Kako je (i zašto) crk’o domaći SF

[scallop]

Radmilo, bre, ti baš rešio da nekakvo otkrovenje od mene dočekaš.
Mislim, koja vajda da  ti kažem ono što nije tačno?

Da se razumemo: ne očekujem od tebe otkrovenje. Ali ne očekujem ni da ti sve vreme okresuju drvo koje nam pokazuješ u šumi.
Ja bih sigurno o svemu sigurno sasvim drugačije govorio ili pisao, ta devica sam i picajzla u znaku. Ja bih to posmatrao u svetlu tekućih saznanja i konjukture. Ipak, to ne znači da ti ne bi mogla da sve osvetliš nekim drugim, jednako vrednim svetlom. Neka Njarla da svoje viđenje, u celosti, bez usputnih dosoljavanja. Ta i sam priznaje da trenutno samo to čita. Neka Ghoul da svoje mišljenje kad ti potrošiš svoje. Neće biti manje vredna ta viđenja, ali će ukupno pomeriti sveobuhvatno viđenje. Muka mi je od onih koji se bave administracijom i trpanjem po fijokama pseudonaučnih klasifikacija književne teorije nečega u čemu stvaralački ne učestvuju.
Meni tvoj nastup odiše svežinom i divljom strašću prema onome što volimo i zato želim da to dobijem neoprano, kao što je i Miloš više voleo. Ako ti to više smeta od podbijanja čivija, je se neću dalje petljati s podrškom.

[PTY]

Aman, bre, Radmilo... ne smeta mi ništa, stvarno. Otkud sad to? (Istina, ponekad bih volela da nisi toliko osetljiv, ali ako ne može..   )

Nego, kažeš neoprano.... hihihi. Pa jeste, baš onako intimno i pristrasno. A i ne fali tome ništa, gadem,  ipak je SF populistički žanr, a ne tamo nekakva bogom dana egzaktna nauka za disertacije izabranih...  

Dalje, Njarla ima fer point po pitanju terminološke konfuzije: iz perspektive žanra, ispada da je meni sva ne-realistična književnost van sf-a prosto "fantastika".
Izražajna sloboda i zloupotreba terminologije, u isti mah.
Ali kad se uozbiljim, lako prihvatam da je žanrovska fantastika – sf tu included, baš kao i horor i fentezi – zapravo samo podskup ne-realističke književnosti.  
A ta je itekako sofisticirana, sem u kazivanju onoga što samo sf kazuje.
Tako da... gledaću da se malko preciznije izrazim, od sada pa nadalje...

[scallop]

Dalje, Njarla ima fer point po pitanju terminološke konfuzije: iz perspektive žanra, ispada da je meni sva ne-realistična književnost van sf-a prosto "fantastika".
Izražajna sloboda i zloupotreba terminologije, u isti mah.
Ali kad se uozbiljim, lako prihvatam da je žanrovska fantastika – sf tu included, baš kao i horor i fentezi – zapravo samo podskup ne-realističke književnosti.

Tačno. Sve je fiction ili - fucktion.

[Bab Jaga]

Meni tvoj nastup odiše svežinom i divljom strašću prema onome što volimo i zato želim da to dobijem neoprano, kao što je i Miloš više voleo.

I meni...  

[PTY]

Biće, biće...  

[PTY]

oki-doki...
... de smo ono stali...?
A, da!

Dakle, eto, čim se malko virne u taj blob žanrovske fantastike sa smene vekova, čovek odma' pomisli kako će sve to biti baš nekakav pis-of-kejk.

Sitnica jedna.

Skupiš na gomilu celu tu amorfnu masu svakoraznih pisanija pa onda lepo u njima prepoznaješ i sortiraš sve one a i b i c i d i e i F varijante.

Prosto ko pasulj.

Plus, sad garant svako ima pravo da očekuje kako će svi pipci tog bloba lepo da se razviju. I porastu. I lepo evoluiraju najpre u podžanrove a onda možda i u žanrove, ili, dao bog, u meta-žanrove.

Mda.

Ima vam tu malko izvesnih problema sa žanrovskom evolucijom.
Ona preferiše mutante.
To valjda zato što mutanti najviše impresioniraju.
Mislim, ipak je ovde u pitanju trivijalna literatura a ne tamo nekakva obavezna školska lektira, jelda? Ipak čovek ovo čita za svoju dušu, za zabavu i razonodu, jelda? A teško da će se čovek zabavi i razonodi sa nečim što nimalo ne impresionira, jelda?  

Pa tako ispada da je najbolje prošao upravo najimpresivniji žanrovski mutant, onaj što vuče pedigre upravo od najranijih primera(ka) žanrovske proze - od već pominjanog Frankenštajna i Džekil/Hajda. A pošto svim mutantima lepo stoje upravo precizno deskriptivna imena, ovog ću nazvati SF-sa-ambijentalnim hororom.

Eto.

Baš kako i priliči svakom renomiranom pedigreu, ovaj mutant je među prvima zaživeo na filmu. Naravno, zaživeo je preko upravo Meri Šelinog Frankenštajna, kako i priliči i dolikuje.

E, sad... sad dolazi šlag na tortu: taj prvi film o Frankenštajnu napravio je niko drugi do The Edison Kinetogram. Je, je, narode, niko drugi nego kompanija Tomasa Alve Edisona!
A-ha? Šta vam to govori?  

Oni koju su znali Alvu, častili su ga prvenstveno komplimentom vrlo praktičnog čoveka, što je ustupak koji se uglavnom daje bogatim i slavnim ljudima. Jer, ne zaboravimo, Alva je bio slavan pronalazač i vrlo sposoban poslovni čovek koji je na svakom svom dolaru obrtao najmanje četiri i po tuđa a uz to je i bio gluv.

Mislim, treba li bolje predispozicije za filmskog producenta nemih filmova?
Ne treba!

Baja Alva je u tom šesnaestominutnom prvencu punom nasilja i misticizma zapravo udario temelje danas najpopularnijem filmskom izrazu ambijentalnog horora + celoj celcatoj "kako okačiti nevericu na suspendere" filozofiji. Jer, razmislimo na časak: ako je Frankenštajn napravio svoje čudovište od kadaveričnih komada običnih ljudi, kako je ta skrpljeni baja ispao onako velik?  a? a?
Hu kerz, odgovara producent filma-sa-ambijentalnim-hororom-iz-1910-te, glavno je da film bude impresivan.
A Frankenštajn je to definitivno bio.
Ljudi su bili raspomamljeni.
Ljudi su hteli još.
Ljudi su počeli da veruju ono što i dan-danas veruju – da je to žanr horora.
Nije.
To vam je SF.

Istina, SF-sa-ambijentalnim-horoom, ali ipak – SF.

Za primer, bolje da svrnemo pažnju na noviji i poznatiji izdanak te neretke zverke: obratimo pažnju na Kronenbergovu Muvu, napravljenu skoro 8 decenija kasnije ali po istom SF receptu: sujetni intelekt, otelotvoren u opičenom naučniku, fasciniranom užasavajućim fenomenom brzog transporta, u sigurnosti svog podruma i tuđeg neznanja kreira izum na kom leži baza celog pogodbenog sveta.
Aha.
Sve je to lepo i fino ali.... ne bi bilo dobvoljno impresivno bez ambijentalnog horora.

