TRIBINA "BUDUĆNOST VEŠTAČKE INTELIGENCIJE"

[zoskoz]

Ne dopuštaju da Amerika dominira: Kina stavlja 28 biliona dolara na sto

Kina pokušava da promeni način na koji finansira razvoj svoje tehnološke industrije i da iskoristi ogromno domaće tržište kapitala vredno 28 biliona dolara u trci sa Sjedinjenim Američkim Državama za dominaciju u veštačkoj inteligenciji.

Peking sve više želi da privatni kapital i berza finansiraju razvoj strateških tehnologija, umesto da se oslanja prvenstveno na državne subvencije i ulaganja, navodi Blumberg u analizi.

Simbol ove nove ere postao je proizvođač memorijskih čipova CXMT koji je nakon ubrzanog procesa izlaska na berzu u Šangaju zabeležio skok vrednosti akcija za više od 500 odsto u samo nekoliko sati.

Kineska tržišta akcija i obveznica zajedno vrede oko 28 biliona dolara, dok građani raspolažu sa oko 26 biliona dolara štednje.

Ideja je da deo tog novca umesto u bankarske depozite i nekretnine bude usmeren u kompanije koje razvijaju poluprovodnike, veštačku inteligenciju i druge strateške tehnologije.

Prednost SAD – pristup kapitalu
 
Za Kinu je to posebno važno jer je pristup kapitalu jedna od najvećih prednosti Sjedinjenih Američkih Država u tehnološkoj trci.

U prethodne dve godine kineske tehnološke kompanije prikupile su oko 217 milijardi dolara kroz inicijalne javne ponude i emisije obveznica, a američke firme  su u istom periodu oko 1,4 biliona dolara, odnosno više od šest puta više.

Peking zato ubrzava procedure za strateške kompanije, olakšava im izlazak na berzu i podstiče emisiju tehnoloških i zelenih obveznica.

Kompanija CXMT je do berzanskog debija stigla za manje od osam meseci i prikupila oko 9,8 milijardi dolara, što je jedna od najvećih kineskih inicijalnih javnih ponuda poslednjih godina.

Ovaj zaokret je značajan jer je Kina decenijama razvoj strateških industrija uglavnom finansirala kroz državne subvencije, poreske olakšice i ulaganja državnih fondova.

Prednost Kine – jeftino finansiranje
 
Kina pritom ima jednu važnu prednost u odnosu na Sjedinjene Američke Države, a to je veoma jeftino finansiranje.

Velike tehnološke kompanije ove godine plaćaju prosečnu kamatu od oko 1,9 odsto na obveznice, što je više od tri procentna poena manje nego njihove američke konkurente.

Ove godine kineske tehnološke firme prikupile su najmanje 38 milijardi dolara kroz obveznice, dok su njihove američke kolege prikupile oko 578 milijardi dolara.

Problem je i što kineske banke radije kreditiraju već velike i profitabilne tehnološke kompanije nego mlade firme koje još troše ogromne iznose na istraživanje i razvoj.

kina ocigledno zna zasto je propo sovjetski savez.

[Meho Krljic]

Kad anti AI lik krene sa tom idiotskom kalkulator analogijom, ja to dalje uopšte i ne gledam

To je očigledno, jer da si gledao video bi da on za sebe kaže da nije AI skeptik, da svakodnevbno radi sa AI alatima itd.

[Onaj stari Sendmen]

Meho, nisam ja gledao samo njega već i tone istih anti AI whores.

Sve potpuno isti repertoar. Svi doktorirali ekonomiju i stuff, što bi rekao Jake.

Šuplje. Lubotomija glupavo. I što vreme prolazi, sve gluplje i gluplje. Jedini druge kopiraju u potpunoj bezidejnosti.

Prevazišli flat earthere i moon landing frikove.

Missim, razumem ja to očajanje ali postoji i Deprazepam. Sve se to leči. U krajnjoj liniji mogu i da se samoubiju ako baš toliko ne ide. Pokazali bi da imaju samokritičnost.

[Onaj stari Sendmen]

Nova zvezda u svetu veštačke inteligencije: Ekstravagantni milijarder iz ,,Francuske revolucije"

Gotovo tri decenije Aleks Buzari vodio je pouzdanu kompaniju za skladištenje podataka koja je sarađivala sa istraživačkim laboratorijama. Uključujući i one pri Nacionalnoj vazduhoplovnoj i svemirskoj administraciji (NASA).

Danas je procvat veštačke inteligencije pretvorio njegovu dugogodišnju kompaniju u pravog industrijskog giganta. I to sa prihodima koji su na putu da dostignu desetocifreni iznos, a njega učine milijarderom.

Aleks Buzari nije tipičan tehnološki preduzetnik u kaki pantalonama i dukserici sa kapuljačom.

Umesto toga, gotovo svu svoju garderobu sam osmišljava. Njegov stil podseća na ekscentričnu kombinaciju Vilija Vonke i aristokrate iz regentskog doba. To su odela inspirisana modom s početka 19. veka- ogromne uspravne kragne i cipele od krokodilske kože.

Njegov pariski stan, raskošan apartman iz 19. veka smeštenje u aveniji obrubljenoj drvećem. Pruža se od Trijumfalne kapije i jednako je ekstravagantan kao i njegov način odevanja.

Sve, od tepiha sa mermernim šarama i sofa u jarko zelenoj boji do porcelanskog posuđa, nastalo je prema zamislima ovog 65-godišnjeg francusko-iranskog emigranta.

Aleks Buzari i neobičan imidž


,,Jednostavno volim da dizajniram", kaže Buzari, suosnivač i izvršni direktor kompanije za skladištenje podataka DDN.

,,Tokom godina izgradio sam mrežu ljudi koji moje skice umeju da pretvore u predmete koji zaista mogu da se naprave."

