Radionica broj 16 - april 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

Ma, haj'te, moliću lepo. Jel' to meni ili Džeku? Mi na Radionici oblikujemo bolji i sadržajniji pristup pisanju. I onima sa dobrim ili sjajnim stilom. Sve se priče mogu napisati bolje, ali one "sa stilom" se moraju pisati ponovo. Priča "Lužnjak" nema priču i žao mi je što niko osim mene to nije primetio. Grozdober i Jasen Maglen, pa knez glup, pa knez glup, pa knez glup... I tako do poente kad žrtva odrveni.

[Mme Chauchat]

Priča "Lužnjak" nema priču i žao mi je što niko osim mene to nije primetio.

Da budem u skladu sa svojim novim nadimkom, pomenuću da je primetio Vimen... 

[Plut]

Ja ću nastaviti sa pričama kojima sam dala bod. I oma da se ogradim, u tajnom glasanju sam glasala samo za prve dve, ove 3 su ubačene jer se moralo do broja 5.


Krasan junak na ovome svetu - 1 poen. Iako sam mu dala poen iznenađena sam plasmanom. Mnogo visoko. Pitam se što je ovo jedna od odabranih, negde sam skontala jednostavnost u građenju priče, od početka do kraja. Valjda je to.
Ono što mi ne valja je, između ostalog, količina likova. Jasno je meni da je autor zamislio sliku i opštu gungulu, ali to je pre za dramu nego kratku priču. Dalje, "Svetovid, bog rata", "Bog sunca Jarilo", "Vesna, boginja proleća", "boginja ljubavi Lada" itd. kao da čitam objašnjenja, a ne priču. Prva polovina još i nekako, ali dalje sve teže i na kraju nikako. Prozaično, bledo. A tek poslednji pasus...


Dnevnik s Klekovače - 1 poen. Ima nečega u ovoj priči, fino klizi. Pisana je u obliku dnevnika i povremena pretrana jednostavnost u iskazu meni ne smeta, čak je i poželjna.
E sad sve ono što ne valja.
Nepotrebno potpuno otkrivanje u prvom pasusu, tj. nije ga ni trebalo biti ovde. Ili na kraju ili nigde. Priča do pola i ide nekako, al' od pola ga skroz zasra. Nekako mi je motivacija pobegla iz cele priče. Nasilno ubacivanje uzroka metamorfoze, prepričavanje njenog procesa itd.


Udovi - 1 poen. U ovoj priči je najbolja ideja. I što reče scallop, materijal je ovo za čitav roman. Međutim, sve je nagurano, naročito od polovine, straota jedna. Dakle, još i nekako priča ide do otmice, a tada počinje nezadrživi pad. Potpuno mi je bezvezno ono prepričavanje/objašnjavanje doktoru. Autor se mogao barem malo potruditi da to uradi na drugačiji način. Imamo tu i prilično neveštih rečenica, tačno imam osećaj da je autora zabolela ona stvar da dorađuje. Nervira me takav nemar. Sve je moglo biti mnogo, mnogo bolje.

[Mme Chauchat]

A tek poslednji pasus...

O falim te bože.

[scallop]

Ajd' da vidimo ko šut, ako rogat. Podvuci gde je to Vimen primetio.


Eh, kuku, i ajoj černi Autorlijo. kud me prevari, kud se ne potrudi? Prvi put na radionici prva priča me kupi na prvu (prvo, prve...). Sve je tu, zanimljiv izraz, savršena distanca između poznatog I nepoznatog, intrigira, ali je prohodno, uverljivi dijalozi, po koja mrvica markesolikih detalja, tečno pripovedanje... Ali! Kraj pokvari sve. Bezidejno, potčinjeno zadatku, zbrzano, proklet bio Autorlijo! Pogotovo što je veština baratanja rečima podigla očekivanja, pa je linearna završnica kao prst u oko. Na stranu silni zarezi ničim izazvani, to je posao od dva minuta. Problem je u nedostatku uzročno-posledične veze među događajima, motivi su razblaženi i potčinjeni linearnom toku i onda se kao rezultat dobije sukcesivno nabrajanje, a ne reakcioni sled. Ne sme se ići od scene do scene povezujući ih sastavnim veznicima, već upravo suprotno. Ono što ovoj priči nedostaje i što joj pokvari i kraj je nedostatak "a zbog toga" i "uprkos tome". Tresla se gora, rodio se miš.

[Mme Chauchat]

Kome je ovde dosadnije?

Ajd' da vidimo ko šut, ako rogat. Podvuci gde je to Vimen primetio.