E sad, svako ko je dovoljno površan, otkriće u Kronenbergovoj Muvi – horor film.
eto.
Džaba rasprave, džaba ubeđivanja, džaba pozivanja na lebac-sa-maslom SF obrazac, džaba vam, narode, sve to rezonovanje... neki ljudi jednostavno ne umeju da razlikuju ambijentalne primese od onih suštinskih, narativnih. Za njih je to naprosto horor film i tačka!

Je, malo morgen.

Kad bi na tom straobalnom filmu opalili samo jedan malecki edit – kad bi, recimo, umesto one muve ruknuli u pod jednog, recimo, kanarinca – mi bi tim maleckim potezom umesto ambijentalnog horora dobili ambijentalnu komediju u kojoj Goldblum operja celom dužinom svojih seksi&vižljastih udova, jelte, i ostatak filma cvrkuće na uvce onog zubatog Đina-stvorenja, koja je sama po sebi ambijentalni horor.

Pa bi mi tim jednim jedinim maleckim udarcem ubijli dve proverbijalne muve, nejmli i real-fly i ambijentalni horor, a sav SF bi ostao u filmu, netaknut.

Istina, tim i takvim editom, mi bi upucali sami sebe u nožni prst, jerbo bi tim bogohulnim aktom izgubili i svu impresivnost filma... alas... dobili bi od Muve nekakvu spejs-operu, najtupaviju od svih SF avatara.

Pa mi to ne radimo.

Ali tu i tamo čikamo hororiste da oni pokušaju editom da izbace bilo koji od elemenata SF obrasca, tek da vidimo da li bi i oni uspeli da sačuvaju išta od horora, makar i u najimbecilnijem mu avataru...

Jok.

Ne može.

Dakle, da zaključimo: SF varijanta b) – maksimalno potenciranje strahova od mogućih kataklizmi,  u svom jasno definisanom obrascu sujetnog intelekta, spremnog da (zlo)upotrebi sve blagodeti nauke i progresa, uz predispoziciju eskiviranja socijalne kontrole, već na samoj smeni vekova rađa najimpresivniju SF varijantu poznatu pod nazivom SF-sa-ambijentalnim-hororom.


Upozorenje: ukoliko se u iduća 24 časa ne pojave argumenti koji ovu moju tvrdnju ili skroz obaraju ili barem dovode u pitanje, ista će se zanaveke prihvatiti za istinitu i ispravnu.  

[sivka]

 Amen  

[Ghoul]

...Pa tako ispada da je najbolje prošao upravo najimpresivniji žanrovski mutant, onaj što vuče pedigre upravo od najranijih primera(ka) žanrovske proze - od već pominjanog Frankenštajna i Džekil/Hajda. A pošto svim mutantima lepo stoje upravo precizno deskriptivna imena, ovog ću nazvati SF-sa-ambijentalnim hororom. ...

Eto.

mora da se šališ! u naredna 24 časa moram da radim neke mnogo hitnije i preče stvari, ali evo ti bar delić odgovora, po principu tuk-na-luk:

ti misliš da si strašna pametnica i da si nešto ogolila time što si iz MUVE izbacila muvu a ubacila kanarinca, i od horora napravila travestiju?

ok, bejbi, ajmo onda ovako: da je baja frankenštajn, onih dana, umesto što se – pored ostalog (a to ostalo uključuje ALHEMIJU I CRNU MAGIJU!) – petljao u elektricitet, svog stvora oživeo SAMO uz pomoć kornelija, al ne ovog pariškog, no agripe, i drugih mistiko-filozofa-okultista – dakle, ako bi iz romana izbacila 2-3 PASUSA u kojima se daju MUTNE, ionako nejasne naznake o tome KAKO je stvor nastao – ono što ostaje je ČIST, 100%CENTNI GOTSKI HOROR, bejbe, i tu nema sile da ga pretvori u bilo šta drugo do gotski horor, kao što i jeste, sa strujom il bez struje.

jedna od najvećih boljki ove tvoje 'da vam kaže libeat' teorije jeste upravo to što jedan ŽANR, dakle full-blown žanr u to doba (1816.), izgrađen, jasan, prepoznatljiv, sa prepoznatljivim STILOM, MOTIVIMA, TEMAMA, ESTETIČKOM NAMEROM i svim ostalim što treba žanru da bi bio žanr (vidi vorena i veleka, bejbe, nemoj meni da veruješ) – dakle, ceo taj bagaž, oformljen i prepoznatljiv i vrlo složen (budući da ima bar pola veka postojanja i razvoja iza sebe, počev od 1764.) – sve to, bejbe, ti ladno otpisuješ kao 'ambijent'.
pri tom se hvataš za naziv 'gotik' naivno verujući da je on potekao od naziva za pravac u likovnim umetnostima (pre svega arhitekturi) – ali tu te u zasedi čeka ghoul da ti razbije koncepciju, jer to, prosto, NIJE tako.
gothic je bio pridev sa negativnim, pežorativnim značenjem, sinonim za BARBARIC (tj. nešto što je nalik onim divljim, varvarskim GOTIMA), ali ga je h. volpol svesno nalepio svom 'otrantskom zamku' kao prkos dominantno anti-barbaric struji svog 'avgustovskog' doba racionalizma – upravo tim GOTIKOM udarajući u njegove preterano-tazumske temelje i stvarajući pukotine u klasičnoj 'zdravorazumskoj' strukturi.
smatrati da je gotik bio samo naziv za jednu vrstu ambijenta (zamak!), i ništa više od toga, je teza kakvu bih očekivao od zstefa i sličnih falsifikatora istorije koji se nisu ni potrudili dap rovere svoje tvrdnje, ali od tebe, libe, zaista...

nije mi jasno kako ne shvataš daje MUVA horor BAŠ ZATO što u telepod uleće muva a ne kanarinac: od tog momenta –a naročito kasnije, kada u kronenbergovoj interpretaciji priče dominantna postane BODY-HORROR- to jeste sve više i više HOROR, koji je omogućen kvazi-SF premisom, baš kao i u njegovim ranijim filmovima, u kojima tamo neki mambo-džambo 'naučni' GIZMO dovede do neke promene u telima protagonista (vidi SHIVERS, RABID, BROOD, SCANNERS... pa i VIDEODROM), ali on je samo OKIDAČ. jednom kad se okine taj okidač, on se odbaci, i ono što ostaje i što se dalje razvija je HOROR.

sad se ti vraćaš na onu zoćinu smešnu tezu, kojom je on 'spreman da SF prizna svakom filmu koji makar pokušava da nađe naučno utemeljenje za svoj zaplet'.
zar ne shvataš kakvo je to pucanje u SOPSTVENU nogu?
jer, time ti zapravo priznaješ da svoj žanr svodiš na ulogu mambo-džambo okidača: nešto što u jednom trenutku priče posluži kao okidač, i što uopšte nije presudno, već je opcionalno, u datoj priči.
konkretno: FRANKENŠTAJN bi savršeno funkcionisao i da je dr F stvora oživeo gilim čitanjem nekih bajalica iz NEKRONOMIKONA i sličnih indžijelih knjiga, elektricitet mu za priču uopšte nije bio neophodan. on uopšte nije pivotalan u toj priči.

