Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[Mica Milovanovic]

To bi trebalo da je Gotje iz Antologije svetske fantastike. Nemam je trenutno kod sebe da proverim...

[Mme Chauchat]

Nije, Mićo, nije svaka Klarimonda Zaljubljeni mrtvac  Mada, mislim da je ovaj pisac nju imao na umu pri biranju imena.

[Mica Milovanovic]

Onda ne znam. Nadam se da nije nešto što sam čit'o pa zaboravio.... 

[Mme Chauchat]

Onda ne znam. Nadam se da nije nešto što sam čit'o pa zaboravio.... 

Rekla bih nešto utešno, ali kad pomislim koliko mi se to često dešava, pre bi trebalo mene neko da teši...

U svakom slučaju, odlomak je pre bio namenjen forumskim hororistima koji se utaboriše na prvoboračkom filmskom kvizu. I vi ste mi neka deca cveća Ghoula! Ovo je citat iz omiljene Lavkraftove priče, a pisac je inače do danas problematičan i etički i estetički, dakle puslica za sve vas, a vi evo već 24h ništa!

[acaciA]

auć, kakva direktna prozivka!!! 

žao mi je, pijevićka, ali kao što se može primetiti, bolja sam sa slikama nego sa rečima, tako da retko zalazim ovde.

ali 'ajde, da pokušam, kad si mi već bacila rukavicu u lice... H.H. Evers, Pauk?

[Gaff]

Jeste.

[Mme Chauchat]

Jeste, nego šta! Ko je prepoznao Majku i kurvu, od njega manje nisam ni očekivala!
A sad postavljaj što gođ oćeš.

[Mme Chauchat]

Aa, Gaff, ti se dakle izvlačiš... i tebi ide recka na raboš 

[Gaff]

Ma meni ostale (još) tri knjige na "naškom", pa pokušavam da razvučem svoje učešće na ovom topiku.  

[acaciA]

okej, izvol'te:

Dok sam tako razmišljao, pogled mi pade na veliku, sivkastomrku larvu, od koje se u sve većoj toploti prolećnog jutra odvajao jedan vilin konjic. Drhteći insekt se nije dugo držao žute stabljike blizu mesta za koje je grčevito prianjala napuštena avetinjska čaura, za vreme tog čina punog straha od smrti i rađanja. Nežna su se krila brzo osušila pod toplim sjajem sunca. Trzajući se, digla su se više puta, dražesno se širila, poravnala u snenom pokretu, žustro su se trle stražnje nožice, pobožno su uzdrhtale - i iznenada se podigla, zujeći, mala vila, sevnula, pa već sledećeg trenutka lutala naokolo u trzavom letu po blaženstvu mora vazduha. A kruta larva je mrtvo visila na umrloj trsci nad ustalim blatom jezera.
>>To je tajna života<<, rekoh sam sebi glasno. >>Tako se besmrtno pretvara iz jednog u drugo, tako je pobedonosna volja da se ispuni određenje ponovo probila iz svog zatvora.<<

[acaciA]

pih, tek sad videh da je autor već overen na ovoj temi...

ha, eto hinta!

[acaciA]

namamili ste me ovde, a sad nikog nema ni da pokuša, već ja moram da umaram svoje prstiće.

hm, hajde da vidimo da li će ovo biti od pomoći:

Osećanje koje se zatalasalo u mojoj dubini, neobjašnjiva napetost i više nego prirodno saučešće s tim neobičnim životom, meni, njegovom potomku, iz dubine duše govori da ovde tek počinju prave oluje, grmljavina sudbine i titanske borbe, da rastu, narastaju i da će se nadviti jedna nad drugu - - za ime božje, kakav me tu užas iznenada spopada?! Jesam li ja taj, koji piše? Jesam li ja postao Džoni Di? Je li to moja ruka? A ne njegova?! - Ne njegova? I, za boga, ko stoji tamo? Je li to avet? Tamo, tamo, kraj mog pisaćeg stola!

[Mme Chauchat]

Ma, meni je bilo trulo da se trpam, ali to je Anđeo sa zapadnog prozora, kad već neće niko drugi da se javi.

[Ygg]

Pih! A ja taman izguglao koja je knjiga u pitanju!

[acaciA]

nakon (zakasnelog) iščitavanja postova na ovom topiku, pretpostavila sam da ćeš ti biti ta koja će pogoditi.   

[Mme Chauchat]

  Evo još jedan horor, samo - nestandardan.

