The Crippled Corner

[Meho Krljic]

ISIS Wants Us To Invade: 7 Facts Revealed By Their Magazine

[crippled_avenger]

Pogledao sam FLUKT Roara Uthauga, vrlo sveden film potere smešten u norveške predele u Srednjem veku. Posle velikog pomora naroda od kuge, pustošima Severa luta banda predvođena surovom ženom. Kada susretne porodicu seljaka na putu, ubija sve ali zadržava ćerku sa planom da je iskoriste za razmnožavanje. Devojčica međutim uspeva da se sporazume sa devojčicom koja ide sa bandom i njih dve se daju u bekstvo. Banda ih juri, a kako vreme odmiče tako i devojčice stiču veštine da pruže otpor.

Uthaugov film je fokusiran na akciju, vrlo je sveden, ali sve motivacije likova uključujući i Dagmar, monstruoznu ženu vođu bande, daje vrlo efikasno i ubedljivo. Devojčice su odličan kontrast u odnosu na surove nordijske njuške koje ih jure i Uthaug tačno zna kakav efekat želi da postigne.

FLUKT je prevasodno fokusiran na napetost i konfrontaciju. i uspeva da postigne sve ono što se od B-filma ovog profila može zahtevati. Podela je dobra i sugestivna, sastavljena od personality glumaca, a stilizacija je jasna, gotovo stripovska, od kostima do fizionomija.

FLUKT je svakako dobar recept kako se lokalni kolorit, koji je doduše po samom miljeu internacionalno pepoznatljiv, i prirodni ambijenti, koji su doduše zanimljivi gledaocima sa svakog podneblja, daju iskoristiti sa pravljenje žanrovskog filma koji može da komunicira internacionalno, na svim platofrmama, a u okvirima vrlo umerenog budžeta.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

ISIS Wants Us To Invade: 7 Facts Revealed By Their Magazine

Ovaj tip je imao i onaj zabaven tekst o tome kako su Ameri praktično napravili ISIS.

[crippled_avenger]

Pogledao sam film VICTORIA Sebastiana Schippera, vrlo zanimljiv film koncpirian da izgleda kao da je iz jednog kadra, ali tu svoju dimenziju koristi na specifičan način. Naime, VICTORIA u suštini jeste bazirana na bravuri ali se na njoj ne insistira. Dakle, ovo nisu cuaronovski kadrovi koji pokazuju i ne kriju velike majstorije Emmanuela Lubezkog, ne kombinuju puno široke i uske planove, drugi plan i sl. već se mahom fokusira na uže planove, dvoplane, krupne planove, naravno ne bežeći i od širih i od nekih finih ali nepretencioznih, vrlo realističnih koreografija u njima. Dakle, ovo je mizan-kadar koji se bavi režijom unutar jednog pokreta kamere, sa puno pomeranja gledaočeve pažnje, akcenata itd. Schipper odlično gradi atmosferu, napetost, i pre svega odnose među likovima. Glavni muški lik prolazi odličnu transformaciju od dosadnog uličara, preko suštinski pristojnog čoveka kome je neprijatno do tragične figure. Isto tako španska glumica Laia Costa je sasvim dorasla zadatku da bude emotivni i pripovedački centar filma.

Berlin je odlična lokacija i Schipper maestralno koristi upadljivo nezanimljive, naizgled nefilmične lokacije gradskih blokova marginalne arhitektonske invencije. Direktor fotografije Surla Brandth Groeven ima dosta iskustva u danskoj kinematografiji ali ovo mu je jedan od prvih dugometražnih radova tako da je postigao pravi uspeh sa debitantskim filmom i napravio fotografiju sa kojom će se definitivno izdvojiti na tržištu.

U vreme izlaska filma se govorilo da je VICTORIA zaista snimljena u jednom kadru ali iskreno čisto sumnjam u tako nešto jer bi takav projekat iziskivao maltene marvelovski stepen budžeta. Ako je zaista tako onda autori i ekipa zaslužuju još dublji naklon.

Schipperu je ovo četvrti dugometražni igrani film. Ipak, u najboljem smislu te reči ima energiju debitantskog, i sasvim sigurno i njemu otvara mogućnosti za dalji napredak u karijeri.

* * * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

Iskoristio Subotu veče da ne odgledam Travelatora ali da odgledam Tomorrowland. S obzirom da je film flopnuo iz sve snage spremio sam se na najgore ali nisam bio previše nezadovoljan. Doduše, prilično je jasno zašto je flopnuo - ovo je film koji ne zna baš tačno kome se obraća i koji ton je najbolje da usvoji pa sam se tako još pre pola godine posle odgledanog trejlera našao u čudu pitajući se je li ovo film za odrasle koji namerno priča dečijim tonom ili film za decu koji uživa u tome da im prikazuje scene neprimerenog nasilja.

Finalni produkt definitivno nije razrešio ovu dilemu, Tomorrowland ima PG rejting ali neke od scena su nedvosmisleno neprimerene za decu jer ne samo da prikazuju fizičko nasilje koje podrazumeva konkretne fiziološke traume već i oružje koje se u filmu koristi dezintegriše ljude. Da sam dete, čini mi se da bih bio više traumiran scenama u kojima zraci ljude pretvaraju u ništa nego da ti isti ljudi padaju pokošeni mecima.

Other than that, Tomorrowland je deo talasa novih holivudskih filmova koji se protiv plime skepticističkog konzumerizma (želim da imam najmoderniji telefon ali koji kurac ta NASA svake godine traži još para?) pokušavaju  boriti pamfletskim propagiranjem nauke i tehnologije kao dveju disciplina koje proizvode budućnost, gde su istraživači i pogotovo inženjeri prikazani kao odvažni i požrtvovani heroji što snagom ideja i intelekta kadrog da ih pretvori u funkcionalne artefakte, otkidaju komade budućnosti od ledenog brega nadiruće entropije. Nolan je to sa Interstellar uradio gađajući odrasle, Bird ovim filmom gađa decu, ali poruke su identične, kao što je i potreba da glumci te poruke izgovore direktno u kameru, ne ostavljajući podtekstu da radi svoj posao i time donekle slabeći samu filmsku vrednost ovih dela.

Birdu se to donekle da i praštati jer je valjda uvrežena predrasuda da deci stvari moraju da se nacrtaju, kao da su ona manje prijemčiva na simboliku od odraslih. Naravno da nisu, i film u velikom svom delu ovo i shvata jer je vizuelno na momente impresivan sa izvrsnim elementima dizajna koji kanališu nekoliko ideja o futurizmu i utopizmu iz novije i starije ljudske istorije, bez potrebe da se te ideje i diskurzivno objasne. No, kad dođe stani-pani, Bird očigledno sebi ne veruje i insistira da glumci stanu i objasne o čemu se u filmu radi, koristeći jedne iste metafore po nekoliko puta kako bi se mali debili u publici koji ionako sve vreme drndaju telefone sećali bar nečega kad izađu. U tom smislu, ovo je bez sumnje najslabiji Birdov film koji sam gledao - Iron Giant i The Incredibles su verovali u sposobnost publike da shvati nijanse u izražavanju, mada se sa Ratatuijem već videla Bradova sklonost da stvari previše objašnjava.