Buzarijeve modne kombinacije često izazivaju nelagodu među njegovim kolegama. ,,Veoma neobično... Još pre mnogo godina zamolio sam ga da malo ublaži svoj stil", kaže njegov suosnivač Pol Bloh (65).

On za poslovne sastanke bira, kako sam kaže, ,,konzervativnu" garderobu. Još direktniji bio je izvršni direktor kompanije Envidija, Džensen Hvang, koji je, prema Buzarijevim rečima, njegov stil opisao kao ,,neprimeren".

Ni slučajni prolaznici u Parizu ne propuštaju priliku da ga zadirkuju. ,,Zaustavljaju automobile nasred ulice samo da bi mi dobacili: 'Zar vas nismo sve pogubili u Francuskoj revoluciji?'", priča Buzari kroz osmeh. On danas vreme deli između Pariza i Las Vegasa, gde je svoj dom uredio u stilu art dekoa.

[Onaj stari Sendmen]

Još malo Romana za fanove na forumu:

Elites Know It'll Kill Us. They're Building It Anyway

[Onaj stari Sendmen]

Džejms Kameron kaže da će za 5 do 10 godina AI moći sama da generiše visokobudžetne filmove, tj. moći će da ih pravi svako.

[Meho Krljic]

Al zato Berni Sanders veli:


We Must PAUSE AI Development:

https://www.youtube.com/watch?v=BwKGHjo7dxM


Evo u Gardijanu i tekstualno ko ne može da gleda video:

https://www.theguardian.com/technology/2026/aug/10/bernie-sanders-ai-development-pause-letter



Enivej, da se osvrnem na brzinu na ovo:

Bolje Mehmete lepo priznaj da si izgubio raspravu, nije ti ni prva ni zadnja, nego da pribegavaš ovakvim jeftinim svinjarijama i dalje, kad i dete vidi da ti je kapacitet na ovu temu nula...

Nisam siguran da "gubljenje rasprave" ide tako kako ti misliš. Ja dajem konkretne i dosledne argumente, koji idu u prilog jasnoj tezi. Da bih izgubio raspravu treba da se daju kontraargumenti koji opovrgavaju moje argumente ili da se ponudi kontrateza koja je bolje argumentovana.

Međutim, u tvom slučaju imamo naprosto to da stalno menjaš svoju tezu u odgovor na argumente koje ja iznosim za moju.

(Ispod dajem pročišćenu, interpretiranu verziju nekakve trajektorije tvoje argumentacije, dakle, ovo nisu direktni citati i nužno u minut tačan redosled, ali je dovoljno ilustrativno, mislim.)

Na primer, prvo si tvrdio da su kompanije koje nude usluge i alate veštačke inteligencije na industrijskoj razini profitabilne i da to samo po sebi opravdava ogromne investicije u infrastrukturu.

Kada su izneseni argumenti i proverljivi primeri da ni jedna od njih nije profitabilna, odnosno da je njihov prihod po deset puta manji od investicija (koje pokrivaju operativne kao i kapitalne troškove), imao si tezu da je izgradnja infrastrukture isplativa jer će ona u nekakvoj bliskoj budućnosti vratiti sva uložena sredstva i nastaviti tokom dužeg perioda da kroz ekploataciju kreira čist profit.

Kada je pokazano da za ovo ne postoji nikakva uverljiva matematika, odnosno da operativni troškovi i kapitalna ulaganja rastu eksplonencijalno brže od čak i najoptimističnijih tumačenja trenda rasta prihoda od ovih usluga, tvoja naredna teza je bila da je to svejedno naprosto u redu jer je tržišna valuacija kompanija koje pružaju AI usluge i alate toliko velika da će im ovo obezbediti sva neophodna dalja ulaganja sve do - sasvim neodređenog - momenta u budućnosti kada će one konačno postati profitabilne.

Kontraargument da je tržišna valuacija samo indikativna a nikako stvarna vrednost i da je jednako verovatno da će potencijalni (ali i postojeći) investitori da se povuku iz ovog posla jer ne vide da se ta stvarna vrednost materijalizuje, je dovela do nove promene teze, ovog puta sa tvrdnjom da su ove kompanije zapravo valuirane niže nego što vrede jer će one - u nekom hipotetički bliskom momentu - dovesti do toga da nastane ili bude produkovana "veštačka superinteligencija" a koja je nekakav samorazumljivi "opšti" benefit za čitavo čovečanstvo. Naravno, ona je sasvim hipotetički koncept koji, po onome što znamo o trenutnom statusu tehnologije veštačke inteligencije naprosto nije ni dosežan prostim uvećavanjem računskih kapaciteta a na šta se investiranje u datacentre danas uglavnom svodi (to jest: LLM-ovi i Agenti nemaju direktan put levelapovanja u ASI i postizanje ovog, da ponovim, hipotetičkog koncepta zahteva mnogo daljih promena paradigme i eksperimentisanja u laboratorijama a što nema direktne veze sa investicijama u infrastrukturu datacentara).


I, mislim, sasvim je okej da se ti malo zezaš i troluješ i tako to, pogotovo ti je lako sa nekim neukim kao što sam ja, ali da bude jasno da nije jasno o čemu ti uopšte ovde pričaš, pošto svaki drugi dan pričaš o nečem drugom...

[Onaj stari Sendmen]

Missim, napisao sam ti kad ikad da tvoj "argument" da neke kompanije nisu profitabilne nije zapravo nikakav argument, i naveo ti da se isto dešavalo mnogim kompanijama koje su ulagale u internet u vreme kad je internet bio u povoju pa nikom ništa... kompanije propale, internet i dalje postoji...

Šta očekuješ da ti napišem u vezi toga više? Da ti navedem podatke konkretnih kompanija iz vremena povoja interneta, konkretne primere želiš jer sumnjaš u ovu moju izjavu?

