Radionica 4 - april 2011 - PRIČE, rezultati i komentari

[Boban]

Pošto je Plut prošli put rekla da voli da čuje zašto neko nije glasao za nju, reći ću nešto detaljnije o njenoj priči.
Najviše me je odbilo što ja nigde ne vidim niti uljeze, niti nomade. Dakle promašena tema.
Plutica dobro piše, samo je tema ove priče za nekoga poput mene pomalo dosadna. Deluje mi pomalo rasplinuto.

To ti je Stevina škola; ali to je stil života; pričaš jedno, misliš na drugo, odnosi se ko zna na šta, asocijacije umrežene na uvrnut način, potpuno drugačija vizija bitnih detalja u postavci... Kada bi nas sve, svih osamnaestoro doveli ispred neke zgrade i tražili da opišemo šta vidimo, tu bi se pokazale sve razlike; neko bi zapazio stil arhitekture, neko trošnost fasade, nekome bi upali u oko neoprani prozori ili napuklo staklo na trećem spratu levo, neko bi video odškrinuta vrata, neko pobrojao gde ko proviruje kroz prozore, nekome bi prvo pala u oči pseća govna u podnožju... jednostavno, ljudi su različiti i to je u redu, ali kada pisci nisu dovoljno formirani, ne umeju da svoju viziju nametnu čitaocu, da uvuku čitaoca u svoju tačku gledišta već drljaju malo tamo, malo ovamo i u takvoj postavci karakteri koji su po nečemu slični lakše se pronalaze i prepoznaju. Ali tu nedostaje spisateljska tehnika. Pisac uvek ima širu viziju svog dela od čitaoca i kada bira koji će segment predstaviti ili kojim redosledom, bira i na kakav će prijem naići, drugim rečima, ako je pisac opsednut arhitektonskim dostignućem pomenute zgrade, a mene boli kurac za to, mora svojim pristupom i opisom, nekom zanimljivom dosetkom (recimo: prvu kuću ovakvog stila imali su građani Beča u XVIII veku ili: u podnožju upravo ovakvih prozora Džek Trbosek je rasporio svoju prvu žrtvu) da mi privuče pažnju.
Plut to ne radi. Steva to ne radi. Oni se dovate nečega i drljaju o tome na sebi interesantan i svojstven način i ko se u tome našao, našao, a mi ostali možemo da se uvatimo za uši pa da igramo.

Kada ste pisac početnik i očigledno neizgrađenog stila i kada slušate glasove onih koji vam komentarišu priču, treba manje da vas zanimaju oni koji vas hvale jer su se oni pronašli sami od sebe (kao Radmilo bivši vojni službenik u Džekovim pričama s vojskom sa donje strane), treba pomno da beležite šta vam govore oni kojima se ništa nije dopalo jer je vaš cilj nije da imate nekoliko poklonika, već da naučite da pišete i o stvarima koje su različite od vašeg iskustva, opredeljenja i verovanja. Ako ne verujete u Boga i hoćete da izvrnete ruglu verovanje u Boga morate prvo da stvorite lik koji će nas ubediti da veruje u Boga pa ga tek onda urušiti.

[scallop]

Šta sam sad? Bivši vojni službenik? Koji si ti trajni tupan.

[Mica Milovanovic]

Ne bih mogao da se složim da na radionici primarna tehnika.

Ja ne ocenjujem ni ideju ni tehniku. Ocenjujem ukupni utisak koji priča ostavlja na mene. To je kombinacija svega. Priča, naravno, mora da pređe određeni prag pismenosti. Kamen je daleko od jezički savršene priče, ali nije ni nepismen.

[Josephine]

Ne znam, Mićo. Mene su Boban i celokupna sinoćnja konfliktna situacija zbunili.

Na Živkovićevim radionicama su nam rekli da oni uče zanatu, tehnici, stilu. Da to nisu književne radionice (iako su tako nazvane) već radionice stila.

Kada smo došli u situaciju da se velikom piscu poručuje da "sedi da piše", tu nešto nije u redu. Ideja ne može da se uči, stil može. Ne pričam o svima, pričam o svom novom pogledu na stvari i činjenici da ću promeniti način glasanja od sledećeg kruga, sve u duhu učenja, a ne konkursnog ocenjivanja.

[Stipan]

Pričam o svom novom pogledu na stvari i činjenici da ću promeniti način glasanja od sledećeg kruga.

