The Crippled Corner

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a TOURISTS behu zagrevanje dvojca LENNOX&STEWART za EURYTHMICS dane...

...zanimljiva je, samo na nivou trivije, naravno, vidjenje ove peme od strane Stock&Atkin&Waterman zlotvora za potrebe Samanthe FOX sa kraja osamdesetih...

...ja sam uvek zapanjen da neko nije upoznat sa opusom DUSTY SPRINGFIELD, the mother-superior herself...let alone neko ko se bavi muzikom...thus, s' punim pravom je OPO prop'o!!!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...i ono najbitnije- uChachku Ce se 3. i 4.aprila odrzati DANI ESTRADE, a pored neke postave Boney M, specijalna goshca ce biti SAMANTHA FOX, relativno sveze ozenjena, stesanog poprsja i sazrelih zivotnih stavova!!!

...nadam se da ce izvesti chuvenu "Udaradj me, udaraj, al' mi gace ne skidaj" a.k.a. " HURT ME, HURT ME, BUT MY PANTS STAY ON"

[lenny]

Postoji teorija po kojoj je Norbit razlog sto je Ediju izmakao Oskar.  Kao, izasao je tacno na vreme da podseti clanove akademije kakve je sve filmove on radio. Sa druge strane, buzz od nominacije nesumljivo je  pomogao zaradi na blagajni.

Interesantno je da je sam Edi insistirao da film upravo tad izadje.
Super je sto je izabrao komercijalni uspeh filma kao bolji potez za karijeru, nego priznanje akademije.

[crippled_avenger]

Pa, ono što Eddie radi u NORBITu je triput impresivnije nego ono što radi u DREAMGIRLS. A šta misli o oskarima je već rekao u remek-delu BOWFINGER...

[lenny]

Malo je falilo da sam sebe opovrgne, haha.

[lenny]

Upravo to, on ne samo da je svestan toga, nego je dovoljno pragmatican da celu oskar pricu okrene u svoju korist. Oskari sluze da bi se sto bolje prodali tzv.   ozbiljni filmovi, a on je takav car da oskara iskoristi da proda jednog Norbita!

[crippled_avenger]

Preksinoć sam uživao podsećajući se na ESCAPE FROM NEW YORK. Posle decenija posdovanja filma na nekom tamnom, internom VHSu, koji mi je doneo otac kad sam bio malo dete, i koji je bio FOR SCREENING PURPOSES ONLY, sada sam ga overiop na DVDu, ne bez pomisli na rimejk koji mu se sprema.

Ja inače stojim pri stavu da je estetski gledano Carpenter najrimejkabilniji reditelj svoje generacije. Njegove filmove, objektivno gledano, razara zub vremena, svi su vrlo svedeni, arhetipski i vape za rimejkom koji bi na njihove kosture dodao meso.

Pojedini reditelji poput Richeta su to, u slučaju ASSAULT ON PECINCT 13 čak i solidno uradili.

ESCAPRE FROM NEW YORK je takođe film koji je perpun rupa, i u kome su možsda i najočigledniji nedostaci Carpenterovog autorskog prosedea. Gledajući ovaj film, njegovu sporadičnu tehničku neusavršenost koja se ne može opravdati datumom proizvodnje, dramaturške rupe, slabo vladanje ritmom, pogrešne situacije koje su akcentovane i važne situacije preko kojih se olako pređe, sve se to sabira u jedan globalni Carpenterov akademski nedostatak - on naprosto nikada nije umeo da ratzdvoji važno od nevažnog i njgovi filmovi praktično stoje kao razvaljene opuzle kojima frustrirajuće malo fali da budu savršene i zato su rimejkabilni.

Međutim, ono što otežava, ili čak onemogućava rimejk Carpenterovih filmova, i što u krajnjoj liniji ni Richet nije dostigao, to je jedno neuhvatljivo svojstvo koje čini Carpentera velikim autorom.

On nije preterano vešt ni kao reditelj, ni kao scenarista, međutim ima čudesan dar da od svog filma načini jedan osoben artefakt.

I ESCAPE FROM NEW YORK je upravo to.

Tu je Kurt Russell u punoj formi kao junak koji je dostigao dimenzije kulta mnogo više kroz to koliko je Russell cool nego što je taj junak objektivno moćno napisan. Štaviše, kada se sve uzme u obzir, ESCAPE FROM NEW YORK na nivou teksta ima jednog užasno lejm junaka koji pita stvari poput onoga da li je predsednik svestan da su ljudi stradali za njega. Bullshit. Joe Hallenbeck bi takvim junakom počistio pod da nije Kurta.

Zatim ogromna količina omaža rediteljima, od manje poznatih kao što je Vanja Čanković kome je Carpenter posvetio glavnog junaka, do Romera, Cronenberga i sl. Iako ove posvete deluju potpuno imbecilno i razbijaju iluziju, a naročito kada Hauk (opet lejm lik obesmrćen Lee Van Cleefom) nešto naređuje Cronenbergu u sred kao neke napete scene, one ostaju kao dosta cool momenat, i na neki način upravo pokazuju koliko Carpenter nema svest o cvažnom i nevažnom i koliko mu to nevažno prevladava nad važnim, a opet s druge strane, upravo tim nevažnim zabašuruje anahronostb i neveštinu suve filmske supstance. Da nije cool gimmicka, da nije takvih detalja, WESCAPE FROM NEW YORK bi bio na nivou OMEGA MANa.

Konačno, oslanjanje na pop kulturu, na kreiranje te postapokaliptične gang kulture, nasleđene iz Hillovih WARRIORSa, sa levim skretanjima koje je verovatno uneo Nick Castle, inače član američke komunističke partije, celu stvar diže na nivo osveženja i kuriozuiteta koji se danas, pošto su svi takvi touchevi već apsorbovani, teško može rimejkovati.

Dakle, Carpenter se može unaprediti u rimejku na nivou svih fundamentalnih vrednosti filma, ali će ostati klasik upravo zbog svih tih sporednih, pratećih elemenata koji danas nemaju ekvivalent, pošto više nema ni reditelja kao što je on.

[milan]

On nije preterano vešt ni kao reditelj, ni kao scenarista, međutim ima čudesan dar da od svog filma načini jedan osoben artefakt.

Zaista - njegov svaki film jeste artefakt. Ovo je odlichna definicija nechega sto mi je kod Carpentera i dalje neuhvatljivo - taj nekakav neobichan osecaj da kad god gledam neki njegov film imam utisak da prisustvujem nechemu jedinstvenom.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

... i ja sam odgledao NORBITA... nažalost, moja strahovanja su se obistinila- ovo je ipak još jedna loša, trapava komedija u potpunosti podređena egomaijakluku Eddija Murphyja... osim nekoliko svetlih trenutaka, prevashodno na nivou replika, NORBIT naprosto nije dovoljno smešna komedija, a duhovitost celine bi svakako u zasenak bacila ostale nedostatke...

....kanda će NORBIT i zvanično dobaciti do titule blockbustera u narednih 10ak dana, ali, što se mene tiče, ovo je još jedan promašaj nekada i povremeno dragog mi lica i ostaje žal što se nije istrajalo po prvobitnom planu sa braćom Farrelly kao kolovođama jer Murphy očajnički treba kreativnije, drskije umove i čvršće ruke da ga vode, pogotovo što, ako se na stranu stave obavezne scene prdeža i podrigivanja, Eddie Murphy i dalje pokazuje očit zazor od istinskog, promišljenijeg i radikalnijeg gross-out-a... na moju veliku žalost!!!

[Kunac]

NORBIT sucks! Bring on BIG MAMA's HOUSE 3!

