Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[lilit]

ovo je 95% foruma čitalo. zato nema hintova. 

[PTY]

 

[lilit]

Kad razmišljam o New Yorku, osjećam nešto sasvim drugo. U New Yorku čak i najbogatiji čovjek osjeća svoju nevažnost. New York je hladan, blistav, zlokoban. Zgrade dominiraju. U njemu vlada neka atomska bjesomučnost u svemu što se dešava; što je ritam bjesomučniji, duh je manji. Neprestano vrenje, ali koje se isto tako može odvijati u kakvoj epruveti. Nitko ne zna o čemu se radi. Nitko ne usmjerava tu energiju. Bizarno, čudesno. Zbunjuje. Strahoviti reaktivni potisak, ali potpuno nekoordiniran.
Kad razmišljam o tom gradu gdje sam se rodio i odgojio, o Manhattanu o kojem je Whitman pjevao, žarki slijepi gnjev mi lizne utrobom. New York! Bijeli zatvori, pločnici koji vrve od crva, radničke povorke, prodavaonice opijuma, koje su sagrađene poput palača. Ćifuti, gubavci, siledžije i iznad svega ennui, monotonija lica, ulica, nogu, kuća, nebodera, ručkova, plakata, namještenja, zločina, ljubavi... Cijeli grad uzdignut nad praznom jamom ništavila. Besmislen. Potpuno besmislen. A Četrdeset druga ulica? Zovu je vrhuncem svijeta. Gdje je onda dno? Čovjek može hodati ispružene ruke i stavit će vam pepela u šešir. Bogati ili siromašni prolaze zabačene glave, gotovo slamajući vrat od gledanja u svoje lijepe bijele zatvore. Oni prolaze poput slijepih gusaka a reflektori prskaju njihova prazna lica mrljama ekstaze.

[lilit]

btw, ovo je roman prvenac ovog pisca i jedan od razloga zašto smatram da prvenac može biti i dobar. 
prekuckavala sam iz 2. izdanja koje je izdao bigz 1985.

[PTY]

ja sam na prvi pogled sebi stekla ideju da je u pitanju ca. blues od Oklopdžića, a sigurno nije, ali eto, sad je gotovo, ne mogu da to izbacim iz glave pa moram da pitam...

[mac]

Vilijam Gibson, Neuromancer?

[lilit]

nije.
no, zadati roman, nekom koincidecijom, na mojoj polici stoji između oklopdžića i ginzberga. to su te neke knjige koje gutamo u kasnijoj tinejdž fazi, rekla bih. američki pisac.

evo i sam početak romana:
Živim u ulici Borghese. Nigdje nema ni mrvice prljavštine, nijedna stolica nije pomaknuta sa svojega mjesta. Ovdje smo posve sami i mrtvi smo.
Sinoć je Boris otkrio da je ušljiv. Morao sam mu obrijati pazuhe, ali čak ni tada svrbež nije prestao. Kako se čovjek može zaušljiviti na ovako lijepom mjestu? Ali nije važno. Ne bismo se nikada tako intimno upoznali Boris i ja da nije bilo tih ušiju.

[Alexdelarge]

rakova obratnica od h.milera.

[lilit]

teraj dalje. 

[Alexdelarge]

mesečevi zraci padaju na moj krevet i leže tu kao neki veliki, svetli pljosnati kamen. kad pun mesec počne da se smanjuje a njegova desna strana da se osipa - baš kao neko lice koje sa godinama počne da dobija bore i mršavi najpre na jednom obrazu - tada, u takvoj noći, ljudi poput mene osete neki tmuran, mučan nemir. ne spavam i ne bdim, i u polusnu se u mojoj duši doživljeno meša sa pročitanim i onim što sam čuo, poput tokova razlišitih boja i jasnoća.

[divča]

miteleuropska melankolija moj križ.

Misliš, tvoj fešn stejtment?