Eh, kuku, i ajoj černi Autorlijo. kud me prevari, kud se ne potrudi? Prvi put na radionici prva priča me kupi na prvu (prvo, prve...). Sve je tu, zanimljiv izraz, savršena distanca između poznatog I nepoznatog, intrigira, ali je prohodno, uverljivi dijalozi, po koja mrvica markesolikih detalja, tečno pripovedanje... Ali! Kraj pokvari sve. Bezidejno, potčinjeno zadatku, zbrzano, proklet bio Autorlijo! Pogotovo što je veština baratanja rečima podigla očekivanja, pa je linearna završnica kao prst u oko. Na stranu silni zarezi ničim izazvani, to je posao od dva minuta. Problem je u nedostatku uzročno-posledične veze među događajima, motivi su razblaženi i potčinjeni linearnom toku i onda se kao rezultat dobije sukcesivno nabrajanje, a ne reakcioni sled. Ne sme se ići od scene do scene povezujući ih sastavnim veznicima, već upravo suprotno. Ono što ovoj priči nedostaje i što joj pokvari i kraj je nedostatak "a zbog toga" i "uprkos tome". Tresla se gora, rodio se miš.

... i dosta igranja za danas.

[scallop]

Da, sve je u oku posmatrača. Ja sam pročitao da je sve bilo sjajno i uverljivo, savršena distanca, markesovski detalji... do samog kraja.

[Josephine]

Oh, nedostaje mi sve ovo. Pišem sledeći krug, makar i na kolenima. 


Eh, da, pročitaću i ove priče u neko vreme. Sve što sam obećala da ću komentarisati - hoću. Iz ovog i prošlog kruga. Zasad.

[Stipan]

Ma, ja ne pišem priče uopšte, samo komentarišem tj. pljujem.

Izuzev kad izgubiš opkladu. A i onda prokleto dobro.

Pišem sledeći krug, makar i na kolenima. 

Falim te bože da si se setila...

[Dzimi Gitara]

Priča "Lužnjak" nema priču i žao mi je što niko osim mene to nije primetio. Grozdober i Jasen Maglen, pa knez glup, pa knez glup, pa knez glup... I tako do poente kad žrtva odrveni.

Hm, to je u oku posmatrača. Lužnjak je lirska proza, a takvoj uopšte nije potreban originalni story arc, već se samo prepustimo detaljima i uživamo. Kod duže forme bi to možda bio problem, pa bismo kudili da liči na Petrovića, ali na 5-6kk to lepo klizi. Čak mi se na drugo čitanje još više svidela, a komentar koji poštovanja pravila radi, nisam gore stavio, bio je "možda Scallop?". Iako još uvek nisam čitao niš' od poštovanog gosn. Anđelkovića (pomenuh da sam na polju sf/f/h osnovnoškolac i eventualno blefer sa pročitanim uglavnom stranim klasicima) , činilo mi se da na osnovu forumskog štiha, a i iskustva koje se u pripovedanju ove priče itekako oseti, da bi ova priča mogla da bude Skalopova. Ili sam pogrešio ili nisam, trećeg nema, brzo ćemo videti.

[Stipan]

Ah, ima nas i pronicljivih?

Eto ja, na primer, nikad ne bih nijednog autora uspeo da prepoznam.

[Dzimi Gitara]

Ma nije to svesna radnja, nego čitam, pa krene da vrvi od prideva, priča je sladunjava i onda mi samo sine, ovo mora da je Stipan.

[Mandragora Dragon]

1. Лужњак- Да, средњи век, мрачно је то време, а ударање посвете није поштено. Лапот је фино употребљен, хоћу рећи да ми се идеја свиђа, али је ток некако мртав, а и крај би ваљало да је далеко живљи и да се не може прерано наслутити. Натезало се ту, кнез није баш упућен, а логично би било да јесте, те овај неће, те хоће, а опет, логично би било да је сасвим помирен са судбином.

2. Красан јунак на овоме свету-Духовито је, мало прачетовски, али некако ми је много ,,демократски" за политеистички пантеон и то словенски. Увек сам их замишљао као жешће манијаке. Метаморфоза у балегу је punk-rock attitude.

3. Дневник с Клековаче-Ова Ана је вероватно ,,преписана" из стварног живота чим се стално о њеним дражима приповеда. Мислим да би се објекат фиксације могао бар лепше именовати. А ,,ко је све овуда пролазио" изузев ЈНА? Идеја ми се не свиђа. Као да је из педесетих, него би онда планина устала и озбиљно припретила мирном градићу у близини. Било би боље да се ишло на романтику, а не на сексуално привлачење, па би у том случају крај где су обоје окамењени, а не могу ни да се виде, био елегантно патетичан. Овако му је само повређена сујета: њих обилазе, а њега заобилазе (имам једну песму из неке давне...).

