Radionica broj 27 - mart 2013 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Boban]

 Paralelno glasanje, potrebne su vam samo tri priče vredne glasanja.
1. Izložen
2. To su samo oni
3. U dva će čistači odneti đubre
4. Žeđ
5. Pod krošnjom
6. Plod
7. Treptaj
8. Kavabata, veliki letač
9. Striptizeta

A evo i svih priča u jednom Word fajlu, ko tako više voli: http://www.znaksagite.com/D/2013/2013-03.DOC

Glasa se za tri priče, s tim da prva dobija 2 poena, a preostale dve po 1.
Glasa se slanjem privatne poruke na nik glasanje2013 Glasanje se obavlja tako što u tekst poruke upišete tri priče po redu, prvo onu kojoj dajete 2 poena, pa onda ostale. Nema potrebe da pišete imena priča, samo redne brojeve, da bi se lakše posle sravnjivalo.
Rok su samo tri dana, dakle, u ponoć u četvrtak na petak stižu rezultati.

[Boban]

Gotovo glasanje. Meni kao porukice poslato: http://www.znaksagite.com/D/2013/mart2013-glasanje.htm

Udrite...

[hidden]

Valjda sam dobro sabrao, neko će već ispraviti ako je došlo do greške. Dve su priče podelile treće mesto.

1. Kavabata, veliki letač - 19
2. Pod krošnjom - 13
3. U dva će čistači odneti đubre - 11
3. Žeđ - 11
4. Plod - 8
5. Striptizeta - 7
6. Izložen - 5
7. To su samo oni - 2
8. Treptaj - 1

[Boban]

Opet neke priče imaju gomilu glasova na tajnom glasanju a vrlo malo na javnom...

[Kimura]

Slab krug, zaista.
Meni je utisak ostavila samo jedna priča, ona koja je, eto, i po glasačima ubedljivo prva.
Čestitam autoru ''Kavabate'' na dobroj priči, originalnosti (kod njega nema pjanstva, bar ne od rakije i vina) i lepom pripovedanju, ovoga puta manje kićenom i više po mom ukusu nego što je slučaj sa njegovom pričom o drugom letaču.
Ipak, imam i zamerke :
- sumnjam da bilo Japanca, Japanke ili Japančeta  koji ne bi znali šta je kamikaza (vetar) -  neupućenog čitaoca treba obavestiti na drugi način ili ga pustiti da lupa glavu (sam traži informacije?)
- pominjanje (gotovo podvlačenje) Enole Gej mi je višak - iz istog razloga
- ono ''NLO postoji samo u mašti posmatrača'' ne znam da li bih zadržala. Priča može i bez njega, a otkriva izvesnu nesigurnost o pogledu ''pogađanja'' teme

Dete je napustilo čoveka. Tužna priča.
Da je veliki letač sreo, na primer, mog imenjaka, fotografa koji je uslikao pečurku i ostao živ, priča bi imala sasvim drugačiji ton.

[Coffin Annal]

Nisam naročito razočaran ovim krugom. Ima dve sasvim dobre priče, koja prolazna i nekoliko standardnih smećarenja. Pre bih rekao da boluje od neupečatljivih priča. Pod krošnjom je priča kojoj sam dao 2 boda zbog drugačijeg, iako ne najoriginalnijeg pristupa (ovo je priča na koju nemam zamerki; jedina problematična reč je "informacija"). Kavabata je dobio jedan bod, jer nisam 2 boda mogao da dam obema pričama (izduvala je taj 1 bod iza Krošnje zbog par momenata tokom kojih su me zabolele oči dok sam čitao, kao i "mlekotoka mesečine" - što je, jednostavno, odvratno - i "ata u galopu" - nepotrebno i fuj!). Treća priča za koju sam glasao je Žeđ, i to samo zbog rečenice sa tepihom, koja je izvukla stvar, za razliku od ostatka koji ima dosta falinki (deo sa zatvaranjem očiju je veoma neuverljiv). Ostale priče me nisu naročito takle, pa bih izdvojio još samo Striptizetu, koja mi je svojom vrhunskom nepismenošću osvojila pažnju (do polovine, kada sam morao da odustanem) i U dva će čistači odneti đubre - nije u redu tako drsko se služiti motivima iz tuđih dela (da ne kažem: krasti) - lepše izgleda kad se da do znanja da je motiv pozajmljen, kao u priči Pod krošnjom - mada mi je drago što su umesto Zvezdanih staza u pitanju Goli Ručak i Nedođija.