Valkire određuju ko umire u borbi.

[scallop]

Ko je rekao da je tehnika primarna? Ona se samo najlakše primećuje, a ukupni utisak je individualan i disperzivan. Ni taj tvoj ukus se nije pokazao ovog puta. Nekada smo gledali ko je najbolji vrač pogađač. I bio si šef na tom planu. Sad deliš sedmo mesto.

[Albedo 0]

Nisam dao glas ni tebi - Valkiro!

BrunhilDa bre...

Kamen je daleko od jezički savršene priče, ali nije ni nepismen.

upravo...

[lilit]

Alebdo, nećeš valjda sam sebe da hvališ? 

[Stipan]

Pa boga mu! Bata i Boban imaju isti broj glasova! Ovo je kraj sveta!

[Josephine]

Valkire određuju ko umire u borbi.

Samo u ličnom univerzumu.

Ko je rekao da je tehnika primarna? Ona se samo najlakše primećuje, a ukupni utisak je individualan i disperzivan. Ni taj tvoj ukus se nije pokazao ovog puta. Nekada smo gledali ko je najbolji vrač pogađač. I bio si šef na tom planu. Sad deliš sedmo mesto.

Glavni argument za bitnost tehnike je što jedino ona može da se nauči na radionici, a ako smo već na radionici, onda bi trebalo da ocenjujemo i ono što se na njoj uči. No, kažem, ne može se uticati na glasače, zato ću ja promeniti način glasanja jer je Boban u pravu, po mom mišljenju.

I koje 7. mesto? Ko još misli da je ova lista pravi odraz snaga u stvarnosti? Ja ne, sigurno.

[Mica Milovanovic]

Moram da priznam da sam detaljno pročitao Bobanov post i da ima tačnog u tome što kaže da neiskusni pisci teško umeju da prenesu svoju viziju čitaocu.

Ali nije sve u prenošenju svoje vizije čitaocu. Ponekad, u kraćoj formi, sasvim je zabavno osloboditi svoj mozak i pustiti piscu da vas vodi lavirintima svojih asocijacija, gde se nekad i može zalutati, gde povremeno iskaču iz zidova čudovišta i slične stvari. Poetika kraće forme nije ista kao i novele, romana, itd.

I ne vidim gotovo nikakve sličnosti u tekstovima koje su do sada dali Plut i Steva na radionicu.

[Albedo 0]

Alebdo, nećeš valjda sam sebe da hvališ?  

Pa boga mu! Bata i Boban imaju isti broj glasova! Ovo je kraj sveta!

a zato ja jedini nisam boldovan na spisku

[Mica Milovanovic]

A kad smo rekli da je ovo radionica stila?

Ja ovo smatram kao radionicu koja ljudima pomaže da budu bolji pisci. Otkud ti ideja da "ideja ne može da se uči"? Upravo je to suština procesa: naučiti da u svetu oko sebe prepoznaš ono što može biti zanimljivo drugim ljudima.

[Stipan]

Sve ima svoju cenu, Bato.

[Albedo 0]

Čak i Boban mi daje do znanja koliko sam specijalan

[Josephine]

A kad smo rekli da je ovo radionica stila?

Ja ovo smatram kao radionicu koja ljudima pomaže da budu bolji pisci. Otkud ti ideja da "ideja ne može da se uči"? Upravo je to suština procesa: naučiti da u svetu oko sebe prepoznaš ono što može biti zanimljivo drugim ljudima.

Nismo rekli, ali online radionica tek ima ograničenja u odnosu na realnu. Mislim da ideja ne može da se uči, može da se inspiriše ali ne i da se uči.

Ali Mićo ne vidim poentu ove rasprave. Iznela sam lični stav, napisala da se slažem sa Bobanom i da ću glasati drugačije jer sam videla posledice glasanja za ideju ili "celokupni utisak" i ne sviđaju mi se. Naravno, jedan od glavnih kriterijuma će mi i dalje biti ispunjenost zadatka u tematskom i stilskom smislu. To je sve.

[Albedo 0]

Naravno, jedan od glavnih kriterijuma će mi i dalje biti ispunjenost zadatka u tematskom i stilskom smislu. To je sve.

reče žena koja je promašila temu...

[Stipan]

Nije ona promašila temu, samo suviše je ličnoga unela u priču. Barem je meni to smetalo.

