Kako je (i zašto) crk’o domaći SF

[PTY]

Elem, nekad davno – daaaavno, daaaavno,  narode, dok su ljudi još uglavnom bili normalni a pivo bilo strašno jeftino - SF je bio akronim za Naučnu Fantastiku iliti za Spekulativnu Fikciju iliti za žanr koji za svoj fokus bira sve ono što je opasno, uzbudljivo, privlačno i, u mnogim aspektima, potpuno užasno u moćima i sposobnostima koje moderni čovek poseduje.  

Svaka priča koja je polazila od premise izmenjenog sveta kakav se nije mogao definisati kao legitimna stvarnost bila je SF priča.

Svako imaginarno otkriće – bilo na naučnoj ili kvazi-naučnoj postavci – koje je menjalo postavke poznatog sveta ili makar iole osmišljeno zaobilazilo prirodne zakone istog, bila je SF priča.

Te priče su nudile fer-plej glavnog temelja naučne fantastike: ako te ubedim da prihvatš A zdravo-za-gotovo, odvešću te do B samo zato što je to jedna od mogućnosti koje se mogu dogoditi; i ako ti se to B dopadne, onda će C da bude maltene logičan sled zbivanja za koji ćeš i sam osetiti prirodnu naklonost.

Okej, to je bilo tada.
A sada?

Tu i tamo, ljudi mi uzgredno ponude izjave koje me nateraju na razmišljanje. Na primer, i za početak - Njarla: "a da neko napise/prevede/objavi neko novo i dobro sf/fantasy knjizevno delo? nesto ste u skripcu poslednjih 15-20 godina. "

Odgovor na to pitanje dao je (posredno, naravno) upravo Ghoul, u svom  "Ghoul's TELL IT LIKE IT IS Beokon 2007 Report". Naravno, kao i sve posredne i nenamerne opaske, Ghoulova nije dovoljno direktna.  Bar ne za ove svrhe.

Naime, SF – kao akronim za sve gore navedeno, naravno – je bio primarno LITERARNI fenomen. Palpiš, fantastičan, kvazi-naučan, LITERARNI fenomen koji je od čitalaca zahtevao suspenziju neverice ali ne i suspenziju mozga.

Ili - jasnije: taj LITERARNI žanr se oslanjao na imaginaciju, da istom dočara te neverovatne mogućnosti koje su - uz malo naklonosti i malo više već pominjane suspenzije neverice – mogle čitaoca da odvedu u odabrane vizije sutrašnjice ili paralelne današnjice ili brojne utopije i distopije političkih obrazaca stvarnog sveta.

E sad, niko od ljubitelja tog LITERARNOG žanra nije verovao da će doći vreme u kom će se te maestralne slobode LITERARNE imaginacije shvatiti i prihvatiti sasvim doslovno, sasvim nerazumno, sasvim... bukvalno. (osim možda radio - prankstera Orsona, ali to bi trenutno bila sasvim sporedna digresija.)

Drugim rečima, niko od ranih velikana SFa nije slutio da će doći vreme u kom će ljudi verovati u SF, na način na koji su (do tada) verovali u gospel, eklestijastike, Bibliju, Boga i ceo taj paket.

Trećim rečima, nikom nije palo na pamet da će ekspanzija jednog LITERARNOG žanra imati za posledicu celokupne generacije ljudi koji veruju u leteće tanjire i male zelene za volanima istih; koji sa istom strašću (i istom korisnošću) prianjaju na Boga i svog ličnog i personalnog garažnog ET-ija; koje sa istom svrhom (i istom umešnošću) tumače znakove prisustva i jednog i drugog, u svetu u kom je zdrav razum krajnje deficitarna roba.


Dakle, ovo će biti (zato što mora biti, zato što nam nema druge) sasvim studiozna studija o SF-u.

[Mica Milovanovic]

E sad, niko od ljubitelja tog LITERARNOG žanra nije verovao da će doći vreme u kom će se ta maestralne slobode LITERARNE imaginacije shvatiti i prihvatiti sasvim doslovno, sasvim nerazumno, sasvim... bukvalno. (osim možda radio - prankstera Orsona, ali to bi trenutno bila sasvim sporedna digresija.)

Drugim rečima, niko od ranih velikana SFa nije slutio da će doći vreme u kom će ljudi verovati u SF, na način na koji su (do tada) verovali u gospel, eklestijastike, Bibliju, Boga i ceo taj paket.

Osnovna pretpostavka ti je pogrešna. Naučna fantastika je sredinom dvadesetih godina postala samosvestan žanr i nije prošlo mnogo a pisci SF-a su uvideli da ona pruža mnogo mogućnosti za manipulaciju ljudima, usađivanje verovanja!

Pa ko je osnivač scientologije? Jedan od tada najpoznatijih SF pisaca L. Ron Habard. Gde je prvi put obznanio scientologiju (dianetiku)? U SF časopisu Astounding Science Fiction, još davne 1950...

Već u šezdesetim su dela SF pisaca (Hajnlajn koji je ni kriv ni dužan postao ikona hipi pokreta jednim krajnje netipičnim delom za njega - Stranac u stranoj zemlji) izvršila značajan uticaj na opšti kulturni milje u Americi (koga i Izi pominje u svom eseju)...

SF pisci novog talasa bili su veoma svesni uticaja koji mogu imati na svest ljudi...

[zstefanovic]

Занимљива тема... По мом мишљењу НФ је не само масовно утицајан поп-културни феномен, већ и званична идеологија наше епохе (информационе цивилизације), што се види по Русији и САД.

[Ghoul]

Odgovor na to pitanje dao je (posredno, naravno) upravo Ghoul, u svom  "Ghoul's TELL IT LIKE IT IS Beokon 2007 Report". Naravno, kao i sve posredne i nenamerne opaske, Ghoulova nije dovoljno direktna.  Bar ne za ove svrhe.

a koje je, zapravo, pitanje, i šta sam ja to, nenamerno, sugerisao?

[scallop]

Teraj dalje Lidija!
Konačno nešto sa čim se u potpunosti slažem (ako te to ne natera da odustaneš). Vizija mogućeg je postala realnost i pitanje je zbog čega odustajemo i posvećujemo se drugim opcijama. Tvoja opservacija je krajnje stimulativna ali ne bih želeo da uzurpiram prostor mlađima.

[zakk]

Tvoja opservacija je krajnje stimulativna ali ne bih želeo da uzurpiram prostor mlađima.

Al smo fini i uviđavni  

Nemoj, molim te, radi mlađih da se uzdržavaš. Da se bavimo nošenjem kofa s malterom, pa da kaže čovek da nije red da se time baviš. Fala bogu, nisi izlapeo, ima šta pametno da se čuje od tebe, zato razvezi.

[scallop]

Sorry, Lidija me je potpuno zatekla. Poslednja rečenica u njenoj diverziji je najava koja ima krucijalnu vrednost u ovom trenutku koji predstavlja opskurnu sumnju jesmo li se bavili zaludnim maštarijama. Mogu samo da pokušam da je podstaknem, a da je istovremeno ne inhibiram i ne dovedem u dilemu, pa da moje mišljenje postane kontraproduktivno. Miloš neka pomno prati šta je sve ona u stanju da ispovrti, pa ako autorizuje i da saglasnost, imamo još jedan vredan tekst za Emitor.

[Ghoul]

Trećim rečima, nikom nije palo na pamet da će ekspanzija jednog LITERARNOG žanra imati za posledicu celokupne generacije ljudi koji veruju u leteće tanjire i male zelene za volanima istih; koji sa istom strašću (i istom korisnošću) prianjaju na Boga i svog ličnog i personalnog garažnog ET-ija;

bojim se da ovde precenjuješ značaj i ulogu SF-a kao književnog i filmskog žanra, što je tipičan greh onih koji se bave getoiziranim oblastima.

naime, za rasprostranjenost UFO-vernika i sl. fanatika koji veruju u to o čemu se u SF romanima piše DALEKO veću ulogu imali su mediji, TV i dnevne novine, naročito one senzacionalističke, koje su stalno izveštavale o 'viđenjima' tih letilica i bića i koječega + NON-FICTION knjige a la deniken i slični, koje su na nenaučan, popularan, ili barem naučno-problematičan način plasirale sve te fore o iščezlim civilizacijama, potopima, drevnim znanjima, vanzemaljskim kontaktima itd. itd.

isto kao što su na ovim našim prostorima razne ARKE, TAJNE i TREĆE OČI, te ahmedi bosnići i slični, proizveli više 'vernika' od svih klarkova i asimova i ostalih SF pisaca zajedno!

[Mica Milovanovic]

Evo i ja da se složim sa Ghoulom.
SF sa denikenovštinom i letećim tanjirima ima vrlo malo veze...

libe, obrazlaži...

