Radionica broj 11 - novembar 2011 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Stipan]

Uštogljeni, jest, a što mene umal' srčko nije strefio kad pomislih da je Steva ono napis'o?
To nikom ništa, jel'?! Uštogljena...

[Josephine]

Pa, ranije su neki autori imali naviku da pišu o forumu, radionici i njenim učesnicima na sarkastičan i ciničan način.

Ova je pričica kao prcvoljak od psa, koji laje visokim tonom na vučjaka. Ne možeš a da je ne sažaljevaš, i da ti ne bude draga...

[Plut]

Jooooj D. Ne ide ti ovaj krug, pa ti ne ide. Nikako da ubodeš.

[pokojni Steva]

Sad sam i okrajak od psa. Lepota jedna!

[Boban]

Zašto niko ne pogađa šta su pisale Jevta ili D?

[Plut]

Ko je taj Jevta? Ja sam mislila da znam šta je Jevtra napisala, ali posle njenog komentara, biće da sam pogrešila, osim ako nije toliko lukavo zakamuflirala kometare. I za D. sam bila ubeđena, al' i to palo u vodu. Ovaj krug je totalno neprepoznatljiv.

[Josephine]

Sad sam i okrajak od psa. Lepota jedna!

Ne zaboravi da sam tu izjavu dala nakon što sam saznala da nisi ti. 

Jooooj D. Ne ide ti ovaj krug, pa ti ne ide. Nikako da ubodeš.

Dobro, vanredne okolnosti, krize i sl. Intuicija mi je zauzeta drugim stvarima. Ali tvoju sam ubola, ne? 

[Josephine]

Jevtra je pisala Profesora i životinje.

[Plut]

Dobro, vanredne okolnosti, krize i sl. Intuicija mi je zauzeta drugim stvarima. Ali tvoju sam ubola, ne? 

I jopet, ne!

[scallop]

Ciklus je napisao neko zloban i kuca mi da nije muško. Toliko o tome.


Da ja malo jasnija, "Kutija" je mogla da bude najbolja priča. Evo, ja mislim da je osoba (muško ili žensko, pitanje je sad) u kutiji nosila sebe.


Hteo bih još nešto o priči "Uzvišica". Ima se tu koješta drugo zameriti, ali zamerati tehnologiju ratovanja je bezveze. Ratovanje je uvek primereno zadatim uslovima i okolnostima, pa bih vrlo lako odredio uslove u kojima je pešadija itekako najbolje rešenje i u nekoj boktepita budućnosti.


Jeste li primetili da većinu priča obaraju detalji? Jeste li primetili da sam ukazao da nas je premeštanje tačke gledišta ponovo navuklo na prepričavanje? Jeste li primetili da je neko zamerio što u jednoj priči pored lika koji nosi radnju postoji i narator? Ta, zaboga, to i jeste razlog da se premesti tačka gledišta.


Primetio sam još nešto. Plut je daleko opuštenija u postovima nego u pričama. Možda da joj zadamo post od 6Kk?


Ipak, na putu do pijace, po pijaci i na putu kući, najviše sam razmišljao o Stipanu i kako mu objasniti gde zeka pije vodicu. Naravno, ako mu pisanje nije samo decenijska zajebancija. Možda bismo mogli da ga pripremimo za poslednju rundu u ovoj godini. Pa, evo:


Pisanje priče po zadatku nije "što na um, to na drum". Boban zadao zadatak i on odmah našao da bi priča o delfinima bila OK i navalio ko mutav. Sigurno je već napisao. Takve priče su bajate još od Flipera. Šta sam ja uradio? Otvorio sam na internetu "Life on Earth" i počeo da čitam. Neću sad nabrajati šta sam još otvorio, ali mogu da mu zadam zadatak koji bi mogao da zadovolji zadatu temu. Pošto je visoko proliferantan, može priču da napiše samo za mene, a okolnosti su: Dok sede oko "crnog dimnjaka" na dnu okeana i podgrevaju ozeble treplje, pipke i ostale udove, članovi anaerobnog Koncila dobijaju aber da su alavi crvoliki organizmi ponovo prekršili zabranu. Goste se ostacima jednog uginulog i potonulog kita, a nijedan od njih ne svetli svojim okoštalim, proždrljivim vilicama, što bi bio znak da će posle gozbe uginuti. To je set, a priča bi se zvala: "Autopsija grbavog kita".

[Stipan]

Je li bre Princezo, kad ćeš ti više da dovršiš ove komentare?! A?!

[Josephine]

Ciklus je napisao neko zloban i kuca mi da nije muško. Toliko o tome.

Biće da je Mušet konačno ubola pravu dozu cinizma.  Lepo. Oda radionici. Ja znam da sam omiljena kada me najviše pljuju. 

[Savajat Erp]

Сад се и Д. бави нагађањима? Дошли су задњи дани...

[Josephine]

D. se, izgleda, potpuno poremetio bioritam i izgubila je svoje veštičarske sposobnosti. Ali vratiće ih. 

[Plut]

Da reknem koju i o pričama koje su mi zapele za oko, pa ispale.