evo, uzmi na jedan čas onu bobanovu teoriju zavere hororista kao realnu: zamisli kako ja, njarla i još par zaverenika u nekoj bliskoj budućnosti dođemo na vlast, i uzmemo da falsifikujemo istoriju sf-f-h žanrova tako da sve retroaktivno proglasimo hororom: za brisanje čitavog jednog žanra – SF-a – dovoljno je iz velikog broja hibridnih dela koja si smešno nazvala 'SF-sa-ambijentalnim hororom' izbaciti po jedan, dva ili tri PASUSA u kojima se pominju ti 'sf'- gizmoi, i SVE što ostaje je ČIST horor. iz FRANKENŠTAJNA izbaciti par pasusa, iz DR MOROA takođe, iz ĐEKILA isto, i s time izbacujemo ČITAV SF ŽANR!

shvataš li koliko je smešna i samoubilačka teorija koja 'žanr' svodi na nešto što se tako lako i bezbolno može izbaciti iz nekih dela a da se time NIŠTA ne izgubi!?
evo, ja ti se zaklinjem da ću zajedno sa svojom horor-bandom, čim se domognem vlasti, da iz MUVE putem CGI-ja da izbrišem sve scene sa telepodom i kompjuterom, a umesto njih ću da ubacim CGI-goldbluma kako iz NEKRONOMIKONA zaziva stare bogove, ili belzebuba, gospodara muva, recimo, koji ga pretvara u mutanta kakvog već imaš u filmu, i da ne diram ništa više u priči, i ona će – majušnom izmenom 5-10 minuta filma- da POTPUNO očisti film od 'SF-a' i učini ga 100% čistim hororom!

[angel011]

Jer, razmislimo na časak: ako je Frankenštajn napravio svoje čudovište od kadaveričnih komada običnih ljudi, kako je ta skrpljeni baja ispao onako velik?  a? a?

Nisam videla šesnaestominutni film koji pominješ, ali u romanu postoji sasvim razumno objašnjenje zašto je baja onako velik.

[PTY]

[PTY]

Tipično.

Ja krenem lepo, fino i sistemacki, mic-po-mic od 19 veka naovamo, cevčim sirota kojekakve primere sve na kašičicu, a ti? ti mi zauzvrat sručiš na glavu dvotonski siže žanrovske  teorije sa kraja 20 veka.

Pa jel' to fino, Ghoule?

Jel' to ljucki?

Pa misim... tako nesrazmerna primena sile nije viđena otkako je Musolini zdroncao Abisiniju.

Ali ako.  


.

..sad se ti vraćaš na onu zoćinu smešnu tezu, kojom je on 'spreman da SF prizna svakom filmu koji makar pokušava da nađe naučno utemeljenje za svoj zaplet'.
zar ne shvataš kakvo je to pucanje u SOPSTVENU nogu?
jer, time ti zapravo priznaješ da svoj žanr svodiš na ulogu mambo-džambo okidača: nešto što u jednom trenutku priče posluži kao okidač, i što uopšte nije presudno, već je opcionalno, u datoj priči.
konkretno: FRANKENŠTAJN bi savršeno funkcionisao i da je dr F stvora oživeo gilim čitanjem nekih bajalica iz NEKRONOMIKONA i sličnih indžijelih knjiga, elektricitet mu za priču uopšte nije bio neophodan. on uopšte nije pivotalan u toj priči.

Kao prvo, totalno si ne-fer kad ovako izvrćeš moje izjave: zoća ili ne-zoća, ja sam već dala definicije SFa i sve što ovde tvrdim u skladu je sa  tim definicijama.
(ako nije, citiraj pa argumentuj.)

Ja ne svodim SF žanr ni na šta drugo sem na ono što SF žanr jeste. "Svako imaginarno otkriće – bilo na naučnoj ili kvazi-naučnoj postavci – koje menja postavke poznatog sveta ili makar iole osmišljeno zaobilazi prirodne zakone istog je - SF." rekoh ja u prvom postu.

A MUVA je film koji počiva na premisama teleportacije – sve i ako to posprdno etiketiraš kao mambođambo, daj da se bar u jednom ne zajebavamo: da nema ovog konkretno mambođamba teleportacije, nebi bilo ni gadem fuzije sa gadem muvom na molekularnom gadem nivou! –pa zato i cela gadem struktura gadem filma ima smisla SAMO ako mu se ta premisa teleportacije ne cimne ispod nogu.

A ja se čak i ne protivim tvojoj tvrdnji da bi Muva, baš kao i Frankenštajn, bila 100procentno horor film SAMO DA JE sve to zasnovano na premisli nekakvog bajanja iz Nekronomikona.

ALI NIJE!!!

PA TI SAD CRKNI ODMUKE!!

I sve dok NIJE, sve dok živimo u ovom a ne nekom paralelnom svetu, sve dok živimo u svetu u kom babe NISU dede, jerbo im za dedovnjaštvo, jelte, ipak nešto FALI - dakle, sve dok smo u svetu u kom vlada RAZUM a ne ŽONGLIRANJE TERMINOLOGIJOM, dakle, u OVOM svetu gadem Muva je gadem SF FILM.  

Uf. Promukoh!
(ostatak ću potiše....)

[PTY]

e da: zahvaljujem Sivki na podršci...

(ko na izborima, ljudi... svaki glas je dragocen!!)  

[PTY]

dalje:

ja ne o(t)pisujem sam žanr horora kao ambijentalan, ja to samo tvrdim za elemente horora koji se pojavljuju u hibridnim ostvarenjima poput Frankenštajna ili Muve.

A i ono "gocki" ne upotrebljavam u pežorativnom smislu, mamemi, samo želim da naglasim do koje su mere elemnti horora u pomenutim delima samo ambijentalna sekond vajolin glavnoj SF premisi.

I uozbilji se: ti zaista veruješ da bi fuzija čoveka sa kanarincem bila manje užasna?

Da bi taj aspekt dehumanizacije bio manje grozomoran?

Ma jok, bre!

Ali da nema sve one hororske slime&gore ljigavinje, film ne bi bio impresivan kao što jeste. Čuj, mi marišemo pileće batake sve u slast (neki od nas, doduše, mrze piletinu... wink-wink... ali ja malko ovde generalizujem) pa kako da se iskreno prestravimo od monstruozne... kokoške?  

u kojima tamo neki mambo-džambo 'naučni' GIZMO dovede do neke promene u telima protagonista (vidi SHIVERS, RABID, BROOD, SCANNERS... pa i VIDEODROM), ali on je samo OKIDAČ. jednom kad se okine taj okidač, on se odbaci, i ono što ostaje i što se dalje razvija je HOROR.

Za većinu filmova koje navodiš, ja ionako smatram (i tvrdiću kad stignem i gde stignem) da nisu SF.

Ali o tome kasnije, sad sam još uvek na 1910.

