Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[džin tonik]

Elem:

Bez Helge ne bi pregurao zimu. Nije se mnogo raspitivala a i inače nije mnogo govorila, bila je lepa, bila je meka, radovala mu se u krevetu, radovala se njihovim vožnjama kolima, izlascima u restorane i poklonima koje je od njega dobijala. Toliko je bio srećan zbog veze s njom da se nije libio da je razmazi. Bila mu je na raspolaganju kad god sa svim ostalim ne bi uspevao da iziđe na kraj.

hm, dik braun?

[Meho Krljic]

Haha, ne  Autor ti je geografski bliži.

[džin tonik]

a dobro, uozbiljit cu se, ali dik braun bas prikladno.
opet neki bernhard, schlink, liebesfluchten

[Meho Krljic]

  To!

[džin tonik]

ha! google sve zna.

elem: a kud ces ti, mujo? jesi li ti od be-ha? cvaj ili draj?

[Agota]

možda je stvarno Šlink...Bekstva od ljubavi

[Ygg]

Meho je valjda potvrdio da jeste Šlink.

A ovo Zoskovo je Krleža, kaže gugl.

[džin tonik]

krleza, si.

[Ygg]

Agota, ako si raspoložena, zadaj novi citat. Ja sam ionako varao, a ti si prepoznala Šlinka.

[Agota]

Agota, ako si raspoložena, zadaj novi citat. Ja sam ionako varao, a ti si prepoznala Šlinka.

ma nije važno...bilo mi je užasno poznato, kad je pomenuo šlinka setila sam se da sam uz tu knjigu dobila na poklon ruž za usne, nekad sam dosta čitala platoova izdanja ...umorna sam, mrzi me ...slobodno nastavi da ...varaš 

to je meho pazario zbog crvenog  karmina 100 %

[Ygg]

Prokleti Gugl! Šta god krenem da kucam, može da se izgugla.

Nadam se da ovo nije trivijalno za izguglati, a možda se i pojavi neko ko čita knjige.

Braniti grad na samoj granici, magareća su to i inadžijska posla gospodo. Tako nešto možemo samo mi da uradimo. Sa sopstvenom imovinom se inatimo!

To nije inat, gospodine, to je sastavni deo naše vojne strategije!

To je sastavni deo naše vojne prirode, generale Živkoviću. Strategija je nauka o što većem profitu za što manju cenu. Nikakav profit, uz bilo koju cenu, nesreća je. A gubitak, uz ovakvu kakvu ste vi spremni da platite, to je, moj generale, u svakoj, pa i vojnoj veštini, čista glupost!

Beograd je, gospodine Nj......., naša prva barikada...

Razumem ja to, razumem, samo se barikade ne dižu u svojoj spavaćoj sobi i ne prave od svog kreveta. Pametni ih narodi po tuđim gradovima dižu. Na tuđim ulicama. u tuđim kućama. I od tuđeg nameštaja.

Da bi se čovek po tuđim gradovima tukao, treba da bude Nemac.

I to razumem, gospodine generale, ali kad to nismo, niti želimo da budemo, tucimo se po ničijim utrinama i brdima, a ne da posle svakog rata sve ispočetka i fundamentuma moramo da podižemo!...

[Agota]

ćosićem na krležu?

[Ygg]

Nije Ćosić.

Andrić bi bio logičan odgovor na Krležu, ali od njega sve može da se izgugla.

[Agota]

Nije Ćosić.

Andrić bi bio logičan odgovor na Krležu, ali od njega sve može da se izgugla.

to stoji. sad nek guglaju do prekosutra...

[Mme Chauchat]

Pekić, Zlatno runo, gospodin Nj... je Njegovan.

[Ygg]

Pekić, Zlatno runo, gospodin Nj... je Njegovan.

Jeste. Svaka čast!

[Mme Chauchat]

Ajmo sad nešto žanrovski i lagano:

Videla je robove kako nose bale nežne mirske čipke i fine vune u mnogim bogatim bojama. Karavanski stražari lutali su među tezgama s bakarnim kacigama i u dugačkim tunikama od postavljenog žutog pamuka, dok su im prazne korice mačeva visile s kaiševa od upletene kože. Na jednoj tezgi oružar je izložio čelične grudne oklope prekrivene čudesnim srebrnim i zlatnim šarama i kacige iskovane u oblicima neobičnih zveri.

[Father Jape]

Pjesma leda i vatre, neka od knjiga?