[scallop]

Ma, jok! Vas dvojica nemate veze! Samo je SF uticao na flying saucerologiju. U Roswel-u niko ne čita novine, niti gleda TV. Samo čista religija.  

[Cornelius]

Pored čisto duhovnog i kreativnog aspekta pisanja SFa u Srbiji, postoji i pitanje tržišta. Od pisanja (prevodjenja, izdavanja...)SFa ne može da se živi u Srbiji. Znači da se potencijal mogućih pisaca obično okreće ka nečemu što donosi sigurniji prihod. Zato SF ostaje na poluprofesionalnim granama. Kada bi prilike na srpskom tržištu knjiga bile bolje, odredjeni broj pisaca, a medju njima i bolji pisci, rado bi se okrenuli istraživanju SF žanra i prevazilaženju njegovih granica kroz viši pristup.

Recimo, ako srpski pisac napiše jedan SF roman godišnje, koliko će on od toga zaraditi, da li će mu to omogućiti da se nesmetano bavi spisateljskim poslom, da li će mu doneti zanatsko i umetnično priznanje, da će ga čitaoci poštovati? U slučaju da ne može to da ostvari, domaći autor SFa će se verovatno okrenuti ka traženijim domenima, izdavački perspektivnijim, novcano isplativijim... U protivnom, radi će jedan zanat za pare, a u dokolici će pisati SF.

[scallop]

Recimo, ako srpski pisac napiše jedan SF roman godišnje, koliko će on od toga zaraditi, da li će mu to omogućiti da se nesmetano bavi spisateljskim poslom, da li će mu doneti zanatsko i umetnično priznanje, da će ga čitaoci poštovati?

Brate Kajsije, dvadeset romana godišnje bi trebalo da napiše za prosečnu platu Srbije. Evo:
500 knjiga tiraž x 300 din/primerak x 0,1 autorski honorar x 20 = 300.000 dinara: 12 = 25.000 din/mesec.
Izgleda da je bliže 22 knjige. Ko bi to napisao? Ko bi ći'tooooo? Koji bi to izdavač platio? Koja bi knjižara isplatila ono što proda?
Za utehu, malo pisaca u svetu je full time writer. Predaju književnost na fakultetima, drže predavanja, urednici su nekih edicija, imaju svoj biznis... Oni drugi mogu da se prebroje na moj levi kažiprst ili na desni palac ako se pridrži nekim drugim prstima.

[Cornelius]

Za utehu, malo pisaca u svetu je full time writer. Predaju književnost na fakultetima, drže predavanja, urednici su nekih edicija, imaju svoj biznis...

Koliko se srpskih pisaca SFa odlučilo na sličnu karijeru? Koliko postoji ozbiljnih srpskih pisaca koji su rešili da pored svojih akademskih, uredničkih i biznis karijera, pišu i SF? Ako ga pišu, kojim tempom ga pišu i koliko izdaju? I zašto samo toliko? Da li zato što nemaju dovoljno mašte i znanja ili zato što nemaju mogućnost plasmana svog dela na tržište (ne računam kad pisac sam sebi plati štampanje i distribuciju)?

[PTY]

Odgovor na to pitanje dao je (posredno, naravno) upravo Ghoul, u svom  "Ghoul's TELL IT LIKE IT IS Beokon 2007 Report". Naravno, kao i sve posredne i nenamerne opaske, Ghoulova nije dovoljno direktna.  Bar ne za ove svrhe.

a koje je, zapravo, pitanje, i šta sam ja to, nenamerno, sugerisao?

Pa, pitanje je moje, iako inspirisano Njarlinom opaskom: zašto sf-ovci više vremena provode pljujući horor (kad skoro ništa o njemu ne znaju a to što znaju – pogrešno znaju) umesto da se posvete sf-u kao takvom?

A tvoj (posredan) odgovor nalazim u delu Beokon topika na kom primećuješ da je tribina o letećim tanjirima bila najposećenija... valjda zbog relikvija u vidu snimaka, očevidaca, svedočanstava i fosilizovanih fekalija posetilački raspoloženih vanzemaljaca.


Radmilo, ti me uvek  potcenjuješ.
Ili precenjuješ.  
Uglavnom, mimoilaziš me.  

libe, obrazlaži...

na usluzi.  

[PTY]

Vaistinu, istinski pošten pristup svemu ovome bio bi upravo književno-teorijski; na kraju krajeva, ko je istinski kvalifikovan da govori o stvarima  literarnim, sem književnih teoretičara?
Ko može da izađe na kraj sa svim terminološkim nadmudrivanjem po pitanju istorijskih kurioziteta, sem književnih teoretičara?
Ko može da ukaže na suštinske razlike graničnih disciplina i fine nijanse osobina stila, kompozicije i opšte snage predstavljanja unutar žanra, sem književnih teoretičara?  

Niko, naravno.

Zato, biće nešto malo i toga... eventualno. Ali vrlo, vrrrrlo malo, pošto definitivno vlada oskudica po tom pitanju - bar mi za ovu tvrdnju ne trebaju dodatni argumenti, samo se literarno osvrnite oko sebe i biće vam sve jasno. I, podrazumeva se, ja uopšte ne nameravam da ovde gackam po svoj toj baruštini: ja ću svo posezanje za književno-teorijskim argumentima striktno vezati za cenu i kvalitet piva, a koga volja da proverava da li se fantastika (ili fantazija, bolje reći) zaista proteže sve tamo do Aristotela i Homera i pećina Almire, taj nek čita neko pametnije štivo.

Ovde ćemo najpre o počecima nama prepoznatljivog SFa: dakle, seciranje jednog populističkog žanra sa jednom krajnje populističkom alatkicom. (i otupljastom, dodaće neko zloban, ali eto, dragi moji, merenja te oštrine uvek podležu trenutačnoj modi, tako da mazohista u meni raskalašeno uživa, baš onako, uživa...) A za to i takvo seciranje, potrebno je isprva obratiti pažnju na period nešto raniji od onog kog pominje Mića; recimo, mračni srednji vek.

Naravno, pitanje je današnje slobodne procene kojiko je taj period zaista bio mračan - tu treba obratiti intenzivnu pažnju na soj ljudstva poznat pod nazivom Iluminati, iliti prosvetljeni. Ukratko, narode, bila su vam to fina vremena u kojima su samo odabrani bili upućeni u misterije Pisanja: hrišćanstvo je obrazovalo sključivo svoje štićenike i odabrano plemstvo a nepismeni plebovi su uglavnom orali, kopali i tovili svinje, kao što je i red. (Pretpostavljam da nisu ama baš ništa znali o literaturi uopšte, kamoli o žanrovima; a ako i jesu, zadržavali su to znanje za ličnu i personalnu upotrebu, kao što je i civilizovan red.) Iluminati su, s druge strane, bili i pismeni i načitani, mada je, na svu sreću, i tu postojala neka vrst blagostive selekcije: u skladu sa svojim sposobnostima, nekima je bilo dozvoljeno da pišu i rišu a nekima, bogami - nije.
Bilo dozvoljeno.
Pa su zato ovi potonji radili uglavnom one poslove za koje ih je dobri Gospod namenski i poslao na zemlju, nejmli – prevodili su i prepisivali i gotivnim dezenima ukrašavali sve one lepe tekstove koje neko napisao.

Ko god ima mozak veći od zrna graška, shvatiće da tu nije bilo mesta za SF.

U savršenom svetu nikada nema mesta za SF,  to je pravilo.

A onda se pojavio Gutenberg, (crko dabogda!) i sva mas' je zginula u propas!

Što je ujedno i bio početak uslova za nastanak SFa.

Ponekad me maltene grize sasvest što je moj omljeni žanr izrastao iz mizerije kanceroznog raspada jednog nadasve idiličnog sveta, ali sad... šta nam je-tu nam je.

[Mica Milovanovic]

Suočen sa ovakvim početkom, sam sebi izgledam kao Herbertov crv koji gamiže pustinjom, naizgled gospodar svog ekosistema, ali nesvestan onostranih mirijadi svetova...

Još... Još...

[PTY]

Ekosistem unutar mojih slepoočica je istinski zastrašujuće mesto, dragi moj... do te mere da ga i ja sama retko (i sa oklevanjem) pohodim...

[PTY]

Usrećeni kakvi već jesmo, sa intelektualcima za koje je Gospod našao za shodno da baš nas optereti, mi otkrivamo da "sa ubrzanim razvojem nauke i naučnih otkrića  uobličava se specifična podvrsta fantastike – naučna fantastika."

Ovu toplu vodu nam podaruje upravo Tanja Popović, u svom Rečniku. Baš kao što je i uvek slučaj sa elementarnim glupostima, ni ova se ne može tek tako otpisati.

