Radionica broj 5 - maj 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Джон Рейнольдс]

Nisam stigao sve da pročitam pa nisam glasao. Moji favoriti, onako... Neki gore, neki u sredini. U svakom slučaju ne bi imali bitnijeg uticaja.

Komantare ću kačiti nasumično, recimo...

14. Nervoza

Ideja koja zahteva više od dozvoljenog broja karaktera, a sigurno i mnogo bolje pripovedanje. Saznamo mnogo detalja o samom događaju, ali se čitaocu trapavo saopštavaju činjenice o svetu gde se ovo događa, što je bitno za razumevanje priče. Ovako ideja ostaje nedorečena, svet tanak, priča neinteresantna. Ono što bi trebalo da bude vrhunac, euforija, kao da je prva i neispravljena verzija – reč "mene" pet puta upotrebljena u četiri rečenice pretposlednjeg pasusa.

11. LearzA

Pristojno napisano, zanimljivo. Nemam većih primedbi, osim što mi laser uvek deluje kao bezvezno oružje, tim više što bi mnogo efektnije bilo da devojku poružni dobri stari tkivokidajući metak. Dopadaju mi se komični momenti, možda nenamerni ali svakako efektni, kao i nihilističnost i cinizam glavnog junaka. Pripovedač prilično čvrsto vodi priču, ne rasplinjava se. Sigurno bih ovome dao bodove.

18. Nedorođen

Ovu pričicu bi trebalo skratiti, pa uz neki sintisajzer čitati kao pesmu u prozi gotičarkama i darkerima u nekom zamračenom klubu. Znate ono, svi uz svetlost sveća piju crno vino i svi su kao smrtno ozbiljni, konzumiraju mračnu umetnost. Ciljna grupa za ovaj šuplji "krv je tako moćna i tečna" artsy-fartsy. A ja kažem: Zeeeeev!

Dosad mi se učinilo da su priče sa sličnim motivima stavljene jedna do druge, možda je Boban namerno tako poređao. Možda mi se čini. One sa torture porn momentima su mi najslabije, neke zbog stila, ali uglavnom zbog nepotrebnog insistiranja na mučenju koje uopšte nije lako opisati a da ne izgleda kao prepričani torture porn film. Malo kasnije i o njima.

[Lord Kufer]

Snajperisti nedostaje suptilnije prožimanje binarnom dijalektikom na nekim mestima, recimo razgovor u TV sali. Prvi program - drugi program, nije dovoljno da prikrije nepotrebno nabudžen dijalog koji se tu događa, a zatim slično i na kraju priče. Razgovor s upravnikom je bolje urađen, a mogao je i još bolje, da se održao grafizam prilikom opisivanja upravnika. Ovaj grafizam bi prijao i na drugim mestima. Ima nešto u ovoj priči što me je podsetilo na Bakića, valjda tamo gde je pisac dosledan osnovnoj ideji i gde je ritam ujednačeniji

[Lord Kufer]

Schwarzer Donnerstag Priča pada tamo gde god je pokušaj da se stvar objasni. Taj deo je najslabije izveden. Naročito na kraju. Početak je najbolje urađen u akcionom smislu, mada je trebalo izbaciti prošlo vreme u nekim rečenicama i koristiti sadašnje. Ubacivanje Hitlera i Mein Kampfa na kraju je najgore od svega, jer pokušava da ukrade ono malo pažnje koja je ostala čitaocu posle nepotrebnih manipulacija navodnim razlozima koji pokreću ubicu – prilično neinventivan razgovor policajaca.

[Lord Kufer]

Slažem se s Milošem u vezi s Learzom, upad na kraju je nedovoljan da bilo šta pojasni. Takođe, i laser je slaba zamena za grmljavinu kolta ili Desert Eagle (John), pošto cela stvar miriše na Divlji Zapad. Nedostaje suštinski element karaktera ovog opakog krateža, i to zbog toga što je previše prikriven nasilnim i nepotrebnim psihologizovanjem. Trebalo je da se lik poigrava a ne da u sebe primi tu jeftinu, nabeđenu zlobu svojih ,,žrtava". Nejasno je i to što ima tačno određene žrtve od svog poslodavca, ali isto tako, skoro bez razlike, i sam bira koga će da ubije. Ovo je slabo mesto u priči, jer ako treba izvesti naručeno ubistvo, onda treba da bude i neki plan da se to dogodi, a ne da kao buldožer poruši čitavu nastambu.

[Джон Рейнольдс]

Ovo je slabo mesto u priči, jer ako treba izvesti naručeno ubistvo, onda treba da bude i neki plan da se to dogodi, a ne da kao buldožer poruši čitavu nastambu.

Meni je to baš dobro, za lika takav kakav je. Nije mi teško da zamislim da ga u suštini i nije briga na šta će sve da izađe, pa se tako i ponaša.

[Lord Kufer]

Nedorođen je na nekim mestima dobar, uglavnom ritmički, ali je takođe i nejasan. Da je dosledno urađen kao pesma u prozi i bez pojašnjavanja, bilo bi mnogo bolje.

[Lord Kufer]

Ovo je slabo mesto u priči, jer ako treba izvesti naručeno ubistvo, onda treba da bude i neki plan da se to dogodi, a ne da kao buldožer poruši čitavu nastambu.

Meni je to baš dobro, za lika takav kakav je. Nije mi teško da zamislim da ga u suštini i nije briga na šta će sve da izađe, pa se tako i ponaša.

Pa znam, ali ako već postoji "zadatak", treba da ima i neku suptilniju pripremu da se on izvršil. Ovako, pisac je čitavu okolinu prilagodio ubici i tako mu znatno olakšao posao. Nema tu thrilla. To je velika mana priče.