[crippled_avenger]

Pogledao sam SUMMER SCHOOL Carla Reinera, courtesy of Kunac, i mogu reći da me je ova teen komedija iznenadila svojim značajem i uticajem i  sveukupno mean spirited scenarijem.

Ako bi izdvojili konkretno jedan vid uticaja ovog filma na kasniju istoriju teen komedije, to je svakako konvencija uvođenja učenice na razmeni koja će potom postati rado gledani standard teen komedije.

Uprkos pojedinim nešto trapavijim postavljanjima mehanizma zapleta u filmu, sam sadržaj unutar scena je zanimljiv i ima poseban duh, kakav se retko sretao čak i u najboljim primercima žanra. Uprkos imanentnoj didaktičnosti žanra, scenaristi ostavljaju prostora za deonice čistog amorala.

Harmon je potpuno funkcionalan u glavnoj ulozi, ali je negde jasno zašto nije uspeo da opstane u dosta tvrdoj areni male leading starova u svoje vreme gde naprosto nije bio dovoljno autentičan da se nametne.

Zanimljivo je videti Rainera koji je karakterističan po nešto drugačijim komedijama kako shiftuje brzine iz gross out teen miljea u film o omladinskim problemima i nazad.

Zatim, zanimljiv je eksplicitni geekdom likova za Tobe Hoopera i Ricka Bakera, iako se čini da je fetišizacija ovih ljudi ipak nešto skorijeg datuma.

Konačno, zanimaju me Kunčeve i Gingerove reakcije na film, pošto je baš iz njihovog delokruga...

* * * / * * * *

[Kunac]

Konačno, zanimaju me Kunčeve i Gingerove reakcije na film, pošto je baš iz njihovog delokruga.

Još uvek mi se nije desilo da zaglavim u pravoj letnjoj školi... i nadam se da i neće. A što se filma tiče, on je sasvim na mestu.

[crippled_avenger]

Uh, ne volim ovo da radim.

Potpuno je bizarno ulaziti u polemiku da li je NORBIT dobar film. Pošto nije. I to je jasno. Pa ipak, ono što jeste, to je da je bolji od svih rediteljskih pokušaja Braće Farrelly sve od ME MYSELF AND IRENE. Bolji je od SHALLOW HAL slične tematike, i jedino što ne uspeva da prevaziđe su njihovi PRODUCENTSKI pokušaju poput RINGERA i SAY IT ISN'T SO.

Ja sam NORBITa negde pročitao kao lirski film na nekom bizarnom nivou. Tasj film je u stvari pre svega jedna ljubavna priča, smeštena u groteskne okolnosti, međutim, te okolnosti nekako nisu dovoljno smešne.

Ali, na nekom nivou ta ljubavna priča, iako je za nekih 15ak minuta prespora, ipak negde pije vodu, i čudno je kako Eddie nije poentiraio u grotesknom segmentu filma.

[Milosh]

Ako bi izdvojili konkretno jedan vid uticaja ovog filma na kasniju istoriju teen komedije, to je svakako konvencija uvođenja učenice na razmeni koja će potom postati rado gledani standard teen komedije.

Izdvoji bolje nešto drugo pošto je na tu temu (učenica na razmeni) već poentirano u sjajnoj teen komediji Better Off Dead..., dve godine ranije.

p.s. A ono palamuđenje o Carpenteru je mešavina par pronicljivih zapažanja i potpunog lupetanja, koja se retko viđa čak i u tvojim drugim postovima.  

[ginger toxiqo 2 gafotas]

....evo shta ja mislim o SUMMER SCHOOL...
http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2123&postdays=0&postorder=asc&start=480

[Ghoul]

p.s. A ono palamuđenje o Carpenteru je mešavina par pronicljivih zapažanja i potpunog lupetanja, koja se retko viđa čak i u tvojim drugim postovima.  

he he he...
sad mi je još više krivo što mi je danas glupa mašina progutala i u mrak ništavila israla dugačak post povodom dimzelovog carpenter-bashinga, što me je smesta bacilo u depresiju nad tim nepovratnim gubitkom ne samo za mene, već i za ostatak mislećeg čovečanstva!
pokušaću da u nekom optimističnijem trenutku nađem neki topik o karpenteru pa da tamo pokušam da ponovim svoje teze - ali nikad onako sočno i lepo izrečene kao danas, pre no što ih je pojeo cyber-mrak!

u svakom slučaju, mislim da dimzel zaista ponekad bude zaveden sopstvenom pronicljivošću, i poneko svoje ne netačno zapažanje nepromišljeno proširi mnogo dalje i šire i dublje nego što to zaista može da stoji.
tako i ovo gore. koje važi pretežno za slabije karpenterove filmove.

[crippled_avenger]

Pazi kod Carpentera je teško reći koji su slabiji a koji manje slabi filmovi. To je vrlo zanimljivo.

Inače, volim kada Milosh govori dirty...

[crippled_avenger]

A što se Carpentera tiče, osnovna karakteristika njegovog rada je priličan zanatski ineptitude na svim nivoima koji uvek prevazilazi šarmom.

Najbolji primer za to je čuveni test inteligencije iz CIGARETTE BURNS u kome on nasedne da prikaže parče McGuffina, iako to nikako nije smeo da dozvoli, i time potpuno upropasti solidno realizovanu (iako potpuno mimo Carepenterovog stila, što je vrlo zanimljivo) i filmofilski dovoljno zabašurenu priču gde se reference i žanrovska glumačka podela sasvim fino uklapaju kao anestezija za gledaoca.

U suštini, dakle, Carpenter je jedan art-house fušer koji je deklarativno sebe učinio gospodarom žanra.

[crippled_avenger]

Eh da, umalo da usled silnog palamuđenja zaboravim prvi deo Miloshevog kurčenja, kad je reč o BETTER OFF DEAD, naravno da sam gledao film međutim način na koji je učenica sa razmene prikazana u ova dva filma je potpuno različit, i SUMMER SCHOOL se reflektuje pre svega na gross prikaz u filmovima poput AMERICAN PIE ili NOT ANOTHER TEEN MOVIE a ne na sentimentalniji prikaz kakav imamo u BETTER OFF DEAD a koji potom takođe ima svoje naslednike.

[Tex Murphy]

sad mi je još više krivo što mi je danas glupa mašina progutala i u mrak ništavila israla dugačak post povodom dimzelovog carpenter-bashinga

Gle gle, ja sam mislio da samo nama izbosne mašine jedu postove. Skim si onakav si, I guess...

[crippled_avenger]

Oduvek sam bio sucker za francuske exploitation policier filmove. Dakle ne velike naslove kakve su pravili Melville i Corneau pa čak i Tavernier nego baš za exploitation. Automobilske potere sa kolima koja imaju žute farove, hici iz Manuhrin revolvera, ceo fazon, ... Tragom Gingerove vesti http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=4223 danas sam kupio LE MARGINAL Jacques Deraya i utolio svoju žeđ za 80s cop flickovima koji su mi svakako najdraži podžanr.

Derayov film mnogo više duguje američkom nego francuskom filmu i reč je o tipičnom naslovu gde Belmondu u džinsu, patikama i jakni juri prestupnike po užarenom asfaltu Marseja.

Sve ono čime HOT FUZZ misli da se zeza ovde već postoji. Tu je detektiv koga igra Belmondo, zverski uporan, grub i nežan u isto vreme, patološki posvećen svom poslu, surov prema kriminalcima, milosrdan prema ženama, odrastao na ulici, sa razumevanjem za sve osim za trgovce heroina.

