Radionica broj 21 - septembar 2012 - ZADATAK

[Boban]

Tema za septembar : VI STE OVDE

Protagonista zastaje kod mape svog grada na kome je označeno VI STE OVDE ali to što vidi kosi se sa onim što prepoznaje oko sebe.

6000 karaktera, meni na PP ili na mejl znaksagite@yahoo.com
Rok 3. septembar do isteka tog dana. 

[saturnica]

 

[scallop]

Na KOME?

[Josephine]

Super. 

[Albedo 0]

Na KOME?

hehe, veliki pismenjak koji uči sve druge pismenosti je posustao

[D.S.B.]

Dobra tema, volim misterije.

[Boban]

Na KOME?

U pravu si, treba NA KOJEM, ali tebi život mora da je pakao kada odmeravaš svaku reč.
Rizikuješ da dobiješ savršeno balansiran skup reči i rečenica koje su samo to i ništa više... opusti se malo, otkači se, pridruži se žurci...

[Mica Milovanovic]

valjda na kojoj???

[scallop]

valjda na kojoj???

opusti se malo, otkači se, pridruži se žurci...

Neka neko drugi razrešava misteriju.

[Karl Rosman]

Pogresi covek... 

Nego, sta ovo znaci?

ali to što vidi kosi se sa onim što prepoznaje oko sebe.

[PTY]

valjda na kojoj???

mwahahaha.



samo se vi zajebavajte ovde dok vam je za džaba, ali kad se jednog dana ovaj domen zakonom izreguliše, svi redom ima da puknete neku sitnu kintu na ime misdemeanour degradiranja kulturne vam baštine.
Ako je i bila kulturna.
Mislim, ta vam baština.
Bašta.
Pepeo.   

[scallop]

E, taj deo je misterija. Ono šta vidi nije ono šta prepoznaje. Jedno vidi, a drugo prepoznaje.

[Boban]

Pogresi covek... 

Nego, sta ovo znaci?

ali to što vidi kosi se sa onim što prepoznaje oko sebe.

Pa on misli da je na jednom mestu, ali na karti stoji drugačija pozicija. Dakle, mapa se razlikuje od stvarnosti... ili se možda ne razlikuje.

Lib, degradacija srpske kulture je dostigla apsolutno teorijsko dno kada literarni isprdak može da dobije nagradu Miloš Crnjanski.

[PTY]

Lib, degradacija srpske kulture je dostigla apsolutno teorijsko dno kada literarni isprdak može da dobije nagradu Miloš Crnjanski.

Ne brini, jednog dana kad odrasteš, životna iskustva će te naterati da preispitaš i redefinišeš, za sebe, intimno, u duši, velik deo kolokvijalne terminologije, tu uključujući i "književni isprdak". Gledaj samo da se u tom kobnom momentu ne nađeš ophrvan grižom savesti. 

[Boban]

Takve dileme razrešio sam još u prošlom veku.
Bez obzira kakva stvarnost bude ja ću verovati sebi i svom sudu.

[scallop]

U skladu sa zadatkom za septembar - MI SMO OVDE

[Biki]

U skladu sa zadatkom za septembar - MI SMO OVDE

Ili mozda ipak nismo ?

[Biki]

Mene je ovo u sekundi podsetilo na jednu od mojih omiljenih knjiga Seven habits of highly effective people Stephena Coveya kada prica o moci paradigme. Unapred se izvinjavam sto cu da navedem deo iz knjige na engleskom, jer tako sam je procitala , ne znam da li je ima na srpskom. Dakle o mapama.