Jednostavno navodiš stvari koje uopšte nisu relevatne, kao i svaki drugi anti AI agitator i nisi zapravo naveo nijedan jedini argument protiv AI. Ja uporno pokušavam da te navedem da pričamo o AI tehnologiji, ali ti to očigledno ne želiš, niti te tema AI zapravo uopšte NE zanima.

Ako neko ovde konstantno zeza i troluje ovu temu nekakvim "ekonomskim" fantazmama, onda si to ti!! Ja reagujem samo jer to postaje godinama neizdrživo koliko je stupidno i lažno. Fake news, što bi rekao Tramp!!

(to jest: LLM-ovi i Agenti nemaju direktan put levelapovanja u ASI i postizanje ovog, da ponovim, hipotetičkog koncepta zahteva mnogo daljih promena paradigme i eksperimentisanja u laboratorijama a što nema direktne veze sa investicijama u infrastrukturu datacentara).

Bukvalno niko to ne tvrdi i niko nije ni spomenuo LLM. Opet demantujem i tebe, kao što sam nedavno demantovao Maca na istu temu. Naprotiv, ja tvrdim da su LLM-ovi slepo crevo AI.

Ali, ne sumnjam da ćeš ti nastaviti da tupiš o ovome o čemu niko sem tebe i Maca ne piše, iz jednostavnog razloga jer NEMATE NIKAKVE ARGUMENTE, SEM HALUCINACIJA I UMIŠLJAJA, pa bih te ubuduće zamolio da me citiraš gde sam ja tvrdio tako nešto... hvala unapred!!

[mac]

Pa koji su to trenutno modeli iza kojih danas stoje trilioni dolara, i zbog kojih se dižu silni data centri? Meho i ja pričamo o trenutnom stanju stvari, a ti izgleda pričaš o nekoj svetloj budućnosti.

[Onaj stari Sendmen]

Pa koji su to trenutno modeli iza kojih danas stoje trilioni dolara, i zbog kojih se dižu silni data centri? Meho i ja pričamo o trenutnom stanju stvari, a ti izgleda pričaš o nekoj svetloj budućnosti.

To je potpuno netačno, jer kad bi se izbrojale sve AI instance koje su deployovane danas, LLM predstavlja zanemaljiv udeo. Prema tome, kako onda to može da ima veze sa data centrima?

LLM je način jeftinog korišćenja AI u startapovima, koji bukvalno ne utiče ni na AI instance ni na data centre, već je lokalno vezan za te firme i njihove produkte.

[Meho Krljic]

Pa ja sam vrlo detaljno pokazao da trenutna situacija oko ulaganja u industriju veštačke inteligencije ne može da se poredi sa investicijama u internet u vreme kada je on bi u povoju. Ukratko: porast ulaganja je daleko nesrazmerno veći od porasta prihoda i ne kreira se infrastruktura koja će na duge staze biti eksploatisana jer se prave datacentri koji će biti zastareli pre nego što se uopšte otplate.


To na stranu, ja ne navodim "argumente protiv AI" prosto zato što nisam "protiv AI" i više sam puta u ovoj istoj polemici naveo da koristim AI alate. Ako iz ovog što sam do sada pisao nije jasno protiv čega sam u vezi aktuelnih trendova u industriji veštačke inteligencije onda ili ja loše pišem ili ti loše čitaš.

I zaista nisam primetio da pokušavaš da me navedeš da "pričamo o AI tehnologiji" ali i fakat je da ja nisam intimno upućen u njene, jelte tajne, niti je koristim dovoljno da bih tu bio zanimljiv sagovornik. Moraš da nađeš nekog programera za to 

Priča o ekonomiji investiranja u AI nije ni malo lažna i jeste jedna od najinteresantnijih tema vezano za AI industriju u ovom trenutku upravo jer tehnologija ne prati svojim razvojem stopu porasta ulaganja.

I, da bude jasno, nisam implicirao da si ti naveo kako je put od LLM do ASI nešto logično, predvidivo i već se dešava, već sam sasvim jasno napisao: "Naravno, ona [ASI] je sasvim hipotetički koncept koji, po onome što znamo o trenutnom statusu tehnologije veštačke inteligencije [dakle da industrija trenutno prevashodno forsira baš statističke modele kao što su LLM-ovi ili specijalizovaniji agenti i investira u uvećanje računskog kapaciteta jer je to jedini način da oni budu bolji] naprosto nije ni dosežan prostim uvećavanjem računskih kapaciteta a na šta se investiranje u datacentre danas uglavnom svodi". Evo, ovako dopunjeno je nadam se još jasnije, dakle, da tvoje pivotiranje na tvrdnju da ove kompanije kao finalni cilj imaju produkovanje ili stvaranje uslova za samoprodukovanje ASI (i da je to samo po sebi dobro za čovečanstvo) predstavlja jasnu kontradikciju u odnosu na tvoje prethodne teze koje su makar implicitno prihvatale da je uvećanje računskih kapaciteta (tj. gradnja još datacentara sa još GPUova u njima itd.) dobra stvar koju ovde drugi maliciozno i bez dokaza dovode u pitanje.

Da još jednom ponovim: mene svakako interesuje nauka vezana za razvoj veštačke inteligencije, kao i filozofske implikacije koncepta ASI, ali trenutni smer industrije ima vrlo malo veze sa tim i vrlo je - u sasvim negativnom smislu - disruptivan u odnosu na tržište digitalne tehnologije (dakle, smanjuje opseg njene upotrebe i podiže cene) i dodatno disruptivan za ljudsku kulturu i ekonomiju generalno (al da ne elaboriram baš sve u jednom postu    ).

[mac]

Pa koji su to trenutno modeli iza kojih danas stoje trilioni dolara, i zbog kojih se dižu silni data centri? Meho i ja pričamo o trenutnom stanju stvari, a ti izgleda pričaš o nekoj svetloj budućnosti.

To je potpuno netačno, jer kad bi se izbrojale sve AI instance koje su deployovane danas, LLM predstavlja zanemaljiv udeo. Prema tome, kako onda to može da ima veze sa data centrima?

