Radionica broj 16 - april 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

Šta se ti tamo ceriš. Ja sam poznat po okolini, a i šire kao horor pisac.


A, eno i Jetropijevićke. Ona bi, eto, drugačije menjala. Ko Skerlić. Zna kad je jaje mućak. Naravno, Kripl je izgrađeniji, on će o bakterijama. Ja u životu objavio više od 3000 strana literature, a tri puta više naučnih radova, o stripovima da i ne govorimo, a uvek neko zna bolje. Naravno, najzastrašujućije je zastrašujućije od zastrašujućeg i tu nema zbora. Mandragora, kad god ti neka reč kilavo zazveči, ponovi je nekoliko puta naglas i ako ne postane stupidna - zadrži je. Ako ti skrlja jezik, bacaj to u đubre. I, poslušaj ti mene i za izraze koje toliko ljubiš. Na zemaljskoj kugli ni Himalaji ne štrče, ali u ovako kratkoj priči su igla u oko.

[Plut]

Najzdravojajčujustrašujuće.

[pokojni Steva]

...bacaj to u đubre...

Gradska deca bacaju u đubre, seoska na đubre. Give pile a chance 

[Plut]

Ni ti nemaš pojma, nije "na đubre" nego "nađubre".

[pokojni Steva]

Ja nisam završio adekvatni fakultet 

[Džek]

Sad me to zaintrigiralo. Kako je zaista pravilno? Baciti u đubre ili na đubre?, otići do kase, na kasu ili za kasu?

[angel011]

Bacaš u đubre, a na gomilu đubreta, ili nešto slično.


Odeš do kase, pa se na kasu popneš, ili za kasu staneš.


Sa' će me već neko ispravi ako lupetam. 

[scallop]

Angel, to je zamka. Ostavi da se time bavi Glavopucka.

[Stipan]

Glavopucka?!   

[Džek]

Ne, nije zamka, barem ne sa moje strane. Nadam se da će neko objasniti.

[saturnica]

...hm, ovisi o kakvoj se vrsti smeću radi...ako je ono malo smeće, u kući, onda ćemo reći...baci u smeće...ako pričamo o gomili, hrpetini smeća, onda ćemo reći baci na smeće....

[saturnica]

ista stvar je i s kasama...ovisi o kakvoj kasi pričamo?...onoj za pultom ili nekoj kasi u kući...ili o golemoj kasi, trezoru u banci...

[mac]

Mislim da je "na kasu" logično kao što je i "na telefonu" i "na kraju". U ovim slučajevima "na" ne označava prostornu nego "gospodarsku" vezu, u kojima je objekat resurs koji biva eksploatisan.

[Džek]

Da, to je jasno, ali ako se govori iz prvog lica da li je pravilno "Idem do kase" ili "Idem na kasu?"




U svakodnevnom govoru često čujem "Idem na kasu da platim" ili sl., ali misllim da je pravilan oblik "Idem do kase da platim"

Nije mi ovo jasno, jebga.

[scallop]

Ako imaš pištolj u ruci sasvim je svejedno. Pitanje je dokle ćeš ići.

[saturnica]

Ako imaš pištolj u ruci sasvim je svejedno. Pitanje je dokle ćeš ići.

....hehehehehhehehe

[Stipan]

Ako imaš pištolj u ruci sasvim je svejedno. Pitanje je dokle ćeš ići.

Možda do odeljka gde se prodaje municija?

[mac]

Da, to je jasno, ali ako se govori iz prvog lica da li je pravilno "Idem do kase" ili "Idem na kasu?"

U svakodnevnom govoru često čujem "Idem na kasu da platim" ili sl., ali misllim da je pravilan oblik "Idem do kase da platim"

Nije mi ovo jasno, jebga.