4. Свет се каже дрво-Кад већ сирота Легвин није добила ни кинту за безочну крађу у филму ,,Аватар", хајде сад сви у черупање. Упс, можда је омаж. Није? Јесте? Иначе је маштовито и добро организован свет, али ми је као целина некако слабашно.

5. Последње завођење-Лепо написана романтична прича. Да ју је нацртао Арно била би још лепша. Могуће је да је нисам сасвим разумео, али овако ми ни она нема довољно снаге.

6. Туге пролетње-Неозбиљан наслов за овакву причу. Неки детаљи и делови текста боду очи, а пошто не желим да увредим аутора нећу да кажем зашто, има ко ће то: ,, цери се попут смајлија", ,,као на подијуму Гранд параде...", ,,Сам је Свевишњи задрхтао пред његовом жељом" итд. Што се краја тиче ако је у питању сједињење са Богом (свеприсутним) онда у реду, али није јасно па може да се и другачије тумачи на један немало забрињавајући начин. Небеска тела се пишу са...

7. Главопуц-Е...само да га је на крају умотала у целофан и дала у друге руке, масне од рибе, или печења, које су носиле и свећу...

8. Сазревање-Много је простора потрошено на опис лова. Уместо тога би уводно, или негде између, могле да се дају назнаке племенске организације базиране на матријархату, наговести проблем одржања врсте због помањкања јединки мушког пола, али без откривања финалног адута, тј. благо наговести, нпр. при затезању лука амазонски одсечена дојка (ето Пресфилда) и тако то...Све у свему, није зачин Це, добар утисак.

9. Мијазма-SF-околиш је фино одрађен. Истражитељи ме подсетише на оне мученике што падају по подовима са ценама, лик инспектора је добро испраћен и доведен до логичног краја. Ипак, по мени, финале захтева већу динамику.
10. Шофер Срљо-(H)homo sapiens. Духовито разрешење, дијалози забавни и потребно информативни.

11. Промена-Имена спортских тимова се пишу са...Ово није SF, већ социјала-илегала-маргина, а судећи по наслову можда и политички маркетинг, или пре плод истог који се  несвесно урезује у свест. Ово није метаморфоза, већ трип. Сама поента о неопходности покретања пије воду, али на који начин...Искрено, мене плаши овакав начин размишљања. Искреније, и ја умем да понекад забринем.

12. Адамова близнакиња-Добра идеја. Није лоше вођено. Мало неуглачано (курва, кучка, гркљан...). Крај би био ефективнији да нема оваквих израза пре њега: ,,Без обзира на све, волео је (ту) кучку.

13. У оку посматрача-Дакле, ни теле се не рађа као ,,tabula rasa", хвала на откровењу, него откуд му толике информације? Можда би могло да легне неко објашњење типа меморијски чип, експериментална исхрана мајке, инкарнација...На самом крају је превише објашњавања. Било би боље да се читалац поступно наводи на закључак, или кад је теле већ толико паметно да прочита на зиду: ,,телећа глава у шкембету сопствене мајке".

14. Удови-Идеја је добра. На крају недостаје зашто вештачки удови нуде предност у борби за опстанак.

15. Ихминем-Аутор зна како изгледа свеж кокаин? Можда је боље да се не замерам. Опет је идеја добра, али се на зна како, а ни не наслућује. ,,Rise of the planet of the apes"? Шта је ,,ихминем"?

16. Инкубација-Их, их, лутка у фетусном положају? Пре тог стадијума је могао да буде ларва, тј. гусеница, када га није мамио нектар него лишће. Фантастика ли му овде дође могућност размишљања у току процеса метаморфозе? Опис сопственог сазревања?

17. Неогенеза-Овај се много прави паметан. Шта ли он мисли, да смо ми овде толики снобови? Претенциозно и напорно. Једва сам је прочитао, ма нисам ни до краја. Што да се замарам? Ако је покушао да сачини кафкијанско-црноутопијски модел и да у њега убаци алегоријску причу о отуђењу, то свакако није успео.

[Sinlen]

Ne znam šta mi bi, možda promena vremena pa me nešto boli glava, al' 'ajd.

