Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[Alexdelarge]

Ljudi imaju psa i taj pas gospodari njima i čak ni Šopenhauerom nije gospodarila njegova glava, već u stvari njegov pas. Ta činjenica deprimira više od svake druge. U osnovi Šopenhauerovo mišljenje nije odredila njegova glava, nego njegov pas, nije glava mrzela Šopenhauerov svet, već je taj svet mrzeo Šopenhauerov pas. Ne moram da budem lud ako tvrdim da je Šopenhauer na ramenima imao psa, ne glavu. Ljudi vole životinje jer nisu sposobni ni sebe same da vole. Oni u duši najprostiji drže pse i dopuštaju da ih ti psi tiranišu i na kraju unište. Stavljaju psa na prvo i najviše mesto licemerja koje je, na kraju krajeva, od opšte opasnosti. Radije bi giljotine spasili svog psa nego Voltera. Masa je za psa, jer u svojoj unutrašnjosti neće ni da se pomuči da bude sama sa sobom što stvarno pretpostavlja veličinu duše, ja nisam masa, celog života bio sam protiv mase i nisam za psa. Takozvana ljubav prema životinjama već je nanlela tolika zla da bismo, da na to mislimo s najvećim intezitetom, od užasa začas morali da budemo uništeni. Nije tako apsurdno kao što u prvi mah izgleda kad kažem da svet najužasnije ratove duguje takozvanoj ljubavi prema životinjama vladara.Ta je činjenica dokumetnovana i trebalo bi je razjasniti. Tim ljudima, političarima, diktatorima, vlada pas i tako oni milione ljudi guraju u nesreću i propast, vole psa i snuju svetski rat u kome ce milioni ljudi biti ubijeni zbog tog jednog psa. Treba samo razmisliti kako bi svet izgledao kada bi se takozvana ljubav prama životinjama smanjila makar za nekoliko smešnih procenata u korist ljubavi prama čoveku koja je, prirodno, isto samo takozvana. Uopšte se ne postavlja pitanje hoću li držati psa ili ga neću držati, već počev od svoje glave uopšte nisam u stanju da držim psa koji  sem toga koliko znam najintenzivnije mora da se neguje i pazi kao svaki čovek, da se neguje i pazi više nego što ja tražim za sebe, ali čovečanstvo ne nalazi baš ništa čudno u tome što, na svim krajevima Zemlje, bolje neguje i mnogo više pazi pse nego bližnje, čak ih u svim tim milijardama psećih slučajeva bolje neguje i više pazi nego sebe same. Dopuštam sebi da takav svet nazovem perverznim i u najvišem stupnju nehumanim i u potpunosti poludelim. Ja ovde, i pas je ovde, ja tamo, i pas je tamo, et cetera. Ne podnosim pseću komediju koju svakodnevno gledamo čim otvorimo oči i još se na nju u svom svakodnevnom slepili nismo navikli. U toj psećoj komediji nastupa pas koji čoveka maltretira, iskorišćava i tokom više ili manje činova isteruje njegovu bezopasnu čovečnost. Najviši i najskuplji i stvarno najdragoceniji nadgrobni spomenik koji je u istoriji ikada podignut, kažu da je podignut jednom psu...

[lilit]

Beton. TB.

[Alexdelarge]

Beton. TB.

jašta.

[lilit]

Čim ju je ugledao, namah je skrenuo pogled i zagledao se u kip. Plašio se ljudi: izgledali su mu nepredvidljivi, a sem toga izopačeni i prljavi. Kipovi su mu, međutim pružali tihu sreću, pripadali su nekom sređenom, lepom i čistom svetu.
No, nije uspevao da vidi kip: i dalje mu je pred očima lebdela kratkotrajna slika neznanke, plavkasta mrlja njene suknje, crna boja njene duge i prave kose, bledilo njenog lika, njeno lice nadneto nad njim. Bile su to tek mrlje, kao u slikarskoj skici, bez ikakve pojedinosti koja bi ukazivala na njene godine ili karakter. Ali on je znao - naglasio je ovu reč - da se u njegovom životu tog trena dogodilo nešto značajno: ne toliko po onome što je video koliko po onoj snažnoj poruci koja mu je ćutke upućena.

