Radionica broj 19 - jul 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Джон Рейнольдс]

Харви учествовао? Па што ћутите, богаму! То се не пропушта.

[angel011]

Na kraju Harvijeve priče je početak sledeće, ne znam da li je kraj isečen.

[Savajat Erp]

Ух, ала је Ивица отаљао задатак...греота

Честитам и ја Синлену, дадох му сгла у тајном...мене је прича из неког непознатог разлога асоцирала мало на Пад куће Ашер , али, реално није ми баш Top Of The Pop 

[Stipan]

Čestitke Sinlen!

BTW - veoma sam zadovoljan ovomesečnim komentarima na svoju priču.

[Savajat Erp]

Да, добри су ти сабљогузи и тебе сам почастио својим цењеним гласом

[Sinlen]

Evo i još jednog kratkog osvrta na moju pričicu.

Što rekoše ljudi za završetak, slažem se. Trebalo je to mnogo bolje da odradim. Mogao bih da se pravdam time da sam pisao poslednji dan, jer mi je prethodni bio završetak ispitnog roka (svih ispitnih rokova zapravo  ), ali neću, jer onda nije ni trebalo da šaljem priču.

Činjenica je da sam ovde pisao po scallopovom, dođeš do pola pa pogledaš šta si napisao i kako ćeš da nastaviš. Ali ja sam došao do pola, pa se počešao po glavi pitajući se: a šta dalje? 

Završio sam je kako sam je završio, kada bih je ponovo pisao promenio bih tu mnogo stvari, ali mi se ideja pisca koji sam sebe zastrašuje zarad horor-uverljivosti dopada. To ne bih menjao.


A zašto opisujem, a ne komuniciram sa čitaocem? Zašto crtam, umesto da pustim čitaoca da zamisli?
Prva stvar je pitanje da li bih ja umeo da komuniciram sa čitaocem, a da on skonta šta se tu kog đavola dešava. Vimen je tako pisao u prošlom krugu, pa ga većina ljudi nije skontala, a on je daleko iznad mene što se pisanja tiče.


Druga stvar je to što ipak postoje različite grupe čitalaca. I sasvim sigurno znam da ima onih koji ne žele da zamišljaju, ne žele da dešifruju, već žele da im pisac opiše. Ima i onih koji žele da im pisac "plastično nacrta" - sa sve kliše pridevima. 


Još uvek nisam na nivou da gađam pojedine grupe. Pišem kako pišem, pišem ono za šta sam sposoban i trudim se koliko mogu.


Drago mi je što se većini ova priča dopala, a krivo što je neke iznervirala, ponajviše završetkom. 

[Josephine]

A pišeš li radi sebe ili radi publike?

[Sinlen]

Ako pišem radi sebe, onda ću u svojim delima da uživam samo ja, i možda još poneka odabrana osoba.

Ako priče postavljam javno, tamo gde će meni nepoznati publikum moći da ih pročita, onda pišem radi tog publikuma.

Tu govorim o pripovedanju naravno, ne o ideji koja me je podstakla da priču i napišem.

[Josephine]

Otkud znaš da ćeš da uživaš samo ti?

Mislim, da se razumemo, kliše pridevima i crtanjem može da se izražava svako. Nije mu potrebna radionica, osim, možda, da proveri prolaz. Ali to se može i na druge načine, radionica ionako nije takmičenje. Ovde bi trebalo da istražuješ sebe.

Ja te neću ohrabrivati u pisanju ovakvih priča. I u njoj ne vidim ni zaplet, ni obrt, ni prijemčiv stil. Tvoja je priča zahtevala stvaranje horor atmosfere, morala je da uvuče čitaoca u sebe, da ga usisa, samelje i ispljune, da bi bila uspešna. Ja se, nakon čitanja priča sličnih tvojoj, osećam prevareno. Prvo zato što se junak upinje iz petnih žila da mi dočara nešto što je teško dočarati, ako nisi vičan. A onda me je potcenio objašnjavajući mi to kliše frazama.

Ideja je dobra (sa drugačijim krajem), i sa njom nešto može da se uradi, ali reče Džon: Po i Lavkraft za opis jeze. Ona nije u rečima, ona je u neizrečenom.