Kako god, ako ništa drugo, Tomorrowland je makar bila dobrodošla terapija za Damona Lindelofa koji je ovde morao da malo zabremza svoj uobičajeni nivo Lindelovštine i to je rezultiralo pričom koja nema onu frustrirajuću dimenziju "znamo da znate da vam nešto ne govorimo ali nećemo da vam kažemo čak ni da toliko znate" naracije koja mu je u poslednje vreme postala manir već se odlikuje autentičnom misterijom koja se razvija u hodu. Ovde Bird i Lindelof uspevaju da publika do nekih dvadesetak minuta pred kraj zaista ne zna šta se događa ali da to na nju (bar je na mene) ima podsticajni efekat raspirivanja radoznalosti.

No, scenario jeste prepun nelogičnosti i rupčaga u zapletu od kojih su mnoge i vezane za taj najveći problem filma, neujednačen ton. Sa jedne strane, dobrodošao je fim u kome je akcija začin za priču a romansa postoji samo u naznakama i, u diznijevskom maniru, podvučeniji su porodični odnosi kao podsticajna sila za prevazilaženje nevolja. Sa druge, insistiranje na disproporcionalnom fizičkom nasilju iako daje uspelo režirane akcione scene naprosto iskače iz diznijevskog tona i remeti gledaoca u konzumaciji ideja koje mu se nude. Sa treće strane, Tomorrowland je prepun otvorenih omaža prethodnicima (Terminator, Matrix...) i ovo ponovo kao da sugeriše da Bird nije bio do kraja siguran šta radi, kuda je krenuo i šta bi tačno da postigne.

Opet, ja nisam objektivan, pošto ovde igra Džordž Kluni pa je to meni dovoljno da mi film prija. Vredi istaći i izvrsnu Raffey Cassidu i nekarakteristično downplayed Hjua Lorija. Ovo je film koji nije konfuzan u priči idejama ali jeste u tonu i, donekle, tempu. Bird bi možda trebalo da za sledeći projekat uzme nešto što bi koštalo manje od skoro 200 miliona koliko je na ovo otišlo i da se bavi nečim fokusiranijim, ali opet, nije mi bilo neprijatno uz Tomorrowland...

[crippled_avenger]

TOMORROWLAND je film sa puno gresaka, ali ja sam uzivao u vrlo dugim, prijatnim talasima...

[Meho Krljic]

Svakao. Kluni je odličan, Kasidijeva impresivna, dizan vrhunski, akcione scene gala. Ima za svakog po nešto.

[crippled_avenger]

Stari diskredituje konkurenciju

http://www.beforeafter.rs/kultura/pink-panteri-na-planeti-dosade/



Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

Nisam još pristigao da bindžujem Džesiku Džounz - ali zato je Alah izmislio vikende - no, vidim da je između nje i Supergirl isti odnos kao između Daredevila i Flasha za mene u prošloj sezoni: ljudi masovno vele da posle Džesike Džounz nalaze da im je teško da gledaju Supergirl 

[Ugly MF]

...jos da vidis Gotam i da dignes ruke od Arrowa i Flasha.

[Meho Krljic]

Da, stavio sam to u svoje planove 

[Meho Krljic]

Pa, da, se prekrstimo:


http://youtu.be/uVdV-lxRPFo

[crippled_avenger]

Mehmete, GOTHAM je preksinoć zašao u sfere "Kraja" o kom je mama pričala u pesmi Van Gogha. Uz Timmovu seriju, plašim se da je GOTHAM verovatmo najbolja ekranizacija Batmana!


Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

Pogledao sam WHO AM I - KEIN SYSTEM IST SICHER Barana Bo Odara, film koji je ovom nemačkom reditelju bio ulaznica za Holivud gde je već snimio rimejk Jardinovog SLEEPLESS NIGHT. Ove godine veliku pažnju je privukla serija MR ROBOT Sama Esmaila i KEIN SYSTEM ima dosta sličnosti sa njom, sa tom razlikom što ovaj film ipak nije pisao i pravio moron. Motivi hakera narušene psihe i još neki drugi detalji lako se prepoznaju ali ako imamo u vidu timeline izlaska filma i snimanja serije, olako je optužiti Esmaila da je napravio rip-off.

Odar je u pogledu inscenacije i ritma pokazao da je spreman za holivudski projekat. Za njega zaista u širem zanatskom smuislu nema nikakvih tajni, on zna šta radi. Kad je reč o rediteljskoj invenciji, ono što je najzanimljivije i najjdragocenije u ovom filmu jeste način na koji je prikazao proces hakovanja. Naime, on je prikazao hakovanje ne samo aktivnost ljudi koji kucaju na tastaturi već ga je i ovaplotio na vrlo efektan način. Svakako možemo reći da je način kako je prikazao hakovanje zanimljiv, i ponovo "školski" primer.

U domenu ostatka inscenacije, ovo je vrlo holivudski postavljeno, pismeno, sa dosta pozicija kamere, osećajem za napetost i ritam, kako na nivou celine tako i na nivou scene.

Ono gde filmu nedostaje mašte zapravo je definisanje načina kako su neke od osetljivijih akcija hakerske bande izvedene kad je reč o pristupu hardveru do kog se ne može doći preko mreže. Naime, ima nekoliko scena koje su ekstremno neuverljive pa rekao bih čak i krajnje nemaštovite kad je reč u provaljivanju do servera BNDa ili Europola. Ako imamo u vidu vrlo solidno koncipiran scenario u drugim rešenjima, takvi gafovi zbilja čude.

Kraj sa serijom obrta je interesantan i što je najvažnije, film ne zavisi od twist endinga i njime ne dobija smisao, međutim preokreti donekle imaju smisla ali od jedne tačke postaju larpurlartizam koji srećom uspeva da ne degradira film i ne dovodi do toga da publika izgubi interesovanje za likove.

Glumačka ekipa je korektna, iako se u ovoj postavi nisu izdvojili glumci koji deluju kao da bi Baran mogao da ih odvede u Holivud sa sobom. Femme fatale je takođe mogla igrati neka sugestivnija glumica.

U svakom slučaju KEIN SYSTEM IST SICHER je vrlo slick euro-mainstream koji je uspeo da bude klasu iznad konkurencije i lansira Barana da ode korak dalje.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Odlazak Isaaca Florentinea da snima film u Americi sa Scott Adkinsom rezultirao je filmom CLOSE RANGE u kome nažalost oni pokazuju da im američki ambijent uopšte ne odgovara. Za početak, Amerika u kojoj snimaju ne liči mnogo na Ameriku iz A-filma i paradoksalno CLOSE RANGE deluje kao da je sniman u Bugarskoj. Zatim, film se dešava na dve i po lokacije i u osnovi je baziran na dva i po set-piecea, ali Florentine pokušava da ga nadogradi nekakvom pričom i odnosima između i to deluje sramotno nevešto onda kad ne deluje nenamerno smešno. Kada krene akcija, ima jako dobrih momenata, ali gledalac je dotle već platio ogroman danak priči i gratifikacija akcijom nažalost stiže prekasno za mnoge od nas.

