NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji danas

[Truman]

Aman, nije da je Sagita neko stecište intelektualaca, ali ovakvi komentari stvarno nisu ugodni. Zadržimo atmosferu pristojnijom.

To i ja kažem - možda je devojka napornim učenjem došla do diplome.

[Meho Krljic]

U to ozbiljno sumnjam, ali to nema veze s mojom željom da nivo diskursa na ovom mestu bude ipak malo viši. Kao što ne vadimo ćunu da se ispiškimo usred razgovora na ulici s prijateljima kad osetimo signnal iz bešike, tako valjda i ne izgovaramo prvu, nagonsku stvar koju pomislimo kad vidimo plastričnu sisu i kolagensku usnu - to je infantilna reakcija a valjda smo malo bolji od toga.

[Truman]

A da, tu si svakako u pravu. Dole muškošovinistički komentari, dole Gašić! Mislim da bi to sve mogla biti posledica resantimana.

[lilit]

lepo si to sročio truki

[Truman]

lilit, zbog dobrog ukusa si zaslužila da se nađeš na mojoj frend lisit.

[lilit]

hvala 

[Ghoul]

Dekanica zaposlila sina onog ko odlučuje o njenoj funkciji

Autor M. V. Izvor Južne vesti | NIŠ

Ne obavestivši Agenciju za borbu protiv korupcije o eventualnom sukobu interesa, dekan Fakulteta umetnosti Suzana Kostić zaposlila je u ovoj instituciji sina predsednika Saveta fakulteta. U Agenciji se trenutno vodi postupak o ovom slučaju.

Prema nepotvrđenim informacijama, Stevan Žunić je bez dana radnog staža zaposlen kao "stručni saradnik za investicionu izgradnju i održavanje objekata Fakulteta".

Iako je reč o sinu predsednika Saveta fakulteta, tela koje bira i smenjuje dekana, o eventualnom sukobu interes Kostićeva o njegovom zapošljavanju nije obavestila Agenciju za borbu protiv korupcije.

Zbog toga što nije ispunila ovu zakonsku obavezu Agencija je, potvrđeno je "Južnim vestima" u toj instituciji, protiv nje pokrenula istragu zbog sumnje da je "javni interes podredila privatnom" i da "nije obavestila Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa koji ona ili sa njom povezano lice ima".

Dekan: Prijatno i doviđenja!

Suzana Kostić je novinarki kratko potvrdila da jeste zaposlila Žunićevog sina, a na pitanje zašto je to učinila ne obavestivši Agenciju za borbu protiv korupcije, Kostićeva je, uz glasni smeh, odbila da komentariše.

Ajde prijatno i doviđenja - rekla je ona.


Žunić: To su budalaštine

Da li to što mu je Kostićeva zaposlila sina utiče na njega kao predsednika Saveta fakulteta, odnosno na odluke koje Savet donosi, Dragan Žunić smatra "neozbiljnim pitanjem".
To je ispod nivoa to kako ste pitali, ali to je Vaša stvar. Ima i ozbiljnih ljudi oko Vas. Sa ozbiljnim ljudima morate ozbiljno. Završite to što ste započeli s onima koji vas pune informacijama ili dezinformacijama. To su budalaštine, to o sukobu interesa. Na tom nivou sukob interesa, to su budalaštine i gluposti - prokomentarisao je Žunić.
Prekršila kodeks, Savet je nije smenio

Inače, upravo ovo bi mogla da bude "kopča" između dekana i Saveta.

Podsetimo, juna ove godine Etički komitet niškog Univerziteta utvrdio je da je Kostićeva povredila kodeks time što je "vodila aktivnu kampanju protiv jednog od kandidata".

Međutim, iako bi po Statutu i Zakonu o visokom obrazovanju nakon povrede Kodeksa morala da bude smenjena, Savet Fakulteta umetnosti, čiji je Žunić predsednik, odbio je da je smeni.

Savet je tada zaključio da je odluka Etičkog komiteta "proceduralno nekorektna, nepravedna i tendenciozna".

Osim toga, Kostićeva je pravosnažno osuđena za mobing nad profesorkom Hristinom Vuković Jovanović. Međutim, iako je presuda pravosnažna, kako nije reč o krivičnom delu, po Zakonu ovo nije razlog za smenu dekana.

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Dekanica-zaposlila-sina-onog-ko-odlucuje-o-njenoj-funkciji.sr.html

[lilit]

upravo dobih email gde sam CC i evo moram da priznam da sam

"P.S.  Молио бих Вас да будућу коресподенцију водимо ћириличним писмом нашта Вас као представнике Друштва XXX Србије обавезује члан 10 Устава Републике Србије."

onda odem da vidim šta kaže ustav kad tamo:
Језик и писмо
Члан 10.
У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.
Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

koji moron je ovo ubacio u ustav? da li to znači da ne možete da koristite podjednako ćirilicu i latinicu?

[Meho Krljic]

Moron in question je V. Koštunica, tj. autori teksta ustava za vreme njegovog mandata na čelu vlade Srbije, a latinica je slobodna za korišćenje svuda sem u javnoj korspondenciji javnih službi & organa.

[mac]

Javna korespondencija javnih službi. Je li Društvo XXX Srbije javna služba? I da li je email korespondencija javna?

[lilit]

društvo imunologa srbije je u pitanju, pojma nemam kako je to pravno regulisano, al post scriptum mi je digao pritisak na dvesta.
email korespondencija bi trebalo da je javna, svi članovi društva su cc.

[mac]

Tja, postoji javno i javno, to jest javno definisano zakonom. Ako si voljna i željna možeš da se raspitaš kod nekog ko to zna, recimo nekog pravnika, a onda i da se boriš za slobodu na mejl listi. Naravno, čak i da sve radiš po zakonu, ako si sama u toj borbi, desiće se da će nekako napraviti primer od tebe. Ne valja kad prave primer od tebe.

[lilit]

naravno.

ovo najviše provlačim kroz prizmu jadnog_da_jadnije_ne_može_biti stanja u srpskoj nauci, al p.s. ćirilica je bitna.

[džin tonik]

urnebesno. citam, pitam se, gdje srbija nalazi dovoljno amorala gurati prst u oko jednoj hrvatskoj glede tek manjinskog pisma i krajnje postenog odnosa spram istog.

pa se javi i vukovar. gdje ne postoji ni trunka morala od srpske strane vec iz prostog pieteta odloziti sprovedbu zakona.

van toga, koliko je cudno od (unutardrzavno) dva ekvivalentna pisma, nalaziti se u okruzenju evrope, biti dio evropske privrede, korespondirati sa evropom... te umjesto latinice, rabiti cirilicno (jasno u kojoj korespodenciji, no tvrdim na nevidjeno da ista moze postati prakticnija u latinicnom izdanju u milion varijanti).

[Boban]

Moron in question je V. Koštunica, tj. autori teksta ustava za vreme njegovog mandata na čelu vlade Srbije, a latinica je slobodna za korišćenje svuda sem u javnoj korspondenciji javnih službi & organa.

Meni kada traže negde u opštini ili tako da ispunim obrazac ćirilicom, odgovorim da ne znam da pišem ćirilicu i onda me ostave na miru.
Doduše, kada sam slao neke pakete iz Zagreba, pa tražili da se potpišem, rekao sam da pišem samo ćirilicom i nije bilo problema.
Izgleda da sam nekako nakrivo nasađen, vazda antiproitivan.

[lilit]

plačem!
😂😂😂

http://youtu.be/g661EYYtJt0

[tomat]

Kako je to bila dobra apsolventska ekskurzija.

[Ugly MF]

...ova isprica ovo i osta ziva!?!
..dokaz kolko je Bozija milost prevelika.....

[Ghoul]

Krivаc оslоbоđеn, а žrtvа kаžnjеnа

Оvо је ispоvеst prоfеsоrа istоriје iz Nišа, kоmе је nаnеtа nеviđеnа nеprаvdа timе štо је, ni kriv ni dužаn, dоbiо оtkаz u OŠ "Sveti Sava" u Nišu, u kојој је rаdiо dvаdеsеt pеt gоdinа, а оduzеtа mu је i licеncа.

Živadin Disić

– Zа dvаdеsеt pеt gоdinа rаdа u prоsvеti, оstvаriо sаm blistаvu kаriјеru i pоstigао izuzеtnе rеzultаtе – kаžе prоfеsоr Živadin Disić. – Stеkао sаm zvаnjе pеdаgоški sаvеtnik, а zvаnjе sаmоstаlni pеdаgоški sаvеtnik su mi nа bеzоčаn nаčin pоkrаli zlоstаvlјаči, iаkо sаm dоbiо svа mоgućа pоzitivnа mišlјеnjа. Оd Мinistаrstvа prоsvеtе i Оbrаzоvnоg fоrumа sаm dоbiо sеrtifikаt instruktоrа zа prојеkаt Аktivnо učеnjе/nаstаvа, u оkviru tоg prојеktа sаm vоdiо pеdеsеtаk bаzičnih i supеrviziјskih sеminаrа. Аutоr sаm tri аkrеditоvаnа sеminаrа: ,,Istоriја – učitеlјicа živоtа", ,,Еpikа i istоriја" i ,,Primеnа оbrаzоvnih stаndаrdа u nаstаvi istоriје", kојi su rеаlizоvаni pеtnаеstаk putа. S pоnоsоm mоgu dа kаžеm dа su mојi učеnici imаli izuzеtnе rеzultаtе nа tаkmičеnjimа i dа је vеliki brој njih pоšао mојim stоpаmа.