Mislio sam da sam objasnio, ali evo ponovo. "Idem na kasu" je pravilno jer je cilj zauzeti resurs zvani "kasa". "Idem do kase" je novotarija onih koji misle da je "na" isključivo prostorna odrednica, pa iz te pogrešne pretpostavke izvlače pogrešan zaključak da je "do" pravilnije od "na".

[Džek]

Hvala Mac.

Scallope, kada sa utokom krenem na kasu, to znači da sam se zatalabasao u kasirku i da će biti moja ili božija

[mac]

Brate mili, kad sa utokom kreneš NA kasu onda to znači da imaš cilj da platiš nešto na kasi, a utoka je tu slučajno. Ako sa utokom kreneš DO kase onda se ne zna zašto ideš do kase, i ko je brz na izvlačenju zaključaka može svašta da pomisli.

[mac]

Naravno "krenuti utokom na kasu" može i drugačije da se protumači, ali hajde da ne idemo tamo.

[scallop]

Važnije je brže izvlačiti utorkom, a po kasi se može skakati i sredom. Po sredini dok ne zazveču novci.

[Plut]

Pukli ste, samo još glavu da pribavite.

[scallop]

Ti si sve izavala. Ko te terao da da bacaš na đubre, kad svi imamo malu kanticu u kući i veliku kantu pred kućom, pa nam je đubre u kantici, pa posle u kanti ili u kontejneru, ako ti je stalo do stranih izraza.

[Plut]

Ne poznam ja te vaše strane izraze, kod mene sve to ide lepo na gromilu. Dakle, odgovor na sve ove nedoumice je na.
Svemu ja moram da vas naučim. Eh živote... varalice stara.

[scallop]

Kad bi ti znala šta je gromila. A, ako je tačno, mogli bi da te u'apse. Ne brini, objasnio sam ja Džeku šta se pipa, a šta se ne pipa.

[Plut]

O mojim gromilama ja vodim računa i neće me u'apse. A šta je kod tebe gromila, e... za to nisam odgovorna.

[scallop]

Jel' ima još koga da je radoznao za depilaciju ili da zatvaramo Radionicu 16?

[Džek]

Problem sa depilacijom je taj, bez obzira koliko je nož, ili žilet, ili britva, ili laser oštar, da dlaka opet izraste.
Kad je neko rutav, onda je rutav.

[Stipan]

Neka je rutav, važno da nije mutav.

[Džek]

Stipane, o'ladi malo. Ovom loncu nisi poklopac, niti te šerpe zovu.

[Plut]

Jel' ima još koga da je radoznao za depilaciju ili da zatvaramo Radionicu 16?

Uvek, al' se ne postizava.

[scallop]

Sećaš se da je neko zamerio previše Sigišoara, a sad previše udaranja glavom, a Stevi pumparanja? To je utuvljavanje čitaocu da ne zaboravi. Da se pretrebiti.

[Plut]

Slažem se, al' viš' da se upamtilo.

[scallop]

Kao loše.

[Plut]

A kad popravimo, ljudi će se i dalje sećati, ali se neće sećati da je bilo po lošem!

[Džek]

Rezultati se pamte, ne tekme.

[Hrundi V. Bakshi]

5. Poslednje zavodjenje

Dosta se govorilo o tome da se broj prideva svede na prihvatljivu meru (još nismo utvrdili koja je to mera, ali negde oko 200 grama žive vage na 6000k), ali mislim da je važnije od toga povesti računa o kakvoći prideva i donekle glagola. Kada se na njihov kvalitet ne obraća pažnja, dobijemo tekst sličan ovom, sa obiljem rečenica dovedenih do banalnosti svakodnevnog govora.

"Senke breza valjale su se po polju."
Ovde je glagol "valjati" neprimeren, jer, valjaju se pijandure, krmače, valja se bakar u valjaonici, itd. Nisam još čuo da se senke valjaju, pogotovo što imaju matricu po kojoj se kreću, i to kretanje se teško može opisati valjanjem.