   

[Mica Milovanovic]

Za većinu filmova koje navodiš, ja ionako smatram (i tvrdiću kad stignem i gde stignem) da nisu SF

A tek će da dođe na red Planeta majamuna...  

[Milosh]

Ne znam što ste se baš za "Muvu" uhvatili kada je to jedan od najboljih filmskih primera fuzije dva žanra (dakle, i SF i horor). U svakom slučaju, zanimljivo je sve ovo čitati.  

[PTY]

@MM: o, dragi moj... Planeta Majmuna ima da dobije takav rant&rave da će ti treba glanc novi učkur za čakšire.

     

[PTY]

Ne znam što ste se baš za "Muvu" uhvatili kada je to jedan od najboljih filmskih primera fuzije dva žanra (dakle, i SF i horor). U svakom slučaju, zanimljivo je sve ovo čitati.  

Pa jeste, u –pravu si, definitivno je pitanju izvesna fuzija....
Ali na svim horor listama Muva ordinira kao arhitip horor filma, pa kao, ono, daj da i SF malko štrpne od svega toga...
Fer je fer, majkumu...

Sem toga, ovim konkretno štrpkanjem niko ne gubi, da se razumemo.
Svi dobijamo.

[Ghoul]

let me rephrase, pošto je moja poenta izgleda ostala neprimećena u moru raznorodnih, rafalno iznetih tvrdnji inspirisanih tvojim rantom (tj, rant-na-rant!):
zar ne vidiš koliko je apsurdan jedan žanr – SF – koji može da SASVIM NESTANE tako što ćeš iz romana, koji je navodno dominantno SF, sa horor 'ambijentom' – DA ISCEPAŠ JEDNU JEDINU STRANICU!
ili, da tvrdiš kako je SF dominantan u filmu iz koga, ako isečeš 5 ili 10 minuta, TO VIŠE NIJE SF!

s druge strane, ništa slično ne možeš da uradiš sa hororom: on je ceo, sveprisutan, u svakom svom reprezetativnom delu, maltene na nivou REČENICE, a kamoli pasusa ili stranice, i nikakva 'cenzura' ne može da izbriše žanrovski identitet horora kojim je žigosano svako horor delo, književno ili filmsko tako lako kako može u ovim delima o kojima govorimo.
mislim da je jasno šta je u tim hibridima dominanta, a šta začin bez koga se može, tj koji je lako zamenjiv nečim drugim.

[PTY]

....zar ne vidiš koliko je apsurdan jedan žanr – SF – koji može da SASVIM NESTANE tako što ćeš iz romana, koji je navodno dominantno SF, sa horor 'ambijentom' – DA ISCEPAŠ JEDNU JEDINU STRANICU!
ili, da tvrdiš kako je SF dominantan u filmu iz koga, ako isečeš 5 ili 10 minuta, TO VIŠE NIJE SF!

s druge strane, ništa slično ne možeš da uradiš sa hororom: on je ceo, sveprisutan, u svakom svom reprezetativnom delu, maltene na nivou REČENICE, a kamoli pasusa ili stranice, i nikakva 'cenzura' ne može da izbriše žanrovski identitet horora kojim je žigosano svako horor delo, književno ili filmsko tako lako kako može u ovim delima o kojima govorimo.
mislim da je jasno šta je u tim hibridima dominanta, a šta začin bez koga se može, tj koji je lako zamenjiv nečim drugim.

Moguće da se nisam dovoljno precizno izrazila: SF premisa je baza na kojoj se gradi pogodbeni svet.

U ovom konkretno slučaju, ceo film Muva je pogodbeni svet, koji počiva na premisi teleportacije.

SVE što se dešava u tom filmu – horor i sf elementi podjednako – dešava se SAMO zbog pogodbene baze teleportacije.

To se NE DA izbaciti, to je premisa, to je gradivno tkivo.

Ako to izbaciš, ostaje ti - apsolutno NIŠTA. Cela priča se ruši, kao kula od karata; treba ti kompletno nov scenario.

Elementi horora, sa druge strane, stupaju na scenu TEK NAKON FUZIJE SA MUVOM, iz čega proizlazi da ih do tog trenutka NIJE BILO.

Znači, postoji jasno definisan momenat u kojem se unose elementi horora, dok je SF premisa jasna od samog početka.

[Boban]

dakle, ako bi iz romana izbacila 2-3 PASUSA u kojima se daju MUTNE, ionako nejasne naznake o tome KAKO je stvor nastao – ono što ostaje je ČIST, 100%CENTNI GOTSKI HOROR, bejbe, i tu nema sile da ga pretvori u bilo šta drugo do gotski horor, kao što i jeste, sa strujom il bez struje.

A ako se iz romana izbaci efekat straha, recimo za 200 godina ljude prestanu da plaše ovakvih stvari jer postanu normalne, da li onda to prestaje da bude horor?
Horor definitivno nije žanr, zapravo, postoji žanr strave i užasa, ali to nema veze sa atmosferom straha u brojnim delima. Strah postoji i u svakom trileru.

Interesantno je kako je ghoul spreman da SF-u oduzme pravo da ima mali udeo u nekom delu, ali je zato dovoljno da se neko negde uplaši i da to odmah postane horor.

[angel011]

Go, libe, go!

[zakk]

Majku mu, opet se vraćamo u vrzino kolo: šta su odlike žanra i da li su NF i horor žanrovi.

recimo ovako :

genre [zhahnr], the French term for a type, species, or class of composition. A literary genre is a recognizable and established category of written work employing such common conventions as will prevent readers or audiences from mistaking it for another kind. Much of the confusion surrounding the term arises from the fact that it is used simultaneously for the most basic modes of literary art ( lyric, narrative, dramatic); for the broadest categories of composition (poetry, prose fiction), and for more specialized sub‐categories, which are defined according to several different criteria including formal structure (sonnet, picaresque novel), length ( novella, epigram), intention (satire), effect (comedy), origin ( folktale), and subject‐matter ( pastoral, science fiction). While some genres, such as the pastoral elegy or the melodrama, have numerous conventions governing subject, style, and form, others—like the novel—have no agreed rules, although they may include several more limited subgenres.

dakle,
ako gledamo po efektu - horor može biti žanr, analogno komediji
ako gledamo po idejno (labav prevod subject-mattera iz pojašnjenja) - NF je žanr

elem sad, ontopic:

u delima o kojima pričamo, atmosfera direktno proizilazi iz NF ideje. Naravno da izbacivanjem takve ideje i umetanjem neke druge delo može prestati da bude NF i preći u neku drugu fioku fantastike, al to je već argumentacija tipa "da baba ima jaja bila bi deda" - ovde ideje jesu NF (babe nemaju jaja).

O valjanosti izbora kriterijuma na osnovu kojeg pridodajemo delo nekom žanru možemo da pričamo nadugačko i naširoko, al u ovoj priči, mislim da je efekat manje bitan nego ideja.

Sad molim da damo Lidiji da stigne već jednom do DOMAĆE NF (i njenog krepavanja).