[lilit]

btw, adl, kako si ti ovo zamislio? pasus s bilo kog mesta iz romana ili da se ograničimo na prvo poglavlje? plus, da li da krenemo s poznatijim, uslovno rečeno, autorima ili može i "bohumil hrabal"? mislim, i on nije nepoznat, da se razumemo.  

[Alexdelarge]

btw, adl, kako si ti ovo zamislio? pasus s bilo kog mesta iz romana ili da se ograničimo na prvo poglavlje? plus, da li da krenemo s poznatijim, uslovno rečeno, autorima ili može i "bohumil hrabal"? mislim, i on nije nepoznat, da se razumemo.  

ne bih da ograničavam izbor citata na prvo poglavlje, može iz bilo kog dela romana. nadalje, izbor autora i dela, prepuštam učesnicima.

[lilit]

OK.

Evo još malo teksta, nema šanse da ne pogodite.  

Narednih pet dana bio sam u grdnom očajanju. Šta sam mogao da radim osim da razmišljam, ćaskam s konobarima i da listam novine i časopise? Naslađivao sam se čitajući dve stvari koje su me oduvek očaravale: male oglase i policijsku hroniku. To su bile jedine stvari koje sam čitao od svoje dvadesete godine, jer jedino one osvetljavaju ljudsku prirodu i velike metafizičke probleme. U šestom izdanju piše: U NASTUPU LUDILA, SEKIROM UBIO ŽENU I ČETVORO DEČICE. Ništa ne znamo o tom čoveku osim da se zove Domingo Salerno, da je bio marljiv i pošten, da je držao nekakvu radnjicu u Vilja Luganu i da je obožavao ženu i decu. I eto, odjednom ih iskasapljuje. Duboka zagonetka! Osim toga, čitanje kriminalističke rubrike ostavlja na čitaoca snažan utisak istinitosti, za razliku od izjava političara koje se mogu pročitati u istim novinama! Svi ti političarčići izgledaju kao međunarodne varalice, probisveti i prevaranti, prodavci vodica za kosu i vašarski zabavljači! Kako čovek može da poredi jednog od tih obmanjivača sa neiskvarenim stvorenjem poput Salerna?

[Mme Chauchat]

Ne znam, i ja ću da se ubijem jer ne znam, ali onaj prvi citat mi strašno vuče na Tunel, iako znam da je Tunel u prvom licu  i da nisu kipovi nego slika  a ovaj drugi citat takođe vuče na tog što mu je rođendan za tri dana  dakle, pretpostaviću da sam izlapela i da je ili Tunel ili O junacima i grobovima, jer ne verujem da je Abadon... Tako ti je to kad čovek ima obiman i nepregledan opus kao ovaj autor...

[lilit]

O junacima i grobovima, naravno.

Stil je apsolutno prepoznatljiv.   (a i opus obiman, nažalost  )

[Mme Chauchat]

Znači, ipak! O, kako je strašno biti izlapeo.
Evo nešto kultno:

,,Фотографија је снимљена, време је протекло; били смо тако далеко једни од других, злодело је учињено, сузе проливене, а остало су претпоставке и туга. Одједном се ред обрнуо, они су били живи, кретали се, одлучивали и били одлучни, ишли ка својој будућности; а ја са ове стране, заточеник једног другог времена, једне собе на петом спрату, тога што не знам ко су та жена и тај мушкарац и тај дечак, тога што сам само сочиво свога апарата, нешто непомично, неспособно да се умеша."

[Mme Chauchat]

Vaistinu, počeo je raspust. Evo jednog prepoznatljivog odlomka, a ako ne pomogne, poslaću rešenje kvizopokretaču na pm jer sam sledećih dana uglavnom oflajn.