[Sinlen]

Ovde istražujem načine da sopstvene ideje prebacim na papir. Za sada, ideje smišljam za potrebe radionice. Kada budem pisao nešto od stvari koje mi se odavno vrzmaju po glavi, onda ću videti koliko ću misliti na sebe, a koliko na publikum.

I ja ne tražim ohrabrenje. Ovu priču sam poslao da bih video na čemu sam, po pitanju horora. Kada bi svi komentari bili pozitivni, pomislio bih da sam napisao dobar horor, a još dok sam pisao ovu priču, znao sam koliko treba da radim na stvaranju jeze i horor zapleta - mnogo.
Negativni komentari daju balans ovde, govore mi upravo ono što sam i mislio, imam pokušaj, ali daleko sam od kompletiranja.


Verovala ti u to ili ne, ali upravo lavkrafta čitam proteklih par nedelja. Ali ne deluje mi baš kao dobro štivo za ovih naših 6kk. Kod njega sve ide u širinu, prvo se pripremi teren, pa onda kreće radnja. Nemamo mi baš prostora za to. Ali malo je reći da se od njega može mnogo naučiti.

[Josephine]

Radionica često ograničava. I često je mač sa dve oštrice. Oprez u njenom konzumiranju.

[Tex Murphy]

Ја у овој причи нисам видио никакав покушај имитирања Лавкрафта или нечег сличног - ово је, као што сам можда рекао а можда и нисам, краткометражна Б-хорор комедија у писаној форми, који је мени била суперзабавна. Истина да треба мало пеглања на нивоу појединачних реченица, али генерално је сасвим у реду.
Ех, да - мени је панчлајн био фантастичан (мислим посљедња реченица). Одмах сам се запитао гдје би главни лик потражио инспирацију за еротску причу.

[Джон Рейнольдс]

Лавкрафта сам навео као један од примера коме би требало тежити ако се пише овако нешто. Искрено не знам шта је Синлен хтео и то би било интересантно чути, али колико видим, он је писао озбиљно. Дакле, комедија отпада.

Али шта је "Старица"? Пример "љубичасте прозе". Нажалост, радионичари веома мало читају, у то сам убеђен. Нисам чак ни сигуран с коликом пажњом филмове гледају и колико раздвајају те две слабо спојиве... ајде... уметности. Нек се љути ко колико хоће, али тако је. Пре скоро годину дана скренуо сам пажњу на Едварда Булвера Литона кога иначе много ценим и волим и њему у "част" сваке се године додељује једна књижевна награда. И могу лево јаје да дам да се нико или скоро нико није прихватио Литона. А ево зашто је требало... Богаму, проверио сам, јебена "Википедија" има кратке али веома информативне чланке о овоме што пишем, одатле ћу сад ископирати део.

Шта је "љубичаста проза"? Па то кинђурење текста, претеривање у циљу дочаравања, читајте ову Литонову генијалност, прва реченица је једна од најпознатијих реченица у фантастичној прози икад (веровали или не, али верујете ваљда мени, а копирам с "Википедије"):

It was a dark and stormy night; the rain fell in torrents—except at occasional intervals, when it was checked by a violent gust of wind which swept up the streets (for it is in London that our scene lies), rattling along the housetops, and fiercely agitating the scanty flame of the lamps that struggled against the darkness.

ЊОЊ!

Каже нама Синлен: "Večeras je mirno, tiho: ni daška vetra, ni šuma makar jednog lista. Vlada toliko odsustvo zvuka da mi sopstveni koraci bolno odjekuju bubnim opnama. Pravim isuviše buke, uznemiravam tišinu. Ne čujem je, propustiću šum, jecaj, ono što ću identifikovati kao upozorenje da će se nešto dogoditi. Da će ružna, dlakava ili rogata spodoba iskočiti iz mraka i početi da me grebe i ujeda. To se nije dogodilo do sada, ali svake noći jezivi nagoveštaji dopiru sa svih strana, praćeni tihim jecajima i nepoznatim glasovima..."