For our purposes, a simple way to understand paradigms is to see them as maps.We all know that "the map is not the territory." A map is simply an explanation of certain aspects of the territory.That's exactly what a paradigm is. It is a theory, an explanation, or model of something else.
Suppose you wanted to arrive at a specific location in central Chicago.   A street map of the city would be a great help to you in reaching your destination. But suppose you were given the wrong map. Through a printing error, the map labeled "Chicago" was actually a map of Detroit.   Can you imagine the frustration, the ineffectiveness of trying to reach your destination?
You might work on your behavior -- you could try harder, be more diligent, double your speed. But your efforts would only succeed in getting you to the wrong place faster.
You might work on your attitude -- you could think more positively.You still wouldn't get to the right place, but perhaps you wouldn't care. Your attitude would be so positive, you'd be happy wherever you were.
The point is, you'd still be lost.   The fundamental problem has nothing to do with your behavior or your attitude.It has everything to do with having a wrong map.

[Albedo 0]

jel to Boban pijan? 

[scallop]

Beše tu jedan sovjetski film o čoveku koji je pogrešnim avionom stigao u pogrešan grad u SSSR, ali i na pogrešnu adresu do pogrešne kuće i sprata gde je pogrešnim ključem otključao pogrešna vrata.

[Tex Murphy]

Beše tu jedan sovjetski film o čoveku koji je pogrešnim avionom stigao u pogrešan grad u SSSR, ali i na pogrešnu adresu do pogrešne kuće i sprata gde je pogrešnim ključem otključao pogrešna vrata.

Е још ако је након тога отишао у погрешан кревет са погрешном женом...

[saturnica]

Beše tu jedan sovjetski film o čoveku koji je pogrešnim avionom stigao u pogrešan grad u SSSR, ali i na pogrešnu adresu do pogrešne kuće i sprata gde je pogrešnim ključem otključao pogrešna vrata.

Е још ако је након тога отишао у погрешан кревет са погрешном женом...

...a žena ujutro kaže... Tko ste vi ovde u mom krevetu?

[Savajat Erp]

и..."да ли је то бочица са хлороформом на сточићу?!" 

[Stipan]

... a on kaže ... To bih i ja voleo da znam. Imate li kakvu ideju?...

[saturnica]

Pa nemam, ali sad će moj muž, pa da ga upitamo?

[Stipan]

A on kaže ... E ovo mi je već poznato. Na kojemu smo spratu?...

[saturnica]

A on kaže ... E ovo mi je već poznato. Na kojemu smo spratu?...

Žena mu na to odvali šamarčinu, baci smrdljive hlače u facu i izusti " stoko jedna"

[Stipan]

I eto priče za septembar. Uvedite kao kolaboraciju, moliću.

[Biki]

Beše tu jedan sovjetski film o čoveku koji je pogrešnim avionom stigao u pogrešan grad u SSSR, ali i na pogrešnu adresu do pogrešne kuće i sprata gde je pogrešnim ključem otključao pogrešna vrata.

Е још ако је након тога отишао у погрешан кревет са погрешном женом...

Ovo je istinita prica.
Kako sam zamalo poljubila pogresnog coveka.
Pre nekoliko godina, dok smo ziveli na drugoj adresi, svake veceri posle posla moj covek bi me cekao u kolima. Uvek u isto vreme, na istom mestu. Kola su bila metalik sive boje, stakla na kolima zatamnjena tintom tako da se ne vidi ko je unutra osim ako ne pridjes bas blizu pa buljis kroz prozor. I tako svaki put bih veselo niz stepenice doskakutala do kola, otvorila vrata,protegla se preko sedista i menjaca i poljubila coveka i onda usla u kola. Jedne veceri, isto tako tak, tak, tak niz stepenice, ista kola na istom mestu cekaju, ja kez od uveta do uveta...otvorim vrata i podjem kad  drugi covek ! Ustvari i kola su druga samo su izgledala kao nasa. Zabezeknuta stojim kraj vrata, nesto mucam pokusavajuci da se izvinim ovome sto samo sto ne place od smeha, kad svir svir ..pravi covek na par metara od pravog mesta svirka da je tu. Ja sam verovatno bila ko ono crveno svetlo na semaforu . I tako otrcah do pravih kola i na srecu poljubih pravog coveka i sve se lepo zavrsilo 

[saturnica]

Biki, znaš što, isto to se i meni dogodilo. Sjela sam u tuđi auto jer je bio mrak a ja sam samo pogledom tražila crvenu boju karoserije. Kada sam ušla i sjela i ugledala tuđe lice nisam znala od zaprepaštenja što ću pa sam se stala smijati ko blesava. Čovjek je ostao ozbiljan ko neka stvar. Nije mi uputio niti jednu riječ. Vjerojatno je pomislio da ima posla s luđakinjom...