Florentine i Adkins možda jesu Scorsese i De Niro underground akcije i DTVa ali je obojici ovo minorno ostvarenje. Čeka se Boyka da se izvuku iz krize.

* 1/2 / * * * *

[Albedo 0]

Ove godine veliku pažnju je privukla serija MR ROBOT Sama Esmaila i KEIN SYSTEM ima dosta sličnosti sa njom, sa tom razlikom što ovaj film ipak nije pisao i pravio moron

previše misliš svojom glavom!

dobar je KEIN SYSTEM...

[crippled_avenger]

Pogledao sam RE-KILL Valerija Mileva i Mikea Hursta, DTV zombi film koji je imao određene teškoće u postprodukciji i morao je da sačeka premijeru. Minev je u međuvremenu snimio film i uspeo da ga završi i plasira pre RE-KILLa.

Međutim, RE-KILL je film koji ne samo da nije unreleasable za DTV standarde već bih išao toliko daleko da kažem da je svojevrsno osveženje u DTV okvirima. Naime, RE-KILL je film koji se nadovezuje na Verhoevena i Blomkampa i polazi iz jedne satirične found footage, found broadcast, mockumentary forme da prikazuje svet u kome se zombi zaraza desila i primirila i prikaže rad jedinice čiji je zadatak da ubija preostale zombije.

Film je formatiran kao broadcast, reality program o jedinici čime otvara sebi mogućnost found footagea i mockumentaryja isečenog reklamama koje su sporadično vrlo duhovite. Slično Blomkampovim filmovima, u pojedinim situacijama krene kao mockumentary pa se onda "zaboravi" i postane movie, a reklame evociraju uspomenu na STARSHIP TROOPERS. Međutim, sam društveni kontekst dat kroz reklame jeste iskarikiran ali sama jedinica i njen rad baš i nisu. U svakom slučaju, ukupno uzev, ovo nije krupan disbalans.

Ono što je problem filma jeste Milevljeva odluka da dosta navali na shaky cam kako bi postigao efekat većeg broja pozicije kamere i kako bi "zamuljao" razne budžetske probleme, u čemu donekle uspeva. U tom "mulju" ima nekoliko zanimljivih akcionih detalja, naročito u samoj završnici kada krene POV rokanje. Međutim, da se razumemo RE-KILL je mixed bag i prijatan je samo za najortodoksnije gledaoce ove vrste materijala.

Ono što me je međutim jako obradovalo jeste MIlevljev pokušaj da snimi film koji u sebi sadrži tu cormanovsku dimenziju pokušaja da se snimi jeftini rip-off ali da tu ipak bude "nečega svežeg", da se po nečemu izdvoji, da se ne svede samo na jadnu simulaciju skupljih i mahom boljih filmova. U tome, MIlev uspeva, s tim što na kraju onaj sadržaj koji pruža u domenu akcije nije na dovoljno visokom nivou da ovaj film crossoveruje.

Zanimljiv je fenomen da neamerički reditelji koji rade DTV, poput MIleva, Isaaca Florentinea ili Scotta Manna, pokušavaju da postignu više od svojih američkih kolega, i da se trude ne samo da naprave prodorniji film već i da naprave neki autorski pečat.

RE-KILL je jednim delom sniman u Bugarskoj ali je sniman i u Luizijani takođe kako bi se iskoristio njihov post-Katrina tax rebate. MIlev je jedan od retkih reditelja koji je potekao iz istočnoevrpskih zemalja u kojima su se zapravo i snimali DTV filmovi.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Stari o norveškoj seriji OKKUPERT, njenom geopolitičkom imaginarijumu i svemu onome što ste želeli da znate o njoj a niste smeli da pitate.

http://novipolis.rs/kultura/29338/secanja-na-okupaciju.html



Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

 Pogledao sam CODE RED Valerija Mileva, film koji bismo mogli ukratko opisati kao bgarsku ZONU MRTVIH. Ovo je film u kome je Milev spojio već osvojeni know how DTV filmova snimanih u Bugarskoj sa svojim rediteljskim ambicijama i snimio DTV film koji je s jedne strane konvencionalan u pogledu budžeta i žanrovske (ne)inventivnosti, ali sa druge strane ipak ima niz elemenata po kojima se razlikuje. Za početak, ovo nije star-driven DTV film, u njemu ima američkuh glumaca koji nemaju velika imena čak ni u DTV okvirima. Ceo film je sniman na engleskom, engleski je lingua franca ovog filma, i samo jedan lik je ekstremno nemotivisano Amerikanka, a to je lekarka koja prisustvuje prvim događajima zombifikacije građana, usled curenja bojnog otrova.

CODE RED praktično ima istu priču kao ZONA MRTVIH, s tim što je ovog puta reč o sovjetskom otrovu iz vremena bitke za Staljingrad koji se detonira u jednom bugarskom vojnom skladištu. Nastupa opšti pomor, lom i pokolj sa obiljem niskobudžetnog ali energično snimljenog mayhema.

Uvod sa nacistima u Staljingradu je prilično simpatičan sa duhovitim splatter momentima. Stvari kasnije gube na duhovitosti što je šteta, a film ima i nekih rukavaca u priči koji su prilično slepo crevo.

Ipak, ukupno uzev, vidno je atmosferičniji od DTV većine, jednim delom i zato što se film dešava tamo gde je snimljen - u Bugarskoj. Zanimljivo je da je Bugarska koju Milev prikazuje prilično mračno mesto i u pogledu tog tranzicionog pakla čak i malo retro. Film je iz 2013. godine ali je atmosfera bugarske sadašnjice vrlo 90s, kao da je tek počela tranzicija.

Najvredniji deo pored nekoliko inspirisanih akcionih scena jesu sive betonske zgrade, tmurno nebo i obilje sovjetske vojne mašinerije korišćene u snimanju. Slično ZONI MRTVIH i CODE RED se samo poštapa zemljom u kojoj je snimljen da bi se palsirao na English-speaking tržištu. Iako film ima nešto manje domete od ocene koju mu dajem, zaslužuje malo veću ocenu utoliko što dolazi iz kinematografije koja ima vrlo slabu tradiciju, ali ima ljude kao što je recimo DP Emil Topuzov koji su uspeli da "ispeku" zanat i prenesu deo know howa američkih ekipa i u svoj film. Šteta je što nažalost to znanje nije preneto iz DTVa u nešto što nije DTV ali i reprodukcija DTV sa matrice sa lokalnim pečatom nije loša za promenu.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME Marka Gatissa, BBCjev televizijski film o nastanku serije DOCTOR WHO, pripremljen za pedesetu godišnjicu od nastanka serije.