[saturnica]

Striptizeta - U ovoj priči debelo ne štima logika. Najprije o striptizeti koja ne može podnijeti ,,prljave i grube ruke"! Kako to da nije nakon toliko godina oguglala? A drago joj je primiti novac, vidimo iz napisanog. Sve dobrovoljno, i tako godinama. Sise i dupe na izvolte! Imuna na tuđi pljesak, ne bi li tako trebalo biti i na povremena štipkanja sa strane? Gdje je tu profesionalna deformacija? Svi je imaju, od patologa do grobara. Tako bi valjda trebalo biti i sa striptizetom. Iz perspektive da se o toj profesiji ne zna ništa, svakako je moguće napisati upravo to da se striptizeti nakon mnogih godina provedenih u baru diže stomak. Ja mislim da se u takvom baru diže samo potencijalnim klijentima, a striptizeti, i to isluženoj, apsolutno ništa! Mogla bih još ovdje govoriti o godinama same striptizete i kako nitko ne zapošljava stare i islužene već mlade i jedre. Toga ima samo u filmu(Demi Moor). Ono što me najviše raspizdilo tek dolazi!

Imaš dijete s nepoznatom smrtonosnom bolešću, ali bez obzira takvo dijete uredno i bez problema pohađa školu, znaš da će ti dijete za dvije godine umrijeti, a ipak ga kao najgora maćeha na svijetu šalješ u tu istu školu, je van svake pameti. Koja mama bi to napravila? Jebeš sustav i jebeš školu. Skupiš svoje dijete i odeš negdje, budeš s njim 24 sata, danju i noću, ne tratiš vrijeme na štangi u noćnom baru niti dijete opterećuješ besmislenim školskim programom. Čemu? Koja bi dakle mama osim najgore, a ova gore opisana se nimalo ne čini takvom osim što ima ekstravagantno zanimanje što je opet nimalo ne  čini gorom mamom, dakle koja bi to napravila. Znači, osam sati spavaš, osam sati si striptizeta, osam sati ti je dijete u školi, i konačno kad bi s njim progovorila dvije riječi, od njega dobiješ samo komad sendviča i njegovom rukom ispisanu poruku, i sve to ostavljeno u hladnom frižderu.
Istina je da sam se i ja smrzla, gore od tog sendviča iz ledenice.

[scallop]

Mislio sam da se ne javljam u ovom krugu. I dalje ima više glasača nego pisaca, što je za moj ukus dobro. Međutim, budući da sam kao striptizeta propao u kvalifikacijama, morao sam malo da čačnem. Ako to nismo bili, ništa ne znamo o striptizetama. Gledali smo sijaset filmova sa tom temom i nikad nisam bio ubeđen. Kao klinac koji se time suočavao tu i tamo, uvek sam mislio da je u tom pozivu ili - ili. Ili jesi ili nisi lavica. Međutim, u motivima je skoncentrisana tolika količina disperzije, da se više ništa ne sme uzeti kao neprihvatljivo. Najstariji zanat je mnogo star. Za men je priča "Striptizeta" još jedna priča o prilici da se nešto izmeni i da se odabere između relativne sigurnosti i materinstva. Protagonista u priči se odlučuje za materinstvo. Legitimno. Nikada nisam bio mama, ali tata jesam. I, ništa ne bih izmenio. Ljudi su, najčešće, takvi. Bilo bi oportunije da se osvrnemo na pisanje ove priče i kad je to u pitanju, zamerka bi mi bila da nije poštovala dužinu. Autora ništa nije sprečavalo da ostane u okviru zadatka. Sam rukopis je prihvatljiv.

[Kimura]

Slažem se sa Saturnicom da je priča ''Striptizeta'' puna nekog jeftinog moralisanja i promašene psihologije.
Nisam ubeđena da bi bilo koja žena, ako bi joj se dalo da bira, prihvatila da rodi teško bolesno dete - pored radosti i utehe koju pruža njegovo prisustvo, tu su i patnje koje idu uz bolest (a ona dobro zna kako sve to izgleda), pa još i sasvim izvesan kraj!
Osim toga, priča je znatno duža od 6000 karaktera, očajno je napisana i nije ispoštovala zadatak.

[scallop]

Zašto su uvek žene protiv žena? Na ovoj Radionici najčešće nailazim na žensku mizoginiju. Bre, kako vi umete da opletete svoj rod!

[Kimura]

Ja ne govorim protiv žena. Možda grešim, ali nekako sam uverena da ''Striptizetu'' nije pisala žena, već muškarac koji drugi pol, baš kao i mnogi njegovi drugovi, olako shvata.