To ti je kao činjenica da u tvom telu ima više ćelija koje nemaju tvoj DNK nego onih koje imaju. To je zato što su te bakterije jako male, a mišićna vlakna, i moždane ćelije su jako velike. Ali ako bi merio masu, umesto da prosto brojiš ćeliju po ćeliju, onda tvoj DNK dominira. Kad sam pitao "gde su trilioni" nisam mislio na trilione instanci modela, nego na trilione dolara. Dakle, gde su trilioni dolara?

[Onaj stari Sendmen]

jer se prave datacentri koji će biti zastareli pre nego što se uopšte otplate.

Što važi za sve datacentre od početka istorije do danas. Stvarno veruješ da su se oni džinovski praistorijski preskupi Eniac kompjuteri ikad stvarno otplatili? Pa naravno da nisu. Ali su ih institucije koristile i u vremenu kad su postojale jeftinije alternative jer niko ne menja celu infrastuturu ako i dalje radi jer je "zastarela" već se to "zastarelo" koristi decenijama nakon što "zastari". Pa te mašine iz povoja računara se koriste svuda gde su računari prvo ušli u upotrebu. Isto naravno će da važi i za AI.

Pa ja sam vrlo detaljno pokazao da trenutna situacija oko ulaganja u industriju veštačke inteligencije ne može da se poredi sa investicijama u internet u vreme kada je on bi u povoju. Ukratko: porast ulaganja je daleko nesrazmerno veći od porasta prihoda i ne kreira se infrastruktura koja će na duge staze biti eksploatisana

Okej, ovo drugo sam ti već objasnio da je irelevantno, valjda je očigledno da je i ovo prvo. Prvo, ulaganja u AI po svom smislu i ne predstavljaju investicije da se na brzinu ostvari profit, već strategisko i vizionarsko ulaganje na duge staze. Kapitalizam nije sistem koji ima viziju, vizija se uvek mora nametnuti. Drugo, ulaganja se isplaćuju i samim tim otvaraju nova ulaganja. To je sasvim dovoljan razlog. Ne vidim ništa sporno. Treće, ono što bi stvarno trebalo da analiziraš je da li je AI nužan i dovoljno profitabilan u poređenju sa nekim drugim budućim tehnologijama, a ne da li je profitabilan u poređenju sa tim da li će Vučić podići još jedan Beograd na vodi. Zna se šta je ulaganje u budućnost, a šta obrtanje novca bez ikakve koristi u budućnosti, kao npr. da se podigne još jedan stadion ili tržni centar. Da li se ti zalažeš zapravo za ovo drugo? Nejasan si mi.

To na stranu, ja ne navodim "argumente protiv AI" prosto zato što nisam "protiv AI" i više sam puta u ovoj istoj polemici naveo da koristim AI alate. Ako iz ovog što sam do sada pisao nije jasno protiv čega sam u vezi aktuelnih trendova u industriji veštačke inteligencije onda ili ja loše pišem ili ti loše čitaš.

I taj argument čistunstva je sumnjiva priča. Kao, eto, ja cipelu koristim, ali smeta mi kamičak u cipeli. Ma ne javljaš se ti zbog kamička, već zbog cipele, samo sa lošim i irelevantnim argumentom kamička. Savršeno se razumemo. Samo bi ti da vodiš i dobiješ raspravu sa argumentima koji nisu relevantni.

Evo, ovako dopunjeno je nadam se još jasnije, dakle, da tvoje pivotiranje na tvrdnju da ove kompanije kao finalni cilj imaju produkovanje ili stvaranje uslova za samoprodukovanje ASI (i da je to samo po sebi dobro za čovečanstvo) predstavlja jasnu kontradikciju u odnosu na tvoje prethodne teze koje su makar implicitno prihvatale da je uvećanje računskih kapaciteta (tj. gradnja još datacentara sa još GPUova u njima itd.) dobra stvar koju ovde drugi maliciozno i bez dokaza dovode u pitanje.

Nema kontradikcije, radi se o dve potpuno nevezane teme, objasnio sam u odgovoru Macu. Računarski kapaciteti se ne koriste za LLM, to je potpuno laički previd.

[Onaj stari Sendmen]

Dakle, gde su trilioni dolara?

Novac ne ide u nikakav model, već u fizičku infrastrukturu na kojoj se izvršava AI.

Infrastrukture nije promašena investicija, jer ti silni kompjuteri se mogu koristi i za nešto drugo.

Što stalno previđate u tezi da su investicije za AI "veće nego za bilo šta drugo u istoriji".

Nisu to bespovratne investicije, ti serveri vrede nezavisno od AI tehnologije. Dakle, nisu bačene pare. Već pare preusmerene u nešto koje se se lako mogu ponovo preusmeriti. I na tome opet obrnuti novac.

Bukvalno cela teza o bubbleu pada jer je jedini argument da će infrastruktura zastariti, ali i zastarela infrastruktura se itekako može i hoće koristiti, to su kapitalna strestva koja se ne mogu preko noći napraviti već se planski akumulišu godinama.

Nigde nemaš tržište koje će ti prodati 10.000 servera kad ti zatreba. Te servere moraš fizički napraviti. I to sve traje i košta.

O prostorijama data centara da i ne pričamo. To vam je valjda jasno da je kapital sam po sebi čija vrednost samo raste.

[Meho Krljic]

To sve zvuči razumno....


... dok se ne stavi u kontekst. A kontekst je da gradiš data centre bez ikakve ideje o tome kolika će biti stvarna potreba za njima i trošiš novac na nešto za šta ne znaš kako će da ga povrati. Dakle, ovo nije "organski" rast industrije (u odnosu na demonstrireanu potrebu za koju se može odrediti cena) već spekulativni rast, gde se nadaš da će ti se investicija isplatiti jer ćeš imati monopol i moći da naplaćuješ uslugu po ceni višestruko većoj od operativnog troška i amortizovanih investicija.

