Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[Meho Krljic]

Eh, pa mogo si više da se potrudiš...

Čista Anarhija - Vudi Alen.

[Meho Krljic]

Da ne bismo zadržavali (pošto znamo da sam pogodio), evo novog zadatka. Ovo će biti lako svakome ko je išao na fakultet... Valjda...

Najzad smo stigli do kuće. To je bila veličanstvena zgrada divnog starinskog stila. Vodoskoci, vrtovi, staze, šumice - sve je to bilo uređeno sa mnogo razumevanja i mnogo ukusa. Hvalio sam sve što sam video, ali njegovoo prevashodstvo nije poklanjalo ni najmanje pažnje mojim rečima. Ali kad smo posle večere ostali nasamo, domaćin mi tužno reče da često pomišlja na to da preuredi svoju kuću onako kako to danas moda zahteva i da na svom imanju zavede novi način obrade zemlje. U protivnom, izlaže se opasnosti da mu se prebaci da je ohol, nastran, svojeglav, neznalica, ćudljiv. Zašto bi on na sebe navlačio kraljevu nemilost? Njegovo veličanstvo ionako nema poverenja u njega. Rekao je da se boji da će se moje divljenje znatno smanjiti kad mi bude ispričao neke pojedinosti o kojima teško da sam čuo na dvoru. Tamo, gore, ljudi su suviše utonuli u svoja razmišljanja o uzvišenim stvarima i nemaju kada da obrate pažnju na ono što se dešava na zemlji.

[Alexdelarge]

prica o sedmoro obesenih - andrejev ?

[Meho Krljic]

Sigurno se šališ? Ne. Nešto mnogo poznatije.

[sandjama]

a jebote mehire mnogo su ti neutralni ovi citati, moze da bude bilo sta...

rable?

[Meho Krljic]

 
Ne.

Istina je da sam namerno odabrao ovaj bezmirisni citat. Evo još parče posle koga ćete sigurno pogoditi:

Brod je imao oko pedeset ljudi posade. Među posadom je bio i jedan moj stari drug, neki Petar Viljems* koji me je najlepše preporučio kapetanu. Kapetan me je vrlo ljubazno primio i zamolio da mu kažem odakle idem i kuda sam se uputio. Kada sam mu ukratko ispričao svoje doživljaje, pomislio je da buncam i da su mi nesreće koje sam prepatio pomutile pamet. Tada sam iz džepa izvadio krave i ovce. Kada ih je ugledao, vrlo se začudio i uverio se da govorim istinu.

*Izdanje iz koga prekucavam je iz 1949. godine, prevedeno sa ruskog na koji je preveden original sa engleskog, otud i ova zabavna transkripcija imena.

[Tex Murphy]

Pa to je očigledno Balardovo CARSTVO SUNCA!!!1

[Meho Krljic]

Er... ne? Balard svakako tu knjigu nije napisao dovoljno rano da bude prevedena u Jugoslaviji 1949. godine (actually, napisao ju je 1984.), sem ako, naravno, komunisti, kao što sumnjamo nisu ovladali putovanjem kroz vreme a nikome nisu rekli.

[Gaff]

Guliverova Putovanja, Jonathan Swift

[sandjama]

a da ga jebem! pretece me gaff!

[Meho Krljic]

 

Da, naravno. Krave i ovce u džepu - šta bi drugo bilo?

[sandjama]

a 'teo sam i prvi put da kazem svift umesto rable, majke mi ... al' rable mi se nekako vise vrzmao po glavi zbog bahtinove knjige...

[Meho Krljic]

Eh, i ja sam hteo da budem policajac kad sam bio mali, a vidi me sad... Sve su to odluke koje donesemo u trenutku a obeleže nas za čitav život.

[Gaff]

Evo nešto lako.

Mogu da zamislim kako su se osećali muškarci priključeni kao krave muzare automatskoj mlekari. O ženama da i ne govorim. Apstrakcije su kasnije popustile pred jednostavnim rešenjima. Njutnova jabuka uvek mora da padne pred argumentima zakona gravitacije.

[sandjama]

nisam citao, al' moz' se izgugla... daj nesto drugo...

[Gaff]

Neću. Neka onda pogađa neko ko nije guglao.

[Mme Chauchat]

Sa obzirom na to da je Gaffova prošla stvar bila od Mirka Kovača a meni delovala kao Nikola Milošević u romanesknim vodama, ne usuđujem se ni da nagađam. 
Ali ovaj Gombrovič me potpuno zaveo na pogrešan trag, bilo je kao preslikano iz Zapisa iz podzemlja, eto kako čovek može da se zezne...

[Gaff]

Evo onda još malo.