Pa nas zato ista (od)vodi u 19-ti vek.

Do ubrzanog razvoja nauke i naučnih otkrića, jelte.

I mada je, po Tanji, SF uglavnom uzrokovan otkrićem telegrafa, istina je, kao i uvek, malko komplikovanija. Alas.

Naime, taj smradni 19-ti vek je doneo mnogo toga, od parnjača pa sve do Alve Edisona, ali ono što je zaista bitno za jedan LITERARNI žanr jeste taj fenomenalni fenomen "uopštenog znanja".

Da se odmah razumemo, definicija ovde maltene i nije potrebna, zato što na tom fenomenu i dan-danas naš svet ušuškano počiva: čuo/vid'o nekakvog rek'o/kaz'o je i dan-danas kamen temeljac zdravorazumskog opštenja međ' ljudima predobre volje, što vole da uglavnom raspredaju o bilo/nebilo koječemu.

I upravo taj raskorak između onoga što samo nekolicina obrazovanih ZNA a većina površnih PRETPOSTAVLJA stvorio je uslove za SF.

Svaki stvarni naučni pronalazak ispratilo je stotinu spekulativnih maštarija a centralna opsesija širokih masa hranila se uglavnom staminom repetitivne ingenioznosti parnih mašina - ako videti znači verovati onda i verovati može da znači videti.  

I dok prosečan orač/kopač iz mračnog vekovlja nije imao ni malko razloga da u strahopoštovanju ničice padne pred svojim drvenim plugom, sirotom bilmezu 19-tog veka surovo je servirana mogućnost da 'ladno gaće napuni pred kompleksnom realnošću Edisonovih propa istosmerne struje: sve te iskre i te varnice i te minijatune munje trebale su nekako da se objasne življu kom izraz katoda&anoda zvuči impresivno i znači smisleno koliko i... popokatapetl.

I kad je 20-ti vek najzad obznanio svoje prisustvo donoseći ogromne promene i značajne transformacije – socijalne i političke i ekonomske i medicinske i zdravo higijenski-urbane – uticaj tog "uopštenog znanja" postao je do te mere impregniran u svaku civilizacijsku poru zapadnjačke civilizacije da je upravo literatura - kao i obično, kako valja i pristoji - instinktivno prva reagovala na pucanje vidika tog vrlog i novog sveta.      

Ukratko, rođen je SF.

Rođen je kao žanr koji za svoj fokus bira sve ono što je opasno, uzbudljivo, privlačno i, u mnogim aspektima, potpuno užasno u moćima i sposobnostima koje moderni čovek poseduje.

Sa naglaskom na ono "užasno".

Jer, da se razumemo, SF je mogao da suoči taj rapidno menjajući svet uglavnom kroz prizmu straha, zato što je upravo strah primarna reakcija čoveka na svaku promenu u njegovor okolini. Za očekivati je da se i LITERARNI žanr ponaša slično kao i taj siroti, zastrašeni pleb na čijim se plećima iznosi.

I zato, nema vam tu, dragi moji, nikakvih blagostivo-vizionarskih brčkanja po plićacima futurizma: to su vam sve redom kataklizmičke vizije raspada istog tog sveta kojeg se i sam SF toliko plašio.

Pa smo tako tu dobili Meri Šeli i njenog Frankeštajna, dobili smo Stivensona i njegovog Đekila/Hajda, dobili smo Velsa i njegov Vremeplov - sa tek maaaaalko futurističke hrabrosti, taman toliko da je vredi pomenuti.

Malecki, mehkan i tanušan, kakav je već bio u svojim povojima, taj rani SF je ostavio za sobom malo tragova i još manje fosila.

Što je ujedno i razlog da nam ga danas blatantno kidnapuju ovi hororisti, zgromio ih moćni Buda svojim snežnobelim lotusom!!!!

[Boban]

A zašto je teško prihvatiti da se svi žanrovi menjaju, da je SF imao jednu ulogu 1895, drugu 1937, ko zna kakvu 1969... i tako dalje. Menja se horor, menja se čak i mač i magija (fantasy). Menjaju se ljudi, menjaju se okolnosti, hiperomasovljenje svega utiče na ljude i njihove postupke.
Zašto je teško shvatiti da živimo u vreme ogromnih pretumbacija na svim nivoima?
I ko veruje da je trenutno stanje pravo stanje i konačan izgled ovih fantastičnih književnih žanrova i metažanrova?
Usponi i padovi su normalna stvar.

SF se toliko raširio sedamdesetih i osamdesetih, udesetostručio svoje postojanje da je bilo neminovno da se razvodnji na neke druge stvari.

Što se tiče domaćeg SF stvaralaštva, OK, nema spejs-opera, ali nikada u zbirnoj preditoriji sprskog pisanja nije bilo ovoliko knjiga sa SF elementima. Ili smo zaboravili šta SF sve jeste? Nekima smeta prelivanje žanrova i opšta papazjanija u tumačenjima, ali to je osobenost ovog doba. Svi misle da sve mogu i umeju i svi veruju da sve najbolje znaju.
Kao što je krajem sedamdesetih maltene svaki oblik izvan-realnog pripovedanja mogao da se podvede pod SF, danas to važi za horor. Pre 20 godina reč fantastika kod nas je značila jedno, danas je praktično sinonim za žanr mača i magije.
U svakom slučaju, nikada nije bilo više ljudi koji su pisali razne oblike fantastike i kod nas i u svetu i nikada nije element fantastičnog bio toliko prisutan u savremenoj produkciji.
E, sad, što nekome nedostaju priče kakve je čitao kada je bio mali, šta da se radi...

[Nyarlathotep]

Pa, pitanje je moje, iako inspirisano Njarlinom opaskom: zašto sf-ovci više vremena provode pljujući horor (kad skoro ništa o njemu ne znaju a to što znaju – pogrešno znaju) umesto da se posvete sf-u kao takvom?

Ojacati SF (prevodjenje, pisanjem, proucavanjem), i zaseniti gomiletine horor i ostalih govana koja su preplavila trziste. To je ono sto nama treba.


mali oftopik.

Jor je jednom lepo naznacio (parafraziram) "kako se SFovci uzasno trude da pljuju i obezvredjuju horor, a horor fanovi (proucavaoci) citaju i vole SF, bez ikakvih problema."  Meni su Filip K. Dik i Vilijem Gibson (kao kvalitetni pisci) "n" puta miliji od 80% horor smeca koje sam procitao. Iako sam, satro, horor geek (mada horor ne predstavlja ni 20% mojih interesovanja u knjizevnosti) - zanima me kvalitetna knjizevnost pre svega.

[Ghoul]

Jor je jednom lepo naznacio (parafraziram) "kako se SFovci uzasno trude da pljuju i obezvredjuju horor, a horor fanovi (proucavaoci) citaju i vole SF, bez ikakvih problema."  Meni su Filip K. Dik i Vilijem Gibson (kao kvalitetni pisci) "n" puta miliji od 80% horor smeca koje sam procitao. Iako sam, satro, horor geek (mada horor ne predstavlja ni 20% mojih interesovanja u knjizevnosti) - zanima me kvalitetna knjizevnost pre svega.

pa naravno, u tome je problem: većina SF-ovaca čita sf zbog avanture, zabave, i da vide 'šta će dalje biti' - ne samo u smislu saspensa, nego i abn-ovskog futurizma (srbi u svemiru, srbi kroz 400 godina, itsl.)

[Nyarlathotep]

ima istine u tome.
neki moji mnogo dobri drugari su oduvek bili zakleti SF fanovi, i milije im je svako SF smece (i u knjizevnosti i na filmu), no Burroughs, Ballard i drugi genijalni pisci koji su zanrovski gledano tu na razini, a nepojmljivo genijaniji i vredniji od vecine ciste SF knjizevnosti.

[scallop]

Bez obzira na posledice molim da dopustite da Lidija do kraja razvali temu. Ide joj perfektno, ostali neka se izraze naknadno, ako bilo šta ostavi za te ostale.

[PTY]

Bez obzira na posledice molim da dopustite da Lidija do kraja razvali temu. Ide joj perfektno, ostali neka se izraze naknadno, ako bilo šta ostavi za te ostale.

Ma dragi moj Radmilo, zapravo sam ti dokona.

Eto, to ti je iskren i pravi razlog iza svega ovoga... decembarsko zatvaranje na 3 nedelje... jbte, prva dva dana mi bilo super u lenjosti i čitanju, iduća dva dana mi nekako prošla u hvatanju ukorak sa stvarima koje sam u novembru zapostavila a sve posle toga... užas.

I eto, zezamo se.
Pričamo.  




@ Njarla: Nije nikakav oftopik, naprotiv.

