Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[sandjama]

jeb'o mater, ovo prvo k'o da je pisala sylvia plath, a ovo drugo derek jarman.

[Ygg]

U pitanju je kratak dramski komad, svega 11 strana teksta. Evo samog početka:

PORODIČNI ALBUM

Bio sam Hamlet. Stajao sam na obali i razgovarao sa talasima BLA BLA BLA, za leđima ruševine Evrope. Zvona su objavljivala državnu sahranu, ubica i udovica stupaju paradnim korakom iza kovčega sa kraljevskim lešom. Ministri licemeri pokazuju svoja loše plaćena žalosna lica. ČIJI JE TO LEŠ NA LAFETU/ ZA KIM PLAČU NARIKAČE/ TO JE LEŠ VELIKANA/ DARODAVCA MILOSTINJE špalir naroda, delo njegovog državničkog dara, BIO JE SAMO ČOVEK, SAMO JE OD SVIH UZEO SVE. Zaustavljam lafet, oštricom mača podižem poklopac kovčega, oštrica mača se lomi, tupim patrljkom otvaram kovčeg, komadam mrtvog oca i delim njegovo meso okupljenim bednicima. MESO MESU. Tuga se pretvara u svetkovinu, ljudi žvaću, svetkovina cokće, u praznom kovčegu ubica jebe udovicu DA TI POMOGNEM STRIČE, DA SE POPNEŠ, RAŠIRI NOGE, MAMA. Ležem na zemlju, savijam se u klupko i osluškujem svet kako kruži u taktu truljenja.

[Meho Krljic]

Hajner Muler, Hamletmašin?

[Ygg]

Jeste. Bravo Meho!

[Meho Krljic]

Er... sad će opet da prođu sati dok se ne dokopam kuće i neke knjige..

[Meho Krljic]

Khm..

- Gospođice, čim vas ugledah, osetih, sluđen od ljubavi, kako mi polni organ čezne za vašom nedostižnom lepotom, i raspalih se više no da sam iskapio čašu rakije.

- Kome vi to? Kome bi?

- Polažem svoj imetak i svoju ljubav pred vaše noge. Ako vas u postelji prevrnem dvadeset puta uzastopce, posvedočiću vam time svoju strast. Neka me jedanaest hiljada devica ili jedanaest hiljada buzdovana kazni ako obmanem ili omanem.

- E vala neka tako i bude!

- Osećanja mi nisu nepouzdana. Ne obraćam se tako svim ženama. Nisam bećar.

- Pričam ti priču!

Ovo pošto Lilita priča da ja samo neke sentimentalne citate valjam... Mada je ovo prelako...

[scallop]

Gijom

[Meho Krljic]

 

Apoliner, glavom. I bradom. Znao sam da ne treba da stavljam isečak u kome je i naslov dela (11000 Buzdovana), ali mnogo mi je sladak.

Udri dalje, Skalope!!!

[PTY]

jah, ti neki francuzi sa smene vekova ne mogu da omanu... 

[Meho Krljic]

Buzdovan nije precizna alatka ali radi poso.

[scallop]

Namerno nisam pomenuo naslov, ali da ne bude da ja stalno pravim frku:

On šanu: 'I reka ima prostore
Između nebesa sutona i zore,
A sati su samo razdaljine
Merene duž prekonoćne plime  -
Prekobno za strah, potrebe prestaju,
Putnici ka crnom ubrzano nestaju
ka tami što sija u blistavoj moći,
Kroz svih Dvanaest časova Noći'.

[PTY]

Buzdovan nije precizna alatka ali radi poso.

da.

[Mme Chauchat]

Opet Anubisova vrata?

[scallop]

Nisam znao da su već bila. Ali, kako ti se dopada prevod?

[Mme Chauchat]

Pa, čitljiviji je od hrvatskog dosta, ali hrvatski prepev mi se baš dopadao zbog retro šmeka i brzog ritma; malo je ovo za neki ozbiljan sud, rado bih videla i ostalo... 

[Mme Chauchat]

One su iz dobrih porodica. Ali kad sada priliko crtanja dižu ruke, pokazuje se da i haljina pozadi nije zakopčana, ili bar nije sasvim. Ima tu nekoliko dugmeta koja se ne mogu dohvatiti. Jer kad je ta haljina bila pravljena, još nije bilo reči o tome da će one iznenada same otići. U porodici je uvek neko za takvu dugmad. Ali ovde, Bože blagi, ko će se time baktati u tako velikom gradu. Trebalo bi za to imati prijateljicu; ali prijateljice su u istom položaju, i onda ipak izlazi na to da jedna drugoj zakopčavaju haljine. To je smešno i podseća na porodicu, koje ne žele da se sete.