Prošlo je već šest meseci otkako su ga iz reda Restauratora isključili zbog navodnog drogiranja prepekanom. Kao, služi se nečasnim sredstvima u njihovom časnom pozivu. A on je samo bio bolji od ostalih. Možda lucidniji kada se naljoska. U ostale priče nisam verovao.

[Mme Chauchat]

Radmilo Anđelković. De je sad Skalop da me pofali?

[Gaff]

Jeste.

[Mme Chauchat]

Ovo je manje poznato (mislim) pa ću staviti sam početak:

Bledi bolesnici. U ligeštulovima.
Posmatra se zalazak sunca. Izlazak zalaženja u svom svom izlazno zalaznom procesu izlaženja i zalaženja.
Promene, koje se nadovezuju jedna na drugu. Erupcija prevazilaženja i nadilaženja. Demonstracija prirodnih zbivanja.
Bolesnici su nemi (pasivni) gledaoci-posmatrači onoga što se događa.
Drhtavim rukama pokazuju ka žiži zraka poslednjih nijansi prebledelog.
I bolničarke su tu. U belom, koje je već poprimalo nešto od onog opšteg sivila do kojeg dolazi usled opšteg prelaza u sumrak.

[scallop]

Teško je bez prepekana. Prvi citatić je meni bio blizak, ali pojma nisam imao ko bi to mogao biti. Nisam obratio pažnju ni na drugi (koj sam ja da nešto pogodim), već na Jevtropijevićkin zahtev da bude pohvaljena. Sad se pitam da li je pogodila. Čini mi se da je zadatak napisati i odakle je citat. Da li je? Pa, lepo bi bilo da i to pogodi pre nego zada sledeći zadatak. Postoji najmanje tri dela odakle je Gaff to mogao da pokupi.

[Meho Krljic]

Da bismo se izvukli iz ove pat pozicije, predlažem da Jevtropijevićka ipak okači još jedan citat iz dela sa kojim je započela a ja ću Scallopu da platim piće i večeru kad se sledeći put vidimo, kao kompenzaciju!!!!!!!!!!!

[Mme Chauchat]

Pa dobro, ovo je uglavnom raspravljeno sinoć uživo, dok su svi pili kiselu vodu i pravili se fini: ja se ne sećam naslova (i da nije bilo prepekana, ništa ne bih pogodila) ali smo sistemom eliminacije došli do najverovatnijeg Došljaka sa planete ludaka, što je Gugl danas potvrdio.

Dakle, idemo dalje, citat i hintovi:

Šta da radim, mislio sam. Slabo sam postavio prepreku poštapanja. Slabo sam je napustio. Napunio sam njene grane stablima. Njena trupla deblima. Njene osećaje njenim maštanjima. I prilaze razlazima. Da li: stevičitaliknjigu? Taj život, to nije bilo ono što je meni trebalo u tim trenucima. Ja sam je odneo svojim bibliotekarkama. Svojim oslabljenim slavujima. Doneo sam je nama i ostavio sam je njima. Ja sam nju doneo i ostavio sam je. Spustio sam je dole u donje predele. U donje krajeve. Skute njene suknje mojih knjiga sam spustio. Spuštajući ih ja sam se rastao s njima. Doneo sam njih njima i spustio sam ih u blago predgrađe razgranatog.

Eto zašto nisam u stanju da pročitam više od pola ovakve strane odjednom...

[Mme Chauchat]

Hintovi: ovaj autor je bio multitalentovan. Pisao i objavljivao na dva jezika, trudeći se oko naslova; imao bend - grozan, ali super su se zezali; crtao i pravio izložbe; pisao scenarija koja su čak i ekranizovana; eto, najpoznatiji široj publici je valjda kao scenarista jednog Žilnikovog filma (i ovo je već isuviše za pomoć).

[sandjama]

andrla?

[Mme Chauchat]

Tako je, Branko Andrić! Ajde sad probaj naslov.

[sandjama]

"potonuli brodovi od hartije" ?

ma nisam citao, potrefio sam na osnovu hintova i malo guglanja. meni on pre svega poznat kao skvoter, dilea i frontmen uzasnog benda .

[Mme Chauchat]

Ma da, zato sam i postavila ovolike hintove, ali mi prosto čemer da ga niko nije čitao, ljudi se pale na Belaćevića i njemu slične, a ovo je ipak, ono, znatno kvalitetnije, iako od dužeg čitanja provereno dobijam glavobolju.

Naslov: Sanatorijum.

[sandjama]

nemoj tako, pokojni rabel je bio veliki apostol slobode .

procitacu ovo cim nabasam, generalno mi je draga cela ta ns ekipa (izuzev mozda vladimira tasica).