[Mica Milovanovic]

Scallope,

i ovde pomalo preovlađuje razmišljanje da priča mora biti precizna, laka za razumevanje, da se može pročitati iz cuga i odmah shvatiti. Ima ljudi koji kod komentara to potenciraju - da se nisu vraćali na priče, da su ih odbacivali, jer nisu shvatili, itd. Ja na to ne mogu da pristanem i dok je tako razlikovaće nam se pristupi.

Možete me nazvati staromodnim, ali bojim se da nam sve više stavove o književnosti određuju ljudi koji nemaju strpljenja za nju.

[Josephine]

Možete me nazvati staromodnim, ali bojim se da nam sve više stavove o književnosti određuju ljudi koji nemaju strpljenja za nju.

Meni se čini da se ne mogu u nekoj forumskoj radionici određivati stavovi o književnosti. Posebno ih ne mogu određivati anonimusi. Određujete ih vi i slični vama Mićo, pa mi se čini da nema mesta strahu...

[boki77]

-У радионици има и биће улизивања. Не само јер је то нечији начин живота, него и зато што се тако стичу некакви поени, шта већ.
Елем, од таквих не треба узимати било какву критику. Све што раде - раде да би били виђени од својих, или од других.
Бобанова прича је лепо написана, али постоји разлог зашто се нашла на месту на ком је. Други пут је читам, јасније је опажам, али ме не увлачи. Има атмосферу, али нема "нешто" што би ме натерало да јој дам глас. Стипан је, рецимо, гласао за причу и сам рекавши да не зна зашто. Књига лепо опажа своје постојање и судбину, али то је све што постоји. Нема обрта, прича је једнолична.
Дакле, додатно време за писање, Бобане, је моја препорука јер мислим да ова радионица то заслужује; сумњам да си увек завршавао своја дела брзо (гле ПС), али лично бих волео да прочитам нешто што ће ме оборити (уосталом, да ли би било логично да прича остане истог квалитета, а да се на њој радило дуже?!). Ако то можеш у пар десетина минута - ок, али из последње две радионице стоји да не можеш.

То је моје мишљење.

[Boban]

Tu dolazimo do poente.
U momentu kada meni padne na pamet izuzetna ideja, mojim stilom napisana, biće sjajna priča.
Ja mogu da pišem ni o čemu i da to ima ponekog čitaoca, ali tek zbir svega: stil, pristup, ideja... daju dobru priču.
Može se učiti kako se ideja postavlja, razrađuje, poboljšava i realizuje, ali ono što primarno nedostaje ljudima koji učestvuju na ovoj radionici jeste elementarna pismenost i stil, lakoća pripovedanja... a o čemu, pa svakome može da padne izuzetna ideja na pamet. Budite spremni da iz nje izvučete maksimum; vežbajte tehniku pisanja.

[boki77]

Kada ste pisac početnik i očigledno neizgrađenog stila i kada slušate glasove onih koji vam komentarišu priču, treba manje da vas zanimaju oni koji vas hvale jer su se oni pronašli sami od sebe (kao Radmilo bivši vojni službenik u Džekovim pričama s vojskom sa donje strane), treba pomno da beležite šta vam govore oni kojima se ništa nije dopalo jer je vaš cilj nije da imate nekoliko poklonika, već da naučite da pišete i o stvarima koje su različite od vašeg iskustva, opredeljenja i verovanja. Ako ne verujete u Boga i hoćete da izvrnete ruglu verovanje u Boga morate prvo da stvorite lik koji će nas ubediti da veruje u Boga pa ga tek onda urušiti.

Амин. Текст који смо видели (Договор) толико не показује верника... старији верници не постављају себи таква питања, довољно је провести једно поподне са њима и видети какви су... писац је писао о нечему што не познаје.

[Josephine]

Ma evo, bre, preduprediću sve buduće komentare i reći ću javno da se ulizujem Bobanu, da obožavam njegovo dupe i da volim posao speleologa.

A onda ću da kažem da smatram da ova radionica funkcioniše zato što se veliki trude za male, pišu zajedno sa malima i izlažu se "riziku" da prođu lošije od malih iz raznovrsnih razloga. Izlažu se i riziku da se tu odmah pronađu kojekakvi da "savetuju", "preporučuju", "voleli bi da se oduševe" i sl.

