Radionica broj 7 - jul 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

Dodaj reč Ljušti da može da se potpiše.

[Stipan]

Pa jeste, što bih samo ja pis'o kad je njegovo slovo? Ajde lenštino laćaj se worda!

[pokojni Steva]

Nemate vi pojma šta je ljuštika. Dobro, Boki i Suba su izuzeti.

[Stipan]

Banaćanska posla...
Dosta si vrd'o!
Pišeš li za ovaj krug?

[biljan@]

Nemate vi pojma šta je ljuštika. Dobro, Boki i Suba su izuzeti.

Kako? Pa ja spavala na ljuštikama...

[pokojni Steva]

Aha, smetadu ti banatske široke gaće! Vi, vi, vi...Bačvani!

[pokojni Steva]

@ Biljan@

I, jelil fino šššuššškalo?

[Stipan]

Opet vrdaš! Pišeš ili ne?!

[biljan@]

@ Steva
Dobro ti Stipan kaže, dosta si vrd'o!
Bez zezancije, ovaj Steva ima nešto od Filipovićeve genijalnosti, treba ga šćapiti i ne pustiti!

[pokojni Steva]

Ta, neeeznam, ja bi još malkice da se prenemažem, ko kakva snaša. Znaš ono, 'Ta, uzmi malo kranclica', 'Ta, šta ja znam...', 'Ta, uzmi malo, bar da koštaš', 'Ta, šta ja znam...', 'Ta, oš malko šnenokli?', 'Ta, šta ja znam...', 'Ta, ima i oblandi', 'Ta, šta ja znam...', 'Ta, oš šapica?', 'Ta, šta ja znam...'

Taj rad

[Mica Milovanovic]

Plut, prica mi se svidela. Nije bez mana, ali me je zaintrigirala, naterala da razmisljam i vratim joj se nekoliko puta. Na kraju sam bio, manje-vise zadovoljan. Da bih davao detaljnije sugestije kao da se otkloni to sto mi je smetalo, morao bih da je ponovo procitam, a trenutno sam prilicno zauzet, pa bih da to ostavim za nesto kasnije (dok sam na moru).

[Stipan]

@Steva - Pa dobro brate, prenemaži se al' nemoj više da mi izostaješ. Još jedan tvoj izostanak pa odo' i ja...

A i Sintetika ima da nagrdim, samo da se pojavi...

[Plut]

Mico, zahvaljujem. Ima mana, ihaj, videla i ja, al' je bilo kasno. U svakom slučaju, rada sam čuti još šta, kad se bude imalo vremena. Vrlo je očito da moje pisanije ovaj krug ljudi baš ne dira u žicu, pa mi ovakav komentar dođe ko melem na ranu.
Poradiću na tome i da rane budu što manje bolne.
Scallopa i dalje čekam.

[Mica Milovanovic]

Čovek što je stariji to više ceni neku posebnost, nešto što ranije nije viđao.
To baš nije dobro kod radionice, jer bi na radionici trebalo da se više radi na tehnici.

[mac]

S ovim se potpuno slažem.

[lilit]

mico, kad si na moru?

[scallop]

Mico, zahvaljujem. Ima mana, ihaj, videla i ja, al' je bilo kasno. U svakom slučaju, rada sam čuti još šta, kad se bude imalo vremena. Vrlo je očito da moje pisanije ovaj krug ljudi baš ne dira u žicu, pa mi ovakav komentar dođe ko melem na ranu.
Poradiću na tome i da rane budu što manje bolne.
Scallopa i dalje čekam.

Gde da turim komentar? Ovde?

[Mica Milovanovic]

Od 26 jula deset dana...

[Plut]

Gde da turim komentar? Ovde?

Ovde ili na pp, kako god je korisnije.

[Savajat Erp]

Корисније је овде.

[scallop]