1.Lužnjak

Reče džimi da u kratkoj formi ovo funkcioniše, ali kod mene ne. Možda još uvek nisam dostigao taj stadijum u čitanju, da mogu da se prepustim stilu i to je to, ali za sada i dalje očekujem neku konkretnu radnju, poentu, zbivanje. Stvari i dalje
posmatram iz ugla prosečnog čitaoca, ako odem malo dalje u ugao prosečnog čitaoca 21. veka koji pročita jednu knjigu(max) u mesec dana, a verovatnije je da će pročitati jednu knjigu godišnje, vrlo lako mogu zaključiti da će on i ovih 6k karaktera preskočiti. Ovo je priča za urednike, za zahtevne, za Jevtru. Nije ovo(kao ni ona scallopova iz neljudskog kruga) za običnog smrtnika koji je u poslednjih godinu dana pročitao Lauševića, jer je njegova knjiga u trendu. Sećam se da sam burazeru dao da čita Poslednjeg Srbina i on mi je rekao da mu nikada više ne dam ništa slično da čita, jer ga je Boban isuviše zbunio i izrabio mu mozak (Grbovnika mu nisam ni ponudio). A to štivo nema nikakve izlete u nerazumljivost što se tiče samog pisanija. Od Crnog Cveta je odustao nakon dve pročitane strane. Petrovića je
batalio nakon jednog pasusa.
I ono što se onda pitam jeste: kome ćemo mi da serviramo neko nekonvencionalno pisanije? Ko će to da čita? Ljudi žele jednostavnost, razumljivost i to je surova istina. Čitaju se vikend romani i skandal džepne knjižice. Ako će da se potrude oko nekog, to će učiniti samo u slučaju proverenog, internacionalno priznatog, tucetom bestselera ovenčanog
pisca. Možemo se mi razbacivati stilom i pisati kao Petrović koliko hoćemo, ali to će samo da umanji broj ljudi koji će nas čitati. A danas, reći da pišem radi sebe je zapravo kontraproduktivno za književnost uopšte. Takav stav koji će većina dostojanstvenih pisaca zauzeti samo smanjuje ionako mali  broj ljudi koji još uvek nešto čitaju. Umesto da se mozgovima ispijenim od turskih serija, treš muzike i jalovih časopisa približi knjiga, ovakvo pisanije će ih samo još više odbiti, i učiniti još tupavijim.

Ne znam ni što sam ovo napisao, odoh da nastavim sa programiranjem.

Ono što sam hteo reći jeste: dobro napisana priča, ali nema radnju i stoga joj ne bih dao bod.

[Sinlen]

2.Krasan junak na ovome svetu
Rekao bih da se ovde pojavljuje previše likova. Pomalo mi deluje kao listing svih bogova slovenskog panteona, i svaki od njih mora neku pametnu da poturi, ili pak da napravi neki gest čisto da bi se pokazalo da je tu. Ista ova priča se mogla ispričati i sa dva boga + Zdravko. Psovke su zaista nepotrebne, nekako grebu oči. Nisam protivnik
psovanja u pisanju, smatram da će psovanje u dosta slučajeva pomoći karakterizaciji i vernim dijalozima, ali ovde je baš nekako natureno. Poenta na kraju je isuviše, isuviše stereotipna. Osim toga, priča fino teče, pretvaranje je interesantno, i sama priča je nekako vesela.

3.Dnevnik s Klekovače
Meni je ovo interesantna priča, nije ni loše napisana. Ta površinska privlačnost koju narator pokazuje prema dupetu i nogama zgodne kćerke mi ovde baš odgovara. Bilo je dosta patetike u ovom krugu, i nekako uvek kada se piše o nekoj ženskoj osobi težimo ka patetisanju, ali ovde toga nema i to mi se dopada. Na par mesta, priča je isuviše dramatična.
Zašto bi Ana vrištala, pre bi ga prodrmala i nervozno obavestila da joj je otac nestao. I poruka koju je profesor ostavio ima isti problem, zašto bi se sada opraštao od njih i govorio im da ga ne prate, kada ih je u prvi mah poveo sa sobom na vrh? Na kraju, protagonista žali jer je skamenjen sam sa sobom, ali te dve poslednje rečenice (misli), nekako odskaču. Deluje mi kao da su se autoru prvo javile te rečenice u glavi, pa da je ispisao priču ispred njih, i to je ok, ali je nekako upadljivo. Stoje u drugačijem tonu, čitavu priču bi valjalo drugačije ispričati da bi se te rečenice fino uklopile.

[scallop]

Sad još treba da potvrdim da je "Lužnjak" moj, pa da zajebancija bude potpuna. Nažalost, moja priča je popila niz loših komentara, pa ćemo o tome kasnije. Sada, o lirskoj prozi. Nemam ja ništa protiv lepe proze, ali pod uslovom da se zadovolji i osnovno - da priča ima smisla. Ja bih mogao ovde da prikažem niz primera gde se priča poštuje i gde to nije slučaj. Ali, tada bismo imali i mnoštvo odgovora zašto to može da bude drugačije. Budući da se najviše priča o "Lužnjaku" ja ću da se zadržim na njemu.