[sandjama]

evo novi citat:

Valter se vratio sa godisnjeg odmora i Orasio se ponovo poceo baviti predstavama u svojim vitrinama. Prve veceri je odneo Eulaliju u dnevnu sobu, smestio je uza se, na platformu, i zagrlio je dok je posmatrao ostale lutke. Momci su pripremili scenu sa mnogo vise lica nego obicno

[Mme Chauchat]

Felisberto Ernandes, Hortenzije (iz Niko nije palio svetiljke).

[sandjama]

entropijevicka, ti si totalna carica. jesje .

[Mme Chauchat]

Hvala    Mislim, nije istina, ali svejedno hvala.


E, ovo je kratko ali krajnje prepoznatljivo:

Naš život je zaista prošao najbolje što je mogao! - govorio je poručnik Vaculić, dvadeset tri godine star.

[/size]

[Alexdelarge]

uloga moje porodice u svetskoj revoluciji?

[Mme Chauchat]

Da, da, postavljaj.

[Alexdelarge]

pošto sam u usta stavio dovoljno hleba za tri minuta žvakanja, isključih moći čulnog opažanja i povukoh se u osamu svog uma, pri čemu mi oči i lice poprimiše prazan i zaokupljen izraz. razmišljao sam o književnim aktivnostima koje upražnjavam u slobodno vreme. nisam se slagao sa konceptom da knjiga mora da ima jedan početak i jedan završetak. dobra knjiga može da ima tri početka, sasvim različita i međusobno povezana tek dalekovidošću autora, ili pak, isto tako, stotinu puta više završetaka.

[Mme Chauchat]

Treći policajac?

[Alexdelarge]

Treći policajac?

ne, ali blizu si.

[PTY]

da nije By-Pass Control? (nisam čitala prevod -- ako ga uopšte ima -- ali zaličilo mi na original...  )

[Alexdelarge]

nije. jevtropijevicka je pogodila pisca, samo nije TP.

[Ygg]

Na reci kod "Dve ptice"?

[PTY]

jah, a ko pa drugi ume tako da žvače lebac... 

[sandjama]

arhiv iz dalkija?

samo jos to je prevedeno, ako se ne varam.

[Alexdelarge]

Na reci kod "Dve ptice"?

tako je. teraj dalje.

[sandjama]

kad je to prevedeno btw?

[Alexdelarge]

kad je to prevedeno btw?

mislim da je agora objavila 2009.godine.

[sandjama]

aha. fala, nisam znao.

[Ygg]

Ja sam Ofelija čiji je leš odnela reka. Žena sa užetom oko vrata, sa isečenim venama, sa smrtonosnom dozom, NA USNAMA SNEG, žena sa glavom u rerni. Juče sam prestala da se ubijam. Sada sam sama sa svojim grudima, sama sa butinama, sa krilom koje zjapi prazno. Razbijam inventar svog zatvora, stolicu sto i krevet, raščišćavam ruševine svoga stana. Širom otvaram vrata vetru i kriku sveta. Razbijam prozor. Krvavim rukama cepam fotografije muškaraca koje sam volela i koji su me upotrebili na krevetu, na stolu, na stolici i podu. Podmećem požar u svoj zatvor. Skidam sa sebe haljinu. Bacam je u vatru. Vadim iz grudi sat koji je bio moje srce. Izlazim na ulicu obučena u svoju krv.

[Ygg]

Univerzitet mrtvaca. Šaputanje i mrmljanje. Iza svojih spomenika-katedri filozofi bacaju svoje knjige na Hamleta. Na galeriji balet mrtvih žena sa isečenim venama, žena sa smtonosnom dozom itd. Hamlet ih posmatra sa držanjem posetioca muzeja (pozorišta). Mrtve žene cepaju Hamletov kostim. Obnažuju ga. Iz jednog uspravljenog mrtvačkog sanduka sa natpisom HAMLET 1 pojavljuju se Klaudije i Ofelija, obučena i našminkana kao kurva. Striptiz Ofelije.

Ofelija
Hoćeš li da pojedeš moje srce, Hamlete.
Smeje se.

Hamlet
Sa rukama na licu
Hoću da budem žena.

Hamlet se oblači u Ofelijine haljine. Ofelija ga šminka kao kurvu. Klaudije se bezglasno smeje. On sad liči na Hamletovog oca. Ofelija šalje Hamletu poljubac i odlazi sa Klaudijem/Hamletovim ocem u mrtvački sanduk. Hamlet u pozi kurve. Pojavljuje se anđeo sa licem na potiljku: Horacijo. Igra sa Hamletom.

Glas(ovi) Iz sanduka
Ono što si ubio treba da voliš.

Sve brža i jarosnija igra Hamleta i Horacija. Smeh iz sanduka. Na jednoj ljuljašci Madona sa rakom dojke. Horacijo otvara kišobran i grli Hamleta. Zagrljeni muškarci ispod kišobrana kao okamenjena slika. Rak dojke sija kao sunce.