Kako je (i zašto) crk’o domaći SF

[scallop]

Ovo je bio topik o tome kako je i zašto crkao domaći SF.
Neko je mislio da je došlo vreme, kao što je i Fukujama svojevremeno objavio kraj istorije, da objavi kraj domaćeg SF-a.

Kad je ABN, posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR, svečano najavio Fukujaminu epohalnu prekognitivnu studiju, ja sam se osećao pozvanim da izjavim da: Istorija počinje upravo danas. I Fukujamina teza danas služi za sprdanje.

Tako sam ovde pokušao da pokažem da se u SF-u, kao u živoj materiji, stalno pomeraju okolnosti u kojima je moguće izvršiti otklon od realnosti da bi bila ispričana dobra priča, a rasprava se preselila na drugi sajt (sa manje oponenata) i tamo su pokušavali da definišu SF. Ovde to nikada nije bio slučaj. Kada su slučajno naišli na tekst nekog Jeffa Parisa, koji je ponovio ono što sam ja ovde tvrdio, čak je napisao, da kad bi bilo moguće definisati SF, onda bi on bio mrtav. I - crk'o taj topik.

Sada pokušavam da oživim početnu raspravu, s tim što priznajem da je domaći SF prilično komiran, ali da je to posledica neprepoznavanja mogućih otklona, odnosno, nevoljnosti da se uloži malo napora u pripremu. Posebno mi je stalo da pokažem da je žanrovsko određenje SF-a neprincipijelno i sve zavisi od toga da li je delo književnost ili ne. Zbog toga smeštam otklon od realnosti, kao sredstvo, a motiv posca kao primarnu energiju koja kreira delo. To važi za sve koji su se okušali u SF-u i mesto na kome se književnost distancira od trivije. U svom životu napisao sam i objavio i jedno i drugo, ali to su bile moje nedoslednosti, a ne nemoć.

Ovde se povremeno sistematski napada na mogućnost da nađemo lek koji bi digao našeg bolesnika iz kome, to očekujem, ali ne očekujem od onih koji imaju šta da kažu. Svideli su se i meni vicevi o kozi i pačetu, ali im nije tu mesto.

Varvarinu ću to da zamerim, jer je i sam pisac, pa svoje frustracije može na meni lično da istresa. Ja imam dokaze da to nisam od njega zaslužio. Alexdelarge verovatno svoje mudrosti čuva za neko vrednije mesto, a ovde se veseli bez pokrića.

Ne zanima me teorija SF-a, ne verujem u teorije sa tako nesigurnim osnovama. Promene u svim naukama poslednjih 30 godina sigurno pomeraju prostor u kome SF može da smesti svoje priče i poruke, ali me pomeranja položaja pisaca ne zanimaju. Možemo da raspravljamo u PM o tome, možeš ti to i da pripremiš za LK, ali, zajebi skajp, ko zna hoće li do tada komunikacioni sateliti postojati. U aprilu, verovatno, neću biti ovde, ako avioni budu leteli, a plivački maraton nisam trenirao.

Odmorite se svi malo, a i ja ću.

[Cornelius]

Ovo je bio topik o tome kako je i zašto crkao domaći SF.

Samo da te podsetim da ovaj topik nikada nije bio o tome kako i zašto je crko domaći SF. Evo ti početnih reči zadužbinara ovog topika:

"Elem, nekad davno – daaaavno, daaaavno, narode, dok su ljudi još uglavnom bili normalni a pivo bilo strašno jeftino - SF je bio akronim za Naučnu Fantastiku iliti za Spekulativnu Fikciju iliti za žanr koji za svoj fokus bira sve ono što je opasno, uzbudljivo, privlačno i, u mnogim aspektima, potpuno užasno u moćima i sposobnostima koje moderni čovek poseduje.

Svaka priča koja je polazila od premise izmenjenog sveta kakav se nije mogao definisati kao legitimna stvarnost bila je SF priča.

Svako imaginarno otkriće – bilo na naučnoj ili kvazi-naučnoj postavci – koje je menjalo postavke poznatog sveta ili makar iole osmišljeno zaobilazilo prirodne zakone istog, bila je SF priča.

Te priče su nudile fer-plej glavnog temelja naučne fantastike: ako te ubedim da prihvatš A zdravo-za-gotovo, odvešću te do B samo zato što je to jedna od mogućnosti koje se mogu dogoditi; i ako ti se to B dopadne, onda će C da bude maltene logičan sled zbivanja za koji ćeš i sam osetiti prirodnu naklonost."