[Biki]

Ma taj tvoj pogresni covek saturnice je verovatno bio neki mrgud.

Jos jedna istinita prica.
Bilo mi je 7 godina. Samo sto smo se preselili na drugi deo grada u naselje gde su sve zgrade bile nalik jedna drugoj. Do tada sam svoj zivot prozivela u kuci, tako da su zgrade, spratovi, liftovi bili za mene kao naucna fantastika. Elem morala sam da idem u staru skolu do kraja polugodista, pa me je tata prvi dan otpratio do skole i objasnio kako i kuda da se vratim kuci. Sve je bilo u redu dok nisam stigla nazad u naselje gde su cetiri zgrade izgledale potpuno isto. Kakve sam srece usla sam u pogresnu zgradu. Posto sam se bojala liftova , i jos uvek imam taj strah od malih zatvorenih prostora, krenem uz stepenice. Zavrsim i na pogresnom spratu posto nisam znala da se prizemlje ne broji vec sam ga racunala kao sprat broj 1 .  Verovatno sam zavrsila i na pogresnoj strani posto su zgrade imale sa svake strane lifta dva identicna hodnika. Otvorila sam vrata , usla u stan kad tamo druga porodica. Tu sam briznula u plac i onako jecajuci i brisuci rukavom skolske kecelje obraze i nos objasnila ljudima da sam se izgubila. Brzo su pronasli gde zapravo zivim i odveli me roditeljima. Od tada kao da imam kompas u glavi, kao da moj mozak belezi svaku sitnicu predela oko mene. Nema sanse da se izgubim u novom gradu, sa neverovatnom preciznoscu pamtim ulice, zgrade...

[saturnica]

To što si ti doživjela zapravo, ja često sanjam, da sam u nepoznatom gradu sama, izgubljena među ulicama, ulazim u krivi tramvaj, ne znam kamo idem......sva sreća da buđenje prekida košmar...

[saturnica]

Mislim da je Boban pogodio pravu temu....

[Džek]

Al' ste je vi omašile. Nije u pitanju karakter i njegove omaške, strahovi i frustracije, nego su u pitanju okolnosti u koje je stavljen.

[Biki]

To što si ti doživjela zapravo, ja često sanjam, da sam u nepoznatom gradu sama, izgubljena među ulicama, ulazim u krivi tramvaj, ne znam kamo idem... ...sva sreća da buđenje prekida košmar...

Sve sto treba da uradis je da postanes svesna u snu da sanjas i onda citav taj svet je tvoj. Nema straha

[saturnica]

Biki, ponekad na nesvjesnoj razini, i to mi se desi....

[saturnica]

Al' ste je vi omašile. Nije u pitanju karakter i njegove omaške, strahovi i frustracije, nego su u pitanju okolnosti u koje je stavljen.

Pa Džeki, okolnosti gdje budemo smjestile lik, dovest će do frustracije i strahova...

[Stipan]

Desi ti se šta? Da si svesna da sanjaš? Glupost.

[Biki]

Al' ste je vi omašile. Nije u pitanju karakter i njegove omaške, strahovi i frustracije, nego su u pitanju okolnosti u koje je stavljen.

Ja uopste nisam pisala na zadatu temu, ovo su samo male asocijacije na biti na pogresnom mestu u pogresno vreme. Uostalom svako temu uvek dozivi individualno pa tako i imamo mnostvo razlicitih prica. Ono sto sam prvo navela od Coveya mislim da je najblize onome sto Boban ocekuje od price. Protagonista ima jednu mapu koja je naizgled ispravna ali ...da li je 

[saturnica]

Desi ti se šta? Da si svesna da sanjaš? Glupost.