Kаd smо kоd tоgа kоliki stе uticај imаli nа svоје đаkе, zаnimlјivа је i činjеnicа dа је kоlеgа, zbоg čiје izmišlјоtinе stе dоbili оtkаz, vаš đаk.

– Dа, nа žаlоst. Оn је јеdini mој učеnik kоgа sаm sе јаvnо оdrеkао, јеr tо štо је mеni urаdiо је nеviđеnа srаmоtа i nikаkо nе mоgu dа gа nаzоvеm kоlеgоm, јеr је оn srаmоtа zа prоsvеtu. Biо sаm mu nаstаvnik u оsnоvnој škоli i јаvnо је gоvоriо о tоmе dа sаm mu biо uzоr i dа је pоd mојim uticајеm upisао studiје istоriје. Kаd је zаvršiо studiје, biо sаm njеgоv mеntоr i pоmоgао mu dа sе zаpоsli u mојој škоli, аli sе оn kаsniје, zbоg ličnih intеrеsа, оkrеnuо prоtiv mеnе i zаbоrаviо svе štо sаm urаdiо zа njеgа.

Nа kаkvе ličnе intеrеsе mislitе?

– Nјеgоv rоđеni brаt је diplоmirаni prаvnik. Vоlоntirао је u nаšој škоli, а mеntоr mu је bilа sеkrеtаr škоlе, kоја је bilа prеd pеnziјоm, pа је prеtеndоvао dа dоđе nа njеnо mеstо. Ја sаm biо u žеstоkim sukоbimа sа tаdаšnjim dirеktоrоm, kоgа sаm priјаvlјivао zа brојnе nеzаkоnitоsti, а оvај sе, vеrоvаtnо zbоg brаtа, оtvоrеnо stаviо nа njеgоvu strаnu. Оstаlо mоžеtе dа prеtpоstаvitе.

Primеćuјеm dа izbеgаvаtе dа kаžеtе njеgоvо imе.

– Dоbrо primеćuјеtе. Тоlikо sаm оgоrčеn i tоlikо mi је mrskо dа mi sе gаdi sаmа pоmisао nа njеgа. Јеr, tо štо је оn urаdiо је nеzаpаmćеnо u istоriјi prоsvеtе.

Kаkо је dоšlо dо incidеntа?

– Јеdnоm prilikоm sаm dеžurао nа hоdniku škоlе i pričао sа pоmоćnоm rаdnicоm, kаd је оn izаšао iz nаstаvničkоg kаbinеtа i оstаviо vrаtа širоm оtvоrеnа. Pitао sаm gа dа li mоžе dа zаtvоri vrаtа, јеr је nа njimа bilа оkаčеnа mоја јаknа sа dоkumеntimа, nоvcеm i tеlеfоnоm, а оn је drskо оdgоvоriо dа mоžе, аli dа nеćе. Оdmаh је pоčео dа vičе i dа mе vrеđа, аli sаm оstао pribrаn, zаtvоriо vrаtа i vrаtiо sе dо pоmоćnе rаdnicе. Оn је prišао dо nаs, nаzivајući mе оlоšеm i prеtеći dа ćе dа mi iščupа uši, dа pоrаstеm. Nа krајu је pоšао rukоm prеmа mојој glаvi, аli sаm ја instiktivnо pоvukао glаvu unаzаd, tаkо dа mi је udаriо nаоčаrе i pоlоmiо ih.

Kаkо stе Vi rеаgоvаli nа tаkvо pоnаšаnjе?

– Biо sаm iznеnаđеn i vеоmа uznеmirеn. Uvrеdе prеd učеnicimа su mе strаšnо pоtrеslе. Оdmаh sаm rеkао pоmоćnој rаdnici dа idеm dа zоvеm pоliciјu i dа ću dа gа tužim, а dа ćе оnа biti svеdоk.

Štа sе dаlје dеšаvаlо?

– Kаd је pоstао svеstаn svоg pоstupkа, strčао sе niz hоdnik i sа svојim mеntоrinа izmisliо priču dа sаm gа udаriо u stоmаk, а iz zdrаvstvеnе ustаnоvе u kојој rаdi njеgоvа suprugа pribаviо nеki izvеštај о nаvоdnој pоvrеdi nа stоmаku, nа оsnоvu kоgа sаm kаsniје dоbiо оtkаz. Sudski vеštаk је dао svоје mišlјеnjе о njеgоvој mеdicinskој dоkumеntаciјi i utvrdiо dа nеmа bilо kаkvе pоvrеdе. Nаpоminjеm dа tоm prilikоm, ni u јеdnоm trеnutku niје spоminjао udаrаnjе, niti sе pоnаšао kао nеkо kо zаdоbiо bilо kаkаv udаrаc. Nisаm ni pоmisliо dа sе rаsprаvlјаm sа njim prеd dеcоm, а kаmоli dа gа udаrim. U živоtu sе nisаm pоtukао, čаk ni kао dеtе.

Dа li је i оn dоbiо оtkаz?

os-sveti-sava– Nаrаvnо dа nе. Kао člаn družinе оkuplјеnе оkо bivšеg dirеktоrа i sаdаšnjе dirеktоrkе, оn је pоtpunо оslоbоđеn оdgоvоrnоsti, а ја sаm оglаšеn krivim, uprkоs svеdоčеnju јеdinоg оčеvicа, pоmоćnе rаdnicе, dа niјеdnоg trеnutkа nisаm biо аgrеsivаn, ni vеrbаlnо, ni fizički, а dа је оn tај kојi је vikао, vrеđао mе i udаriо pо nаоčаrimа, čimе је uznеmiriо i učеnikе, а nе sаmо pоmоćnu rаdnicu i mеnе. Јаsnо је dа sе оvdе rаdi о čistоm zlоstаvlјаnju i diskriminаciјi оd strаnе dirеktоrkе, kоја је оtvоrеnо stаlа nа njеgоvu stаrnu, јеr sаm rаniје trаžiо njеnо rаzrеšеnjе zbоg nеzаkоnitоg rаdа.

Dа li stе sе žаlili nеkоmе?

– Žаliо sаm sе nајprе Škоlskоm оdbоru, аli izmеđu njеgоvih člаnоvа i dirеktоrkе је tаkvа sprеgа, dа nisаm ni оčеkivао dа ćе mе zаštititi. Аli, оd prоsvеtnе inspеkciје sаm оčеkivао zаštitu, kојu, nе sаmо dа nisаm dоbiо, nеgо sаm čаk i nаpаdаn оd strаnе nеkih inspеktоrki, kоје оtvоrеnо štitе nаsilnikе i оnе kојi rаdе nеzаkоnitо.

Zаnimlјivо је dа је nа mоје mеstо, kао zаmеnа, dоvеdеn kоlеgа čiја је tаštа prоsvеtni inspеktоr i tо tаkо štо mu је rаdnо mеstо pоnuđеnо. Dа, dоbrо stе čuli – pоnuđеnо. Sigurаn sаm dа је svаkоmе јаsnо zbоg čеgа.

Јеstе li tužili kоlеgu?

– Dа, pоdnео sаm privаtnu krivičnu tužbu zа uvrеdu čаsti i dоstојаnstvа i оčеkuјеm pоzitivnu prеsudu, bеz оbzirа nа tо štо sе člаnоvi družinе hvаlе dа imајu svudа vеzе, u štа ја nе sumnjаm. Nаimе, člаnоvi družinе nisu sаmо lјudi iz škоlе, nеgо i mоćni lјudi iz pојеdinih instituciја. Аli, sprеmаn sаm dа bоrbu, kојu vоdim vеć оsаm gоdinа, nаstаvim pо svаku cеnu i nizаštа nа svеtu nеću dа pоgаzim svој pоnоs, čаst i dоstојаnstvо.

Dа li stе pоvеli rаdni spоr prоtiv škоlе?

– Pоdnео sаm tužbu prоtiv škоlе, а kоlikо је nеzаkоnitоsti bilо u pоstupаnju dirеktоrkе u оvоm slučајu gоvоri činjеnicа dа је tužbа nаpisаnа nа čаk sеdаmnаеst strаnа. Аkо pоstојi imаlо prаvdе i prаvа, kоје оbеćаvајu prеmiјеr i ministаr prаvdе, trеbаlо bi uskоrо dа sе vrаtim nа pоsао i nаstаvim rаd sа dеcоm, аli i bоrbu zа spаs uglеdа škоlе, kао mоје drugе kućе.

Оstаје nаm dа nаviјаmо zа prаvо i prаvdu.

http://www.koreni.rs/kriv%D0%B0c-%D0%BEsl%D0%BEb%D0%BEd%D0%B5n-%D0%B0-zrtv%D0%B0-k%D0%B0znj%D0%B5n%D0%B0/

[Ghoul]

Ovo je zvaničan dokument, đačka knjižica za srednje škole.
Tako bar kažu.
Ima li ovde neki pohađalac tog nivoa školovanja?