- Jeste! Glupe! Jeste! - frkne prugasti. Sad je izgledao skoro pa ljut. - U ljudskim kućama rođene, u ljudskim kućama odgajane, svakog dana ljudskom rukom hranjene! Uobražene! Nezasite! Glupe!
- Nismo!
- Jeste! Predugo ste s ljudima, zaboravile ste što znači biti mačka! Zaboravile ste - prugasti tu zastane i zagleda se svakoj Osmorki pojedinačno u ljute, sitne, glupe oči, - da mačke već vladaju svijetom!
- Vladaju? Ne vladaju! Vladaju? Ne vladaju! - u redovima Osmorki došlo je do komešanja. Konačno su se primirile i prva od njih je čučnula i upitala prugastoga, sumnjičavo ga gledajući: - Otkad?
- Tisućljećima! - pljunuo je prugasti. - Otkad smo shvatile da rat s njima ne možemo dobiti, otkako smo od velikih mačaka postale male, otkako smo ih pripitomile!

[sandjama]

roald dahl... mozda?

[PTY]

mačke???
angel011, reaguj!!! 

[Mme Chauchat]

Nije Roald Dal, ovo je original tekst a ima i prevod na srpski 
Inače, da, da, mačke su u pitanju, a to vam je i dovoljan hint za pisca... odlična knjiga sa već dva nastavka, ja željno iščekujem treći nastavak odn. četvrti deo u totalu.

[acaciA]

dobar ti hint ... Darko Macan, pretpostavljam... Dlakovuk?

[Mme Chauchat]

  Jeste, to mi je omiljeni dečji horor.

[acaciA]

kad smo već kod mačaka...

Dok sam se ja povlačio, slučajno zgazih na rep jedne od onih drečavih i ratobornih mačketina. Prolomilo se jedno gromko mijaaaaaauuuuu i ja osetih kako mi se uz nogu pripijaju krzno, zubi i kandže. Opsovah, pokušavajući da stresem životinju,još uvek sa onom srebrnom statuicom u ruci, i krenuh preko babe koja je i dalje gunđala na podu.

[scallop]

Pih, ovo je mnogo nepismeno. Jel' prevod?

[Mme Chauchat]

Jeste. 

[Ygg]

Paklena pomorandža?

[Alexdelarge]

viddy well, little brother. viddy well.

[acaciA]

jeste, o braćo. 

[Ygg]

Evo zadatka:

Treće nedjelje odvojio je košmar od stvarnosti. Mada nije bio posve siguran šta je od toga košmar, a šta stvarnost.

Na jednoj strani ostali su mrak, teskoba i bežanje kroz lavirint zidova, litica i strmih obala. Sećao ih se kao što se tada, u toj noćnoj mori, neodređeno sećao nekih drugih strmina koje su sezale do nebesa, činile nedodirljivom svetlost iz dubine sumraka u koji je tonuo, hodajući za nekim neuhvatljivim ciljem sa još nekim ljudima koje je tada poznavao. U tim sećanjima na sećanja izgubljena su imena i likovi tih ljudi, kao što je i on izgubio ime koje je nosio i lik koji je zamenjen likom koga su svi oko njega prepoznavali osim njega samog.

Stvarnost je bila tu, svuda oko njega i on u njoj, morao je da prihvati da su dvor i soba u kojima se nalazio njegova kuća i njegova soba. Isto tako, da je starija žena, koju je prvu video kraj sebe kad se osvestio, a plakala je i smejala se u isti mah, njegova majka. A čovek izboranog i grubog lika, strog gospodar čitavog poseda i svih ljudi na njemu, da je njegov otac. Rekao je da je dosta kuknjave, da će sve biti u redu i da će se njegov sin, verovatno, sada okanuti novih budalaština.

Čovek iz posluge, za njega još jedno novo lice, došao je sledećeg dana da ga obrije. Ostavio mu je na licu samo tanke brčiće, tako je bilo ranije, pre nezgode koja mu se dogodila. Lice koje je kasnije video u zrcalu bilo mu je i poznato i nepoznato, kao što mu je bilo nepoznato i ime kojim su ga zvali. Nije prepoznavao nijedan kutak u kuli, ni na gornjem spratu gde je bila njegova soba, ni u prizemlju u glavnim prostorijama. Vidik kroz okno bio je prihvatljiviji, ali nekako preuređen, podešen samo za ovo okno, ne i za sva druga okna kroz koja je ikada posmatrao okolinu.

Dobro je, pomislio je gledajući u daljinu, bar u jednu stvar sam siguran, ovo je moja zemlja.

