Đurić Đura | 30.04.2007 - 10:05

Jedan od naših najpopularnijih glumaca Ljubiša Samardžić poslednjih desetak godina podjednako uspešno se bavi poslom producenta i reditelja. Za rediteljsko umeće koje je iskazao na filmu ,,Konji vrani", kritika je uglavnom bila saglasna da je sazreo kao reditelj i da je svojim umećem uspeo da na pravi način sastavi priču o paoru Savi Lađarskom. No, oni koji bolje poznaju karijeru Samardžića, znaju da je on kao reditelj filmova ,,Nebeska udica" i ,,Nataša" izuzetno cenjen u svetu, a da mu je na Festivalu u Berlinu dva puta umalo izmakla glavna nagrada - zbog političkih razloga.
- Na Festivalu u Berlinu film ,,Nebeska udica" imao je najbolje kritike i najveću podršku publike, ali je neko iz vladajućih evropskih političkih krugova insistirao na tome da ne dobijemo nagradu. Naš film je govorio javno i otvoreno istinu o NATO bombardovanju, a to nekom nije išlo u prilog. U svakom slučaju, tada su svi redom hvalili moje rediteljsko umeće. Ja sam od reditelja Branka Bauera naučio da film treba režirati na tih i nenametljiv način. Veoma je potrebno stvoriti pravi sklad i harmoniju u celom timu. To sam uspeo na svim dosadašnjim projektima koje potpisujem kao reditelj. Tako sam radio i poslednji film ,,Konji vrani". Imao sam divnu saradnju i s celom ekipom glumaca i s tehničkim saradnicima - kaže Samardžić.
Film ,,Konji vrani" imao je sasvim solidan broj gledalaca do sada, ali nedovoljan da bi producent bio zadovoljan.
- Zadovoljan sam prijemom filma ,,Konji vrani". Publika je, međutim, izgubila naviku da ide u bioskop. Ja mislim da razloge za to treba tražiti u očajnom stanju bioskopa u našoj zemlji. Danas je veoma teško privući publiku u bioskope, jer su oni u raspadu. Treba dosta toga učiniti da bi se ta situacija promenila i da bi filmovi mogli da zarađuju na bioskopskim blagajnama. Meni je čudo da je film u ovakvim uslovima uopšte snimljen. Takva je situacija ovde. Što se tiče filma ,,Konji vrani", on će uskoro početi svoj festivalski život. Voleo bi da film uskoro vidi publika u Puli, u Sarajevu i Karlovim Varima. Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.
Što se novih projekata tiče, Ljubiša Samardžić nastavlja pregovore o velikoj seriji ,,Dubrovački gusar" sa koproducentima iz Hrvatske. Za sada postoji veliki interes da se napravi ekranizacija slavnog stripa Brendona Vida (alijas Branka Vidića) iz 1937. o romantičnim avanturama gusara Nika Bartule koji je u XIX veku plovio vodama u blizini Dubrovnika i borio se s venecijanskim galijama.

Quote from: "Ljubiša Samardžić"Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.

pa bilo bi dobro da ga vide u inostranstvu, mozda reaguju neke UN da dodju i spasu tu jadnu zenu.

...na stranu veoma bitna niska/niza populativna stopa kao opshte prihvacena civilizacijska tekovina, ali mene buni da li je ovo zakonski dopushteno???

Quote from: "otaku"

Quote from: "Ljubiša Samardžić"Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.

pa bilo bi dobro da ga vide u inostranstvu, mozda reaguju neke UN da dodju i spasu tu jadnu zenu.

Zašto jadnu? Možda je ona htela to?

Quote from: "Jake Chambers"

Quote from: "otaku"

Quote from: "Ljubiša Samardžić"Znam da će posle toga biti veliki interes stranih kompanija da otkupe prava za prikazivanje filma ,,Konji vrani" o čudesnom svetu vojvođanskih ravnica.
Vojvođanske ravnice su katkad prepune zanimljivih anegdota. Kao posebnu poslasticu Ljubiša Samardžić nam je ispričao neuobičajenu priču o naturščicima koji su igrali u njegovom filmu.
- Dva brata blizanca iz Taraša, koji se prezivaju Marinkov, glume u filmu ono što im se dogodilo i u stvarnom životu. Naime, oni su bili oženjeni istom ženom i ona im je rodila, prvo jednom pa drugom, čak devetoro dece. Tu priču preneli smo na film.

pa bilo bi dobro da ga vide u inostranstvu, mozda reaguju neke UN da dodju i spasu tu jadnu zenu.

Zašto jadnu? Možda je ona htela to?

[/size]
Ne budi tako bukvalan... Uostalom, mozda zena nije znala da se radi o blizancima? Prevarile je barabe.