Ovde nema problematike domaćeg SFa, nego rasprava o granicama svekolikog SFa.

Inače, što se tiče satelita, aviona, kamiona i ostalih berzi i hedge funds, ne brini... Kako nije crko domaći SF, neće da crknu ni ostale stvari. Crći ćemo mi, kako je i predvidjeno, a dotle - Čep, čep u slavinu, nož, nož u slaninu, rogo, rogo, rogozi, sedi, pa vozi...  

[scallop]

Ovo je bio topik o tome kako je i zašto crkao domaći SF.

Samo da te podsetim da ovaj topik nikada nije bio o tome kako i zašto je crko domaći SF. Evo ti početnih reči zadužbinara ovog topika:

"Ma, šta ćit'o? Hodio po njemu." A, ti pročitaj naslov topika.

Početni komentari "zadužbinara" jesu bili kako si naveo, autentični i sveži, a onda su je navukli na književnu teoriju i sve je otišlo u PM (tu mislim na personal messages, brabonjke i slično).

Evo, na primer, tekst dr Zorana Živkovića, citiran na jednom od susednih topika, možda bolje nastavlja ovaj topik, nego što to mi radimo. Ne moramo da se složimo sa doktorovim tezama i vizijama, ne moramo da se zadržavamo na kuknjavi na izdavače i čitaoce, ta uverenja su nam godinama poznata, ali bismo mogli da se zapitamo, ako Alexdelarge ipak nije u pravu i da SF nije mrtvak, zašto domaći autori ne pišu SF, ako je i to tačno.

Poznato nam je da nas domaći izdavači izbegavaju, da smo "veresija", da je Tardis tek prohodao (slavili smo prvu godišnjicu na Sajmu), da Boban prilično "škljoca u prazno", ali, ako svet i dalje ima otvorene ruke za SF, možda nešto manje nego ranije zbog konjukture "pseudo-epske fantastike" i "magijske fantastike", treba utvrditi da li kod nas više niko ne piše SF? Tačno je da se većina mladih autora priklonila lakše izvodljivim formama (za dobar SF treba rintati), ali, u 2007. smo imali prilično uspešan konkurs za ekološku priču i nagradu "Mile Janković-Beli", a što nismo objavili najboljih dvadeset, ne treba pitati izdavače. U pričama objavljenim u Emitoru ima SF-a, bilo bi ga i više da je redovni redovniji, mladi pisci razmišljaju o novčanoj nadoknadi tek kad vide svoju prvu objavljenu priču.

Od matorih, znam da je Boban pri kraju sa korekcijama svog najnovijeg romana. SF komponenta je prilično tanka, ali granice polako nestaju i tvrdi SF će se ušančiti na malo mekšem terenu. Skrobonja priprema već drugu zbirku priča više autora i nadam se da će tamo biti i SF-a i mlađih autora. Lazović i Nešić imaju neki defek(t) u ličnim obavezama i komunikacijama, ali to će da dođe na svoje mesto. Valjda i ja imam nešto, videćemo.

Najveći problem vidim u tome što osposobljavamo mlade autore za vrlo kratku formu, a tamo SF može da bude samo - vic. Ja sam malo mator pa možda ne prepoznajem dovoljno šta bi moglo u njihovim glavama da se oblikuje kao poruka za dužu formu, a za teme nema problema. Treba samo malo čitati i gledati TV. National geographic i srodni kanali vrve od dobrih mogućnosti. Samo shvatiti, koja od njihovih izmišljotina može da bude taj otklon od realnosti koji nam toliko nedostaje. Neka pročitaju Bakićevu priču "Jato" i videće kako se na TV viđena emisija pretvara u dobru SF književnost.

[angel011]

Mala digresija: ne treba rintati samo za dobar SF, već za dobro bilo šta. Iluzija je da je lakše pisati dobar fantasy ili horor nego dobar SF, a to što mnogi veruju u tu iluziju je dovelo do toliko lošeg fantasy-ja i horora.