Vrteška - U prvom čitanju mi je bila ok, čini mi se i da je zadatak ispunila. No, ne leži vraže, pročitala je još jednom, pa još jednom i meni to nije to. Ne mogu da glasam samo zato što mislim da je ispunila zadatak. Previše jednostavan jezik, nabacivanje činjenica i objašnjavanja. Ne znam je li to baš prepričavanje, al' mi tako zvuči.
Mirko je dobio nadimak Kameni samo zato što niko nije video da je pustio suzu? Malo nategnuto, al' ajd. Ali taj isti Mirko neprestano zbija šale, na licu mu stalno leluja šeretski osmeh, zabavlja druge, tu meni nedostatka osećanja nema. Jako mi je zasmetalo i crtanje da on radi za demona, toliko valjda i sami možemo da skontamo, nema potrebe za strahom autora od nerazumevanja.
A sam kraj me je dotukao, mislim... pušta suzu za nekom tamo devojčicom, aaaaa patetika ubi. Izvinjavam se autoru, ali ja to tako vidim. Ono, što jes jes, po meni priča ima potencijala, ali da je samo malo lepše ispričana.

[Plut]

Primetio sam još nešto. Plut je daleko opuštenija u postovima nego u pričama. Možda da joj zadamo post od 6Kk?

Eh da, laprdanje joj je uvek išlo od prsta. A tek od jezika.
Čim dobije zadatak ona se ukoči i eto problema. Trebalo bi je prevarom navesti na... Ali, kome je do toga.

[Midoto]

PM je nemogući sistem koji proizvodi energiju ni iz čega. Ne proizvodi dušu, ne proizvodi istoriju, ideju, patnju, ljubav, ništa od toga. Proizvodi energiju. Pošto je već teoretski nemoguć onda ga ne vredi objašnjavati, idemo steampunk putićem, uzimamo zdravo za gotovo to što je nemoguće i razvijamo misao. Ali mora da bude u pitanju proizvodnja energije, inače nije perpetuum mobile.

Ima jedan vrlo star vic o programerima: KAKO PROGRAMER KUVA KAFU?

A)  Ako je u džezvi hladna voda:
1. Staviš džezvu na ringlu;
2. Sačekaš da voda provri;
3. Sipaš pripremljenu kafu u vodu;
4. Sipaš u šolju.

B) Ako je u džezvi vruća voda:
1. Prospeš vruću vodu;
2. Sipaš hladnu vodu u džezvu.
Sada se problem svodi na pod A).

Da, znam da program ima falinki, ali odlično ilustruje razmišljanje pravog programera

[scallop]

Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem. Stipanu je, na primer, važnije da se lepezani pred D. nego da stane na loptu i odluči može li da puca penal. Tako i Plut. Eto, meni je do toga. I?

[Plut]

Profesor i životinje su mi, takođe, bili u izboru pa otpali. Sad kad ponovo čitam, pitam se da li sam pogrešila. Moguće da nisam videla sav potencijal koji ova priča ima. Mislim da je Jevtra nije napisala. Ne bi joj se dogodile neke štamparske greške koje sam našla (deluje mi da su samo štamparske). Takođe, mislim da ona ne bi toliko često upotrebljavala sklopove tipa "rekao je", "odgovorio je", "uzvratio je", pa opet nekoliko puta "rekao je", mene to baš jako nervira jer sve to može na mnogo lepši način.
Ima nekih, pomalo, naivnih iskliznuća. Ne postoje nivoi ili nijanse crne boje. Ako se kaže da je kutija crna, onda je to to, nema potrebe još nadograđivati objašnjenje tvrdeći da je kutija sasvim crna. Ili je crna ili siva ili ne znam ni ja.  A i to isijavanje njenih ivica mi je, pomalo, nepotrebno iscrtavanje slike. Ne vidim svrhu.
U principu, priča je lepa, tj ideja, ali mi je sva nekako otaljana, fali tu meni još karaktera, nisam brojala koliko ih ima, ali mi deluje da je prostora bilo. Na momente previše objašnjava i priča, što me je odbilo. E sad, ko što bi neki rekli nisam videla ispunjenje zadatka. Kakav mu je karakter i kako on to deluje u njegovoj suprotnosti, a prihvatljivo nama?
Svi se držite tog PM, ko pijani plota, a lepo je rečeno da to može biti samo motiv, ideja, ili neko propratno nešto, šta ga ja znam šta. Pa nije to središnji deo zadatka.

[Midoto]

Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem.

Zapravo - to nije tačno.
Ja sam pre nekoliko dana pomislila da bi ovi ljudi mogli da napišu stvarno dobre priče kada bi iskoristili deo potencijala koji koriste u svojim razgovorima na forumu. Ovde ne mislim samo na Plut, nego i na druge.

[pokojni Steva]

Le-pe-zaner! I hi hi hi! Evo ja ću mesto Pufnice da rečem 'Fala dobri čiko!'.

[Plut]

Slažem se sa Midoto po pitanju pažljivog čitanja. Pokušah malopre da se našalim, ali nije uspelo.
Opuštenost je veliki problem, tj nedostatak iste. To se oseti i u pisanju i u poslu, pa i u životu.

[pokojni Steva]

Cvrc! Ako postoje nijanse sive, vala postoje i od crne.