[Джон Рейнольдс]

16. Manifesto matričnog štampača

Izuzetno odbojna črčkarija, počev od folirantskog naslova koji bi trebalo da privuče pažnju, šta li. Na srpskom se, uzgred, prva reč naslova (!) kaže "manifest". U priči, nekoj nesuviloj i izuzetno neduhovitoj varijaciji Protokola sionskih mudraca, još jedan smešan primer neznanja – nafta nije nastala od dinosaura (što je bolje nego "dinosaurus"). Međutim, sve i da se proguta ta sub-terminatorska premisa o mašinama, razlog zbog koga se mašine ne okrenu protiv ljudi neviđeno je glup. Kao, ljudi su dobri ratnici. Protiv svih modernih ratnih mašina? Postoji li ikakva šansa s kamenom u ruci, makar i Čakom Norisom kao saborcem? U "Terminatoru" je bar jasno koje mašine ratuju protiv ljudi, na kojoj su tehnologiji zasnovane, kao i koje mašine ljudi smeju da koriste, a ovo... matrični štampač, toster i mobilni telefon u globalnoj zaveri sa ciljem porobljavanja čovečanstva? To je... šta? Vickasto? Simpatično? Simpatični negativac matrični štampač? Šajze.

PS I nemoj da mi sad neko kaže da jadni mali matrični štampač ne zna od čega je nastala nafta jer ako je umrežen u globalnu zaveru, uveren sam da ima i pristup Vikipediji bar.

[Lord Kufer]

Sva njena deca odlaze u suton Poslednji deo priče je trebalo da bude glavna priča, a ona prva dva da otpadnu. Ima dosta slabosti u održavanju stila i ritma. Recimo čemu ono ,,sredovečno" lice, ili ,,Njeni nadređeni znali su to". Prva dva dela su kao neko prekrajanje svima poznatog Terminatora (nešto mi se nije javio Minority Report), a poslednji deo nema tu vezu i poseduje veću autentičnost, kritičnost i introspektivnost. Ako je trebalo da postoji prelaz iz prve dve scene u treću, on nije dovoljno ,,gladak", odn. nejasan je. Treća scena više podseća na nekakvo osvešćivanje Nikite.

[Josephine]

Samo da podsetim da bi bilo lepo i korisno da (se) ne otkrivamo (autore/ke) još neko vreme komentarisanja...

[Stipan]

Pa evo – zadatak je bio težak, pa sam kod ocenjivanja zabatalio nešto zbog čega obično zanovetam (u prošlom krugu sam zbog toga zakinuo Subi glas – ima sad da mi pominje familiju). Dakle glasao sam za ove priče :

Večno proklet
Odlična priča o propalitetu, koji sasvim nehotice čini dobro delo. Tu je i njegov lični pakao koji ga proganja u vidu ,,miševa belih".
Elementi još nekih priča, ali samo ovde zaista ubedljivi.
Završne rečenice su mi se veoma svidele :
"Do kraja dana sam završio u onom istom jarku od prethodne noći." i onda :
"Opet je bežao mračnom šumom, strahujući za život. Nikada mi neće pobeći."

Snajperista
Ovde nagađam ko je autor, ali daleko od toga da sam zbog toga dao glas ovoj priči.
Ako igde postoje beskurpulozni zlotvori, onda je to ovde. 
Robijaši ili upravnik – ne znaš ko je veći negativac.
Jedino što je izostao (zadani) deo sa simpatijom prema bilo kome – ali to je već stvar moga poimanja sveta. Ako nisam omašio autora to je njegova omiljena postavka.
Priča je brza i čitljiva, što mi se posebno dopada.

LearzA
E ovo je priča koja me je kupila (mojom) nostalgijom. Čudan, ali vrlo dopadljiv hibrid špageti vesterna i sajberpanka.
Moj tip priče - nijedno drugo objašnjenje nemam da obrazložim svoj glas.

Gadovi
Tražili smo ružne, prljave, zle? Evo ih! Ima li išta gore od pljačkaša leševa i obeščastitelja mrtvih (još je topla!).
Autor je baš mogao da me poštedi detalja kao što su ,,vrtili po čmaru", ali i to se uklapa u prljavštinu kojom priča odiše.
A  Adar? Je li on luđi od ostalih šakala? Ne bih rekao.

Viline vode
Ovo je priča koja me je dobila neobičnošću. Malo teže za ispratiti, pa ipak (po mojoj proceni) bolja od većine koje sam video u ovome krugu.
Vodena vila i zver iz pustinje - krug bez kraja i konca...

Sva njena deca odlaze u suton
Ovde pouzdano znam ko je autor, pa ću malo opširnije.
Ovo je priča o vremenskom putovanju koja je u zavadi sa pojmom vremenskog paradoksa. Jednostavno je zabataljena činjenica da se celokupna istorija menja zbog ubistva makar i gusenice.
O shit, pomislih zatim – ako sam ostalima progledao kroz prste apsolutni manjak fantastike, onda mogu da zažmurim i na ovaj propust.
Uprkos tom nedostatku priča mi se svidela. Osvojila me je slika bezizlaznosti i besmisla.
Zlikovac (zlica) je u zamci neprestanog vremenskog putovanja radi ubistava dece. Sve je uvijeno u oblandu ,,dobrobiti zajednice" - makar u početku.
Ali junakinja priče (Zašto ona nema ime? Bilo bi mnogo impresivnije da ga ima) je u vreme priče već u godinama i potpuno joj je jasno da ubija zbog preraspodele bogatstva.
Nikakve ona više iluzije nema. Jedino o čemu sanja su topla kada i skromni obrok. Pa ipak ponovo i ponovo se vraća i ubija, ubija, ubija...
Ta slika prokletnice koja je osuđena na večito vraćanje ,,na mesto zločina" je mnogo  impresivnije od detaljnih opisa nasilja ili nelogičnih metamorfoza kojima su neke priče obilovale.
Plus Bonus - Nisu mi se dopale ove rečenice :
"Nije pravila veće pokrete."  - Ma kakvi su to VEĆI pokreti?
"Kotrljao se lagano kao usporeni snimak." - E ovo stvarno loše zvuči   
"Prosula je malo vode na suvu zemlju kako bi blatom prekrila prebrisanu kožu." - Kakvu važnost ima to što joj je koža prebrisana?
"Računar ju je, po nebrojeni put, vratio u suton" - Umesto ,,nebrojeni put" trebalo je ,,ko zna koji put" ili nešto slično.