Исто? Е, није. Шта штрчи? Па скоро зајебанска пета реченица. Грђа ствар иде потом, каже: бла бла бла jer uveren sam da bi me usisala tim tamnim bezdanima i poslala da upoznam sopstvenog čukundedu. Какав бре сад чукундеда? Да је све у љубичастом тону, не бих имао ништа против (додуше, треба као што сам већ рекао, прегурати те прве реченице), али кад ми писац који покушава да дочара шмек готског хорора у једном тренутку каже да је "у дефициту с црвеним крвним зрнцима", је ту причу нећу да "купим". А све то просто није довољно комично и/или гротескно да бих га схватио као комедију, комедија у овој причи није мотив, већ повремена упадица, те сам стекао утисак да је ненамерна. А примера има још, онај мунгос и... заборавио сам више, спомињали су и други то, покушавам да проникнем у срж проблема.

Али добро, кад би се и избациле те комичне упадице, остаје следећи велики проблем усред накинђуреног исписа: опис бабе који је веома сведен. Знамо да је седа, мршава и упалих очију. И ништа више. Баба, која би требало да буде центар страве, потпуно је "поклопљена" кофама крви, некаквим рупама, јетром претходника... Сведеност описа да би се страва препустила машти читаоца је легитиман поступак, али не у оваквој причи где су доживљаји протагонисте толико пренаглашени да све долази до хипертрофије. У оваквом испису, центар страве, неописана баба, остаје загушена осталим.

И онда највећи проблем оних којима се прича свидела: као главни проблем се наводи крај, млак преокрет. Не! Једино што мало вади ову причу је та промена тона на самом крају. После хистеричне вечери препуне којечега, долази јутро као и откривање у суштини прозаичног разлога због кога је протагониста ту. Тај нагли рез, појава управног говора и нерастрзано приповедање, даје контраст у односу на хистерију вечери и оставља простор за злокобну најаву да ће наредне вечери све ићи наново. Реално, крај једини функционише, остатак приче је дебео промашај.

Извини, Синлене, али тако је.

И Д. омашује кад спомиње "неизречено", нека пажљивије чита ХФЛ-а и нека јој буде јасније зашто се цртежи (мислим на илустрације) многих бића из Ктулу митоса међусобно не разликују много. Па зато што их је ХФЛ и те како описао. Код њега је главна снага имагинације, читаочев осећај да иза приче постоји нешто много веће, читав универзум (на томе ради и Гул, ако бар њега неко повремено прочита; Кинг у позној фази покушава исто, али танко и претанко) и дозирање информација. ХФЛ се не дере читаоцу "јао, како је ово страшно", већ му веома јасно (нема неизреченог!) ставља до знања да нешто ту није у реду. Разлика је огромна, признаћете. Али ја волим Литона и мени ни тај стил не би сметао да у томе постоји конзистентност, али се бојим да су у овој причи и најбољи делови настали случајно.

[Stipan]

сабљогузи

(Bez komentara)

[Josephine]

И Д. омашује кад спомиње "неизречено", нека пажљивије чита ХФЛ-а и нека јој буде јасније зашто се цртежи (мислим на илустрације) многих бића из Ктулу митоса међусобно не разликују много. Па зато што их је ХФЛ и те како описао. Код њега је главна снага имагинације, читаочев осећај да иза приче постоји нешто много веће, читав универзум (на томе ради и Гул, ако бар њега неко повремено прочита; Кинг у позној фази покушава исто, али танко и претанко) и дозирање информација. ХФЛ се не дере читаоцу "јао, како је ово страшно", већ му веома јасно (нема неизреченог!) ставља до знања да нешто ту није у реду. Разлика је огромна, признаћете. Али ја волим Литона и мени ни тај стил не би сметао да у томе постоји конзистентност, али се бојим да су у овој причи и најбољи делови настали случајно.

To sam rekla i ja. Neizrečeno, mislila sam nenacrtano, da bi me Sinlen razumeo. Svaki dobar horor podstiče čitaočevu imaginaciju, samo ona i može da bude pokretač osećaja jeze, jer svakoga plaše različite stvari.

Ne možeš u priči od 6000k da stvaraš univerzum. Pitanje je i kako da ga stvoriš u nizu priča od 6000k. Ali da, čitaocu možeš da staviš do znanja da nešto nije u redu raznim literarnim postupcima, gde to vikanje u čitaočevo lice "ovo je jezivo!" nije jedan od njih.