Recimo, ja prihvatam da konkretna razgraničenja ipak ostaju (ili, bar bi trebalo da ostanu) u književno-teorijskom domenu, zato se i ne nameravam time baviti. Dovoljno mi je da ovde preciziram žanrovske parametre koji su em dokazivi, em neoborivi, em opšte-prihvaćeni u trenutoj književnoj teoriji.  

Sve ostalo ostavljam profesionalcima.

Ali distinkcija između dobre i loše književnosti svakako je u mom, "populističkom" domenu  i o tome se ne samo može nego i mora raspravljati.  

[Mica Milovanovic]

Libe, ova tvoja 19th-early20th-vekovna razmišljanja bih 'ladno potpis'o...

Teraj dalje...

[Nyarlathotep]

Go go Libe! Go!

[scallop]

Ma dragi moj Radmilo, zapravo sam ti dokona.

Eto, to ti je iskren i pravi razlog iza svega ovoga... decembarsko zatvaranje na 3 nedelje...

Uvek sam mislio da tebe treba zatvarati.    

[Boban]

matori perverznjaku, ti bi da zatvaraš devojčice po forumima, a?

Ispada da na diskusijama učestvuju zaludni i oni koji bi to hteli da postanu. Tako da ovi zaključci do kojih mi ponekad dođemo u nagoveštaju, nisu odnos pravog stanja i prave vere, već samo presek zaludnog dela pučasntva koje ima pristup internetu i zna za ovaj sajt. Dakle, ako 17% Srba ima pristup internetu, krajnja brojka onih koji dolaze na forum dakako je daleko ispod 1%, dakle, forum ZS je odraz aktivnosti i napora tek kojeg promila populacije.

[zakk]

Да ли је српска научна фантастика у кризи?

Књижевни естаблишмент игнорише SF жанр


Српска научна фантастика (SF) је у кризи, са малим тиражима услед недостатка подршке издавачких кућа и игнорисања од стране књижевног естаблишмента, оцењено је на округлом столу Конвенције љубитеља фантастике "Беокон — око звезде".

Говорећи на скупу о стању књижевности SF-а у Србији, професор курса SF-а на енглеском језику на Универзитету у Крагујевцу Александар Недељковић пренео је речи критичара н члана жирија НИН-ове награде Александра Јеркова да домаћи романи тог жанра не улазе у конкуренцију, јер нису довољно квалитетни и релевантни.

У расправи коју је та изјава покренула, писац SF романа Илија Бакић је одбацио став Јеркова, наводећи да књижевни критичари потпуно игноришу SF као мање вредан жанр, зато што је за њих једино релевантан роман који се бави националном тематиком.

"Појединци на одговорним местима не желе да знају да постоји српски SF. Они које траже релевантан SF роман посипају се пепелом. Напишите добар роман. Можда га објаве. Напишите лош роман са националним предзнаком и биће сигурно објављен", оценио је Бакић.


Издавачи не воле фантастику
Асистент на катедри за енглески језик Нишког универзитета Дејан Огњановић је рекао да је проблем што до критичара често уопште не стижу домаћи SF романи, пошто се издавачке куће не старају да се дела њихових писаца појаве у књижарама или пред оцењивачима.

"Малтене познајем сваког од својих читалаца, јер нишка 'Просвета' није урадила ништа на промоцији мог романа осим што га је ставила у излог своје књижаре у Нишу", рекао је Огњановић.

Према његовим речима, Б92 је редак пример издавача који је потпуно стао иза свог аутора Ота Олтвањија, чији је роман "Црне ципеле" успео да се прода у тиражу од око 1.000 примерака.

Писац Радмило Анђелковић је изразио сумњу у веродостојност таквог тиража, наводећи да из искуства зна да се последњих година романи српских аутора продају у тиражу од 200 до 250 примерака по наслову.
"Одговорно тврдим да су домаћи аутори SF, фантастике и хорора осуђени на такав тираж, на основу којег ће им издавач платити око 400 евра по роману. Морали би да понове осам пута један роман годишње да би могли живети од тога", упозорио је Анђелковић.

Писац и издавач Бобан Кнежевић је истакао да ситуација није тако црна и да је за треће издање свог романа "Црвени цвет" добио хонорар од издавача "Народне књиге" у висини 600 продатих примерака.

Кнежевић је рекао да је највећи проблем што SF књижевност у Србији после узлета осамдесетих година. није успела да се наметне као поштован жанр, и да се после 15 кризних година мора поново наћи стратегија да српски SF роман нађе своје место у домаћим књижарама.

Универзитет у Крагујевцу први у Србији од јесени прошле године држи предавања о књижевности
научне фантастике (SF) на енглеском језику, која су до сада позитивно оценили академски стручњаци и јавност, изјавио је данас њихов предавач Александар Б. Недељковић.


Позитивна оцена
На конвенцији која је одржана прошлог викенда у Београду, Недељковић је истакао да је за покретање свог двосеместралног специјалног курса за око 60 студената четврте године енглеске књижевности добио три позитивне стручне рецензије. уместо две неопходне.

Недељковић је то оцепио као успех, с обзиром на то да је до сада српска академска јавност давала малу књижевну вредност нисцима америчке и енглеске научне фантастике.

"У зборнику за студенте енглеског из 1985. године оцењено је да је "Франкенштајн" Мери Шели дело скромне литерарне вредности које "данас мало ко чита". Углавном такав је био однос према научној фантастици код нас, док нисам предложио специјални курс" каже Недељковић.

Курс који држи са асистентом Томиславом Павловићем, за Недељковића је само претходница сличних
пројеката иа другим српским универзитетима, пошто идуће године професор Зорица Ђерковић-Јоксимовић у Новом Саду покреће предмет о утопијској књижевности на енглеском.

Према његовим речима. за очекивати је убудуће да на Универзитету у Нишу Дејан Огњановић покрепе предмет о књижевности хорора, док за оваквим трендовима једино заостаје Београд. где "нема планова, нити предавача који би нешто слично покренуо".


Спремна и катедра и литература
Говорећи о програму за крагујевачке студенте, Недељковић је навео да им је сва потребна литература спремљена на један компакт диск, где је обавезан роман "Човек у високом дворцу" Филипа К. Дика и низ краћих извода из романа других СФ писаца.

Поред тога, Недељковић студентима даје минималне подуке о разним научним достигнућима неопходним за схватање те књижевности. као што су основе кретања планета и небеских тела.

"Студенти морају да знају, рецимо, да месец нема кружну путању око Земље већ елипсасту. Да киборг није исто што робот или андроид, већ човек са механичким деловима у себи, можда као њихов деда са вештачким куком", рекао је Недељковић.

Према његовим речима. студентима се чак предочавају и постојеће параноидне теорије о томе да људи никада заправо нису ступили на Месец, већ да је НАСА лансирала спуштање на Земљин једини сателит 1969. године из телевизијског студија у Калифорнији.

Недељковић је истакао да се сва предавања слушају на енглеском, и да студент за оцену вишу од деветке мора тим језиком одговарати на 46 испитних питања попут: "Путовање кроз време као поджанр SF-а, научно гледање".

Иако је српска SF књижевност нашла своје место као део испитног питања о SF књижевности ван енглеског говорног подручја, Недељковић истиче да њему као предавачу енглеског језика то не може бити предмет, и да се тиме убудуће мора позабавити нека од катедри за српски језик.

КУЛТ (култура, наука, уметност), додатак "Народних новина"
број 20, 27. јануар 2006.

[PTY]

U toj ranoj SF fazi, tamo na smeni vekova, žanr je čvrsto fiksirao svoje temelje i solidificirao prvi stidljivi red ciglica: najbitnije, definisao je razliku i distacu sa svojim manje sofisticiranim evolutivinim karikama – fantastikom i fantazijom.

Razlika između Guliverovih Putovanja i Krakena sa jedne strane i Frankenštajna i Džekila/Hajda postala je očigledna i precizna: ovo potonje je nesumnjiv rezultat čovekovog delovanja i (zlo)upotrebe njegovog znanja. Krakeni su, sa druge strane, delo ili prirode same ili striktno božjih ruku, baš kao i Meduze, Sfinge, Harpije ili... Libeat.  

SF je, krajnje bogohulno i drsko, najzad krenuo stopama Kopernika, stavivši čoveka tamo gde čovek i spada - u epicentar svega.    

Naravno, tranzicija raskida rođačkih veza nije bila glatka i finalna, ko moderni razvodi; neko se vreme tu odvijala fascinantna deoba ćelija, sve sa rastezanjem do pucanja opne. Iz tog ranog (i oficijelno tranzicionog) perioda, relativno je lako prepoznati nekoliko značajnijih temata u kojima je SF sledio  traume i strahove siromaja pleba koji ga je i prizvao u postojanje. Zato su ti ti temati više rezultat ondašnjih fascinacija galopirajućim progresom nego što su rezultat istinskih poleta imaginacije.