Ali to deluje praktično nemoguće imajući u vidu količinu novca skrljanu u data centre namenjene veštačkoj inteligenciji i postojeću potrebu za ovom infrastukturom u domenu ne samo veštačke inteligencije nego ekonomije uopšte.

Ja sam ranije u ovoj raspravi pokazao da je Amazonovo kapitalno ulaganje u infrastrukturu tokom dvadeset godina (pre početka velikih ulaganja u AI) bilo na nivou na kojem je danas ulaganje za samo jednu godinu. Jasno je valjda da naprosto NE POSTOJI demonstrirana, naplativa potreba za ovolikom infrastukturom i da se grade data centri koji neće biti upotrebljeni tako da donesu novac, NAROČITO kad se setimo da je današnja cena po kojoj se naplaćuju AI usluge subvencionisana od strane investitora te dea je STVARNA potražnja za ovim uslugama (dakle, po ekonomskoj ceni) višestruko manja. Data centri će, plauzibilno je zaključiti,  stajati prazni, neiskorišćeni i zastareli i neće povratiti novac investitorima.

[Truman]

Data centri će, plauzibilno je zaključiti,  stajati prazni, neiskorišćeni i zastareli i neće povratiti novac investitorima.

Onog trenutka kad investitori prestaju da sipaju lova u bunar...da vidimo kad će to biti.

[Onaj stari Sendmen]

Pa hajde da stavimo u kontekst, ali ne to što treba da se desi, već ono što se dešavalo. Npr, da je čovek čekao u prošlosti da veliki računarski centri postanu isplativi pre nego što se isplate. Tj, npr, da računski centar od nekoliko prostorija postane računar od nekoliko kvadratnih cm.

Nekih četrdeset ili pedeset godina.

Ti misliš da je bi ta "ekonomska isplativost" opravdala tehnološki zaostatak od pedesetak godina? Ne bi. Ceo zapadni svet je i živeo akonto neverovatnog ekonomskog napretka u odnosu na ostatak Sveta, koji je održavao tako što je sva naučna otkrića gurao prvi, bilo to isplativo ili ne, i tako daj raskorak u odnosu, na recimo, Srbiju, bi uvek bio samo veći i veći, nego manji i manji.

Te sve ekonomske analize koje pokazuju da bi ovo ili ono bilo isplativo zato ne vrede kurcu. Isplativo je uvek što rade jevreji, gde bukvalno bez tri grama mozga guraju ogromne pare u sve što se pojavi i u tome imaju nezvaničan monopol koji niko ne može da dostigne, jer nije formiran ni na kakvom tržištu. Znaju ti da treba uložiti u AI, ne brini. Neće Ješa nikad pare baciti. On bi pare bacio kad ih ne bi uložio, a ne ovako. Jer bi se prednost neumitno osušila.

Zato su sve te "ekonomske analize" nekakvih "balona" prazne priče. Balone guraju jevreji i tako i održavaju svoje bogatstvo.

Izračunao se taj ješa dobro koliko će na te data centre da zaradi, ne sekiraj se ti ništa za njega. Šuplja priča.

[Meho Krljic]

Porediš velike državne projekte koji su srazmerno koštali mnogo manje i bili korišćeni pre svega u edukativne i istraživačke svrhe sa neopisivo skupim usisivačem privatnog investitorskog novca koji tvrdi da ima produkt za kojim postoji potreba i potrebno mu je pet do deset puta više infrastrukture nego što SVA potreba za takvom infrastukturom u svetu u ovom trenutku može da se identifikuje i naplati. I to po desetostruko i više nižim cenama za taj produkt/ uslugu nego što ona košta da se pruži.

Hoću reći, poređenje nije dobro i nije korisno u ovoj raspravi.

Ova magično razmišljanje i rasističko pisanje o Jevrejima naravno neću ni da komentarišem, bukvalno si došao do "Indijanci skupljaju drva u šumi" nivoa argumentacije.

[Onaj stari Sendmen]

Ko usisava privatni investitorski novac? Pa ti najbolji AI projekti poput Anthropic nisu još ni na berzi.

Ne možeš da investiraš ni da hoćeš. A kamoli da neko nekog tera.

Jednostavno to je paralelni svet privatnih investicija, pa nazovi to i "Indijanci skupljaju drva u šumi" ako hoćeš, ali tako je kako je.

[Meho Krljic]

A šta ti misliš, odakle dolaze pare koje se ulažu u Anthropic i OpenAI??? Hint: ne dolaze iz zarade koju prave tako što prodaju svoje usluge. To što trenutno ni jedna ni druga nisu publicly traded kompanije (Anthropic, rekoh, planira IPO i izlazak na tržište kapitala u Oktobru; OpenAI je najavljivao to za ovu godinu ali je sada odloženo na neodređeno vreme) ne znači da su državni projekti nego da u njih investiraju veliki igrači sa mnogo privatnog kapitala a ne mali venture kapitalisti.

I ti igrači se nadaju da ostvare monopol i bla bla bla sve ono što sam već pisao.

Enivej, LOŠE JE.

[Onaj stari Sendmen]

A u šta drugo da ulože, reci mi? Beograd na vodi? Kolonije na Marsu?

Ranije i nije bilo vizionarskih projekata za ulaganje poput AI. Sad kad ih ima, kukamo i kakimo. Više ovo drugo nego prvo, ali ni jedno ni drugo ne valja.

[tomat]

Nemojte se više svađati, vi ste drugari!

Šalim se, carry on, zanimljivo je.

A u međuvremenu

https://ra.co/news/85755

[Meho Krljic]

Da, video sam to za Suno koji nudi uslugu štampanja ploča. Meni je ta muzika smeće bez ikakve vrednosti ali svakako če biti zanimljivo pratiti da li ima ikakvu tržišnu vrednost (čak i u mikro tiražima koji će se praviti) kad se izdvoji iz ekosistema Spotify plejlista i drugog "automatskog" slušanja.