[Anomander Rejk]

Malo o ostalim...
Sva njena deca odlaze u suton- Dobra ideja, i lepo je tekla, i kad sam joj mislio dati glas, pred kraj mi je skroz pala. Apsolutni kliše- objašnjavanje o ličnoj koristi nadređenih, preispitivanje zašto ubija za njih, itd. Ako se već kreće u tom pravcu, moralo je originalnije i snažnije, ubedljivije, jednostavno mi je srušilo priču.
Aždaja i carev sin- Tekst je korektan, rečenice mi nisu rogobatne, ali me priča nije uhvatila. Elementi koje ovde imamo, mnogo puta su korišteni, i da bi bilo efektno, mora ih se predstaviti na neki novi, specifičan način. Nije to ovde uspelo, čini mi se.
Odiseja partizana-Ovo je horor, zar ne ? Ali nekako mi se svodi na neke nagone, instinkte, bez istinskih emocija- a nema jakog horora bez emocija. Partizani, ustaše, četnici- nekako mi sve smućkano.
Tišina- Teška i mračna priča. Autor je na klizavom, opasnom terenu. Svuda oko nas su normalni, porodični ljudi, koji su možda u ratu imali  i svoju mračnu stranu. Negativac je morao biti bolje prikazan.
Gadovi-Pa uslov je zadovoljen, ali mi je sve nekako na površini, kao da se nije trudilo ući dublje u motivaciju i likove...
Viline vode- Na momente izuzetno lepo, duhovito i interesantno, a na momente konfuzno u toj meri da joj nisam dao glas. Kao da autor, ili autorka, nije imao volje da sredi priču i da bude ujednačenog kvaliteta. Ali potencijala ima.
Snajperista- Meni ova priča nikako nije legla. Počev od same atmosfere, pa do dijaloga . Ali ok, ukusi su različiti, vidim da je dobila dosta glasova.
Schwarzer Donnerstag-Ideja i motivacija mi ovde nisu uverljivi. Nekako mi liči kao priča o priči. Tehnički dobro urađeno.
Večno proklet- U suštini lepa priča, ali negativac mi nije uverljiv, i nekako od samog početka budi simpatiju i žaljenje, umesto...
Nervoza-Jedna od onih priča koja me jednostavno ne uhvati. Nema mi tu neke tenzije, jakih emocija.
Džoni Bigud- Na idejnom planu nije loš, imam problem sa jezikom ove priče, previše se insistira na nekim stvarima koje priču guraju na niži nivo...
Majka-Jednostavno, ali nekako previše lako. Kao priča iz školskih lektira. Ok, za pretpostavku je da će i gruba žena skloniti decu od ubica, ali više cenim kad se pokuša ući u glavu lika, pa makar i ne uspelo, a ovde se to zaobišlo.
Nedorođen- Sporo za moj ukus, jako, jako sporo. Prekasno kreće da hvata čitaoca za gušu.Inače na idejnom planu vrlo solidno.
Krvavo crveno- Glavni problem... nisam uspeo osetiti simpatiju prema negativcu, obrt mi nije uverljiv...

[Lord Kufer]

Viline vode - mnogo bolje napisano nego što je izvedeno do kraja. Rasplet u početku opasno pada, kasnije se malo podiže. Zločin i kazna - tu nema prave drame, osim ako se zaplet ne izvrši savršeno, pa je onda tu akcija da odmeni dramu, svojim intenzitetom. Ovako, rasplet pati (zavisi) od pričljivosti likova.

[scallop]

Da biste mogli da poredite, evo i mojih ocena.

KOMENTAR I OCENE

1. Aždaja i carev sin - Par grešaka (trebalo). Osnovni problem je što piše ,,mrtav čovek". Trebalo je imati drugo rešenje. Prijatan stil za čitanje. Ipak, bilo je rezerve (1000k) da se priča osmisli do kraja. Nije zadovoljen uslov teme. Ocena – 4-.

2. Odiseja partizana - Nešto mi se ne dopada u ovom ,,poetskom" pisanju (red reči u rečenici). Mnogo toga mi nije jasno ni u priči... pogledaću da možda ta nije menjana. Nije. Ukupno, horor stavka je jasna, simpatija nema, sve zajedno je konfuzno. Ocena 3-.

3. Sva njena deca odlaze u suton - Ovo je dobro napisana priča. Zasmetao mi je ,,opis" lica žene, ponegde prošlo vreme. Obrazloženja su nasilna, pisac sve vreme pokušava da nas vodi u čitanju što nije dobro. Ocena 4.

4. Tišina - Priča je potrošila 1000k viška što i nije moralo da se dogodi. Kad bi se skratila, mogla bi da bude mnogo bolja. Poenta je da smo različiti u različita vremena, ali da nema opravdanja. Da je to priča postigla sve bi bilo u redu. Ocena – 3.

5. Гадови – Код епске фантастике увек ме изнервирају непотпуне или недоследне назнаке. Писати ЕФ није за зезање. Рецимо: дашчара неколико редова касније постаје обловина (то је боља реч од облица); Обри ме повуку на Аваре, а Адар ме смести нигде. Да не напомињем да у једном тренутку не знам ко је Адар, а ко није. Кога пљачкају пљачкаши? Своје? Откуд селу злато? Та времена немају злато за село.  Толико тога остаје недоречено. Можда би требало да се више позабавимо тим темама. Оцена – 3+.

6. Kuda idu divlje svinje – Konfuzno. Ponovo nedoslednosti. U EF vreme mora biti definisano. Otkud paradajz i paprike? Iz Amerike? Znači, XVI vek? Ma, hajde. I kasaba? Znači, Turci? Ma, hajde! Stranac, Veles, Pravednici? Koji sin, čiji sin? Ma, hajde. Ocena – 3.

7. Kobajagi – Pismeno, ali me je ova priča konačno iznervirala. Iz kog nerva nam ona stiže? Ne želim odgovor. Ocena - 1.

8. Viline vode – Ova priča mi je odskočila, a ispostaviće se i do kraja. Sjajno napisana, jak izbor reči, negativac do koske, a opet, nekako simpatičan. Ocena – 5.

9. Snajperista – Vrlo dobra priča. Pisac se i dalje dobro snalazi sa kratkom rečenicom i jasniji je nego obično. Ako je copycat smejaćemo se u drugoj rundi. Ocena – 5-.

10. Schwarzer Donnerstag – Shvatio sam šta je pisac napisao, ali nisam shvatio šta je hteo da poruči. Posebno sa tupavim Men Kampf-om. Kao da već nije bilo jasno da reč ubija. Loše korišćeno prošlo vreme. Ocena – 4.