[saturnica]

Ех, да - мени је панчлајн био фантастичан (мислим посљедња реченица). Одмах сам се запитао гдје би главни лик потражио инспирацију за еротску причу.

...heheheheh, moram reć da sam se i ja isto zapitala.... Dakle Sinlene, može nastavak priče?

[Josephine]

Нажалост, радионичари веома мало читају, у то сам убеђен.

Osim toga, nalaze za shodno da kritikuju tuđu analizu dobro napisane priče. 

[Stipan]

Aman ljudi, gde nam je Scallop?

[Džek]

Meni je nepojmljivo da neko ko pise, ne gvirne u tudje radove, da vide 'kako to oni rade.'  Citanje je sastavni deo igre, nemere bez toga. Po radovima mogu da pretpostavim ko mnogo cita a ko malo ili nikako, ali nije na meni da ukazujem na tudje afirmacije.

Ne gotivm epsku al' sam trenutno na G.G. Keju. Naleteo mi jeftino pod ruku.

[saturnica]

Нажалост, радионичари веома мало читају, у то сам убеђен.

Osim toga, nalaze za shodno da kritikuju tuđu analizu dobro napisane priče. 

aha.... ...moguće da ću sve opet ponoviti...ali moguće je isto tako i da će Dacko opet napisati nešto...pa će moja analiza, kakva god bila, u tvojim očima opet dobiti na snazi...jel tako mama D?...jako se veselim našim zajedničkim kritikama.... ...

[Stipan]

War never stop's on Sagita!!! 

[saturnica]

Džeki, što je danas na meniju?...Odgovarala bi mi laganija hrana...nešto što se samo raspada pod zubima...

[Josephine]

Ne srati, nego pisati.

[Stipan]

Prije ili kasnije će Bobanu dosaditi ovaj haos, pa će biti k'o i prošle godine...

http://youtu.be/szUEkiRPQwQ

[Sinlen]

Ne može D. vezati četiri posta bez provociranja 

Ех, да - мени је панчлајн био фантастичан (мислим посљедња реченица). Одмах сам се запитао гдје би главни лик потражио инспирацију за еротску причу.

...heheheheh, moram reć da sam se i ja isto zapitala... . Dakle Sinlene, može nastavak priče?

U nastavku, naš protagonista je umoran od strave i užasa, i on sada želi pisati o lepoti ženskog tela i umetnosti vođenja ljubavi. Avaj, mlad i neukusan kakav je, nema mnogo iskustva sa ženama, pa odlučuje da ga mora nekako steći. A gde će ga steći? Pa kod lokalnih radodajki, naravno! Stiče malo znanja o seksu, malo o bežanju od pomahnitalih muževa, malo o adekvatnim pozicijama u automobilu, a ponajviše o tome da zadnje sedište juga nije adekvatna pozicija.
Njegova glad za sirovim informacijama i osećajima postaje nezasita, i on kreće u obilazak mračnih parkova, podnožja mostova i unutrašnjosti smrdljivih, iznajmljenih stanova. Govori sebi da je dosta, da je stekao dovoljno iskustva, ali ne! On želi napisati najveći erotski roman svih vremena i mozak (možda veliki, možda mali) traži još! Upliće se i u porno-industriju, rovari kroz buljuke dupeta i sisa, pristaje na sve: dominatrix, animal, snuff. Dolazi na set prepun kaveza, lanaca i sprava o čijoj nameni ne želi ni da razmišlja. Upoznaje ekscentričnog režisera koji radi samo noću i ustanovljava da mu je iz nekog razloga poznat. Lice mu se groteksno izvija u shvatanju da ovog čoveka poznaje sa udaljenog salaša. Dukadin mu rukom pokazuje na njegovu partnerku, istovremeno mu govoreći da se skine i legne na sto za mučenje. Užasnut i čudnovato napaljen, on primeti da mu, odenuta u crni kožni triko i kurvaste čizme, sa bičem u ruci, prilazi... baba. 




Bože... stidim se[size=78%] [/size]


Džone nemaš zašto da mi se izvinjavaš. Ti to možda jer ne učestvujem u raspravama, pa sam nepoznat jel', ali već sam rekao da volim i cenim oštrinu i kada neko nema dlake na jeziku.