[Ygg]

I najstariji ljudi se ne slažu oko toga da li reke spajaju ili razdvajaju ljude. Govorilo se, čak, da su druge obale put u nepoznato, da su reke u vlasti mračnih sila, da boginja Morana u njima pere svoje kose i iz zajaženih uvala bere cvetove lokvanja i upliće ih u nju. Najveće od njih Moravama bi zvali i nekim čudom one bi se nalazile upravo tamo gde sa drugih obala preti neprijatelj i smrt.

Da li su se te reke tako zvale zbog neprijateljskih naroda na drugim obalama ili su se ti isti narodi tamo okupljali zbog njihovog imena ne beše sasvim jasno. Tek, ljudi bejahu oprezni u davanju imena rekama jer lako je dati ime detetu, planini ili zabranu. Dete postane čovek i odabere novo ime, planine se nikad ne menjaju a zabran možeš i da posečeš. Sa gradovima i selima je teže. Ako se ime pogrešno odabere, naići će neprijatelj i sve će da nestane u ognju i maču.

Najteže je sa rekama. Reke teku kao vreme i sa njima se nikada ne zna.

Priča se, takođe, da su u vreme dok nije bilo mostova, reke bile veće prepreke od planinskih lanaca. Teško da se ko sam usuđivao da ih pređe. I u grupama bi se ljudi najpre posvetili većanju, pa odustajali ili ne.

Prvi skeledžija bejaše onaj što je u Hadu prevozio ljudske duše. Zato su ljudi zazirali od njih kada ih se kasnije pojavilo više, na svim većim rekama. Bili su to čudni, usamljeni ljudi, bez porodice i prijatelja, nevoljni za razgovor, zloguki za sudbine i kad bi davali dobre savete. Nije ih bilo dobro doticati, čak i kad bi trebalo da se plati.

[scallop]

Loš prevod? Epska fantastika koju bi samo Nightflier prepoznao? Hoćeš li da zatvoriš ovaj topik?

[Mme Chauchat]

Ma jok, šta fali. Ovo je garant nešto domaće; čim su tu Morana i Morava. Tipujem na nekog od onih pisaca koji se lože na Pavića, kao Goran Petrović i drugi njegovi ispisnici.
A mislim, ovaj drugi pasus može zub-na-zub sa Testamentom Vidosava Stevanovića (nije kompliment).  
Naravno, sad će Ygg da izvuče kako je to prevod sa kineskog a ja ću ostati debil, ali nije važno, glavno da se igramo.  

PS A ova rečenica mi se sviđa:

Vidik kroz okno bio je prihvatljiviji, ali nekako preuređen, podešen samo za ovo okno, ne i za sva druga okna kroz koja je ikada posmatrao okolinu.

Dakle, daj neki hint, pa da lagano krenem u biblioteku.

[scallop]

Reko' ja da će Ygg da ucapa topik. Evo, ako pomoći uopšte ima.

Kada je dete upitalo: "Čiča, jel' ti prevoziš naše duše?"

Na skeli zavlada tajac, još grđi nego što bi bio da nije bilo pitanja. Svi su, ipak, poturali uho na stranu gde uz krmeno veslo stoji Janak i iščekivali. Jer, moglo bi se dogoditi da Janak iskaže svoju tajnu.

On otpusti jednu ruku sa krme, pomilova dete po glavi i većina putnika tada jedini put ču njegov glas:

"Ne,dete, ne vozim javaše duše. Samo vaša tela. Dogod bude Drine i ljudi oko nje, onima koji pređu duše ostanu na drugoj strani."

[Ygg]

Izvinjavam se što kočim igru. Imam problema sa računarom. Evo, scallop je valjda pomogao. Nije u pitanju prevod. Evo još jedan lijep citat, pa ćemo onda preći na hintove ako bude bilo potrebe:

...Ivan ne odgovori nego obrati pažnju na stazu i konje. Već se šuma razbila na proplanke, a u daljini i nizbrdo nazirala se površina Velikog jezera. Stigavši na obalu videše ostrvo u Velikom jezeru, veliku zgradu samostana i crkvu Gospinu na njemu. Ostrvo beše toliko malo da se činilo da jedva na sebi drži opatiju i beše to čudo o kome je don Pedro često pričao po dvorovima Napulja, Đenove, Kastilje i Aragona. Teško su mu verovali da postoji u Jadranu ostrvo i na njemu jezero, ne jedno već dva, Veliko i Malo, i u velikom, opet, ostrvo i na ostrvu velelepni benediktanski samostan... Samo ga je jedan ruski bojar, izbegao posle smrti cara Ivana Groznog u Madrid, potapšao po ramenu i rekao: "Da, znam, to sigurno postoji, sve naše skaske tako počinju..."