Ova radionica služi da se od velikih uči, a ne da im se bilo šta preporučuje ili im se na nos nabada mesto na kom su se našli. Apelujem da se to poštuje, jer ako veliki izgube interesovanje za učestvovanje - ništa od cele priče.

[Boban]

Vas dvoje treba zaglaviti u liftu i zaboraviti...

[Josephine]

Kada ste pisac početnik i očigledno neizgrađenog stila i kada slušate glasove onih koji vam komentarišu priču, treba manje da vas zanimaju oni koji vas hvale jer su se oni pronašli sami od sebe (kao Radmilo bivši vojni službenik u Džekovim pričama s vojskom sa donje strane), treba pomno da beležite šta vam govore oni kojima se ništa nije dopalo jer je vaš cilj nije da imate nekoliko poklonika, već da naučite da pišete i o stvarima koje su različite od vašeg iskustva, opredeljenja i verovanja. Ako ne verujete u Boga i hoćete da izvrnete ruglu verovanje u Boga morate prvo da stvorite lik koji će nas ubediti da veruje u Boga pa ga tek onda urušiti.

Амин. Текст који смо видели (Договор) толико не показује верника... старији верници не постављају себи таква питања, довољно је провести једно поподне са њима и видети какви су... писац је писао о нечему што не познаје.

Ja sam poverovala u lik starca, izgledao mi je uverljivo i verodostojno. Ako je Plut pisala o nečemu što ne poznaje, ja sam čitala nešto što ne poznajem, pronašle smo se. Plut makar ima svoju publiku.

[boki77]

Vas dvoje treba zaglaviti u liftu i zaboraviti...

Ту долазимо до поенте

[Stipan]

Boki pozivaš se na mene, ali nisi u pravu. Ja sam znao zašto dajem bod toj priči, ali nisam znao kako to da objasnim.
Ispravio sam se kada sam saznao ko je autor. Hoću li biti proglašen ulizicom ako kažem da je Boban veliki majstor?
Jednostavno, osetio sam da je to pisao neko ko je svetlosnim godinama ispred mene u pisanju.

[boki77]

Ja sam poverovala u lik starca, izgledao mi je uverljivo i verodostojno. Ako je Plut pisala o nečemu što ne poznaje, ja sam čitala nešto što ne poznajem, pronašle smo se. Plut makar ima svoju publiku.

Хоћеш да нормално/цивилизовано разменимо реченицу две? Ево нешто од мене.

Кад пишеш о нечему што не знаш/немаш искуство, можеш да се оклизнеш на било шта. То је једно од почетничких правила. То како атеисти перципирају теисте је толико различито од онога што они јесу, да не знам одакле бих почео са појашњавањем. Старији верници се не питају о постојању БОГА.

Е сад, уместо препуцавања или шта ти знаш, дилетанту - иди и проведи неко време са верником старијим од 60 година и увери се.

[Josephine]

Evo civilizovane rečenice i od mene (kao i uvek): u mom referentnom sistemu Plut se nije okliznula.

[boki77]

Evo civilizovane rečenice i od mene: u mom referentnom sistemu Plut se nije okliznula.

Ок. Имаће публику од људи који нису верници.

[boki77]

Pa, evo ovako :


OTPORNA NA VATRU
Ne znam ni sam šta me je osvojilo u ovoj priči, ali definitivno sam odlučio da joj dam bod. Mistika, alhemičarski ćiribu-ćiriba... Nešto od toga, valjda.                         
1 poen

Ниси улизица, Стипане.

[Stipan]

Otporna na vatru — Boban
Za ovu priču sam rekao da ne znam ni sam šta me je osvojilo, ali sam joj dao bod. Sad znam. Odlučila je ruka majstora.

A ovo sam napisao po objavi autora.

[lilit]

Evo civilizovane rečenice i od mene: u mom referentnom sistemu Plut se nije okliznula.

Ок. Имаће публику од људи који нису верници.

Uh, ali ovo je potpuno wrong u mom sistemu bilo čega. To što je neko vernik ili nije vernik, ne bi trebalo da ima uticaja na literaturu. Ja nisam vernik, a ono što mi smeta kod Plut je nedostatak zanata, odnosno, sama zamisao nije loša koliko je loša realizacija.
Btw, prosto ne mogu da zamislim kako to izgleda kad ti se nešto dopada zbog vere ili nedostatka iste.  