Ne znam da li ste primetili da se priča poziva na: lužnjak, plutnjak, dubravu... Sve je to u korenu - hrast. Jedino, jedan je tipičan za naš deo Balkana, drugi za Španiju, a dub... Znate li onu rusku kad je mužik pišao uz hrast, pa otresao o njega, a hrast pao? I, pitanje koje je sebi postavio: "Nu, čto e ta? Dub - hujovi, al' huj - dubovij? Samo taj hrast nas izmešta iz stvarnosti u nigde. Priča, a ova radionička može da bude segment bilo čega, od kratke priče do romana, mora da stoji na čvrstoj podlozi. Ni lirska proza ne sme da bude netačna. Težak je zadatak da čitano bude i tečno i tačno. Moguće je da danas mladima to nije važno, ali postavite sebi pitanje šta zaista čitamo? Moguće je da "Poslednji Srbin" smara nečijeg prijatelja ili rođaka, pa se "Grbovnik" ne sme ni ponuditi, ali nešto đubrevito što vam se danas dopada neće biti ni zrno prašine u nekom drugom vremenu. Na ovoj radionici pokušavamo da osposobimo one koji imaju motivaciju da svoju stvarnost podele sa čitaocima, a oni koji veruju da su već postigli sve neka potraže svoje izdavače i pokažu svoje umeće. I, tu je negde kraj.


Dakle, Radionica vam daje priliku da svoje pisanje prikažete i unapredite, ima ovde onih kojima će se svideti, ali i onih kojima neće. Ja vam stojim kao osoba koja je objavila dovoljno knjiga, neki drugi kao pismeniji i na učesnicima je da odaberu šta žele.   

[D.S.B.]

Ne znam šta mi bi, možda promena vremena pa me nešto boli glava, al' 'ajd.

1.Lužnjak

Reče džimi da u kratkoj formi ovo funkcioniše, ali kod mene ne. Možda još uvek nisam dostigao taj stadijum u čitanju, da mogu da se prepustim stilu i to je to, ali za sada i dalje očekujem neku konkretnu radnju, poentu, zbivanje. Stvari i dalje
posmatram iz ugla prosečnog čitaoca, ako odem malo dalje u ugao prosečnog čitaoca 21. veka koji pročita jednu knjigu(max) u mesec dana, a verovatnije je da će pročitati jednu knjigu godišnje, vrlo lako mogu zaključiti da će on i ovih 6k karaktera preskočiti. Ovo je priča za urednike, za zahtevne, za Jevtru. Nije ovo(kao ni ona scallopova iz neljudskog kruga) za običnog smrtnika koji je u poslednjih godinu dana pročitao Lauševića, jer je njegova knjiga u trendu. Sećam se da sam burazeru dao da čita Poslednjeg Srbina i on mi je rekao da mu nikada više ne dam ništa slično da čita, jer ga je Boban isuviše zbunio i izrabio mu mozak (Grbovnika mu nisam ni ponudio). A to štivo nema nikakve izlete u nerazumljivost što se tiče samog pisanija. Od Crnog Cveta je odustao nakon dve pročitane strane. Petrovića je
batalio nakon jednog pasusa.
I ono što se onda pitam jeste: kome ćemo mi da serviramo neko nekonvencionalno pisanije? Ko će to da čita? Ljudi žele jednostavnost, razumljivost i to je surova istina. Čitaju se vikend romani i skandal džepne knjižice. Ako će da se potrude oko nekog, to će učiniti samo u slučaju proverenog, internacionalno priznatog, tucetom bestselera ovenčanog
pisca. Možemo se mi razbacivati stilom i pisati kao Petrović koliko hoćemo, ali to će samo da umanji broj ljudi koji će nas čitati. A danas, reći da pišem radi sebe je zapravo kontraproduktivno za književnost uopšte. Takav stav koji će većina dostojanstvenih pisaca zauzeti samo smanjuje ionako mali  broj ljudi koji još uvek nešto čitaju. Umesto da se mozgovima ispijenim od turskih serija, treš muzike i jalovih časopisa približi knjiga, ovakvo pisanije će ih samo još više odbiti, i učiniti još tupavijim.

Ne znam ni što sam ovo napisao, odoh da nastavim sa programiranjem.

Ono što sam hteo reći jeste: dobro napisana priča, ali nema radnju i stoga joj ne bih dao bod.

Lepo rečeno...

[D.S.B.]