Nisam je zato što je bila dobro delo gledao između pasusa svog rada. U tom trenutku nisam znao zašto je gledam, zašto sam prikačio uvećanje na zid; možda se tako dešava sa svim kobnim postupcima, možda je to i uslov da se oni učine. Mislim da me skoro neprimetno podrhtavanje lišća na drvetu nije uznemirilo, da sam nastavio započetu rečenicu i neometano je završio. Navike su kao veliki herbarijumi, na kraju krajeva, uvećanje veličine osamdeset puta šezdeset liči na ekran na kojem se projektuje film, gde na špicu nekog ostrva jedna žena razgovara sa jednim dečakom a suvo lišće na drvetu se ljulja nad njihovim glavama.

[Alexdelarge]

kvazipokretač prijavljuje da je sve dobio na pm.

[lilit]

Ovo može biti samo neki Argentinac, preciznije Kortasar, ovaj deo mi je ostao u malom mozgu (iz vremena kad sam nešto još i čitala ): - Navike su kao veliki herbarijumi...
Pričaj da li je toplo ili hladno da se dalje ne blamiram   (čitaj: prekasno mi je da budim mamu da proverava koja knjiga je u pitanju, ali šifra je Antonioni.  ).

[Alexdelarge]

blizu si, jeste kortasar.

[lilit]

Đavolje bale?

[Alexdelarge]

Đavolje bale?

tako je.

[lilit]

hm, ova jevtropijevićka krenula s niskim udarcima, ništa roman, ništa bakrači. pripovetka bre!!! moraću da smislim koju minijaturu sad da postavim. možda se odlučim i za domaću.

[lilit]

Evo zwei isečka:

Da bi neki značajni duhovni proizvod smesta mogao vršiti širok i dubok uticaj, potrebno je da postoji tajna srodnost, čak saglasnost između lične sudbine tvorčeve, i opšte sudbine čitavog savremenog pokolenja. Ljudi ne znaju zbog čega slave neko umetničko delo. Daleko od znalaštva, oni zamišljaju da u njemu pronalaze sto odlika, samo da bi opravdali toliko učešće; ali pravi uzrok njihovog dopadanja je nešto nepromerivo, to je simpatija.

*******

Bila je to čežnja za putovanjem, ništa drugo; ali ona se pojavila kao napad, pojačana do strasti, i čak do čulne obmane. Njegova žud postade vidovita, njegova mašta, još neumirena posle časova rada, stvarala je sebi primer za sva čudesa i užase raznolike zemlje, hoteći da ih se predoči sve odjednom: on je video, video je predeo, močvaran kraj u tropima, pod nebom punih gustih isparenja, vlažan, bujan, i čudovišno ogroman, kao neku prasvetsku divljinu sa ostrvima, mlakama i rečnim rukavcima punim gliba - video je kako se, iz nedoglednog spleta bujnih paprati, iz dolina pokrivenih biljem preobilnim i nabubrelim i čudnovato procvalim, uzdižu, ovde-onde, kosmata stabla palmi, dok čudno nakazna drveta pružaju kroz vazduh svoje žile i ispuštaju ih u tle, ili u ustajale vode zelenkasto osenčenih preliva; a tu, među cvetovima koji plivaju, mlečnobeli i krupni kao zdele, stoje u plićaku ptice tuđeg izgleda, visokih pleća i nezgrapnih kljunova, stoje i nepomično gledaju na stranu - video je gde iz šiblja bambusova, među čvornatim trščanim stablima, sevaju kresovi tigra koji, skupljen, vreba - i on oseti gde mu srce kuca od užasa i zagonetne želje.

[scallop]

Nemoj, majke ti, ovo sa pridevima i bambusima. Misliće Stipan da smo ga loše učili.

[lilit]

 

verovao ili ne, ali pomislila sam na vas dvojicu kad sam kucala. 

[Stipan]

E, Scallope, pa zar i ovde Stipana da nađeš? A nećeš više sa mnom ni na jutarnju kafu... 