[Mme Chauchat]

Ali ona žena, ona žena: bila se sasvim sručila u sebe, povila se unapred i zagnjurila u svoje šake. Bilo je to na uglu ulice Notre-Dame-des-Champs. Čim sam je video, počeo sam tiho da koračam.  Kad siromašni ljudi razmišljaju ne treba im smetati. Možda će im ipak pasti na pamet ono što traže.
Ulica je bila suviše pusta, njena pustoš se dosađivala i izvukla mi korak ispod nogu i zakloparala njime, s jedne i s druge strane ulice, kao drvenim klompama. Žena se uplašila i istrgla iz sebe, suviše brzo, suviše žestoko, te joj je lice ostalo u obema šakama. Mogao sam ga videti kako leži u njima, u svom šupljem kalupu. Stajalo me je neopisivog napora da se zadržim na tim šakama i da ne gledam ono što se istrglo iz njih. Grozio sam se toga da vidim neko lice iznutra, ali sam se ipak mnogo više plašio same ranjave glave bez lica.

[PTY]

Putovanje nakraj noći?

[Mme Chauchat]

Ne.
Ovaj pisac poznatiji je kao pesnik; dovoljno poznat da ga citiraju i Diš u "Logoru koncentracije" i Zelazni u "Ruži za propovednika".

[PTY]

Rilke???

[Mme Chauchat]

Rilke! Zapisi Maltea Lauridsa Brigea.

[PTY]

Auć, ovo mi je bilo skoro pa na kvarnjaka...  a i pri kraju sam sa fondom na srpskom, ja čak i Ugrešićku imam na engleskom, pa... kuliraću ubuduće.

Elem, evo jedan citat za koji se nadam da nije isuviše bezličan:

Jedne večeri, pošto smo se prošetali po Lidu, žigosanom zbog svoje ružnoće, i iskrcali se na malo ostrvo naseljeno Jermenima, tamo gde je vatreni Bajron, iako je bio hrom, ili baš zbog toga, imao običaj da dopliva dok bi ga ljubavnica nestrpljivo čekala na keju, seli smo, Marija i ja, u podnožje Pomorske carine. Znate šta je Pomorska carina: to je jedna lepa zgrada - na čijem vrhu stoji zemljina kugla kojom upravlja Fortuna - koja u samom srcu Venecije čuva crkvu Salute, između Velikog kanala i kanala Đudeke, preko puta Trga svetog Marka. Sunce je zalazilo. Ćutali smo. 

[Ygg]

LiBeat, daj još citata ili kakav hint! Zaglavismo.

[PTY]

Čoveče, izvini, totalno sam previdela ovo....

elem, citat sledi samo da iskopam knjigu.

[PTY]

Citat:

U Polininom naručju, Isak Lakedem je video Veliku armiju u ruskim ravnicama, i strasti Fabrisa del Dongoa i Žilijena Sorela, koji su u ono vreme bili samo sjaj u podrugljivom Stendalovom oku. Video je Spinozu kako glanca svoje stakliće, video je Hanibalove slonove, Da Vinčijeve mašine, Rasina kako se koleba dok bira reči čiji će proizvoljan raspored postati postojaniji od poretka zvezda u noći.

I lažljivca voleh kao da je veran....

[PTY]

Hintovi: francuz je u pitanju, jašta, ali ne jedan od onih koje se besomučno plagiralo... 

[biljan@]

Priča Jevrejina lutalice , Žan d' Ormeson
... jedna od malobrojnih na srpskom što imam, tako da ne znam šta da postavim... može li netko drugi preuzeti obavezu?

[PTY]

je, je, to je upravo priča jevrejina lutalice, oh ti dražesno i genijano stvorenje...  

šibaj!

[PTY]

ili, ako nećeš, da ja mrcvarim Krležu umesto tebe... kikikiki...  