U dva dana sam gledao dva odlična rediteljska rada koja potpisuje britanski veteran Terry McDonough, prvo pilot za THE EXPANSE a zatim i AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME. Sve je to na neki način deo jednog televizijskog kontinuiteta naučne fantastike. AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME prikazuje same početke SFa na britanskoj televiziji i ulazak ovog do tada prezrenog žanra na BBC.

McDonough je uspeo da napravi pravo televizijsko remek-delo na bazi duhovitog i solidno dokumentovanog scenarija Marka Gatissa, stavivši akcenat na ličnosti kojima se bavi i pretvarajući ih u punokrvne likove. Pored same priče o seriji DOCTOR WHO, ovo je istovremeno i priča o proboju SFa na BBC ali i o afirmaciji Verity Lambert čuvene britanske televizijske producentkinje kojoj je ovo bio prvi posao i podrazumevao je prevazilaženje raznih predrasuda, naročito u uštogljenoj instituciji kao što je BBC.

Jessica Raine je izvanredna u ulozi Verity Lambert i uspeva da se nametne kao nosilac priče uz solidnu igru Sache Dhawana u ulozi doajena britanske televizije režije Warrisa Husseina, tada takođe praktično debitanta.

Druga vizura iz koje se sagledava nastanak DOCTOR WHOa jeste William Hartnell, glumac koji je igrao prvog Doktora, praktično do iznemoglosti i njegova bolest je ne samo fino zaključenje za ovu priču već i objašnjava motiv doktorove regeneracije koja će postati ključno obeležje serijala i objasniti njegovu višedecenijsku vitalnost, izraženu i kroz smene glumaca.

Gatiss se izvanredno snalazi kao scenarista, i rekao bih da mu ovaj posao možda i bolje ide od glumačkog. AN ADVENTURE IN SPACE AND TIME donosi nekoliko izvanrednih scenarističkih rešenja, naravno dopunjenih McDonoghovom izvanrednom realizacijom. U svakom slučaju, nema sumnje da je sama tema izuzetno inspirisala autore ovog televizijskog filma, i on spada među vrhunske primere BBCjevih priča o vlastitoj istoriji koje sve češće pravi u poslednje vreme.

Osnovni kvaliteti scenarija su pre svega baziranje prikaza istorijata na odnosima među likovima, i vrlo vešto plasiranje bitnih istorijskih detalja. U rediteljskom pogledu, pored akcenta na glumu, značajno je i maštovito poigravanje svim onim kreativnim mogućnsotima koje otvara tema televizije i DOCTOR WHOa sama po sebi.

U tim okolnostima, čak i poentiranje kada se kraj Hartnella pojavi Matt Smith deluje vrlo umesno i nimalo patetično.

[milan]

prvo pilot za THE EXPANSE

Kakav je pilot? Meni su te knjige prilicno simpaticne.

[crippled_avenger]

Dizajn je briljantan. Ali briljantan. Vrlo blizak EDERLEZI RISINGu Priča je korektna. Odlično režiran.

[Meho Krljic]

Legends Of Tomorrow Is So Expensive It Probably Won't Get A Second Season

Ali, otrite suze, ima i lepih vesti:

  Green Lantern Reboot Rumour: "Lethal Weapon In Space"

[crippled_avenger]

ARROW je ušao u onu mediokritetsku fazu kada autori ne pokušavaju ništa naročito novo, i serija ne može da posrne, ali svakako ne postaje bolja i neumitno stagnira. THE FLASH je u raznim segmentima obećavao ali za sad u drugoj sezoni umesto da zaista ode na viši nivo, više ga dotiče na nivou onoga o čemu se priča nego u onome što se radi. U tom smislu LEGENDS OF TOMORROW je crossover koji deluje kao da bi mogao malo da oživi obe serije, a iskreno ARROW trenutno samo i prastim da bih mogao što bolje da se uključim u taj event...

No, GOTHAM s druge strane... To je poezija...

[crippled_avenger]

Nisi ovde došao zbog lova?

The wildest film related story in many a long while began earlier today with a story over on The Drudge Report about how Alejandro Inarritu's new wilderness survival drama "The Revenant" features a violent scene of a "wild bear raping Leo DiCaprio."

The film itself has DiCaprio's frontiersman character attacked by a bear and left for dead. He spends most of the film struggling to get back to civilisation and seeks revenge on his companions who left him to die.

The bear attack scene though, judging from early reports, is just a straightforward vicious attack with the creature trying to kill DiCaprio's character. Yet the report on the site sensationally claims: "The bear flips Leo over and thrusts and thrusts during the explicit mauling. 'He is raped -- twice!'."

There's just one problem with that assertion - it's total bull. In fact the bear in the film is female, and a Fox spokesperson tells EW in an exclusive statement (with no doubt an amusingly raised eyebrow): "As anyone who has seen the movie can attest, the bear in the film is a female who attacks Hugh Glass because she feels he might be threatening her cubs. There is clearly no rape scene with a bear."

The claim comes as the digital bear in question, nicknamed 'Judy', has been nominated for an "Outstanding Achievement, Character Animation in a Live Action Production" honor at the annual Annie Awards.

[crippled_avenger]

 Pogledao sam LOVAC PROTIV TOPA, televizijski film Save Mrmka iz 1986. godine, snimljen po scenariju Siniše Pavića. Ovaj televizijski film je jedan od retkih iskoraka Siniše Pavića u domen savremenog trilera. Međutim, ovaj televizijski rad je deo jednog šireg okvira - Četiri jahača Jugokalipse. Naime, tokom osamdesetih postoje četiri ostvarenja koja su upozoravajuće prikazivala delovanje ekstremističke emigracije na razbijanju Jugoslavije

1984.Miki Stamenković snimio je OPASNI TRAG, priču o obračunu Službe sa kosovskim separatistima. 1985. snimljen je BRISANI PROSTOR, serija koja blago fikcionalizuje slučaj ubacivanja ustaša da dižu ustanak u Hercegovini. 1986. izašao je LOVAC PROTIV TOPA a 1987. MESTO SUSRETA BEOGRAD u kome je obrađen zapadni lanac izvlačenja pravoslavnih relikvija i prodaje na zapadnim tržištima.

LOVAC PROTIV TOPA prikazuje klasičan sistem regrutacije posrnulih mladih ljudi u svet političkog esktremizma. Priča počinje kao slučaj mladog hrvatskog džeparoša, hapšenog zbog pevanja ustaških pesama u SFRJ, koji polako biva zaveden i korumpiran da postane ustaški terorista. Tokom prvog ulaska u zemlju sa nemačkim pasošem i identitetom, "namiriše" ga DBovac koji ordinira u letovalištu koje posećuju stranci i počinje akcija konstatovanja da li je reč o "ubačenom elementu".