[scallop]

Baš se dobro zabavljam! Drndate dualizam koji ne postoji. Sabirate babe i žabe. Ako je to uopšte žanrovsko pitanje, a nije. SF određuju (ja ne) tematskom izmeštenošću, začudnošću, naučnom pretpostavkom, ukratko rečeno - fikcijom koja usmerava radnju kojom pisac teslimi zagriženoj populaciji svoju priču, a horor ima potpuno svoje žanrovsko određenje koje ni u jednom svom delu ne poentira suprotnost SF-u, jer u predlošku ima emocionalni naboj. Znači, sa jedne strane imamo tematsku izmeštenost, a sa druge strane - zastrašivanje. Možemo porediti horor, melodramu, pornografiju i sve drugo što izaziva emocije sa jedne strane, a sa druge strane imamo faktografiju ili fikciju koje, po pravilu, mogu počivati na bilo kojem od tih emocionalnih naboja. Sve to možemo da pomešamo u papazjaniju, ali je iluzija definisati SF horor kao ambijentalni, kao i obratno.
Meri Šeli je svoje viđenje potencijalnog naučnog petljanja u humanu sferu videla kao pretnju i tako nam je prikazala. Da je bila neka druga osoba mogla je imati i drugo viđenje. Ako je imala takvu viziju budućnosti. Današnji naučnici koji petljaju sa stem ćelijama mogu da izazovu pozitivistički razvoj priče kod nekog pisca, neki drugi će u tome videti mogućnost zlokobne zloupotrebe. Iz prve će se možda razviti melodrama u kojoj će neki životi biti spaseni, iz druge mračna slika nadolazećih civilizacijskih iskušenja. Pa ko šta voli.
To znači da SF i horor mogu da se dodiruju, ali među njima nema uslovljenosti, nema zavisnosti u naučnom smislu (ako to bilo ko može da posmatra kroz te kriterijume). SF ne mora da bude horor, horor ne mora da bude SF. Svako ima svoje veselje. SF horor je zato ambijentalan, kao što bi to bila SF melodrama ili SF pornografija. Istorijski horor, vestern horor ili triler horor mogu se prepoznati izvan istorijskog, vestern, triler ili nekog drugog žanrovskog određenja. Emocionalni naboj i sadržina priče naprosto nisu poenta u kojoj možemo sa se suprotstavimo.

[Mica Milovanovic]

Sad molim da damo Lidiji da stigne već jednom do DOMAĆE NF (i njenog krepavanja).

Što ti je mlados'... Sve bi 'tela na brzinu... Samo polako, libe...
Deceniju po deceniju...

[zakk]

Ja nisam toliko zabavljen, jer razvodnjuju diskusiju a do čije poente još nismo stigli.

[zakk]

Što ti je mlados'... Sve bi 'tela na brzinu...

Pa dobro, sunce mu ljubim, ne mora od Kulina bana. Tako je moj profa matematike sve živo pričao od definicije preslikavanja, i ja redovno zaspivao...

[PTY]

Sad molim da damo Lidiji da stigne već jednom do DOMAĆE NF (i njenog krepavanja).

Što ti je mlados'... Sve bi 'tela na brzinu... Samo polako, libe...
Deceniju po deceniju...

naravno, dragi moj... sistematski i temeljito, kažem ja, pa kome volja da sa mnom dogura stotu...  

[Kastor]

Kome još treba zaključak, muljaj samo u krug.
Me likes it.  

[PTY]

Što ti je mlados'... Sve bi 'tela na brzinu...

Pa dobro, sunce mu ljubim, ne mora od Kulina bana. Tako je moj profa matematike sve živo pričao od definicije preslikavanja, i ja redovno zaspivao...

od Kulina, nego šta.  


Ali, tebi u prilog: svaki glas razuma je dobrodošao a oksfordovi  citati pogotovo!

Nego, ja savršeno kapiram šta Ghoul hoće da kaže, ali najpre tražim zauzvrat istu uslugu. Samo, baja Ghoul je nevoljan makar i na sitne ustupke... sujetna zverka kakva već jeste...  

Elem, ja znam da on govori o umetničkoj nameri. Znam da govori o intentu, if you will... Kapiram da je njegov stav otprilike sledeći: Kronenberg je odlučio da napravi horor film pa je uzeo jedan klasičan sf mambođambo kao premisu za svoj horor film o fuziji čoveka i muve.

Što je okej, mislim, ja nemam problema sa takvim viđenjem svega ovoga.

Ali, zauzvrat, Ghoul treba da shvati kako je to ipak proizvoljna tačka gledišta.

Ili, još strašnije od toga – tek jedna od nekolicine validnih.

Pa zato moja tačka gledišta – iz koje tvrdim da je sve to simpa&kul ali da žanrovsku pripadnost, ipak, alas, određuje jedna daleko manje efemerna disciplina koja se svodi na prosto prepoznavanje i definisanje žanrovskih elemenata - isto pije vodu.

I know, I know... life'z the bitch...but, iz just the way the thingz are, my dear Ghoul.  

Nego, zakk.... ako dosadašnjim izjavama uzrokujem ovoliko kotroverze, čekaj samo da stignem do razloga za crkavanje domaćeg sf-a....

Trebaće mi bodigard, garant...  

[Mica Milovanovic]

Čini mi se da niste pažljivo pratili diskusiju ZS/Ghoul na odgovarajućem topicu...

[PTY]

Mi vrlo malo ZSa pažljivo pratimo....što je i razlog zašto ni u četresprvoj nismo ni mrvu suicidalni...  

[Ghoul]

Interesantno je kako je ghoul spreman da SF-u oduzme pravo da ima mali udeo u nekom delu, ali je zato dovoljno da se neko negde uplaši i da to odmah postane horor.

tako je, bobi! čim se neko negde uplaši, za mene je to horor!
baš me raduje kad vidim da si me najzad shvatio, i da pažljivo čitaš moje napise!
evo, baš malopre videh scenu iz nekog nastavka ŽIKINE DINASTIJE u kome herr žika iznenada uhvati prijatelja za rame dok ovaj čuči u mraku. 'jesi li normalan, hoćeš srčka da me strefi?!' viče ovaj, a ja se mislim: jebote, pazi ti ovo, pa i ŽIKINA DINASTIJA JE HOROR!

[Kler_Vojant]

Vidi se koliko je svrhoshodno diskutovanje o nečemu za šta si emotivno vezan,a tek kada je u pitanju biznis lupanja etiketa...
Ovu temu je razum odavno napustio.
[/list]

[zakk]

Čini mi se da niste pažljivo pratili diskusiju ZS/Ghoul na odgovarajućem topicu...

iz te diskusije je, nakon 30 strana, svako izašao sa svojim početnim zaključcima.

[Mica Milovanovic]

iz te diskusije je, nakon 30 strana, svako izašao sa svojim početnim zaključcima.

Tako je, ali smo u međuvremenu svašta saznali...

Inače, po pitanju učtivosti u obraćanju, prekjuče sam slušao japanskog ambasadora koji na prilično dobrom srpskom, u svakom slučaju boljem od nekih naših predstavnika, rekao da Japan pomaže Srbiju "ako bi se to tako moglo reći, jer je, u ovom trenutku, možda, nešto malo manje razvijena od Japana..."