"Duge kose mrsile su joj se oko bedara. Ispruženeblede ruke, mamile su ga. Razdragan osmeh, pozivao ga je. Sporokao u transu pružio je ruku. Dodirnuo ju je.Hladan grčstrujao mu je prstimadok je milovao bledu kožu.Trgao se. Blagi smeh isprati ovaj pokret."
zvonak kikot
razigranimgranama
elegantne pokrete
grčevito hvatao
Nausnama mu zaigra osmeh
Penušavi talasi
itd.

Jedan novinar SOS kanala, poznat pod nadimkom Loki, otrpilike ovako izveštava sa utakmica nižerazrednih liga: Poštovani gledaoci, evo nas u Bačincima, na bačinačkom Hajberiju (!), gde se sastaju domaći Big Bul i pančevački Dinamo... golom vižljastog levog krila domaćeg sastava, Mitra Mitrovića Big Bul je poveo sa jedan prema nula... i sada tamo kod korner zastavice vidimo pravu piramidu radosti sačinjenu od bačinačkih fudbalera... trener gostiju, vispreni gospodin Jova Džo Sovilj, jedna legenda igre na zelenom pravougaoniku... a posle završetka tvrde, prave prvenstvene utakmice, počelo je treće poluvreme, u čuvenom restoranu kod još čuvenijeg Sime Debelog, gde se uz raznorazne ukusne đakonije, družilo do kasnih noćnih časova....

Verujem da Loki nema literarnih ambicija, ali isto tako sumnjam da neko od nas ima želju da ikada izveštava sa raznoraznih "Hajberija" raznoraznih beton liga. Šta će nam onda penušavi talasi? Pa i malo dete zna da su talasi penušavi. Kakvi su to elegantni pokreti? Zvonak kikot? Reči, reči, birati reči, jer se kroz pravilan izbor reči, onaj koji čita prosto tera da vam veruje, jer će u u nekoj slici koju ste stvorili, a koja odstupa od poštapalačkog penušavotalasnog govora, on sam pokušati da zamisli, vidi isto što i vi.
Jedan mali savet, nešto što je meni pomoglo i uvek mi pomaže. Kada se bira, smišlja neki lik, koji želimo da oživimo, "da ga nacrtamo", poželjno je kao uzor uzimati fizičke i karakterne odlike ljudi koje poznajemo, iz razumljivih razloga, ili, ono što ja radim - na osnovu raznih fotografija ljudi koje su nam svima dostupne na internetu, svoriti likove.

Evo je jedna fotografija sa fudbaleske utakmice u Nišu, tridesetih godina prošlog veka.



Čovek u zelenom krugu, po mom viđenju, a pri tom me ne zanima ko je i šta je on zaista, može biti samo Mitko Cvetković, niški šlager pevač, što se da zaključiti po kicoški podignutoj levoj obrvi, nakrivo postavljenom šeširu i šeretskim, švalerskim osmehom. Pretpostavljam, jer se to ne vidi, da o reveru sakoa nosi neki cvet, kao pravi kazanova i vetropir. Ima manjih problema sa alkoholizmom, voli da dobro prezalogiji, najčešće u mehani kod Trifka. Član je "Zbora".
Čovek u plavom krugu, celim svojim stavom, nagnutim, spuštenim gornjim delom tela, odaje nečistu savest. Naravno, reč je o Cvetanu Gligorovu, berzanskom špekulantu, koji već noćima ne spava jer su u kraljvini upravo počela hapšenja u vezi afere Stavivskog. On je neka varijanta niškog Al Kaponea, čak nosi i sličan šešir, brčići nisu izraz mode, već želja za posebnošću i izdvojenošću u stadu kriminalaca. Pati od stomačnih tegoba. Nepravilno, grleno izgovara slovo "R". Ima tešku narav, ne štedi na kurvama.
Čovek u crvenom krugu, o kome istinski ne znamo ništa, o sebi, svojim stavom i izgledom, govori sledeće: Zovem se Radivoj Strumenac, zvani Gvozdeni, kao što možete da zaključite, po nehajno posađenom šeširu i istrčaloj kravati, po zubalu "ubi me promaja", volovskoj vilici i idiotskom, tupavom osmehu, ja sam tabadžija, gorila ovog namćora, u plavom krugu. Inače sam iz Batočine, gde imam oca i materu, ovce, šljivike, svinje i ziljavu ženu, grbavu narikaču. Strugnuo sam u Niš, jer mi je dojadio seljački poso, a i oću da vidim sveta. Što bi vi, sadašnji rekli - ja sam ti niška varijanta Džoa Pešija, mali, ali dinamitan. Zato, nemoj da me sekirate, il ću vas utepam. Icepi gi svi!
　
Da li ja, posle čitanja ove priče, "Poslednje zavođenje", mogu da poverujem u Boinu i Anket? Ne mogu, jer ne vidim ništa poznato, izvesno, ništa - ljudsko. Upravo, kao da slušam Lokija. A on se ne sluša kao što se nekada slušao Vladanko Stojaković ili Dragan Nikitović, već kao pajac koji nakon odrađenih izveštaja sa fudbalskih utakmica, u "trećem poluvremenu", po seoskim kafanama tamani vruću jagnjetinu i lokalno pivo.
Dakle, uverljivost likova = uverljivost priče. 　 　