Kada ga ubace drugi put sa još novijim identitetom, cilj mu je da podmetne nekoliko bombi koje bi stvorile strah, upropastile turističku sezonu, smanjujući devizni priliv SFRJ.

Mrmkova režija ja nažalost previše statična i uopšte nedorasla ovom materijalu. Pavićev scenario pak ima problem u tome što ne uspeva da identifikuje ko je glavni junak. Film čas prati ustaše, čas momke iz Službe a tek u drugoj polovini uvode se elementi sa kojima se može agent Službe učiniti glavnim likom i to kroz prikaz njegovog privatnog života koji je naravno ozbiljno narušen akcijama vezanim za očuvanje državne bezbednosti.

U trilerskom pogledu, Pavićev scenario je korektan, u pojedinim aspektima čak i duhovit ali Mrmkova realizacija je slaba, u pojedinim segmentima vrlo campy, koristio je mali broj pozicija kamere što usporava pripovedanje, maska oko promene identiteta glavnog teroriste je loša i sve u svemu, Ravasijevo MESTO SUSRETA BEOGRAD ili serija BRISANI PROSTOR deluju kao ostvarenja prekaljenih žanrovskih profesionalaca u odnosu na ovo.

Milan Štrljić je velo jednostavan u izlaganju lika mladaog DBpvca koji je vrlo brzo raskrinkao slučaj ali mu šef ne veruje. U ovom elementu, Pavić pokazuje da je dobro savladao lekcije iz američkih filmova. Miki Krstović je iskusna podela kao Alojz, slovenački agent Službe, dočim je Nada Blam priličan promašaj kao njihova koleginica.

Ustaše su prilično loše igrane, jednim velikim delom jer ih igraju srpski glumci koji se muče sa akcentom.

Nekoliko "životnih" situacija donosi i Pavićev srdačni narodni humor, recimo sukob Štrljićevog DBovca i lokalnog "Galeba" koji mu ometa istragu, u interpretaciji Aljoše Vučkoviča, ili rasejanost agenta u scenama porodičnog života u kome mu suprugu igra Jelica Sretenović.

Zanimljivo je da u televizijskom filmu nema puno hrvatskih glumaca ali ima dosta Slovenaca pa se tu mogu videti tamošnji glumci u rasponu od Andreja Nahtigala do Metoda Peveca,

Nažalost, LOVAC PROTIV TOPA nije ni blizu "istinitih priča" koje su pravili Pavić i Mrmak, recimo POSLEDNJEG ČINA i samim tim deluje kao prilično neubedljiv "narudžbenjak".

Ipak, zanimljiva je slutnja časovnika na "paklenim strojevima" i kasnije upotrebe časovnika u završnici filma koja iz današnje vizure deluje kao znak da "vreme ističe", da je došlo "zadnje vreme", da je "minut do dvanaest" da se spreči raspad SFRJ koji priželjkuju politički ekstremisti.

Zanimljivo je da su ustaški emigranti prikazani kao da su povezani sa zapadnim ultradesnim pokretima čija se priroda doduše nikada ne razrađuje do kraja, ali su definitivno zapadni i definitivno sposobni da nabave potrebna sredstva za diverzije u SFRJ.

Plan ustaških emigranata da bombama u letovalištima unište turističku seonu, smanje devizni priliv i shodno tome destabilizuju SFRJ deluje bondovski ambiciozno ali i prilično realistično.

Uprkos tome što se Siniši Paviću može prebaciti mnogo toga oko strukture scenarija i vođenja likova, ključni problem ovog televizijskog rada ipak ostaje Mrmkova statična i povremeno vrlo nevešta režija.

Zanimljiv detalj je da se mladi Tihomir Stanić pojavljuje u jednoj od epizodnih uloga.

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE MAN FROM EARTH, šokantno tupav, statičan, a previše bi laskavo bilo reći "teatralan" film. Naravno, nije to jedini takav film ali je producentski potpis Marka Pellingtona obećavao da će ovo biti nešto smislenije. Reč je o pričaonici, u najbukvalnijem smislu reči, filmu u kome ljudi sede i pričaju, i to pričaju priče, sa nevešto koncipiranim replikama-šlagvortima koje otvaraju nove teme za razgovor i prisećanja.

Ideja je da film prikaže rastanak univerzitetskog profesora od svojih kolega, tokom kog on grupi stručnjaka iz oblasti objašnjava svoju tajnu - naime on je čovek koji živi već milenijumima, zahvaljujući čudnom biološkom časovniku ili nečemu drugom.

Profesorovi prijatelji pokušavaju da ospore ili pak razumeju ovu neobičnu situaciju ali je problem u tome što njihovu radoznalost prema pravoj prirodi ovog čoveka, tome da li je zaista tu od vremena neandertalaca do danas ili je samo deluzionalan, uopšte ne dele gledaoci.

Čak i da je ovaj tekst postavljen na sceni, ne verujem da bi rezultirao gledljivom predstavom. Problem je u tome što u tekstu nema nikakvog dramskog naboja, nema nikakvog odnosa i sukoba i sve to deluje kao silom razložena kratka priča, skromnog kvaliteta, pretvorena u nekakvu dijalošku formu.

Rediteljska realizacija i vizuelni koncept su na jako niskom nivou. Kritika je bila milostivija prema ovom filmu nego što je zaslužio.

[Albedo 0]

mislim da je najviše izgubio sa Isusom na kraju, do tada mi je bilo intrigantno... kad su već ušli u retrospekciju mogli su to mnogo kvalitetnije da urade

[Dybuk]

Odlican film, a bila sam jako skepticna s pocetka, bas zbog te staticnosti. 

[crippled_avenger]

Stari umutio Nesboa.

https://www.youtube.com/watch?v=CGg4U7F7MjY

Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

Roditelji učenika Osnovne škole "Petar Kočić" iz Kola kod Banjaluke tvrde da nastavnik fizičkog vaspitanja Dejan Trikić na časove dolazi pijan i upozoravaju da će posegnuti za radikalnim mjerama ako taj problem ne bude riješen po hitnom postupku.

Iz Savjeta roditelja ove škole poručuju da djecu neće puštati na nastavu ako im suspendovani Trikić ponovo bude predavao. Naglašavaju da su djeca izložena raznim neprijatnostima i da to više neće dozvoliti.

    "Djeca se plaše nastavnika. Kad god idu na čas fizičkog vaspitanja, među njima zavlada tajac. Moja kćerka zbog straha od pijanog nastavnika nekad i izbjegne čas fizičkog", kaže predsjednik Savjeta roditelja Silvana Radulović.

Prema njenim riječima, nastavnik na časovima skida gornji dio odjeće, isteže se i pokazuje tijelo učenicima, te traži od njih da pomirišu njegov novi parfem. Radulovićeva tvrdi da Trikić često šalje učenike u prodavnicu da mu kupe pivo, a zatim ih nagovara da piju zajedno s njim.