O homoerotizmu sve govori pripijeni džins uz Belmondovo pedesetogodišnje telo i pripijena majica ispod vindjakne. Ukratko, Belmondo je toliko cool da kada ide kroz četvrt crvenih fenjera, prostitutke kažu jedna drugoj da bi mu dale za džabe. Ludilo.

Naravno, ni muškarci nisu ravnodušni u šta se uveri kada ga istraga odvede u klub koji kao kao da je preuzet iz Billy Friedkinovog CRUISINGa. Međutim, između momčina u koži i devojaka, Belmondo bira latino siroticu koju je spasao od kolege molestera i odvede je svojoj bogatoj kući koju je nasledio od oca. To je sve tako BAD BOYSično.

Posle akcije u Marseju, u kojoj je pokazao muda do poda, polu-korummpirane vlasti ga sele u Pariz. Ubrzo čim shvati da ni tu neće moći da funkcioniše unutar sistema kreće u svoj krstaški pohod.

Uostalom i Prljavi Hari je sve slučajeve rešio kad je bio pod suspenzijom.

Ovde ne treba ni pričati o desničarenju. Prljavi Hari je desnica. Ovo ovde je više apolitična ksenofobija. Ovo je film u kome junaci jasno etiketiraju "turske diplomate, kineske restoratere i antilske muzičare" kao izvor problema. Pedesetogodišnji Belmondov lik nema problem da legne sa barely legal hispano prostitutkom niti planira da joj pomogne da izađe iz posla i ona se baš raduje "što je drugačiji od ostalih policajaca" ali zato spremno ide da iz skvota vadi mladu kći belog francuskog osuđenika. Ko je slabić u mafiji? Naravno, hemičar koji je peder. Ko su osmunjičeni za prebijanje Belmondove hispano devojčice? "Kinezi, mornari, obojeni", kaže njena saradnica.

Iza polpotovske histerije, ipak leži jedan efikasan film koji uživa u brlogu crno-bele karakterizacije, baš onako kako treba.

Scenario je epizodičan, ali ga drži osnovna nit obračuna Belmonda sa henry Silvom koji je u jednom periodu bio recommended villain u evropskim produkcijama.

Deray režira tvrdo, bez egzibicija i grešaka, sve je jasno i koliko god on ume energično i stilski koherentno. Američki reditelj bi to bolje uradio, ali Deray je sasvim kompetentan na ovom frankenheimerovskom terenu.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Da, naravno, umalo da zaboravim da napomenem, Deray je u filmu napravio jednu od najboljih automobilskih potera u evropskom filmu, courtesy of remy Juliene, naravno, sa ubilačkim klimaksom sličnom BOURNE SUPREMACY + u filmu je korišćeno meni jedno od omiljenih oružja koje viđam samo u francuskim filmovima a to je pištolj Beretta F93 koji ima mogućnost rafalne paljbe i retko ga ima u američkom filmu, a recimo prisutan je u uvodu Bessonove NIKITE.

[crippled_avenger]

Dakle, ako je vrlo lep skriner merodavan, onda za početak Snyderu ne treba dati da radi WATCHMEN. Meni lično skriner jeste pošto sam sve svoje najdraže filmove ionako gledao na skrineru a i WATCHMEN ću.

Pogledao sam prvih pola sata filma 300 a uskoro ću pokušati da pogledam i preostalih sat i po.

Pre svega, meni je 300 razbio jednu zabludu. Naime, ja sam oduvek zamišljao d bi bilo baš super napšraviti neki film koji bi se ovako uradio. Dakle da se iz istorijskog događaja izvuku mitski elementi i da se hipertrofiraju i da to bude neka ultimativna mišićava fantazija. Mislim da bi takav neki film mogao dobro da snimi neko ko zna da režira, recimo Verhoeven, ali svakako sa nešto blažom stilizacijom.

300 je film cirkuskog opredeljenja, koji izgleda kao dvočasovni heavy metal spot bez heavy metal muzike. Sve je toliko usporeno i preosvetljeno i predrkano na nivou slike da ne može da se prati priča.

Snyderova upotreba izražajnih sredstava je toliko neukusna da to prosto ne može da se gleda dva sata.

Gerard Butler je sve vreme promukao i mnogo je kao zajeban i opasan, mada kad treba, on je i nežan, naročito kada nagna Gorgo u nizu nepovezanih slika iz njihovog seksualnog opštenja koje nam Snyder daje u obliku montažne sekvence.

Gluma je prepuna pregaženih značajnih pogleda, promuklih glasova, engleskog akcenta na ivici kašlja, i ni u jednom momentu ne uspevaju ni da simuliraju nekakvu čast, hrabrost, dostojanstvo, bilo šta. Likovi su ogoljeni kao likovi kompjuterske igre, koji su nam nezanimljivi pošto igru igra neko drugi.

Ono što je možda i najčudnije od svega je to da kroz takvu glumačku persiflažu, i vizuelnu agresivnost, 300 deluje jako dosadno i teatralno. Dramske scene su statične. Svaka dramska situacija se gradi na tome da se stane pa da se malo porazgovara, nema razgovora u kretanju, i sve je dato u diskonituetima, svaki kadar pledira da bude antologijski a nijedan nije. Mene je već posle pola sata počeo da hvata strah koliko li će bitka tek biti dosadna kad se digne kuka i motika u slow motionu.

Odgledao sam ceo film i šta reći sem da je transformacija tehnike i formata istorije, stripa i filma, gde su se ovo dvoje protivprirodno prepleli, takva da se za 300 može reći da je u najboljem slučaju kič.

Kič koji u sebi nosi zametke zanimljivog filma, pošto je u pojedinim detaljima, u rukama ozbiljnog reditelja, mogla biti interesantna B-diverzija.

Istorija je ovde najmanje važna, ali jeste jako uticala na strip, i sam strip je neka vrsta vrlo stilizovane paraistorijske slikovnice, gde je Frank Miller u svojoj interoperatciji sav sadržaj mitskog gradiva odveo do krajnje instance tunmačenja. To jest, Miller je kao što su to radili i antički dramatičari uzimao mitski sadržaj i obdelavao ga u svojoj formi. Oni su pisali drame. On pravi stripove.

Šta radi Snyder?

Snyder uzima strip ali umesto da strip iskoristi kao neku vrstu neo-mita, on vrši rekonstrukciju stripa u svom formatu. Rekonstrukcija je potpuno legitiman vid interpretacije, mada naravno Snyder ne ide do kraja pa da ubaci i fizionomije iz SIN CITYja u film kao što je Miller radio u stripu.

Izvršivši rekonstrukciju stripa, Snyder pravi videobook opo Millerovom stripu, potpuno besmislen ukoliko se postavi u bilo kakav filmski referentni sistem. I ovo je rizik koji je Snyder naravno svesno preuzeo kao što je uradio i Rodriguez u SIN CITYju, s tim što je SIN CITY filmičniji pošto je i strip igrađen na filmu.

Otud bi najveći benefit Snyder mogao imati da se držao onih najosnovnijih zakonitosti koje su voleli antički tragičari, a kojih se često maša Vladislava Vojnović, no ovog puta ću morati i ja.

300 je potpuno lišen drame. Ne nudi ama baš nikakva uzbuđenja, izuzev u par scena koje, paradoksalno ne spadaju u glavno gradivo filma. 300 nam prepričava nešto što ne treba da se prepriča već da se odigra pred nama.