[Plut]

Ma, nema šanse, kao što može biti samo mokro i suvo, a ne i mokrije i suvlje, tako ne bi trebalo da postoji nešto što je više ili manje crno. Ili je crno ili nije.

[Savajat Erp]

Le-pe-zaner! I hi hi hi! Evo ja ću mesto Pufnice da rečem 'Fala dobri čiko!'.

А?

[pokojni Steva]

Nita, pavaj ti nama.

[Josephine]

14. Kvočka


Ja sam ovo jedva dočitala. I jedva razumela. Toliko šumova u životu nisam čitala. Ne može u 6000k da se piše naopako. Da se samo junak tako izražava, pa da ne smara, već da bude i zanimljivo, a ovako smara i smara i smara...


A krije se tu nešto kvalitetno. I autor/ka je pismen/a. Šteta, bre, zbog stila. Ubio je priču.



15. Srdašce vatrice


Ah, stigosmo i do ovog epskog čeda svog autora/ke. Perpetum mobile je uočljiv, nedvosmisleno. Ima ga i u naslovu. Samo što je lažan, ali radi i to. Promena u ponašanju? Hm...


Elem, ova priča zaslužila je mesto na kom se našla. Dinamična je, zanimljiva i slikovita. Pogotovo je lepa ona slika sa odmicanjem zavese (i Plut je isto primetila).


Pomalo su patetične odvojene rečenice, ne mnogo, ali dovoljno.


Ono što se meni ovde uopšte ne dopada, ne sviđa se ni scallopu i tu smo se našli - obraćanje junaku od strane višeg naratora. Ne zvuči mi logično, ni opravdano. Osim toga, pojačava patetiku. Priča bi mnogo bolje funkcionisala iz trećeg lica.


Ali pohvaljujem sve pokušaje izlaska u nepoznato i neistraženo, tako da mi je drago što je ova priča osvojila dovoljno simpatija za visok plasman.



16. Crvena, plava, žuta

Eh, bilo je jedno klinačko vreme kada sam obožavala da čitam Morela, Ladlama i Šeldona.    Ova priča ima istu krimi-kliše atmosferu, ali sada mi je leglo zbog podsećanja na Morela, mog nekadašnjeg miljenika. Bod od mene.

Nije bio nadaren kao njegov pokojni prijatelj ( za pejsaže, ne za ove gluposti )

Nepotrebna (objašnjavajuća) zagrada. Kvari utisak.


Dobra zamisao, ali sa logičkim rupama. Tu sliku moralo je da vidi mnogo više ljudi - oni koji su našli Vilena?


Kraj je sjajan, poslednja rečenica me je kupila.


Kakva nesvesna muška osveta lezbejkama. C, c, c. 

[Josephine]

Nita, pavaj ti nama.

[Josephine]

A)  Ako je u džezvi hladna voda:
1. Staviš džezvu na ringlu;
2. Sačekaš da voda provri;
3. Sipaš pripremljenu kafu u vodu;
4. Sipaš u šolju.

B) Ako je u džezvi vruća voda:
1. Prospeš vruću vodu;
2. Sipaš hladnu vodu u džezvu.
Sada se problem svodi na pod A).

Podseća na maca. 

[ivica]

Ovo je bio jedan od krugova gde sam najmanje toga iz priča skapira' osim kod onih gde sam dao najviše bodova. Moguće da čitam sve površnije, da priče postaju sve kompleksnije, ili kombinacija. Gde su otišli moji bodovi:

10 — Вечито враћање наставног кадра - 3 boda – u okruženju koje prosto traži super-dramatičnost i priče koje se bave stvarima mnogo većim od života, kupila me je neposrednost i prizemnost ove priče. Za mene, dobitno je bilo pre svega što se tema nije obradila parodično ili banalno, već sasvim prirodno. Iz nekog razloga, priča me asocira na deo australijske-novozelandske kinematografiju, sličan senzibilitet.

09 — Larušovi zlatnici – 2 boda – bajkovito, stilski privlačno, uz prilično neočekivan rasplet, gde umesto nekog kvazi-naučnog izlaza, dobijamo magiju/religiju/šta već. Lik Laruša je dobro osmišljen i bez štucanja klizi kroz radnju.

Po jedan bod za:

06 — Hiljadu tristo pedest i neka – ljubavna tematika mi se dopala, i konstrukcija sa paralelnom radnjom je prilično osvežavajuća. Za mene, priču je u najvećoj meri progurala scenografija u kojoj se odvija, koja mi je bila dovoljno snažna da ne tražim neki smisao, koji nisam našao.

04 — Uzvišica – military SF, ako je izvučen koliko-toliko pristojno, za mene je kupljen. Ovde je koncept mašine potpuno zamagljen, kao i promene, ali sasvim u skladu sa ostatkom dela. Opet, kao u onoj Silenovoj priči, više bih voleo da se razradi taj military deo, što autor pokušava, ali opet ostaje na ''izbaci kremenjače-ubaci las-puške'' manevru. Nekoliko detalja bi moglo fino da zakuva i pruži bolju ''teksturu'' za radnju, no, moguće je da samo učitavam moje afinititete, a da su ovde nepotrebni.

