Glupa igra s pogađanjem citata iz knjiga

[Meho Krljic]

Sure 'nuff. 

[Mme Chauchat]

Dobro, pošto smo završili s durenjem, evo sad nešto iz iste edicije:

Da bi njihov plan bio uspešno ostvaren, bila je, naravno, potrebna savršena tajnost, jer ako bi neko iz Zekatske unije doznao za to, svi bi oni po naređenju predsednika bili poubijani zajedno sa svojim porodicama, rođacima i prijateljima. Predsednik je, naime, sastavio neku vrstu zakonika Zekatske unije, po kome svaki zec koji na bilo koji način prekrši pravila ili pokaže samo sklonost ka tome, mora biti što pre likvidiran zajedno sa porodicom, a po mogućnosti i sa rođacima i prijateljima; ukoliko bi neki zec pokušao da je potkrade, bio bi ubijen i on i njegova porodica; ako bi pokušao da joj nanese štetu, bio bi likvidiran i on i njegovi rođaci; a ako bi pokušao da ubije predsednika Zekatske unije ili da bez konsultovanja sa svojim pretpostavljenima pođe u neku akciju, bio bi ubijen i on i njegova porodica i njegovi rođaci, pa čak i prijatelji.

[sandjama]

brezuljak votership?

[Mme Chauchat]

Nije.  U Brežuljku su kunići, brate Sanđama, a ovo - pst! - nije prevod.

[Meho Krljic]

Ja se ne sećam ovog pasusa a pročitao sam Brežuljak Voteršip deset puta. Tamo su kunići u glavnim ulogama, a ne zečevi. Bio je jedan drugi roman u Nolitu u kome su u glavnoj ulozi bili zečevi, ali pisala ga je neka četrnaestogodišnjakinja (čini mi se da se prezivala Ras or sumtin), to mi je majka jednom uzela iz biblioteke jer sam ja ponovo hteo Brežuljak Voteršip, ali nije mi se dopalo, mnogo mi je bilo detinjasto. Da nije to ovo? Mada mi ne deluje kao da jeste...

Edit: Ali posle ovog Jevtropijevićkinog posta... možda i jeste?

[sandjama]

deset jebenih puta????
ma ja se jedva secam "brezuljka votershipa", ovo sam lupio.

[Mme Chauchat]

Jeste. Pustolovine nestašnih zečića, Kruna Ras. Mislim da nije imala ni četrnaest godina.

PS: Kad god mi se učini da je nešto previše krvavo za decu, dovoljno mi je da se ovoga setim. Krv pljuska ko iz čabra, autentičan dečji diskurs.

[Meho Krljic]

Dobro, to ja sad opet treba da postavljam? Argh... Evo i idem na spavanje, jedan klasik:

Kad uši Isakove primiše nadu za bekstvo, koju je ovaj govor objavljivao, on poče postepeno, gotovo santimetar po santimetar, da se izdiže sa poda, dok se sigurno ne postavi na kolena zabacivši unazad svoju dugu sedu kosu i bradu i zagledavši se oštrim crnim očima u poklonikovo lice, pogledom koji je u isti mah izražavao i nadu i strah, a sve je to bilo pomešano sa sumnjom.

Roman koji mi je prvi put prikazao koncept antisemitizma...

[Gaff]

Ivanhoe

[Meho Krljic]

A tko bi drugi!!!!!!!!!!!

[Meho Krljic]

Ajmo, Gaffe.

[Gaff]

"Bosa je i mokra, ali topla i uzbuđujuća. Iz njenog tela zrači vrelina. Stavljam joj ruku između nogu, pridižem je kako bih je odvojio od zemlje. Maločas je hitnula sandalu kroz prozor, sad se vrhovima prstiju oslanja na moja stopala. Još sam bio u opekotinama od vatre njenog tela. Sva je komad požude koja diše pod rukom. Sklanjamo se od pljuska, ima još sveta oko nas, s kapuljačama od najlon kesa. Naglo je odlučila da izađemo na kišu."