Evo, u vesti dole kažu da je 'falsifikovana'.
Jbt, kad ovde falsifikuju lične karte da bi otvarali firme, kako ne bi falsifikovali đačke knjižice za škole koje nisu završili?
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/sta-ce-podatci-u-dackoj-knjizici/p1jgjtv

[lilit]

najnoviji predlog ministarstava o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa: povećali M22 na 60% i ostale priče

https://www.dropbox.com/s/u7v5mnrenz1l1vp/kategorizacija-%C4%8Dasopisa.pdf?dl=0

[Mme Chauchat]

Aktivno mi se šalju neki ljudi u fabrike i na njive. (Nije [prvenstveno] vezano za ovu novost.)

[lilit]

u rudnik

[Ghoul]

STIDE, GDE TI JE RUMEN?

ENE MI GA KOD GUMENJACI!

Akademik s jednom monografijom


U poslednjih nekoliko godina više puta se i u široj javnosti pokretalo pitanje plagijata u nauci. Nedavno je polemika o plagijatima na Pravnom fakultetu u dnevnim novinama "Politika" još jednom ukazala na brojne probleme koji uništavaju bilo kakav pokušaj da se izađe iz kandži duboko utemeljene negativne selekcije, koja doprinosi tome da je najveći deo srpske nauke ostao u nekim davno prošlim vremenima, a da mladi, pametni i obrazovani naučnici imaju samo jedan cilj u svom stručnom životu: što pre otići iz Srbije.

Problem plagijata, međutim, nije glavni uzročnik ovog poraza srpske kulture i čitavog društva, čija je posledica snažan progon najboljih mladih ljudi iz srpske nauke. Mnogo ozbiljniji problem predstavljaju postupci "pobednika u negativnoj selekciji", onih koji su nezasluženo, ne radom već drugim sredstvima došli do pozicija sa kojih mogu da se svete svima koji su bolji, vredniji, savesniji, mlađi i pošteniji.

Jedan od najupečatljivijih takvih, po srpsku nauku pogubnih primera, jeste slučaj dr Ljubomira Maksimovića, trenutnog potpredsednika Srpske akademije nauka i umetnosti za društvene nauke i "profesora emeritusa" na Univerzitetu u Beogradu – Filozofskom fakultetu, protiv koga će pred Univerzitetskim Odborom za etiku stoga biti pokrenut postupak zbog povrede etike profesije po više osnova. Za razliku od velike većine univerzitetskih profesora koji su napredovali zahvaljujući radu i rezultatima, dr Ljubomir Maksimović je lažnim prikazivanjem svojih rezultata nezasluženo i protiv svih pravila biran u zvanja vanrednog profesora 1978. godine, odnosno redovnog profesora osam godina kasnije, 1986. godine, a zatim je stekao i druge privilegije u godinama koje su usledile – prvenstveno materijalne prirode iz državnog budžeta Republike Srbije, iako ne bi trebalo zanemariti ni ucenjivački potencijal prema mladim kolegama koji je samo jačao tokom vremena nezasluženog sticanja pozicija.

Naime, još daleke 1977. godine dr Ljubomir Maksimović, tada u najnižem nastavničkom zvanju docenta, izjavio je da je završio sintezu "o vizantijskoj civilizaciji pod nazivom "Vizantijski svet"", ističući – što ćemo navesti u celini – da je ovaj "projekat praktično završen, jer je obavljen ne samo sav potreban istraživački posao, nego je završena i prva verzija rukopisa knjige i sakupljene dopune i izmene za izradu konačne verzije. Ovaj rad treba u toku jeseni (jesen 1977) da bude predat Srpskoj Književnoj Zadruzi radi objavljivanja".

Na osnovu ovako samouvereno sročenog iskaza dr Ljubomir Maksimović je biran u zvanje vanrednog profesora na Filozofskom fakultetu naredne godine, očigledno "zaboravivši" na predaju rukopisa "završenog projekta" narednih osam godina, sve dok, nakon jednog reizbora u isto zvanje vanrednog profesora, nije došlo vreme ponovnog reizbora. Očigledno se ne zadovoljavajući položajem vanrednog profesora – iako i na njega biran bez potrebnih rezultata – dr Ljubomir Maksimović u svom planu rada podnetom Vizantološkom institutu SANU od 26. novembra 1985. godine navodi izričito:

"U sledećoj godini nameravam da privedem kraju rad na obimnoj sintezi "Vizantijski svet", koja treba da obuhvati sve osnovne aspekte vizantijske civilizacije i pojavi se u izdanju Srpske književne zadruge tokom 1987. godine".

Čini se da je svaki komentar na ovaj besprizoran primer davanja lažnih podataka izlišan – osim napomene da se navedena knjiga – dvaput navedena pod istim naslovom i već navodno spremljena za štampu za istog izdavača! – nikada nije pojavila, ni nakon pune tri decenije! Uprkos tome, on je nesmetano nastavio svoju karijeru došavši do statusa redovnog profesora, a zatim i profesora emeritusa i akademika, istovremeno onemogućavajući rad mlađim saradnicima i kolegama, u strahu od ugrožavanja pozicije izgrađene ovakvim sredstvima. Sa samo jednom objavljenom monografijom tokom čitave svoje karijere – i to doktorske disertacije – dr Ljubomir Maksimović nije smeo čak ni po tada važećim kriterijumima napredovati dalje od zvanja docenta, dakle ni u zvanje vanrednog a naročito ne redovnog profesora.

Ovaj primer neetičkog ponašanja, koji će svojom bestidnošću nesumnjivo ući u anale neprofesionalnog ponašanja na Univerzitetu u Beogradu i rušenja svakog dostojanstva profesije, ne bi bio toliko upadljiv da na osnovu ovakvih sramotnih lažnih izjava dr Ljubomir Maksimović nije pribavio nezasluženi status i materijalnu korist, uprkos činjenici da je tokom čitave karijere objavio samo jednu monografiju (ne računajući zbornike ranije objavljenih radova): svoju doktorsku disertaciju. Da je davanje lažnih informacija preraslo u manir dr Ljubomira Maksimovića, svedoči i njegovo grozničavo zalaganje da sebi izbori status profesora emeritusa nakon penzionisanja 2006 – i materijalnu korist koju taj status donosi – iako ne zadovoljavajući ni osnovne kriterijume, a najpre onaj o brizi za naučni podmladak discipline kojom se bavi: tokom decenijskog boravka na Filozofskom fakultetu sve do odlaska u penziju imao je samo jedno mentorstvo, a čak i to samo iz razloga što je njegovom nebrigom i lošom politikom Katedra za istoriju Vizantije, osnovana 1905 godine, bila pred gašenjem, sa njim kao jedinim zaposlenim! Uzgred, titula profesora emeritusa – što znači počasni profesor i koja se svuda u svetu upravo i shvata kao počasno zvanje – u ovom slučaju se koristi prvenstveno radi ubiranja materijalne koristi (preko 36 hiljada dinara mesečno neto), uprkos odlukama nadležne katedre i odeljenja da je njegov angažman na Filozofskom fakultetu nepotreban i štetan.

U stalnoj potrazi za novim izvorima prihoda isključivo iz državnog budžeta Srbije, dr Ljubomir Maksimović je u potpunosti privatizovao Vizantološki institut SANU i sve njegove organe i delatnosti, obnašajući suprotno zakonu poziciju vršioca dužnosti direktora Instituta tokom niza godina od 2000. nadalje (iako su zakonom predviđena maksimalno dva mandata od šest meseci u tom statusu), isključujući iz delatnosti Instituta jedina dva profesora Univerziteta za naučnu oblast Vizantologija; grčevito se borio za svaku plaćenu funkciju iz državnog budžeta, od Upravnog odbora Univerzitetske biblioteke, preko Matičnih odbora i drugih tela Ministarstva prosvete i nauke. U poslednje vreme se posebno ističe borbom da do kraja uništi budućnost svih humanističkih nauka u Republici Srbiji, sebičnom borbom da se domaći časopisi koji se nalaze na jedino referentnoj ERIH listi [European Reference Index for the Humanities] – koji su to mesto zaslužili radom brojnih kolega iz raznih disciplina – ne uzimaju u obzir prilikom napredovanja mladih kolega, samo iz razloga što se na taj način ruši lažna slika o njegovom presudnom uticaju prilikom njihovog izbora i slabi njegova mogućnost ucenjivanja mlađih kolega kojima se beskrupulozno služi za ostvarivanje sopstvenih interesa.

Kao žalostan primer osvete loših đaka i neradnika, ovaj slučaj prevazilazi ne samo lične dimenzije, već i dimenzije struke – ovakvim ponašanjem i njegovim nesankcionisanjem zadaje se nepopravljiv udarac budućnosti ne samo srpske nauke već i budućnosti Srbije, koja prerasta u državu u kojoj se rad i vrednosti kažnjavaju, a nerad i prevara nagrađuju.

Redovni profesori Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta:

prof. dr Vlada Stanković
prof. dr Siniša Mišić
prof. dr Radivoj Radić
prof. dr Nikola Samardžić
prof. dr Andrija Veselinović
prof. dr Suzana Rajić
prof. dr Radoš Ljušić
prof. dr Danijela Stefanović

Peščanik.net, 14.02.2016.

http://pescanik.net/akademik-s-jednom-monografijom/

[Ghoul]

eh, kako mi ovo jezivo poznato zvuči, a naročito: "imaš sve što treba, ali nisi ONA", i: "univerzitet je autonoman, ne možemo da se mešamo u izbornu politiku, nek rade šta im ćune!"