Zaista, ja lično nisam nikada bila striptizeta. Čak ne poznajem nijednu striptizetu. Ali, zato sam imala priliku da upoznam mnoge roditelje čija deca ''imaju neki probem''. Uverila sam se da je to jedno od najstrašnijih iskušenja za čoveka i ne leži mi olako pristupanje karakteristično za priču ''Striptizeta''.

[angel011]

Nisam ubeđena da bi bilo koja žena, ako bi joj se dalo da bira, prihvatila da rodi teško bolesno dete - pored radosti i utehe koju pruža njegovo prisustvo, tu su i patnje koje idu uz bolest (a ona dobro zna kako sve to izgleda), pa još i sasvim izvesan kraj!

Žene to nekad rade. Saznaju da je plod koji nose bolestan ili da su velike šanse da je bolestan, neke abortiraju, a neke rode. A ova žena voli svog sina, i ne želi da ga se odrekne, da poništi njegovo postojanje. Plus je tu uvek nada, možda će se naći lek.

Zamisli da imaš dete koje obožavaš, jeste, bolesno je, verovatno neće živeti duže od dvanaeste, ali već deset godina si s njim i mnogo ga voliš, i dobiješ priliku da se vratiš unatrag kroz vreme i da se tvoje voljeno dete nikad ne rodi - da li bi mu uskratila postojanje?

Bilo mi je prilično normalno i što majka šalje dete u školu, trudi se da ono živi normalno koliko je to moguće, a odlazak u školu kao što i njegovi vršnjaci rade i druženje s njima je deo toga.

Ono što mi je smetalo je što ona na kraju zna da će trajno ostati u tom baru kao striptizeta. Zašto, pobogu? Okej, vratiće se da bi zatrudnela s onim tipom, ali zašto bi ostala i nakon toga?

[Kimura]

Istina, Angel. Žene nekada svesno rode bolesnu decu.
Međutim, u ovoj priči je ta odluka slabo potkrepljena. Dobar pisac ili, bolje, dobar psiholog bi nam dao snažne argumente za obe odluke (za i protiv postojanja deteta), a zatim i ono što je pomerilo tas u korist postojanja.
Osim toga, tema ovoga puta nije bila ''šta bih učinio/la da imam novu priliku''.

[Coffin Annal]

Žene, deca, rađanje, kajanje... možda bi se sa tom kompleksnom problematikom i moglo izaći na kraj u nekom paralelnom univerzumu ili fantastičnom okruženju, ali ovo...

Znala je jer pre bleska je pogledala na časovnik, već tada je kasnila.Nije se potrudila da izađe i proveri da li je auto oštećen, samo je okrenula ključ i bila zadovoljna što je stari motor bolesno zastenjao i na kraju se starački iskašljao pre nego što je počeo da radi. Izvezla se ponovo na put i nastavila prema baru.Nije joj bilo čudno zbog nesvestice, nego samo zbog činjenice da je prošla sve to neozleđena. Bila je razočarana. Priželjkivala je, zapravo razmišljala, da se zakuca u neko drvo pored puta, ali nije imala snage da ostavi sina samog. Kada on ode, odložila je do tada. Ali evo, nesvestica u toku vožnje bila je kao poklon sa neba, ne onakav kakvom se molila, ali poklonu se ne gleda u zube. I kako se sve završi? Ona ni auto ne ogrebe. Bila je razočarana.

Neuverljivo, mnogo izvlačenja i odabir lakšeg puta. A to je samo jedan od problematičnih segmenata.

[saturnica]

Zašto su uvek žene protiv žena? Na ovoj Radionici najčešće nailazim na žensku mizoginiju. Bre, kako vi umete da opletete svoj rod!

Ako je ovo upućeno meni, da odgovorim. Fućka mi se za spol. I muški i ženski. Ja volim djecu, potpuno slično sam reagirala i na priču okačenoj ovdje od osobe pod nickom Mr. Parker, gdje žena čini dijete da do zadnjeg trena pakira kufere, e da bi ga na kraju zajebala i ostavila. Znači, volim u priči vidjeti što je pošlo u krivo između djeteta i majke, ništa drugo. Mogao je ovo sranje u priči napraviti i muškarac, isto bi reagirala.

[Kimura]

Mislio sam da se ne javljam u ovom krugu.

Zašto? Zar su priče tako slabe da ne možete da ih komentarišete?