Ja zapravo dosta čitam, ali sam kasno počeo čitati. To je ono što scallop (za kojeg se nadam da je u redu), reče pre nekog vremena, da onaj ko kasno počne čitati, tome nikada neće biti dosta. Zato ne mogu da napišem sf koji će njemu biti uverljiv, a očito je slična situacija i sa hororom. Znam ja to, zato i nisam do sada ništa slao na neke konkurse, niti sam davio nekog urednika, van konkursa.
Smaram vas ovde, eto.


Zadovoljan sam time što se ljudima dopadne ono što napišem, čak i u manjku uverljivosti, to mi govori da ću u nekom doglednom vremenu moći da pišem i za hardcore poznavaoce žanrova. Barem da im budem ok.


Što se starice tiče, ispisao sam je u jednom dahu, evo bukvalno kao i ono iznad. Ne mogu braniti tu priču, jer nemam čime. Nisam je unapred promišljao. Kao postavku sam zamislio lika koji se smrtno plaši babe, ali mora da bude pored nje. Ja sam hteo da to bude horor, ali sa povremenim duhovitim upadicama.


Ovde sam hteo da vidim da li mogu nabiti tempo. E sad jebiga, čak je i scallop rekao da mu se tempo dopada, tako da tu ne verujem da sam podbacio.

[Джон Рейнольдс]

Meni je nepojmljivo da neko ko pise, ne gvirne u tudje radove, da vide 'kako to oni rade.'  Citanje je sastavni deo igre, nemere bez toga. Po radovima mogu da pretpostavim ko mnogo cita a ko malo ili nikako, ali nije na meni da ukazujem na tudje afirmacije.

Ne gotivm epsku al' sam trenutno na G.G. Keju. Naleteo mi jeftino pod ruku.

Аргх! Знао сам да ће бити качења око мог коментара о (не)читању и гледању филмова, али било је касно, куцао сам у даху не бих ли покрио што више тога, а ово ипак захтева више од једне реченице.

Зашто цитирам баш Џеков пост? Зато што, видевши неке људе овде, могу слободно да кажем да ЕФ не познајем скоро уопште (мада сам ишчитао или то бар покуашо, рецимо најбитнија дела). Самим тим, био бих веома опрезан у проценама о тим делима, нарочито о њиховој оригиналности. Нико никоме не брани и да пише о томе, што да не, постоје невољни иницијанти у свим уметностима, баш смо Карпентера пре неки дан у том контексту споменули. Исто се не слажем да се увек морају испоштовати конвенције поджанрова јер то је по мом мишљењу наметнута ствар, због тзв. "циљних група", али просто није лоше знати где се извесно дело налази у некој глобалном шеми ствари, а ако већ не знате, онда гледајте да не лупите као Ломљавина да је Скробоњин "Тесла" нешто досад невиђено.

А што се филма тиче, и ту још реченица-две, јер видим да је Харви изнад споменуо Б хорор-комедије. Али филмске. Повремено читам приче одавде и многе ми се чине као препричани не филмови, већ на моменте - филмске сцене. То некад успе, некад не, већ сам писао о томе у коментару о Стипановој причи. Та прича је занимљива јер је једногласна оцена била која је сцена тамо најнеуверљивија, а филмска је и на филму би можда функционисала, али у причи никако. Мислим да ту лежи неки савет.

Синлен, бар ја то не видим, није препричавао неки свој замишљени филм, сувише је ту личног доживљаја протагонисте. И то је добро, само што ја то нисам "купио", али да морам да напоменем да је ова врста хорора, неко би рекао сад и архаичног, мени омиљена и то није тајна, па није ни чудо што сам најнегативнији у критици. Али човек је сам рекао да га занима баш то, па ето...

edit, Re: темпо. Темпо јесте добар, ако си то хтео, то је океј. Моја је највећа замерка неизбалансираност - ктињасти описи, на моменте натрпиродна страва, зајебантски коментари, а крајње сведен опис бабе која би требало да је најстрашнија, а "поклопи" је све остало.

@ Харви

Јеси ли гледао Баљагеров Para entrar a vivir? Ако ниси, погледај, нећу ти рећи зашто. Има везе с овом причом.

[Albedo 0]

Otkud znaš da ćeš da uživaš samo ti?