11. LearzA – Osim par jezičkih omaški priča je čista. Drugo pitanje su značenja. Tako, posebna značenja, kao Azrael, na primer, ne postižu svoj cilj, kao ni poentiranje. To mene odbija od priča. Ocena - 4-.

12 Večno proklet – Moglo je ovo da bude dobra priča da nije tako – nameštena. Plus, nespretno se insistira na ,,težim rečima". Uvodni pasus je sasvim hororično trapav, odnosno, trapavo hororičan. Negde na ključnom mestu ne znam da li je liku Mita otac, brat ili tetka. Poslednja rečenica bi bila bolja u futuru – Do kraja dana ću završiti u istom... Ono što je poslednja rečenica nas vraća u besmislenost nasilnog uterivanja u luciferijade. Ocena – 3+.

13. Trinaesta žrtva – Ova priča pati od nekoliko nedostataka koje je lako ukloniti. Najpre, sva imena su ofrlje odabrana. Bane i Jeca, Provincija, Blaženi... Na jednom mestu mi je zasmetalo – razbistravanje. Mislim da glagol razbistravati se ne postoji. Bar ne u mom rečniku. SF nomenklatura je nasilno ugrađena (Na jednom mestu sam se zapitao šta će Banetu IC vizir.) Na kraju, priča je nasilno uterana i u patetiku, kao da Bane nije ranije mogao da vidi da je ulovio sestru?!! I, ko bi njega čekao sa 15 kaveza i sa 12 ulovljenih devica. (Da ne pitamo odakle u tim krajevima toliko devica.) Ocena - 3+.

14. Nervoza – Ovo je, naprosto, slaba priča. Izneta je samo teza. Ocena - 2.

15. Džoni Bigud – Svejedno mi je ko je ovo napisao. Priča je loše prepričavanje nečega što pisac ne poznaje. Najbolji je bold kurziv, ali to nije dosta. Ocena - 2-.

16. Manifesto – Ovo nije priča. Ovo je predložak za priču koju bi tek trebalo napisati. Dakle, autor ovog teksta se mora vratiti na početak. Srećna okolnost je da je sve pismeno. Ocena – 1.

17. Мајка – Ово је могла да буде добра прича са пуним поготком, да у једном тренутку није постала ,,програмска". Осорност у породичном понашању која се пред надолазећим злом претвара у своју супротност је добра тема. Можда је то могла да буде и права мајка, можда је није требало убити, јер судбина троје деце у таквим временима неће због жртве бити другачија... Можда... Оцена – 4-.

18. Nedorođen – Namučio sam se pokušavajući da shvatim o čemu je priča. I, nisam shvatio. Ova vrsta hermetične literature ne može da opstane tako zatvorena. Možda će je neko razumeti, ali ja sam tabula rasa. Zato je ni ne ocenjujem. Ocena – nema.

19. Krvavo crvena – Najupečatljiviji mi je bio broj registracije automobila. Ne ide uz datum. Kao da je sve napisano prošle godine, pre preregistracije. To je samo omaška, ali – vidljiva. Inače, priča zadovoljava temu, zlikovac mi je i pomalo simpatičan, taj ,,Dexter sindrom" ponekad i kresne. Smeta što je forma ispovest, priča ,,uživo" bi me više dojmila, ali to je posledica neiskustva. Ocena – 4-.

20. Porodica na okupu – Najpre, potpuno sam u bedaku ko visi. Možda nije važno, ali je količina loše upotrebljenog prošlog vremena, nepismenoća i lošeg reda reči u rečenici prevelika. Do kraja priča postaje jasna i prilično ispunjava zadatak. Ocena – 3+.

[Суба]

За ове гласах:

СНАЈПЕРИСТА
Подсећа ме на Блек Сабат-Параноид. Једноставно до пања али 'ајд смисли тако нешто. Брзо и жестоко, такође. Мало пресеравања у почетку није ми нарушило чињеницу да је прича најбоља.

КРВАВО ЦРВЕНО
Заиста јесам имао симпатије за негативца и то ме плаши. Додуше, нема обрта у самој радњи, већ нас приповедач сам "обрне" објашњењем зашто касапи мамине синове по друмовима, али и то је довољно. Откуд Демијан, бокте?

МАЈКА
Мени увек блиска тема, из много разлога. У дечијим очима имамо и негативца и обрт. Могло бити много боље да се писац потрудио.

МАНИФЕСТО МАТРИЧНОГ ШТАМПАЧА
Слатко. Помало збрзано и сабијено у 6000 карактера. Међутим, писац се дохватио теме која је толико израубована а опет је успео да ми измами осмах неким идејама.

НЕРВОЗА
Овде је већ понестало идеја коме дати по бод. Изабрао сам ово. Мало ме аутор слудио својим хаотичним светом, напросто не доживљавам јунака не као негативца, већ никако. Ајд удубићу се још који пут.

ТРИНАЕСТА ЖРТВА
Занимљиво. Могло бити занимљивије. Имао сам проблама да зглавно замислим свет у коме се ово дешава. Сем тога, клише идеја о својима који се препознају по неком особеном знаку...хм...

[Plut]

Meni je ovo, izgleda, loš period. Kako sam pisala, tako sam, biće, i čitala. U bar pola priča nisam videla što i drugi.

Schwarzer Donnerstag - Dala sam mu 3 poena. Posle prvog čitanja mi je komentar bio: nije loše napisano, ali mi je motiv bled. Posle drugog čitanja mi se činilo da sam motiv, donekle, shvatila. Ako je ovo vreme u kojem se zaklinju nad M.K. onda mogu da razumem ubicu, ali mi on, u tom slučaju nije negativac. A možda nisam ništa razumela.

Snajperista - Dobio je 2 poena. Posle prvog čitanja: ružno napisano, ideja dobra. Drugo čitanje mi je pomoglo. Ma ovo je pravi negativac, pametan, spretan, okreće sve u svoju korist. Navijala sam za njega i želela da ostane negativac do kraja.

Nedorođen - 2 poena. Ovde mi ni treće čitanje nije pomoglo, ali mi je bilo lepo dok sam čitala, ne umem sebi da objasnim zašto. Dakle, lepo i mirno napisano, ali ništa nisam razumela. Zaista me zanima objašnjenje.