11 — KUTIJA – jako dobro napisana priča, stilski potpuno opčinjavajuća, ali za mene, sasvim nerazumljiva. U drugim pričama mi to nije smetalo, ovde, međutim, jeste. Čini mi se da u njoj postoji ''infrastruktura'' za nešto vanserijski sjajno, ali je ralizovano samo do nivao ''veoma dobrog''.

[mac]

Podseća na maca. 

Ni nalik. Moj algoritam je "ako je voda hladna zagrej je; nastavi sa tačkom 3".

[pokojni Steva]

Piješ vruću vodu?

[Josephine]

Ne laži, bre, mac, kad svi znamo da se manje energije troši na zagrevanje hladne vode, nego na zagrevanje vruće. 

[Josephine]

Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem. Stipanu je, na primer, važnije da se lepezani pred D. nego da stane na loptu i odluči može li da puca penal. Tako i Plut. Eto, meni je do toga. I?

Evo, za Stipana. Mada mislim da to kod njega ne može da se menja...

[NdZodiac]

256 – Ovde odoše moja 3 poena. Koncept o bespolnom biću mi je bio interesantan, uz to još pismena priča i kreativni PM. Promenu u Saši nisam nazrela, ali mi je ipak ostala favorit.

Larušovi zlatnici – Mislim da je u ovom krugu najpreciznije ispunila zadatak, ukoliko se držimo toga da PM MORA da bude mašina. Interesantno napisano, sa možda malo usiljenim tvistom, ali sve u svemu veoma dobro. 2 poena + 1 poen u tajnom

Kameni – Sa ovom pričom me je povezalo nešto lično, pa me i posebno zanima ko je autor⁄ka. Fina atmosfera, malo zbrzan kraj. 1 bod

Srce vatre – Lepo dočarane slike, priča koja dobro funkcioniše i ispunjava zadatak. 1 bod

Crvena, plava, žuta – Morala sam joj dati bod, jer mi se zaista dopala i pored toga što je malo prekoračila dozvoljen broj karaktera. Ne mislim da je to bilo namerno. Interesantno rešenje PM-a i jedan od najzanimljivijih tvistova u ovom krugu. 1 bod

[Savajat Erp]

Но, да наставим...то јест, да испрозивам ове остале, док се не објаве имена, после нећу имати cojones 

Емил и Густав - свидела ми се сама тематика и вешто је написано...до половине, а онда је почело да ме замара...нит сам сконтао те вакуме или лимбо или штатијазнам....такође, усклик Отаџбино! ми делује мало нереално...да се нисам погубио при средини имала би мој глас. Можда

Разговор Др. и Проф. у Лимбу - добар почетак...а онда...претерано прокењавање....ја сам једноставан човек (да не кажем прост  ) и овакве теме ме стварно умарају..лепо написано, додуше...а где је промена? Аутор/ка ће нас просветлити.

[NdZodiac]

Stipane, izgleda da ćemo da se borimo za prestol 

[scallop]

Ko nije ispred "Ciklusa" nije bolje ni zaslužio. Dalje, glasao sam za neke priče koje su sad pri dnu. I to nešto znači. Nekoliko priča nas je fatalo na emocije, a ima i par koje su montirale filozofiju u priču. Sve zajedno, glasanje i nije neki precizni pokazatelj. 

[mac]

Ne laži, bre, mac, kad svi znamo da se manje energije troši na zagrevanje hladne vode, nego na zagrevanje vruće. 

Što izmišljaš D kad je svakom dobronamernom čoveku jasno da <upisati neprecizan i za raspravu potpuno besmislen iskaz>.

[Savajat Erp]

Мда...

Ларушови златници - Ово је добра прича и испуњен задатак...АЛИ! Крај тако блед...не као обрт, поента, него као извдеба. Епик фејл. Толико да бих се изнервирао да нисам у стању дугогодишњег сплина...те две задње реченице су ме одбиле за во вјеки вјеков.

Вечито враћање - по мени испуњен задатак...и добро написана...али, није ме такла ни малим прстом...можда зато што осећам хејт према физици и професорима исте При том...крај ми није јасан...добро окренула је Завод итд. и ту је промена...али оно после нисам сконтао...после 2 сата и даље је телефонирала и следећа година се неће мерити календаром. Шта сад то значи? Да ли телефонирати значи овде звати неког телефоном или разговарати телефоном и...втф? А можда сам само приглуп.

Камени - минимализам у пуном јеку....крај благоречено збрзан и пресечен одмах...можда лош ред речи у последњој реченици? Ко ће то знати, мој професоре?

Црвена, плава, жута - добра прича...за ову бих можда гласао да није ненамерно (претпостављам) прекрдашила број карактера...и то за преко 800 чини ми се. Лепо написано, миље кримића...одлична идеја да Вилен остаје равнодушан на слику из разлога што нема ни зрнце уметничког талента, нити се разуме у уметност као такву.

А сад ми остаје да се завалим, припалим цигар (запаљење плућа? ха, смејем се ја у лице опасности! ) и да чекам да се објаве имена, па да се крљамо к`о људи.