[Gaff]

"Viđao sam je u Klubu književnika. Rano je izlazila, uvek s jednom ili dve prijateljice, na sebi je nosila ceo svoj nakit, ne odviše vredan ali ukusan; otmeno je kašičicom jela kolače, streljala očima živo i sa znatiželjom, ako takva rečenica ne odbija od književnosti; osmeh ju je krasio tako da pomislite da je ova žena željna razgovora, da je dobra i uvek spremna na ljubav. I kad god bih se namestio negde blizu nje, lovili bismo se pogledima. Najzad sam joj prišao, ali me je mirno odbila. Posle tog neuspeha izbegavao sam je, mada me je tešila činjenica da ni drugim muškarcima nije dopuštala da joj priđu."

[Mica Milovanovic]

Užas. Ovo ko da je Momo Kapor...

[lilit]

 

[Gaff]

Nije Momo Kapor.

[Meho Krljic]

Ja sam pomislio da je Arsenijević, da budem iskren.

[Gaff]

Nije Arsenijević.

[scallop]

Mogao bi sad neki komentar o pismenosti pisca (domaći je, može se).

[cutter]

Pa u drugom isečku je i sam autor izrazio strepnju za prijemčivost svoje proze.

[Gaff]

Pronašao sam slobodan kupe, navukao zavese i zavalio se na sedište. Udobno i lepo putovanje pokvario mi je sveštenik koji je ušao na stanici Kelebia i nalepio natpis: rezervisano za majke s decom. Rešio sam da napustim kupe, ali me sveštenik zaustavio:
"Ostanite, molim vas, potrebni ste mi!"
Tek što sam ponovo seo ušla je mlada žena i počela da se porađa. Sveštenik je prihvatio novorođenče, ono je kmečalo u njegovim rukama. Pomalo zbunjen upitao sam:
"Čije je dete?"
"Što se to vas tiče", dreknuo je sveštenik. "Vaše je da ga priznate i to je sve!"

[cutter]

Da nije nešto Tišmino?

[Gaff]

Nije.

[Gaff]

'Ajde malo trivije. Autor ovoga dela (ne za ovo delo) je svojedobno dobio jednu nagradu koja mu je kasnije oduzeta od strane SKS usled "nepodobnosti". Inače, ova nagrada je nakon toga i ukinuta.

[Gaff]

Inače, autor je dobio i Nagradu Željezare Sisak.

[scallop]

Ovo je teže nego Yggovo pitanje. Ja sam od tih "Sedam sekretara SKOJ-a" zapamtio sam jedan naslov - "Rolam svoju kožu". I tom su tipu oduzeli nagradu.

[Gaff]

Inače, autor je dobio i Nagradu Željezare Sisak.

Za isti roman koji mu je doneo i gorepomenutu nagradu (ni u ovom slučaju se ne radi o romanu iz kojeg su citati), dobio je i Ninovu nagradu kritike i Nagradu biblioteka Srbije za najčitaniju knjigu.

[Ygg]

Sudeći po hintovima mogao bi biti Mirko Kovač. Možda Uvod u dugi život?

[Gaff]

Jeste.

[Ygg]

Obaveštenje:

Mebius, Asmodej-Matvej, doktor medicinskih nauka, dopisni član Akademije medicinskih nauka Evrope, direktor filijale Svetskog instituta kosmičke psihopatologije (Beč). Rođen 26.04.36. u Insbruku. Obrazovanje: fakultet psihopatologije, Sorbona; Drugi institut kosmičke medicine, Moskva; viši kursevi bezinstrumentalne akvanautike, Honolulu. Osnovne oblasti naučnog interesovanja: vanproizvodne kosmo- i akvafobije. Od 81. do 91. godine - zamenik predsednika Glavne medicinske komisije Uprave kosmičke flote. Sada opštepriznati osnivač i rukovodilac škole takozvane "polimorfne kosmopsihopatologije".

