Radionica broj 5 - maj 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Josephine]

Za D:
ma, ne, nisam lepo objasnila, ja sam zahvalna ljudima koji ne komentarišu jer njima se priča ne dopada, a mene, iskreno, ne interesuje šta oni vole. Ja uopšte nemam nameru da ugađam drugima...

A jel imaš nameru da iskomentarišeš tuđe priče? Možda ti neko vrati komentarom...

Ja ću svakako napisati nešto o Džoniju... Bez obzira što te baš briga za komentare i napredovanje, a onda ti je, kontradiktorno, krivo što ih tvoja priča ne dobija.

You give some, you take some.

[Plut]

Ja, baš, i nisam komentarisala nešto mnogo priča u ovom krugu. Nekako, nije mi se dalo, ne zbog priča već zbog sebe, da ne shvatite i ovo kao komentar istih.
Za sada bih napomenula da me je bratja Savjata prijatno iznenadio svojom pričom. Nisam ovako nešto očekivala od njega i, po mom mišljenju, ovo jeste napredak. Kao što ranije rekoh, priča mu je slikovita i atmosferična. Pročitala sam je lako, pa sam stekla utisak i da je lako napisana, što, uopšte, ne mora da bude tačno. Sad već pišem na osnovu bledih sećanja, ali mi se čini da je kraj pomalo neubedljiv, a motiv tanak. No, sve u svemu, simpatična priča. I tek sad uviđam da, u stvari, i liči na njega.

[Ygg]

Vidim da se priča nikom nije dopala, retko ko je pominje (čak i oni koji komentarišu sve od reda ovu priču ignorišu), ali na to što je drugi smatraju ružnom ja ne mogu uticati - kao što je lepo, tako je i ružno u oku posmatrača. Očigledno je da moj smisao za humor ne odgovara svima, jer ovo je priča koja je pre svega morala da izmami osmeh, a ne gađenje.  Svejedno, mene je pisanje nasmejalo i zabavilo, i ne pada mi na pamet da ikada napišem priču u kojoj ću objašnjavati gde je ko bio i šta je i kada radio. Pisanje je igra, izveštavanje je valjda posao novinara.

Samo da prijavim, meni se priča dopala. Dao sam joj bod. 

[Tex Murphy]

Kissass!

[Savajat Erp]

Не знам откуд Мушет идеја да ако други не коментаришу њену причу, то значи да им се није допала? Мени је била ОК, нпр...мада вероватно не бих гласао за њу, искрено говорећи. Сем тога Мушет се открила као аутор нападајући Бату да се изјасни да прича није његова, иако је било јасно (бар мени), да није.

@Плут
Захваљујем 

Узгред, пар људи се питало зашто Леарза...па, ето, без разлога, пао ми је на памет Азраел, Гаргамелов мачак (не знам ни сам откуд), те како сам трагао за бољим именом од првобитног Креб (сувише ми је зазвучало као Crap, па сам хтео да предупредим могуће алузије и сл. ), би што би...у игри је био и Азазел, али стварно чудно звучи кад се чита наопако...наравно, знао сам и пре да су у питању неки зли анђели или шта већ. Иначе, прича је рециклирана идеја за тему двобој...

[pokojni Steva]

I kod mene

[Josephine]

Ovaj, imam neku infekciju/upalu/preosetljivost očiju, a pogotovo kada gledam u ekran. Tako da će analiza priča da sačeka... Ali biće sigurno.

[Stipan]

Alergija na polen najverovatnije. Okata jedna! 

[Lord Kufer]

Hloramfenikol...

[Josephine]

8. Viline vode - Ovo je veoma lepa priča i ostavila mi je nadublji utisak.

Nisam glasala za nju jer junak voli na početku. Trebalo je da voli na kraju. Onda bih mu poverovala da je negativac.

Za ostalo nemam primedbi. Sledeći put 3 poena ako mi se ne bude pasivno odigravala pred očima, i ako pronađem bar jednog/u junaka/junakinju sa kojim/om ću da se identifikujem (koji/a me ne prezire).


11. Learza - Ova priča ima veoma simpatičnu atmosferu. Osim kada se stigne do otrcanih delova sa kresanjem majki, sestri, tetki... Nije da ne može da bude zabavno, ali ako se ponovi više puta, samo odaje autorovu neinventivnost da osmisli zabavan dijalog, pa udara po starim srpskim psovkama. Isto je i sa lepim danom za umiranje i natpisom na grobu. Staro, viđeno. Bez obzira na to, priča teče zanimljivo, dinamično. Tenzija postepeno raste i autor je uspeo da prenese postupnost tog rasta i sjajno poentira poslednjom rečenicom ("Ja sam LearzA, uništitelj svega lepog").