[Stipan]

Ovde skoro niko ne čita pažljivo ono što napišem. Stipanu je, na primer, važnije da se lepezani pred D. nego da stane na loptu i odluči može li da puca penal. Tako i Plut. Eto, meni je do toga. I?

Evo, za Stipana. Mada mislim da to kod njega ne može da se menja...

Pa ko bi na tebe uopšte i obratio pažnju da nije Stipana...

[Stipan]

Scalope, ako ja ne odgovaram baš na svaku tvoju primedbu, to ne znači da nisam pažljivo pročitao šta si rekao.
Jednostavno, ponekad ne znam šta bih rekao - zato što si u pravu.

A što se tiče dugogodišnje zajebancije koju pominješ i kad već insistiraš da ti odgovorim - da, to jeste dugogodišnja zajebancija.
Počevši od Meteora i Minervinih izdanja, preko Terre, Eridiana, Alminih zbirki i svega ostalog, ja od pisanja nikada familiji nisam doneo ni veknu hleba, ni litru mleka.

Ali ima li išta lepše od dugogodišnje zajebancije u koju možeš uvek pobeći posle sivila i kolotečine koja ubija?

[Savajat Erp]

Има, кад од дугогодишње зајебанције, у коју увек можеш побећи после сивила и колотечине која убија, узимаш масан кеш

[Stipan]

Odlično Savajate! Uzmi ga onda i nemoj još i ti da me nerviraš.
Dosta su već i ovo dvoje naorali...

[Savajat Erp]

Ма, шта те брига за њих? После тебе потоп.

[vimen]

  Auh. Budući da sam već par puta pokušavao da kačim po nekoliko komentara, a forum ih iz nekog razloga pojede u sredini, ostanu samo prvi i poslednji, kačiću 2 po 2, krenuvši od onih kojima sam dao glasove. Komentare sam napisao neposredno posle čitanja i nisam ih menjao pod uticajem tuđih. Unapred se izvinjavam ako nekome zasmeta neki oštriji komentar, namera mi nije da vređam, samo smatram da je pokuda daleko konstruktivnija od pohvale.


14 — KVOČKA


Svakako jedna od najslikovitijih priča. Ovo je napisao neko ko opasno dobro vlada pismenim izražavanjem, samo ga je ovo nezgrapno ruho ograničilo da to i prenese. Priča je i sama po sebi tajnovito/čudnovato zakukuljena, pa se onda stilom još i zamumulji i pažnju sa same priče prebacuje na način na koji je napisana i to joj ne čini pravo.


Ne razumem forsiranje ovog stila. Guši. Rečenice su prenatrpane, lome se. Oštre su. Nečitljive. A i stil je nedosledan. Čas je ,,mu bi", pa ,,bi mu", pa opet ,,mu bi", valjda ga autor poštuje samo kad se seti, kad mu ne promakne. Sve vreme sam gubio koncentraciju i vraćao se na pojedine delove koji bi me nekad i oduševili. Ali onda se opet vrati na staro, mučno, nepotrebno iživljavanje nad jezikom. (Mada, možda bi to što me je oduševilo napisano prostijim stilom šurovalo s patetikom, ne mogu da procenim.)


Preobražaj karaktera se desio, ali samo zato što ga je junak tajio. Ne znam da li se to računa, ali me i ne zanima. Ova priča dobija 3 poena.


06 — Hiljadu tristo pedest i neka


Čim se maštovito priđe zadatku odmah se vide rezultati. Ova priča je daleko bolja od većine, ali, naravno, ima svojih mana.


Sa tehničke strane prvo lice je protivno zadatku. Napominjem, zanemarujem, ima ga veoma malo.
Perpetuum je samo kretanje, ali i to prihvatam, iako nisam saglasan.
Njen preokret je nemotivisan, zapravo slabo motivisan, pa tu malo škripi.


Poneki suvišni pridevi kao: ,,Nepoznata bića" tamo gde bi bez problema moglo da se kaže samo ,,Bića", čak bi bilo i zanimljivije i doslednije atmosferi. Inače lepo napisano što je izgleda retkost za ovu radionicu.


,,Vreme je iz mog procesora obrisalo sećanje o tome da sam nekad bila smrtna." Ova rečenica samu sebe logički pobija.


Pohvale za suptilno menjanje slika i mesta. Ovo je upravo primer pametnog iskorišćavanja asocijacija i kreativnosti čitaoca.
,,Hoda po vrelom pesku i među umotanim prilikama traži njene oči." Ova rečenica za čas stvori mesto, neku planetu sa dva sunca, pustinju, veliki žuti grad po uzoru na bliskoistočne i masu ljudi/bića koji svi idu svojim poslom, a njega ne primećuju, što nam govori da iako je neobičan, izgleda normalno. Govori nam i da postoje i drugi ljudi/bića pored njih dvoje i zveri. I govori nam i šta protagonista tu radi. Sve u jednoj rečenici! A ne da se koristi po čitav pasus da bi se objasnilo kako je, zbog čega, kojim i kakvim sredstvima i ostalo on tu dospeo.