SJAJ I BEDA SRBIJE: Najbolji student nije izabran za asistenta, već kandidatkinja bez naučnog rada

01.03.2016   

Novi Sad – Aleksandar Risteski, student doktorskih studija filozofije Filozofskog fakulteta, nije izabran za asistenta na Odseku za filozofiju iako je bio najbolji na konkursu. On tvrdi da je od početka konkursa sve ukazivalo na nameštanje rezultata.

Ovaj mladi naučnik, koga su za najboljeg studenta filozofije proglasili matični fakultet, ali i Matica srpska, nije mogao da veruje da će komisija za izbor biti do te mere pristrasna i da su u izveštaju komisije prekršena sva pravila Ministarstva prosvete.

– Imam bolji prosek ocena, više naučnih radova, a moja protivkandidatkinja nema nijedan. Raspisan je konkurs za užu naučnu oblast filozofske nauke, ali pre nego što je okončan, stigli su nagoveštaji da je u stvari reč o asistentu za antičku filozofiju. Ali i za to mesto imam veće kvalifikacije jer imam mnogo više radova iz te oblasti – tvrdi Risteski, koji je bio i finalista nagrade "Dr Zoran Đinđić".

On još dodaje da, kada se pročita izveštaj komisije, jasno vidi da je predsednik komisije Željko Kaluđerović, kod koga je protivkandidatkinja radila diplomski i master rad, pristrasan.

– Glorifikuju se neke njene rečenice, a preko mojih kompetencija se prelazi, pa nije bezveze Ministarstvo donelo pravila po kojima se biraju asistenti. Zaključak je da sam ja idealan kandidat samo što, eto, nisam ona – ogorčen je Risteski.

Iz Dekanata Filozofskog fakulteta kažu da je o prigovoru Risteskog obavešteno Izborno veće i da se o tome "raspravljalo", ali da će konačnu odluku doneti Senat univerziteta.

U Pokrajinskom sekretarijatu za nauku, kome se Risteski takođe požalio, ukazuju "da je Zakonom o visokom obrazovanju propisano pravo visokoškolske ustanove na izbor nastavnika i saradnika, kao jedno od autonomnih prava univerziteta i visokoškolskih ustanova".

http://telegramvesti.rs/49503-sjaj-i-beda-srbije-najbolji-student-nije-izabran-za-asistenta-vec-kandidatkinja-bez-naucnog-rada/

[lilit]

dejan ilić rulz
http://pescanik.net/nacionalna-nauka/

[Father Jape]

http://pescanik.net/nekoliko-crtica-o-amaterskom-pravilniku/

[Ghoul]

što se tiče NAUKE I OBRAZOVANJA u svetu (ali sve više i u srbiji) danas, a po pitanju studiranja književnosti (i srodnih humanities, a naročito FILMA), srž suštine kvintesencije bulzaja sadržan je u sledećem komentaru koji nađoh u jednom FB nizu:

"I dropped out of my PhD. program at IU when I realized that it didn't matter if I'd actually read the authors who were the subject of whatever seminar I was taking, just as long as I'd read -- and could argue about -- the critics' theories about each work."

[Aco Popara Zver]

ima čak likova koji to pročitaju i nadrobe članak o Haute Tension, a da apsolutno ništa nisu ukapirali!

[Ghoul]

ima i likova koje objavi palgrejv, a ima i onih koji samo seru po forumima.

[Aco Popara Zver]

just as long as I'd read -- and could argue about -- the critics' theories about each work, and be published by Palgrave MacMillan


u milenijumu u kojem su i "naučni" radovi Made in China! 

[lilit]

nije u srbiji, na balkanu je, casopis u brace hrvata a srpski kobson ga trpa u M22 kategoriju.
pisite radove deco pisite.

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12590434

[tomat]

prvi autor Burazeri 

edit: što veći prihod više para za kondome.

[Meho Krljic]

Ha. Ja tog Genca Burazerija actually poznajem    Bio je u Beogradu pre dve nedelje na regionalnom sastanku koji smo organizovali. Mada je njegov engleski dosta slab pa slutim da je većinu pisanja odradio neko od kolega (u nekim od njegovih radova je koautorka i Gentiana Qirjako, koja je isto bila na sastanku i koja priča odličan engleski). Najbolje je što se njihov kolega, isto lekar, koji i predvodi njihovu Asocijaciju Gerontologa i Gerijatara zove Alban Yili, pa ga svi u projektu zovemo - naravno - Doktor Alban 

[Ghoul]

САНУ проговорио о факултетским плагијатима

Преписани или купљени дипломски радови и лажни докторати, квазинаучни прилози професора, непоштовање етичког кодекса и проблематични избори у наставничка звања масовна су појава

Аутор: Сандра Гуцијанпетак,
01.04.2016. у 21:26
(Фото Д. Јевремовић)

У последње две деценије на српским универзитетима приметан је драматичан пораст неетичког понашања. Студенти преписују на испитима. Предају дипломске радове купљене од специјализованих агенција. Професори потписују плагиране докторате, а и сами плагирају.

Факултетска већа гласају за унапређење у више звање и оних колега за које знају да су се огрешили о професионалну етику. А академска заједница ћути. Оно мало законских процедура које уређују ову област нико не примењује. Па чак ни судови. Доказ је афера ,,Индекс" која није добила епилог ни после девет година.

Ово је суштина онога што се могло чути у Српској академији наука и уметности (САНУ), где се први пут јавно проговорило о конкретним примерима неетичког понашања студената и професора, па и кривичним делима, које академска заједница прећуткује, заташкава и чак и награђује.

– Кодекс професионалне етике постоји на сваком универзитету у Србији, али се не поштује. О њега се оглушују и студенти, и професори, и факултети, и Министарство просвете, и Комисија за акредитацију, и Национални савет за високо образовање... Не верујем да српски универзитети имају будућност ако се не ухватимо ,,у коштац" са овим проблемом – рекао је академик Душан Теодоровић, председник новоформираног Одбора за универзитетско образовање САНУ.

Теодоровић је, како сам каже, уз велики напор прикупио информације о неетичком понашању у академској заједници. Навео је примере научних радова, углавном професора са медицинске групације, који су поништени у Македонији и Хрватској.

Показао је и табелу факултета са подацима колико је њихових професора барем једном објавило рад у тзв. предаторским часописима (ниских критеријума и некомпетентног уредништва): Факултет организационих наука 59, Факултет техничких наука 45, Технички факултет у Зрењанину 31, Машински факултет у Краљеву 21, нишки Медицински факултет 16...

– Тројица наших младих колега, ја их зовем три мускетара, доказали су да је у таквим часописима могуће објавити буквално било шта: чак су се и потписали лажним именима и приложили фотографије на којима су маскирани перикама и лажним брковима. Рад је опонашао научни стил, чак је имао и графиконе, али је садржина била бесмислена. У фуснотама су на једном месту као референтни извор навели чак и цитат Проке Проналазача из ,,Политикиног забавника" – рекао је академик Теодоровић.

Затим је као пример ,,копи-пејст" доктората приказао слајд једне странице доктората Александра Шапића, председника општине Нови Београд, одбрањеног 2012. године на Универзитету Унион.

На истом слајду је и страница књиге Дејвида Џобера и Џефрија Ланкастера о менаџменту из 2009.  Садржај је идентичан, само су језици различити. Подсетимо, када је 2014. афера доспела у јавност, Шапић је одбацио тврдње да је његов докторат плагијат и извинио се што је ,,ненамерно пропустио да наведе извор".

Према речима академика Теодоровића, уколико желимо у ЕУ, морамо да се угледамо на праксу решавања оваквих проблема у европским академским институцијама, код којих се такође бележи драматичан пораст плагијата, али расте и одлучност да се томе стане на пут употребом софтвера који откривају фалсификате.

Као примере он је навео поништавање докторских дисертација потпредседнице Европског парламента Силване Кох-Мерин, немачког министра одбране Карла Теодора Гутенберга, једног од чланова Европског парламента...

– Плагирани докторати морају да буду поништени, мора и ментору да се поништи звање професора, као и члановима комисије који су такав рад прихватили. Једна од мера могла би да буде и одузимање акредитације факултету на којем је одбрањен плагијат. А најважније је васпитати нове генерације да варање и плагирање није прихватљиво – закључио је председник Одбора за универзитетско образовање САНУ и показао како изгледају ,,бубице" и ручни сатови, модерне верзије ,,пушкица". Ова опрема за варање на испитима масовно се рекламира, као и уредно регистроване агенције за израду дипломских радова.

А шта се догоди када неко јавно проговори и крене у борбу против корупције и плагијата, говорио је професор ДИФ-а др Бранко Гардашевић. Он је и поред статуса узбуњивача добио отказ, иако је открио аферу због које је Министарство просвете поништило неколико стотина индекса Више тренерске школе ДИФ-а.

Он је подсетио да Одбор за професионалну етику Београдског универзитета већ три године не решава случајеве плагијата које је пријавио, а у току је реизбор професора на чије је прекршаје указао.

Ректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Бумбаширевић најавио је да ће током овог месеца коначно бити усвојени нови кодекс професионалне етике, правилник о докторским студијама којим се подижу критеријуми, као и правилник у вези са санкционисањем академског непоштења.