[Kastor]

[PTY]

Dakle, u toj prvoj dekadi 20-tog veka, svašta novog i lepog se izdešavalo u našem omiljenom žanru.

Da bi bolje precizirali tu smelu tvrdnju, red je da kažemo reč-dve o žanru kao literarnom fenomenu.

Pa zato:

"Ljudsko uživanje u književnom delu potiče iz spoja osećanja novine i osećanja prepoznavanja."*

Eto.

To kažu Voren&Velek, a ja ovde samo prenosim, i to doslovce, pa još i u navodnicima, da ne bude zabune.

Takav sam čovek; kad me se klepne po ušima knjigom, jelte, ja se za knjigu smesta i mašim!

Nema tu boga!

Jeste da ja pričam potiho, uglavnom, jelte, ali vazda nosim nekakvu tešku knjigu u-za-se.

Zlu mi ne trebala, jelte.

Jer, da se razumemo, nikad se ne zna...

Svašta se desi živom čoveku.

Zato sam ja za biblijsku pravičnost: oko za oko, zub za...

Ko tebe knjigom, ti njega – isto knjigom.

I to debljom.

Pa još i dvaput.

tek da ne bude zabune.

Drugim rečima, V&V smatraju da ljudi uživaju u kontradikciji; daj mi nešto novo, ali, ujedno i u isto vreme, gledaj da ja, sirotan, nekako ipak skapiram o čemu ti to.  

Pa onda V&V dalje preciziraju da: "Žanr predstavlja, takoreći, zbir raspoloživih estetskih sredstava pristupačnih piscu i već shvatljivih čitaocu."*

Tačka.

Eto.

E sad, da mi se ovo sada ne izvitoperi u kojekakvo bla-bla-bla filozofiranje, da ja malko ipak obradim te citate.

U suštini, V&V kažu i savetuju piscima sledeće: imaš pristupačne elemente, imaš definisane obrasce, imaš prepoznatljive motive, imaš koncizne namere i intente – pa ajde sad, jadan, zagrej malko dupe na stolici i  napiši raji nešto interesantno.

Taj lep savet su mnogi pisci privili na nesebično im serce kano melem na koejkako ljutkastu ranu pa smo, samo zato, u prvoj dekadi 20tog veka, svi dobili masu lepih i kobajagi novih stvari.

Naravno, treba imati na umu i sledeće: "... knjige utiču jedna na drugu, podražavaju, parodiraju, preuobličuju druge knjige – i to ne samo one kojima sleduju strogo hronološki."*

a-ha.

Iz čega proizilazi da žanr živi i hrani se – knjigama.

Ili idejama iz knjiga.

Svako delo je bitno, makar bilo i totalno zanemarljivo u svojoj blesavosti: bitno je zato što proizvodi izvesnu reakciju.  

Reakciju u čitalaca i pisaca podjednako.

Svaki bogovetni žanr je - bar meni a jedino sam ja sebi bitna, da se razumemo - tek zbir tih i takvih prepoznatljivih reakcija.

Pa mi zato u prvoj dekadi 20og veka dobijamo sledeće klasike Zlatnog Doba:


* Rene Velek - Ostin Voren: Teorija Književnosti, str. 302+303.

[Bab Jaga]

Pitanje jednog ignoranta: a što ne može nešto biti istovrijemeno SF i horor (ili nešto- i nešto-drugo)?

[PTY]

Naravno da može, draga moja; ja to upravo i tvrdim.

Ne samo može nego i – mora.

To ti je nekakva vrst fuzije, draga moja: fuzija i njen produkt iliti rezultat.

Na primer, nešto kao fuzija Hrvatice i Srbina.

...

Opa.

Jezušmarijo! Ciknuće sad kojekakvi rvacki žanro'ski ćistunac.

Sunac ti jebem! Dreknuće nekakav ćiriličarski sirotan.

Ali, jebiga, narode - dac lajf!

Lajf olvejz fajndz d vej, ko što nam je poznato još od đurasik parka naovamo.

E sad... postoji mogućnost da sami žanrovi zdušno odbiju hibrida,  u skladu sa svojim inbred-deđenerativ rifleks... om.

A postoji mogućnost da sam hibrid odbije oba žanra, u skladu sa zdravom&razumnom mu procenom da niti jedan roditelj nije vredan bog zna kakvog dranja kolenske pokožice.

Tako da... trebaće nam ovde i malko metafizike, draga moja; nešto malko metafizike + tonu i po tolerancije.

Ali, ne brini – sve će to da ispadne na dobro.
Na kraju.
Ipak.
Verovatno.
Definitivno.

Ukratko: gde ima dobre volje - sve je moguće.  

[PTY]

Dakle, sa ovom prvom dekadom novog veka  – dekadom koja je ujedno i sam prag onog prelomnog i fascinantnog momenta u kom je žanr postao samosvestan pa time i svrsishodan – mi polagacko zalazimo u Zlatno Doba SFa.

Napomena: Zlatno Doba će dosegne svoj zenit tek sredinom veka a ovde tek malko solidificira temelje, i to sledećim delima:

1911 – F.W. Mader objavljuje Wunderwelten iliti Daleki Svetovi; u tom romanu, ljudska posada odlazi na brže-od-svetlosti putovanje a naš fizički univerz se najzad prostire u beskonačnost. Odredište je ništa manje do Alfa Kenatur pa mi zato razumno zaključujemo ovaj roman potencira c) varijantu SFa.

1912 – A.C. Doyle objavljuje The Lost World; taj roman ujedno i predstavlja zenit i konkretno imenuje obrazac "izgubljenih civilizacija", najzad stavljajući tačku na tu konkretno evoluciju – na celom belom svetu više prosto nema neistraženih mesta i vlasnici "uopštenog znanja" najzad postaju svesni te činjenice. Obrazac je iscrpljen i zvanično odložen u fijoku sa nazivom "beznadežno zastarelo – nema više, narode, sem kao parodija". Stavljamo ga zato pod ono e).

1914 – Arthur Machen objavljuje The Bowmen; štucav pričuljak što musavo kmeza nad neuspelim supružničkim odnosom SFa i žanrovske fantastike - ovde konkretno preko krajnje blesavo-mistične priče o kojekakvim zagrobnih hordama što uzimaju sebi za pravo da pomognu sirotoj britanskoj vojsci, jelte, i to baš u bitkici kod Aginkorta, jelte, i to baš u vidu nekakve luk-i-strela anahronističke zagraobne horde. jelte. Bljak. Ali, ta blesava priča je rezultovala stotinama vojničkih  "svedočanstava" o kojekakvim "viđenjima" kojekakvih "duhova" i "anđela" i skroz im slične metafizičke bratije, i to u toj meri da je sama priča postala neka vrst fenomena, i to vanžanrovskog, vanliterarnog i skroz paranormalnog fenomena. Zato je stavljam pod F).

