Radionica broj 5 - maj 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Stipan]

Umukni Princezo...

[scallop]

Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

I ja sam se odmah zapitala, da li jeste ili nije i odlučila da nije. Jer, ako jeste onda logika dolazi u problem, ne?

Ovaj odgovor je tačan.

[Lord Kufer]

Pa, valjda treba verovati autoru

[Hrundi V. Bakshi]

Kod ostalih priča prilikom ocenjivanja, moram da priznam da sam se vodio trenutnim raspoloženjem. Neke su mi se svidele, neke nisam razumeo, neke su promašile temu pretvarajući negativca u antiheroja itd. Ali jedna priča mi je skrenula pažnju svojim brojnim rupama, koje je čine vrlo neuverljivom, a to je za jednu priču veoma loše.

Sva njena deca odlaze u suton

Dobila je jedan poen od mene. To je mogla da bude i neka druga priča, ali sam ocenio baš ovu da bih ukazao na promašaje u samoj postavci.

Ovde je reč o ženi snajperisti, atentatoru. I u startu cela postavka priče je na klimavim nogama, jer mete atentata su deca. Autor ove priče neka pogleda priču Majka iz ovog kruga i neka dobro promisli o terminu "majčinski instinkt".
Potom, kada se izvršava atentat na pokretnu metu kao što je automobil, poslednje za čime se poseže je snajper. Iz nekoliko razloga: radi se o dvostruko pokretnoj i samim tim teškoj meti - samo kretanje automobila, i žrtva koja ne mora nužno biti u mirujućem položaju; žrtva može biti sa suprotne strane automobila od one na kojoj se nalazi atentator, može ležati na sedištu i biti van dometa; na velikim daljinama, pored otpora vazduha i efekta vetra, i relativno čvrsto automobilsko staklo pod određenim uslovima može izmeniti trajektoriju metka itd. Primer je atentat na De Gola: više atentatora naoružanih automatskim puškama.
O tome da  ga je udar metka u glavu odbacio na suprotnu stranu sedišta, kako pisac kaže, ne može biti ni govora, jer meci to ne rade, osim kada su u pitanju Klint Istvud i Li Van Klif i njihovo pucanje u šešire koji lete dvadeset metara.
Dalje, iako nam je pisac na nekoliko mesta u priči stavio do znanja da je atentator "na zalasku karijere", da počinje da sumnja u ispravnost svojih postupaka, ipak su neki potezi junakinje preterani: ona čas hoće vodu, čas neće vodu, pa hoće da postavi ćebe, pa neće, pa se maže blatom itd. Sve to deluje neuverljivo, ako se zna da snajperista mora da bude u stanju i po deset sati da provede ne pomerajući se. Ako je već atentatorka bila maskirana, znači da je postojala opasnost da bude primećena i osujećena, što znači da bi je svaki suvišan pokret mogao skupo koštati. Kakva crna voda, kakvi kamenčići!?
I na kraju, a to je još neko primetio, postavlja se i pitanje vremenskog paradoksa.

Vrlo je moguće da je ovde reči o ženskoj osobi, koja očigledno nema ni najosnovniju predstavu o vojnim pitanjima, pa mislim da bi u tom slučaju bilo bolje da je izbegla temu o kojoj je pisala, ili da se dobro upoznala o stvarima o kojima želi da piše. Uveriti čitaoca u ono što želite da mu saopštite je težak posao, ali ako ga završite, ispunili ste dve trećine zadatka. Ostalo je manje - više zanat.

[Josephine]

Jedno pitanje: Da li je ubila devojčicu? Ja mislim da nije i da je to najbolji deo priče.

I ja sam se odmah zapitala, da li jeste ili nije i odlučila da nije. Jer, ako jeste onda logika dolazi u problem, ne?

Ovaj odgovor je tačan.

Pa sad... Čudni su ti vremenski paradoksi i putovanje kroz vreme donelo bi nam mnoge nelogične pojave i ljude. Logika koju poznajemo važi u određenim uslovima. U drugim uslovima bila bi to potpuno druga logika...