[angel011]

@kimura: Kad pomenu temu, ne znam kakve veze ova priča ima sa zadatom temom (osoba bi trebalo da je vraćena u kasniji trenutak od onog u kome je uzeta, a ne da se ide na varijantu "da su mi one godine a ova pamet").

[Kimura]

U načelu, ne znam koliko je dobro da se u jednoj kratkoj priči, koja sme da ima najviše dva i po lika, doziran broj informacija i jednu dobru foru na kraju, pokreću velika životna pitanja.
Sad se malo šalim, ne zamerite.
Sigurno ima onih koji znaju kako da u 6000 karaktera ispričaju najozbiljniju i najsumorniju priču.

[Boban]

Zaista, ja lično nisam nikada bila striptizeta.

Ako ti usfali ovakvo iskustvo, slobodno se javi. Znam neke ljude koji drže striptiz bar u Šimanovcima. Klijentela su uglavnom kamijondžije, tako da ti je tajnost zagarantovana.

[Kimura]

Imaću to u vidu. Ako usfali.

[Mandragora Dragon]

09. Striptizeta. Prilična se prašina, vidim, podigla oko ove priče. Kako nije oguglala posle silnih godina bavljenja navedenim zanatom? Većina poslova ume da smori, ah, vi mladi ljudi, pa tako i ovaj, a još je i okvalifikovan kao moralno nepodoban, prokažen. Pre će biti da umesto habituacije dolazi do senzitizacije. Tu je autor u pravu, još od "ledene šipke". Objašnjenje zašto se ona time bavi bi možda bilo suvišno, podrazumeva se, mnogo je žvakano na tu temu i nekako ispada da prečesto okolnosti nalažu da "Turn the Page" (Metallica) nije baš tako lako da se izvede. Žena je dobila drugu šansu, ali šansa, evo saveta, se ne grabi po svaku cenu- možda je zamka, iskušenje, šta već. Dete, šta god da mu je, je jedina svetla tačka u njenom životu i kako reče Angel 011: voljenom detetu se ne uskraćuje postojanje. I tu je autor u pravu. I zašto se vraća u na staro? Možda je samo tako moguće da se ne izgubi to što je srcu najmilije, a tu je i sudbina od koje se ne može uteći, već na strašnom mestu postojati, začarani krug... Emocija je tu, složena neka, ne sudite joj olako. E, sad. Ne sviđa mi se naslov, može ponešto da se dotera, a kraj...hm, nagrada za pravu odluku-sreća, radost, uživancija i obavezno-zdravo dete.

[Džek]

Meni je Striptizeta sasvim verodostojna a evo zašto. U kakvim socijalno ekonomskim uslovima živimo, uopšte ne čudi ponašanje majke. Život ne pita da li dete umire i da li bi želela da provede sa njim svaki mogući tren. Stvar je u suštini vrlo jednostavna; da striperka ima para, ne bi se vrtela oko štangle, a detetu trebaju lekovi, treba mu hrana, struja i voda. I smeštaj. A to ne pada sa kruške a bogme ni sa Ljubišinih stabala.

Svako obolelo dete želi da se druži sa vršnjacima, da skače i da se igra, koliko god može. Meni je sasvim ok da ide u školu i da se druži sa vršnjacima ali mi nije dato razjašnjenje zašto ne leži u bolnici. Volja autora je takva, doveo nas je tu gde jeste i to ne bi trebalo da se ruši. Po meni, takva situacija je sasvim realna. 

Sendviči i poruke su pokušaj gradnje emotivne veze između deteta i majke, sasvim nepotrebno pokazano.
Priča me u samom startu odbila radi bespotrebnih objašnjenja i  crtanja osnovnih stvari čitaocu, kao na primer ova:

Niko nije voleo čupave striptizete.

To bi pilo vode da se provlači neki humor, ali humora nema.

Sve u svemu, priča nije toliko očajna; pisac operisan od patetike bi nešto mogao da napravi od nje, ovako, škripi i to žestoko. 

[Savajat Erp]

Мени "млекоток месечине" баш добро звучи

Дакле, безвредни коменти, бла, бла...

1.Изложен – Млакушно, са рогобатним реченицама од самог старта, зрак сунца који милује лице убачен очигледно да објасни шта се десило са Дамјаном, представља онај трен кад су га ,,свемирци" отели. Међутим, штрчи...и то видно. Питање је зашто водич и туристи безглаво беже и зашто роботи хватају протогонисту? Траспасинг, јел? Збрзан крај...