Ako bismo hteli da prepoznamo šta je zaista napisano u priči koju smo pročitali, morali bismo da budemo sposobni da je u nekoliko rečenica prepričamo. Nadobudno ,,prepoznavanje" svega i svačega u njoj najčešće iznenadi i samog pisca. Ne verujem u pisce koji napišu više nego što se da pročitati.
Hajdemo, onda, redom.
PAPRAT
Galaktička cura za zabavu, na najnovijoj teraformiranoj planeti, kreće u zabavu. Posebnost planete je da svi došljaci moraju imati biljku ljubimca. Naša junakinja (nema ime) sa svojom paprati (nije paprat već više liči na marihuanu), vozi se svemirskim taksijem sa dvojicom graditelja i njihovim biljkama (biljke imaju ime, oni nemaju) na mesto zabave. Sve biljke su kljakave ili uvele i na mestu zabave... na mestu zabave... eh, pa... na mestu zabave se ljudi pretvore u svoje biljke ljubimce. Auh.
PLANINA BOGOVA
Na nekoj planeti, neka cura (nema ime), penje se na Planinu Bogova gde svako iščekuje svoga Boga. Jednom će se Bogovi pojaviti, svaki u obličju svog obožavaoca i kilavi svet, koji traje par sati od podne do noći, će dobiti Sunce i boje, a ljudi će se stopiti sa svojim Bogovima. Ta noć je stigla, suočili su se sa Bogovima, onesvestili i stopili se (?)

Da li su priče jasne? Šta nam poručuju?
Priča koja ne poentira nije priča.
I, glavna primedba gde ću se složiti sa Jevtropijevićkom: Ko nam priča priču u prvom licu i na kraju priče crkne? To nikako ne pije vodu.
Jezik je prilično OK, ali to smo znali od ranije. Lutanje po temama se nastavlja. Ima nešto zajedničko u pričama, ako bi to bila priča o galaktičkoj curi za zabavu i njenim avanturama, od stizanja na prvu planetu do suočavanja sa svojim Bogom. I, nikako ne sme da crkne, jer onda nema ko da ispriča priču.

[Third Eye]

Promače mi nešto sve do ovog trenutka a imajući u vidu da je tako lepo i sa toliko žara i truda sročeno greota je ostaviti bez svega sem najprikladnijeg, jednako lepo i istim tim žarom i trudom sročenog odgovora. Tako da se nadam da će powers that be oprostiti i zažmuriti na jedno od svoja dva svevideća oka.  Elem, ono što mi promače:

Loš si, loš jako. I nebitan si, grumenčić grupisanog peska u cipeli, loš vazduh uvučen cugom u auto na 120Km/h, zapinjući splet suve travuljine na stazi, bubuljica na nosu, krmelj na malom prstu, u krilo otpao pepeo cigare, vrapčije govance koje je promašilo... Nebitan si, kontaš

Pa, bolje biti loš, jako loš. Nebitan, grumenčić grupisanog peska na cipeli, loš vazduh uvučen cugom u auto na 120Km/h, zapinjući splet suve travuljine na stazi, bubuljica na nosu, krmelj na malom prstu, u krilo otpao pepeo cigare, vrapčije govance koje je promašilo...nebitan...nego budala.

Time se svečano završava moje off-ovanje. Thank you, God bless all and good night.

[pokojni Steva]

He he he, Ćoro! Isto takođe, over & out.

[Albedo 0]

mu mu muuuuu, muuuu & out.

fiksd

[Plut]

Kome je ovo previše, nek premota, mene krenulo.

Ako sam dobro razumela, prepričavanje je, doneklo, uspelo, da? To je, valjda, ok.
E sad, ne razumem zbog čega je odsustvo imena glavnog lika problem. Retko kad svojim likovima dajem imena jer mi je to, nekako, nepotrebno. Naročito ako pišem u prvom licu jednine, ja sam taj lik, ne treba mi ime, ono se podrazumeva, ali nikome nije važno. Imenovanje mi pomalo srozava priču, barem ja to tako osećam. U priči Paprat, važnije su biljke, zato su njihova imena napisana velikim slovima (i da! Paprat je! Eno je na prozoru, jedva živa i stvarno ima 7 listova. Ona mi je i bila inspiracija, tj moj nenamerni pokušaj njenog ubistva ).

Planina Bogova je pokušaj pisanja čisto ekološke priče, a Paprat je slučajno ispala tako nekakva. Poente ima, ali očito je da škripi, čim se to ne vidi. Nema života bez biljnog sveta i od njega bi, nekako, sve trebalo da počne, pa tako i naseljavanje novih planeta, zato su u Paprati one važnije od 'graditelja pionira'. Kraj ove priče i jeste i nije kazna. Onaj ko nije uspeo da sačuva svoju biljku pretvara se u nju. Može se reći da je time kažnjen, ali sam ja na umu imala spašavanje biljnog sveta, na račun graditelja, pa samim tim i budućnost novih planeta. I da, nigde nije rečeno da su u pitanju ljudi, čitaocima je ostavljeno da odluče šta su graditelji.