[Alexdelarge]

o svemu tome sam često i dugo razmišljao, i čini mi se da sam najbliže istini kad kažem: uvek se u jednom ljudskom veku jevrejskim gradom proširi duhovna epidemija, napadajući duše stanovnika iz razloga koji nam ostaje nedokučiv, praveći u vazduhu konture nekog neobičnog bića koje je najverovatnije ovde živelo pre više vekova i koje žudi za oblikom i izgledom.

[lilit]

austrijski pisac, a poznat prevodilac? 

[Alexdelarge]

blizu si da pogodiš.

[Alexdelarge]

...gde je sad zapelo? u pitanju je jedno antropomorfno biće, a nije chovekoid.

[lilit]

užasna avet iz prošlih vekova? 

[Alexdelarge]

_ _ _ _ M

[Ygg]

Ajd kad neće niko drugi. Golem by I. B. Singer.

[Alexdelarge]

Ajd kad neće niko drugi. Golem by I. B. Singer.

nije singer songwriter.

[lilit]

ma gustav majrink, ali zar je to poznata nam prevodilica prevela?

[Ygg]

Dovraga! Gdje sam ja onda prije vidio ovaj zadnji citat? Definitivno mi je poznat od ranije, a čitao sam samo Singerovog Golema.

[Alexdelarge]

ma gustav majrink, ali zar je to poznata nam prevodilica prevela?

nismo se razumeli, ja sam samo ukazivao na pisca, a ti i na pisca i na delo, odnosno VN i jevtropijevicku.izvini, zbunio sam te.

ko postavlja sledeci zadatak?

[lilit]

ma ništa bre, golema ionako nisam pročitala.
ygg treba da postavi novu zagonetku, ako smo pogodili.

[Alexdelarge]

pogodili, nogekako! a golema procitaj, od onoga sto sam ja citao od majrinku, golem je verovatno i najbolji.

[lilit]

ma jadno stojim kad je majrink u pitanju - valpurgijska noć only. uzeću.

ajde ygg, čekamo. 

[Ygg]

Nije baš da sam pogodio ali ajd!

Ubeđen sam da je divljak gledao na 'sako' i mislio:
     'Pa dobro, čemu ovo? Samo teret.' Meni izgleda da ćete tačno tako gledati i vi, kad vam kažem da niko od nas posle Dvestogodišnjeg Rata nije bio iza Zelenog Zida.
     Ali, dragi moji, treba ipak donekle misliti, to veoma pomaže. Jasno je jedno: sva istorija čovečanstva, koliko znamo, jeste istorija prelaza od nomadskih formi ka sve više ustaljenim formama. Zar ne proizilazi iz toga da je najustaljenija forma života (naša) - u isto vreme i najsavršenija (naša). Ako su se ljudi majali po zemlji s jednog kraja na drugi, to je samo bilo u preistorijskim vremenima, kada su postojale nacije, ratovi, trgovine, otkrivanje raznih Amerika. Ali zbog čega, kome je sada to potrebno?
     Dozvoljavam: nije se naviklo na taj ustaljeni način života bez muke i odjednom. Kad su u vreme Dvestogodišnjeg Rata svi putevi bili razrušeni i zarasli u travu - u prvo vreme mora da je izgledalo veoma neudobno živeti u gradovima koji su bili odsečeni jedan od drugog zelenim prašumama. Ali šta iz toga proizilazi? Kad je čoveku otpao rep, on, verovatno, takođe nije odmah naučio da tera muve bez repa. On je u prvo vreme nesumnjivo tugovao za repom. A sada - možete li vi zamisliti sebe sa repom? Ili: možete li sebe da zamislite na ulici - golog bez 'sakoa' (možda se vi još šetate u 'sakoima'). Isto tako je i ovde: ja ne mogu da zamislim grad koji nije okružen Zelenim Zidom, ne mogu da zamislim život koji nije obučen u cifarske odežde Tablice.
     Tablica... Evo baš sad, sa zida u mojoj sobi, strogo i nežno, gledaju me u oči njene purpurne cifre na zlatnom polju. Nehotice se sećam onoga što su drevni nazivali 'ikona' i tako bih želeo da sastavljam pesme ili molitve (što je jedno te isto). Ah, zašto nisam pesnik, pa da te dostojno opevam, o Tablico, srce Jedinstvene Države!
     Svi smo mi (a možda i vi) još kao deca, u školi, čitali onaj najveličanstveniji od svih spomenika drevne književnosti koji je dospeo do nas - 'Vozni red'. Ali, ako ga postavite naporedo sa Tablicom - videćete upoređen grafit i dijamant: i jedan i drugi imaju - C, ugljenik, ali kako je večan, prozračan, kako sija dijamant! Kome ne zastaje dah, kad s bukom jurite po stranicama 'Voznog reda'. A Satna Tablica - svakoga od nas na javi pretvara u čeličnog šestotočkovnog junaka velike poeme. Svakog jutra, sa šestotočkovnom tačnošću, jednog istog časa, i jednog istog trenutka - mi, milioni, ustajemo kao jedan. U jednom istom času, jedinstvenomilionski, počinjemo posao - jedinstvenomilionski ga završavamo. I slivajući se u jedinstvenomilionsko telo, u jednoj istoj Tablicom obrađenoj sekundi - prinosimo kašike ustima - i u jednoj istoj sekundi izlazimo u šetnju i idemo u slušaonicu, u salu Tejlorovih ekzersisa, odlazimo na spavanje...