[Суба]

То је зато што ниси верник. Врло једноставно.

[scallop]

Ne znam, Mićo, gde se nismo razumeli, a meni se čini da jesmo. Evidentno je da radionica najpre pokazuje rezultat tamo gde je pomeranje najvidljivije, a to je rukopis. Sa kompozicijom se još batrgamo, pojedine komponente se neravnomerno postavljaju, u par priča se insistira na horor elementu jer se to "danas traži". Lako i brzo čitanje je skoro pa imperativ i tu ćemo uvek gubiti na lepoti, a lepote se ne sme izgubiti na račun brzine čitanja. Da, taj ceh ću ja najčešće platiti, i Bobanov lep ispis će platiti svoj obol.

Međutim, ja vidim i pomeranje u tom pravcu. Anomanderu sam pre godinu i kusur poručio da je skoro izgubljen slučaj zbog "prepričavanja", danas je u gornjoj polovini. Stipan je prestao da se ači i videćete sledeću rundu. Ideje su i dalje u magli kao da ih čuvamo za pekmez. Naprimer, Sintetik će imati više naknadnih obrazloženja, nego hintova u samoj prii, ali i to je izlečivo. Malo strepim da njegova scenaristička rečenica ne zataji kad bude ozbiljno shvatio zadatak. Plut sam već poručio kad će postati dobar pisac - kad prestane da se boji onoga što piše. Zato mi je Aksentije sličan Tanaskoviću, a tako malo fali da bude potpuno njena priča. (Malo mi je gnja što čak dve priče pišu o impresijama matorog čoveka.) Mims nas je malo zanemarila i očekujem u sledećoj rundi veliki povratak.

Ako bih želeo nešto posebno da napomenem, onda je to motivacija pisca. Budući da već ne može da bira temu, pisac je obavezan da pronađe motivaciju koja će ga navesti na pisanje. Bez toga ćemo obavezno utrčati u stereotip. To je malo teže postići kod zadatih tema, ali iz sopstvenog iskustva znam da sam neka svoja najbolja istraživanja realizovao u zadacima kojima sam se protivio. Naprosto, pobediti sebe je najbolji izazov. Čini mi se da je to u ovoj radionici postigao Ivica.

[boki77]

Btw, prosto ne mogu da zamislim kako to izgleda kad ti se nešto dopada zbog vere ili nedostatka iste. 

Онда се нисмо разумели (најблаже речено).
Ако пишеш о верницима, мораш да знаш њихов начин размишљања. Мени Плутина вера или невера није проблем, него непознавање верника и њиховог начина размишљања. Атеиста мисли да се верник преиспитује на одређени начин, и то је невоља. Верник то не ради ни изблиза колико атеиста мисли, а посебно не старији верник.

Замисли да кренем да пишем о Бушманима, и у лику једног младог бушмана опишем 20годишњег Европљанина. Јеси гледала Беверли Хилс или сличне америчке серије, где 30годишњаци глуме 15годишњаке? Је ли ти било уверљиво?

[lilit]

Ma to je OK, mislim, oko uverljivosti, ali to nema veze da li si vernik ili nisi. I sama imam problem s uverljivošću te priče, a ne znam nikoga ko je manji vernik od mene. 

[boki77]

Kanda se razumemo. Govorimo o veri lika, ne Plut.

[lilit]

Aman zaman, pa naravno. Kakve veze ima vera by Plut sa njenom literaturom? mislim, ja pojma nemam ni kako kod nje stoje stvari , a i ne zanima me. Priča me zanima.

[Albedo 0]

pa dobro bre, ima li koja autorka da nije pisala o njanjavim šonjama? Sve neki rođeni stari, umiru vijekovima, jednom izrasle sesi...

[scallop]

Aman zaman, pa naravno. Kakve veze ima vera by Plut sa njenom literaturom? mislim, ja pojma nemam ni kako kod nje stoje stvari , a i ne zanima me. Priča me zanima.

Isto ti je sa bakterijama i virusima, a da o par-nepar sistemu i ne govorimo. Fikcija ima tu nevolju zato što uvek postoji sloj čitalaca koji ugrađene motive poznaju bolje od pisca. Ili se pisac skanjera da bude suviše naučno ortodoksan, pa je makslilarni sinus nešto iz matematike.

[boki77]

Lilit, sta bese tvoja poenta?