Школовање на борској аутобуској станици

Проф. др Живан Живковић, некадашњи декан Техничког факултета у Бору, изнео је шокантне податке о неакредитованим истуреним одељењима разних школа и факултета у том граду. Седишта неких од њих су на приватној аутобуској станици, а билборди на којима се рекламирају – у центру града.

– Нема насеља у Србији са више од 5.000 становника а да нема нелегалну школу или факултет. Висока техничка школа у Чачку има неакредитована одељења у Кладову, Мајданпеку и у основној школи у селу Велики Кривељ поред Бора. Једна нелегална приватна медицинска школа из Војводине има одељења у Књажевцу и на борској аутобуској станици. На тој истој станици одељење има и Висока техничка школа из Трстеника.

Са таквих високих школа и факултета долазе на борски Технички факултет на мастер и докторске студије, у покушају да ,,оперу" своју диплому – објашњава др Живковић, који је о оваквим случајевима подносио пријаве просветној инспекцији и Комисији за акредитацију. Без резултата.

http://www.politika.rs/scc/clanak/352283/SANU-progovorio-o-fakultetskim-plagijatima

[Ghoul]

Konkurs SPS-a za studentske fotografije naprednjaka

Autor I. M.
Izvor Južne vesti | SURDULICA

Konkurs je otvoren povodom Dana studenata i traje do 24. aprila;

Tvrdeći da niko nikad nije na fakultetu video funkcionere SNS-a Dragana Stevanovića Bosketa i Bobana Bankovića, surdulički SPS je raspisao konkurs za najbolju fotografiju iz njihovih studentskih dana. Nagradni fond je čak 3.000 evra.

Kako navode u surduličkom SPS-u, konkurs je raspisan povodom Dana studenata i pravo da učestvuju imaju svi građani Srbije sa pravom glasa, a konkurs je otvoren do 24. aprila - kada će biti održani izbori.

Socijalisti navode da je potrebno dostaviti fotografiju diplomiranog ekonomiste, državnog sekretara u Ministarstvu privrede i kandidata za odbornika na listi SNS Surdulica Dragana Stevanovića - Bosketa i diplomiranog ekonomiste i kandidata za predsednika Opštine Surdulica na listi SNS Bobana Bankovića.

Prva nagrada pripada svakome ko nam dostavi fotografiju školskog druga ili drugarice koji su na akademskim studijama studirali i polagali ispite sa Stevanovićem ili Bankovićem, drugu nagradu dodeljujemo za fotografiju sa brucošijade ili apsolventske žurke Stevanovića ili Bankovića, a treća nagrada pripada svakome ko nam donese fotografiju sa svečane dodele diploma Stevanoviću ili Bankoviću - navodi se u saopštenju.
Kroz konkurs, kažu, pokušavaju da provere da li neko dvojicu naprednjaka poznaje iz studentskih dana, odnosno da li ih je iko ikada video na predavanjima ili ispitima.

Ovaj neobični konkurs nije jedina rasprava na temu diploma u Surdulici. Fakultetske diplome bile i jedna od tema nedavne posete potpredsednice SNS-a Zorane Mihajlović jugu Srbije.

Boske i Banković bez odgovora

Ni pored upornih pokušaja novinari "Južnih vesti" nisu uspeli da dobiju komentare dvojice visokih funkcionera Srpske napredne stranke. Ni Stevanović, ni Banković nisu odgovarali na telefonske pozive i poruke.

Stevanović je jednom "podigao slušalicu", a kada se novinar predstavio, Stevanović je rekao da je na sastanku i zamolio novinara da pozove "za pola sata".

Ipak, nakon toga nije odgovarao na pozive.

http://www.juznevesti.com/Politika/Konkurs-SPS-a-za-studentske-fotografije-naprednjaka.sr.html

[lilit]

Ha. Ja tog Genca Burazerija actually poznajem    Bio je u Beogradu pre dve nedelje na regionalnom sastanku koji smo organizovali. Mada je njegov engleski dosta slab pa slutim da je većinu pisanja odradio neko od kolega (u nekim od njegovih radova je koautorka i Gentiana Qirjako, koja je isto bila na sastanku i koja priča odličan engleski). Najbolje je što se njihov kolega, isto lekar, koji i predvodi njihovu Asocijaciju Gerontologa i Gerijatara zove Alban Yili, pa ga svi u projektu zovemo - naravno - Doktor Alban 

[Ghoul]

Teodorović: Doktorat Siniše Malog je strašan plagijat

Izvor: FoNet/Božidar Petrović
Autor teksta: Beta

Predsednik Odbora SANU za visoko obrazovanje, akademik Dušan Teodorović izjavio je da je imao uvid u doktorsku disertaciju gradonačelnika Beograda Siniše Malog i da je to "strašan plagijat".

"Na osnovu proučenih dokumenata mogu da kažem - da, to je strašan plagijat", rekao je Teodorović u intervjuu za Vreme. 

Teodorović je rekao da je "posve neobično" što je reč o ekonomisti koji je na FON-u dobio doktorat iz tehničkih nauka, ali i da su u komisiji pred kojom je Siniša Mali branio doktorsku tezu bila tri člana "čije su reference katastrofalne, u suštini nikakve". 

Prema rečima Teodorovića strašno je što se na političkoj sceni pojavio tako veliki broj ljudi koji ima fakultetsku diplomu, a najčešće iz oblasti menadžmenta sa nekog privatnog univerziteta. 

"To daje katastrofalne rezultate i zato ću ja kao predsednik ovog odbora (SANU) da dižem glas koliko mogu. Nisam zbog toga ničiji politički neprijatelj, ovo treba shvatiti kao krik, a on je u interesu Srbije", rekao je on.

http://rs.n1info.com/a152002/Vesti/Teodorovic-o-doktoratu-Sinise-Malog.html

[Ghoul]

Teodorović: Doktorat Siniše Malog je strašan plagijat

Mali najuspešnijim učenicima: Ponos i budućnost

Beograd -- Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović priredili su prijem za srednjoškolce koji su osvojili medalje.

IZVOR: TANJUG
PETAK, 15.04.2016. | 10:32
   

Mali i Radulovićeva su poručili da su oni ponos i budućnost grada, i da je prijem način da im se grad čestita na svim uspesima.

Na prijemu u Starom dvoru gradski čelnici primili su 32 srednjoškolaca i jednu učenicu osnovne škole, koji su protekle godine osvojili prvo, drugo ili treće mesto na takmičenjima koja se nalaze u kalendaru Ministarstva prosvete.

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da je prijem način da se najuspešnijima kaže veliko hvala za sva priznanja i dostignuća koja su ostvarili prošle godine.

Kako je dodao, ovo je prvi put da se takav prijem organizuje, ali da će on postati tradicija uz manifestaciju "Dani Beograda".

"Ako nekome treba reći hvala onda ste to vi, jer ste vi ponos i budućnost našeg grada i države, a ovime želimo da na neki način promovišemo vaše znanje, marljivost i rad", poručio je Mali.

On je istakao da će grad nastaviti da podržava mlade talente, podsećajući da je od ove godine sa radom počeo i Fond za mlade talente grada, čiji je zadatak da pruži podršku mladima.

"Želimo da vam damo mogućnost da uz našu pomoć ostvarite svoje snove, jer se i naš uspeh ogleda i meri time da li ćete vi, kada završite škole, ostati u Srbiji ili ćete otići u Kanadu, Ameriku, Australiju", rekao je Mali.

Kako je kazao, obaveza nadleznih je da se bore za još investicija u Boegradu, kako bi se otvarala radna mesta, a mladi mogli da se zaposle u svom gradu i zemlji.

Zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović rekla je da joj je čast da lično čestita najuspešnijim srednjoškolcima "kao vitezovima koji čine najsjajniji biser u Srbiji".

"Vaši rezulatati su plod napornog rada, a ovo je način da vam se odužimo. Želimo da promovišemo prave vrednosti i pokažemo da cenimo one koji su svojim zalaganjem, trudom i radom postigli najbolje rezultat, jer za vas nema granica ako ste vredni", poručila im je Radulović.

Jedan od nagrađenih je i Branko Radović, učenik trećeg razreda Matematičke gimanzije, koji je osvojio prvo ekipno mesto na hemijskom turniru na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi.

Još nije odlučio koji će fakultet upisati po završetku srednje škole, ali jeste odlučio - da ostane u Srbiji.

"Dvoumim se oko izbora fakulteta, ima vremena da razmišljam, najverovatnoje će to biti ETF, ali svakako nameravam da ostanem u Srbiji", rekao je Radović Tanjugu.

On je naveo i da učenici imaju veliku pomoć profesora u spermanju za takmičenja, ali da je ipak za uspeh najvažniji samostalan rad i trud.

Podrška nadležnih im znači, jer, kako kaže, mogu da se predstave u najboljem svetlu.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=04&dd=15&nav_category=12&nav_id=1120229

[Aco Popara Zver]

http://www.atvbl.com/wp-content/uploads/2016/04/Izvestaj-komisije-za-utvrdjivanje-opravdanosti-sumnje-na-plagijat-u-odbranjenoj-disertaciji-dr-Radmile-Cokorilo.pdf

[Aco Popara Zver]

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/fakultet_kljucan_za_utvrdjivanje_ispravnosti_doktorata_.55.html?news_id=319377

[lilit]

na stranu suština, al ko god da je kucao tekst mora da je bio na EtOH

[tomat]

Ovo oko autoplagijata, pa pola radova koje sam pročitao to ima.