Kada smo već kod poslednje rečenice, obratiti pažnju na viškove. Možda bi bolje zvučalo: Ja sam Learza, uništitelj lepog. Zašto tu stoji "svega"?

"Nemi uzdah razočarenja kao da je prekrio ceo grad". Zašto ovo "ceo"? Bolje zvuči i preglednije je bez sitnih viškova kojih ima u celom tekstu.

"Sada napokon mogu da krenem, ovi crvi iz grada...". Tekst lakše diše (i čitalac) kada se nepotrebne zamenice i uzrečice izbace, a rečenice pročiste.

Prvi deo priče logički dobro funkcioniše. Zapinje kod prljavog devojčeta - zašto nije uzela oružje od Lepog? Još uvek ima nečeg dobrog u njoj? Pa bilo je i ranije, čim brani gazdaricu ili šta već. A i što bi se odrpana služavka svetila za smrt lepše i bogatije gazdarice? Da je ova bila dobra prema njoj, devojka nikada ne bi nosila krpe. Treba da bude srećna što je slobodna, očigledno.

Savajatov veliki napredak. Rečenice su bolje, priča ima smislenu strukturu. Treba da se poradi na psihologiji i motivaciji likova, rečenicama... ali - bravo Savajate.

Edit: "ne obazirući" se piše odvojeno.

[pokojni Steva]

...junak voli na početku. Trebalo je da voli na kraju.

Ko kaže da ne voli na kraju?

[Josephine]

Mislila sam - više bi mi prijalo da se otkriva da voli na kraju. Kada se to otkrilo na početku, nisam više mogla da ga smatram negativcem, pa i da je pobio pola grada...

[Savajat Erp]

11. Learza - Ova priča ima veoma simpatičnu atmosferu. Osim kada se stigne do otrcanih delova sa kresanjem majki, sestri, tetki...

То нема везе са дијалогом, то је само начин главног јунака да испровоцира неког или да одговори увредом на увреду, а шта је увредљивије од помињања мајки, сестри итд.?

Isto je i sa lepim danom za umiranje i natpisom na grobu. Staro, viđeno.

Па, те изразе користи мета, "Лепи", Леарза се управо томе и подсмева...

Kada smo već kod poslednje rečenice, obratiti pažnju na viškove. Možda bi bolje zvučalo: Ja sam Learza, uništitelj lepog. Zašto tu stoji "svega"?

Бах, не знам, боље ми звучи са "свега лепог"...драматичније, откуд знам

Prvi deo priče logički dobro funkcioniše. Zapinje kod prljavog devojčeta - zašto nije uzela oružje od Lepog? Još uvek ima nečeg dobrog u njoj? Pa bilo je i ranije, čim brani gazdaricu ili šta već. A i što bi se odrpana služavka svetila za smrt lepše i bogatije gazdarice? Da je ova bila dobra prema njoj, devojka nikada ne bi nosila krpe. Treba da bude srećna što je slobodna, očigledno.

Као што рекох, ова прича је рециклирана идеја за тему двобој, девојчица је убачена накнадно и сигурно да све то нисам извео најсрећније...и газдарица или шта већ није убијена, већ само поружњена ожиљцима...није узела оружје, зајебала се

Edit: "ne obazirući" se piše odvojeno.

Зар? Можда...

Хвала на детаљнијем коментару! 

[Stipan]

шта је увредљивије од помињања мајки, сестри итд.?

Srbija? Vojvodina? Manitu? Srpska akademija nauka? Evrointegracije? Alah?

[Savajat Erp]

Мрзим те. 

[Stipan]

Još si i lažov povrh svega!

[Savajat Erp]

И не само то...

I Stab People - Icp (Insane Clown Posse)

[Stipan]

I`VE SEEN THAT FACE BEFORE!!!

[scallop]

8. Viline vode - Ovo je veoma lepa priča i ostavila mi je nadublji utisak.

Nisam glasala za nju jer junak voli na početku. Trebalo je da voli na kraju. Onda bih mu poverovala da je negativac.

Za ostalo nemam primedbi. Sledeći put 3 poena ako mi se ne bude pasivno odigravala pred očima, i ako pronađem bar jednog/u junaka/junakinju sa kojim/om ću da se identifikujem (koji/a me ne prezire).