1917 – gospoda iz Danske prave Himmelskibet (The Airship), donekle u čast fascinacije prvim cepelinima. Ovo delo (valjda) udara nekakve temelje nekakvoj spejs operi, sa svojom tematikom marsovske sveštenice koja najzad donosi mir ratom napaćenoj planeti, pa to stavljam pod a)

... a u proizvoljnoj fusnoti podvlačim da je 1910-te Marija Kiri objavila traktat o radioaktivnosti, Evans je iskopao ruševine Knososa, 1912-te su tri relativno poznata (sf?) pisca skončala na Titaniku, 1914-te je ubijen Ferdinand i počeo je rat, 1915-te je Ajnštajn objavio teoriju relativiteta, 1917-te su tenkovi najzad korišteni na frontu,                                                                                                 a 1919-te najzad razbijen atom, dok se mlađani Adolf Hitler uvlačio u Nemačku Radničku Partiju kao špijun.

Stvarnost je još uvek bila fantastičnija i užasnija i grozomornija nego što je sf to mogao da predoči.

Dakle, bio je to tek prag Zlatnog Doba.

[zakk]

Hej, a gde su Madame Blavatsky i drugari, i ostali Lemurijanci i Muani i Atlantiđani i ludila... ?!

[Mica Milovanovic]

Da ti tvoj glas razuma kaže nešto što već znaš, a za slučaj da rešiš da iz ništavila na papir staviš ova svoja razmišljanja...

Vodi računa o datumu kada su Velek i Voren napisali svoje delce, pa sameri i metafore...

Dodaj koju je teoriju relativnosti Albert objavio 1915...

[PTY]

Eh.
jeste.
kriva sam.
(Oduvale me digresije....  )

LM, narode, V&V su ovde preuranjeni nekih 30tak godina ili tako nešto... a pominjana Ajnštajnova teorija je, naravno, GTR, Generalna teorija Relativiteta...

No dobro, nije ovo ni izbila dovoljno sistemacki za nekakav papir ili išta slično... ovo je više onako, neobavezno... ima valjda boljih za papir...

(Ako nema... we r doomed...   )  

[PTY]

nego, idemo mi malko dalje.

U drugoj dekadi 20tog veka, "uopšteno znanje" je, najzad i neumitno, temeljito redefinisano najupečatljivijim manifestacijama progresa.

Urbani ambijent + masovni transport + galopirajuća primena pristupačne nauke u svakodnevnom životu rezultovali su izvesnom žanrovskom drskošću.

Žanru više nije bilo dovoljno da i dalje samo uvijeno preti ili fantastično upozorava; žanr je procenio da je najzad došlo vreme da malko ubeđuje.

Da postane onaj koji oblikuje, takoreći  ; da postane verodostojan u svojim prikazima i značajan u svojim izrazima.

A za to mu je trebalo malko... kredibiliteta.

Za početak, žanr je trebov'o malko veću distancu od proizvoljnosti žilvernovske fantastike, recimo.
Malko više  armiranja sopstvenog tkiva opipljivom stvarnošću, recimo; svakodnevnim problemima i ljuckim traumama i uobičajenim trenutnim kojekakvim socijalnim trzavicama.

Znate i sami kako je: fantastična blebetanja jesu po pravilu vrlo zabavna ali retko kad su istinski... zahtevna. Jer, shvatimo: skoro svako ljucko biće reaguje na fantastiku ali daleko manji procenat zahteva od fantastike samo blentavi eskapizam i ništa više.
Jer, ljudi su u suštini čudne zverke, sve i kad nisu očigledno i dokazivo kognitivna bića; fantastičarska proizvoljnost ipak smara, na mlooogo duge staze.

Baš kao što bi prosečnog čoveka smorilo i stalno ždranje isključivo kolača.

Kolači danas pa kolači i sutra pa kolači svaki božji dan u svakoj gospodnjoj nedelji svakog bogovetnog meseca!

Pa mislim,  jadan čo'ek bi  prosto poželeo i zlatom platio suvu koricu bajatog lebca, tek da spere sa jezika tu odvratnost preterane slatkoće.

Plus, čoveku je trebalo nešto prepoznatljivo da se sa tim poistoveti.

Čoveku je trebalo malko socijalne i umetničke relevantnosti.

Eto.

A da bi siromaj čo'ek to od žanra dobio, žanru je trebalo prvo malko samosvesti.

Pa zato, kada je 1920-te raja suočena sa Čapekovim R.U.R.om, raja je ladnjaka progutala svu tu premisu o Čapekovim robotima jerbo su oni bili u stanju pobune.

Mislim, alo, sirotani su pribegli štrajku i pobuni za svoja prava, bre!
Čapekovi roboti su bili ne samo stvarni nego sabraća, bre! Napaćena sabraća!
Ne tamo nekakav Kraken-zajebant što iz čista mira potapa brodovlje i jede sirote mornare nego robot, pošten robot, robot radnik&sapatnik, necenjen i potcenjen i skroz-naskroz nepravično obespravljen!  

Najzad, žanr je ponudio ideju sa kojom se  prosečan vlasnik uopštenog znanja mogao identificirati.
Shodno tome, sama ideja je smesta postala plauzibilna; u RURove robote je bilo lako poverovati jerbo su bili sabraća što pate od iste socijalne nepravde.

Žanr je najzad iscedio iz sebe nešto malko plauzibilnosti, i to od one sofisticirane vrste kojoj nije svrha da isključivo zabavlja nego da prvenstveno komunicira.
I baš kao što je Čapekov robot bio verodostojan - zato što je imao svrhu  i nameru – tako je i Golem postao verodostojan.

Žanr je - posredno, naravno – najzad otkrio svoju svrhu i svoj lični i personalni razlog postojanja: otkrio je kako je njegova sudbina da komunicira sa vlasnikom uopštenog znanja.
Da mu iskreno kaže sve što mu na srcu leži kano kamen u bubregu.
I da ga donekle zabavlja usput, da, jeste, naravno, ali to je sad prestajao biti isključiv prioritet.

Prioritet je postala relevantnost.

Socijalna i duhovna i umetnička relevantnost.

I baš kao što i golem prolazi kroz transformaciju oživljavanja iz gomile mrtve i pečene gline, tako je i žanr najzad počeo svoju transformaciju od gomile neživih slova do kognitivne, relevantne Reči.

[Mica Milovanovic]

Dosta ti dobro ide, ali nemoj zaboraviti da postoji i ona američka struja, koja počinje od opštih časopisa tipa The Argosy, gde SF postaje sve više prisutan krajem 1890-tih...  Tamo nastaje lagana literatura... scientific romances... Časopis All-stories ti je tipičan primer... Gernsbek je već odavno prisutan u različitim časopisima... Ta linija se dosta razlikuje od evropske, a biće osnova za razvoj SF-a kakvog ga danas znamo...

[PTY]

Otkrivam kako je svaka dekada eksopnencijalno zahtevnija... sad ima da žongliram ne samo prozu nego i film i strip i kojekakve magazine  i faznine pride...

A baji Gernsbeku ima da posvetim CEO post... a i trebaće sav venom  ove kultivisane viperide da vam dočara kontradikciju tog fenomena rodonačelnika & kancerozne mutacije istovremeno...

Biće to glanc iscrpljujuće, i za mene a i za vas, slutim.... ali mora se... jer upravo je razumevanje Gernsbek-fenomena neophodno za argumentaciju tvrdnje u naslovu topika...
 