2. То су само они – Јесу ли? Просто ми дође да викнем ,,текели-ли" од среће   Тако ми Ктулуа, Јог-Сотота, а богами и Дагона, ништа ја ође нисам сконтао...тешка прича, али за читање, бар мени.

03. У два ће чистачи однети ђубре – Симпатично је ово, забавно ако ништа, мада се тема не може назвати нешто специјално оргиналном, али, боже мој...у првом делу приче има доста грубих, рогобатних реченица, које не пријају баш оку, а ни уху Свиђа ми се оно ,,Било је тако добро, па нека је и последње" Задња реченица помало мирише на усиљеност, смишљену театралност, if you will.

04.ЖЕЂ–Даклем, ванземаљци су отели помало распојасану жену и вратили је на клупу у парку неутврђен број година касније...овако би звучало крајње класично, да не кажем клише. Међутим, клише, ако га има, једино се може постојати у вези те клете клупе у парку, остатак приче је сасвим ок. Добра идеја о ,,вечним" људима, који су млади само споља, а изнута ништа друго до уморни старци...нисам баш сконтао ово са јетром, ваљда има неке везе са њеним опијањима. Такође, по мени, непотребно помињање ванземаљаца, угурано у причу по свој прилици само да би се учврстило испуњење задатка.

05.Pod krošnjom – Осим што је помало равно постављена, ова причица је исто ок...можда преспора, али добро, ионако нема више ничег, рајт? Протогонисту и његове ртаће је покупила непојмива сила и бачила их у будућност...или прошлост, свеједно, негде где нема више цивилизације и тако то. Нејасни су мотиви Првопробуђеног (ха, Првопробуђени!) за killing spree који је извео над осталима...бар мени нису јасни. Имамо ту добар конекшн са природом, која привија на своје несебичне груди људе који су се тако грубо отргли од ње...и све се завршава са старим добрим cherchez la femme. А шта је са Првопробуђеним? Ко ће њему наћи ђевојку? Свеједно, крај ми је добар...
Узгред - Opazio ga je na dovoljnoj udaljenosti. Довољној удаљености за шта? Рекао бих и да фали неких сса 1400 карактера.

06.Plod – Овде се аутор опустио и очигледно сматрао да је све рекао и обавио са свега 3000 и кусур карактера...јбг, док се неки муче и сакате причу да би је углавили у предвиђених 6 љади, други се бахате Почетак је интересантан, без обзира на прљавштину и све, али после контакта главног јунака са спољним (промењеним) светом долази до осетног пада. Јест`, све је јасно, он је некакав Повратник обележен зеленим печатом и услед инекције у тртицу постаје трудан...а мученик се понадао да ће узети учешће у оргијама. Није му се дало, шта `ш Међутим, сувише је то танко и брзински урађено, без икаквог бекграунда, а остало је толико протраћеног простора за како, шта, ко, втф и сл. Које Савезништво, какво сад Савезништво? То никад нећемо сазнати, бар ја засад нећу...а можда је и намера аутора била да та разматрања остави нама.
Плус - Osvrćem se i ugledam drveno stepenište koje vodi prema napolju. – Ово баш гадњикаво звучи...

07. Treptaj – ЛСД је очигледно почео да шљака жешће, толико да несрећни Јаков не зна ни где се налази  Нека ми извини аутор/ка, али мени ово није интересантно, ни најмање...шта да се ради, површни буквалиста био, површни буквалиста ост`о. Ето, не знам шта бих додао...пуко набрајање онога што се Јакову дешава, чиста фактографија, мало зачињена, додуше, мени делује као препричавање. Ал` шта ја знам...и опет штекање са карактерима.

08. Kavabata, veliki letač – Луди Кабавата који прелеће из раздобља из раздобље, уз нетражену помоћ ванземаљаца, јелте...тако бар морамо да претпоставимо имајући задатак у виду, а лако би могли рећи да Кобо упада у временске вртлоге објашњиве камиказа ветром...немам појма. У сваком случају, симпатича и топла прича, али превише испресецана на делове, бар један је непотребно одвојен.

09.STRIPTIZETA – е, да...пошто сам скоро стипановски склон патетици, ова ми се на прво читање највише допала, иако највише подилази тананим осећањима пука...на ово друго читање то подилажење ми скоро па боде очи...али, и даље мислим да је ово солидна прича и да није за преко `иљаду карактера премашила лимит можда уделио бих јој бод, овако....јбг. 