Ihminen

Ovoj priči sam do tri boda. Jednostavna je, lako se čita i radnja bez napora drži pažnju. Ima nekih detalja koji bi se mogli popraviti ali uveren sam da je sam pisac priče toga bio svestan i da je htjeo da se potrudi mogao je to popraviti.
Za ovu priču sam bio uveren da ju je napisao Scallop.

[scallop]

Baš šeretski.   Kad pročitaš nešto što te nervira, što ti se čini bezveze, što nema nikakve veze sa temom i što je krajnje nerazumljivo i nepismeno... E, to sam ja napisao.

[Sinlen]

Mislim da retko ko, od nas radioničara ovde misli da sve zna i da nema šta više naučiti 
Što bismo bili ovde ako sve znamo, mada opet... čudni su ljudi.
Da nastavim:

4.Svet se kaže drvo
Lepo je zamišljen ovaj svet, ima nekih finih detalja koji upotpunjuju slike. Odnos između Mirte i Kumpfa je fino predstavljen, na ovako malom prostoru. Ali kraj je slab. Ovde zapravo i ne vidim neki zaplet, stoga ne vidim ni rasplet. Ravno i pravolinijski, isuviše mlako, a opet imamo delove sa ceđenjem soka iz hopskoka, hladnokrvnim pretvaranjem lesendera u kašu, pa deca bi se uplašila od takvih stvari! Ti delovi mi nagoveštavaju mrak, nasilnost, očekujem da će se nešto krvoločno dogoditi na kraju, kad ono ništa. Čudno mi je to, sve je predstavljeno kao da su to nekakva bića u apsolutnom jedinstvu sa prirodom, a opet tako hladnokrvno ubijaju živa bića koje je ta priroda stvorila. Ne ide
mi to.


5.Poslednje zavođenje
Nakon prvog čitanja ubeležio sam: Šta bre?
Odakle sad pretvaranje u to perjato nešto? Kao grom iz vedra neba...bukvalno. Nikakvog nagoveštaja (barem ne koliko sam primetio), zašto? Ko je Anket? Vila iz vode? Ona ga je pretvorila?
Ona je rekla da će on otići, i on je otišao. To je možda poenta. Nadam se da nije. Opet, nema zapleta, ovo mi je samo impresija, ali ne i kompletna priča.


6.Tuge proletnje
Smajli i grand parada su već pomenuti, ali evo još jednom: pa gde nađe baš takva poređenja? 
Nikako mi se ne uklapaju u ostatak priče. Ovoj priči bih dao bod, jer je metamorfoza ubačena skoro pa u središte priče. Nije nalepljena na kraj samo da bi se ispunio zadatak, nije ubačena u jednoj rečenici, nije tu samo da bi bila tu. Stvari su se izdešavale i kao
posledica junak je počeo da se menja. Zašto? Nemam pojma. I ne zanima me, da čitam roman onda bi mi i to bilo bitno, ovde ne.


"Odnosno, sve bi to bio samo da i dalje važe pojmovi kojima je
nekada baratao." - ovo mi je nepotrebno ubačeno objašnjenje.
Ne znam čemu pominjanje uskrsa na kraju. Praznično raspoloženje valjda. Opet tu fali malo
valjane poente, ali eto, impresije preovladavaju na sve strane, pa što ne bi i ovde.

[Stipan]

Ma nije to svesna radnja, nego čitam, pa krene da vrvi od prideva, priča je sladunjava i onda mi samo sine, ovo mora da je Stipan.

Mnogo duhovito, crkoh od smeha...

[D.S.B.]

Baš šeretski.   Kad pročitaš nešto što te nervira, što ti se čini bezveze, što nema nikakve veze sa temom i što je krajnje nerazumljivo i nepismeno... E, to sam ja napisao.

U tom slučaju mora da je tvoja pobednička priča, a ko je napisao priču ,,čovek,, videćemo.

[scallop]

I mi crkavamo od smeha. Ja brojim prideve. Ne valja kad se presoli, a još gore je kad se prešećeri.


D.S.B. - Ja ne mogu da pobedim, jer pišem za Radionicu kao kao da je domaći zadatak. Uporno se nadam da će neko da prokljuvi da mala forma ima svoj format, obrazac i da je to početak prelaska na duže forme.

[Mme Chauchat]

1. Лужњак- Да, средњи век, мрачно је то време, а ударање посвете није поштено.

Ti stvarno imaš loše mišljenje o meni.

17. Неогенеза-Овај се много прави паметан. Шта ли он мисли, да смо ми овде толики снобови? Претенциозно и напорно. Једва сам је прочитао, ма нисам ни до краја. Што да се замарам? Ако је покушао да сачини кафкијанско-црноутопијски модел и да у њега убаци алегоријску причу о отуђењу, то свакако није успео.