Mislim, da se razumemo, kliše pridevima i crtanjem može da se izražava svako. Nije mu potrebna radionica, osim, možda, da proveri prolaz. Ali to se može i na druge načine, radionica ionako nije takmičenje. Ovde bi trebalo da istražuješ sebe.

Ja te neću ohrabrivati u pisanju ovakvih priča. I u njoj ne vidim ni zaplet, ni obrt, ni prijemčiv stil. Tvoja je priča zahtevala stvaranje horor atmosfere, morala je da uvuče čitaoca u sebe, da ga usisa, samelje i ispljune, da bi bila uspešna. Ja se, nakon čitanja priča sličnih tvojoj, osećam prevareno. Prvo zato što se junak upinje iz petnih žila da mi dočara nešto što je teško dočarati, ako nisi vičan. A onda me je potcenio objašnjavajući mi to kliše frazama.

Ideja je dobra (sa drugačijim krajem), i sa njom nešto može da se uradi, ali reče Džon: Po i Lavkraft za opis jeze. Ona nije u rečima, ona je u neizrečenom.

kakva gomila opštih mjesta i frazetina, kao i uvijek

sve je lažno, od prve do posljednje rečenice, čak i navodne emocije tipa ''osećam se prevareno'' su takvi klišei da me boli glava čitati ovakve stvari. Samobanuj se, glupačo.

[Josephine]

Ne može D. vezati četiri posta bez provociranja 

Izvini, stekao si utisak da se obraćam tebi? Ne sada, pogrešio si. Samo ti nastavi da vezuješ postove sa pričom o pričama, D. zna šta radi. Kao što rekoh - neki kriterijumi moraju da postoje.

[Stipan]

D. zna šta radi.

[Josephine]

D. zna šta radi.

Stipane, suzdrži se, jer se i ja suzdržavam. Reći ću nešto što ne bi trebalo, a onda ćeš imati razloga da plačeš. Tiče se tvog pisanja.

[Stipan]

Ajd' kad kažeš...

Primirje onda? 

[Džek]

Pile u kandzama jastreba.

[Sinlen]

Izvini, stekao si utisak da se obraćam tebi?

Neizrečeno, mislila sam nenacrtano, da bi me Sinlen razumeo.

Mani se toga D. Neću ni da objašnjavam šta je uvredljivo u ovoj rečenici, ali ja ipak nisam uvredljive prirode. Nemoj mešati manjak žanrovske načitanosti sa inteligencijom. Niko ovde nije glup.


Hvala džone što si odvojio vremena da podrobno skreneš pažnju na negativne aspekte moje priče. Utefteriću to u mozak i misliti o tome kada sledeći put budem pisao horor. 

[Tex Murphy]

Џоне, нисам то гледо, хвала на препоруци. Обично ми Балагерови филмови не промакну, али овај се некако провукао.

[Джон Рейнольдс]

misliti o tome kada sledeći put budem pisao horor. 

Имај у виду да се purple prose и палп не сматрају врхунском прозом, мада код Дејана Стојиљковића тога има, па продаје (можда зато?) хиљаде романа. Ипак, хоћу рећи, такво је писање пре за фрикове (тај сам  ), те ти је мој савет да се у неком следећем покушају манеш таквог приступа и покушаш да пишеш мање описно и да зауздаш слободан ток мисли, иако он "набија" темпо. Мени би, као читаоцу, баба била страшнија да ми преко свог протагонисте преносиш њено необично понашање (или изглед, ћутање, говор, мимику, како си је већ замислио), него што држиш директан пренос тога да је она протагонисти страшна.

[Josephine]

 

Sinlene, tvoji kompleksi zbog kojih misliš da sam nešto rekla zato što si glup, su samo tvoji. Nije se radilo o tome da li si dovoljno inteligentan da me razumeš, već da li se izražavam dovoljno jasno, da bi me razumeo.

Kako ovde neki visoko lete zbog ispod  prosečne priče koja je, nekim ludim čudom, zauzela tako visoku poziciju.

[Sinlen]

Iako "visoko letim", i pored svoje iskompleksiranosti, svestan sam da ova radionica nije moje igralište. Neću od nje da pravim "igraonicu" kako je džon, ponekad, s razlogom zove, te se neću s tobom nastavljati.