Sva njena deca odlaze u suton - 1 poen. O ovu priču sam se ogrešila i umesto nje, greškom (kroz pp) glasala za drugu, gr. Mislim da je ideja ovde dobra, lepo je zamišljena, ali mi nešto kod poslednje celine škripi. Ima nekoliko problematičnih rečenica, ali nije tako strašno. Takođe, ne napušta me osećaj da je autor bio stegnut dok je ovo pisao. Kao da se boji nečega, pokušava da primeni sva pravila pisanja za koja je saznao. Fali mi opuštenosti.

LearzA - 1 poen. Dočarana mi je atmosfera, slikovita. Imam utisak i da je lako napisana. Sa nečim imam i problem, ali sada ne umem da definišem šta je to. Lebdi u zraku.

Večno proklet - 1 poen. Ovde, već, stvarno nisam znala šta ću pa sam se odlučila da dam glas pijanduri kao oličenju negativca. Pijandura mora biti negativac. To je jedini razlog i za nju sam glasala samo zato što sam morala odabrati još jednu priču.

[Milosh]

Samo da podsetim da bi bilo lepo i korisno da (se) ne otkrivamo (autore/ke) još neko vreme komentarisanja...

Nisam siguran koliko je to bitno, a i sad je već kasno, bar što se mene tiče, pošto više volim da prokomentarišem sve priče u paketu a onda je jasno koja fali...

[mac]

Kaži šta ne valja i u svojoj priči, nećemo ti zameriti.

[Stipan]

Eh, najzad i Suba da nam da neku kritiku! HVALA SUBA BRATE!

[Milosh]

Kaži šta ne valja i u svojoj priči, nećemo ti zameriti.

Pa, već sam pominjao da sam imao dvojbu oko samog kraja i pominjanja ujka Tome, a vidim da je to nekome smetalo (Anomander), dok je nekima bitno da stoji (D.).

Ja sam, inače, zadovoljan svojom pričom, svaka rečenica je u njoj vrlo pažljivo odmerena (naravno, ne znam da li to tako i drugima deluje) i priča nije pisana s namerom da bilo koga iznervira ili nešto posebno šokira. Nemam ništa protiv da čujem i druga mišljenja, pod uslovom da se ne baziraju na predrasudama o kojim to temama sme/ne sme da se piše...

[Stipan]

Uh, Miloshe to je dakle tvoj nakot? Malo je falilo da ti dam glas. Sutra ti vikam o njoj...

[Anomander Rejk]

Samo da podsetim da bi bilo lepo i korisno da (se) ne otkrivamo (autore/ke) još neko vreme komentarisanja...

Nisam siguran koliko je to bitno, a i sad je već kasno, bar što se mene tiče, pošto više volim da prokomentarišem sve priče u paketu a onda je jasno koja fali...

Do sad je bilo pravilo, nakon objavljivanja rezultata, nekoliko dana se komentariše bez otkrivanja autora, i tek kasnije se otkriju autori. Ali dobro, neće ti niko skidati glavu zbog toga ako nisi znao, ali eto čisto da podsetim, mada bude uvek nekih koji se ranije otkriju.
Meni je tvoja priča dosta solidno napisana, i iskreno ne razumem zašto joj je Scallop dao ocenu jedan.

[Milosh]

Na osnovu scallopovog komentara rekao nih da je ta njegova jedinica nešto kao tkz. ebertovska nula, naime, ko ne zna, Roger Ebert nulu uglavnom čuva za one filmove koji nisu nužno loši u smislu da su loše napisani/režirani, ali ih on smatra uvredljivim u smislu poruke koju nose; nekoliko solidnih filmova, i bar jedan izuzetan - originalni The Hitcher, dobilo je nulu od Eberta. Izvinjavam se zbog malog skretanja sa teme.

[scallop]

Ma, napisao sam da je vrlo pismena. Negativca nisam uspeo da zavolim uprkos silnoj uloženoj empatiji. Smučilo mi se već kod međunožja.
I, da, to je već bilo treće ili četvrto dete.

[Lord Kufer]

Kobajagi Pisanje "by the book", neka to nekome i izgleda sasvim korektno, nije dovoljno. Previše je pravolinijski, previše je toga nagovešteno. Ovakvo postepeno osvešćivanje ne dozvoljava da se ostvari intenzitet pripovedanja. Ako u priči nema nimalo ludila, ta priča nema šanse da bude dobra. Sadizam koji je opisan u ovoj priči, čak ni da nije virtuelni, ne kupuje svojim ludilom, već predvidljivom mehanikom - a "otkrovenje" na kraju nema snagu iznenadnog obrata.

I još nešto. Za sadizam nije karakteristično "potpisivanje ugovora". Ugovor je karakterističan za mazohizam, mislim na originalni, Mazohov "mazohizam". Bolje bi bilo za priču da je glavni lik bio napastvovan od virtuelnog ujka Tome, nego što se on pretvorio u svog mučitelja iz detinjstva. To bi bilo, možda, dovoljno ludo da izdvoji ovu priču.

[Milosh]

Nego, vidim da nisam jedini kome je Nedorođen nejasna priča, a sasvim je dobro napisana. Ima li nekog kome je priča jasna, pa da bar malo pojasni i ostalima?

[Lord Kufer]

Priča Nedorođen zvuči dobro i uverljivo, a ipak je nejasno ko je taj. To najviše smeta. Veoma često kod početnika, previše toga se zasniva na prećutanom. Ono "prećutano" ne doprinosi naboju priče, ukoliko je istovremeno i neizgovorivo. E, to je ono što nedostaje ovoj priči. Ne može se izgovoriti ko je "taj".

[mac]

NdZodiac, koja ti je šesta priča?

[Lord Kufer]

Ne znam ko je autor Snajperiste, ali do sada, od onoga što sam pročitao, a to su uglavnom ove najbolje plasirane priče, ostaje moj favorit. Treba tu priču još dorađivati i počistiti od nepotrebnog, a ne verujem da će to moći odmah. Najviše joj nedostaje metodološke doslednosti u izvođenju i to je stvar iskustva. Biće sigurno jednog dana objavljena u boljoj verziji.