[biljan@]

samo daj... 
Htjela sam reći da nemam skoro ništa u srpskom prijevodu od novijih stvari, a one pretpotopne, jelte, nema baš smisla da postavljam, uglavnom imam hrvatska izdanja ...
evo nešto iz jedne male knjige:

Količinu primitivizma kod čovjeka u gradu precizno možemo izmjeriti njegovom nebrigom za druge ljude, njihov mir i potrebe, čvrstinom njegovog uvjerenja da je sam na svijetu, čvrstinom njegovog uvjerenja da ono što namjerava da učini ima pravo da učini odmah i tu, bez obzira na nedaće koje će to izazvati drugim ljudima.

[Josephine]

Sjajan citat! Šteta što nisam čitala dosad...

[PTY]

jel to macan, draga biljan@?

[Gaff]

...
evo nešto iz jedne male knjige:

Količinu primitivizma kod čovjeka u gradu precizno možemo izmjeriti njegovom nebrigom za druge ljude, njihov mir i potrebe, čvrstinom njegovog uvjerenja da je sam na svijetu, čvrstinom njegovog uvjerenja da ono što namjerava da učini ima pravo da učini odmah i tu, bez obzira na nedaće koje će to izazvati drugim ljudima.

I onda sam ja pogodio da se radi o Nikolaidisu i postavio sledeći citat:

Teško je ubiti pojedinu vaš kad ih ima na stotine. Pomalo su tvrde te životinje, i večito kvrcanje noktom postaje dosadno.

[PTY]

Boban sklanja svoju sramotu, a?

Blentavac ne ume ni da odredi šta da skloni.

[zakk]

Nije Boban, ja sam. Eno ostatka na Deponiji pa tamo nastavite slobodno.

[PTY]

Nije Boban, ja sam. Eno ostatka na Deponiji pa tamo nastavite slobodno.

ima li ikakvog načina da drugačije odradiš svoju kiriju, o predsedniče kluba do kojeg je samo ovoj D. stalo???

[Gaff]

Priznajem, ono je premalo. Evo još malo.

Odjednom prestade blisko bombardovanje. Paljba traje i dalje, ali je nazad prenesena, naš rov je slobodan. Dohvatismo se bombe, bacismo ih ispred zaklona, pa iskočismo. Kanonada je prestala, ali iza nas je baražna vatra. Napad je tu.

[Gaff]

Evo malo više.

     Smesta poče da besni: "Pustite me, pustite me napolje, hoću da iziđem odavde!"
     Ništa ne sluša, udara oko sebe, usta mu mokra, kuljaju reči upola progutane i besmislene. To je nastup straha od zaklona; on ima osećanje da će se ovde ugušiti, i oseća samo jedan nagon: da iziđe odavde. Kad bi ga pustili da ode, odjurio bi nekud ne zaklanjajući se. Nije on prvi.
     Pošto je jako uzneveren i već koluta očima, ništa drugo ne pomaže - moramo ga izlemati da bi se urazumio. Brzo i bez milosti to i učinismo, i postigosmo da zasad opet mirno sedi. Ostali su pri toj raboti pobledeli; ima nade da će ih to zaplašiti. Previše je ova kanonada za jadne derane; oni su iz regrutskog depoa odmah upali u krkljanac od koga bi čak i stariji čovek mogao da osedi.
     Posle ovog događaja zagušljivi vazduh još teže nam pada na živce. Sedimo kao u svom grobu i čekamo samo na to da budemo zatrpani.

[Gaff]

E ako i nakon ovoga niko ne pogodi, neće mi preostati ništa drugo do da navedem ko je preveo ovaj roman.

Uplaših se. Ne smem ovde dalje misliti. Ovaj put vodi u ponor. Još nije tome vreme; ali ne smem zagubiti tu misao, moram je sačuvati, zatvoriti, dok se rat ne završi. Srce mi lupa - je li u tome cilj, veliki, jedinstveni, na koji sam u rovu mislio, koji sam tražio kao mogućnost življenja posle ove katastrofe svega ljudskog, da li je to za kasniji život zadatak dostojan ovih godina grozote?

[Milosh]

Na zapadu ništa novo?

[Gaff]

Jeste.