Autoru (autorki, čini mi se) zameram na ,,mekoći" priče koja bi mogla da ima naglašeniji pančlajn. Ne mora to da bude uobičajen obrt, ali ovako priča ostaje vidljivo osakaćena brojem karatkera i deluje kao isečak iz nečeg većeg.


I igru tristo/trista ne razumem.


Moj glas. Dva poena.

[vimen]

  02 — 256


Jako zanimljivo od samog početka i srednji rod doprinosi toj zanimljivosti, ali ima i stilskih izleta u bljutavost poput ovog prežvakanog poređenja: ,,kao zrak što reže pomrčinu zaseče ga majčina pretnja". Reč ,,sprdnja" jednostavno ne pripada ovoj priči.


Celokupan put od kuće do vrha planine je prazan i nepotreban (a tek prokislo vino i med i samo malo meda da se bogovi ne ljute...) i tu je samo da bi veštački odgodio završnicu koja se očekuje od trenutka kada je Saša krenulo bogovima, pa element iznenađenja otpada, a tvist (ako uopšte možemo govoriti o istom) se oslanja isključivo na to iznenađenje. Kraj jako loš i prava je šteta što dobra postavka nije iskorišćena za nešto bolje.


Zadatak? Po mom shvatanju, nije svako kružno kretanje perpetuum, ali to se može i zanemariti, ako je autor tako razumeo, poslušaću ga. Ako je preokret u karakteru polazak na put, nisam ubeđen. Ako je preokret u pretvaranju u božanstvo, zadatak je promašen.


Ipak, jedna od boljih priča u krugu, ima moj glas, ako ni zbog čega drugog, zbog originalnosti.


07 — Емил и Густав


Veoma vešto Ipak, stil često biva preopterećen pretencioznošću i onda prelazi granicu i gazi u pathos. Puno potpuno nepotrebnih inverzija koje samo kvare lepo napisane delove. Pa primeri svega toga:


,,Она је то што јесте, она је нешто настало од ничега и ништа је потекло од нечега." - šta ovo znači?


,,Шумна је то светлост, као искона искра неописива речју." - inverzija i ta neopisivost rečju posle opisivanja rečima, hm, hm.


Ranoprolećna rastopina mi se neobično sviđa.


Ali ,, Мегаполиса светског", ,,оно што црном рупом зову", ,,зеници Милошевој"i slično su baš te inverzije koje kvare doživljaj iako će možda autor stati u odbranu svog karakterističnog stila.


,, ружу мирисну од никад виђених боја" - prešlo gorepomenutu granicu.


,, крваво модри Дунав" - ovo mi nije jasno. Da li je Dunav dvobojan, ili u njemu ima krvi (onda bi valjda bilo krvavi modri) ili je reka modra poput krvi, hm? Ili je reč o aristokratiji?


Poslednja rečenica na samoj ivici sa patetikom, ali nije prešla na onu stranu, te mi se jako dopada.


I prilično sam uveren da orlovi ne štekću i da se granate ne zakivaju rafalima


Na kraju, sam zadatak nije u potpunosti ispoštovan. Ne vidim preokret u ličnosti, mada mi je možda promaklo, možda sam propustio ili nisam shvatio. Ali priča koja i pored mnogih grešaka odiše veštinom biće nagrađena jednim poenom.


16 — Crvena, plava, žuta


Zbrzano, zbrzano, zbrzano. Shvatam da je ograničen broj karaktera, ali sledstveno tome time treba i pisati, a ne kompresovati sinopsis za roman u kratku priču.


S druge strane, jedna od najzanimljivijih ideja i još jedan stabilan rukopis. Ima tu grešaka, recimo ,, Ničega sa čime bi se slikalo", ali to se da zanemariti. Veću zamerku imam na istupe u pripovedanju poput ,,To je najobičnije sranje, što se njega tiče." Taj podvučeni deo je nepotreban, time se ruši integritet pripovedačkog pristupa, uvodi se mešavina između prvog i trećeg lica. Drugi primer je zagrada: ,,( za pejsaže, ne za ove gluposti )". Opet iskorak. Da je bar svrsishodan, nego je zbog nepotrebne informacije.


A onda kreće zbrz. Nekoliko rečenica posle zagrade su naizgled nonšalantno i uzgred pomenute, a pokušavaju da strpaju objašnjenje za ceo Vilenov život u jedan udah. Nedopustivo. A tako ide i dalje. Pa onda udri po liniji manjeg otpora. Ulazimo u misli junaka gde će nam on onako zbrza, kako i dolikuje dotadašnjem pristupu, izložiti sve što bi trebalo da znamo. Jeste lakše. Ali je i površno. I pretvara kratku priču u sinopsis.


Može se diskutovati da je zadatak ispunjen.


Odlična ideja. Stabilno pero. Izvedba nula.


Ova priča dobija poen samo zato što mora da se glasa za 5 priča. Zato što ja za razliku od ostalih suvoparno-generičkih obogaćena bar idejom.

[vimen]

  SIMULAKRUM


Kao prvo, zadatak nije ispunjen. Protagonista ne samo što ne postupa protivno svom karakteru, nego mu je autor uskratio bilo kakav karakter. Perpetuum je uzgred i neubedljivo pomenut.