[pokojni Steva]

Priznaj da si sve ono gornje ispisao samo da bi turio Zbor pod navodnike.

[scallop]

Tek gomila prideva! Za važnost likova se potpuno slažem, ali, objasni ti nama kako izgraditi uverljiv lik, bez toliko suvišnih detalja.

[RedSonja]

5. Poslednje zavodjenje


Čovek u crvenom krugu, o kome istinski ne znamo ništa, o sebi, svojim stavom i izgledom, govori sledeće: Zovem se Radivoj Strumenac, zvani Gvozdeni, kao što možete da zaključite, po nehajno posađenom šeširu i istrčaloj kravati, po zubalu "ubi me promaja", volovskoj vilici i idiotskom, tupavom osmehu, ja sam tabadžija, gorila ovog namćora, u plavom krugu. Inače sam iz Batočine, gde imam oca i materu, ovce, šljivike, svinje i ziljavu ženu, grbavu narikaču. Strugnuo sam u Niš, jer mi je dojadio seljački poso, a i oću da vidim sveta.

ne valja ti to hrundi
u sve resto sam ti poverovala , ali ovde si iskočio iz šina
zaboravljaš da su tridesetih godina potomci tarabića se preselili iz kremne u batočinu i tarabić mirko II je kazao da njegovi friški sugrađani mogu da se opuste i batale zemljoradnju jer će uskoro u ovaj region doći čovek velikog srca i sa pariskim manirima,
ne baš naočit kao čajld bajron ali podjednako natreskan podjebavačkim humorom.
on je predodređen da unapredi životni standard prigradskih naselja, pa tako i batočine, takoreći, urbanizovaće i deagrarizovaće celokupnu batočinu i komšiluk i izvršiće se konurbacija, e posle se samo mirku slošilo od hipnoze, pa je uzeo šećer i vodu da se povrati i kaže im ko je taj dobrotovor.
taj će se čovek zvati mlađan dinkić, ''dovešće'' fiat u kragujevac i juru u raču i svi ovi šumadinci će moći da žive kompletan dogoreo kapitalistički život, tako je mirko govorio
naravno, batočinski seljaci nisu znali ni za konurbaciju ni o kapitalizmu mnogo ali kad su pitali šta je fiat mirko je rekao, to vam je zaprega što sama ide i to juri tirdeset, taj će mlađan ubrzo da povede revoluciju
i stanovnici batočine,brzana,dobrovodice su digli ruke od plevljenja i riljanja i čekali mlađana.
i posle 70ak godina konačno se ostvarilo proročanstvo, ali je mirko prevideo da će mlađa sa fiatom da ''dovede'' i oko 8 hiljada žabara, što je samo prouzrokovalo da spomenuti italijani iz južne italijanske provincije rade za 4 soma eura, a batočinska(i drugari) šaka inžinjera šljaka u fiatu za minimalac, + cena nekretnina u gradu je naglo skočila, tako da su se tek početkom druge decenije stanovnici batočine vratili nemavši kud zemljoradnji i uzgoju stoke i ziljavim ženama narikačama.