Na konferenciji kosmopsihologa u Rigi, 7. oktobra 84. godine, doktor Asmodej Mebius podneo je izveštaj o novoj vrsti kosmofobije koju je nazvao "sindrom pingvina". Ta fobija je predstavljala potpuno bezazleno psihičko skretanje od norme, koje se izražavalo u nametnutim košmarima, koji su zaticali bolesnika za vreme sna. Čim bi pacijent zadremao, usnio bi da visi u bezvazdušnom prostoru, apsolutno bespomoćan i nemoćan, usamljen i zaboravljen od svih, predat na milost i nemilost bezdušnim i nesavladivim silama. Fizički je osećao mučno gušenje, osećao kako njegovo telo prožimaju jeziva rušilačka zračenja, kako se tanje i tope njegove kosti, kako počinje da vri i isparava se njegov mozak; obuzima ga neviđen, neverovatan očaj i on se tada budi.

Doktor Mebius nije smatrao to oboljenje za opasno zbog toga što ono, kao prvo, nije praćeno nikakvim skretanjima ni izopačenjima psihe i some, a kao drugo, ono se veoma uspešno smirivalo ambulantnom psihoterapijom. "Sindrom pingvina" privukao je pažnju doktora Mebiusa pre svega zato što je predstavljao potpuno novu pojavu, koju niko i nikada ranije nije opisao. Čudno je bilo to da to oboljenje napada ljude bez obzira na pol, uzrast ili profesiju, a ništa manje čudno je bilo i to, što nije bila uspostavljena nikakva veza između tog sindroma i gen-indeksa obolelog.

[mac]

Braća Strugacki, Talasi smiruju vetar

[Ygg]

Jeste!

[mac]

Evo nešto lako za druge, kao što je prethodno bilo lako za mene

"Imam ovde", rekoh, "sumu od osamdeset i tri dolara i nešto sitniša. Ako hoćeš, krenimo u Njujork a posle toga - u Italiju."

"U Italiju?", upita on, razrogačivši oči. "Italija, da, da - ali, kako da stignemo donde, dragi Sel?"

Razmotrio sam problem. "Zaradiću nešto para, od izdavača treba da dobijem hiljadu dolara. Prevrtaćemo lude žene u Rimu i Parizu, svuda; sedećemo u baštama kafea, živećemo u kuplerajima. Zašto ne ići u Italiju?"

"Stvarno, zašto?", reče on; iznenada je shvatio da govorim ozbiljno i pogledao me krajičkom oka - ranije, činilo se, nisam imao poštovanja za njegovu tegobnu egzistenciju i taj je pogled čoveka koji odmerava svoje šanse u poslednjem trenutku pre klađenja. U očima su mu bljeskali trijumf i drskost, đavolski pogled; dugo nije skidao pogled s mene. Uzvratio sam mu dubokim pogledom i porumeneo.

Rekoh: "U čemu je stvar?" Osećao sam se bedno. On nije odgovarao već nastavio da bulji u mene istom drskošću u krajičku oka.

[Josephine]

* Zajeb za brisanje. Izvinjavam se svima na grešci i duplom postiranju.

[Josephine]

* Zajeb za brisanje. Izvinjavam se svima na grešci i duplom postiranju.

[Meho Krljic]

Dal' si mogo lakše, Mace?

Keruak, On the road.

[Meho Krljic]

Pošto znam da sam pogodio, evo odmah novog zadatka. (Drsko, bahato!!!!!!)

Čujte. Sam se često čudim tome što ona... prema meni nešto oseća. Kad su u pitanju moja osećanja - to je drugo. Ja prema njoj osećam to što osećam, jer je ona za ljubav stvorena, za ljubav postoji, da biste je voleli. A ipak, šta je ona mogla u meni da zavoli? Moja osećanja, moju ljubav prema njoj? Ne, ne samo to, ona, isto tako i mene samog voli - ali zašto? Ali šta u meni voli? Pa vidite kakav sam. Nemam iluzija, slabo se ja sebi sviđam i zaista ne znam, ne shvatam da je ona u meni nešto videla, čak ću priznati da mi to smeta, ako bih nešto i imao da joj prebacim, onda je to upravo to što me... tako blagonaklono prihvata. Da li verujete da u trenucima najvrelije ekstaze ja joj za zlo uzimam upravo tu ekstazu, to što joj se ona sa mnom prepušta? I s njom nikad nisam mogao da se osetim slobodno, za mene je to uvek bila nekakva milost, ustupak prema meni, morao sam čak da pribegnem cinizmu da bih iskoristio taj "ugođaj", to što je priroda tako dobrostivo to udesila. Dobro. I uza sve to, ipak - ona me voli. To je činjenica. Mezasluženo ili zasluženo, ugođaj ili neugođaj, ona me voli.