[Kimura]

U ''Striptizeti'' je ignorisana tema, a ni ostale priče nisu mnogo bolje.
Ja sam ta priče ''Izložen'' i ''Treptaj'' glasala uglavnom zato što je tu učinjen makar pokušaj da se odgovori na zadatak, iako priču bez priče (''Treptaj'') ne cenim previše.
U pogledu priče ''U dva će čistaći odneti đubre'' imam iste utiske kao Coffin.

[Anomander Rejk]

IZLOŽEN-Da, providno, već hiljadu puta viđeno. Zrak sunca, san, šta bi...mora to maštovitije. Rečenice isto prilično zrele za sve moguće prepravke i popravke...
TO SU SAMO ONI-Priči treba jedna debela metla  , da počisti pretenciozne izraze tipa ,,ošamari me bljeskom magije, Majka Svih Šaka'' ili tako već nekako...uz gomilu nabacanog svega i svačega.
U DVA ĆE ČISTAČI ODNETI ĐUBRE-Simpatično, dovoljno za bod. Poruka je jasna, ljudi su smradovi  . Bube. Možda ih nije loše jednostavno zgnječiti. Počistiti. Možda...
ŽEĐ-Sviđa mi se što mi se čini da se autor zaista potrudio oko priče, u smislu njenog sadržaja i osmišljavanja. Ima tu lepe ideje. Možda je 6000k jednostavno premalo za to, ili izvođenje nije bilo najsrećnije. Ali u smislu potencijala, možda i najperspektivnija priča u krugu.
POD KROŠNJOM-Priča br.2 na glasanju. Ima neki fin ritam, pismena, ideja sasvim solidna. Možda je mogla biti malo dinamičnija i sa malo razjašnjenijim motivima, ali sve u svemu ok.
PLOD-Dobra ideja, ali nije razrađena kako treba, složio bih se sa Savajatom oko ove priče.
TREPTAJ-Počelo je solidno, ali onda su krenule rogobatnije rečenice, utušila su me sunca i silno ljubičasto...ajde bar da su ti opisi impresivni, ali nisu.
KAVABATA, VELIKI LETAČ- Broj 1. Jako volim priče koji imaju neki psihodelija šmek. A ova je takva, ima sanjalački, luckasti tok.
Dobro osmišljena, zadatak ispoštovan, pripovedanje solidno, svi elementi na mestu.
STRIPTIZETA-Nije to uopšte šuplja priča, ima ona i glavu i rep, sadržaj, poruku, emocije. Ono što mi se nije dopalo je forma te sadržine, mnogo tu škripi, od onih dlačica na početku...

[saturnica]

Po krošnjom - Lijepe rečenice koje osvajaju na prvu, atmosfera pomalo mistična, tajanovita, a  susret sa stablom i spajanjem s njim na granici erotike. Nešto bolje odavno nisam pročitala, ili je meni samo pri sudaru s napisanim tekstom proradila pokvarena mašta, vrag će ga znati! Ipak, moja bi primijedba na ovu priču išla u smjeru da je priča pomalo nejasna, tko su ti ljudi i kamo točno idu, kakva je stvarna funkcija stabla. Fali ovdje ohoho karaktera i tako bi se lijepo dala proširiti stoga molim autora/icu da proširi ovu priču. Ja bih je rado čitala u duljoj verziji.

[saturnica]

Izložen - nemam neke specijalne negativne primijedbe na ovu priču, ali nemam ni pozitivne. Jedna od onih priča koje me ostave mrtvom hladnom. Ako ju je napisao početnik, mogla bih reći, bravo, ali ako je neki stari mačak, onda bih mogla reći da fali maštovitosti.
Imam i dvije zamjerke, ili kako god već da to nazovemo:
"veliko komešanje u svim prozorima"...ma ovo mi nije dobro, možda je komešnje bilo u zraku nakon kojeg je uslijedio stampedo ljudi, ali u prozorima nekako ne mogu zamisliti. I druga stvar, ona djevojka koju susreće uz trafiku gdje čita novine, nije li ona nakon toga krenula u podzemnu, spustila se stepenicama dolje i nestala. Malo mi se čini bezveze da je na kraju priče opet susreće uz trafiku gdje opet čita novine, i to na istom mjestu. Što, cijeli dan se ta vrti oko trafike i lista novine? Mogla je fino i sjediti na nekoj klupi i lizati sladoled.

[saturnica]

To su samo oni -  biti ću kratka, ovu priču je ubio pretjeran poetski izričaj.