Što se hard-R tiče, ovde ima svega i svačega, ali je to sve do te mere stilizovano da tela ljudi uopšte ne liče na tela ljudi već na neke oživljene slike. Dakle od Ra ovde nema ništa. Ovde povremeno ima malo fetišizma u fakturi slike ali prave telesnosti nimalo.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam Paco Plazin PELICULA PARA NO DORMIR nazvan CUENTO DE NAVIDAD. Iako se za ovaj film ne može reći da je horor pošto od horora ima samo jednu slasher sekvencu i nešto malo gory detalja, ipak je reč o odličnom kratkom filmu kakav američke kolege nisu uspele da iznedre za dve godine MoH.

Plaza ne samo da odlično i duhovito rekonstruiše detinjstvo u osamdesetim, već usopeva da postigne i taj autentični duh omladinskog filma osamdesetih koji je u sebi između ostalog imao i potpuno legitiman pravac horora za decu.

Plaza odlično gradi priču kadrirajući je kao najbolji američki pustolovni film, sa odličnim, preciznim inscenacijama i hičkokovskom rediteljskom pismenošću. Dinamika je izgrađena na tragu najboljeg Amblina a psihološka svirepost dece više liči na Kingov MISERY nego na STAND BY ME.

Svi glumci su odlični i ovaj PELICULA PARA NO DORMIR preporučuje Plazu kao tipa sa ozbiljnom rediteljskom veštinom.

Iznad proseka.

[crippled_avenger]

Pogledao sam .45 Gary Lennona, courtesy of Ginger.

Sva sreća da je DVD pošto na 2x ide kako bombonče. Zaista, postoje filmovi koje je potpuno legitimno gledati ubrzano pošto ne samo da kraće traju i brže idu, čime se rešavaju pitanja tempa, već tu postoji i faktor popravljanja glumačkih uradaka pošto je Angus MacFaydenov škotski akcenat potpuno preposterous, i naivno je objašnjen u filmu.

I onda taman usporavaš na normalan speed kada krenu seksovi, koji su urađeni momački, mada pomalo jednolično, i sa dosta uticaja pornografije u smislu same koreografije, no to je negde okej.

.45 je kao kada bi Žika Pavlović radio neki od soc krimića Jamesa Graya. Ono što je zanimljivo je da sam sve vreme gledajući Millu razmišljao koliko bi bilo fenomenalno da su Žikini glumci imali žanrovska odmorišta, tipa Cica Perović snimi BUĐENJE PACOVA pa onda ode da sa Russellom Mulcahyjem radi treći RESIDENT EVIL, to bi baš bilo cool.

No, to je sve wishful thinking.

Vratimo se na slučaj at hand (pun intended).

.45 je karakterističan po tome što meša preposterous neo noir premisu na tragu najžovijalnijih predstavnika žanra kao što je WILD THINGS sa ozbiljnim soc miljeom Jamesa Graya, ali ne ishoduje John Dahlom, već više nekim nedovoljno zabavnim derivatom WILD THINGSa ili naivnom interpretacijom YARDSa, kako ko gleda na slučaj, naravno.

.45 je pristojan američki nezavisni film koji, kao i uvek nije onoliko dobar i važan koliko misli, ali smo na svu sreću toga svesni.

* * / * * * *

[Tex Murphy]

Ali ima grudi, pa je problem solved.

[crippled_avenger]

Evo trejlera za nesuđeni Crippletov holivudski debi

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/war-inc.html

[crippled_avenger]

Podsetio sam se filma DEAD MEN DON'T WEAR PLAID Carla Reinera, courtesy of Kunac.

Film me je podjednako oduševio kao i prvi put kad sam ga gledao kao klinac, s tim što sam ovoga puta gledao još i dosta filmova iz kojih su uzeti materijali pa je to stvari učinilo još zanimljivijim.

DEAD MEN DON'T WEAR PLAID se nalazi na ničijoj zemlji između omaža, spoofa i video arta i čini mi se da od svega toga ponešto postoji u filmu, i reč o jednom od retkih ostvarenja u kojima oduševljenje veštinom realizacije nije vezano za budžet i tehniku već za strpljenje i dosetljivost.

U svakom slučaju reč je o jednom od ključnih remek-dela Martinove karijere.

* * * * / * * * *

[crippled_avenger]

Znajuci za moje ushicenje povodom filma KLOPKA Srdana Golubovica, Death Wish mi je dao da pogledam film MECHANIK Dolpha Lundgrena koji se bavi slicnom temom snalaženja u zemlji pod bremenom tranzicije.

Lundgren se u ovom filmu bavi Rusijom koja je prošla još radikalniju tranziciju od Srbije, prešavši iz tvrdog komunizma i ekstremnio liberalan kapitalizam, ali bez implementacije neo-liberalne ideologije vec sa povratkom na kulacki, nenarodni sistem vladavine.

Slicno Nataši Ninkovic u KLOPCI i Lundgren je producirao ovaj film. Ocigledno je da glumci drže na neki nalcin prst na pulsu društva i još je zanimljivije to što se Lundgren bavi ruskom temom, slicno svom zemljaku Lukas Moodysonu koji je snimio film LYILYA 4 EVER takode iz vizure Švedanina koji radi rusku temu.

Ipak, za razliku od Moodysonovog filma koji u sebi sadrži dosta senzacionalizma pa da ne kažem i erortske eksploatacije motiva tinejdžerske prostitucije i sex traffickinga, Lundgren se drži znatno decentnije linije.

MECHANIK je film o pripadniku ruskih specijalnih snaga Spetznaz koji se posle rata u Afhganistanu nastanio u unutrašnjosti Rusije kao automehanicar. Ovaj zaboravljeni heroj zaboravljenog rata je radio za gazdu koji je bio povezan sa narko kartelom iz velikog grada i svoj porodicni budžet, a sasvim je moguce i veteranovu platu je isplacivao kroz trgovinu opojnim drogama. Jednoga dana pošto je odlucio da poveca svoju cenu pošto su rizici preveliki, gazda dolazi u sukob sa svojim poslovnim partnerima. Pošto se ocigledno nije snašao u tranziciji on je i dalje mislio da se nece tako olako trgovati njegovim radom i pogrešio je. Zli Pripadnici kartela iz velikog grada koji su prosleđivali njegove narkotike neposrednim uživaocima odlucuju da ga likvidiraju kako ne bi slucajno prešao da radi kod konkurencije koja je u kapitalistickim okolnostima podržana za razliku od vremena planske privrede.

Prilikom likvidacije veteranovog gazde, dolazi do obracuna tokom koga saradnici vođe kartela iz grada koriste automatsko oružje kupljeno od obeshrabrenih i demoralisanih pripadnika vosjke, i u tome su nevešti pošto nisu prošli osnovnu obuku. Tom prilikom gine veteranov sin i njegova supruga.

Automehanicar zbog nepoverenja u sudsku vlast uzima stvar u svoje ruke i sveti se vođi narko kartela iz grada. Jedina koja preživljava njegov napad na pripadnike kartela, u kome je usamljeni osvetnik odneo prevagu pošto je vičan borbenim tehnikama, jeste skromna devojka koja je odlucila da zarađuje prodajuci svoje telo.

Posle svega ovoga, veteran-mehanicar odlucuje da emigrira u Ameriku gde citavih sedam godina radi kao mehanicar, ilegalno. Jednog dana pojavi se porodica jedne devojke koju je kidnapovao ruski kriminalni klan i traži otkup od pet miliona dolara. Porodica uverena u svirepost kriminalne grupe smatra da ce devojku ubiti ukoliko im se isplati novac i oni nude mehanicaru da ode da je izbavi. Medutim, ovaj vojnik starog kova, koji je u meduvremenu ipak poceo da veruje u principe neo-liberalizma ne želi da se vrati u Rusiju po devojku, ni radi novca niti kada ga ucene da ce ga prijaviti Imigracionim vlastima S.A.D. Medzutim, kada mu porodica otete devojke otkrije da ju je oteo voda nartko kartela koji mu je usmrtio porodicu, on se vraća ocigledno voden nekim atavizmima koje nisu izlecile ni decenije komunizma i liberalizma.