    "Ne želim da mome djetetu predaje pijani nastavnik. Zavod za zapošljavanje RS je preplavljen ovim kadrom, a našoj djeci predaje liječeni, ali, nažalost, ne i izliječeni alkoholičar", istakla je Radulovićeva i dodala da ovaj problem nije od juče i da godinama traže da Trikić bude otpušten iz škole.

U rukovodstvu škole kažu da ne sjede skrštenih ruku i da su na osnovu pritužbi učenika i roditelja po treći put pokrenuli disciplinski postupak protiv Trikića. Prema riječima zaposlenih u ovoj školi, Trikić prethodna dva puta nije dobio otkaz zahvaljujući njihovoj dobroj volji.

    "Trikić je suspendovan do okončanja postupka. Posljednji nemili događaj odigrao se prije manje od mjesec kada je u alkoholisanom stanju došao na čas i neprimjereno se ponašao prema đacima", rekla je vršilac dužnosti direktora Osnovne škole "Petar Kočić" Dubravka Bosančić i dodala da su poslije toga obavijestili sve nadležne ustanove i institucije.

U Školskom odboru oštro osuđuju ponašanje Trikića.

    "Pružamo punu podršku upravi škole u rješavanju ovog problema", rekla je predsjednik Odbora Nataša Marjanović.

Trikić odbacuje optužbe tvrdeći da se radi o gnusnim lažima i da mu je sve smjestio direktor škole.

    "Ništa od toga nije tačno. U toku radnog vremena i u školi nikad ne pijem. Nedavno sam bio na nekoj proslavi i ostao dokasno. Kako ne bih izostajao s posla, odmah sutradan sam došao u školu. Priznajem, bio sam malo veseliji nego inače, ali pijan ne", rekao je Trikić.

Dodao je da sa direktorom škole nije u dobrim odnosima, zbog čega mu traže dlaku u jajetu.

    "Optužuju me i da učenike šaljem po pivo u prodavnicu, što nije tačno. Istina je da sam skoro poslao jednog učenika da mi kupi cigarete, ali on me nije razumio, pa je donio pivo", rekao je Trikić.

U Ministarstvu prosvjete i kulture RS kažu da su upoznati sa situacijom u školi u Kolima.

    "Osuđujemo nedolično ponašanje Trikića. Takvo ponašanje smatramo nedopustivim, a zakon jasno propisuje šta su teže povrede radnih dužnosti, koje kazne mogu biti izrečene i obaveze direktora škole u slučaju njihovog kršenja. Rukovodstvo škole je postupilo po zakonu", rekli su u Ministarstvu prosvjete.

Izvor: Glas Srpske

[Albedo 0]

nemaju ovi pojma, moj najbolji profan je bio alkos!

[crippled_avenger]

Hoće li neko konačno odgovoriti, "Do you bleed?"

https://www.youtube.com/watch?v=yViIi3gie2c

[Meho Krljic]

Pa, u stripu Doomsday, koji se vidi u trejleru, sasvim solidno demonstrira da Supermen indeed krvari, pa očekujmo to i od filma 

[zakk]

Pih, odma pa Supermenu međ rogove. Pa ko treba da nadmaši Dumsdeja u sledećem filmu?

[Meho Krljic]

Darksajd?

[mac]

Brainiac? Imperiex? Lobo?

[crippled_avenger]

Navodno moji omiljeni negativci - Brainiac i Bizarro!

Nota bene, na filmu mi je favorit Zod...


Sent from my iPhone using Tapatalk

[milan]

Vidim ja da ce ovo da traje tri i po sata...

[crippled_avenger]

Pogledao sam IN THE HEART OF THE SEA Rona Howarda, ekranizaciju priče o brodolomu kitolovca Essex koji je inspirisao nastanak romana MOBY DICK Hermana Melvillea a potom i benda Srđana Čolića. Činjenica da je kritika vrlo mlako prihvatila ovaj film pokazuje da se klasični Holivud danas ceni više na rečima nego na delu. IN THE HEART OF THE SEA je pomorska avantura, starog, rekao bih čak najstarijeg kova, U ovakvim filmovima svojevremeno su igrali John Wayne ili Chuck Heston a režirali su ih reditelji poput Forda ili Hawksa, i kad je reč o odabiru uloge Chris Hemsworth je napravio pravi izbor. Kao da je svestan da neće moći da zauzme mesto Mela GIbsona ako ne prođe vatreno krštenje na moru kao što je ovaj prošao kod Donaldsona u BOUNTYju.

Hemsworth je naravno ključni deo ovog filma, okružen je izvanrednom glumačkom podelom koju čine mladi Tom Holland, nešto iskusniji Cillian Murphy i Ben Whishaw i Brendan Gleeson koji zaokružuje ekipu pomoraca. Međutim, iako je film ispričan iz vizure Gleesona i Hollanda, ovo je Hemsworthov show i on ponovo koristi priliku koju mu Howard pruža. Sa BLACKHATom i IN THE HEART OF THE SEA, on je ove godine napravio odličan glumački rezultat, plus je proširio podrućje borbe sa VACATIONom. Otud je i šteta što mu je AVENGERS glavno komercijalno utočište.

Howard je reditelj čijih pola filmova smatram Award-baitom ili tek prosečnim repertoarskim produktima ali on kada ozbiljno radi pravi odlične filmove kao što su RANSOM, RUSH ili IN THE HEART OF THE SEA odnosno FROST/NIXON. Zanimljivo je da Howardovi najbolji filmovi imaju gotovo mannovsku opsesiju muškarcima na radnom zadatku koje ništa ne može sprečiti da ostvare svoj cilj.

IN THE HEART OF THE SEA je u osnovi to, pokušaj grupe muškaraca da prevaziđu sebe - da mlaki naslednik pomorske kuće postane pravi kapetan, da prvi oficir iz seoske kuće postane priznat među pomorcima, da siroče bez ikoga svog postane samostalan čovek. Ali tu je i priča o sukobu čoveka sa silama prirode, u ovom slučaju velikim kitom koji ih košta glave.

Otud prvi deo filma govori o junacima koji žele da se dokažu i prevaziđu svoj trenutni status a druga polovina govori o svemu onome što je čovek spreman da uradi ne bi li preživeo. I u toj fazi Howard na vrlo diskretan način prikazuje potonuće u kanibalizam koji je usledio posle dugog lutanja.

Najveće priznanje koje Howard zaslužuje jeste činjenica da je uspeo da veže publiku za likove i da uprkos svim gadostima koje neumirtno čine i dalje uspeva da ih učini prihvatljivim i očuva identifikaciju sa njima.

Kad je reč o pomorskoj akciji, Howard i Anthony Dod Mantle, sa kojim je sarađivao na filmu RUSH, naravno celu stvar podožu na viši nivo. Produkcioni dizajn je briljantan, a fotografija je vrlo vibrantna u napetim scenama ali i vrlo estetizovana, gotovo artificijelna u onim koje su mirne.