[lilit]

srbija, nauka i dno je pomično momenti

http://www.politika.rs/sr/clanak/353632/Vlada-ponistava-konkurs-za-naucnoistrazivacke-projekte

[Mme Chauchat]

Dal je moguće da te u ovom kontekstu i dalje bilo šta može iznenaditi? Aj malo utehe u vidu povlačenja paralele https://www.youtube.com/watch?v=7IxrskrY9gs

[lilit]

ma deleko bilo da me iznenađuje al opet mi zaigra živac pri pomisli koliko nekompetentnih ljudi vodi nauku plus smatraju da su kompetentni.
teško će biti oporavka u narednih 200 godina.
optimistična procena.

[Ghoul]

sledi jedan IZUZETAN intervju, ali gorkosladak.

gorak, zbog sumornih istina i prognoza koje iznosi, ali ipak i sladak kao melem na ranu jer otvoreno, neuvijeno, konkretno kazuje suštinske stvari i pogađa posred srede korene problema kojih smo svi manje-više svesni, ali i puteve rešenja:

VREME | BR 1319
| 14. APRIL 2016.

INTERVJU – DUŠAN TEODOROVIĆ, AKADEMIK

Srbiju će upropastiti lažne diplome i doktorati




AKO NEKO TRAŽI DIPLOMIRANOG EKONOMISTU, PRIVATNE KOMPANIJE VOLE DA UZMU KANDIDATA SA EKONOMSKOG FAKULTETA IZ BEOGRADA, A DRŽAVNA UPRAVA, RAZNA MINISTARSTVA, PREKO SVOJIH PARTIJSKO-ROĐAČKIH I OSTALIH VEZA, ZAPOŠLJAVAJU ONE SA DIPLOMOM PRIVATNIH FAKULTETA. APSURDNA SITUACIJA JE U TOME DA SE KADAR PRIVATNIH FAKULTETA ZAPOŠLJAVA U DRŽAVNOJ UPRAVI, A POŠTO TO NIJE NIKAKAV KADAR, ONDA ĆE I DRŽAVNA UPRAVA DA BUDE TAKVA KAKVA ĆE DA BUDE


U zemlji u kojoj je doktorat postao simbol pomodarstva i političke karijere i u kojoj su plagijati svakodnevna pojava, u javnosti je naročito odjeknulo to što se oglasio SANU i najzad digao svoj glas protiv. Sa nedavno održanog okruglog stola Odbora za visoko obrazovanje SANU upućena je oštra kritika na račun neetičkog ponašanja profesora i studenata, na račun akademske zajednice i na račun pravosuđa. Predsednik tog odbora prof. dr Dušan Teodorović, koji je na tom mestu od pre četiri meseca, za "Vreme" kaže da smatra da SANU mora otvoreno, javno i pošteno da iznese šta misli o stanju u visokom obrazovanju Srbije. "Tim povodom, održali smo dva okrugla stola, jedan o doktorskim studijama i drugi koji je bio posvećen kodeksu profesionalne etike."
Akademik Dušan Teodorović redovni je profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, naučnik međunarodne reputacije, profesor emeritus američkog Virginia Tech univerziteta, član Evropske akademije nauka i umetnosti. Profesionalno iskustvo i postignuća u naučnoj zajednici, višegodišnji boravak na američkom univerzitetu i aktivan angažman u radu naših univerziteta važna su osnova, kako ističe, na kojoj gradi stavove o našem visokom obrazovanju. A goruća tema koja se nameće i koja već dugo prožima kako akademsku zajednicu tako i društvo u celini jesu upravo plagijati.

"VREME": Postoji li podatak, kvantitativna procena o broju plagiranih radova na našim univerzitetima? Za sada je jedino poznata izjava ministra prosvete Srđana Verbića, od pre dve godine, da se po nekim izveštajima čak deset odsto svih doktorskih radova na našim univerzitetima smatra plagijatima po standardima kakvi se primenjuju u Evropi.

DUŠAN TEODOROVIĆ: Nisu mi poznati bilo kakvi kvantitativni, egzaktni podaci o tome. Plagijati se javljaju svuda, nije to srpski izum ni srpski specijalitet, samo što se ovde u masovnoj proizvodnji doktorskih disertacija, u doktoromaniji koja je nastala u poslednje dve-tri decenije, svakako povećao i broj plagijata.

Šta je inicijalni razlog nastanka doktoromanije?

Na osnovu svog celokupnog radnog iskustva, i u zemlji i van nje, rekao bih da mi imamo birokratski pristup nauci. Godine 1980, a ja sam tada bio mladi asistent, donesen je novi zakon o univerzitetu po kome je ustanovljeno da svi nastavnici i profesori na univerzitetu moraju da budu doktori nauka. U osnovi tog zakona je jedna plemenita ideja po kojoj je trebalo da bude napravljen spoj nauke i nastave, po kojoj bi se podigao kvalitet univerziteta itd. Međutim, to je dovelo do toga da su svi naglo postajali doktori nauka.
A doktorat u suštini mora da sadrži naučni doprinos, nešto originalno. I ako vi godišnje upisujete 4000 studenata na doktorske studije, koliko naši univerziteti sada upisuju, dakle, kada godišnje Srbija ima 4000 ljudi koji će da smisle nešto novo i daju doprinos nauci, što je za deset godina 40.000 ljudi, to bi bilo i fantastično i neverovatno. Propisi su, dakle, doveli do toga da su doktorske studije postale kao nekakav nastavak školovanja, kao neke školice, i onda se u njima našao veliki broj ljudi koji nemaju talenta, nemaju znanja. Upisom na doktorske studije oni tek upadaju u nevolju, pa misle "šta sad da radim nego da prepisujem".

Da li propozicije doktorskog, kao i diplomskog ili seminarskog rada, zabranjuju i najmanji mogući stepen kopiranja? U medijima su se, povodom aktuelnih afera, mogle naći i izjave o "malim plagijatima".

Nije dozvoljeno apsolutno ništa u tom smislu i ništa ne sme da se ukrade. Dozvoljeni su samo citati uz navođenje izvora. I sâm sam imao slučaj "krađe", kada su deset godina posle objavljivanja mog rada u velikom svetskom časopisu – u kom se bavim nekim matematičkim modeliranjem, inženjerstvom, pa tu ima formula, jednačina – dva Kineza "copy-paste" tehnikom ukrali taj rad. Dve godine sam vodio borbu i na kraju je njihov rad bio poništen. To je velika bruka i sramota za te autore, za njihovu akademsku zajednicu, ali dešava se. Svet ima vrlo razrađena pravila kada je plagijat u pitanju i vrlo je rigorozan u kažnjavanju onih koji to rade – za razliku od nas.

Koliko su od pomoći softveri koji otkrivaju plagijate?

Uz pomoć softvera mogu se proveravati i otkrivati falsifikati, ali samo kada je u pitanju isti jezik. Ako neko prepisuje i prevodi direktno sa engleskog, što se takođe često dešava, onda sve mora "ručno" da se proverava.
Sve češće otkrivanje, ali i zataškavanje plagijata kod nas, naročito doktorskih disertacija, upućuje i na neke dublje, moralne, probleme zajednice...
Kada govorimo o plagijatu, pre svega moramo da govorimo o ljudima. Povećan broj plagijata u Srbiji posledica je nečasnog ponašanja, generalno gledano, a posebno na srpskim univerzitetima na kojima se nalazi deo ljudi koji tu ne treba ni da budu, govorim i o profesorima i o studentima. S jedne strane, postoji deo fantastičnih profesora koji su kompatibilni sa svetom, ali istovremeno, sa druge strane, imamo i izvestan broj profesora koji nigde van granica Srbije ne bi mogli da budu profesori.
Možda je strašno to što ću da kažem, ali mislim da ćemo morati da popravimo situaciju na univerzitetu u Srbiji radikalnim merama, resetovanjem, pa sve iz početka. Zato što imamo velike probleme, etičke i mnoge druge.

Da pođemo od etičkih.

Postoje sledeće vrste neetičkog ponašanja na srpskim univerzitetima. Ono koje čine studenti, ono koje čine zajednički studenti i profesori, i samo profesori. Studenti masovno prepisuju, pa tako kod nas postoje dežurni asistenti na ispitima. Tokom osam godina predavanja na velikom američkom Virginia Tech univerzitetu, nikad nisam naišao na asistenta koji dežura na pismenom ispitu. Studentima date pismeni zadatak i izađete, a zadatke uzmete posle četiri sata. To je pitanje morala, ali i pitanje strahovitih sankcija. Ko se uhvati u prepisivanju, odmah bude izbačen sa univerziteta, zauvek. A mi ovde imamo agencije koje zvanično, sad i preko interneta, prodaju opremu za prepisivanje, bubice, pa onda i sami fakulteti nabavljaju, na primer, uređaje za blokiranje mobilne telefonije. Imamo i agenciju za izradu master diplomskih radova, oni čak imaju svoj PIB, znači plaćaju porez.
Što se tiče saradnje studenata sa profesorima, tu imamo jedan "divan" primer – Pravni fakultet u Kragujevcu. Devet godina traje proces u kojem je deo studenata kupovao ispite a deo profesora prodavao te ispite. Sudovi su tokom tih devet godina, koliko traje ovaj spor, pokazali potpuni nedostatak sposobnosti ili nedostatak volje da presude.
Najzad, i novi dekan tog fakulteta postavljen je iz redova optuženih.
Imate i to da je jedna optužena profesorka kojoj se sudi sad uhvaćena u plagijatu. A samo pre nekoliko meseci izabrana je za redovnog profesora, što je najviše zvanje. Dakle, Senat univerziteta nije smogao hrabrosti da kaže: ne. A zašto nije smogao hrabrosti?
Takav je ovde odnos snaga ljudi s moralnim integritetom i onih drugih. Ne verujem u budućnost srpskih univerziteta ako se taj odnos ne promeni, uopšte ne verujem.