Hm, da nisi već dva-tri puta učestvovao na radionici, možda bi ovaj sarkazam prošao neopaženo, ali ovako... Nije ova priča loše prošla što je pisana za mali krug odabranih a ne za plebs, već što nije uspela da iznese željenu formu; da, raspoznaje se alegorijska priča o otuđenju,nije to problem - aman, ko hoće da piše uspele duge, intelektualne rečenice, neka najpre savlada i neke jezičko-stilske finese, nisu mu dovoljni bazidiokarpi.

Vidim da Sinlen i D.S.B. teraju vodu na suprotnu vodenicu, tj. da smo svi mi previše snobovi. *uzdah* Tu već ne znam šta bih rekla. Idem malo da slušam Šenberga dok čitam Ransijera,/sarkazam/ a pre toga da skinem nadimak; dugo mi je i trajao...

[saturnica]

NAPETO!!!....

[saturnica]

scallop...priznaj ljudima da tvoje priče nema među napisanima...

[Stipan]

ima ovde onih kojima će se svideti, ali i onih kojima neće.

Evo, meni se, na primer, ovaj krug nimalo ne sviđa! Ko god nema pametnija posla - udri po Stipanovoj ljubljenoj pričici!

[scallop]

Saturnice, pregledaj komentare i tamo gde su najgori to je moja priča.

[saturnica]

ima ovde onih kojima će se svideti, ali i onih kojima neće.

Evo, meni se, na primer, ovaj krug nimalo ne sviđa! Ko god nema pametnija posla - udri po Stipanovoj ljubljenoj pričici!

...dođi Stipane....

[saturnica]

Saturnice, pregledaj komentare i tamo gde su najgori to je moja priča.

scallop...onda sam ti ja možda dala bod!...jesam li?

[scallop]

Чек да зирнем...

[saturnica]

teško je odgonetnuti gdje su najgori komentari....sve ste priče sjebali kometarima....e!

[Skalar]

Товари вас Скалоп. Најгори су коментари за моју причу, саранисте ме. Ал, пошто сам навикао, нема овог  .

[Sinlen]

Izgleda da sam pogrešno shvaćen 

Pre svega sam objektivna osoba, i uvek sagledavam stvari iz više uglova (svih mogućih koje uspem da primetim).

Činjenica je da živimo u ubrzanom veku, ljudi ne žele da čitaju. Nije da nemaju vremena, jer će pročitati nešto što se reklamira u svim novinama, već jednostavno imaju šta "pametnije" raditi.
To je jedan ugao koji posmatram: Ugao ljudi koji su opsednuti svakodnevnim frustracijama i to malo vremena koje imaju kada dođu u 6, 7 predveče sa posla će potrošiti da popiju kafu s nekim, ili da pogledaju film, utakmicu, ili na bilo kakvu drugu aktivnost koja neće uključiti knjigu.

Bombardovani smo svakakvim medijima i površinskim vidovima zabave u tolikoj meri da to zatupljuje. I ljudi se razvijaju shodno tome. Sad sam ja možda malo snob.

Samo hoću da kažem da treba biti realan, sagledati koliko ljudi mogu da čitaju, koliko ljudi žele da čitaju, i kako žele da bude napisano to što čitaju...
Ne treba pisac da se povinuje čitaocu, ali takođe ne treba ni da ide protiv njega. A Jevtro, moraš priznati da ni ti, ni scallop, ni popriličan broj ljudi sa ovog foruma ne možete da se svrstate u obične čitaoce. Niko ko u velikoj meri poznaje književnost i jezik ne može da se svrsta u tu grupu.
Do vraga, svako ko danas uzme da čita Selimovića i Ćosića, ne daj bože Kiša, ne može više da se svrsta u običnog čitaoca. To se jednostavno ne čita. Ni u srednjoj školi, svi imaju interpretacije.


Izašao sam odavno iz okvira priče Lužnjak, još u komentaru sam odlutao u neke daleke vode.


Ono što se pitam jeste, za koga (kvalitetna) proza danas uopšte postoji, kada je čitaju samo ljudi koji se njome bave?


I nisam svađalački raspoložen, ne stojim protiv književnosti, već na njenoj strani. Samo mi je govornica postavljena negde drugde.

[Sinlen]

A komentari i nisu toliko loši. Rekao bih da su standardni 

[Stipan]

...dođi Stipane....

Šmrc... I na mene da se neko najzad sažali.

[scallop]

Ниси. Јел' ти сад лакше? Ево, најгори коментар је имао баш овај Скалар који сад кука на своје коментаре.