[Mme Chauchat]

Nije u redu, Scallope, ako znate a vi recite pa postavljajte dalje. 
Ja nemam pojma, ali ako nije neko cenzurisano parče Poslednjeg Srbina, onda je možda... Grbovnik! 

[scallop]

Kud ću ja od sramote. Da ja počnem da zadajem citate vi nikada ništa ne biste pogodili. Ovako, ne znam da li me je Ygg pohvalio ili obrukao.

[Mme Chauchat]

Kud ću ja od sramote. Da ja počnem da zadajem citate vi nikada ništa ne biste pogodili. Ovako, ne znam da li me je Ygg pohvalio ili obrukao.

Em lažna skromnost em pljuckanje po kolektivnoj forumaškoj načitanosti! Amo s citatom!

[scallop]

Cenzurisano parče "Poslednjeg Srbina"! Kako ste se okupili vi ni Bobana ne čitate. Samo Džojsa i tako nekakve velikane. Sa čim ćeš nam u "Lovac" doći? I ti i Lillit. Sivka će se možda izvaditi, jer ona je je izdavač nas prokaženih. Izvin'te me što sam vam zaprljao topik.

[Mme Chauchat]

    
Pošto je durenje tako konstruktivan oblik ponašanja, primeren odraslima, sad ću i ja malo da se durim...

[scallop]

Hajde, da vam ne kvarim igru. Ovo je bio moj idol dok sam sumnjao da sam u stanju išta dobro da napišem.

Sve je počelo podozrenjem (možda preteranim) da Bogovi ne znaju da govore. Vekovi izgnaničkog, zverskog života ubili su u njima ljudska svojstva; islamski polumesec i rimski krst behu nemilosrdni prema ovim izbeglicama. Vrlo niska čela, požuteli zubi, proređeni brkovi mulata ili Kineza i debele, životinjske usne, posvedočiše o degeneraciji olimpijskog soja. Njihova odeća nije odgovarala profinjenom, uljudnom siromaštvu, već zlokobnoj raskoši kockarnica i bordela Dubine. U rupici revera plamteo je karanfil; u svezanoj vreći se nazirala izbočina od prikrivenog bodeža.

[Ygg]

Ovako, ne znam da li me je Ygg pohvalio ili obrukao.

Ma obrukali su se forumaši! Svarno sramota da niko nije prepoznao citate.

Inače, dvoumio sam se između Grbovnika i jedne Bobanove priče iz Trifida. Bojim se da bi i Boban isto prošao.

[scallop]

Ako se nisu svi nadurili (što bi se dalo preživeti), pisac je najveći slepac posle Homera.

[Gaff]

Ajde, kad već neće niko drugi, da probam ja: Ragnarok, Jorge Luis Borges.

[scallop]

Bravo. 

[Gaff]

Glad je čupala u meni na neizdržljiv način, i ja sam osećao da bih bio kadar učiniti i najneverovatnije, samo da utolim glad. Odsekao sam nožem komad kožne torbe i pokušao da jedem: nisam bio u stanju da progutam ni najmanju mrvicu; ali činilo mi se da mi je lakše bilo i od samog žvakanja kože i ispljuvavanja žvakotine.

[Meho Krljic]

Grrrr... ovo sam sigurno čitao.

Po?

[Gaff]

Jeste Poe. Još samo fali naziv romana.

[Meho Krljic]

Artur GP?

[Gaff]

Jeeeeeee! 

[Meho Krljic]

Pa, da, ima smisla... Tu mi je knjigu otac čitao pred spavanje kad sam imao recimo... 9 godina. Kako tako nešto zaboraviti?


OK, evo nešto za malo veće dečake. Lako je:

- Ma, trideset pet! - preseče Kami

- Trideset pet! Jesi l' siguran? To, dakle, iznosi trideset pet para. Trideset pet para, to nije sto para, zbilja, ali je ipak nešto. Pa evo šta ja predlažem: Živimo u republici, svi smo jednaki, drugovi, braća: Sloboda, Jednakost, Bratstvo! Moramo svi da se uzajamno pomažemo, zar ne? i postupamo tako da se to dobro odvija. Onda ćemo izglasati, što bi se reklo, porez, da, porez, kako bismo osnovali berzu, kasu, ušur, i sa tim ćemo kupiti naše ratno blago.

Hm, morao sam da stanem ovde jer sledeća rečenica bukvalno otkriva zaplet i ime romana...

[Mme Chauchat]

Rat dugmića, Luj Pergo.