Isto je to kao i sa kvantnom i relativističkom fizikom. Prva važi na Zemlji i odlično objašnjava zakone na njoj. Što smo dalje od nje, ova fizika objašnjava sve manje i sve se više gubi u dubokim prostornim i vremenskim prostranstvima svemira. Tada počinje da važi relativistička fizika...

[Mandragora Dragon]

Halo! Javljam se iz suncem okupane Nepostojbije, a evo i naših ocena:

1.   Nedorođen. Bojim se da se više nas može identifikovati sa junakom priče. Uključujući mene, a i autora, naravno.+3
2.   Schwarzer Donnerstag. Postmodernistički pristup daje dobar utisak, ali on iziskuje bolju priču u idejnom smislu. Kao da je autor pošao od građe pa onda formulisao ideju, a nije imao dovoljno vremena.  Nego ni Herisu nije bilo neko razrešenje pa opet ispade "Otadžbina". +2
3.   Aždaja i carev sin-twist je očekivan, ali ga je lako očekivati zato što je zadatkom zadat. Možda bi dobar režiser ovo prodao kao nekakvo ,,Anđeosko srce", a producenti istumbali do ,,Šestog čula"..+2
4.   Sva njena deca odlaze u suton. Objašnjenja o ličnim stavovima junaka počinju da se gomilaju pred kraj dovodeći do ne baš jasne predstave. Mislim da bi bilo bolje da su razvodnjena i da se postepeno sumiraju. Sa druge strane, sad uvideh, takav postupak može da zbuni čitaoca pa mu je možda bolje sve po redu i k'o na tanjir servirati, ali ja sam lično protiv bilo kakvog podilaženja. Sam kraj je baš lep.+1
5.   Porodica na okupu. Osetan je opšti uticaj terror-horrorr-a tipa Audition/Saw/Hostel...Da je žensko dete glavni akter bilo bi smislenije. Muško obično i samo zeva za suknjama.+1
6.   Tišina. Ovo mi je za Šimicua. Došao čovek kod nas na letovanje i ajd' da snimi nešto. +1

[Stipan]

Umukni Princezo...

[Josephine]

Kod ostalih priča prilikom ocenjivanja, moram da priznam da sam se vodio trenutnim raspoloženjem. Neke su mi se svidele, neke nisam razumeo, neke su promašile temu pretvarajući negativca u antiheroja itd. Ali jedna priča mi je skrenula pažnju svojim brojnim rupama, koje je čine vrlo neuverljivom, a to je za jednu priču veoma loše.

Sva njena deca odlaze u suton

O, bože.   Kada ukazujete na rupe u priči, pazite na rupe u sopstvenim komentarima. Nije cilj dati komentar bez promišljanja o njemu, već on treba da koristi autorima/kama.

Hajde ti lepo komentariši priču i mani se ukazivanja na majčinski instinkt. Ako je priču pisao autor, to onda može da bude samo šta... očinski instinkt? Ili on ne važi u slučaju da je snajperista muškarac?

Hajde da naučimo da kritikujemo. Kritikuje se stil, logika priče, izraz, pismenost, struktura priče, odgovor na zadatak, psihologija i motivacija likova.

Sve što zadire u domen LIČNOG ŽIVOTA autora/ke nije stvar kritičara.

Molila bih promišljene i suvisle kritike.

[Sinlen]

Krvavo crveno - Prvi utisak: autor je baš nervozan dok vozi 
Solidno napisano, rečenice me lepo vode kroz priču, nisam naleteo ni na jedan deo koji bi me zamorio. Dao sam joj 2 boda, ali moram napomenuti da je za mene LearzA daleko iznad.

Trinaesta žrtva - Svidelo mi se to što nisam imao nikakav problem da zamislim taj, poprilično velik svet, predstavljen na 6000k. I kraj mi se dopao, koliko god naivan bio. Ali, Bane mi je nekako neuverljiv. Kao da glumi dok viče "Udri kučku Bane!". Da li time sebe uverava da to tako mora? Ili možda ni sam autor nije siguran kakav stav Bane ima prema tome što radi...

Manifesto - Ovoj priči sam dao bod zato što je uspela da me nasmeje u moru boleština i uvrnutosti koje je ova tema sa sobom nosila. Mislim da je to i bio njen cilj.