IN THE HEART OF THE SEA u scenama pomorske akcije koristi sve ono što nudi savremena tehnika i u tom pogledu Howard se potvrđuje kao vešt i inventivan zanatlija. Ipak, scena kao što su susret sa španskim kapetanom kog igra Jordi Molla predstavlja pravu kopču sa onom atmosferom koja je krasila stare klasike.

Nezavisno od toga kako prođe sada na blagajnama, siguran sam da će IN THE HEART OF THE SEA živeti još dugo na kućnim formatima i televizijskim ekranima.

* * * 1/2 / * * * *

[Agota]

Auuuuuu, stigao je u kina.  Odlično. Bas mi se gleda, a i volim braću  Hemsworth. 

[crippled_avenger]

back to black

https://m.youtube.com/watch?v=qOx-MlLDhuY



Sent from my iPhone using Tapatalk

[Agota]

The buddy flick is BACK!

[crippled_avenger]

Pogledao sam ИНДИГО Romana Prigunova. Reč je u ruskoj varijaciji na PUSH Paula McGuigana. Film je smešten u svet u kome je poznato postojanje telekinetički obdarene dece čije veštine imaju razne forme. Društvo je još uvek u dilemi kako da te moći iskoristi i ta deca mahom žive na margini i kriju svoje sposobnosti, često ih koristeći za ilegalne aktivnosti. Kada jednog dana nepoznati ubica počne da ubija jedno po jedno obdareno dete, klinci shvataju da moraju da se ujedine i pobede ubicu.

Roman Prigunov je postigao veliki uspeh režijom filma DUHLESS, jednog od najatraktivnije režiranih ruskih blokbastera poslednjih godina. ИНДИГО je film iz 2008. godine i u njemu Prigunov radi sa manjim budžetom i manje ambicioznom pričom ali pokazuje sklonost ka tonyscottovskoj manipulaciji filmskom supstancom. Uprkos tome što ИНДИГО na nivou scenarija ne uspeva da se opredesli između obraćanja deci i grungy young adult filma sa tinejdžere i dekonstrukcije superherojskog mitosa, Prigunovljeva inscenacija je sigurna i atraktivna, i sasvim sigurno integritet njegove režije i jeste glavni adut filma, ono što ga drži na okupu da se ne raspline, a rekao bih i ono što mahom nedostaje američkim young adult ekranizacijama.

Nažalost, uprkos kraju koji priziva nastavak,ИНДИГО nije zaživeo kao serijal. Ipak, mislim da je ovo film koji itekako ima budućnost na televizijskom programu i home videu, obraćajući se mlađoj publici. Za razliku od ruskih filmova koje smo mi gledali kao deca, ovom ne nedostaje ništa u poređenju sa glamurom američkih naslova tog tipa. Štaviše, sam klimaks filma nosi začuđujuće politički nekorektnu odluku glavnog junaka koja bi u Americi sigurno otvorila kontroverzu da li se film sme prikazivati najmlađima...

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam BRIDGE OF SPIES Stevena Spielberga, istinitu priču o razmeni Rudolfa Abela za Gary Powersa i ulozi Jamesa Donovana u celom slučaju. Spielberg je u ovom filmu pokazao onu vrstu snage i vitalnosti kakva i treba da karakteriše prekaljene veterane kao što je on. BRIDGE OF SPIES su napisali Matt Charman i Braća Coen i Spielberg iz scenarija dobija vrlo dobar balans Capre, Wildera i le Carrea koji potom, što je još važnije, uspeva da očuva i u režiji.

Kao u većini najboljih Spielbergovih filmova, u osnovi svega je porodica, i James Donovan svoju priču koja ima pravne i špijunske implikacije sve vreme prelama kroz iskustvo porodice, a ovoga puta prikaz porodičnog života je duhovit i topao kao u najboljim izdanjima poput CLOSE ENCOUNTERS. Capra se pre svega odnosi na sam lik Jamesa Donovana, čoveka od integriteta koji je, kako nam film pokazuje, uspevao da ispuni američke interese upravo držeći se američkih principa, uprkos želji onih zaduženih za interese da ih krše. Spielbergu se mora priznati da sa dosta dostojanstva i topline prikazuje i Rudolfa Abela, kao "časnog hladnog ratnika":

Wilderovski sloj nastupa u sad već kanonskoj temi ovog autora a to je sukob Starog i Novog sveta, i pretpostavljam da je to najveći doprinos Braće Coen, gde Spielberg dobija materijal da sa dosta humora prikaže susret caprijanskog principijelnog junaka kakvog bi igrao Jimmy Stewart sa istočnoevropskim birokratama i mešetarima koji kao da su izašli iz Wilderovog ONE TWO THREE ili FOREIGN AFFAIR. Naravno, Istočni Berlin kao lokacija ovde samo povremeno dobija farsični prizvuk, i tu na scenu stupa le Carre, jer se svi ti karakterni kaprijanizmi i duhoviti vilderizmi ipak tiču jedne kompleksne špijunsko-diplomatske igre koja je prepuštena u ruke grupi pojedinaca.

Spielberg je veliki reditelj ali još od CATCH ME IF YOU CAN nisam video njegov film u kome uspeva da ovako bude taktičan i da održi pravu ravnotežu između unetih elemenata, i da na kraju sa ukusom sebe ne liši grandioznog poentiranja od koga kod njega uvek strahujemo ali ovde ispada prilično dobro.

Naravno, slučaj Rudolfa Abela je višeslojan iz današnje vizure i podseća nas na razne savremene afere, od Assangea do Snowdena, samo što nema savremenog Donovana koji bi verovao da na kraju principijelnost može odneti prevagu.

Nezavisno od toga kako percipiramo ovu priču o tome kako je čovek koji veruje u pravo uspeo da odnese pobedu u utakmici dve beskrupulozne strane, a teško je gledati bez savremenog dnevnopolitičkog nadražaja, Spielberg u svemu tome ostaje vrlo uzdržan, i ako konstatujemo sve prekršaje koje u ovom filmu čine američki Vrhovni sud i CIA, teško je reći da je ovo hladnoratovska propaganda, iako jeste hladnoratovska priča.

Kad je reč o realizaciji, slično Zemeckisu u filmu THE WALK, Spielberg donosi nekoliko majstorija, u saradnji sa Januszem Kaminskim, ali i sa montažerima. U ovom filmu, pored rekonstrukcije epohe i stvaranja jedne meke i gotovo snolike atmosfere u njoj, postoji nekoliko montažnih rešenja koja su briljantna, uprkos svojoj invazivnosti. Zemeckis je doduše u THE WALK znatno radikalniji u postupku, a BRIDGE OF SPIES je više punokrvni upmarket glavni tok, sa puno stila i smislom za humor. Na blagajnama je BRIDGE OF SPIES bolje i prošao od THE WALK iako se čini da su danas takvi filmovi od 35-40 miliona nažalost i dalje ugrožena vrsta, čak i kad ih rade velika imena poput Zemeckisa ili Spielberga.