Prilično je lako prepoznati koje su to najimpresivnije manifestacije progresa izazivale najviše poštovanja kod prosečnog bilmeza, kojem je verovatno bilo istinski teško i zastrašujuće držati korak sa neumoljivom mehanikom svakodnevice. Bile su to fascinacije opakim pejzažima urbane džungle, pune veličanstvenih mašina i zastrašujuće moćnih i brzih transportnih kontejnera što su neumitno ostavljali pečat na sirotom umu prosečnog vlasnika uopštenog znanja, terajući ga da spas potraži u utopijskoj idili  umirujuće stagnacije prave džungle, u kojoj je do koliko juče životario glup i spokojan, nogama guleći banane.

Rani SF, i sam ranjen skorašnjim razvodom od fantastike - u prilično surovom maniru hirurškog razdvajanja sijamskih blizanaca - reflektovao je te nostalgične plebske tendencije nekolicinom prepoznatljivih temata; o izgubljenim rasama, skrivenim civilizacijama i zaboravljenim ruševinama; o putovanju kroz vreme; o alternativnim svetovima.

I dok je Ajnštajn lomio sinapse po teoriji relativiteta, temati ranog SF su do suza grcali po zaboravljenim nišama sveta i zaturenim civilizacijama koje su u njima opstajale... uglavnom u maniru Rudnika Kralja Solomona i Prstena Kraljice Šibe... dosegnuvši zenit sa Izgubljenim Svetom Artura Konana Dojla.

Bilo je to nesumnjivo traumatično vreme ali eto, vreme leči sve rane, pa je tako rana deobe sa fantastikom zacelila. (zadovoljstvo je primetiti da su ostali u dobrim, da ne kažem srdačnim odnosima, baš kako i priliči srodnim dušama koje dele srećnu i ispunjenu zajedničku istoriju.)

Naravno, ovde još nije bilo filmova da agresivnije propagiraju veličanstveni fenomen koji sa takvom lakoćom uspeo da zauvek zarobi čoveka u svojoj suptilnoj iliziji. Istina, ljudi su čitali ali... nije se imalo vremena, zakuvavali su se ratovi i tiraži su mali a dometi ograničeni.

Ali, jednu stvar da odmah maksimalno apostrofiramo: bilo je to je doba fascinantnih umova i njihovih veličanstvenih pera: H.G. Wells, A.C. Doyle, E.R. Burroughs, W.H. Hodgson, H.P. Lovecraft. A bili su tu i Franc Kafka i Jevgeni Zamjatin i Karel Čapek. Tu je nastao i Konradov roman Srce Tame koji će, u decenijama što dolaze, inspirisati više SF priča no bilo koji pojedinačan komad fikcije a tu se i Gernsbak najzad dokopao Amerike i prionio na žanr.

Drugim rečima, bili su tu pisci, narode.
Pisci!
Ne neki levi, polupismeni, ritardirani gadem šalabajzeri!
(Oni će, alas, o tugo, o jado – itekako doći, ali kasnije. )

Ovde, na početku veka, u žanru koji za svoj fokus bira upravo ono što je opasno, uzbudljivo, privlačno i, u mnogim aspektima, potpuno užasno u moćima i sposobnostima koje moderni čovek poseduje, nalazimo maestralne pisce čija proza je sve njih nadživela sa ljupkom lakoćom i besmrtnom staminom.

U tom fascinantnom dobu, rani SF je dremljivo merkao svoj još uvek sićušan domen, strpljivo čekajući da mu te glupkaste igrarije infantilne braće Lumijer najzad šapnu na uvce dugoočekivane magične reči : sve ovo će, dragi moj, jednog dana biti tvoje.

And so it was.

[Mica Milovanovic]

U toj ranoj SF fazi, tamo na smeni vekova, žanr je čvrsto fiksirao svoje temelje i solidificirao prvi stidljivi red ciglica: najbitnije, definisao je razliku i distacu sa svojim manje sofisticiranim evolutivinim karikama – fantastikom i fantazijom.

A gde je tu horor?  

[Nyarlathotep]

ne bih se slozio sa tim da je "fantastika" manje sofisticirana od sf-a. isto tako ni od horora, a ni fentezija pogotovo.

ako cemo koristiti taj atribut "sofisticiran" (mada, nekako mi izmice njegovo konkretno znacenje), rekao bih da je "opsta" knjizevna fantastika (da je tako nezgrapno krstimo, a mislimo na "ne-zanrovska dela" fantastike u klasicnoj knjizevnosti?) sofisticiranija od zanrovskih fantastickih tvorevina. ovo, naravno, sve globalno govoreci. ne mislim na zasebna zanrovska dela, vec na same fantasticne zanrove sa njihovom istorijom i sveukupnom produkcijom.

bas zato sto "fantastika", za razliku od sf/h/f podrazumeva najsiru umetnicku slobodu, van ikakvog zanrovskog kanona, van ikakve trzisne predispozicije, tj. ocekivane publike. ona je tu (u knjizevnosti) iskljucivo radi knjizevnosti same, radi umetnickog dojma, katarze, i nudi najsiri spektar motiva, pristupa, postupaka, i moze predstavljati prakticno bilo sta. postoji u bezbroj inkarnacija, od umetnickih obrada folklornih tema, remitologizacije arhetipskih motiva, tranvestija bajki, oslikavanja groteske, do licnih nadrealistickih fantazmagorija.

"fantastika" kao pojam u knjizevnosti je toliko opsirna, jednom kategorijom prakticno neuhvatljiva, jer egzistira u toliko oblika, radja se na toliko nacina, u neizmerno velikom vremenskom i prostornom rasponu. i moze sadrzati elemente (motive) fantasticnih "podzanrova" (sf/horor/fentezi, a oni to jesu u odnosu na zanr fantastike), a opet da ne pripada njima.

napr. Mopasan, Kolridz, Gogolj, Po, Hofman, Birs, Boris Vijan, Andjela Karter i mnogi, mnooogi drugi...

[Kastor]

Rekao bih, (a možda grešim) da je LiBeat sofisticiran ovde upotrebila u izvornom smislu - kompleksnog (naprednog) znanja koje SF koristi za razliku od fantastike.

[Nyarlathotep]

moguce, onda ovo sto sam ja rekao zaista nema veze sa tim. priznao sam da mi izmice konkretno znacenje toga "sofisticiran". inace, Libe ovde iznosi zaista prijatno i osvezavajuce stivo na ovom forumu.  

[PTY]

Po pitanju horora: taj most sam htela da prelazim kad do njega dobauljam, ali... od važnih stvari nema bežanja. Pa zato:

Fino je, i relativno lako, lomatati se po žanru sa vekovne distance ali treba imati na umu da niko od već pominjanih pisaca nije bio SF pisac. Tu ne vidim getoizaciju u današnjem smislu a ne vidim  niti nameru forsiranja žanrova kao takvih. Gledano unazad, ja prepoznajem samo dela koja fituju SF obrazac ali ne tvrdim da su ta dela pisana sa istom isključivošću sa kojom ih ja ovde denunciram kao SF.

Uticaj gotika (kao izražajnog stila, ne kao žanra) je neosporan kod Meri Šeli. Ali fakt ostaje da SF premise (sve te sujetne prometejske zajebancije, strah od mogućih implikacija (zlo)upotrebe znanja kao takvog, bazični osećaj da čovek ulazi u domen o kom malo zna a strašno voli da prčka, insinuacije da mala grupa intelektualaca može da doaka celom svetu i prirodnom poretku, strah od intelekta za koji se podrazumeva da će se otrgnuti civilizacijskoj i socijalnoj kontroli, kataklizmičke pretnje i tendencije) daleko odnose prevagu nad gotičkim ambijentom.

Ja lično sam sklona da poverujem da su upravo te tendencije smišljeno potencirane ambijentalnim gotikom, makar zato što mi se to čini kao prirodan i već dostupan bonus. Recimo, da nije bilo sve one paučine u laboratoriji blagostivog Frankenštajna, koliko bi dodatnog truda trebalo uložiti da nam se pokaže kako taj čovek radi nešto vrlo... opasno?

Ikonografija je već bila tu i SF je blagostivo odlučio da istu marne, tek da lakše kaže ono što je rešio obznaniti svetu. Ali TO što SF kazuje je definitivno novo i nema nikakve veze sa gotikom kao takvim, koji se uglavnom bazirao na natprirodnom ili na insinuaciji natprirodnog. SF to ne zanima niti u to veruje; SF nimalo ne mari za užase naprirodnog i zagrobnog, on siromaj ima pune ruke posla sa ovozemaljskim pizdarijama koje uzrokuje dete što se zajebava sa šibicama.