[lilit]

nije fer! nećemo knjige koje se mogu guglovati!   

[Perin]

M'da! Bojkotujemo ovu, jer se može izguglovati!

[lilit]

ajde ygg,
tastaturu u ruke i kuckaj, nećemo copy paste. 

[Mica Milovanovic]

Boycott!!!

[Tex Murphy]

Pravi ljudi ne gugluju citate.

[Mica Milovanovic]

To ti je kao kad ti imaš šupalj zub... 

[Ygg]

Izguglajte ovo, ako možete!

On odlazi, јаšući niz nebesa na leđima velike zveri od uglačanog metala. Osam nogu ona ima a kopita su joj dijamanti. Telo joj ima dužinu dva konjska. Vrat je dugačak koliko i telo a glava kao da pripada kineskom demonskom psu od zlata. Zraci plave svetlosti šikljaju iz njenih nozdrva a rep su joj tri antene. Kreće se kroz crnilo što leži međ zvezdama, a mehaničke noge pomiču se usporeno. Svaki korak, od ništavila do ništavila, međutim, nosi je dvostruko dalje od prethodnog. Istovremeno, za svaki zamah joj je potrebno isto vreme kao i za onaj pre njega. Sunca proleću uz blesak, zaostaju, gasnu iza. Juri ona kroz čvrstu materiju, prekoračuje prazninu, para magline, nadirući sve brže kroz mećavu padajućih zvezda u šumi noći. Priča se da bi sa dovoljno dugim zaletom mogla da obiđe univerzum jednim jedinim skokom. Niko ne zna šta bi se desilo ako bi tada nastavila da juri.

[Perin]

Da nije Zelazni?

[Mica Milovanovic]

Rekao bih da si u pravu. To bi trebalo da je iz Stvorenja svetlosti i tame, mada sam davno čitao, pa možda grešim...

[Mica Milovanovic]

Jeste, proverio sam. Prevod Peđe Vukovića, strana 35. Dobro sakriveno.

Bravo Ygg - to je zadatak!!!

Perine, teraj dalje...

[Perin]

Jašta, kontam da su Stvorenja svetlosti i tame, ali reko' da se ne provalim

Evo ešto za tebe Mićo:

Zaista je tačno da se vreme kao konj ne može naterati da ide brže. Ali ne može se reći da ono ide i sporije od kolica na ručni pogon. Postepeno, jutarnja temperatura dostiže uobičajenu visinu. Očne jabučice i mozak počeše da mu ključaju; zatim mu žega prože sve unutrašnje organe; pluća su mu gorela.