[Boban]

Evolucija bre.
Lako je dokazivo da danas izlazi više domaćih romana sa jakim SF elementima nego ikad. Evo ovaj MAHAGONI HOL koji sam iskopao sinoć. Ko zna koliko takvih stvari ima kod 3600 izdavača širom Srbije.
Ono što pojedincima (i Radmilu) smeta jeste što na njima ne stoji jasna i glasna etiketa SF.
Realnost je da SF u čistom izvornom obliku nema kome danas da se ponudi; kada bi postojao SF časopis, onda bi to imalo smisla, ali niko neće raditi časopis tako uskog profila kao što je SF. Da postoji bar redovna SF priča u Novostima. Ovo što se sprema za Zabavnik na neki način nije usko SF. Jednostavno nema tržišta i nema pisaca. Ne može biti jednostavnije i jasnije.

[scallop]

Mala digresija: ne treba rintati samo za dobar SF, već za dobro bilo šta. Iluzija je da je lakše pisati dobar fantasy ili horor nego dobar SF, a to što mnogi veruju u tu iluziju je dovelo do toliko lošeg fantasy-ja i horora.

Potpuno si u pravu. Lako je napraviti loš SF, fantasy i horor. Onda je to "žanr" sa svim pežorativima koji uz to idu. Ako govoriš o "rintanju" onda ti misliš na "rintanje" na sebi, a ne na "rintanje" na uspostavljanju otklona od realnosti koji bi mogao da bude ubedljiv. Dakle, sa varijantom "rintanje i rintanje" bih se u potpunosti složio.

[scallop]

Ono što pojedincima (i Radmilu) smeta jeste što na njima ne stoji jasna i glasna etiketa SF.

Briši me iz zagrade.

[Cornelius]

Početni komentari "zadužbinara" jesu bili kako si naveo, autentični i sveži, a onda su je navukli na književnu teoriju i sve je otišlo u PM (tu mislim na personal messages, brabonjke i slično).

Nisam nikada naveo da su pocetni komentari bili autenticni i svezi. Pocetni komentari su bili rezime jednog vidjenja SFa, pojednostavljeni teorijski pristup jedne od mogucih definicija SFa. Nigde tu nije bilo domaceg SFa i nikada nismo stigli do domaceg SFa u prvobitnoj raspravi. Bilo je pokusaja da se rasprava skrene ka stanju u domacem SFu, ali ste te pokusaje sabotirali ti i Mica, gurajuci Libeat ka daljnjem razmisljanju o granicama zanra (ne o tome sto je crko domaci SF). Mici je to zanimljivije jer mu cini posao za bibliografiju, a tebi jer o tome razmisljas vec godinama.

Znaci, sve je otislo u PM, kada ste vi, umesto da korigujete pravac i da ga pogurate ka srzi teme "zasto je crko domaci SF", vi ste razvijali temu "granice SFa od 19. veka do danas, sa posebnim osvrtom na pomak i oneobicavanje kao jednim od najveznijih elemenata ovog nacina proznog izrazavanja".

Jebes ga... Posle su drugi krivi.

[scallop]

Nigde tu nije bilo domaceg SFa i nikada nismo stigli do domaceg SFa u prvobitnoj raspravi. Bilo je pokusaja da se rasprava skrene ka stanju u domacem SFu, ali ste te pokusaje sabotirali ti i Mica, gurajuci Libeat ka daljnjem razmisljanju o granicama zanra (ne o tome sto je crko domaci SF).

Naterao si me da pročitam prvih 9 strana topika i to ti neću zaboraviti: To što ti navodiš Miću i mene jednostavno nije tačno. Možda su Miću zaista zanimale definicije, ali se to mene ne tiče. Ja o definicijama znam previše da bih se na'vatao na tu robu. Odjednom se pojavio višak terminologije, a to je uvek instrumentarij za "zaseniti prostotu". Ja sam tu školu odavno završio, pa kad sam zatražio relevantna razjašnjenja, dijalog je zamukao. To što se još neko vreme rastezao na Art-Animi samo je dokaz izlišnosti takve vrste rasprave.

Sve u SF se može proglasiti neverodostojnim, a onda nema ni SF-a. Treba stati na nizu: motiv - tema - otklon od realnosti (sa nešto izvesnih mogućnosti) - dobra književnost. Ako imamo taj niz, onda to pripada SF-u, ali nije žanr. Ako se redosled promeni, onda je to žanr i trivijalna književnost. Većina učesnika sa strane imala je taj stav.

A načinjene komparacije stranog i domaćeg SF-a su bile ispod svakog nivoa. Zašto se niko nije usudio da sa tom velikom literaturom, u odnosu na verodostojnost, uporedi neko moje delo, "Dan Mitre", na primer? Ili, bilo šta drugo. Znalo se da je Bobana lako izvesti iz takta, a sa mnom to ide malo teže.