Njarla, tvoje opaske moram da detaljnije proučim uz pivo, mada je Kastor sasvim u pravu po pitanju tumačenja mojih (zlo)upotreba pomepeznih prideva.

[scallop]

Ukoliko te usputni komentari ne inhibiraju, a ne bi trebalo, vozi ti svoju priču, jer to nije studija, već - erupcija.

[Ghoul]

ovo što libeat piše je delom simpatičan rant, delom otkrivanje tople vode, a delom – prosto netačno.
ali shvatam zašto ga obožavaju ljubitelji i poklonici kafanskih tirada ('saću ti kažem zašto naša fuzbalska reprezentacija stalno gubi!', tj. 'eee, da sam ja precednik, evo kako bih očas posla rešio kosovo, mladića i jevropu...' odnosno 'da vam kaže čiča kako su i kad i zašto nastali žanrovi...').
ovim ne želim da dekuražiram libeat s nastavkom ove 'erupcije', u očekivanju njene poente (jer želim da verujem da je ima), a malo kasnije ću vam reći šta je blatantno netačno u njenom tumačenju veze gotika i sf-a.

[Nyarlathotep]

Njarla, tvoje opaske moram da detaljnije proučim uz pivo, mada je Kastor sasvim u pravu po pitanju tumačenja mojih (zlo)upotreba pomepeznih prideva.

Libe, nisu to neke teske opaske, vec samo mislim da si na pogresnom mestu upotrebila termin "fantastika" i na pogresan nacin joj prisla, neadekvatno je poredeci sa njenim (pod)zanrovima (sf/h/f). "fantastika" u knjizevnosti je presirok termin i obuvata beskrajno mnogo toga, kao sto sam vec rekao.  naravno, ne aludiram da nisi svesna znacenja ovog termina, vec da si se u erupciji koja te nosi kroz tekst jednostavno zanela i zanemarila neke stvari.  

jbg, da si koju hiljadu milja blize, pa da se zajedno uz pivo diskutuje. ilepo kaze drug scallop, mojne da te ove nase drugarske upadice lise inspiracije. samo ti gruvaj, a mi cemo da grakcemo sa strane. ovo je tvoj shou.  

[PTY]

ovo što libeat piše je delom simpatičan rant, delom otkrivanje tople vode, a delom – prosto netačno.

Prvi deo izjave ti je apsolutno tačan, drugi samo delimično a treći je poooootpuno netačan.


za sve osalo: !!

[PTY]

E da: poenta je bila opravdati tvrdnju u naslovu.
Što ću i da uradim.
Eventualno...

[PTY]

@ Njarla: iz ove uzanije žanrovske perspektive, pojam te "fantastike" je toliko širok da je gotovo obesmišljen. Ja "opštu fantastiku" iz klasične i mejnstrim književnosti vidim samo kako daaalekog evolutivnog preteču današnjoj žanrovskog fantastici (SF tu uključen) i ništa više.

I to ne direktnog preteču, da se razumemo: između to dvoje postojao je prelazni period žanrovske fantastike, koju neki danas zovu i proto-sf-om; tu spadaju Sviftov Guliver i Bejkonova Atlantida i još par manje (meni) relevantnih dela.

Ali fantastika pre toga, fantastika klasične književnosti je, po meni, neretko bila samo alatka za isporučivanje parabola i uvijenih socijalnih komentara. Ne vidim koliko je Šekspirova i Ezopova fantastika ovde relevantna; ili recimo, fantastika Orvelove Životinjske Farme. Da, jeste, tačno, sve je to fantastika ali razlike su tako ogromne – i u izražaju i u formi i umetničkoj nameri (crkni Ghoule! ) da mi je gotovo bespredmetno zalaziti u to detaljnije, sem klimnuti glavom u tom pravcu u znak poštovanja za nekakve izvore, poreklo i tako to... E sad, istina je da nemam bogznakakav afinitet za tu opštu, izvornu, klasičnu, originalnu, drevnu, primarnu, kromanjonsku*fantastiku, ali ipak, ne verujem da je isključivo to razlog što joj ne priznajem sofisticiranost. Ne znam, možda grešim, ali zaista sam isuviše svesna njene (pre)širine.

Kad mislim na modernije vidove žanrovske fantastike, ja tu uglavnom koristim termin "spekulativna fikcija", zato što taj termin preciznije definiše  i podrazumeva kontekst "pogodbenog sveta" koji je osnova SFa. Po meni, jedino su žanrovi dovoljno sofisticirani da izađu na kraj sa tom fantastikom.

U Sfu, fantastici ima mesta taman toliko da se slobodno uobliče premise pogodbenog sveta; nakon toga, fantastika totalno otpada a pogodbeni svet mora da se ravna po prirodnim zakonima koji se mogu (razumno i logikom) izvući iz ravni uopštenog znanja... ili ičeg sličnog što može da nam se proda po istoj ceni. Na primer, klasičan SF roman se obilno služi fantastikom u primarnoj postavci gradnje temelja u vidu ansibla i teleportacije i nadsvetlosnog putovanja i temporalnih crvotočina i svog tog džeza; ali jednom kad je taj fiktivni svet finalizovan i uspostavljen, fantastici dalje tu nema mesta. Inače, to prestaje biti SF roman.  

SF izražaj je precizan i koncizan i definitivno regulisan parametrima... bez obzira što gos'n Ghoul mislio&neznao, siroma' ...



* izvinjavam se fantastičarima zbog ovlaš nanešenog duševnog bola...

[Nyarlathotep]

@ Njarla: iz ove uzanije žanrovske perspektive, pojam te "fantastike" je toliko širok da je gotovo obesmišljen. Ja "opštu fantastiku" iz klasične i mejnstrim književnosti vidim samo kako daaalekog evolutivnog preteču današnjoj žanrovskog fantastici (SF tu uključen) i ništa više.

Libe, nemoj tako... zaista mislis da fantastika danas ne postoji van samih  sf/h/f, i da je samo preteca, poreklo, izvor ovim zanrovima? Koliko je samo izvrsnih pisaca stvaralo fantastiku u XX veku (nakon sto su kanonski obrasci horora, fentezija i sf-a poptuno uobliceni), a da nisu pisali ni horor, ni sf, ni fentezi. Andjela Karter, Boris Vijan, Borhes, Bulgakov... koliko je samo Italijana, Latino-amera, Azijata, Rusa, Francuza, itd. itd. tokom XX veka naslo utocista u fantastici, a da pritom nikad nisu spomenuti u zanrovskim krugovima (ne pripadaju tzv. komercijalnoj, pulp knjizevnosti). dolaskom moderne i svih njenih derivata, granice mainstream knjizenosti su se rasprsle, i fantastika se nasla kao veoma cest i koriscen knjizevni element, i nimalo zapostavljen. ustvari, knjizevnost nikada nije imala granice (tj, dobra knjizevnost ne bi trebalo da ima), nazivali nju fanovi zanra mainstreamom, ili klasicno obrazovani knjizevnici je krstili trivijalnim zanrom.

i avangardni pisci/pesnici XX veka cu cesto baratali fantastikom, ne samo kao simbolickim  sredstvom (naprotiv, otvorena simbolika je ovde cesto izostajala), vec radi fantastike same, radi stvranja izvesne uobrazilje i kreiranja novih stanja, vizija, poruka, produbljivanja groteske i rearanziranja svakodnevnog sveta, a da to nisu svemirski brodovi, patuljci i vilenjaci, zombiji, ili zamkovi sa duhovima.  

fantastika, kao pojava savremene knjizevnosti, nije vezana samo za ono sto su akademici dugo (ponekad veoma neosnovano) nazivali trivijanom knjizevnoscu, tj. nama dragim hororom, sfom i fentezijem. naprotv, tzv. mainstream knjzevnost XX veka puca od fantastike. i nije ni po cemu po defaultu manje, ili vise, kvalitetna od fantasticnih zanrova.

uf, cesto postoji ta tenzija kada si izmedju dve vatre suvih mainstream i suvih zanrovskih likova, vecina pljuje ono drugo, a hvali svoje - sa obe strane ista prica. a licno me ne pogadjaju stavovi ni jednih, ni drugih. dobra knjizevnost je nedodirljiva ljudskim jezikom i pokudom, ona stoji sama za sebe, bila to epska fantastika, sf, nadrealisticka uobrazilja, ili "magijski realizam".

cela ova prica pocela je samo zbog jedne stvari... pojam "fantasika" u knjizevnosti ima soje ZNACENJE i predstavlja mnogo razlicitih knjizevnih pojava (i danas i pre 300 godina), sad da li ti ili ja nesto gotivimo, ili ne, to je nas problem... neke stvari ne zavise od nas, fantastika stoji za sebe, i ostaje fantastika, mislili mi na Lema, Zorana Zivkovica ili Borisa Vijana, jasno je sta ona predstavlja.

