Radionica broj 14 - februar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Džek]

skalare, onako kako si ti predložio zvuči katastrofalno.

Uneo se Dejanu u lice je sasvim dovoljna odrednica da bi pažljiv čitaoc znao na koga se odnosi. Akcenat na pažljiv. Ako je to sve što ti je zasmetalo u priči, ja sam zadovoljan.


Scallope, jesu me žuljale te cipele koje sam obuvao. Trebao sam probati druge, a za one... pa čekati veći broj.

Angel, jedno je čitati priču na koju ćeš pisati komentar a drugo post koji svakog meseca liči isto.

Elem, iznenadila me ta silina komentara i stao sam iza svoje priče, ni ljut ni besan, očekujući razjašnjenja.

Idemo dalje.


Vimene, tek sada sam video da jesam. Žao mi je. Ne čitam priče redom, nego kako me koji naslov namami pa onda komente slažem u word. Tvoju sam očito nenamerno preskočio.
Ako želiš, pročitaću je ponovo i dati svoj komentar.

[vimen]

svaki komentar volim da vidim, ali nemoj se siliti.

[scallop]

Opet  se  opirete buđenju? — uneo se Dejanu u lice.
Osetio  je  zadah  cigareta,  rakije  i  ustajalog  znoja.

Džek, ovo je tipičan primer kad se ne zna na koga se rečenica odnosi. Prethodno, je narednik u fokusu, pa je on osetio... Da si hteo da radnju preneseš na Dejana, onda bi rečenica glasila: Ovaj je osetio zadah... OK?

[Loni]

Urađena i grafička tabela za uspomenu.

[Džek]

Ok Scallope, stoji.
Štedeo sam svaki karakter, a više od toga sam pazio da nema bespotrebnih objašnjavanja od kojih pati veliki deo priča.

[Loni]

I ja bih isto podržao Džekovu priču - Polja umirene dece.

U ovom krugu bilo je mnogo priča koje su nosile lepu logoreju. Te su i završile u vrhu.

Međutim što se fabule tiče ,,Polja umirene dece'' je zaista nešto sa vrlo originalnom konstrukcijom.
Priča je vrlo kompleksna i nije zaslužila tako slab plasman.

Jako je zanimljivo što su deca i sama veštačka bića, a igraju se sa inteligentnim lutkama - takođe veštačkim bićima i imaju
zadatke koje moraju da obave.

Nek mi oprosti Sinlen - autor ,,Mita o nepobedivima'', ali meni nije jasni kako je neko tu priču postavio iznad Džekove u bodovanju.
Obe priče imaju iste teme. Deca - kao svemirski borci,
ali ,,Mit o nepobedivima'' je duboka naiva u odnosu na ,,Polje umirene dece''.
I ,,Mit'' je simpatičan, ali ja bih uvek uverljivoj priči dao više od puke naive.


Vidim da su u ovom krugu učestvovale dve moje poznanice: spisateljice, kojima sam pre više meseci rekao za radionicu i učlanio ih na grupu Znak Sagite.

Jedna je KAA (Ako si na facebouku Kia Kiai javi se  )
A druga je moja, na žalost bivša prijateljica, Angie.

Uprkos nesporazumu i prekidu našeg prijateljstva do daljnjeg drago mi je što me je poslušala i počela da učestvuje na radionici.
Devojka je vrlo talentovana za sklapanje lepioh rečenica, ima vrlo bogatu logoreju i dobre asocijacije, kao i duhovitost.

Jedino treba da poradi na strukturi fabule i motivacionom sistemu likova, ali kad se i tu usavrši, biće ime koje obećava.
Ovo je pravo mesto za usavršavanje.

[Hiperhik]

Loni, primećujem da obilato koristiš termin logoreja, toliko da već počinje da bocka oko.

E, sad sam u dilemi - dal` je to neko zezanje koje mom shvatanju izmiče, ili ne znaš za šta se termin (najčešće) koristi?

[angel011]

Možeš li da definišeš logoreju? 


Pretpostavljam da ne misliš na ovo?


Logoreja predstavlja nezaustavljivu brbljivost,protok praznih i nedovoljno povezanih ili smisaonih reci.Simtom je manicnih stanja dok je u laksim oblicima karakteristicna za euforicna raspolozenja.


http://www.psihoterapija.rs/Recnik.aspx?rec=Logoreja

[Loni]

   Ups, ne mislim na kolokvijalno značenje (brbljanje)
već na ono žargonsko.