Ja ću komentarisati komentar. Da završim sa pričom "Viline vode". Ova Stevina priča je, za razliku od nekih drugih, cela. I potpuno ljubavna, tako da sam se zamislio nad ženskim dušama koje u njoj to nisu videle. Kao da smo u svetu gde vile više ne gone karaše zubima. Kako je moguće omašiti glavni lik u priči, a on je vodena Vila koja ostavlja pustinju u muškim dušama? Iz generacije u generaciju.

Edit: "ne obazirući" se piše odvojeno.

Pa, i razočarenje se piše - razočaranje. Razočarenje je više - skidanje naočara.

[Josephine]

Šta da vam kažem... Nisam se identifikovala sa vilom koja ostavlja pustinje u muškim dušama. Ne mogu još uvek tačno da odredim šta je to što mi kod Stevinih priča brani učestvovanje, ali njegova prezriva usamljenost u pisanju (nemam ništa protiv, autentično je) se glasno nameće (nametanje je problem).

Zašto bi žene videle da je ova priča ljubavna u većem broju nego muškarci?

A jeste (lepa) ljubavna, samo je zadatak bio malo drugačiji...


Edit:

@Savajat: jeste, da - nije ubijena. To mi je bila prva pomisao kada sam čitala, pa sam falsifikovala pamćenje...

[Stipan]

Steva i ti ste veoma različite ličnosti - zato ne možeš da prihvatiš njegove priče.
Ne slažem se sa konstatacijom o "prezrivoj usamljenosti u pisanju". Ja nemam problema sa uživljavanjem u njegove storije - posebno je to slučaj sa pričama iz poslednja dva kruga.

[scallop]

Kad lajete iz dva susedna dvorišta.

[Josephine]

A ja bih baš rekla da Steva i ja imamo mnogo toga zajedničkog u karakternim crtama.

[Stipan]

Sanjaj samo...

[Josephine]

Samo ga nisi provalio, to je sve.

[Stipan]

Jok, ti si. Pametnica mala.

[Josephine]

Pa ja nemam problem sa prihvatanjem njegovih priča. Razumem ih (sve osim jedne). Smeta mi što ne mogu da učestvujem.

[Stipan]

Pa lepo rekoh da pišemo u parovima. Onda bi imala šansu da učestvuješ.

[Josephine]

Govorim o identifikaciji sa junacima. Svi su mu kao u izmaglici, fatamorgani...

[Stipan]

Ti i dalje imaš onu upalu očiju? Možda...

[Josephine]

A ti ćuti da ne počnem o tvojim crno-belim, naivnim likovima. 

[Stipan]

 

[NdZodiac]

Kakav emotivni naboj hahahaha... baš bi me interesovalo šta bi ispalo kada bi pisali u paru. Meni se sviđa ta ideja, iako sam do sada samo pesme pisala u co-op fazonu.

[Lord Kufer]

Ne mogu ličnosti biti različite. Karakteri se razlikuju.

[Stipan]

Ma kod D. je svašta moguće... Ili sam se ja loše izrazio? Karakteri. Something...

[Josephine]

Zato sam se ja dobro izrazila. 

[Stipan]

Kao u izmaglici, fatamorgani...

[Lord Kufer]

Pa, to se često pobrka. Ustvari, ličnost je ono što je opšte, zajedničko svima - lični integritet. A ono što je na ljudima različito, to je poreklo, konkretna situacija, karakter, iskustvo, uslovljenost i reaktivnost na određene situacije i poticaje.

Recimo, ono što neki na ovom i drugim forumima ne shvataju. Pogrešno je ići protiv ličnosti sagovornika, tj. onog s kojim se raspravljaš. Treba ići protiv metoda, a ne napadati ličnost - to je uvredljivo ponašanje.

[SuperSynthetic]

 A jel ćemo to pisanje u parovima, u živo ili virtuelno?

The Best scene from Pulp Fiction | Pulp Fiction'dan unutlumaz sahne.

[boki77]

Pa, to se često pobrka. Ustvari, ličnost je ono što je opšte, zajedničko svima - lični integritet. A ono što je na ljudima različito, to je poreklo, konkretna situacija, karakter, iskustvo, uslovljenost i reaktivnost na određene situacije i poticaje.

Recimo, ono što neki na ovom i drugim forumima ne shvataju. Pogrešno je ići protiv ličnosti sagovornika, tj. onog s kojim se raspravljaš. Treba ići protiv metoda, a ne napadati ličnost - to je uvredljivo ponašanje.