U Sankt Petersburgu, Mehanicar nbajpre srece skromnog obrazovanog monmka koji se izdržava tako što vozi taksi od cega finansira kako svoj svakodnevni život tako i rad svog vokalno-intrumentalnog sastava. Međutim, Mehanicar nema sentimentalnosti za takav idealizam. On odmah prelazi na delo.

Sakuplja grupu obespravljenih ljudi, kako svojih vršnjaka, tako i mladih koji su u zamenu za novac spremni da prekrše zakon i pomognu mu da izbavi otetu devojku uz primenu sile.

Sama oteta devojka je još jedna žrtva nezaustavljive tranzicije. Šef kriminalne grupe je primorava na prostituciju dok se porodica ne opredeli oko otkupa. On je ocigledno poprimio zapadnu doktrinu da je vreme novac i da se sva raspoloživa živa sila mora angažovati u neposrednoj proizvodnji. Kako bi je obavezao na uredan i stalni rad, on joj je izazvao zavisnost od heroina, što je potpuno ocekivano pošto joj zbog svog poslovanja u sfrema sive ekonomije on ne može obezbediti stalno radno mesto, prijavljeno poreskim vlastima, što samim tim znaci da ona ne može uzeti kredit kod neke banke i biti obavezana na neki drugi nacin.

Medutim, u tom rapidnom kapitalizmu, postoje i neki sitni talasi sindikalizma te jedna od njenih koleginica nezadovoljna položajem devojaka koje obavljaju seksualne usluge za novac odlucuje da pomogne Mehanicarevoj grupi cime se spontano formira jasna klasno determisnisana grupa.

Mehanicareva grupa uspešno preotima devojku iz kriminalcevog gnezda smeštenog u prilicno velikoj staroj gradskoj zgradi što sugeriše da je on ranije vec rašcistio taj posao sa lokalnim vlastima i inspekcijom, i da u toma kvartu vlada korupcija.

Tokom bekstva Mehanicareva grupe vojni kamion koji se pokazao dobro za razliku od vojnog kombija u koji su prešli u jednom tunelu (tunel kao simbol prelaska iz jednog sietama u drugio je vec korišcen u filmu LEPA SELA LEPO GORE) i koji ne može da upali, pa ga oni guraju, cime se na jedan vrlo eksplicitan nacin kritikuje tradiocionalna nerentabilnost i slaba serijska proizvdonja u sovjetsim zavodima.

Mehanicar medutim nešto kasnije popravi kombi koristeci carape otete devojke pokazujuci kako fetiš za jedne, može nekom drugom biti upotrebljiv i koristan materijal za rad.

Za Mehaničarevom ekipom kreću i krimialci koi naravno ne smeju da dozvole da konkurencija sazna kako im neko lako preotima zaposlene koji pored toga što su radna snaga predstavljaju i sredstvo za rad.

Jedan od ljudi iz Mehaničareve ekipe je teško ranjen, i oni ga smeštaju kod ilegalnog, privatnog lekara u selu, i mi tu već vidimo kako je Rusija već išpartana nizom ilegalnih malih agentura koje operišu potpuno mimo sistema. Zbog gubitka dosta krvi, taj momak umire.

Mehaničar i ekipa provode veče u tradicionalnom ruskom gostoprimstvu, uz bogatu trpezu, tradicionalne pesme i plesove. Oteta devojka naravno oseća grižu savesti zbog svega što joj se desilo i slično detetu u KLOPCI smatra da je ona kriva za svu nevolju i nasilje koje je usledilo, iako to nije tačno.

Sutradan dolaze kriminalci u selo u kome se krije Mehaničareva grupa i sa sobom, kao taoca dovode prostitutku sindikalku koja je pomogla Mehaničarevoj grupi da se infiltrira u javnu kuću i izbavi devojku.

Pošto je iskoriste da izmame Mehaničarevu grupu, kriminalci je svirepo ubijaju.

shvativši da kriminalci razumeju jedino jezik sile, Mehaničareva grupa kreće u totalni obračun sa njima i završava se njihovom pobedom, sa žrtvama na obe strane.

Mehaničar ćutke odlazi neznano kuda, članovi njegove grupe každa će svohj novac potrošiti selidbom na Arubu, očigledno verujući u stereotipe koje im nudi zapadna industrija turizma, a devojku prebacuju porodici u Finsku gde je Finska prikazana kao prostor stabilnosti za razliku od divlje tranzicione Rusije.

MECHANIK je jedno zanimljivo i potresno svedočanstvo o problemima tranzicije u Rusiji i jako je važno to što švedski autori popt Moodysona i Lundgrena ne sede u svojoj švedskoj kuli od bjelokosti već reaguju na probleme ljudi u regionu.

* * / * * * *

[milan]

A o problemima zemalja u tranziciji jos potresnije govori americhki autor Stiven Sigal - posebno u filmovima Out For A Kill i Out Of Reach. Iako ovaj veliki autor nije sam rezirao ove filmove, vidna je njegova briga za drustva sa ovako velikim socijalnim problemima.

[Ghoul]

dimbo, tronut sam ovim textom, sasvim sigurno tvojim najboljim ove vrste u poslednjih bar godinu dana, ako ne i duže.

ispravi typos i stilski sredi neke rečenice zbog boljeg efekta, i ovo je zrelo za antologiju.

[Death Wish]

sjajno...  

radujem se i potencijalnom prikazu onog drugog filma koji sam ti dao...
bolivudskog akcionog mega-hita DHOOM!!!

[Ghoul]

bolivudskog akcionog mega-hita DHOOM!!!

heej, zar to nije bolivud verzija OLDBOYA?

KAKAV JE?????!!!!!

[Tex Murphy]

Thumbs up for Avenger!  

[Tex Murphy]

Taj Dolf Lundgren izgleda toliko mrzi Ruse da je odlučio da ih igra u svakom svom filmu  

(Btw, ime glavnog junaka iz Mehaničara je suspiciously similar (mada ne i isto) imenu lika kojeg je Dolf igrao u infamoznoj trešini Red Scorpion. Nešto tu smrdi...)

[angel011]

Thumbs up for Avenger!  

Podržavam!  

[Death Wish]

bolivudskog akcionog mega-hita DHOOM!!!

heej, zar to nije bolivud verzija OLDBOYA?

KAKAV JE?????!!!!!

fenomenalan, ali nije bolivud verzija oldboya, vec
TAXI meets THE FAST AND THE FURIOUS

ali upgradeovan!!

[Ghoul]

Taj Dolf Lundgren izgleda toliko mrzi Ruse da je odlučio da ih igra u svakom svom filmu  

BIG THUMB UP harvy's ass!    

[crippled_avenger]

Pogledao sam PERFECT CREATURE Glenna Strandinga, courtesy of Ginger.

Već sam jedanput gledao dosta sličan film, nazvan THE BREED u režiji Michaela Oblowitza sa Adrian Paulom, i taj film je bio nižerazredni ali relativno gledljivi rip-off Norringtonovog BLADEa.

PERFECT CREATURE se dakle nadovezuje na taj put preformatiranja ALIEN NATIONa ali ovog puta u Alan Mooroevskom kontekstu. PERFECT CREATURE je smešten u neko vreme koje ja nisam do kraja razumeo. Reč je o jednom retrofuturističkom settingom koji je ili alternativna istorija, ili pak neka retro-stilizovana budućnost.