Tišina - Ovde sam dao bod zato što mi je falila još jedna priča. Čitljiva je i dinamična, sviđa mi se ta ideja sa "duhovima iz prošlosti", ali mi je glavni lik neuverljiv. To što je ubio devojčicu se dogodilo u ratnom ludilu, krajnje je očigledno da nikada ne bi mogao da učini tako nešto u normalnim okolnostima. Samim tim, osoba kakvu je autor/ka prikazao nikada ne bi nastavila da ubija malu decu, ne bi bila sposobna za tako nešto, pre bi oduzeo život samom sebi i završio s tim.

[Josephine]

Ovde je reč o ženi snajperisti, atentatoru. I u startu cela postavka priče je na klimavim nogama, jer mete atentata su deca. Autor ove priče neka pogleda priču Majka iz ovog kruga i neka dobro promisli o terminu "majčinski instinkt".

Ti, očigledno, ne pratiš situaciju na Radionici, ali ni na forumu.

Hoću da mi objasniš ovo što si napisao. Pazi da bude suvislo i inteligentno (makar inteligentnije nego dosad), pogaziću te ako ne bude.

[Hrundi V. Bakshi]

O, bože.   Kada ukazujete na rupe u priči, pazite na rupe u sopstvenim komentarima. Nije cilj dati komentar bez promišljanja o njemu, već on treba da koristi autorima/kama.

Pa ovo što sam rekao i treba da koristi autorki ili autoru. Ova priča nije uverljiva.

Hajde ti lepo komentariši priču i mani se ukazivanja na majčinski instinkt. Ako je priču pisao autor, to onda može da bude samo šta... očinski instinkt? Ili on ne važi u slučaju da je snajperista muškarac?

Ja lepo komentarišem priču. Ko bi slao ženu da ubija decu? Majčinski instinkt se odnosi na junakinju priče, a ne na autora. Kada se planiraju atnentati vodi se računa i o najmanjim sitnicama, i planer atentata ne bi slao ženu da ubija decu. U to možeš da budeš sigurna.

Ja nisam videla da igde u priči piše da je u pitanju snajper. To plus odbacivanje na suprostnu stranu sedišta (što metak radi malim metama) daje oružanu tehnologiju iz budućnosti.

Ako ima optički nišan, kao što je u priči naznačeno, onda je snajper. Da li iz budućnosti ili prošlosti nema veze. Metak odbacuje male mete na suprotni kraj sedišta? Ti si, pretpostavljam, bila u ratu?

Hajde da razmislimo malo - može li sredovečna žena sa ličnim sumnjama i nedoumicama da bude dorasla ovakvom zadatku? Ne može. Zato i pije vodu, meškolji se, uznemirava je unutrašnji život, koji kulminaciju doživljava u poslednjem delu. Došao je kraj njenoj karijeri.

Naravno da ne može. Baš zato što ne može, pretpostavljeni je ne bi slao na zadatak nego bi poslao nekog drugog, ko ne bi razmišljao da li će da piški ili neće. Ona ne ide na piknik, već da izvrši atentat.

Hajde da naučimo da kritikujemo. Kritikuje se stil, logika priče, izraz, pismenost, struktura priče, odgovor na zadatak, psihologija i motivacija likova.

I uverljivost priče.

Sve što zadire u domen LIČNOG ŽIVOTA autora/ke nije stvar kritičara.

Molila bih promišljene i suvisle kritike.

A gde ja to zadirem u lični život autora/autorke? Zaista bih voleo da mi objasniš?

[Stipan]

Princezo nemoj!!!

[lilit]

Zbilja bi se reklo da ta priča ima više anonimnih obožavaoca, nego javnih. Potpuna misterija.

Mislim da je obavezno - obožavalaca, al ne bi bilo loše proveriti.

[Josephine]

Princezo nemoj!!!

Naravno da neću. Ne možemo uvek da tražimo inteligenciju od naših kritičara.

[Hrundi V. Bakshi]

Samo se ti drži sredovečnih snajperistkinja koje muči bešika i metaka koji bacaju svoje mete unaokolo, ne brini za moju inteligenciju.