Osim etičkog, pominjete i druge svakojake probleme? Koji bi među njima bio glavni?

Ono što javnost Srbije ne zna, a to je da su srpski univerziteti organizovani na srpski način. Taj način organizacije uopšte nije kompatibilan sa razvijenom Evropom, ili sa Kanadom, Amerikom, Japanom, Australijom... Pođimo samo od toga da kod nas kažete da je neko doktorirao na Mašinskom fakultetu. U svetu ćete čuti da je neko doktorirao na Harvardu, a nikad na mašinskom fakultetu Harvarda. To je suštinska razlika.
Oni imaju integrisani univerzitet, a mi imamo federaciju fakulteta koji su pravna lica i koji odlučuju o svemu. Integrisani univerzitet podrazumeva strogu akademsku hijerarhiju, sistem u kojem rektor može da smeni dekana, a dekan daje zadatke profesorima, sistem u kome nema mesta za samoupravljanje. Mi, na srpskim univerzitetima, imamo samoupravljanje i to je osnovni problem koji ja vidim.

Kako se samoupravljanje sprovodi na univerzitetima, odnosno zašto je ono toliko loše?

Mora se poći od toga ko vodi univerzitete. Kako se dolazi do pozicije rektora, dekana? U svetu se na te pozicije dolazi javnim svetskim konkursom, odete na određeni sajt i vidite 500 ili 250 konkursa za nove rektore, za dekane. I sâm sam postao profesor velikog tehničkog univerziteta u Americi tako što sam se javio na svetski konkurs. Od 53 kandidata izabrali su mene.
A kako se kod nas biraju rektori i dekani? Lobiranjem i samoupravljanjem. Pretpostavimo da ja hoću da budem rektor Univerziteta u Kragujevcu ili Novom Sadu. Naravno da ne mogu da se prijavim jer nisam profesor ni u Kragujevcu ni u Novom Sadu. A nema ni konkursa. Znači, sledi lokalno lobiranje, ko će koga da podrži, a to nigde u svetu ne postoji.
Druga stvar, kako se bira nastavno osoblje univerziteta? U svetu, na primer, ne postoje asistenti. Ko drži vežbe? Oni koji rade master ili pišu doktorat, postdiplomci koji dobijaju stipendiju i imaju obavezu da 20 sati nedeljno pomažu profesoru. Kada urade master, odlaze i niko tu ne ostaje. Dakle, nema profesionalnih asistenata, nema prijema u radni odnos. U tome je velika razlika.
A mi odmah primamo nekoga od 24 godine da bude asistent – dovoljno je da neko misli da on ima talenta, a možda je i nečiji sin ili kćerka, što je česta pojava, i on će tu sigurno postati profesor i zaraditi penziju. I nikada neće biti otpušten. Sve to pokazuje koliko smo mi u jednoj strašnoj samoupravnoj priči, a plagijati su samo deo te šire priče.
Ako hoćemo da imamo ozbiljno obrazovanje koje će da pomogne ovom društvu, moramo da pokušamo da stvorimo intelektualnu elitu na čijem se urušavanju radilo poslednjih šezdeset godina. Po meni, prvi preduslov za elitu jeste moralni integritet. Ljudi moraju da budu pošteni i hrabri, i onda nema ni prepisivanja. U stvari, prepisuju samo oni kojima tu nije mesto. Sa svoje strane, akademska zajednica mora da odstrani, istera takve članove kao kakvo bolesno tkivo, kao kada se rak operiše.

Da li je neko zbog prepisivanja kažnjen, isteran sa univerziteta?

Koliko znam, niko nikad. Sa svetskih univerziteta, kako da ne. Bio sam član doktorske komisije koja je izbacila kandidata sa doktorskih studija na američkom univerzitetu.
I ostavke su padale zbog otkrivenih plagijata naučnih radova, na primer nemačkog ministra odbrane...
Da, i potpredsednice Evropskog parlamenta, i članova Evropskog parlamenta... Međutim, kod nas se ta stvar politizuje. U našoj javnosti je sada poznato da su prepisivali Šapić, Mali i još neki političari, ali mene kao profesora univerziteta ne treba da interesuje da li su oni političari, mene treba da interesuje samo da li su to naši kandidati koji su prepisivali. Ako su prepisivali, oni moraju da budu akademski kažnjeni. Da li će neko da ostane gradonačelnik, iako je prepisivač, to je stvar politike. To je ta granica između akademske institucije i politike. Mi kažemo "ovo je prepisano" i mi to poništavamo, a šta će građani Beograda da kažu, da li žele takvog gradonačelnika, to je već pitanje za njih.

Da li ste imali uvid u doktorsku disertaciju Siniše Malog?

Da, i na osnovu proučenih dokumenata mogu da kažem – da, to je strašan plagijat. Na stranu što je reč o ekonomisti koji je na FON-u dobio doktorat iz tehničkih nauka, što je posve neobično, nego što mu je i u komisiji bilo troje ljudi čije su reference katastrofalne, u suštini nikakve.

Šta je sa etičkom odgovornošću samih profesora, ako se vratimo na priču o tri vrste neetičnosti?

U ovoj doktoromaniji koja je nastala, veliki broj mentora i članova komisije nigde u svetu, već sam to rekao i insistiram na tome, ne bi mogli da budu profesori univerziteta. To su ljudi nekvalifikovani da rade taj posao. Ako ih pretražite u svetskim bazama podataka, odnosno kada imena članova pojedinih komisija spornih doktorata ukucate u specijalizovanim internet pretraživačima, u kojima sve možete naći o svim naučnicima, videćete da oni kao naučnici uopšte ne postoje.
Kada bi se isti kriterijum primenjivao ovde, u ovoj zemlji bi bilo znatno manje naučnika nego što je sada. Mi naučnici svedeni smo na numeričku karakteristiku koja se zove H-indeks. A on se meri, kao prvo, brojem publikovanih radova, pri čemu je veoma teško publikovati ozbiljan naučni rad, i, drugo, time kakav je odziv svetske naučne javnosti na taj rad, što se meri brojem citata.

Zapravo, zašto je toliko teško publikovati ozbiljan naučni rad?

Publikovanje je poslednja stepenica u nekom istraživanju. Potrošite godinu dana na istraživanje i na kraju napišete rad na 10-15 strana koji pošaljete odgovarajućem svetskom časopisu. Urednik taj vaš rad dalje pošalje dvojici ili trojici ljudi iz sveta, a to je veoma bitno, na recenziju. I ta recenzija je anonimna. Rezultat recenzije često bude: ovo nećemo da objavimo, ovo je netačno, ovo ste pogrešno zaključili. To je mukotrpan proces. Recimo, ja imam neke radove koji su u recenzentskom procesu bili tri i po godine.
U svojoj karijeri 80 puta sam objavio rad u takvim časopisima, a ima naučnika koji imaju i po 120 publikovanih radova. Zaista, u tome je veoma teško uspeti, jer kada kažem da imam 80 objavljenih radova u velikim svetskim časopisima, istovremeno kažem i da sam 20-30 puta imao neuspeh. Znate, niko tu ne gleda zasluge iz prošlosti: citiraju me po svetu, ali i odbijaju. To je jedno intelektualno nadmetanje.

Afera sa rumunskim kvazinaučnim časopisom u kojem su kao ozbiljan naučni rad objavljene besmislice, na posredan način demaskirala je one naše autore koji često objavljuju radove u časopisima koji nisu "veliki svetski".

To upravo pokazuje koliko su naši univerziteti organizovani drugačije nego svetski. I tu je koren zla. Da bi neko bio doktor nauka u svetu, na ozbiljnoj svetskoj školi, on se pet do šest godina bavi isključivo time. Šest godina života daje nauci i to je jako naporan i stresan period njegovog života.
S druge strane, kod nas imate razne doktore nauka, gradonačelnike i predsednike opština koji su stekli te titule. Ali to nisu ljudi koji su se odrekli šest godina svog života, nisu opredeljeni ka nauci, a pitanje je da li su i talentovani. Nisu ništa radili za nauku niti će se njome ikad baviti, nego je cilj bio da se nabavi titula.

Otkud nama, po vašem mišljenju, tolika glad za titulama?