[mac]

Keruak, On the road.

Jeste.

(Drsko, bahato!!!!!!)

Pingvin bi se ponosio tobom

[Mme Chauchat]

Meho, ako ovo nije Dostojevski, onda je neki njegov sledbenik, nema druge.

[sandjama]

ma ovo je neki francuski dekadentni tupadzija sto posto. sve mi nesto zerar de nerval na pameti, mada je ovo previse stalozeno za njega.
a mozda i shvabo, majku mu.
devetnaesti vek u svakom slucaju.

[lilit]

ovaj meho potpuno prolupao. kad god stavi citat, dođe mi da  od patetike.   

[Meho Krljic]

Nije Dostojevski, nije njegov sledbenik (bar ne proklamovan, niti ga kritičari tako etiketiraju), nije Francuz. Takođe, glede patetike, ovo je jedini ispad ove vrste u romanu koji je naglašeno simboličan i čak u određenom smislu postmoderan, mada se autor ne ubraja u postmoderniste. Nije devetnaesti vek, posleratni je roman, smešten u Drugi svecki rat. Ovaj citat nije sasvim reprezentativan za roman, ali s druge strane, ovo je roman koji stalno igra bait and switch sa čitaocem pa u neku ruku ni jedan njegov citat nije zbilja reprezentativan.

[sandjama]

znaci shvabo? grupa 47?

[Meho Krljic]

Ne, brat Sloven.

[PTY]

Da li je ime žene o kojoj se ovde govori Lara?

[Meho Krljic]

Da li je ime žene o kojoj se ovde govori Lara?

Nije.

Ajde da dodamo још јеdan citat, možda bude lakšije:

Tek tada se ona zagledala u krst i verovatno se molila, sudeći po drhtajima koji su na mahove preletali njenim usnama - i na kraju je bilo kako treba da bude, krst, njena molitva, naša usredsređenost - i to je trajalo beskrajno dugo, a proticanje vremena bilo je jedina mera tih usrdnih molitava kojima nije bilo kraja, koje se nisu mogle odvojiti od krsta. I ta nepokretna, gotovo već mrtva, a ipak treperava koncentracija, uzimajući maha u vremenu, osveštavala ju je; dok su je Vaclav, Hipolit i njegova žena, henja, služinčad, pratili na kolenima. Friderik je takođe kleknuo. Ali uzaludno. Jer, uprkos svemu, pa iako je sva bila izgubljena u krstu, njena žudnja da on to vidi ostajala je snažna. Šta joj je to trebalo? Da bi ga obratila poslednjim pregnućem pred smrt? Da bi mu pokazala kako se katolički umire? Šta god da je htela, Friderik, a ne Hrist, bio je ovde poslednja instanca, i ako se molila Hristu onda se molila Friderika radi, i nije joj pomoglo što je pao na kolena - on, a ne Hrist - postajao je najviši sudija i Bog, pošto se zarad njega dešavalo to umiranje. Kakva nezgodna situacija - i nije me čudilo što je pokrio lice šakama.

Ovde se dakle pominje većina likova iz romana. Ne pominje se narator, koji u romanu ima isto ime kao i autor.

Mislim da je ovo dovoljno podataka i skoro da znam ko će ovo pogoditi.  

[Shozo Hirono]

vitold gombrovic - pornografia...

[Meho Krljic]

Bat of kors.

[Meho Krljic]

Ajmo Šozo, oči moje.

[Shozo Hirono]

Kada su objavljene ocene gledanosti i Plešući ombudsman dobio minus 34, u medijskoj kompaniji Nilsen raspravljalo se o tome da li taj broj ukaziuje na to da su ljudi koji su se slučajno u program uključili posle toga sebi iskopali oči poput Edipa. Na kraju je nadvladala donja cifra i zaposleni su se sakupili u kanceleriji producenta Narvija Nektara, gde su svakom piscu ponudili izbor između ostavke i odlaska u zatvorenu prostoriju sa revolverom.