Kod Planine Bogova sam pokušala da opišem trenutke čekanja, nema nikakvih imena osim te planine jer mi je ona tu jedino važna. Da, i bogove sam pisala velikim slovom, zbog važnosti. Bogovi, naravno, nisu pravi bogovi, ja i meni slični ih tako doživljavamo. To su bića, napravljena, po liku ljudi, nekad davno, dok je Zemlja bila zdrava planeta, i poslata u drugu dimenziju da očuvaju ideju o toj nekadašnjoj Zemlji. Vratiće se jednom, ako se Zemlja razboli, da je izleče (ovo sad već podseća na priču o matičnim ćelijama ljudi, kad sam je pisala nisam o tome razmišljala). Naravno da se sa godinama od te priče stvaraju predanja i tako stižemo do ideje bogova. Kraj nije zamišljen kao stapanje ljudi sa bogovima. Dodirom, bogovi preuzimaju dušu ljudi i postaju oni sami, a Zemlju uništavaju iz besa, jer joj pomoći nema.

Što se tiče prvog lica jednine i crkavanja, razmišljala sam o tome i učinilo mi se da će piti vodu, ako promenim vreme. Ja sve vreme pričam šta se dešavalo do vremena uništenja, onda prelazim u sadašnje vreme i opisujem šta se dešava u tom trenutku. Tako ne može?

I još samo jedno objašnjenje, da ne bude da previše objašnjavam šta sam htela i zašto, kako bih ubedila da to baš tako treba. Objašnjavala sam da bi scallop (ili još neki koji će se zabavljati čitanjem ovoga) znao šta sam htela, pa da mi kaže šta sam uradila.

[Savajat Erp]

Ух, ово ми уби вољу за објашњавањем и одбраном оне моје беде...

[Plut]

Epa, važno da si se ti prvi našao da kažeš da je korisnije ovde.

[Third Eye]

edit: w/e

[Plut]

Dakle, je l' moram sad da objašnjavam i šta sam objašnjavala? O bože! Lepo je postavljeno upozorenje na početku i objašnjenje na kraju. Ovo je radionica, sama reč sasvim lepo objašnjava čemu služi.

[Savajat Erp]

Па, добро, по мени објашњавање и није толико зло, ако је неко ко коментарише скроз погрешно схватио шта и како, тј. даје причи значења која нису била намера...шта знам...

@Плут
И јесте корисније овде, мојне одмах да се срдиш...

Гле ти Трооког едитово пост ко јен-два

[Albedo 0]

Moje mišljenje je da se autor srozao sa dobre priče o spejs-eskortu na nekakvu dozlabogadosadnu ''Planinu Bogova''. mislim, već sam zaboravio i o čemu se tu radi, baš me smorila, dok seksi Paprat još pamtim

[Plut]

Гле ти Трооког едитово пост ко јен-два

Pa da, sad ispada da sam ja trgla penu sama od sebe, ts ts ts.

Bato, nisi je skontao, ona je samo devojka za pripremu i organizovanje partya. Mada, ok, svako doživljava kako mu volja.

[scallop]

Ako sam dobro razumela, prepričavanje je, doneklo, uspelo, da? To je, valjda, ok.

Izgleda da sam ja zabrljao. Nije uspelo. Ima kraj, odnosno, nema kraja, kao ni tvoje priče. Inače nam ne bi naknadno objašnjavala šta je trebalo da pročitamo. Kud se pojavi i ekologija? Ali, ne moraš da se ždereš, 80% priča na radionici ima defektne krajeve.  

[Plut]

Pa kako da išta skontam kad su i komentari meni nejasni?!  
Ekologija? Ma, pojma nemam, došla sama od sebe.
Ali, objasnila sam zašto objašnjavam. Ne branim se, samo pokušavam doći do učiteljeve pomoći.
A onaj visoki procenat me baš i ne teši. Što da budem ko većina? E neću.

[Third Eye]

Inače nam ne bi naknadno objašnjavala šta je trebalo da pročitamo

TA-DA!!!!!


edit: I give up.

[Plut]

Jooooj, baš si dosadan.

[Albedo 0]

ona je samo devojka za pripremu i organizovanje partya.

''Ako sam u čemu bila ekspert, to su zabave. Pioniri-graditelji ne mogu samo da rade, zaslužili su da se kadgod malo i opuste. Zato sam im i poslata.''


Nikad više da nisi ovako pisala, naivna nesretnice!  

Vala baš, građevinski radnici se ''opuštaju'' na žurkicama, s koje si ti planete pala, jel još spavaš sa plišanim igračkama?

[Plut]

Pa da, to je to. Ne znam ja šta ti sve radiš na žurkicama, moji pioniri su fin svet.