Kao drugo, ovo gotovo da i nije priča. Pre je ,,kul" ideja koja je autoru pala na pamet, pa je priča svom ortaku. Jedna od onih koja počinje sa: ,,E, a zamisli..."


Treće, stil je mučno bled, a to najbolje ilustruje rečenica: ,,Da l je moguće? — štrecnu se Đorđe". Uopšte je sve neubedljivo i to je ključna reč koja opisuje moj doživljaj pri čitanju.


A aforizam na kraju deluje kao dobovanje zemlje po sanduku ubijenog pokušaja.


Profesor i životinje


Opet pola zadatka. Perpetuum krajnje neinventivno iskorišćen. Promene karaktera nema.


U rečenici "Napolju, prve boje zore polako su milile preko drvenog poda njegove kancelarije." se ispostavlja da je kancelarija napolju!? A ovaj dijalog je jedan od najglupljih koje sam ikad pročitao:


,,   — Gotovo je, napokon — rekao je profesor, gledajući kocku. — Moje životno delo.
   — Kako smo samo dramatični — nadovezao se mačak. — Životno delo, u-la-la!
   — Ja mislim da je sjajno, profesore! — rekao je pas, i dobio češanje po glavi.

   
• 
        
  • Kakav si ti dupelizac — rekao je mačak, i u odgovor dobio režanje. — Naravno, odmah na nasilje. Tipično."

Bez obzira na neispunjenje zadatka ova priča ne bi dobila moj glas. Ta selidba ,,fantazija-ludnica-ipak stvarnost" mora mnogo bolje da se napiše da bi bila uzeta za ozbiljno.


Uzvišica


Prva priča koja u potpunosti ispunjava zadatke, ali je to urađeno nezgrapno i nasilno.


Nisam siguran da li Urije ili autor ne ume da koristi glagol trebati, ,,gomila od ljudi" i da bude zanemarena. Vrhunac nezgrapnog pripovedanja su zagrade "(zbog boje kože)" i rečenica:
"Bili su očajni u želji da povrate svoj izvor, što će se ispostaviti kao uzrok njihovog poraza kada, u sred opšteg haosa, uleteše padobrodovi flote sa pojačanjima i pratećom avijacijom."
Kao da se nekoliko rečenica posvađalo koja će pre da se ispiše, pa su se u krkljancu isprepletale i izrodile ovo sakato čedo.


Dvojici vojnika su na početku nagurane u usta rečenice koje bi trebalo da što brže objasne gde se i šta događa, pa je njihov dijalog prilično neuverljiv. Uopšte je nezahvalno upuštati se u opisivanje novih svetova kada je priča ograničena na nekoliko hiljada karaktera. Ostaje da se osloni na nešto prepoznatljivo, opisivo malim brojem neupadljivih asocijacija, ili na samog čitaoca, na njegov kreativni prostup čitanju.


Na kraju - i tematika je izlizana, i cela priča se kukavički priklonila zadatku i ispunjavajući ga se svela samo na zadatak. Plitko, nemaštovito i nevešto.


P.S. Automatski bolduje poslednje rečenice komentara, nisam ih namerno istakao.

[vimen]

 Vrteška


Kad sam pročitao "Život ga nije mazio" znao sam da ovoj priči ne mogu da dam poene. A ostatak priče nije ni približno uspeo da me ubedi u suprotno.


Svinjoliki nos? Nos koji izgleda kao svinja? Ali, na stranu sitne greške, nepotrebna objašnjavanja su me najviše zabolela.
"Činjenica da je radio za demona koji je prikupljao duše za đavola nije mu smetala."
Ova i poslednja rečenica su najbolji primer toga. Kad se svemu doda i jeftina, nemotivisana promena karaktera lika i krajnje neinventivna upotreba perpetuuma, kao jedini plus ovoj priči ostaje što je bar nominalno ispunila zadatak.


Svemu tome dodati i pretrčavanje preko velikog vremenskog perioda na uštrb građenja karaktera lika, a samo da bi se objasnilo kako se on našao tu gde se našao. Početak tipa: ,,Neverovatnim sticajem čudnih okolnosti Mirko se našao tu i tu..." bi bolje odradio posao. Bez razvlačenja i objašnjavanja. Nepotrebno je. A i ono što bi se time izgubilo ovde nije iskorišćeno.


Larušovi zlatnici


Još jedno bledo odrađivanje po konturama zadatka. Neupečatljivo sa povremenim nezgrapnim konstrukcijama (,,Ni povremeno čangrljanje ne prekida samo njemu znane misli koje mu se roje umom.") koje priču vuku još niže. Kao da je autor na brzinu odradio prvi deo priče, pa mu je još i ponestalo inspiracije, pa onda ubacio jednog anđela i jednog demona, prstohvat resurekcije i promešao u nadi da će se priča sama stopiti u homogenu celinu.


A i kakva je to kazna? Koliko shvatih kažnjeni ne samo da je ostao živ, nego je i napredovao na društvenoj lestvici?!