Igraj se D. i postavljaj stvari onako kako tebi odgovara. Neću ti više smetati 

[Josephine]

Pokušala sam sa tobom lepo da komuniciram. Zapravo, od prvog trenutka otkad si se javio, sa tobom ljubazno komuniciram.

Kada počneš da čitaš kako ne piše, nije moj problem.

Ne slažem se sa konstatacijom da Džon "nekada sa razlogom ovo mesto zove igraonicom", ali me i ne zanima zašto tako misliš. Nebitno je. Rekla sam ti sve što i Džon, dosta pre Džona. Mnogo konciznije i plastičnije.

Ako se radionica i pretvara u igraonicu, to je zato što su kriterijumi potpuno nestali. Nisam sigurna zašto, ali ih nema. Dobrim pričama ljudi se ovde rugaju, loše i šuplje su na prvim mestima.

Slobodno ostani, ja ove teme ovde otvaram još po koji put i više ne.

[Džek]

Jos jedno pile u kandzama jastreba.

[saturnica]

...ma, ja stvari nikada ne vidim tako crno...

[saturnica]

...malo smo se razbucali jer nema scallopa...al čim se on vrati, bude sve opet na svom mjestu...bez njega smo ko vaga bez utega. Scallope, gdje si? 

[Anomander Rejk]

Biću malo neskroman, što se tiče epske fantastike, sumnjam da je iko od radioničara pročitao koliko ja  Govorim o radioničarima, naglašavam, ne mislim na profesionalce tipa Nighfliera i slično.
Što se tiče epske fantastike, tu je već sve izvrćeno milion puta, tako da meni kao čitaocunije toliko bitna originalnost u EF, već dobar ispis. Obično postoje dva pravca - naširoko i nadugačko, kitnjasti opisi, jasna podela dobra i zla... a sa druge strane akcenat više na akciju, međusobne odnose likova, zlo i dobro su isprepleteni, nema crno-belog pogleda na svet... postoje naravno i kombinacije oba pristupa, malo jednog malo drugog. U suštini bitno je stvoriti uverljiv izmaštan svet, uverljive likove i zanimljivu radnju. Najkraće moguće, to je to.

[Stipan]

Vidi Sinlen, posle svega što smo D i ja jedno drugom rekli u poslednjih nedelju dana, možeš mi verovati da nisam pristrasan.

Iako smo već poduže vremena prilično udaljeni u stavovima, a u zadnje vreme čak i posvađani na krv i nož, postojao je period kada sam bio veoma blizak sa D.
Svašta se njoj može prebaciti: i to da nije uvek sva svoja, i to da ima jezičinu da te užas spopadne i to da je gruba u ophođenju, pa čak i nekulturna i nevaspitana.
Pa ipak, baš ja, koji bih u ovom trenutku bio spreman da je zadavim da mi je na dohvat ruke, mogu da ti kažem da u jedno možeš biti siguran.
D. nije zlonamerna i stalo joj je do radionice, pa čak i do svakog pojedinog učesnika.
Veruj Stipanu kad ti kaže da šta god da ti je rekla, nije bilo iz zle namere, niti sa željom da te povredi.

Ona je jednostavno neobuzdana i ne zna da izbroji do deset pre no što postuje. To ti je sva istina o D.   

[Džek]

Pile u kandzama jastreba se trese u groznici stokholmskog sindroma.

[lilit]

idi bre džek u peršun! ahahahahahahahah, kad sad ne padoh sa stolice, nikad neću.

sorry na upadu.

[Stipan]

Šta je stokholmski sindrom?

[angel011]

Pisac koji ni Gugl ne ume da upotrebi da bi pronašao podatke? Tsk. 


http://en.wikipedia.org/wiki/Stockholm_syndrome

[saturnica]

Pile u kandzama jastreba se trese u groznici stokholmskog sindroma.

....ahahahahah, udavila sam se od smijeha...

[saturnica]

Šta je stokholmski sindrom?

....zaboga, Stipane, umjesto da uguglas taj sindrom, ti se tu blamiras...blentavo moje slatko....hahahahahahah

[Stipan]

http://youtu.be/qFG6KAd2ITI