[Hrundi V. Bakshi]

Komentar za tri priče kojima sam dao najviše ocene, kasnije ću reći nešto o još jednoj

Nedorođen

Po meni ovo je najbolja priča u krugu. Dao sam joj tri poena. Istovremeno, i mana i prednost ovakvih priča je što mogu da se tumače na više načina, od kojih svaki može da bude suprotan od piščevog viđenja, ali ne i pogrešan.
Filozofska postavka. Termini život, smrt, duša, pretvaraju se u relativne, apstraktne i spekulativne pojmove. U ovoj, nazvaću je "delimičnoj poemi", pisac nas je suočio sa večitim, besmrtnim grehom praotaca, samim iskonskim zlom. Junak, grešnik, negativac, piše pismo samom sebi, svestan da je zbog zločina koji je učinio, u raljama sopstvene savesti; pismo u kojem jasno stavlja do znanja nekom budućem sebi šta ga čeka. Ali on ne traži kajanje ili utehu, ne oseća grižu savesti, sve što želi jda dosegne je smrt, istinska i potpuna smrt. Kao u Bergamnovom "Sedmom pečatu", gde vitez Antonius igra partiju šaha protiv Smrti, tako je i ovde smrt metaforično predstavljena, likom pesnikinje. Pisac kaže:  Tražićeš život u smrti, njegovu srž u njenoj suštini . Vitez Antonius na talon stavlja svoj život, život koji mu visi o koncu svakim pomeranjem topa ili skakača. Šta u zalog stavlja junak priče "Nedorođen"? Ništa. Jer nema šta da stavi, on je večiti prokletnik.


Odiseja partizana

Dva poena. Privukao me je arhaični stil pisanja na početku, glagoli i pridevi često stoje iza imenica, što doprinosi poetici samih rečenica. Šteta što nije nastavljeno u tom ritmu. Ovde je junak više sticajem objektivnih okolnosti postao to što je postao, što ga može opravdati u našim očima, ali ga i diskvalifikovati kao potpunog negativca, pogotovo što se na kraju priče kroz samožrtvovanje iskupljuje, tako da već zadire u polje antiheroja. 

Manifest(o) matričnog štampača

Dva poena. Svidja mi se koncept, sam ton pripovedanja u vidu objave, dat u šaljivom i nenametljivom stilu sa lepim i tečnim rečenicama. Ono što jako jako škripi u ovoj priči je neka filozofsko - sociološka postavka . Jeste da priča pokreće, ili to pokušava, brojna pitanja, ali sam način kako su ona postavljena je naivan, često i nemoguć. S jedne strane priča nam govori o granicama do koje treba da ide ljudska zavisnost od tehnologije, kroz alegoriju i o nekim etičkim normama; a s druge, na klimavim nogama postavljene su neke teze o uništavanju prirode od strane čoveka, o njegovom besmislenom i bespotrebnom postojanju. Spočitava se da je čovek zao, nesposoban za velika i plemenita dela. Pisac unosi patetiku kada govori o ozonskim rupama i raskrčenim šumama Amazonije. Da li pisac koristi kućnu hemiju i automobil? Nisam nikako mogao da se saživim sa glavnim junakom, matričnim štampačem. Naprosto, iz mene je progovorio prvi prirodni zakon - nagon za preživljavanjem. Dole matrični štampači!
     

[mac]

Skupio sam tajno glasanje (prva kolona), javno glasanje (druga kolona), kao i samo ženske glasove iz javnog (treća kolona). U normalnoj raspodeli žene treba da učestvuju trećinom glasova, jer ih je približno trećina u glasačkoj populaciji (7 od 24). Ovog puta žene nisu presudno uticale na pobedničke priče. Zapravo, moglo bi se reći da su muškarci ti koji su dogurali priču LearzA do trećeg mesta. Priče Snajperista i Nedorođen imaju veću standardnu devijaciju od ostalih (spadaju u one što ti se ili baš sviđaju, ili uopšte ne). Priča Nedorođen je zanimljiva i po tome što su joj sva tri nova muška učesnika radionice dala maksimalan broj bodova. Možda je u pitanju nekakvo pravilo "fresh minds think alike", ko zna.

Aždaja i carev sin              6 11  5
Odiseja partizana               4  7  3
Sva njena deca odlaze u suton  15 17  5
Tišina                          6 12  3
Gadovi                          4  4  1
Kuda idu divlje svinje          2  5  1
Kobajagi                       12 11  4
Viline vode                     4 12  0
Snajperista                    13 31 11
Schwarzer Donnerstag           12 21  8
LearzA                          9 19  3
Večno proklet                   3  7  1
Trinaesta žrtva                 7 11  2
Nervoza                         4  6  0
Džoni Bigud                     5  5  0
Manifesto matričnog štampača    9 12  2
Majka                           5  9  5
Nedorođen                      13 19  7
Krvavo crveno                   7 14  7
Porodica na okupu               6  6  0

Ispravio sam jedan glas po Plutinoj želji.

[Josephine]

Snajperista je od mene dobio jedan bod. Sintetik ima prepoznatljiv stil i iz kruga u krug je sve bolji. Čini mi se da mu ova radionica veoma prija.

Ova priča, zapravo, ima izuzetnu dinamiku. Grabi čitaoca na početku i ne pušta ga do kraja. A i ima nešto u grupi zatvorenika u kojoj svako krije svoju priču... Ovo bi, u stvari, bio kliše zez, da nije momenta koji priču izdvaja iz proseka: opsesivno-kompulsivno brojanje para i nepara. Sjajan način da se negativcu jednom jedinom osobinom da jak i upečatljiv karakter. Najbolji momenat ove radionice.

E, sad, ima tu padova i uspona, drigi deo je pripovedački bolji od prvog, kraj bi mogao da bude efektniji itd.

Ovde mi najviše smeta činjenica da Snajperista najviše funkcioniše u okvirima ovog kruga. Ovaj negativac jedini se izdvojio šmekom i uličnom inteligencijom koja nam je svima bila simpatična. Ali ja sam priču zamislila u drugom okruženju i dobila kliše robijaški vic, pa mi se to baš i nije dopalo.

I još nešto - prilikom pisanja priče palo mi je na pamet da je mnogo teže naterati čitaoca da se identifikuje sa junakom - negativcem u fantastičarskom okruženju, nego u nekoj realno mogućoj situaciji. Čitaocu je teže da se zamisli u sf-u nego baš u zatvoru, na primer. Dakle, volela bih da SS ponekad napiše i nešto od fantastike, bar u nekom krugu kako se ne bi zaustavio na zezovima i opisivanjima klišea (čini mi se da je to kod Sintetika realna opasnost).