[Josephine]

Ah, znači Majn Kampf priča je tvoja?

Evo jednog pravila Radionice - niko ovde nije maliciozan (osim tebe, očigledno). Moja loša kritika te priče nije upućena autoru več priči.

Ako ne znaš da se igraš, nemoj da se namećeš u igri. Molim te.

[Stipan]

Hrundi ne savetujem ti da nastaviš da je provociraš. Neću još dugo moći da je obuzdavam!

[Josephine]

Stipane, dušo, ne brini se za mene. Radionica je uvek na prvom mestu.

Ipak, kada se u njoj učestvuje, podrazumeva se kulturno ponašanje i prihvatanje nekih pravila.

Dakle, komentarišite priče, a ne autore ili njihov majčinski instinkt.

[Hrundi V. Bakshi]

Ah, znači Majn Kampf priča je tvoja?

Evo jednog pravila Radionice - niko ovde nije maliciozan (osim tebe, očigledno). Moja loša kritika te priče nije upućena autoru več priči.

Ako ne znaš da se igraš, nemoj da se namećeš u igri. Molim te.

Ne znam i neću da znam koja je moja priča dok moderator to ne objavi, tako da ne znam otkud ti to znaš? Ja nisam maliciozan, nikako.

I ja kritikujem priču, a niti sam dovoljno dugo na ovom forumu da znam ko kako piše, niti mogu da naslutim koja je čija priča.

Izgleda da je ovo tvoja priča. Pa žao mi je, nije uverljiva. Veruj mi da ne postoje snajperisti koje muči bešika.

I još jednom: nisam komentarisao autorku i njen eventualni majčinski instinkt. Nemoj da mi podmećeš nekakve reči koje nisam rekao i da me uvlačiš u ova sitna podjebavanja.

[Josephine]

Ne, ne kritikuješ priču. Ti ne znaš da kritikuješ priče, zato prvo malo gledaj kako se kritikujemo, pa se onda uključi.

I pažljivo čitaj priče koje kritikuješ. I to je preporučljivo.

[scallop]

A, da li bi bilo konstruktivno da se pozabavimo onim što je predmet radionice? Autor priče "Sva njena deca odlaze u suton" je sklon da vodi čitaoca i na to mu je ukazano. To je i jedini ozbiljan nedostatak. Ostalo, uključujući i poentiranje je OK.

Nešto sasvim drugačije je što uporno vidimo ono što nije napisano. Nekoliko priča je napisano kao da su "oporuke". Da se Angel nije "smorila", sad bi sigurno ukazala da priče koje "pišu mrtvi ljudi" imaju problem u tome što je potrebno objasniti i kako su ih napisali. Dogodilo se, takođe, da je ukazano da su čitaoci naišli na "višak teksta". To ukazuje da postoji dobar odnos prema konciznom pisanju, a da pisci relativno lako postave priču, pa nepotrebno troše prostor.

Ono treće je da je komunikacija kroz PM izlišna ako nešto nije rečeno u priči. Tu, pre svega, mislim na priče gde sam ukazao da je tema "trošena" kroz nepotrebno, a pogubljeno nešto što je važno. Recimo, priča "Trinaesta žrtva" je dobro napisana, ali je propušteno da se ukaže da Bane lovi po mrklom mraku i da mu je jedini način da prati lovinu toplotni signal na IC viziru. Umesto toga saznamo kako ju je šopao po guzici! Bilo je savršeno dovoljno prostora da saznamo kako dolazi do informacije gde se nalaze "device", kako se kreće po savršenom mraku itd... Naravno, kraj je patetičan umesto da bude šok za lovca.

Na kraju, veoma smo skloni da promašimo prelepe rečenice koje svedoče o talentu gubeći se u tome da li nam se priča "dopala", da li smo je "skontali" i da li se uklapa u naša "žanrovska" opredeljenja. Ova radionica ne sme da razlikuje ono što nam je lično opredeljenje od onoga što je dobro napisano. Daću i primer, jer mi se čini da ni Boban nije omašio neke lepe rečenice iako je sklon da jako malo toga pročita. U ovih nekoliko rečenica krije se više talenta nego u čitavoj majskoj radionici:

Mahnuo sam za novom flašom, otpio jedan dugačak gutljaj, prevukao šakom preko ovlaženih brkova. Smrdeli su na užeglo, masno i prašnjavo. Smrkavalo se. Razgaženim tlom je, u žućkasto, iskrila izmaglica. Spustio sam čizme sa ležaljke, razmrljao dlanovima nešto malo uhvaćeno od te vlage.