[angel011]

Scallope,

i ovde pomalo preovlađuje razmišljanje da priča mora biti precizna, laka za razumevanje, da se može pročitati iz cuga i odmah shvatiti. Ima ljudi koji kod komentara to potenciraju - da se nisu vraćali na priče, da su ih odbacivali, jer nisu shvatili, itd. Ja na to ne mogu da pristanem i dok je tako razlikovaće nam se pristupi.

Možete me nazvati staromodnim, ali bojim se da nam sve više stavove o književnosti određuju ljudi koji nemaju strpljenja za nju.

Mićo, zar priča na radionici, na kojoj se uči pisanje, ne bi trebalo da bude precizna i laka za razumevanje?

Kako dati savet nekome za koga ne znam šta u priči 'oće, a s obzirom na popriličan nedostatak zanata, imam razloga da verujem da ni sam autor ne zna šta je zapravo hteo?

Inače liči na ono kad je mojoj drugarici na učenje klizanja neka nadobudna mama dovela detence od tri godine koje još ne ume propisno ni da hoda i koje je tih sat vremena provelo uglavnom sedeći na ledu.

[lilit]

Lilit, sta bese tvoja poenta?

Poenta je ta da ne mislim da čovek nužno mora biti vernik da bi spoznao da glavni protagonista iz Plutine priče pada na nivou vere (odnosno, sama karakterizacija zamišljenog lika je problematična). Takođe, ne slažem se s tvojom izjavom da će publika ove priče biti isključivo nevernici, zato što ne mislim da su oni po difoltu operisani od poznavanja pitanja vere.

[SuperSynthetic]

 Prvo! Mislim da je bolje da radionica bude on line nego u živo. Radimo sa tekstom. Ne sviramo zajedno pa da probamo scenski nastup i ocenjujemo jedni druge.
Drugo, treće i četvrto... Koji sam kurac počeo sa - Prvo!?-
Mića je glas razuma. Hedonista sam. Ne volim da čitam priču kao da je udžbenik. To sam samo ja.
Bila juče American Beauty na tv. Svidela mi se. Ranije sam gledao film sa očekivanjima, jer nosi etiketu nekoliko oskara. Očekivanje i nadanje. Dva pojma. Dobro je kada se čitalac nada dok čita. Ne valja kada očekuje.

[boki77]

Lilit, sta bese tvoja poenta?

Poenta je ta da ne mislim da čovek nužno mora biti vernik da bi spoznao da glavni protagonista iz Plutine priče pada na nivou vere (odnosno, sama karakterizacija zamišljenog lika je problematična). Takođe, ne slažem se s tvojom izjavom da će publika ove priče biti isključivo nevernici, zato što ne mislim da su oni po difoltu operisani od poznavanja pitanja vere.

Углавном јесу, али мисле да нису. Али то је друга тема.
Проблем је што си учитала нешто што нисам рекао. Наведи где сам рекао да човек мора бити верник да би схватио причу? Рекао сам да је лик верника лоше приказан, потпуно нереалан, и ту га упоредио са Беверли Хилсом итд. Ако пишеш о верницима, мораш да знаш њихов начин размишљања. То сам навео.

Кад смо већ ту - зашто је теби лик био неуверљив?

[pokojni Steva]

Stipane, da li si i ti primetio kako se lenjir u profesorovoj šaci lagano premešta sa tvoje na... Moju glavu?

Bobane, kad te već zanima, pred tom arhitekturom bi gledao jedino kako da što pre zbrišem iz ekipe sa u 2 prsta podignutim ručicama, uvučem se unutra i vidim kakvi se golubovi legu na tavanu, da l' je pogled dobar kad se odigne crep. Ali opet, to je do životnog stila. Neki najviše vole vruće čvarke a neki nisu ni probali da okuse svežu kožuru jer im je gadno. Meni su gadne samo krvavice.

[SuperSynthetic]

 Vojvodina je umetnički drugi mentalitet od Beograda. Raspusno polje što bi Boban rekao. To se vidi i po vojvođanskoj muzičkoj sceni koja je nepoznata u Bgd. Novi Sad definitivno stiže. I LA je nekada bio selo u odnosu na NY.
Pazi, Beograd je najjači. To stoji.  

[pokojni Steva]

Elem, ovog Mitropolita bi trebalo pod hitno vezati za kajsiju. Štene bi da bude ker a jedva nogavicu dovaća.