SS ako želiš dublju analizu od ove - dojavi. Isto važi i za sve ostale, nakon objave imena autora... Mada, eto, za Snajperistu znamo čija je, ali za gomilu drugih ne znamo.

[Josephine]

Hvala mac. 

[Josephine]

Schwarzer Donnerstag - bila sam uverena da će ova priča da dobije dosta glasova, iako je, u suštini, prosečna. Ima sjajnu ideju - svet (i UN) koji se klanja Mein Kampf-u. Prodorna i upečatljiva vizija budućnosti. Šteta što je realizacija ostala na niskom nivou.

Pripovedanje je još i solidno, ali je motivacija i psihologija likova (glavnog, pogotovo) užasna.

Nisi? Pištolj ubija svojom municijom, zar ne? Knjiga, makar i najbolja, na određeni način ubija onim napisanim u njoj. Nisi znao? Možda ne znaš da čitaš? Tebe neću ubiti. Ali hoću sve koji pomisle da se zaludjuju knjigama! Moja je misija da uništim sve knjige sveta! Da! Da ubijem sve pisce, izdavače, čitaoce!

Zašto je to misija (mislim, jasno je to meni - ali da li je i glavnom liku? I kome još? Sigurno nije sam? Ili jeste? Ceo svet je poludeo? Samo on je poludeo?)? Kako to knjiga "na određeni način" ubija? Šta bi sa knjigom praznih stranica? Šta ona predstavlja za ubicu, a šta za žrtve?

Mnogo nedorečenosti, rupa i nedoslednosti. Brutalnost radi brutalnosti, neobjašnjena i neopravdana. Ludilo (makar imalo racionalno utemeljenje, kao u ovom slučaju) nije izgovor za nedosledno ponašanje junaka.

Dosta promašaja u svakom smislu (čitateljka sam koja zahteva uverljivu psihologiju likova), osim idejnog.

Lep i pismen ispis.

Dobra dinamika i neverovatno efektan kraj, koji je i kupio većinu. Mene nije, jer mi nije bio dovoljan.

[Milosh]

Imam utisak da bi Schwarzer Donnerstag trebalo da bude duži kako bi se uopšte došlo do psihologije likova koje, slažem se, ovde praktično nema, pošto je sve potrošeno na (brutalna) dešavanja, skiciranje sveta u kome se dešava i tempiranje obrta. I sve je to, po meni, sjajno izvedeno, ali za likove nije ostalo mesta. Nikako je ne bih ocenio kao lošu zbog toga, ali mogla bi da bude bolja i ima potencijala da se proširi, ukoliko autor to želi...

Priča me je podsetila na nekakav sumanuti spoj dva draga mi romana - Čovek u visokom dvorcu i Ja sam legenda.

[Josephine]

Veliki, veliki potencijal priče i autora/ke, veoma slaba realizacija. Pre svega zbog toga što ova priča, ovako postavljena, MORA da ima ODLIČNU psihologiju likova.

Utešno je što autor/ka makar na jeziku i izrazu ne mora da radi mukotrpno dugo, pa može da se fokusira na motivaciju svojih junaka.

[Anomander Rejk]

Meni je isto u Schwarzeru motivacija i psihologija likova potpuno neuverljiva, i to mi je uprkos korektnoj tehnici, značajno smanjilo povoljan utisak o priči. U Snajperisti mi se nikako nisu dopali dijalozi.
Learza mi je nekako najbolje uklopila sve elemente- dobro zamišljen i predstavljen negativac, solidan obrt, uverljiva atmosfera priče, ispričano s merom ni površno ni previše mudrovanja. Lepa priča.

Sva njena deca odlaze u suton-Vratio bi se ovoj priči, pošto mi je bila prva ispod crte za glas. Autor/ka ima lepu reč, vidi se osmišljenost priče, funkcioniše i na idejnom planu i izvođenjem. Do pred sam kraj, a onda ide deo koji mi je pokvario ukupan utisak.
Ovo :
,, Dugo već sumnjala je da radi za ličnu korist nadređenih. Svet se nije promenio sa korišćenjem nove tehnologije. Samo su neki postali bogatiji. Neki su zavladali svetom." Ima još u ovom delu, ali ovo mi najviše škripi, i to po mom mišljenju treba promeniti. Naprosto zvuči kao nešto što smo videli i čuli mnogo puta, kliše, preispitivanje ubice koga iskorištavaju bogati nadređeni koji vladaju svetom. Ovom delu se moralo prići drugačije. Inače je priča sasvim dobra, i mislim da bi se mogla doraditi i preraditi da bude odlična.

[Sinlen]

Evo da i ja objasnim neke od svojih bodova.

Nedorođen - Meni, ova priča je prelepa. Iako se govori o presečenim vratovima i mazanjem krvlju, nakon čitanja sam bio gladan. Kao da sam slušao gurmana dok opisuje svoje omiljeno jelo, nije bitno samo jelo, već način na koji ga on doživljava. Pored toga, izuzetno čitljiva priča, pismena, dobro uokvirena. Mislim da je autor/ka odlično ušao/la u um glavnog lika.

LearzA - Ovo je školski primer negativca. Jednostavno opisan, dinamičan, po mom mišljenju, možda čak i najbolje okarakterisan. Podsetio me je na lik Nikija Santora u filmu Kazino, mali, ali mnogo zajeban. Čitava priča je jedan veliki kliše od početka do kraja (što je definitivno mač sa dve oštrice), ali meni je upravo to dalo na snazi. Da nema toliko klišea, priča mi ne bi bila ni upola dobra. Pročitao sam je u jednom dahu, i imam osećaj da je tako i napisana. Kao da je autor dobio ideju, seo, zapalio cigaru, završio i poslao priču pre nego što je stigao da zapali drugu.

Dve priče koje su na prvim mestima, meni se nisu svidele, nisam im udelio niti jedan bod. Neću ih sad komentarisati, jer možda postoji nešto što moje neiskusno oko nije moglo videti u njima. Sačekaću još komentara, pa ću ih opet pročitati, čisto da vidim da li ću onda možda shvatiti da sam se ogrešio o njih.