[Josephine]

Na kraju, veoma smo skloni da promašimo prelepe rečenice koje svedoče o talentu gubeći se u tome da li nam se priča "dopala", da li smo je "skontali" i da li se uklapa u naša "žanrovska" opredeljenja. Ova radionica ne sme da razlikuje ono što nam je lično opredeljenje od onoga što je dobro napisano. Daću i primer, jer mi se čini da ni Boban nije omašio neke lepe rečenice iako je sklon da jako malo toga pročita. U ovih nekoliko rečenica krije se više talenta nego u čitavoj majskoj radionici:

Mahnuo sam za novom flašom, otpio jedan dugačak gutljaj, prevukao šakom preko ovlaženih brkova. Smrdeli su na užeglo, masno i prašnjavo. Smrkavalo se. Razgaženim tlom je, u žućkasto, iskrila izmaglica. Spustio sam čizme sa ležaljke, razmrljao dlanovima nešto malo uhvaćeno od te vlage.

Sad, ne bih se složila da se "krije više talenta nego u čitavoj radionici", ali bih se složila da rečenice jesu lepe, da cela priča ima jedinstven izraz, i da čudi (rastužuje) mesto na kom se našla.

[Hrundi V. Bakshi]

Ne, ne kritikuješ priču. Ti ne znaš da kritikuješ priče, zato prvo malo gledaj kako se kritikujemo, pa se onda uključi.

I pažljivo čitaj priče koje kritikuješ. I to je preporučljivo.

Da, ja kratikujem priču. Ja to znam. A ti ne znaš ništa o atentatima, snajperistima, i mecima. Priča ti je neuverljiva.

Ja tebi preporučujem da dobro proučiš ono o čemu želiš da pišeš.

[Josephine]

Ne, ne kritikuješ priču. Ti ne znaš da kritikuješ priče, zato prvo malo gledaj kako se kritikujemo, pa se onda uključi.

I još nešto za one koji ne znaju: majčinski instinkt je isto što i očinski. To se zove roditeljski instinkt i ne zavisi od pola.

[Lord Kufer]

Majčinski instinkt je uslovljena reakcija kao i svaki drugi "instinkt". Neko ga ima, neko ga nema. Kao i "talenat" za pisanje

[Josephine]

Apsolutno se slažem, Lorde. Pomislih da me neće razumeti ako kažem da je uslovljen.

[Stipan]

Dobro hoćeš li ti da komentarišeš priče ili ćeš da otvaraš roditeljsko savetovalište? A?

[Hrundi V. Bakshi]

Imao bih pitanje za moderatora.
Da li članica D. ima uvid u to koja je čija priča?
Otkud njoj ideja da je priča Schwarzer Donnerstag moja?

[scallop]

Sad, ne bih se složila da se "krije više talenta nego u čitavoj radionici", ali bih se složila da rečenice jesu lepe, da cela priča ima jedinstven izraz, i da čudi (rastužuje) mesto na kom se našla.

Štos i jeste u tome da se ne složiš. Sad bi trebalo da nađeš bar jednu sličnu rečenicu u ovoj radionici ne bi li pobila moju tvrdnju.

Sad bih nešto pitao Hrundija, kad se već toliko razume... Priča "Sva njena deca..." nije priča "Snajperista", pa zašto se onda u nju učitava "snajperizam"? Protagonista u priči nigde nije naznačena kao majka i zašto je onda krstimo majkom? Dalje, D. je "dozvoljeno" da malo "postrekava" ovaj deo foruma i ona to i radi. Mene bi više zanimalo osvrtanje na neke druge priče, a ni tvoju nećemo propustiti kad prođe "identifikacija". Koliko se sećam, za tvoje dosadašnje priloge sam napisao da su izuzetno pismeni, ali da ima i propusta. Lično sam se uverio, na sopstvenim pričama, da tačno nije uvek i tečno. Te sitne laži u ispisu znaju da budu inspirativne. Ako se čini da je komentarisanje priča namenjeno obračunima, to sigurno nije tako, a ko tako vidi je u krivu. Čini mi se da je prvi cilj ipak dobro osmišljavanje postavljenih tema.