[Mme Chauchat]

Prva, nastavi

[Father Jape]

Podsetite me pravila, je l' mora književnost?

[Meho Krljic]

btw, adl, kako si ti ovo zamislio? pasus s bilo kog mesta iz romana ili da se ograničimo na prvo poglavlje? plus, da li da krenemo s poznatijim, uslovno rečeno, autorima ili može i "bohumil hrabal"? mislim, i on nije nepoznat, da se razumemo. 

ne bih da ograničavam izbor citata na prvo poglavlje, može iz bilo kog dela romana. nadalje, izbor autora i dela, prepuštam učesnicima.

Ovo je najbliže pravilima što ovde imamo. Ali mislim da je prećutni dogovor da bi trebalo da bude književnost. Ja sam se više puta svesno sprečavao da prekucavam nešto iz teorije...

[Father Jape]

Okej, onda neću Tirnanića. Ali onda ćete morati da sačekate do sutra bar.

[lilit]

posle one fotke u najlepše_slike_potforumu, i to sutra ćemo da ti oprostimo

[Father Jape]

Тога дана, оптерећена осећањем узалудности и потребом да се, најзад, донесе било какво решење, бежала сам од себе саме. Улице, притиснуте жегом од које се асфалт топио, нису пружале смирења. Узалуд сам се упињала да свој поглед прикачим уз нешто што би моју пажњу и моје мисли могло да задржи бар неколико спасоносних тренутака, као да би то могли било шта да измени.

[Father Jape]

Потиљак ми је био тежи од камена. Чинило ми се да се све око мене — дрвеће, аутомобили, куће, људи — раствара од врелине, пада по мени, облепљује ме, притиска к земљи, док се ка мени незадрживо ваља велики, знојни, смрадни талас људских тела, изнова пунећи улице високим циктавим гласовима, псовкама, смехом. Сада, овога часа, нестаћу под тим таласом, утонути у асфалт, у ништа. Па шта?

[Father Jape]

Da naglasim da je u pitanju prva strana romana, i da ću nastaviti da kucam deo po deo redom dok neko ne pogodi.

[Father Jape]

,,Она жена пред излогом", покушала сам да себе натерам на стари начин одгађања мисли, ,,дала би три месеца живота за један фрижидер, а онај проседи до ње, е, тај сигурно не пати од недостатка времена. Тром је и рамена су му тужна, али за једно вече могао би да заборави и породицу и плату. Или не? Ти, које хоћемо само на часак, пристојни на пет метара раздаљине, у загрљају, најчешће, постају плачљивци с причама о верности до гроба и преко гроба. Не треба бити нарочито бистар за закључак да ни сами не верују у то. А и што би веровали?"

[Mme Chauchat]

Verovatno omašujem, ali mene ovo nekako podseća na početak Izleta u nebo. *škilji*

[Father Jape]

Jeste!

Knjiga za koju ne bih čuo da nije tebe. :3

[Mme Chauchat]

I od svih knjiga o kojima sam ikad pričala ti si odabrao da čitaš Izlet u nebo...

Budućnost je predstavila crtežom male, budne sove. Volela je da zna šta i zbog čega radi, ali ponekad se prepuštala instinktu. Sova je mogla da prođe i kao simbol neke izdavačke kuće, oznaka za ex libris ili nova stilizovana tetovaža. Malo koja živuljka je istovremeno bila tako stara, mudrolika i preteća, činilo se da vidi ono što svima promiče. I stalno je promatrala.

[džin tonik]

lupit cu: nenadic?

[Mme Chauchat]

Ne, ali jeste domaće.

[Milosh]

Iver, Oto Oltvanji, str. 98

[Father Jape]

I od svih knjiga o kojima sam ikad pričala ti si odabrao da čitaš Izlet u nebo...

Prvo Jednospratne kuće, onda to. Mada ću ih verovatno paralelno.

[Mme Chauchat]

Iver, Oto Oltvanji, str. 98

Bravo, Miloše, teraj dalje!


@Jape: ...onda, ako si već dokon, pogledaj i film Čudna devojka, da vidiš šta je pametna ekranizacija!

[Milosh]

Matori je bio kući i opet ispario. U kujni je razbaco konzerve, kriške leba, krpe i pribor. Znači ždrao je. Može biti i da je knjavo al se u onom svinjcu od kreveta ne vidi ni kad bi cela četa hrkala a kamoli neko od trijes kila. Kad se probudio zapalio je ko zna gde.