Možda, ali sam u poslednje vreme svakako negativan prema opštem stavu kako je žena jadna i glupa. Naročito kad to žene tako predstavljaju.  

Quote from: "Dr Kunac"Ne budi tako bukvalan... Uostalom, mozda zena nije znala da se radi o blizancima? Prevarile je barabe.

srpski DEAD RINGERS! aka THE BROOD! šiptarizovana verzija! makes me SHIVERS my timbers! but otaku is RABID!

U pravu si, Jake, nije lepo sto se tako zgrazam, ali u filmu su ti blizanci i zena prikazani kao neke cirkuske mecke, u jednom kadru stoje na skeli sa mongoloidnim osmesima i stvarno ne izgledaju cisto. I dalje mi nije jasno sta je toliko Samardzicu zapelo do njihove pojave i zasto je, od svih stvari iz filma, odabrao bas tu informaciju kao glavnu u plasmanu svog filma. Nebulozno je uzeti bizarnu sliku kao takvu u filmu koji nema (makar svesno) zastupljenu estetiku bizarnog, a da covek ne odreaguje u stilu ko su bre ovi i sta su joj uradili. Naravno, ne znam predistoriju dogadjaja, posto ga Samardzic plasira iskljucivo kao cirkuski kuriozitet, samo sto valjda ocekuje da ce reakcija biti: eto kako se zdravo mnoze i vole. A, ja to ne mogu da vidim ko sliku bujanja i zivota, ne verujem da je po sredi ljubav, pre ce biti da ovi dvojica nisu prosli kroz neku fazu separacije, da su im identiteti pomalo preklopljeni, da su uvek sve delili, pa onda tako i zenu. Sad, sta je njena prica, boga pitaj. Inace, moja opaska o tome da je jadna zena nema veze sa nekom mojom solidarnoscu sa zenskim svetom, niti potrebom da time sto zalim nju kazem kako ja mudro i civilizovano ne biram za partnera bracu blizance, tako sam reagovala jer je ona, u toj trojci, u manjini (njih je dvojica, dece je devetoro), pa sam zato nju izdvojila (u svom tom silnom repliciranju, ona mi deluje najhumanoidnije, pa samim tim podlozno identifikaciji).

Samardžić je to, kao i svaki drugi filmadžija ubacio tako u film jer će to film da mu proda. A plus se samo nadovezuje na Kusturicinu sliku Balkana...

...pa kanda nije baš uspeo u svom naumu jer je evo, na domaćem terenu,KONJI VRANI su zaribali na nekih 10ak hiljada gledalaca bez naznaka nekakvog čudsenog oporavka(...Dunjo moja je pre par godina prebacio magičnu cifru od 100 000 i stekao titulu graničnog serbskog blockbustera...

...a Kojadin je u dubiozi...