[Nyarlathotep]

mada, da bi ovo dobilo smisao unutar ovog topika - prenesimo ga na domaci teren, i zasto je to prso domaci sf, ako je prso... tj. domaci mainstream vs domaci sf... a ja o domacem mainstreamu, i o domacem sf-u znam vrlo malo, i ne mogu doprineti diskusiji. jedino sam strucnije i podrobnije upoznat sa beogradskom nadrealistickom grupom, ako govorimo o nasoj knjizevnosti - slaba vajda od mene.

[Ghoul]

nyarla je dao preciznu i 100% tačnu dijagnozu toga šta je i gde je fantastika (tzv. 'f. u širem smislu' – odnosno KNJIŽEVNA fantastika nevezana za vile i vilenjake, robote i vanzemaljce, ili duhove i zombije).
libeat ipak piše i govori iz jedne ograničene, getovske, fanovske vizure koja, rekao bih, nije dovoljno informisana o ŠIROJ SLICI i kontextu u kome se sf-f-h javljaju.
100% potpisujem ovo što je nyarla napiso, ali željno iščekujem nastavak libeat tirade. makar većinu svojih 'argumenata' vadila otuda gde sunce ne sja!

[PTY]

Tsk, tsk... vidim ja, jedino ću iz konverzacije za Njarlom izaći malko pamentija nego što sam sad....  

ostali samo pod***avaju....
i ništa me ne čitaju...
a i to što me čitaju, skroz me krivo čitaju.

Dođe mi da takvim baš isključim 'lektriku.    

[scallop]

Libe, nemoj tako... zaista mislis da fantastika danas ne postoji van samih  sf/h/f, i da je samo preteca, poreklo, izvor ovim zanrovima? Koliko je samo izvrsnih pisaca stvaralo fantastiku u XX veku (nakon sto su kanonski obrasci horora, fentezija i sf-a poptuno uobliceni), a da nisu pisali ni horor, ni sf, ni fentezi. Andjela Karter, Boris Vijan, Borhes, Bulgakov... koliko je samo Italijana, Latino-amera, Azijata, Rusa, Francuza, itd. itd. tokom XX veka naslo utocista u fantastici, a da pritom nikad nisu spomenuti u zanrovskim krugovima (ne pripadaju tzv. komercijalnoj, pulp knjizevnosti). dolaskom moderne i svih njenih derivata, granice mainstream knjizenosti su se rasprsle, i fantastika se nasla kao veoma cest i koriscen knjizevni element, i nimalo zapostavljen. ustvari, knjizevnost nikada nije imala granice (tj, dobra knjizevnost ne bi trebalo da ima), nazivali nju fanovi zanra mainstreamom, ili klasicno obrazovani knjizevnici je krstili trivijalnim zanrom.

i avangardni pisci/pesnici XX veka cu cesto baratali fantastikom, ne samo kao simbolickim  sredstvom (naprotiv, otvorena simbolika je ovde cesto izostajala), vec radi fantastike same, radi stvranja izvesne uobrazilje i kreiranja novih stanja, vizija, poruka, produbljivanja groteske i rearanziranja svakodnevnog sveta, a da to nisu svemirski brodovi, patuljci i vilenjaci, zombiji, ili zamkovi sa duhovima.  

fantastika, kao pojava savremene knjizevnosti, nije vezana samo za ono sto su akademici dugo (ponekad veoma neosnovano) nazivali trivijanom knjizevnoscu, tj. nama dragim hororom, sfom i fentezijem. naprotv, tzv. mainstream knjzevnost XX veka puca od fantastike. i nije ni po cemu po defaultu manje, ili vise, kvalitetna od fantasticnih zanrova.

uf, cesto postoji ta tenzija kada si izmedju dve vatre suvih mainstream i suvih zanrovskih likova, vecina pljuje ono drugo, a hvali svoje - sa obe strane ista prica. a licno me ne pogadjaju stavovi ni jednih, ni drugih. dobra knjizevnost je nedodirljiva ljudskim jezikom i pokudom, ona stoji sama za sebe, bila to epska fantastika, sf, nadrealisticka uobrazilja, ili "magijski realizam".

Lepo je što će Lidija iz ovoga da izađe pametnija, ali zar ne mislite da nije lepo što pokušavate (tu sad brojim i Ghoula) da joj, onako usput, malo podesite stavove? Tim pre što vaš pristup bukti od novih misli. Sve te priče o babama i žabama i o tome ko u klin a ko u ploču već duže vreme nam stvaraju vrtoglavicu. Loše li je ako se negde ukreše malo svetlo i u mraku počnemo nešto da naziremo? Vi biste odmah da to svetlo fokusirate kao baterijsku lampu. Pustite da plamen leluja, pa ćemo posle nagađati šta smo videli.

[PTY]

Libe, nemoj tako... zaista mislis da fantastika danas ne postoji van samih  sf/h/f, i da je samo preteca, poreklo, izvor ovim zanrovima? Koliko je samo izvrsnih pisaca stvaralo fantastiku u XX veku (nakon sto su kanonski obrasci horora, fentezija i sf-a poptuno uobliceni), a da nisu pisali ni horor, ni sf, ni fentezi. Andjela Karter, Boris Vijan, Borhes, Bulgakov... koliko je samo Italijana, Latino-amera, Azijata, Rusa, Francuza, itd. itd. tokom XX veka naslo utocista u fantastici, a da pritom nikad nisu spomenuti u zanrovskim krugovima (ne pripadaju tzv. komercijalnoj, pulp knjizevnosti). dolaskom moderne i svih njenih derivata, granice mainstream knjizenosti su se rasprsle, i fantastika se nasla kao veoma cest i koriscen knjizevni element, i nimalo zapostavljen. ustvari, knjizevnost nikada nije imala granice (tj, dobra knjizevnost ne bi trebalo da ima), nazivali nju fanovi zanra mainstreamom, ili klasicno obrazovani knjizevnici je krstili trivijalnim zanrom.

i avangardni pisci/pesnici XX veka cu cesto baratali fantastikom, ne samo kao simbolickim  sredstvom (naprotiv, otvorena simbolika je ovde cesto izostajala), vec radi fantastike same, radi stvranja izvesne uobrazilje i kreiranja novih stanja, vizija, poruka, produbljivanja groteske i rearanziranja svakodnevnog sveta, a da to nisu svemirski brodovi, patuljci i vilenjaci, zombiji, ili zamkovi sa duhovima.  

fantastika, kao pojava savremene knjizevnosti, nije vezana samo za ono sto su akademici dugo (ponekad veoma neosnovano) nazivali trivijanom knjizevnoscu, tj. nama dragim hororom, sfom i fentezijem. naprotv, tzv. mainstream knjzevnost XX veka puca od fantastike. i nije ni po cemu po defaultu manje, ili vise, kvalitetna od fantasticnih zanrova.

uf, cesto postoji ta tenzija kada si izmedju dve vatre suvih mainstream i suvih zanrovskih likova, vecina pljuje ono drugo, a hvali svoje - sa obe strane ista prica. a licno me ne pogadjaju stavovi ni jednih, ni drugih. dobra knjizevnost je nedodirljiva ljudskim jezikom i pokudom, ona stoji sama za sebe, bila to epska fantastika, sf, nadrealisticka uobrazilja, ili "magijski realizam".

Lepo je što će Lidija iz ovoga da izađe pametnija, ali zar ne mislite da nije lepo što pokušavate (tu sad brojim i Ghoula) da joj, onako usput, malo podesite stavove? Tim pre što vaš pristup bukti od novih misli. Sve te priče o babama i žabama i o tome ko u klin a ko u ploču već duže vreme nam stvaraju vrtoglavicu. Loše li je ako se negde ukreše malo svetlo i u mraku počnemo nešto da naziremo? Vi biste odmah da to svetlo fokusirate kao baterijsku lampu. Pustite da plamen leluja, pa ćemo posle nagađati šta smo videli.

Radmilo, bre, ti baš rešio da nekakvo otkrovenje od mene dočekaš.
Mislim, koja vajda da  ti kažem ono što nije tačno?

A jedini način da proverim da li je tačno jeste – preko Njarle. I Ghoula, ako se ikad smiluje da nešto od svojih insinuacija konkretno argumentuje.

[PTY]

@ Njarla: iz ove uzanije žanrovske perspektive, pojam te "fantastike" je toliko širok da je gotovo obesmišljen. Ja "opštu fantastiku" iz klasične i mejnstrim književnosti vidim samo kako daaalekog evolutivnog preteču današnjoj žanrovskog fantastici (SF tu uključen) i ništa više.