Što je glupost?

[Džek]

Al' ste je vi omašile. Nije u pitanju karakter i njegove omaške, strahovi i frustracije, nego su u pitanju okolnosti u koje je stavljen.

Pa Džeki, okolnosti gdje budemo smjestile lik, dovest će do frustracije i strahova...

Kako koji.

Ipak, početna premisa je da se lik našao u nenormalnim okolnostima. To je startna pozicija sa koje idemo, dakle, karakter gradimo na osnovu nenormalnih okolnosti.

[saturnica]

Da tako je...

[Džek]

Al' ste je vi omašile. Nije u pitanju karakter i njegove omaške, strahovi i frustracije, nego su u pitanju okolnosti u koje je stavljen.

Ja uopste nisam pisala na zadatu temu, ovo su samo male asocijacije na biti na pogresnom mestu u pogresno vreme. Uostalom svako temu uvek dozivi individualno pa tako i imamo mnostvo razlicitih prica. Ono sto sam prvo navela od Coveya mislim da je najblize onome sto Boban ocekuje od price. Protagonista ima jednu mapu koja je naizgled ispravna ali ...da li je 

Može bidne da je mapa ispravna, ali okolina nije...

[Stipan]

Sve sto treba da uradis je da postanes svesna u snu da sanjas

Biki, ponekad na nesvjesnoj razini, i to mi se desi...

Saturnice, ovo je glupost.
Kad sanjaš, sanjaš. Eventualno postaneš toga svesna kad se probudiš.
U toku sna je to gotovo nemoguće.

[saturnica]

Ma gle ti mudraca....molim te šuti Stipane, znači nikada ti se to nije dogodilo. Meni je. Čekaj me večeras.... ...negdje iza ponoći....prošetat ću se tvojim snovima...

[Biki]

Desi ti se šta? Da si svesna da sanjaš? Glupost.

Stipane ako si spreman na challange dajem ti tri nedelje da dozivis svenost u snu. Ali treba ti disciplina. Moras svakoga jutra da zapisujes san ili bar ono malo cega se secas, ako se ne secas opet zapises da se ne secas. Pre nego podjes na spavanje provedi neko vreme razmisljajuci o tome kako kada budes spavao i sanjao da ces pokusati da postanes svestan da sanjas. U toku dana , nekoliko puta  5- 6 zastani i pitaj sebe :"Da li ja sada sanjam, da li je ovo java ili san? " I tako svaki dan...jednu noc ce da upali. Verovatno ce prvi put da traje vrlo kratko ali to je samo pocetak  .

[Biki]

Al' ste je vi omašile. Nije u pitanju karakter i njegove omaške, strahovi i frustracije, nego su u pitanju okolnosti u koje je stavljen.

Ja uopste nisam pisala na zadatu temu, ovo su samo male asocijacije na biti na pogresnom mestu u pogresno vreme. Uostalom svako temu uvek dozivi individualno pa tako i imamo mnostvo razlicitih prica. Ono sto sam prvo navela od Coveya mislim da je najblize onome sto Boban ocekuje od price. Protagonista ima jednu mapu koja je naizgled ispravna ali ...da li je 

Može bidne da je mapa ispravna, ali okolina nije...

Moze da bidne, ali ne mora da znaci 

[Stipan]

Čekaj me večeras...negdje iza ponoći....prošetat ću se tvojim snovima...

Eto - i od foruma ima neke koristi! Ovu noć nećeš brzo zaboraviti Saturnice!

Verovatno ce prvi put da traje vrlo kratko ali to je samo pocetak.

Nemam sad vremena za te eksperimente! Pa ovo je noć mog života!

[saturnica]

 

[Džek]

Da, neki noć života provedu sanjajući je...