Личност је исто што и карактер (туђица). Личност и индивидуа се разликују, где је лично опште, а индивидуално посебно.

Што се тиче расправљања - ту си у праву.

[Lord Kufer]

Ličnost ili osoba, nije isto što i individua. Ali, kažem, često se "lično" koristi kao nosilac karakternih osobina. Po meni, tu bi trebalo biti precizan, barem tamo gde je takva vrsta preciznosti neophodna.

Ako kritikuješ nečije karakterne osobine, recimo - sklonost bezobrazlucima, da li je to napad na "ličnost" dotičnog? Ja mislim - naprotiv! To je napad na rđu koja se nataložila na ličnost.

[boki77]

Ličnost ili osoba, nije isto što i individua.

Апсолутно. Личност је носилац индивидуалног. (едит - индивидуално се налази у личном).
Критиковање карактерних особина је, по мени, напад на туђу личност онолико колико је та личност усвојила неку особину (рецимо склоност ка безобразлуцима). Ипак, искуство показује да су људи поприлично склони да штите своје лоше особине. Више него добре (сујета...).
"Наталожена рђа на личности" - исправна метафора.  

[Josephine]

12. Večno proklet - ovo je, u stvari, priča sa dobrim potencijalom. Ima solidnu strukturu i vidi se da ju je autor pisao sa ciljem. Početak je odličan, efektan, privlači pažnju. Iznuđivanje novca je duhovit momenat. Razgovor sa ženom koja o njemu brine je pomalo dosadan; na nesreću odmah ga prati još jedan podjednako besmislen razgovor sa krčmaricom. Dijalozi su dobro ubačeni u pokušaju da oslikaju Jovin karakter, ali nisu dobro iskorišćeni jer se u njima ne otkriva gotovo ništa o Jovi, osim repetitivnih optužbi na njegov račun.

Svaki razgovor u kratkoj priči mora da ima smisao (videti Stevinu priču Viline vode kao primer za dobro oslikan karakter negativca kroz razgovor).
Dalje, ne dopada mi se kada se žene ubacuju u priču čisto ukrasa radi, pa još imaju i stereotipnu ulogu (ovaj problem ima i sledeća priča). Žena negovateljica, sisata krčmarica, žena žrtva seksualnog nasilja itd. Sve likovi ubačeni reda radi, da podrže priču i podignu je na noge. A priča koja stoji na ovakvim nogama je klimava i slaba. Dakle, obratiti pažnju na izgradnju likova i originalnost u njihovoj postavci. Dobar pisac ne služi se stereotipima.

Još nešto: ovo nije ,,negativac sa velikim N". Ostale greške u izrazu, pravopisu i gramatici pomenuli su drugi.

Kraj je ok, vraća na početak i začarani krug u kom je glavni junak. Prvo lice pripovedača je ovde dobar izbor i trebalo ga je bolje iskoristiti. Prvo lice pruža šansu za introspekciju junaka i bolje sagledavanje njegovog psihičkog stanja (što je ova priča zahtevala). Ovde je ta šansa ostala neiskorišćena jer smo malo saznali o junaku kako kroz njegova razmišljanja, tako i kroz dijaloge.


13. Trinesta žrtva - Stipan je konačno na tragu da suspregne jeftinu patetiku i zapravo je dobro iskoristi u svojim pričama. Manje prideva, manje sentimentalnosti, pa je manje i patetike. Rečenica je bolja, na tome je autor stvarno radio, primenjivao savete, ozbiljno shvatao kritike. Često se potkradaju infinitivi koji loše i arhaično (pogotovo kod Stipana) zvuče.  U prošlom krugu je imao balaševićevske rečenice, sada ima arhaične... jasno traženje stila, ali na dobrom tragu. Sve dok nije ni prvo ni drugo.  

E, sad - moja najveća zamerka ovoj priči je prosta i mnogo puta viđena fabula, bez ijednog originalnog elementa. Isti problem imala je i prošla priča. Zato obe imaju predvidive tokove i krajeve. Likovi su, takođe, naivni. Mi ne vidimo njihov unutrašnji život (osim u kratkim, opet stereotipnim, crtama). Predstavljeni su nam kao skice u par poteza. A možda bi taj originalni element upravo mogao da leži u dubljem oslikavanju psihološkog života junaka.

Ni ovo nije negativac sa velikim N. Čovek preživljava tako što lovi device. Zakon opstanka.