[PTY]

Dakle, Gernsbek:

Lični i personalni Gernsbekovi detalji ustranu – koga zanima, saznaće guglanjem a koga ne zanima, nek' nam i dalje srećno&zadovoljno služi u svrhu zdrave fandomske sprdačine - mi ćemo ovde da malko procenimo Gernsbekov doprinos žanru i književnosti uopšte.

E sad, budimo iskreni - ono potonje je maltene zanemarljivo, pa nema ni potrebe da se time smaramo.

Ali ono prvo... ah, ono prvo.

(Ima jedna straaaaaara latinska poslovica koja nas i dan-dan efektno teši tvrdnjom da zloupotreba neke stvarce nije sama po sebi dokaz da se sirota stvarca ne da pravilno upotrebiti. Savetujem vam da to u sebi ponavljate, k'o mantru...   )

[PTY]

Dakle, Gernsbekov uticaj na žanr je ogroman.

Tačka.

Na kraju krajeva, imamo danas veoma prestižnu nagradu koja neguje uspomenu na tog čoveka; ali, nemojmo ni za tren smetnuti sa uma da tu nagradu zaslužno dobiju samo oni koji – valjda nekakvim novumom brisanja memorije – uspeju da prebole, prežive i prevaziđu uticaj samog Gernsbeka.


To vam je valjda nekakav paradoks ili tako nešto...
...skoro pa bona-fide novum...  

no dobro, da se vratimo temi:

Gernsbek vam je, u svojoj suštini, bio amater.

Primarno i originalno.

Uvek i u svemu.

Nema vam tu nit' sumnje nit' dileme.

Sve što je taj čovek ikada uradio bilo je – amaterski.

Što samo po sebi i ne bi bilo toliko bolno&očajno, da ujedno nije bilo i – diletantski.

Gersbek je imao svoje prste u svemu, pa tako i u žanru.
Bukvalno.
Bio je u radio-amaterima i teve – amaterima, bio je u svim medijskim aspektima - od ranih magazina do rane televizije, od ranog pisanja do ranog objavljivanja - Gernsbek je uvek bio svuda.

1925-te je i objavio i sopstvene pisanije, (naravno... ko bi drugi ikad to i objavio... ) nejmli, objavio je Ralph124C 41+.

Da se razumemo, pričuljak mu je bio smislen koliko i naslov, ali...čeknite malo, ljudstvo, ej...! taj naslov je zapravo... igra reči!

O jeeee.  

Već tu i već time možete ladnjaka da premerite svu dubinu Hjuga Gernsbeka.

(te iste godine objavljen je i Kafka, posthumno; tek da izvesnoj raji dublje zarijem nožekanju u srce + malko okrenem sečivo u rani, manirom proizvoljno-digresionog nanošenja bola.)  

[PTY]

e sad, neko dobrostiviji u namerama i tolerantniji u poimanju sveta uopšte, tvrdiće vam kako je Gernsbek udario temelj nečemu što dobronamerni ljudi eufemizmom krste kao "scientific romances".

Naravno, ostavljam na volju ljudima da sami procene, nakon što mene ovde dočitaju: budući da sam ona koja jesam, budući da iskreno i iz dna duše prezirem komunikaciju eufemizmima, budući da su meni "lake žene" tek naprosto droce, a "malko zaostali u umnom razvoju" su mi tek ritardi i budalčine - ja vam ovde neuvijeno tvrdim sledeće: ono što je Gernsbek poklonio žanru – a to konkretno i sama priznajem i od toga zaista ne bežim, iako me na momente zdravo užasava – jeste sledeće: Gersbek je udario temelje žanru kao pop-kulturnom fenomenu.

Ne literarnom.
Ne književnom.

Pop-kulturnom.

Znači, još tamo u onoj maltene amorfnoj, blob-lajk, proto – fazi, žanr je trasiran i plasiran i definitivno lociran kao izvesna popularna sub-kultura.

Taj konkretno profil može se definisati književnom teorijom upravo koliko i ... kvantum fizikom, recimo.
Ne više.
Ali ni manje, bogumi!  

Jerbo, ako to još niste znali -  ima ljudi kojima i to polazi za rukom, da se razumemo; to su verovatno isti oni ljudi koji uspevaju da zapremninu sopstvenog tela izmere i premere i definišu... amperima.

Mislim, alo! Fantastika je ovo, ipak...

Sve je moguće!  

Pa je zato i moguće da se "fantastičnost" iskoristi kao kredit za vaskoliku imbecilnost... ne mnogo, da se razumemo... tek dovoljno da ceo jedan literarni žanr postane sinoniman sa izvesnim stanjem ljuckog duha, šire poznatim kao imbecilnost. *

Drugim rečima, izđikljalo se tako, narode moj, prozu koju je samo piščeva sirota majka mogla da čita i voli.
I par komšija, uglavnom osmogodišnjaka.
I tušta&tma življa koje ceo život ordinira isključivo na tom nivou.

0djednom, granica više nije bilo. Čak ni vaskolika nebesa nisu uspevala da ograniče ovaj konkretno fenomen u kom je sve, naprasno, SVE postalo moguće.

svaka proizvoljna bedastoća je ovim dobila plodno tle da se u isto ispljune.

I, bogami, ne samo da se svaka ispljunula nego je i jebeno niknula.

I kasnije izrodila koješta.  

To koješta je vrlo retko imalo veze sa pismenošću, još ređe sa iole prepoznatljivim kognitivnim sposobnostima u humanida, nekmoli čoveka kao takvog.

a ponajmanje je imalo veze sa književnošću uopšte.

E sad; sa tim se treba pomiriti.
I treba se sviknuti na život pod tim teretom.

Jebiga, znam da nije lako ali... preživeli smo udarac majmunolikog pretka Darvinove evolucije... pa valjda ćemo nekako preživiti i ovo...


* ovaj konkretno detalj biti će vrlo relevantan... kasnije.  



PS. Tokom dugih i plodnih razgovora sa sebi sličnim dušama, iskopala sam mnogo razloga i uzroka gore navedenom fenomenu, to od invazije kradljivaca mozgova pa sve do lartpurlartizma kao takvog... priznajem, niti jedan od zaključaka nije bio niti dovoljno argumentovan niti dovoljno zadovoljavajuć da ga uopšte i iznosim ovde... pa ću vam zato ostaviti na volju da sami, kontemplacijom i penenticijazmom, dosegnete adekvatne zaključke. Ja lično sam, naravno, odavno odustala.

[PTY]

Na sreću, sad ulazimo u tridesete godine 20-og veka i tamo nalazimo čoveka koji je istinski rodonačelnik žanra.

Literarnog žanra.

Njegovo ime je John W. Campbell Jr.

1937-te je postao urednik uticajnog magazina Astounding Stories; prvo što je uradio bilo je preimenovanje tog magazina u Astounding Science Fiction i tako će to i da ostane tokom celog Zlatnog Doba SFa, sve tamo do 1960.

Elem, ovo vam je baja o kom zaista vredi precizno i potanko raspredati.