Opsednutost Srbije diplomama je fascinantna. Kada sam bio primljen na Virginia Tech, gde sam predavao u okviru doktorskog programa koji je među prvih deset u Americi, poneo sam i svoj doktorat, ali niko mi ga nije ni tražio. Reference su bile samo to što sam publikovao u svetskim časopisima. To je utakmica. U stvari, mogao sam i da ne budem doktor.
A ovde sam šokiran potražnjom doktorskih titula. Zašto ona postoji u toj meri, ne znam. Da se opseni prostota ili šta već, da se postane "dr" kao kod Nušića? Jer, to nisu ljudi koji su iz naučne priče. Zašto je, recimo, Jorgovanki Tabaković bio potreban doktorat, koji je stekla 2011. u Sremskoj Kamenici?

Tu već dolazimo do sledećeg problema, privatnih fakulteta. Nekad Megatrend, potom Alfa univerzitet, sada Fabus... Ali, tu predaju i profesori sa državnih univerziteta?

Ne predaju, to je bilo u početku. Moj generalni stav o privatnom visokom obrazovanju zasnovan je na činjenici da sam obišao veliki broj privatnih fakulteta kada sam bio u Akreditacionoj komisiji. Zato mogu slobodno da kažem da na tim fakultetima predaju kvazidoktori nauka u velikom broju. Tu predaju ljudi koji su dobili falš doktorate, među njima čak i bivši političari koji su sad postali profesori univerziteta, jer, ko svima njima daje profesorsku titulu? Pa ta privatna institucija. I sada se tu pravi, navodno obrazuje, još gori kadar, tragičan, polupismen.
Imamo primer profesora ugostiteljske škole koji je dao 80 doktorskih titula... I sad taj kadar posluje po drugim visokim privatnim školama kao "prof. dr". Veliki broj ljudi, po mom mišljenju makar 200 takvih doktora nauka, razmileo se po raznim visokim strukovnim školama. I to je strahovita šteta, mi praktično pucamo u sebe. Ubijamo time državu. Moj stav je da je Srbija profesionalno i moralno bila potpuno nezrela da ima privatne institucije u visokom obrazovanju.

Kako se pojava sve većeg broja ljudi sa zvanjem a bez velikog znanja danas reflektuje na društvo?

Najveća opasnost za Srbiju su polupismeni ljudi koji misle da su pismeni. I koji puni sebe postaju sve ovo što postaju.
Kada bismo pogledali političku scenu Srbije, strašno je što se pojavio tako veliki broj ljudi koji ima fakultetsku diplomu, a najčešće iz oblasti menadžmenta, sa nekog privatnog univerziteta, i to u 40. godini, na primer. To daje katastrofalne rezultate i zato ću ja kao predsednik ovog odbora da dižem glas koliko mogu. Nisam zbog toga ničiji politički neprijatelj, ovo treba shvatiti kao krik, a on je u interesu Srbije.

Kada ste bili potpredsednik Akreditacione komisije, da li ste za neke privatne fakultete ili profesore pisali negativna rešenja? I na kakve reakcije su ona nailazila?

Proveo sam pet godina u Akreditacionoj komisiji. Glavni problem koji smo imali bili su ljudi. Ako onaj ko predaje ima dobar kvalitet stručnjaka i predavača, dobru nastavu možete i u baraci da održite. Suština je sledeća: ko su profesori? Šta su njihove reference? I mi smo, pogotovo kada su u pitanju doktorske studije, u značajnom procentu pisali negativna rešenja i nismo davali dozvolu. Pritom, uvek smo pisali i obrazloženje zbog čega tu dozvolu ne dajemo. Međutim, onda dolazi na red žalbeni postupak, koji je išao do Ministarstva prosvete, i naša rešenja su bila pobijana. Ja imam deset rešenja koja sam pisao svojom rukom, a koja su pobijena. Nacionalni savet za visoko obrazovanje i Ministarstvo prosvete i nauke često su znali da nam pobiju rešenja i to bez ikakvog obrazloženja. Ko je tu intervenisao, ne znam, ali mi više nismo mogli da se žalimo. Bili smo deprimirani zato što ne možemo da radimo svoj posao, znate, donkihotovski se borite i onda vam neko bez ikakvog obrazloženja to ne usvoji.
A treba samo da vidite koliko knjigâ čini univerzitetske biblioteke tih navodnih univerziteta. Toliko ih je malo da sve stanu u jedan deo vitrine, zaista da čovek ne poveruje. Ipak, na tim univerzitetima i dalje može da se studira i da se dobije zvanje doktora nauka. I da se onda s tim doktoratom ode u neku školu i predaje dalje. Ako to ne sprečimo, ova zemlja će propasti. To najiskrenije mislim.

Danas se otkrivanje plagijata u doktorskim disertacijama dešava takoreći na dnevnom nivou. Kada se posumnja na plagijat, šta dalje biva, ko preuzima odgovornost?

Najodgovornije lice je dekan tog fakulteta, i rektor. Samo, pitanje je pošto se prijavi sumnja u plagijat da li će dekan da osniva komisiju koja će dalje da ispituje slučaj.
Pored toga postoji i "retraction notice", a to je u naučnim časopisima oznaka za rad koji je plagijat. Tada časopis napiše crvenim slovima da poništava rad tih i tih autora zbog plagijata. Imamo razne takve slučajeve sa Univerziteta u Beogradu, o privatnicima da i ne govorim. Na okruglom stolu sam to rekao i dokumentovao, ali ništa se dalje ne dešava. Ti ljudi su to iskoristili da napreduju i dobiju zvanja, iako je svet rekao "ne", uhvatili smo vas da ste prepisivali, poništili smo vaš rad i zabranili da nam ikad više šaljete radove na objavljivanje. Takvih 15 slučajeva sam prikazao na okruglom stolu i – ništa. Niko nije glasao da se ti ljudi odstrane sa univerziteta, svi su digli ruke da ostanu. U pitanju je nezameranje. To je atmo- sfera kod nas.

Ipak, možete li da zamislite da ovde dekan ili rektor oduzme doktorsko zvanje, na primer, ministru policije ili gradonačelniku Beograda?

Zašto bi to bio problem? To je najnormalnije u svetu, u Nemačkoj, u Americi... Drukčiji je sistem ovde, samoupravljanje, nezameranje, burazerska atmosfera, i onda su plagijati deo te priče.
Svi ti plagijati su isto što i te diplome menadžera, to je isti haos. To je taj devastirani deo visokog obrazovanja. S druge strane, mi i dalje imamo, pre svega na državnim fakultetima, značajan broj profesora i studenata dobrih, vrednih, poštenih, radnih, kompatibilnih sa svetom i, nažalost, veliki broj njih odlazi u svet.

Da li su demotivisani upravo ovom situacijom koju proizvode lako sticanje diploma i lako partijsko zapošljavanje na osnovu tih diploma?

Sve buduće vlade Srbije i sva buduća ministarstva prosvete i nauke moraju da odgovore na suštinsko pitanje: koje sve zemlje imaju privatne univerzitete? Da li smo mi na ekonomskom, privrednom, kulturološkom, moralnom nivou tih zemalja i da li smo sposobni da imamo privatne univerzitete? Lično, najtvrđe moguće mislim da nismo.
Takođe, suštinsko pitanje je: gde se ko zapošljava od ono malo mladih ljudi koji nađu posao? Imamo potpuno apsurdnu situaciju. Ako neko traži diplomiranog ekonomistu, privatne kompanije vole da uzmu kandidata sa Ekonomskog fakulteta iz Beograda, a državna uprava, razna ministarstva, preko svojih partijsko-rođačkih i ostalih veza zapošljavaju one sa diplomom privatnih fakulteta. Apsurdna situacija je u tome da se kadar privatnih fakulteta zapošljava u državnoj upravi, a pošto to nije nikakav kadar, onda će i državna uprava da bude takva kakva će da bude. Radi se o ljudima koji su bili loši đaci. Ako je neko loš đak u osnovnoj i srednjoj školi, ne mogu da verujem da može da se prosvetli i da uspešno vodi, na primer, javno preduzeće.
Postoji standard po kome bi resetovanje sistema moglo da popravi stanje. Šta Srbija mora da uradi? Dobru, pametnu decu mora da pošalje u svet. Kada tamo doktoriraju, ovde odmah treba da dobiju mesto docenta i da im se kaže: ti ćeš sada da gradiš jednu novu priču. Osim tog načina, drugi ne vidim. Pa kako je Srbija pravila velike pomake? Gde je doktorirao Mika Petrović Alas? U Parizu. Gde je Milutin Milanković doktorirao? U Beču. Pametna deca su odlazila u svet i učila od boljih od sebe. A sada smo dozvolili da budu oterani, jer je u ovoj doktoromaniji stvar sasvim upropašćena.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1386042

[Agota]

Takva smo zemlja, na žalost. Potpuno je jasno onda i zbog čega se ovde od odgovornih na vlasti ne forsira obrazovanje i nauka, nego verska nastava, zatucanost i indoktrinacija.

Ako to ne sprečimo, ova zemlja će propasti. To najiskrenije mislim.

Niko ne gleda da će zemlja dugoročno zbog toga ne propasti, nego nestati.

[Aco Popara Zver]

сем што су сва та срања универзитетска измишљена у САД, па Вонегат је написао читав роман о томе

Да, баш је Вирџинија Тек примјер просјечне америчке образовне установе

На страну што подржавам реформу, али овај лик бауља као Радул по економији

[mac]

Kako bi ti konkretno rešio problem? Ne vrdaj, nego izloži svoj program.