Prezent potpuno gubi svoju funkciju kad se njime prepričava. Priča se odvaja od čitaoca. Posmatram je kroz neprobojno staklo koje je još i mutno, pa prepoznajem samo obrise. A to je postignuto prezentom koji govori i šta se desilo pre nego što počne scena kojoj mi prisustvujemo. ,,Udobno zavaljen u veliku kožnu fotelju pijucka izvrstan konjak. Nakon drugog taboka, koji je upravo ugasio, vrata se otvaraju i u salon stupa Zenger." A pre toga smo sve vreme sa Zengerom. Autor nas je doveo do vrata sa njim, a onda promenio perspektivu i vratio nas nekoliko minuta u nazad da bi nam saopštio nepotrebne stvari.


Вечито враћање наставног кадра


Danas sam naučio šta je osmoza


Ova priča samo pojačava utisak o 11. krugu. Autori uopšte ne pokušavaju da pričaju priču, već samo da ispune zadatak, kao da će on sam po sebi doneti sve što jedna priča treba da ima. Perpetuum + preokret i cela priča se zasniva samo na te dve stvari koje nisu dovoljne za pripovedanje. One mogu biti kostur, mogu biti oslonac, mogu biti i podradnja i sporedni deo priče, ali nikako cela. Siromašno je. Uzaludno je bacakanje kroz prostor i vreme, uzaludno smeštanje reči u usta najčudnijim likovima kad skoro sve priče izgledaju kao da su delo istog šablonskog pisca-radnika koji sedi negde u svom podrumu i štancuje zbirke lenjirom i uglometrom. I misli da je priča inovativna ako je napiše crvenim mastilom.


Sad, da ne ispadne da je ova priča najgora do sad (jer nije), napisana je uporno skladno, ne znam da li je to kvalitet, ali nema očiglednih grešaka ni ispada, a to jeste. Pažljivost, u najmanju ruku. Ipak, ono razbacivanje imenima i principima i čimesvene na početku je potpuno nepotrebno i odbojno.


Preokret iz zadatka je odrađen nevešto i nasilno, odrađen, zato što je zadat. Kao da je naknadno nakalemljen.

[vimen]

 KUTIJA


Potpuno ignorisanje zadatka, ili potpuno nisam razumeo. Iako jedna od najveštije napisanih, za ovu priču neću glasati. Ako je preokret u tome što on ipak voli žene, zadatak nije ispunjen. Perpetuum ne vidim nigde.


,,Hej, zar je moj termin danas?" - Ko ovako priča? Samo skrećem pažnju na propust pošto su ostali delovi dijaloga uverljivi.


Šteta što se ovaj autor nije više usredsredio na zadatak. Na početku sam bio uveren da ću glasati za ovu priču. Po završetku čitanja – ne.


CIKLUS


Bleh. Opet mimoilaženje sa shvatanjem pojma perpetuum mobilea, opet izostavljanje drugog dela zadatka. Opet besmislena priča koja to zapravo i nije. Ovo je još jedan opis ideje u dužini priče.


(Kasnije je neko naglasio da je ovo parabola, ali sam ja daleko od učesnika iste da bih je razumeo.)


KAMENI


Ova priča me je podsetila na nemačku animaciju ,,Točak". (httpwww.youtube.com/watch?v=sU20NMswpps) Ali to je njen najveći uspeh.


Početak zanimljiv, dok se još ne zna ništa, pa golica ljubopitljivost. Kasnije se opet sve sliva niz zadatak kao mnogo puta do sada u ovom krugu. Taj starac na kraju je veoma neubedljiv i usputan i siledžijski umetnut u pripovedanje da bi objasnio stvari koje pripovedač nije umeo ili je bio suviše lenj da bolje ponudi čitaocu.


Opisi su suviše opšti (bogati, dekadentni grad) i ne nude gotovo ništa.
,,izgleda da su svi već pobegli odatle, ali ipak..." - ova rečenica sa mnogim drugima pokušava da nametne nešto. U ovom slučaju lažnu napetost, u drugim misli, navike i običaje junaka. Opet ta zamka opisivanja nečeg novog u malom prostoru.


Meni bi priča bila daleko bolja da su, kao u animaciji, kameni doživeli nešto što su ljudi radili samo kroz posmatranje. Ali to je sad već potpuni iskorak iz namere autora.


SRCE VATRE


Opet inverzije! Shvatam da autor pokušava da izgura to kao stil, ali je često nezgrapno izvedeno, nezgodno je za čitanje. Da bi se forsirao takav stil izvedba mora biti daleko veštija. Upadajući u zamku koju je sam sebi postavio nametnutim inverzijama, pisac ostavlja za sobom mnoge nepočišćene rečenice. Recimo:
,,Bacićeš pogled na Srce Vatre, čudesni predmet što vekovima prirodi prkosi." Čudesni predmet je ovde potpuno nepotrebna sintagma. Pogotovo što i sledeća rečenica dalje definiše srce.


Osvrt na promenu karaktera je odrađen. Jedan pasus da bi se ispunio zadatak i to je to. Plitko je i nedovoljno.


Poslednje dve rečenice potpuno suvišne. Šmekaju na opšte mesto i pathos i kvare kraj. Možda nešto drugo. Možda samo bez njih.


Mali plus za pokušaj iz drugog lica. Veliki minus za neuspešnu izvedbu.