A tek je devica/trinaesta žrtva problem. Zašto, bre, vama žene uvek moraju da budu žrtve u pričama? Mislim, zar nije izazovno da probijate stereotipe? Da mislite van kutije? Ne cenim mnogo priče koje se koriste ovakvim postavkama jer su najlakše, mnogo puta (zlo)upotrebljavane i dosadne. Žena žrtva, uf - čudna mi čuda. Tu je samo da obezbedi izgovor za glavnog junaka, pomoćno sredstvo. Iako autor misli da joj je dao ličnost time što joj je dao drčnost i jezičavost, on ju je samo oslikao u grubim crtama. Žrtva, pa još nevina, i još joj proveravaju himen. Blah.

Napreduje Stipan, to je neosporno. Samo još malo više (sopstvene) instrospekcije u pričama, pa će nestati i stereotipa i naivnosti.

[Stipan]

Hvala Princezo!

[Sinlen]

Hvala na analizi D 

[Anomander Rejk]

Dobra ti je priča Sinlen ; moja najveća zamerka je ta što nisam uspeo junaka doživeti kao negativca, naprotiv, on od početka izaziva više simpatije i sažaljenje. Ali je priča sasvim korektno napisana i nije je zamorno čitati. Za prvo učešće sasvim dobro, nadam se da te opet vidimo sa pričom.

[scallop]

Ja bih da malo usporim komentare na temu da neka priča nema "dovoljno negativnog" protagonistu. Tu ne mislim na Anomanderovu, već i na sve druge slične primedbe. Meni su više smetale priče sa "preterano negativnim" protagonistima. Jebiga, zadatak je bio da negativca treba oslikati da bude - simpatičan. Valjda postoji neka mera negativnosti koja se može učiniti simpatičnom, pa je svako srozavao svog junaka onoliko koliko je verovao da ga do kraja može "izvaditi". Tu nećemo računati priče gde se negativac "pokaje". Te priče nisu pogodile metu.

Recimo, Sinlenova priča je potpuno ostvarila cilj; Jova je seosko đubre, otima od dece, maltretira po kafanama, krade od dobročinitelja (kud ćeš većeg gada), a opet, kad neko pretera (pazite dobro - i najgori ima crtu koju ne može da pređe!), biće, za trenutak, heroj. A posle će nastaviti svoj lični obračun sa slabim karakterom, batrganjem između kaljuge u jarku i tapšanja po ramenu gazda Mite što mu je branio i odbranio kćer.

Na drugoj strani, postoji gotovo polovina priča gde se autori nisu ni potrudili da im protagonisti izazovu imalo simpatija. Čak ni potrebu da preispitamo potrebu da ne sankcionišemo zlo. Zapitajte se zašto, u pretežno horor raspoloženju, na kraju nismo dobili takve priče u vrhu.

[Anomander Rejk]

Ja sam tu upao u kasičnu zamku. Negativca sam hteo maksimalno ocrniti, a na mojoj skali zla ubistvo deteta je van sve konkurencije. Ali nisam uspeo- otpočetka on nije ispadao tako crn, već više žrtva okolnosti. Onda sam ga pokušavao učiniti ljudskijm, simpatičnijim, a on od početka nije bio istinski negativan. Sve se zaplelo. Ako se slala neka poruka, to je da je otišao na ,, drugu '' stranu, i da neće gledati svoje dete kako raste. Ma koliko se popravio, mora platiti za to što je učinio.

[ivica]

Zanimljivo je što kroz priče vidimo šta ljudi tumače kao zlo. Očigledno, povređivanje dece je visoko na listi, što je logično. Takođe, tu je i fizičko nasilje u raznim oblicima.

Kao i u prošlom krugu, gde su bili muško-ženski odnosi i ulogi, ni ovde nisam imao neki jak stav o pitanju - mislim da ne razmišljam suviše šta je oko mene zlo, ili dobro. Za mene, kada dovoljno vrtiš likove, presecaš i premeštaš njihovu motivaciju, na kraju dođeš do tačke gde su svi jezivo slični.

Zato sam i odlučio da batalim ljude u mojoj priči.

[Lord Kufer]

Pođi od toga da je život loš.
Šta onda preostaje?
Razlozi, opravdanja, poricanje... Eto ti drame.
"Mora se živeti!" Kapiraš koliko zla može iz takvog stava da proiziđe?
"Imam ženu i decu. Moram da te bijem." itd.