   No u pravu si. Na ozbiljnijim mestima, kakva je ova radionica,
ne bi trebalo da ga koristim.

   Ne znam kako bih najkraće oficijalno rekao da neko ima lepe rečenice.

[Anomander Rejk]

Džek, nemoj da si ljut, svako doživljava i tumači (pa i komentariše) na drugačiji način. I sam si rekao da čitaš priče kao čitalac i da ako te ne uhvati na prvu džaba sve. Nemoj sad zamerati drugima ako misliš da se niko udubljivali koliko misliš da tvoja priča zaslužuje. Različiti sentimenti, drugačiji doživljaj.

Mene je Anomander prijatno iznenadio u ovom krugu.

Zahvaljujem Plut. Inače ijekavicu u priču nisam ubacio iz nekog inata ili radi podsećanja, prosto mi se činilo da se uz ekavicu neće moći iole dobro izneti, kad sam već ubacio Trešnjevku i stihove iz refrena pesme Flash.
Čestitao bih debitantima na lepom startu  .
Svideo mi se i Hrundijev eksperiment.

[angel011]

   
   Ne znam kako bih najkraće oficijalno rekao da neko ima lepe rečenice.

"Taj-i-taj ima lepe rečenice", ili "taj-i-taj ima veoma lepu rečenicu", ili kažeš šta ti je konkretno u tim rečenicama lepo. Recimo. 


Nego, ne misliš na kolokvijalno značenje, nego na žargonsko? 

[Loni]

   Anomandre, moram nešto da ti priznam, ali nemoj da se ljutiš.
Već treći put mi se dešava da, kad dođem do tvoje priče budem ubeđen da ih je pisala ženska osoba.

   Ne znam zašto. Kao da priče odišu nekom majčinskm toplinom i podsećaju na stil nekih spisateljica (kvalitetnih, da ne bude zabune).
I novembarska i decembarska i ova priča kao da su emotivno prepitome.

   Znamo da si ti muškarčina. Ali kao da imaš i neku crtu u sebi koja ne nosi onu tipičnu mušku energiju (konkretnost i emotivnu suzdržavnost).
Da li je to primetio još neko?

[scallop]

Ma, mislio je na rečitost, lako pisanje. Nije mislio na trtljav.  


PS. Ne misli ni ovo što je sad iznad mog posta. Samo je - logoreičan.

[mac]

Lele Loni, pa zar na D-teritoriji da sipaš polno obojene metafore?!

Neki ljudi nikad ne nauče...

[Josephine]

Šta bi, Džek? Pa zar nisi ti branio svačije pravo da komentariše kako hoće? 

Stojim na raspolaganju da svačiju priču analiziram dublje, potražite me preko pm-a.

Inače, nisam glasala jer sam u svakodnevnoj jurnjavi i umesto da bolesna dane provodim u stanu, provodim ih napolju. Tako je i sa ovim kratkim analizama - nisam imala vremena za bolje i dublje, što ne znači da i dalje neću ako me fino zamolite. 

[Anomander Rejk]

Ne ljutim se Loni, svako ima svoje viđenje. Nisam imun na emocije, pa ni romantik-patetik varijante, koje se trudim da svedem na razumnu meru. I kad čitam, volim knjige u kojima su likovi predstavljeni sa snažnim emocijama, možda to i nesvesno prenosim i na svoje pisanje.

[Josephine]

Mac, u mom svetu postoje ljudi kojima je odmah oprošteno. Imam neke lične kriterijume za to. Loniju je oprošteno, ne pitaj me zašto. 

Ali da se zna - ne postoje muška i ženska pisma. Tačka.

[Savajat Erp]

Да...постоји само мушки и женски рукопис.

[Loni]

Ne ljutim se Loni, svako ima svoje viđenje. Nisam imun na emocije, pa ni romantik-patetik varijante, koje se trudim da svedem na razumnu meru. I kad čitam, volim knjige u kojima su likovi predstavljeni sa snažnim emocijama, možda to i nesvesno prenosim i na svoje pisanje.

Meni su tvoje priče manifestacija pitomosti i nežnosti.
Duboke emocije koje blago manifestuju.
Potpuno netipično za muškarce s Balkana.

No dobro. Da neko uzme delo Agate Kristi, a ne zna kog je pola autor, u tolikoj konkretnosti i odsustvu emocija, nema šanse da bi pomislio da je žena pisac.