a dakle, u skladu sa volovskom vilicom i tupavim osmehom tabadzije, male su ili nikakve šanse da je gvozdeni shvatio da se radi o prevari pa izbego u niš.
znači, nono, seti se : uverljivost likova = uverljivost priče

[scallop]

A sad mi reci gde je tu pečurka?

[RedSonja]

ne vidite spomenutog nijednog parazita gljivu gljivicu štetočinu???
a vi ste onomad znači dobili onu siću , kolko beše, hiljadu dva evra, šta je ono mlatio 

[scallop]

Pa, ovo nije krug o parazitima. A, jel' bilo dve 'iljade? Ja to nikad nisam podigao. Učinilo mi se manje.

[Stipan]

Kakve 'iljade? Kakvi paraziti?

[RedSonja]

znam da nije o parazitima, ali da li dolaze u obzir pečurke kao posledica nuklearne eksplozije

[scallop]

Dinkić ima atomsku bombu?

[RedSonja]

što je zapanjujuće s obzirom da nema destruktivne sklonosti

[Hrundi V. Bakshi]

Priznaj da si sve ono gornje ispisao samo da bi turio Zbor pod navodnike.

Hoćeš da kažeš da se bavim propagandom u ovo predizborno vreme?

...

Mislio sam na Bajčetinu, ne na Batočinu. Sitna greška zbog koje ste, Crvenosonja, bili prinuđeni da napišete koješta, i ja vam se izvinjavam. Hteo sam da aludiram na jednog predsedničkog kandidata, koji je "ostavio ralo i volove" i otišao u varoš, i tamo, naravno, zastranio. Problem je ove zemlje što ima premnogo doktora koječega, koji mašu svojim doktorskim titulama, a premalo ruku koje će se prihvatiti motike, one koju su rabili očevi, dedovi i pradedovi istih tih doktora. A opet, nema svako istančan dar zapažanja kao Steva, koji je odmah prepoznao moje ljigavo i odurno reklamerstvo i samoreklamerstvo. Hteo sam onom slikom da skrenem pažnju na fudbal i na njegovu moć da okupi na tribinama ljude svih slojeva. Pogrešio sam ranije, pisanje nije stolarstvo, već nogomet. Zna Crnjanski.

Crvenosonja, pogledajte ovu sliku, radi se o navijačima londonskog Vest Hema, i pronađite sličnosti sa onom niškom.

Tek gomila prideva! Za važnost likova se potpuno slažem, ali, objasni ti nama kako izgraditi uverljiv lik, bez toliko suvišnih detalja.

Kako? Ne izmišljati ono što već postoji. Ili pročitati neke od mojih priča. Ili pisati o sebi. Ili kroz ravnomerno doziranje postupaka lika u priči i informacija o njemu, stvoriti uverljivu kičmu naracije kojoj neće biti potrebna nikakva "sad ću da vas šokiram ideja", za kojom mnogi ovde posežu, pa zaborave da likovi treba da nose ideje, a ne ideje likove. Ili, možda i najpreporučljivije, ići na fudbalske utakmice, i prokljuviti kako sa istim žarom, levog beka sopstvenog tima, mogu da psuju i polupismeni fizički radnik, i očni hirurg.

[scallop]

Na prvoj slici nema piva, a na drugoj brkova. Nego, Hrundi, pošto si preporučio čitanje svojih priča, objasni nam na primeru "Lužnjaka" kako si razvijao likove.