[PTY]

ajte malo trolujte negde drugde, intelektualci...

lilit, jel to smrt u Veneciji?

[scallop]

Ne nego safari u Timbuktuu.

[lilit]

lilit, jel to smrt u Veneciji?

da.

[PTY]

Unutrašnjost kuće se ispunjavala sve gušćim mrakom. Povremeno bi zapucketala neka daska, možda okno koje se hladilo, a zvuk frižidera je postajao jasan onog časa kad bi prestao da se čuje. Osećao sam se kao usne skupljene za zvižduk koji nikako da dopre; sve što se čuje je tihi prolazak vazduha, škripavi pokušaji potisnutih vazdušnih struja; potom sledi hrapavo kašljanje, ušmrkavanje nosa, tupi otkucaji srca koji dopiru iz velike dubine. Nekoliko sati kasnije, u četiri ujutru, otvorio sam oči i pogledao u mrak. Kao da mi je neki glas šapnuo na uvo: "Živiš u kući kartografa."


......



"Došao sam ovde da pišem", rekao sam kasnije dekanu, a on je samo klimao glavom. Bilo mu je žao, rekao je, ali ako nešto razume u svom životu, onda je to potreba da u samoći budemo drugi ljudi. Tako je on, rekao je, shvatio pisanje ili, možda je to ispravnije, rekao je, svako stvaranje. Dlanovima je obujmio šolju s kafom, kao da greje prste.  

[lilit]

Ovo mi je ekstra poznato:
Dlanovima je obujmio šolju s kafom, kao da greje prste. 
Još samo da mi mozak nije izlapeo, ali probaću da mantram: - Mujo, seti se...  

[Mica Milovanovic]

Da nije nešto od Filipa Rota?

[PTY]

Ne, pisac je domaći.

[PTY]

u direktnom nastavku prvog citata:

Ustao sam i, bos, krenuo u podrum. Ako sam nekada svaku radnju video kao zbir reči, sada sam se kretao bez jezika, ništa nisam morao sebi da objašnjavam, bilo je dovoljno da podignem ruku ili pogledam, da pritisnem prekidač ili okrenem bravu, samo sam hodao, samo sam išao, silazio i uspinjao se.

[lilit]

inicijali nisu GP?

[PTY]

Nisu. Nemam sad knjigu pri ruci pa će morati da posluže neki trapavo personalizirani hintovi: emigrirao iz Srbije 1994 i ovaj kratki roman je neka vrst spomenara po tom pitanju.

[lilit]

Kad videh hintove, pomislih: - Ovo je lako , Albahari i Mamac , ali posle 15 minuta visokoobdarenog prelistavanja (by ADL ) nisam sigurna da je Mamac u pitanju.

[Alexdelarge]

mozda su pijavice.

[lilit]

Meni ipak vuče na Svetskog putnika, ali nisam imala herca da je kupim, bojala sam se da bi mi preteško pala.

[Mica Milovanovic]

Da nije Snezni covek? To sam kupio ali nisam jos procitao. Sad sam upravo zavrsio Ludviga i mislim da to nije pravi put kojim pisac treba da ide...

[lilit]

Nije Snežni čovek, bar tako zaključujem visokoobdarenim prelistavanjem. 
Ipak, mora da je neka koju sam pročitala pošto mi je bašbaš poznata ona rečenica s kafom. Iako, Albahari uvek ima delić koji je moguće opisati kao - oda kafi-  posebno lepo je to odrađeno u Mamcu.

[PTY]

Da nije Snezni covek?

Jeste.  

citati su sa strana 90-91 i 126-127, to u onoj gotivno-sićušnoj knjiščici koju je izdalo Vreme Knjige...  

[lilit]

Toliko o vrednosti visokoobdarenog prelistavanja.   

[PTY]

 
znaš kako je, treba biti maher kao Meho da se takva fora proda... meni promakne i ono što sam sa silnom mukom sricala, a kamoli...