[Milosh]

"...jer niko ne želi da bude potpuno ignorisan, da bude objekat prema kome niko ne gaji istinski jaka osećanja. Ljubav i mržnja su krajnje forme ljudskog obraćanja pažnje. Pošto vam jedno od ta dva nedostaje i ne možete ga steći, vi tražite ono drugo. Toliko žestoko tragate za tim drugim, da ste uspeli da ubedite sebe da ono postoji. Ali, uz takve stvari uvek postoji i psihička kartica sa ispisanom cenom. Ako se istinska emocionalna potreba zadovoljava gomilom surogata, ne nastaje istinska satisfakcija, nego zabrinutost i nelagodnost - jer u tim stvarima psiha treba da bude otvoren sistem. Ljudsko obraćanje pažnje na vas vi niste tražili izvan sebe. Zatvorili ste se. Ono što vam je bilo potrebno stvorili ste od materije svog sopstvenog bića. Vi ste čovek kome su potrebni jaki odnosi sa drugim ljudima."

[Gaff]

Zelazni

[Milosh]

Jeste. Meni najdraži njegov roman.

[Gaff]

Svi su pili kefir, i Perec je takođe uzeo kefir, tako da se na njihovom stolu, na zamašćenom čaršavu, postrojilo šest flaša, a kada je Perec počeo pod stolom da pomiče nogama, smeštajući se što je mogao udobnije na sedištu bez naslona, počelo je da zvekeće staklo, i u prolaz između stočića se iskotrljala flaša od konjaka.

[Ygg]

Perec i Kandid! 

Golać na urvini, zasigurno.

[Gaff]

Jeste.

[Ygg]

"Halo, ljudi! Sačuvajte mir! Nemamo prema vama neprijateljskih namera! Samo nam za život treba više vode, više obala, više plićaka. Suviše nas je. Na vašim obalama za nas više nema dovoljno mesta. Moramo stoga otkinuti deo vašeg kopna. Načinićemo od njega same zalive i ostrva. Na taj način će se dužina obala sveta upetostručiti. Gradićemo nove plićake. Ne možemo da živimo u dubokom moru. Vaša kopna biće nam potrebna kao materijal za nasipanje dubina. Ništa nemamo protiv vas, ali nas je mnogo. Zasad, možete se odseliti u planine; one će biti rušene tek na kraju."

[Ygg]

Bilo je žarko redakcijsko leto, kad se ništa, apsolutno ništa ne događa, kad se ljudi ne bave politikom i kad ne postoji nikakva evropska situacija, pa ipak, i u to vreme čitaoci novina, ležeći u agoniji dosade na obalama voda ili retkoj senci drveća, demoralisani žegom, prirodom, seoskom tišinom i uopšte zdravim i jednostavnim životom na odsustvu, očekuju iz dana u dan, s varljivom nadom, da će bar u tim novinama biti nešto novo i osvežavajuće, neko ubistvo ili rat, ili zemljotres; ukratko, nešto; a kad toga nema, treskaju novinama i ogorčeno izjavljuju da u tim novinama ništa, ama baš Ništa nema, da ih uopšte ne vredi čitati i da ih više neće kupovati.

Međutim, u redakciji sedi pet ili šest ostavljenih ljudi, jer su ostale kolege takođe na odsustvu, ogorčeno treskaju novinama i žale se da sada u tim novinama ništa, baš Ništa nema. A iz slovoslagačnice izlazi meter i prekorno govori: "Gospodo, gospodo, još nemamo uvodnik za sutra."

"Pa, stavite, recimo... onaj članak... o ekonomskoj situaciji u Bugarskoj", izražava svoje mišljenje jedan od ostavljene gospode.

Meter teško uzdiše: "Ali ko će to da čita gospodine uredniče? Ta opet u čitavom listu neće biti Ništa za čitanje!"

"Kad bi se Nešto dogodilo", predlaže jedan neodređeno.

"Ili kad bismo imali... neku... zanimljivu reportažu", dobacuje drugi.

"O čemu?"

"To ne znam."

"Ili kad bismo izmislili... neki novi vitamin", mrmlja treći.

"Sada u leto", progovara četvrti. "Čoveče, vitamini su kulturne stvari, to priliči više za jesen."

"Hriste bože, ala je vrućina!" zeva peti. "Trebalo bi da damo nešto iz polarnih krajeva."

"Ali šta?"

"Tako. Nešto kao što je bio onaj Eskim Velcl. Promrzli prsti, večiti led i takve stvari."

"Lako je to reći", kaže šesti. "Ali odakle da to uzmemo?"

U redakciji zavlada beznadežna tišina.

[acaciA]

Rat ljudi i daždevnjaka?