Vlažnost koju je pesak preko noći upio pretvorila se u paru, koju je sada opet vraćao u atmosferu...Od peska se odbijala svetlost i, usled prelamanja sunčevih zraka, bleštala poput vlažnog asfalta...No, u osnovi, to je uvek ostao onaj pravi, istovetni pesak sastavljen od zrnaca veličine 1/8 mm, suv suvcat, suvlji od običnog brašna pečenog na tiganju.

[Tex Murphy]

Ovo je GORMENGAST 3!

[Perin]

Nije Kad smo kod toga...posle petog jula, čim mi prođe drugi rok na faksu Autor je... relativno mejnstrim, ali imao je izlete u fentezi.

[Mme Chauchat]

Da nije Kobo Abe, Žena u pesku?

[lilit]

jeste definitivno.

willkommen! 

[Mme Chauchat]

Danke!  Još da Perin potvrdi, a ja u međuvremenu da odaberem neku slabo čitanu kosku...

[Perin]

Jeste, šibaj dalje.

[Mme Chauchat]

Treba da znate da pravi ljubitelji kaktusa predstavljaju kao neku sektu derviša; mislim da im umesto brkova rastu bodlje i glokide, toliko su obuzeti tom strašću. Kod nas postoje dve takve sekte: Društvo ljubitelja kaktusa i Udruženje ljubitelja kaktusa; ne znam po čemu se među sobom razlikuju, mislim da jedni veruju da kaktusi imaju besmrtnu dušu, dok im drugi prinose žrtve u krvi; ali, jednom rečju: te dve sekte se uzajamno mrze i proganjaju ognjem i mačem, na zemlji i u vazduhu. Ja se dakle uputih predsednicima tih dveju sekta i u strogom poverenju ih upitah da li slučajno ne podozrevaju ko bi – možda iz one druge sekte – mogao da krade Holbenove kaktuse. Kad sam im rekao koji su retki kaktusi iščezli, izjaviše s čvrstim ubeđenjem da nije mogao da ih ukrade nijedan član neprijateljske sekte, jer su tamo same neznalice i ljudi koji nemaju ni pojma šta je to Wislizen ili Graessner, da i ne pomenem Pilocereus fimbriatus; a što se tiče njihovih članova, mogu da jamče za njihovo poštenje i plemenitost; jer oni nisu u stanju nešto da ukradu osim, naravno, pokoji kaktus; ali kad bi neko od njih imao jedan Wislizen, on bi ga sigurno pokazao ostalima da mu odadu poštovanje i prirede verske orgije, ali to njima, predsednicima društva, nije poznato. Posle toga mi oba mnogopoštovana gospodina rekoše da sem ovih dveju javno priznatih ili prijavljenih sekta ima i divljih, neprijavljenih ljubitelja, i ti su najgori od svih; to su oni, koji zbog svoje strasti nisu mogli da se slože s umerenim sektama i uopšte su skloni raznim jeresima i nasilju. A ti divlji ljubitelji kaktusa su na sve spremni.

[PTY]

Jevtro, meni ovo strašno zvuči kao Efraim Kišon... 

[Mme Chauchat]

Zvuči, to sam i ja pomislila dok sam prekucavala; ali nije, ovo je zaslužni žanrovski pisac - SF, krimi i mejnstrim. Ovo je krimi uzorak.

[Gaff]

Čapek je, al' ja ne bi da se igram, pa ostalo skontajte sami.

[Mme Chauchat]

Jeste Čapek, ali nije u redu da sad ne preuzmeš štafetu...

[PTY]

Istina... Gaffe, nemoj da si partibrejker...   

[Gaff]

Ukradeni Kaktus. Je l' to?
Ako jeste, ću da iskopam nešto.