[Milosh]

Šipči kroz čaršiju. Izbegava gužve, automobile, pijance. Skrene iza ćoška i skoro naleti na gomilu turista. Plavci su svuda oko njih. Brzo se sklanja od kamera. Aparati škljocaju. Jebe im majku krvavu. Vodič vrišti na 3 jezika i maše. Iz sledeće ulice istrči rulja balavurdije i bogalja i prosjaka. Pokazuju rane i ožiljke. Ugovaraju slikanje. Turisti svršavaju dok blenu kroz objektive. Bale i izoštravaju na musave i prljave izvaljene na kaldrmi. Po nekoliko slika istovremeno, traži bolji ugao, traži da onaj dole promeni pozu, izmaže se prašinom, slinavi, skine zavoje, raskrvari kraste. Plavci se dosađuju.

[Milosh]

Nema. Džaba traži kad nema. Ko da su samo njemu napravili dupe na stomaku a svi drugi seru kako treba. Sranje. Sranje. Sranje. Izađe iz šatora koji izigrava radnju i krene dalje. Miris roštilja dođe i on udahne duboko. Creva zakrče. Prođe pored bašte. Sve čuje kako zveckaju tanjiri, krckaju kosti i sviraju kad im sisaju srž. Pruži korak. Jebiga. Izađe iz dima pred gomilu. Dernjaju se i skaču. Tuča. Stane. Osvrne se. Jebiga, ne vraća mu se. Zainteresovani za krv još se skupljaju. Navijaju. Čuje kako pljušte bubanja. Stenju oni koji ih piju. Nema šanse da izvrda rulju. Pribije se uza zid. Uto pisne pištaljka.

[Milosh]

Devojčica čuči u centru kruga svojih vršnjaka. Ima 12 godina, 5 razreda osnovne, kroz koju se provlači, oca i kevu koje mrzi, a i oni nju, neredovne i bolne menstruacije, bubuljice, 3 minđuše u levom uvu, obrijan potiljak, propupele sise, vojničke cokule broj 42 na nogama, retke dlačice na pici, 7 brzih jebanja posle kojih joj je bilo bez veze, 2 s nogu u parku, 2 pijana u praznoj zgradi gde se društvo skuplja, 3 u autu, 3 puta sa dečkom koji joj se sviđa, dah koji smrdi na džibru krdžu, već 3 godine puši, može i mara ako ima, isto toliko i pije. Ima mlađeg brata kog mrzi jer mu svi ugađaju. Samo njemu daju čokolade iz sledovanja. On je još mali, kažu.

[Milosh]

Izađu i zatvore vrata. Spajdermen izvuče nešto što liči na daljinac za TV i pritisne jedno dugme.
"Uključeno"
Paja, Sofronije i Šilja čekaju.
"De su oni tipovi?"
"Zaključani u klonju. Zafalčovani i začepljeni."
"Idemo"
Siđu. Pokupe Mikija i Popaja, pa, pored spakovane posluge, udare napolje i trk do merdevina. Kraka malo kasni. Kratak mu dah. Al ide. Popnu se i siđu. Jedan od oni krupni što su čivali stražu skine bazuku s ramena. Potrpaju se u kombi. Motor oživi. Krenu.

[Milosh]

Izađeš iz rupe.
Ceo život radiš za rupe.
Završiš u rupi.

[Milosh]

Ok, ako ovako nastavim, citat po citat ću okačiti čitav ovaj neveliki roman od jedva 100 stranica... Većina vas koji ovde ordinirate znate za pisca, a neki od vas ga znaju i lično. Da li ste čitali ovo konkretno delo to već ne znam. Dakle?

[Boban]

ovo je neki Bakić... mislim, čitao sam ovo, ali jedino kod njega većina napisanog odjekuje kao smuljana smeša.

[Hiperhik]

Unezverijada?

[Milosh]

Jeste Bakić, ali nije Unezverijada, u pitanju je kratki roman...

[džin tonik]

kad ovako dokon preletim bibliografiju i poneki blurb, ovi citati kao da su iz nekoliko razlicitih zbirki prica.
djevojcicu 12 god. ne znam kako svrstati u "nastavice se", dok spajdermena bas i ne nalazim u "bagri"...

[Boban]

Ma ovo je iz one dve Led/Satelit, to je već period kada sam počeo da se gubim u Bakićevoj prozi. Dakle nije "Prenatalni život", ni "Vavilon"...