[Albedo 0]

moji pioniri su fin svet.

Gadiš mi se

[Plut]

Šta da ti kažem, osećanja su obostrana.

[Albedo 0]

užas, Sodoma i Gomora, uništila si mi priču, toliko si se smanjila u mojim očima, nemaš predstavu koliko

[Third Eye]

[Albedo 0]

griješiš, Plut je časna sestra


ali ozbiljno, riječi u priči Paprat su toliko pogrešno korišćene ako Plut misli da je opisala party organizatorku, budući da mala stvarno zvuči kao kolgerla. Žao mi je, ali ja to za dobrobit Radionice iznosim na vidjelo

[Plut]

užas, Sodoma i Gomora, uništila si mi priču, toliko si se smanjila u mojim očima, nemaš predstavu koliko

Znam, život baš okrutan ume biti.

[Plut]

Što se tiče Third Eye. Skini mi se s grbače, kretenčino, naročito sa PP-a.

[Savajat Erp]

ali ozbiljno, riječi u priči Paprat su toliko pogrešno korišćene ako Plut misli da je opisala party organizatorku, budući da mala stvarno zvuči kao kolgerla.

Да будем искрен и ја сам имао сличан утисак.

[Plut]

Pa čuj, ona jeste lujka, i to vrlo opičena, tu nema zbora. Ja, u stvari, nemam ništa protiv što ste je tako doživeli. Možda moja podsvest izbija na videlo.

[Albedo 0]

Možda moja podsvest izbija na videlo.

You go girl!

[Stipan]

@Plut - Moje mišljenje je najverovatnije nebitno, ali ako mogu svi prisutni da udare po tvojim pričama, evo i ja da malo ogovaram.

Ti spadaš u grupu redovnih učesnika radionice koju ja zovem Stevina ekipa (otkud baš ti u Stevinoj ekipi?)
Primećujem da postoje dva izrazito suprotna načina pisanja od kojih svaki nosi svoje prednosti i svoje mane.
Jedan je ovaj kako pišem ja. Tu spadaju još Anomander, Boki, Suba i Savajat. Suba to opisuje kao pisanje "u čelo", i najviše se oslanja na prenošenje atmosfere i događaja.
Potpuno je suprotno ovo kako pišete Steva, Hrundi, Bata i ti. (koliko god mislila da je ovakvo grupisanje perverzno) , a bogami u ovom krugu i D, pa i Kaa (mada njih dve vrludaju čas ovako, čas onako).
Vrlo je karakteristično da se oslanjate na slike i simbole. U tvom slučaju sa veoma lepim rečima (vrhunac je onaj matorac što je zapalio kuću), ali sa ogromnom verovatnoćom da čitalac ne razume priču.
Slažem se sa Scallopom da je važno da glavni protagonista ima ime (to sam svojevremeno zamerao i D.) Teško je identifikovati se sa biljkom, ili sa nekim nepoznatim bogovima. Kad si nešto ili nekog imenovala, dala si mu na značaju i stavila si ga u prvi plan. Onaj ko čita priču pratiće njegove doživljaje.
Tvoje poruke se gube u slikama i praćenju pogrešnog traga u priči. Posle tvoga objašnjenja pročitao sam ponovo obe priče i zvuče mi potpuno drugačije. Sa malo napora i jasnijeg označavanja nosećeg lika, priče bi ti bile izvanredne.
Ovako su samo u rangu nas ostalih pilića iz radionice.

Eto, i Stipan da malo lupeta rano ujutru. Ionako nema druga posla...

[Plut]

Slobodno Stipane, samo udri. Ono objašnjenje je bilo namenjeno više da mi se objasni na koji bolji način bih uradila ono što sam nameravala, ali je za tako nešto potrebno, sigurno, mnogo više truda i vremena. Možda i to jednom dočekam.

Što se tiče bezimenih likova, ne znam ni sama, meni je i dalje jače kada mi likovi nemaju imena. Ime treba jako pažljivo birati i ja ga dajem nekome samo ako me u startu udari u čelenku i ako smatram da to ime treba nešto da znači. U principu, kroz ime lika sigurno nešto pokušavam da poručim, a verovatno svako od nas isto ime drugačije doživljava. Vidiš kako je Hrundi dobro izabrao Haralampija Čizmaka, ovde je ime u punoj funkciji.
Najverovatnije će mi likovi i dalje biti bezimeni, dokle god budem pisala u prvom licu.

Bilo bi lepo čuti nešto na ovu temu od stručnijih od nas.