U svakom slučaju, vampiri žive kao prihvaćena aristokratija u tom svetu, dizajniranom kao mešavina Britanije tridesetih i šezdesetih. Vampiri su neka vrsta crkvenih poslenika koji predstavljaju nadu i moralni stub čovečanstva kao predstavnici nadmoćne rase. Svetom vladaju fatalne epidemije gripa, a vampiri su kao rasa ne samo otporni već su nastali prilikom jednog od eksperimenata da se nađe vakcina. Oni nisu u klasičnom smislu vampiri pošto ne love, a bloodlust zadovoljavaju time što im narod daje krv u crkvama.

Po predanju nijedan vampir nije povredio čoveka. Ali, kada se pojavi vampir serijski ubica, onda detektivka i jedan član vamprirskog Bratstva kreću u poteru za njim ne bi li se cela vampirska rasa oprala na optužbe za ubistvo.

Pošto volim ALIEN NATION, i PERFECT CREATURE mi je legao. Stranding pokušava da puca iz svih mogućih oružja, od svedene engleske režije dijaloških scena, do arty poigravanja detaljima, starinskih montaža atrakcija, stilizacije pa sve do matriksoidnih borilačkih scena. Naravno, jasno je da film ponajvuiše pada u tim matriksoidnim poterama i borilačkim scenama, pošto su one nešto što smo od svega ostalog najčešće viđali u poslednje vreme, i što je najvažnije upravo se takvi zahvati najviše i koriste u poslednje kako bi se pokazala vamprirska akcija, a to je sve negde započeo BLADE.

Stranding dosta ide na jump scares i na šok efekat, ne gradeći previše suspense. Ton je miksovan tako da zastrušujući šumovi dominiraju nad ostatkom zvučne slike.

Gluma je klasičan produžetak engleske otmene šmire gde se svaki segment društva i svaki lik kroz stari engleski izgovor fetišizuje i poprima utisak ekranizacije nekog klasičnog dela.

Strandingov film ukratko po formatu pokušava da bude nešto epohalno ali po svom sadržaju i po realizaciji zapravo nije. Film ponajviše pada na planu scenarija i karaktera. Dok se karakteri još donekla zabašuruju gustim britanskim akcentima, scenario je krajnje rudimentaran i jedva da može da dobaci do neke generic 80s krimi-priče.

U najboljim deonicama Stranding evocira uspomenu na Stephena Hopkinsa, naročito kad se lati simsa, a po tretmanu stilizacije vuče i na Alexa Proyasa iz vremena DARK CITYja.

U svakom slučaju PERFECT CREATURE je po svojoj ambiciji nešto što se mora ubeležiti kao bitan detalj u slagalici prošlogodišnjeg/ovogodišnjeg žanrovskog rada.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam FIDO Andrew Curriea i mogu reći da je reč o simpatičnom, ali u suštini minornom filmu, čiji osnovni problem predstavlja pogrešno žanrovsko opredeljenje.

Naime, Currie je duhovit i maštovit reditelj, ali ovaj film naprosto nije onoliko smešan koliko misli da jeste, i velilki broj punktova žrtvuje nekoj vrsti urnebesnog smeha koji ne uspeva da postigne, a za tim nema potrebe, reč je o filmu koje je imao neke druge potencijale koji su se mogli bolje istražiti.

Naime, FIDO u sebi ima materijala za kaprijansku satiru o svetu u kome su ljudi uspeli da pacifikuiju zombije, koji je, ako je to već potrebno zarobljen u kanonskoj eri SF filma, mada, paradoksalno ne i u kanonskoj eri kada su zombiji na romerovski način zapravo zaživeli, što je zanimljivo. Međutim, Currie se opredelio da ode u all out komediju, hiperstilizujući sve na tragu Watersa i Balabanovog PARENTS samo bez hard-R oštrice.

I tako smo dobili Pg-13 zombi satiru smeštenu u pedesete koja nije mnogo smešna, a opet na nekom fundamentalnom nivou zapleta i odnosa među karakterima ima potencijala da bude nešto drugo i da u malo smirenijoj varijanti bude uspeliji film.

Ovakvu vrstu lobovanja su uspeli da izbegnu Edgar Wright i Simon Pegg u SHAUN OF THE DEAD gde su samo neki međuljudski odnosi stilizovani, ili pak zemeckis u DEATH BECOMES HER koji je kroz još zaoštreniju stilizaciju, ali bez skrivanja u epohi, smestio subverzivnu zombi priču unutar mejnstrima.

Čini mi se da je i Currie ciljao negde između ove dve paradigme. I promašio je možda baš zato što nije uspeo da opravda zašto je FIDO opterećen time što je smešten u pedesete.

Međutim, ono što je suštinski kvalitet filma to je hemija među likovima i promena odnosa prema zombiju koja se stalno razvija. Currie je slab na polju komedije ali je negde vrlo efektan na polju porodične drame, i ima dar da postavi čak i poneko ozbiljno pitanje.

Za razliku od LES REVENANTS koji bio film pitanja a ne film odgovora, i koji je bežeći od stava na kraju propustio odličnu priliku da bude veliki film, FIDO propušta svoju priliku zato što zanemaruje svoje seriozne aspekte i zatrpava ih neuspelim stilizacijama i mlakim humorom.

Pa ipak, bar zbog potencijala, ovo je zanimljiv film.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam SPECTRE Mateo Gila, treći PELICULA PARA NO DORMIR, a svakako među njima onaj koji sam najviše očekivao. Naime, Mateo Gil je po meni jako važan scenarista zato što je u svojim saradnjama sa Amenabarom, i u svojim solo komadima uradio jako puno na definisanju nekih ključeva stilizacije savremenog evropskog žanrovskog filma.

Gil je u tim filmovima uspeo da definiše jedan jasan precizno stilizovan urbani svet, da pruži neke dobre smernice kako da se takvi svetovi inače konstruišu.

Otud je SPECTRE priličan pad, pošto film odlazi put ruralne, arhaizirane estetike, put nekih zakonitosti herc-romana i klišetiziranih folklornih elemenata (koji bi se lako mogli sabiti u stihu Strašnih haremskih čuvara, "Igraj i dalje đavolju igru, Ciganko vatrena").

Međutim, ono što je zanimljivo zo je da film, ma koliko predvidljiv i lišen preterano zanimljive radnje i setinga, uopšte nije dosadan. Gilovo pisanje i egzekucija su dovoljno uglađeni da sve nekako prođe i da sve liči na jedan ozbiljan saveremeni film, iako to zapravo nije.

Možda mi je najnepodnošljivija scena ona najhororističnija u kupatilu kada se krv preliva iz kade. Ja zaista više ne znam koga mogu da zainteresuju takvi zahvati i ko još ima obraza da nam posle svega  prodaje taj tip ghost storyja, i scene koja je unutar celine filma BTW poptuno nepotrebna.

Iako je reč o ljubavnom trileru sa mističnim elementom, ovaj film ne uspeva da generiše emociju pošto između dvoje glavnih junaka postoji jedna toliko fishy situacija da nema opuštanja, i Gil nas tu toliko pogrešno lažno navodi da svoje preokrete sam odaje. Štaviše, valjda shvativši koliko nije uspeo strateški da nas zavara, uvodi i taktički preokret na kraju kojim samo podcrtava da je samo nekako pokušavao da privede ovu priču kraju i da ona u stvari uopšte ništa ne znači.

SPECTRE prosto nije imao dovoljno supstance za nešto više, i Gil je tu učinio dosta da se sve lakše proguta. i naravno ovaj film ne umanjuje očekivanje sledećeg Gilovog nastupa. Pa ipak, prilično sam underwhelmed ovim filmom.