I, da odgovorim Sednmenu: nisam ja ovde da najgorim ljudima na svetu govorim u šta da ulože svoj novac, nego da sagitaškoj javnosti ukažem da kad najgori ljudi na svetu ulažu u nešto ovoliko para sa ekspliitnom željom da postignu monopol, to verovatno nije dobro za nas ostale 

[Truman]

To isto kaže i Bernie Sanders, a ja volim i poštujem Bernija Sandersa. Da nam poživi do stote.

[Meho Krljic]

I da se i on obrati Sagiti!!!!!!!!

[Onaj stari Sendmen]

Kad komunjara počne da priča o najgorim ljudima na svetu uvek se rado prisetimo da su svi oni bili komunisti...

[Truman]

https://www.index.hr/vijesti/clanak/australac-koristio-ai-da-rezervira-termin-treninga-on-hakirao-teretanu/2823445.aspx?index_tid=1120897&index_ref=naslovnica_vijesti_ostalo_d_0

Meho, reaguj!

[Meho Krljic]

Reagovano odavno na sve to unapred:

Omiljeni jutjuber raspakuje alarmantne priče od pre nekoliko dana o tome kako veštačke inteligencije, eto, nasamare svoje tvorce. probiju se na internet, hakuju druge firme:


AI Companies Keep Pretending Their Models Are "Going Rogue":

https://www.youtube.com/watch?v=BpTw9z5RIM8

[Truman]

Odbijam da otvaram yt na poslu, trudim se biti savestan radnik. Da li hoćeš reći da su te AI firme programirale botove da hakuju?

[Onaj stari Sendmen]

Ne, hoće da kaže da AI firme lažu, da ne umeju da naprave botove. 

[Meho Krljic]

Odbijam da otvaram yt na poslu, trudim se biti savestan radnik. Da li hoćeš reći da su te AI firme programirale botove da hakuju?

Da, mada u ovom partikularnom slučaju verovatno nije čak ni to nego je sasvim izmišljena priča.

[Onaj stari Sendmen]

Da. Nagađanje i lupetenje klasično, sve u cilju da se zaustave "najgori ljudi na svetu"!! 

Što bi rekao Makijaveli, cilj opravdava sredstvo!

[zoskoz]

Đ. Njavro: AI se iz oblaka spušta na zemlju

Godinama se o umjetnoj inteligenciji (AI) govorilo gotovo isključivo kao o digitalnoj revoluciji. Raspravljalo se o algoritmima, modelima, čipovima, aplikacijama, produktivnosti, automatizaciji i novim poslovnim modelima. U središtu pozornosti bile su kompanije koje proizvode najnaprednije čipove, razvijaju velike jezične modele ili upravljaju cloud-infrastrukturom. No danas postaje jasno da je takav pogled preuzak.

Prva faza razvoja umjetne inteligencije bila je utrka za algoritmima i čipovima. Druga faza, u koju upravo ulazimo, postaje utrka za energijom, elektroenergetskim mrežama, podatkovnim centrima, industrijskom infrastrukturom i strateškim sirovinama. Umjetna inteligencija više nije samo digitalna priča. Ona postaje energetska, industrijska, infrastrukturna i geopolitička priča. To je možda najvažniji pomak u razumijevanju njezine revolucije.

U prvoj fazi tržište je bilo fascinirano čipovima. I s razlogom. Bez najnaprednijih čipova nema velikih AI modela, nema snažnih podatkovnih centara i nema računalne snage potrebne za novu ekonomiju. Ali čipovi sami po sebi nisu dovoljni. Čip treba električnu energiju. Podatkovni centar treba mrežu. Mreža treba stabilne izvore proizvodnje. Stabilni izvori trebaju plin, nuklearnu energiju, obnovljive izvore, baterije, bakar, transformatore, turbine, vodu i golemu fizičku infrastrukturu. Drugim riječima, AI se iz oblaka spušta na zemlju.

Tehnološke kompanije postaju energetski investitori

Jedan od najboljih primjera tog novog razumijevanja jest Microsoftov dugoročni projekt osiguravanja električne energije za razvoj AI infrastrukture u suradnji s energetskim sektorom. Poruka je vrlo jednostavna: najveće ograničenje budućeg razvoja umjetne inteligencije više nije samo dostupnost čipova nego dostupnost velike, pouzdane i dugoročno osigurane električne energije.

Microsoft pritom nije iznimka. Google, Amazon, Meta i druge vodeće tehnološke kompanije ulažu desetke milijardi dolara u dugoročne ugovore za opskrbu električnom energijom, razvoj obnovljivih izvora, modernizaciju mreža, pa čak i u nove nuklearne projekte. Tehnološke kompanije postupno postaju i veliki energetski investitori. Do jučer su gradile podatkovne centre. Danas grade i preduvjete za njihovo djelovanje.

Kazahstan je u tom smislu zanimljiv primjer. Riječ je o zemlji s velikim energetskim potencijalom, najvećim svjetskim udjelom u proizvodnji urana te iznimnim geopolitičkim položajem između Kine, Rusije i Europe. Nije slučajno što upravo takve zemlje sve više razmišljaju o razvoju vlastitih AI kapaciteta i podatkovnih centara.

Pitanje izvora energije

AI će u budućnosti tražiti upravo ono čega nema svagdje: energiju, prostor, političku stabilnost, kvalitetne mreže i strateške sirovine. A to nas prirodno dovodi do nuklearne energije.

Dugo je nuklearna energija u Europi bila politički kontroverzna tema. Danas se raspoloženje postupno mijenja. Ne zato što su nestali svi rizici nuklearne energije, nego zato što su se pojavili novi izazovi: energetska ovisnost, nestabilnost međunarodnih tržišta, rat u Ukrajini, rastuće geopolitičke napetosti i nagli porast potrošnje električne energije. AI dodatno pojačava taj pritisak.