[Perin]

Jel' sad Mića postavlja citat? Meni bed, ništa još nisam pogodio 

[Mica Milovanovic]

Iskopao je rupu na mestu gde nije bilo jagoda, pre no što je počeo da zagleda golubove. Nikada ranije nije ovako izbliza video neku pticu. Perje je bilo čudesnije od pseće dlake, jer je svako perce bilo uobličeno u vidu pera, a perje je opet bilo podešeno tako da se podudara sa ukrasnom šarom koje se bez ikakve nepravilnosti u mustri protezala duž ptičjeg tela. Izgubio se u nepogrešno istovetnim šarama, koje su se ponavljale, pomno ih proučavajući, dok se perje čas širilo i sužavalo da bi obrazovalo klin za letenje, a čas postajalo mekše i gušće da bi sačuvalo toplotu oko golog mesa. A preko te površine, beskrajno tačno podešene, pa ipak nekako bez napora ostvarene mehanike perja, poigravalo je šarenilo boja, nigde ni dve istovetne šare po boji, šare čiji su oblici i boje stvoreni, kako se činilo, u nekom svesnom ushićenju, sa istom onom radošću koja je vladala podjednako u vazduhu iznad njega i iza njega.

[scallop]

Izvinjavam se mudrim znalcima, ali, da li je ovo loš prevod  ili loše napisan tekst?

[Mica Milovanovic]

Loš prevod. Da sam okačio original svako bi mogao da googlovanjem dođe do odgovora...

[scallop]

Sad mi je lakše.

[lilit]

Mićo, Mićo, vragolmićo!

A da ti Albahari nije bio asocijacija na ovo čudo od prevoda? Jeste da ga je i on prevodio, mislim, pisca, ali novija dela, a ne ovo crveno-belo (ne)delo, bolje rečeno, dela!  

[Mica Milovanovic]

Nije. To mi je omiljeni pisac.

[lilit]

Ma kako bre nije Džon Apdajk, Golubije perje??? Moja je crveno-bela iz 1966. Stvarno nije?

(a Albahari mu je posle prevodio neke kratke priče, mislim, bar 20 godina kasnije)

Edit: OK, razumeh posle nekoliko minuta na šta si odgovorio kad si rekao: Nije. Jbg, tako je to s nama izbosne. 

[Mica Milovanovic]

Teraj dalje...

I nije crveno-bela (ne poteži imena uzalud), već crveno siva.

[lilit]

Biće da iz mene progovara zakleti partizanovac. Mance!

nego...

"Naravno, bio sam u stanju da objasnim sve ono što se dogodilo, i kako je to uopšte moglo da se dogodi, te da svoj postupak učinim ako ne sasvim opravdanim ond barem razumljivijim. Odmah pomislih da i ja odgovorim transparentom, koristeći neku odbrambenu formulu kao ČEKAJTE DA VAM OBJASNIM ili BAŠ BIH VOLEO DA VAS VIDIM NA MOM MESTU, međutim, to ne bi bilo dovoljno a čitava priča bila bi predugačka za jedan sažeti natpis koji bi bio čitljiv s tolike razdaljine. A pre svega, morao sam da vodim računa da ne napravim pogrešan korak, odnosno da svojim izričitim priznanjem još više ne istaknem ono što je VIDEO SAM TE zasad samo nagoveštavalo. Sve u svemu, pre nego što se upustim u davanje bilo kakvog iskaza, morao bih da saznam šta su tačno videli iz galaksije a šta nisu:  i stoga mi nije preostajalo ništa drugo nego da to i pitam transparentom tipa: ALI, JESI LI VIDEO BAŠ SVE ILI TEK PONEŠTO? ili DA VIDIMO JE L' GOVORIŠ ISTINU: ŠTA SAM RADIO?, a onda sačekam da prođe vreme koje je potrebno da tamo vide moj natpis kao i isto toliko vremena da ja vidim njihov odgovor i da blagovremeno pristupim potrebnim ispravkama."

[PTY]

 

ako može još jedan odlomčić...