[Stipan]

Schwarzer Donnerstag - Ovde je priča ubijena uslovom 6000K. Ko god je pisao (pretpostavljam da se ne radi o apsolut bigineru) bio je žestoko ograničen dužinom priče. Ponovo čitam ceo krug i što dalje odmičem sve sam više ubeđen da priče uopšte nisu toliko loše koliko ih ocrnjuju neki ljudi koje veoma poštujem (bez uvrede, molim).

[Plut]

Ispravio sam jedan glas po Plutinoj želji.

Divan si Đuro! Osim što onda Tišini treba da skineš jedan glas. Ovoj priči sam dala bod više.

I tako... ko zna šta sam još uradila...

[Stipan]

Prestani da kukumavčiš Plutice i baci se na kritiziranje! Jen' - dva!!!

[Plut]

Ko kukumavči? Samo ispravljam nepravdu koju sam sama umesila.

[Boban]

to je nezvanično zezanje.
U stvarnosti i za istoriju ostaje onako kako je zapisano u privatnoj poruci.
Sledeći put budu pažljivija.
Žene su inače sklone površnosti i brzopletosti, a ponekad to rade namerno... "Oh, dragi, ja sam mislila da si ti..."

[Stipan]

Aždaja i carev sin
Evo atmosfere koja mi se dopada – neodoljivo me asocira na jedan film koji sam obožavao : Boja noći.
Prokleto mi je nejasan kraj priče- šta se desilo?
Eh, sad zahvaljujući mom nesnalaženju, priča je ostala bez moga glasa.
Šteta...

Odiseja partizana
Uh, ovo mi se definitivno nije dopalo. Bolje da ne ubijam autora u pojam. Dakle, No Comment.

Tišina
Tiho je. Jako je tiho tamo. - Ključna rečenica priče me je osvojila i Milosh reče da je pomislio da je ovo moja priča. Kad malo bolje razmislim on je u pravu. 'Bem ti ko da sam je ja pis'o! Nažalost  sa svim greškama koje takvo pisanje nosi.
Glavni junak ima neku vrstu Vijetnamskog (Balkanskog) sindroma. Devojčica može biti kako duh, tako i njegova opsesija.
Nevolja je to što su postupci nekoga ko je učestvovao u onakvom  pokolju  nikako nisu primereni postupku glavnoga junaka. Jednom ubica – zauvek ubica! Dakle njegovi postupci su veštački iskonstruisani i to je greška preko koje ne mogu da pređem.

Кuda idu divlje svinje
Bato nadao sam se da si napisao bolju priču i žao mi je što si se odao, jer sad imaš priliku da me optužiš da sam pristrasan, a nisam.
Nažalost ti nemaš tehnike da odradiš ovakve ideje. Tvoj plasman je apsolutno zaslužen. Mnogo moraš da radiš na zanatu, ako misliš da se baviš pisanjem.

Kobajagi
Priča prokleto dobro napisana i prokleto surova. Da nije moga totalnoga zgražavanja nad temom i motivacijom  imala bi moj glas!

[Plut]

Žene su inače sklone površnosti i brzopletosti...

Ja naročito.

Ih, i lako je reći "Sledeći put budu pažljivija", ko da ja ne znam da treba da budem pažljivija. To je isto kao kad nosiš poslužavnik sa milion flašica i čaša, neko ide pored tebe i neprestano govori "pazi sad pa prospi, pazi pa zapni, gledaj kuda ideš"...
U stvari, meni stalno to rade.

[Stipan]

Nervoza
Ovakve priče mi se dopadaju, ali imam ozbiljne primedbe na korištene izraze: limena armija, roboti kriziraju, kada su se navukli., limeni vojnici...
Pa opet rečenica na kraju, mada je naizgled u istome stilu zvuči dobro i primerena je:
Narkomani? Nek' crknu. Il' nek' ih pobiju ljudi. Ili nek' narkomani pobiju ljude. Baš me briga. Formula sam Ja.
Eh, sad ja znam šta htedoh reći, a autor će valjda shvatiti poruku. Nadam se, jer ne znam kako bih drugačije rekao,

Džoni Bigud
Evo zvezde programa. Priča koja je izazvala mnogo rasprava zahvaljujući glupostima 
Zbog toga sada neću pričati o njoj. : Niko nemožda prejebe Džonija.

Manifesto matričnog štampača
Ovo mi se definitivno nije dopalo – so, No Comment.

Мајка
Priča je jasna, ima dozu čovečnosti, ali mene je odbilo nešto u izvedbi. Ne znam šta je u pitanju.
Samo jedna primedba – Trebala je biti prava majka. Maćeha se ne uklapa u završnicu.

Nedorođen
Za ovako nešto moja znanja nisu dovoljna – No Comment.

Кrvavo crveno
Ovo mi se nije dopalo - No Comment.

Porodica na okupu
U stvari ovo mi je vrlo interesantna priča i malo je falilo da dobije moj glas. Prevagnule su sitnice.

[scallop]

Ovo :
,, Dugo već sumnjala je da radi za ličnu korist nadređenih. Svet se nije promenio sa korišćenjem nove tehnologije. Samo su neki postali bogatiji. Neki su zavladali svetom." Ima još u ovom delu, ali ovo mi najviše škripi, i to po mom mišljenju treba promeniti. Naprosto zvuči kao nešto što smo videli i čuli mnogo puta, kliše, preispitivanje ubice koga iskorištavaju bogati nadređeni koji vladaju svetom. Ovom delu se moralo prići drugačije. Inače je priča sasvim dobra, i mislim da bi se mogla doraditi i preraditi da bude odlična.

Dobro, i moja primedba je da smo suviše vođeni, ali dok ne predominiraju sudovi o predrasudama mojih sudova ili dok mi u međunožju ne zazveči onako kako je nekima zazvečalo, da skrenem pažnju na tri reda iz priče:

Ptica je prhnula.
Devojčica se trgnula.
Povukla je obarač.

Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

[Stipan]

Ama ubila ju je Scallope - pa u tome i jeste poenta. DEVOJČICA JE ONA!!!

[Josephine]

Zbilja bi se reklo da ta priča ima više anonimnih obožavaoca, nego javnih. Potpuna misterija.

[Plut]

Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

I ja sam se odmah zapitala, da li jeste ili nije i odlučila da nije. Jer, ako jeste onda logika dolazi u problem, ne?