[scallop]

Šta je? Još se niste razbežali?

[pokojni Steva]

Da se pridružim pozitivno iznenađujućoj zabavi - Epi je napravio pun krug, vratio se na Kaktus, koji je bio dobra priča u nagovaštaju. Naravno, ta jebena patetika, iznova i iznova. Emocije se, možda teško ali ipak, daju kanalisati bez termina "anđeli" i rečenica "Anđeli su oduševljeni Čupkovom pojavom. Posebno Tea, koja jedva čeka da ga zagrli, i uroni lice i ruke u njegovu gustu dlaku". Ovo je patos prouzročen nepažljivim izborom reči; podrazumeva se da dete voli da uranja lice i ruke keru u gustu dlaku - otkriva se topla voda a emocije spuštaju na nivo roto romana. "Gusta kovrdžava kosa i vesele okice kazuju nam da smo pred bićem iz bajki", gusta, kovrdžava, vesele...iz bajki - ne može i ne može na 14 reči u rečenici. Pogotovo ono "iz bajki", to je dno dna. Nije preliv od čokolade neg od šećerne table. "Nije bilo nikakve pripreme, napete i jezive atmosfere kakva se gradi u horor romanima", besmisleno.Ali ja sam uživao u priči Već sam pomenuo Smogovce, trevljen je taj štimung. Filmski kran i baršunasti glas naratora  je odradio svoje. Ma koliko priča nema svoju priču, ona meni sasvim fino dočarava neku do sivila zaboravljenu uspomenu, prepunu rupa i nelogičnosti, priča je živa. Zato mi je drago što je Epijeva, nek se zakači  i ne pušta to što je nabo. Naravno, bilo bi lepo videti malo jači vokabular i manjak bespotrebnih gomilanja opisa.


edit - a od ovog "font, size..." ću pritresu da dobijem


edit No.2. - glee! nestalo posle edita. Al je nauka uznapredovalaa! 

[Josephine]

Da, Prvi tramvaj ima finu osećajnost...

[Džek]

Šta bi, Džek? Pa zar nisi ti branio svačije pravo da komentariše kako hoće? 

Stojim na raspolaganju da svačiju priču analiziram dublje, potražite me preko pm-a.

Inače, nisam glasala jer sam u svakodnevnoj jurnjavi i umesto da bolesna dane provodim u stanu, provodim ih napolju. Tako je i sa ovim kratkim analizama - nisam imala vremena za bolje i dublje, što ne znači da i dalje neću ako me fino zamolite. 

Ako i jesam, to ne znači da podržavam omalovažavanje priča koje mi se ne dopadaju što si ti u ovom slučaju uradila a 'vamo zagovaraš neki fidbek, komentarisanje i tra la la.  Deder, urazumi se, dođi sebi...

[Midoto]

Meni se baš dopala ta "nepodnošljiva lakoća" u Tramvaju: kao iz bajki, kovrdžava kosica (mada bi trebalo - kovrčava)... Priča ne umara, nego teče, meka je, udobna i topla (ali sa "europejskom" distancom).

[vimen]

mada bi trebalo - kovrčava

ja sam mislio da je kovrdžava pravilno. može li neko sa sigurnošću da potvrdi šta je ispravno?

[Midoto]

Zagrepčani govore - kovrčava. U tom smislu bi trebalo promeniti.

[pokojni Steva]

Meni se baš dopala ta "nepodnošljiva lakoća" u Tramvaju: kao iz bajki, kovrdžava kosica (mada bi trebalo - kovrčava)... Priča ne umara, nego teče, meka je, udobna i topla (ali sa "europejskom" distancom).

Priča je dobra do granice da osvaja na prvu loptu. Ima šmek, ima štimung i poslužena je musaka od pirindže - s mesom u tragovima. Krecavo (eto, nije kovrdžavo  ), tanko, crno, nogice, rukice - kad se besomučno lopataju, a deca su u pitanju, postaje najsigurniji put do patetike.


Da se razumemo, priča mi se sviđa, ali što sam je više čitao - pala je sa drugog sve do onih nižih i manjeplaćenih mesta...

[Džek]

Naj je bolje da se napiše "frčkava" i stvar rešena...

[Anomander Rejk]

U pravu je Midoto za kovrčava, to mi je promaklo.
Sa Stevinim postom bih se takođe složio.
Svidelo mi se i što je Hrundi eksperimentisao, Mjesečina... je vrlo jaka priča, em dira duboko, em je jezik pripovedanja zaista moćan. Ja sam bio ubeđen da je njegova O silencia...