Prosek.

[crippled_avenger]

Pogledao THE KOVAK BOX Daniela Monzona, courtesy of Ginger.

Reč je o obećavajućem trileru u kome se jedna holivudska zvezda u posrtanju uparuje sa lokalnom radnom snagom u kreativnom i izvođačkom smislu,  a sve u cilju pravljenja rentabilnog žanrovskog filma. Naravno, lokalna radna snaga nije bilo ko, nisu neki moldavski čobani budale, već Filmaxovci koji po mnogo čemu već pervazilaze i vrhunske američke žanrovske tvrtke.

U tom kontekstu KOVAK BOX mi je jako blizu odličnog dometa koji je po sličnom principu imao MUTE WITNESS Anthony wallera, danas nažalost potpuno zaboravljen film, neopravdano zaboravljenog reditelja.

KOVAK BOX je dopadljiv triler hičkokovske paranoje koji se graniči sa racionalnim De Palmom. Monzon vrlo solidno i pošteno odrađuje sve potrebne rutine s tim što je za nijansu sporiji od holivudskih žanrovskih velikana koji imaju ipak veću rutinu i bolje uslove. Prosto u Monzonovim kadrovima uvek ostaje taj neki wannabe gloss, međutim čak i tamo gde lobuje, vidi se da su ideje bile vrlo dobre. Tu bi možda pomogao i neki američki montažer da u nekim momentima samodopadljivosti prosto podseče delove kadrova.

Jorge Guerricaechevarria, inače de La Iglesijin scenarista i Monzon ubacuju sasvim dovoljno preokreta da celu ovu krajnje McGuffinoznu priču isteraju do kraja i da generišu dovoljnu količinu napetosti.

Ono što je možda najvažnije to je koliko su Monzon i Guerricaechevarria bliži paradigmi koju su uspostavili Gil i Amenabar, a upravo u onom ključu urbane postavke euro-trilera.

Naravno, njihove postavke su, kako se i moglo očekivati za jedan stepen eksplicitnije, kako u samom izlaganju tako i u podtekstu. Neretko, Monzon i Guerricaechevarria dupliraju Huttonu radnju, a opet on je već i sam duplira polemišući sa likom iz DARK HALFa.

Da parafraziram Lush, we know the score, we've seen it all the before. Ali, ovo je jedan od onih žanrovskih arhetipova koje rado gledam ponovo.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam LADY IN CEMENT Gordona Douglasa, courtesy of Kunac. Top jemarginalni krimić iz 1968. godine, deo serije ekranizacija romana o detektivu Tony Romeu, od kojih je film DETECTIVE najbitniji pošto uvodi motiv miljea bogatih homoseksualaca u detektivski film.

Iako je lagani komični ton sa primesama ironije i cinizma uvek spočitavan Sinatrinim filmovima, i iako je baš zbog toga veliki broj njegovih filmova diskreditovan, iz ove vizure ti filmovi deluju potpuno legitimno, naročito pošto je comic relief toliko već inficirao žanr.

I u tom smislu LADY IN CEMENT je zapravo znatno svedeniji od private eye filma koji danas gledamo. veliki razlog leži i u tome što je ovo studio film dok je današnji neo noir pa samim tim i PI film vrlo čest poligon za indie reditelje i debitante.

Dok je tempo filma određen by the numbers PI pričom, ono što ovaj film izdvaja jeste serija edgy ciničnih ispada, i maštovitih sirtuacija, i osvežavajuće bizarnih likova, te sporadični neočekivani izleti u pederastiju i travestiju koji se ne bi očekivali od studio filma iz 1968. godine.

Douglas je kompetentno i pre svega pošteno obavio egzekuciju ovog filma. Iako nema nekih naročitih rediteljskih bravura, sve je urađeno bez grešaka, u maniru ovog tada već preiskusnog profija koji je u ovoj fazi službovao kao Sinatrin privatni reditelj.

Ono što je najimpozantnije u ovom marginalnom old fashioned filmu je svakako visoka klasa kojom sve odiše čak i kad je rutina.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Posle dobrog iskustva sa LADY IN CEMENT pogledao sam i TONY ROME iz iste serije, courtesy of Kunac, again.

Iako TONY ROME ide pre LADY IN CEMENT odlučio sam se da prvo pogledam ovaj drugi zato što kraće traje. TONY ROME je ipak 110 minuta i računao sam da je život suviše kratak za tu vrstu eksperimenata. Međutuim, TONY ROME mi je takođe legao.

Štaviše, TONY ROME donosi i poseban bonus, a to je pesma Nancy Sinatre sa soundtracka za film odnosno sa same špice. Koga zanima stavih je na rapid http://rapidshare.com/files/24533405/Nancy_Sinatra_-_19_-_Tony_Rome.mp3.html.

TONY ROME je donekle seriozniji u tonu od LADY IN CEMENT i pokušava možda još snažnije da unutar bubblegum noira razobličuje neke stvari i da neku vrstu realističnijeg prikaza nekih miljea, naročito recimo narkomanskog.

Režija Gordona Douglasa je podjednako vešta i efikasna kao i kasnije, a Frank Sinatra odlično spaja seriozne deonice i lagane prizvuke moralnih dilema sa zabavom.

TONY ROME je za nijansu opterećeniji cameo ulogama Frankovih ortaka, a najnepotrebnija je svakako pojava Rocky Graziana u ulozi ostarelog boksera koji sada prodaje kravate i pomera film u neki neorelistički ključ bez ikakvog razloga.

Iako mislim da stilski format ovog serijala više trpi trajanje od 90 minuta nego 110, TONY ROME opravdava svaki minut i stoji podjednako dobro kao i LADY IN CEMENT.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam ALPHA DOG, courtesy of Ginger.

Znajući koliki je Cassavetes kreten, očekivao sam da ću zateći nešto jako strašno, međutim, na kraju se ispostavilo da je ovo sasvim pristojan film o maloletničkoj delinkvenciji, u kome su Bruce Willis i Sharon Stone protraćeni ali cela stvar ipak stoji kao relativno legitiman pokušaj da se snimi neka vrsta studio verzije filma BULLY Larry Clarka.

Cassavetes uspeva da stvori zavodljivu atmosferu mladalačkog gangsterizma u LA, podgrejanoh narkoticima i kultovima nasilja, oružja i ikonografijom repa.

Iako u par momenata možda malo i preteruje apostrofirajući medijske uzroke ovakvih devijacija, uspeva da stvori uveljiv univerzum u kome se sve dešava.

Još je zanimljiviji detalj to što iako je reč o poznatoj istinitoj priči, i za se da će kraj biti tužan, i negde je jasno zašto se film snima, Cassavetes uspeva da stvori čak i neku vrstu emocionalnog attachmenta u celom procesu.

Justin Timberlake je genijalan u ulozi mladog delinkventa. I baš mi je milo što sam ALPHA DOG pogledao posle filmova sa Sinatrom pošto je Justin možda najbliži da bude Sinatrin naslednik po zabavljačkoj raznovrsnosti.

Emile Hirsche je takođe zajeban i mračan kao glavna zlica koja je dovela do nepotrebnog nasilja. Nešto manji scene-stealer je Hirschov sidekick iz THE GIRL NEXT DOOR Chris Marquette koji je zaista izuzetno upečatljiv i šarmantan kao brat Justionove devojke a bio je scene stealer i u Kumbleovom instant-klasiku JUST FRIENDS.

Sa ovolikom količinom talenta ispred kamere, i relativno dobrim uzorom u Larry Clarku, Nick uspeva da ne upropasti film. I otud je ALPHA DOG prijatno iznenađenje kome sam jako dugo oklevao da priđem.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

BRIAN TRENCHARD-SMITH: How do you rate Gordon Douglas?