Ako podatkovni centri, električni automobili, toplinske pumpe, industrijska elektrifikacija i obrambena industrija istodobno budu povećavali potrošnju električne energije, onda pitanje izvora energije više nije samo tehničko pitanje. To postaje pitanje nacionalne sigurnosti, gospodarske konkurentnosti i dugoročnog razvoja.

Istodobno ubrzano napreduje razvoj malih modularnih reaktora (SMR), dok istraživački centri nastavljaju rad na novim generacijama nuklearnih tehnologija, uključujući i sustave temeljene na toriju. Hoće li upravo te tehnologije obilježiti drugu polovicu 21. stoljeća još nije moguće sa sigurnošću tvrditi, ali jedno je jasno: nuklearna energija ponovno postaje jedno od strateških područja tehnološkog razvoja.

Gdje je u toj priči Europa?

Europa se u toj utrci nalazi u posebno osjetljivoj poziciji. Sjedinjene Američke Države raspolažu obiljem plina, nafte, kapitala, prostora i vodećih tehnoloških kompanija. Kina raspolaže golemim industrijskim kapacitetima, državnom koordinacijom i energetskom strategijom koja istodobno razvija ugljen, hidroenergiju, solar, vjetar, nuklearnu energiju i elektroenergetske mreže. U mnogim područjima kinesko planiranje danas traje desetljećima unaprijed.

Europa raspolaže vrhunskim znanjem, snažnom industrijskom tradicijom, regulatornim kapacitetom i visokim ekološkim standardima. Ali istodobno se suočava sa skupom energijom, sporim administrativnim postupcima, fragmentiranim tržištima i ograničenim vlastitim energetskim resursima. Posljednjih godina sve više postaje jasno da europska konkurentnost neće ovisiti samo o digitalnim regulativama i zaštiti tržišnog natjecanja. Ovisit će o sposobnosti Europe da ponovno postane snažna industrijska i energetska sila.

To ne znači da Europa nema velike prednosti. Naprotiv. ASML u Nizozemskoj ostaje nezamjenjiva kompanija u proizvodnji najnaprednije litografske opreme za čipove. Schneider Electric, Siemens i ABB predvode elektrifikaciju i industrijsku automatizaciju. Airbus razvija europske kapacitete u zrakoplovstvu, svemirskoj industriji i obrani. Europa raspolaže jednom od najjačih inženjerskih tradicija na svijetu te golemim potencijalom za modernizaciju energetskih mreža i povećanje energetske učinkovitosti. Ali Meho mora prestati promatrati umjetnu inteligenciju kao isključivo digitalnu agendu.

(...)

Umjetna inteligencija bit će velika prilika. Ali samo za one koji na vrijeme shvate da ona nije samo softver. Budućnost umjetne inteligencije neće se graditi samo u laboratorijima, na računalima i u podatkovnim oblacima. Gradit će se u elektranama, prijenosnim mrežama, rudnicima bakra i urana, transformatorskim stanicama, podatkovnim centrima, tvornicama, sveučilištima i nacionalnim strategijama razvoja. Jer umjetna inteligencija više nije samo digitalna priča. Ona postaje nova infrastruktura suvremene civilizacije.

[Meho Krljic]

A vite sad ovo:


AI Can Now Make Deepfake Biological Viruses. We Are Not Prepared



Ceo intervju ovde:


AI can now edit DNA and create deepfake viruses

[Onaj stari Sendmen]

Kako volim ovo tvoje stalno fluktuiranje od stava da je AI nesposoban i da AI developeri lažu da ima Rogue akcije, do paranoje što AI postaje superinteligentan i supersposoban.

Makes no fucking sense! 

A opet, ništa što anti-AI lobi pokušava da nam nametne kao objektivnu stvarnost nema puno smisla...

[Meho Krljic]

Pa nesposoban je za neke stvari, sposoban za druge, valjda ne moram PONOVO da objašnjavam da redovno koristim AI alate tamo gde za to vidim smisao?

I klikni na ove linkove, nema veze s paranojom da Ai postaje superinteligentan, ovo je nešto drugo.

[Onaj stari Sendmen]

Ma, to je stav "we are not ready for AI" koji je potpuno neuklopljiv sa podsmešljivim stavom "AI is fake".

Ili je fake ili nije, ne mož bre bit oba istovremeno, koristio ti AI toolove ili ne!!

[Meho Krljic]

Naravno da može, već time da nije sav AI isti i ne dolazi sav iz istog izvora. Kako sam već više puta napisao, AI kao grana nauke koja se iterativno unapređuje je nešto što je razumno zanimljivo, AI kao produkt koji se grubom silom gomilanja datacentara i subvencionisanjem njihovog spektakularno preskupog rada pokušava nametnuti kao "neizbežan" deo ne buduće nego sadašnje ekonomije, koji će dramatično unaprediti produktivnost i mnoge profesije preko noći učiniti zastarelim već iduće nedelje, a iduće godine na proleće ćemo već imati superiornu umjetnu inteligenciju koja će sve odluke donositi umesto nas - to je grifterski horsšit na koji časni ljudi treba da ukažu.

[Onaj stari Sendmen]

Total bullshit!! Možda postoji osoba koja može koristiti ovakvu argumentaciju, ali to svakako nisi ti, koji ovde ne debatuje o AI-ma različitih proizvođača, već generalizuje i trpa sve u isti AI koš.

Let's face it Mehmete, ti baš i nisi najkonzistentnija osoba na svetu i često menjaš stavove od posta do posta i skroz je suludo da to demantuješ bilo kakvom argumentacijom, ali dobro, šta sad, mi te prihvatamo i volimo baš takvog kakav si!! 