[saturnica]

Plod - eh, što sad tu reći. Na primijer, nije mi jasna veze između ove pijandure, ispičuture u koju vanzemaljci usađuju plod. Ne samo zato jer je u pitanju muškarac pa se ja zapitkujem u kakvu maternicu je smješten isti, već na primijer, u kakvoj vezi je odabir baš takvog lika, zašto su vanzemaljci posegnuli baš za njim. Ispada da su nekako i oni zavarni s tom spodobom koja se stvorila niotkud ili se ja varam? Jesu li onda oni baš tako glupi da to ne vide? Tko bi htio savezništvo s tim odurnim tipom koji u sebi ima litre rakije i još toliko litara kretenizma?

[D.S.B.]

Pročitah Kavabatu, lepa priča, lepa posvećenost detaljima, sve ukupno podseća na Hrundija ali pažnju mi je privukao ovaj deo:

,,Svi su na Bon festivalu. Prošle godine sam tamo upoznao avijatičara, a 1912, kupio sam Ohku."
,,Koje godine, kažeš?"
,,1912."
,,Ali,sada je 1838!"

U Japanu se gregorijanski kalendar koristi tek od 1873 tako da Kavabata verovatno ne bi znao o čemu dečak priča i da je on došao iz 1838. Ipak, lepo napisana priča.

[scallop]

Kraće priče su verovatno pokušaji novih učesnika. Zato ih koa takve treba i komentarisati. Recimo, priča "Pod krošnjom" ima svojih prednosti, ali i nedostatka konzistencije, tako da se čitalac vrti u naokolo u neznanju. Ako protagonista ne zna gde je, čitaoca ne treba uterivati u nedoumicu da li se dogodio smak sveta, da li se bude fatalni Zombiji ili je svet promenjen u celini, pa protagonista mora ispočetka. Saturnica tu ima pravo, bilo je prostora da se priča zaokruži, ali izgleda da ni pisac nije bio siguran gde ju je vodio, pa se tek na kraju odlučio za "Adamizaciju" i da potraži ženu.


Druga primedba je daleko prozaičnija: Upotreba zamenice gde nije potrebna. Imamo jednog protagonistu i pogrešno je napisati: On podiže glavu. Znamo ko je podigao glavu. Da pisac nije lutao možda bih stekao utisak da je odgovrio na zadatak.

[Josephine]

samo svratila da kazem kako sud ili tvrdnja ne predstavljaju kriticku analizu..

[D.S.B.]

Počeh da čitam Pod krošnjom i odmah ovo:



"Otkriće drveta stiglo je u poslednji
čas – bio je uveren da će izgubiti razum lutajući prostorom lišenim
svakog traga civilizacije."


Drvo ne predstavlja trag civilizacije, pre bih rekao da nedostatak istog može to da predstavlja.


"Danima se skrivao, pokušavajući da se seti..."


Ja sam se odmah zapitao šta je jeo u svim tim danima jer čini mi se da nije bilo mnogo hrane onde gde je bio.


"Imaće dovoljno snage da i sam odlomi granu."


Da odlomi granu drvetu čiji je bol malo pre osetio? Da mu napravi još jednu ranu? Ne bih da dužim ali priči treba malo sređivanja, planskog, inače je o.k. Rečenice su tečne, želeo sam da je pročitam do kraja što znači da nije neinteresantana.

[Savajat Erp]

Мислим да је ту грану откинуо тзв. Првопробуђени и да је она у ствари тољага или шта већ која се помиње у причи

[Savajat Erp]

Аха, сад видим да пише "имаће снаге"...sorry 

[D.S.B.]

Kako bih razbio ovu tišinu ovde krenem čitati trećeplasiranu priču, U dva će čistači odneti đubre, i kao kod prethodne priče uvodni pasus me razočara.

"Нa столу се нaлaзи мaли телевизор руске производње, сa обе
стрaне заграђен стопaлимa човекa који скоро непомично лежи нa
кревету. Пaлцем десне ноге он окреће дугме пријемникa и упркос
истрaјном мењaњу фреквенцијa сигнaлa немa пa немa. Сaмо
мaхнити снег сивих, белих и црних тaчкицa. Звук би био шум, aли
је без његa. Владавину беспрекорне тишине прекинуо је удaрац у
гонг из рaдијa који лежи нa кревету поред човекове главе.
,,Ноћни прогрaм", јaвио се водитељ смртно озбиљaн, ,,добро
вече."