[Lord Kufer]

Ma da, kod mnogih je, u stvarnosti, "majčinski instinkt" jednostavno - panika!

Priča o snajperistkinji ("snajper" je sprava) ima dosta slabosti.
Prvo, nevešto pisanje. Što kaže Skalop, navođenje čitaoca - loše je kad se čitaocu nameće šta mora da vidi ili misli ili oseća. Veština pisanja se i sastoji u tome da se čitalac u suočenju s napisanim po svojoj volji određuje, inače od književnosti nema ništa - to bude dogma ili, jednostavno, stereotip.

Stereotip dominira ovom pričom - to odletanje pod udarom metka je opšte mesto u petparačkoj produkciji stripova i filmova. Metak ne odbacuje pogođenu osobu, on je "buši". U najvećem broju slučajeva, pogođeno telo ili glava prosto - klone.

Nejasno je zbog čega se radnja (ili slična radnja) ponavlja. Je li to putovanje kroz vreme, je li to samo niz sličnih situacija koje služe da prikažu proces "kvarenja" snajperistkinje? Ima previše referenci na postojeća rešenja (Terminator, Nikita, itd.) i to može da zbuni. Nije dovoljno istraženo kakve se sve mogućnosti otvaraju, a nije ni jasan cilj priče.

Odgovor na postavljeni zadatak se nazire u tom "kvarenju" koje bi, osim prirodnog starenja, moglo da znači i nekakvo etičko osvešćivanje. Ipak, lik je previše pasivan, previše je bez svog stava i odlučnosti - jednostavno se raspada naočigled.

Ja i dalje ne znam da li se radi o putovanju kroz vreme ili je reč o kompjuterskoj simulaciji, gde je i glavni lik deo te simulacije ili nije?????

[Lord Kufer]

Što se tiče priče "Snajperista" i ove "Sva njena deca...", poređenje se zaista nameće. Dva potpuno različita pristupa istoj profesiji...

[Boban]

Imao bih pitanje za moderatora.
Da li članica D. ima uvid u to koja je čija priča?
Otkud njoj ideja da je priča Schwarzer Donnerstag moja?

Članica D je, pored svega ostalog, veštica.

[Josephine]

Kaže se čarobnica, a ne veštica.

[Hrundi V. Bakshi]

Sad bih nešto pitao Hrundija, kad se već toliko razume... Priča "Sva njena deca..." nije priča "Snajperista", pa zašto se onda u nju učitava "snajperizam"? Protagonista u priči nigde nije naznačena kao majka i zašto je onda krstimo majkom? Dalje, D. je "dozvoljeno" da malo "postrekava" ovaj deo foruma i ona to i radi. Mene bi više zanimalo osvrtanje na neke druge priče, a ni tvoju nećemo propustiti kad prođe "identifikacija". Koliko se sećam, za tvoje dosadašnje priloge sam napisao da su izuzetno pismeni, ali da ima i propusta. Lično sam se uverio, na sopstvenim pričama, da tačno nije uvek i tečno. Te sitne laži u ispisu znaju da budu inspirativne. Ako se čini da je komentarisanje priča namenjeno obračunima, to sigurno nije tako, a ko tako vidi je u krivu. Čini mi se da je prvi cilj ipak dobro osmišljavanje postavljenih tema.

Jasno je da reč o snajperisti. Sve što koristi optički nišan postaje snajper.
Problem je što je članica D. prenela raspravu na lični nivo bez ikakve potrebe, vređajući me.
Ako smatra da je bespotrebno da njene buduće priče budu uverljive, neka se ne obazire na te stvari. Ja bih ostalima preporučio da dobro prouče ono o čemu žele da pišu, da ne bi potcenjivali čitaoca.