[Meho Krljic]

Ja volim da me vole čak i kada me defamiraju, kao što ti činiš iako je svakom dobronamernom Sagitašu od početka jasno (uglavnom jer sam ja to vrlo eksplicitno pisao) koje elemente generalne "AI kulture" u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti ja kritikujem a koje ne. Tako da

Nek živi ljubav, neka raste cvijet
Raširi krila, rođen si za let
Nek živi ljubav, nek se vole svi
Kao prvi puta, kao ja i ti

[Onaj stari Sendmen]

Pa, Trumanu nije jasno da li su AI firme programirale botove da hakuju.

A ako tako jednostavna stvar nije jasna najdobronemernijem Sagitašu, koliko su tek onda sa one zakukuljene i zamumuljene stvari jasne nekom mnogo manje dobronamernom, aaaa??!! Ma, nema šanse!! 

[Petronije]

Ja volim da me vole čak i kada me defamiraju, kao što ti činiš iako je svakom dobronamernom Sagitašu od početka jasno (uglavnom jer sam ja to vrlo eksplicitno pisao) koje elemente generalne "AI kulture" u ovom trenutku naše povijesne zbiljnosti ja kritikujem a koje ne. Tako da

Nek živi ljubav, neka raste cvijet
Raširi krila, rođen si za let
Nek živi ljubav, nek se vole svi
Kao prvi puta, kao ja i ti

[mac]

Strimer znan kao ThePrimeagen (1.16M pratilaca) je u 16 minuta sažeo sve što se tu dešavalo. Izneo je ranije neka predviđanja pa sad likuje što je bio u pravu. Sve je počelo sa Excel tabelom...

I Was Right?!

[Meho Krljic]

Ima i ovaj zanimljiv naučni rad iz psihologije:


The Embodied Hijack: when Pleistocene minds meet disembodied artificial intelligence


Autorka ga ovako reklamira na internetu:

Your brain was calibrated for 200,000 years to treat fluent conversation as proof of a real mind.
Then LLMs arrived — and hijacked that ancient system.
New paper: "The Embodied Hijack" explains why we keep attributing intention, understanding, and presence to AI... even when we know better.
This isn't simple anthropomorphism. It's a Pleistocene brain meeting a disembodied intelligence for the first time.

Evo i abstrakt:

The rapid integration of artificial intelligence into everyday life has intensified a long-standing feature of human cognition: the attribution of agency, intention, and understanding to nonhuman systems. People describe language models, virtual assistants, and autonomous technologies as if these systems know, decide, want, or understand, and they continue to do so even when they know the systems have no inner life. The standard account dismisses this as naïve anthropomorphism, the misfiring of evolved agency-detection systems calibrated in the Environment of Evolutionary Adaptedness. We argue that the standard account is incomplete. It explains the immediacy of anthropomorphic response but not its persistence even when users know the system has no mind. Drawing on evolutionary psychology, philosophy of agency, and the active inference framework, we advance the Embodied Hijack hypothesis. Across evolutionary time, fluent communication and contingent responsiveness were produced only by embodied, self-maintaining agents with vulnerability and temporal continuity. Current conversational LLM deployments are the first class of entity to reproduce these signals without the grounding properties — biological self-maintenance, vulnerability, and temporal continuity — that historically produced them. The result is a predictable misalignment: users' inferential systems treat these signals as evidence of agency they were calibrated to indicate, producing systematic misattribution. The Embodied Hijack is not irrationality. It is the optimal predictive response of a Pleistocene-calibrated brain to the rupture of the evolutionary invariant that once tied fluent communication to embodied self-maintenance. The framework yields a unique empirical signature: anthropomorphic response will track the signal profile of a system independently of users' propositional beliefs about what the system is. We close by arguing that the goal is epistemic alignment — bringing how users interpret these systems into correspondence with what these systems actually are — and that this alignment is achieved through interface design rather than user education.

[Meho Krljic]

Pošto sve informacije zvuče bolje kad ih iznose prelepe žene, evo sažetog objašnjenja "cirkularnog finansiranja" AI industrije koje inače Ed Zitron objašnjava u njuzleterima od po 10.000 reči:



Who Pays for AI?

https://www.youtube.com/shorts/InKBkSHTRoI

[Onaj stari Sendmen]

Facts check:

Termin "AI bubble" prvi put je vezan za startapove vezane za mashine learing delekih 2015-2016.

Dakle, pre više od deset godina.

A intenzivirao se od 2023, sledeći ekspanziju generativne AI.

Dakle, prilično smo sigurni bar sledećih desetak godina, reklo bi se... ako preživimo konstantno trolovanje Mehe na Sagiti, tj... ali mora se nekako nadoknaditi Batino odsustvo!!

[Truman]

Meho nikad ne trola!

[Onaj stari Sendmen]

Sem o AI, da zaustavi "najgore ljude na svetu"... 

[Onaj stari Sendmen]

Ne verujete mi da anti-AI lobi od 2015/2016 tupi o AI Bubbleu? 

Evo tekst iz aprila 2015:

The Potential Upside To A Technology Bubble

Evo link na tekst iz septembra 2016:

The Artificial 'Artificial Intelligence' Bubble and the Future of Cybersecurity.

Evo iz decembra 2016 tekst o Rocket AI, startapu koji je parodirao hype:

Rocket AI: 2016's Most Notorious AI Launch and the Problem with AI Hype

Meho, oćeš li ti nastaviti do 2036? I ko su najgori ljudi, ovi koji prave AI ili ovo koji deset godina pričaju o nečemu što znaju da nije istina, samo da bi verovatno svojom lažnom histerijom uzdrmali akcije na berzi i tako ostvarili lagodan profit? Samo pitam...

[Onaj stari Sendmen]

Pošto neko reče da sve informacije zvuče bolje kad ih iznose prelepe žene, evo "ženska usta" kako objašnjavaju da isti bilioneri koji razvijaju AI plaćaju anti-AI lobi i zašto:

Billionaires Are Funding 'Anti AI' Content