[scallop]

Ja sam bio kovrdžav pre nego što sam saznao za Zagrepčane. Niko ovde nema kovrče, da bi se kosa kovrčala. (krecava u petla kresta)

[Skalar]

С обзиром да имамо море оних који више воле Биг Мек од добре пљеске и ћевапа са луком, оних који пате што живе у Србији и што им енглески није матерњи језик, не би ме изненадило да се сад неко од таквих јави и каже да је правилно "curly"  .

[pokojni Steva]

Naj je bolje da se napiše "frčkava" i stvar rešena...

Ti što pišeš za intelegentne da ćutiš - "dete napući usne i nasloni glavu na slatko drvo. Devojčica, sedeći na ćebetu ispod krošnje, ukloni uvojak sa čela i zagleda se u Nikolu" se u mom selu zove prepričavanje

[Džek]

Onda je tvoje selo negde u Andima, jerbo to nije prepričavanje. Jedna rečenica to nikako ne može da bude.

[Midoto]

U pravu je Midoto za kovrčava, to mi je promaklo.

Imaš i - naočare, ali da ne cepidlačim

[Midoto]

A sada ću malo da maltretiram Plut (nema vode, ne pitaj): često imaš sjajnu ideju i onda je ofrlje odradiš. A onim ubistvom mačke i pretvaranjem iste u kucova... Pakosno.

[Plut]

Grrrrrrr   preduhitrila si me!

Taman da te izazovem da mi objasniš zašto se ona deca okupljaju, kad vid nje (udarila voda u...). Tvoja priča mi je bila, ajd' da kažem, šesta u izboru, ali me nejasni ili bledi (kako hoćeš) kraj odbio.

Nemere mi mačka biti bolja od kucova, nikako. I ko kaže da sam je ubila? Samo je ostala bez repa, i odigrala svoju ulogu. Jeste. Što se tiče frljanja, ima da počnem sa šarenim bobama, pa kad se namirim i smirim, ihahaj.

[Midoto]

Okupljaju se kao najmudriji i najbolji deo čovečanstva, da promene ono neljudsko u ljudima koji su u stanju da se gnušaju deteta. I možeš da mi pljuneš pod prozor, ali sam ja mnogo zadovoljnija ovom pričom nego prethodnom (mada je ona prošla - mnogo bolje prošla). I ne mogu sada da stavljam onog žapca što se plezi.

[Anomander Rejk]

Ali onaj prvi deo priče Plut... oće skoči, neće da skoči... to me je, ne mogu reći iznerviralo, ali mi je nekako splasnulo
oduševljenje za priču... pred kraj ide lepše i razmahne se, ali nekako prekasno. Barem meni.
Midoto- ova priča ti je jako dobra.

[Plut]

Okupljaju se kao najmudriji i najbolji deo čovečanstva, da promene ono neljudsko u ljudima koji su u stanju da se gnušaju deteta. I možeš da mi pljuneš pod prozor, ali sam ja mnogo zadovoljnija ovom pričom nego prethodnom (mada je ona prošla - mnogo bolje prošla). I ne mogu sada da stavljam onog žapca što se plezi.

Pljuc! Evo ga  
Elem, ako si i htela ja to nisam tako doživela. Saće da me poklope mnogi, ali malo mi je patetična ova rečenica "I onda na svetu neće biti dece bez zagrljaja", a i dovodi me u zabludu, nisam u njoj videla željenu promenu koju si pomenula. Daleko od toga da mislim da priča nije dobra, da ne bude zabune, samo smatram da je mogla biti jača, izraženija, da me zgrabi. Inače, da bila mi je bolja prošla, zato sam i glasala za nju.

Anomandere, pretpostavila sam da će mnogima prvi deo moje priče biti razvučen i usporen, al' volem da pišem o tako nekim, da kažem, statičnim stanjima. Jes' da sam sve to znala, al' baš da će ovako loše proći, e to nisam očekivala.

[Loni]

Ja malo da odbranim i moju priču.

Utisak mnogih bio je da mi je ideja jako dobra,
ali da nije napisana najbolje.
Da deca mnogo pričaju u prazno.