Nemam ja problem s tim što je njoj "dozvoljeno" da "podstrekava", ali joj neću dozvoliti da me vređa, pogotovo što ne vidim šta sam ja toliko strašno rekao o priči za koju se ispostavilo da je njena.

Takođe je i moja priča na talonu, već je bila komentarisana i ja sa tim nemam problema. Ja zaista ne unosim nikakve lične razloge u raspravu, jer nemam zašto. Nikoga ovde ne poznajem.  

[Josephine]

Bla, bla, bla.

[Hrundi V. Bakshi]

Blebetanja je bilo dosta u tvojoj priči. Ne preteruj...

[Josephine]

Odustani, biće ti krivo.

Ako ne vidiš gde si pogrešio kada si "kritikovao" i ako ne umeš da prestaneš sa provokacijama, to je tvoj problem.

Ovde učestvuješ u radionici koja ima svrhu i cilj, pa se tako i ponašaj.

Nastavi sa "kritikovanjem", možda naučiš da ne udaraš na autore u svojim pisanijama, već na priče.

Lep pozdrav.

[Plut]

Ljudi, gde nam se denuo bratja Savajata?!

[Josephine]

Mislim da mu se opet pokvario kompjuter? I moj rikava...

[Hrundi V. Bakshi]

Odustani, biće ti krivo.

Ako ne vidiš gde si pogrešio kada si "kritikovao" i ako ne umeš da prestaneš sa provokacijama, to je tvoj problem.

Ovde učestvuješ u radionici koja ima svrhu i cilj, pa se tako i ponašaj.

Nastavi sa "kritikovanjem", možda naučiš da ne udaraš na autore u svojim pisanijama, već na priče.

Lep pozdrav.

Ne, nećemo tako, nego ti lepo objasni kako ja to kritikujem autore? Da čujem.

Lep pozdrav i tebi

[Mandragora Dragon]

I još nešto za one koji ne znaju: majčinski instinkt je isto što i očinski. To se zove roditeljski instinkt i ne zavisi od pola.

Da potvrdim. Elem, u mozgu postoje estrogenski receptori koji su verovatno odgovorni za navedeni instinkt. Testosteron nema svoje receptore, ali se u mozgu transformiše u estrogen i dovodi do istog efekta. To je ujedno i razlog zašto muškarci sa većom proizvodnjom muškog hormona (rano oćelaveli, izrazito maljavi i nasrtljivi..) imaju neke odlike žena u svom ponašanju. Uzgr. možda sam pogrešio sa ovim quote-om, prvi put to radim.

[Mandragora Dragon]

...nisam pogrešio.

[Josephine]

Dobro, sad sam dobre volje, iako nemam vremena.

Priče se kritikuju najpre drugačijim tonom od tvog.

Zamisli da ja sad tebi kažem: ti prvo proveri šta je psihologija, pa onda šta je psihologija likova. Vidiš kako je to lepo urađeno u Aždaji? E, tamo to proveri, pa napiši uverljiviju priču drugi put.

To nije konstruktivna kritika.

Korisna kritika je kada ja napišem da (možda) imaš lep ispis/izraz, odlične ideje, ali da ti nedostaje rada na motivaciji likova i da oni nisu uverljivi (pa usput postavim par pitanja na koja bi trebalo da odgovoriš u priči, po mom mišljenju naravno, kako bi uverljivo opisao likove).

Eto.

Dakle, ne ovo:

"Autor ove priče neka pogleda priču Majka iz ovog kruga i neka dobro promisli o terminu "majčinski instinkt" - jer tvoj instinkt nije isto što i tuđ, zvuči grubo i nepromišljeno.

"Uveriti čitaoca u ono što želite da mu saopštite je težak posao, ali ako ga završite, ispunili ste dve trećine zadatka. Ostalo je manje - više zanat" - ovo svi znamo ovde, prosto zvuči jadno kada to govoriš ovde, među nama; a mi ne znamo ni da li si ti ispunio isti uslov (videćemo kada se objave autori).