Nakon što sam tri puta pročitao pasus ostao sam ubeđen da tu nije mogla vladati besprekorna tišina, nikako. Dalje, rečenice su prilično hladne, objašnjavajuće, nemaju onu spontanost koja uvlači čitaoca u priču, znači na tome treba poraditi. Dijalog između buba me ostavio ravnodušnim, a ni radnja nije donela ništa naročito zanimljivo. Nema nikakvih opisa, prikaza čovekovih unutrašnjih emocija, straha, ničega, a velike bube gamižu i pričaju svuda okolo. Kraj kao i cela priča, "U dva će čistači odneti đubre" reče jedna buba drugoj i to je to.
Sada, da vidimo šta ima dobro u priči. Po meni, gore navedeni pasus je ujedno i najbolji u priči, ako zanemarimo i zaboravimo "vladavinu besprekorne tišine". Dobro zamiišljena scena, čovek leži i stopalom čačka TV, lepa improvizacija. O ostatku priče već sam sve rekao.

[scallop]

Bem mu sunce! Boban promašio za godinu dana! Ovo je 2013, valjda?

[Savajat Erp]

Вид` стварно...Скалоп Око Соколово!

[scallop]

Bio sam "Gvozdeni orao" u Cipelicama na asfaltu.

[Mrs Parker]

Kraće priče su verovatno pokušaji novih učesnika.

To bi trebalo biti pohvalno. Izdržati kritike "vukova", a ostati svoj...

[Mandragora Dragon]

08-Kavabata, veliki letač. I dadoh joj bodove. Ali kada se malo razgrne viljuškom nameće se činjenica da u ovom silnom garnirungu nema puno mesa. Kao i kod onih žabarskih fudbalera. Lepo bi bilo da se japanski Ikar nošen božijim vetrom zakucao u Enolu i sprečio je da izruči tovar, pa da vidiš kuknjave: Ustv. ima NLO-a!"

[pokojni Steva]

Ali kada se malo razgrne viljuškom nameće se činjenica da u ovom silnom garnirungu nema puno mesa. Kao i kod onih žabarskih fudbalera.

[scallop]

Mandragora, upravo sam nešto slično poručio Džeku. Za Radionicu se piše kao da su svi na autoputu, a u pričama ima toliko prilka da se pođe i krivinama.

[Savajat Erp]

Јеботе, ово је стварно замрло...

[Mandragora Dragon]

01-Izložen-Komešanje u prozorima sam shvatio kao paljenje monitora, ili slično, mehanizam igračke na navijanje, ,,Grad tame", dan se ponavlja, Crnjanski lamentuje. Ok. Ali... Ovo je taj auto-put, ruku na srce, skoro bez džombi, ali za gde? Za 'ajmo negde? Tanko je samo se osloniti na temom zadate vanzemaljce iz senke. Ima li neke veze što se zove Damjan? Otkud on tu? Zašto? Čime je to zaslužio? Možda je ono: ,,pazi šta želiš, možda ti se ostvari." U tom slučaju nedostaje neki nagoveštaj,  da npr. želi makar da vidi izgubljenu voljenu. Hm. Ako nije hologram, a rekao iznenađeni vodič da nije, ko ga je uljudio, obrijao, sredio kosicu, obrisao balicu...Onda su ga ščepali, pa evo ga opet. Možda je on turistička atrakcija? To bi objasnilo neke stvari, ali nije jasno.   

[Kimura]

Meni je ''Izložen'' sasvim jasna priča, toliko jasna da se providi.
U tome i jeste njena najveća slabost.
Dala sam joj bod zato što je ispunila zadatak, a i pristojno je napisana - bar ja nemam mnogo da zamerim.
Međutim, ovo je jedna od onih priča koje se zaborave čim se pročitaju. Likovi su bledi, emocije neuverljive. 

[scallop]

Ovo nemojte računati kao komentar.


Pauza posle čitanja doprinela je da sve zaboravim. Sećam se samo "Striptizete", jer je preterala sa dužinom i što poseduje ubedljivost koju mogu da prihvatim. I, "Kavabate" koja meni spada u folirantske priče.  Sve ostalo pamtim po nešto kvalitetnijem rukopisu nego obično i gomili pijanica. Kao da je šljemanje kompatibilno sa otmicom vanzemaljaca. Kad te vrate posle otmice, nikako da se otrezniš.

[Kimura]

Zaista nije komentar.

[scallop]

Jeste opasan komentar, ako se sećam pet-šest priča iz 2011. Sećanje je garancija ostavljenog utiska.

[Kimura]

Kažete da priče iz ovoga kruga, osim folirantskog ''Kavabate'' i uverljive ''Striptizete'', ne pamtite zato što na vas nisu ostavile nikakav utisak?Da li sam dobro razumela?
Ako je jesam, slažem se da to može da se smatra za komentar.