TARANTINO: Oh gosh! Gordon Douglas was probably one of the first directors I knew by name, by the simple fact that he'd done two movies that I loved so much. I loved Them! And I loved Rio Conchos — two such different movies that so delivered in every way, shape and form.

TRENCHARD-SMITH: He was very multigeneric, and I don't think he's been given enough credit for having had that range.

TARANTINO: I completely agree with you. I also always loved the idea of those old classic Hollywood directors who ended their careers with blaxploitation movies, and one of his last movies was Slaughter's Big Ripoff.

[---]

Sa ovolikom količinom talenta ispred kamere, i relativno dobrim uzorom u Larry Clarku, Nick uspeva da ne upropasti film. I otud je ALPHA DOG prijatno iznenađenje kome sam jako dugo oklevao da priđem.

* * * / * * * *

Alfa Ker je najgori film koji sam odgledao u bioskopu ove godine.
cripple ga je pogledao za dz, pa mu se moze da ga hvali, ali ja za pare ocu muziku i gotovo.
prvo, ima milion pricha po milimetru trake, i ne znas da li je pricha o dzoniju (emil hirs, koji nije nimalo zajeban i mrachan, vec prosto adolescentski smesan, neodluchan i tunjav), ili je o elvisu (providno i neduhovito insistiranje da izmedju njega i dzonija postoji nekakav homoseksualni podtekst je iritantno i na prvu loptu - za vreme scena bildovanja i repovanja, jedno sesnes puta kazu "fag", da bismo mi, glupavi, ukapirali), ili je o timberlejk dzastinu, ili o klincu kog su kidnapovali, ili o njegovim roditeljima, ili o klincovom burazeru, nacisti i narkomanu, koji odjedared nestane na po filma ko da ga nikad u zapletu nije ni bilo...
ne, nije rech o "ansambl filmu", vec o zbrci i papazjaniji.
osim toga, ti "gangsteri sa rep ikonografijom" su prosto naivni. nista oni ne gangsteruju, malo diluju droge, malo se puvaju, malo prave zurke, prevrcu kontejnere i razbijaju stakla.
jedino naci brat provali u kucu, sve porazbija i posere se na tepih, ali on ne slusa rep, tako da se ne vazi.
i ne samo da su glavni likovi magarci i lozachi, nego je i zaplet takav. klasican primer da ono sto se stvarno dogodilo, majke mi, tako je bilo kako ti kazem - ne igra na filmu. kad odvedu klinca da ga ubiju, a on kao ne zna sta ce da mu rade, pa dodje mali gotik da ga zagrli... koja patetika! kao u srpskom filmu, bilo me sramota da gledam.
a elvis hoce da ubije klinca zato sto elvis asvi zezaju da je peder, a elvis mozda i jeste, pa hoce da dokaze svoje i dzoniju i svima! ne znam, cripple, kako si ti, koji si se u Children of Men zalio na takve pojednostavljene psiholoske motivacije lenguzih scenarista - uspeo da kupis ovo.
i zasto timberlejk sinatra dzastin (koji jeste najbolji u ovoj kasavetisovoj propasti) pristaje da ubiju klinca - za mene ce ostati misterija, uprkos dzastinovoj glumi.
mozda zato sto je tako bilo u zivotu?
ma nemoj. cvrc.
takodjer, tek je pola jada nametljiva rezija/fotografija koju krastavetes, u pojedinim trenucima, pokusava da nam proturi kao "dokumentaristicki pristup", sa sve nebuloznim natpisima o vremenu dogadjanja (tipa 3:47 pm), koji veze sa prichom nemaju - proizvoljno izabrani trenuci, proizvoljno izabrana forma, ni vruce ni hladno, ni dokumentaristicki dotjarano ni fikcijom nadgradjeno, nego prosto bezveze.
druga polovina jada odnosi se na to da je Alpha Dog film sa tezom, velikom kao prst u oku. tezom o raspadu roditeljstva (i roditelja), i maloljetnickoj delikvenciji koja je strasna, i mnogo vise od prostog "apostrofiranja medijskog uticaja" na tu istu delikvenciju, pa sve do isforsirano podvucenog "oporog kraja".
jer, eto, nikola je hteo snimiti film, al da bude "bas kao u zivotu", jer "takav je zivot", kao da je nikola neki stereotipni, razmazeni reditelj zgodan za ironicno podjebavanje u komendijama i satirama.
dam mu *1/2 / ****,  i ni kvekera vishe, pa i to samo zbog eksploatacije starije maloletnih djevojackih tijela.
eto, izrazio sam svoje neslaganje, sad mozemo na rakiju.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...danas sam i ja odgledao, back to back, TONY ROME i LADY IN CEMENT...

...prvomopomenuti je gotovo odlichno delo...tokom chitavog gledanja imao sam utisak da gledam pristojnu budzetiranu ekranizaciju nekog X-100 roto-romana, pulpy je taman koliko treba i na najbolji moguci nachin, zapleta i priche raspojasanih u najpreciznijoj meri, dijalog je chista majstorija, tu je obilje zivopisnih likova koji su verovatno i razlog neshto duzeg trajanja, ali istovremeno i chine da ta duzina ne padne teshko... favorit mi je, naravn, bila Sue Lyon...

...on the other hand,LADY IN CEMENT mi je, narochito u poredjenju sa izvornikom, u velikoj meri bledji uradak- delovao mi je zbrzano, pomalo traljavo, a najvishe mi je smetalo shto se chitav sklop pomerio od istinskog pulpa iz prvog dela( nalik najboljim napisanim stranicama ranijeg Elmora Leonarda- NEPOZNATI BR. 89, npr.) ka brzopoteznoj ekspolataciji( koju takodje jako volim!), ali problem je shto se zastalo, po mom mishljenju, negde na pola puta; zato me ne chudi kasnija, zavrshna putanja karijera ,u krajnjem zbiru, dosta bitnog i umeshnog Gordon Douglasa

[crippled_avenger]

Gazda Žiko,

Svi nedostaci koje si naveo stoje, ali šta sad, da piratskom DVDu gledam u zube.

Što se inflacije priča po milimetru trake tiče, vidim da si još uvek pod uticajem FDUa, ali to posle par godina prođe, kada shvatiš da svi profesori zajedno ne bi umeli da sednu i napišu ALPHA DOG

Cassavetes je učinio dosta toga da rediteljski upropasti film, a ti dokumentarni delovi su svakako deo toga. Međutim, ima nekog đavla u svemu tome što bi mogli nazvati filmskom supstancom, ima neke energije, nekog funka.

Sve je naravno krajnje proizvoljno, nije ovo neko skladno remek-delo, ali mi je za svoju vrstu bio engaing na nekom nivou.

I baš te agresivne poruke su mi nekako simpatične pošto film ima neku vrstu socijalističkog angažmana. Deluje baš kao agit-film. Što je meni kao neo konu sa korenima u trockizmu potpuno cool.

Nekako, ima nešto divno u gledanju priče o nekome ko te odvede od roditelja, napoji, najede, namesti ti da jebeš, i na kraju te ubije. Nažalost, toga u životu uglavnom nema. Nikada ne bude "sve u fulu" kako kažu mladi, obično se desi da neće da te ubiju i onda se vratiš kući slomljena srca.

[crippled_avenger]

Gingere, imaj na umu jednu stvar, LADY IN CEMENT je film iz 1968. tada studiji nisu radili ništa ni približno eksploataciji. U svim kritikama je definisan kao ultraviolent with leering nudity . Takvo vreme bilo.