[Hrundi V. Bakshi]

po mom mišljenju naravno

Upravo tako, po tvom mišljenju.
Kao što sam i ja izneo svoje mišljenje. I ja sam pohvalio lep ispis u priči "Odiseja partizana", u priči "Manfiest" izneo slične zamerke kao u priči "Sva njena deca", dao čini mi se sasvim solidan osvrt na priču "Nedorođen".
Ne vidim nijedan razlog za tvoj ovakav nastup.
Nisam primetio da je moj osvrt na bilo koju priču lošiji, neinteligentniji ili kako god hoćeš da ga nazoveš, od bilo kog drugog.

Mislim da je ova rasprava bespotrebna, i ja neću nastavljati, jer nisam odgovoran ako je nekom povređena sujeta. Niti te poznajem, niti imam išta protiv tebe, niti sam znao koja je tvoja priča, da bih, kako kažeš, "kritikovao autora".

Pozdrav

[Plut]

Aman D., šta se toliko pališ? Pa nije toliko strašno to što ti je rekao. Pusti čovek da se razmaše, pa mu posle kreši krila (kad najmanje očekuje).

[boki77]

Препознавање аутора је фол који неки мисле да знају. Не верујем да Хрунди зна која је чија прича.

Елем, моји гласови
- тајно гласање - АзраеЛ, Шварцер Д, Манифесто, Недорођен, Крваов црвено.
- јавно гласање (по поенима) - Азраел, Недорођен, Сва њена деца..., Крваов црвено, Шварцер Д, Манифесто...
Прво, тајно гласање обавио сам после првог, а јавно гласање после другог читања.
Следи нешто детаљнији осврт.

[boki77]

Прво ћу оне за које сам гласао:

АзраеЛ - добио моја 3 поена јер ми је прича одлична. Када нешто тако лако тече, то значи да је писац искусан и да зна да води. Оба читања су ми била лака. Једино бих волео појашњење - да ли је писац хтео да каже нешто више увођењем овог имена или ..?

Недорођен - лепо написана, течна, има и лепих и занимљивих конструкција. Није ме сасвим везала уз лика, али једним делом јесте. 2 поена.

Сва њена деца... - лепо написана прича. За њу јесам претпоставио ко ју је написао. Свидела ми се при другом читању. Недостајало ми је још нешто код лика, макар траг харизме, да то буде баш то. Видети куферове критике, и, свакако, Хрундијеве. Реализам је битна ставка.

Крваво црвено - генерално су ми ових пар последњих лепо легле. Крваов црвено носи мрачну атмосферу и лик који се у тој атмосфери креће је јасан. Ипак, требао ми је мало интензивнији обрт, јаснији, јачи. 1 поен од мене.

Шварцер Д. - окружење које је представљено у овој причи "дише". Све ми је јасно, само (поново) да је крај мало јачи... Добра прича. 1 поен.

Манифесто - поред свих црњака (у којима сам и сам учествовао), ово некако одудара. Можда је зато прича добила толико поена. Зато је добила мој поен

Додаћу још само једну причу за коју нисам гласао - Породица на окупу. Јако ми се свидео стил, темпо, али ми делује да је тема промашена. У тој причи су сви лоши ликови, и ниједан ме није привукао. Мало је недостајало да дам глас Породици...

[SuperSynthetic]

Sva njena deca odlaze u suton - Priča inspiriše na razmišljanje. Da li je taj metak destruktivan ili konstruktivan? Smisao metka? Da ne budemo sada vulgarni. Da li je poenta u mecima ili deci koja odlaze u suton? Kontrola ili život ili jednostavno inercija? -Samo da bi sačuvala smisao smrti za koje je bila kriva.-
Ima priča dubinu i prenesenih značenja kolko hoćeš. Bar meni. I pored poteškoća u postizanju verodostojnosti ima dosta iskrenosti.
Koliko shvatam ona je na kraju promašila - nije ubila devojčicu?  1-poen.

[NdZodiac]

NdZodiac, koja ti je šesta priča?

Tišina.... i izvinjavam se još jednom što mi je promaklo da treba glasati za šest *blush*

[Anomander Rejk]

Dodati toj priči tvoj glas, i oduzeti Plutin, opet je na 12 bodova onda. Znači da je Macov poredak u tabeli definitivno tačan.