Sinlen, razumemo se mi dobro, ali nisam siguran da li sedneš da gledaš bilo koju utakmicu ili bilo kakav film. Neki kriterijum mora da postoji. Sad, Radionica nije napravljena da ponudi "visoku" literaturu nego da pripremi nekoliko mlađih ili približno mlađih da napišu svoje knjige. Razlog je što niko od njih nema uspostavljenu tablicu sa kriterijumima i nijedna izdavač nije spreman da pročita ono što pišu. Zapravo, mi igramo fudbal na male goliće, a da li će neko istrčati na teren sa tribinama i publikom videćemo. Ja učestvujem kao što Mihalić danas trči maraton. Da ne zarđam i da učesnici znaju da nisu sami.

[saturnica]

Ниси. Јел' ти сад лакше? Ево, најгори коментар је имао баш овај Скалар који сад кука на своје коментаре.


..gle, nije mi lakše...baš mi je krivo.....

[Stipan]

Ниси. Јел' ти сад лакше?

Ćirilica? Lukavo, Scalope, lukavo...

[scallop]

Mnogo se praviš blesav. Odgovarao sam Z. Stefanoviću, a on voli ćirilicu, pa mi ostalo, dok nisam primetio.

[Skalar]

Ниси. Јел' ти сад лакше? Ево, најгори коментар је имао баш овај Скалар који сад кука на своје коментаре.

**

Ударили сви по ћирилици, као из ината! Па и ако им се допала прича, урнисаше је. А она можда Скалопова! Млого се не воле ћирилица, изгледа, о, Стипане Северњаче.     (Не мислим на ћирилични пост)

Пази сад кад крене прање и поспипање пепелом 

[Stipan]

Ko bre da se posipa pepelom?

Pa ja sam već sve najobjavljivanije pisce fantastike koji su se usudili da promole nos na radionicu već isproglašavao nesposobnima i nepismenima.

Što bi Scallop bio izuzetak?

[Skalar]

Ма нисам мислио на тебе... А рече он да сам га највише нагрдио...

[Stipan]

Pa dobro onda, vadi se kako znaš... 

[Plut]

...da skinem nadimak; dugo mi je i trajao...

Ja se pogubila, koji nadimak?

[scallop]

Vidim da si se pogubila. Gde su komentari?

[Plut]

Stra' me da laprdnem.
Al' ću se saberem pa kud puklo...

[Sinlen]

Ranije sam gledao svaki film koji mi dođe pod ruku, sada sam izrazito izbirljiv. 
Ne govorim o snižavanju kriterijuma, već iskazujem frustriranost društvom. Što višu prečku sebi postavljamo, to ćemo više napredovati, samo moramo paziti da se ne ušinemo. Tako je u svim veštinama, i umnim i fizičkim.
Ali moramo u startu biti svesni toga da će mali biti taj broj ljudi koji će da cene naš trud.
Osim ako se ne bavimo tenisom.

Nego da nastavim, pa koga zanima:

7.Glavopuc
Priča o zumbulu. Ne znam zašto, ali nasmejao sam se kada sam prethodnu rečenicu pročitao. S jedne strane izaziva mišljenje: zašto bi neko pisao o zumbulu? Ali s druge strane, priča mi sasvim fino ispunjava zadatak. Promena iz semena u cvet je svakako metamorfoza i ovde mi je sasvim lepo dočarana. Ne znam šta bih rekao za ovu priču, osim da mi je nekako pitka. Nemam ni šta zameriti.

8.Sazrevanje
Predugačak opis lova na hurga. To se moglo sažeti u par rečenica, a pozabaviti se samim(om) Kirbulanom u većem obimu. Krajnje otkrivanje da je Kirbulan u stvari bio žensko sve vreme, mi jednostavno nije bio neka nagrada. Bolje bi bilo da je ovo bila zaista priča o Kirbulanu i o tome zašto ona želi da postane on. Ili pak, da je bila priča o Kirbulanu i Hurgu, lovac i lovina, pa obrtanje, klasično da lovac postane lovina, pa ko će koga na kraju...i to bi mi se više dopalo. Ovako mi ostaje utisak nepotrebno potrošenog prostora koji je mogao biti konstruktivnije popunjen.

[Anomander Rejk]

teško je odgonetnuti gdje su najgori komentari....sve ste priče sjebali kometarima....e!

Mani se toga... ovde nema Branka kockice, carstvo, drugarstvo i slične varijante...nežne duše ovde ili očvrsnu, il begaju glavom bez obzira  .
Nego kad si već tu, da vidimo i tvoje komentare priča, mani tešenje Stipana  .

[pokojni Steva]

7.Glavopuc
Priča o zumbulu... Promena iz semena u cvet...