Ministar u raljama aždahe
D. Matović, 2. maj 2007

ČINJENICA da nema nove Vlade blokirala je mnoge ustanove kulture. Institucije o kojima brine država dobijaju novac "na kašičicu", uglavnom za tekuće troškove, pa finansiranje svakog projekta iz budžetske rezerve, za koji posebna komisija proceni da je neophodno, izaziva buru u kulturnoj javnosti. Uz nezaobilazno pitanje, da li ulaganje u ove projekte nije moglo da sačeka redovan budžet?
- Najviše zahteva za finansiranje svih projekata stiglo je iz Ministarstva kulture - potvrdio nam je ministar Dragan Kojadinović. - Ali, bilo ih je i sa drugih strana. Neki zahtevi direktno su upućeni i kabinetu premijera Vojislava Koštunice, koji odobrava sredstva iz budžeta.
Velike polemike u javnosti ovih dana izazivaju dva najskuplja projekta, za koja je izdvojeno po 80.000.000 dinara, a to su kupovina instrumenata za simfonijski, džez i narodni orkestar RTS i snimanje filma "Sveti Georgije ubiva aždahu", po scenariju Dušana Kovačevića i u režiji Srđana Dragojevića. Primedbe se odnose na to da su za ovaj film sredstva odobrena i iz drugih izvora, odnosno da RTS-u ne treba pomoć, jer već duže vreme ubira novac od TV pretplate.
- Muzički instrumenti u RTS nisu menjani mnogo godina, mnogi muzičari u orkestrima sviraju na sopstvenim. Zar nije sramota da je čuveni dirigent Zubin Mehta, posle gostovanja u Beogradu, odlučio da osnuje fond za nabavku instrumenata za RTS, a da naša država ne reaguje? Nažalost, ovde se često događa da kad očekujete pohvalu, dobijete kritiku -
objašnjava ministar. - Snimanje filma "Sveti Georgije ubiva aždahu" je koprodukcijski projekat sa Republikom Srpskom. Namera naše vlade je da pomogne Republici Srpskoj, u kojoj godinama nije snimljen nijedan film. Ako evropske institucije pomažu našu kinematografiju, zašto i mi ne bismo pomogli njihovu - ako možemo?
Ali, ni kupovina crteža Pabla Pikasa iz privatne kolekcije, za koju je vlada odobrila sredstva, nije prošla nezapaženo. Kojadinović smatra da je bolje što je crtež Pabla Pikasa, koji je autor lično poklonio Rastku Petroviću sa divnom posvetom, otkupljen za Istorijski muzej Srbije, nego da je on, kao ministar, morao da da dozvolu da se tako dragoceno delo iznese iz zemlje.
Inače, iz budžetskih rezervi izdvojen je 21 milion za Međunarodni filmski festival autorskog filma na Mećavniku, a za opremu za ozvučavanje velike dvorane Zadužbine Ilije M. Kolarca - 19.100.000 dinara. Realizacija velike izložbe "Drevne kineske umetnosti - bronza", koja je nedavno održana u Muzeju istorije Jugoslavije, pomognuta je sa 1.352.965 dinara. A, za izložbu "Kada događaji postanu prilike: aspekti racionalizma u savremenoj britanskoj umetnosti" odobreno je 4.770.000 dinara. Istorijski muzej Srbije, koji je donedavno kuburio sa izložbenim prostorom, osim prizemlja i suterena u zgradi na Trgu Nikole Pašića 11, u "kriznim" vremenima dobio je i novac iz budžetskih rezervi za dva projekta - izložbu "125 godina diplomatskih odnosa Srbije i SAD" i 3.300.000 dinara za otkup crteža Pabla Pikasa i naših i ruskih ikona za svoju zbirku! U Ministarstvu kulture su nam objasnili da je 2.000.000 dinara koji su iz budžeta dati za snimanje filma "Na lepom plavom Dunavu", u režiji Darka Bajića zapravo zaostala rata prošlogodišnjeg duga. Još milion dinara "otišlo" je iz budžetskih rezervi za obeležavanje Dana državnosti Srbije u Orašcu.

KAN POD ZNAKOM PITANJA?
POŠTO se bliži početak najuglednijeg svetskog festivala filmske umetnosti, Kana, naša zemlja bi trebalo da bude spremna da se predstavi na ovoj manifestaciji. A, posle dužeg odsustvovanja imamo Kusturičin film "Zavet" u zvaničnoj konkurenciji. Ministar kulture kaže da sredstva za to, iz budžetskih rezervi, još nisu odobrena. Pod znakom pitanja je učešće i na Venecijanskom bijenalu.

Poznati jugoslovenski reditelj Veljko Bulajić snimaće film o vukovarskoj ratnoj tragediji '91. i značaju tog grada u stvaranju nezavisne republike Hrvatske, najavljeno je juče u Vukovaru uoči projekcije Bulajićevog novog ostvarenja "Libertas".

Srbi snimaju film o "Bljesku" i "Oluji"

Predsednik Hrvatskog društva logoraša srpskih koncentracionih logora (HDLSKL) Danijel Rehak napomenuo je da o ulozi Vukovara u Domovinskom ratu do sada u Hrvatskoj nije snimljen niti jedan ratni film, dok su Srbija i Crna Gora do sada snimile nekoliko filmova na vukovarsku ratnu tematiku. Kako je rekao, iz Srbije je nedavno najavljeno i snimanje filma o "seobi i progonu Srba" nakon akcija "Bljesak" i "Oluja".

Biće to, kako je najavio Veljko Bulajić, njegov "testamentarni film" kojim će se i oprostiti od stvaranja novih filmova za koje je u bogatoj i dugoj karijeri taj reditelj primio brojne međunarodne i domaće nagrade.

- S filmom o Vukovaru u Domovinskom ratu želim da napravim vrhunac svoje filmske karijere - rekao je Bulajić, i dodao da je prihvatio poziv da režira film o Vukovaru jer "smatra da je vukovarska tragedija utkana u noviju hrvatsku istoriju kao njeno središnje mesto".

- Odbrana Vukovara bila je ključna za nastanak Hrvatske i zato nameravam da okupim respektabilna imena filmske industrije - rekao je Bulajić koji, kako je naveo, još uvijek nije siguran hoće li film o Vukovaru biti igranog ili dokumentarnog karaktera, niti kada bi moglo da započne njegovo snimanje.

Ideju o snimanju ratnog filma o Vukovaru podržali su i predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader.