Radionica broj 19 - jul 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Biki]

Razmišljao sam o tom paradoksu putovanja kroz vreme, jer je klizav teren a jako je privlačan i zanimljiv. U  priči s prošlogodišnje julske radionice što mi je izašla u Afirmatoru, nisam se usudio koristiti čisto putovanje u prošlost, već sam stavio paralelne univerzume. U paralelnom univerzumu, likovi menjaju uloge i sudbine, prijatelj glavnog junaka će se spasiti a glavni lik bi trebao poginuti u tom drugom univerzumu( mada sam eto na kraju, zaustavio njegovu pogibiju ). Sad zanima me čisto teoretski, i logički-ako prihvatimo teoriju multiverzuma, da postoji beskonačno mnogo svemira- da li je teoretski moguće da se npr.odigra jedan isti događaj sa više ratličitih završetaka u različitim univerzumima, i da u različitim univerzumima stradaju/spasu se različiti ljudi u istom događaju ? Čisto me zanima sa stanovišta logike i teorije, jer naravno ceo koncept multiverzuma je još uvek u domenu fikcije.

Ej ej pa ti moras da pogledas film Source Code. Obavezno 

http://www.imdb.com/title/tt0945513/


'Source Code' Trailer

[Stipan]

Eh, kad smo već kod starih priča, ja sam u radioničkim pričama čak dva puta koristio vremensko putovanje.
Prvi put u "Daždu", gde sam samo predmete prebacivao u prošlost, a drugi put u "Berlinu", gde sam zasr'o stvar k'o i Džek sada.

'Bem li ga, tek sad kad sam iščitao svu ovu teoriju, kontam koliko ponekad nadobudno pišem.
Ja se ama baš ničega od gore navedenog ni u najluđoj noćnoj mori ne bih setio.

[scallop]

Džone, glupost je nemerljiva i neponovljiva. Kad bi se malo vratio u prošlost ukapirao bi da su ovo priče od cca. 3,5 strane, a da si ti već potrošio više. Ja sam dao na kašičicu, onoliko koliko bi se moglo progutati, a ti daviš kao da hoćeš da dokažeš da je i voda otrovna ako je preko glave. Eno, i Lilit ima ideju za mutaciju sa tri slabije poznate odrednice, pa dok ih objasni ima da crkne konj. Nego, plajvaz u ruke, pa pokaži kako se to pravi na 6Kk.

[Tex Murphy]

Мајку му! Написао сам подужи пост, али је нестао 
Не могу да пишем поново 
Умјесто тога пробаћу да искоментаришем једну причу:

СИВИ

Ова прича ми се није свидјела. Прво, ту је потпуно неоригинална идеја (Они живе? Инвазија крадљиваца тијела?), али то није проблем јер ја ту идеју обожавам (мада мислим да дужа форма боље паше за ово). Оно што јесте проблем је начин на који је прича писана. Видио сам да се овде на радионици често спомиње препричавање - по мени је ово савршен примјер "препричавајуће" приче. Има се утисак да сва ова догађања чита неки потпуно незаинтересовани наратор који једва чека да се све заврши и да се торња кући. Онда, доста реченица је рогобатно и просто боде очи. Ево неколико примјера:

Ljudi se skupiše, dođe doktor i udari joj injekciju za smirenje.

Коментар је сувишан.

Svi su sivi — tiho reče — svi, i naš sin... — ona vrisnu, nije mogla više da podnese.

Њено вриштање би ваљда требало да буде у посебној реченици, а ово "није могла више да поднесе" је чисти вишак - прилично је јасно због чега је вриснула.

— Ljubavi šta ti je, plašiš me!?— uspede Ana da prošapće kroz stegnuto grlo.

За овакав облик глагола "успјети" до сада нисам чуо, могуће је да гријешим.

— Onaj dečko tamo, on je naš. — ona pokaza u jednu bebu koja se nije mnogo razlikovala od drugih u prostoriji.

Прво, требало би ваљда "показа НА" или "показа ПРЕМА", а и није ми јасно ово са разликовањем. Мале бебе се онако упаковане ионако једва разликују.

— Hej, kako se osećaš? — upitao ju je čim se probudio.
— Divno, malo umorno ali divno— zaista se tako osećala, dobili su sina.
— Jesi li ga video?
— Ne, čekao sam da se probudiš, hoću da ga vidimo zajedno.—

"Добили су сина" треба да буде нова реченица. Опет ми нешто није јасно - ово "хоћу да га видимо заједно". Зар није мајка видјела сина одмах након порођаја? Такође је вишак ово "заиста се тако осећала". Сама је рекла и нема разлога да јој не вјерујемо. Па неће сад ваљда наратор након сваке реченице да нам наглашава да ли неки лик лаже или не?

Potom neočekivani poziv od lekara koji ga je lečio. (glagol?)

Камо глагол?

Danima je plakala gledajući ga kako udara od stolice i obara sve po kući pokušavajući da zapamti raspored

Ово сасвим сигурно није био ауторов циљ, али ја сам замало пао са столице од смијеха кад сам прочитао ову реченицу. Одмах сам се сјетио оног вица са Стивијем Вондером.

[angel011]

Sad zanima me čisto teoretski, i logički-ako prihvatimo teoriju multiverzuma, da postoji beskonačno mnogo svemira- da li je teoretski moguće da se npr.odigra jedan isti događaj sa više ratličitih završetaka u različitim univerzumima, i da u različitim univerzumima stradaju/spasu se različiti ljudi u istom događaju ?

Moguće je.

[saturnica]

Harvesteru, odlicna zapazanja...

[scallop]

To može da bude opako za kratku priču. Za određenu količinu love možeš menjati svoj univerzum za neki tuđi. Ali, onaj "ti" sa druge strane se prebacuje na ovu stranu. Priča počinje kad ovaj drugi poželi da se vrati, ali ne zna "adresu u vremenu" i nikako da zaradi lovu.


Harvester ima čudan rezon o prepričavanju. Nije baš sve što je naveo u toj kategoriji.

[Tex Murphy]

Па, што се тиче препричавања, стварно нисам стручњак и можда гријешим. Али претпостављам да смо бар сагласни око тога да ова прича има одређених, ахем, стилских проблема

[Stipan]

Ajde Harvi, iskomentariši i ostale priče, dobro ti ide.

[Josephine]

Samo sam odgovorila na pitanje, koje sam shvatila kao univerzalno, a ne vezano za priču.

[Tex Murphy]

Хаха, ладно сам ископирао заграду са примједбом 

Potom neočekivani poziv od lekara koji ga je lečio. (glagol?)

[Tex Murphy]

Samo sam odgovorila na pitanje, koje sam shvatila kao univerzalno, a ne vezano za priču.

Оправдање се одбија.

[Tex Murphy]

Ajde Harvi, iskomentariši i ostale priče, dobro ti ide.

Тешко ми је да коментаришем приче након што то већ ураде много паметнији од мене, али пробаћу да кажем коју ријеч и о осталима.

[saturnica]

Ajde Harvi, iskomentariši i ostale priče, dobro ti ide.

Тешко ми је да коментаришем приче након што то већ ураде много паметнији од мене, али пробаћу да кажем коју ријеч и о осталима.

...o zaboga, jos k tome je i skroman...

[Stipan]

A mogla bi baš i ti da iskomentarišeš nešto. Dosta više sa otaljavanjem...

[saturnica]

A mogla bi baš i ti da iskomentarišeš nešto. Dosta više sa otaljavanjem...

...

[Džek]

Stipane, uzdrzi se od nazivanja price 'sranjem', tim vise sto si je toliko hvalio.
Znam da si ostao bez kicme klanjajuci se bogovima Olimpa, mogao bi se apdejtovati sa novom.

Mozda prica ne drzi vodu, kako bih znao kad nikad nisam putovao kroz vreme niti sam video mudre knjige u kojima su iznesene verifikovane zakonitosti i principi paradoksa, tako da sam bio u uverenju da pisem fikciju gde su odstupanja od navedenih a nikad vidjenih zakonitosti dozvoljene. Dzon je lepo objasnio moj naum, i do ukaza na krsenje logike, mojim citaocima se prica svidela. Nakon ukaza se ne dopada cak i onima koji je nisu ni citali. Paradoks sve u 16.   

[Stipan]

Alo bre, nisam rekao da je TVOJA priča sranje!!! Pročitaj malo pažljivije - govorio sam o SVOJIM pričama.

Meni se tvoja priča i dalje dopada i nemoj na silu da učitavaš ono što nisam napisao.

A što se tiče moje kičme, ne brini za nju, biće ti bolje da se malo osvrneš na svoju.

[scallop]

Zvaćemo Džona u svakom krugu, da obrazloži da je nelogično logično i obratno. Po potrebi.


Nego, zaista ima dužnih dela ili celog komentara. Šta je s tim?

[Джон Рейнольдс]

Нема ничег нелогичног у Џековој идеји. Логика ту пада само на најосовнијем, а о томе је Харви писао: путовању кроз време. Односно, колико је путовање кроз време нелогично, толико је нелогична и Џекова прича.

[scallop]

Ima nešto gebelsovskog u tvom nastupu: ako dovoljno puta ponavljaš neku tvrdnju i Džek će ti poverovati.

[Джон Рейнольдс]

 

Ја сам своје објаснио, а ти изволи сад објасни онима које подучаваш како мислиш да прихвате неку твоју сугестију да нису у праву, кад ти и поред јасног објашњења ти сам ниси спреман да прихватиш да ниси у праву.

[Josephine]

Šta je, Džone, skapirao si da scallop daje relevantnost radionici, ne odgovara ti njegovo prisustvo ovde? Destruktivan si i zao. I to bez naročitog razloga, osim što ti smetam ja i smeta ti sve što je lepo i trajno.

Idi negde, prolepšaj se, voli, zasluži ljubav, pa se vrati osvežen. Videćeš da onda nećeš imati porive da pljuješ i ružiš.

A ako budeš jahao scallopu po grbači, zabranićemo ti pristup radionici. Dosta je bilo tvog nekorisnog prisustva ovde. Sva korist od njega završila se sa prvim krugom i Poliksenom.

[Джон Рейнольдс]

Опседнута си мноме, гоблинчице. 

[Josephine]

Ne, ne, osmisli svoje fore, nemaštoviti plagijatoru.

[Джон Рейнольдс]

"Забранићемо ти приступ играоници"? 

Коме ћеш ТИ да било шта забраниш?

[Džek]

Džek ni u jednom momentu, pa i pre Džonovog odličnog razjašnjena, nije pomislio da nije u pravu, ali neće da diskutuje dalje o tome. Svako je rekao šta je imao, dežurni spelolozi takođe ne udostojivši se da pročitaju jebenu priču al' na braniku Scallopove tvrdnje su se podigli kao Ser Lanselot i ostale zagumdžije okruglog stola. Naravno, za sopstveno mišljenje treba imati mozak veći od aspirina. (odnosi se na tebe D., morao sam naglasiti jer ima indikacija da ne bi shvatila ovo o mozgu i aspirinu)

U zasebnoj temi, i o vremenskim putovanjima (ne o priči) -vrlo rado.

Toliko. Voleo bih sada da izmile šufteri Radionice koji su odavno ostali dužni da komentarišu priče a to nikad ne čine. Kupiti kajmak bez dinara je nepristojna rabota, dostojna prezira koju ne briše čak ni lepo sročeno i talentovano napisano delo.

Pljuc u kajmak.

[Josephine]

Pa evo, pročitaću je. Mislim da to ipak nisi želeo. Saznaćeš uskoro.

Коме ћеш ТИ да било шта забраниш?

Zabraniću ti ja.

[Джон Рейнольдс]

 

[Stipan]

Svako je rekao šta je imao, dežurni spelolozi takođe ne udostojivši se da pročitaju jebenu priču al' na braniku Scallopove tvrdnje su se podigli kao Ser Lanselot i ostale zagumdžije okruglog stola.

Džekonjo - još jednom, ako nisam bio jasan.

Tvoja priča mi se dopala i sve sam rekao u svojim komentarima (sa sve zbrzavanjem i nezgrapnim rečenicama).
Ono što sam rekao o zaseravanju odnosilo se na moju priču "Berlin".
Izvini ako je delovalo da ima ikakve veze sa tvojom pričom, nije mi bilo ni na kraj pameti tako nešto,

Ti dobro znaš da ti ni zbog koga, pa čak ni zbog Scallopa, neću reći ono što ne mislim.

A kad mi se tvoje pisanije ne bude dopalo reći ću ti to najgrublje što mogu.

Eto...

[Džek]

Pošteno, Stipane.

D., nemoj očiju ti čitati priču jer ti ne bi bilo prvi put da napljuješ ono što se Scallopu ne dopada.
Imam sasvim jasnu sliku o kvalitetu iste, tvoj kont za ovaj krug mi treba kao piletu što treba sisa.

[Josephine]

D., nemoj očiju ti čitati priču jer ti ne bi bilo prvi put da napljuješ ono što se Scallopu ne dopada.
Imam sasvim jasnu sliku o kvalitetu iste, tvoj kont za ovaj krug mi treba kao piletu što treba sisa.

Ah, ukakio si se sada? Kasno je, pročitala sam je. Upravo pišem analizu.

[Džek]

Ukakio se? To bi volela, al' malo češ da sačekaš. Elem, lepo sam ti rekao da nema potrebe za tvojim čitanjem a ti opet navalila. Motiv je jasan kao dan.

Sada budi fer pa pročitaj sve priče i daj svoje anal-lize, ovaj krug ionako manjka sa komentarima. Ili ćeš se samo na meni zaustaviti, da bi se dodvorila ono u fulu, sve u 16?

[дејан]

[Josephine]

11. U ime svih nas

Sedim na tvrdoj drvenoj klupi satima, možda i danima. Dezorijentisan, izgubio sam pojam o vremenu. Ono malo svetlosti koje se
pomalja kroz rešetke malog prozora bez stakla osvetljava vlagu kako
se cedi niz memljive zidove.
Žandar je zaboravio, slutim da je namerno, da donese vodu.
Grlo mi je suvo a jezik otečen. I ne samo jezik. Glava i telo me bole
od krvničkog udaranja pendreka.
Misle da su me slomili ali greše, mnogo greše, jer meni sloboda
ništa ne znači, ama baš ništa u ovom svetu. Ionako neću još dugo,
iskašljavam krv na svakih nekoliko časova. Sutra ću im sve priznati,
sve ispričati a oni mi neće verovati. Znam da neće, ne bih ni ja. A do
sutra ću se podsećati kako sam dospeo ovde i ubeđivati sebe da je vredelo...

Postoji li mekana drvena klupa? Postoji li drugi atribut za drvenu klupu osim tvrdog? Zašto je za priču ili junaka  bitan drveni kvalitet klupe?


Sati i dani se ne mešaju tako lako. Pretenciozno i neuverljivo. I još nacrtano i podvučeno narednom rečenicom. Loše.


Žandar je zaboravio da donese vodu. Slutim da je namerno.  - je lepše i lakše za čitanje. I pismenije je.


"... od krvničkog udaranja pendreKOM" - obratiti pažnju na padeže.


Jezik, jezik, greše, greše, ništa, ništa, sutra, sutra, sve, sve, neće, neće - zbog ovih ponavljanja ceo prvi pasus izgleda amaterski i naškrabano. Mene je smorilo nevešto podvlačenje, crtanje, akcentovanje naturanje i silovanje konteksta. Poetika nula, kliše sadržaj.




Zaplet: bolni kliše, bez emocije, mehanički, amaterski. Uopšte me ne zanima da čitam priče u kojima misteriozne figure gledaju kroz prozor, a onda saznajemo ko je osoba na tako banalan način (Jovanka, Brioni). Izgleda kao crtani film, a ne kao štivo za odrasle.


Da ne pominjem konverzaciju, koja je, takođe, iz crtanog filma. Takvi razgovori obavljaju se na drugačiji način, nikako tako lažno dramatično i sa kliše izjavama:

Treba da izvršiš još jednu likvidaciju, poslednju. Ovde kod
nas. Zemlja, poredak, narod i partija zavise
od toga, zadatak mora da
bude izvršen inače ode sve dođavola!

Zabolela me je inteligencija od ovoga. I onaj aspirin mi je tačno bio potreban.


Ovo me je dotuklo:

Drugovi, bez vaše akcije Jugoslavija ne može da postoji,
prestaće da postoji. Ponavljam vam da su najvrsniji naučnici i istori-
čari naše zemlje došli do takvog zaključka. Njihovi proračuni i analize
su se pokazali nepogrešivim. Vi ste istinski sinovi naših tekovina, vi
ste temelj našeg socijalističkog samoupravnog uređenja. Sva prolivena
krv naših heroja koja sledi nakon vaše akcije će biti bleda senka u odnosu na vaše delo. Heroji Jugoslavije, dozvolite da vam stisnem ruku,
svakom ponaosob!
Ponos je isija

Dosta je što se određene reči ponavljaju u tekstu, još mora i da nam se crta sadržaj? Ovako mali Perica zamišlja podizanje napetosti u priči i stvaranje drame. Ovo je najbanalniji mogući način da se isto uradi. Kliše rečenicama, bez opisa atmosfere, bez inteligentnih izjava, bez pripovedanja.


I sada ono oko čega se ovde drvi:

Ne želim da mu kažem svoje sumnje, da mu zborim kako mi se
besmisleno i uzaludno čini što sam poslat iz postojeće Jugoslavije da
joj osiguram nastanak

Crvena reč je razlog zašto je scallop u pravu. Jugoslavija je već nastala, što znači da žrtva već pala u tom trenutku. Pala je. Mrtva je. To je bio jedini način da ova i ovakva država postoji i žrtva je pala. To znači da je neki Gavrilo negde već izvršio atentat. Ovaj sada, iz ove dimenzije, nema šta da osigurava. On može samo da promeni činjenično stanje stvari (a činjenično stanje je da Jugoslavija postoji).


Ako pomislimo da je Gavrilo putnik kroz vreme i da njegov neodlazak dovodi do dezintegracije Jugoslavije, ostaje pitanje: na kojim osnovama počiva postojanje Jugoslavije iz koje se Gavrilo šalje u prošlost?




Scallop je u pravu, slušajte ga, deco.

[Melkor]

Pa, majku mu, je li iko od vas citao klasike poput Gle, coveka, ili Anubisova vrata? Koncept vremeplovca koji uzrokuje sebi vec poznatu proslost je davno izraubovan.

[Mme Chauchat]

Verovatno (sigurno) jesu, ali oko čega bi se onda svađali?

[Josephine]

Pa, majku mu, je li iko od vas citao klasike poput Gle, coveka, ili Anubisova vrata? Koncept vremeplovca koji uzrokuje sebi vec poznatu proslost je davno izraubovan.

Osim toga, da bi takav zaplet zvučao inteligentno, mora da ga piše vrhunski pisac.

[Džek]

Zabolela me je inteligencija od ovoga. I onaj aspirin mi je tačno bio potreban.


Ovo me je dotuklo:

Tebe nema šta da zaboli, aspirine uzimaš samo da bi to prikrila.

I ostani dotučena.



Nekoliko puta sam napisao da nisam zadovoljan ispisom. Uopšte ne liči na mene i ne znam šta mi bi da pokušaj tako šaljem.
Naravno, glavni spelolog je napravila anal-lizu da uzvrati udarac neumitne istine.
Nepozvana se potrudila da ispravi svoju glupost i oceni priču pre čitanja. 

Najverovatnije neće čitati ostale, niti komentarisati.
Njen motiv je jasan kao dan.

Ispala si smešna, D. 

[Milosh]

Dakle, u vezi sa putovanjem kroz vreme i principom predestinacije. Za razliku od putovanja kroz vreme kada putnik menja nešto u prošlosti i time a) stvara paralelni univerzum (bolje objašnjenje koje je bar logički održivo) ili b) time magično menja situaciju i u sadašnjosti (lošije objašnjenje koje otvara prostor za paradokse), u slučaju predestinacije imamo situaciju u kojoj se prošlost ne može promeniti zato što se to što se desilo već desilo, uključujući tu i intervenciju putnika kroz vreme koja je i sama deo postojećeg poretka. E sad, eventualni paradoks bi nastupio u slučaju da putnik odluči da ne napravi intervenciju tj. da se ne vrati u prošlost, a pošto se ta intervencija (i njegovo putovanje) već dogodila u prošlosti onda bi to bilo apsurdno i imali bi paradoks; i upravo zato se ovo zove i princip predestinacije pošto se time izbegava paradoks - putnik mora da se vrati kroz vreme i napravi intervenciju kako bi sled događaja doveo do tog istog trenutka u kome se on odlučuje da ode u prošlost. To se zove petlja, u smislu da ne postoji događaj koji je uzrok i onaj koji mu je posledica, odnosno intervencija u prošlosti i trenutak kada se putnik kroz vreme vraća u prošlost da je napravi su dva povezana događaja, ali ne može se povući prava linija između njih i reći koji uzrokuje koji, zato se, dakle, uvodi termin predestinacije u smislu da su se stvari tako morale dogoditi. Svojevrsna nulta tačka bi bila trenutak kada je vremeplov prvi put konstruisan i aktiviran, pošto je logično da će samim tim u nekom trenutku biti i upotrebljen što opet povlači to da je u nekom trenutku bio upotrebljen. Dakle, nema promene prošlosti, već samo uklapanja kockica. Nisam siguran da umem prostije da objasnim, ali znam o čemu pričam, a kome i dalje nije jasno, ponavljam, neka pogleda španski film Timecrimes, pošto je to najbolji primer koji mi pada na pamet za ovu vrstu obrade putovanja kroz vreme.

[Джон Рейнольдс]

Да би критика звучала интелигентно, мора да је напише неко са бар троцифреним коефицијентом интелигенције.

Црвена реч управо значи супротно од тога што Скалоп прича (а гоблинчица мора да подржава). Дакле реч је: ОСИГУРАВА. Да нацртамо:

Гаврило (путник кроз време!) убија Фердинанда -> настаје Југославија -> научници нешто мере и долази тачка кад ->  Гаврило би требало да оде у прошлост.

Е, сад ту постоје две идеје. "Чему слање јер Југославија већ постоји?" (а научници су прорачунали да скок у прошлост мора да се догоди, то писац директно наглашава), каже Скалоп а гоблинчица, партијски апарачик, ректални ровац без памети, заправо мангуп из наших редова, подржава. Или идеја Леке Ранковића, који слуша савет научника и разуме да ће ОСИГУРАТИ континуитет ако Гаврила ипак пошаље. Ако Гаврило не оде, континуитет ће бити нарушен, опстанак Југославије није ОСИГУРАН, а можда... само можда... је све то ПАРАНОЈА руководства која је - гле! - била задатак.

Хм.

едит: улетели Џек и Милош

[Džek]

Pa, majku mu, je li iko od vas citao klasike poput Gle, coveka, ili Anubisova vrata? Koncept vremeplovca koji uzrokuje sebi vec poznatu proslost je davno izraubovan.

Dakle, imali smo to i u klasicima. Ipak priča o kontinuitetu koji bi se poremetio ne-intervencijom u prošlosti drži vodu.

[Milosh]

Osim toga, da bi takav zaplet zvučao inteligentno, mora da ga piše vrhunski pisac.

E, ovo je već nešto drugo i sa tim se slažem, i sam imam ideju za priču koja bi bila bazirana na tom konceptu, ali se još uvek ne usuđujem da je napišem...

(a Melkor me pretekao za objašnjenje)

[Biki]

Meni se najvise svidela prica Uljez i jedino za nju sam i glasala , ali ne vidim da se moj glas uracunao. Da li je obavezno da se glasa za jos dve price?

[Josephine]

Ako grupa naučnika u nekoj priči dođe do nekog zaključka, taj zaključak mora da bude logičan i uverljiiv. Pre svega - objašnjen.

Meni je jasno šta govoriš, Miloshe, ali ovo je, jednostavno, loše izvedeno. Ne postoji (nije objašnjen) razlog za paranoju. "Naučnici su došli do zaključka..." je kako mali Perica zamišlja putovanje kroz vreme radi osiguravanja stanja.

Naučnici su do zaključka mogli da dođu samo ako znaju za događaj (atentat). Ako za njega znaju, znači da se dogodio. Ako se dogodio, zašto slati Gavrila opet (u ovoj priči, ponavljam)?

Održavanje postojećeg stanja je varka. U pitanju je promena. Neko je nekad bio poslat negde da izvrši atentat, što je menjalo budućnost. Ako je budućnost u redu, stanje stvari je ok, zašto slati opet (u ovom slučaju)? Ako je SAMO ATENTAT mogao da dovede do sadašnjeg stanja stvari, znači da se dogodio. Zašto Gavrila slati opet, ponavljam?

A ako ga šaljemo da obezbedi sadašnje stanje stvari (princip predestinacije), onda je to petlja koja se dešava u beskonačno. I da je autor to mislio, zatvorio bi krug. Ne bi ga prekinuo.

[Mme Chauchat]

 

Meni se najvise svidela prica Uljez i jedino za nju sam i glasala , ali ne vidim da se moj glas uracunao. Da li je obavezno da se glasa za jos dve price?

Nije obavezno u tajnom glasanju, ali javno glasanje (slanjem poruke) mora da ima tri odabrane priče.

[Джон Рейнольдс]

Јбт, Д... 

Није никаква петља која иде у бесконачно, него је ОСИГУРАН континуитет. Петља је Дан мрмота, ако уопште знаш на шта мислим.

[Džek]

Nemaš ti pojma, D. Ljudi su to u nekoliko navrata objasnili, nazvali to predestinacijom a ti ipak ništa ne kontaš. Bitno je oplesti po Džeku. Naj je bolje za tebe da se maneš ove diskusije i napljuješ još prića koje se Scallopu nisu svidele.
Ajde sad lepo popij aspirin, našminkaj se i baci se na čitanje, nije lepo da ostali budu uskraćeni i željni tvojih komentara.

[Biki]

Khmmm ako ikoga uopste zanima sta mi se svidelo u prici Uljez. Eto svidelo mi se kako autor opisuje junaka, odnosno Dulijevo psihicko stanje. On se plasi, misli da neko dolazi na farmu i ubija zivotinje, nekakav "uljez". Opis tavana je odlican, senke, bale sena koje vidi kroz rupu...sve je tako stvarno. Uopste smestanje price na neku farmu i tavan je neocekivana i po meni originalna ideja. Ko je pisao pricu kad cemo da saznamo?

[scallop]

Tvrdoglavost je majka svih gluposti. Džonu neću da odgovaram, jer će uskoro, u već etabliranom maniru na ovom forumu, da me proglasi glupakom i nastavi tako, naokolo, skuljajući sledbenike. Milošu ću da odgovorim da meni ne treba da gledam španski film Timescrimes, jer mi je u Grbovniku osnova zapleta romana upravo takva "predestinacija" oko ukidanja i čuvanja jednog događaja iz prošlosti. Miloše, da je igde nagovešteno da je deo istorije Jugoslavije nepouzdan, da vremenski talas hrli da obriše datu realnost, mogli bismo da razgovaramo o takvoj motivaciji. Pošto toga u priči nema, možete se postaviti na glavu, ali nikakvu plauzibilnost neće iscediti. Anubisova vrata su roman o oko pet stotina strana i više puta sam proveravao kad će omanuti. Pet stotina strana i 3,5 strane su babe i žabe. Pisac nije omanuo samo zahvaljujući tome što je glavnog junaka izvukao u marginu i tako izbrisao moguće efekte događaja. Da ne govorim o tome da Pauers nije pisao klasičan SF, da je sve zamešao sa magijskim i povukao ka stimpanku.


Biki, već drugi put nekorektno glasaš. Tajno možeš kako hoćeš, a javno onako kako je Boban propisao.