Libe, nemoj tako... zaista mislis da fantastika danas ne postoji van samih  sf/h/f, i da je samo preteca, poreklo, izvor ovim zanrovima? Koliko je samo izvrsnih pisaca stvaralo fantastiku u XX veku (nakon sto su kanonski obrasci horora, fentezija i sf-a poptuno uobliceni), a da nisu pisali ni horor, ni sf, ni fentezi. Andjela Karter, Boris Vijan, Borhes, Bulgakov... koliko je samo Italijana, Latino-amera, Azijata, Rusa, Francuza, itd. itd. tokom XX veka naslo utocista u fantastici, a da pritom nikad nisu spomenuti u zanrovskim krugovima (ne pripadaju tzv. komercijalnoj, pulp knjizevnosti)..

Dragi moj, ja sam se baš trudila da ne ugazim preduboko u taj živi pesak koji mi ovde serviraš. Makar zato što se još uvek zadržavam na (i trivijalnu literaturu merkam iz) žanrovske fantastike sa smene vekova.

Iskreno, ja ne sporim da imaš argument, ali – ti njime braniš ono što ja uopšte ne želim napadam, samo sam rešila da skrajnem kao manje bitno. Već sam pre napomenula, trudila sam se da ne izvlačim ma kakve žanrovski relevantne zaključke isključivo na bazi istorijskih kurioziteta: ali sad, ja moram da ti postavim dilemicu:  

Orvelova Životinjska Farma je Fantsatika.
Ne sporim.
Niko ne spori.
Ali je Orvelova Životinjska Farma ujedno i primarno opaka satira jedne ideologije i sirotom Orvelu su taj rukopis glanc odbijali zato što nijedan izdavač nije uspeo da smogne dovoljno hrabrosti da se zajebava sa Rusima u jednom vrlo delikatnom političkom momentu. Ja ne poričem impakt koji to delo danas ima i ne poričem ogromnost uticaja te i takve fantastike kao pojave i izraza savremene književnosti, ali: kako da ja u potpunosti vrednujem to delo (i impakt koji je ostavilo) iz ovako precizne žanrovske perspektive?  

Sam izraz Fantastika – mi nije dovoljan, zato što je preširok.

Dakle, da li je ovo mejnstrim satira?
Da li je socijalni kometar?
Da li je ezopovski poučna bajka?
Da li je Fentezi?

Ono što zasigurno ZNAM – to NIJE SF.
A imam i argumente za to.

Dakle, složimo se u jednom: definisati ne znači vrednovati.

SF ima koncizne parametre. SFu je posvećeno dovoljno teorijskih radova da se ti parametri jasno prepoznaju i preciziraju. Fakt da SF u sebi sadrži elemente fantastike ne bi trebalo (zlo)upotrebljavati da nam se se svko goveče poturi za konja, samo zato što su oboje vučna marva.

E sad, ja ovde ne mislim da konja apriori proglasim za superiorno živinče. Recimo, SF nudi nešto što sama fantastika ne može da u celosti ponudi: je, je, znam, okej, i konj i goveče će ti sasvim pristojno da tegle krcate karuce, samo ako ih njih svrhovito upregneš; ali kad dođemo do onoga za šta ti trebaju Lipicaneri...eh...  

Dakle, Fantastici svaka čast.
Svala čast i Hororu, kad smo već kod toga.
Svaka čast fenteziju.
Ali ovo je malko za SF.

Za sve ostalo – uglavnom po pitanju da li ja zaista delim fantastiku na gotivnu i rđavu, na mejnstrim i nadrealističku, na magijsku i realističku - kad izmigoljim iz ovog perioda.

Ali jedno opet moram da ponovim: definisati ne znači vrednovati.

[PTY]

Dakle, da najzad malko i sumiramo:

U tom fascinantnom dobu telegrafa i inih naučnih otkrića, fenomen "uopštenog znanja" pomerio je izvesne horizonte taman dovoljno da se obezbedi prostor za raznorazna nagađanja, pretpostavljanja, predviđanja i očekivanja.

Naravno, sve je to bilo donekle sinonimno sa strahom, kao primarnom ovekovom reakcijom na promene u direktnoj okolini.

Žanrovska literatura je na to reagovala kako i priliči populističkoj  umetnosti: neko je a) našao za shodno da se svemu tome direktno ruga, neko je b) maksimalno potencirao strahove o mogućim kataklizmama, neko se trudio da c) donekle ozbiljno razmotri (kvazi)realne opcije a nekom je bilo dosta da se samo d) dobro zeza na račun svega toga. Naravno, tu je i e) kao sve ono iz čega je SF delomično vuče ili poreklo ili supružničke odnose ali od čega se eventualno morao zakonski razvesti a onda i F)!!! kao višeznačan sinonim svega mističnog i paranormalnog, a ipak sa izvorištem u sasvim trivijalnoj svakodnevici.

Pa se to može ustanoviti iz priloženog:

1818 – Mary Shelly objavljuje svoj roman Frankenstein; The Modern Prometheus. Tu skoro svi prepoznajemo obrazac koji će eventualno postati lebac-sa-maslom SF-a: otkačeni naučnik, u sigurnosti podruma i tuđeg neznanja, koristi nauku u sasvim sebične i sujetne svrhe. Sujetni intelekt, spreman da (zlo)upotrebi sve blagodeti nauke i progresa - uz predispoziciju  eskiviranja socijalne kontrole, naravno - postaće jedan od najimpresivnijih obrazaca SFa.  Ovaj roman mi definitivno spada pod B, baš kao i pominjani Dr Džekil/Mr Hajd.

1865 – Jules Verne objavljuje From the Earth to the Moon; ovo konkretno delo iz Vernovog serijala o veličanstvenim putovanjima bira za svoje odredište zemljin prirodni satelit. Iz ogromnog, vulkanu nalik kalifornijskog topa, ispaljuje se posada koja će imati lepu priliku da se zabavlja na koejkakvim svemirskim fenomenima i da malko orbitira oko meseca, pre no što se vrati na zemlju da o svemu tome svima nama priča. Ovaj obrazac će također biti do balčaka eksploatisan, pogotovo u ranoj fazi SFa i zato ga stavljam pod C.

1889 – Mark Twain objavljuje A Yankee at the Court of King Arthur; straobalan roman u kom Jenki baja pretrpi udarac o tvrdu lobanju, probudi se na dvoru kralja Artura, pretumba ceo idilični svet naglave a onda opet drmne njonjom o nešto tvrdo i vrati se u svoj svet i poredak. Osim što se može videti i kao satira na temu kako je čovek prosto zbir percepcija isceđenih iz vakuuma međ' ušima, ovo delo je za SF bitno samo utoliko što definiše distancu pomaka koja je SF- sledila. Zato ga stavljam pod E.
 
1898 – H. G. Wells je objavio The War of the Worlds, pivotalno delo iz mnogih uglova. Ne samo što se usuđuje da donekle smisleno zagazi u futuristički mutljak nego je i sinonim za snagu vizije koja je uzrok stanju koje definišem tvrdnjom u naslovu ovog topika. U premise ovog dela – vesti o sletanju neprijateljski raspoloženih vanzemaljaca, plasirane u jednoj radio-drami – poverovala je tušta i tma američkih vlasnika uopštenog znanja. O tome će biti itekako detaljne reči kasnije a sada ćemo samo potencirati snagu populističke literature i njen uticaj na tkivo svakodnevice. Jer, nije mala stvar kad se jedan literarni žanr 'ladnjaka proda raji ko za-džaba-religija, da se razumemo.  Pa ga zato stavljam i pod C ali, bogumi, i pod F.

1895 – je isti taj H. G. Wells objavio i The Time Machine, isto tako naširoko i nadugačko poznat komad proze koji skromno stavljamo samo pod C, a

1917 – je E. R. Burroughs objavio A Princess of Mars, koji mi jedini trenutno pada na pamet kao kandidat za ono D a bogami i za ono A. Ukratko, to vam je čista eskapistička zabava, narode, u kojoj nam spretni junak potegne sve do Marsa e ne bi li štagod... uradio. Jelte. Pa tu ima svega, od bitaka i mačevlja i mračnijeh čarobnjaka pa sve do golišavih marsovskih princeza. Baš kako i priliči.

I to vam je otprilike SF na smeni vekova.

[Nyarlathotep]

kul Libe, naravno, jasno je tvoje o SFu, samo ti cepaj. o ovo sto sam ja naveo  kao fantastiku moze biti "manje bitno" u ovoj tvojoj prici, ne sporim. ja sam ti uleteo zbog same terminologije (pitanja sta sam termin "fantastika"  podrazumeva, i kako se prema njemu odnositi), a ovaj topik je svakako jedan od zanimljivijih trenutno. ustvari, trenutno jedino njega i citam.