Zapravo, jako je nezahvalno bilo pisati priču u kojoj su svi akteri deca, a odabrati da skoro cela bude u dijalogu.
Bio sam na muci kakav dijalog da stavim.
Ako dam prebogate rečenice to onda nije način na koji deca pričaju.
Ako su presiromašne, to bi moglo da prođe kao dečji govor, ali onda bi kompletan utisak o rečenicama bio bled.

A opise van dijaloga nije bilo mesta jer je dece čak petoro.
Jovan Jovanović Zmaj zaista imao petoro dece i to sa istim imenima.

Izbacivanje bilo kog od njih, kršilo bi autentičnost.

Sve u svemu, bila je to preambiciozna ideja za 6000 slovnih znakova.
Na većem prostoru moglo bi to da izgleda daleko bolje.

[scallop]

E, jesi se odbranio. Kao i svi ostali. Da ste proslavili kraj rasprave - jeste.

[Midoto]

Plut, tačno je: ne valja ako moram da obrazlažem šta sam htela da kažem. Ali znam za mnogo ljudi koji su imali onaj slatko-jezivi osećaj (lepo ga je definisao Džek) kad vide bebu - da je opremljena čudnovatom mudrošću koju će roditelji pokušati vaspitavanjem da iskorene, ne bi li porasla u "normalno" ljudsko biće. Nisam htela da pišem za ovu radionicu, ali se po ovom mrazu smucalo dete (jezivo prljavo i stvarno je smrdelo), koje je pokušavalo da se zagreje u pošti, u prodavnici - i bilo isterivano na zimu. Sablaznilo me moje licemerje: kupila sam devojčici klopu u pekari, ali sam se trudila da joj ne dotaknem ruku (nisam uspela, pa sam odmah oprala rukavice).

[Plut]

Da, tužna slika.

[pokojni Steva]

Onda je tvoje selo negde u Andima, jerbo to nije prepričavanje. Jedna rečenica to nikako ne može da bude.

EL CONDOR PASA VERSION ORIGINAL UNE MÉLODIE DES INCAS

[mej]

bravo za sve ucesnike
genijalna vam je radionica  i ekipa je 

Bobane, hvala na pozivu 

[ivica]

''Promena'' je moja - hvala svima na komentarima i glasovima.
I da, prekršio sam pravila, jer sam se fokusirao samo na deo da glavni akteri moraju da budu deca, a ostalo sam zaboravio.
Ups, što bi rekli.

[Plut]

Što će reći da je ono gloženje tamo oko teme za mart nepotrebno.

[Loni]

Nek je promašena tema, Ivica redovno pogađa moj ukus.

Mnogi od nas su se zeznuli pa ubacili i odraslog čoveka pored dece. Bitno je da priča valja sama po sebi,
a što je prekršila temu... eh. U zbirci priča koju jednog dana svako od nas bude izdao neće ni pisati da je postojala ta i ta tema.

[Josephine]

Ako i jesam, to ne znači da podržavam omalovažavanje priča koje mi se ne dopadaju što si ti u ovom slučaju uradila a 'vamo zagovaraš neki fidbek, komentarisanje i tra la la.  Deder, urazumi se, dođi sebi...

Pa sad, rekla bih da sam u tvom stilu prokomentarisala tvoju priču. Nema ljutiš.

[Džek]

Ako i jesam, to ne znači da podržavam omalovažavanje priča koje mi se ne dopadaju što si ti u ovom slučaju uradila a 'vamo zagovaraš neki fidbek, komentarisanje i tra la la.  Deder, urazumi se, dođi sebi...

Pa sad, rekla bih da sam u tvom stilu prokomentarisala tvoju priču. Nema ljutiš.

Ne lupetaj, nikad nisam nikoga omalovažavao. Za razliku od tebe ne jurim samo mane u pričama nego i lepote. Očito ne čitaš sve komentare nego samo one pisane tebi, tj, tvom radu. Da je suprotno, spoznala bi istinu. Svoj krompir uvaljuj negde drugo. Ako želiš da budeš loncu poklopac, idi u kujnu. Isus je rekao, kada su ga zaheftali za drvo –oprosti im bože jer ne znaju šta čine – a ja ću brata da nadopunim i kažem – hvala ti bože za ignore opciju a i na ženama. Bez njih bi poklopci po kujni kolo vodili.   
Znaš, priče ti je lako prepoznati, a u svakoj se mogu mane pronaći. I od muve slon napraviti. Oko za oko vazda bilo a sledeći krug ide. Cirkus Colorado sve u 16

Nema ljutiš