Sledeća stanica je svakako gledanje sovjetskog filma o "mostu špijuna":

* * * 1/2 / * * * *

[Meho Krljic]

George Lucas Has Seen The Force Awakens, Here's What He Thought

Polarizing filmmaker George Lucas may have created the Star Wars universe, but he has had absolutely zero involvement in the production of The Force Awakens. That being said, respect must be paid to the man who created the galaxy far, far away, and as such Lucas has already had a chance to see the film ahead of general audiences – a privilege extended to a very select group of people at this point. However, that begs one very important question: how does the man who created Star Wars feel about the latest installment in the saga.
 
According to The Hollywood Reporter, J.J. Abrams seems to have done Lucas proud. When asked about the matter, Lucasfilm president Kathleen Kennedy simply remarked, "he really liked it." Terse? Definitely. That doesn't change the fact that this is potentially a surefire sign that The Force Awakens will, at the very least, live up to the spirit of the original saga.
 
Lucas' seal of approval on the new Star Wars film is made all the more impressive by the fact that he has not exactly had a glowing relationship with the franchise in recent years. His work on the prequels took an immaculate trilogy and added some installments that were at best enjoyable, and at worst an embarrassment. The director has spoken out regarding the creative differences that caused him to leave the franchise, as well as his disdain for the overall fan outrage that could accompany his involvement with Star Wars going forward.
 
There ultimately comes a time where all things must be passed down to a new generation. That notion is essentially the narrative crux of The Force Awakens' entire plot. Those associated with the upcoming film's production have praised J.J. Abrams handling of the series as a whole, and knowing that even George Lucas enjoyed himself while watching The Force Awakens should stand out as a really good sign. Check out the final trailer for the film below to see the way J.J. Abrams has taken the reigns on the franchise.
I think the bigger takeaway from this whole story is the fact that, if you disliked George Lucas because of his handling of the prequel trilogy, then you probably now hate his guts for having seen the Star Wars long before you. Allay your anger, my friends because we have less than two weeks to go; Star Wars: The Force Awakens hits theaters on December 18.

[crippled_avenger]

Načertanije...
http://gu.com/p/4ekkm



Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

Stari kontemplira o THE MAN IN THE HIGH CASTLE

http://www.beforeafter.rs/kultura/dani-poraza-slave/


Sent from my iPhone using Tapatalk

[crippled_avenger]

Pogledao sam IT HAPPENED HERE Kevina Brownlowa i Andrewa Molloa, film smešten u alternativnu istoriju u kojoj su Nemci 1940. okupirali Veliku Britaniju i tek 1944. uz pomoć Amerikanaca u Britaniji kreće partizanski otpor. Film govori o ženi koja se uključuje u rad kvislinških vlasti i prolazi obuku za bolničarku, ali ubrzo zbog svoje saosećajnosti upada u nevolje sa nemilosrdnim fašističkim vlastima.

Film je realizovan u formi koja kombinuje lažni dokumentarac, integriše dosta projekcija propagandnog filma, i fikcionalne scene realizuje u dokumetarističkom stilu. Integraciji svih ovih elemenata doprinosi kasniji Cronenbergov direktor fotografije Peter Suschitsky.

Suschitsky je sarađivao i sa Peterom Watkinsom koji je u ovoj generaciji britanskih reditelja stekao najveću afirmaciju upravo kombinujući taj dokumentaristički pristup, doduše u još artificijelnijim narativnim formama.

Ono što kod Brownlowa i Molloa jedino škripi zapravo jeste "vođenje priče", jer IT HAPPENED HERE u krajnjoj liniji ipak nije potpuno apstraktan film nezainteresovan za naraciju. Priča je jasna, ali integracijom raznih materijala, uprkos tome što je protagonistkinja veći deo vremena prisutna u kadru, gledalac ima tendenciju da gubi fokus.

Ipak, ukupno uzev, IT HAPPENED HERE ostaje jedan od najznačajnijih niskobudžetnih filmova u istoriji ovog produkcionog modela i svakako i danas zaslužuje punu pažnju.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam "danski MONTEVIDEO" - SOMMEREN 92 Kaspara Barfoeda. Nažalost, Barfoed je je od jednog perspektivnog danskog profija, u poslednja dva filma sa kojima je trebalo da se afirmiše doživeo žestok pad. SOMMEREN 92 je klišetiziran, izrazito nevešto urađen sportski film, sa scenarijem koji pre svega pobuđuje podsmeh i realizacijom koja bi teško prošla i na televiziji, čak možda i (eks) jugoslovenskoj.

Otud, poređenje sa MONTEVIDEOM deluje gotovo apsurdno jer je naš film superioran u praktično svim aspektima osim dva koja nisu zanemarljiva - naime SOMMEREN 92 ima vrlo ekonomično trajanja od 93 minuta što ga čini idealnim televizijskim programom, i u istorijskom pogledu je fokusiraniji na sam tok takmičenja i činjenica bez poetskih interludija, iako životna drama Kima Vilforta jeste prisutna u filmu i daje mu snažnu melodramsku notu. Nažalost, Vilfortova tragedija daleko nadilazi ono kako je Barfoed uspeo da je realizuje.

Ceo film je svojevrsni puff piece o Richardu Moelleru Nielsenu, ali čak i "tradicionalno neinteresantni Danci" su mogli dobiti zanimljiviji tretman. Uprkos tome što Barfoed pokušava da razradi konflikt između Braće Laudrup i NIelsena, to sve ostaje nedorečeno i razrešeno na krajnje naivan način.

Scena fudbala ima malo ali su zato jezivo realizovane. Momci iz MONTEVIDEA su Maradone u odnosu na Barfoedove protagoniste koji čak nedovoljno i liče na još uvek žive i nama dobro poznate danske asove.

U scenama utakmica, Barfoed dosta nevešto, nekonsekventno kombinuje novi snimljeni materijal i televizijske snimke i to sve deluje krajnje početnički, iako
Pre nego što SOMMEREN 92 otpišemo kao nepripremljen exploitation, ipak treba naglasiti kako je ovo ne samo Barfoedov "povratak iz Holivuda", i vrlo komercijalna priča, već glavnu ulogu igra Ulrich Thomsen, a jedan od producenata bila je ugledna sales kuća HanWay, dakle film je pretendovao na internacionalnu eksploataciju.

Možda je najveća ironija u tome što SOMMEREN 92 zbog svog ekonomičnog trajanja ima više šanse da se internacionalno plasira od MONTEVIDEA iako je u svakom pogledu inferioran film. Međutim, zahvaljujući tom naizgled prozaičnom a zapravo ključnom argumentu trajanja filma, ovo je veštije upakovan projekat, što u sinergiji sa HanWayem zaokružuje još jednu nepravdu, posle sankcija 1992.

* 1/2 / * * * *